Sadržaj
Šta je javno zagovaranje? .................................................................5
Šta sve javno zagovaranje nije? ........................................................6
Unutrašnji izazovi sa kojima moraju da izađu na kraj
organizacije koje se bave javnim zagovaranjem:............................................7
Spoljašnje okolnosti koje treba da imaju u vidu organizacije
koje se bave javnim zagovaranjem.................................................................8
Javno zagovaranje i etičnost ..........................................................................9
Zašto je javno zagovaranje važno?..................................................10
Kako do uspešne strategije za javno zagovaranje? .........................12
2
Nulti korak: Izbor problema koji ćemo da prigrlimo i rešimo.......................12
Prvi korak: Osnivanje radnog tela za javno zagovaranje ..............................12
Drugi korak: Odaberite konkretna pitanja kojima se telo bavi .....................15
Treći korak: Dobro istražite moguća rešenja i odaberite najbolje ................16
Četvrti korak: Razvijte strategiju javnog zagovaranja...................................17
Pitanja pomoću kojih biramo strategiju..........................................18
Uspešna strategija za javno zagovaranje:.....................................................21
Peti korak: Razvoj materijala za javno zagovaranje ......................................22
Kako da implementirate uspešnu strategiju javnog zagovaranja....25
Šesti korak : Primenite strateške alate .........................................................25
Sedmi korak: Prioritet vremenski osetljivim pitanjima ................................29
Osmi korak: Napravite budžet......................................................................30
Deveti korak: Evaluirajte ..............................................................................31
Šta je Edicija Practicum?
Edicija Practicum grupiše korisna znanja nastala na osnovu praktičnih iskustava u prilagođavanju
međunarodnih modela i-ili teorijskih znanja mogućnostima, uslovima i potrebama korisnica i korisnika u Srbiji. Svrha naše edicije je da podstakne primenu i upotrebu znanja
korišćenjem jednostavnih i efikasnih alata, kao i da uopštene informacije i modele prilagodi potrebama i kapacitetima konkrentih korisnica i korisnika kojima su namenjeni.
3
Ovaj je Vodič namenjen nevladinim organizacijama-učesnicama obuke koju podržava
UN Women u Srbiji. Svrha Vodiča je da učesnicama pomogne da, na osnovu praktičnog
rada na treningu, samostalno nastave da usavršavaju i realizuju svoje kampanje koje
doprinose rodnoj ravnopravnosti i ostvarivanju jednakih mogućnosti u oblastima zapošljavanja, učešća žena u ekonomoji, poljoprivredi i odlučivanju.
Ediciju Practicum zajedno razvijaju dva partnerska preduzeća - Multi servis i Bizz.
Pored stava da upotrebljiva znanja štede vreme našim klijentima, ova dva preduzeća,
kroz ediciju Practicum, povezuje i posvećenost rodnoj ravnopravnosti, a posebno u
oblasti kreiranja i praćenja implementacije politika uključujući rodno odgovorno budžetiranje i jačanje kapaciteta za ravnopravno učešće žena u ekonomiji i političkom
odlučivanju.
Ovaj priručnik je treća publikacija u ediciji Practicum. Pre njega su objavljeni Alat za
rodno odgovorno budžetiranje - ROB 3, uz podršku UN Women i MOKA Vodič - alatka
koja je metodološki uporediva sa drugim metodama za procenu organizacionih kapaciteta, a koja meri napredak u ključnim poljima rada Romske Ženske mreže koju smo
razvile uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji.
Za sva pitanja u vezi sa MOKA Vodičem i alatkom, obratite se mailom na adresu
[email protected]
Kome je ovaj priručnik namenjen?
Ovaj priručnik je nastao kao podrška treningu Javno zagovaranje za unapređenje rodne ravnopravnosti i jednakih mogućnosti - radionica za ženske grupe koje se već bave javnim zagovaranjem.
Priručnik posebno ističe ona pitanja koja su do sada bila manje zastupljena u edukacijama i
praksi javnog zagovaranja. Veća je pažnja posvećena pripremi, a manja implementaciji kampanje za javno zagovaranje. Ova je odluka doneta zbog toga što su prethodne obuke, sudeći
prema upitnicima koje smo dobile od organizacija-učesnica treninga, u prvi plan stavljale aktivizam, dok je sadržaj politika za koje se zalažemo bio u drugom planu.
4
Priručnik počiva na tezi da je sve moguće promeniti ako za to imamo dobre argumente zasnovane na tačnim i relevantnim podacima, jasnu viziju promene, podršku ciljnih grupa, dobru
organizaciju, posvećenost, otvorenost prema saradnicima, transparentan proces odlučivanja
i neophodan intenzitet kampanje. Jedan od saveta je da se, kada se promena ne dešava duže
od šest meseci, zapitamo da li nam nešto od navedenog nedostaje.
Edicija Practicum razvija se zahvaljujući vama, zbog vas i za vas. Molimo vas da nam javite da
li je priručnik adekvatno podržao pripremu vaših aktivnosti na terenu i, što je najvažnije, da li
su vaše kampanje donele željenu promenu.
[email protected]
[email protected]
Šta je javno zagovaranje?
Jednostavnim jezikom govoreći, zagovaranje znači da aktivno podržavamo nešto ili nekoga
(neku ideju, akciju ili osobu) i da pokušavamo da ubedimo druge ljude u značaj našeg problema, predloženog rešenja i stava.
U kontekstu našeg treninga, javno zagovaranje je definisano kao grupni napor usmeren na
promenu neke javne politike ili prakse. Naši pokušaji da utičemo na politike Vlade ili JLS su
otvoreni i transparentni. Važno nam je da verodostojno predstavljamo poglede pripadnicaka određene grupe tako što im pomažemo da postanu uočljivi za zakonodavce, kreatore politika i druge donosioce odluka koji ih inače ne opažaju.
Zagovaranje je aktivnost koja može da se obavlja na lokalnom, regionalnom ili republičkom
nivou.
5
Problemi kojima se u okviru zagovaranja bavimo mogu da uključuju:
•
•
•
•
•
•
•
zakone i druga pravna akta,
podzakonska akta, politike i pravila,
sudske odluke,
uredbe i druge odluke izvršne grane vlasti,
platforme političkih partija i
način na koji vlada uporavlja određenim resursima
sadržaj, elemente i alokaciju budžeta
Javno zagovaranje je uvek puno izazova. Ponekad je potrebno da se suprotstavimo nosiocima
vlasti po određenim pitanjima, što obično dovodi do stvaranja nevidljivog zida oko nas. Iza
tog zida, kao da postanemo nečujni i neprimetni. Pritike kojima smo izložene dok javno zagovaramo nije uvek lako izdržati. Opet, kroz javno zagovaranje mi na najdirektniji način učestvujemo u kreiranju politika kao građanke i građani kojima je stalo do budućnosti njihovih
zajednica i ne misle da sve treba “da stigne odozgo”. Nema lepšeg načina da doprinesemo
demokratiji, jednakosti i ravnopravnosti građanki i građana, vladavini prava i dobrom upravljanju od toga da se i same uključimo predlažući rešenja za probleme koje opažamo i koji nas
pritiskaju. Javno zagovaranje je logičan sledeći korak u ostvarivanju ustavom zagarantovane
slobode okupljanja i izražavanja.
Sve javne politike tiču se i žena i muškaraca. Ipak, oni na nejednak i neravnopravan način utiču
na prepoznavanje potreba, artikulisanje rešenja, usmeravanje i trošenje sredstava. Zbog toga
je neophodno da se kroz javno zagovaranje i same uključimo u proces kreiranja i sprovođenja
politika. Uzalud je da čekamo da neko umesto nas prepozna i tačno odmeri naše potrebe.
Na primer, mnoge ženske grupe na lokalu se danas intenzivno bave podrškom zapošljavanju
i nastoje da javno zagovaraju za programe podrške zapošljavanju žena. Ta podrška mogla bi
da se kreće u sledećim okvirima, ali je obično mnogo uža i svodi se na pritiske JLS da “zapošljavaju”.
•
•
•
6
•
Podrška na početku (start up): način na koji se može započeti privatni
biznis (posebno za mikro i mala preduzeća i preduzetnice), dostupnost
kredita i kapitala, podrška biznis inkubatorima.
Upravljanje firmom: odgovorno poslovanje preduzeća, svojinska prava,
radno zakonodavstvo, troškovi zapošljavanja pored plate, bezbednost
na radu, finansije, porezi, prevoz roba i usluga - iz perspektive žena
Uklanjanje konkretnih barijera zapošljavanju žena i njihovom napredovanju na poslu.
Takmičenje na globalnom tržištu: fer tržišna utakmica i anti-monopolski zakoni, poštovanje ugovora, tehnološki razvoj, pravila koja se odnose na trgovinsku razmenu.
Često se, pogrešno, misli da su ovo “korporativna” tj. ne-ženska pitanja. Međutim, u praksi je
dokazano da rešavanje ovih pitanja predstavlja osnovu za rešavanje svih drugih, još ličnijih pitanja na tržištu rada i u tržišnoj utakmici. Poslodavci nisu jedan monilitan blok. Oni predstavljaju niz preduzeća, sektora, situacija i interesa, što se danas nedovoljno uzima u obzir kod
zastupanja.
Svaka privreda predstavlja kombinaciju velikih domaćih i multinacionalnih kompanija, mikro,
malih i srednjih preduzeća, neformalnog sektora preduzetnika, državnih kompanija i vodećih
firmi u oblastima koje ostvaruju visok rast, bez obzira na njihovu veličinu.
Postoji nekoliko standardnih oblasti za koje se ne-državne kampanje javnog zagovaranja zalažu
•
•
•
•
•
•
otklanjanje barijera u poslovnom okruženju kao osnovna uloga države
veća-jača-efikasnija podrška preduzetništvu
ravnomeran regionalni razvoj
ciljani podsticaji koji donose dobrobit određenim grupama koje ne
mogu pod istim uslovima da koriste postojeće podsticaje, npr. žene,
mladi, OSI, manjine i sl.
pravednija raspodela između podrške stranim i domaćim investicijama
fleksibilnije radno zakonodavstvo
Na “mejnstrim“ politiku neravnomerno utiču krupni interesi zbog prirode političkog procesa
koji bolje čuje jači glas krupnijeg igrača. Javno zagovaranje je način na koji se i sitniji igrači
oglašavaju, ukrupnjuju i pojačavaju svoj glas. Bez takvog oglašavanja nema ni uspešnog ekonomskog i političkog razvoja zemlje.
Ženske grupe koje se bave podrškom zapošljavanju treba pre svega da odgovore sebi na pitanje za kakvu se privredu i za kakvo tržište rada zalažu. Od toga će, delom, zavisiti i njihova rešenja.
Šta sve javno zagovaranje nije?
7
Baš kao što je važno da znamo šta jeste javno zagovaranje, moramo da se dogovorimo i šta
ono nije.
