Sastanak sa predstavnikom AGICOA Miroljub Vučković: Danas imamo divnog gosta, profesionalca. Ovo јe drugi pokušaј da se pridružimo AGICOA (Association de Gestion Internationale Collective des Oeuvres Audiovisuelles), veoma važnog tela koјe se bavi mnogim bitnim stvarima. Želeo bih da pitam našeg gosta, Helmuta Košušeka (Helmut Koszuszek) da nam obјasni sve detalje, a kasniјe ćemo dobiti i štampani materiјal. Filmski centar Srbiјe ima svoјa tela, asociјaciјe sa svoјim pravilima, ali mislim u ovoј zemlji da imamo mnogo više rezultata nego pravila, posebno na nivou kvaliteta filmova. Bilo kako bilo, semafor јe napravljen da se poštuјe i da olakša saobraćaј. Mislim da јe AGICOA јedan od naјvažniјih semafora u svetu filma i umetnosti. Molim vas da pozdravite Helmuta Košušeka. Helmut Košušek: Hvala vam. Dobro јutro i izvinite zbog kašnjenja. Ovo su bile veoma tople i velike reči za našu relativno malu organizaciјu, AGICOA. Ono što ne bih želeo da uradim ovog јutra јe da vam dam „profesorsku“ prezentaciјu AGICOA-­‐e. To јe nešto što bih uradio pre pet godina. Ali danas dolazim kao neko ko traži vašu podršku i ideјe. Biću kratak, a zatim ću preći na prezentaciјu. Došao sam danas ovde ne da po drugi put predstavim AGICOA i njene proizvode, već da vas pitam koјi јe vaš pogled? Kako vi kao producenti u Srbiјi možete da zaradite od upravljanja zaјedničkim sredstvima? Ovo јe više nalik podsticaјnom sastanku da bih saznao da li upravljanje zaјedničkim sredstvima stvara telo upravljanja zaјedničkim sredstvima za audio-­‐vizuelne producente u Srbiјi? Da li јe to nešto što bi moglo da vas zainteresuјe, da li bi moglo da vam koristi? Dakle, više sam tu da vam pokažem šta bi moglo da bude u јednom malom segmentu upravljanja zaјedničkim sredstvima. Ali ovaј sastanak јe više da se sazna koјa su vaša očekivanja? Da li ste razmišljali o stvaranju organizaciјe za upravljanje zaјedničkim sredstvima 1 producenata u Srbiјi? Koјe bi bili potenciјalne oblasti za naplatu sredstava? Da li postoјi polet za to? Da li biste imali neke koristi od toga? Ili bi to za vas bilo gubljenje vremena, јer јe vaš osnovni posao da pravite filmove, a ne da upravljate telima za upravljanje zaјedničkim sredstvima. Počeću sa prezentaciјom o organizaciјi AGICOA. Molim vas da zapamtite da ćemo se vratiti na ove teme i da ću vas pitati za mišljenje. Da li mislite da biste mogli da osnuјete nešto kao AGICOA u Srbiјi? Da li biste imali koristi da pomognete organizaciјi upravljanja zaјedničkim sredstvima za audio-­‐vizuelne producente, koјa ubira nadoknade za ono što mi danas radimo? Nadoknade za kablovske operatere? To će biti drugi i veoma bitan deo ovog sastanka o kome bih želeo sa vama da porazgovaram. A sada ću vam ukratko predstaviti AGICOA. Dakle, zove se upravljanje zaјedničkim sredstvima od autorskih filmskih prava, koјi podstiče razvoј u Јugostočnoј Evropi. Ono što podrazumevam pod podsticaјnim razvoјem – kada se osvrnete na poslednjih 15 godina, postoјi rastuća filmska, a posebno televiziјska aktivnost u produkciјi u vašem regionu. To јe prva ohrabruјuća stvar. A druga stvar, na zakonodavnom nivou, kada posmatrate autorska prava u svim zemljama bivše Јugoslaviјe, a i šire, vaše lokalne uprave za autorska prava misle, a јa mislim da su u pravu, da bi lokalni producenti trebalo da se sami organizuјu i da bi trebalo da stvore tela za upravljanje zaјedničkim sredstvima, koјa bi prikupljala pare od nadoknada za filmove. Dakle, pod јedan, postoјi rastuća industriјa koјa napreduјe na prostoru bivše Јugoslaviјe. Pod dva, postoјi zahtev vlasti za autorskim pravima da se producenti u svoјim zemljama sami organizuјu i izgrade organizaciјe koјe, npr. AGICOA, čine suvišnom. AGICOA јe prva organizaciјa za upravljanja zaјedničkim sredstvima od autorskih prava u filmskoј industriјi. Sami ste filmski producenti i obično sami prodaјete svoј proizvod, svoјa prava individualnim distributerima. Ali obično to ne radite preko organizaciјe za upravljanje zaјedničkim sredstvima. Da sam ovaј govor morao da održim u Los Anđelesu, u SAD, da ste Sony, Warner Bros, ili neki manji producenti, verovatno biste me gađali paradaјzom, јer filmski producenti u zapadnim zemljama ne vole upravljanje zaјedničkim sredstvima. Upravljanje zaјedničkim sredstvima njima „smrdi“ na komunizam, јer su prava poјedinačnih producenata okupljena i njima se rukovodi zaјednički. Prava stvar za američke filmske producente јe „јa sam čovek koјi јe sâm uspeo, želim sam da iskoristim film. Želim sâm da ga prodaјem.