BIRN
BIRN
KAMPANJA ZA VANREDNE PARLAMENTARNE IZBORE 2014. GODINE
KAMPANJA ZA VANREDNE PARLAMENTARNE IZBORE 2014. GODINE:
Ekonomska i socijalna agenda
u službi promocije lidera
Prof. dr Zoran Slavujević
Doc. dr Siniša Atlagić
Osnovne karakteristike agende kampanja učesnika izbora Teme iz oblasti
ekonomije i socijalne politike Borba protiv korpucije i organizovanog
kriminala Političke teme Teme iz oblasti obrazovanja i nauke Teme iz
oblasti zdravstva PRILOG: Pregled opštih i konkretnih izbornih
obećanja prema oblastima i strankama
Beograd, mart 2014. godine
BoRBa PRo tIv
ekoNomIja
koRUPcIje
zdRavstvo
PRosveta
X
Beograd, mart 2014. godine
BIRN
KAMPANJA ZA VANREDNE PARLAMENTARNE IZBORE 2014. GODINE
Sadržaj
Ekonomska i socijalna agenda u službi promocije lidera3
Osnovne karakteristike agende kampanja učesnika izbora5
Ekonomska i socijalna politika
6
Teme iz oblasti ekonomije i socijalne politike
7
Borba protiv korpucije i organizovanog kriminala
9
Obrazovanje i nauka
10
Zdravstvena zaštita
11
Političke teme
12
PRILOG:P regled opštih i konkretnih izbornih obećanja
prematematskim oblastima i strankama 2
Beograd, mart 2014. godine
14
BIRN
KAMPANJA ZA VANREDNE PARLAMENTARNE IZBORE 2014. GODINE
Ekonomska i socijalna agenda
u službi promocije lidera
Izbori 2012. godine značajno su preoblikovali političku scenu Srbije –
promenjen je odnos snaga među partijama i liderima – smenjeni su vladajuća
koalicija okupljena oko DS i njen lider sa funkcije predsednika Srbije, izvršeno
je radikalno ideološko i političko prepozicioniranje političkih aktera – pre svega
SNS, pobednika na izborima, raskinuta su stara i uspostavljena nova savezništva,
promenjeni su kadrovi ne samo u državnim organima nego u celokupnoj
institucionalnoj strukturi itd. I pored toga, radikalne promene u političkoj sferi
i gotovo dve godine pod novom vlašću nisu doprinele izvlačenju društva iz
sveopšte krize – ekonomska kriza je sve dublja, privredna aktivnost nikako da
dobije snažniji impuls, značajno su smanjene strane investicije, povećava se
zaduženost zemlje i nezaposlenost, pada životni standard, institucionalna kriza
se produbljuje, sistemska korupcija ne jenjava, pre svega socijalno, ali i opšte
difuzno nezadovoljstvo stanjem u društvu se širi i produbljuje, a dogovora o
pravcima i sadržaju reformi nema. Ukratko, rezultati izbora 2012. godine nisu
doprineli poboljšanju stanja, a društvo ulazi u stanje anomije.
U takvoj situaciji nisu bili sasvim jasni ni motivi lidera najjače stranke vladajuće
koalicije, lidera SNS-a za raspisivanje vanrednih izbora. Predsednik Srbije
raspisuje izbore da bi navodno „proverio legitimitet vlade“, ali traženje „punog
mandata“ od strane A. Vučića, nije imalo drugo značenje do prevođenja velike
akumulirane (neformalne) moći u rukama „najmoćnijeg čoveka Srbije“ Vučića
i najače partije SNS-a u (formalnu) svevlast (?). A ovo je moralo biti učinjeno
hitno jer su i Vučić i SNS posle gotovo polovine mandata imali veliki deficit
ostvarenih izbornih obećanja iz kampanje 2012. godine1).
Kada istraživači konstatuju da je osnovna tema kampanje 2012. godine bila
„izlazak iz ekonomske krize“, pa se ova tema kao osnova tema ponovi i u
kampanji na ovim izborima, to znači da je ekonomska kriza sve dublja i da
partije prilagođavaju svoju ponudu očekujući da se birači opredele da li će
da glasaju i za koga će da glasaju „gledajući u svoj novčanik“. U pitanju je
idealizacija tzv. racionalnog birača i tzv. racionalnog izbora, pa su otuda mogle
da se očekuju programske kampanje, kampanje fokusirane na kvalitet rešenja
za pojedina društvena pitanja, kompetentnost aktera da rešavaju probeme sa
kojima se suočava društvo.
Cilj ove analize jeste da identifikuje ključne izborne poruke/obećanja koje
su učesnici vanrednih parlamentarnih izbora 2014. godine uputili biračima,
odnosno da identifikuje izbornu ponudu kao odgovor na istraženu tražnju
na političkom tržištu2), to jest na najvažnije probleme sa kojima su se građani
1)
Neka od neostvarenih obećanja jesu: istraga krađe glasova na izborima 2012. zbog kojih je SNS digao na noge pola Srbije; smanjivanje ogromnog deficita budžeta
(on je povećan); dovođenje velikih investicija (ostvarene investicije najmanje posle 2000. godine); smanjivanje zaduženosti zemlje (ostvarena nova velika zaduživanja);
povećanje naplate budžetskih prihoda u 2013. (ostalo sve po starom); sprovođenje radikalnih reformi privrede, prestrukturisanje javnih preduzeća i završetak privatizacije
(gotovo ništa od toga nije urađeno); smanjivanje nezaposlenosti (nezaposlenost nikada veća, masovno partijsko zapošljavanje u javnom sektoru); zadržavanje cene
električne energije za domaćinstva (porasla za 12%); departizacija kadrovske politike u javnom sektoru (nastavljeno bezobzirno postavljanje partijskih kadrova na sve
funkcije); makroekonomska stabilnost (a dva puta je smanjivan kreditni rejting zemlje); otvaranje tzv. kancelarije za brze odgovore i pojednostavljivanje administrativnih
procedura (potpuno izostalo); javnost rada državnih organa (a vlada sakriva od javnosti ugovore sa stranim partnerima), itd.
2)
U tom cilju u radu se koriste: 1) rezultati kvantitativne analize sadržaja koju je uradila agencija Ninamedija u periodu od 1. do 13. marta 2014. Analiziran je sadržaj 625
jedinica analize identifikovanih u centralnim informativnim programima RTS-a, B92-a i TV Pink, i dnevnim novinama Danas (rubrika „Izborna groznica” u osnovnom broju
i podlistak „Izborna groznica”), Informer i Politika (unutrašnjepolitčka rubrika), kao i na veb-sajtovima DS-a, SNS-a, NDS-a, DSS-a, LDP-a, SPS-a i URS-a (na svim sajtovima
podmeniji „Vesti” i „Saopštenja”, a u slučaju URS-a tekstualni dao „Aktuelnosti“); 2) rezultati kvalitativne analize sadržaja programskih dokumenata i izbornih programa
relevantnih stranaka koje su za potrebe ovog rada uradili autori, a za identifikovanje političke tražnje korišćeni su 3) rezultati javnomnenjskog istraživanja CESID-a Korupcija
u Srbiji, 2. 12. 2013 o najvažnijim problemima sa kojima se suočavaju građani. Ptema njima građane n najvećoj meri zabrinjavaju: nezapooslenost (43% ispitanika),
siromaštvo, niske plate i penzije (33%), korupcija, kriminal i bezbednost (16%), dok se obrazovni sistem i zdravstvo tek sporadično pojavljuju (2%, odnosno 1%), kao i kriza
institucija (2%), a odnos prema EU i problemi Kosova i Metohije nisu ni pomenuti među prioritetnim problemima.
3
Beograd, mart 2014. godine
BIRN
KAMPANJA ZA VANREDNE PARLAMENTARNE IZBORE 2014. GODINE
suočavali i na njihova očekivanja u vezi sa njihovim rešavanjem. Identifikacija
izborne agende omogućiće ukazivanje na mere koje građani mogu da očekuju
u cilju poboljšanja ekonomskog, socijalnog i, uopšte, društvenog položaja,
odnoso uspostavljanje osnove za monitornig delovanja novoformirane vlade
u skladu sa datim izbornim obećanjima. Naročitu pažnju u ovom istraživanju
potrebno posvetiti temi političkog stanja u društvu budući da je reč o „krovnoj“
temi koja, generalno uzevši, „boji“ političko komuniciranje i daje kontekst
obećanjima iz pomenutih oblasti.
