Indeks energetske efikasnosti (EEI)
je presudan faktor
VISOKO
Preporučujemo
vašoj pažnji
Preporučujemo
vašoj pažnji
EFIKASNE PUMPE
ZA EVROPSKO TRŽIŠTE
INGO FABRICIUS, dipl. inž., i MARKUS TEEPE, dipl.
fiz., WILO SE, Nemačka
Više od 90% (podatak iz 2009. godine) cirkula‑
cionih pumpi sa vlažnim rotorom za grejanje i
klimatizaciju, koje su danas dostupne na tržištu,
uskoro neće smeti da bude u prometu. Razlog
za to je stupanje na snagu odredbe o cirkulaci‑
onim pumpama sa vlažnim rotorom u okviru
evropske Direktive ErP (direktiva o proizvodi‑
ma relevantnim prema potrošnji energije ErP –
ranije Direktiva EuP – Energy‑using Products
– tj. Direktiva o proizvodima koji koriste ener‑
giju). Fokus je na indeksu energetske efikasnosti
(EEI) kao kriterijumu za ocenjivanje cirkulaci‑
onih pumpi. Od 2013. godine, novi propisi će,
u tri faze implementacije Direktive, postavlja‑
ti sve strože zahteve vezane za energetsku efika‑
snost pumpi sa vlažnim rotorom širom Evrope.
U ovom članku, specijalisti za pumpnu tehniku
kompanije Wilo SE, detaljno će objasniti nove
zahteve vezane za energetsku efikasnost
Kao deo Direktive ErP, Komisija EU je 2009. definisala mi‑
nimalne zahteve za energetsku efikasnost cirkulacionih
pumpi sa vlažnim rotorom. Oni će postepeno obezbediti
smanjenje potrošnje električne energije novih cirkulacionih
pumpi koje će se naći u prodaji od 2013. godine. Buduće
granične vrednosti biće strože od trenutnih koje propisuje
energetska klasa A za cirkulacione pumpe sa vlažnim ro‑
torom. Osnova za procenu koji će model cirkulacione pum‑
pe biti dozvoljen za korišćenje u budućnosti je ono što se
naziva indeks energetske efikasnosti (EEI). Indeks će biti
određen od strane proizvođača pumpi, korišćenjem me‑
toda proračuna koji je definisan Odredbom Komisije (EZ)
641/2009 (pogledati INFOBOX). Potrošnja električne ener‑
gije cirkulacione pumpe se određuje na osnovu preuzete
snage i ta potrošnja se dalje posmatra u odnosu na referen‑
tnu cirkulacionu pumpu sa istim hidrauličkim učinkom.
Implementacija Direktive ErP
će se vršiti u tri koraka
Od januara 2013. godine, granična vrednost EEI za pumpe
sa vlažnim rotorom koje su instalirane van kotla („samostal‑
ne“ – eksterne pumpe) biće manja ili jednaka 0,27. Klase
energetske efikasnosti koje se trenutno upotrebljavaju više
neće postojati. Pumpe bi tada trebalo da budu efikasnije
nego što to trenutno određuju minimalne vrednosti važeće
klase A energetske efikasnosti. Zbog gore navedenog, na‑
lepnice sa klasifikacijom energetske efikasnosti biće zame‑
njene oznakama EEI na pumpama.
Slika 1. Određivanje maksimalnih vrednosti Q i H
Od avgusta 2015. godine, granična vrednost EEI se spušta
na 0,23 i odnosiće se i na pumpe sa vlažnim rotorom koje
su instalirane u novomontirane kotlove i/ili u nove solarne
sisteme („integrisane“ pumpe). U poslednjoj fazi implemen‑
tacije, koja će se primenjivati od 2020. godine, indeks ener‑
getske efikasnosti od 0,23 će se primeniti i na pumpe koje
se budu menjale u postojećim kotlovima i klima‑uređajima
(slika 4). Pumpe za potrošnu toplu vodu su izuzetak.
87
4 • 2011
kgh
odnosu na konvencionalne pumpe. Komisija EU je utvrdila
da će 2020. godine, na teritoriji cele Evropske unije, biti po‑
stignuta ušteda u potrošnji električne energije od 23 TWh
godišnje, što je ekvivalentno količini električne energije pro‑
izvedene u šest srednje velikih termoelektrana.
Slika 2. Definisanje referentne kontrolne krive
Referentna vrednost („reper“) za visoko efikasne pumpe sa
ekstremno niskom potrošnjom energije je EEI od 0,20. In‑
deks energetske efikasnosti čini proporcionalno poređenje
mogućim. Konvencionalne pumpe sa vlažnim rotorom bez
regulacije broja obrtaja (neregulisane pumpe) i sa asinhro‑
nim motorima imaju EEI na nivou od 0,70 po novom meto‑
du proračuna, a modeli ranijih generacija će delimično biti
iznad te vrednosti. Za standardne – opšteprimenljive elek‑
tronski regulisane modele pumpi, EEI vrednost je oko 0,50.
To znači da te pumpe troše oko 2,5 puta više električne
energije nego visoko efikasni modeli pumpi koji su na nivou
referentne vrednosti EEI (slika 5). Praktično sve standardne
– opšteprimenjive pumpe, sve pumpe sa vlažnim rotorom
sa regulacijom broja obrtaja ili bez nje, neće zadovoljiti za‑
hteve nove Direktive EU i neće biti dozvoljen njihov promet
na tržištu širom Evrope kada prva faza Direktive stupi na
snagu početkom 2013. godine. Sve to znači da će se pro‑
sečna potrošnja električne energije novoprodatih pumpi sa
vlažnim rotorom značajno smanjiti širom Evrope.
Slika 4. ErP dijagram. Više od 90% (podatak iz 2009. godine) cirkulacionih pumpi sa vlažnim rotorom za grejanje i klimatizaciju, koje
su danas dostupne na tržištu, uskoro neće smeti da budu u prometu. Razlog je Odredba 641/2009 o cirkulacionim pumpama sa vlažnim rotorom koja stupa na snagu u Evropskoj uniji januara 2013.
godine u okviru Evropske direktive o proizvodima relevantnim prema potrošnji energije (ErP Direktiva) koja postavlja sve strože zahteve za energetsku efikasnost pumpi
Visoko efikasne pumpe budućnosti
dostupne već sada!
