Preispitivanje "ZARAZNIH BOLESTI" u kontekstu GNM
"Kada bih mogao da živim svoj život ponovo, posvetio bih ga dokazivanju
toga da klice traže svoje prirodno stanište - obolelo tkivo (da bi ga popravile)
- pre nego što su uzrok bolesti tkiva".
Dr. Rudolph Virchow
Na osnovu dr Hamerovog otkrića četvrtog biološkog zakona i blagotvorne uloge mikroba tokom
faze isceljivanja, bakterije, gljivice i virusi više se ne mogu smatrati uzročnicima "zaraznih
bolesti".
Dilema u kojoj se današnja medicina nalazi
nastaje usled neprepoznavanja dve faze svakog
SBS-a. Lekari uvek vide samo drugu fazu, zato
što su mikrobi aktivni samo tokom faze
isceljivanja. A pošto zbog aktivnosti mikroba
nastaje otok, groznica, temperatura, gnoj, iscedak
i bol, mikrobi se smatraju "patogenim"
uzročnicima "zaraznih bolesti".
Ali, nisu mikrobi ti koji izazivaju "infektivne bolesti". Upravo suprotno, naš
organizam koristi mikrobe da bi optimalizovao proces isceljenja. Sa aspekta ovog
novog razumevanja, izraz "infekcija" postaje besmislen.
Baš kao i ćelije raka, mikrobi se ne "šire" na druge organe koji
nastaju od različitog embrionalnog klicinog lista ili su kontrolisani iz
drugog moždanog releja. Mikrobi rade isključivo na organima ili
tkivima koji se u tom trenutku zaceljuju. Na primer: TB-bakterija
(kontrolisana iz moždanog stabla) koja je u procesu razgradnje
tumora na plućima (endoderm), nikada se neće proširiti na
ektodermalni (kontrolisan iz moždane kore) epitel bronhijalnih tuba;
staphylococcus bakterija (kontrolisana iz moždane srži) nikada neće
"napasti" tkivo koje je kontrolisano iz neke druge oblasti mozga (vidi
dijagram).
Pošto je aktivnost mikroba uvek deo specifičnog biološkog programa prirode (SBS), koji
uključuje samo osobu koja je u tom trenutku u fazi isceljivanja organa koji je pogođen
konfliktom, "infektivne bolesti" ne mogu biti zarazne. Ako dvoje ili više ljudi imaju iste
simptome, to znači da je svaki od njih u fazi isceljenja istog tipa konflikta. Na primer: ako
"nesvarljivi" konflikt neočekivano zadesi celu porodicu, svi uključeni će imati proliv (simptom
isceljivanja) nakon što se konflikt razreši.
1
Prehlada je povezana sa "konfliktom smrada", koji može biti doživljen
bukvalno ali i figurativno kao: "Ova situacija smrdi!" ili "Dosta mi je svega!".
Tokom faze aktivnosti konflikta epitel nazalne membrane se širi putem
ulceracija, što je uglavnom neprimetno. U fazi isceljivanja, kada se tkivo
nosa popravlja, nazalna membrana otiče. Curenje nosa (isceljenje se uvek
dešava u vodenoj sredini), glavobolja, umor, povišena temperatura ili
groznica su tipični znaci vagotonog procesa isceljivanja. Ako su simptomi
prehlade ozbiljniji, onda se to naziva "gripom". Tvrdnja, da su za ovo krivi
virusi "influence", još treba da bude dokazana.
Klimatski, kulturalni, politički, socijalni ili ekonomski aspekti mogu biti presudni faktori, zašto su
ljudi u određenim zemljama ili regionima više (ili manje) podložni određenim tipovima konflikata.
Iz perspektive GNM, veća stopa raka dojke kod žena sa zapada u poređenju sa Kineskinjama,
je više povezana sa većom stopom razvoda i "konfliktima odvajanja", nego što je to, kako se
tvrdi, povezano sa različitom ishranom.
Ozbiljni biološki konflikti mogu pogoditi mnogo individua u društvu ili populaciji, kao na primer
tokom rata, "sankcija" ili ekonomskih kriza. To što se smatra epidemijom, nije kako se
pretpostavlja, izbijanje "infektivne bolesti", već je ustvari pokazatelj da ljudi celog regiona
prolaze kroz isceljenje istovremeno.
Ovo objašnjava, na primer, "španski grip" 1918. i epidemiju tuberkuloze pluća nakon Prvog
svetskog rata, tokom kojeg su milioni ljudi doživeli "konflikte teritorijalnog straha", koji pogađaju
bronhije sa potencijalno fatalnom pneumonijom tokom faze isceljenja; i konflikte smrtnog straha,
koji uključuju alveole pluća, izazivajući tumore pluća, koji nisu bili detektovani tokom stresne
faze aktivnosti konflikta! Završetak rata je pokrenuo, takoreći, masovno isceljivanje, koje je
rezultiralo dvema pandemijama. Evo zbog čega mnogi nisu preživeli tuberkulozu:
tuberkulozni sekret, koji se stvara tokom razgradnje tumora pluća, sadrži velike količine
proteina, izbacuje se iz tela putem kašlja. Stoga je neophodno unositi hranu koja će nadomestiti
gubitak proteina. Zbog ekstremnog siromaštva izazvanog svetskim ekonomskim krizama koje su
pratile Prvi svetski rat, oni koji su bili pogođeni tuberkulozom nisu imali hranu bogatu proteinima
koja je neophodna za isceljivanje. Samo oni koji su mogli sebi da priušte kvalitetnu ishranu su
bili u stanju da prežive. Siromašni nisu imali šanse. Isto se može reći za današnje epidemije
TBC (i epidemije AIDS-a) u siromašnim zemljama Afrike ili Azije. Ove epidemije nisu izazvane
TB bakterijama , niti HIV-om, već su rezultat zastrašujućih političkih, socijalnih i ekonomskih
prilika. Ono što je ljudima u ovim delovima sveta preko potrebno su mir i hrana, pre nego ratovi i
droge.
