Ostvarene uštede i neiskorišćeni potencijal
dosadašnjom primenom obračuna i naplate
toplotne energije na osnovu merenja, na
primeru toplana učesnika KfW4 projekta u Srbiji
Mr Nikola Džolev
Dr Branislava Kostić
Msc. Miroslav Nadaški
UVOD - POSTOJEĆE STANJE I SPREMNOST TOPLANA ZA
PRIMENU OBRAČUNA NA OSNOVU MERENJA
1) Lokalna pravna regulativa
 Odluka o uslovima isporuke
 Regulativa funkcionisanja sitema
 Tarifni sistem
 Metodologija određivanja cena
2) Stepen ugrađenosti merača, očitavanje i obračun na osnovu merenja
3) Tehničko-tehnološka, organizaciona i funkcionalna spremnost toplana za
obračun na osnovu merenja (CBB)
 Organizaciona osposobljenost
 Kadrovska osposobljenost
 Ima bazu podataka potrošača
 Svaki potrošač povezan sa meračem u podstanici
 Ima adekvatan softver
 Postoje razrađene procedure
INDIKATORI NA SISTEMU DALJINSKOG GREJANJA
Prikupljanje sledećih grupa podataka:
 Opšti podaci (vremenski uslovi, instalisani kapacitet toplotnih izvora i
podstanica, dužina primarne i sekundarne cevne mreže, grejna površina
potrošača na sistemu DG iskazana posebno po grupama potrošača);
 Podaci o proizvodnji sa utroškom energenata i energije;
 Podaci o distribuciji;
 Podaci isporuke iz distributivnog sistema (isporuka toplotne energije
krajnjim potrošačima za grejanje i pripremu TPV i podaci o meračima
utrošene toplotne energije u podstanicama (broj instalisanih merača, broj
redovno očitavanih merača, broj merača korišćenih za obračun na osnovu
merenja, izmerena toplotna energija preko merača i deo izmerene
toplotne energije korišćen za naplatu po potrošnji)).
120,0%
Stepen ugrađenosti merača toplotne energije (i1)
100,0%
80,0%
4Q2012
60,0%
1Q2013
2Q2013
3Q2013
4Q2013
40,0%
1Q2014
2Q2014
20,0%
0,0%
Zapažanje:
Udeo ugrađenih merača toplotne energije je porastao sa 66,2% u grejnoj sezoni 2012/2013.
godine na 86,6% u grejnoj sezoni 2013/2014. godine
120,0%
Očitavanje merača toplotne energije (i2)
100,0%
80,0%
4Q2012
1Q2013
60,0%
2Q2013
3Q2013
4Q2013
1Q2014
40,0%
2Q2014
20,0%
0,0%
Zapažanje:
Navike očitavanja merača su se povećale sa 80,5% u grejnoj sezoni 2012/2013. godine
na 96,8% u grejnoj sezoni 2013/2014. godine
120,0%
Obračun na osnovu merenja (i3)
100,0%
80,0%
4Q2012
1Q2013
60,0%
2Q2013
3Q2013
4Q2013
40,0%
1Q2014
2Q2014
20,0%
0,0%
Zapažanje:
Naplata toplotne energije na osnovu merenja porasla sa 19,6% u grejnoj sezoni 2012/2013.
godine na 34,2% u grejnoj sezoni 2013/2014. godine
Indikator i4 predstavlja efikasnost korišćenja energije na strani krajnjih
potrošača:
gde su:
Qfin – finalna toplotna energija predata u podstanicama, [MWh/god]
Aneto – neto grejana površina potrošača, [m2]
HDD – broj grejnih stepen dana, [Kdan]
Cilj istraživanja je da se pokaže zavisnost indikatora i4 od primene
centralne i lokalne regulacije na strani potrošača i da se dovede u vezu sa
indikatorom i3 (obračun na osnovu merenja).