Izborna kampanja bila je veoma kratka, ali je predstavljala samo vršnu tačku
brojnih vođenih od izbora 2012. godine, odnosno tzv. predizbornih kampanja,
koje su se slile u permanentnu kampanju. Reč je o spajanju postizborne
kampanje 2012. (konstituisanje novih državnih organa), više izbornih
kampanja (za vanredne lokalne izbore u više opština u Srbiji i za izbore na
Kosovu), kampanja povodom promene vlasti u Beogradu i u mnogim lokalnim
zajednicama razbijanjem koalicija DS i SPS-PUPS-JS, kampanje povodom borbe
protiv kriminala i korupcije, odnosno preispitivanja 24 sporne privatizacije i
kriminalizacije bivših državnih funkcionera i rukovodilaca javnih preduzeća
pre svega iz redova DS-a, više tematskih kampanja „u nastavcima“ (povodom
pregovora sa EU, briselskih pregovora Beograda i Prištine), kampanje povodom
rekonstukcije vlade, kampanja povodom poništavanja većeg broja odredbi
Statuta Vojvodine od strane USS zbog nesaglasnosti sa Ustavom Srbije, pa
i same kampanje povodom raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora
2014. Dominirajući medijskim prostorom, SNS pre svega, ali i druge stranke
vladajuće koalicije, uspele su u predizbornoj kampanji posredstvom publiciteta
da „apsolviraju“ mnogo važnih tema (evrointegracija, odnosno tzv. skriniga
usaglašenosti srpskih zakona sa pravom i odredbama Evropske unije, pitanje
Kosova, statusa Vojvodine, promene političkog i izbornog sistema, pa čak i
teme borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala itd.). Time je pre svih
SNS „oslobodio“ prostor u kampanji za naglašavanje pojedinih već raširenih
elemenata imidža, kao i za stavljanje težišta na neke važne teme za koje u
mnenju naprednjaci (kao ni ranije radikali) nisu ocenjivani kompetentnim.
U istraživanju su korišćene metode kvantitativne i kvalitativne analize sadržaja.
Analiziran su sadržaji centralnih informativnih emisija tri televizijske stanice sa
nacionalnom frekvencijom - RTS, B92, TV Pink, sadržaji unutrašnjepolitičkih
rubrika dnevnih novina Politika i Informer i unutrašnjepolitičke rubrike
i podlistka „Izborna groznica“ lista Danas, i internet prezentacije sedam
relevantnih političkih partija, odnosno koalicija okupljenih oko ovih partija –
SNS, DS, DSS, SPS, LDP, URS i NDS pri čemu je za jedinicu analize uzet stav
političke partije, odnosno njenog predstavnika o pitanjima, to jest obećanjima
iz navedenih oblasti. Sadržaj posredovan navedenim medijima praćen je
tokom dveju poslednjih nedelja izborne kampanje u periodu od 1. do 13.
marta 2014. godine.
4
Beograd, mart 2014. godine
BIRN
KAMPANJA ZA VANREDNE PARLAMENTARNE IZBORE 2014. GODINE
Osnovne karakteristike agende
kampanja učesnika izbora
Prva karakteristika poruka u izbornoj kampanji jeste da njihova struktura
(izborna ponuda) uglavom odgovara najvažnijim problemima sa kojima se
suočavaju građani (izbornoj tražnji) – na ekonomske i socijalne teme otpada
više od dve trećine poruka, a sve ostale teme – političke i teme koje se odnose
na korupciju i kriminal, obrazovanje i nauku ili zdravstvo bile su u drugom planu.
Grafikon br. 1 - Struktura izbornih poruka prema tematskim oblastima
Obrazovanje 7%
Politika 14%
Korupcija 6%
Zdravstvo 5%
Ekonomija i socijalna politika 68%
Među porukama SNS-a daleko najbrojnije su bile one koje su se odnosile
ekonomske i socijalne teme (74%), pa na borbu protiv korupcije i kriminala
(15%), dok se tek svaka deseta poruka odnosila na politiku, obrazovanje i nauku
i zdravstvo. I među porukama SPS-a najbrojnije su one koje su se odnosile
na ekonomiju i socijalna pitanja (67%), dok je o korupciji zabeležena samo 1
poruka. U agendi DSS-a dominirale su političke teme (56%), pa onda ekonomske
i socijalne (41%), dok je obrazovanju i nauci, kao i zdravstvu poslećena po jedna
tema, a nije zabeleženo da je tematizovano pitanje korupcije i borbe protiv
organizovanog kriminala. Struktura poruka URS-a je bila sasvim neuravnotežena
– 9 od 10 poruka je bilo posvećeno ekonomskim i socijalnim pitanjima, a
ostalo obrazovanju i nauci (8%), korupciji i politici (po 1%), dok zdravstvo nije
tematizovano. Slično je i sa porukama LDP – tri četvrtine njih su se odnosila
na ekonomiju i socijalna pitanja, svaka peta na obrazovanje i nauku, a 6% na
korupciju i na zdravstvo. Najuravnoteženiju strukturu poruka imao je DS – nešto
više od polovine se ticalo ekonomije i socijalne politike (57%), a u ostalima su
tretirane teme iz oblasti obrazovanja i nauke (17%), zdravstva (11%), politike
(10%) i borbe protiv korupcije i kriminala (5%). Sličnu strukturu kao i DS-u imale
su poruke NDS-a – 44% posvećeno ekonomiji i socijalnim pitanjima, 22% politici,
po 11% obrazovanju i zdravstvu, s tim što je tretiranje pitanja borbe protiv
korupcije i kriminala zabeleženo u veoma maloj meri.
5
Beograd, mart 2014. godine
BIRN
KAMPANJA ZA VANREDNE PARLAMENTARNE IZBORE 2014. GODINE
Druga karakteristika izborne ponude 2014. godine jeste da su je činile opšte
poruke, poruke-ciljevi, poruke kojime su upućivale na pravce delovanja
partija (četiri od pet, odnosno 83% ukupog broja poruka). Konkretna obećanja
kojima se operacionalizuju opšti ciljevi – naznačuju mere i rokovi za njihovo
ostvarivanje, obećanja na osnovu kojih bi birači eventualno mogli novu vlast
da „drže za reč“ su se pojavljivala retko (17%) i to nešto više od proseka ona
koja su se odnosila na obrazovanje i nauku (23%), a najmanje na problem
korupcije i organizovanog kriminala (svega 3%, odnosno jedna poruka).
Grafikon br. 2 - Broj opštih i konkretnih poruka prema oblastima
Ukupno
517
Ekonomija
354
Politika
76
Korupcija
36
Obrazovanje
Zdravstvo
108
73
12
1
29
100
Opšte
27 5
Konkretne
Najviše konkretnih izbornih obećanja sadržale su poruke DS-a (41% ukupnog
broja poruka ove stranke), pa DSS-a (30%), a vrlo malo je učešće konkretnih
obećanja među porukama SPS-a (15%), LDP-a (13%), SNS-a (12%) i URS-a (tek
6%). Ovakva struktura poruka učesnika izbora, posebno partija na vlasti,
dovodi u pitanje polaznu pretpostavku o programskoj kampanji. Pre će biti
da su partije tražile neku vrstu blanko mandata, da su tražile od birača da im se
veruje, a da su se trudile da bračima ne pruže nešto konkretno za šta bi posle
mogli da ih drže za reč.