Pomoću aktuelnih visoko efikasnih familija pumpi, Wi‑
lo‑Stratos i Wilo‑Stratos PICO, kompanija Wilo SE nudi
kompletnu paletu proizvoda za različite zahteve u tehni‑
Značajan potencijal za uštedu energije
u Nemačkoj i Evropi
Potencijal uštede električne energije samo upotrebom viso‑
ko efikasnih pumpi za grejanje i klimatizaciju je značajan u
Slika 3. Merenje napora Hizmereno i preuzete snage P1izmereno
kgh 4 • 2011
88
Slika 5. EEI – poređenje. Referentna vrednost („reper“) za visoko
efikasne pumpe sa ekstremno niskom potrošnjom energije je EEI
0,20. Za standardne – opšteprimenjive elektronski regulisane modele pumpi, EEI je oko 0,50, što znači da te pumpe troše oko 2,5 puta više električne energije nego visoko efikasni modeli pumpi koji
su na nivou referentne vrednosti EEI
ci zgrada. Ove pumpe već sada ispunjavaju stroga ograni‑
čenja propisana drugim korakom implementacije Direktive
(Direktiva ErP) koji počinje da važi od avgusta 2015. godi‑
ne.
Čak je i Wilo‑Stratos PICO, visoko efikasna pumpa sa vlaž‑
nim rotorom, predstavljena 2009. godine, predviđena za
kuće sa jednom ili dve porodice, izuzetno štedljiva. U pore‑
đenju sa neregulisanim pumpama (pumpama bez regulaci‑
je broja obrtaja), ona ostvaruje uštedu u potrošnji električne
energije čak do 90% (slika 6).
PL;prosečno =izmerena prosečna potrošnja električne ener‑
gije pumpe sa vlažnim rotorom (uzimajući u
obzir standardizovane profile opterećenja sa
četiri radne tačke i od referentne krive za kon‑
trolu pritiska – plavo označeni profil optereće‑
nja);
Pref =referentna utrošena električna energija (pro‑
sečna potrošnja električne energije pumpe sa
vlažnim rotorom sa istim hidrauličkim izlaznim
parametirma kao i razmatrana pumpa);
C20% =korekcioni faktor = 0,49 (definisan u vreme
kada je propis donet. Obezbeđuje da samo
20% pumpi određenog tipa postigne EEI ≤
0,20 – takozvana reper/referentna vrednost.
EEI vrednost pumpe mora biti određena od strane proizvo‑
đača pumpe i to upotrebom metoda koji će biti opisani u
daljem tekstu.
1. Rad pumpe u režimu najvećeg mogućeg podešenog
napora pumpe i izlaznih parametara. Snimanje radne kri‑
ve pumpe:
– napor pumpe H u [m],
– protok pumpe Q u [m3/h].
2. Određivanje radne tačke sa najvećim izlaznim hidrau‑
ličkim parametrima, tj. mogući maksimum u Q‑H dijagra‑
mu (slika 1):
Slika 6. Wilo‑Stratos PICO & Wilo‑Stratos. Tandem za budućnost:
visoko efikasne familije pumpi Wilo‑Stratos PICO (levo) i Wilo‑Stratos, već sada ispunjavaju stroga ograničenja propisana drugim korakom implementacije Direktive (ErP Direktiva) koji počinje da važi
od avgusta 2015. godine i zato su potpuno spremne za budućnost
– napor pumpe u ovoj radnoj tački se označava kao
H100%.
3. Izračunavanje maksimalne vrednosti hidrauličkih para‑
metara Phyd (W) u predmetnoj radnoj tački:
Phyd = Q100% x H100% x 2,72
Zaključak
Indeks energetske efikasnosti (EEI) će postati centralna,
referentna tačka za projektante i investitore u budućnosti u
pogledu kalkulacije potrošnje električne energije pumpi sa
vlažnim rotorom. Kao rezultat Odredbe EU koja stupa na
snagu januara 2013. godine, prethodne klase energetske
efikasnosti će postati nevažeće u ovoj proizvodnoj obla‑
sti. Istovremeno će se obezbediti da se neefikasni „gutači
energije“ ne mogu plasirati na tržište širom Evrope. Me‑
đutim, EEI može da se koristi i u svrhu razlikovanja odno‑
sno diferenciranja unutar grupe proizvoda visoko efikasnih
pumpi, jer se posebno energetski efikasni modeli (EEI ≤
0,20) mogu izdvojiti pomoću ovog novog obavezujućeg kri‑
terijuma.
Dodatne informacije
WILO SE, Nortkirchenstrasse 100, D‑44263 Dortmund. Tel.
+49 (0) 2 31 / 41 02‑0, Faks +49 (0) 2 31 / 41 02‑7575.
E‑mail: [email protected], Internet: www.wilo.com. Ili: Wilo
Beograd d.o.o., Mijačka 3, 11000 Beograd. Tel. + 381 11
2851 273, +381 11 2851 275, +381 11 2851 278. E‑mai: of‑
[email protected], Internet: www.wilo.rs.
(u gornjoj formuli, 2,72 je korekcioni faktor za prilagođava‑
nje proračuna upotrebljenim jedinicama mera).
4. Izračunavanje referentne potrošnje električne energi‑
je Pref:
Pref = 1,7 x Phyd + 17 x (1 – e‑0,3 x Phyd)
Pref je prosečna potrošnja električne energije visoko efika‑
snih pumpi na tržištu 2008. godine (određena sistemom
praćenja podataka od strane Tehničkog univerziteta u Dar‑
mštatu).
5. Referentna kontrolna radna kriva pumpe je definisana
na osnovu radne tačke sa najvećim hidrauličkim izla‑
znim parametrima, tj. Q100% i H100% (slika 2).
6. Za merenje, pumpa mora biti podešena tako da se do‑
stigne radna tačka „Q x H = max.“
7. Merenja se vrše u 4 radne tačke pumpe, i to:
Q100%, Q75%, Q50% i Q25%
Napor pumpe H i potrošnja električne energije P1 se mere
u gore navedene 4 radne tačke.