Primer 1: Analiza uticajnih faktora na ostvarivanju ušteda u potrošnji
finalne toplotne energije (grejna sezona 2012/2013. godine)
Prikaz relevantnih podataka toplana (presek stanja za 2012/2013.grejnu sezonu)
Toplana No
Udeo
Udeo merenja
Obračun na
toplana
i očitavanja
osnovu
prema
potrošnje
merenja
potrošnji
(i1xi2)
(%)
(%)
(%)
Udeo
centralne
regulacije
(%)
Udeo
lokalne
regulacije
(%)
Stepen
jednovremenosti
rada toplotnih
izvora
(-)
Ekvivalentno
vreme rada
pod punim
opterećenjem
(h/god)
Toplana 13
73,1%
94,3%
23,5%
30,0%
0,0%
0,812
1.050
Toplana 1
0,7%
81,2%
81,2%
30,0%
5,0%
0,767
1.001
Toplana 15
1,5%
9,3%
0,0%
30,0%
5,0%
0,8
890
Toplana 16
5,3%
100,0%
100,0%
36,0%
5,0%
0,66
1.170
Toplana 17
8,5%
84,6%
91,6%
100,0%
30,0%
0,453
1.826
Toplana 19
3,1%
90,5%
25,3%
100,0%
30,0%
0,655
1.291
Toplana 20
7,8%
98,4%
13,3%
75,0%
0,5%
0,657
1.367
 Analiza 3 različita slučaja u zavisnosti od načina računanja HDD toplane;
 Toplana 13 je uzeta kao referentna (i3=23,5%);
 Poređenje bazirano na primeni regulacije i CBB kao dominatnim faktorima;
 Ostali uticajni faktori su: različita energetska svojstva zgrada po gradovima,
odnos grejnih površina različitih kategorija zgrada (Pravilnik – 9 kategorija), svest
potrošača i toplane o uštedi energije, odluka toplana o grejanju potrošača do
različitih spoljašnjih temperatura, udeo merenja i očitavanja potrošnje itd.
Prikaz indikatora potrošnje u podstanicama za analizirane slučajeve
Udeo
Udeo
Udeo
Udeo
Udeo
Udeo
Indikator i4 potrošnje u Indikator i4 potrošnje u potrošnje u Indikator i4 potrošnje u potrošnje u potrošnje u
Toplana No - slučaj 1
odnosu na
- slučaj 2
odnosu na odnosu na
- slučaj 3
odnosu na odnosu na odnosu na
2
2
2
(Wh/m HDD) toplanu 13 (Wh/m HDD) toplanu 13
slučaj 1 (Wh/m HDD) toplanu 13
slučaj 1
slučaj 2
(%)
(%)
(%)
(%)
(%)
(%)
Toplana 13
54
100,0%
51
100,0%
0,95
56
100,0%
1,05
1,11
Toplana 1
54
100,3%
53
104,2%
0,98
59
104,4%
1,09
1,11
Toplana 15
59
110,2%
64
126,6%
1,09
66
116,6%
1,11
1,02
Toplana 16
55
101,3%
52
103,1%
0,96
58
102,2%
1,05
1,10
Toplana 17
43
79,0%
42
83,4%
1,00
43
76,2%
1,01
1,01
Toplana 19
49
90,7%
47
91,6%
0,95
53
94,1%
1,09
1,14
Toplana 20
64
118,2%
57
112,3%
0,90
63
111,6%
0,99
1,10
Analiza rezultata iz primera 1
 Uštede ostvarene na toplanama 17 i 19 su značajne – uticaj lokalne regulacije.
 Potrošnja finalne energije u toplani 17 je za sve razmatrane slučajeve u proseku
13,6% manja u odnosu na potrošnju u toplani 19 sa istim udelom regulacije – uticaj
CBB.
 Odnos potrošnje finalne energije između analiziranih toplana je sličan za sve
analizirane slučajeve.
 Slučaj 3 kod toplane 17 ukazuje na činjenicu da toplana u manjoj meri pregreva
svoje potrošače, odnosno da se i oni sami boljom regulacijom brane od
pregrevanja pri višim spoljašnjim temperaturama.
 Toplana 17 kao najbolji primer iz prakse treba da posluži kao reper za određivanje
ukupnog potencijala ušteda.