Grafikon br. 3 - Broj opštih i konkretnih izbornih obećanja prema partijama
174
SNS
99
SPS
48
DS
LDP
NDP
18
33
79
URS
DSS
24
38
12
16
44
3
35
1
6
Opšta
Konkretna
Beograd, mart 2014. godine
BIRN
KAMPANJA ZA VANREDNE PARLAMENTARNE IZBORE 2014. GODINE
Teme iz oblasti ekonomije i socijalne politike
Tematska okosnica, kao i u kampanji 2012. godine jesu izborna obećanja koja
se odnose na izlazak Srbije iz ekonomske krize i na poboljšanje standarda
građana sprovođenjem „radikalnih“ reformi. Zastupljenost ekonomskih tema
u kampanji 2014. gotovo je ista kao i u kampnji 2012. godine, što potvrđuje
da su reforme izostale, kao i da su pojedini pokušaji (na primer, donošenje
novog Zakona o radu) doživeli krah. Svi su tvrdili da imaju planove oporavka
Srbije3), svi su govorili o ciljevima, malo o konkretnim problemima i merama
za njihovo rešavanje (tzv. policy), a posebno se nisu trudili da ispunjenje
obećanja vremenski oroče. I, ma koliko izborna agenda išla u susret
očekivanjima birača, ona nije ni tematizovala, a kamo li kristalizovala rešenja
o niz teških pitanja sa kojima će se suočiti nova vlast. O konkretnim rešenjima
u spornom Zakonu o radu, na primer, niko se nije izjašnjavao – rasprava i
zauzimanje konkretnih stavova su ostavljeni za vreme posle izbora (Politika
18. 2. 2014.), ali je zato bilo puno demagoških floskula kao onih u kojima se
lider koalicije SPS-PUPS-JS I. Dačić promoviše kao „čovek iz naroda“, „narodni
čovek“, govori o „brizi o ljudima“, „običnom čoveku na prvom mestu“, „pomoći
najugroženijima“, da neće dozvoliti donošenje „zakona protiv radnika“, o
„čuvenih 3P“ PUPS-a („Plate prate penzije!“) i sl. Pored toga predizbornu, ali i
izbornu kampanju preplavila su obećanja SNS-a o velikoj finansijskoj pomoći
koja stiže iz inostranstva4).
Među obećanjima iz ekonomije i socijalne politike najčešće su bila ona koja su
se odnosila na zapošljavanje – svaka četvrta poruka, a zatim slede poruke u vezi
sa pokretanjem privrede i podsticanjem stranih i domaćih investicija, posebno
o ulaganjima u poljoprivredu itd. Koliko je, međutim, teška situacija u društvu,
najbolje svedoče uspostavljeni konsenzus o potrebi reforme penzijskog
sistema (mada ne i o prirodi i o konkretnim pravcima reforme), kao i brojna
obećanja partija u vezi sa sistemom socijalne zaštite i socijalnom politikom
(redovne isplate penzija, usklađivanje penzija sa kretanjem ličnih dohodaka i
očuvanje penzija na nivou od 60% prosečne plate, čak i sprečavanje „ukidanja
penzija“, čime je PUPS „plašio“ sadašnje i buduće penzionere, preporučujući se
za garanta očuvanja njihovog, inače mizernog socijalnog položaja).
Potpuno je, međutim, izostala tema o departizaciji kadrovske politike u
javnim preduzećima u kampanji vladajućih stranaka. To je očita posledica
ne samo nepridržavanja gromoglasnih obećanja iz kampanje 2012. godine,
već njihovog kršenja (na primer, postavljanje direktora javnih preduzeća bez
javnog konkursa nekoliko dana posle usvajanja, ali i pre stupanja na snagu
zakona koji propisuje drugačiju proceduru, veliki porast zaposlenih u javnom
sektoru). Nijedna vlast do sada nije pokazala spremnost da se odrekne
sinekura za brojne aktiviste. Takođe je od strane relevantnih partija izostalo
i ukazivanje na pravce prestrukturisanja javnih preduzeća – „crnih rupa“
državnog budžeta, na dovršavanje privatizacije i sl.5)
A. Vučić sve vreme insistira na „viziji moderne Srbije“ i „teškim i bolnim reformama“, I. Dačić je tvrdio da je njihova „politika najbolja“, na svom programu insistira i LDP,
čak proziva druge da izađu sa svojim programima, URS potencira planove privlačenja stranih investicija – nasuprot štednji, B. Tadić pokušava da revitalizuje „svoju“ viziju
Srbije, DS promoviše svoje projekte i Socijalnim programom u 10 tačaka, a DSS i se opet poziva na Program razvoja Srbije 2012-2017. – Nova industrijalizacija i Program
razvoja Vojvodine, itd.
4)
Podsećamo na obećanje T. Nikolića dato još u kampanji 2012. da će po njegovom izboru za predsednika u Srbiju doći 100 milijardi evra, na najave Vučića o ogromnim
investicijama iz UAE u poljoprivredu, izjave ministra M. Bačevića o spremnosti Kineza da grade kanal Dunav-Morava-Vardar, a onda još i da investiraju 10.000 milijardi evra,
na priče o velelepnom „Beogradu na vodi“, itd. Nakon toga vest da su pronađene rezerve bakra i zlata u okolini Bora, isuviše je ličila na vesti o pronalaženju nafte i otvaranju
novih bušotina, o pronalasku zaliha i početku eksploatacije uljanih škriljaca iz nekih ranijih kampanja da bi im se pridao veći značaj.
5)
Ovo je, doduše, bila okosnica kampanje liste „Dosta je bilo – Saša Radulović“ u kojoj je bivši ministar privrede optuživao A. Vučića da je glavni kočničar reformi. Reč je
reč o listi grupe građana bez organizacione infrastrukture, poznatih imena i finansijskih sredstava, pa je njena kampanja slabo bila „vidljiva“, a lista je osvojila tek nešto
više od jedan posto glasova.
3)
7
Beograd, mart 2014. godine
BIRN
KAMPANJA ZA VANREDNE PARLAMENTARNE IZBORE 2014. GODINE
Nije iznenađenje što je samo jedna poruka upućena o dovođenju u red javnih
finansija, inače dugo vremena najozbiljnijem problemu, problemu pred kojim
će se naći i nova Vlada jer je februara 2014. javni dug dogurao do 63% BDP-a.
Očito je, dakle, da nema spremnosti da se radikalo smanji javna potrošnja –
racionalizaciji državnog aparata i smanjenje javne potrošnje nije posvećena
ni jedna jedina izborna poruka, kao što je iz izborne agende u potpunosti
izostavljena saradnja sa međunarodnim finansijskim institucijama, kao i
potreba za sanacijom banaka i osiguravajućih društava itd.
Birači su ostali zbunjeni mnogim obećanjima, protivrečnim podacima koje su
stranke selektivno birale i koristile da bi svoje stavove učinile uverljivijim6),
navođenjem različitih uzroka pojedinih negativnih pojava7), pometnju unose i
nedoumice u vezi sa mogućnostima realizacije pojedinih obećanja8).
Manipulisalo se podacima o enormnom zaduženju Beograda računatom prema drugačijoj metodologoji od one po kojoj se računa zaduženost Srbije, ili o navodnom
smanjivanju nezaposlenosti, koje je negirao Statistički zavod Srbije.
6)
Na primer, Vučić sve ekonomske probleme i probleme životnog standarda pripisuje tzv. tajkunskom sistemu koji je „ometao privredni rast“ i zbog toga vodi „krstaški
rat“ protiv tajkuna, dok Tadić smatra da je jaka ekonomija uslov uspešne borbe protiv korupcije – Tanjug 25. 2. 2014; „evrointegristi“ tvrde da je članstvo Srbije u EU
velika prilika za pokretanje privrede i određene koristi očekuju i pre prijema, „suverenisti“ tvrde da je „oslobođenje Srbije“ od okupacije EU uslov ekonomskog oporavka i
otvaranja novih radnih mesta (V. Koštunica na konvenciji DSS u Šidu 4. 3. 2014), itd.
7)
Tako oni koji su za zadržavanje spornog „solidarnog poreza“ (SNS) ne objašnjavaju zbog čega su njegovi efekti daleko ispod očekivanja i kako će nadomestiti razliku,
dok on koji su protiv njega (URS, DS, NDS, DSS i dr.) ne objašnjavaju kako će država da preživi dok ne pokrenu privrednu aktivnost i napune budžet i šta će reći MMF, SB
i druge međunarodne finansijske organizacije. Oni koji bi odmah da povećaju različite podsticaje privredi ili plate zaposlenih pozivaju se na mogućnosti raznih ušteda,
preraspodelu raspoloživog i sl., ali sve to ostaje u gustoj magli...