8. Ocenjivanje i izračunavanje:
INFOBOX
Izračunavanje indeksa energetske efikasnosti
(EEI) pumpi sa vlažnim rotorom
Formula za izračunavanje EEI je:
EEI =
– zapreminski protok pumpe u ovoj radnoj tački se
označava kao Q100%,
PL; prosečno
Pref
x C20% sa C20% = 0,49
– izmerene vrednosti protoka pumpe i utrošene elek‑
trične energije su označene kao: Hizmereno i P1,izmereno
(slika 3),
– napori pumpe za 4 različite vrednosti zapreminskog
protoka na referentnoj kontrolnoj krivoj su označe‑
ni kao Href,
– odgovarajuća potrošnja električne energije se određu‑
je za svaku od četiri radne tačke:
89
4 • 2011
kgh
ukoliko je: Hizmereno > Href sledi: PL = P
1,izmereno
ukoliko je odnos napora drugačiji: PL = P1,izmereno x (Href /
Hizmereno)
Međusobni odnos zapreminskog
protoka Q / Q100% [%]
Relativno vreme rada
[%]
100
6
75
15
50
35
25
44
9. Utvrđivanje ponderisane prosečne potrošnje električne
energije PL;prosečno, uzimajući kao osnovu profil opterečenja
definisan Odredbom EU.
PL;prosečno =
0,06 x PL,100% + 0,15 x PL,75% + 0,35 x
x PL,50% + 0,44 x PL,25%
10. Izračunavanje EEI:
EEI =
PL; prosečno
Pref
x C20% sa C20% = 0,49
Relevantni organi država članica mogu da izvrše proveru
EEI vrednosti. Ovde su tolerancije od 7% dozvoljene, odno‑
sno EEI vrednost iskazana od strane proizvođača sme da
pređe specificiranu vrednost za najviše 7%.
kgh
Poziv na saradnju
u časopisu „KGH“
U anketama sprovedenim među čitaocima „KGH“, uređivači časopisa su pohvaljeni za njegov koncept kao
i sadržaj većine brojeva. Međutim, jedna od zamerki koju su mnogi anketirani ponovili, jeste mali broj
stručnih radova – članaka domaćih autora, o temama vezanim za ovo podneblje i rezultate rada i iskustva u našoj teoriji i praksi KGH.
Radova stranih autora i saradnika ima dovoljno i to visokog kvaliteta, ali je čitaocima stalo da saznaju šta
se zbiva u našoj sredini, a posebno koliko smo u stručnom i naučnom radu uspešni.
Da bi časopis zadovoljio ovu dobro uočenu i neosporno važnu potrebu našeg čitalačkog kruga i da bi došao
do vrednih radova domaćih autora, Redakcioni odbor je odlučio da od sada honoriše objavljivanje stručnih radova odnosno članaka u časopisu „KGH“. Honorar za objavljeni rad iznosi 20.000 dinara u neto
iznosu.
Priprema rukopisa
n Rukopis rada ne sme da bude duži od 8 stra‑
na formata A4, složen bez proreda, uključuju‑
ći slike (do 5) i literaturu.
n Rad mora imati rezime (do 150 reči) na srp‑
skom, a poželjno je da bude i na engleskom.
n Obavezne su ključne reči – 3 do 5 – na srp‑
skom i engleskom.
n Svi prispeli rukopisi biće recenzirani, redigo‑
vani i lektorisani.
n Autor (ili autori) uz rukopis treba da daju pi‑
smenu izjavu – napomenu da se rad objavlju‑
je prvi put i da neće biti štampan i kod drugog
izdavača.
n Autorima skrećemo pažnju da od mišljenja
recenzenata zavisi da li će rad biti prihvaćen
bez primedaba, da li će od autora biti tražena
ispravka ili dopuna rukopisa, ili rad uopšte ne‑
će biti prihvaćen.
n Potrebno je dostaviti sve neophodne podatke
o autoru – autorima, radi isplate honorara.
n Honorar će biti uplaćen autoru pošto recen‑
zent dâ pozitivnu ocenu o kvalitetu rada.
n Rad se dostavlja isključivo u elektronskom
obliku, na i‑mejl izdavača: [email protected],
ili na CD‑u.
Časopis „KGH“ izlazi četiri puta godišnje: u februaru, maju, septembru i novembru.
Rokovi za dostavljanje rukopisa su sledeći: za broj 1 – do 10. januara; za broj 2 – do 10. marta;
za broj 3 – do 1. jula i za broj 4 – do 1. septembra.
REDAKCIONI ODBOR „KGH“
Visoko efikasne pumpe ErP Ready kompanije Wilo
Wilo Stratos
i Wilo Stratos PICO već sada ispunjavaju
ograničenja zadata Direktivom ErP
Neregulisane cirkulacione pumpe sa vlažnim ro‑
torom su široko rasprostranjene i smatraju se
za „gutače energije“. Direktiva ErP će reguli‑
sati energetsku efikasnost novoprodatih mode‑
la. Visoko efikasne pumpe firme Wilo već sada
ispunjavaju norme definisane drugom fazom
implementacije Direktive koja stupa na snagu
2015. godine
tacije. Sa ciljem da se značajno smanji potrošnja električne
energije, koju koriste cirkulacione pumpe sa vlažnim roto‑
rom na teritoriji EU, nastala je Direktiva ErP koja stupa na
snagu 1. januara 2013. (za pumpe sa vlažnim rotorom). Di‑
rektiva će u nekoliko faza nametnuti veoma stroge kriteriju‑
me energetske efikasnosti.
Sektor KGH može postići uštedu u potrošnji električne
energije čak i do 90% ukoliko se stare neregulisane cirku‑
lacione pumpe sa vlažnim rotorom zamene novim visoko
efikasnim pumpama sa niskom potrošnjom. Stare neregu‑
lisane pumpe koje se nalaze u starim sistemima uzrokuju
ogromnu potrošnju električne energije, što za posledicu ima
visoke operativne troškove tokom njihovog ciklusa eksploa‑
Slika 2. Wilo stratos pico pumpa. Budućnost pripada visoko efikasnim pumpama Wilo Stratos PICO. I ova pumpa već sada ispunjava stroge zahteve propisane drugim korakom implementacije ErP
Direktive koji stupa na snagu avgusta 2015. godine. To predstavlja
prednost koja može doprineti vašim poslovnim uspesima
Slika 1. Wilo stratos – pumpa za kuće sa više porodica. Wilo Stratos
nudi rešenja za različite zahteve u tehnici zgrada, i već sada ispunjava stroga ograničenja propisana drugim korakom implementacije Direktive ErP, koji će stupiti na snagu avgusta 2015. godine
Svojim visoko efikasnim pumpama Wilo Stratos i Wilo Stra‑
tos PICO, kompanija Wilo SE nudi kompletnu paletu proi‑
zvoda za različite zahteve u tehnici zgrada. Ove pumpe već
sada ispunjavaju stroga ograničenja propisana drugim ko‑
rakom implementacije Direktive (ErP Direktiva) koji počinje
da važi od avgusta 2015. godine. Obe ove familije pumpi
imaju oznaku „ErP Ready“, odnosno već sada su spremne
za budućnost. Njih karakteriše ekstremno niska potrošnja
električne energije zbog inovativne EC motor tehnologi‑
je i napredne elektronske kontrole. Elektronski kontrolisa‑
ne cirkulacione pumpe sa vlažnim rotorom sa frekventnim
konvertorom automatski podešavaju rad pumpe u skladu
91
4 • 2011
kgh
sa promenama u radu sistema za grejanje. Pogotovo veli‑
ke uštede se postižu pri radu sa delimičnim opterećenjem
(što čini i do 94% radnog vremena pumpe), u poređenju sa
neregulisanim pumpama. Tehnologija EC motora predstav‑
lja najsavremeniju varijantu DC motora i karakteriše je veo‑
ma visoka energetska efikasnost. To omogućava dvostruko
veću efikasnost u poređenju sa elektronski kontrolisanim
pumpama sa konvencionalnim pogonom.
