Деведесет
дана КГХ
Деведесет
дана КГХ
41. конгрес и изложба о КГХ
41. међународни конгрес и изложба о грејању,
хлађењу и климатизацији (КГХ)
(Београд, Сава центар, 30.XI – 3.XII 2010)
У знаку одрживог развоја
Речима чији је основни смисао изражен у овом
наслову, учесницима се први обратио председник
Организационог одбора Конгреса и Друштва за
КГХ Србије, проф. др Бранислав Тодоровић,
истичући обавезу данашње генерације да оно
што ради и како ради не сме да обавезује и
задужује наше наследнике. Затим је најавио дечји
хор „Чаролија“, који је отпевао државну химну.
После веома срдачног аплауза упућеног љупким
хористима, Конгрес је званично отворио проф. др
Милош Недељковић, секретар Министарства за
науку и технолошки развој Републике Србије
Пошто је одао признање
Друштву за КГХ и конгресима
које оно редовно одржава
пуних 40 година, изнео је
програм Министарства и
поменуо активности које су
усмерене на даљи развој
науке у Србији. После проф.
Недељковића, срдачну
поруку и лепе жеље за
успешан рад конгреса
учесницима је упутио и г.
Борислав Савић,
представник генералног
покровитеља ове
манифестације, предузећа
„Термоинжењеринг“.
Учеснике конгреса је
поздравио и проф. Седмак,
директор Института за нове
технологије београдског
Машинског факултета, а
затим и председница
Америчког друштва
инжењера за грејање,
хлађење и климатизацију
(ASHRAE), организације која
традиционално подржава овај
скуп, гђа Lynn Bellenger. У
свом обраћању подвукла је
блиску сарадњу Друштва за
КГХ и ASHRAE‑а и чињеницу
да је она наставила
традиционално присуство
представника те незванично
светске асоцијације нашим
конгресима, које је започето
пре више деценија.
И потпредседник Европске
федерације националних
друштава за КГХ (REHVA), др
Ioan Dobosi, упутио је скупу
речи подршке и подвукао
заиста успешан допринос
српских стручњака европским
тежњама у погледу
спровођења Директиве за
енергетско побољшање
карактеристика грађевинских
објеката, како оних старије
градње, тако и најновијих, које
морају да буду економични
потрошачи енергије у највећој
могућој мери.
Присутнима се обратила и др
Гордана Стефановић,
секретар 24. међународне
конференције ЕСОЅ, која ће
се одржати следећег лета у
Државну химну је и на почетку овогодишњег конгреса отпевао дечји хор „Чаролија“
Новом Саду, и упутила позив
свим присутнима на учешће,
истичући значај питања о
којима ће на конференцији
бити речи: ефикасности,
трошкова и оптимизације
енергије.
Проф. Тодоровић је, пре
преласка на стручни програм
конгреса, извинио одсуство
министра за рударство и
енергетику и председника
Инжењерске коморе Србије,
који су због временских
неприлика у Европи били
спречени да дођу на конгрес.
Такође је обавестио учеснике
да је из Међународног
института за хлађење стигао
телеграм поздрава и подршке
учесницима конгреса.
Уводна предавања
По програму први говорник,
професор Универзитета у
Атини и директор Института
за обновљиве изворе
енергије, др Matheus
Santamouris, заустављен је
такође невременом на путу ка
Франкфурту и тако спречен
да стигне на конгрес. Зато је
прво излагање имала
председница ASHRAE‑а,
Lynn Bellenger, која је
говорила о теми своје
приступне беседе коју је
одржала приликом избора за
председницу ASHRAE‑а –
прву жену на тој функцији. Та
тема се односила на
моделирање одрживог света
у коме живимо. Говорила је о
проблемима постојећих
зграда, зиданих у време када
енергетска криза још није
постојала, о потреби
интегрисаног пројектовања и
11
1 • 2011
kgh
важности непосредне
сарадње и разумевања свих
учесника у изградњи
грађевинских објеката.
Поменула је стандарде које је
израдило Друштво на чијем је
челу, политику којој ASHRAE
тежи, потребу да се
оспособљавају и окупљају
експерти за термичке особине
зграда који морају стално да
унапређују своја знања о
омотачима зграда, о ефекту
термичких маса, о пасивној
примени сунчеве енергије,
природном осветљењу – а
све то у духу услова
угодности и приступа тзв.
зградама нулте енергије.
Проф. др Бранислав Тодоровић
Г. Борислав Савић
Проф. др Милош Недељковић
kgh 1 • 2011
12
Професор Аgis
Papadopoulos, са
Универзитета у Солуну, који
је и поред поремећеног
саобраћаја због снега, успео
да стигне у салу у
предвиђено време, иначе
чест гост наше земље и
наших конгреса, говорио је о
одрживим зградама у
урбаним срединама као
великом изазову у периоду
који долази. У ери „масовне“
урбанизације, јавља се
креирање нове животне
околине, коју аутор назива
„космосом мега градова“.
Нова животна околина доноси
нове специфичне
карактеристике које директно
утичу на 3 милијарде људи
својим квалитетом ваздуха,
нивоом буке и
микроклиматским условима
којима су изложени. Али и на
потребе масовног транспорта
и при томе и те како на
токове примарне енергије
неопходне за градњу и
водовод. Рад је знимљив и
опомињући. А пошто је текст
закаснио за штампу у
зборнику, објављен је у овом
броју часописа КГХ.
Господин Jan Boone, из
белгијске фирме „Mayekawa“,
изложио је нове начине
примене хлађења
коришћењем природних
расхладних средстава:
амонијака, угљен‑диоксида,
хидрокарбоната, воде,
ваздуха. Говорио је о
полухерметичким
компресорима,
комерцијалним и
индустријским компресорима
и „еколошким“ и
адсорпционим чилерима.
Посебно занимљив гост је
стигао из Холандије, Jaap
Hogelling, из ISSO‑овог
Центра за системе и уређаје у
грађевинским објектима, у
коме је на челу Програмског
комитета европске Директиве
о енергетским
карактеристикама зграда
(EPBD). Говорио је о великом
броју стандарда ISSO који
прате Директиву, о потреби
да се поново преиспитају и
актуелизују већ донети
стандарди који Директиву
подржавају. На питање
говорнику да ли ће тако
велики број стандарда
успорити њихову примену у
пројектовању и да ли би
поступак прорачуна и провера
карактеристика требало да
буду упрошћенији, г. Hоgelling
је одговорио да поступак није
једноставан, али да су сви ти
стандарди неопходни.
Овом, уводном, делу
конгреса, председавали су
Гђа Lynn Bellenger
инж. Петар Васиљевић,
председник Комитета за
даљинско грејање Друштва
за КГХ, потпредседник
Организационог одбор инж.
Живојин Перишић,
потпредседник Друштва
проф. Братислав
Благојевић, и представник
генералног покровитеља,
инж. Предраг Пажин.
Хлађење – расхладне
машине и системи –
расхладна средства
Секција посвећена
расхладним технологијама и
техникама хлађења, одржана
је првог дана конгреса,
поподне. Раду ове секције
председавали су инж.
Слободан Пејковић, проф.
Франц Коси и инжењер
Жељко Јерговић.
Проф. др Александар Седмак
размењивача топлоте (за
унутрашње предгревање јаког
течног раствора из апсорбера
и за прехлађивање
кондензата помоћу хладне
паре из испаривача) и
извршено упоређење са
компресорском расхладном
машином. Аутор је показао да
се у термодинамичком
погледу апсорпциона машина
може упоређивати са
компресорском.
Wolfgang Rugli и Simona
Cicuto, из фирме „Evapco“, из
Италије, изложили су рад:
Др Гордана Стефановић
Др Ioan Silviu Dobosi
Професор Машинског
факултета у Београду, др
Франц Коси, у свом
предавању дао је одговор на
питање којим је насловио
своје предавање „Шта се
може очекивати од
апсорпционе расхладне
машине?“ У раду је изложена
термодинамичка анализа
апсорпционог расхладног
уређаја „вода–амонијак“ са
ректификационом колоном и
два рекуперативна
„ЕСО фамилија расхладних
кула“. Они су описали и
термодинамички анализирали
нови тип „хибридних“
расхладних кула које, у
зависности од параметара
атмосферског ваздуха, могу
да раде у „влажном“ или
„сувом“ режиму. Тиме се
пружа могућност за знатне
уштеде енергије за погон
вентилатора и расхладне
воде у условима када су
температуре и релативна
влажност довољно ниски.
Samir R. Traboulsi и Ali
Hammoud, са Машинског
одељења Арапског
универзитета у Бејруту,
Либан, и M. Farid Khalil, са
Машинског факултета у
Александрији, аутори су рада
у коме су описали нагнуте
ваздушне завесе расхладних
кабинета са изложеном
прехрамбеном робом.
Нагнуте ваздушне завесе су
коришћене као баријере
између две средине са
различитим параметрима
ваздуха. Циљ студије је био
да се истраже геометријски и
струјни параметри нагнутих
струјних завеса и да се
квантификује утицај
инфилтрације ваздуха у
хлађене просторе. Упоређене
Agis M. Papadopoulos
Јасмина Скерлић
М. Граховац
вишекомпонентних мешавина
које могу да буду алтернатива
за R404a. Као резултат
новоуведених законских
регулатива на међународном
нивоу, нове еколошки погодне
алтернативе (у погледу
GWP‑а и TEWI‑а) морају да
буду убрзо уведене на
тржиште. Применом
софтверског пакета
REFPROP анализиране су
нове комбинације R125
(CF3CHF2), R143a (CF3CH3) и
R152a (CH3CF3). Према
Jaаp Hogelling
Григор Григоров
Љиљана Марјановић
Халбуд
су спроведене CFD анализе и
експериментални резултати и
предложене оптималне
комбинације вредности
меродавних струјнотермичких
параметара које гарантују
интегритет ваздушних
баријера.
Maria Gratiela Târlea, Mioara
Vinceriuc, Ion Zabet и Ana
Târlea, истраживали су
еколошку алтернативу за
флуид R404a и разматрали
баријере и повољности за
примену упутстава и
законских прописа ЕУ за
хлађење и климатизацију у
Румунији. У раду су
анализирана термодинамичка
својства нових
Holvart Koeppen
Горан Госпавић
Зоран Бабовић
Владимир Танасић
Посебно су истакли
могућности смањења
енергетске потрошње у
случају чилера са вијчаним
компресорима који се користе
током читаве године у
случајевима када су дневне и
сезонске промене топлотног
оптерећења јако изражене.
„Енергетска анализа
ефикасности адијабатског
влажења и хлађења“ била је
тема Rolanda Schulera, из
фирме „Walter Meier“ из
Швајцарске, који је разматрао
термодинамичке и енергетске
аспекте процеса хлађења и
влажења воде адијабатским
убризгавањем течних капи.
Показао је да ако се крајња
влажност ваздуха може
прихватити, адијабатско
хлађење пружа несумњиве
енергетске предности.
Kona Daina, Kon Tai Bui,
Dzelzitis Egils, Lesinskis
Arturs и Brahmanis Arturs,
као група са Техничког
универзитета из Риге
(Летонија), имали су рад
„Временски подаци за
симулацију индиректног
евапоративног хлађења“. Рад
је изложио професор Dzelzitis
Egils.
Срђан Ђокић
Raul Simonetti, из Carel
Industries из Падове, обратио
се аудиторијуму са темом:
„Уштеда енергије у директном
евапоративном хлађењу“. У
раду је анализирана уштеда
енергије применом директног
евапоративног хлађења у
једној од великих станица
мадридског метроа. Влажење
ваздуха се изводи помоћу
високопритисног електронски
контролисаног распрскивача
течних капи. На основу
дуготрајних мерења,
одређена је годишња уштеда
енергије која се постиже
директним евапоративним
хлађењем. Формиран је
симулациони модел процеса
на основу кога је израчунато
да би се на сличном објекту у
Сиднеју, уз комбиновану
примену технологије „free
cooling“ и директног
адијабатског влажења,
годишњи трошкови
електричне енергије могли
смањити на свега 3,8% у
односу на класично хлађење
са компресорским чилером.
У раду Жељке Вуковић из
„Соко Инжињеринга“, Београд,
објашњене су могућности
примене природних
расхладних флуида СО2 и
Lorenzo Andreaggi
добијеним резултатима,
примена R152а уместо R134а
доводи до повишења
критичне температуре и
притиска и снижења фактора
TEWI за 32%, као и повећања
коефицијента грејања.
Снежана Петровић
Слободан Ђорђевић
Robert Gavriliuc
M. Flavio Calanca и Matteo
Centaro, „Daikin“–“McQuay“,
Италија, наступили су са
предавањем: „Предности
инверторски вођених
компресора према
стандардним – енергетска и
економска анализа“. Аутори
су анализирали предности
примене инверторски вођених
компресора у односу на
стандардни погон са
асинхроним моторима.
Razvan Luciu
Марија Тодоровић
Wangda Zou
13
1 • 2011
kgh
NH3 у системима хлађења и
климатизације у
самопослугама и робним
кућама. Излагање је имало
наслов „Примена природних
расхладних средстава –
каскадни системи са СО2 и
NH3. И у њему су предочене
шеме и описи каскадних
система, као и система са
амонијаком као примарним и
течним угљен‑диоксидом као
секундарним расхладним
флуидом. Истакнута је и
могућност примене
преплављених и „сувих“
испаривача у доњим
каскадама.
Душан Голубовић, са
Машинског факултета
Универзитета у Источном
Сарајеву, и Душица
Голубовић, говорили су о
7 радова који су били
предвиђени програмом.
Први рад, аутора Maurizio‑а
Giuliani‑ја из фирме „Johnson
Controls“ из Шпаније, бавио
се веома интересантном и
актуелном темом –
високотемпературским
топлотним пумпама са
амонијаком као расхладним
флуидом. У раду су дати
примери различитих
концепција и могућности
примене ове врсте
расхладних уређаја.
Истом темом, на мало
другачији начин, са акцентом
на безбедности амонијака у
погледу заштите човекове
околине, излагао је и експерт
фирме „Mayekawa“ из
Белгије, г. Jan Boone.
испаривача топлотне пумпе
са дистрибуираним
параметрима, што је била
тема њиховог истраживања и
рада који је на овим
истраживањима заснован.
Група колега са Машинског
факултета у Београду (Коси,
Стојковић, Милованчевић и
Отовић) аутори су рада који
се бави новим расхладним
флуидом HFO 1234yf и
термодинамичком анализом
циклуса за топлотне пумпе
малих снага које користе овај
расхладни флуид.
Последњи рад у овој секцији
односио се на искуства из
рада топлотних пумпи на
конкретном примеру
Трансилванијског
универзитета у Брашову
(Румунија), а аутори су Boian
НОУ‑а (Национална озонска
канцеларија);
2. „Програм обуке сервисних
техничара у оквиру плана
НЦЦП у Републици Србији“;
предавач је био Миленко
Гвозденовић, координатор
ПМУ‑а при НОУ‑у;
3. „Нова серија примене
природних расхладних
флуида – адсорпциони
чилери са обновљивим
изворима енергије“. Предавач
је био Jan Boone, „Mayekawa
Europe S.A.“, Белгија;
4. Слободан Пејковић, из
Филтер Фрига д.о.о. Београд,
одржао је четврто уводно
предавање „Амонијак као
расхладно средство код
агрегата за хлађење течности
Dzelzitis Egils
Дејана Солдо
Gratiela Maria Tarlea
Ioan Boian
Jan Boone
Andrei Burlacu
Ronald Schuler
Raul Simonetti
Александар Штокић
Милена Стојковић
Maurizio Giulliani
Josef M. Nyers
„Побољшању хлађења воде у
хиперболичној расхладној
кули“. У раду је изложена
могућност побољшања
хлађења воде
хиперболоидним расхладним
кулама са супротносмерним
током. Истакнут је битан
утицај карактеристика испуне.
Анализиран је утицај режима
струјања воде (филмски,
капљичасти и комбиновани) и
густине квашења.
Предложени модел
прорачуна примењен је на
расхладну кулу
термоенергетског блока снаге
300 kW.
Топлотне пумпе
Сесија о топлотним пумпама
је одржана првог дана
конгреса. Водили су је З.
Стајић, Б. Џинић и Р.
Цицонков. Изложено је свих
kgh 1 • 2011
14
Тема рада групе аутора са
универзитета у Марибору и
Београду (Горичанец, Кропе,
Торхач, Андрејевић и
Саљников), била је примена
високотемпературских
топлотних пумпи у системима
даљинског грејања, са
акцентом на изведеној
инсталацији у Словенији.
Један од два рада наших
аутора који су били изложени
у оквиру ове сесије је и рад
колеге Слободана
Пејковића. У свом раду он је
разматрао могућност примене
плитких подземних вода као
извора топлоте за топлотне
пумпе вода–вода, базирајући
се на практичним примерима.
Колеге Nyers и Santa, са
ВТШ у Суботици, приказали
су резултате математичког
модела коаксијалног
и Serban са тог универзитета
и колега Chiriac са
Универзитета у Букурешту.
Форум о теми
„Природна расхладна
средства“
Форум је одржан у наставку
секције о топлотним пумпама,
а председавајући и
модератор био је професор
Франц Коси.
У оквиру форума одржана су
четири уводна предавања, а
након тога је уследила богата
дискусија. Уводна предавања
су била:
1. „Спровођење Монтреалског
протокола у Републици
Србији за супстанце које
оштећују озонски омотач“,
које је одржала Соња Ружин,
национални координатор
хладњаче за складиштење
јабука капацитета 8000 тона“.
У дискусији која је следила
после уводног дела,
учествовао је велики број
присутних, са врло јасно
израженим ставовима о
неопходности
имплементације одредаба
Монтреалског протокола.
Посебно је истакнута важност
обуке сервисних техничара
за рад са новим расхладним
флуидима, као и потреба да
државни органи у пуној мери
прате спровођење усвојених
закона о брзом ширењу
примене природних
расхладних флуида и
заштити околине стриктним
спровођењем одговарајуће
законске регулативе, али и уз
одговарајућа материјална и
друга стимулативна
средства.
Зграде и потребна
енергија
Председавајући у раду ове
секције били су професорка
Снежана Петровић, Бојан
Ковачић, из Агенције за
енергетску ефикасност, и
Милован Живковић.
заптивености објеката на
потребе за грејање.
Резултати су показали да се
могу постићи енергетске
уштеде и до 40% методама
оптималног пројектовања.
Образложен је и начин
постизања економског
оптимума применом
Четрдесет први конгрес
и изложба о грејању, хлађењу
и климатизацији
(Београд, Сава центар, 1–3. децембра 2010)
ГЕНЕРАЛНИ ПОКРОВИТЕЉ
КОНГРЕСА
Термоинжењеринг, Београд
Генерални покровитељ
изложбе
Elcomtrade, Београд
ГЛАВНИ СПОНЗОРИ
КОНГРЕСА
Радмило Савић
Маја Тодоровић
Радивоје Батинић
Josef Lipp
Petеr Vorobieff
Ива Булатовић
Airtrend
– Gobrid
Binemikom
Daikin
Danfoss
Delta term
El‑Tec Mulej
Etaž
Feniks BB
Filter Frigo
Grappa
Group protem
Güntner
Hidria d.o.o.
Beograd
IMI
international
Klima M
Klima oprema
Menerga
MPG KGH
Beograd
Beograd
Beograd
Beograd
Beograd
Niš
Beograd
Niš
Beograd
Beograd
Beograd
Nemačka
Beograd
Beograd
Beograd
Beograd
Beograd
Beograd
Portal
PVF Traders
Bosch
SideK
inženjering
Siemens
Soko
inžinjering
Steelsoft
Technology
international
services
Termonet
Termovent
komerc
Traco
Trox technik
Pred­stav­ništvo, Vaillant
Wilo
Zaječar
Beograd
Beograd
Beograd
Beograd
Beograd
Beograd
Beograd
Beograd
Beograd
Beograd
Beograd
Beograd
Beograd
СПОНЗОРИ КОНГРЕСА
Јован Малешевић
Marian Rosinski
Марин А. Ивошев
Новак Николић
Ненад Милорадовић
Muzaffar Ali
„Анализу утицаја начина
градње стамбених објеката
на потребну топлоту за
грејање, за климатско
подручје Београда“, рад Иве
Булатовић и Маје
Тодоровић, са Машинског
факултетау Београду,
изложила је Ива Булатовић.
Она је предочила резултате
обављених анализа утицаја
топлотне изолованости и
изолације адекватне дебљине
која испуњава и критеријуме
ЕУ.
Миленка Лаловић, са
Машинског факултета у
Источном Сарајеву, Наташа
Ђурић и Војислав
Новаковић, са факултета у
Трондхајму (Норвешка), и
професор Бранислав
Живковић, са београдског
AEROKLIMA Beograd
AKTING Beograd
ALFA CLIMA Knjaževac
ANTIĆ
KLIMATIZACIJA Beograd
ARMACELL Pfaffnau,
Switzer‑
land
BELIMO
AUTOMATION Beograd
BEOHAMEX Beograd
BRUNATA Beograd
CINI INVEST Čačak
CWG Balkan Beograd
DT TERMO Beograd
DT‑SO COMPANY Beograd
ECON PLUS Beograd
ELKOMS Beograd
ELMARK Beograd
EMERSON Hrvatska
ENERGO ENERGY
EFFICIENCY
ENGINEERING Beograd
ENERGYNET Kać
ESOTEH Beograd
EURO HEAT Kragujevac
FRIGOMEX Beograd
GRUNDFOS
SRBIJA d.o.o. Beograd
HALTON
FOODSERVICE
GmbH Nemačka
HERZ
ARMATURENNova
Pazova
INSTALACIJA
INŽENJERING doo Beograd
INVESTDOM Novi Sad
ISOPLUS Beograd
IZOLIR Zrenjanin
KLIMA DOP Beograd
KOMO‑YU Beograd
KORAJA Loznica
MEGATECH Beograd
METALING PLUS Beograd
MIKRO KONTROL Beograd
MLM ARMAL Beograd
NEVOKAL Beograd
OBLIK IZOLACIJE Beograd
OVENTROP Beograd
OVEX Beograd
PANKLIMA Beograd
PIPETECH Švajcarska
PROJEKTO‑
MONTAŽA Beograd
RACIONALIZACIJA
ENERGIJE Beograd
REHAU Beograd
SOBEL Beograd
TDM d.o.o. Beograd
TECHEM Beograd
TEHNOEXPORT Inđija
TERMOMEHANIKA Beograd
TERMO PLUS Beograd
TERMO PLUS
(CIAT) Beograd
TERMOR Beograd
TOPTHERM Bečej
TRACO INVEST Beograd
UNICOM Beograd
VIESSMANN Beograd
VIS COMPANY Beograd
WEISHAUPT Beograd
1 • 2011
kgh
15
Beograd
YUGOSTAM
Машинског факултета, имали
су заједнички рад који је
презентовала прва ауторка.
Тема се односила на процену
ризика повећања потрошње
енергије услед климатских
промена као и промењене
намене зграде. Она је
приказала могућности и
резултате интегрисане методе
HAZOP, у интересантној
комбинацији са програмом
категоришу објекте посебно
су интересантна за нас и
земље у окружењу како би се
постигла корисна упоредивост
метода и резултата.
Рад „Праћење и контрола
током века трајања зграде као
средство њеног ефикасносг
одржавања“ изложила је
Наташа Ђурић. То је њен
други наступ на овом
конгресу, са радом писаним
Марин Курц
Милош Радовановић
Mohamed Hassan Saidi
Радојка Крнета
Радмила Николић
Миленка Лаловић
EnergyPlus коришћеним за
симулацију. На тај начин
избегнуте су тешкоће које
прате симулацију утицаја
великог броја параметара
свођењем на три кључна, која
одражавају начин коришћења
и опремања простора и који
се могу варирати независно
од локације објекта. Рад
пружа могућност да се
обезбеди квалитетан
енергетски менаџмент у
објектима, а ауторка је
скренула пажњу и на значај
периода коришћења, а не
само процеса пројектовања
објекта.
„О преносу топлоте кроз тло“
био је рад Silviane Brataе,
Ioana Silviu Dobosija и Ioana
Bistrana, из Темишвара.
Аутори су представили
конкретне резултате примене
Директиве EPBD у суседној
Румунији. Излагање је имала
колегиница Silviana Brata,
која је допринела сазнавању
додатних искустава која су за
стручњаке у Србији
интересантна јер се налазе у
фази припреме конкретне
примене Директиве и на овим
просторима. Питања метода
прорачуна и вредности
енергетске потрошње који
kgh 1 • 2011
16
са професором Војиславом
Новаковићем, са Норвешког
универзитетског центра за
науку и технологију у
Трондхајму. Излагање се
тицало норвешких искустава у
области сталног управљања
енергетски ефикасним
објектом, приказивањем
потребе сталног надзора над
енергетским особинама
објекта током читавог периода
његовог коришћења и
постојања. Истакнути су
уочени проблеми у том
процесу везани за недостатак
информација и документације
и лоше дефинисаним
функцијама. Предочена су
решења заснована на
комбинацији доступних
података и математичких
модела.
Alessandro Carbonari је
заједничким радом са
Berardom Naticchia‑оm, под
називом „Подешљиви течни
системи за засењивање за
интелигентне прозоре“,
изузетно заинтересовао
слушаоце. Обојица су са
Политехнике у Анкони, у
Италији. Овај изузетно
занимљив рад, који
промовише напредне
технологије као начин
реализовања „паметних
зграда“, изложио је први
аутор, коме ово није био први
наступ на београдском скупу.
Представљен је концепт
прозора са динамичким
понашањем, који користе
заштитни течни слој унутар
шупљине и обезбеђује
оптимизацију соларног
утицаја на објекат. Прави
одговор на динамичко
понашање и потребе објекта
захтева даљи развој, али и
обећава масовнију примену у
будућности.
Колеге из Hidria Inštituta
Klima, из Годовича у
Словенији и са Универзитета
у Љубљани, представили су
аудиторијуму врло значајан
рад о фундаменталном
приступу појавама и
процесима применљивим у
области КГХ. Предавање:
„Пренос топлоте принудном
конвекцијом са вертикалних
хладних зидова“ одржао је
колега Само Венко. Приказан
је развој преноса топлоте
између хладног зида и струје
ваздуха уведене кроз
линијски отвор на таваници.
Резултати, добијени
математички сложеним
моделирањем, имају посебан
значај за развој и примену
система „површинског“
грејања и хлађења, као веома
перспективни у вези са
применом ОИЕ.
Предавање: „Пројектовање
енергетски ефикасних
термотехничких система
тржног центра ‘Трошарина’“
изложила је Радмила
Николић, из београдског
„Пројметала“. Још један млад
предавач, колегиница
Радмила Николић, успешно
је описала значај принципа
пројектовања енергетски
ефикасног објекта уз примену
савремених технологија. На
примеру продајно‑пословног
објекта велике површине (око
70 000 m2), приказани су
ефекти примене рационалних
решења (квалитетне
рекуперације топлоте и
интегрисаних реверзибилних
топлотних пумпи у
клима‑коморама).
„Компјутерски програм за
моделирање и анализу
топлотне потрошње зграда“
била је тема Марка Машића
и Војислава Новаковића са
Норвешког универзитета
науке и технологије (НТНУ),
Катедре за енергију и
процесну технику, из
Трондхајма. Рад је излагао
колега Новаковић,
професор, истичући да је у
раду приказан наставак
истраживања спроведеног у
оквиру израде доктората
колеге Машића, а као
резултат је развијен успешан
компјутерски програм за
моделирање и анализу
потрошње топлоте у згради.
Представљена су поређења
резултата са применом
комерцијалних софтверских
пакета и ефекти у виду
идентификовања грешака у
раду термотехничких система
у посматраним објектима.
Доказана је предност овог
програма у односу на
комерцијалне програме у
виду веће тачности у
предвиђању недељне
потрошње енергије, што је
начин за постизање
енергетских уштеда око 12%.
У раду: „Потенцијалне уштеде
енергије са енергетски
Иван Бугарчић
Божидар Жакула
Berkan Erdogmus
Данијела Николић
Далибор Стевић
Chriѕtian Ghiaus
ефикасном канцеларијском
опремом“ описани су
резултати истраживања групе
са Техничког факултета у
Чачку. Рад Мирослава
Бјекића, Данила
Стојановића и Радојке
Крнете изложила је
професорка Крнета. Она је
врло исцрпно приказала
могућност уштеда које се
постижу употребом
енергетски ефикасне
канцеларијске опреме. Рад
представља допринос
примени прописа ЕУ на
апарате и као такав може
утицати и на формирање
потребне свести о примени
принципа енергетске
ефикасности не само на
зграду већ и на опрему којом
зграда добија потребну
функцију. Закључак рада је
био да при куповини опреме
треба водити рачуна о
енергетској класи њених
елемената.
Когенерација
Групу радова у овој секцији
представљају описи
реализованих комбинованих
производњи енергије као
њеној ефикасној продукцији
која се препоручује за
примену. Посебно занимљиво
и упутно било је предавање
професора Душана
Гвозденца, са новосадског
Факултета техничких наука,
често присутног на Тајланду и
као професор и као
пројектант. Коауторка из
Новог Сада је Бранка
Гвозденац‑Урошевић, а са
Тајланда Wantana
Siomeharoenwattana и
Christof Menke. У раду је
изнета анализа могућности
повећања енергетске
ефикасности когенерационог
постројења на аеродрому у
Бангкоку. Размотрене су
могућности побољшања
изменама у конструкцији
система и подешавањем
режима рада у периоду и
изван периода вршног
оптерећења. Уштеде су
процењене на око 9,1%.
Предавање колеге Ичка
Рацева, из Бугарске,
изостало је, опет због снега,
па се секција завршила
излагањем Josefa Lipp‑а, са
Техничког Универзитета у
Минхену. Предавач је у свом
самосталном раду испитивао
четири когенератора са
Стерлинговим моторима и
уграђеним помоћним
гориоником који су били у
засебним породичним кућама.
Требало је проценити
енергетску ефикасност и
стабилност рада у реалним
објектима. Прва испитивања
су показала стабилан рад
мотора и високу укупну
ефикасност од 90%. Први
закључак је да активирање
помоћног горионика
елиминише вршне вредности
топлотних потреба и захтева.
Међутим, током зиме су мале
предности, а лети губици
могу да буду већи него зими.
Даљинско грејање и
хлађење
Ову секцију су водили Петар
Васиљевић и Радмило
Савић, а прво предавање је
било о софтверском програму
ТЕРМИС. У циљу
оптимизације испоруке
топлотне енергије граду
Крагујевцу, спроведена је
имплементација софтверског
пакета ТЕРМИС. У првој фази
активиран је основни пакет, а
у поступку је калибрација
система која ће, у следећој
фази, омогућити поуздано и
рационално управљање
системом даљинског грејања
у Крагујевцу. То је кратак
садржај рада: „Примена
програмског пакета ТЕРМИС
на систему даљинског
грејања града Крагујевца и
увођење система SCADA,
који је представио Срђан
Ђокић из „Енергетике“ у
Крагујевцу у име своје и
коаутора Петра Васиљевића
и Синише Стевића.
У раду „О ефектима
сагоревања различитих
облика биомасе као замене
за угаљ у постојећим
блоковским котларницама“,
мр Радмило Савић је
приказао и објаснио који су
позитивни ефекти постигнути
приликом преласка на рад са
биомасом уместо са угљем у
котларницама „Београдских
електрана“. Рад је настао у
сарадњи колеге Савића,
професора Аџића, са
београдског Машинског
факултета, и Бранка
Главоњића, са Шумарског
факултета у Београду, и
представља допринос
коришћењу обновљивих
извора енергије у
котларницама даљинских
грејних система.
И следеће изложено
саопштење је било на тему
примене биомасе у овим
системима. Предавање је
резултат анализе
„Оправданости могућег
коришћења биомасе у граду
Крагујевцу, који троши сваке
грејне сезоне преко 100.000 t
угља у систему даљинског
грејања“. Рад је представио
Марин Ивошев, из
крагујевачке „Енергетике“, а
наслов излагања је био
„Изгледне могућности
коришћења биомасе за
грејање града Крагујевца“,
чији су аутори, осим
предавача, били Биљана
Степановић и Срђан
Весовић.
О решењу за праћење рада,
аквизицији података и
управљању системом
даљинског грејања у
Лазаревцу, говорио је инж.
Горан Госпавић, из
„Топлификације“ у Лазаревцу.
Његов наступ је био под
насловом: „Имплементација
савремених решења за
управљање дистрибутивним
системима базираних на
искуствима корисника“. Уз
предавача, аутори ове
студије су и Зоран Бабовић,
из Иновационог центра
београдског Електротехничког
факултета, као и Дарко
Мијатовић и Мирко
Петровић, такође из
лазаревачког Јавног
предузећа „Топлификација“.
системом даљинског грејања
у реалном времену применом
софтверског пакета TERMIS“.
Рад је заједнички са Петром
Васиљевићем и Љубишом
Владићем, из „Београдских
електрана“.
Квалитет и прецизност
резултата симулација
потрошње енергије у великој
мери зависе од врсте
коришћених метеоролошких
података, поручио је проф.
Dzelzitis Egils, са
универзитета у Летонији у
раду: „Метеоролошки подаци
за симулацију уређаја за
индиректно хлађење
испаравањем“.
Утицај смањења или потпуног
искључења грејања
пословног простора на
суседни простор приказан је у
раду „Ефекти искључења
грејања парцијалних
пословних простора зграде
грејане даљинским грејањем“,
који је изложио Слободан
Ђорђевић; коаутор рада је
Милорад Бојић; обојица су
Цвета Димитриеска
Георги Тромбев
Galina Rodica Prica
Душан Гвозденац
Alessandro Carbonari
Olga Bancea
У топлани „Коњарник“ у
Београду, после извршене
калибрације система
дистрибуције топлотне
енергије примењен је
софтверски пакет TERMIS –
температурна оптимизација
за рад у реалним условима.
Овај софтвер омогућава да
се у потпуности аутоматизује
и оптимизује процес
производње и испоруке
топлотне енергије у грејном
подручју капацитета 500 MW.
То је највећи пројекат те
врсте у србији, истакао је
инж. Владимир Танасић,
излажући рад: „Управљање
са Машинског факултета у
Крагујевцу.
Транспортни прилаз као
могући метод за математичко
моделирање размењивача
топлоте изложен је у раду
„Примена транспортног
прилаза у математичком
моделирању рекуперативних
размењивача топлоте“. Рад је
изложио Далибор Стевић, из
МУП‑а Србије, Одељења у
Пожаревцу.
У саопштењу „СWЅ
технологија производње воде
највише чистоће“, Марин
Ивошев, из крагујевачке
17
1 • 2011
kgh
Жељка Вуковић
Соња Ружин
„Енергетике“, у своје име и
имена Олсена Колбјорна и
Властимира Стаменковића
из компаније „Concorde Water
Suplies“, изложио је
предности СWЅ методе за
филтрирања технолошке
воде у односу на процес
декарбонисања или
деминерализовања воде која
се користи у
термоелектранама и
топланама.
Да би се обезбедио
адекватан капацитет вентила
сигурности, неопходно је
извршити правилан избор
опруге која се уграђује. Начин
избора, подешавања и
примене у великим
системима разматрао је у
свом излагању Димитрије
Ђорђевић. Он је напоменуо
да тестом притиска не може
да се провери правилан
избор опруге са становишта
капацитета вентила
сигурности. Наслов рада је
био: „Утицај крутости опруге
на рад вентила сигурности“.