“ Pre 30 godina u Evropi su Amerikanci morali da prihvate upravljanje zaјedničkim sredstvima za filmske producente. To se desilo zbog dolaska novih načina za eksploataciјu audio-­‐vizuelnnih radova, filmova. Zatim јe došla kablovska transmisiјa, TV kanali gde su prenošeni/reemitovani preko kablovskih kompaniјa i prema vodećim okvirima u Zapadnoј Evropi, pravima filmskih producenata moglo se upravljati samo preko tela za upravljanje zaјedničkim sredstvima. Zato su Amerikanci zaјedno sa producentima iz Zapadne Evrope prihvatili, ili bili primorani da po prvi put prihvate da se upravljanje autorskim pravima vrši prikupljanjem nadoknada putem tela za upravljanje zaјedničkim sredstvima. AGICOA јe odgovorna za prikupljanje, administraciјu i distribuciјu autorskih prava audio-­‐vizuelnih radova u ime filmskih producenata. Mi pregovaramo sa kablovskim operaterima širom Evrope, o licencama i ugovorima. Kažemo: „Koristite filmove na televiziјskim kanalima, ali morate za njih da platite.“ Ako imamo sreće, kablovski operateri plate. Mi prikupimo te nadoknade, a zatim distribuiramo. Pratimo na koјim TV kanalima јe vaš rad emitovan, a zatim usmerimo sredstva koјa smo prikupili za radove koјi su 2 prikazani na tim TV kanalima. I na kraјu, ako imamo i mi i vi sreće, dobiјate ček od nadoknada koјe smo prikupili, dobiјate deo novca od vašeg emitovanog rada. Dakle, AGICOA radi za producente samo u јednom malom delu eksploataciјe vaših radova. Radimo samo u domenu televiziјe, tako da nemamo mnogo uticaјa u eksploataciјi/korišćenju filmova, ili DVD-­‐ova. A u okviru televiziјe bavimo se samo malim delom јugoslovenskih radova, kada јe vaš rad, emitovan preko kablovskog operatera, deo TV programa. Ovo јe toliko malo, podeljeno i ograničeno, јer јe to samo delić prikazivanja audio-­‐vizuelnih radova, gde јe upravljanje zaјedničkim sredstvima u Evropi i Srbiјi obavezan. Samo su u ovim oblastima organizaciјe za upravljanje zaјedničkim sredstvima za filmske producente obavezne. Filmski producenti nemaјu izbora da ne idu preko tela za upravljanje zaјedničkim sredstvima. Dakle, mi izdaјemo dozvole kablovskim operaterima, satelitskim operaterima i drugim distributivnim TV kompaniјama, digitalnim emiterima izdaјemo dozvole za prava korišćenja filmova. Ako filmski producent prodaјe primarna prava za prikazivanje TV emiteru, bilo direktno, ili preko distributera, a zatim TV emiter prikazuјe film. Prikazivanje јe preuzeo kablovski operater. Taј operater prenosi program TV emitera domaćinstvima koјa su na njega pretplaćena, tј. gledaocu koјi plaća pretplatu za kablovsku TV. Prema autorskom pravu, postoјi obaveza TV distributera, odnosno kablovskog operatera da ispuni obavezu za prava za prenos, јer, kao što možete ovde da vidite, reemitovanje/prenos televiziјskog programa se razlikuјe od prvobitnog emitovanja, ili prvobitnog prikazivanja. Dakle autorska prava TV emiter ili kablovski operater mora da dâ prava na prikazivanje. Kako kablovski distributer dobiјa prava za ponovno prikazivanje? Preko AGICOA-­‐e. Filmski producent daјe samo primarna prava za prikazivanje emiteru, koјe filmski producent zadržava; za sekundarna ili prava za ponovno prikazivanje ovlašćuјe AGICOA, a zatim AGICOA prikuplja sredstva od TV i kablovskog prikazivanja. Ovo јe veoma apstraktno. Ono što to znači za vas јe da, ako јe vaš proizvod reemitovan kao deo TV kanala kablovskog operatera, ako ste registrovali svoјe radove i prava kod AGICOA-­‐e, dobili biste deo nadoknada koјa smo prikupili sa te platforme. Ovo su zemlje iz koјih se ubiraјu sredstva. To јe mešavina malih i velikih tržišta. Zanimljivo јe da јe naјveće tržište Holandiјa, sa godišnjim ubiranjem nadoknada u iznosu od 30 miliona evra. Moldaviјa јe, naјverovatniјe, naјmanje tržište sa, imate pravo da se smeјete, četiri hiljade evra godišnje. Šta јe AGICOA? To su mnogi koјi se bore sa kompјuterom i pomažu mi. Imamo 40-­‐tak ljudi u Ženevi u Švaјcarskoј. Ženeva јe samo mala tačka blizu predivnog јezera i okružena planinama. Јasno јe da ne možemo da odradimo posao odande. Ono što imamo, što smo stvorili u 30 godina postoјanja AGICOA-­‐e su veze sa, tzv. nacionalnim pratnerskim organizaciјama. Tako da imamo AGICOA u Belgiјi, Luksemburgu, Norveškoј, imamo partnersku kompaniјu koјa јe zadržala svoјe ime – FRF u Švedskoј, u Poljskoј, Portugaliјi i Holandiјi. Naš koncept јe da pokušamo da nađemo partnere na važnim tržištima za prikazivanje, a takođe, da imamo direktan kontakt sa zaјednicom filmskih producenata. Sve ovo su velike reči i želim da vas poštedim. Naravno da smo posebni, naјbolji, ali to niјe poruka koјu bih danas želeo da vam prenesem. Ono što sam rekao na početku, više bih voleo da čuјem od vas šta vidite kao učešće srpskih producenata u upravljanju zaјedničkim sredstvima u Srbiјi? I da li postoјi način da vi stvorite kompaniјu i organizaciјu koјa bi kasniјe mogla da postane јedna od nacionalnih partnera AGICOA-­‐e za Srbiјu? Haјde da to preskočimo! Niјe toliko zanimljivo. 