•
•
•
•
Preferencijalni tretman za određenu nevladinu organizaciju, preduzeće/nekoliko organizacija ili preduzeća, ili nekog pojedinca-grupu pojedinaca ne spada u javno zagovaranje
Napadanje simptoma neke pojave rešavanjem dnevnih pitanja koji
muče određenu grupu. U principu se javno zagovaranje bavi sistemskim
i suštinskim problemima. Ipak, može da se dogodi da je neki dnevni
problem toliko sveobuhvatan i da opterećuje toliki broj pojedinaca da
vredi da se njime pozabavimo kroz javno zagovaranje.
Pružanje usluga članovima u vezi sa uobičajenim procedurama, savetovanje ili posredovanje u pojedinačnim slučajevima i odnosima.
Pružanje informacija i jačanje svesti u javnosti o raznim pitanjima
Donatori ponekad nedovoljno jasno prave granicu između toga kako nešto zvuči i šta zapravo
jeste, pa su najčešće finansirane aktivnosti u oblasti javnog zagovaranja one koje se usmeravaju na pružanje informacija i jačanje svesti u javnosti o raznim pitanjima. Iako su veoma
važne, ove aktivnosti nisu nužno vezane za javno zagovaranje. Na razlici insistiramo, ne zbog
purizma, već zato što se možemo razočarati kada naša tzv. kampanja ne donese željeni rezultat, a zapravo javnog zagovaranja nije ni bilo.
Dakle, kada jeste javno zagovaranje, kada jeste dobro pripremljeno i jeste dobro realizovano,
ono radi.
Unutrašnji izazovi sa kojima moraju da izađu na kraj organizacije
koje se bave javnim zagovaranjem:
1. Proširenje uloge i vizije organizacije
8
Ako smo do sada bile usmerene na pružanje usluga članicama, obrazovanje i trening, neće
nam biti jednostavno da redefinišemo sopstvenu misiju kako bismo se efikasno bavile javnim
zagovaranjem. Naša nova uloga treba da proističe iz svesti aktivistkinja i članica o krajnjim ishodima koje želimo da ostvarimo kroz javno zagovaranje.
2. Nedostatak resursa
Izvodljivost našeg angažovanja u ovoj oblasti zavisi od naše sposobnosti da obezbedimo ljudske i finansijske resurse. Javno zastupanje odnosi puno vremena i zahteva resurse koji su, u
kontinuitetu, dostupni, uz nova znanja koja će nam biti potrebna. Dakle, važno je da naše članstvo zna i prihvata ono za šta se zalažemo kao nešto značajno. Aktivistkinje treba da budu
spremne da se uključe i podrže našu kampanju. Nije loše ni ako možemo da napravimo koaliciju sa drugim organizacijama, da smanjimo rizik i podelimo troškove. Naravno, koalicija košta
na drugi način.
3. Udaljavanje od donatora
Do sada smo svoje aktivnosti finansirale kroz konkurse za sredstva donatora. Međutim, retko
su kada donatori tu od početka do kraja procesa javnog zagovaranja i to u meri u kojoj nam
je podrška potrebna. Zato, moramo da se oslonimo na interne mehanizme pomoću kojih održavamo organizaciju tokom sušne sezone. Takođe, moramo da jačamo interne mehanizme
odgovornosti, a neretko i da slabimo primarnu odgovornost prema donatoru. Uspeh se nas
kraju isplati. Kada postignemo svoj cilj u javnom zagovaranju i donatori će za nas biti više zainteresovani. Samo treba da izdržimo, a to je lakše kada radimo ono do čega nam je zaista stalo,
što bismo radile i za džabe jer upravo to može i da nam se dogodi.
4. Raspršeno članstvo
Logistika u javnom zagovaranju predstavlja veliki izazov jer ljudi nisu uvek dostupni kada su
naše akcije planirane, njihove se uloge, pa i pogledi menjaju u zavisnosti od ličnih i profesionalnih interesa, a mi ponekad ostajemo same. Takođe, postoje razna nevidljiva ograničenja i
prepreke zbog kojih aktivisti selektivno podržavaju naše aktivnosti. Prepoznavanje i prihvatanje realnosti je jako važno za uspeh javnog zagovaranja. Zato je važno i da jasno definišemo
koga zapravo predstavljamo i na koji način želimo da čuvamo i jačamo njihovo poverenje.
Probajmo sada da odgovorimo na ova pitanja
9
O nama.
Ko smo mi?
Koje poglede i identitete unosimo u naš rad?
Da li mi predstavljamo još nekoga osim sebe? Ako da, na koji način im polažemo račune?
Koji su izvori naše moći? Koji su izvori našeg legitimiteta i kredibiliteta? Iz
ugla onih koje predstavljamo, i iz ugla donosilaca odluka? Sa kojim se rizicima
suočavamo? Čega se plašimo? Šta može da se dogodi ako preduzmemo neku
akciju? Koje su naše vrednosti? Zašto smo uključeni u aktivnosti javnog zagovaranja? Kao grupa, na koji način želimo da delujemo?
Spoljašnje okolnosti koje treba da imaju u vidu organizacije koje
se bave javnim zagovaranjem
1. Političke okolnosti
Čak i u, naizgled, najdemokratskijim sistemima, postoje značajne političke barijere za one koji
se bave javnim zagovaranjem. Opasnosti koje ovde vrebaju su da se naša kampanja poistoveti
sa političkom platformom organizacije koja vrednosno nije naš istomišjenik i da se sasvim zamagli slika o nama i onome za šta se zalažemo. U osetljivim trenucima, npr. pred izbore, prostor
za predlaganje alternativnih rešenja može biti veoma uvećan ili naprotiv, smanjen. Pravilo je
da će se političke strukture uvek radije opirati građanskoj inicijativi nego što će je prihvatati i
sprovoditi u delo.
2. Nasleđe “važnih“ i “velikih” aktera
10
U našu je kulturu duboko uvreženo da se samo političari, partijski i akademski autoriteti pitaju
za rešenja u domenu politika. Pokušaji odozdo-nagore su osuđeni na neuspeh uvek, osim kada
su dovoljno istrajni, glasni i podržani da se o njih ne možemo oglušti, ili kada predstavljaju
lažnu ili izmanipulisanu participaciju, tj. kada služe krupnijem interesu, ali biraju da uđu na
mala vrata. Dakle, kod nas je uobičajeno da nas prvo pitaju ko ste vi (a onaj deo koji se ne čuje
glasi: i kako se usuđujete da se mešate) bez obzira na snagu naših argumenata, vrstu i tip podrške onih koje predstavljamo. Postojaće verovatno i neko starije i važnije udruženje koje se
zalaže za suprotno od onoga za šta se mi zalažemo, jer štiti neki drugi interes, a ne opšti. E sad,
treba da vodimo računa o tome da i sebe preispitujemo, da ne ispadne da smo baš mi ti “važni“
i “veliki“, bez stvarnog pokrića.
3. Razumevanje okvira
Važno je za javno zagovaranje da znamo kako se zakoni, politike i pravila donose i kako se sprovode u stvarnosti. Treba da znamo ko, kada i zbog čega može nešto da promeni. Korisno je
kada znamo kome se obraćamo, kojom porukom i u kom trenutku. Razumevanje okvira je zapravo najteži i najvažniji korak zato što su procedure često nejasne i nedosledne, međusobno
suprotstavljene ili nedorečene, promenljive i nedovršene, a mi treba da ih predstavimo kao
da su smislene i zaokružene. Jednostavan primer tiče se univerzalno prihvaćenog kriterijuma
da donosioci odluka donose odluke na osnovu valjanih, potpunih, blagovremenih i tačnih informacija. Iz prakse znamo da to baš često nije slučaj. Ipak to nije lako dokazati unatrag i zahteva ogroman napor sa naše strane. Dakle, ne radi se samo o onome što znamo već i onome
što možemo da dokažemo.
Mnoge značajne promene zahtevaju dosta vremena. Uspešne kampanje javnog zagovaranja
nisu one koje malo ublažavaju stanje i trenutno poboljšavaju situaciju. One nastoje da transformišu odnose, da prekomernu moć jednih podele sa drugima koji je nemaju. To nije lako, a
još je teže da se postojeći antagonizmi zamene odnosima saradnje i poverenja. Ipak, kada je
javno zagovaranje dobro pripremljeno, mali koraci nam ukazuju na to da se stvari pomeraju.
Ako i mali koraci izostanu, onda imamo razloga za brigu.
11
Ako je vaša organizacija relativno mlada i nema mnogo iskustva u javnom zagovaranju,
bilo bi dobro da usko definišete svrhu javnog zagovaranja i tako otvorite sebi polje delovanja. Mali supesi ohrabriće vas u procesu i imaćete više samopouzdanja kada odlučite
da se uhvatite ukoštac sa većim problemima i izazovima.
Javno zagovaranje i etičnost
Termini “javno zagovaranje” i “lobiranje” se često koriste kao sinonimi, iako one nemaju istovetno značenje. Oba pojma se, u najširem smislu, odnose na proces tokom koga pokušavamo
da utičemo na donosioce odluka i da ih pridobijemo za ili protiv nekog pitanja, ali je, u praksi,
svrha lobiranja mnogo uža. Lobiranje je usmereno na direktne pregovore sa donosiocima
odluka,
a javno zastupanje je mnogi šire i podrazumeva mobilizaciju podrške, izgradnju koalicija sa
drugim grupama sličnih vrednosti i opredeljenja, slanje poruka preko medija i sl.
U poslednje vreme se o lobiranju često govori u negativnom kontekstu, kao o aktivnosti koja
je usko vezana za korupciju i dogovore iza zatvorenih vrata. Lobiranje se često vezuje za finansijske ishode nekih odluka. Javno zagovaranje, opet, nastoji da ceo proces bude javan, otvoren, transparentan i etičan.
12
Javno zagovaranje je usmereno slanje poruke donosiocima odluka u ime određene grupe i te
poruke se više tiču rešenja i politika nego samih finansijskih ishoda. Novac je alat pomoću koga
ostvarujemo određeno rešenje.
Ako nam je važno da se pridržavamo principa etičnosti, evo preporuka
•
•
•
•
•
Nikada se nećemo uključivati u traženje ili nuđenje mita.
Budimo transparentne u vođenju finansija i trudimo se da redovno radimo reviziju finansijskog poslovanja.
Vršimo nadzor nabavki i isplata koje naša organizacija radi.
Jedino ako sami poslujemo po zakonu, možemo da imamo uticaja u domenu kreiranja politika.
Razmislimo o donošenju etičkog kodeksa kojim bismo unapred predvidele šta organizacija može da preduzme ukoliko se suoči sa neetičnom
praksom.
Izvor: www.iccwbo.org/home/extortion_bribery/rules.asp
Zašto je javno zagovaranje važno?
Javno zagovaranje ja proces koji daje glas OCD
Ovaj proces ohrabruje OCD da koriste svoje iskustvo stečeno praktičnim radom na transparentan način i da tako utiču na javne politike vršeći nadzor zakona, podzakonskih akata i politika
koje su doneli donosioci odluka na svim nivoima. Uspešno zagovaranje je uvek transparentno
jer nam je u interesu da što više ljudi zna za podatke koje smo prikupile, relevantne zakone,
strategije, dokumenta i poruke. Na taj način utičemo na politike. Kada se OCD ustežu da podele
svoje podatke sa drugim OCD, to može biti znak da nisu spremne za javno zagovaranje, tj. da
još uvek nisu “skockale“ priču. U toj, ranoj fazi, organizacijama se čini da su javni podaci blago
koje ne treba da dele. Kasnije smo zahvalne svakome ko hoće da čuje naše podatke.