Slika 3. Wilo stratos erp ready. Visoko efikasne pumpe Wilo Stratos
i Wilo Stratos PICO namenjene različitim zahtevima u tehnici zgrada, već sada ispunjavaju visoke kriterijume koje postavlja Direktiva
ErP. Zbog toga obe serije nose oznaku „ErP Ready“, što znači da
su spremne za budućnost
Wilo Stratos već postavlja standarde, a pumpe namenjene
sistemima KGH u komercijalnim prostorima se konstantno
kgh 4 • 2011
92
poboljšavaju. Visoko efikasna pumpa Wilo Stratos PICO,
predstavljena 2009. godine, svoju osnovnu primenu ima
kao pumpa za grejanje u kućama za jednu ili dve porodice,
ali se može koristiti i u sistemima hlađenja. Prema prora‑
čunu koji je sproveo TÜV SÜD (German Technical Inspec‑
tion Association South), prosečna godišnja potrošnja ove
pumpe u kući za jednu porodicu je 46,5 kWh, posmatraju‑
ći standardne metode proračuna definisane Europump kla‑
sifikacijiom o energetskoj efikasnosti. Sa uštedom i do čak
90% u potrošnji električne energije u poređenju sa standar‑
dnim neregulisanim pumpama, Wilo Stratos PICO je najefi‑
kasnija pumpa u svojoj klasi energetske efikasnosti (A).
Procena je da će se sprovođenjem Direktive 2020. godine
uštedeti 23 teravatčasova električne energije na prostoru
cele EU, što je ekvivalentno električnoj energiji proizvede‑
noj u šest srednje velikih termoelektrana, odnosno da će se
smanjiti emisija CO2 za 11 miliona tona godišnje na prosto‑
ru EU. Wilo ne preporučuje tehničkim licima i instalaterima
da čekaju poslednji trenutak, tj. datum stupanja na snagu
ove Direktive, već da što pre počnu sa nuđenjem visoko efi‑
kasnih pumpi. Na taj način, energetska efikasnost buduć‑
nosti već danas može doprineti poslovnim uspesima.
Dodatne informacije:
WILO SE, Nortkirchenstrasse 100, D‑44263 Dortmund.
Tel. +49 (0) 2 31 / 41 02‑0, faks +49 (0) 2 31 / 41 02‑7575.
E‑mail: [email protected], Internet: www.wilo.com. Ili:
Wilo Beograd d.o.o., Mijačka 3, 11000 Beograd. Tel. +
381 11 2851 273, +381 11 2851 275, +381 11 2851 278.
E‑mai: [email protected], Internet: www.wilo.rs.
KOMPENZATORI d.o.o.
PROIZVODNJA I USLUGE
93
4 • 2011
kgh
Vaš partner za štednju.
Individualna naplata - način za uštedu.
Cene grejanja neumitno rastu usled skoka goriva na svetskom tržištu. Uvođenjem tarifnog
sistema stvaraju se uslovi za individualnu naplatu. Svako ima pravo da plati samo ono
što je potrošio!
Opis sistema za individualnu naplatu:
Potrošena toplotna energija koja je izmerena u podstanici od strane preduzeća za
distribuciju toplote raspodeljuje se na svakog potrošača uz pomoć delitelja toplote,
postavljenog na svaki radijator, srazmerno njegovoj potrošnji. U prostorijama u kojima duže
kojima duže ne boravite možete da zatvorite ventil na radijatoru. Termostatskim ventilom
regulišemo temperaturu prostorije i time direktno utičemo na potrošnju i
štedimo - 1°C je 6% Vašeg računa.
Radio delitelj troškova toplote je moderan elektronski uređaj sa dva temperaturska
senzora koji meri temperaturu radijatora i okoline, i na osnovu ovih parametara
beleži vrednost srazmernu potrošnji. Programira se prema karakteristikama
radijatora na koji se montira, sa podacima za svakog potrošača ponaosob.
• Na kraju grejne sezone ili odabranog perioda delitelji toplote memorišu
izračunatu vrednost u svoju internu memoriju i resetuju brojač na nulu.
• Radio delitelji toplote su baterijski napajani uređaji, koji poseduju funkciju autotestiranja,
softversku podršku za prepoznavanje manipulacije i pokušaja skidanja uređaja.
• Očitavanje je moguće u bilo kom trenutku bez potrebe ulaska u prostorije: očitane
vrednosti zabeležene su precizno i za svaki radijator, u toku i na kraju grejne sezone.
• Besprekorna preciznost očitanih podataka zahvaljujuči automatskom prenosu podataka
u sistemu za naplatu.
• Očitavanje vrednosti sa delitelja toplote ne zahteva prisustvo stanara.
Više informacija na našem web sajtu:
www.techem.rs
Techem d.o.o.