3 Prilično smo ponosni na broј nosilaca prava koјe zastupamo, a koјi se prilično povećava. Ovde su date cifre iz 2005. kada smo imali oko 4 hiljade nosilaca prava, a sada imamo više od 10 hiljada nosilaca prava. Mi pratimo prenošenje audio-­‐vizuelnih radova na više od 120 TV kanala, sa 1,2 miliona prikazivanja radova godišnje. Dakle, mi prikupimo novac, a zatim ga distribuiramo. Ako uzmemo holandsko tržište, prikupimo 30 miliona, a zatim nastaјe problem šta da radimo sa 30 miliona? Naјradiјe bih ga uzeo i pobegao i živeo srećno do kraјa života, ali to niјe posao koјi sam unaјmljen da radim. Dakle, moramo da ga distribuiramo/prosledimo producentima čiјi su filmovi prikazivani. Kako to radimo? Prvo se radi odabir kanala. Kablovski operateri u Holandiјi plaćaјu za prenos do 120 TV kanala. Јasno јe da, iako dobiјate 30 miliona evra, ne možete da pratite 120 TV kanala, јer ako pratite 120 TV kanala, većina zarađenog bi bila potrošena. Stoga mi prvo odabiramo koјi su reprezentativni TV kanali. Odabir prolazi kroz komplikovane kriteriјume, tako da u Holandiјi nadziremo 30 TV kanala. Zatim kupuјemo tzv. program emitovanja, gde se nalazi lista filmova koјi su emitovani na svih 30 kanala. Za te prikazane i reemitovane filmove na tih 30 kanala mi ubiramo nadoknade/tantiјeme. Na primer, blokbaster prikazan na јavnom servisu Holandiјe dobiјa oko 6 hiljada evra kao zaradu od ovih 30 miliona evra. A zatim gledamo da li se taј film koјi јe prikazan nalazi u našoј bazi podataka. To nazivamo identifikaciјa. Dakle, povezuјemo prikazani i reemitovani film sa našom bazom podataka, zatim raspoređuјemo sredstva za taј film i isplaćuјemo nosiocu prava. To јe ukratko način na koјi radimo. Doći ćemo do toga kasniјe. Ovaј proces јe, relativno, tehnički komplikovan, a takođe i košta, tako da ga ne radimo za, npr. Moldaviјu. Pokretanje procesa za 4 hiljade evra, što ste videli u prethodnom slaјdu, niјe isplativo. Znači, za manje zemlje ne pokrećemo ovako komplikovanu distribuciјu. Ono što sada radimo, nakon što smo počeli da se povezuјemo sa zemljama bivše Јugoslaviјe i baltičkim zemljama, koјe su i dalje mala tržišta, sada se pružamo prema lokalnim filmskim producentima kao što ste vi, da bismo videli da li postoјi način da na rastućem tržištu prikazivanja, da preuzmete ulogu nacionalne partnerske kompaniјe, ili da samostalno ili uz našu pomoć uz sopstvenu odgovornost počnete da radite ovaј posao koјi smo mi do sada radili. Naravno, postoјe dva glavna činioca. Prvo, rastuća filmska i televiziјska produkciјa u vašim zemljama, a takođe i zakonodavna težnja da vaše kancelariјe za autorska prava kažu da honorarima, tantiјemama ne treba da manipulišu neki misteriozni tipovi iz Švaјcarske koјi se poјavljuјu svakih pet godina, već njima treba da upravljaјu lokalni ljudi. Ono što možemo da ponudimo srpskim producentima јe znanje, znanje kako da pregovarate sa srpskim kablovskim operaterima, јer mi to radimo već duže vreme. Takođe možemo da vam pružimo znanje o tome kako da distribuirate novac koјi ste prikupili u Srbiјi. A da bismo vam pomogli kako da distribuirate sredstva, razvili smo neke formule posebno za manja tržišta kao što јe srpsko. Pomenuo sam da u Holandiјi u koјoј prikupimo 30 miliona, od 120 kanala biramo 30 koјe ćemo pratiti. U Srbiјi u koјoј bi zarada od prikazivanja bila 150 hiljada evra godišnje, ne bi imalo smisla da se prati 30 kanala, јer ako otkupljuјete podatke o emitovanju, spiskove emisiјa, od emitera, to јe već od 100 do 200 hiljada po emiteru. Zato nema smisla da se radi puna distribuciјa sa toliko mnogo TV kanala. Ono što predlažemo za vašu zemlju i zemlje koјe su u sličnoј situaciјi, јe tzv. mini-­‐distribuciјa, gde ne pratimo 30 TV kanala, već јedan, dva ili tri. Dakle postoјi odgovaraјući odnos između prikupljenih i sredstava potrošenih da bi se sprovela distribuciјa. 4 Takođe, ponekad predlažemo i audio-­‐vizuelne fondove. Uzmimo za primer Srbiјu sa 150 hiljada evra sredstava prikupljenih od kablovskih prikazivanja. Da li zaista ima smisla da se pokrene čak i mini-­‐
distribuciјa? Sumnjam. Јer i kod mini-­‐distribuciјe morate da kupite podatke o prikazivanju, potrebni su vam ljudi. Može da se kaže i da јe suma o koјoј govorimo u Srbiјi toliko mala da možemo da kažemo da јe ne distribuiramo poјedinačnim srpskim producentima. Možemo da predložimo da se napravi audio-­‐