1944. su prvi put upotrebljeni antibiotici kod TB pacijenata. Razlog zašto su antibiotici "delovali"
je taj što je lek uništio bakterije koje su bile zadužene za razgradnju tumora pluća. U godinama
koje su sledile došlo je do rapidnog povećanja upotrebe lekova protiv TB. To je zaustavilo
"bolest", ali iskorenjivanjem korisnih bakterija, tumori pluća, kod miliona ljudi koji su doživeli
horor još jednog svetskog rata, nisu više mogli biti uklonjeni. Kao rezultat toga, tumori su se
inkapsulirali i ostali na mestu. Međutim, prilikom bilo kakvog pregleda pluća, čak i godinama
kasnije, ovi stari inkapsulirani tumori se vide na rentgenskom snimku. Na ovaj način je kancer
pluća postao najčešći kancer. To nema nikakve veze sa pušenjem.
2
Danas, preterana upotreba antibiotika je jedan od razloga zašto se sve više kancera otkriva
tokom (rutinskih) pregleda. Ostali razlozi su: sofisticiranije metode ispitivanja i pritisak da se
iznova i iznova testiramo (PAP-testovi, PSA-testovi...). Moramo imati na umu da svaki šok
zbog postavljene dijagnoze može izazvati rak pluća. Germanska Nova Medicina nudi izlaz iz
ovog začaranog kruga.
Priča o Maši i Daši
Mladoj majci je rečeno da su njene bliznakinje preminule nakon porođaja. Ipak,
istina je bila totalno drugačija: bile su odvedene na institut blizu Moskve na
ispitivanje. Ovakva je bila sudbina "Maše" i "Daše", najneobičnijih sijamskih
blizanaca ikada rođenih.
Jednojajčani blizanci nastaju kada se oplođena jajna ćelija podeli na dva dela.
Ta dva dela izrastu u dve bebe koje su identične u svakom pogledu. Sijamski
blizanci se formiraju na isti način kao i jednojajčani ali se oplođena jajna ćelija,
iz nekog razloga, ne odvoji kompletno; već umesto toga, ostaje delimično
spojena. Ove bliznakinje su bile spojene na jedinstven način i zbog toga su se
sovjetski naučnici veoma zainteresovali za njih.
Iako su Maša i Daša imale četiri ruke, imale su samo tri noge. Stajale su na dve noge, jednu je
kontrolisala Maša, drugu Daša (imale su pet godina kada su naučile da hodaju), dok je treća,
zakržljala noga visila u vazduhu iza njih. Unutrašnje organe, koji su pozicionirani višlje u telu, su
imali svaka svoje ali su delili niže unutrašnje organe i rektum. Imale su četiri bubrega a jednu
mokraćnu bešiku i često se nisu slagale oko toga kada treba urinirati. Imale su zajednički sistem
reproduktivnih organa.
S obzirom na to da im je krvotok bio prespojen, bliznakinje su delile krv. Stoga, bakterija ili virus
koji uđe u krvotok jedne od bliznakinja ubrzo je mogao da se detektuje u krvi sestre. Ipak,
iznenađujuće, bolest je uticala na njih različito. Daša je bila kratkovida, sklona prehladama i
desnoruka. Maša je povremeno pušila, imala zdraviju konstituciju, višlji krvni pritisak od sestre,
dobar vid i bila je levoruka.
Zašto su bliznakinje imale različite zdravstvene obrasce, predstavlja misteriju. Zašto se jedna
razboljevala od dečijih bolesti, malih boginja npr., dok druga nije? Uzročnik malih boginja je bio u
oba tela, u zajedničkom krvotoku; zašto obe nisu obolele od malih boginja?
Očigledno ima nešto više u "dobijanju" boginja od samog njenog "uzročnika". Ovaj fenomen je
viđan iznova i iznova kod devojki (grip, prehlade i ostale dečije bolesti, sve su doživljavane
odvojeno). Ukoliko mikrobi sami po sebi imaju moć da izazovu infektivnu bolest, zašto je jedna od
bliznakinja bila zdrava dok je druga bila bolesna?…
Izvor: http://www.chiro.cc/health_page.php/health_page.php?page=masha
Preuzeto sa: www.LearningGNM.com
Napomena: informacija u ovom tekstu ne može zameniti profesionalni medicinski savet
3
Download

Preispitivanje "ZARAZNIH BOLESTI" u kontekstu GNM