Ciljane javnosti mogu biti različite, ali su to najčešće
13
Mediji koji imaju velike koristi od inicijativa civilnog društva. Novinari prikupljaju veliku količinu
informacija iz tzv. oficijelnih ili zvaničnih izvora, od vršilaca vlasti, ali oni znaju da kvalitet analize
tih podataka često zavisi od alternativnih glasova iz organizacija civilnog društva i think tank
organizacija. Setimo se koliko većima predstavnika OCD kao stalnih izvora za određene teme.
A to je tek početak.
Zakonodavci kojima su potrebne verodostojne informacije prilikom donošenja odluka. Saznanja o tome kako njihove odluke utiču na pojedine grupe uvek su od koristi, a posebno pred izbore. Danas nije retkost da se predstavnici OCD pozivaju u radne grupe na svim nivoima.
Nažalost, ovaj se mehanizma za vršenje uticaja nedovoljno koristi, jer se OCD osećaju polaskanim zato što su pozvane (često bez jasnih kriterijuma, ali ne smeta kada je reč o nama, zar
ne?) i one pristaju i na strategije koje su upravo suprotne od misije organizacije.
Službenici, saradnici u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi koji, kada imaju dobre informacije, mogu efiukasnije da sprovode zakone i politike. Ovde su iskustva šarena i bogata. Ima
puno primera međusobnih uticaja i vaninstitucionalne, lične saradnje. Treba da razvijamo i
onu drugu, institucionalnu saradnju.
Istraživači i akademska zajednica koja koristi ove informacije za sopstvena istraživanja. Sa
druge strane, istraživači čuvaju od zaborava i šire u javnosti vredne podatke koje su dobili od
organizacija civilnog društva. Na taj način se prave trajne razvojne veze. Ženske grupe imaju
velikog iskustva u saradnji sa delom akademske zajednice. U budućnosti je moguće produbljivati ovu saradnju u domenu izrade i monitoringa politika, posebno na lokalu.
Javnost, uključujući druge OCD koje utiču na donosioce odluka. Pristup kvalitetnim informacijama je vrsta edukacije i uvod u doslednije, kvalitetnije bavljenje politikama. Kada imamo informacije i predloge rešenja, a donosiocima odluka nije stalo do njih, onda imamo jasnu svest
o mogućnosti da ih ne izaberemo ponovo da vrše vlast. Kada uspostavimo taj mehanizam,
onda možemo da imamo odgovornu vlast.
Javno zagovaranje jača naše koalicije i organizacije
Javno zagovaranje je neodvojivo od održivog rasta i razvoja ženskih grupa. Ženske grupe zalažu
se za realna poboljšanja. One često edukuju i podstiču razvoj sopstvenih aktivistkinja i zalažu
se za njihovu sigurnost i ekonomsku nezavisnost. Ipak, to može biti uzaludna borba ako su zakoni, politike i pravila takvi da žene nemaju prostora za rast i šanse za uspeh.
14
Javno zagovaranje je nužno da bi se eliminisale barijere kao što je nejednak tretman na tržištu
rada ili usmeravanje budžetskih sredstava prevashodno u oblasti u kojima su dominantno zastupljeni muškarci, na uštrb onih u kojima su više grupisane žene.
Uspešno javno zagovaranje jača organizacije koje ga iznesu i izaziva poštovanje u zajednici i
među donosiocima odluka. Obično, više uticaja podrazumeva i više sredstava za organizaciju.
To onda ostavlja i više prostora za nove cikluse javnog zagovaranja. Slabije organizacije treba
da razmisle pre nego što se same upuste u proces javnog zagovaranja i da pokušaju da se priključe jačim i finansijski snažnijim organizacijama da bi razvile sopstvene kapacitete za javno
zagovaranje.
Uspešne organizacije:
•
•
•
•
•
•
•
•
umeju da privuku pažnju donosilaca odluka
imaju mali broj jasnih poruka koje često i uporno ponavljaju
redovno se sastaju sa donosiocima odluka da razgovaraju o važnim pitanjima i da ostvare kontakte sa predstavnicima ključnih institucija
su u stanju da daju relevantne informacije koje se tiču određene politike i vremenom navikavaju ciljane publike da im se obraćaju za savet ili
mišljenje
angažuju se proaktivno i reaktivno - upozoravaju na pojave u povoju i
na njih reaguju
u toku su svih relevantnih predloga politika i u stanju da preispitaju
kvalitet predloženog rešenja
vrše monitoring implementacije politika za čije donošenje su i same
javno zagovarale da bi utvrdile da li se dosledno sprovode
objavljuju priče i sopstvenim uspesima i tako “brendiraju“ pozitivne
promene
Javno zagovaranje jača dobro upravljanje i demokratiju
15
Nevladine organizacije i koalicije se uključuju u demokratske procese tako što pomažu da se
prepoznaju, istaknu i reše interesi i problemi onih grupa i pojedinaca koji inače ne učestvuju
u javnoj debati, čak ni o pitanjima o kojima ona postoji. To je dvostruka funkcije osnaživanja
jer NVO, sa jedne strane, osnažuju državnu upravu i-ili lokalnu samoupravu tako što joj pomažu
ili na nju vrše pritisak da odgovori na demokratske inicijative. Sa druge strane, NVO prikupljaju
nove informacije i jačaju veze među članovima i sa ciljnim grupama, što ih osnažuje i jača njihovu motivaciju da dalje unapređuju vladavinu prava i demokratsko upravljanje. Najvažnija
osobina demokratije u ovom kontekstu jeste ravnoteža između ponude i tražnje. Kada građanke i građani imaju jasnije i veće zahteve, onda su vršioci vlasti prinuđeni da prerastu dečije
bolesti kao što su autoritarno i netransparentno donošenje odluka, široko rasprostranjena
korupcija, nesavesno i nenamensko trošenje sredstava, prenebregavanje stvarnih problema
u zajednici i nemar u odnosu na određene grupe i nejednak tretman građana. Javno zagovaranje je preuzimanje odgovornosti za prepoznavanje i sprovođenje dobrih rešenja.
Razmislite koji od ovih razloga vama i vašoj organizaciji znače više od drugih. Zbog čega? Kakva su
vaša iskustva u prethodnim pokušajima javnog zagovaranja?
Kako do uspešne strategije za javno zagovaranje?
Već je pomenuto u uvodu da je u ovom priručniku više pažnje posvećeno pripremi nego implementaciji. To se vidi i u organizaciji koraka:
Koraci u razvoju strategije za javno zagovaranje
Nulti korak:
Prvi korak:
Drugi korak:
Treći korak:
Četvrti korak:
Peti korak:
16
Izaberite svoj problem
Formirajte telo za javno zagovaranje
Odaberite konkretna pitanja kojima se telo bavi
Dobro istražite moguća rešenja i odaberite najbolje
rešenje
Razvijte strategiju javnog zagovaranja
Napravite ciljane materijale
Koraci u implementaciji strategije za javno zastupanje
Šesti korak:
Sedmi korak:
Osmi korak:
Deveti korak:
Primenite strateške alate
Dajte prioritet pitanjima sa osetljivim vremenskim
rokovima
Pripremite budžet
Evaluirajte
Nulti korak
Izbor problema koji ćemo da prigrlimo i rešimo
Postoje dva načina. Prvi način je da priznamo da nas nešto muči, boli, da zbog toga ne možemo
da spavamo, ne živimo kako treba i znamo da nismo jedine. Tu problem bira nas. Okupljamo
se i dogovaramo da ćemo probati to da rešimo. Postoji i drugi način: mi biramo problem jer
verujemo d aimamo veštine, znanja i kontakte pomoću kojih problem možemo da rešimo za
našu ciljnu grupu, ali ga same ne osećamo. Način na koji biramo problem ili on nas, utiče na
sam proces javnog zagovaranja. U svakom slučaju, pitanja u tabelici mogu da nam budu od
pomoći:
17
Šta je
problem?
Koga pogađa? Na koji način? Na primer, koliko je velika grupa koja je pogođena ovim problemom u odnosu na celokupnu populaciju? Koliko snažno ovaj problem utiče na živote
ljudi? Da li problem pogađa različito različite grupe? Koji je uzrok problema? Ko je odgovoran za rešavanje ovog problema? Koja su moguća rešenja ovog problema?
Koji će uticaj imati rezličita rešenja na pogođenu grupu? Podgrupe?
Prvi korak
Osnivanje radnog tela za javno zagovaranje
Telo treba da bude malo, operativno, obično 5 - 7 članica i treba da ga čine predstavnice organizacije, organizacija u koaliciji ili drugih relevantnig struktura i segmenata. Svrha ovog tela
jeste da jasno pokaže da se javno zagovaranje ne može sprovoditi uspešno ako sve ostane u
organizacijama kao što je bilo. Potrebno je da se uvede određeni osećaj urgentnosti, kao vanredno stanje, jer javno zagovaranje to jeste ili će uskoro da postane kada se jednom krene.
Nije se pokazalo kao efikasno da javno zagovaranje tretiramo kao business as usual, tj. projekat
kao i svaki drugi jer se time gubi naboj koji je potreban, kao kada poleće raketa. Sve je malo
drugačije: pripreme su duge, ali kod poletanja samo sedimo. Ne idemo pravo već uvis, protiv
zemljine teže i protiv sile inercije.
Ko bi činio idealno telo u vašoj priči? Ko se sada bavi javnim zagovaranjem kod vas?
18
Članstvo u radnom telu
Pored toga što predstavljaju različite organizacije ili segmente, članice radnog tela treba da
imaju određena znanja koja se tiču pravnih, administrativnih i drugih procedura sakojima će
se grupa suočiti tokom kampanje. Bilo bi idealno da članice znaju i kako se kreiraju, usvajaju i
sprovode politike. U zavisnosti od odabrane strategije, može biti potrebno i da znaju procedure
za donošenje zakona ili usvajanje amandmana, osnivanje radnih grupa u izvršnoj vlasti, i sl.
Moguće je da će biti potrebno da se obučite za neke od ovih oblasti i da ceo tim ima makar
neka početna znanja pomoću kojih može da traži pomoć drugih stručnjakinja. Potrebno je i
da se dogovorite oko podele uloga i zaduženja, koordinacije i komunikacije.
Članice i članovi tela moraju da se obavežu da će zagovarati u prilog dogovorenih ciljeva u interesu ciljne grupe, a ne u prilog ostvarivanja agende sopstvene organizacije. Članice i članovi
tela moraju biti u stanju da posvete dovoljno vremena radu u telu, da se redovno sastaju i da
aktivno rade. To znači da će:
•
•
redovno da prisustvuju sastancima;
da oblikuju i nadgledaju sprovođenje strategije;
•
•
čitaju, odobravaju i komentarišu strateška dokumenta i publikacije; i
da kontaktiraju sa članicama organizacije, ciljne grupe i donosiocima
odluka, po potrebi.
