w
w
w
s
r
.
d
a
r
i
k
k
I.
w
w
w
r
i
k
s
ar
UVODNI DEO
s
r
.
ad
n
i
m
.se
Pojam, predmet i zadaci surdologije
e
s
.
w
Surdologija je defektološka naučna disciplina koja se bavi rehabilitacijom lica sa ostećenim sluhom,
odnosno rehabilitacijom i edukacijom gluvih i nagluvih lica.
w
w
w
ww
Raniji naziv za ovu disciplinu bio je surdoaudiologija od: latinske reci surdo (gluv), audire (slušati) i
grčke reči logos (nauka).
Predmet surdologije je rehabilitacija i edukacija lica oštećenog sluha sa posebnim naglaskom na
primenu metoda, odnosno modaliteta komunikacije.
s
r
.
d
ir a
s
r
.
d
ira
Zadaci surdologije su:
1.
2.
3.
4.
k
s
r
ina
Istraživanje uzroka koji izazivaju oštećenje sluha,
Odreñivanje sadržaja rada,
Verifikacija metoda i principa i
Razrada i primena različitih metoda komunikacije.
ww
m
e
s
w.
e
s
.
w
ww
Istorijski razvoj surdopedagogije
Odnos prema hendikepiranima u prvobitnoj zajednici i u robovlasničkom društvu bio je netolerantan.
Nesposobnost ili umanjena sposobnost obolelih lica za rad i privreñivanje smatrano je ugrožavajućim
faktorom za opstanak jedne zajednice i društva. Zbog toga su hendikepirana lica na dosta brutalne
načine eliminisana iz društva. Najranije tragove o pojavi „oštećenih ljudskih jedinki“, nalazimo na
zidinama pećina pa sve do usmenih predanja. Tako da mozemo zaključiti da oštećenih ili
hendikapiranih je bilo od kada postoji i ljudsko društvo.
s
r
.
d
a
r
i
k
s
r
.
ad
r
i
k
s
ar
n
i
m
.se
Kod starih Egipćana (3 000 god. p. n. e. ) nalazimo nadgrobne ploče na kojima je bio prizor
osakaćenja. Iz tog doba potiče i ploča pronañena u grobu kralja Ramosa, na kojoj se vidi kako kraljica
majka moli boginju Zemlju da njenom sinu izleči sluh. Na ploči je bilo istaknuto levo uvo deteta.
w
w
w
e
s
.
w
ww
To eliminisanje iz društva u najranije doba ljudskog razvoja, preneće se i na stara i iznemogla lica, jer
je bilo „nemoralno“ živeti na teret drugog i trošiti sredstva koja nisu pribavljena radom. Dakle,
ekonomski aspekt je bio presudan za njihovu eliminaciju. Kada se sagleda današnja problematika
hendikepiranih i posle toliko vremena najveći problem je ostao isti, a to je nesposobnost za
privreñivanje.
s
r
.
d
kira
s
r
.
d
kira
Obrazovanje, vaspitanje i rad sa decom oštećenog sluha dugo je bilo zanemarivano ili je to bila retka
privilegija povlašćene klase. Gluvonemost je stari termin, skoro je van upotrebe. Koriste ga laici,
neobavešteni, primitivni i neobrazovane osobe. Dugo se smatralo da nemost nije posledica gluvoće,
već specifičan i izolovan defekt koji je izazvan „nepravilnim“ radom organa ili nekog dela organa za
govor. Bazične pogreške u tumačenju gluvonemosti imale su za posledicu da su gluva deca najčešće
tretirana kao mentalno retardirana ili psihički obolela.
s
r
a
in
m
e
s
w.
e
s
.
ww
ww
Sveti Avgustin (354 – 430) je prvi povezao gluvoću i nemost. Istakao je da su nemi zato što ne čuju i
da su zbog toga nesposobni za nauku i veru.
s
r
.
d
a
r
i
k
w
2
k
s
r
na
s
r
.
irad
w
w
w
s
r
.
d
a
r
i
k
k
w
w
w
s
r
.
ad
Čuveni Hipokrat je ostavio pisani trag o svojim zabludama, rekavši da su gluvi bezumni i suludi.
r
i
k
s
ar
Car Jusinijan je osporavao pravo gluvima da raspolažu svojom imovinom.