Технологију и предности
механичког спајања цеви са
жлебом, приказао је Lorenzo
Andreaggi у раду: „Victaulic
механичко спајање цеви са
жлебом“. Предавач је стигао
из Италије, из фирме
„Victauliс“, која у Србији
сарађује са „Ватроспремом“,
из кога је коаутор Дубравко
Покрајац.
Грејање, вентилација,
климатизација
Ова секција била је другог
дана конгреса у поподневном
програму, а водили су је
Јован Милић, Димитрије
Лилић и Бисерка Шварц.
Аутори првог предавања –
„Вентилација са
променљивом количином
ваздуха – примена у
посебним случајевима“ били
су Razvan Puscasu и Robert
Gavriliuc, са Техничког
факултета у Букурешту, у
Румунији. Рад је изложио
професор Gavriliuc,
наглашавајући да је оваква
вентилација економична и да
се прилагођава тренутним
потребама проветравања.
kgh 1 • 2011
18
Слободан Пејковић
Аутори презентације
„Методологија за
аутоматизовану оптимизацију
конфигурације система КГХ“
су Muzaffar Ali, докторанд на
Универзитету у Бечу,
Владимир Вуковић, са
аустријског Института за
енергетику, и Makhtar Hussain
Sahir, са Универзитета за
грађевинарство Таxила, из
Пакистана. Изложене су
различите конфигурације
система грејања, вентилације
и климатизације које су
примењене у зградама у циљу
постизања одговарајућих
услова унутрашње угодности.
Рад је изложио колега
Вуковић, дипломирани
машински инжењер са
београдског Универзитета,
наглашавајући да је за ову
врсту оптимизације од
пресудне важности динамички
модел термичког дела
система. У таквом моделу
мењају се број и врста
једначина због промене
конфигурације компонената
КГХ у циљу оптималног
задовољавања улазних
параметара, односно
топлотног оптерећења и
климатских услова.
Група аутора из Турске,
Berkan Erdogmus, из Анкаре,
професор Baris Ozerdem и
Zafer Ilken, из Измира,
представили су рад:
„Одређивање
карактеристичне једначине и
топлотне снаге једнопанелног
радијатора“. Предавач,
професор Озердем, показао
је да се рачунске методе могу
примењивати у решавању
проблема природне
конвекције. Топлотна снага
радијатора се може добити
коришћењем CFD метода за
одговарајућу просторију, а
карактеристична једначина за
радијатор се изводи из
експерименталне студије
обављене у одговарајућој
просторији за испитивање,
што је и описано у овом раду,
поштујући стандард ЕН 442‑2.
„Локалне циркулационе пумпе
у функцији регулационог
органа у системима грејања и
климатизације“ је веома
Simona Cicuto
Samir R. Traboulsi
С. Андрејевић
актуелан рад који је написао
и на конгресу изложио
Радивоје Батинић, који је
поникао у предузећу „Јанко
Лисјак“ у Београду и дуго
радио у Москви, где и данас
борави. Радом се кроз
анализу желело утврдити да
ли су могуће уштеде
електричне енергије за погон
циркулационих пумпи у
случају да се уместо једне
централно монтиране пумпе у
циркулациони круг сваког
потрошача – грејног тела,
уграде мини циркулационе
пумпе са аутоматским
регулисањем капацитета,
променом броја обртаја и да
се при томе из система за
дистрибуцију воде изоставе
регулациона, мерна и
балансна арматура.
строжих еколошких прописа.
Инжењерски приступ
решавању ове врсте
проблема почива на методи
„покушаја и погрешака“, са
оптимизацијом у пољу
пронађеног решења без
критеријума о његовом
квалитету. Данас је у
најразвијенијим земљама
света све актуелнија примена
методологија ТРИЗ и у овом
раду је на једном конкретном
примеру система
климатизације одређеног
простора, приказан
алгоритамски поступак
решавања проблема
енергетске ефикасности.
Тематика овог предавања се
први пут чује на конгресу о
КГХ. Рад је изложио Божидар
Жакула.
Рад „Брзе симулације
транспорта дима у зградама“
написали су Кинези Wangda
Zou и Qingyan Chen, први
тренутно са радом у Berkeley
лабораторијама у
Калифорнији, а други са
универзитета Purdue у West
Lafayetteu, у САД. У случају
пожара у зградама,
симулација струјања ваздуха
и транспорта дима у реалном
времену, или „брже од
реалног времена“ могу
смањити број жртава.
Симулације треба да буду
информативне и да приказују
струјање ваздуха, распоред
температуре и концентрацију
дима. Рад је изложио
професор Chen. У раду су
решене Навије Стоуксове
једначине и једначина
транспорта енергије и дима.
„Поређење панелних система
и радијаторских система
грејања у погледу потрошње
енергије и економије
примене“ написали су Драган
Цветковић и Милорад
Бојић, са Машинског
факултета у Крагујевцу. Они
су приказали резултате
поређења рада четири
система грејања: панелног
система грејања без додатне
топлотне изолације зидова,
система са изолацијом
зидова, радијаторског
система грејања без додатне
изолације зидова и са
изолацијом зидова. Резултати
испитивања су показали да
употреба панелних система
грејања са додатном
топлотном изолацијом зидова
доводи до најмање потрошње
природног гаса за грејање.
Примена методологије чија је
основа „теорија решавања
инвентивних задатака“ (ТРИЗ)
када је у питању
проблематика система КГХ,
јесте тема рада који је
урадила група аутора –
Божидар Жакула, „Сиг“,
д.о.о., Београд, Светлана
Влајић‑Жакула и Небојша
Жакула – „Унипројект“, д.о.о.,
Београд. У раду се потенцира
енергетска ефикасност, као
један од основних проблема
система КГХ због константног
раста цена енергије и све
„Пренос топлоте у
просторијама са системима
панелног грејања“ је било
следеће предавање, а аутори
су били Tomasz Cholewa и
Marian Rosinski, са
Универзитета у Лублину и
Варшави, у Пољској.
У раду су анализирани
параметри који утичу на
укупну вредност густине
топлотног флукса који се
преноси са површине за
размену топлоте панелног
радијатора. Посебно су
наглашени неједнакост
коефицијената укупног
преноса толоте са површине
грејног панела и удео
зрачења и конвекције у
укупној топлоти размењеној
између површине панелног
радијатора и његовог
окружења. Рад је изложио
први аутор T. Cholewa.
„Искоришћење отпадне
топлоте ваздуха у
системима вентилације и
климатизације“ је рад инж.
Дејане Солдо, из „Соко
Инжињеринга“, из Београда,
Франц Коси
Обновљиви извори
енергије (ОИЕ)
Председавајући су били проф.
др Марија С. Тодоровић и
доцент др Оливера
Ећим‑Ђурић. За ову секцију
изражено је велико
интересовање и домаћих и,
посебно, страних учесника.
Од једанаест одабраних
радова, 6 их је било из
иностранства, што сведочи о
новом таласу пажње и
интензитета улагања у
Душан Голубовић
која га је и усмено
изложила. У овом раду је
истакнут значај
искоришћења топлоте
отпадног ваздуха.
Приказала је више типова
размењивача и могућности
уштеде енергије коју они
пружају. Истакнуте су
карактеристичне величине
ових размењивача о којима
треба водити рачуна
приликом димензионисања
система вентилације и
климатизације, примери
примене, упоредна анализа
ових размењивача са
становишта техничких
перформанси и економске
исплативости.
Рад „Поређење примене
различитих система грејања
и климатизације у
зградарству – искуства у
свету“ написали су
Данијела Николић и
Милорад Бојић, са
Машинског факултета у
Крагујевцу. У њему су
упоређивани начини
примене више система
грејања и климатизације у
зградама различите намене,
а за поређење су узети
енергетски, еколошки и
економски критеријуми.
Од енергетских критеријума
одабрана је ефикасност
коришћења примарне
енергије, од еколошких
емисија гасова стаклене
баште у току века трајања
зграде, а од економских
критеријума – годишњи
трошкови енергије.
Д. Горичанец
истраживања и развој
технологија коришћења ОИЕ.
Рад под насловом:
„Оптимално димензионисање
сунчаних система“ Christianа
Ghiausа и коаутора Noëla
Jabbour‑а, из Центра за
термодинамику Универзитета
у Лиону, изложио је професор
Christian Ghiaus. Он је
истакао да се методи
димензионисања, односно
оптимизације система за
коришћење сунчеве енергије
у домаћинствима (електрична
енергија, грејање, хлађење,
топла вода) још увек
истражују, унапређују, и
развијају. Искуства и
резултате остварене у том
правцу је представио
предлажући нови алгоритам
оптимизације система који је
заснован на претходној
оптимизацији потреба
система ОИЕ/зграде путем
програма TRNSYS, а затим
применом хибридног
алгоритма GPS‑PSO преко
софтверске апликације
GenOpt‑а финалног
одређивања оптимума уз
налажење најмањих укупних
трошкова као функције
површине пријемника сунчеве
енергије (PSE‑а) и запремине
резервоара за складиштење
топлоте.
„Усредсређивање на сунчеву
енергију за сиромашне
становнике“ је био рад који су
потписали Casiano Armenta,
Andrea Mammoli и Peter
Vorobieff, из Лабораторије за
примену сунчеве енергије на
Универзитету New Mexico,
Albuquerque, у САД. Говорник
је био професор Vorobieff,
руководилац лабораторије.
Рад је посвећен испитивању
могућности јефтине
адаптације и модернизације
постојећег хибридног
система, у циљу повећања
његове укупне енергетске
ефикасности. Приказани су
резултати реконструкције
постојећег сунчаног система
са топлотним PSE‑има,
замена старих пријемника
новим, вакуумским, резултати
мониторинга рада система
као и дистрибуција топлотне
Војислав Новаковић
Граховац је изложила метод
упрошћеног моделирања
пријемника сунчеве енергије
у оквиру прилаза
оптимизацији система
топлотног коришћења
сунчеве енергије у
комерцијалним зградама у
раној фази архитектонског
обликовања у оквиру
интегралног пројектовања
зграде, при чему су основни
улазни подаци величина и
облик зграде као и локални
климатски услови. Према
речима аутора, поређење
Silvana Brata
енергије великом броју
корисника, уз оптималан рад
система током експлоатације.
„Симулација оптималних
услова десорпционог
хлађења сунчевом енергијом“
је теоријско‑експериментални
рад вредан изузетне пажње
који је представио Mohamad
Hassan Saidi, професор
Универзитета у Техерану
(Иран). Коаутори рада су
Zahra Hatami и Sina
Mostowfie. На основу
испитивања симулацијама
оригинално развијеним
математичким моделом,
извршена је оптимизација
хибридног система
апсорпционог хлађења
коришћењем сунчеве
енергије. Главне компоненте
система су адсорпциони
точак, размењивач осетне
топлоте, пријемници сунчеве
енергије и евапоративни
хладњак са распрскивачем
воде. Сунчева енергија се
користи за загревање ваздуха
за регенерацију. На основу
резултата симулација и
њихове оцене путем
експеримената, мерењем је
развијен софтвер за
димензионисање и
оптимизацију система.
„Поједностављени модел
пријемника сунчеве енергије:
часовна симулација сунчаних
граничних услова за
вишеенергетску симулацију“
је рад групе аутора са
Техничког универзитета у
Минхену, студента докторских
студија М. Граховац, и њених
колега P. Liedl‑а, J. Frisch‑а
и P. Tzscheutschler‑а. М.
Само Венко
примене развијеног модела
са резултатима симулација
добијених путем програмске
подршке TRNSYS‑а дало је
добре резултате.
„Процена хидропотенцијала
мини хидроелектрана у
Србији“ је рад који је написала
и саопштила проф. др
Снежана Петровић из
„Екоенерго инжењеринга“.
Дата је анализа
хидропотенцијала у
Републици Србији уз
образложење начина
извршеног одређивања и
датих процена
хидропотенцијала, као и
значаја, потребе и користи од
прикупљених и обрађених
података. Ауторка истиче да
се постојећи катастар не може
сматрати меродавним, да је
потребно актуелизовати и
унапредити податке, да треба
категорисати објекте према
могућој снази и допунити
осталим недостајућим
меродавним подацима како би
се допринело бржем ширењу
коришћења овог обновљивог
енергетског потенцијала у
Србији.
„Математички модел
апсорбованог сунчевог
зрачења двоструко озраченог,
равног, воденог пријемника
сунчеве енергије“, рад је
аутора Н. Николића и Н.
Лукића са Машинског
факултета у Крагујевцу. Н.
Николић је представио
њихов рад на истраживању и
развоју модела апсорпције
сунчевог зрачења двоструко
озраченог воденог PSE‑а са
рефлектујућом површином.
19
1 • 2011
kgh
Као резултат је дат модел
нумеричког одређивања
оптималног положаја и
димензија рефлектујуће
површине, чиме се може
значајно повећати
ефикасност пријемника.
„Оптимизација перформанси
пријемника сунчеве енергије
коришћењем софтвера
EnergyPlus и алгоритма
Hooke–Jevees“ Јасмине
Скерлић и Милорада Бојића
са Машинског факултета у
Крагујевцу, занимљиво је
истраживање оптимизације
рада PSE‑а применом
једноставних и на тржишту
доступних софтвера.
Показано је како се спрегом
више програмских пакета
могу унапредити радне
особине појединих делова
система, односно унапредити
енергетска ефикасност
система у целини. На
оригиналан начин су успешно
употребљени софтвери
EnergyPlus, GenOpt и спрега
специфичним алгоритмом
Hooke–Jevees.
У оквиру истраживања које
ЈКП „Београдске електране“
врше на тему примене
обновљивих извора енергије,
Ненад Милорадовић је
представио студију
изводљивости примене
сунчаног система за грејање
санитарне воде у обданишту
и приказао ефикасност рада
система. У раду: „Могућност
примене сунчаног грејања
потрошне воде у обданишту
’Душко Радовић’ у Београду“,
аутор је истакао да се ЈКП
„Београдске електране“
залажу да се на згради
обданишта, као и на многим
другим зградама које имају
равне кровове, инсталирају
PSE‑и и тако смањи потребна
енергија из даљинског
система грејања. Решење
дато за дечје обданиште
може да буде модел и за
друге зграде.
„Кôд еколошки одрживих
кућа“ је веома интересантан
рад који је саопштила ауторка
Љиљана Марјановић
Халбурд, са Одељења за
изграђену животну средину,
Универзитета у Chelmfordu, у
Енглеској. Она је представила
нови еколошки стандард
одрживих кућа и станова у
Великој Британији који
дефинише ниво квалитета
стамбених објеката на основу
емисије СО2. При том се под
појмом одрживих зграда
подразумевају зграде
умањених потреба за
енергијом које се могу
задовољити искључиво
коришћењем обновљивих
извора енергије. У раду је
приказана историја термичких
стандарда у зградарству у
Великој Британији са
посебним освртом на појаву и
развој „кодекса“ одрживих
кућа, посебно стамбених и
домаћинстава. Циљ примене
кôда је да се до 2012.
обезбеди јединствена
платформа пројектовања
зграда минималне потрошње
енергије и свих осталих
ресурса необновљивих
материјала, али да се при
том не нарушава стандард
угодности. Поред тога кодекс
има задатак и оцењивања не
само пројеката већ и
изведеног стања по свим
меродавним критеријумима.
„Истраживање процеса
термичке стратификације у
резервоарима за воду у
условима експлоатације
сунчаних система за топлу
воду“ наслов је рада Alicje
Siuta‑Olcha и Tomasza
Cholewa, из Одељења за
инжењерство унутрашње
средине, Факултета екологије
Универзитета технологије у
Лублину, у Пољској. У раду су
изнесени резултати анализе
временских услова, услова
експлоатације система и
профила температуре топле
воде унутар резервоара са
змијом за грејање
постављеном на дну
резервоара.
На основу представљених
радова и пратеће дискусије у
овој секцији, могло би се
закључити да се, поред већ
истакнутог обнављања
интереса за технологије ОИЕ,
упоредо са изузетно вредним
радовима и резултатима
унапређења и оптимизације
појединих система, понављају
нека истраживања
спровођена пре 20‑так
година, нажалост без нових
резултата. То је посебно
карактеристично за неке
радове који се темеље на
радовима студената тзв.
докторских студија ЕУ –
програма Болоње. Добро је
што је интересовање
студената докторских студија
приметно управо за
обновљиве изворе енергије,
али не треба прећутати
чињеницу да у појединим
радовима постоји враћање,
без нових идеја и резултата,
па чак и уз додатна
упрошћења, на теме које нису
више у жижи технолошког
развоја.
Нискоенергетске и
одрживе зграде
Ова секција је била последњег
дана, 3. децембра, у оквиру
програма сарадње Друштва за
КГХ и Дунавског огранка
ASHRAE‑а. Прво предавање
је имала др Марија
Тодоровић. У том изузетно
актуелном предавању под
насловом: „Пут ка зградама и
градовима ‘нулте енергије’ –
улога обновљивих извора
енергије, енергетске
ефикасности и симулације
енергетске динамике зграда у
стратешком и акционом
планирању одрживости“,
изложен је преглед градње
зграда „нулте енергије“ у
разним деловима света.
Истакнута су и основна
научно‑техничка питања на
која се траже одговори не
само у стручним круговима
најмоћнијих стручних
организација – REHVA‑е и
ASHRAE‑а у области КГХ,
него и у политикама
еколошко‑енергетских
програма као што су LEED,
BREAM и др., а одскора у
Кини и GREEN Dragon.
Наведена су искуства
оригиналних студија о прилазу
пројектовању зграда и насеља
„нулте енергије“. Описани су
елементи одговарајућег
метода интегралног
пројектовања и динамичких
симулација применом низа
моћних софтвера и
косимулација на нивоу зграда.
Приказане су и анализе
система макроенергетике
синергијом макромодела као
што је МАРКАЛ и
микромодела појединачних
објеката, блокова зграда и
насеља, којима се стиже до
националног стратегијског и
акционог планирања мера за
трасирање пута ка
одрживости.
Као друго излагање било је
предавање професорке Olge
Bancea‑е, са Универзитета у
Темишвару, која је говорила
„О расхладним флуидима у
климатизационим системима
и заштити животне средине“.
Био је то још један прилог
истраживању у свету у
смислу препорука
монтреалских закључака, о
чему се и првог дана конгреса
у секцији о хлађењу и касније
у оквиру округлог стола
дискутовало. Користан
преглед о напорима и
резултатима наших суседа.
Ioan Silviu Dobosi је говорио
о раду чији су коаутори били
професор Ratazan и Silviana
Brata, сви са Универзитета из
Темишвара. Тема је била
„Зграде великих тржних
центара“, актуелна
проблематика о објектима
који се у тако великом броју
подижу и у Србији. Током
овога конгреса, у разним
секцијама је било радова на
ову тему, наравно са
различитим решењима и
крајњим наменама.
Гости конгреса били су и
чланови румунске асоцијације
за хлађење, Galina Prica,
Mioara Binceriue и
професорка Gratiela Tarlea,
са Универзитета у Букурешту.
Део конгресног програма који се, као увек до сада, одвијао у пленуму: свечана вечера у ресторану Сава центра
kgh 1 • 2011
20
Они су имали заједнички
пројекат чије је резултате
истраживања изложила др
Tarlea под насловом:
„Модификација
лабораторијског система за
грејање и хлађење“. Рад
приказује термодинамичка
својства алтернативних
флуида мешавине R404A који
могу да се користе у
расхладним системима као и
израчунавање коефицијента
грејања и еквивалента
утицаја на глобално
загревање.
„Нумеричка студија
коаксијалног топлотног
размењивача са
нанофилтерима“ је
оригинално саопштење о
примени нанотехнологије у
филтрирању – рад колега из
Румуније. На њему су
сарађивали Razvan Luciu,
Theodor Mateescu и Victoria
Cotorobai. Конвективни
транспорт топлоте
нанофлуида у коаксијалном
размењивачу топлоте
истражен је прво
математички. Узет је
једнофазни модел за
претпостављање поља тока
флуида и рачунат је преносни
коефицијент. Представљена
студија је показала топлотне
особине појединих
нанофлуида састављених од
делића алуминијум‑оксида у
води различитих
концентрација ових делића.
Резултати су показали да
коефицијент транспорта
топлоте постаје јасно већи са
већом концентрацијом делића
алуминијум‑оксида.
Једна од не тако честих
примена топлотних цеви за
поновно коришћење отпадне
топлоте била је предмет рада
професора Theodora
Mateescu‑а и Andrei‑ја
Burlacu‑а, са Техничког
универзитета „Gheorghe
Asachi“ у Јашију, у Румунији.
У раду је представљен апарат
за повратно искоришћење
отпадне топлоте помоћу
топлотне пумпе, који су
аутори патентирали у својој
земљи. Служи за
контролисану механичку
вентилацију у циљу
осигурања услова угодности у
изолованој згради. Рад
осветљава блиску корелацију
између топлотне цеви
размењивача топлоте и
концепта термичке угодности,
Добитници признања за 2010.
годину највише постигли у области
пројектовања
економичности енергије,
животне околине и сл.
Професор Mateescu са
Silviem Dobosi‑јем је имао и
трећи свој рад о „Програму
‘зелених зграда’ и соларним
системима“. Директива
Европске уније је наишла на
брзо укључивање стручњака
у Румунији, па су искуство и
начин укључивања сунчеве
енергије у енергетски биланс
суседних земаља биле
свакако корисне
информације.
О „Примени система
сорпционог хлађења у
различитим климатским
условима“ било је предавање
Iolande Colde и Andree
Vartires, из Букурешта. У
веома опремљеној
лабораторији за расхладну
технику извршена су
испитивања и мерења, чији
су резултати изложени у овом
раду.
База података као улазних
параметара за анализе,
прорачуне и симулације
Ово је била прва секција
трећег дана конгреса. Своје
затим као директор тог
предузећа.
Одлуку о додели признања Друштва за КГХ
Србије – Плакете „КГХ“ и Медаље „КГХ“ за 2010.
годину, жири за избор кандидата (Бисерка Шварц,
председница, и чланови: Милован Живковић,
Бранислав Џинић, Мирјана Мијушковић Обрадовић
и Иштван Вањур), донео је једногласно. Плакету
„КГХ“ добили су Жељко Јерговић и Маја
Тодоровић, а Медаљу „КГХ“: Драган Арсенијевић,
Бора Антић, Александар Милојевић и Радослав
Галић. Медаља је припала и Предузећу „Logic“, из
Зрењанина. Признања су свечано уручена на 41.
конгресу о КГХ, 2. децембра 2010, у Сава центру.
Из образложења предлога кандидата и одлуке
жирија о избору добитника признања, издвојили
смо само оне податке о сваком лауреату на основу
којих се може добити приближан увид у резултате
рада који их одликују
ЖЕЉКО ЈЕРГОВИЋ (Цетиње,
Црна Гора, 1951) основну и
средњу школу као и Машински
факултет сарајевског
Универзитета, завршио је у
Мостару. Одмах након
дипломирања (1976) запослио
се у мостарском „Соколу“, где
је до 1980. радио на
пословима самосталног
пројектанта термотехничких
инсталација. Период од 1980.
до 1991. провео је у Београду,
радећи на пословима водећег
пројектанта ТТ инсталација.
Од 1992. је, као један од
оснивача предузећа „Соко
Инжињеринга“, радио на
месту одговорног пројектанта
климатизационих и
расхладних инсталација, а
Г. Жељко Јерговић и гђа Бисерка
Шварц, председница жирија
Као одговорни извођач, колега
Јерговић је учествовао у
реализацији бројних
референтних објеката, као
што су тржни центар
„Меркатор“ у Нишу, део
„Делта ситија“ у Београду,
Универзитетско насеље
„Belville“ у Београду, тржни
центри „Пионир“ у Нишу и
„Делта Парк“ у Крагујевцу,
реконструкција грејања и
вентилације Фабрике „Фијат
Аутомобили“ у Крагугевцу и
многи други.
Од почетка каријере, Жељко
Јерговић је био опредељен за
заједничке радове о
припреми података за
анализе, прорачуне и
симулације изнели су колеге
из Македоније, са
Универзитета „Климент
Охридски“ из Битоља и
Универзитета „Св. Кирил и
Методије“ из Скопља. Тих
пет радова представили су
професор Георги Тромбев
и Цвете Димитриеска,
обједињујући их као целину
која обухвата сређивање,
структурирање и коришћење
података за прорачуне
термотехничких инсталација
и система и за њихове
интеграције за одређене
намене. Радови показују
могуће груписање за брзу
примену на рачунарима, што
је тема којој се пажња
почела придавати појавом
све већег броја
компјутерских програма за
разне термотехничке
циљеве.
Председавајући ове секције
били су Живојин Перишић и
Бранислав Тодоровић. Рад
секције је завршен
дискусијом у времену које је
било предвиђено за њено
трајање.
решавање инжењерских
проблема у градњи система
хлађења и климатизације
великих пословних и
индустријских објеката и
процесних система, као и
рачунских центара и ПТТ
централа. И као пројектант и
као одговорни извођач
успешно је промовисао значај
унапређења и развоја
енергетске ефикасности
расхладних и
климатизационих система. Као
оснивач и главни инжењер
предузећа „Соко Инжињеринг“,
у тешком периоду наше ближе
историје, успешно је
прихватио све изазове
времена и врло брзо,
прихватајyћи светске
стандарде у пословању,
постао један од водећих
инжењера у термотехничкој
струци. Постигао је
изванредне резултате и у
организацији рада,
унапређењу производних
технологија и оптимизацији
структуре фирме на чијем се
челу налази. Жељко Јерговић
се посебно ангажовао и
ангажује на промоцији струке
КГХ, пружајући свестрану
подршку Друштву за КГХ
Србије и његовој Секцији за
расхладну технику, топлотне
пумпе и енергетску
ефикасност. Дугогодишњи је
21
1 • 2011
kgh
члан тога Друштва и његовог
Управног одбора.
МАЈА ТОДОРОВИЋ (Београд,
1971) дипломирала је на
Термотехничком одсеку
Машинског факултета у
Београду (1995) на коме је и
магистрирала (2002) и
докторирала (2007). Данас је
доцент на Катедри за
термотехнику тога факултета.
Струком се бави 15 година,
почев од образовања
инжењера термотехнике на
предметима везаним за
пројектовање система грејања
и климатизације на
Машинском факултету у
Београду, преко
научно‑истраживачког рада у
овој области.
Веома је успешан аутор
пројеката из области система
даљинског грејања Београда
(нпр. „Анализе постигнутих
резултата штедње топлотне
енергије увођењем
индивидуалног мерења
испоручене топлотне
енергије“).
Др Маја Тодоровић је активан
члан више стручних и научних
организација и асоцијација
(ИКС, Друштва за КГХ Србије,
ASHRAE‑а и др.).
ДРАГАН АРСЕНИЈЕВИЋ
(Милочај, општина Краљево,
1960). Одмах по стицању
дипломе дипломираног
машинског инжењера,
запошљава се у „Првој
петолетки“ – Наменској, у
Трстенику, а затим прелази у
ЈП „Топлана“ у Краљеву, где
обавља различите послове.
Гђа Маја Тодоровић
Аутор је и коаутор више
десетина научно‑стручних
радова објављених у
часописима и зборницима
радова са научно‑стручних
скупова. Била је учесник у
изради више националних
научно‑истраживачких
пројеката финансираних од
стране Министарства за науку
и технолошки развој Србије и
два међународна пројекта. У
последњој години била је
ангажована као консултант
ГТЗ на пројекту „Јачање
локалне самоуправе“ на
пословима обуке и подршке
при изради пројеката
унапређења енергетске
ефикасности у јавним
зградама, као и на изради
правилника о енергетски
ефикасним зградама и
поступку енергетске
сертификације зграда, као
подзаконских аката Закона о
планирању и изградњи.
Велики допринос Маја
Тодоровић развоју струке КГХ
даје својим ангажовањем на
укључивању будућих
инжењера термотехнике у рад
и активности Друштва за КГХ
Србије.
kgh 1 • 2011
22
Г. Драган Арсенијевић
штедњу енергије и
енергената; реализовао
пројекте рехабилитације
централног система
даљинског грејања у Краљеву
у оквиру (треће фазе)
програма Kfw, практично
примењивао савремене
технологије у топлотним
изворима уградњом
економајзера на котловским
постројењима, чиме је
искоришћењем отпадне
топлотне енергије продуката
сагоревања повећана
енергетска ефикасност и
смањена потрошња
енергената.
Овако вредним, успешним и
запаженим радом, колега
Арсенијевић је значајно
допринео високим
резултатима и угледу
предузећа на чијем је челу, не
запостављајући ни друштвени
рад, посебно у организацији
инжењера и техничара.
БОРА АНТИЋ (Београд,
1959). По завршетку Прве
београдске гимназије, уписао
је Машински факултет у
Београду, на коме је
дипломирао 1984. Од 1985. до
1989. радио је на пословима
пројектовања и монтаже
термотехничких инсталација и
инсталација за техничке
гасове у предузећу „Техногас
инжењеринг“. У том предузећу
је развио концепт
противексплозивне
вентилације у склопу система
за детекцију запаљивих и
експлозивних гасова.
За 23 године радног стажа,
прошао је кроз све фазе
инжењерског рада – почев од
пројектанта, па одговорног
пројектанта, надзорног органа,
одговорног извођача радова,
руководиоца радне јединице
за производњу и дистрибуцију,
све до директора ЈП
„Топлана“, на којој дужности је
и данас. Једно време је био
директор предузећа ФИМ
ПАК, у Београду, и предузећа
„Павле“, у Панчеву.
Успешно је и руководио и
радио посебно на:
аутоматизацији и повезивању
топлотних подстаница у
јединствен
надзорно‑управљачки систем
SCADA; реализацији увођења
континуалног праћења рада
топлотних извора у циљу
побољшања енергетске
ефикасности система у
„Топлани“ у Краљеву;
руководио реализацијом
увођења појединачног мерења
потрошње топлотне енергије и
унапређењем услова мера за
рационалну потрошњу и
инжењерингом, монтажом и
продајом расхладне опреме,
као и опреме за
климатизацију, вентилацију и
специјалну вентилацију. У то
време је „МЦТ“ био
ексклузивни дистрибутер
више италијанских компанија
у Југославији – „Zanotti“,
„Tecpol“, „Emerson‑Gicagni“ и
др.
У својој богатој и плодној
инжењерској каријери колега
Антић је учествовао у
реализацији великог броја
пројеката и објеката (нпр.
пројектовању и извођењу прве
веће приватне фреонске
хладњаче у Југославији, у
околини Пожеге; развоју и
уградњи новог модела тунела
за шаржно смрзавање
малина; пројектовању и
уградњи система за
климатизацију са каналским
сплит системима у ресторану
„Два јелена“ у београдској
Скадарлији; итд., итд.).
Од 2002. до 2004. био је
сувласник приватног
предузећа „Климатизација“, а
од 2004. власник и директор
предузећа „Антић
климатизација“, које се бави
пословима пројектовања,
продаје, монтаже и
одржавања расхладне опреме
као и опреме за вентилацију,
специјалну вентилацију и
климатизацију, које је управо
ових дана добило сертификат
ISO 9001. У оквир свестраних
ангажмана колеге Антића,
спада и активно учешће у
раду струковних организација,
а нарочито Друштва за КГХ
Србије.
АЛЕКСАНДАР МИЛОЈЕВИЋ
(Крагујевац, 1963). У својој
динамичној инжењерској
каријери, колега Милојевић је
Г. Бора Антић
Радио је и на више пројеката
инертизације – примене азота
и осталих инертних гасова у
процесној индустрији. Од
1989. до 1990. био је
представник словеначког
предузећа РЕК СИПАК, а од
1990. до 1999. био је
сувласник приватног
предузећа „МЦТ“, из Београда,
које се бавило пројектовањем,
Г. Александар Милојевић
био на различитим
функцијама, на различитим
пословима и у разним
предузећама: 1990–1992 –
руководилац градилишта у
МДД „Водотерма“, у Београду;
у истом предузећу, од 1992.
до 1995. је на месту
пројектанта; од 1995. до 1998.
је самостални пројектант у
„Енергопројекту“ – Урбанизму
и архитектури, а затим од
1998. до 2001. водећи
инжењер, па шеф групе за
термотехничке инсталације
(2001–2004); од 2004. је у
„Multicon inženjeringu“, у
Београду, прво као пројект‑
‑менаџер, па руководилац
пројектног бироа, па директор
пројектног бироа.
Референц‑листе веома
значајних објеката,
реализованих преко сва три
предузећа у којима је колега
Милојевић био незаобилазан
сарадник („Водотерми“,
„Енергопројекту“ и „ Multicon
inženjeringu“), представљају
импозантан списак урађених
главних пројеката грејања,
вентилације и климатизације,
адаптација пословног
простора, идејних пројеката
грејања, вентилације и
климатизације и др. А међу
објектима који су урађени
висококвалитетно и према
савременим стандардима су:
производне хале, пословни
објекти, хотели,
пословно‑складишни
простори, ауто‑салони,
стамбени објекти, банке,
склоништа, сервиси, дом за
младе итд.
Објекти на којима је колега
Милојевић радио налазе се у
многим местима у земљи, а
знатан број је изграђен и у
Русији.
Колега Милојевић је веома
активан друштвени радник.
РАДОСЛАВ ГАЛИЋ (Босанско
Грахово, 1972) дипломирао је
на Термотехничком одсеку
Машинског факултета у
Београду, 2000. године. После
дипломирања, остаје на истом
факултету у својству
асистента, где је и данас.
Последњих 10 година, осим
ангажманом у одржавању
вежби из већег броја предмета
на Машинском факултету
(Грејање и проветравање,
Основе технике грејања,
Системи централног грејања,
Парни котлови, Основи парних
котлова, Термодинамика,
Примењена термодинамика и
др.), интензивно се бави
пројектовањем
термотехничких система у
зградама широм Републике
Србије.
за енергетски преглед зграда
од стране Министарства за
рударство и енергетику
Србије. Аутор је и коаутор 12
научно‑стручних радова.
Међу пројектима чији је колега
Галић аутор, налазе се:
болнице, спортски центри,
бањски објекти и др., на
којима су пројектом
обухваћени санације,
реконструкције,
модернизација, уградња
топлотних пумпи, примена
обновљивих извора итд.
ПРЕДУЗЕЋЕ „LOGIC“, д.о.о.,
Зрењанин. Основано 1992,
бави се израдом
пројектно‑техничке
документације, извођењем
инвестиционих радова,
инжењерингом и трговином у
области грејања,
климатизације, гасних и
санитарних инсталација,
развоја енергетских и
техничких медија,
рационализације потрошње
енергије и другим пословима
сличног садржаја.
Г. Радослав Галић
Одговорни је пројектант преко
100 главних машинских
пројеката термотехничких
инсталација, идејних
пројеката, претходних студија
оправданости итд.