Ušteda kao rezultat primene regulacije posmatrano u odnosu na toplanu 13
Primer 2: Praćenje ušteda finalne toplotne energije u zavisnosti od
primene CBB (grejne sezone 2012/2013. i 2013/2014. godine)
Prosečne uštede po toplanama
Udeo toplana (%)
Grupa toplana
Slučaj 1
Slučaj 2
Slučaj 3
na
na
na
na nivou
na nivou
na nivou
ukupnom
ukupnom
ukupnom
toplana
toplana
toplana
nivou
nivou
nivou
prema
broju
prema
potrošnji
Grupa 1.1
Grupa 1.2
Grupa 2.1
Grupa 2.2 - toplana 11
45%
25%
20%
5%
70,36%
5,82%
10,01%
10,64%
1,3%
-1,8%
3,1%
1,6%
0,45%
-0,03%
0,18%
0,17%
1,0%
1,3%
4,8%
7,1%
0,19%
-0,01%
0,13%
0,75%
-8,6%
-13,6%
0,6%
-0,5%
-0,53%
-0,25%
0,07%
-0,06%
Grupa 2.2 - toplana 3
5%
3,17%
-97,6%
-3,09%
-28,6%
-0,91%
-67,2%
-2,13%
100%
100,00%
Ukupne uštede
5,3%
2,9%
-6,5%
Analiza rezultata iz primera 2
 Toplane u kojima nije bilo značajnije promene udela CBB (grupa 1.1) ostvarile su
skromnu uštedu u isporuci finalne energije u slučaju 1 i 2.
 Toplane koje i dalje nisu uvele obračun na osnovu merenja (grupa 1.2) pokazuju u sva
3 slučaja negativne uštede.
 Toplane koje su u određenoj meri uvele obračun na osnovu merenja (grupa 2.1)
pokazuju značajno veće uštede u odnosu na toplane iz grupe 1.1, a koje su pozitivne u
sva 3 analizirana slučaja.
 Toplane koje su uvele obračun na osnovu merenja u potpunosti, a da ga
predhodno uopšte nisu primenjivale (grupa 2.2), ostvarile su različite rezultate.
Kada se obračun na osnovu merenja uvodi na delu konzuma, mogu da se biraju
potrošači sa boljom regulacijom, za razliku od slučaja kada se obračun uvodi na
celom konzumu.
 Slučaj 3 pokazuje kod svih toplana dodatno smanjenje efikasnosti, što se može
tumačiti radom toplana pri spoljašnjim temperaturama višim od 12 °C, te
generalnoj nemogućnosti potrošača da se „odbrane“ od „prekomerne“ isporuke
toplotne energije.
 Ekstrapolacijom ušteda (grupa 2.1) se dobija da se one kreću od 28% za slučaj 1 do
44% za slučaj 2, mereno u odnosu na postojeću potrošnju. Realno je očekivati i
veće uštede energije na strani potrošača tokom godina daljim povećanjem njihove
svesti i znanja, te preduzimanjem još značajnijih aktivnosti u pogledu primene
predloženih mera.
NEISKORIŠĆENI POTENCIJAL UŠTEDE I OČEKIVANI REZULTATI
DOSLEDNIJOM PRIMENOM OBRAČUNA NA OSNOVU MERENJA
Energetska efikasnost toplana i ostvarena ušteda finalne energije u sezoni 2013/2014
Parametar
Ukupan kapacitet toplotnih izvora:
Ukupan kapacitet podstanica:
Ukupna grejna površina stambenih i poslovnih objekata:
Ukupna potrošnja primarne energije:
Efikasnost proizvodnje toplotne energije:
Efikasnost distribucije toplotne energije:
Ukupna efikasnost toplanskog sistema:
Procenat ugrađenosti merača toplotne energije (i1):
Udeo očitavanja (u odnosu na broj ugrađenih merila (i2):
Udeo naplate na osnovu merenja (i3):
Specifična finalna toplotna energija predata u podstanici:
Ušteda finalne toplotne energije na strani potrošača u sezoni 2013/2014 - SLUČAJ 1:
Ušteda finalne toplotne energije na strani potrošača u sezoni 2013/2014 - SLUČAJ 2:
Ušteda finalne toplotne energije na strani potrošača u sezoni 2013/2014 - SLUČAJ 1:
Ušteda finalne toplotne energije na strani potrošača u sezoni 2013/2014 - SLUČAJ 2:
Prosečna neto cena finalne toplotne energije na nivou svih KfW4 toplana:
Neplaćeni troškovi finalne toplotne energije (srednja vrednost za slučaj 1 i 2):
