w
w
w
w
w
w
SADRŽAJ
s
s
r
r
.
.
d UVOD .....................................................................................................................3
d
a
a
r
r
i
i
k
k
s
r
a............................................ ..............3
n
1. OSNOVNA SAZNANJA O REVIZIJI
i
m
1.1. Geneza revizije ...............................................................................
...............3
e
e
s
s
.
.
1.1.1. Razvoj revizije
na našim prostorima ......................................... ..............4 w
w
w
w
1.2. Pojamw
revizije ................................................................................. ..............4
w
1.3. Budućnost revizorske profesije ..................................................... ..............5
2. GLOBALNA KRIZA I ULOGA I ZNAČAJ REVIZIJE .............. ..............8
s
s
r
r
.
.
d
d
3. ORGANIZACIJA I METODOLOGIJA REVIZIJE
.................. ...............10
a
a
r
r
i
i
3.1. Izražavanje revizorskog mišljenja na osnovu
dokaza .............. ...............13
k
k
s
r
3.2. Kvantitet i kvalitet dokaza .........................................................
................14
a
n
i
3.3. Vrste dokaza ................................................................................. ...............15
m
e
e
s
s
.
.
4. TESTOVI I UZORCI
....................................................................... .............18 w
w
w
4.1. Testoviw
u reviziji .............................................................................. ............18
ww
4.2. Uzorkovanje .................................................................................... .............20
4.2.1. Ocena grešaka navedenih u uzorcima .................................. ..................22
4.2.2. Nedostaci prosuñivanja-osnova za izbor i primenu testova i uzoraka u
reviziji....................................................................................................................22
4.2.3. Prednost statističkih metoda za izbor i primenu uzoraka u reviziji......23
s
s
r
r
.
.
d
d
a
a
r
r
i
i
k
k
s
r
5. RADNE BELEŠKE REVIZORA ...........................................................
......24
a
n
i
5.1. Svrha i zahtevani kvalitetm
radnih beleški revizora .......................... ........27
e
e
5.2. Planiranje radnih .beleški
................................................................... ........28
s
s
.
w radnih beleški ...................................... ..........28
w
5.3. Standardi za pripremanje
w
w
w
w
ZAKLJUČAK ...................................................................................... ..............35
s
r
.
d
kira
s
r
.
d
kira
LITERATURA ................................................................................... ...............36
s
r
.
d
a
r
i
k
s
r
a
in
m
e
s
w.
e
s
.
ww
ww
w
k
s
r
na
s
r
.
irad
2
w
w
w
s
r
.
d
a
r
i
k
k
w
w
w
UVOD
r
i
k
s
ar
s
r
.
ad
Koliko je revizija važna u obezbeñenju kredibiliteta i poverenja u finansijske izveštaje uverili
smo se danas kao učesnici velike ekonomske krize za koju slobodno možemo optužiti najveće
banke Wall Street-a, odnosno velike investitore sa najuspešnijim profitnim performansama čija
se razbijačka praksa realizovala voñenjem „tajnog knjigovodstva“, čime su ohrabrivani ali i
zavoñeni svi ostali investitori, ponajpre oni sami.
S obzirom na činjenicu da je primarni cilj revizije finansijskih izveštaja da omogući revizoru da
izrazi mišljenje da li su finansijski izveštaji, po svim bitnim pitanjima, sastavljeni u skladu sa
identifikovanim okvirom za finansijsko izveštavanje, cilj rada Organizacija i metodologija
revizije je da opiše koje sve radnje revizor treba da preduzme da bi mogao da izrazi svoje
mišljenje koje saopštava kroz Izveštaj revizora. U tom kontekstu, revizor se bavi prikupljanjem i
vrednovanjem dokaza, identifikovanjem izvora iz kojih će crpiti dokaze; utvrñivanjem
relevantnosti i pouzdanosti dokaza, tehnikom prikupljanja dokaza; izborom uzoraka za reviziju;
ocenom grešaka nañenih u uzorcima i nedostataka prosuñivanja kao osnove za izbor i primenu
uzoraka u reviziji. U ovom radu je posvećena pažnja i radnim beleškama na osnovu kojih
revizor sastavlja izveštaj o finansijskoj situaciji i poslovanju preduzeća, a koje služe i kao dokaz
o obimu ispitivanja i profesionalnoj savesnosti sa kojom je revizor izvršio ispitivanje.