Milentija Popovića 5a
11070 Novi Beograd
Telefon: +381 11 655 77 08
Fax: +381 11 655 77 09
kgh 4 • 2011
94
Techem ne preuzima odgovornost za eventualne greške u katalogu. • 84002 (26.01.2011)
Radio delitelj troškova toplote data III
Novosti
iz firmi –
suzidavača
Novosti
„KGH“
iz firmi“–
suzidavača
„KGH“
HERZ-ov „kombi ventil“ 4006, 4006 Smart
Iako se već neko vre‑
me proizvode i koriste u
Evropi, u Srbiji je malo
poznato da firma HERZ
proizvodi automatske ba‑
lansne ventile, popularno
nazvane „kombi venti‑
li“. HERZ 4006 ii 4006
Smart su ventili koji regu‑
lišu protok nezavisno od
oscilacija pritiska i pro‑
toka u sistemu, omogu‑
ćavajući time stabilan,
konstantan i neometan
rad individualnih potroša‑
ča ili čitavog sistema.
Karakteristike:
■ DN 15–50
■ Max. radni pritisak 16 bar
■ Max. diferencijalni pritisak 4 bar
■ Min. radna temperatura 2 °C
(voda)
■ Min. radna temperatura –20 °C
(antifriz)
■ Max. radna temperatura,
do DN 32... ...130 °C,
DN 40–DN 50.... ..110°C
■ Minimalan neophodan diferenci‑
jalni pritisak (zavisi od neophod‑
nog protoka i dimenzija ventilla)
■ Autoritet 100%
Merni priključci omogućavaju priključenje mernog računara za kontrolna merenja ukoliko je potrebno. Podešavanje ventila je vrlo jednostav‑
no i ne zahteva dodatan alat ili instrumente. Ventil se podešava na osnovu neophodnog protoka.
Iz tehničke karakteristike ventila se pomoću neophodnog protoka, po‑
vlačenjem horizontalne linije do pune linije na dijagramu, iz mesta
preseka povlačenjem linije na dole dobija stepen podešavanja, a po‑
vlačenjem linije na gore do preseka sa isprekidanom linijom dobija se
neophodan minimalan pad pritiska koji je potrebno ostvariti kako bi
ventili vršio svoju funkciju.
95
4 • 2011
kgh
Kompletno rasterećen klip ventila omogućava upotrebu aktuatora/
termomotora umesto većih i skupljih elektromotora. Mala neophod‑
na sila pomeranja. Moguća kombinacija sa modularnim pogonom ili
regulacijiom u 2 tačke.
3 funkcije na jednom mestu:
– regulacija diferencijalnog pritiska,
– regulacija protoka,
– ograničenje protoka.
Postavljanje propusnog ventila, regulacionog ventila i regula‑
tora diferencijalnog pritiska. Postavka koja zahteva veću inve‑
sticiju, duže izvođenje
4006 „kombi ventil“ adekvatno i efikasno vrši zamenu sva
3 prethodna ventila. Manja investicija, manje rada pri izvo‑
đenju i prilikom hidrauličnog balansiranja mreže
Proizvodi:
Za sve dodatne
informacije o ovom
ventilu i drugim
automatskim
regulacionim
ventilima firme
HERZ, možete
se obratiti
predstavništvu.
Srce koje greje!
HERZ - Armaturen je osnovano davne 1896. godine
i u svojoj 114 godina dugoj tradiciji se specijalizovalo za
razvoj i proizvodnju visokokvalitetne termotehničke opreme
za grejanje i hlađenje, kotlove na biomasu i
program sanitarnih armatura
HERZ Armaturen d.o.o.
Industrijska zona bb
22330 Nova Pazova, Srbija
Telefon: +381 22 / 328 - 898,
+381 22 / 328 - 773
Telefax: +381 22 / 328 - 098,
+381 22 / 328 - 733
e-mail: [email protected]
www.herz.rs
kgh 4 • 2011
96
HERZ Armaturen Ges.m.b.H.
Richard Strauss Strasse 22,
A–11230 Wien, Austrija.
Predstavništo za Srbiju,
Crnu Goru i Makedoniju:
HERZ Armaturen d.o.o.
Industrijska zona bb
Nova Pazova, Srbiija
tel. +381 (0)22 328‑898
faks + 381 (0)22 328‑098
mail: [email protected]
web: www.herz.rs
Arma‑Chek Silver:
Isplativo sistemsko
rešenje 2‑u‑1
iz „Armacella“
Prefabrikovana kolena i
T‑komadi; površina sa povećanom
otpornošću na cepanje i
mehaničke uticaje
Korišćenje predobloženih izola‑
cionih sistema omogućava znat‑
nu uštedu vremena i troškova.
Sa novim Armacellovim proizvo‑
dom Arma‑Chek Silver, instalira‑
nje je sada brže i lakše. Sistem
ne samo da obezbeđuje pouz‑
dan izolacioni matrijal i estetsku
zaštitu u jednom proizvodu, ne‑
go su prefabrikovana kolena i
T‑komadi takođe dostupni u pro‑
izvodnom programu. Štaviše, ot‑
pornost na sunčevo zračenje
zaštitnog materijala je dodatno
unapređena. Arma‑Chek Silver
je pogodan i za spoljašnje i za
unutrašnje instalacije.
Arma‑Chek Silver je idealno re‑
šenje, ne samo tamo gde je po‑
trebna snažna zaštita protiv
vremenskih i mehaničkih utica‑
ja, nego ima i estetski završ‑
ni izgled. Zaštitni materijal sa
sjajnim, metalnim izgledom po‑
vršine efektivno štiti izolacioni
materijal protiv mehaničkih uti‑
caja i u isto vreme je fleksibi‑
lan, tako da nakon udaraca, ne
ostaju udubljenja na površini.
Površina se lako čisti, sistem je
lak za instaliranje i održavanje.
Poboljšana zaštita od UV‑zra‑
čenja višeslojnog obložnog
matrijala je stalni predmet te‑
stiranja na vremenske uslove
u skladu sa DIN EN ISO 4892
(Weather‑Ometer). Novi materi‑
jal lakše se reže i ima veću ot‑
pornost na cepanje i uticaje.
Zbog preklopa, cevi Arma‑Chek
Silver se mogu sada instalirati
brže i lakše.
Novi dodatak proizvodnom pro‑
gramu su fabrička kolena i
T‑komadi. Pravljenje složenih
oblika je proces koji zahteva
vreme, koji se obično ne tro‑
ši na gradilištu nego u radionici.
Važna prednost novih kolena i
T‑račvi je da su povezani direk‑
tno sa izolacijom. Za razliku od
metalinih zaštita, gde voda mo‑
že brzo prodreti u izolacioni si‑
stem kroz spojeve, Arma‑Chek
Silver štiti izolaciju od ulaska
vlage čak na tim mestima.