8)
8
Beograd, mart 2014. godine
BIRN
KAMPANJA ZA VANREDNE PARLAMENTARNE IZBORE 2014. GODINE
Borba protiv korpucije i organizovanog kriminala
Broj poruka u posvećenoj ovoj tematskoj oblasti bio je mali u izbornoj kampanji
(6% prema 17% u kampanji 2012. godine), ali ne i u dugoj predizbornoj
kampanji – to je bila okosnica dugoročne promocije SNS od koje je A. Vučić
učinio najnaglašeniji element vlastitog imidža. Kako je „uspešno“ apsolvirana
u predizbornoj kampanji, ona je poslužila kao pretekst tretiranja svih drugih
tema u izbornoj kampanji. Bila je to tema korisna ne toliko da proširi, koliko
da mobiliše biračko telo naprednjaka stalnim ponavljanjem priče o zaveri
„tajkuna“ i „narko-bosova“, kao i njihovih plaćenika među političarima (najpre
iz redova DS, a kasnije i SPS-a), a protiv interesa naroda i protiv Vučića kao
lidera SNS-a9). Gromoglasne najave hapšenja „tajkuna“ i „kriminalaca“ Vučić je
iskoristio za promociju kao poštenog političara, nepokolebljivog borca protiv
kriminala. Na takvu promociju nisu uticali prigovori o selektivnom krivičnom
procesuiranju, činjenica da su mnogi istražni postupci i pored kršenja ljudskih
prava osumnjičenih daleko od sudskog ishoda, a još manje, da je često kršena
prezumpcija nevinosti osumnjičenih. Jednostavno, borba protiv organizovanog
kriminala tretirana je u izbornoj kampanji SNS kao fait accompli – kao gotova
stvar, kao garancija svih drugih obećanja Vučića, mada su građani ovu priču
sve manje prihvatali10), a iz inostranstva upozoravali da je vlast u Srbiji i tokom
2013. godine korumpirana11). Nadalje, borba protiv kriminala i korupcije
postala je paradigma za druge akcije koji je najavljivao Vučić – „Onako kao što
smo krenuli u odlučnu borbu protiv korupcije i kriminala, tako ćemo se boriti
za bolju ekonomiju, tako ćemo se boriti za nova radna mesta“ poruka je jednog
od Vučićevih izbornih spotova. Ovo je, dakle bila tema zaposednuta od strane
SNS-a – od ukupno 37 poruka o borbi protiv korupcije i kriminala 30 (81%) je
plasirao SNS, DS četiti (10%), SPS, URS i LDP po jednu, a DSS i NDS ni jednu.
Još pre početka izborne kampanje Vučić i Z. Mihajlović tvrde će se svi koji su se ogrešili o zakon, svi tajkuni da se ujedine protiv SNS-a, da će uložiti ogromne pare da
diskredituju Vučića i SNS, a u kampanji Vučić je tvrdio: „Moguće je da se svi ujedine protiv SNS i da formiraju vladu protiv reformi”, Blic 20. 2. 2014). U tu „zaveru“ tajkuni
su uložili stoitine miliona evra (A. Vučić Tanjug 10. 2. 2014, Kurir Informer 11. 2. 2014), a i na završnoj konvenciji A. Vučić će žustro govoriti o zaveri protiv njega!
9)
10)
Prema rezultatima istraživanja CeSID-a, očekivanja od borbe protiv korupcije smanjivalo se od decembra 2012., kada je 41% verovalo da će ona biti uspešna, na 33%
juna 2013. i 29% decembra 2013. godine. U istom preiodu povećan je broj građana koji su percipirali korupciju u ključnim institucijama vlasti: u parlamentu sa 44%, preko
48% čak na 58%; u Vladu sa 47%, pa opet 47% na 57%, čak i u Predsedništvu sa 24%, preko 29% na 33% (CeSID – Korupcija u Srbiji, 2. 12. 2013).
11)
„Korupcija u zdravstvu, obrazovanju, vladajućim strukturama i policiji je zabrinjavajuća“, navodi se na primer u izveštaju Stejt Deparmenta o Srbiji za 2013. godinu
(Danas 5. 3. 2014).
9
Beograd, mart 2014. godine
BIRN
KAMPANJA ZA VANREDNE PARLAMENTARNE IZBORE 2014. GODINE
Obrazovanje i nauka
I pored niza problema i propusta koji su identifikovani na planu obrazovanja
i nauke – afera „mala matura”, štrajk naučnih radnika zbog kašnjenja isplata
za sredstva za rad, nespremnost da se usvoji Akcioni plan za sprovođenje
prethodno usvojene Strategije razvoja sistema obrazovanja u Republici
Srbiji do 2020. godine, dovodi u pitanje nastavak rada istraživačke stanice
Petnica i dr, a rezultati javnomnenjskih istraživanja u međuizbornom periodu
pokazuju da je loše stanje u obrazovanju i nauci pitanje drugog ranga važnosti
za građane Srbije12). U skladu sa tim je i slaba ponuda koju su na ovu temu
političke stranke uputile tokom izborne kampanje. U proseku, tek skoro
svako petnaesto obećanje bilo je posvećeno ovoj temi. Ponuda je bila nešto
obimnija ali ne i raznovrsnija od one iz izborne kampanje 2012. kada se 5%
obećanja odnosilo na ovu temu. Svedena je na poruke opšteg karaktera
kojima se poziva na neophodnost boljeg povezivanja prosvete sa tržištem rada,
uvođenje obaveznog srednjeg obrazovanja, promene finansiranja obrazovnog
sistema, kritikuje rad privatnih fakulteta i univerziteta.
U DS-ovom programu oporavka Srbije s početka 2013. godine obrazovanje je
prepoznato kao jedna od oblasti iz kojih ovaj proces treba da otpočne, pa u
kampanji DS posvećuje značajan broj obećanja ovoj temi. Ona čine 17% svih
obećanja koja je ova partija uputila građanima što je gotovo za trećinu više
nego u kampanji iz 2012. Više od polovine ovih obećanja su konkretna.
Programsku kopču sa bivšom partijom B. Tadić iskazuje stavom da je za NDS
obrazovanje „ključni faktor razvoja društva, pitanje svih pitanja u reformama”,
a čak četvrtinu svih obećanja koje su dali predstavnici ove stranke tiču se
pitanja obrazovanja i nauke. Iz NDS-a obećavaju praktičniji plan i program
osnovnog obrazovanja, plan usavršavanja nastavnika i zalaganje za obavezno
srednje obrazovanje.
Iz SPS-a obećavaju da će ukoliko budu vodili resor obrazovanja u narednoj
vladi raditi na povezivanju obrazovnog sa naučno-istraživačkim sistemom
i sa ekonomijom, garantuju da će svi građani dobiti šansu da se obrazuju,
garantuju ravnopravnost državnih i privatnih univerziteta i fakulteta i poručuju
da je u vezi sa potonjima potrebno proveriti „ko kako dobija diplome” (I. Dačić
na TV Prva 13. 3. 2014.).
Osnovna obećanja LDP-a tiču se izmena načina finasiranja u obrazovnom
sistemu, a iz URS-a ubeđuju da sa odvezivanjem kaiša treba početi upravo
u obrazovanju, obezbeđivanjem besplatne užine svim osnovcima čime bi se
podstakla i proizvodnja zdrave hrane u Srbiji. Kao i u kampanji 2012., problemu
prosvete SNS gotovo da ne posvećuje pažnju, šalju svega tri poruke, dve više
od DSS-a.
12)
Rezultati tri serije istraživanja koje je CESID sproveo u decembru 2012., junu 2013 i u decembru 2013. godine pokazuju da svega 2% ispitanika percipira loš obrazovni
sistem kao najveći problem sa kojim se društvo suočava (Izveštaj CESID-a za UNDP „Stav građana prema korupciji“, decembar 2013).