Радослав Галић је био
ангажован на 6
научно‑истраживачких
пројеката Министарства за
науку и технолошки развој
Републике Србије, као експерт
у пројекту „Јачање локалне
самоуправе“ у области
енергетске ефикасности у
зградама, ГТЗ‑а, као стручњак
Десет предузећа добило повеље
захвалности за дугогодишњу сарадњу
са Друштвом за КГХ
У знак захвалности за дугогодишњу успешну
сарадњу у активностима које значајно доприносе
напретку домаће технике и струке грејања,
хлађења и климатизације, Управни одбор
Друштва за грејање, хлађење и климатизацију
при Савезу машинских и електротехничких
инжењера и техничара Србије, одлучио је да ода
посебно признање предузећима која су десет и
више година била спонзори конгреса о грејању,
хлађењу и климатизацији у
организацији Друштва
Г. Бранислав Бањац
Међу веома успешне
резултате рада предузећа
спада и пројекат
Увидом у архивску
документацију, утврђено је да
ове године десет фирми
испуњава услове за доделу
Повеље захвалности за
дугогодишњу успешну
сарадњу. То су уједно и
стални излагачи на изложби
опреме и достигнућа о КГХ као
и суиздавачи часописа „КГХ“.
Повеље захвалности су ове
године уручене добитницима
на њиховим штандовима на
изложби КГХ опреме и
достигнућа у Сава центру у
Београду.
Повеље захвалности
заслужили су:
рационализације потрошње
енергије фабрике „Luxol“ у
Зрењанину. Парне грејне и
разнородне технолошке
фабричке инсталације и
системи су интегрално
реконструисани у
нискотемпературне грејне и
еколошки прихватљивије
технолошке системе. Резултат
реконструкције је смањење
потрошње паре и негативног
утицаја на животну средину.
Предузеће је реализовало и
многе друге пројекте
реконструкције
грејно‑технолошких система,
као што су фабрика маргарина
„Дијамант“, затим
реконструкција система
грејања и технолошке паре у
кругу болница у Зрењанину,
делова појединих система
погона „Центропроизвода“ у
Сурчину и многих других.
Тренутно је у току израда
пројектне документације
реконструкције система
грејања и вентилације
затвореног базена у
Зрењанину, како би се
напустила водена пара као
грејни медијум и смањила
потрошња енергије нарочито у
домену вентилације. Предмет
посебног интересовања
предузећа су системи грејања
и хлађења зрачењем.
Оно што одликује целокупну
делатност предузећа „Logic“
јесу настојања да се повећа
енергетска ефикасност наших
система и смање негативни
утицаји тих система на
окружење. Интензивним
радом на примени зрачећих
система који воде ка
побољшању услова угодности
у просторима које користимо,
уз смањење инвестиционих и
експлоатационих трошкова,
предузеће подстиче увођење
савремених технолошких
решења у нашу праксу.
1. Предузеће EURO HEAT,
из Крагујевца
Предузеће Euro Heat, из
Крагујевца, једини је
произвођач који у Србији
производи плочасте
растављиве и лемљене
размењиваче топлоте
капацитета до 15 МW.
Производи Euro Heat‑а
инсталирани су у свим већим
топланама у Србији, а извозе
се у више европских земаља.
Поред изложбе о КГХ и Сајма
технике у Београду, Euro Heat
редовно излаже своје
производе на светској
23
1 • 2011
kgh
изложби ASHRAE EXPO у
Америци и у Русији. Euro Heat
је придружени члан
ASHRAE‑а (од 2003. године).
Добитник је Медаље „КГХ“
(2009. године).
2. Предузеће IMI
International, из Београда
Предузеће IMI International,
из Београда, члан је IMI Plc из
Велике Британије, и припада
групи IMI Indoor Climate.
Послује у преко 20 земаља
средње и источне Европе и
бави се продајом производа
познатих светских фирми
Heimeier (термостатски
вентили), Pneumatex (системи
за одржавање притиска) и ТА
(балансни и контролни
вентили).
3. СЗР КОРАЈА, из Лознице
Самостална занатска радња
Кораја, из Лознице, бави се
пројектовањем,
инжењерингом и
производњом клима‑комора у
стандардној и хигијенској
изведби дистрибутивних
елемената за вентилацију и
климатизацију као и „чисте“
просторије, укључујући и
програм „апсолутне“
филтрације. Добитник је
Медаље „КГХ“ (2008. године).
4. Предузеће НЕВОКАЛ,
из Београда
Предузеће НЕВОКАЛ, из
Београда, генерални је
заступник фирме Brugg
Rohrsysteme (Швајцарска) која
је познати произвођач
флексибилних
предизолованих цеви за
системе даљинског грејања,
нафтну привреду и
рафинерије, индустрију и
кућну технику. Поред
наведене делатности,
НЕВОКАЛ се бави и увозом
ПВЦ профила и машина за
њихову обраду.
5. Предузеће ТЕРМОНЕТ,
из Београда
Предузеће Термонет, из
Београда, основано је 2001.
године. Бави се заступањем
данске енергетске групације
и продајом њихових
производа (предизолованих
цеви и опреме за даљинске
системе грејања). У свом
програму има производе
познатих фирми: Kamstrup,
APV, Broen, Logstor, Clorius и
Samson.
6. Друштво ТЕРМО ПЛУС,
из Београда
Друштво ТЕРМО ПЛУС, из
Београда, приватно је
предузеће основано 1998.
године. Познати је
произвођач предизолованих
цеви у Србији, као и
предизолованих елемената
цевовода за даљинско
грејање. Предизоловане цеви
испоручују се са
сертификатом којим се
потврђује усаглашеност са
захтевима стандарда СРПС
ЕН 253:2005 и ЕН 13941:2003.
7. Предузеће ТЕРМОВЕНТ
Комерц, из Београда
Породично предузеће
ТЕРМОВЕНТ Комерц, из
Београда, основано је 1992.
године, специјализовано за
пројектовање, производњу и
монтажу КГХ опреме и
процесних система.
ТЕРМОВЕНТ Комерц је од
2005. године присутан у
земљама Европске уније где
успешно послује са великим
корпорацијама попут Pfizer‑а,
Tube Souples‑а, SMB‑а и др. у
сарадњи са Siemens‑ом,
TROX‑ом, Belimo‑ом, Belgium
Ventil‑ом, IA Technic‑ом и др.
Добитник је Медаље „КГХ“ за
2006. годину.
8. Предузеће UNICOM,
из Београда
Приватно предузеће UNICOM,
из Београда, основано је
1996. године као заступник
познате америчке фирме
HONEYWELL, која је желела
да остане на нашем тржишту
индустријске аутоматике и
опреме за грејање, хлађење
и климатизацију. Уз
комплетирање понуде са
производима фирми Tyco,
Parkeр, и др., UNICOM нуди и
реализује комплексна
решења у домену
аутоматског управљања у
системима за КГХ и
индустрији водоснабдевања и
осветљења и централних
системима за надзор и
управљање.
9. Предузеће VIESSMANN,
из Београда
Предузеће VIESSMANN д.
о.о. Београд, из Београда,
саставни је део VIESSMANN
Grouppe – познатог европског
произвођача широке палете
котлова и других елемената
технике грејања и система за
коришћење сунчеве енергије
са периферним системима
грејања и грејним телима,
укључујући компоненте за
регулацију и комуникацију
података почев од
породичних кућа, радњи, до
великих стамбених и јавних
објеката и индустријских
постројења.
10. Предузеће WILO,
из Београда
Предузеће WILO д.о.о.
Београд, из Београда,
заступник је фирме WILO SE,
познатог немачког
произвођача пумпи за технику
грејања, хлађења и
климатизације,
водоснабдевање и одвођење
отпадних вода. У техници
грејања познате су штедљиве
„интелигентне“ пумпе WILO
серије Stratos Pico.
GENERALNI DISTRIBUTER UREĐAJA ZA KLIMATIZACIJU
ZA SRBIJU I CRNU GORU
Južni bulevar 144/303A
11118 Beograd
Tel./faks 011 3444-658, 2452-168
[email protected]
www.elkoms.rs
Ventilatori konvektori i rekuperatori toplote
Rashladni uređaji, klima ormani,
roof top, banke leda, kontrola
Revolucija u tehnici hlađenja
T U R B O KO M P R E S O R I B E Z U L J A
UNICO
– kompresori hlađeni vazduhom,
snage 250– 1 250 kW
FRIGO
– kompresori hlađeni vodom,
snage 290– 1 360 kW
MAXIMO
– kompresori hlađeni slobodnim protokom vazduha,
snage 250–870 kW
kgh 1 • 2011
24
Klima-komore
Oprema za čiste sobe i operacione sale
Ж. П.
Изложбу опреме и достигнућа у области КГХ, чији је покровитељ била
фирма „Elсomtrade“, отворио је г. Слободан Пејковић
Изложба опреме и достигнућа у склопу
41. конгреса о КГХ
(Београд, Сава центар, 30.11 – 3.12.2010)
Догађај који се не пропушта
Изложба опреме и достигнућа која прати Конгрес
о грејању, хлађењу и климатизацији има све већи
број излагача и ближи се максимуму расположивог
простора у Сава центру. Ова изложба је и даље
место на коме се одвија интензивна међуљудска
комуникација и размена информација, знања
и искустава, што је чини нераздвојним делом
конгреса
Грејање хладном водом није
никаква шала! Поготово не на
изложби опреме и достигнућа
у КГХ, одржаној у Сава центру
почетком децембра 2010.
године. За посетиоце ове
велике изложбе то није била
никаква загонетка – и о томе
су били у могућности да се
увере на штанду фирме АЛФА
КЛИМА из Књажевца, која
такве уређаје производи и
успешно продаје. А у питању
је топлотна пумпа вода–вода
која хладну бунарску воду
користи као извор топлоте за
загревање воде за инсталацију
грејања и санитарне воде за
породичне куће.
Изложбу је пригодним говором
отворио г. Слободан
Пејковић, члан Управног
одбора Друштва за КГХ.
Покровитељ изложбе била је
фирма ELCOMTRADE, из
Београда, која се бави увозом
опреме за климатизацију код
нас популарних фирми MIDEA
и LG, као и пројектовањем
система за климатизацију и
уградњом и сервисирањем
опреме коју увози. На
пригодном коктелу
покровитеља изложбе у
ресторану Сава центра, било
је присутно преко 150
излагача и учесника Конгреса.
А на изложби је било 169
штандова за 158 излагача и
практично испуњен сав
расположиви простор у
приземљу и на галерији Сава
центра. Однос нових и
одусталих излагача креће се у
уобичајеним границама од око
15%, али је још увек број
нових излагача већи (за 2%)
од одусталих. Наравно, међу
конгреса са предвиђеним
програмом, поздравним
говорима и коктелом. Зато је
свечано отварање изложбе са
коктелом добродошлице било
одржано у уторак, 30.
новембра, поподне (у 18
сати). Наравно, у то време
нису баш сви штандови
(нарочито они мањи) били
опремљени и њиховим
излагачима биле су зато
упућене оправдане критике.
Истини за вољу, овај слоган –
„Грејање на хладну воду“ а,
зашто да не, и „Грејање и
хлађење на ваздух“, могли би
да се добро искористе у
маркетиншке сврхе као мото
целе ове изложбе, на којој су
такви уређаји били изложени
на преко 20 штандова.
Али, да видимо шта се све
дешавало у Сава центру на
изложби опреме и достигнућа
у КГХ 2010. године.
Прошле године уведена је
пракса да се ова изложба
отвара дан пре почетка рада
конгреса, ради смањења
уобичајене гужве првог дана
рада конгреса и обезбеђења
времена за свечано отварање
Централно место на
изложби припало
је генералном
покровитељу конгреса –
„Термоинжењерингу“
25
1 • 2011
kgh
новим излагачима увек има и
„повратника“ – и то је било ове
године приметно. Још увек домаћи
излагачи из Београда преовлађују
својим присуством на изложби, а 25
излагача из других градова било је
из четвороугла Суботица – Ниш/
Лозница – Зајечар. Домаћи
произвођачи опреме су нажалост и
даље у убедљивој мањини у односу
на укупан број излагача. Неких
великих фирми ни ове године није
било у Сава центру, али су
„повратници“ очигледно осетили
шта значи „бити виђен“ на изложби
опреме и достигнућа у КГХ.
Другог дана конгреса гужва је била
уобичајена и било је тешко проћи
Сава центром. Томе је допринело
добрим делом присуство преко 200
студената који су организовано
дошли из Ниша, Крагујевца, Новог
Сада и Београда, да присуствују за
њих посебно организованом
програму, где су излагали своје
радове, као и да обиђу изложбу.
Првог и трећег дана било је нешто
мање посетилаца од уобичајеног
броја – али је зато било могуће у
мирнијој атмосфери разговарати о
пословима.
Приземље и највећи део галерије
били су резервисани за
„староседеоце“ који су заузели своје
и посетиоцима препознатљиве
локације. Они потврђују своје
учешће на изложби и обезбеђују
уплатама своја стална места већ
почетком године. По обичају било је
и оних који су се појавили са
захтевом у последњем тренутку.
Поучени искуством из ранијих
година, и у договору са Сава
центром, обезбеђен је максималан
простор за штандове, тако да
ниједан заинтересован излагач није
био ускраћен.
Сценографија и организација са
претходних изложби је са успехом
поновљена и ове године: панои са
логотипима покровитеља и спонзора
и распоред штандова излагача били
су постављени на улазу у Сава
центар.
Организатори су се и ове године
држали већ устаљене и добре
праксе да не треба мењати оно што
је добро, тако да смо пили
квалитетна вина винарије ЈОВИЋ из
Књажевца (нашег излагача ALFA
CLIMA) на пратећим
манифестацијама конгреса –
коктелима, свечаној вечери и
опроштајном ручку.
Интервенцијом управе Сава центра
угасио се „нон‑стоп окрепљујући
коктел“ организован на познатим
„штандовима без границе“
(ТЕРМОВЕНТ КОМЕРЦ, ФИЛТЕР
ФРИГО и MPG‑KGH, а изостао је и
ове године ALFACO). Наравно да
ми не бисмо били оно што јесмо по
сналажљивости у свакој прилици,
тако да су упућени могли дискретно
да уживају у точеном пиву са једног
штанда, чију локацију наравно да не
можемо да откријемо.
kgh 1 • 2011
26
27
1 • 2011
kgh
Али је зато на многим
штандовима било више слаткиша
и разноразних грицкалица и
нешто мање послужења и
окрепљења за госте, али су већ
по „домаћим производима“
познати штандови VIS COMPANY
(Земун) и BM ART из Сремских
Карловаца (са већ устаљеним
шифрованим називима
„амбасаде“) били приметна места
окупљања пријатеља – гостију и
излагача који су тражили нешто
више.
Међу излагачима издвојили су се
штанд ПОРТАЛА из Зајечара, који
је добио специјалну диплому за
„најлепше осмишљен штанд на
изложби“, као и лепо уређени
штандови TECHEM‑а из Београда
(мерни уређаји – делитељи
трошкова за утрошену топлотну
енергију из система даљинског
грејања), BOSCH‑а (грејна
техника) и WILO‑а БЕОГРАД из
Београда (пумпе).
Нови излагачи приказали су
опрему које до сада није било на
нашем тржишту. Међу њима се
истиче добитник специјалне
дипломе „за изложени нови
производ“: БИНЕМИКОМ, из
Београда, за циркулациону пумпу
Ecocirc Auto (ITT LOWARA,
Италија) са перманентним
магнетом и Теслиним обртним
магнетним пољем.
Треба поменути и TDM из
Београда (цевни компензатори
„Ђуре Ђаковића“ из Славонског
Брода, и GEBERGE‑ове арматуре
за цевоводе из Шпаније),
ЕМЕРСОН из Загреба (расхладни
компресори СOPELAND),
ТЕРМОР из Београда (опрема за
сервисирање клима‑јединица и
гасних котлова), СМГС из Новог
Сада (опрема за вентилацију),
RDZ, из Италије, са системима
панелног грејања, АЛЕКСАНДАР
ИНЖЕЊЕРИНГ из Новог Сада
(GOSSEN мерни инструменти из
Немачке), ВАТРОСПРЕМ из
Београда (ватрогасни апарати и
уређаји), HALTON из Немачке
(опрема за вентилацију кухиња);
GÜNTNER из Бугарске (GVX
кондензатори са технологијом
„mikroox“) итд.
У улазном холу била је посебна
изложба габаритно велике и
тешке опреме која се не уклапа у
величину већине штандова на
изложби. Ту је
ТЕРМОИНЖЕЊЕРИНГ, из
Београда, изложио клима‑комору
и опрему за VRF системе фирме
McQUAY; DANFOSS, из Београда,
топлотну пумпу; ELCOMTRADE,
из Београда, фамилију МИДЕА
спољних клима‑јединица;
ИНВЕСТДОМ, из Новог Сада,
велики пано за предизоловане
цеви фирме FINTHERM из Чешке
Републике.
kgh 1 • 2011
28
Свакако треба напоменути да је
ове године у оквиру изложбе први
пут била организована и посебна
специјализована „изложба
софтвера, информационих
технологија и зелених програма и
мрежа“ са намером да се
посетиоцима на једном месту
понуде достигнућа у појединим
областима софтвера и
информационих технологија, али
и да се омогући излагачима и
креаторима нових технологија да
добију свој посебно уређен
простор на изложби где могу на
миру да се међусобно упознају и
размене сазнања и искуства.
Ту прилику је искористило осам
излагача груписаних на галерији
Сава центра: АМБАСАДОРИ
ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ, SERBIA
GREEN BUILDING COUNCIL,
PMO, IBРSA‑DANUBE, ЕВРОПСКА
МРЕЖА ПРЕДУЗЕТНИШТВА (у
заједници са ENERGO Energy,
Efficiency Engineering из Београда)
и ПАВЛОВИЋ ИНЖЕЊЕРИНГ –
сви из Београда, затим ИМПУЛС
ИНГ, из Хрватске и PIPETECH из
Швајцарске. Њима су се
придружили и други излагачи који
су имали да понуде пројектантима
корисне компјутерске програме са
својим испоставама, као што су
BEOHAMEX из Београда и
GRAPPA – CARRIER такође из
Београда (CARRIER‑ови
програми).
А локацијски су били близу и
ХАНИБАЛСОФТ, из Београда, и
заједнички штанд фирми за
КОРИШЋЕЊЕ ГЕОТЕРМАЛНЕ
ЕНЕРГИЈЕ из Београда (СРБИЈА
БУНАР, SM ENGINEERING и
ВЕА‑ИНВИ).
Треба поменути и друге нове
излагаче: генералног
покровитеља конгреса, фирму
ТЕРМОИНЖЕЊЕРИНГ из
Београда за изложену комплетну
клима‑комору McQUAY, затим
предузеће ПАНКЛИМА, из
Београда, које заступа познате
фирме TRANE, познатог
произвођача опреме за
климатизацију и хлађење, и
INGERSOLL RAND, затим фирма
ИГУМАНОВ, из Београда, са
зидним, подним и плафонским
панелима за грејање и хлађење
просторија, КОЛЕКТОР КОЛИНГ,
из Словеније – произвођача
клима‑комора, ЛОКРИНГ са
опремом за сервисирање
клима‑уређаја, ТЕРМОМОНТ, из
Шимановаца, са горионицима за
сагоревање пелета, КИРКА СУРИ,
из Београда, са котловима за
сагоревање биомасе и комуналног
отпада, PMO, из Београда, са
компјутерским програмима за
пројектовање термотехничких
инсталација.
Фирма COOLTECH SOLUTIONS,
из Београда, приказала је
расхладне компресоре познате
фирме GRASSO (сада GEA
29
1 • 2011
kgh
kgh 1 • 2011
30
31
1 • 2011
kgh
Предузећа – излагачи на изложби опреме и достигнућа
у оквиру 41. конгреса о КГХ
(Сава центар, 1–3. децембра 2010)
1.АЕРОКЛИМА, Београд
2.AIRTREND – KOVENT, Београд
3.АКВАТЕРМ, Београд
4.АКТИНГ, Београд
5.АЛЕКСАНДАР ИНЖЕЊЕРИНГ,
Нови Сад
6.ALFA CLIMA, Књажевац
7.АМБАСАДОРИ ЖИВОТНЕ
СРЕДИНЕ – Environmental
Ambassadors, Београд
8.АНТИЋ КЛИМАТИЗАЦИЈА,
Београд
9.ARMACELL, Pfaffnau,
Switzerland
10.BELIMO AUTOMATION, Београд
11.BEOHAMEX, Београд
12.BINEMIKOM, Београд
13.BM‑ART, Сремски Карловци
14.BOSCH, Београд
15.BRUNATA, Београд
16.VAILLANT, Београд
17.WEISHAUPT, Београд
18.ВАТРОСПРЕМ, Београд
19.WILO БЕОГРАД, Београд
20.VIS COMPANY, Београд
21.VOGEL & NOOT, Аустрија
22.ВРАЧАР ТРАДИНГ – АЛФА
ЛАВАЛ, Београд
23.ГАС ЛИДЕР, Београд
24.GASTEC DOO, Пландиште 25.GÜNTNER, Немачка
26.GRAPPA, Београд
27.GRAPPA – CARRIER, Београд
28.GRUNDFOS SRBIJA d.o.o.,
Београд
29.GROUP PROTEM, Београд
30.DAIKIN Airconditioning Central
Europe, Аустрија
31.DANFOSS, Београд
32.DANFOSS VLT, Београд
33.ДЕЛТА ТЕРМ, Београд
34.ДРУШТВО ЗА КГХ, Београд
35.DT‑SO COMPANY, Београд
36.DT TERMO, Београд
kgh 1 • 2011
32
37.Европска мрежа
предузетништва – Enterprise
Europe Network, Београд
38.EDU‑ECO Друштво за
обновљиве изворе електро
енергије, Београд
39.ECON PLUS, Београд
40.ЕКО‑ТЕРМ, Сента
41.ЕЛКОМС, Београд
42.ELCOMTRADE, Београд
43.ЕЛМАРК, Београд
44.EL‑TEC MULEJ, Ниш
45.ЕМЕРСОН, Хрватска
46.ENERGYNET, Каћ
47.ENERGO ENERGY EFFICIЕNCY
ENGINEERING, Београд
48.ESOTEH, Београд
49.ЕТАЖ, Београд
50.EURO HEAT, Крагујевац
51.IBSA – DANUBE – Огранак
Међународног удружења
симулација особина зграда
Дунавског региона
52.ИГУМАНОВ, Београд
53.ИЗОЛИР, Зрењанин
54.IMI INTERNATIONAL, Београд
55.IMPULS ING, Хрватска
56.ИНВЕСТДОМ, Нови Сад
57.ИНСТАЛАЦИЈА ИНЖЕЊЕРИНГ
доо, Београд
58.ИНТЕРФРИГО, Београд
59.ИСОПЛУС, Београд
60.YUGOSTAM, Београд
61.ЈУГОТЕРМ МЕРОШИНА,
Мерошина
62.CALEFFI HIDROTERMIKA,
Београд
63.КИРКА СУРИ, Београд
64.КЛИМА ДОП, Београд
65.КЛИМА М, Београд
66.КЛИМА ОПРЕМА, Београд
67.KOLEKTOR KOLING, Словенија
68.KOMO‑YU, Београд
69.КОРАЈА, Лозница
70.КОРЕЛ, Београд
71.КОРИШЋЕЊЕ ГЕОТЕРМАЛНЕ
ЕНЕРГИЈЕ, Београд
72.COOLTECH SOLUTIONS,
Београд
73.ЛАБОРАТОРИЈА, Београд
74.ЛОКИНГ, Београд
75.МАРАБОН, Београд
76.MEGATECH ROSENBERG,
Београд
77.МЕНЕРГА, Београд
78.МЕТАЛИНГ ПЛУС, Београд
79.МИКРО КОНТРОЛ, Београд
80.MLM ARMAL, Београд
81.MPG KGH, Београд
82.НЕВОКАЛ, Београд
83.ОБЛИК ИЗОЛАЦИЈЕ, Београд
84.OVEX, Београд
85.ОВЕНТРОП, Београд
86.OPTIMAL ENERGY SOLUTIONS
FAIR SERVICES d.o.o., Београд
87.PAVLOVIC CONSULTING,
Београд
88.ПАНКЛИМА, Београд
89.PVF TRADERS, Београд
90.PERFETECH – LENNOX,
Београд
91.ПЕТ‑ПРОМ, Београд
92.PIPЕTECH, Швајцарска
93.PMO, Београд
94.ПОРТАЛ, Зајечар
95.ПРОЈЕКТОМОНТАЖА, Београд
96.РАДИНГ, Краљево
97.RAREX COMPANY, Београд
98.РАЦИОНАЛИЗАЦИЈА
ЕНЕРГИЈЕ, Београд
99.RDZ, Италија
100.РЕХАУ, Београд
101.ROBERT BOSCH, Београд
102.САЈ КОМЕРЦ, Београд
103.SVECOM, Београд
104.SERBIA GREEN BUILDING
COUNCIL, Београд
105.СИДЕК ИНЖЕЊЕРИНГ,
Београд
106.SIEMENS doo Београд, Београд
107.SMGS, Нови Сад
108.SOBEL, Београд
1 09.СОКО ИНЖИЊЕРИНГ, Београд
110.STEELSOFT, Београд
111.СТЕПЕН, Београд
112.TDM d.o.o., Београд
113.ТЕКОН ИНВЕСТ, Београд
114.ТЕЛЕЛИНК, Београд
115.ТЕРМОВЕНТ КОМЕРЦ, Београд
116.ТЕРМОЕНЕРГЕТИКА, Пожега
117.ТЕРМОИНЖЕЊЕРИНГ, Београд
118.ТЕРМОМЕХАНИКА, Београд
119.ТЕРМОМОНТ, Шимановци
120.ТЕРМОНЕТ, Београд
121.ТЕРМО ПЛУС, Београд
122.ТЕРМОПЛУС (CIAT), Београд
123.ТЕРМОР, Београд
124.TECHEM d.o.o., Београд
125.ТЕХНИКА КБ, Београд
126.TEHNOEXPORT, Инђија
127.TECHNOLOGY INTERNATIONAL
SERVICES, Београд
128.ТОПИЗ, Београд
129.TOPTHERM, Бечеј
130.TRACO, Београд
131.TRACO INVEST, Београд
132.TROX AUSTRIA, Београд
133.UNICOM, Београд
134.ФЕНИКС ББ, Ниш
135.ФИЛТЕР ФРИГО, Београд
136.VIESSMANN, Београд
137.ФОН ИНЖЕЊЕРИНГ, Ниш
138.FRIGO COMMERCIALE, Београд
139.FRIGOMEX, Београд
140.HALTON FOODSERVICE
GmbH, Немачка
141.ХАНИБАЛСОФТ, Београд
142.HERZ ARMATUREN, Нова
Пазова
143.ХИДРИА д.о.о. Београд,
Београд
144.CENTRAL‑H DOO, Мајданпек
145.CWG Balkan d.o.o., Београд
146.ЦИМ ГАС ДОО, Суботица
147.CINI INVEST, Чачак
148.CIRA, Аранђеловац
GRASSO INTERNATIONAL);
CWG BALKAN, из Београда,
приказао је опрему и
хемикалије за хемијски
третман воде; ЈУГОТЕРМ
МЕРОШИНА, из Мерошине,
колекторе за загревање воде
сунчевом енергијом; ЕКО
ТЕРМ, из Сенте, изложио је
мераче за мерење утрошка
топлотне енергије у зградама:
ФОН ИНЖИЊЕРИНГ, из
Ниша, опрему за мерење и
пригушивање звука у
каналима за вентилацију и
климатизацију; КОРЕЛ, из
Београда, најновије моделе
опреме за климатизацију
познатих фирми МИДЕА
(Кина) и TOSHIBA (Јапан).
Фирма SAJ‑COMMERCE, из
Београда, приказала је
котлове STADLER (Немачка) и
WV TERM (Марибор,
Словенија) за чврста горива,
палете и гас, као и опрему за
коришћење сунчеве енергије;
ЦИМ ГАС, из Суботице,
опрему за климатизацију и
VRV системе фирме МИДЕА
(Кина); CENRAL‑H, из
Мајданпека, опрему за
централно грејање и водовод;
АКВАТЕРМ, из Београда,
опрему за подна грејања, док
је МАРАБОН, из Београда,
приказао опрему за панелно
грејање.
ИНСТАЛАЦИЈА
ИНЖЕЊЕ‑РИНГ,
акредитована лабораторија за
енергетску класификацију
објеката из Београда,
приказала је опрему за
мерење квалитета изолације
топлотне и звучне изолације
зграда, као и опрему за
мерење протока воде и
ваздуха и мерење
микроклиматских параметара
ваздуха у просторијама.
Поред поменутих, било је
такође нових производа на
штандовима сталних излагача
на овој изложби: CINI (Чачак)
изложио је нове моделе својих
радијатора; ЕЛМАРК
(Београд) нове електричне
грејне каблове THERMON;
GASTEC (Пландиште)
специјалне гасне грејалице за
фарме, гасне калорифере и
инфрацрвене грејаче; VIS
COPANY (Земун)
пожарноотпорне клапне и
жалузине у „Еx“ заштити.
Да је могуће нешто немогуће:
грејање хладном водом –
показала је фирма АЛФА
КЛИМА, из Књажевца, својом
топлотном пумпом вода–вода
са аксијалним цевним
33
1 • 2011
kgh
ВЕА‑ИНВИ (Београд),
VIESSMANN (Београд), WILO
(Београд), TROX (Београд),
ГРУНДФОС (Београд), и
других.
На конгресу је, уз изложбу опреме и достигнућа у КГХ и изложбу
софтвера, информационих технологија и зелених програма и мрежа,
Друштво за обновљиве изворе електричне енергије при СМЕИТС‑у,
приредило и фото‑изложбу под називом „Рањена земља – рањено срце“,
на којој су на фотографијама пропраћени еколошки проблеми, позитивна
решења у урбаној средини и технолошки напредак у очувању човекове
околине у Србији
размењивачем топлоте и са
високим коефицијентом СОР,
прилагођену за коришћење
хладне бунарске воде.
Опрема за мерење могла се
видети на штандовима:
BRUNATA (Бугарска),
SIEMENS (Београд),
DANFOSS (Београд), ЕКО
ТЕРМ (Сента), ИНСТАЛАЦИЈА
ИНЖЕЊЕРИНГ (Београд),
RAREX (Земун), TRACO
(Београд), ЛАБОРАТОРИЈА
(Врчин), ТЕРМОНЕТ
(Београд), UNICOM (Београд),
АЛЕКСАНДАР ИНЖЕЊЕ‑
РИНГ (Нови Сад).
Јонске размењиваче и другу
опрему за обраду воде
изложили су: CWG BALKAN
(Београд), ESOTEH (Београд),
OVEX (Београд) и ТЕХНИКА
КБ (Београд).
Разни компјутерски програми
могли су се наћи на
штандовима фирми:
ХАНИБАЛСОФТ (Београд),
ГРУНДФОС (Београд);
ХИДРИА (Београд); КЛИМА
ОПРЕМА БЕОГРАД (Београд);
ИМПУЛС (Хрватска),
PIPETECH (Швајцарска),
СИДЕК ИНЖЕЊЕРИНГ
(Београд), UNICOM (Београд),
На штанду КОРИШЋЕЊЕ
ГЕОТЕРМАЛНЕ ЕНЕРГИЈЕ
своју делатност приказале су
три повезане фирме из
Београда које се баве
коришћењем геотермалне
енергије: SRBIJA BUNAR
(бушење и уградња
размењивача топлоте), SM
ENGINEERING (геотермалне
топлотне пумпе и сунчева
енергија) и ВЕА‑ИНВИ
(компјутерске симулације
гео‑резервоара, анализе и
оптимизације једнородних и
хибридних система).
Из године у годину се на све
већем броју штандова може
видети опрема за коришћење
обновљивих извора енергије,
у коју се сада убрајају и
топлотне пумпе: код
BEOHAMEX‑а (Београд)
сунчеви колектори и опрема
за загревање воде и
фотонапонски колектори за
добијање електричне енергије;
код DAIKIN‑а (Аустрија)
системи са топлотном пумпом
ваздух–вода; код EUROTEH–
GAS‑а опрема за соларно
хлађење.
Колекторе за коришћење
сунчеве енергије (плочасте и
вакуумске) приказали су:
BEOHAMEX (Београд),
ДЕЛТА‑ТЕРМ (Београд), ГАС
ЛИДЕР (Београд – Врчин),
ЈУГОТЕРМ МЕРОШИНА
(Мерошина – Ниш), ПОРТАЛ
(Зајечар), REHAU (Земун),
SAJ–COMMERCE (Београд),
VAILLANT (Београд),
WEISHAUPT (Београд),
VIESSMANN (Београд) и
други (наведени су само
неки од двадестак излагача).
Простор нам не дозвољава
да поменемо сваког од близу
160 излагача и опрему коју
су они изложили. Оно што
нисмо поменули надамо се
да ћете моћи да видите на
богатом колажу фотографија
са изложбе опреме и
достигнућа који прати овај
текст, а за који су заслужни
фотограф Војислав
Подгорац и наш колега
Драгомир (Драгош)
Шамшаловић.
У време конгреса неки од
излагача (VAILLANT и др.)
организовали су посебне
скупове за своје комитенте
такође у Сава центру, што је
допринело великој
посећености другог дана.
А паралелно са изложбом
опреме и достигнућа у КГХ,
Друштво за обновљиве
изворе електричне енергије
у оквиру СМЕИТС‑а и Фонд
за заштиту животне средине
приредили су фото‑изложбу
у пролазу према Великој
дворани Сава центра, под
називом „Рањена земља –
рањено срце“ (укупно 15
фотографија мањег
формата).
Ж. Перишић
на изложби опреме и достигнућа у оквиру
41. конгреса о КГХ
„Бинемиком“ и „Портал“ – добитници
специјалних диплома
Управни одбор Друштва за КГХ Србије увео је
1999. године оцењивање штандова и производа на
изложбама које се одржавају о оквиру конгреса о
КГХ у организацији Друштва, да би тиме подстакао
излагаче на што успешније представљање
њихове делатности учесницима конгреса и
посетиоцима изложбе. Те године су први пут
додељене специјалне дипломе за излагаче који су
најбоље осмислили своје штандове, или изложили
производе који заслужују посебну пажњу
Изложба у Сава центру
свечано је отворена дан уочи
почетка рада Конгреса (30.
новембра 2010), уз коктел
добродошлице који је за
излагаче и учеснике
Конгреса приредио
покровитељ овогодишње
изложбе – фирма
„Elkomtrade“ из Београда.
kgh 1 • 2011
34
Жири за оцену штандова и
производа на изложби
приређеној у оквиру 41.
међународног конгреса о
КГХ, у саставу С. Пејковић,
Д. Шамшаловић и Ж.
Перишић (председник),
обавио је свој посао савесно
и донео одлуку да добитник
специјалне дипломе за
У име фирме „Бинемиком“ диплому је примио г. Недељко Бијелић, дирек‑
тор; поред њега су: сарадник г. Курдулија, г. Christiano Heidero, директор
продаје ITT Lowara, и г. Ж. Перишић
изложени нови производ
буде фирма „Бинемиком“
(Београд), док је за најбоље
осмишљен штанд диплома
припала фирми „Портал“
(Зајечар).
Према одлуци
Организационог одбора, ове
године су дипломе
добитницима уручене на
њиховим штандовима на
изложби. Уручили су их
чланови жирија Живојин
Перишић и Драгош
Шамшаловић, 2. децембра
2010. године.
1. Фирма БИНЕМИКОМ, из
Београда, диплому је
добила за изложени нови
производ – циркулациону
пумпу Ecocirc Auto
(LOWARA, Италија) са
у обзир да је потрошња
енергије највећа ставка у
радном веку пумпе, а да су
стандардне пумпе углавном
енергетске класе D.