Arma‑Chek Silver se proizvodi
na materijalu AF/Armaflex. Vr‑
hunski izolacioni materijal ima
zatvorenu mikroćelijsku struk‑
turu, veoma malu toplotnu pro‑
vodljivost i visok otpor difuziji
vodene pare.
Ove karakteristike osigura‑
vaju da instalacija izolovana
Arma‑Chek Silverom ima dugo‑
trajnu zaštitu protiv kondenzaci‑
je i toplotnih gubitaka.
Na zahtev, Arma‑Chek Silver
može biti postavljen na druge
Armaflexove materijale. Zaštit‑
ni materijal je takođe dostupan
posebno u rolnama za fitinge i
instalacije koji su već izolovani.
Armacell je proizvođač tehnič‑
kih pena i svetski lider na tr‑
žištu fleksibilnih izolacionih
materijala. U 2009. kompani‑
ja je imala promet oko 400 mil.
evra.
U grupi radi ukupno oko 2.300
zaposlenih, u 12 zemalja. Se‑
dište je u Muensteru, Nemač‑
ka.
Pored proizvoda ARMAFLEX,
vodećeg brenda u oblasti flek‑
sibilnih tehničkih materijala,
kompanija se bavi proizvod‑
njom tehničkih penastih mate‑
rijala, sistema zaštitnih obloga,
proitivpožarne zaštite kao i
proizvoda za kontrolu buke,
specijalne pene za višenamen‑
sku industrijsku primenu i pe‑
nastih materijle koji se koriste
kao kompoziti.
Više informacija na
www.armacell.com
Svečano puštena u rad
nova toplana u Kragujevcu
Na lokaciji Aerodromu u Kragujevcu,
6.5.2011. svečano je puštena u rad nova to‑
plana sa tri vrelovodna kotla Buderus Logano
S825M LN 12000. Dirk Niebel, nemački mini‑
star za ekonomski razvoj i saradnju i Veroljub
Stevanović, gradonačelnik Kragujevca, sim‑
boličnim su presecanjem vrpce pustili topla‑
nu u rad.
Kapacitet kotlarnice je 36 MW, a pored vi‑
sokog stepena korisnosti i primene LN ko‑
tlova niske emisije azotnih oksida, posebnu
prednost predstavlja ca 1,8 MW energije ko‑
ja se dobija iskorišćenjem toplote dimnih ga‑
sova. Pored ušteda energije primenom novih
kotlova i gorionika, praktično se time dobi‑
ja dodatno oko 5% uštede u gorivu. Montaža
kompletne opreme izvedena je od strane fir‑
me Ćira d.o.o.
Nemačka razvojna banka Kreditanstalt für
Wiederaufbau (KFW) podržala je realizaci‑
ju projekta „Rehabilitacija sistema daljinskog
grejanja u Srbiji“– fazu III. Robert Bosch Gm‑
bH je sa partnerima u Srbiji, firmama Ćira
d.o.o. i Amiga d.o.o., ugovorio isporuku kotlo‑
va i prateće opreme za toplane u Kragujevcu
i Pirotu. Ukupno je isporučeno 8 vrelovodnih
kotlova Buderus, tipa Logano S825M sa pra‑
tećom opremom.
Buderus je jedna od najvećih evropskih marki
na području toplotne tehnologije i nudi najnoviju tehnologiju grejanja, ventilacije i hlađenja,
za besprekornu klimu stambenih prostora. Zahvaljujući inovacijskim regulacijskim sistemima, ovi se sistemi mogu optimalno uzajamno
Dirk Niebel, nemački ministar za ekonomski razvoj
i saradnju, gradonačelnik Kragujevca Veroljub Ste­
va­nović i direktor Nikola Petrović svečano puštaju
toplanu u rad (Izvor: Buderus)
Nova toplana u Kragujevcu (Izvor: Buderus)
Tri vrelovodna kotla Buderus Logano S825M LN
12000 (Izvor: Buderus)
kombinovati za korišćenje obnovljivih izvora
energije ili dopunjavanje postojećih uljnih i gasnih kotlova za grejanje. Buderus specijalist
veleprodaje za tehnologiju grejanja i instala-
cijsku opremu, sa 124 podružnice, zastupljen
je u više od 50 zemalja sveta. Tu, na jednom
mestu, klijenti Buderusa mogu dobiti stručne
savete, pouzdan servis, kao i optimalno, uzajamno usklađene energetski efikasne sisteme.
Više informacija možete dobiti na našoj web
stranici: www.buderus.de
Kontakt
za medije:
Ines Marciuš
Kruljac
Tel.: (+385)
1 295 80 74
ines.marci‑
us‑kruljac@
hr.bosch.com
Robert Bosch doo, Odeljenje T/SSM1‑LSS
Termotehnika – veliki sistemi
Milutina Milankovića 11A, 11070 Beograd
tel. (+381 11) 2052320, faks (+381 11)
2052389, www.bosch.rs
97
4 • 2011
kgh
HERZ‑ov ekološki
daljinski sistem grejanja
na drvnu biomasu
đači i distributeri toplotne energije. Grupa
farmera investira u kompletan sistem na bi‑
omasu i prodaje toplotnu energiju korisni‑
cima.
Neckenmarkt, Burgenland, Austrija
Neckenmarkt je gradić na severoistoku dr‑
žave Burgenland u Austriji, na južnoj strani
planina Ödenburger.
HERZ‑ov BioFire 800 kW u Neckenmarktu
Severni deo opštine Neckenmarkt graniči
se sa Mađarskom, a gradić je udaljen oko
68 km od glavnog grada Austrije, Beča.
Populacija gradića iznosi oko 1700 žitelja.
Stanovništvo ovog mesta se grejalo i greje
na tradicionalan način, upotrebom drveta.
Naravno, to proizilazi iz činjenice da je oko
47% površine Austrije pokriveno šumama,
a sama opština Neckenmarkt raspolaže sa
oko 1700 ha šuma.
HERZ‑ov BioMatic kotao na drvnu sečku.
Toplotna snaga 220–500 kW po jedinici
U Austriji postoji oko 843 sistema daljin‑
skog grejanja na biomasu sa ukupnom
snagom od nekoliko hiljada MW i naravno
predstavljaju privatno vlasništvo.