n
i
m
.se
w
w
w
s
r
.
d
ir a
ww
s
r
.
d
ira
k
s
r
ina
m
e
s
w.
ww 1. OSNOVNA SAZNANJA O REVIZIJI
1.1.
s
r
.
d
a
r
i
k
e
s
.
w
Geneza revizije
e
s
.
w
ww
s
r
.
ad
Računovodstvo, kao i revizija, ima dugu predistoriju. Dokaze o obavljanju revizije antropolozi
su pronašli još u vreme Vavilonije – 3000 godina pre naše ere. Revizija je, takoñe, obavljana i u
staroj Kini, Grčkoj i Rimu.
U Srednjem veku, za razliku od Starog veka revizija postaje mnogo složenija, posebno kada je
reč o Velikoj Britaniji. Visoki državni zvaničnici su bili odgovorni čelnicima srednjevekovnih
državica. U tom periodu je postojao svojevrstan sistem podele rada, u tom smislu što je jedna
osoba ubirala poreze od obveznika, druga osoba je te prihode evidentirala, dok je treća osoba
vršila reviziju celog tog procesa.
Razvoj savremene revizije finansijskih izveštaja direktno je povezan sa razvojem velikih
korporacija, koje su prikupljale kapital od brojnih akcionara i obezbedile kontrolu najvećeg dela
kapitalnih resursa na odreñenom području. U prvoj polovini XIX veka dolazi do intenzivne
primene tehnoloških dostignuća, unapreñenja metoda poslovne komunikacije i načina transporta,
kao i do ekspanzije svetskih tržišta. Kao rezultat svega tog, tražnja za kapitalom od strane
preduzeća kojima su rukovodili njihovi vlasnici je znatno premašila obim kapitala koji potiče od
ostvarene neto dobiti preduzeća i obima ušteda ostvarenih od strane njihovih vlasnika. Otuda je
postalo neizbežno da se posegne i za uštedama koje je ostvarilo društvo kao celina. To je dovelo
do pojave vrlo složenih tržišta hartija od vrednosti i institucija za davanje kredita, koje su trebale
da zadovolje finansijske potrebe velikih nacionalnih i internacionalnih korporacija.1
Priliv investicionih sredstava u korporacije i ceo proces alokacije finansijskih resursa putem
tržišta hartija od vrednosti je postao tesno zavisan od finansijskih izveštaja koje priprema
menadžment korporacija. Jedna od najvažnijih karakteristika tih korporacija je činjenica da je
njihovo vlasništvo potpuno odvojeno od njihovog menadžmenta. Menadžerska struktura ima
kontrolu nad računovodstvenim sistemom tih korporacija i nije odgovorna samo za finansijsko
r
i
k
s
ar
n
i
m
.se
w
w
w
s
r
.
d
kira
ww
s
r
.
d
kira
s
r
a
in
m
e
s
w.
e
s
.
ww
ww
s
r
.
d
a
r
i
k
1
e
s
.
w
w
Dr Dušan S. Milojević, Revizija finansijskih izveštaja, str.22
k
s
r
na
s
r
.
irad
3
w
w
w
s
r
.
d
a
r
i
k
k
w
w
w
s
r
.
ad
informisanje prema investitorima, već ima i ovlašćenja da odreñuje precizan sadržaj i
prezentaciju bilansnih pozicija koje ulaze u te izveštaje.
Na institucionalizaciju revizorske prakse presudan uticaj je imalo donošenje Joint Stock
Companies Act u Ujedinjenom Kraljevstvu (Akt o engleskim deoničkim kompanijama), 1844.
godine. Glavni cilj revizije u to vreme je bio da otkriva nezakonite radnje i greške, kao i da
procenjuje solvenstnost korporacija čiji je bilans stanja bio predmet revizije.