Г. Перишић, г. Срђан Стевановић, шеф Техничке службе, са дипломом за
награђени штанд, г. Душан Мишић, власник фирме „Портал“, и г. Жељко
Мариновић, сарадник (седи)
перманентним магнетом и
Теслиним обртним
магнетним пољем.
LOWARA Ecocirk Auto је
пумпа енергетске класе А са
перманентним магнетом и
аутоматском континуалном
променом брзине. Производи
се у стандардним
димензијама од DN 15 до DN
32. Уградњом ове пумпе
може се постићи уштеда
енергије и до 80%, узимајући
Фирма БИНЕМИКОМ
основана је 1993. године и
бави се заступањем,
дистрибуцијом и
сервисирањем опреме већег
броја познатих светских
фирми за производњу пумпи
и опреме за водоснабдевање
и прераду отпадних вода,
хемијску и петрохемијску
индустрију, грађевинарство и
рударство, као и индустрију
хране и пића, као што су ABS
International, VOGEL
PUMPEN, ITT LOWARA,
Milton Roy Europe, XOMOX,
HOKE, Armstrong, TPS
TECHNITUBE, и др.
2. Фирми ПОРТАЛ, из
Зајечара, уручена је диплома
за најбоље осмишљен штанд
на изложби.
Фирма ПОРТАЛ д.о.о.,
основана је 1990. године и
спада међу најстарије и
најзначајније српске фирме
специјализоване за трговину
робом намењеном кућним
инсталацијама за централно
грејање. ПОРТАЛ се бави и
увозом и велепродајом
материјала и опреме за
централно грејање и
искоришћење сунчеве
енергије познатих фирми као
што су: BLANSOL, VIARDUS,
VILPRA, AIRFEL, TUBEX,
DUKLA, TERMARC и др.
Заслуга за креацију и
опремање награђеног штанда
припада г. Срђану
Стевановићу, шефу Техничке
службе у Порталу, коме је и
уручена диплома.
Ж. Перишић
Generalni pokrovitelj 42. kongresa o KGH
(Beograd, 29.11 – 2.12.2011)
Firmu je 1951. godine osnovao preduzetnik i vizionar Heinrich Trox
Danas, posle 60 godina, u sastavu kompanije nalazi se:
n 25 prodajnih kancelarija i preko 50 predstavništava u 22 države
n 14 proizvodnih pogona
n Površina proizvodnih pogona: 156.000 m2
n 3000 zaposlenih
n 350 miliona evra prometa
n 2/3 prometa ostvaruje se izvan Nemačke
n 12 istraživačkih i razvojnih centara širom sveta
n Novootvoren centar za protivpožarna ispitivanja (ICB) sa licencom
za vršenje ispitivanja
n 2011. započinje proširenje proizvodnih pogona i upravne zgrade
u Nemačkoj
n TROX ove godine obeležava i 40 godina aktivnog prisustva u Srbiji,
u Društvu za KGH i njegovom časopisu
n Predstavništvo TROX u Beogradu ove godine obeležava 20 godina
od otvaranja
TROX Austria GmbH
Predstavništvo Beograd
Maršala Birjuzova 29
11000 Beograd
tel. ++381 11 2622 766
++381 11 2622 543
faks ++381 11 2624 150
mail: [email protected]
web: www.trox.rs
35
1 • 2011
kgh
Нови програм изложбе опреме
и достигнућа у КГХ
Специјализована изложба софтвера,
информационих технологија и зелених
програма и мрежа
У оквиру 41. међународног конгреса о КГХ, први
пут је организован и постављен посебан део
изложбе посвећен софтверу, информационим
технологијама и зеленим програмима и мрежама,
са намером да трајно постане интегрални део
конгреса и пратеће изложбе, као што је и улога
софтвера и информационих технологија (ИТ)
у свим доменима КГХ стручног инжењерског
и научног рада данас незамењива. Добро
обележеним путоказом учесници конгреса су
могли лако да нађу технички лепо организован
простор на десном крају галерије и штандове ове
„зелене ИТ изложбе“. Технички организатор новог
дела изложбе, господин Драгомир Шамшаловић,
веома је спретно и маштовито осмислио
распоред штандова, оставивши централни
део простора слободним за комуникацију, а
од преосталог дела је обликовао мали салон
за одржавање демонстрација програма,
консултација и састанака
Без софтвера и ИТ‑а, прилаз енергетској оптимизацији и
енергетски ефикасном коришћењу обновљивих извора
енергије – карактеристичне сталне динамике расположивос‑
ти интензитета – није могућ. Идеја за нови програм изложбе
је рођена у октобру 2010, током одржавања прве
конференције на тему симулација особина зграда – ВРЅ
(Building Performance Simulation) у Београду. Конференција
је одржана
поводом
ос­нивања
Дунавског
регионалног
огранка
Ме­ђународне
организације
IBPSA
(International
Building
Performance
Simulation
Association),
под покровитељством Друштва за КГХ Србије и постигла је
изузетан успех, што је била потврда да софтвери и
информационе технологије упоредо са зеленим програмима
и мрежама и њихови вредни креатори заслужују посебну
пажњу и
посебан
програм у
оквиру
конгреса о
КГХ. Улога
зелених
програма и
мрежа расте и
може да
постане
кључна у
преносу
информација
и образовања инвеститора и корисника, односно у
препознавању и обележавању примерних и вредних
решења, доприносећи тако ширењу примене енергетски
ефикасних и еколошки чистих и одрживих система КГХ –
интегрално зелених зграда.
kgh 1 • 2011
36
Зелени – нови програм изложбе окупио је 9 организација. Већ
њиховим првим наступом успостављена је комуникација,
програмско повезивање и умрежавање организација
међусобним упознавањем, разменом идеја и сарадњом
чланова. Пружена је прилика посетиоцима да упознају
детаље најновијих технолошких унапређења и нове
производе у појединим областима софтвера и ИТ‑а. На новом
делу изложбе имали су прилику да се сретну пројектанти,
конструктори, произвођачи, научници, представници фирми –
креатори софтера и ИТ‑а, као и носиоци активности зелених
програма и мрежа са корисницима и потенцијално будућим
члановима, можда и новим активистима, представници НВО‑а
активних у области енергетске ефикасности и обновљивих
извора енергије – волонтера чија драгоцена посвећеност
општем добру и благодети других – свих данашњих и будућих
генерација у свету добија све већи значај и поштовање.
Учесници НОВОГ ПРОГРАМА су били: НВО – Амбасадори
животне средине, Green Building Council – Зелени савет
Србије, IBPSA Danube и у њеном оквиру Институт за
нуклеарне науке Винча; ПМО, Београд, GRAPPA/Carrier,
Београд, BEOHAMEX, Београд, Европска мрежа
предузетништва, Павловић Consulting, Београд/ IMPULS ING;
Хрватска и PIPETECH, Швајцарска. Према посећености,
задржавању посетилаца на штандовима новог дела изложбе
и њиховим задовољним коментарима, могло би се закључити
да је НОВИ ПРОГРАМ успешно представљен те се може
очекивати његово нарастање.
Да бисмо утврдили какви су утисци учесника – излагача ове
изложбе, направили смо малу анкету. Ево резултата.
Марија Голубовић, дипл. инж., председник ErGBC,
Зелени савет Србије (Serbia Green Building Council).
Организацијом „Зелене изложбе“ у склопу конгреса
организатор је истакао значај и присуство свести о
неопходности размишљања о енергетски ефикасној градњи
као и о темама везаним за заштиту животне околине и
очувања
енергетских
ресурса. Наши
утисци са
Зелене
изложбе у
склопу
Конгреса о
КГХ су веома
повољни.
Учесници
Конгреса,
предавачи,
излагачи и
заинтересова‑
Штанд Зеленог савета Србије
ни посетиоци
посећивали су наш штанд и распитивали се о улози и
начинима на које желимо да наше циљеве афирмишемо и
реализујемо. У свету у којем су енергија и енергетски ресурси
постали право богатство, неопходно је размишљати унапред
и трудити се да се енергетски извори и капацитети у свим
аспектима користе рационално и штедљиво.
Присутност
свести о
неопходности
енергетске
ефикасности
међу учесницима Конгреса
није нас изненадила, напротив, то је
само доказ да
је и у нашој
земљи инжењерска свест
Простор IBPSA и део за састанке и демонстрације
о ограничености
енергетских потенцијала на завидном нивоу. Представници
многих фирми, као и заинтересовани појединци изразили су
спремност да приступе нашем удружењу и да заједно са нама
раде на развоју зелене градње и енергетски ефикасних
зграда, почевши од планирања, преко пројектовања и градње
до експлоатације. Верујем да ће Зелена изложба и убудуће
бити део ове манифестације и преко ње успешно
промовисати идеје о зеленој градњи, као и да ће зелени
покрет у нашој земљи заживети на начин на који је већ
заживео и у многим најразвијенијим земаљама света.
Ђорђе Мијачић, дипл. инж., технички директор,
GRAPPA/Carrier – HAP софтвер, Београд. Имајући у виду да
је ово било прво тематско представљање софтверских
програма који обухватају израчунавање утрошене енергије и
њену анализу, изложба је била солидно посећена и
представља званичан почетак ширег озбиљнијег изучавања и
едукације домаћих кадрова у овој области. Наша фирма (на
штанду је био Никола Сретић, дипл. инж.) је имала прилику
да представи
НАР –
најреферент‑
нији Carrier‑ов
програм у
кратким
цртама
свакоме ко је
за то имао
времена и био
заинтерсован.
У сваком
случају
изложба је
била врло
Никола Сретић на штанду GRAPPA/Carrier – HAP
корисна.
Сматрам да је без обзира на тренутно стање у држави
потребно ићи у корак са свим најнапреднијим техникама у
изучавању и развоју инжењерства енергетски ефикасних
система КГХ, што ће довести како до бољитка у уштеди
енергије, тако и у подизању квалитетнијег инжењерског кадра
за комуникацију са инвесторима, домаћим и страним, и
научним институцијама.
Светислав Јеленић, директор, ПМО, Београд. Идеја о
посебном приказу софтверских алата током конгреса о КГХ
пружила је идеалну прилику да се КГХ стучњацима скрене
пажња на нове тенденције и трендове. Доминантан утисак је
да су пројектантни система КГХ спутани инвеститорима са
једне стране, а да им са друге стране недостају алати помоћу
којих би своје идеје о већој ефикасности пројектованих
система боље образложили. Узевши у обзир уобичајене
начине пројектовања и ана­лизирања система КГХ, очекујемо
да ће се прави
ефекти нашег
првог
појављивања
на овако
организован
начин осетити
на неком од
следећих
конгреса.
Верујем да ће
пословне
ефекте 41.
конгреса,
односно прве
Светислав Јеленић на штанду ПМО‑а, Београд
изложбе
софтвера,
наша фирма
осетити током
наредних
месеци.
Зоран Павловић на штанду
Zoran
Pavlović,
Pavlović
Consulting,
Beograd,
IMPULS ING,
Hrvatska.
Изложба о
КГХ је била
професионално организована, са великим бројем домаћих и
иностраних излагача, где су могле да се на једном месту виде
све домаће и светске новости на пољу КГХ, тако да су
излагачи поред продајних активности, могли да добију и нова
сазнања како би унапредили досадашње пословање. Трајање
изложбе је оптимално одређено, и са техничко‑организационе
стране смо задовољни пруженим условима за презентацију
производа наше фирме у оквиру новог дела изложбе о КГХ
посвећене софтверу и новим технологијама. Учествовање на
овој изложби је допринело приметно већој продаји наших
производа и услуга за време изложбе и конгреса. Све у
свему, захвални смо организаторима и идуће године ћемо
доћи опет.
Миша ЈоЧић, директор, PIPETECH Jočić, Баден,
Швајцарска. Прво бих захвалио на одличној организацији
конгреса који је по ко зна који пут доказао да је то догађај од
изузетног значаја не само за Србију већ и за регион. Такође
бих желео да подвучем да смо имали изванредне услове да
своју фирму прикажемо широком кругу стручњака из разних
области који су исказали велико интересовање за софтвер
фирме Intergraph (бивши
COADE
Engineering
Software) из
САД. Иако
конкретних
захтева за
овом врстом
софтвера,
осим од
стране НИС
Инжењеринга,
није било,
приметили
смо да се на бази информација које смо последњих година
презентирали нашим колегама на КГХ као и на другим
скуповима ове врсте, свест о корисности и квалитетима
софтвера који заступамо постепено повећава. Са тим у вези
се надамо да ће ускоро и потребе у индустрији допринети да
Intergraph‑ов софтвер нађе још ширу примену.
Да бисмо још више помогли нашој индустрији и стручњацима,
у плану нам је да у јуну ове године, у сарадњи са
Intergraph‑ом организујемо „Discovery Tour“ где би више
стручњака специјалиста за сваки од софтвера дошло из САД
у Србију и презентовали на најбољи могући начин своје
производе кроз такозване „workshop“‑ове. Волели бисмо да и
СМЕИТС у томе учествује и помогне у привлачењу на овај
скуп што већег броја наших фирми које би, уверени смо,
могле да имају вишеструке користи од упознавања са
стручњацима из САД, Intergraph‑овим софтвером и методама
њихове примене на конкретим пословима.
Дунавски огранак Међународне организације IBPSA –
(Danube International Building Performance Simulation
Association), под покровитељством Друштва за КГХ.
Организација IBPSA Danube представила је своју мисију,
програм, циљеве рада и понуду за учлањење заинтересова‑
ним појединцима и организацијама.
Под окриљем IBPSA‑е представљени су истраживачко‑развој‑
ни програми и вредни резултати сарадника Лабораторије за
термотехнику Института за нуклеарне науке „Винча“, и
инжењерски резултати тимске сарадње (Лабораторије за
термодинамику и термотехнику Пољопривредног факултета,
Пројметала и
ВЕА‑ИНВИ) у
оквиру интегралног
пројектовања
енергетски
ефикасних
одрживих
зграда
интегрисане
примене
обновљивих
извора
Постери IBPSA-e
енергије.
37
1 • 2011
kgh
Др Жарко Стевановић, научни саветник, Институт за
нуклеарне науке „Винча“, Лабораторија за термотехнику
и енергетику. Одазвали смо се позиву да будемо учесници
ове изложбе у оквиру програма IBPSA Danube, с обзиром да
се у Лабораторији за термотехнику и енергетику Института за
нуклеарне науке „Винча“, већ више година развијају
истраживања у области енергетске ефикасности у
зградарству, квалитета унутрашњег простора, урбаног
загађења и обновљивих извора енергије. Већи број
истраживача је учествовао у реализацији националних и ЕУ
пројеката у овој области, почевши од 2000. године до данас.
Стечена су врхунска знања у овој области, обогаћена је
експериментална база и набављен врхунски софтвер. Поред
овладавања методама експерименталне карактеризације
квалитета унутрашњег простора, истраживачи су већи део
напора
уложили у
савладавање
метода
моделирања
перформанси
зграда и
квалитета
унутрашњег
простора,
користећи
методологије
од стандардих
интегралних
метода до
Др Оливера Ећим и др Жарко Стевановић
најсофисна штанду IBPSA‑е
тициранијих
модела CFD.
Оснивањем огранка IBPSA Danube и његовим
представљањем на овогодишњем конгресу о КГХ,
истраживачима се проширила изузетно важна могућност
непосредне живе комуникације на светском нивоу у циљу
афирмације самих истраживача, измене искустава и
стварања нових контаката у породици истраживача из ове
области у читавом свету.
Иван Ђачић, технички директор, BEOHAMEX, Београд.
Била нам је част и задовољство да учествујемо на изложби
софтвера током изложбе на конгресу о КГХ у Сава центру
децембра прошле године. Због обавеза око пословних
партнера које смо имали током изложбе, нисмо могли да све
време будемо на штанду. Ипак, и у времену у којем смо били,
успели смо да нашим пословним партнерима и студентима
посетиоцима новог дела изложбе презентирамо предности
коришћења софтвера приликом пројектовања климатизације,
инсталација соларне технике и грејања. Наши инострани
партнери су такође били пријатно изненађени пажњом коју
посвећујемо и
овој области.
Мислимо да
овај пионирски
подухват већ
наредне
године може
да буде
значајан део изложбе о КГХ. Било би занимљиво проширити и
конгресни део сличном тематиком. У нашој земљи предстоји
веће технолошко описмењавање инжењера, тако да у погледу
развоја софтвера мислимо да можемо у будућности да уђемо
на тржиште и самом производњом квалитетног софтвера, а
посебно применом у тзв. зеленој градњи.
Како се буду усвајали нови стандарди за коришћење енергије,
чување животне средине и рециклажу материјала, тако ће и
софтверске симулације и програми за прорачуне добијати
више на значају јер ће моћи да дају јасну слику о
економичности инвестиција.
Надамо се да ћете се у будућности борити и за појављивање
издавача или преводилаца стручне литературе (иако се ми
овим не бавимо), јер сматрамо да садашња заступљеност
литературе на изложби о КГХ није довољна. Време широке
примене софтвера у КГХ инжењерству у нас тек долази и
сигурни смо да ће се овај део изложбе усталити у будућој
поставци изложбе о КГХ.
kgh 1 • 2011
38
Теодора Кнез Милојковић, Environmental
Ambassadors, Београд. Амбасадори животне средине су од
1. до 3. децембра 2010. учествовали на 41. конгресу о
грејању, хлађењу и климатизацији у Сава центру, где су на
свом штанду промовисали циљеве и активности своје
организације.
Амбасадори животне средине су непрофитна организација
која кроз пројекте пружа консултантске и експертске услуге у
циљу постизања одрживог развоја и здраве животне средине.
Зелени програм изложбе је допринео промовисању идеје о
повећању енергетске ефикасности, а наша организација је
имала част да буде део овог догађаја, где смо имали прилике
да проширимо мрежу контаката са људима и организацијама
са којима делимо исту визију и циљеве.
Организација
Амбасадори
животне
средине
координира
великим
регионалним
покретом
BELLS који
има за циљ
заступање
идеје о развоју
одрживих
политика и
Ана Маринковић
стварању
простора за
развој зелених послова, чему је овај конгрес знатно допринео,
истичући важност повећања енергетске ефикасности путем
коришћења зелених технологија као нужног предуслова за
стварање здравијих и одрживијих заједница.
Млади волонтери на IBPSA Danube на новом „зеленом
делу“ изложбе о КГХ били су посебно вредни у
представљању програма истраживања и других активности
IBPSA Danube и Лабораторије за термотехнику и енергетику
Института Винча. Посебно су неуморни били млади
истраживач машинске струке Жана Стевановић из „Винче“,
млади архитекти студенти докторских студија Матеја
Живадиновић, технички секретар IBPSA‑е, и Лидија
Миливојевић и Младен Петровић, машинац, координатор
тимова интегралног пројектовања зелених зграда
„Пројметала“ из Београда и члан Борда директора IBPSA
Danube. Ево како су они доживели изложбу и оценили свој
први наступ на изложби.
Жана Стевановић, Институт „Винча“. Имали смо
прилику да прикажемо неке од резултата наших пројеката
(употреба ветрогенератора у урбаној средини, квалитет
унутрашњег простора резиденцијалних зграда, процену
ризика избијања пожара на терминалу А2 Аеродрома „Никола
Тесла“, процену урбаног загађења у централном делу
Амстердама). Оваква презентација је изазвала велику пажњу
од стране посетилаца (поготово из иностранства), што је била
прилика за нас младе истраживаче да ступимо у контакт са
пројектантима, инвеститорима и истраживачима и разменимо
искуства из области енергетске ефикасности у зградарству.
Учешће на изложби је било за мене драгоцено искуство и
велико задовољство јер смо имали прилику да представимо
свој рад учесницима конгреса из бројних земаља света.
IBPSA Danube
као огранак
светске
асоцијације
пружа
могућност да
се и млади
истраживачи
укључе у
међународну
размену
искустава и
достигнућа из
области
моделирања
Жана Стевановић, Марија Тодоровић, Захра Хатани
и Марија Живковић
перформанси зграда, квалитета унутрашњег ваздуха и
урбаног загађења. IBPSA проширује видик младим
истраживачима да брже достигну врхунске домете у свом
раду и на међународном нивоу.
Матеја Живадиновић, архитекта. Конгрес о КГХ је, како
за мене, тако и за новоформирану организацију IBPSA
Danube, био први сусрет са широм публиком колега и
колегиница машинаца.
И чини ми се
да су реакције
током тог
сусрета биле
позитивне и,
што је
најбитније,
чини се да је
задовољство
било обострано. Имао
сам прилику
да као дипломац АрхитекМатеја Живадиновић (с лева) и чланови IBPSA‑е из тонског
Румуније и Србије
факултета
Универзитета
у Београду, раме уз раме са машинцима, представим
организацију чији је циљ да нам свима олакша сарадњу и
пројекте учини енергетски ефикасним. Мада сам технички
мање поткован од колега који су завршили Машински
Стручни скупови
Оснивачка конвенција
Serbia Green Building Council‑а
(Београд, хотел „Hyatt“, 22. новембра 2010)
Независна и непрофитна организација Савет
зелене градње Србије (SrGBC), основана са циљем
да подржи развој одрживе градње, представљена
је 22. новембра у београдском хотелу „Hyatt“
Визија Савета зелене градње
Србије је да постане поуздана
организација која ће водити
земљу ка одрживости у
сваком аспекту животне и
радне околине. Мисија Савета
зелене градње Србије је да
подстакне и обликује
трансформацију српске
грађевинске индустрије и
тржишта ка системима
одрживости и пракси зелене
градње. Идеја организације је
да подстакне фирме,
предузећа, извођаче и све
учеснике у области
грађевинарства да
размишљају о примени
стандарда који ће допринети
одрживом развоју и уштеди
свих видова енергије.
Скупу се прво обратила
председница Савета зелене
градње Србије, Марија
Голубовић, која је напоменула
да је чланство у организацији
отворено за све директне и
индиректне учеснике у
факултет, било ми је изузетно драго то што су посетиоци
штанда IBPSA Danube разумели оно што сам и ја разумео, и
на основу тога и стручних инпута других чланова IBPSA‑е
одлучивали да узму учешће у новоформираној
организацији.
Четири дана конференције су протекла у смењивању
дискусија на штанду IBPSA‑е, позивању колега у помоћ
када су теме одлазиле ван мог домашаја и предавања која
су ми, по тематици, била блиска.
Поред представљања организације, посебно вредне су
биле дискусије које смо, током боравка на штанду, водили
на тему сарадње машинаца и архитеката, док су уклањање
стереотипа и позитивна енергија долазили као продукт
свега тога. Коначно, све се то завршавало са позивима на
сарадњу и остајање у контакту, како би се и размена
ставова и знања наставила.
Конгрес о КГХ је завршен, а као резултат остали су бројни
контакти и нова знања која сам стекао.
На адресу председника IBPSA World, господина Ian‑а
Beausoleil‑Morrison‑а, отишли су подаци о преко 150 нових
чланова регионалног удружења чији је циљ да окупи
експерте свих инжењерских дисциплина без чијег
заједничког приступа интегралном пројектовању, уз
спровођење динамичких симулација није могуће
пројектовати, изградити и управљати енергетски ефикасном
одрживом зградом – зградом нула енергије.
Марија С. Тодоровић
грађевинској индустрији. Она
је истакла да Савет зелене
градње Србије води своје
чланове у бољу будућност у
којој ће зграде бити боље
изграђене, ефикасне,
комфорне и приступачне за
своје кориснике и друштво у
целини.
Градња „зелених зграда“, која
је у Србији заступљена у
малом проценту, могла би да
допринесе уштеди од 25 до 50
одсто енергије у зградарству и
смањењу трошкова
одржавања зграда за око 30
одсто, изјавила је Марија
Голубовић. „Зелене зграде“
могу да утичу на то да се у
зградарству количина отпада
смањи за 70 одсто, емисија
угљен‑диоксида за око 35
одсто и потрошња воде за 40
одсто, рекла је М. Голубовић.
Еколошка предност зелене
градње односи се на смањену
емисију штетних материја,
очување вода, коришћење
атмосферских падавина,
редукцију отпада и смањење
температуре ваздуха у
градовима. Циљеви Савета
зелене градње Србије поред
осталог су и подизање
националне свести о
високоефикасним праксама
градње и уређењу закона који
се односе на ту област.
„Очекујем да ће држава
подржати доношење посебног
закона који се бави зеленом
градњом или одобрити измене
постојећих закона који се тичу
енергетике, градње и очувања
животне средине“, рекла је на
крају Марија Голубовић.
Скупу су између осталих
присуствовали градски
секретар за заштиту животне
средине, Горан Триван,
Слободан Цветковић, из
Министарства за просторно
планирање и заштиту животне
средине, и Горан Петковић,
Учесници оснивачке конвенције Serbia Green Building Council‑a и председавајући на конвенцији (слева): Сањин Грбић, Младен Вуканац, Марија Голубовић,
Слободан Цветковић и Горан Триван
39
1 • 2011
kgh
секретар у Министарству за
рударство и енергетику.
„Број људи се повећава а
ресурси се смањују. Циљ
зелене градње је очување тих
ресурса. Велико је питање
може ли Београд да поднесе
оволики број становника, а
временом ће без обзира на
технологију бити све теже.
Градови јесу неминовност, па
зато и идемо на зелену
градњу“, истакао је Горан
Триван. Он је још додао да
град Београд тежи увођењу
зелене градње јер је то
улагање у будућност.
„Србија троши до пет пута
више енергије од земаља ЕУ,
а Београд лежи на
неискоришћеној енергији –
термалним водама које су, уз
увођење топлотних пумпи, део
решења одрживости енергије“,
закључио је Триван.
Саветник у Министарству
животне средине Слободан
Цветковић је рекао да су
основе зелене градње
рационална употреба енергије
и материјала, смањење
емисије отпада и газдовање
отпадом као извором
сировина. Он је истакао да
српска привреда у том
погледу још много заостаје за
привредама земаља ЕУ.
До краја године Србија би
требало да донесе правилник
из области енергетског
менаџмента, чиме ће наша
земља први пут добити
енергетску сертификацију
зграда. „То ће допринети
рационалном газдовању
енергијом без утицаја на
квалитет живљења. Сектор
зградарства троши између 40
и 50 одсто енергије. Највећи
број зграда у Србији изграђен
је у периоду од 1970. до 1990.
године са неадекватним
системом топлотне изолације,
неадекватном бригом о
употреби материјала и
недовољним квалитетом
живљења. Министарство
животне средине и просторног
планирања доношењем новог
Семинар о потисној вентилацији
Овогодишњи семинар познате немачке фирме
TROX био је посвећен највећим делом потисној
вентилацији и пројектантима. Одржан је 15.
децембра 2010. године у хотелу ЗИРА у Београду,
у присуству преко 120 слушалаца и то (у код нас
још неуобичајено време) од 15.30 до скоро 21.30
сати – ако уз семинар рачунамо и заједничку
вечеру, коју је мало ко пропустио
Закона о планирању и
изградњи први пут у
законодавство Србије уводи
енергетски менаџмент“, рекао
је С. Цветковић.
Савет зелене градње Србије
је члан Светског савета
зелене градње (World Green
Building Council) и као такав
има приступ
интернационалним
семинарима, најбитнијим
информацијама и најбољим
примерима из области зелене
градње. Светски савет зелене
градње је унија националних
савета, чија је мисија да
убрзају трансформацију
изграђеног окружења ка
одрживости. Брзорастућа
мрежа GBC представља више
од 50% глобалне грађевинске
активности. Глобална мрежа
GBC води покрет који
обједињује еколошку и
социјалну одговорност
градитељске индустрије.
Читав догађај и промоцију
Green Building Council‑а за
Србију у хотелу „Hyatt“
у индустрији и продајним
објектима као „потисне
вентилације из плафона“ где
се хладан ваздух убацује у
просторију посебним
хоризонталним дифузорима
PROCONDIF.
Клаус Пухер (TROX Аустрија)
говорио је о системима вода–
ваздух фирме TROX: о
индукционим дифузорима и
Презентацију о принципима
рада потисне вентилације,
њеној примени за комфорне
инсталације и у индустрији,
дистрибутивним дифузорима
и компјутерском програму за
прорачуне и избор опреме,
одржао је г. Хајнц Фарни, из
фирме TROX HESCO, из
Швајцарске. Разумевању
принципа рада допринели су и
врло илустративни филмови о
струјању ваздуха кроз
просторију при раду потисних
дифузора, који су снимљени
при лабораторијским
испитивањима дифузора
спроведеним у фирми TROX
HESCO.
Семинар о потисној вентилацији одржан је у београдском хотелу „Зира“
Product Finder (EPF) за
прорачуне посебних
критеријума комфора (брзине
иструјавања, температура
доводног ваздуха, комфорна
разлика температура) и избор
дистрибутивних елемената
(вертикалних дифузора).
Слушаоцима је представљен
и компјутерски програм Easy
Такође је представљена и
примена потисне вентилације
40
Иза свега овога стоји идеја и
чврсто начело да се сви
производи уграђују и користе
са максималном енергетском
ефикасношћу чиме су у Green
Building Council‑у Србије
препознали природног
партнера и сарадника на
реализацији идеја о
енергетској уштеди и
ефикасности.
Организацију SrGBC су
основале следеће компаније:
„Energo Energy Efficiency
Engineering“, „Колинг“, „Дунав
Осигурање“, „Атеље Грбић“,
„Терминг“, БМСК, „Топлица
Дрво“ и „Sauter Building Control
Serbia“.
Марија Голубовић
температура воде (типично 14
°С у односу на 7 °С) и самим
тим већа ефикасност
расхладних агрегата за 22%,
смањени трошкови
одржавања (чишћење
дифузора врши се сваке 4
године), нема прикључка
(каблова) за довод електричне
енергије ни потрошње
електричне енергије у
дифузору, нема појаве
промаје у просторији, дужи је
радни век уређаја (20–25
година) – нема покретних
делова, нижи ниво буке у
просторији (испод 30 dBA) итд.
Драган Поповић (ТРОX –
Представништво Београд)
упознао је слушаоце са
системом labcontrol и easylab
за регулацију и повезивање
елемената опреме за
убацивања и извлачења
ваздуха у лабораторијама са
дигесторима и одржавање
притиска и њима.
Основно начело потисне
вентилације (на енглеском
displacement ventilation, на
немачком Quellelüftung) јесте
остваривање услова
угодности у зони рада и
боравка људи и
одстрањивање загађивача из
просторије најкраћим путем из
зоне кретања и боравка људи.
kgh 1 • 2011
подржала је италијанска
компанија MP3. Компанија
MP3 се бави производњом
савремених производа и
компоненти за: климатизацију,
вентилацију, ватросталност и
ватроотпорност инсталација,
пречишћавање ваздуха и
елемената за бољу акустику
простора.
њиховим предностима у
односу на системе са
вентилатор‑конвекторима (fan
coil) у уштеди енергије и
заштити животне средине са
нагласком на мањим
трошковима у експлоатацији.
Да поменемо наведене
предности: уштеде у количини
потребне воде, виша
Морамо да напоменемо добро
и стручно симултано
превођење, јер су преводиоци
поред стручне терминологије,
успели да се изборе и са
швајцарским дијалектом
немачког језика којим је
говорио представник TROX
HESCO‑а из Швајцарске.
Дружење учесника продужено
је уз вечеру и шведски сто са
атрактивним комбинацијама
укуса и прилога из италијанске
кухиње.
Ж. Перишић, дипл. инж.
Радни састанак Дунавског огранка
ASHRAE‑a у Београду
Дунавски огранак Америчког друштва инжењера
за грејање, хлађење и климатизацију (ASHRAE)
за подунавске земље (ASHRAE Danube Chapter)
основан је априла 2005. године у Темишвару, на
иницијативу чланова ASHRAE‑a из Румуније и
наше земље. Огранак данас обухвата преко 170
активних чланова из Чешке Републике, Словачке,
Аустрије, Мађарске, Румуније, Бугарске, Словеније,
Хрватске, Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе,
Македоније и Албаније – земаља чија популација
броји близу 100 милиона. Србија данас има већ
преко 60 активних чланова ASHRAE‑а, чију већину
чине студенти из студентских огранака основаних у
Крагујевцу и Новом Саду
Редовни састанци Дунавског
огранка ASHRAE‑а (ASHRAE
Danube Chapter) одржавају се
у Београду у већ устаљеном
термину – трећег дана
конгреса, односно по
завршетку рада децембарског
међународног конгреса о
грејању, хлађењу и
климатизацији. Тако је ове
године у оквиру 41. конгреса
о КГХ одржан састанак 3.
децембра 2010. г., у
присуству више од 50
учесника. Састанак је био
отворен за све учеснике
конгреса а не само за
чланове ASHRAE‑а, којих је
било међу присутнима из
Србије, Македоније, Румуније,
Италије, Грчке, Француске,
САД, Либана, Ирана и других
земаља.
Овом састанку је претходила
посебна седница конгреса
посвећена нискоенергетским
зградама, на којој је
саопштено осам радова
чланова Дунавског огранка
ASHRAE‑а.
Састанку су председавали г.
Самир Трабулси (Samir
Traboulsi, Либан), један од
Председавајући (слева): S. Traboulsi (Либан), I. Boian (Румунија),
Б. Благојевић (Србија) и М. Бојић (Србија)
годину, г. Братислав
Благојевић (Машински
факултет, Ниш), актуелни
председник Дунавског
огранка, и г. Милорад Бојић
(Машински факултет,
Крагујевац).
И овај састанак у Београду,
као и многи претходни, био је
почаствован присуством
председника ASHRAE‑а,
госпође Лин Белингер (Lynn
Bellenger), која је поздравила
присутне и саопштила да
Дунавски огранак ASHRAE‑а
добро ради и да тренутно
има 172 активна члана и две
студентске секције (у
Крагујевцу и Новом Саду).
Председница ASHRAE‑а, гђа Lynn
Bellenger, поздравља чланове
ASHRAE‑а и учеснике састанка
директора Извршног одбора
ASHRAE‑а и први председник
RAL‑а (ASHRAE
Region‑at‑Large је Велики
огранак ASHRAE‑а који
обухвата територију Европе и
Азије, у коме је и Дунавски
огранак), г. Јоан Бојан (Ioan
Boian), Румунија, следећи
изабрани председник
Дунавског огранка за
мандатни период 2011–2012.
Затим су о активностима
чланова ASHRAE‑а у својим
земљама говорили г.
Трабулси (Либан), г. Јоан
Добоши (Темишвар,
Румунија), потпредседник
РЕХВА‑е и секретар
Дунавског огранка, г. Ристо
Цицонков (Македонија), г‑ђа
Тарлеа (Gratiela Maria Tarlea),
Румунија, и г. Роберт
Гаврилиук (Robert Gavriliuc),
такође из Румуније.
Председник Дунавског
огранка, проф. Братислав
Благојевић, поднео је
извештај о досадашњем раду
и упознао присутне са
Акционим планом за 2010–
2011. годину, чије је тежиште
рад са студентима и младим
инжењерима.
У свом додантном извештају,
г. Александар Анђелковић,
председник студентске
секције ASHRAE‑а на
Факултету техничких наука у
Новом Саду, известио је
присутне да делегација ове
секције у јануару 2011. г.