Emisija ugljen‑dioksida fosilnih i drvnih
energenata
Vrsta
goriva
Emisija CO2
u kg/kWh energije
Energana u Neckenmarktu je 51% u vla‑
sništvu lokalnih farmera. Puštena je u rad u
decembru 2004. godine.
Gas
0,19
Energana na biomasu se sastoji od tri
HERZ‑ova kotla na drvnu sečku, dva kotla
tipa BioMatic i jednog tipa BioFire.
Mazut
0,27
Ugalj
0,29
Drvni pelet
0,03
Drvna sečka
0,03
Ukupna instalisana snaga iznosi 1,6 MW.
Skladište drvne sečke zapremine 1000 m3 i
akumulator toplote zapremine 12 m3 zajed‑
no sa kotlovima čine srce ovog postrojenja
na drvnu biomasu.
2 x HERZ‑ov BioMatic 500 kW u
Neckenmarktu
Akumulator toplote zapremine 15.000 L
Oni su odgovorni za pravilan, stabilan i ne‑
prekidan rad sistema i distribuciju toplotne
energije, servisiranje i održavanje. Potro‑
šačima se vrši naplata po utrošenoj energi‑
ji koja se očitava preko kalorimetra. Inače
pošto je oko 80% šuma u Austriji u privat‑
nom vlasništvu, većina korisnika i farmera
imaju svoje šume te kao naknada za utro‑
šenu toplotnu energiju, umesto plaćanja,
HERZ‑ov BioFire kotao na drvnu sečku.
Toplotna snaga 500–1000 kW po jedinici
Proizvodi se toplotna energija za grejanje i
topla potrošna sanitarna voda.
Trenutno je na sistem daljinskog grejanja,
podatak iz 2007. godine, priključeno oko
117 objekata sa planiranim novim priključ‑
cima i proširenjem.
Sagorevanjem drveta, energent koji je CO2
neutralan, smanjuje se emisija štetnih ga‑
sova i gasova koji uzrokuju efekat stakle‑
ne bašte.
kgh 2 • 2004
98
Zgrada energane. Kotlarnice se nalaze u prizemlju, dok je skladište drvne sečke iznad
kotlarnice
Većim delom ovih sistema upravljaju vla‑
snici šuma. Ovakav tip sistema grejanja se
nalazi i u mestu Neckenmarkt. Kako si‑
stem generalno funkcioniše? U slučaju
sistema gde se koristi energija drveta sami
farmeri postaju vlasnici sistema, proizvo‑
Prilaz skladištu drvne sečke
snabdevaju svoju lokalnu energanu drvni
energentom.
U većini slučaja potrošači mesečno plaća‑
ju unapred dogovorenu fiksnu sumu tokom
cele godine. Na kraju godine vrši se kal‑
kulacija kada se izračunava odnos između
stvarno utrošene toplotne energije, očita‑
vanjem kalorimetara, uplaćene sume i koli‑
čine drvnog energenta koji je svaki, ako je
uopšte, potrošač isporučio energani. Na taj
način se dobija povraćaj sredstava ili se vr‑
ši doplata.
Podaci o postrojenju
– Izvor toplotne energije: 2 HERZ‑ov BioMatic kotla snage 400 kW u ka‑
skadi + 1 HERZ‑ov BioFire kotao snage 800 kW
– 12.000 litara akumulator toplote
– 1.000 m3 kapacitet skladišta, sa 4 agitatora prečnika 5 m
– Skladište se nalazi iznad kotlarnice
– Godišnja potrošnja drvne sečke ca 3000 m3
– Centralni sistem odstranjivanja pepela u eksterne posude
– 3‑4 puta godišnje punjenje skladišta
– SMS obaveštavanje zastoja
– Dužina sistema daljinskog grejanja iznosi 2,5 km
– Snabdevanje energijom oko 117 objekata
– Daljinsko praćenje rada sistema, prikaz svakog potrošača
– Postrojenje radi 12 meseci zbog proizvodnje toplotne energije
za toplu potrošnu sanitarnu vodu
– Drvna sečka se melje na licu mesta, drvni materijal je iz okolnih šuma,
skladištenje/rezerva drveta unapred 2 godine
Finansijski parametri
Navozna rampa iznad skladišta, sa pokretnim krovom, za punjenje skladišta
– Cena proizvodnje drvne sečke: ca 2,9 €/srm
– Cena drvne sečke: ca 17 €/srm
– Cena proizvedene toplotne energije: ca 3,5 cent/kWh
– Troškovi grejanja i tople vode po objektu: ca 1.000–1.200 €/god.
– Iznos investicije za HERZ‑ovu opremu ca 160.000 €
– Ukupna investicija ca 1,050.000 €
(40% subvencionisano od strane EU, države i pokrajne)
– Vreme amortizacije 20 godina
Propisivanjem standarda omogućava se
snabdevanje tržišta kvalitetnim gorivom pri‑
kladnim automatskim postrojenjima za sa‑
gorevanje za njegovu eksploataciju.
Neke karakteristike drvne sečke:
Izgled skladišta i transportnog sistema,
4 agitatora. Pogled odozgo sa navozne
rampe
– nominalno opterećenje se postiže sa
procentom vlage < 25%;
– gustina, zavisi od vrste drveta i procen‑
ta vlage:
– meko drvo 195 kg/m3;
– tvrdo drvo 260 kg/m3;
– kalorična moć, zavisi od vrste drveta i
procenta vlage:
– meko drvo 18,5 MJ/kg;
– tvrdo drvo 19,5 MJ/kg.
Ovo je vrlo važan sistem jer se tako zna‑
čajna sredstva zadržavaju u lokalnoj zajed‑
nici i regionu, otvaraju se i održavaju radna
mesta u lokalnoj drvnoj industriji. To je, po‑
red finansijskog i ekološkog aspekta, mož‑
da i najvažnija prednost upotrebe drveta
kao energenta za proizvodnju energije. Lo‑
kalni energent znači nezavisnost od uvoza
i fosilnih goriva.
Predstavništvo za Srbiju,
Crnu Goru i Makedoniju:
Drvna sečka?
HERZ Armaturen d.o.o.
Industrijska zona bb
22330 Nova Pazova, Srbiija
Tel. 022-328‑898
E-mail: [email protected]
Drvna sečka se dobija drobljenjem drveta.
U Austriji postoji standard za proizvodnju
drvne sečke, ÖNORM M7133. Prema tom
standardu tačno su definisani procenat vla‑
ge, dimenzije sečke, procenat pepela i ka‑
lorična moć proizvedene sečke.