Koordinatorka tima
Koordinatorka je odgovorna za ostvarivanje plana rada tela i stara se o tome da aktivnosti
budu realizovane na vreme, kvalitetno i da doprinose ostvarenju cilja. Ona treba da ima sledeće
atribute:
•
•
•
19
iskustvo u timskom radu i sposobnost da koordinira radom, usmerava i
vodi tim,
razumevanje procesa kreiranja politika i funkcionisanja lokalne smaouprave-državne uprave
profesionalne kontakte sa donosiocima odluka.
U praksi su sve članice i članovi tima jako zauzeti i imaju malo slobodnog vremena na raspolaganju. U tom slučaju, koordinatorka ima još važniju ulogu jer mora da obezbedi da se aktivnosti, izmešu sastanak, odvijaju po planu, ne oslanjajući se previše na članice tela, već više na
druge aktivistkinje. To znači da ona možda mora da posveti puno vreme zagovaranju i da to
nije uvek najpogodnija uloga za direktorku ili glavnu koordinatorku u organizaciji.
Saradnice-i
Da bi se ciljevi ostvarili, neophodno je da postoji budžet za telo i saradnike. Praksa pokazuje
da dobri saradnici u advocacy kampanjama imaju sledeće osobine, znanja i iskustva:
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
istraživački ili terenski rad,
timski rad,
medijski nastup, rad sa medijima i PR,
razvoj mreža, izgradnja i razvoj koalicija,
osnove marketinga
rad u MS Office paketu, a poželjno i osnovni prelom teksta, html i drugo
čitanje i analiza podataka
čvrsta logika
lični integritet i autonomija od donosilaca odluka
sposobnost skoncentrisanog rada pod stresom i u kriznim situacijama
•
•
•
smisao za humor
posvećenost rešenju za koje se zalaže oprganizacija
sposobnost da sarađuje i komunicira sa zaposlenima u instituciji koja
donosi odluke
Povremeno je potrebno da se angažuju konsultantkinje i druge stručnjakinje z aodređene
teme, oblasti i pitanja. Na primer, često je potreban savet pravnice-ka, stručnjaka-kinje za analizu podataka, nekoga ko može da formuliše predlog politike na osnovu argumenata koje organizacija ima i načelnih pravaca u kojima želi da ide, ciklusa u kome žive institucije u javnom
sektoru i sl.
20
1. Da li je kod vas, prema nepisanom pravilu, direktorka ili glavna koordinatorka uvek na čelu kampanje?
2. Da li je ikada formirano telo sa zadatkom da koordinira vašim naporima
da javno zagovarate?
3. Da li su napisane obaveze i odgovornosti članica i članova tima ili tela?
4. Da li, kada radite u koalicijama, imate jasnu podelu odgovornosti i zadataka?
5. Da li polažete račune ciljnim grupama i na koji način?
6. Da li razmišljate o veštinama i znanjima koji vam nedostaju i da li imate
plan kako da ih upotpunite?
7. Da li imate iskustva i primere koje želite sa nama da podelite?
8. Da li telo koje koordinira kampanjom raspolaže makar malim budžetom
iz koga može da plati konsultante ili obuke?
9. Šta je, iz vašeg iskustva, najbitnije za onoga ko rukovodi javnim zagovaranjem?
10. Kakvi su saradnici poželjni?
Ovo znamo, ali nije naodmet da se podsetimo:
•
•
•
Formiranje nekog tela je ponekad način da se nešto (šta?) ostvari, a
retko samo telo predstavlja rešenje.
Nametanje naše organizacije u nekoj novoj ulozi ne može biti cilj politike
Spajanje veoma različitih ciljnih grupa u jednu kategoriju na osnovu
problema koji je naizgled zajednički a zapravo je grubo uopšten, nije
dobra osnova za javno zastupanje jer zbunjuje i otežava izradu i usvajanje smislene politike.
Drugi korak
Odaberite konkretna pitanja kojima se telo bavi
Kada je telo formirano, ono treba da razjasni čime da se bavi i za šta da zagovara. Treba da prikupi nove, proveri postojeće i analizira sve podatke. Takođe, treba da proveri da li su pitanja
koja predlažete zaista prepoznata kao važna za ciljnu grupu. To se može uraditi različitim istraživačkim tehnikama (na primer anketa, intervju, fokus grupa, opservacija, analiza slučaja ili
kombinacija različitih tehnika). Kada dugo rade, NVO počinju da veruju da tačno znaju šta je
glavni problem. Ipak, nije loše da se to proveri pre nego što se značajna stredstva i drugi resursi
potroše na nešto što nije ili nije dovoljno jasno prepoznato kao važno za one za koje tvrdimo
da su pogođeni problemom.
21
Ekspertiza članica i članova tima pomaže u dizajniranju istraživačkih alata. Dobro je kada oni
prate i poznaju glavne politike u oblasti kojom NVO želi da se bavi, npr. zapošljavanje, razvoj
poljoprivrede, jednakost i ravnopravnost, učešće žena u odlučivanju i sl. Na osnovu informacija
sa terena i informacija iz ključnih politika, strateških i zakonskih dokumenata, pravi se rang
lista problema. Obično se problem razgranava i potrebno je da izaberemo granu kojom ćemo
da se bavimo kao i tip rešenja koji predlažemo. Moguća su sledeća rešenja:
•
•
•
promovisanje strukturno drugačijih rešenja, tj reforma sistema;
briga za tačno određene politike i zakone i predlaganje boljih rešenja od
postojećih;
uobličavanje postojećih pravila tako da se jačanjem transparentnosti i
odgovornosti jača pristup za tačno određene grupe, ali rešenja, suštinski ostaju nepromenjena.
Jasno je da NVO ili koalicija neće biti u stanju da istovremeno javno zagovara za sva
sporna pitanja ili sve probleme. Zato je najvažnija odluka, sa stanovišta NVO, koje
prioritete za javno zagovaranje ona bira.
Važno je da se zna na osnovu kojih kriterijuma su prioriteti odabrani.
Važno je da postoji procena dužine angažmana i iznosa sredstava do ostvarenje
cilja
•
Važno je da ta pitanja i problemi budu jasno izraženi. Izbegavajte neprecizne, velike i naduvane koncepte za koje se ne zna tačno šta znače.
Budite precizne i jasne.
Ne uključujte “odsutna rešenja” kao probleme. Na primer, nedostatak
novca nije problem, već je nešto drugo po sredi. Pitajte se zašto novca
nema baš za to ( a ima za nešto drugo) .
Nepostojanje nečega nikada nije problem. Problem je kada nešto
imamo a ne valja. Nešto što postoji možda sprečava da nastane ono što
ne postoji.
Nemojte da formulišete problem kroz vašu interpretaciju, npr. “JLS je
nezainteresovana“ ili“ lenja“ . Korisnije je kada znamo o čemu se konkrento radi. Na primer, postojeće subvencije za pololjoprivredu pretežno koriste muškarci (80%).
•
•
•
22
Na koje će se
delovanje šire
verzije usmeriti?
Da bismo ostvarile ciljeve, treba da razmislimo o delovima koji su:
•
•
•
Posebno značajni za ovaj problem
Dovoljno sagledivi da rezultati mogu da se ostvare u relativno kratkom roku
Predstavljaju mogućnost za izgradnju veština i osnaživanje organizacije
Treći korak
Dobro istražite moguća rešenja i odaberite najbolje
Sada kada imamo prioritetna pitanja za javno zagovaranje, treba da artikulišemo dobra rešenja
za naše probleme. Preporuka je da se telo pozabavi izradom policy dokumenta. Taj dokument
predstavlja naše argumente u prilog predloženom rešenju, logiku našeg rešenja na osnovu činjenica. Dokument je višestruko koristan jer omogućava da se veći broj članica organizacije
informiše o problemu i o rešenju, da o njima javno govori, da svoje viđenje podeli sa donosiocima odluka i različitim javnostima kroz posebno pripremljena dokumenta koja će nastati na
osnovu ovog, polaznog papira.
23
Sama činjenica da poznajemo situaciju ne znači da umemo i da rešimo problem. Opet, ako se
za pomoć obratimo onima koji se smatraju najvećim stručnjacima za određeno pitanje, može
nam se desiti da se zaglavimo u statusu quo, tj. da ispadne da su postojeća rešenja jedina moguća, što nikada nije tačno. Zato je ovaj korak posebno važan jer on otvara prostor za izražavanje novih, racionalno opravdanih i argumentovanih rešenja. Najbolja iskustva nastala su
kombinovanjem teorije i prakse, domaćih i međunaordnih rešenja, oprobanog i novog. Za to
je potrebna vizija.
Dobro pripremljen policy dokument sadrži sledeća poglavlja:
•
•
•
•
Pregled problema (šta je problem i kako znamo);
Uticaj na različite ciljne grupe (zašto je važan)
Konkretne preporuke za rešavanje ovog problema (potkrepljene dokazima, poznavanjem iskustva drugih zemalja, opština i sl.)
Argumente protiv predloženog rešenja (zašto bi se neko protivio ovom
rešenju).
Izuzetno je primamljivo da preskočimo ovaj poslednji deo. Međutim, dobra rešenja imaju solidan odgovor i na najjače argumente protiv. Kada ulazimo u advocacy, čini nam se da tačno
znamo šta treba da se radi i jedva čekamo da o tome pričamo u medijima. Međutim, najvažnija
je dobra priprema. Ako nismo dobro istražili problem i promislili o rešenju, može da nam se
desi da se obrukamo kada dođemo u kontakt sa donosiocima odluka ili medijima.
Kako izgleda promena? Koja je naša
vizija promene?
Ako se promena kojoj težimo dogodi, šta je to što će biti različito? Čiji će se životi unaprediti? Na koji način?
Ako bismo kreirali svet koji počiva na našim vrednostima pravednosti i “pristojnog” društva
šta je to što će biti drugačije? Da li će rešenja koja predlažemo doprineti stvaranju takvog
društva? Na koji način? Šta je to što možemo sada da učinimo, makar i mali korak u našim
ličnim odnosima, porodici, okruženju, i-ili civilnom društvu?
Na koje ćemo se ciljeve, delove šire
verzije usmeriti?
24
Da bismo ostvarile ciljeve, treba da razmislimo o delovima koji su:
•
•
•
Posebno značajni za ovaj problem
Dovoljno sagledivi da rezultati mogu da se ostvare u relativno kratkom roku
Predstavljaju mogućnost za izgradnju veština i osnaživanje organizacije
Četvrti korak
Razvijte strategiju javnog zagovaranja
Kada je telo prepoznalo prioritete za javno zagovaranje, došao je trenutak da se posveti izradi
strategije. U ovom kontekstu, strategije se sastoji od niza alatki koje se upotrebljavaju prema
planu rada da bi se ostvario određeni cilj.