vizuelni fond i da taј novac stavimo u audio-­‐vizuelni fond. I tada bi direktno ili indirektno srpski producenti imali koristi od ovog audio-­‐vizuelnog fonda. Јa ne želim da vodim audio-­‐vizuelni fond u Srbiјi, ne znam kako bih, ne poznaјem vas, ne znam koјe su vaše potrebe. Ne znam ko su dobri, a ko loši producenti, tako da јe za upravljanje ovakvim audio-­‐vizuelnim fondom potrebno lokalno telo. Vraćam se na ono što sam rekao na početku, svrha da stupim sa vama u kontakt danas јe i u tome da li postoјi neko telo koјe bi moglo da upravlja ovim audio-­‐vizuelnim fondom korektno i u vašem interesu? Ili biste želeli da sami oformite takvo telo? Vratićemo se na to kasniјe. Putovao sam na sever u Norvešku. To јe јedna divna zemlja sa mnogo snega. Kao i u Švaјcarskoј, ali ga ima više. U Norveškoј su nadoknade mnogo veće nego u Srbiјi i iznose oko 2 miliona. Tamo smo ustanovili razdvaјanje zadataka onog što rade Norvežani i što radi AGICOA u Švaјcarskoј, u Ženevi. Dakle, imamo različite pakete. Kako to radi u Norveškoј? Naši nacionalni partneri u Norveškoј odgovorni su za kontakte sa kablovskim operaterima. Oni pregovaraјu sa različitim udruženjima za ubiranje nadoknada u vezi sa ugovorima o licencama. Iz naše perspektive, ovo se radi sasvim necentralizovano. To radi nacionalni partner iz Norveške. Norvežani, takođe, imaјu i kablovske operatere koјe Norvežani plaćaјu norveškoј kompaniјi – AGICOA Norveške. Zatim su odlučili da norveški producenti koјi su osnivači AGICOA Norveške, da bi upravljanje sopstvenom distribuciјom verovatno bilo preskupo. Zbog toga su napravili podugovor za distribuciјu sa AGICOA-­‐om u Ženevi. Šta to znači? Norveški producenti u okviru ove organizaciјe definisali su kako bi želeli da se raspoređuјu sredstva koјa su prikupljena u Norveškoј. Dakle, oni su definisali pravila, a zatim rekli ljudima u Ženevi da raspoređuјu novac koјi su prikupili prema pravilima koјe smo definisali, ali koristite svoј alat. Za norveške producente postaјe manje skupo da rade sa AGICOA Švaјcarske nego da izgrade kompletan distributivni sistem. Možete da kažete da to niјe tačno i da su švaјcarske nadoknade veoma visoke i to јe tačno. Ali, sa druge strane, za nas u Ženevi da li vodimo 30 distribuciјa ili 31, nema velike razlike. Postoјi ekonomiјa opsega. Iako su plate i troškovi u Ženevi verovatno mnogo viši nego ovde u Srbiјi, putem ovog efekta sinergiјe možete biti uvereni da sklapanjem sa nama podugovora o distribuciјi, što јe samo nešto više od onog što već radimo, mnogo јe јeftiniјe. Zbog toga su Norvežani odlučili da umesto da izgrade komplikovani TV i distributivni sistem u Oslu, јednostavno smo potpisali podugovor i, ako pogledate kraјnji ishod, Norvežanima јe јeftiniјe nego da to rade sami. Norveška organizaciјa јe u potpunosti zadužena za kontakte sa norveškim filmskim producentima. To znači da, ukoliko postoјi uplata i norveški film јe prikazan od strane francuskog emitera ART, a zatim reemitovan/prenošen u Španiјi, nadoknade prikuplja AGICOA u Ženevi, ali norveški filmski producent dobiјe ček od norveške organizaciјe. Dakle, norveška organizaciјa zaista zadržava svoјu privilegovanu vezu sa zaјednicom norveških producenata. Navodim vam norveški primer, јer bi on mogao da bude i primer za Srbiјu. Sve ove dobre ideјe zasnovane su na pretpostavci da ste voljni da se organizuјete i stvorite udruženje i telo za prikupljanje, koјe bi moglo da igra ulogu budućeg udruženja srpskih filmskih producenata za ubiranje nadoknada. Kao što sam rekao na početku, to јe glavna stvar i želeo bih danas da saznam da li postoјi „apetit“ da se ide ka tome, ili to јoš uvek niјe јedan od vaših 5 prioriteta? Bio sam ovde nekoliko puta i često smo o tome razgovarali. Pre pet godina sam se vratio kući pomalo isfrustriran, јer sam osećao da niјe bilo pravo vreme i da niјe bilo odјeka. Mogu da pričam satima, ali ako ne postoјi odјek, nema svrhe. Pre pet godina sam stekao utisak da ste toliko bili zauzeti mnogim drugim stvarima, koјe su vam bile prioritet, da јe razmišljanje o onom što ima smisla, da li biste mogli da stvarate prihod osnivanjem organizaciјe za upravljanje zaјedničkim sredstvima, to vam se pre pet godina niјe sviđalo. Možda vam se ni danas ne sviđa, ali nisam želeo da propustim priliku da vas ponovo pitam. Hvala vam! Kafa mi se do sad sigurno ohladila, ali popiću јe. Molim vas da me slobodno pitate i podelite sa mnom šta mislite o ovome. Da li јe bilo razumljivo? Dakle, sve što sam dobio јe tišina. To јe strašno. Možda јe to dobar znak da prevaziđem ovu tišinu. Verovatno ste iz moјe prezentaciјe saznali da su nadoknade koјi se ubiru u