Prva profesionalna asocijacija je osnovana u Škotskoj 1853. godine. U Velikoj Britaniji je
postojalo nekoliko institucija koje su se 1880. godine spojile u Institut ovlašćenih rečunovoña
Engleske i Velsa i on je bio preteča institutima svih zapadnih zemalja krajem XIX veka.2
Ujedinjeno Kraljevstvo ostaje centar razvoja revizije finansijskih izveštaja sve do dvadesetih
godina XX veka, a od tada pa nadalje taj centar se pomera prema SAD. Glavne karakteristike
poslovnih subjekata i revizorsko okruženje u periodu 1920-1990. godine svodi se na sledeće:
krah Njujorške berze (1929) i Velika ekonomska kriza; sve veće razdvajanje vlasništva nad
ekonomskim resursima od menadžmenta tih istih resursa; porast i sve veći uticaj institucionalnih
investitora; trajni rast velikih koproracija; povećan značaj oporezivanja; sve veća konkurencija
izmeñu poslovnih (pa i revizorskih) firmi, kao i krah na tržištu akcija (1987). Devedesetih godina
XX veka, centar razvoja nezavisne revizije i dalje ostaje SAD, ali proces revizije se sve više i
više globalizuje.
r
i
k
s
ar
n
i
m
.se
w
w
w
s
r
.
d
ir a
ww
s
r
.
d
ira
k
s
r
ina
m
e
s
.
w
1.1.1. Razvoj revizije
na našem prostoru
ww
e
s
.
w
Za razvoj revizije na našem prostoru posebno su značajni sledeći datumi:
•
•
•
•
•
•
•
s
r
.
ad
r
i
k
s
ar
n
i
m
.se
w
w
w
s
r
.
d
kira
•
ww
1935. godina – Objavljen rad o reviziji privrednih društava dr. Miloš Sofrenović
1937. godina – Revizija finansijskih izveštaja inaugurisana trgovačkim Zakonom Kraljevine
Jugoslavije
1947. godine - Uredba o reviziji državnih preduzeća, nadleštava i ustanova, vlada FNRJ
1974. godine – Služba društvenog knjigovodstva Jugoslavije (SDK) i Coopers-Lybrand
počeli obuku revizora
1992. godina – Savez računovoña i revizora Srbije i ACCA organizovali specijalistički kurs
za revizore
1996. godine – usvojen Zakon o reviziji računovodstvenih izeštaja
1996. godine – Savezno ministarstvo za finansije dodelilo prve certifikate ovlašćenim
računovoñama i revizorima
1997. godine – Savez računovoña i revizora Jugoslavije primljen u članstvo IFAC
1998. godine – Objavljen prevod Meñunarodnih standarda revizije na srpski jezik u izdanju
Saveza računovoña i revizora Srbije-Beograd.3
2006. godine - Zakon o računovodstvu i reviziji
s
r
.
d
a
r
i
k
•
•
e
s
.
w
1.2.
e
s
.
w
ww
s
r
.
d
kira
Pojam revizije
s
r
a
in
m
e
s
w.
e
s
.
ww
Za reviziju se u engleskom govornom području koristi pojam „audit“, a i ova reč potiče od
latinske reči „audire“ što znači čuti, tj. slušati. Originalno značenje reči auditor (revizor) u
engleskom jeziku je „onaj ko sluša“ i iz toga je izveden pojam audit (revizija) koji je, iako nastao
u davna vremena zadržan do današnjih dana. U samim počecima razvoja revizije, revizor je svoj
ww
s
r
.
d
a
r
i
k
2
3
w
s
r
.
irad
Prof. dr Slobodan V. Vidaković, Revizija-osnova kompetentnosti, kredibiliteta, poverenja, str.22
Dr Mirko Andrić, Revizija računovodstvenih izveštaja, str. 27
k
s
r
na
4
Download

Seminarski i Diplomski radovi. Seminarski i Diplomski rad.