Ovde je važno i da znate koji su trenutni prioriteti donosilaca odluka i na koje argumente oni
najbolje reaguju u ovom trenutku, tj. da spoznate kontekst u kome oni rade. Često ne razmišljamo dovoljno ni o stvarnim mogućnostima, kapacitetima, pritiscima i prioritetima sa kojima
se suočavaju donosioci odluka. Što više znamo o tome, lakše nam je da razvijemo adekvatnu
strategiju. Jedan dobar način da saznamo jeste da pitamo ključne aktere za mišljenje o određenom problemu i o rešenju koje nudimo. Na ovaj način možemo i da dopunimo mapu zainteresovanih aktera i da potvrdimo da li smo dobro usmerili našu kampanju u skladu sa
nadležnostima ciljanih institucija.
25
Važno je da znamo šta javnost misli o problemu-rešenju
Veoma je važno da spoznamo kako javno mnjenje razmišlja o problemu. Javno mnjenje ima
veliki uticaj na donosioce odluka. Neke bitke jednostavno nije odmah moguće dobiti. Dobro
je da znamo da li bijemo takvu bitku. Ponekad, javno mnjenje nema stav o određenom pitanju
jer ga nije ni svesno. Tada postoji velika šansa za nas da budemo kreatori javnog menjenja, tj.
da utičemo na to šta će javnost da misli o problemu. Ipak, češće se bavimo problemima o kojima postoji već neki stav javnosti. Obično većinska javnost nije zainteresovana za hitno i prioritetno rešavanje problema kojima se mi bavimo, a ponekad se i žustro suprotstavlja našim
rešenjima. Dešava se i da javnost prepoznaje problem ali se opredeljuje za drugačije rešenje.
Mi uvek možemo da odaberemo adekvatnu strategiju kada znamo kakvo je javno mnjenje.
Pre svega, odredićemo nivo na kome se problem javlja:
•
•
•
Lokalni
Pokrajinski
Republički
Zatim, prepoznaćemo kojoj grani vlasti pripada rešavanje našeg problema:
• Zakonodavnoj
• Izvršnoj
• Sudskoj
Važno je da prepoznate ko se ili će da se suprotstvalja usvajanju i sprovođenju
rešenja za koje se zalažete.
Mapiranje zainteresovanih aktera je naredni korak. Mapa zainteresovanih aktera je u
prilogu.
Treba da znate ko su:
•
•
26
•
važni donosioci odluka koji imaju moć d autiču na ishod vašeg problema
i rešenja,
glavni zainteresovani akteri kojih se ovo pitanje i rešenje tiče i pravac u
kome oni vide rešenje
pravac u kome je rešavanje krenulo
Ovo su važna pitanja za pripremu strategije.
Pitanja pomoću kojih biramo strategiju
1.
2.
3.
4.
5.
6.
Šta treba da se promeni?
Ko to može da promeni?
Kolika je promena potrebna-dovoljna?
Kada treba da se desi promena?
Kako može da se odbrani ova promena?
Kako će da se sprovede promena?
U tabeli je prikazana i detaljna razrada pitanja pomoću kojih kreiramo strategiju
Autori: David Cohen/Rosa de le Vega/Gabrielle Watson: Advocacy for Social Justice, a global
action and reflection guide
Razvoj strategije za javno zagovaranje
27
CILJEVI: Šta želimo da postignemo?
O nama.
Ko smo mi?
Koje poglede i identitete unosimo u naš rad?
Da li mi predstavljamo još nekoga osim sebe? Ako da, na koji
način im polažemo račune?
Koji su izvori naše moći? Koji su izvori našeg legitimiteta i kredibiliteta? Iz ugla onih koje predstavljamo, i iz ugla donosilaca
odluka? Sa kojim se rizicima suočavamo? Čega se plašimo? Šta
može da se dogodi ako preduzmemo neku akciju? Koje su naše
vrednosti? Zašto smo uključeni u aktivnosti javnog zagovaranja? Kao grupa, na koji način želimo da delujemo?
Šta je problem?
Koga pogađa? Na koji način? Na primer, koliko je velika grupa
koja je pogođena ovim problemom u odnosu na celokupnu populaciju? Koliko snažno ovaj problem utiče na živote ljudi? Da
li problem pogađa različito različite grupe? Koji je uzrok problema? Ko je odgovoran za rešavanje ovog problema? Koja su
moguća rešenja ovog problema?
Koji će uticaj imati rezličita rešenja na pogođenu grupu? Podgrupe?
28
Kako izgleda
promena?
Koja je naša
vizija promene?
Ako se promena kojoj težimo dogodi, šta je to što će biti različito? Čiji će se životi unaprediti? Na koji način?
Na koje ćemo
se ciljeve,
delove šire
verzije usmeriti
Da bismo ostvarile ciljeve, treba da razmislimo o delovima koji
su:
Ako bismo kreirali svet koji počiva na našim vrednostima pravednosti i “pristojnog” društva šta je to što će biti drugačije?
Da li će rešenja koja predlažemo doprineti stvaranju takvog
društva? Na koji način? Šta je to što možemo sada da učinimo,
makar i mali korak u našim ličnim odnosima, porodici, okruženju, i-ili civilnom društvu?
•
•
•
Posebno značajni za ovaj problem
Dovoljno sagledivi da rezultati mogu da se ostvare
u relativno kratkom roku
Predstavljaju mogućnost za izgradnju veština i
osnaživanje organizacije
JAVNOST: Ko ima moć da napravi promenu?
Ko su?
Šta je u
pitanju?
•
•
Donosioci odluka?
Nosioci pritiska?
•
Ko je oštećen stanjem kakvo je danas? Kakav je
njihov društveni status? Sa kojim se preprekama
suočavaju?
Ko želi da održi zatečeno stanje? Ko time dobija?
Ko dobija u slučaju promene?
Ko će biti ugrožen promenom i potencijalno može
da postane neprijatelj?
•
•
•
29
Kako se
promena
dešava?
Donosioci odluka
•
•
Ko ima moć-autoritet da blokira promenu? Ko
odlučuje da li će se problem rešavati ili ignorisati?
Koja su njihova zaduženja? Za šta ih možemo pozivati na odgovornost? Koja su njihova ograničenja?
Stvaraoci pritiska
Ko ima uticaj na donosioce odluka ili je povezan sa njima?
Nivoi (lokalni, regionalni,republički, međunarodni)
Ko utiče na javno mnjenje u vezi sa predmetom našeg javnog
zagovaranja?
Zašto imaju uticaj? Koji su izvori njihove moći?
Da li je neko od njih dovoljno uticajan da bude neformalni donosilac odluka?
FORMALNA I NEFORMALNA TELA
Koja su mesta odlučivanja?
Kako su organizovana? Koji je odnos između različitih tela? Između različitih nivoa?
PROCES DONOŠENJA ODLUKA
Kako jedno pitanje-problem dolazi na dnevni red za rešavanje?
Na koji način se rešenja razmatraju, biraju i sprovode? Kako izgleda proces i koliko je vremena potrebno za svaku fazu?
Ima li prostora za učešće javnosti?
Da li se donosioci odluka konsultuju sa organizacijama civilnog
društva u potrazi za alternativnim rešenjima? Ako da, u kojoj
fazi procesa? Pomoću kojih mehanizama? Ko ima pristup tim
mehanizmima?
Čiji se glasovi traže? Predstavljaju? Slušaju? Smatraju važnim?
30
Ko su ciljane
publike?
Odredite ciljanu publiku:
•
•
•
Formalne donosioce odluka
Neformalne donosioce odluka
Stvaraoce pritiska
Za svakog odredite:
Ko ima udela u rešavanju ili ko je zainteresovan za naše pitanje/problem?
Koliko su oni važni za naše pitanje?
Podržavaju li promenu onakvu kakvu mi predlažemo?
Možete li povezati ključne donosioce odluka, sa ključnim stvaraocima pritiska?
Šta znate o svakoj ciljanoj publici?
DIJAGNOZA: Šta je moguće?
Koji je naš kapacitet da se
uključimo u
promenu? Gde
se mi trenutno
kao grupa nalazimo?
Kako izgleda
naše spoljašnje
okruženje?
Koje su vaše prednosti, naročito u odnosu na druge grupe?
Šta već imate, a šta se može dograditi na ono što posedujete?
Koje resurse? Snage?
Koji su vaši izazovi? Šta je vam nedostaje a da je neophodno?
Šta je potrebno da poboljšamo? Ljudske resurse? Veštine? Gde
se nalazi vaša grupa u životnom ciklusu organizacije?
Koje su pretnje? Mogućnosti? Šta je moguće nadograditi? Ko
su vaši potencijalni saveznici? U kom delu ciklusa je problem?
31
Kada sve sklopimo, šta nam
se čini da je
moguće?
Pregledajte informacije koje ste sakupili i onda navedite
•
•
•
•
Nacrt ciljeva
Ključne donosioce odluka, i ključne stavaroce pritiska
Kako će se promena desiti
Potencijalne rizike
Da li su vaši ciljevi dovoljno specifični?
Da li su vaši ciljevi dovoljno realistični i ostvarljivi?
Da li su savladivi?
Da li su vremenski određeni i uvremenjeni?
AKCIONI PLAN: Kako bismo počeli?
Kako utičemo
na našu publiku
kako bi se
pokrenula, ili
kako ne bi
blokirala
promenu?
Koja su naša očekivanja od ciljane publike, tj. šta želimo da oni
urade (ili ne urade) i na koji način pomažu (ili blokiraju) promenu?
Šta mi moramo da uradimo da bi ciljana publika učinila to što
mi hoćemo?
Koju poruku svako od njih mora da čuje?
Na koji ćemo način preneti našu poruku? Kroz koje kanale? Ko
su pravi prenosioci poruka?
Koje druge akcije moramo da uradimo kako bismo izvršili pritisak, ubedili, edukovali, pratili ili mobilisali našu ciljanu publiku
i ostvarili ciljeve našeg javnog zagovaranja?
32
Kako ćemo da
se zaštitimo od
rizika?
Ko se opire i protivi promeni? Koji je njihov izvor moći i šta oni
mogu da naprave što bi nas ugrozilo u našim naporima javnog
zagovaranja?
Sa kojim se sve rizicima možemo suočiti ako poduzmemo akciju?
Fizički, emotivni, psihološki, ekonomski (možemo li izgubiti
posao), politički ili rizici po kredibilitet organizacije
Vredi li rizikovati? Zašto?
Ima li akcija koje, uzimajući ovo u obzir, nećemo preduzeti?
Može li neko od naših partnera da to uradi umesto nas?
Koji je naš
akcioni plan?
Izlistati sve aktivnosti koje ćemo preduzeti i razložiti na zadatke
Imamo li sve
što nam je
potrebno da
počnemo?
Koji nam je
rezervni plan?
Spisak potrebnih resursa
Spisak saradnika i koalicionih partnera
Šta bi moglo da se promeni i kako će to uticati na naš plan?
Šta može da krene naopako? Koji je najgori scenario?
Pođu li stvari u pogrešnom smeru, imamo li rezervni plan?
Kako glasi?
EVALUACIJA:kako znamo da je naš plan dobar?
33
Šta se promenilo u kratkom
roku?
Da li se nešto promenilo u odnosu našu inicijalnu procenu?
Jesu li ciljevi i dalje ostvarljivi?