Ozbiljna briga društva za osobe oštećenog sluha započinje nekoliko stotina godina pre Hrista, na što
nam ukazuju izvori koji potiču iz antičke medicine, a kasnije i iz medicine starog Rima. Ova „briga“
društva se ne odnosi na vaspitanje i obrazovanje gluvih osoba, što možemo zaključiti i prema
stavovima tadašnjih mislilaca, kada se smatralo da gluve osobe nisu sposobne za školovanje.
n
i
m
.se
w
w
w
e
s
.
w
ww
Sa razvojem društva usledilo je i bolje upoznavanje gluvih osoba i njihovih mogućnosti i sposobnosti.
Prvi način komunikacije sa gluvim osobama započinje prema nekim autorima iz verskih razloga
(ispovedanje Bogu), a smislio ga je sveštenik Bonaventura, upotrebljavajući daktilološke znakove.
s
r
.
d
ir a
s
r
.
d
ira
Prvi učitelj osobama oštećenog sluha bio je Pedro Ponce de Leon (1508 – 1584), koji je u Valadolidu
u Španiji otvorio prvu školu za gluvu decu i time započinje proces sistemskog vaspitanja i
obrazovanja kada je u pitanju ova populacija dece. Osnovna metoda rada njegove škole je bila
razvijanje govora, a njegov rad predstavlja osnovu metode koja se često naziva klasična oralna
metoda. Njegov način rada sastojao se u tome da gluvu decu prvo nauči da pišu, zatim su napisane
simbole povezali sa predmetom, a potom su te predmete gluvi učenici pokušavali imenovati.
k
s
r
ina
m
e
s
w.
e
s
.
w
Učenik Valadolidske škole Juan Pablo Bonet (1579 – 1633) je nastavio sistemski rad sa decom
oštećenog sluha, koristeći se principima koji pored učenja oralnog govora uključuje i druge metode
komunikacije, kao što si ručna abeceda i učenje gestovnog govora.
ww
ww
Ipak, je bitno naglasiti da su ovi učitelji radili sa izabranim učenicima, tako da se još uvek ne može
govoriti o „brizi“ društva za ovu populaciju dece.
s
r
.
d
a
r
i
k
s
r
.
ad
r
i
k
s
ar
Razvoj surdopedagogije u zapadnim zemljama Evrope
U periodu od 15 do 18 veka, javlja se veliki broj učitelja koji su se bavili obrazovanjem gluvih.
Obrazovanje je najpre počelo u kraljevskim zemljama Evrope: Španiji, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji,
Holandiji ....Taj period karakteriše filantropski rad. Najpre se krenulo sa vaspitanjem i obrazovanjem
dece vlastele.
n
i
m
.se
w
w
w
e
s
.
w
ww
Jedan od prvih humanista koji je uočio suštinsku vezu izmeñu sluha i govora bio je lekar i filozof,
Ćiril Kordano. U njegovim skriptama zabeležio je da nedostatak jednog čula može da se nadoknadi
razvojem drugih čula. Dakle, prvi je govorio o konpenzaciji. Kordano je dao i prvu klasifikaciju
gluvoće. Napravio je razliku izmeñu uroñene i stečene gluvoće odmah nakon roñenja, kao i gluvoće
koja nastaje nakon razvoja govora.
s
r
.
d
kira
s
r
.
d
kira
Šar Mišel je osnovao prvu školu za gluvu decu u Parizu 1760. godine i bio je pristalica gestovnog
govora. Prvi pisani tragovi o obuci gluvonemih u Nemačkoj nalaze se tek u drugoj polovini 16-tog
veka a vezani su za Joachim Pascha (1527 – 1578) , protestantskim sveštenikom koji je svoju
gluvonemu ćerku podučavao uz pomoć slika. U isto vreme u Nemačkoj pojavljuje se Samuel
Hajnike, koji uvodi oralnu metodu, kao dominantnu metodu u obrazovanju gluvih.
s
r
a
in
m
e
s
w.
e
s
.
ww
U Engleskoj može se navesti veliki broj autora koji su se bavili vaspitanjem i obrazovanjem osoba sa
oštećenim sluhom, od kojih su najznačajnija imena: Thomas Willis (1621 – 1675), William Holder
(1616 – 1698), John Wallis (1616 – 1703).