одлази на конгрес ASHRAE‑а
у Лас Вегасу да прими
награду која је освојена у
такмичењу студентских
пројеката у организацији ове
инжењерске асоцијације.
Са завршетком овога
састанка, окончан је и 41.
конгрес о КГХ, па је проф.
Бранислав Тодоровић,
председник Друштва за КГХ
Србије и председник
Организационог одбора 41.
међународног конгреса и
изложбе о грејању, хлађењу и
климатизацији, прогласио 41.
конгрес и изложбу
затвореним, уз оцену да су и
конгрес и изложба били
успешни и са великим бројем
гостију из више од 20
земаља, позивајући све
присутне и госте и излагаче у
ресторан Сава центра на
опроштајни ручак.
Групни снимак учесника састанка Дунавског огранка ASHRAE‑а у Београду
41
1 • 2011
kgh
COOLTECH окупио
врсне стручњаке
расхладне технике
На својој презентацији
продајног програма, фирма
„Cooltech solution“, из
Београда, окупила је наше
најпознатије стручњаке из
Exchangers (Geodhart, Küba,
PHE Systems, Polacel);
Baltimore Aircoil; Parker (Herl,
Sporlan); Basseling‑group;
Sika, MTH, Kide, Leitenberger,
WCB и др.
Основна делатност фирме
данас обухвата индустријска
расхладна постројења
(амонијачна и СО2),
Конференција је одржана у великој сали хотела „Maritim“ у Нирнбергу
Са презентације „Coolteh Solutions“, у малој сали позоришта Madlenianum
области расхладне технике.
Било је то колегијално
дружење познатих одржано у
неформалној атмсфери и
пријатном амбијенту мале
сале позоришта
„Мадленианум“ у Земуну.
Понуда фирме „Cooltech
solution“ обухвата
производне програме
познатих светских фирми:
GEA Refrigeration (Grasso,
AWP i REVACO); GEA Heat
комерцијална расхладна
постројења (фреонска),
расхладне куле,
климатизационе и
вентилационе системе,
индустријску опрему за
прераду воћа и поврћа и
производњу сладоледа,
аутоматизацију процеса у
прехрамбеној индустрији и
све неопходне компоненте
система у расхладној техници.
Ж. П.
„Емерсонова“ конференција
„Корак у нове светове“
„Емерсон“ је америчка корпорација са око 130.000
запослених широм света, која нуди производе
и услуге у неколико области: енергетици,
процесној техници, индустријској аутоматизацији,
климатизацији и хлађењу, и у домену
професионалних алата и система складиштења
„Emerson Climate
Technologies“ је део
„Емерсона“ са око 16000
запослених и 30 производних
локација, који се бави
облашћу грејања, хлађења и
климатизације и који је познат
по својим брендовима
„Copeland“, „Alco Controls“,
„Dixell“, однедавно и „Vilter“
(произвођач вијчаних и
клипних компресора за
индустријско хлађење) и
дугим.
Имајући у виду значај питања
одрживости човекове
околине, као и одговорности у
погледу потрошње енергије
као кључних питања која су
kgh 1 • 2011
42
покретачи развоја нових,
иновативних, тржишно
оријентисаних производа и
технолошких решења,
„Emerson Climate
Technologies“ је 12. октобра
2010. године, непосредно
пред почетак највећег
светског сајма из области КГХ
– „Chillventa“ у Нирнбергу
(Немачка), у изузетној
атмосфери хотела „Maritim“, у
центру града, одржао
конференцију под називом
„Step into new worlds“.
Након ручка у опуштеној
атмосфери, који је био
прилика за међусобно
упознавање преко 200
Господа Пејковић, Џинић, Коси и Стајић на „Емерсоновој“ конференцији
у Нирнбергу
учесника, уводном
презентацијом о самој
компанији „Емерсон“ и
уводним предавањем
Gunter‑а Verheugen‑а, бившег
члана Европске комисије, који
је као предавач по позиву
говорио о европској визији
одрживости човекове околине
и њеном утицају на саму
Европу и њену индустрију,
започео је званични део
конференције.
материјала у последњих
неколико година, као и о
најновијим „Емерсоновим“
достигнућима и искуствима у
погледу коришћења
различитих расхладних
флуида.
Током 4 сата смењивали су
се еминентни предавачи,
углавном директори и
потпредседници задужени за
поједине области бизниса,
који су говорили о најновијим
стремљенима у областима
којима се баве и
„Емерсоновим“ одговорима
на изазове те врсте.
Конференцији су
присутвовала и четворица
колега из Србије, који су то
поподне и вече искористили
за упознавање, дискусију и
размену искустава са
еминентним званичницима из
„Емерсона“.
Тако је, између осталог, било
говора о енергетској
ефикасности уређаја и
постројења, као једној од
незаобилазних тема свих
скупова и штампаних
Emerson Climate Technologies
Selska 93 - 10002 Zagreb, Croatia
Tel +3851/560 3875 - Fax +3851/560 3879
Email: [email protected]
Домаћин се нарочито
потрудио да после
различитих сегмената
предавања изазове дискусију
у чему је, са променљивим
успехом, углавном успевао.
Ова изузетно добро
организована конференција
завршена је свечаном
вечером са пригодним
програмом, а дискусије су
настављене и наредних дана
на самом сајму „Chillventa“.
З. Стајић
GreenBuilding конференција у Словенији
– о трендовима у зеленој градњи
За нама је 1. GreenBuilding конференција, која је
протекла под насловом „Архитектура и енергетика
у сазвучју“, одржана 25. новембра 2010. у
Марибору. Сврха GreenBuilding конференције је
била да се продискутује питање како квалитетније
зграде могу да допринесу квалитетнијем животу
људи који у њима живе и да ли архитекти и
пројектанти могу да заједничким снагама доведу
инвеститора до зелене градње, која је у погледу
трошкова и животне средине прихватљивија
Бојан Гавез, вођа 1.
GreenBuilding конференције,
мисли да су „пројектанти и
архитекти ти који усмеравају
како ће зграде утицати на
људе и околину у смислу
ниске потрошње енергије и
ниских трошкова, али не на
водећи стручњаци у својим
областима:
– др Марија Тодоровић
(Београд, Србија), ASHRAE
Fellow и професорка
Универзитета у Београду и
Универзитета у Нанјингу, у
Кини;
мишљења и идеје, на којима
морамо радити заједно, како
бисмо инвеститоре и државу
боље информисали о
квалитетнијој градњи зграда и
кућа. На тај начин желимо да
избегнемо неквалитетне
пројекте који су морално
неодговорни, какав је на
пример Педијатријска клиника
у Љубљани, јер на крају
дебљи крај увек извуку људи,
у овом случају болесници,
који покушавају да се опораве
у нехуманим условима
неупотребљивих објеката.
Саставни део конференције
био је и ексклузивни обилазак
техничких просторија у
интелигентној згради
Пословно‑трговинског објекта
АБ Песница (Меркатор).
На конференцији је било
могуће запазити два тренда
који имају заједничку основу:
повезивање. Први тренд је
свакако разумевање
стручњака да морају своје
знање и искуство међусобно
да деле током процеса
изградње зграда, уколико
желе да оне на крају буду
изведене као зелене. Није
више потребно размишљати
само о складу архитектуре и
енергетике у оквиру једне
зграде, већ се морају узети у
обзир и суседне зграде.
Можда постоји могућност да
се две суседне зграде
енергетски допуњују и самим
тим функционишу у симбиози,
што значи да уколико једна
зграда располаже
енергетским вишковима, тај
вишак може да дâ другој
згради и обрнуто, а то
представља други тренд ове
конференције.
Наиме, морамо знати да смо
ми, пројектанти и архитекти,
они који морају достићи два
циља човечанства – први је
европска директива која
стреми ка нула‑енергијским
кућама до 2019. године, а
други циљ је смањивање
ослобађања СО2 за 50% до
2050. При томе не смемо
ускратити највиши комфор
боравка човеку и друштву.
Прву GreenBuilding
конференцију, у години у којој
обележава 20. годишњицу
рада, организовало је
предузеће Менерга
Словенија, у Марибору, при
чему можемо да најавимо да
ће конференција постати
место годишњег окупљања и
зближавања оних који
стварају зелене зграде.
Мр Божидар Шћепановић,
дипл. инж. маш.,
Менерга Србија
Предавања на конференцији одржали су Марија Тодоровић...
... и Данијел Муршич
рачун снижавања животног
комфора“.
На конференцији су
учествовали бројни
мултидисциплинарни
предавачи и гости, који су
проблематику потрошње
енергије у зградама
посматрали свако из свог
угла – архитектуре,
енергетике, екологије и
колективног здравља
друштва у целини. Поносни
смо на то што су на
конференцији учествовали
– др Andreas Nordhoff (Келн,
Немачка), архитект,
стручњак за пасивне зграде
са Института за
дугорочну градњу, Немачка
(IBN);
– Stan Cox (Канзас, САД)
научник и писац;
– Данијел Муршич (Марибор,
Словенија), директор
предузећа Менерга
Словенија.
Конференција је важна пре
свега зато што даје могућност
да стручњаци размене
43
1 • 2011
kgh
Наши у свету
Још један успех
Јелене Сребрић
Истраживање могућности
побољшања вентилације у
великим моноволуменским
продавницама, почело је у
оквиру истраживачког
пројекта награђеног од
ASHRAE‑а и финансираног са
1,5 милиона долара од
стране Националног
института за стандарде и
технологију (NIST).
Др Јелена Сребрић
Пројекат „Вентилација и
квалитет унутрашњег ваздуха
у малопродајним објектима“,
трајаће три године и један је
од 27 пројеката
финансираних од стране
NIST‑а који истражују технике
мерења у науци и техници.
Пројекат, који је ASHRAE
наградио, воде главни
истраживач др Џефри Сигел
(Jeffrey Siegel), са
Универзитета Тексас у
Остину (САД), и истраживач
др Јелена Сребрић, са
државног Penn State
универзитета, Филаделфија
(САД).
Др Јелена Сребрић је
професор на Факултету за
архитектонско инжењерство
на Pennsylvania State
University, америчком
државном универзитету
познатијем под именом Penn
State (Филаделфија, САД).
Јелена Сребрић је
дипломирала и
магистрирала на Машинском
факултету у Београду, на
смеру Термотехника, а
докторирала у Бостону
(САД) на чувеном MIT‑у
(Massacusetts Institute of
Technology).
Са делом својих
истраживања о утицају
„зелених“ зграда на осећај
угодности и здравље људи у
њима, Јелена Сребрић је
упознала нашу стручну
јавност на веома посећеном
предавању одржаном прошле
године у Београду, у
организацији Друштва за КГХ
Србије.
Ж. П.
Енергија
Отворено
највеће поље
ветроелектрана
на мору
Највеће поље ветроелектрана
на мору у свету пуштено је
јесенас у погон у
територијалним водама
Велике Британије. Британија
се нада да ће постати светски
лидер у индустрији
производње обновљивих
извора енергије.
Ветроелектране је саградила
шведска компанија „Vattenfall“.
Укупно сто турбина
производиће довољно
енергије за више од 200.000
домаћинстава. У склопу
пројекта биће инсталисана
укупно 341 турбина током
следеће четири године, у
вредности од 780 милиона
фунти (1,2 милијарде долара).
Поље „Thanet“ покрива
подручје веће од 35
kgh 1 • 2011
44
квадратних километара и
имаће капацитет до 300
мегавата електричне снаге,
ако ветар буде дувао брзином
од 16 метара у секунди.
У следећих десетак година
очекује се да ће уз британску
обалу у погону бити око
10.000 турбина. Та могућност
привукла је велике иностране
улагаче, укључујући и
„Vattenfall“, норвешки „Statoil“
и немачки PWE.
Р. К.
Чеси граде
електрану на
Пештеру
Чешки Енергетско‑привредни
фонд заинтересован је да, у
сарадњи са Владом Србије и
општином Сјеница, гради
термоелектрану на Пештеру,
снаге 320 мегавата, у коју би
уложио око 700 милиона евра.
Први киловатсати струје из
пештерске термоелектране
требало би да „потеку“ за
десетак година. За градњу
електране на Пештеру, која би
била еколошки потпуно
„чиста“ и упослила око 1.000
радника, заинтересоване су у
неке компаније из Италије,
Немачке и још неких земаља.
На Пештеру је неискоришћено
више од милијарду тона
одличног мрког угља, а има и
лигнита који се може
експлоатисати површински;
пештерски угљени басен по
богатству одмах је иза
косовског. Сјенички рудник
„Штаваљ“, који једва
преживљава, годишње ископа
само 70.000 тона „црног
злата“.
Р. К.
За енергетску
ефикасност 30
милиона евра
ProCredit банка и Немачка
развојна банка (KfW)
потписале су у октобру 2010.
године уговоре о две нове
кредитне линије, укупне
вредности 30 милиона евра,
помоћу којих ће ProCredit
банка појачати подршку
унапређењу енергетске
ефикасности у пословању
малих и средњих предузећа и
великог броја домаћинстава у
Србији.
У питању су два аранжмана,
од којих се први, у вредности
од 20 милиона евра, односи
на кредитну линију коју
обезбеђује Влада Немачке,
док се други кредитни
аранжман, вредан 10 милиона
евра, односи на кредитну
линију из фондова Европске
уније.
Прва кредитна линија од 20
милиона евра користиће се за
одобравање зајмова не већих
од милион евра, а корисници
ће бити приватна домаћинства
и компаније из приватног
сектора.
ProCredit банка и ProCredit
лизинг до сад су, у сарадњи
са KfW банком, пласирали у
Србији већ више од 100
милиона евра у развој сектора
малих и средњих предузећа,
од чега је део средстава био
посвећен унапређењу
енергетске ефикасности
предузећа и промоцији
коришћења обновљивих
извора енергије. КфW
спроводи финансијску помоћ у
Србији, а инвестиције које су
финансиране преко те банке
достигле су ниво од око 840
милиона евра, од чега је
преко 430 милиона
инвестирано у сектор
енергетике, 170 милиона у
водоснабдевање, а 240
милиона евра је намењено
финансијском сектору.
Р. К.
Први киловатсати
од ветра крајем
2011. године
Компанија „Енерговинд“
почеће на пролеће изградњу
ветропарка у општини
Пландиште, код Вршца,
најавио је јесенас председник
Управног одбора те фирме
Бранислав Матић. Председник
општине Зоран Воркапић
рекао је да ће сви потребни
документи бити спремни за
почетак наредне грађевинске
сезоне, како би грађани што
пре осетили користи од
инвестиције једнаке
стогодишњем општинском
буџету. Једна од
најнеразвијенијих општина
Србије очекује инвестицију од
150 милиона евра.
Пред Скупштином општине
Пландиште налази се план
детаљне регулације, следи
локацијска, па грађевинска
дозвола. „Енерговинд“ је већ
од приватних власника
закупио 50 локација и платио
их 25 година унапред и за то
дао више од 12 милиона
динара. Матић наглашава да
ће грађани Пландишта, чији је
годишњи буџет око два
милиона евра, имати
вишеструку корист од
инвестиције „тешке“ око 150
милиона евра.
„Прво, долазак високе
технологије ставља ову
општину у центар пажње.
Друго, ангажоваћемо велики
број локалних фирми на
изградњи и упослити доста
људи. Треће и најважније,
основали смо фирму
„Виндпарк Пландиште 1“, тако
да ће се порез на промет
убирати у Пландишту, што
значи да ће Пландиште сваке
године вишеструко увећати
свој буџет“, рекао је Матић.
Локална самоуправа чини све
како би компанији
„Енерговинд“ што пре
омогућила да почне подизање
50 ветрогенератора, укупне
снаге 110 мегавата, што би
кроз неколико година
вишеструко повећало скромни
општински буџет (ове године
свега два милиона евра).
Сада се чека усвајање плана
детаљне регулације тог
земљишта у катастарским
општинама Пландиште,
Велика Греда, Јерменовци и
Барице, како би могли да
поднесу захтев за добијање
грађевинске дозволе.
„Процедура је више него
компликована. Потребно је
више од 45 дозвола да бисмо
добили грађевинску дозволу,
и све то траје око годину дана.
Најважније кораке ка добијању
дозволе смо прошли, па
очекујемо да ћемо већ у
марту, када почне нова
грађевинска сезона, закопати
први ашов“, каже Мирослав
Копечни, саветник на овом
пројекту.
„Када имате могућност да
стогодишњи буџет добијете за
само годину‑две, јасно вам је
зашто толико желимо да се
овај пројекат што пре
реализује. То отвара и
могућност запошљавања
локалног становништва,
првенствено за почетне
грађевинске радове. Зато
ћемо учинити све да до
почетка следеће грађевинске
сезоне инвеститор има све
потребне дозволе“, обећао је
Воркапић.
Повољност за инвеститора
јесте и то што се у близини
будућег ветропарка налази
далековод од 110 киловолти,
који би могао да прими сву
произведену „зелену“ енергију.
М. Г.
Први систем
за рециклажу
расхладних уређаја
Рециклажни центар „БиС“
представио је иновације у
области рециклаже
електронског и електричног
отпада, флуоресцентних цеви
и расхладних уређаја, као и
акцију стварања националне
мреже сакупљача за ЕЕ отпад
„Пружите руку природи“.
Рециклажни центар „БиС“ је
те иновације представио на
сајму Eco Fair који је одржан
на Београдском сајму, где је
премијерно представљена и
линија за рециклажу и
дегасификацију расхладних
уређаја, која је увезена из
Холандије.
„Тренутно се у Србији, осим
компаније ‘Божић и синови’,
нико не бави рециклажом
фрижидера и расхладних
уређаја, тако да је у плану
сарадња са највећим
увозницима и произвођачима,
која би омогућила еколошко
збрињавање расхладних
уређаја“, истиче се у
саопштењу.
До сада у Србији није
постојала рециклажа
расхладних уређаја, а
фрижидери и остали
расхладни уређаји
завршавали су на депонијама,
углавном заједно са
компресором који садржи
фреон и уље који су
непрофесионалним
третманом завршавали у
атмосфери.
Нови систем АТН омогућава
да се расхладни уређаји
третирају у потпуности на
еколошки начин, и да се из
њих извади и одвоји фреон и
уље. Уље може наћи примену
директно као енергетско
гориво, а фреони, ако се буду
одвајали по врстама, такође
могу поново да се користе.
Држава још од 7. априла 2010.
године наплаћује таксу за
сваки произведен и увезен
фрижидер, тако да се очекује
да Фонд за заштиту животне
средине тај новац врати у
рециклажну индустрију којој је
такса и намењена, истиче се у
саопштењу.
Станови који
штеде енергију
Светска економска рецесија,
која се одразила и на тржиште
некретнина у Србији и довела
до значајног пада и понуде и
тражње, ипак је донела и
нешто позитивно.
Наиме, у настојању да
придобију купце, којих је
знатно мање него претходних
година, инвеститори се
опредељују за градњу
квалитетнијих објеката. Једна
од важних ставки квалитета
јесте енергетска економичност
зграде. То конкретно значи
уградњу материјала који
обезбеђују одличну топлотну
изолацију, вођење бриге о
топлотним мостовима, као и
уградњу нискоемисионог
стакла. ГП „Греда“ из Ваљева
је међу првим инвеститорима
који у градњи примењују
савремена решења за
топлотну и звучну изолацију
својих објеката.
Овакав систем градње
омогућава корисницима
знатно ниже трошкове
грејања, с обзиром да сваки
стан или локал има свој мерач
утрошене енергије
(„калориметар“) и грејање се
плаћа према потрошњи
енергије, која је у овим
објектима знатно мања.
Такође, то подразумева да су
и трошкови расхлађивања у
летњем периоду мањи.
Предузеће „Греда“ из Ваљева
постоји и успешно послује већ
17 година. „Греда“ је само у
последњих 10 година
изградила и продала преко
1500 станова и локала у
Београду и око 300 станова и
локала у Ваљеву. У „Греди“
кажу да њихови купци имају
потпуну правну и финансијску
сигурност, с обзиром да је цео
процес вођења инвестиције у
њиховим рукама, почев од
прибављања локације, преко
пројектовања, обезбеђивања
сагласности и дозвола за
градњу, извођења радова па
до укњижења и продаје
новоизграђеног простора.
У Београду је у току градња
стамбено‑пословног објекта у
Иванковачкој улици број 8–10.
Ради се о две ламеле
спратности: два нивоа
подрума са гаражама,
приземље са локалима и пет
спратова са укупно 59 станова
разних структура, од
гарсоњера до четворособних
станова. То је укупно 3500 m2
нето продајног стамбеног
простора, 1300 m2 пословног
простора и 900 m2 гаражног
простора.
Објекат ће бити опремљен
комфорним лифтовима, видео
интерфоном; ходници и
степениште ће бити обложени
гранитом. Сваки стан ће
имати сигурносна улазна
врата, квалитетну унутрашњу
столарију од медијапана,
храстов паркет прве класе.
Радијатори су алуминијумски,
веома лепог облика, керамика
је са бордурама, купатила
модерно опремљена. Фасадна
столарија је од квалитетних
увозних ПВЦ профила са
нискоемисионим стаклима.
Ништа лошије неће бити
опремљени ни остали објекти
чија је градња у току.
Р. К.
Нове инвестиције
у „Колубару“
Инвестиције у Рударски басен
„Колубара“ током 2010. године
износиле су преко 80 милиона
евра, а производња угља
премашила је планирану за
пет одсто. У рад је пуштен
обновљени багер „глодар
девет“, у који је уложено 15
милиона евра.
Директор Рударског басена
„Колубара“ Небојша Ћеран
изјавио је на свечаности
поводом пуштања у рад
обновљеног багера „глодар
девет“, да су укупне
прошлогодишње инвестиције
у тај угљенокоп знатно веће
од свих претходних година.
Производња угља износила је
око 30 милиона тона. Ћеран је
најавио да ће у 2011. години у
Рударски басен „Колубара“,
који послује у оквиру
Електропривреде Србије, бити
уложено 130 милиона евра,
али није прецизирао у које
пројекте.
Министар енергетике и
рударства Србије Петар
Шкундрић рекао је да се из
угља у „Колубари“ производи
50 одсто струје у Србији,
односно 17 до 18 милијарди
киловатсати електричне
енергије годишње.
„Влада Србије ради на томе
да се у Колубару инвестира
око 100 милиона евра“, рекао
је Шкундрић.
Директор Електропривреде
Србије Драгомир Марковић
истакао је да овакви и слични
развојни пројекти морају бити
оријентација ЕПС‑а у
будућности, док је Ћеран
указао да ће пуштање у рад
багера, чији је капацитет 12
милиона тона јаловине,
допринети још бољем и
поузданијем
електроенергетском систему
Србије.
У обнову багера уложено је 15
милиона евра, речено је
приликом његовог покретања.
Багер има 3.370 тона, од чега
је 750 тона нове опреме.
Уграђена је нова
електросигурносна и
управљачка опрема која га
чини једним од најмодернијих
у Европи.
Багер који је обновљен након
пет година од хаварије, има
исталисану снагу од 3,5
мегавата, што би било
довољно за електрификацију
700 домаћинстава.
Р. К.
Уз калориметар
уштеда 20 одсто
Нишлије од почетка 2011.
године плаћају даљинско
грејање према количини
утрошене топлоте у свом
стану, а не као до сада, према
површини стана. Градско веће
донело је нацрт нове одлуке,
а према речима Горана
Вучковића, председника
Савета за енергетску
ефикасност Скупштине града,
то ће смањити рачун за
грејање у добро изолованим
становима за 15 до 20 одсто.
Све подстанице су спремне за
нови начин мерења утрошка
енергије.
Вучковић истиче да ће
грађани у сваком стану
морати да издвоје око 20.000
динара да би увели нове
мерне уређаје, али да ће
плаћање бити могуће у више
рата. Правилник о новом
обрачуну је у изради, а
верификоваће га парламент
Ниша.
45
1 • 2011
kgh
– Многе грађане плаши како
ће се то у пракси спровести,
мада за то нема потребе.
Уштеда по рачуну ће бити
1.000–1.500 динара, тако да
ће та средства заправо
представљати једну рату коју
би требало да плате за
увођење опреме у своје
станове. Наредних година
плаћање рачуна по принципу
„плати колико потрошиш“ биће
уштеда за кућне буџете.
Грађани ће у дугорочнијем
периоду уштедети новац за
грејање, јер ће контролисати
температуру у стану. Сигурно
да ће у стамбеним зградама
где је изолација квалитетна
рачуни бити још нижи, али у
дотрајалим зградама са
старом столаријом, могу бити
и већи него сада, јер се
грејање плаћа према утрошку
енергије.
Ј. П.
Топлана на
биомасу
Управа „Новосадске топлане“
припрема пројекат за
реконструкцију топлане у
Петроварадину 2011. године,
према којем би садашњи
стари котао заменила са два
нова: једним на гас и мазут, а
други би био оспособљен да
као енергент користи биомасу.
У „Топлани“ кажу да је
Европска банка за обнову и
развој заинтересована да
финансира овај пилот‑пројекат
са 100 милиона динара.
Ниједна топлана у Србији не
користи биомасу, а
производњом и продајом овог
енергента бави се 10
компанија.
Садашња топлана у
Петроварадину има котао од
6,5 мегавата, а служи за
загревање станова око 1.000
корисника у Блоку осам.
Постојење је потребно
реконструисати због његове
старости, наводе у
„Новосадској топлани“, па у
овом предузећу намеравају да
постојећи котао замене са два
нова. Први од шест мегавата
би радио на гас и мазут, а
други од 3,5 мегавата на
биомасу. Градња мањег котла
са алтернативним енергентом
у Србији је новина и ниједна
топлана тренутно не користи
биомасу. Директор
„Новосадске топлане“
Владимир Јелић каже да је
оријентисање постројења на
обновљиве изворе енергије
једна од обавеза које ће
Србија морати да испуни ако
жели да се прикључи
Европској унији.
kgh 1 • 2011
46
У ЕУ се све више користе
обновљиви извори енергије и
до 2012. године тај проценат
би требало да достигне чак 20
одсто. У Србији је тај
проценат занемарљив и тек
треба да се укључимо у ову
акцију.
П. С.
И Немци би у
„Ђердап 3“
Уколико студијске анализе о
оправданости изградње
реверзибилне хидроелектране
„Ђердап 3“ потврде претходне
резултате, узводно од ХЕ
„Ђердап 1“ могла би да почне
изградња највећег објекта те
врсте на свету, снаге 2.400
мегавата.
„У најбољем случају,
изградња ХЕ ‘Ђердап 3’ могла
би да почне за две до три
године. Реч је о огромном
пројекту, чија предрачунска
вредност износи готово шест
милијарди евра!“ – објашњава
Драган Станковић, директор
Привредног друштва
„Ђердап“. Он подвлачи да би
требало да изградња
„Ђердапа 3“ буде регионални
пројекат, и наставља:
За изградњу ове
реверзибилне електране
заинтересована је немачка
компанија RNJE, један од
највећих енергетских гиганата
у Европи.
Претходна испитивања су
показала да би се изградњом
„Ђердапа 3“, ноћни вишкови
са овог простора пумпали у
акумулацију, а инсталисана
снага ове ХЕ износила би
2.400 мегавата, односно чак
34 одсто садашњих
капацитета ЕПС‑а!
ХЕ „Ђердап 3“ би годишње
производила око 7,6
милијарди киловатчасова
електричне енергије, и то
искључиво ноћу, када нема
купаца по адекватној цени, и
када је потрошња струје мала.
Та енергија би се искористила
и за враћање воде у
реверзибилно језеро, па би се
њена снага поново користила
за производњу струје у
периодима када је цена
најпрофитабилнија.
Р. К.
Енергетски
штедљива сала
у Сурчину
Спортска хала отпорна на
најјаче земљотресе и олујне
ветрове, делотворна попут
бање, са планинским
ваздухом и грејањем на
сунчеву енергију! Ово није део
научно‑фантастичног
сценарија, већ објекат који се
гради у Београду.
Сала, величине 864 квадратна
метра, увелико се гради за
Основну школу „Бранко
Радичевић“ у Бољевцима, у
општини Сурчин, а њен
творац и велики познавалац
соларне енергије Миленко
Милинковић, пре неколико
година саградио је и прву
соларну кућу у Београду.
Звучи невероватно да соларна
хала троши струју чак седам
пута мање од обичних
школских хала, а њена
изградња кошта свега 400.000
евра. То је највећи степен
енергетске ефикасности
једног објекта не само у
Србији, већ и у целом региону,
објашњава Милинковић.
„Уместо 180 до 200
киловатсати, ова хала
трошиће око 30 киловатсати.
Грејаће се преко геотермалне
топлотне пумпе, која црпи
воду из земље на дубини од
10 метара. За загревање
санитарне воде користиће се
сунчева енергија, односно
пријемници сунчеве енергије
инсталисани на површини
хале“, прича Милинковић.
У хали ће бити постављени и
специјални уређаји,
рекуператори и јонизатори,
због којих ће клима бити као
на планини, а нарочито ће
погодовати деци оболелој од
астме.
„Јонизатори ће стварати
позитивне јоне који повољно
утичу на метаболизам, баш
као и ваздушне бање.
Рекуператори ће вршити
климатизацију просторија,
односно ваздух ће се мењати
на сваких сат времена. То ће
буквално бити као да сваки
сат проветравате халу. Ови
уређаји раде тако што
одузимају топлоту из објекта и
избацују је, а убацују топлоту
из ваздуха споља. У хали ће
бити као на Златибору“, каже
он.
То соларну халу чини и веома
дуготрајном, па њена
гаранција премашује 200
година. Осим отпорности на
непогоде, хала је и
незапаљива, а с обзиром на
то да јој је рок градње четири
месеца, може се очекивати да
школарци у њу ускоро први
пут закораче.
Хала се гради у сарадњи са
општином Сурчин и
Министарством просвете. Пре
тога, овај пројекат награђен је
златном медаљом у Кини
(октобра 2008), као и
признањем „Нова визура“ на
35. Међународном сајму
грађевинарства (априла 2009).
Б. Б.
Квоте за
производњу
нафте неће бити
промењене
Министри земаља чланица
Организације држава
извозница нафте (ОРЕК)
одлучили су средином
децембра 2010. да задрже
производне квоте на
садашњем нивоу, наводећи
као разлог велике залихе, као
и даље присутну економску
несигурност у свету и цену
тог енергента која је достигла
90 долара по барелу.
Дванаесточлани картел
објаснио је, после
неуобичајено кратког
састанка, да је своју одлуку
базирао на предвиђањима
која показују да ће потражња
за сировом нафтом расти
много спорије у 2011. години
него што је то био случај
2010.
У саопштењу издатом после
састанка, такође се помиње и
„још увек ризичан опоравак
економије у свету“,
укључујући и „бојазан од нове
банковне кризе у Европи“.
Индустријски најразвијеније
земље света и даље се
суочавају са „нижом
индустријском производњом,
слабијом потрошњом као и
високом незапосленошћу“,
додали су министри.
Али Наими, министар за
нафту Саудијске Арабије,
највећег произвођача црног
злата у оквиру ОРЕК‑а,
међутим, сматра да је
тржиште „уравнотежено и
стабилно“.
Многи аналитичари верују да
је неизбежно да цена нафте
у 2011. достигне 100 долара
по барелу, мада ће, како
оцењују, проћи месеци пре
тога.
ОРЕК, који обезбеђује 35
одсто укупне светске
производње нафте, није
мењао производне квоте од
краја 2008, када је рекордно
смањио производњу, како би
поспешио повећање цена
које су пале због светске
економске кризе.
Иза педесетогодишњег
нафтног картела је добра
година, са ценама које су
балансирале на око 80
долара и профитом који је
скочио за 32 одсто у односу
на 2009. и достигао 750
милијарди долара, како
процењује Америчко
министарство енергетике.
највеће примарно постројење
за прераду сирове нафте,
познатије као атмосферска
дестилација.
Саудијски министар нафте
Али Наими прошлог месеца
је рекао да је цена између 70
и 90 долара по барелу
„подношљива за потрошаче“.
После подизања температуре
и топле циркулације,
произведене су прве количине
деривата, које су потом
упућене у рафинеријска
складишта. Капацитет на овом
постројењу је од великог
значаја, јер омогућава
производњу веће количине
нафтних деривата.
Цена нафте достигла је
јесенас рекордан 91 долар,
пошто су трговци проценили
димензије потражње у 2011,
а и имајући у виду веома
оштар почетак зиме у
Европи.
ОРЕК је у својој месечној
прогнози кретања на тржишту
оценио да ће у Северној
Америци и Кини скочити
потражња за нафтом, док ће
опасти у западној Европа која
се бори са дужничком
кризом, па тако по оцени те
организације неће бити
потребе за већом
производњом.
Међународна енергетска
агенција (IEA) оценила је да
би потрошња нафте ове
године већа од очекиване у
Северној Америци и јачање
азијских економија,
предвођених Кином, могли да
приморају ОРЕК да повећа
залихе „ако цене наставе да
немилосрдно расту“.
IEA је у својој годишњој
светској прогнози потрошње
нафте предвидела за 2011.
годину раст потражње на
88,8 милиона барела дневно,
што је 260.000 барела дневно
више него у претходној
прогнози.
ОРЕК, пак, у свом месечном
тржишном извештају
прогнозира повећање
потражње за 1,2 милиона
барела дневно у односу на
претходну годину, на
просечних 87,1 милион
барела.
Земље чланице ОРЕК‑а су,
поред домаћина Еквадора,
још и Алжир, Ангола, Либија,
Саудијска Арабија,
Уједињени Арапски Емирати
и Венецуела, као и Ирак,
Кувајт, Катар и Нигерија, чији
представници нису
присуствовали састанку.
Р. К.
Највеће примарно
постројење за
прераду сирове
нафте
У складу са планираним
активностима у Рафинерији
нафте Панчево, јесенас је
успешно почело са радом
Такође, ремонт преосталих
рафинеријских постројења
одвија се по плану. Почела је
да ради и вакуумска
дестилација.
Крајем новембра 2010.
завршен је преостали део
комплекса секундарних
постројења флуидног
каталитичког крекинга (FCC),
где се производе бензинске
компоненте и дизел гориво.
Нафтна индустрија Србије
започела је почетком октобра
ремонт и реконструкцију
Рафинерије нафте у Панчеву,
са циљем да обезбеди не
само поуздан рад производних
постројења, већ и да повећа
обим производње нафтних
деривата уочи предстојеће
потпуне либерализације
тржишта нафтних деривата у
Србији. Ремонт рафинеријских
постројења вредан је готово 5
милиона евра.
Ремонт и реконструкцију НИС
спроводи паралелно са
модернизацијом комплекса за
хидрокрекинг.
Т. Т.
Отворена прва
мини електрана
на биомасу
код Чачка
Новембра месеца 2010.
године свечано је отворена
прва мини електрана на
биомасу, у селу Драгачица код
Чачка, која ће производити
електричну енергију од
биомасе, од силаже кукуруза.
Министарство пољопривреде
је препознало значај
промоције коришћења
обновљивих извора енергије,
тако да се планира и израда
одговарајућих подзаконских
аката у циљу ефикаснијег
коришћења биомасе. Тиме ће
се повећати могућности
пољопривредним
произвођачима у остваривању
додатних прихода и омогућити
екпсплоатација и мање
вредних земљишта у
производњи енергетских
култура.