Da li se naša publika promenila? Da li se neko novi pojavio? Da
li je neko podržao ili se usprotivio našim zahtevima? Da li smo
izgradili sve potrebne kapacitete? Jesmo li prevazišli unutrašnje prepreke? Imamo li i dalje podršku koju smo imali? Jesu
li naše akcije bile efikasne? Kako? Zašto jesu, odnosno nisu?
Čime možemo da se pohvalimo? Koji su sledeći koraci? Šta bi
trebalo da nastavimo? Šta da promenimo, ili uradimo na drugi
način?
Šta se
promenilo
dugoročno?
Jesmo li ostvarili naše ciljeve? I ako da koje?
Jesmo li ostvarili nešto neočekivano?
Koje od naših akcija su se pokazale efikasnim, a koje nisu?
Jesmo li se osnažili? Imamo li više znanja i samopouzdanja?
Šta smo naučile?
Čime možemo da se pohvalimo? Koji su sledeći koraci? Šta bi
trebalo da nastavimo? Šta da promenimo, ili uradimo na drugi
način?
Prilagođavanje poruke publici
34
Uspešna strategija podrazumeva efikasniu komunikaciju sa mnogo različitih publika. Ovakva
raznovrsna komunikacija je neophodna da bi ostvarili sledeće komunikacione ciljeve:
•
•
•
pridobijanje podrške neodlučnih,
ubeđivanje i pridobijanje nekih od oponenata,
jačanje posvećenosti onih koji od početka podržavaju vašu kampanju
Materijali moraju da ciljaju publiku kojoj se obraćamo. To znači da moraju često da se prilagođavaju ciljanim publikama. Kratki, jasni i ubedljivi argumenti o problemu svakako će višetruko
da posluže. Za različite publike, različita argumentacija u prilog rešenju “radi posao”. Ipak, u
svakom slučaju, poruka mora da:
•
•
•
apeluje na interese ciljane grupe - šta ona dobijaj promenom?
bude ubedljiva kada navodi razloge zbog kojih ova grupa treba da vas
podrži
bude kratka
•
•
•
naznači na koji način pripadnici ove grupe mogu da vas podrže
objasni posledice ako vaš predlog uspe
objasni posledice ako vaš predlog ne uspe
Poruke za donosioce odluka uključuju sledeće elemente:
•
•
•
•
Zašto je pitanje značajno
Koliko je ljudi i iz kojih grupa pogođeno problemom
Kolika je podrška za vaše rešenje (potpisana peticija ili drugi dokazi se
prilažu)
Pozitivne i negativne posledice vašeg predloga
Ne zaboravite da je lakše da motivišete ljude za ono u šta (barem malo) veruju nego da ih ubedite u nešto sasvim novo. Zbog toga, kada je god moguće, treba da podsećate ciljanu publiku na
ono što već znaju i na ono što su već prihvatili. Oslanjajte se na dobijene bitke.
35
Uspešna strategija za javno zagovaranje:
•
•
•
•
•
•
•
36
Širi informacije o zakonima, podzakonskim aktima, procedurama i praksama koje utiču na rodnu ravnopravnost
Interpretira zakone, podzakonska aka, procedure i prakse na način koji
je poučan i koristan za grašanke i građane
Utiče na buduće akcije zakonodavca i donosilaca odluka
Prepoznaje nova pitanja pre nego što se pojave u javnosti
Pruža tumačenje i uputstva članicama i organizuje njihovo obraćanje
donosiocima odluka
Pruža pravno utemeljen mehanizam za organizovan i uspešan pristup
državnim službenicima.
Pruža ljudima nova znanja, procedure i strukture koje se tiču kreiranja
politika
Treba da sagledate i na koji način naš predlog može da nanense štetu i kome. Treba i da razumemo političke posledice za donosioce odluka. Predloge treba da pravimo u završnoj formi ili
što bliže tome (npr. predlog zakona, odluka, rešenje i sl) Na taj način olakšavamo donosiocima
odluka da ih usvoje, nakon šo unesu svoje izmene. Izmene, naravno, treba budno da pratimo.
Koji je naš kapacitet da se
uključimo u
promenu? Gde
se mi trenutno
kao grupa nalazimo?
Koje su vaše prednosti, naročito u odnosu na druge grupe?
Šta već imate, a šta se može dograditi na ono što posedujete?
Koje resurse? Snage?
Koji su vaši izazovi? Šta je vam nedostaje a da je neophodno?
Šta je potrebno da poboljšamo? Ljudske resurse? Veštine? Gde
se nalazi vaša grupa u životnom ciklusu organizacije?
Kako izgleda
naše spoljašnje
okruženje?
Kada sve sklopimo, šta nam
se čini da je
moguće?
Koje su pretnje? Mogućnosti? Šta je moguće nadograditi? Ko
su vaši potencijalni saveznici? U kom delu ciklusa je problem?
Pregledajte informacije koje ste sakupili i onda navedite
•
•
•
•
Nacrt ciljeva
Ključne donosioce odluka, i ključne stavaroce pritiska
Kako će se promena desiti
Potencijalne rizike
Da li su vaši ciljevi dovoljno specifični?
Da li su vaši ciljevi dovoljno realistični i ostvarljivi?
Da li su savladivi?
37
Da li su vremenski određeni i uvremenjeni?
Peti korak
Peti korak: Razvoj materijala za javno zagovaranje
Jedan od najefektinijih načina za ostvarivanje političkih i ekonomskih reformi je edukacija i širenje svesti u javnosti o našem problemu – pridobijanje javnog mnjenja sve dok se ne ostvari
široki društveni konsenzus za željenu reformu. Najlakši i najmanje skup metod jeste korišćenje
postojećih elektronskih i štampanih medija. Postoji i puno drugih alata koji su nam dostupni i
koji će nam pomoći da iskoristimo dostupnost medija za našu poruku tako što ćemo je prilagoditi svakoj od ciljanih publika.
Alatka 1
38
Standardni alat u javnom zagovaranju je saopštenje za javnost. Ono je korisno kao informacija
za medije, a može da posluži i kao obaveštenje za aktivistkinje i članice i-ili predstavnike institucija. Ipak, standardni alati, vremenom postaju sve manje upečatljivi jer ih svi koriste, a malo
ko ih primećuje.
Mini uputstvo za izradu saopštenja za javnost
Ključni elementi dobrog saopštenja su:
Jasnoća.
Neke činjenice moraju odmah da “iskoče” kada se saopštenje uzme u ruke . Na primer, datum,
logo vaše organizacije, kontakt osoba, telefon i mail. Naslov mora da bude jasan i da privlači
pažnju, nalik na novinske naslove, treba da kratko opisuje sadržaj saopštenja.
Konciznost.
Saopštenje treba da stane na jendu stranu, a poželjno je da ima širi prored
Treba da odolimo izazovu da sve što znamo natrpamo u saopštenje. Kriterijum kojim možemo
da se rukovodimo jeste da li je ovo zaista nužno? Ako jeste, onda ubacujemo. Svrha saopštenja
za javnost jeste da novinarima pruži osnovne informacije i da ih ohrabri da stupe sa vama u
kontakt.
Detalj.
Odluka o tome koji su podaci baš neophodni nije uvek jednostavna. Dobra vežba
koja može da nam pomogne je da odgovorimo na sledeća pitanja: Šta želimo da objasnimo?
Ko smo mi? Zašto se ovo dešava ? Kada se desilo? Zašto je to važno? Možda neće uvek biti neophodno da odgovorimo na sva pitanja ali to je samo vežba koja nam pomaže da ništa ne izostavimo. Na svako od ovoh pitanja odgovaramo najkraće moguće koristeći smao neophodne
reči. Ukoliko imamo upečatljiv detalj koji ide uprilog našoj glavnoj tvrdnju, svakako treba da g
auključimo, možda i kao posebnu malu celinu, tzv. antrfilei.
Format.
Saopštenje za javnost treba da bude u standardnom formatu. Ako je moguće,
ubacite kratak i relevantan citat prepoznatljive osobe ili predstavnice ciljne grupe u prvi ili
drugi pasus . Poslednji pasus služi da bi se opisala organizacija. Završite saopštenje simbolom
koji ukazuje novinarim ana to da nema dodatnih strana ( # # # ).
39
Poseban slučaj: format poziva na događaj. Ako se saopštenje za javnost koristi za najavu događaja, ono treba da bude pripremljeno kao pozivnica. Međutim, nasuprot običnim pozovnicamakoje šaljete svojim članicama, poziv za medije treba da sadrži neke od podataka koji se
obično nalaze u saopštenju za javnost: ime organizacije i logo, spisak drugih važnih zvanica,
istaknut naziv događaja datum, vreme, mesto održavanja. Kratak opis glavnih govornika i sadržaja njihovih prezentacija i i opis značaja koji događaj ima. Najzad, informacije o i ime osobe
za kontakt. U nekim slučajevima, poželjno je da stavite i RSVP (Repondez s’il Vous Plait – molimo potvrdite).
Distribucija. Svi već znaju da je najbolje kada saopštenj apošaljete na ime konkretnog nivinara-ke. Za događaje, jedan poziov nije dovoljan. Pošaljite podsetnik nedelju dana pred dogašaj
i dan pred događaj. Ne oklevajte da pored toga pozovete i telefonom. Kada imate dobre podatke o novinarima, lako jke da napravite mail grupe i da im stalno šaljete informacije. Vremenom, novinari će da počnu da se oslanjaju na vas kao na izvor informacija za temu koju
percipiraju kao vašu temu.
Alatka 2
Sažetak o problemu je druga alatka koje se do sada više koristila u svetu nego kod nas. Iako je
vrlo efikasna, ova alatka zahteva nešto više znanja i pripreme. Sažetak o problemu je predstavljanje problema na stranu-dve. Ovaj sažetak objašnjava značaj problema i navodi šta treba
da se uradi u kratkom roku. Koristan je kao priprema donosilaca odluka za sastanak sa nama,
jer oni obično nemaju ni vremena ni želje da čitaju detaljne analize. Dobar sažetak treba da:
prepozna i jasno izdvoji problem i da navede relevantne zakone, pravila i prakse jednostavnim
jezikom koji svako razume. Treba da se objasni zašto je samopitanje važno za ciljnu grupu i na
koji način utiče na živote njenih pripadnika. Ekonomksi i pravni termini ne treba da budu stručni, već jednostavni i jasni. Dobreo je da se koriste grafikoni i slike ako ističu značajne činjenice
i štede prostor. Najzad, treba da sadrži i preporuke za donosioce odluka, sa jasnim rešenjem
problema. Ovo je takođe često moguće grafički prikazati. Preporuke slati određenoj ciljanoj
publici samo ako je se direktno tiču. Ne uključivati opšte preporuke za koje niko nije zadužen.