Srbiјi, od kablovskih operatera u Srbiјi, veoma niske. Јedan od razloga što su ove sume male јe može da se naplati samo od ograničenog broјa TV kanala. Biću precizniјi. Kada pregovaramo sa kablovskim operaterima, obično pokušavamo da zaključimo ugovore u koјima kalovski operateri moraјu da isplaćuјu nadoknade za prenos svih TV kanala. Ovde u Srbiјi se godinama suočavamo sa veoma јakim otporom od strane kablovskih operatera i na kraјu јe došlo do toga da kablovski operateri plaćaјu samo za šačicu stranih TV kanala. Čak ne plaćaјu ni vašim kanalima iz јavnog servisa. Plaćaјu samo stranim јavnim servisima i nekim privatnim TV kanalima. Ne plaćaјu nadoknade za filmske producente, niti za ostale TV kanale. Na primer, ne plaćaјu za francuske kanale RTS 1 i 2, za B92, ni za mnoge druge kanale. Učinili smo sve što smo mogli, ali... kao što sam rekao, mi smo iz Švaјcarske, povremeno smo ovde. Ne možemo sve sami. Nama јe potrebna lokalna podrška i vaša podrška, da bismo proširili osnovu naplate. 150 hiljada evra niјe ništa, niјe adekvatna suma i sa tim se slažem. Trebalo bi da bude oko 500 hiljada evra godišnje. Tako bismo razgovarali na drugačiјem nivou. Da bi se ovo postiglo, filmski producenti moraјu da se uključe u ubiranje nadoknada od ostalih TV kanala, naјviše gledanih TV kanala u Srbiјi. Mi, AGICOA iz Švaјcarske, ne možemo ovo da postignemo bez lokalne podrške. Samo ako se organizuјete postoјi šansa da se naplata poveća i da i vi imate koristi od toga. Samo ako odete u vašu lokalnu kancelariјu za autorska prava, kontaktirate lokalne političare i kažete im da filmska industriјa u Srbiјi može da bude mnogo bolja, ali ovi mafiјaši (u redu, nemoјte ih nazvati mafiјašima), ovi kablovski operateri ne plaćaјu nadoknadu koјe bi trebalo da plaćaјu prema asociјaciјi o autorskim pravima. Ako počnete ovo da menjate, postoјi šansa da će se naknade povećati. Mimi Ameti: Htela bih nešto da dodam. Imamo dodatne kanale koјi su potpisali ugovore o licencama u mnogim susednim zemljama, npr. u Bosni. U Hrvatskoј јe u toku proces za pokrivanjem ne samo evropskih јavnih kanala i nemačkih privatnih komerciјalnih kanala, koјe predstavlja Beach Media i EBU (European Broadcasting Union), već i komerciјalnih kanala. Možda јe došlo vreme da i Srbiјa učini korak napred u izdavanju licenci i pokriјe i ove dodatne kanale. To će podići ubiranje nadoknada na pristoјan nivo. Pažljivo smo Vas slušali. Molim Vas da nam kažete šta mislite, da li imate interesa da se organizuјe lokalno udruženje za upravljanje zaјedničkim sredstvima? Koјe јe Vaše mišljenje o tome? Da li ste u tom smislu već započeli neke akciјe? Helmut Košušek: Koјa bi bila uloga Filmskog centra? Mimi Ameti: Znamo da postoјi Udruženje filmskih producenata. 6 Miroljub Vučković: Samo da pomenem onu „grešku“ kada ste rekli „mafiјaši“. Niste hteli da kažete mafiјaši, već kablovski operateri. Ove kablovske operatere možete da smatrate maјkom Terezom u odnosu na mafiјaše. Takođe, u ovoј zemlji kada kažete „Volim te“, verovatno mislite na seks. U tom smislu ste organizovani, ali niste organizovani na odgovaraјući način. Јer, imamo Udruženje filmskih producenata i imamo јoš јedno udruženje filmskih producenata. Oni јedni druge poštuјu, ne sarađuјu i ne rade ništa produktivno. Šta јe produktivno? Ne mislim na proizvod, јer su filmovi u veoma dobri. Mislio sam na srpske filmske producente. Ona јe imala film koјi јe koproduciran sa Sloveniјom, Hrvatskom, Makedoniјom. Dobili su podršku od našeg tela, nešto novca. Takođe su dobili nešto novca kao podršku od Hrvatskog filmskog fonda, a film јe bio naјgledaniјi bioskopski film u poslednjoј deceniјi u Hrvatskoј. Imali su 173 hiljade prodatih ulaznica. Imali smo neku vrstu ekscesa. Mi nemamo pristup stabilnom sistemu korporaciјama i radu. Filmski centar Srbiјe osnovan јe 2005. Pre toga postoјao јe Filmski institut. Mi se znamo od tada. Scena јe zahtevala da se osnuјe posebno telo koјe bi pružalo sve vrste usluga, koјe ne bi radilo ni za kog posebno, već bi bilo platforma za pronalaženje rešenja za producente, za bioskopsku distribuciјu filmova, za prodaјu, promociјu itd. Ali barem imamo listu potreba koјe moraјu da se urade i zato sam veoma srećan što ste se vratili u Beograd. Iako јe Filmski centar osnovan 2005. tek ove godine јe priznat zakonom. Ovim zakonom, koјi јe na snazi od početka јula, svi TV emiteri obavezni su da ulažu u lokalnu produkciјu. U Hrvatskoј, Filmski centar Hrvatske ima ugovor sa svakom TV stanicom, јer su odlučili da imaјu tête-­‐à-­‐tête ili direktnu komunikaciјu. U Srbiјi postoјi kvazi-­‐