Производња електричне и
топлотне енергије уз употребу
биомасе постаје брига целе
државе, јер за улазак у
Европску унију наша земља
мора да смањи употребу
енергената који загађују
околину, а то може остварити
коришћењем биоенергената.
Увођење нових технологија и
праксе у области коришћења
биомасе у Србији има веома
велики значај и позитиван
утицај на јачање
пољопривреде и руралног
развоја у целини, као једног
од битних фактора у
постизању одрживог и
равномерног развоја, како
унутар самих региона, тако и
између свих региона
Републике Србије.
Б. Ш.
Нуклеарка све
ближе
Србија ће највероватније у
изградњи нуклеарне
електране „Белене“ у
Бугарској имати удео знатно
већи од понуђена два
процента.
Министар енергетике Петар
Шкундрић је крајем новембра
прошле године разговарао у
Софији о детаљима учешћа
наше земље у овом пројекту.
Очекује се да Бугарска изађе
у сусрет потребама и
захтевима Србије, које се
процењују на бар десет до 15
одсто.
Премијер Србије Мирко
Цветковић пренео је
бугарском колеги Бојку
Борисову намеру наше земље
да буде суинвеститор у
градњи нуклеарке „Белене“.
Упућени кажу да постоји
добра воља да Србији буде
омогућен већи удео у
нуклеарки од два одсто,
колико је Борисов раније
понудио. Бугарско
министарство за економију,
енергетику и туризам послаће
ускоро српском Министарству
за енергетику документацију о
пројекту „Белене“, након чега
ће бити усвојен званичан став.
М. С.
Потписан уговор
за ревитализацију
Термоелектране
„Костолац Б“
Привредно друштво „ТЕ‑КО
Костолац“ и кинеска компанија
„ЦМЕК“ потписали су у првој
половини децембра 2010.
године у Влади Србије уговор
о реализацији прве фазе
пројекта Термоелектране
„Костолац Б“, чија је укупна
вредности 344 милиона
долара.
Уговор су, у присуству
министра рударства и
енергетике у Влади Републике
Србије, Петра Шкундрића, и
амбасадора Народне
Републике Кине у Србији, Веи
Ђингхуа, потписали генерални
директор Електропривреде
Србије Драгомир Марковић,
представник кинеске
компаније „ЦМЕК“ Ђин
Чуншенг и директор ПД
„Костолац“ Драган Јовановић.
Уговор обухвата
ревитализацију првог и другог
блока термоелектране
„Костолац Б“ и изградњу
система за одсумпоравање и
пратеће инфраструктуре. Тај
уговор се потписује у оквиру
међудржавне сарадње Србије
и Кине, и очекује се да ће то
допринети проширењу
сарадње двеју држава у
области енергетике и
привреде у целини.
Такође, очекује се да ће
почетком 2011. године кинеска
„Ексим банка“ одобрити
кредит за реализацију тог
пројекта.
Рок за завршетак посла је 30
месеци од обезбеђивања
зајма, а реализација друге
фазе пројекта у Костолцу, која
би обухватила проширење
копа „Дрмно“ и изградњу новог
термо‑блока, очекује се 2014.
године.
Д. Ј.
Пуштена у рад
нова котларница
у ЈКП „Градска
топлана“ у
Зрењанину
Председник Владе АП
Војводине др Бојан Пајтић
заједно са градоначелником
Зрењанина Милетом
Михајловим пустио је
средином децембра 2010. у
рад нову котларницу у ЈКП
„Градска топлана“ у
Зрењанину.
Град Зрењанин у много чему
предњачи, па и сада у
повишењу енергетске
ефикасности. Ова
котларница ће обезбедити
стабилно и стално
снабдевање Зрењанинаца
топлотном енергијом, а да
при том сама управа овог
предузећа није повећала
цену грејања, како су то
урадиле друге топлане у
градовима Војводине.
47
1 • 2011
kgh
Покрајинска Влада је до сада
у развој овог града уложила
3,6 милиона динара у разне
инфраструктурне и
привредне пројекте, како би
живот донекле био бољи и
лакши. Улагано је из више
разлога, а један од њих је тај
што је Зрењанин окосница
развоја средњег Баната. Јер,
ова котларница представља
добар пример како су
инвеститори и пре рока
завршили посао, што значи
да договор и сарадња доносе
плодове, на добробит свих.
Котларница је снаге 70 МW, а
вреди четири милиона евра.
Њеном изградњом градски
буџет ће имати 100 милиона
динара уштеде по грејној
сезони, што није мало. У
плану је изградња топловода,
како би се корисницима
даљинског грејања
гарантовала непрекидна
испорука топлотне енергије,
јер није њихово да брину да
ли ће имати грејање, већ како
да ту енергију уштеде. Потом
следи изградња мазутног
постројења, као и увођење
алтернативних горива као
извора топлотне енергије.
М. Ј.
Природни гас као
погонско гориво
Данас у свету око седам
милиона возила као погонско
гориво користи компримовани
природни гас, а од тог броја
око 100.000 аутобуса,
највише у Аргентини,
Бразилу, Италији и Индији.
Аутобуси јавног градског
превоза су највећи
загађивачи ваздуха у
градовима.
Један од начина за смањење
аерозагађења је и увођење у
експлоатацију горива која
смањују емисију издувних
гасова из моторних возила.
Природни гас, примењен као
погонско гориво за моторна
возила, показао је значајне
предности у односу на
класична моторна горива,
односно бензин и дизел
гориво. Искуства са применом
компримованог природног
гаса за моторна возила у
Србији су позитивна и
повољна.
Произвођачи аутобуса су
испитивањима доказали све
предности његовог
коришћења у градском
КГХ у свету
Значај светске зелене
недеље у Канади
Као део кампање, Светски
савет за зелене зграде (World
Green Building Council) објавио
је извештај у коме је подвучен
утицај зелених зграда. Према
овом извештају, изградња
зелених зграда обично кошта
3% до 5% више него
стандардна зграда, али може
да редукује емисију
угљен‑диоксида за више од
35%. Она такође редукује
количину отпада за 70%,
потрошњу воде за 40% и
коришћење енергије између
30% и 50%.
Енергија ветра дуж обале
може да учетворостручи
производњу електричене
енергије у САД
Према проценама америчке
Националне лабораторије за
обновљиве изворе енергије
(NREL), потенцијал снаге
ветра за производњу
електричне енергије дуж
обала у Америци бар четири
пута је већи од укупног
капацитета за производњу
електричне енергије из свих
извора у 2008. години. У
закључку одговарајућег
kgh 1 • 2011
48
документа се каже да је у
Америци потенцијално на
располагању 4150 GW
максималног капацитета
ветрогенератора који могу да
користе снагу ветра дуж
обала. Према Америчкој
администрацији за енергетске
информације, у 2008. укупни
капацитети за генерисање
електричне енергије из свих
извора у целој земљи били су
на нивоу од 1010 GW.
Тренутно у Америци не
постоје фарме ветрењача дуж
обала.
Човек отпуштен због
жалби на температуру у
канцеларији
Аустралијски бирократа из
Сиднеја, који је добио отказ
због жалби на климатизацију у
канцеларији успео је да
поврати свој посао – уз
упозорење да увек мора да
има џемпер. Службеник
Министарства транспорта је
био јако бесан због
подешавања климатизације,
па је послао серију љутитих
имејлова. Приликом
избацивања са посла, човек
се жалио да је његова
канцеларија редовно била
претопла или превише
саобраћају, а возачи
путничких аутомобила
констатовали су висок
еколошки ниво, велику
економичност и
рентабилност, што је све
обједињено кроз повољан
учинак и безбедност.
Б. З.
У Кикинди кинеска
соларна електрана
У Кикинди би ускоро могла да
никне прва соларна
електрана у Србији. Кинези
ће, ако се преговори успешно
окончају, о свом трошку
реализовати ову инвестицију.
Као локација одабрана је
Кикинда, као један од градова
у Србији са највише сунчаних
дана у години.
Секретар Покрајинског
секретаријата за енергетику и
минералне сировине
Радослав Стриковић, и
представници кинеске
државне компаније „CHD“,
потписали су меморандум о
сарадњи, који предвиђа
могућност изградње соларне
електране капацитета 30
мегавата.
хладна. Начелник за
индустријске односе у држави
New South Wales, који је
арбитрирао у овом спору,
рекао је, у вези са овим
инцидентом, да су проблеми
са климатизацијом неизбежне
чињенице са којим се
запослени срећу у свом
радном веку и да радници у
канцеларијама треба да имају
џемпер, огртач или стони
вентилатор при руци.
27 компанија у
Америци кажњено због
несертификовања
ефикасности производа
америчко министарство
енергетике (DOE) предложило
је казне за 27 компанија које
су продавале производе у
Америци без сертификата да
су ти производи у сагласности
са стандардима о енергетској
ефикасности или уштеди
воде. Укупно, најављена казна
износи више од 3,5 милиона
долара, мада она може бити
умањена уколико компаније у
најкраћем року испуне
очекиване захтеве. Свих 27
произвођача, увозника и
приватних компанија које
дистрибуирају кућне апарате,
цеви и производе за
осветљење, морају да
одговоре на захтеве од стране
DOE у року од 30 дана.
Стриковић је рекао да је
парафирање овог документа
уследило после непрекидних
тромесечних преговора с
Кинезима. „Појединости овог
значајног пословног
аранжмана биће регулисане
посебним уговорима и
споразумима, чија израда
следи почетком 2011. године“,
наводи Стриковић.
„Верујем да ће се у Кикинди
подићи прва соларна
електрана код нас, што ће,
надам се, бити путоказ како
да што је могуће више
користимо нове изворе
енергије“, додаје он.
Још се не зна где ће се у
Кикинди налазити будућа
соларна електрана.
Стриковић напомиње да ће
се у ту сврху највероватније
искористити државно
земљиште.
Кинези ће, као инвеститори,
користити сопствену опрему и
технологију. Оквирна цена
изградње овог амбициозног
подухвата је од 75 до 105
милиона евра, односно од 2,5
до 3,5 милиона евра по
мегавату.
Д. Г.
Јапанска компанија
приказала ново пројектно
решење за рачунарски
центар
Телекомуникациона компанија
IIJ (Internet Initiative Japan)
изградиће нови рачунарски
центар који ће користити
ваздухом хлађене
контејнерске модуле, што ће
по IIJ бити једна од првих
примена оваквог решења.
Компјутерски центар Матсуе
ће користити контејнере
развијене од стране IIJ, код
којих је ток ваздуха раздвојен
тако да се хладан доводни и
топао отпадни ваздух не
мешају. Сваки од модула је
опремљен сопственим
климатизационим агрегатом
који врши хлађење
спољашњег ваздуха. Ови
модули ће бити разматрани
пре као опрема него као део
зграде, што дозвољава бројне
предности примене.
DOE ће издвојити 37
милиона долара за
поморски и хидрокинетички
енергетски развој
америчко министарство
енергетике (DOE) обезбедиће
више од 37 милиона долара
за убрзање технолошке и
комерцијалне спремности
поморских и хидрокинетичких
технологија. То се истиче као
највећа појединачна америчка
обавеза до данашњег дана у
погледу ових технологија,
помоћу којих се генерише
обновљива електрична
енергија од текућих река и
потока, океанске плиме и
таласа и температурске
разлике у океану. 27 пројеката
у 17 држава подразумева од
концептуалне студије и
истраживања конструкције
компоненти, до развоја
прототипова и реалних
тестова у води.
од „Air‑Con International“‑а да
прекине продају одређеног
типа климатизационог уређаја
који није у сагласности са
минималним захтевом из
стандарда о енергетској
ефикасности кућних уређаја.
DOE је такође предложио
казну од 230.000 долара.
Министарство је утврдило да
је компанија увезла и
дистрибуирала скоро 2000
климатизационих уређаја са
SEER 10. Федерални закони
захтевају минималну вредност
од 13.
инсталација ће бити део
демонстрационог пројекта
америчког Министарства
енергетике која треба да
демонстрира да је америчка
соларна технологија
расположива, поуздана и
спремна за инсталирање.
Фотонапонски систем ће
директно конвертовати
сунчеву светлост у електричну
енергију. Соларни грејач за
топлу воду ће имати соларни
колектор који ће загревати
воду за коришћење у
стамбеном делу Беле куће.
Са оптимизмом очекују
2011. годину
Интервенција због бриге о
здрављу код владе САД
Геотермални систем за
Линколнову гробницу
Према недавном истраживању
„International Exposition
Company“, која организује и
спроводи активности везане
за AHR Expo, две трећине
компанија у области
климатизације и хлађења
очекују да имају бољу или
много бољу 2011. годину него
што је то била 2010. Више од
80% испитаника или више од
1000 излагача на AHR Expo из
свих крајева света каже да је
2010. била иста, боља или
много боља него 2009. година.
За 2011. годину, 61%
испитаника верује да ће се
задржати ниво захтева
индустрије у погледу нових
производа, а 62% излагача
који су одговорили на анкету,
планира представљање нових
производа на AHR Expo 2011.
који се одржава у Лас Вегасу
од 31.1. до 2.2.2011.
Више од 100 америчких
организација за јавно здравље
и професионалаца објавило је
заједничко писмо којим ургира
код председника Обаме, као и
код америчког Сената и
Представничког дома, да
одобри Агенцији за заштиту
човекове околине (ЕРА) да
регулише емисију гасова са
ефектом стаклене баште. У
писму се каже: „Пишемо да
бисмо ургирали да препознате
опасност по јавно здравље од
климатских промена и да
подржите мере које ће
смањити ове ризике...
Америчка ЕРА је одговорна за
заштиту јавног здравља од
климатских промена, па
ургирамо да у потпуности
подржите ту агенцију у
испуњавању њених обавеза.“
Геотермални грејни и
расхладни систем ће бити
инсталиран на историјском
месту које укључује и
гробницу Абрахама Линколна.
То ће бити замена за грејни и
расхладни систем који је
последњи пут унапређен
раних 1990‑их. Завршетак
радова се очекује крајем
пролећа. Гробница је висока
36 метара. На том месту се
налази и подземна засвођена
просторија где је одржано
опело за Линколна.
Климатизација
простора смањује ниво
хоспитализације пацијената
Нова студија публикована у
„American Journal of
Epidemiology“ закључује да су
људи који код куће имају
климатизере мање подложни
озбиљним болестима
проузрокованим прекомерном
топлотом, укључујући упалу
плућа, срчане болести и
топлотни удар током
температурских максимума.
Закључено је да је сваких 5,6
°С пораста температуре у
одређеном дану било
повезано са вишим процентом
хоспитализације због упале
плућа, срчаног удара,
дијабетеса, топлотног удара и
многих других стања.
Коришћење климатизације
смањује потребу за
хоспитализацијом.
Компанија у САД кажњена
због кршења прописа о
енергетској ефикасности
америчко министарство
енергетике (DOE) захтевало је
Потрошња енергије у
домаћинствима у САД
непромењена од 1970.
Количина енергије коју
захтева просечан Американац
у својој кући мало се
променила од раних 1970‑их,
упркос значајним
унапређењима ефикасности
кућних апарата. Према чланку
у „Washington Post“‑у, по глави
становника, Американцима је
и даље потребно око 20 500
kWh годишње за грејање,
хлађење и напајање осталих
уређаја у стану, колико им је
било потребно и у 1971.
години. Према експертима,
главни разлог је то што су
амерички станови и куће већи.
Такође, потрошачи купују
много више електронских
уређаја.
Соларни систем за
Белу кућу
Соларни фотонапонски
систем и соларни грејач за
топлу воду биће инсталиран
на крову Беле куће до краја
пролећа 2011. године. Како је
рекао секретар за енергетику
Steven Chu, ова соларна
Студија нуди савет у вези
са продајом енергетске
ефикасности
Нови извештај нуди разуман
савет у погледу продаје
програма енергетске
ефикасности конзументима.
На пример, истраживачи из
Lawrence Berkeley National
Laboratory кажу да ствараоци
ових програма не треба да
нуде „проверу“ или
„прилагођавање“ због
негативне конотације ових
термина. Боље је баратати
појмовима „енергетска оцена“
и „унапређење“, са порукама
које су фокусиране на
предности у погледу здравља,
побољшане угодности и
друштвене самосвесности.
Друге сугестије укључују рад
са локалним партнерима од
поверења и смањење
бирократких процедура и
невоља са којима се купци
сусрећу.
„LG“ улази на соларно
тржиште Северне Америке
„LG Electronics“ је изјавио да
ће ући у северноамеричку
комерцијалну соларну
индустрију. На конференцији
Solar Power 2010. у Лос
Анђелесу, званичници
компаније су изјавили да је
„САД једно од најбрже
растућих соларних тржишта
на свету и да се очекује
значајан раст у следећих
неколико година, делимично и
захваљујући федералним и
државним стимулацијама“.
„LG“ планира да инвестира
820 милиона долара у
следећих 5 година у
истраживање и производњу
соларних ћелија, у циљу
повећања својих производних
капацитета на више од 1 GW.
„DuPont“ тестира нови
расхладни флуид са
ниским GWP‑ом
„DuPont“ је развио нови
расхладни флуид са ниским
потенцијалом глобалног
загревања (GWP) за употребу
у комерцијалном хлађењу.
Оптеон XП10 се базира на
HFO‑1234yf. Карактеристичан
је по нижем GWP‑у (око 600) у
поређењу са R‑134а, као и по
сличним термодинамичким
особинама у односу на
R‑134а. Компанија је извела
пилот пројекте коришћењем
овог расхладног флуида у
малопродајним продавницама
хране у Немачкој и Аустрији.
Разматрано је ограничено
комерцијално увођење у
употребу овог расхладног
флуида на тржиште ЕУ
између 2012. и 2013. године.
Снага ветра може до 2030.
да задовољи 22% светских
потреба за енергијом
Према најновијој студији
Global Wind Energy Council‑а и
Greenpeace International‑а,
ветар може да задовољи 12%
глобалних захтева за
енергијом до 2020. и до 22%
до 2030. године. Према
„Global Wind Energy Outlook
2010“ пројектовано
инсталирање 1000 GW
енергетских капацитета на
ветар до 2020. године може
да спречи емисију 1,5
милијарде тона
угљен‑диоксида годишње.
MIT развија соларне ћелије
дебљине папира
Massachusetts Institute of
Technology је приказао
почетне резултате
истраживања у циљу
производње соларних ћелија
дебљине папира, које се могу
користити као превлака за
прозоре. Универзитет је
приказао прототипове
„папирних“ соларних ћелија
које производе довољно
струје да осветле мали LED
екран. Према овим
истраживачима, у
комерцијалну употребу ове
соларне ћелије ће ући за пет
година. Ћелије потенцијално
могу да се инсталирају на
49
1 • 2011
kgh
ролетне и засторе, или, на
пример, на поклопац лаптоп
компјутера.
Један индијски бизнисмен је
саградио најскупљу кућу на
свету. Резиденција, вредна
милијарду долара, има три
хелиодрома, сопствени
систем регулисања
саобраћаја, шестоспратни
паркинг, висећу башту на
четири нивоа и биоскоп са 50
седишта. Палата висока 173
метра грађена је седам година
и коштала је 77 милиона
долара. Пораст цена
некретнина је повећао
вредност грађевине. Једна
архитектонска фирма из
Америке асистирала је на
овом пројекту.
планирају да се супротставе
политици заштите човекове
околине коју спроводи
Обамина администрација, као
и напорима научника који
повезују емисију гасова са
ефектом стаклене баште и
климатским променама.
Становиште ГОП‑а је
публиковано пре него што је
партија освојила контролу над
Белом кућом на изборима 2.
новембра. Опозиција ће се
концентрисати на напоре
администрације да користе
ауторитет Агенције за заштиту
животне средине и да
пооштри контролу емисија код
угља, уља и других
угљеничних горива.
Републиканци су рекли да ће
дати акценат на
традиционалне енергетске
изворе током следеће две
године.
„Johnson Controls“
ће климатизовати
џамију у Меки
Човек преживео ударац
климатизера који је
пао са високе зграде
„Johnson Controls“ је добио
уговор за, како они кажу,
највећи пројекат у области
климатизације на свету:
хлађење свете џамије у Меки
у Саудијској Арабији.
Комплекс џамије има скоро
111 500 m2 и у време највеће
посете прими око милион
људи. Пројекат обухвата
инсталирање 27
вишестепених
центрифугалних чилера са
погоном са променљивим
бројем обртаја, као и
системом управљања зградом
(BMS). Овај пројекат је део
текућег ширења које је почело
1982. године.
Човек је правим чудом
преживео када је климатизер
тежак 88 кг пао са 46 метара
висине (са високе зграде у
Њујорку). Имао је пластичну
операцију лица и неопходно је
било зашити рану. Није
познато да ли је климатизер
пао са прозора сам од себе,
или је склизнуо када су
станари покушали да га
склоне. У статуту града нема
одредбе која налаже
постављење носача на
климатизационим јединицама
у вишеспратницама.
У Индији саграђена кућа
вредна милијарду долара
Кућни фрижидер ради
непрекидно 74 године
Фрижидер власника стана у
Welsh‑у (Енглеска) ради
непрекидно 74 године. Он је
уграђен у зид кухиње у време
када је зграда направљена –
1936. године. Садашњи
власник је кућу купио 1972.
Фрижидер је погоњен
спољашњим
слободностојећим мотором
који се никада није покварио.
Године 1990. на фрижидеру је
замењен каиш вентилатора.
То је једини случај за који се
може рећи да је нешто
кренуло наопако са овим
уређајем.
Промена власти у Конгресу
може да доведе у неугодан
положај енергетско
законодавство
Републиканци у америчком
представничком дому
kgh 1 • 2011
50
Америчка војска
појачава напоре ка
одрживости
Одржива и енергетски
ефикасна решења ће бити
инкорпорирана у нове сталне
армијске зграде у САД и ван
ње. Са почетком фискалне
2013. године пројекти за нове
зграде и генералне
реконструкције ће се радити
по упутствима из ANSI/
ASHRAE/USGBC/IES
стандарда 189.1 – стандарда
за пројектовање зелених
зграда високих перформанси
осим стамбених зграда мале
висине. Стандард 189.1
обезбеђује усаглашавање
стратегије за градилишта,
хладне кровове, соларно
грејање воде, унапређено
мерење, ефикасно коришћење
енергије и воде при
пројектовању, у складу са
новом политиком армије.
Армијски инжењери
предвиђају да ће ова нова
политика донети уштеде
енергије од 45% па и више у
поређењу са садашњим
пројектним захтевима.
„Сува испорука“ опреме
за R22 упркос забрани
Произвођачи опреме за
грејање, хлађење и
климатизацију настављају са
производњом и продајом
опреме која као расхладни
флуид користи R22, упркос
налогу ЕРА (Америчке
агенције за заштиту човекове
околине) из 2009. године да се
та производња прекине
1.1.2010. У извештају у „Air
Conditioning, Heating and
Refrigeration News“ каже се да
компаније изигравају забрану
„сувом испоруком“ опреме без
пуњења расхладним флуидом.
Индустријски експерти тврде
да су испоручене десетине
хиљада „сувих“ уређаја.
Релативно ниска цена и
стабилни захтеви од стране
тржишта за R22 и
одговарајућом опремом, као и
недостаци у језику наређења
од стране ЕРА‑е наводе се
као разлози за ову појаву.
Судбина амбициозног
хотела у Лас Вегасу
Један од високих хотела у 8,5
милијарди долара вредном
центру Лас Вегаса могао би
да нестане и пре него што се
отвори. Сматра се да хотел
„Хармон“ није прикладан за
отварање због обимних,
неусаглашених грађевинских
радова. Прича се чак и о
минирању овог луксузног
хотела пре него што и види
прве госте. „Harmon Hotel &
Spa“ са 400 соба првобитно је
требало да садржи и 200
стамбених јединица, али је тај
део пројекта отказан. Било је
предвиђено да се хотел
отвори 2010. године.
„Daikin“ преговара о
куповини компаније
„Goodman“
„Daikin Industries“, највећи
јапански произвођач уређаја
за климатизацију, преговара о
куповини „Goodman Global“
преко фирме „Hellman &
Friedman“, у циљу
проширивања присуства на
америчком тржишту. Према
извештајима „Hellman &
Friedman“ преговарају о
ревидованој понуди након
одбацивања понуде од око 3,6
милијарди долара од „Daikina“.
„Goodman“ са седиштем у
Хјустону је други највећи
произвођач стамбених и лаких
комерцијалних
климатизационих уређаја,
базиран на појединачној
продаји. Председник „Daikina“
Noriyuki Inoue недавно је
рекао да „ако хоћете да
будете број један у свету,
треба да будете значајан
играч у САД“.
Хлађени стадион
кључан за добијање
светског купа 2022.
Отворени стадион који
користи соларну енергију да
би расхлађивао играче и
гледаоце, најзначајнија је
чињеница која је допринела
да Катар добије организацију
Светског купа 2022. године.
Иновативни расхладни систем
је погоњен врућом водом и
ротирајућим соларним
огледалима, са апсорпционим
чилерима који креирају
вакуумски расхладни циклус.
Током посете фудбалске
управе стадиону температура
у највишој тачки је била 23 °С.
Ван стадиона је била 44 °С.
Опада цена соларних
фотонапонских система
Према истраживачима из
Националне лабораторије
америчког Министарства
енергетике – Lowrence
Berkeley, просечна цена
инсталисаног соларног
фотонапонског система
значајно је опала у 2010.
години. У складу са овом
студијом, цена ових система је
била непромењена у 2008. и
2009. години, пре него што је
почео њен пад услед пада
велепродајне цене
фотонапонских модула.
Модули просечно
представљају око половину
трошкова инсталисаног
фотонапонског система. У
студији је разматрано 78 000
фотонапонских система
прикључених на мрежу,
инсталисаних између 1998. и
2009. године у 16 држава.
Закључено је да је средња
цена инсталисаног система у
овом периоду опала за 30%.
Цена је у првих 6 до 10
месеци 2010. године, на два
највећа тржишта соларне
опреме, опала додатних 14%
односно 16% у поређењу са
2009. годином.
ЕУ наложила повећање
енергетске ефикасности за
20% до 2020. године
Европски парламент (ЕП) у
Стразбуру (Француска),
законодавни део Европске
уније, прилагодио је
обавезујући договор у смислу
налога о повећању енергетске
ефикасности за 20% до 2020.
године, које треба да буде
постигнуто применом
одређених мера у свим
секторима економије.
Резолуција такође инсистира
на правилној примени
постојећег законодавства
везаног за енергетску
ефикасност и користи јавни
сектор као пример. ЕП такође
захтева да Европска комисија
као извршни део ЕУ уради
оцену о томе како је постојећа
регулатива, као одрживо
пројектовање и енергетско
означавање, примењена у
Акционом плану о енергетској
ефикасности.
„DuPont“ се сложио да
плати 3,3 милиона долара
за кршење ЕРА прописа
Америчка агенција за заштиту
човекове околине (ЕPА) је
објавила да се „DuPont“
сложио да плати пенале у
износу од 3,3 милиона долара
због кршења Акта о контроли
токсичних супстанци. „DuPont“
није испунио обавезу да
одмах обавести ЕPА‑у о
истраживањима која су
показала значајан ризик током
тестирања могућности
примене хемикалија за
површинску заштиту, зидарску
заштиту, као материјала за
заптивање и као боје.
Акт о контроли токсичних
супстанци захтева од
компанија да информишу
ЕPА‑у када изврше
истраживање које показује да
хемикалије могу
представљати значајан ризик
за људско здравље и
човекову околину.
Кинески произвођач развио
соларни климатизер за
америчко тржиште
Кинески произвођач „Green
Electric Appliances“ производи
линију соларно погоњених
система климатизације који
могу да шаљу прекомерну
количину електричне енергије
у електричну мрежу.
Према кинеској државној
новинској агенцији Xinhua,
климатизери углавном користе
соларну енергију док
нормалну електричну енергију,
користе само када је соларна
неадекватна. Најављена је
испорука првих 50 000 уређаја
у Америку. Компанија такође
планира другу генерацију овог
модела за 2011. годину, која
ће бити 100% погоњена
сунчевом енергијом.
Експлозија расхладног
постројења са СО2 у
супермаркету
Грешка на споју цеви за
угљен‑диоскид под притиском
је узрок експлозије 12.12.2010.
у великом супермаркету у
предграђу Манчестера, у
Енглеској. Осам људи је
примило медицинску помоћ
због повреда укључујући
повреду ушију, удисање дима
и због шока, а шест особа је
из предострожности одвезено
у болницу. PR „Tesco“‑а,
четвртог највећег трговца на
мало у свету, изјавио је да ће
специјалисти прегледати цеви
и истражити узрок несреће.
Расхладни уређај је остао ван
употребе након поновног
отварања супермаркета.
KOMPENZATORI d.o.o.
PROIZVODNJA I USLUGE
51
1 • 2011
kgh
81,&20
6LJXUQR3RX]GDQR(ILNDVQR
.OLPD*UHMDQMH+ODÿHQMH'HWHNFLMD*DVD,QWHJUDFLMD%06
,]ERU2SUHPH,VSRUXND3XãWDQMHX5DG2EXND2GUåDYDQMH
81,&20
kgh 1 • 2011
52
81,&20GRR
'HVDQNH0DNVLPRYLü WI
%HRJUDG6UELMD
HPDLOXQLFRPEJ#HXQHWUV
ZZZXQLFRPUV
Кalendar odabranih stručnih
skupova, izložbi i sajmova
(februar–decembar 2011)
8–13. V,
Linköping,
Švedska
WORLD RENEWABLE ENERGY CONGRESS 2011
Inf.: www.wrec2011.com
9–13. V,
Beograd
55. MEĐUNARODNI SAJAM TEHNIKE I TEHNIČKIH
DOSTIGNUĆA (UFI)
Inf.: www.beogradskisajamtehnike.rs
18–21. V,
Talin,
Estonija
REHVA CONFERENCE AND ANNUAL MEETING 2011
Inf.: www.ekvy.ee/rehvaam2011, www.rehva.eu
24–26. V,
Kopenhagen,
Danska
EEDAL 2011 – Energy Efficiency in Domestic Appliances and
Lighting
Inf.: www.cedal.dk/
1–3. VI,
Hotel Norcev,
Fruška gora
24. KONGRES “PROCESING 2011”
Inf.: Savez mašinskih i elektrotehničkih inženjera i tehničara
Srbije (SMEITS), Društvo za procesnu tehniku, Kneza Miloša 7a/II, 11000 Beograd. Tel. 011 3230 041.
e‑mail: [email protected]; www.kgh‑kongres.org
29. V – 2. VI,
Tampere,
Finska
NSB 2011 – Nordic Symposium on Building Physics
Inf.: www.tut.fi/nsb2011
16–18. II,
Valenciјa,
Španija
EGETICA 2011 – ExportEnergetica
Inf.: www.egetica‑expoenergetica.com
22–25. II,
Madrid,
Španija
CLIMATIZACION
Inf.: [email protected]
1–3. III,
Moskva,
Rusija
CHILLVENTA
Inf.: www.chillventa‑rossija.com
1–3. III,
London,
Vel. Britanija
ECOBUILD
Inf.: www.ecobuild.co.uk
2–4. III,
Wels,
Austrija
WORLD OF SUSTAINABLE ENERGY DAYS 2011
Inf.: www.wsed.at/en/world‑sustainable‑energy‑days/
15–19. III,
Frankfurt,
Nemačka
ISH 2011
Inf.: http://ish.messefrankfurt.com
17–20. III,
Istanbul,
Turska
ELECTROTECH EURASIA
Inf.: www.tinyurl.com/Electrotech2011.
22–24. III,
Vizbaden,
Nemačka
FILTECH 2011
Inf.: www.filtech.de
29–31. III,
Birmingem,
Vel. Britanija
RAC 2011
Inf.: www.racexhibition.com.
4–8. IV,
Hanover,
Nemačka
HANOVERSKI SAJAM 2011
(Hannover Messe 2011)
Inf.: www.hannovermesse.de
5–7. IV,
Padova,
Italija
SOURCES/SINKS ALTERNATIVE TO THE OUTSIDE AIR FOR HEAT PUMP AND AIR‑CONDITIONING
TECHNIQUES
Inf.: www.aicarr.org/Pages/Padoval‑IR2011/home.aspx
6–8. IV,
Padova,
Italija
INTERNATIONAL SORPTION HEAT PUMP CONFERENCE
Inf.: www.aicarr.org/Pages/Padoval‑IR2011/home.aspx
22. i 23. IX,
Baveno, Lago
Mađore, Italija
AICARR International Conference
Inf.: www.aicarr.org.
7–9. IV,
Arad,
Rumunija
ENREG: Energia Regenerabila
Inf.: www.enreg‑expo.com/index.php?id=7&L=0
12–14. X,
Larnaka,
Kipar
INTERNATIONAL CONFERENCE SOLAR AIR‑CONDITIONING
Inf.: www.tinyurl.com/2011SolarAC.
8–10. IV,
Peking,
Kina
3rd Chinа International New Energy Industry Exhibition
(CNEE CHINA 2011)
Inf.: www.cneechina.com
12–14. X,
Beograd
7. MEĐUNARODNI SAJAM ENERGETIKE
Inf.: www.sajam.co.rs
11–15. IV,
Brisel,
Belgija
EUSEW 2011 – EU Sustainable Energy Week
Inf.: www.eusew.eu/
12–14. X,
Beograd
8. MEĐUNARODNI SAJAM ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE –
ECOFAIR
Inf.: www.sajam.co.rs
12–14. IV,
Beograd
37. MEĐUNARODNI SAJAM GRAĐEVINARSTVA (UFI)
South East Europe Belgrade Building Expo
Inf.: www.seebbe.com
24–30. X,
Beograd
56. MEĐUNARODNI BEOGRADSKI SAJAM KNJIGA
Inf.: www.beogradskisajamknjiga.com
13–15. IV,
Sofija,
Bugarska
7th South Eastern Energy Efficiency and Renewable Energy
Congress and Exhibition
Inf.: www.viaexpo.com/index.php?option=com_content&view= article&id=30&itemid=40&lang=en
25–29. X,
Beograd
19. MEĐUNARODNI SAJAM INFORMATIVNO‑
‑BIROTEHNIČKE OPREME
Inf.: www.sajam.co.rs
18–21. IV,
Moskva,
Rusija
SHK Moscow
Inf.: www.shk‑online.com.
5–7. V,
Budimpešta,
Mađarska
RENEXPO 2011
Inf.: www.renexpo.hu
IAQ 2011 – Indoor Air Quality
5–10. VI,
Ostin, Teksas, Inf.: www.lifelong.engr.utexas.edu/2011/
SAD
19–22. VI,
Trondhajm,
Norveška
ROOMVENT 2011
Inf.: www.tinyurl.com/roomvent2011.
25–29. VI,
Montreal,
Kanada
ASHRAE Annual Meeting
Inf.: www.ashrae.org
4–7. VII,
Novi Sad,
Srbija
ECOS 2011.
Inf.: www.ecos2011.com.
21–26. VIII,
Prag,
Češka Republika
IIR International Congress of Refrigeration: Refrigeration for
Sustainable Development (ICR2011)
Inf.: http://www.tinyurl.com/6a95ox.
21–24. IX,
Beograd
4. HIGIJENA U INDUSTRIJI EXPO 2011
Inf.: www.alexpo.rs
28. VIII – 2. IX, ISES Solar World Congress 2011
Kesel,
Inf.: www.swe2011.org.