Relativna ušteda CO2 gasova na strani potrošača u sezoni 2013/2014 korigovana u
odnosu na grejni stepen dan:
Apsolutna ušteda CO2 gasova na strani potrošača u sezoni 2013/2014 korigovana u
odnosu na grejni tepen dan:
Jedinica
mere
MW
MW
m2
MWh
%
%
%
%
%
%
kWh/m2
%
%
MWh
MWh
eura/MWh
eura
%
tCO2
Relativni
2012/2013 2013/2014 priraštaj
(%)
2.301
2.318
0,7%
2.506
2.525
0,8%
15.441.991 15.525.063
0,5%
2.526.474 2.228.911
-11,8%
86,39%
86,48%
0,1%
85,62%
83,18%
-2,9%
73,97%
71,93%
-2,8%
66,16%
86,64%
31,0%
80,52%
96,84%
20,3%
19,6%
34,2%
74,8%
138
114
-17,2%
5,3%
2,9%
84.973
46.494
61
4.009.750
6,4%
31.062
Minimalni neiskorišćeni potencijal uštede uvođenjem obračuna na osnovu merenja
fizička
jedinica
Slučaj 1
28%
Slučaj 2
44%
Ušteda u proizvodnji finalne toplotne energije (*):
MWh/god
707.413
1.111.648
Ušteda u troškovima isporučene finalne toplotne energije (20 toplana iz KfW4 projekta) (**):
eura/god
Ušteda u emisijama CO2 gasova na godišnjem nivou (20 toplana iz KfW4 projekta):
tCO2/god
Ušteda u troškovima isporučene finalne toplotne energije (na nivou svih toplana u državi):
eura/god
Ušteda u emisijama CO2 gasova na godišnjem nivou (na nivou svih toplana u državi):
tCO2/god
Vrsta uštede
43.152.173 67.810.558
162.705
255.679
86.304.347 135.621.116
325.410
511.358
* Ne uzimaju se u obzir potencijalne uštede primenom toplotne izolacije objekata
** Projekcija je rađena na bazi potrošnje u 2012/2013. godini koja je bliža prosečnoj godini (HDD )
ZAKLJUČAK
 Primena CBB je osnovni, neophodan i logičan preduslov za uspešno sprovođenje
tranzicionih promena sa ciljem dostizanja održivog razvoja energetike u sektoru
zgradarstva, koji u najvećoj mogućoj meri treba da uključi sve relevantne aktere i
nosioce aktivnosti bez kojih ove promene ne mogu da se realizuju, a to su
zakonodavno-izvršni organi (Ministarstvo energetike i lokalna vlast) i društvenoposlovni entiteti (u ovom slučaju toplane).
 Prednosti regulacije su: niska i pristupačna cena svim korisnicima, velika ušteda
energije pasivnim i aktivnim korišćenjem od strane korisnika, brza ugradnja, ne
zahteva se visoko kvalifikovana radna snaga za ugradnju, ugradnja je neophodna i
donosi uštede kod svih potrošača, nezavisno od rekonstrukcije spoljašnjeg
omotača, a najveće uštede se postižu upravo kod neizolovanih objekata (kojih je u
Srbiji najviše) zbog velikog potencijala smanjenja faktora redukcije u zagrevanju.
 Velika korist na strani toplana (smanjenje vršnog toplotnog opterećenja i
oslobađanje dodatnih kapaciteta toplotnih izvora, indirektne uštede u distribuciji
smanjenjem temperature povratne vode boljom regulacijom potrošača, kreiranje
adekvatnog tarifnog modela naplate na osnovu merenja – bolje finansijsko
poslovanje u budućnosti).
 Razvoj energetskih usluga (projektantski i konsultantski biroi, kompanije za
izgradnju i održavanje itd.) i nova radna mesta.
 Ušteda u lokalnom budžetu za energente i smanjenje uvozne zavisnosti države,
 Proporcionalno ostvarenim uštedama energije, smanjuju se emisije gasova sa
efektom staklene bašte, čime se vodi aktivna borba protiv klimatskih promena.
Osim globalnog smanjenja emisija, utiče se na poboljšanje kvaliteta vazduha na
lokalnom nivou, čime se ostvaruje značajan društveno-socijalni efekat.
 Uštede ostarive u relativno kratkom vremenskom periodu.
HVALA NA PAŽNJI 
Download

Obračun na osnovu merenja