10
Beograd, mart 2014. godine
BIRN
KAMPANJA ZA VANREDNE PARLAMENTARNE IZBORE 2014. GODINE
Zdravstvena zaštita
Mada su temi zdravstva u ovoj kampanji relevantne partije posvetile dvostruko
više pažnje nego u kampanji pre dve godine, ona je i dalje mala. Tek svako
dvadeseto obećanje u kampanji tiče se zdravstvene zaštite građana, a od
njih tek svako sedmo (15%) je konkretno. Kao i pred izbore 2012. godine, za
građane Srbije zdravstvena zaštita nije među prioritetima prvog ranga13). Kao
ključne probleme u zdravstvu u Srbiji građani percipiraju korupciju, pogrešnu
politiku vlasti i nedostatak sredstava za rad (rezultati istraživanja CESID za RTS,
28. 2. 2014.), a rešenja koja pred izbore nude političke stranke su gotovo ista,
baš kao i kada je reč o temama ekonomske i socijalne politike.
Iz redova svih političkih partija zalažu se za reformu fonda zdravstvenog
osiguranja, izjednačavanje i razdvajanje državnog i privatnog zdravstva,
smanjenje liste čekanja i investiranje u oblast zdravstvene zaštite. SPS je
uputio veći broj poruka u vezi sa ovom temom nego bilo ko drugi, uz to i
dva i po puta više nego u kampanji pred prethodne parlamentarne izbore.
Svako deseto obećanje izneto u kampanji ove partije posvećeno je problemu
zdrvastvene zaštite, ali gotovo sva su opšteg karaktera. Iz ove partije, kojoj je
prema podeli izbornog „plena“ 2012. dodeljeno vođenje zdravstvene politike,
poručivali su da je uslov sređivanja stanja u ovoj oblasti oporavak privrede
i izlazak iz duboke finansijske krize14). Uprkos malom ili nikakvom prostoru
za investicije u SPS-u svoj anganžman u ovoj oblasti nastoje da predstave
biračima kao uspeh ili bar kao maksimalni mogući uspeh u datim okolnostima.
Ističu donošenje Zakona o zaštiti prava pacijenata, doprinos borbi protiv
korupcije i uštedama u javnim nabavkama.
Borbu protiv korupcije u zdravstvu i uštede u javnim nabavkama su pitanja
kojima tematizuje u načelu SNS, ali ovoj temi posvećuje zanemarljivo malu
pažnju (2,5% ukupnog broja obećanja upućenih u kampanji). Za razliku od
SPS-a u SNS-u smatraju da problem u sistemu zdravstvene zaštite nije skopčan
s novcem („...novca ima sigurno, treba da se preraspodeli...“, Z. Lončar na B92
21. 2. 2014.), već sa lošom organizacijom, nesposobnošću ljudi na ključnim
pozicijama i prevelikim očekivanjima od države. Uverenje u kompetentnost
pojedinaca da reši probleme i na ovom polju treba da posluži kao snažan
motivacioni faktor u kampanji SNS-a. Loša organizacija u sistemu zdravstvene
zaštite, što za posledicu ima „bolesnu naciju“ i „najgori zdravstveni sistem u
Evropi drugu godinu zaredom“ oštrice su i DS-ove kritike mera vlasti posle
2012. godine. Obećanja koja govore o zdravstvu (11% svih obećanja DS-a
u kampanji) čak je pet puta više od onih iz 2012. godine. Podjednak je broj
opštih i konkretnih obećanja među kojima su zahtevi da se svim građanima
overe zdravstvene knjižice i da se lekarima povećaju plate. Udeo obećanja
koja se tiču zdravstva među obećanjima Tadićevog NDS-a identičan je udelu
DS-a. Reč je o obećanjima opšteg tipa koji se svode na stav o zdravstvu kao
„razvojnom resursa društva“. LDP u kampanji šalje svega dva krajnje uopštena
obećanja, a DSS jedno. URS, iz čijih redova se godinama unazad upravljalo
sistemom zdravstvene zaštite, nije ni pomenuo ovu temu!
13)
Prema rezultatima istraživanja CESID-a u decembru 2013. svega 1% građana percipira zdravstvo kao najznačajniji problem (Izveštaj CESID-a za UNDP „Stav građana
prema korupciji“, decembar 2013).
14)
Ministraka zdravlja u „tehničkoj” vladi S. Đukić Dejanović nalazi da je investiranje u zdravstvo „iluzorno pri ovakvoj ekonomskoj situaciji“ te da je neophodno povećati
zaposlenost kako bi se punio budžet (B92, 21. 2. 2014.).
11
Beograd, mart 2014. godine
BIRN
KAMPANJA ZA VANREDNE PARLAMENTARNE IZBORE 2014. GODINE
Političke teme
Političkim temama relevantne partije nisu pridale veću pažnju u kampanji
– posvećena im je tek svaka sedma poruka (14 % poruka). Stavovi partija o
ovim temama već su dobro poznati iz kampanje 2012. i kampanja između tih
i ovih izbora, pa relevantne stranke i nisu insistirale na njima, iako je bilo puno
razloga za to. Na primer pregovori sa EU, tzv. skrining, tretiraju se manje-više kao
tehnička delatnost. Slično je i sa temom oko Kosova posle ishoda na Briselskim
pregovorima sa Prištinom, kao i sa pitanjem statusa Vojvodine posle „obaranja”
pokrajinskog statuta od strane USS-a i početka rada na novom statutu. Na ovim
temama uglavnom su insistirale stranke bez većeg publiciteta u medijima,
pa je tek po neko pitanje iz njihove agende dobilo je kakav-takav, ali ne i veći
začaj u kampanji (na primer, zalaganje DSS-a za političku neutralnost Srbije i za
ukidanje SSP-a, zalaganje DSS-a i SRS-a za ukidanje Briselskih sporazuma, stav
protiv prodaje zemlje strancima DSS-a, Treća Srbija, itd.). Ove stranke pak nisu
dobile parlamentarni status (Dveri, Treća Srbija), ili ga nisu povratile (SRS) ili su
ga izgubile (DSS), kao što ga je izgubio je i LDP, zagovornik atlanskih integracija,
pa je parlament u potpunosti u rukama evrointegrista.
I u ovom tematskom bloku dominirali su opšti stavovi (86% poruka u vezi
sa politikom). Jedna od „novina” koja se pojavila u ovoj kampanji jeste ne
obećanje, već „garancija” A. Vučića da će zemlji obezbediti „političku
stabilnost”, kao jedan od glavnih uslova za privlačene stranih investicija.
Ona je „isprovocirana” potrebom da se stranoj javnosti u vreme masovnih
demonstracija u Grčkoj, Sarajevu, smene vlasti u Ukrajini itd., Srbija prikaže
kao stabilna zemlja, kao i izjavama nekih opozicionih lidera u Srbiji, koje je
Vučić interprtetirao kao „prizivanje Ukrajinskog scenarija”, „izazivanje haosa i
nemira” i koje su mu poslužile da ih diskvalifikuje kao „ekstremiste”15).
Pitanja razvoja demokratije, ozbiljnih problema sa funkcionisanjem
institucija i sa (ne)poštovanjem ljudskih prava tretirano je retko (tek 4%
poruka), načelno i uglavnom u kampanji DS-a i NDS-a kroz kritiku Vučićevog
aprolutizma, diktatorskog, „nedemokratskog“ režima i sl. Ipak, sve i kada
bi se ova kritika pokazala osnovanom, problematizovanje ovih pitanja ne
daje očekivane efekte u kampanji – još od vremena S. Miloševića razvoj
demokratije nije visoko rangiran među prioritetima od interesa za građane –
na toj temi se nisu dobijali niti gubili izbori.