s
r
.
d
a
r
i
k
ww
w
3
k
s
r
na
s
r
.
irad
w
w
w
s
r
.
d
a
r
i
k
k
w
w
w
s
r
.
ad
Sve do 18-tog veka otvaraju se škole za gluve a vezane su za imena: Hanry Baker (1698 – 1774) i
Thomas Braidwood (1715 – 1806). Prvu školu za gluve u Italiji je osnovao Tommaso Silvestri 1784
godine. U Austriji se 1779 godine otvara Zavod za gluvoneme, a prvi učitelj za gluve je Johann
Friedrich Stork (1746 – 1823). Meñu prvim osnivačem škola za gluve u Belgiji smatra se ličnost
Jean Baptiste Pierre Denis Pouplin (1760 – 1828). Prva značajna ličnost vezana za edukaciju gluvih
u Holandiji, smatra se Johann Conrad Amman (1669 – 1724). Prvu školu za gluve u Danskoj,
osnovao je Peter Atke Kastberg 1806 godine u kojoj je bio učitelj. U 18 veku i u drugim zemljama
Evrope otvaraju se škole i zavodi za vaspitanje i obrazovanje lica sa oštećenim sluhom.
r
i
k
s
ar
n
i
m
.se
w
w
w
II.
e
s
.
w
ww
OSNOVNE DEFINICIJE OŠTEĆENJA SLUHA
s
r
.
d
ir a
s
r
.
d
ira
Slušno oštećenje podrazumeva trajno sniženje slušne osetljivosti na zvuk ili podrazumeva smanjenu
sposobnost percepcije zvučnih draži. Slušno oštećenje se utvrñuje audiometrijom.
k
s
r
ina
Populacija osoba sa oštećenim sluhom definiše se najčešće u odnosu prema dve globalne kategorije:
a. nagluve osobe
b. gluve osobe
m
e
s
w.
e
s
.
w
Nagluvost je oštećenje sluha pri kojem se javljaju poteškoće u percepciji govora sagovornika, ali i
poteškoće u samostalnom savlañivanju sopstvenog oralnog govora. Podrazumeva obostrano oštećenje
sluha gde je prag sluha na boljem uvu izmeñu 26 i 90 dB. Postoje laka, umerena i teška nagluvost.
Nagluvim se smatraju osobe sa većim oštećenjem sluha, sa većim ili manjim smetnjama u
komunikaciji.
ww
s
r
.
d
a
r
i
k
ww
s
r
.
ad
Gluvoća predstavlja potpuni gubitak zvučne percepcije, koja ne dopušta socijalni kontakt putem
organa sluha. Ova lica imaju oštećenje sluha na oba uva više od 80dB, te zbog toga ne postoji
mogućnost prirodnog razvoja govora. Postoji praktična i totalna gluvoća.
r
i
k
s
ar
Praktična gluvoća je preko 90 dB, gde osoba sa slušnim aparatom ne može da percepira govor, već
može samo neke zvuke da registruje.
n
i
m
.se
e
s
.
w
Totalna gluvoća je kad osoba ni sa slušnim aparatom ne može da registruje slušne draži.
w
w
w
ww
Etiologija, geneza, uzroci i vrste oštećenja sluha
Uzroci nastanka oštećenja sluha i smetnje koje se javljaju u komunikaciji su brojne, a uslovljeni su
unutrašnjim i spoljašnjim faktorima koji pogañaju slušni organ. Oštećenje sluha može nastati na nivou
uha, auditivnih puteva i u kori mozga. Po svojoj učestalosti najčešća su oboljenja perifernih organa.
Da ne bi došlo do trajnog oštećenja sluha, uloga lekara otorinolaringologa – audiologa od posebnog je
značaja, a naročito u ranom otkrivanju i davanju prave dijagnoze i adekvatne terapije.
s
r
.
d
kira
s
r
.
d
kira
s
r
a
in
Oštećenje sluha prema vremenu nastanka:
m
e
s
w.
e
s
.
ww
a. kongenitalna
b. stečena (perinatalna)
c. hereditarna (postnatalna), uzroci su različiti.
s
r
.
d
a
r
i
k
ww
w
4
k
s
r
na
s
r
.
irad
Download

2774-Obrazovanje-Surdologija