Alatka 3
40
Opis pozicije ili stava organizacije. Ovo je način na koji ubeđujemo ekspertsku publiku da
znamo o čemu se radi i šta dalje treba da se radi. Obično to čitaju stručnjaci koji imaju uticaja
na donosioce odluka ali nisu sami formalni donosioci odluka. Može da se desi da su oni a priori
protiv jer je važeća politika njihovo čedo. Ipak, uvek vredi pokušati da se među stručnjacima
pronađe i pokrene neko ko ima profesionalni integritet i hoće da podrži dobro rešenje bez obzira na to što nije njeno-njegovo. Ovakav dokument sadrži slične komponente kao sažetak o
problemu, ali su svi elementi detaljnije razrađeni, sadrže više dokaza i primera. Ovakva dokumenta obično imaju 5 do 10 strana.
Ostali materijali na koje vredi da potrošite malo vremena su
Alatka 4:
Alatka 5:
Alatka 6:
Alatka 7:
Alatka 8:
Alatka 9:
Op-ed (stavovi, kolumne, mišljenja dostavljeni novinama na ob
javljivanje i-ili objavljeni)
Činjenice i brojke koje odgovaraju na jačešća pitanja
Govori (prilagođeni različitim prilikama, svedočenjima, radioni
came, nastupima u medijima, konferencijama, donatorima i sl.)
Press kit-ovi
Materijali objavljeno na vebsajtu
Glavne tačke pomenute u javnim nastupima (radio, TV)
Kada pripremite ove materijale, onda još veći broj članica može da zastupa vaše usaglašene
stavove, vaši nastupi zvuče ujednačeno i ubedljivo, štedi se vreme za pripremu i postiže se
bolji efekat. Priprema materijala ne iziskuje tako veliki napor kao što se u prvi mah čini.
Važno je da odaberite adekvatnog nosioca poruke
Nosilac poruke treba da:
•
•
•
je dobra govornica u formalnim i neformalnim obraćanjima
zna dovoljno o problemua, a kada ima i lična iskustva, kredibilitet je obično jači, a poruka ubedljivija
ostvaruje pozitivnu povezanost sa publikom (na primer, neko sa iskustvom u radu institucije kojoj se obraćamo, ali ko nije u konfliktu interesa)
Ako smo spremne na ovaj korak, onda imamo odgovore na pitanja u tabeli
41
Ko su?
Šta je u
pitanju?
•
•
Donosioci odluka?
Nosioci pritiska?
•
Ko je oštećen stanjem kakvo je danas? Kakav je
njihov društveni status? Sa kojim se preprekama
suočavaju?
Ko želi da održi zatečeno stanje? Ko time dobija?
Ko dobija u slučaju promene?
Ko će biti ugrožen promenom i potencijalno može
da postane neprijatelj?
•
•
•
Kako se
promena
dešava?
Donosioci odluka
Ko ima moć-autoritet da blokira promenu? Ko odlučuje da li
će se problem rešavati ili ignorisati?
Koja su njihova zaduženja? Za šta ih možemo pozivati na odgovornost? Koja su njihova ograničenja?
Stvaraoci pritiska
Ko ima uticaj na donosioce odluka ili je povezan sa njima?
Nivoi (lokalni, regionalni,republički, međunarodni)
Ko utiče na javno mnjenje u vezi sa predmetom našeg javnog
zagovaranja?
Zašto imaju uticaj? Koji su izvori njihove moći?
42
Da li je neko od njih dovoljno uticajan da bude neformalni donosilac odluka?
FORMALNA I NEFORMALNA TELA
Koja su mesta odlučivanja?
Kako su organizovana? Koji je odnos između različitih tela? Između
različitih nivoa?
PROCES DONOŠENJA ODLUKA
Kako jedno pitanje-problem dolazi na dnevni red za rešavanje?
Na koji način se rešenja razmatraju, biraju i sprovode? Kako izgleda proces i koliko je vremena potrebno za svaku fazu?
Ima li prostora za učešće javnosti?
Da li se donosioci odluka konsultuju sa organizacijama civilnog
društva u potrazi za alternativnim rešenjima? Ako da, u kojoj
fazi procesa? Pomoću kojih mehanizama? Ko ima pristup tim
mehanizmima?
Čiji se glasovi traže? Predstavljaju? Slušaju? Smatraju važnim?
43
Koje su ciljne
publike?
Odredite ciljanu publiku:
Formalne donosioce odluka
Neformalne donosioce odluka
Stvaraoce pritiska
Za svakog odredite:
Ko ima udela u rešavanju ili ko je zainteresovan za naše pitanje/problem?
Koliko su oni važni za naše pitanje?
Podržavaju li promenu onakvu kakvu mi predlažemo?
Možete li povezati ključne donosioce odluka, sa ključnim stvaraocima pritiska?
Šta znate o svakoj ciljanoj publici?
Kako da implementirate uspešnu strategiju javnog
zagovaranja
Šesti korak
Primenite strateške alate
Sada znate na koga želite da vršite uticaj, koga zagovarate i imate materijale koji vam u tome
pomažu. Potrebno je samo da vaša poruka dopre do cljanih grupa.
Koraci u implementaciji strategije za javno zastupanje
44
Šesti korak:
Sedmi korak:
Osmi korak:
Deveti korak:
primenite strateške alate
prioritet pitanjima sa osetljivim vre
menskim rokovima
Budžet
Evaluacija
Alatka 10
Edukujte vaše članice da bi i one postale javne zastupnice.
Pripremite skraćene i jednostavne materijale kroz koje možete brzo da provedete vaše članice
i na osnovu kojih će im za kratko vreme biti jasno za šta se zalažete i zbog čega to radite. Njihovi
kontakti mogu da udu značajni za ishod kampanje. Počnite tako što ćete im davati podatke i
materijale. Neka se uvere da ste prioritete odabrali na osnovu stvarnih potreba ciljne grupe.
Podstaknite ih da i same doprinesu javnom zastupanju.
Onima koje žele da vam se priključe, dajte sažetak o problemu i podstaknite ih da ga pročitaju,
dopune, koriste i predstavljaju sopstvenim rečima. Verzije tog dokumenta možete da uključujte
u newsletter ako ga imate ili u druge publikacije vaše i srodnih organizacija i mreža. Možete i
da s eopredelite za periodične izveštaje u kojima saopštavate šta je urađeno i kakvo jke sada
stanje.
Vašim članicama stavite na raspolaganje sve podatke koji mogu da im pomognu, ali ih ne zatrpavajte. Dajte im materijale organizovano i uz objašnjenje. Elektronskim putem informacije
se šire brzo i jeftino i zapravo nema ograničenja. Vaše telo za javno zagovaranje može povremeno da održi sastanke i seminare sa širom grupom zagovornica. Cilj je da se prodube znanja
o problemu i rešenjima i razmene iskustva u primeni različitih alatki i tehnika. Javno zagovaranje je neprekidan proces učenja i treba da se iskoristi prilika da se što veći broj aktivistkinja
u njega uvuče. Iz prakse se najbolje uči. Ne treba da bežimo od grešaka koje smo napravile u
kampanjama jer su one bar jednako dobre prilike za učenje kao i naši uspesi.
Važno je da se podrška aktivistkinja i članica usmeri tako da jača našu poziciju. Razlivena podrška može da bude štetna. Aktivistkinje sigurno mogu da:
•
•
•
•
45
•
•
•
se sastaju sa različitim grupama (mediji, javni sektor, zaposleni u relevantnim institucijama),
aktivistkinje drugih organizacija, članovi porodica i drugi grašani i grašanke, d aim objasne zašto je ovaj problem-rešenje važno
pišu pisma i poruke relevantnim predstavnicima lokalne samouprave i
donosiocima odluka
pripremaju newsletter i obaveštenja koja se šalju svima koji podržavaju
kampanju
telefoniraju donosiocima odluka i relevantnim institucijama
prisustvuju različitim događajima koje organizuje telo i srodne organizacije
javno govore o poziciji vaše organizacije
Alatka 11
Mobilizacija na lokalu, u zajednici. Većina organizacija smatra da znaju dovoljno o lokalnoj zahednici jer u njoj žive i rade. Međutim, mi zaboravljamo da je ono što opažamo uslovljeno
našim interesovanjima, potrebama, vrednostima, navikama, prijateljstvima i sl. Postoje čitave
grupe interesa koje ni mi ne opažamo ako se ne potrudimo da to učinimo. Za javno zagovaranje
su savezništva bitna i ona mogu biti uspešna čak i kada nisu najočiglednija. Potrebno je da razmiščljamo o drugim organizacijama koje eventualno okupljaju pojedince koji imaju slične ili
komplementarne interese i koji bi se možda priključili našoj ili zajedničkoj kampanji. Na različite
načine možemo da dopremo do takvih grupa - formalno, telefonom, mejlom, ugovaranjem
sastanaka, poozivanjem na brifinge, doručak, ručak, večeru sa članicama tela, na primer. Uvek,
format naše poruke mora da bude prilagođen ciljnoj grupi a nosilac poruke osoba koja je najprijemčivija za ciljnu grupu. U svakom slučaju, treba da pokušamo da odgovorimo na sledeća
pitanja:
•
•
•
Zašto je taj (“naš”) problem značajan za njih?
Koje rešenje mi predlažemo?
Zašto bi trebalo da i oni podrže to rešenje?
Ako nam resursi i vreme dozvoljavaju, možda ćemo se odlučiti da napravimo putujuću kampanju, d abismo prikupili još veću podršku za naže rešenje. U tom slučaju, moramo da definišemo:
•
•
•
•
46
•
•
Geografski i tematski okvir.
Strategiju pomoću koje očekujemo rezultat (npr. istraživanje, mobilizacija podrške drugih NVO ili građana na lokalu, saradnja sa medijima i sl.).
Pripremimo vremenski plan kampanje .
Planiramo i obavimo koordinaciju sa medijima, predstavnicima JLS, drugim zainteresovanim akterima i aktivistima da bismo obezbedili dovoljan broj prisutnih na događajima
Napravimo materiajale pomoću kojih ćemo da promoviđemo turneju
Imamo tim koji se bavi logistikom za turneju i svaki pojedinačni događaj
Ako smo obezbedile nove pristalice, moramo učestalo da im se obraćamo i da ih uključujemo,
da se ne bi istrošila njihova energija podrške i da se oni ne bi “ohladili”. Takođe, moramo da
kreiramo nove mejling liste i da preuzmemo na sebe obavezu da sa njima komuniciramo, što
zahteva dodatno vreme.
Alatka 12
Rad sa medijima i na javnom mnjenju
Često se govori o zasluženom i o plaćenom medijskom vremenu. Zasluženo je ono vreme koje
dobijamo kao kredibilna organizacija koja radi važne stvari od javnog interesa, pa su mediji
spremni da obaveštavaju o našem radu. Plaćeno je ono vreme koje zakupimo. Naše NVO retko
imaju budžete koji im omogućuju značajnu broj plaćenih medijskih sekundi. Neplaćeno vreme
opet nije uvek i zasluženo. Medijsko vreme dobro koriste oni koji imaju:
•
•
•
•
•
•
iskustva u javnim nastupima,
veštinu i umeće izražavanja,
sposobnost da komuniciraju sa različitim ljudima i u najrazličitijim situacijama,
dobro razumevanje procesa kreiranja politika,
znanje o problemu i poznavanje situacije
sposobnost da ne govore žargonski
Rad sa medijima
•
•
•
•
•
•
47
•
•
•
Uvek govorite istinu.