Jedno od sasvim načelno i retko tretirano pitanje bilo je i pitanje eventualnih
promena Ustava, iako za to postoje dobri razlozi – od neadekvatne Preambule,
do niza rešenja u vezi sa izbornim sistemom, finansiranjem Vojvodine i lokalnih
samouprava itd. Na ovoj temi bili su suprotstavljeni „ustavobranitelji” (pre svih DSS,
SNS i koalicija SPS-PUPS-JS) i za sada malo uticajni „reformatori” (DS, NDS, LSV, URS,
LDP, SVM i drugi). U nizu opštih priča za i protiv promena Ustava, postoji još pre
izborne kampanje širi konsenzus oko potrebe promena izbornog sistema, na primer
o smanjivanju broja poslanika sa 250 na 150 ili 125 – ovo je inicijativa SNS iz 2010.
godine, a za ovaj predlog su i URS, SDPS, a novoformirana Nova stranka formulisala
je predlog za uvođenje kombinovanog izbornog sistema za Skupštinu Srbije, još pre
raspisivanja parlamentarnih izbora DS, URS i još neke stranke zagovarale su promenu
načina izbora gradonačelnika, itd. Ova pitanja, međutim, nisu otvarana u kampanji.
15)
Vučić je, međutim, zaboravio da je on sam u Doljevcu govorio slično – tri dana posle Dinkića (Tanjug 13. 2. 2014, koga je propaganda mašinerija SNS-a „amnestirala“) i
nedelju dana pre B. Stefanovića is DS-a, na koga se sručila lavina najtežih diskvalifikacija. Vučić je govorio da ne treba verovati onima koji obećavaju „med i mleko“ jer „ako
oni pobede, Srbiju za manje od godinu dana čeka grčki, bosanski ili argentinski scenario“ (Kurir 16. 2. 2014; u tom trenutku još se nisu dogodile demonstracije u Kijevu,
napomena autora). Osim dvostrukiš aršina, Vučić je ovde demonstrirao da mu nije strano podmetanje, odnosno promena značenja poruka oponenata – konstataciju,
upozorenje proglasio je pozivom.
12
Beograd, mart 2014. godine
BIRN
KAMPANJA ZA VANREDNE PARLAMENTARNE IZBORE 2014. GODINE
Katastrofalno stanje u pravosuđu bilo je retko tema kampanje i to samo kao način
da se diskredituje reforma koji je ranije sprovodila vlast na čelu sa DS-om, odnosno
poslednje dve godine vlasti na čelu sa SNS-om. I u ovom slučaju izostalo je ukazivanje
na konkretne mere za reformu osim fraze o potrebi njegove „depolitizacije“.
Jedno konkretno obećanje iz ove tematske oblasti dao je I. Pastor (SVM)
da će Statut Vojvodine biti usvojen 6. juna, za šta ima podršku i DS-a. Još
jedno konkretno je obećanje LDP-a da će u Skupštini Beograda pokrenuti
inicijativu za promenu zakona kojom bi se policija učinila odgovorna lokalnim
samoupravama. Listu konkretnih poruka iz ove oblasti završava obećanje
lidera DS-a da će prvi korak nove skupštine biti donošenje zakona koji će
obavezati političare da dokažu da su svoju imovinu legalno stekli.
* * *
Pozitivna očekivanja i dominacija ekonomskih i socijalnih tema u agendi kampanje
upućivali bi na zaključak da je u pitanju bila programska kampanja. Ipak, od početka
su postojale osnovane sumnje da to nije tako, a njih su potvrdili i rezultati ove
analize. Za osporavanje kampanje 2014. kao programske kampanje više je razloga.
Najpre, za kampanju 2014. godine ne može da se kaže da je bila pozitivna
kampanja, što je po pravilu jedna od karakteristika programske kampanje.
Doduše, svi su tvrdili da vode pozitivne kampanje, ali svi oni ne samo da su bez
ustručavanja odgovarali na napade žestoko, neetički, već su i sami upućivali
„ničim izazvane“ neutemeljene kritike, optužbe, diskvalifikacije. Dakle, mada
je kampanja 2014. manje negativna i „prljava“ nego kampanja 2012. godine, i
ona je pretežno bila negativna, a često i „prljava“.
Dalje, programske kampanje predstavljaju tzv. racionalne kampanje. U
kampanji 2014. godine neprestano „crno-belo“ odslikavanje stvarnosti
u jednodimenzionalnim pozitivnim/negativnim dihotomijama, stalno
provociranje vrednosnog opredeljivanja „za“ i „protiv“, delovanje na emocije,
čak i pobuđivanje strasti, kao i diskvaifikatorske kritike oponenata bile su
neizostavni uvod u eksplikaciju vlastitog stava. Dominacija vrednosnog i
emotivnog nad racionalnom argumentacijom, dakle, učinilo je od kampanje
2014. tzv. iracionalnu kampanju, pa ona ni po tome nije mogla biti programska.
Razlog za osporavanje programskog karaktera kampanje jeste i to što su svi
pričali uopšteno o svemu, a tek po neko i to retko konkretno, pa i onda
još ređe vremenski oročeno. Nosioci izbornih lista de facto su tražili blanko
mandat za sve naredne poteze vlade.
Najzad, u kampanji 2014, uostalom kao i u najvećem broju kampanja za
prethodne izbore, dominirali su lideri, odnosno nosioci lista. Ma koliko imali loše
lidere, lideri su jedini pouzdaniji elementi političkog i partijskog života – kako
stranke nisu preciznije ni ideološki, ni programski profilisane, ni čvršće socijalno
utemeljene, kako nemaju razuđenu i efikasnu organizacionu infrastrukturu ne
ostaje ništa drugo do ličnost lidera i njegovih nedovoljno preciziranih izbornih
obećanja. Tako se, na primer, Vučićev zahtev za „punim mandatom“ zasnivao na
difuznom poverenju dela biračkog tela koje je u propagandnoj obradi postalo
„podrška naroda“, „puni legitimitet“. Naravno, Vučić nije bio jedini koji je
insistirao na poverenju, verovanju i sl., jeste sa I. Dačićem bio najgrlatiji.
Ekonomska i socijalna agenda kampanje 2014. bile su, dakle, u funkciji
promocije lidera pa su glasači znali za koga su glasali, a tek posle izbora
saznaće i to za šta su glasali, ali ni tada neće moći nikoga da drže za reč.
13
Beograd, mart 2014. godine
BIRN
KAMPANJA ZA VANREDNE PARLAMENTARNE IZBORE 2014. GODINE
PRILOG:
Pregled opštih i konkretnih izbornih obećanja prema
tematskim oblastima i strankama
Ekonomija i socijalna politika
Opšta izborna obećanja:
SNS: -
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
stvaranje „novog privrednog ambijenta“;
„Svom snagom u reforme”,
„Svom snagog za nova radna mesta”;
veće angažovanje na stimulisanju dolaska novih investitora;
jačanje privrede, podsticanje zapošljavanja i investicija, kao i izvlačenju ljudi
iz „sive“ ekonomije;
značajnija ulaganja u velike infrastrukturne projekte, automobilsku industriju,
IT sektor, poljoprivreda i razvoj privatnog preduzetništva;
poreske olakšice za sve one koji investiraju u Srbiju naredne dve godine;
u cilju unapređivanja „privrednog ambijenta“ Vučić je više puta najavljivao
donošenje do 30. juna 2014. godine 21 zakona, Z. Mihajlović čak 29 zakona
(Politika 7. 3. 2014), a Z. Babić „samo“ njih 20 (Tanjug 10. 3. 2014)!