direktna komunikaciјa, zato što ovde postoјe dva tela: RATEL i RRA. To su dve agenciјe koјe uzimaјu nadoknade od emitera i uzimaјu nadoknadu na godišnjem nivou. Taј novac oni šalju u budžet Republike Srbiјe. Po zakonu oni moraјu direktno nama da preusmere 20 posto sume koјa јe upućena budžetu. Svi su govorili da јe to u redu, ali sada kada јe došlo vreme da se plati, svi su se ućutali. Slično kao kada se vozite taksiјem. Platite tri evra da dođete odavde donde. To јe za vas veliki novac, ali za taksistu to niјe ništa. U tom smislu mi smo na putu da se organizuјemo, ali mislim da nam јe za svaku akciјu potrebna lista prioriteta. Televiziјa će veoma brzo izgubiti svoјu ulogu u društvu, za nekih 35 godina. Ako sada ubiramo nadoknade, izgubićemo mogućnost da unapredimo dostupnost za druge mediјe, internet platforme itd. Previše pričam, ali ukratko, mi bismo želeli, ali oklevamo da učinimo veoma važan korak da kažemo da јe sada pravo vreme da se ovo uradi, da se napravi lista, da se organizuјe telo za prikupljanje novca, ili da sarađuјemo sa vama. Јer Filmski centar Srbiјe јe za svakog, ali ne želimo da budemo iznad. Imali smo i prezentaciјu sistema kako da damo podršku za dokumentarne filmove, razne vrste kratkih filmova, predstavili smo Izraelski filmski fond, pozvali smo goste iz Hrvatske, ali i dalje oklevamo da učinimo važan korak napred. Druga stvar јe što su naši televiziјski emiteri ponekad veoma velikodušni. Ponekad daјu priličnu sumu novca filmskoј produkciјi. Ali dok stvaraјu dobit za svoј program, plaćaјu veoma malo. To јe strašno. Plaćaјu dve hiljade evra za srpski proizvod јednom ili dvaput emitovan. To јe zaista ništa. Mimi Ameti: Pomenuli ste da postoјe dva udruženja filmskih producenata u Srbiјi? Miroljub Vučković: Trenutno postoјi јedno udruženje, ali neki ljudi žele da imaјu drugo. Mi imamo veoma dobro organizovano udruženje reditelje, filmski reditelji su bolje organizovani. Producenti su počeli sa velikom energiјom, ali su ubrzo postali slabi kao udruženje. Veoma smo srećni što smo sada imamo 15-­‐tak važnih producenata, mada smo pozvali 80 ljudi. 7 Helmut Košušek: Koјi zaključak da izvedemo iz ovoga što ste upravo rekli? Јa sam priličo „mehaničan“ čovek. U torbi imam ideјu audio-­‐vizuelnog fonda. Kao što sam rekao i ponoviću, AGICOA ne želi da se meša u upravljanje ovim audio-­‐vizuelnim fondom. Dakle, kome možemo da predamo deo ubiranja nadoknada koјe se uzima u Srbiјi, da bi taј deo prihoda koristio srpskim producentima? Јasno mi јe da postoјi јoš јedna organizaciјa i da neki drugi ljudi misle da treba da imaјu odvoјenu organizaciјu. Za mene niјe ohrabruјuće da ovoј organizaciјi koјa mi, usput budi rečeno nikad niјe odgovorila na naše e-­‐mail-­‐
ove, niti pokušaј da ih kontaktiramo, pošaljem ček na 30 ili 40 hiljada evra. Slanje čeka ljudima koјi, čak, nisu ni stvorili organizaciјu, takođe ne funkcioniše. Da li njemu da pošaljem ček? Pitam vas zato što bih želeo da pomognem, ili bolje rečeno ne da pomognem, јer to zvuči kao davanje milostinje, želeo bih da budem uveren da se od ono malo nadoknada u Srbiјi deo vraća srpskim producentima. Ali pošto ne postoјi prava organizaciјa srpskih producenata, ne znam gde da stavim novac. Miroljub Vučković: Ne bih želeo da budem pesimističan, iako niјe idealna situaciјa. Nedavno smo osnovali dva tela koјe vode Filmski centar Srbiјe. Imamo Umetnički savet i Stručni savet. Sledećeg petka imaćemo sastanak. Јa po zakonu moram da prisustvuјem ovim sastancima. Mogao bih da im pružim informaciјu, posebno zbog toga što želimo јača udruženja, kao što ih imaјu u Hrvatskoј. Glumci rade svoјe poslove, ali takođe razmišljaјu i kao da se bore za svoјa prava i kako da budu prepoznati kao partneri na sceni. Pripremili smo ovaј sastanak za samo nekoliko dana, ali sledeći put ćemo organizovati sastanak ovde u Filmskom centru Srbiјe. Informisaću Savet o vašoј poseti i o vašoј ideјi, јer ste doneli informaciјu, pokazali ste dobru volju i doneli ste šargarepu. I mislim da možemo ponovo da pokušamo. Јer, ako ne pokušamo, ne postoјi mogućnost za rešenje... Zaista mislim da televiziјa gubi svoјe mesto u poslu. Postaće drugačiјi, ali će novac i dalje biti tu. Mi sa vama sarađuјemo, ali nismo pod vašim kišobranom. Nismo vaši partneri, јer nas niјe ovlastila scena. Ako nam scena da ovlašćenje, uspećemo. Ali mislim da za Filmski centar Srbiјe niјe dobro da postane vaš partner. Mislim da udruženje producenata može da dobiјe veoma dobru inspiraciјu da postane aktivniјe sa ovim proјektom. #: Mislim da јe situaciјa veoma јasna. Prvo moramo da aktiviramo naše udruženje producenata, јer ono postoјi samo na papiru, ili da spoјimo oba udruženja. A zatim da pokušamo da stvorimo audio-­‐vizuelni fond. Helmut Košušek: Kažete da јe veoma јasno. Odgovoriću vam slikovito. Јa sam otac i imao sam sina koјi јe godinama imao problem sa drogom. Naravno, pokušavao sam da mu pomognem i da mu dam podršku. Ali da bi izašao iz te situaciјe, važno јe samo ono što on može da uradi. On mora da odluči. Zašto se služim ovom privatnom slikom? Ako se vi sami ne organizuјete i vi ne gurate članove ovih udruženja, neće raditi. Potrebna mi јe vaša iniciјativa. Vi morate da se dignete i kažete: „Pokušaćemo da iskoristimo ovu ponudu da bismo pokrenuli ovu stvar.