Nemojte da spinujete (ako ne znate kako).
Budite u stanju da uverljivo kažete argumente opozicije, kao i argumente vaše strane
Budite aktivni i živi
Koristite prostorije organizacije i teren na kome radite za organizaciju
medijskih događaja. Neka ne liči na sve drugo i na kancelarijsku priču.
Neka liči na život.
Razvijte kratke i jasne poruke i ne odstupajte od njih. Naravno, prvo testirajte poruke.
Odaberite glasnogovornicu koja ima iskustva u radu sa medijima i znanja o problemu kojim se bavite.
Ako govorite za elektronske medije govorite kratko i tako da vas svi razumeju. Nemojte da se pravite važni i da insistirate na stručnosti. Slobodno pokažite da vam je stalo.
Pripremite materijale za predstavnike medija u kojima su kratke, profesionalno pripremljene i potpune informacije.
Alatka 13
Zaslužite poštovanje donosilaca odluka (iako oni vaše možda ne zaslužuju). Glavni cilj organizacije je da postane akter u procesu donođenja odluka tako da može redovno da utiče na
odlučivanje u oblasti kojom se bavi. Vremenom se razvijaju odnosi sa odnosiocima odluka i
oni koji rukovode kampanjom neretko postaju kooptirani u njihova tela i organizacije. Približavanje najčešće nastaje kada se prostor za rad donosilaca odluka smanji i kada oni ne mogu
više da izbegnu da vas uključe. Tada počinju da vas uvažavaju i spremni su da vas čuju. Anta-
gonizmi nestaju, a dobri odnosi počinju da se grade od tog trenutka. Često ti odnosi traju dugo
nakon kampanje ukoliko se neguju. Ponekad, oni mogu da postanu prepreka pri uspostavljanju
saradnje nakon smene na vlasti. Zbog toga je važno da se uspostavljaju kontakti i sa drugim
kandidatima za javne funkcije ukoliko ne želite da vaša organizacija bude percipirana kao lažna
nevladina a zapravo aktivna pomoć i podrča određenoj partiji ili lideru. Ponekad je teško da
se interesi organizacije odvoje od ličnih stvavova, interesa i afiniteta. Ovo je posebno teško
kada organizaciju suštinski čini jedna osoba.
Treba da pratite političke kampanje, obećanja koja su data i da podsećate izabrane vršioce
vlasti na njih nakon izbora. Takođe pratite nove zakone, podzakonska akta i procedure u oblasti kojom se bavite. Koristite ove informacije u kontaktima sa donosiocima odluka. Organizujte
proslave i dajte saopštenja za štampu kojima odajete priznanje onima koji ga zaslužuju. Na
taj način ćete ukazati i na dobre primere. Organizujte sastanke na kojima se susreću oni koji
inače ne rade zajedno. Ovo je često neophodno da bi se problem rešio.
Alatka 14
48
Izgradnja efikasnih koalicija. Koalicije su korisne jer povećavaju broj učesnika koji podržavaju
vašu kampanju. Snaga kampanje jeste u brojkama. Koalicije jačaju vidljivost i kredibilitet vaše
kampanje. Pravljenje koalicija je posebno značajno za male organizacije i kada se radi o glomaznim problemima za čije rešenje je potrebna široka podrška. Neće sve članice koalicije imati
istu ulogu, niti će jednako strastveno da podržavaju zajedničko rešenje. Da bi izbegle probleme, članice koalicije treba na početku da se dogovore o sledećem:
•
•
•
•
•
•
•
uloga koordinatorke,
podrška
podela uloga, zadataka i odgovornost,
strategija i vremenski okvir
troškovi i raspodela
glasnogovornica-ce koalicije,
zajednička poruka
Multi-sektorske koalicije se teže grade ali ponekad uspevaju u tome da se usaglase o velikim
i značajnim problemima koji utiču na raznovrsne aktere.
Kako utičemo
na našu publiku
kako bi se
pokrenula, ili
kako ne bi
blokirala
promenu?
Koja su naša očekivanja od ciljane publike, tj. šta želimo da oni
urade (ili ne urade) i na koji način pomažu (ili blokiraju) promenu?
Šta mi moramo da uradimo da bi ciljana publika učinila to što
mi hoćemo?
Koju poruku svako od njih mora da čuje?
Na koji ćemo način preneti našu poruku? Kroz koje kanale? Ko
su pravi prenosioci poruka?
Koje druge akcije moramo da uradimo kako bismo izvršili pritisak, ubedili, edukovali, pratili ili mobilisali našu ciljanu publiku
i ostvarili ciljeve našeg javnog zagovaranja?
49
Kako ćemo da
se zaštitimo od
rizika?
Ko se opire i protivi promeni? Koji je njihov izvor moći i šta oni
mogu da naprave što bi nas ugrozilo u našim naporima javnog
zagovaranja?
Sa kojim se sve rizicima možemo suočiti ako poduzmemo akciju?
Fizički, emotivni, psihološki, ekonomski (možemo li izgubiti
posao), politički ili rizici po kredibilitet organizacije
Vredi li rizikovati? Zašto?
Ima li akcija koje, uzimajući ovo u obzir, nećemo preduzeti?
Može li neko od naših partnera da to uradi umesto nas?
Koji je naš
akcioni plan?
Izlistati sve aktivnosti koje ćemo preduzeti i razložiti na zadatke
Imamo li sve
što nam je
potrebno da
počnemo?
Koji nam je
rezervni plan?
Spisak potrebnih resursa
Spisak saradnika i koalicionih partnera
Šta bi moglo da se promeni i kako će to uticati na naš plan?
Šta može da krene naopako? Koji je najgori scenario?
Pođu li stvari u pogrešnom smeru, imamo li rezervni plan?
Kako glasi?
Sedmi korak
50
Prioritet vremenski osetljivim pitanjima
Kada je telo donelo odluku o alatkama koje će da koristi tokom kampanje, potrebno je da se
prepoznaju ona pitanja na koja je važno da se obrati pažnja u talno određenom trenutku ili
hitno.
Problem je vremenski osetljiv ako:
•
•
•
•
Trenutno postoji široka podrška za njegovo rešavanje.
Javno zastupanje treba da generiše opipljive koristi za ciljnu grupu u
kratkom roku.
Nepreduzimanje hitne akcije-kampanje može da izazove ozbiljne negativne posledice za ciljnu grupu.
Nepreduzimanjem hitne akcije umanjuju se buduće šanse za promene u
domenu ciljanih politika (npr. sadašnja JLS je spremna da uvaži promenu politike ali naredna verovatno neće biti).
Kada je god neko pitanje predugo na dnevnom redu, na primer duže od šest meseci, to je obično
znak upozorenja da je nešto pošlo po zlu. Obično je to posledica grešaka koje smo načinili
tokom pripreme, bilo da nismo imali dovoljno informacija, vremena, aktivistkinja... Takva pitanja treba da re-prioritizujemo ili napustimo ako procenimo da je uspeh (za sada) neostvariv
za nas.
Nakon što smo prepoznali vremenski osetljiva pitanja, treba da dovršimo vremenske rokove i
da svima bude janso kada se šta dešava i ko je za šta zadužen. Treba da bude jasno i do kada
šta treba da bude završeno, a ne samo kada nešto počinje. Ostavićemo dovoljno vremena za
svaki cilj. Svaki cilj treba da bude jasan i merljiv. Periodično se vrši procena napretka da bismo
znali da li naša strategija radi ili treba da se menja ili prilagođava.
Osmi korak
Napravite budžet
51
Na osnovu strategije, pravimo budžet kao za projekat. Razmišljamo o onome što nam je potrebno, a ne samo o onome što imamo na raspolaganju. Treba da bude jasno koliko aktivnog
vremena procenjujemo da je potrebno za svaki zadatak. Kada napravimo budžet, dobijamo
povratnu informaciju:
•
•
•
•
da li je strategija relana
da li strategiju moramo da promenimo i prilagodimo mogućnostima
da li neke akjtivnostimogu da budu odložene ili izbačene iz plana
da li nešto možemo da dodamo
Deveti korak
Evaluirajte
Efikasnost svake strategije mora da se meri. To nam štedi vreme, jer ako ne radi, možemo da
je promenimo na vreme, pre nego što propadne ceo naš napor. Ako radi, bićemo zadovoljne.
Evo nekih pitanja koja pomažu da vidimo gde smo:
52
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
Da li je ovo pitanje-problem i dalje relevantno za našu ciljnu grupu?
Da li je došlo do bilo kakve promene?
Da li je potrebno dodatno istraživanje i prikupljanje podataka?
Da li su ciljevi i vremesnki plan i dlaje ostvarivi?
Da li je telo uspelo da se pridržava svog plana i vremenskih rokova?
Da li treb ada se revidiraju ciljevi i-ili vremenski plan?
Da li smo prepoznali pravu ciljnu grupu među donosiocima odluka?
Da li uspevamo da ostvarimo svoje ciljane politike?
Da li imamo dobrog nosioca poruke?
Da li su ciljane publike reagovale na očekivan način na našu poruku?
Da li treba da promenimo poruku?
Da li je naša taktika efikasna?
Jesu li naši finansijski i ljudski resursi adekvatni?
Da li smo iskoristile prilike za izgradnju koalicije?
Da li koalicija efikasno radi?
Na osnovu odgovora na ova ili slična pitanja, znaćete šta treba da se menja. Pozitivne rezultate
svakako treba da učinite vidljivim za aktivistkinje, članice i podršku. Treba i da odate priznanje
onima koji su zaslužni za supehe.
Šta se promenilo u kratkom
roku?
Da li se nešto promenilo u odnosu našu inicijalnu procenu?
Jesu li ciljevi i dalje ostvarljivi?
Da li se naša publika promenila? Da li se neko novi pojavio? Da
li je neko podržao ili se usprotivio našim zahtevima? Da li smo
izgradili sve potrebne kapacitete? Jesmo li prevazišli unutrašnje prepreke? Imamo li i dalje podršku koju smo imali? Jesu
li naše akcije bile efikasne? Kako? Zašto jesu, odnosno nisu?
Čime možemo da se pohvalimo? Koji su sledeći koraci? Šta bi
trebalo da nastavimo? Šta da promenimo, ili uradimo na drugi
način?
53
Šta se
promenilo
dugoročno?
Jesmo li ostvarili naše ciljeve? I ako da koje?
Jesmo li ostvarili nešto neočekivano?
Koje od naših akcija su se pokazale efikasnim, a koje nisu?
Jesmo li se osnažili? Imamo li više znanja i samopouzdanja?
Šta smo naučile?
Čime možemo da se pohvalimo? Koji su sledeći koraci? Šta bi
trebalo da nastavimo? Šta da promenimo, ili uradimo na drugi
način?
i nagoveštaj nečega vešto upleten u govor, vest ili saopštenje koje treba pročitati između redaka; kratak članak, obično
zvanično saopštenje vlade, ubačen u redakcijski deo lista. izvor vokabular.org
54
www.multiservis.rs
Za sva pitanja u vezi sa ovom publikacijom, obratite se mailom na adresu
[email protected]
Download

Šta je javno zagovaranje?