„časno i pošteno raspolaganje subvencijama koje dolaze od strane
Ministarstva poljoprivrede i od strane države“;
stimulisanje preduzeća koja zapošljavaju mlade;
redovna isplata penzija i normalan život penzionera;
da niko u 150 firmi koje su u prestrukturiranju ne ostane bez posla;
SPS-PUPS-JS:
- izgrađivanje „zemlje socijalne pravde”, „socijalno odgovornog društva”;
„reforme sa ljudskim likom”;
- otvaranje novih radnih mesta;
- donošenje zakona u interesu radnika;
- socijalno pravičan i ekonomski poreski sistem zasnovan na ekonomskoj snazi
obveznika;
DS:
- povećati plate lekarima, rudarima i profesorima;
- kreditirati primarnu poljprivrednu proizvodnju da bi se poljprivrednici
finansijski ojačali i prestali da budu taoci trgovaca i nakupaca;
DSS:
URS:
- „ ekonomija političke neutralnosti“ koja se zasniva političkoj neutralnosti
Srbije, a ne rasprodaja zemlje;
- industrijalizacija usmerena na domaći poljoprivredno-prehrambeni, hemijski
i petrohemijski sektor, tekstilnu, obućarsku i drvoprerađivačku proizvodnju;
- formiranje razvojne banke;
- uvesti podsticajnu poresku politiku i rasteretit privredu i građane;
-
-
-
-
-
-
potpuno drugačija politka u ekonomiji;
prekinuti stezanje kaiša i umesto toga ići na investicije i zapošljavanje;
pokretuti masovne javne radove na izgradnji infrastrukture;
razvoj prehrambene industrije bazirane na poljoprivredi;
ukinuti birokratiju;
potpuno reformisati Fond PIO;
14
Beograd, mart 2014. godine
BIRN
KAMPANJA ZA VANREDNE PARLAMENTARNE IZBORE 2014. GODINE
LDP:
- donošenje paketa reformskih zakona, pre svih Zakona o radu;
- povlačenje države „iz svih sektora privrede, gde joj nije mesto i pravi enormne
gubitke”, pre svega iz javnih preduzeća kao što su „Srbijagas“, „Železnice“ i
nekoliko stotina javnih komunalnih preduzeća na lokalnom nivou;
- reforma agrara;
- oslobažanje od poreza poljoprivredne proizvode „u kraju u kojem su nastali”, što bi
dodatno podstaklo i proizvodnju i turizam, poruka je LDP-a:
- spašavanje penzionog i zdravstvenog fonda od „dinastije Krkobabić”;
“Dosta je bilo – Saša Radulović”:
- demontiranje parazitsko-partokratskog
zapošljavanja;
- smanjenja nameta na rad;
sistema,
posebno
partijskog
Konkretna izborna obećanja:
SNS:
- u
govor sa Etihadom biće pokazan javnosti pre kraja kampanje. (nije
realizovano);
- za manje od mesec dana; prvi srpski „mercedes” će se pojaviti na ulicama
(realizovano);
- „Beograd na vodi“ biće završen do 2019. godine, raseljavanje željezničke
stanice u Beogradu do kraja 2014, izgradnja tornja na Savskom plastou do
2017. godine i de će „sigurno” 20.000 radnika raditi u kontinuitetu na tom
projektu;
- samo kroz projekte Ministarstva za građevinarstvo i urbanizam biće
zaposleno 5.000 putara, a toplifikacija gradova, komasacija i drugi projekti
zaposliće čak 100.000 ljudi;
- svi koji imaju više od pet zaposlenih i zaposle još jednog radnika, biće
oslobođeni radnih poreza u naredne dve godine ne samo za tog radnika koga
zaposle, nego i za još jednog već zaposlenog;
- do kraja godine obećavan je posao za 250 ljudi u Džonskon Elektriku, do
sredine sledeće godine za još 500 ljudi;
- pronađen je strateški partnera za FAP, to je „jednu od najozbiljnijih evropskih
kompnija iz Finske” i obećavano je da će oni narednih dana potpisati ugovore
sa Srbijom i zadržati najmanje 600 radnika;
- do kraja godine će NCR zaposliti 2.000 visokoškolovanih ljudi;
- do kraja marta će biti napravljen plan rešavanja problema u Jumku;
- država neće da pustiti Simpo i njegove radnike „niz vodu”, jer se pregovara sa
ruskim partnerom koji je zaintersovan za privatizaciju firme;
- do kraja 2014. milijarda dinara iz budžeta za poljoprivredu;
- za vreme mandata sledeće vlade biće izgrađen auto-put do Čačka;
- dovođenje investitora u Timočku krajinu kako bi se sprečilo iseljavanje ljudi;
- izgradnja topionice i fabrike sumporne kiseline u RTB Boru u cilju očuvanja
postojećih radnih mesta;
- najkasnije do 2015. godine počeće izgradnja još dve saobraćajne trake na
putu Zaječar-Paraćin;
- brze pruge za četiri godine;
- protiv povećanja poreza;
- zaposleni na određeno vreme u sudovima u Beogradu neće ostati bez posla
po isteku ugovora o radu;
- neće dozvoliti da se diraju penzije;
- do kraja godine sigurno nema povlačenja solidarnog poreza;
15
Beograd, mart 2014. godine
BIRN
KAMPANJA ZA VANREDNE PARLAMENTARNE IZBORE 2014. GODINE
SPS-PUPS-JS:
- da u Zakonu o radu bude utvrđeno da plate žena i muškaraca moraju da budu
iste zavisno od radnog mesta, školske spreme i radnog iskustva;
- donoišenje Zakon o zadrugarstvu;
- da banke najmanje 30 odsto kapitala plasiraju u privredu i da se osnivaju
komunalne banke;
- državno subvencioniranje kamata na kredite komercijalnih banaka za sve
nove proizvodne kapacitete i tekuću poljoprivrednu proizvodnju, u iznosu od
barem 500 miliona dinara;
- dotacije po hektaru zemljišta do 200 evra;
- prosečna penzija ne sme da bude manja od 60 odsto od prosečne zarade;
- penzioneri s penzijama ispod 15.000 dinara da dobiju jednokratnu pomoć u
godišnjim ratama, a najugroženiji i 13-u ratu;
- poštovanje socijalnih programa za zbrinjavanje tehnološkog viška, naročito u
pogledu visine otpremnine i novčane nadoknade ako ostanu bez posla;
- postepena otpuštanja u javnom sektoru u skladu sa reformom i jačanjem
kapaciteta administracije, a za višak zaposlenih programi prekvalifikacije i
„aktivnog traženja novog radnog mesta”;
- povećavanje sredstava iz budžeta za sprovođenje Zakona o socijalnoj zaštiti i
obezbeđivanje humanitarnih i dobrotvornih donacija;
- sprovođenje programa 65 Plus koji će svim starijima od 65 godina omogućiti
besplatno korišćenje biblioteka, računara, rekreativnih programa;
- pokretanje programa uključivanja poljoprivrednika u penzijsko osiguranje,
a poljoprivrednicima s minimalnim penzijama, kao i onima koji ih nemaju,
omogućiti pravo na socijalnu pomoć;
- lideri PUPS-a obećavaju da „13-a penzija nastalja da stiže”, a D. Marković
Palma da će do kraja godine „kao komšija dovesti jednog velikog investitora
u Kragujevac da se kragujevčani zaposle”;
DS:
- z akonom obavezati državu da sredstva od zaduživanja iz inostranstva koristi
isključivo za finansiranje investicionih projekata i da novac od privatizacije
direktno usmerava na smanjenje javnog duga;
- formirati 20 privrednih centara kako bi se u njih uložilo 500 milona evra;
- subvencije za poljoprivredu, prehrambenu industriju i IT sektor;
- proizvodnja novog traktora sa 50% subvencija EU, 20% države a ostatak
poljoprivredni proizvođač;
- zakonski ograničiti bankarske kamate i provozije;
- ukinuti tzv. solidarni porez;
- zaključiti petogodišnji ugovori sa poljoprivrednim proizvođačima kako bi im
se garantovao otkup;
- domaćim proizvođačima hrane subvencionisaćemo transport železnicom do
evropskog i ruskog tržišta;
- paket mera za preduzeća do 20 zaposlenih koje bi podrazumevale poreske
olakšice za novo zapošljavanje, posebno mladih i osoba starijih od 50 godina,
kreditne linije za investicije u proizvodnju i izvoz;
- socijalnim penzijama zbrinuti sve građane starije od 70 godina koji žive sami
i nemaju nikakva primanja;
- materijalno zbrinuti sve nezaposlene porodilje do prve godine najmlađeg
deteta, a zaposlenim majkama omogućiti da do treće godine života deteta
rade polovinu radnog vremena;
NDS:
- f ormirati Razvojnu banku i utvrditi plan refinansiranja kredita privrede na
rokove, koji neće biti kraći od sedam godina, sa početkom od dve godine i
kamatom koja nije veća od pet odsto;
16
Beograd, mart 2014. godine
BIRN
KAMPANJA ZA VANREDNE PARLAMENTARNE IZBORE 2014. GODINE
URS:
- vratiti SIEPA i transformisati Fond za razvoj u razvojnu banku;
- nastavak podsticanja investicija poput Fijata, Gorenja, Jure…;
- dovođenje jednog velikog autokomponentaša u Kraljevo da se puno ljudi
zaposli;
- povećati za 25 odsto budžet za poljoprivredu;
- završetak radova na Koridoru 10 i na nastavku izgradnje Koridora 11;
- u svim regionima izgraditi fabrike za preradu hrane;
- ukinuti parafiskalne namete koji opterećuju privredu;
- posebne mere za zapošljavanje starijih od 50 godina;
LDP:
- f ormiranje garantnog fonda koji bi pomagao privredi da uzima komercijalne
kredite;
- pokrenuti inicijativu za ukidanje uredbe o zabrani zapošljavanja u javnom
sektoru;
- promeniti Zakon o zadrugama, koje će se one transformisati u otkupne
stanice;
DSS:
- o
tvoriti Kancelariju za saradnju sa Rusijom i otkupnih centara za izvoz u
Rusiju;
- povećati izdvajanje za poljoprivredu na nivo od pet odsto budžeta, odnosno
udvostručiti budžetska sredstva i obezbediti jeftinije kredite seljaku;
- uvesti zaštita srpskih poljoprivrednih proizvoda vraćanjem carina na
poljoprivredne proizvode iz EU;
- doneti novi zakon o planiranju i izgradnji u kome bi se pojednostavila i ubrzala
procedura izdavanja dozvola;
-
“Dosta je bilo – Saša Radulović”:
- penzijsko osiguranje za sve građane starije od 65 godina.