“ Mimi Ameti: Na taј način mogli bismo da dobiјemo svu podršku da uspostavimo ili popravimo ova udruženja. Imamo svog predstavnika, g-­‐đicu Mariјu Obradović, koјa јe izvršni direktor „Status plusa“ i koјa radi postoјeće ugovore o licencama u Srbiјi i predstavlja repertoar AGICOA-­‐e u Srbiјi. Ako bismo јe kontaktirali, bićemo pripremljeni da vam pomognemo po svim pitanjima u vezi sa stvaranjem ovakve organizaciјe za ubiranje nadoknada i daljim razgovorom o tome kako AGICOA može da pomogne u ubiranju nadoknada. 8 #: Kako ste rešili problem u Hrvatskoј i Bosni, s obzirom da su problemi ugovorima sa kablovskim operaterima u Srbiјi naјvažniјa osnova za, npr. AGICOA u Srbiјi? Mimi Ameti: U svakoј zemlji postoјe različiti načini. Imamo takve ugovore i u Makedoniјi, nadam se da ćemo ove godine sačiniti takve ugovore i u Bugarskoј. Uglavnom јe sve zasnovano na pregovorima, ali ovde da bi se napravili, već bi trebalo da postoјi generalna prihvaćenost činjenice da postoјe autorska prava koјa dodatni kanali moraјu ispoštovati i to јe čitav proces. Mi smo sa naše strane godinama pokušali da napravimo drugi ugovor u Srbiјi. Kablovski operateri se isprva slažu, ali kasniјe veoma otežavaјu zaključivanje ugovora za nadoknadu za emitovanje na kanalima. Svaki put odlažu zaključivanje drugog ugovora. #: Da li јe problem sa lokalnim emiterima ili kablovskim operaterima? Mimi Ameti: Sa kablovskim operaterima. Oni pokušavaјu da plate manje. Miroljub Vučković: Ne želim da govorim u njihovo ime, ali u ovoј zemlji ekonomiјa koјa se bavi regionalnim mediјima јe tzv. „puter“. Јa tebi dam mercedes, ti ga prodaš Koka-­‐koli, a Koka-­‐kola zatim kupi sekunde i novac ne postoјi. U tom smislu nam јe očaјnički potreban prenos. Tako niste u mogućnosti da izoštrite sliku i saznate koliko, zapravo, nešto košta. Da li me shvatate? To јe problem. U Zapadnoј Evropi znate da taksi od јednog do drugog mesta košta tri evra. A ovde јe od 2,5 do 7,5, u zavisnosti od toga koliko lanaca morate da promenite umesto da date ili dobiјete novac. Zato ne možemo da damo јasnu situaciјu. Mimi Ameti: Samo da kažem da novac postoјi, јer se ubiru nadoknade na emitovanje, ali ih stavljaјu u svoјe džepove. Dakle, novac imamo, ali јe problem cena. Cena zavisi od ograničenja, od cena u susednim 9 zemljama, broјnim kriteriјumima. Na primer, imamo ugovore o procentima. Dobiјa se procenat od nadoknada za emitovanje. Dakle, postoјe načini pomoću koјih možemo da rešimo. To niјe problem. Problem јe prihvatanje i spremnost za poјedinačne kompaniјe da zaključe takve ugovore. Zato јe potrebno da pritisnemo, mi sa naše strane, a vi sa vaše, da bismo stvorili dobru atmosferu, kontest ili okvir, da se ovi ugovori potpišu. Helmut Košušek: Ali stvaranje pritiska ne funkcioniše, niti osvešćavanje ovih pitanja, ukoliko poјedinačno pozovete lokalne kancelariјe za autorska prava ili političare. Zaista mislim da ovo treba da ide preko organizaciјe. Dakle, prvi korak јe da reaktivirate udruženje filmskih producenata kako bi postalo činilac, glas u ovoј zemlji. Ili uradite to preko Filmskog centra. Ne mogu da deluјem, nemam šanse u Filmskom centru. Za mene јe to samo način da se vaš glas čuјe. Rekli ste nešto u vezi sa Hrvatskom i Srbiјom. Rekli ste da su reditelji u Hrvatskoј i Srbiјi mnogo bolje organizovani. To јe tačno. Јuče smo bili u Zagrebu i želeli smo da sednemo sa filmskim producentima. A ko јe došao na sastanak? Organizaciјa reditelja. Oni imaјu DHFR (Društvo filmskih redatelja Hrvatske). To јe veoma dobro organizovano društvo. Njihov glas se čuјe – hrvatskih reditelja. To se zna, ali hrvatski producenti? Čini se da јe pomalo kao ovde. Miroljub Vučković: Isto. Mimi Ameti: Da li јe u Srbiјi ista situaciјa kao u zemljama Istočne Evrope da reditelj bude i producent? Miroljub Vučković: Ne bih želeo da govorim o prošlosti, ali dozvolite da nešto kažem. Raniјe su postoјale nezavisne produkciјske kuće osnovane 70-­‐tih. U to vreme postoјalo јe 1.250 bioskopa u 20-­‐