Nemačka
29. XI – 2. XII, 42. MEĐUNARODNI KONGRES O GREJANJU, HLAĐENJU I
Beograd
KLIMATIZACIJI (KGH)
Inf.: Savez mašinskih i elektrotehničkih inženjera i tehničara
Srbije (SMEITS), Društvo za KGH Srbije, Kneza Miloša 7a/II,
11000 Beograd. Tel. 011 3230 041.
e‑mail: [email protected]; www.kgh‑kongres.org
1–3. XII,
Beograd
10. MEĐUNARODNI SAJAM PREDUZETNIŠTVA ZA MALA I
SREDNJA PREDUZEĆA
Inf.: www.sajam.co.rs
53
1 • 2011
kgh
Kondenzacioni gasni
kotao
Hoval UltraGas®
SUNCE,
GEOTERMALNA
ENERGIJA, DRVO,
LOŽ ULJE, GAS?
ZAISTA SVE, JER
RAZLIČITOST ZNAČI
SISTEM ZA NAS.
Hoval Belaria/Thermalia®
Toplotne pumpe
Hoval BioLyt®
Kotao na biomasu
Hoval CombiVal
Rezervoari sanitarne
tople vode
Hoval SolarCompact®
Solarna energija
Hoval RoofVent® LHW
Ventilacioni uređaji
Pored energetski efikasnih i ekoloških grejnih instalacija na lož ulje i gas, Hoval
nudi širok izbor grejnih sistema koji se baziraju na obnovljivim energetskim
izvorima: sunčeva energija, geotermalna energija, drvene cepanice i drvene
pelete. Naglasak stoji na sistemima. Hoval nudi, između ostalog, solarne
instalacije i instalacije sa toplotnim pumpama kompletno opremljene i spremne
za upotrebu. To podrazumeva čitav sistem, od generatora toplote, preko
regulatora grejnog sistema, sve do rezervoara sanitarne tople vode. Takođe
smo i u oblasti ventilacije i klimatizacije udahnuli nov život u inovativne proizvode
i rešenja za industriju i individualna domaćinstva. Uz sve to Hoval pruža
sveobuhvatnu tehničku podršku i stručne servisne usluge.
Sedište:
Zanatska 3, 21220 Bečej
Tel.: 021-6919-555
Faks: 021-6919-585
E-mail: [email protected]
Web: www.hoval.rs
Štednja energije – zaštita životne sredine
kgh 1 • 2011
54
Учесници 41. конгреса
о грејању, хлађењу и
климатизацији (КГХ)
(одржаног у Београду, 1–3. децембра 2010)
1.Бранислав Абаџин, Про‑Инг, Бул. М. Пупина 3/II, 21000
Нови Сад
2.Бојан Алексић, Daikin, Пазинска 18/II/7, 11000 Београд
3.Александар Анагић, Group Protem doo, Браће Јерковића
117е, 11000 Београд
4.Горан Андреев, Belimo Automation, Geiselbergstrase 26–32,
A‑1110 Wien, Austria
5.Жикица Андрејевић, Клима доо, Петријевски поток 28,
11300 Смедерево
6.Срђан Андрејевић, Клима доо, Петријевски поток 28,
11300 Смедерево
7.Александар Анђелковић, Факултет техничких наука,
Трг Д. Обрадовића 6, 21000 Нови Сад
8.Александар Аничић, Siemens doo, Омладинских бригада
21, 11070 Београд
9.Бора Антић, Антић Климатизација, Ј. Гагарина 229/260,
11070 Београд
10.Саша Антонијевић, Антић Климатизација, Ј. Гагарина
229/260, 11070 Београд
11.Драган Арсенијевић, ЈП Топлана, Цара Лазара 52 А,
36000 Краљево
12.Драган Арсеновић, Elcom Trade doo, Бул. А. Чарнојевића
52А, 11070 Београд
13.Иван Арсеновић, Elcom Trade doo, Бул. А. Чарнојевића
52А, 11070 Београд
14.Гордана Арсић, Teсhnology International Services, Светог
Саве 32, 11000 Београд
15.Славиша Бабић, Исоплус доо, А. Стамболиjског 35, 11000
Београд
16.Андраш Тот Баги, Удружење енергетичара Суботице,
Матије Корвина 9, 24000 Суботица
17.Шефик Бајмак, Технички факултет, Косовска Митровица
18.Сувад Бајрић, ЈП Енергетика, Веровшкова 62, 1001
Љубљана, Словенија
19.Драгослав Бајшански, БМ АРТ, Пинкијева 13/А, 21205
Сремски Карловци
20.Иван Бакић, Vis Company, Николе Тесле 5, 11080 Земун
21.Арпад Балог, Top Therm doo, Занатска 3, 21220 Бечеј
22.Клара Балог‑Арањош, Покрајински секретаријат за
енергетику и минералне сировине, Бул. М. Пупина 16,
21000 Нови Сад
23.Дејан Балтић, Исоплус доо, А. Стамболиског 35, 11000
Београд
24.Драган Банићевић, Тигар АД, РЈ Енергетика, Николе
Пашића 213, 18300 Пирот
25.Ђорђе Баошић, Етаж доо, Индустријска б.б., 11224 Врчин
26.Петар Барбуљ, Клима М доо, Бул. Деспота Стефана 109А,
11000 Београд
27.Александар Батинић, Danfoss doo, Ђорђа Станојевића
14, 11070 Београд
28.Радивоје Батинић, Датонг Груп, Русија, Москва
29.Olga Bancea, University Politehnica Timisoara, Timisoara,
Rumunija
30.Владимир Бекавац, Машински факултет, Краљице
Марије 16, 11000 Београд
31.Lynn Bellenger, ASHRAE, Atlanta, Georgia, USA
32.Владан Белојевић, CWG Balkan doo, Аугуста Цесарца 35,
11000 Београд
33.Евица Бероња, Steelsoft doo, Аутопут за Нови Сад 71,
11000 Београд
34.Мила Бијелић, Бинемиком доо, Тоше Јовановића 11,
11030 Београд
35.Недељко Бијелић, Бинемиком доо, Тоше Јовановића 11,
11030 Београд
36.Милош Бијељић, Менерга, Небојшина 30, 11000 Београд
37.Зоран Бисерчић, Vaillant GmbH, Predstavništvo, Радничка
59, 11030 Београд
38.Мирослав Бјекић, Технички факултет, Светог Саве 65,
32000 Чачак
39.Братислав Благојевић, Феникс бб, Чегарска 16, 18000
Ниш
40.Бојан Богдановић, ЈКП Београдске електране, Савски
насип 11, 11070 Београд
41.Дејана Богдановић, Институт за стандардизацију БиХ,
Војводе Радомира Путника 34, 71123 Источно Сарајево,
Република Српска
42.Милорад Богдановић, Беопотез доо, Мутапова 4, 11000
Београд
43.Зоран Божанић, ЈКП Грејање Панчево, Цара Душана 7,
26000 Панчево
44.Петар Божовић, Телеком Србије АД, Таковска 2, 11000
Београд
45.Милорад Бојић, Машински факултет, Сестре Јањић 6,
34000 Крагујевац
46.Бојан Босанчић, Термоинжењеринг доо, Милоја Ђака 2,
11000 Београд
47.Jan Boone, Mayekawa Europe S.A., Belgija
48.Гордана Бошкић, МЛМ Армал, Капетан Мишина 16, 11000
Београд
49.Жарко Бошковић, El‑Tec Mulej doo, Књажевачка 5, 18000
Ниш
50.Војислав Брајковић, Инсталација Инжењеринг доо,
Вајара Ж. Лукића 58А, 11077 Београд
51.Silviana Brata, University Politehnica Timisoara, Faculty of
Construction, Timisoara, Rumunija
52.Владимир Бретшнајдер, ДП ХИП Петрохемија АД у
реструктурирању, Спољностарчевачка 82, 26000 Панчево
53.Марјан Бречић, Hidria doo Beograd, Ј. Гагарина 26В, 11070
Београд
54.Драшко Бркић, Телеком Србије АД, Таковска 2, 11000
Београд
55.Иван Бугарчић, Daikin, Пазинска 18/II/7, 11000 Београд
56.Срђан Будишин, Термоплус доо, Боже Јанковића 46,
11000 Београд
57.Јанко Буила, Удружење енергетичара Суботице, Матије
Корвина 9, 24000 Суботица
58.Ива Булатовић, Машински факултет, Краљице Марије
16, 11000 Београд
59.Данијел Булик, СМ Инжењеринг, П. Драпшина 15, 23000
Зрењанин
60.Иво Бурић, Градски завод за вештачења, Светозара
Марковића 42, 11000 Београд
61.Andrei Burlacu, Technical University „Gheorghe Asachi“ of
Iasi, Iasi, Rumunija
62.Wenbergh Gerrit Vancau, Emerson Climate Technologies,
Селска 93, 10000 Загреб, Хрватска
63.Иштван Вањур, Григориа доо, Војвођанска 30, 21000 Нови
Сад
64.Марија Варагић, Саобраћајни институт ЦИП, Немањина
6/4, 11000 Београд
65.Andreea Vartires, Technical University „Gheorghe Asachi“ of
Iasi, Iasi, Rumunija
66.Владо Васиљевић, Wilo Beograd doo, Мијачка 3, 11000
Београд
67.Михаило Васић, СЗР Кораја, Николе Тесле 32, 15000
Лозница
68.Ранко Васић, СЗР Кораја, Николе Тесле 32, 15000
Лозница
69.Тијана Васић, СЗР Кораја, Николе Тесле 32, 15000
Лозница
70.Дејан Величковић, Danfoss doo, Ђорђа Станојевића 14,
11070 Београд
71.Раде Величковић, Аероклима, Рада Неимара 14, 11000
Београд
72.Зоран Вељковић, Weishaupt doo, Бул. М. Пупина 6, 11070
Београд
73.Само Венко, Hidria Inštitut Klima doo, Godovič 150, 5275
Godovič
74.Наталија Вечерина, Unicom doo, Десанке Максимовић 17/
II, 11000 Београд
75.Michal Vimr, Инвестдом доо, Морнарска 3, 21000 Нови
Сад
55
1 • 2011
kgh
76.Светлана Влајић‑Жакула, Унипројект 3 доо, Кнеза
Милоша 82/IV, 11000 Београд
77.Нарцис Водопивец, Goap doo, Клемента Југа 7, 5250
Солкан, Словенија
78.Гавро Војиновић, Steelsoft doo, Аутопут за Нови Сад 71,
11000 Београд
79.Зоран Војиновић, Панклима, Интернационалних бригада
46, 11000 Београд
80.Зорица Војиновић, Hidria doo Beograd, Ј. Гагарина 26В,
11070 Београд
81.Мирко Војновић, Traco Invest, Сурчински пут 1ж, 11070
Београд
82.Peter Vorobieff, University of New Mexico, USA, New Mexico
83.Димитрије Вороњец, Машински факултет, Краљице
Марије 16, 11000 Београд
84.Снежана Вујичић, DT SO Company doo, Крњешевачка 1/5,
22310 Шимановци
85.Светлана Вујовић, СМ Инжењеринг, П. Драпшина 15,
23000 Зрењанин
86.Владимир Вуковић, Austrian Institute of Technology,
Giefinggasse 2, 1220 Wien, Austria
87.Данило Вуковић, Energo Energy Efficiency Engineering,
Војводе Степе 318, 11000 Београд
88.Милица Вукоје, Siemens doo, Омладинских бригада 21,
11070 Београд
89.Томислав Вукотић, Vis Company, Николе Тесле 5, 11080
Земун
90.Горан Вуксан, Климаопрема, Војводе Степе 244, 11000
Београд
91.Славољуб Вукчевић, Етаж доо, Индустријска б.б., 11224
Врчин
92.Миомир Вуловић, Пројектомонтажа АД, Поенкареова
20, 11000 Београд
93.Бранко Габрич, Колектор Колинг доо, ИОЦ Запоље III/5,
1370 Логатец, Словенија
94.Robert Gavriliuc, Technical University of Civil Engineering,
Bucharest, Rumunija
95.Дејан Газикаловић, Frigomex doo, Михаила Шолохова 66ц,
11211 Београд
96.Радослав Галић, Машински факултет, Краљице Марије
16, 11000 Београд
97.Гачановић, Извршно веће Војводине, Бул. М. Пупина 16,
21000 Нови Сад
98.Душан Гвозденац, Факултет техничких наука, Трг Д.
Обрадовића 6, 21000 Нови Сад
99.Дарко Гвозденовић, Airtrend ltd, Кумановска 14, 11000
Београд
100.Ивана Глишић, Elcom Trade doo, Бул. А. Чарнојевића 52А,
11070 Београд
101.Љубинко Гојковић, Alfa Clima, С. Милкића 32, 19350
Књажевац
102.Душан Голубовић, Машински факултет, Вука Караџића
30, 71123 Источно Сарајево
103.Душица Голубовић, Beohamex doo, Војислава Илића 29,
11000 Београд
104.Марија Голубовић, Serbia Green Building Council, Војводе
Степе 318, 11000 Београд
105.Григор Григоров, Guentner AG, Hans Guentner str. 2−6,
82256 Fuerstenfeldbruck, Austria
106.Christian Ghiaus, Centre de Thermique de Lyon, Lyon,
Francuska
107.М. Граховац, Techniche Universität München, München,
Nemačka
108.Миодраг Грујић, НИС АД, Народног фронта 12, 21000
Нови Сад
109.Соња Грујић, Danfoss doo, Ђорђа Станојевића 14, 11070
Београд
110.Бојан Грујичић, Viessmann doo, Табановачка 3, 11010
Београд
111.Горан Давидовић, Пројектомонтажа АД, Поенкареова
20, 11000 Београд
112.Michael Dagn, Halton, Tiroler str. 60, 83242 Reit im Winkl,
Немачка
113.Рађен Дамир, Петро‑Монт доо, Лазе Лазаревића 12,
21000 Нови Сад
114.Јелена Дамјанац, ПД ТЕ Никола Тесла Б, Ушће, п. фах 25,
11500 Обреновац
kgh 1 • 2011
56
115.Александар Даниловић, ЈКП Новосадска топлана, В.
Николића 1, 21000 Нови Сад
116.Вања Даничић, Grundfos Srbija doo, Омладинских бригада
90Б, 11070 Београд
117.Наташа Данковић, Trox Austria, Представништво,
Маршала Бирјузова 29, 11000 Београд
118.Вишња Дејановић, El‑Tec Mulej doo, Књажевачка 5, 18000
Ниш
119.Дејан Делетић, Делта Терм доо, Новопазарска 12, 11000
Београд
120.Игор Делидинков, Дистрибуција на топлана ДООЕЛ,
Лондонска б.б., 1000 Скопље, Македонија
121.Радослав Делчев, Феникс бб, Чегарска 16, 18000 Ниш
122.Demos Demosthenous, University of Cypros, Cypros
123.Стеван Денчић, Степен доо, Цара Душана 123, 11080
Земун
124.Цвета Димитриеска, Технички факултет Битољ, Битољ,
Македонија
125.Ioan Silviu Dobosi, Vice‑president AIIR/REHVA
126.Egils Dzelzitis, Riga Technical University, Riga, Letonija
127.Никола Дојчиновски, Grappa doo, Смиљанићева 14/7,
11000 Београд
128.Душан Домазет, Danfoss doo, Ђорђа Станојевића 14,
11070 Београд
129.Маја Домазет, АРУП доо, Ђорђа Станојевића 14, 11000
Београд
130.Ана Марија Дорошки, Megatech doo, Гарибалдијева 12,
11080 Земун
131.Ђорђе Дракулић, Телекомуникације РС, Краља Петра I
Карађорђевића 93, 78000 Бања Лука, Р. Српска
132.Хрвоје Драшковић, ЈП Енергетика, Веровшкова 62, 1001
Љубљана, Словенија
133.Илија Дрљача, ЈП Новосадска топлана, Владимира
Николића 1, 21000 Нови Сад
134.Бранко Дувњак, Климаопрема, Војводе Степе 244, 11000
Београд
135.Душан Дурковић, Grundfos Srbija doo, Омладинских
бригада 90Б, 11070 Београд
136.Миливоје Дурлевић, Југотерм АД Мерошина, Мраморско
брдо б.б., 18521 Мрамор
137.Ненад Ђајић, Рударско‑геолошки факултет, Ђушина 7,
11000 Београд
138.Иван Ђачић, Beohamex doo, Војислава Илића 29, 11000
Београд
139.Горан Ђелић, ЈКП Београдске елeктране, Савски насип
11, 11070 Београд
140.Срђан Ђокић, Енергетика доо, Трг тополиваца 4, 34000
Крагујевац
141.Ђорђе Ђоковић, Цини инвест, Ул. 15 б.б., 32000 Чачак
142.Саша Ђоковић, Геберит Продаја доо, Војводе Скопљанца
24, 11000 Београд
143.Иван Ђорђевић, Еко терм, Арпадова 52, 24400 Сента
144.Небојша Ђорђевић, Актинг доо, Ј. Гагарина 153/32,
11070 Београд
145.Саша Ђорђевић, Телеком Србија АД, Вождова 11, 18000
Ниш
146.Слободан Ђорђевић, Машински факултет, Сестре
Јањић 6, 34000 Крагујевац
147.Раде Ђукановић, АРУП доо, Ђорђа Станојевића 14, 11000
Београд
148.Дарко Ђурагин, Top Therm doo, Занатска 3, 21220 Бечеј
149.Владан Ђурђевић, Rehau doo, Батајнички друм 283Е,
11080 Земун
150.Ацо Ђурић, Галеника АД, Батајнички друм б.б., 11080
Земун
151.Велибор Ђурић, НИС, Газпром НЕФТ, Народног фронта
12, 21000 Нови Сад
152.Марија Ђурић, Пројектомонтажа АД, Поенкареова 20,
11000 Београд
153.Наташа Ђурић, SINTEF Energy Research, Trondheim,
Norveška
154.Милош Ђурица, Термобиро, Владимира Роловића 114,
11000 Београд
155.Недељко Ђуровић, Колубара – Прерада, Дише
Ђурђевића 1А, Вреоци, 11550 Лазаревац,
156.Милош Ђурчић, Herz Armaturen doo, Индустријска зона
б.б., 22330 Нова Пазова
157.Когољ Ерић, Климаопрема, Војводе Степе 244, 11000
Београд
158.Божидар Жакула, Српска инвентивна група – СИГ доо,
Црнотравска 1А/49, 11000 Београд
159.Небојша Жакула, Унипројект 3 доо, Кнеза Милоша
82/IV, 11000 Београд
160.Ненад Жаркић, Бинемиком доо, Тоше Јовановића 11,
11030 Београд
161.Зоран Живанић, Текон инвест доо, Солунска 25, 11000
Београд
162.Владимир Живановић, Robert Bosch doo, М. Миланковића
11А, 11070 Београд
163.Владимир Живановић, Филтер Фриго доо, Устаничка
135, 11000 Београд
164.Димитрије Живановић, Viessmann doo, Табановачка 3,
11010 Београд
165.Зоран Живановић, Филтер Фриго доо, Устаничка 135,
11000 Београд
166.Петар Живановић, ЈКП Новосадска топлана, В. Николића
1, 21000 Нови Сад
167.Владица Живковић, Пет пром доо, Бул. краља
Александра 433, 11000 Београд
168.Миленко Живковић, Vogel&Noot, Аустрија
169.Милован Живковић, Cappoto Build, Бул. Михајла Пупина
115Б, 11070 Београд
170.Дамир Жилић, Emerson Climate Technologies, Селска 93,
10000 Загреб, Хрватска
171.Дејан Жужа, Viessmann doo, Табановачка 3, 11010 Београд
172.Даница Здравковић, Pipetech, Im Eichtal 4, 54000 Baden,
Switzerland
173.Иван Здравковић, Herz Armaturen doo, Индустријска зона
б.б., 22330 Нова Пазова
174.Миодраг Здравковић, Градска управа, Трг Н. Пашића 6,
11000 Београд
175.Радослав Здравковић, Климаопрема, Војводе Степе 244,
11000 Београд
176.Јасмина Зећировић, Бруната доо, Бул. др З. Ђинђића
12ж/3, 11070 Београд
177.Миливоје Ивановић, Собел, Мишка Јовановића 9, 11000
Београд
178.Марин Ивошев, Енергетика доо, Трг тополиваца 4, 34000
Крагујевац
179.Маја Игњатовић, Teсhnology International Services, Светог
Саве 32, 11000 Београд
180.Владимир Илић, Термомеханика доо, Косте Главинића 2,
11000 Београд
181.Ђорђе Илић, Невокал, Драже Павловића 31, 11000
Београд
182.Јовица Илић, Системинг доо, Братства и јединства 74,
11000 Београд
183.Славиша Илић, Техноекспорт, Јована Поповића 43,
22320 Инђија
184.Слађан Илић, Energo Energy Efficiency Engineering,
Војводе Степе 318, 11000 Београд
185.Слободан Илић, Алфа Плам АД, Радничка 1, 17500
Врање
186.Татјана Илић, Термомеханика доо, Косте Главинића 2,
11000 Београд
187.Boian Ioan, Transilvania University of Brasov, Brasov,
Rumunija
188.Саша Јакимов, Traco, Љубе Давидовића 55/6, 11000
Београд
189.Предраг Јаковљевић, Energy Net doo, Пролетерска 49,
21247 Каћ
190.Лазар Јаковски, Gastec doo, Војвођанска 67, 26360
Пландиште
191.Тодор Јанић, Пољопривредни факултет, Трг Д.
Обрадовића 8, 21000 Нови Сад
192.Милован Јанићијевић, Megatech doo, Гарибалдијева 12,
11080 Земун
193.Драган Јанковић, Вентил, Карађорђева 12, 12000
Пожаревац
194.Зоран Јанковић, Пројект АД, В. Маслеше 1/IV, 78000
Бања Лука, Р. Српска
195.Милица Јанковић, Етаж доо, Индустријска б.б., 11224
Врчин
196.Синиша Јањушевић, Кирка Сури доо, Миодрага
Петровића 15, 11210 Београд
197.Никола Јаћимовић, Pipetech, Im Eichtal 4, 54000 Baden,
Switzerland
198.Нуша Јелен, ЈЕКО‑ИН доо, Цеста м. Тита 51, 4270
Јесенице, Словенија
199.Слађана Јелић, Соко Инжињеринг, Бул. А. Чарнојевића
125, 11070 Београд
200.Андреј Јерговић, Соко Инжињеринг, Бул. А. Чарнојевића
125, 11070 Београд
201.Жељко Јерговић, Соко Инжињеринг, Бул. А. Чарнојевића
125, 11070 Београд
202.Бојан Јовановић, Термовент комерц, Суботичка 23,
11000 Београд
203.Бранимир Јовановић, ОЛП доо 18000 Ниш, Цара Уроша
17
204.Зоран Јовановић, IMI International doo, М. Миланковића
1Б, 11070 Београд
205.Зоран Јовановић, Термоинжењеринг доо, Милоја Ђака 2,
11000 Београд
206.Иван Јовановић, Телелинк доо, Омладинских бригада
88Б, 11070 Београд
207.Марко Јовановић, ТДМ доо, Гандијева 71, 11070 Београд
208.Милица Јовановић, Облик доо, Будманијева 22, 11160
Београд
209.Јован Јовић, Alfa Clima, С. Милкића 32, 19350 Књажевац
210.Саша Јовић, Alfa Clima, С. Милкића 32, 19350 Књажевац
211.Иван Јојић, Институт „Кирило Савић“, Војводе Степе 51,
11000 Београд
212.Велимир Јоксић, ПД ТЕНТ, 11563 Велики Црљени, 3.
октобра 146, ТE Колубара
213.Жељко Јоргић, КГХ Плус доо, Паве Радана 12А, 78000
Бања Лука, Р. Српска
214.Предраг Јордовић, Komo‑YU, Далматинска 44, 11000
Београд
215.Миша Јочић, Pipetech, Im Eichtal 4, 54000 Baden,
Switzerland
216.Млађен Каврин, АД Изолир, Новосадски пут б.б., 23000
Зрењанин
217.Ивана Калања, ЈКП Београдске елeктране, Савски насип
11, 11070 Београд
218.Горан Каран, АД Изолир, Новосадски пут б.б., 23000
Зрењанин
219.David Keler, Инвестдом доо, Морнарска 3, 21000 Нови
Сад
220.Золтан Кираљ, Grappa doo, Смиљанићева 14/7, 11000
Београд
221.Душка Кирета, Grundfos Srbija doo, Омладинских бригада
90Б, 11070 Београд
222.Александар Кисић, Телекомуникације РС, Краља Петра I
Карађорђевића 93, 78000 Бања Лука, Р. Српска
223.Бранислав Кнезић, Аероклима, Рада Неимара 14, 11000
Београд
224.Никола Кнежевић, Ипрос доо, Футошки пут 40Б, 21000
Нови Сад
225.Душко Ковачевић, Сидек Инжењеринг доо, Бежанијских
илегалаца 86, 11070 Београд
226.Иван Ковачевић, Галеника АД, Батајнички друм б.б.,
11080 Земун
227.Милош Ковачевић, МЛМ Армал, Капетан Мишина 16,
11000 Београд
228.Мирјана Ковачевић, Про‑Инг, Бул. М. Пупина 3/II, 21000
Нови Сад
229.Младен Ковачевић, Собел, Мишка Јовановића 9, 11000
Београд
230.Бојан Ковачић, Агенција за енергетску ефикасност,
Омладинских бригада 1, 11070 Београд
231.Сања Ковачки, НИС Нафтагас, Народног фронта 12,
21000 Нови Сад
232.Halvart Koeppen, UNEP DTIE Ozonaction, Paris, Francuska
233.Ђорђе Којић, Ovex doo, Прешевска 61, 11000 Београд
234.Мирко Коковић, Wilo Beograd doo, Мијачка 3, 11000
Београд
235.Горан Колић, Airtrend ltd, Кумановска 14, 11000 Београд
236.Давор Колић, Ковент, Кумановска 14, 11000 Београд
237.Татјана Колџић, ЈКП Београдске елeктране, Савски насип
11, 11070 Београд
57
1 • 2011
kgh
GRADSKI ZAVOD ZA VEŠTAýENJA
11000 BEOGRAD
Svetozara Markoviüa 42
P FAH 562
Telefoni
Centrala: 2683-065, 2682-892,
Direktor: 2684-751,
Tehniþki direktor: 2659-945,
Raþunovodstvo: 2683-871,
Telefaks: 2646-552
Tekuüi raþun: 160-14093-89
PIB: 100266419
E-mail: [email protected]
kgh 1 • 2011
58
DELATNOST
Veštaþenja u oblasti mašinstva, elektrotehnike, gradjevinarstva
Tehniþki pregled izvedenih radova
Utvrdjivanje tehniþke ispravnosti
Tehniþka kontrola tehniþke dokumentacije
Nadzor nad izgradnjom objekata
Procene vrednosti
Konsultantske usluge
REFERENECE
Preko 40000 objekata medju kojima su:
Termoelektrane Obrenovac,
Toplane Dunav, N. Beograd, Cerak, Mirijevo, Medakoviü
Energana Rafinerije Panþevo,
Proizvodni objekat "Sulfolan" (S-3600) Q= 1500 t/dan aromata u
rafineriji nafte Panþevo
Beogradska Arena, Hala Pionir, Hala Novi Beograd,
Železniþka stajališta Karadjordjev park, Vukov Spomenik,
Železniþka stanica Prokop,
Dispeþerski centar ZJE i ZEP,
Veliki broj magistralnih, regionalnih i prikljuþnih gasovoda,
merno-regulacionih stanica i mreža prirodnog gasa, veliki broj
stambenih naselja i poslovnih objekata,
JDP, Narodno pozorište, Atelje 212,
Hoteli Hajat, Slavija, Interkontinental, Geneks apartmani,
Airport City, Idea, Delta City
Olimpijski i drugi bazeni:
Tašmajdan,Sportski centar Banjica, Majdanpek
Gradske toplovodne mreže u Beogradu, Lazarevcu
238.Франц Коси, Машински факултет, Краљице Марије 16,
11000 Београд
239.Александар Костић, Србија бунар, Мисе Тодоровића 14,
11194 Рушањ
240.Милан Костић, Wilo Beograd doo, Мијачка 3, 11000 Београд
241.Зорица Крагуљевић, НИС Нафтагас, Народног фронта
12, 21000 Нови Сад
242.Радоје Кремзер, СМЕИТС, Друштво за КГХ Србије, Кнеза
Милоша 7а, 11000 Београд
243.Анте Крешић, Alfa Therm doo, Блеибуршких жртава 27ц,
88000 Мостар, БиХ
244.Маја Кркљеш, Energy Net doo, Пролетерска 49, 21247 Каћ
245.Радојка Крнета, Технички факултет, Светог Саве 65,
32000 Чачак
246.Радан Крстић, Феникс бб, Чегарска 16, 18000 Ниш
247.Славица Крстић, Акватерм доо, Светозара Радојчића 60,
11000 Београд
248.Анкица Крушић, Хрватска енергетска регионална
агенција (ХЕРА), Авенија града Вуковара 14, 10000 Загреб,
Хрватска
249.Здравко Куљић, Аероклима, Рада Неимара 14, 11000
Београд
250.Младен Купарић, Robert Bosch doo, М. Миланковића 11А,
11070 Београд
251.Данило Курдулија, Бинемиком доо, Тоше Јовановића 11,
11030 Београд
252.Martin Kurс, Guentner AG, Hans Guentner str. 2−6, 82256
Fuerstenfeldbruck, Austria
253.Јелена Кушак, Климаопрема, Војводе Степе 244, 11000
Београд
254.Бане Лабус, Термомеханика доо, Косте Главинића 2,
11000 Београд
255.Бојана Лазаревић, Steelsoft doo, Аутопут за Нови Сад 71,
11000 Београд
256.Драган Лазаревић, Термотехника Лазаревић, Атинска
10/13, 34000 Крагујевац
257.Жељко Лазић, ЈП Плана, Николе Пашића 19, 11320
Велика Плана
258.Иван Лазић, Микро Контрол, Васе Пелагића 30, 11000
Београд
259.Миленка Лаловић, Машински факултет, Вука Караџића
30, 71123 Источно Сарајево
260.Драгољуб Ливада, El‑Tec Mulej doo, Књажевачка 5, 18000
Ниш
261.Димитрије Лилић, Агенција за енергетску ефикасност,
Омладинских бригада 1, 11070 Београд
262.Josef Lipp, Institute for Energy Economy and Application
Technology, Technische Universität, München, Nemačka
263.Бранко Ломпар, ME.COM doo, Милешевска 36а, 11000
Београд
264.Зоран Лукач, Дом здравља Сремска Митровица, Стари
шор 65, 22000 Сремска Митровица
265.Златко Љубисављевић, ЈКП Топлана Шабац, Ђуре
Јакшића 1, 15000 Шабац
266.Новица Љушић, РБ Колубара – Прерада, Колубарски трг
8, 11550 Лазаревац
267.Милован Маврак, Соко Инжињеринг, Бул. А. Чарнојевића
125, 11070 Београд
268.Александар Максимовић, Антић Климатизација, Ј.
Гагарина 229/260, 11070 Београд
269.Јован Малешевић, Политехничка школа, Косовска 8,
34000 Крагујевац
270.Милан Мандић, Steelsoft doo, Аутопут за Нови Сад 71,
11000 Београд
271.Срђан Манић, Галеника АД, Батајнички друм б.б., 11080
Земун
272.Драган Мањак, Сарајево гас АД, Николе Тесле 55, 71123
Источно Сарајево, БиХ
273.Дарко Маринковић, ТДМ доо, Гандијева 71, 11070 Београд
274.Вјекослав Мариновић, Weishaupt doo, Бул. М. Пупина 6,
11070 Београд
275.Жељко Мариновић, Портал доо, Неготински пут б.б.,
19000 Зајечар
276.Томислав Маринковић, ТДМ доо, Гандијева 71, 11070
Београд
277.Милош Марић, Бруната доо, Бул. др З. Ђинђића 12ж/3,
11070 Београд
278.Недо Марић, Инсталација Инжењеринг доо, Вајара Ж.
Лукића 58 А, 11077 Београд
279.Љиљана Марјановић Халбурд, Department of Built
Environment, Anglia Ruskin University, Chelmsford, UK
280.Слободан Марјановић, ДТ Термо, Незнаних јунака 15 А,
11000 Београд
281.Синиша Марковић, Етаж доо, Индустријска б.б., 11224
Врчин
282.Слободан Марковић, Komo‑YU, Далматинска 44, 11000
Београд
283.Васко Марковски, Клима М доо, Бул. Деспота Стефана
109А, 11000 Београд
284.Воислав Марковски, Клима М доо, Бул. Деспота Стефана
109А, 11000 Београд
285.Доста Марковски, Клима М доо, Бул. Деспота Стефана
109А, 11000 Београд
286.Љиљана Марковски, Клима М доо, Бул. Деспота Стефана
109А, 11000 Београд
287.Павле Марковски, Клима М доо, Бул. Деспота Стефана
109А, 11000 Београд
288.Han Marcdina, Armacell Switzerland AG, Brunnmatt 522,
CH‑6264 Pfaffnau, Switzerland
289.Theodor Mateescu, Technical University „Gheorghe Asachi“
of Iasi, Iasi, Rumunija
290.Дарко Мијатовић, ЈП Топлификација Лазаревац,
Карађорђева 32, 11550 Лазаревац
291.Ђорђе Мијачић, Grappa doo, Смиљанићева 14/7, 11000
Београд
292.Радомир Мијић, Секретаријат за заштиту животне
средине, 27. марта 43−45, 11000 Београд
293.Даница Мијушковић, ТШ Нови Београд, Омладинских
бригада 25, 11070 Београд
294.Јаков Мијушковић, Галеника АД, Батајнички друм б.б.,
11080 Земун
295.Јелена Миладиновић, Елкомс доо, Јужни булевар
144/303А, 11118 Београд
296.Милан Миладиновић, Rehau doo, Батајнички друм 283Е,
11080 Земун
297.Наталија Миладиновић, Елкомс доо, Јужни булевар
144/303А, 11118 Београд
298.Бранислав Милаковић, Термовент доо, Господар
Јованова 27, 11000 Београд
299.Бранко Миланковић, Топлана АД, Бул. вој. Ж. Мишића 32,
78000 Бања Лука, Р. Српска
300.Славче Миланов, Собел, Мишка Јовановића 9, 11000
Београд
301.Јаков Милановић, Делта Терм доо, Новопазарска 12,
11000 Београд
302.Нена Миленковић, Steelsoft doo, Аутопут за Нови Сад 71,
11000 Београд
303.Оливера Милетић‑Бресјанац, Steelsoft doo, Аутопут за
Нови Сад 71, 11000 Београд
304.Јован Миливојевић, Климаопрема, Војводе Степе 244,
11000 Београд
305.Владимир Милидраговић, Caleffi Hidrotermika, Војводе
Добрњца 18, 11000 Београд
306.Драган Милисављевић, Сидек Инжењеринг доо,
Бежанијских илегалаца 86, 11070 Београд
307.Александар Милић, IMI International doo, М. Миланковића
1Б, 11070 Београд
308.Јован Милић, Еуротермоинжењеринг, Гостиварска 70,
11000 Београд
309.Слободан Милић, Traco Invest, Сурчински пут 1ж, 11070
Београд
310.Радоица Милићевић, ЈКП Београдске елeктране, Савски
насип 11, 11000 Београд
311.Горан Миловановић, МПГ КГХ доо, Чернишевског 11,
11000 Београд
312.Александар Милојевић, Multicon, Омладинских бригада
69, 11070 Београд
313.Томислав Милојевић, АЛП Project Sistem, 17. октобра 48,
11000 Београд
314.Ненад Милорадовић, ЈКП Београдске електране, Савски
насип 11, 11070 Београд
315.Александар Милосављевић, Frigo Technika, Боже
Бауцала 22ц, 11000 Београд
316.Владимир Милосављевић, РБ Колубара – Прерада,
Колубарски трг 8, 11550 Лазаревац
59
1 • 2011
kgh
317.Обрад Милосављевић, Облик доо, Будманијева 22, 11160
Београд
318.Предраг Милосављевић, Облик доо, Будманијева 22,
11160 Београд
319.Мирјана Миљковић, МПГ КГХ доо, Чернишевског 11,
11000 Београд
320.Vinceriuc Mioara, Romanian General Association for
Refrigeration, Bucharest, Rumunija
321.Милан Митић, Фабрика картона Умка АД, 13. октобар 1,
11260 Умка
322.Северин Митић, Етаж доо, Индустријска б.б., 11224
Врчин
323.Дарко Митровић, Термовент комерц, Суботичка 23, 11000
Београд
324.Мира Митровић, ДТ Термо, Незнаних јунака 15 А, 11000
Београд
325.Зоран Мићовић, Градски завод за вештачења, С.