17
Beograd, mart 2014. godine
BIRN
KAMPANJA ZA VANREDNE PARLAMENTARNE IZBORE 2014. GODINE
Politika
Opšta izborna obećanja:
SPS:
- d
a Srbija bude decentralizovana i da opštine imaju svoju imovinu i izvorne
prihode;
DSS:
- politička neutralnost a ne EU;
- vojna neutralnost a ne ulazak NATO pakt;
- ne menjati Ustav jer garantuje da će Kosovo ostati neodvojivi deo Srbije;
“Dosta je bilo – Saša Radulović”:
- transparentan rad državnih organa;
Konkretna izborna obećanja:
DSS:
- r aspisivanje referenduma na kome bi se građani Srbije izjasnili o podršci
članstvu u EU;
DS:
- d
onošenje zakona po kojem će političari biti obavezni da dokažu da su svoju
imovinu legalno stekli;
- promena načina izbora gardonačelnika;
SVM i DS:
- donošenje Statut Vojvodine do 6. juna;
URS:
- uvođenje elektronske uprave;
LDP:
- p
romena zakona kojom bi se policija učinila odgovorna lokalnim
samoupravama.
18
Beograd, mart 2014. godine
BIRN
KAMPANJA ZA VANREDNE PARLAMENTARNE IZBORE 2014. GODINE
Borba protiv korupcije i kriminala
Opšta izborna obećanja:
SNS:
- s adržaj dva spota SNS posvećen je borbi protiv korupcije – „Izbor građana
Srbje – svom snagom protiv korupcije“ i „Aleksandar Vučić – budućnost u
koju verujemo“
- brojne izjave čelnika SNS-a, pre svih A. Vučića u kojima se obećava odčlučan
nastavak brobe protiv korupcije i organizovanog kriminala;
LDP:
- reforma policije – promeniti vrh policije i doneti novi zakon
- donošenje Zakona o lobiranju;
Konkretna izborna obećanja:
SNS:
- hapšenje narko bosa D. Šarića (ispunjeno dan posle izbora);
Nova Stranka:
- Srbiji je potrebna nova „Sablja“, prvo uhapsiti I. Dačića;
19
Beograd, mart 2014. godine
BIRN
KAMPANJA ZA VANREDNE PARLAMENTARNE IZBORE 2014. GODINE
Obrazovanje i nauka
Opšta izborna obećanja:
SNS:
- pokretanje regionalnih univerzitetskih centara;
DS:
- pojednostaviti školski program, smanjiti obim gradiva;
- pokretanje regionalnih univerzitetskih centara;
SPS:
- da obrazovanje bude univerzalno ljudsko pravo;
- bolje povezivanje obrazovnog sistema sa tržištem rada;
NDS:
- uprostiti plan i program osnovnog obrazovanja;
- realizovati plan usavršavanja nastavnika;
LDP:
- napraviti izmene u mreži škola;
Konkretna izborna obećanja:
SNS:
- povećanje broja studenata koji dobijaju državne stipendije;
- donošenje sistemskih zakona koji će sankcionisati nasilnike i propisati veću
odgovornost roditelja i zaposlenih u školama;
DS:
- s tipendije od po 10.000 dinara za osnovce slabijih materijalnih mogućnosti;
- uvođenje obaveznog srednjoškolskog obrazovanja i stipendija za najbolje
učenike osnovnih i srednjih škola;
- prekinuti sa primenom uredbe o smanjenju plata prosvetnim radnicima;
SPS:
- u
srednje škole uvesti predmet Preduzetništvo, kako bi osposobili mladi
ljudi za tržišnu ekonomiju i privatni biznis proširiti sredstva namenjena
finansiranju studenata iz budžeta u odnosu 70% budžetskih naspram 30%
samofinansirajućih;
URS:
- s vim osnovcima u Srbiji obezbediti besplatnu užinu i to od zdrave hrane
proizvedene u Srbiji;
NDS:
- uvesti obavezno srednje obrazovanje;
- finasirati osnovne i doktorske studije na fakultetima;
- naučnicima za koje nema mesta na institutima obezbediti radna mesta u
preduzećima;
LDP:
- uvesti obavezno srednje obrazovanje;
- promena načina finasiranja: umesto po broju časova finansiranje vršiti po
broju učenika.
20
Beograd, mart 2014. godine
BIRN
KAMPANJA ZA VANREDNE PARLAMENTARNE IZBORE 2014. GODINE
Zdravstvo
Opšta izborna obećanja:
SNS:
- profesionalizacija i uvođenje sistema subordinacije;
- lekari da budu plaćeni za svoj rad prema doprinosu koji daju zdravstvenom
sistemu;
- ukinuti monopol zdravstvenih centara, otvaranje i opremanje regionalnih
centara;
DS:
-
-
-
-
izjednačiti privatno, državno i vojno zdravstvo;
uvođenje konkurencije Fondu zdravstvenog osiguranja (koje ima monopol);
preventivni pregledi da postanu zakonom obavezujući;
decu i teške bolesnike lečiti u inostranstvu o trošku države;
SPS:
- reforma zdravstvenog osiguranja;
- izjednačiti privatno i državno zdravstvo;
- da se osnovna zdravstvena zaštita garantuje svim građanima;
DSS:
- kontrola priliva sredstava u Fond za zdravstveno osiguranje
LDP:
- da se obnove bolnice;
- spašavanje zdravstvenog fonda od dinastije Krkobabić;
NDS:
- prioriteti će biti razvojni resursi društva - obrazovanje, nauka, zdravstvo...
URS:
- za siromašne penzionere država mora da obezbedi lekove i banjsko lečenje;
Konkretna izborna obećanja:
SNS:
- UAE ulaže u bolnice u Novom Pazaru;
DS:
- d
a primarna zdravstvena zaštita bude besplatna i da se overe zdravstvene
knjižice svim građanima;
- da se lekarima povećaju plate;
SPS:
- d
a se izdvajanje za zdravstvo usklađuje sa prosekom izdvajanja za
zadravstvenu zaštitu u Evropi a koji iznosi 13 odsto;
„Dosta je bilo – Saša Radulović”:
- zdravstveno osiguranje za sve zaposlene.
21
Beograd, mart 2014. godine
Download

Izveštaj izborne kampanje 2014.