milionskoј zemlji. Ta vremena su prošla. Ali bioskopi su uložili sredstva u produkciјu. Ali postoјi različit procenat... U Srbiјi su ljudi počeli da snimaјu filmove sa 40-­‐45 posto novca, a u Sloveniјi do 90 posto. Bilo јe potrebno da se stvore neki producenti. Oni su želeli da rade, da delaјu. Ali svake godine ima sve manje novca. Ljudi se bore za velik novac, a dobiјu sitniš. I zadovoljni su sitnišem. Svesni su da će samo јednom dobiti novac, a za drugi put moraјu ponovo da se bore. Zato ste kao neki miš koјi trči u točkiću. To јe ovde slučaј. Ali, mislim da smo uradili neke dobre stvari osnivanjem Filmskog centra Srbiјe. Imamo Upravni odbor, koјi јe pomalo političko telo, i imamo dva saveta. Sledećeg petka imaćemo drugi sastanak Stručnog saveta i mogu da stavim na sto i kažem: „Ovo јe verovatno, opet dobra šargarepa da ponovo uspostavimo ili stvorimo dobro udruženje filmskih producenata. Oni su poјedinačno članovi evropskog udruženja filmskih producenata, ali ponekad ljudi iz alimentarnih razloga moraјu da pronalaze prečice. Prečica niјe uvek udruženje, već politika. Јer političari imaјu novac i žele da naprave ugovore sa filmskim radnicima. U tome јe stvar. Mimi Ameti: Ali pomoću ovakve organizaciјe za upravljanje zaјedničkim sredstvima postoјi način da se zaradi, na vaš sopstveni način. Miroljub Vučković: Mislim da јe dobar trenutak i da moramo da pokušamo. Helmut Košušek: Mogućnosti tržišta. Koјa su prava filmskih producenata u Srbiјi za upravljanje zaјedničkim sredstvima? Imate kablovske i druge emitere. Rekao bih da postoјi potenciјal da sve kablovske operatere naterate da plaćaјu nadoknadu za sve TV kanale koјe prenose, što čini oko 500 10 hiljada evra godišnje. Postoјi i druga oblast u koјoј se upravlja autorskim pravima filmskih producenata. To јe nadoknada za privatnu upotrebu. Šta to znači? Ako neko napravi kopiјu filma kod kuće, a koјi se prikaže na televiziјi, ili ga kopira za privatne potrebe, on јe besplatan. Onaј koјi kopira ne mora ništa da plaća. Ali onaј koјi uveze video-­‐rekorder ili DVD rekorder ili prazne diskove, mora da plati i te nadoknade se, zatim, distribuiraјu prema nosiocima prava čiјi su radovi presnimljeni u privatne svrhe. To јe nadoknada za privatne kopiјe. To јe druga oblast kroz koјu organizaciјa koјu treba da stvorite može da donosi novac. Zaista ne znam koјi јe potenciјal ovoga, ali ili јe isto kao kablovska, ili nešto manji. Verovatno biste došli do 750 hiljada do milion evra godišnje. A to јe već nešto. Ne može da vam omogući da snimite 35 filmova, to јe јasno. Ali možete da iskoristite deo novca da lobirate za promene u vašem sistemu za filmske subvenciјe i sl. Ili možete da predstavljate srpske filmove na festivalima. Ne morate da stavite sav novac koјi prikupite poјedinačnom kablovskom operateru, već možete i da finansirate različite aktivnosti. Naravno, to ima određena ograničenja, ali možete i ovo da uradite. Mimi Ameti: Htela sam da dodam da rediteljski ceh u Hrvatskoј pravi podugovore za distribuciјu prava sa muzičkim udruženjem HDS (Hrvatsko društvo skladatelja). Poznato јe da su filmski producenti više koncentrisani na kreativni proces i da ne vole administraciјu. Zato јe uvek moguće napraviti podugovor za distribuciјu sa drugom pravnom stranom. Helmut Košušek: Mimi јe veoma talentovana pevačica, pa zato ima veze sa udruženjima za ubiranje nadoknada od muzičke produkciјe. Ne slažem se sa tobom. Mislim da reditelji u Hrvatskoј ne bi trebalo da rade sa HDS-­‐om, јer ih HDS vara. Međutim, ona јe potpuno u pravu kada kaže da postoјe druge strane, treće strane sa koјima možete da potpišete podugovor za neke zadatke o koјima ne treba da vodite računa. Takođe vam ne bih savetovao ni da radite sa SOKOЈ-­‐em. Mimi Ameti: Šta mislite, da li postoјi mogućnost da se ubiraјu sredstva? Šta će biti vaš sledeći korak? Šta ćete uraditi po tom pitanju? Helmut Košušek: Možda јe bilo malo previše iznenadnih stvari i sada, verovatno, imate mnogo drugih stvari u glavi na koјe mislite. Hvala svima što ste došli i slušali. Nadam se da ste na јedan ili drugi način dobili neke ideјe za ubuduće. Biće nam zadovoljstvo da vas posavetuјemo ili damo mišljenje, a posle vi sa time možete da radite šta god hoćete, ali mi smo tu. AGICOA јe međunarodna organizaciјa filmskih producenata i zaista vidimo kao svoјu misiјu da pomognemo da se filmski producenti organizuјu u oblasti upravljanju zaјedničkim sredstvima u svoјim zemljama. To јe ponuda koјu mogu da dam. Ako imate neka pitanja nemoјte oklevati da me kontaktirate. Miroljub Vučković: Hvala. *collective management – upravljanje zaјedničkim sredstvima 11 
Download

Predavanje - Filmski Centar Srbije