Марковића 42, 11000 Београд
326.Марко Михајловић, Vračar Trading doo, Политова 9А,
11000 Београд
327.Марко Михајловић, Независност, Водич, Дечанска 14,
11000 Београд
328.Душан Мичић, Портал доо, Неготински пут б.б., 19000
Зајечар
329.Небојша Мишић, Vaillant GmbH, Predstavništvo, Радничка
59, 11030 Београд
330.Зорка Мишовић, El‑Tec Mulej doo, Књажевачка 5, 18000
Ниш
331.Сузана Младеновић, Тигар, Tyres, Николе Пашића 213,
18300 Пирот
332.Sina Mostowfie, Mechanical Engineering Department, Sharif
University of Technology, Tehran, Iran
333.Андреја Мршовић, Airtrend ltd, Кумановска 14, 11000
Београд
334.Ali Muzaffar, Austrian Institute of Technology, Energy
Department, Wien, Austrija
335.Mustafa Muhaxheri, University of Prishtina, Faculty of
Mechanical Engineering, Приштина
336.Владимир Настић, Цини инвест, Ул. 15 б.б., 32000 Чачак
337.Витомир Начић, МПГ КГХ доо, Чернишевског 11, 11000
Београд
338.Саша Недељковић, Термоинжењеринг доо, Милоја Ђака
2, 11000 Београд
339.Данимир Ненадић, Делта Терм доо, Новопазарска 12,
11000 Београд
340.Предраг Ненадовић, ЈП Југоимпорт СДПР, Бул.
уметности 2, 11150 Београд
341.Коста Никодијевић, Овентроп, Радничка 56, 11030
Београд
342.Немања Никодијевић, Овентроп, Радничка 56, 11030
Београд
343.Срђан Никодијевић, Овентроп, Радничка 56, 11030
Београд
344.Зоран Никодиновски, ДТ Термо, Незнаног јунака 15 А,
11000 Београд
345.Владимир Николић, ЈКП Топлана Шабац, Ђуре Јакшића
1, 15000 Шабац
346.Данијела Николић, Машински факултет, Сестре Јањић
6, 34000 Крагујевац
347.Зоран Николић, Концерн Фаркам МБ, Хајдук Вељкова
б.б., 15000 Шабац
348.Зоран Николић, Металинг Плус, Пиранделова 16, 11050
Београд
349.Зорица Николић, Игуманов, Нова мокролушка 23, 11000
Београд
350.Љубо Николић, Group Protem doo, Браће Јерковића 117е,
11000 Београд
351.Миодраг Николић, Централ‑Х, Чекић б.б., 19250
Мајданпек, Дебели Луг
352.Новак Николић, Машински факултет, Сестре Јањић 6,
34000 Крагујевац
353.Слободан Николић, ЈП Плана, Николе Пашића 19, 11320
Велика Плана
354.Срђа Николић, Металинг Плус, Пиранделова 16, 11050
Београд
355.Војислав Новаковић, Norwegian University of Science and
Technology, Trondheim, Norveška
kgh 1 • 2011
60
356.Ђорђе Новаковић, Техноекспорт, Јована Поповића 43,
22320 Инђија
357.Никола Новаковић, ПД ТЕ Никола Тесла Б, Ушће, п. фах
25, 11500 Обреновац
358.Невена Новичић, Елмарк доо, Косте Главинића 2, 11000
Београд
359.Дамир Ножић, Megatech doo, Гарибалдијева 12, 11080
Земун
360.Јожеф Њерш, ВТШ, М. Орешковића 16, 24000 Суботица
361.Александар Обрадовић, Teсhnology International Services,
Светог Саве 32, 11000 Београд
362.Андреја Обрадовић, Teсhnology International Services,
Светог Саве 32, 11000 Београд
363.Бобан Обрадовић, Vaillant GmbH, Predstavništvo,
Радничка 59, 11030 Београд
364.Владимир Обрадовић, Teсhnology International Services,
Светог Саве 32, 11000 Београд
365.Дамир Обрадовић, Wilo Beograd doo, Мијачка 3, 11000
Београд
366.Драган Обрадовић, Клима Доп доо, Аутопут Београд–
Загреб б.б., 11070 Београд
367.Соња Огњеновић, CWG Balkan doo, Аугуста Цесарца 35,
11000 Београд
368.Слободан Огризовић, ЈКП Београдске електране, Савски
насип 11, 11070 Београд
369.Baris Ozerdem, Izmir Institute of Technology, Izmir, Turska
370.Градимир Окнаревић, Airtrend ltd, Кумановска 14, 11000
Београд
371.Мирољуб Орлић, Unicom doo, Десанке Максимовић 17/II,
11000 Београд
372.Ненад Оцокољић, ЈКП Чачак, Скадарска 1, улаз 7, 32000
Чачак
373.Михајло Павићевић, Grappa doo, Смиљанићева 14/7,
11000 Београд
374.Милан Павлица, Машинопројект Копринг, Добрињска 8а,
11000 Београд
375.Зоран Павловић, Pavlović Consulting, 11000 Београд
376.Љуба Павловић, Феникс бб, Чегарска 16, 18000 Ниш
377.Миленко Павловић, Елмарк доо, Косте Главинића 2,
11000 Београд
378.Урош Павловић, Euro Heat, Атинска 101, 34000 Крагујевац
379.Предраг Пажин, Термоинжењеринг доо, Милоја Ђака 2,
11000 Београд
380.Роберт Пајк, ЈЕКО‑ИН доо, Цеста м. Тита 51, 4270
Јесенице, Словенија
381.Миодраг Палибрк, Бруната доо, Бул. др З. Ђинђића
12ж/3, 11070 Београд
382.Борисав Пантелић, Термоплус доо, Боже Јанковића 46,
11000 Београд
383.Марко Пантелић, Делта Терм доо, Новопазарска 12,
11000 Београд
384.Љубомир Пантић, Панклима, Интернационалних бригада
46, 11000 Београд
385.Agis М. Papadopoulos, Department of Mechanical
Engineering, Aristotle University, Thessaloniki, Grčka
386.Милован Пауновић, Термо плус доо, Пожешка 150А,
11030 Београд
387.Боро Пашалић, Галеника АД, Батајнички друм б.б., 11080
Земун
388.Здравко Пеичић, Hans Guentner GmbH, Schoenbrunnerstr.
131, 1050 Vienna, Austria
389.Радован Пејковић, Traco Invest, Сурчински пут 1ж, 11070
Београд
390.Слободан Пејковић, Филтер Фриго доо, Устаничка 135,
11000 Београд
391.Јасмина Пекез, ТФ „Михајло Пупин“, Ђуре Ђаковића б.б.,
23000 Зрењанин
392.Станислав Перенчевић, Guentner AG, Hans Guentner str.
2−6, 82256 Fuerstenfeldbruck, Austria
393.Живојин Перишић, СМЕИТС, Друштво за КГХ Србије,
Кнеза Милоша 7а, 11000 Београд
394.Драгиша Перовић, Robert Bosch doo, М. Миланковића
11А, 11070 Београд
395.Драгослав Петковић, Euro Heat, Атинска 101, 34000
Крагујевац
396.Жељко Петковић, Геомонт, С. Јовановића 5, 78000 Бања
Лука, Р. Српска
D
Diirreekkcciijjaa//H
Heeaadd ooffffiiccee
PPoožžeešškkaa 115500A
A,, 1111000000 B
Beeooggrraadd
TTeell//ffaaxx:: ++338811((00))1111 73554455 448844
TTeell//ffaaxx:: ++338811((00))1111 73555599 444411
E
E--m
maaiill:: tteerrm
moo@
@tteerrm
moo--pplluuss..rrss
w
ww
ww
w..tteerrm
moo--pplluuss..rrss
PPrrooiizzvvooddnnii pprrooggrraam
m
pprreeddiizzoolloovvaannee cceevvii
pprreeddiizzoolloovvaannaa kkoolleennaa
pprreeddiizzoolloovvaannee rraaččvvee
pprreeddiizzoolloovvaannee ččvvrrssttee ttaaččkkee
pprreeddiizzoolloovvaannee rreedduukkcciijjee
pprreeddiizzoolloovvaannaa zzaappoorrnnaa aarrm
maattuurraa
tteerrm
o
s
k
u
p
l
j
a
j
u
ć
e
s
p
o
j
n
i
c
e
moskupljajuće spojnice
kkrraajjnnjjee kkaappee
zzaavvrrššnnee kkaappee
pprroollaazzii kkrroozz zziidd
eekkssppaannzziioonnii jjaassttuuccii
PPU
U ggrreeddiiccee
F
Faabbrriikkaa//F
Faaccttoorryy
B
Baaććeevvaacc,, IIbbaarrsskkaa m
maaggiissttrraallaa
TTeell//ffaaxx:: ++338811((00))1111 88334411 223322
Zašto TERMO PLUS?
• Zato što ugradnjom predizolovanih cevi proizvedenih u
TERMO PLUSU štedite 25-30% energanata;
• Zato što korisnici imaju sigurnost u pogledu trajnosti
karakteristika predizolovanih cevi za period 30-50 god.;
• Zato što je TERMO PLUS u stanju da isporuči
500-1000 m predizolovanih cevi za 24 časa;
• Zato što TERMO PLUS stalno kontroliše svoje proizvode
u svojoj pogonskoj labaratoriji, a najmanje četiri puta
godišnje proverava kvalitet u Institutu IMS i poseduje
ateste za sve ulazne materijale i izveštaje o kvalitetu
gotovih proizvoda.
61
1 • 2011
kgh
kgh 1 • 2011
62
397.Стеван Петковић, Euro Heat, Атинска 101, 34000
Крагујевац
398.Филип Петковић, Weishaupt doo, Бул. М. Пупина 6, 11070
Београд
399.Александар Петровић, IMI International doo, М.
Миланковића 1Б, 11070 Београд
400.Андрија Петровић, Термовент комерц, Суботичка 23,
11000 Београд
401.Бранимир Петровић, Belimo Automation, Geiselbergstrase
26‑32, A‑1110 Wien, Austria
402.Владимир Петровић, Пословна туристика доо, Бранка
Момирова 88, 11000 Београд
403.Душан Петровић, Термовент комерц, Суботичка 23,
11000 Београд
404.Душко Петровић, Рационализација енергије, Цара
Душана 220, 11080 Земун
405.Звездан Петровић, Сидек Инжењеринг доо, Бежанијских
илегалаца 86, 11070 Београд
406.Зоран Петровић, Инвестдом доо, Морнарска 3, 21000
Нови Сад
407.Миленко Петровић, Frigomex doo, Михаила Шолохова
66ц, 11211 Београд
408.Мирко Петровић, ЈП Топлификација Лазаревац,
Карађорђева 32, 11550 Лазаревац
409.Чедомир Петровић, Рационализација енергије, Цара
Душана 220, 11080 Земун
410.Бојан Петронијевић, Клима Доп доо, Аутопут Београд–
Загреб б.б., 11070 Београд
411.Никола Пешић, Термовент комерц, Суботичка 23, 11000
Београд
412.Милена Пиштало, Соко Инжињеринг, Бул. А. Чарнојевића
125, 11070 Београд
413.Срђан Пљаскић, Group Protem doo, Браће Јерковића 117е,
11000 Београд
414.Милош Пљеваљчић, Елкомс доо, Јужни булевар
144/303А, 11118 Београд
415.Александар Пљевић, Hidria doo Beograd, Ј. Гагарина 26В,
11070 Београд
416.Никола Познановић, IMI International doo, М. Миланковића
1Б, 11070 Београд
417.Мирко Пољаковић, Удружење енергетичара Суботице,
Матије Корвина 9, 24000 Суботица
418.Бранислав Поповић, Галеника АД, Батајнички друм б.б.,
11080 Земун
419.Бранко Поповић, Термо плус доо, Пожешка 150А, 11030
Београд
420.Војислав Поповић, Elcom Trade doo, Бул. А. Чарнојевића
52А, 11070 Београд
421.Дејан Поповић, Микро Контрол, Васе Пелагића 30, 11000
Београд
422.Драган Поповић, Trox Austria, Представништво,
Маршала Бирјузова 29, 11000 Београд
423.Душко Поповић, Телефонкабл АД, Бул. краља Аелксандра
219, 11000 Београд
424.Ирена Поповић, Trox Austria, Представништво, Маршала
Бирјузова 29, 11000 Београд
425.Милан Поповић, НИС, Газпром НЕФТ, Народног фронта
12, 21000 Нови Сад
426.Марио Приморац, Alfa Therm doo, Блеибуршких жртава
27ц, 88000 Мостар, БиХ
427.Mihai Profire, Technical University „Gheorghe Asachi“ of Iasi,
Iasi, Rumunija
428.Јелена Прстојевић, Esoteh doo, Патријарха Димитрија 12,
11090 Београд
429.Јово Прстојевић, Esoteh doo, Патријарха Димитрија 12,
11090 Београд
430.Steffen Puls, Guentner AG, Hans Guentner str. 2−6, 82256
Fuerstenfeldbruck, Austria
431.Claus Pucher, Trox Austria GmbH, Lichtblaustrasse 15,
A‑1222 Wien, Austria
432.Мила Путић, ПМО доо, Стевана Марковића 8, 11080
Земун
433.Мирослав Радаковић, Панклима, Интернационалних
бригада 46, 11000 Београд
434.Дејан Радивојевић, Термо плус доо, Пожешка 150А, 11030
Београд
435.Бранислав Радисављевић, ПД ТЕ Никола Тесла Б, Ушће,
п. фах 25, 11500 Обреновац
436.Драган Радисављевић, Бинемиком доо, Тоше Јовановића
11, 11030 Београд
437.Виктор Радић, Herz Armaturen doo, Индустријска зона б.б.,
22330 Нова Пазова
438.Дејан Радовановић, АД Изолир, Новосадски пут б.б.,
23000 Зрењанин
439.Милош Радовановић, Термоенергетика Арматуре,
Књаза Милоша б.б., 31210 Пожега
440.Стојан Радовановић, Колубара – Прерада, Дише
Ђурђевића 1А, Вреоци, 11550 Лазаревац,
441.Александар Радоичић, Frigomex doo, Михаила Шолохова
66ц, 11211 Београд
442.Милорад Радомировић, ЈП Урбанизам, Бул. Цара Лазара
3, 21000 Нови Сад
443.Александар Радоњић, Радинг, Југ Богданова 23, 36000
Краљево
444.Властимир Радуловић, Econ Plus, Аде циганлије б.б.,
11030 Београд
445.Дејан Радуловић, Термоинжењеринг доо, Милоја Ђака 2,
11000 Београд
446.Ненад Радуловић, Клима Доп доо, Аутопут Београд–
Загреб б.б., 11070 Београд
447.Зоран Рађеновић, Hidria doo Beograd, Ј. Гагарина 26В,
11070 Београд
448.Небојша Ражић, Hidria doo Beograd, Ј. Гагарина 26В, 11070
Београд
449.Lucin Razvan, Technical University „Gheorghe Asachi“ of Iasi,
Iasi, Rumunija
450.Милорад Раичевић, Елмарк доо, Косте Главинића 2,
11000 Београд
451.Зоран Ранђеловић, Термоинжењеринг доо, Милоја Ђака
2, 11000 Београд
452.Марија Ранковић, ЈКП Београдске елeктране, Савски
насип 11, 11070 Београд
453.Владан Рашић, Феникс бб, Чегарска 16, 18000 Ниш
454.Ранко Релић, Rarex Company, Бранка Пешића 11, 11080
Земун
455.Наташа Рзен, Актинг доо, Ј. Гагарина 153/32, 11070
Београд
456.Весна Ристић, Термор доо, Деспота Оливера 6, 11000
Београд
457.Ђура Ристић, Невокал, Драже Павловића 31, 11000
Београд
458.Чедомир Ристић, Термор доо, Деспота Оливера 6, 11000
Београд
459.Момчило Ристовић, Vis Company, Николе Тесле 5, 11080
Земун
460.Милорад Робинац, Филтер Фриго доо, Устаничка 135,
11000 Београд
461.Миле Родић, IMI International doo, М. Миланковића 1Б,
11070 Београд
462.Galina Rodica Prica, Romanian General Association for
Refrigeration, Bucharest, Rumunija
463.Игор Роквић, Микро Контрол, Васе Пелагића 30, 11000
Београд
464.Тодор Росић, Телеком Српске, Краља Петра I 93a, 78000
Бања Лука, Република Српска
465.Драго Рушинић, ME.COM doo, Милешевска 36а, 11000
Београд
466.Борислав Савић, Сидек Инжењеринг доо, Бежанијских
илегалаца 86, 11070 Београд
467.Борислав Савић, Термоинжењеринг доо, Милоја Ђака 2,
11000 Београд
468.Димитрије Савић, Econ Plus, Аде циганлије б.б., 11030
Београд
469.Јовица Савић, Saj Commerce doo, Маршала Бирјузова 8,
11000 Београд
470.Милена Савић, Robert Bosch doo, М. Миланковића 11А,
11070 Београд
471.Радмило Савић, ЈКП Београдске електране, Савски
насип 11, 11070 Београд
472.Миодраг Савковић, Телекомуникације РС, Краља Петра I
Карађорђевића 93, 78000 Бања Лука, Р. Српска
473.Hassan Mohamed Saidi, Mechanical Engineering
Department, Sharif University of Technology, Tehran, Iran
474.Александар Сарић, ЈКП Београдске елeктране, Савски
насип 11, 11070 Београд
63
1 • 2011
kgh
475.Саша Саџак, Делта Терм доо, Новопазарска 12, 11000
Београд
476.Александар Седмак, Машински факултет, Краљице
Марије 16, 11000 Београд
477.Пантел Сердар, Термоинжењеринг доо, Милоја Ђака 2,
11000 Београд
478.Миодраг Симикић, Енергопројект, Ентел, Бул. М. Пупина
12, 11070 Београд
479.Горан Симовић, СМГС, Пере Попадића 3, 21000 Нови Сад
480.Raul Simonetti, Carel Industries S.r.l., Brugine (Padova),
Italija
481.Драган Симоновић, Wilo Beograd doo, Мијачка 3, 11000
Београд
482.Наташа Симоновић, Elcom Trade doo, Бул. А. Чарнојевића
52А, 11070 Београд
483.Марина Скерлић, Машински факултет, Сестре Јањић 6,
34000 Крагујевац
484.Дејан Слепчевић, Сидек Инжењеринг доо, Бежанијских
илегалаца 86, 11070 Београд
485.Биљана Смиљевић, Daikin, Пазинска 18/II/7, 11000
Београд
486.Стојан Смолникар, ЈП Енергетика, Веровшкова 62, 1001
Љубљана, Словенија
487.Владимир Совиљ, Фригориа доо, Јанка Веселиновића 30,
21000 Нови Сад
488.Ђорђе Содомка, Металинг Плус, Пиранделова 16, 11050
Београд
489.Alexandru Liviu Sofonea, Academia Romana, CRIFSTI,
Sibiu, Rumunija
490.Милован Спакић, Инсталација Инжењеринг доо, Вајара
Ж. Лукића 58А, 11077 Београд
491.Срђан Спасовић, Цини инвест, Ул. 15 б.б., 32000 Чачак
492.Горан Спасојевић, Термор доо, Деспота Оливера 6, 11000
Београд
493.Милан Спасојевић, Komo‑YU, Далматинска 44, 11000
Београд
494.Дејан Србуловић, АРУП доо, Ђорђа Станојевића 14,
11000 Београд
495.Нинослав Срдић, Соко Инжињеринг, Бул. А. Чарнојевића
125, 11070 Београд
496.Бојан Сретеновић, Ovex doo, Прешевска 61, 11000
Београд
497.Братислав Сретеновић, Ovex doo, Прешевска 61, 11000
Београд
498.Никола Сретић, Grappa doo, Смиљанићева 14/7, 11000
Београд
499.Зоран Стајић, Соко Инжињеринг, Бул. А. Чарнојевића 125,
11070 Београд
500.Драган Стаменковић, El‑Tec Mulej doo, Књажевачка 5,
18000 Ниш
501.Жељко Стаменковић, Yugostam doo, Бул. А. Чарнојевића
111, 11070 Београд
502.Небојша Станић, Rehau doo, Батајнички друм 283Е, 11080
Земун
503.Станко Станков, Електронски факултет, А. Медведева
14, 18000 Ниш
504.Александар Станковић, Sagax, Р. Домановића 16, 11160
Београд
505.Миливој Становник, Armacell Switzerland AG, Brunnmatt
522, CH‑6264 Pfaffnau, Switzerland
506.Михаило Станојев, Делта Терм доо, Новопазарска 12,
11000 Београд
507.Милан Станојевић, Traco, Љубе Давидовића 55/6, 11000
Београд
508.Жарко Стевановић, ИНН Винча, Лабораторија 140, М.
Петровића Аласа 12−14, 11351 Винча
509.Иван Стевановић, CWG Balkan doo, Аугуста Цесарца 35,
11000 Београд
510.Слађан Стевановић, Siemens doo, Омладинских бригада
21, 11070 Београд
511.Срђан Стевановић, Портал доо, Неготински пут б.б.,
19000 Зајечар
512.Далибор Стевић, МУП, Сектор за ванредне ситуације,
Партизанска 1, 12000 Пожаревац
513.Зоран Стевић, Технички факултет, 19210 Бор
514.Бранислав Стефановић, ПД ТЕНТ, 11563 Велики
Црљени, 3. октобра 146, ТE Колубара
515.Срђан Стефановић, Group Protem doo, Браће Јерковића
117е, 11000 Београд
kgh 1 • 2011
64
516.Иван Стикић, Етаж доо, Индустријска б.б., 11224 Врчин
517.Драгана Стојадиновић, Teсhnology International Services,
Светог Саве 32, 11000 Београд
518.Живко Стојанов, Гине Пајевића 10, 35000 Јагодина
519.Александар Стојановић, Econ Plus, Аде циганлије б.б.,
11030 Београд
520.Драган Стојановић, МПГ КГХ доо, Чернишевског 11, 11000
Београд
521.Љиљана Стојановић, DT SO Company doo, Крњешевачка
1/5, 22310 Шимановци
522.Огњен Стојановић, DT SO Company doo, Крњешевачка
1/5, 22310 Шимановци
523.Синиша Стојановић, Сидек Инжењеринг доо, Бежанијских
илегалаца 86, 11070 Београд
524.Славољуб Стојановић, Трен, Б. Крсмановића б.б., 18000
Ниш
525.Александар Стојановски, Алкалоид АД Скопје, Бул.
Александра Македонског 12, 1000 Скопље, Македонија
526.Миомир Стојић, Покрајински секретаријат за
енергетику и минералне сировине, Бул. М. Пупина 16,
21000 Нови Сад
527.Милена Стојковић, Машински факултет, Краљице
Марије 16, 11000 Београд
528.Наташа Стојковић, Wilo Beograd doo, Мијачка 3, 11000
Београд
529.Никола Стојковић, Traco, Љубе Давидовића 55/6, 11000
Београд
530.Биљана Стојнић, Термоплус доо, Боже Јанковића 46,
11000 Београд
531.Слободан Субић, ЈКП Новосадска топлана, В. Николића
1, 21000 Нови Сад
532.Дарко Танасијевић, Armacell Switzerland AG, Brunnmatt
522, CH‑6264 Pfaffnau, Switzerland
533.Бојан Танасић, Актинг доо, Ј. Гагарина 153/32, 11070
Београд
534.Владимир Танасић, ЈКП Београдске електране, Савски
насип 11, 11070 Београд
535.Драгослав Танасић, ЈКП Београдске елeктране, Савски
насип 11, 11070 Београд
536.Maria Gratiela Τаrlea, Romanian General Association for
Refrigeration, Bucharest, Rumunija
537.Саша Тасић, Vaillant GmbH, Predstavništvo, Радничка 59,
11030 Београд
538.Теодора Тасић, Beohamex doo, Војислава Илића 29, 11000
Београд
539.Борислав Тасовац, ХЕТ Требиње, Обала Л. Вукаловића
2, 89101 Требиње, БиХ
540.Бојан Теофиловић, Про‑Инг, Бул. М. Пупина 3/II, 21000
Нови Сад
541.Жељко Терзић, Group Protem doo, Браће Јерковића 117е,
11000 Београд
542.Бранислав Тодоровић, Машински факултет, Краљице
Марије 16, 11000 Београд
543.Марија Тодоровић, Пољопривредни факултет,
Немањина 6, 11080 Земун
544.Срећко Тодоровић, Про‑Инг, Михајла Пупина 3, 21000
Нови Сад
545.Браца Томас, Техноекспорт, Јована Поповића 43, 22320
Инђија
546.Небојша Томашевић, Esoteh doo, Патријарха Димитрија
12, 11090 Београд
547.Роберт Тотх, Цим гас доо, Пут Јована Микића 56, 24000
Суботица
548.Дејан Тошић, Србија Инвент, Мутапова 12, 11000 Београд
549.Зоран Тошић, Галеника АД, Батајнички друм б.б., 11080
Земун
550.Саша Тошић, El‑Tec Mulej doo, Књажевачка 5, 18000 Ниш
551.Samir R. Traboulsi, Beirut Arab University, Beirut, Liban
552.Биљана Трајковић, Siemens doo, Омладинских бригада
21, 11070 Београд
553.Небојша Трајковски, Elcom Trade doo, Бул. А. Чарнојевића
52А, 11070 Београд
554.Горан Тришић, Traco, Љубе Давидовића 55/6, 11000
Београд
555.Момчило Тришић, Traco, Љубе Давидовића 55/6, 11000
Београд
556.Георги Тромбев, Технички факултет Битољ, Битољ,
Македонија
557.Немања Тубић, Energy Net doo, Пролетерска 49, 21247 Каћ
558.Дејан Туцовић, Феникс бб, Чегарска 16, 18000 Ниш
559.Слободан Ћеранић, ЈКП Топлана Шабац, Ђуре Јакшића
1, 15000 Шабац
560.Душан Ћировић, Интерклима, Кнеза Милоша 161, 36210
Врњачка Бања
561.Слободан Ћурчић, Унион Инвест, М. Миланковића 34,
11070 Београд
562.Динко Узелац, Emerson Climate Technologies, Селска 93,
10000 Загреб, Хрватска
563.Бранко Усорац, КП Топлана, Војводе Мишића 64, 78400
Градишка, Р. Српска
564.Зоран Филиповић, Hidria doo Beograd, Ј. Гагарина 26В,
11070 Београд
565.Небојша Филиповић, Unicom doo, Десанке Максимовић
17/II, 11000 Београд
566.Предраг Филиповић, Grappa doo, Смиљанићева 14/7,
11000 Београд
567.Душко Фиршнер, Филтер Фриго доо, Устаничка 135,
11000 Београд
568.Danilo Franchi, Energo Energy Efficiency Engineering,
Војводе Степе 318, 11000 Београд
569.Славко Хајл, Ковент, Кумановска 14, 11000 Београд
570.Јована Харамбашић, Siemens doo, Омладинских бригада
21, 11070 Београд
571.Михаило Хаџи‑Ђорђевић, IMI International doo, М.
Миланковића 1Б, 11070 Београд
572.Zahra Hatami, Mechanical University Uloom va Tehghighat
Unit, Tehran, Iran
573.Jaap Hogeling, Programski komitet CEN‑a za EPBD,
Holandija
574.Alessandro Carbonari, Università Politehnica delle Marche,
DACS Department, Division of Building Construction, Ancona,
Italija
575.Горан Цветков, ЈЕП Топлана, Цара Лазара 52А, 36000
Краљево
576.Зоран Цветковић, Топлификација, Карађорђева 32, 11550
Лазаревац
577.Спасоје Цветковић, Исоплус доо, А. Стамболијског 35,
11000 Београд
578.Весна Цветојевић, Danfoss doo, Ђорђа Станојевића 14,
11070 Београд
579.Горан Цвишић, Топлана АД, Бул. вој. Ж. Мишића 32,
78000 Бања Лука, Р. Српска
580.Марко Цвркота, Danfoss doo, Ђорђа Станојевића 14,
11070 Београд
581.Виктор Цвркушић, Невокал, Драже Павловића 31, 11000
Београд
582.Ристо Цицонков, Машински факултет, Скопље,
Македонија
583.Вељко Црвенко, Термоинжењеринг доо, Милоја Ђака 2,
11000 Београд
584.Бранко Црнчевић, Термовент доо, Господар Јованова 27,
11000 Београд
585.Милош Црнчевић, Термовент доо, Господар Јованова 27,
11000 Београд
586.Никола Црнчевић, Термовент доо, Господар Јованова 27,
11000 Београд
587.Costas Charalambous, University of Cypros, Cypros
588.Qingyan Chen, Purdue University, West Lafayette, USA
589.Tomasz Choleva, Lublin University of Technology, Lublin,
Poljska
590.Vasilica Ciocan, Technical University „Gheorghe Asachi“ of
Iasi, Iasi, Rumunija
591.Iolanda Colda, Technical University of Civil Engineering,
Bucharest, Rumunija
592.Victoria Cotorobai, Technical University „Gheorghe Asachi“ of
Iasi, Iasi, Rumunija
593.Бранко Чавић, Филтер Фриго доо, Устаничка 135, 11000
Београд
594.Владимир Чајетинац, Бинемиком доо, Тоше Јовановића
11, 11030 Београд
595.Горан Чаушевић, Svecom, Устаничка 128а, 11000 Београд
596.Чедомир Чворо, Frigo Commerciale doo, Ј. Гагарина 194,
11070 Београд
597.Ненад Чрнила, МЛМ Армал, Капетан Мишина 16, 11000
Београд
598.Бранислав Џинић, МПГ КГХ доо, Чернишевског 11, 11000
Београд
599.Немања Џинић, МПГ КГХ доо, Чернишевског 11, 11000
Београд
600.Драгана Шамшаловић, ПИ, Милића Ракића 17, 11000
Београд
601.Драгомир Шамшаловић, СМЕИТС, Кнеза Милоша 7а,
11000 Београд
602.Стеван Шамшаловић, СМЕИТС, Кнеза Милоша 7а, 11000
Београд
603.Симо Шевић, Топлана АД, Бул. вој. Ж. Мишића 32, 78000
Бања Лука, Р. Српска
604.Миодраг Шефер, ЈКП Новосадска топлана, В. Николића
1, 21000 Нови Сад
605.Драган Шкодрић, Traco, Љубе Давидовића 55/6, 11000
Београд
606.Андреј Шкорц, Siemens doo, Омладинских бригада 21,
11070 Београд
607.Само Шмид, Belimo Automation, Geiselbergstrase 26‑32,
A‑1110 Wien, Austria
608.Бојан Шокчић, Огитерм, Митрополита Петра 8, 11000
Београд
609.Драган Шошкић, ЈП Топлификација Лазаревац,
Карађорђева 32, 11550 Лазаревац
610.Александар Штокић, Термоинжењеринг доо, Милоја Ђака
2, 11000 Београд
611.Саша Шумић, Group Protem doo, Браће Јерковића 117е,
11000 Београд
Нове књиге
„Чисте собе“
Последње прошлогодишње издање
Савеза машинских и електротехничких
инжењера и техничара Србије је књига
Драгане Шамшаловић, дипл. инж. маш., под
називом „Чисте собе – увод у проблематику
пројектовања чистих соба“
„Чиста соба је простор у коме
је присуство честица ваздуха
контролисано и који је
пројектован и користи се на
начин који своди улаз односно
излаз, стварање и одржавање
честица на најмању меру и у
коме су и други релевантни
фактори, као температура,
влажност и притисак, по
потреби под контролом“. Ова
дефиниција (ISO 14644‑1) гово‑
ри о изузетној важности и
актуелности успешног
обезбеђења чистог простора у
техници климатизације.
У десет поглавља књиге
(Теоријске основе чистих соба;
Високоефикасни ваздушни
филтери; Изоловани уређаји;
Основе пројектовања система
КГХ за чисте собе; Чисте собе
у фармацеутској индустрији;
Цевоводи у чистим собама;
Конструкциони материјали и
елементи – грађевинско‑архи‑
тектонски елементи;
Међународни стандарди за
чисте собе; Међународни
стандард ISO 14644‑1), сажета
је проблематика коју треба
познавати и њоме овладати
да би се омогућио и олакшао
рад на пројектовању тога
веома осетљивог и захтевног
простора.
Књига се може наручити (а у
његовим просторијама и
купити) код издавача: Савеза
машинских и електротехнич‑
ких инжењера и техничара
Србије (СМЕИТС), Кнеза
Милоша 7а/II. Тел.
011/3230‑041. E‑mail:
[email protected]
М. Г.
65
1 • 2011
kgh
Grundfos
U srcu daljinskog
grejanja i hlađenja
Halton Foodservice GmbH
Tiroler Str. 60
D-83242 Reit im Winkl
Tel. +49(0)8640 808-0
[email protected]
Halton Foodservice GmbH
Within a few years, Halton Foodservice
has become, in the sphere of
professional kitchen ventilation, the
world leader in energy efficiency,
wellbeing, indoor air quality, safety and
the protection of the environment.
This has resulted from a determined
and passionate will to innovate which
has emanated, primarily, from within
our six global Foodservice operating
companies. Six companies, one team.
Grundfos ispunjava sve zahteve modernih sistema daljinskog grejanja i
hlađenja, uključujući sve od velikih cirkulacionih pumpi do inline
i end-suction pumpi.
GRUNDFOS Srbija d.o.o.
Omladinskih brigada 90b, 11070 Novi Beograd, Srbija
Telefon:
(+381) 11 22 58 740
Fax:
(+381) 11 22 81 769
E-mail: [email protected]
www.grundfos.rs
kgh 1 • 2011
66
From January 1st 2009, the longestablished Wimbock GmbH production
site became Halton Foodservice Gmbh.
More than just a name-change, this
is yet another example of that will
to think, work and act as a single
team with a single aim to provide our
customers with a solution that fits their
needs perfectly!.
Download

Деведесет дана КГХ Деведесет дана КГХ