99
2 • 2004
kgh
kgh 4 • 2011
100
Стандарди
у грејању,
хлађењу и
Стандарди
климатизацији
у грејању,
хлађењу и
климатизацији
LEED 2009 Систем за оцењивање нових зграда
(новоградње) и реновирања већег обима USGBC
одобрен од чланова новембра 2008.
(ажурирано фебруара 2011)
(Део III – наставак из прошлог броја)
ЕНЕРГИЈА И АТМОСФЕРА
(EA – Energy & Atmosphere)
ЕА Предуслов 1: Основна техничка
примопредаја енергетских система у згради
ЗАХТЕВИ
Намера
Проверити да ли су системи енергетике у објекту инста‑
лирани и баждарени сагласно захтевима власника, од‑
носно корисника, како би се постигле карактеристике у
складу са условима дефинисаним основом пројекта и
грађевинском документацијом.
Предности техничке примопредаје обухватају смањену
потрошњу енергије, мање оперативне трошкове, ређе
захтеве за накнадним радовима од предузимача, бољу
грађевинску документацију, бољу продуктивност ста‑
нара/корисника објекта и проверу да ли системи имају
карактеристике у складу са пројектним захтевима (усло‑
вима) које је поставио власник.
Захтеви – услови
Пројектни тим мора да обави следеће активности тех‑
ничке примопредаје:
■ Да изабере појединца у својству лица одговорног за
технички пријем, који ће водити, прегледати и надгле‑
дати процес техничке примопредаје.
● Одговорно лице мора да има документовано искус‑
тво за техничку примопредају најмање два грађе‑
винска објекта.
● Лице одговорно за техничку примопредају мора
да буде независно од управе пројектовања и из‑
градње, мада може да буде запослено у некој фир‑
ми која пружа такве услуге. Лице одговорно за
техничку примопредају може да буде квалификова‑
но запослено лице или консултант власника.
● Лице одговорно за техничку примопредају мора не‑
посредно да извести власника о резултатима, на‑
лазима и препорукама.
● За пројекте који су мањи од 50.000 квадратних
стопа (бруто), лице одговорно за техничку при‑
мопредају може да буде квалификовано лице из
пројектног или грађевинског тима које поседује пот‑
ребно искуство.
■ Власник мора да документује своје пројектне захте‑
ве. Пројектни тим мора да направи основу пројек‑
та. Лице одговорно за техничку примопредају мора
да прегледа та документа и провери да ли су јасна и
потпуна. Власник и пројектни тим морају бити одго‑
ворни за ажурирање својих докумената.
■ Услови техничке примопредаје треба да буду форму‑
лисани и унети у грађевинску документацију.
■ Потребно је направити и реализовати план за тех‑
ничку примопредају.
■ Потребно је проверити монтажу и карактеристике
система за које се врши техничка примопредаја.
■ Потребно је употпунити извештај о техничкој примо‑
предаји.
Системи за које се врши техничка примопре‑
даја
Поступак техничке примопредаје мора да се обави за
све системе у вези са енергетиком зграде, а то пре све‑
га важи за:
■ системе за грејање, вентилацију, климатизацију и
хлађење (механичке и пасивне) и њихову регула‑
цију;
■ осветљење и регулацију за дневно светло;
■ системе за топлу воду у домаћинству;
■ системе за обновљиве изворе енергије (нпр. ветар,
сунце).
Потенцијалне технологије и стратегије
Ангажовати лице одговорно за техничку примопредају
што раније у процесу пројектовања. Утврдити пројек‑
тне услове власника, направити и примењивати план
101
3 • 2011
kgh
за техничку примопредају који ће се користити за вре‑
ме пројектовања и изградње и навести услове тех‑
ничке примопредаје у документацији за понуду на
тендеру. Формирати тим за техничку примопредају и
пре усељења, проверити карактеристике система који
троше енергију. Сачинити извештаје о техничкој примо‑
предаји са препорукама пре примопредаје система за
које се поступак примопредаје обавља.
Потребно је подстицати власнике да ангажују квали‑
фиковане појединце који ће водити поступак техничке
примопредаје. Квалификовани појединци јесу они који
поседују висок ниво искуства у следећим областима:
■ пројектовање, постављање (монтажа) и функциони‑
сање енергетских система;
■ планирање и управљање поступком техничке примо‑
предаје;
■ практично искуство са енергетским системима, и
то њиховим карактеристикама, интеракцијама,
стављању у погогн, балансирању, испитивању, от‑
клањају проблема и поступцима рада и одржавања;
■ знање о аутоматском управљању енергетским сис‑
темима.
Власнике треба подстицати да у оквиру плана технич‑
ке примопредаје буду обухваћени системи који корис‑
те воду, системи омотача зграде и остали системи, већ
како буде прикладно. Омотач зграде је важна компо‑
нента објекта која утиче на потрошњу енергије, комфор
станара и квалитет унутрашњег вазуха (ваздуха у про‑
сторијама). Премда овај захтев не условљава техничку
примопредају зграде, власник може да постигне знатну
финансијску уштеду и смањи ризик од лошег квалите‑
та унутрашњег ваздуха тиме што ће омотач зграде бити
обухваћен у поступку техничке примопредаје.
LEED Референтни водич за пројектовање и изградњу
зелених зграда, издање из 2009. године, обезбеђује
смернице у мери у којој треба очекивати строгост при‑
мене овог предуслова за следеће елементе:
■ пројектне услове које поставља власник,
■ основу пројекта,
■ план техничке примопредаје,
■ спецификацију техничке примопредаје,
■ документацију о провери карактеристика,
■ извештај о техничкој примопредаји.
ЕА Предуслов 2: Минималне енергетске
карактеристике
Додатак G Станарда 90.1‑2007 захтева да енергетска
анализа обављена ради оцене карактеристика зграде,
обухвата све енергетске трошкове према пројекту згра‑
де. За освајање поена применом овог кредита, предло‑
жени пројекат мора да испуњава следеће критеријуме:
– да буде у складу са обавезним одредбама (чланови
5.4, 6.4, 7.4, 8.4, 9.4 и 10.4) Стандарда 90.1‑2007 (са
исправкама, али без допуна);
– да обухвата све енергетске трошкове у вези са про‑
јектом зграде;
– да се упореди са референтном зградом која је у
складу са Додатком G Стандарда 90.1‑2007 (са ис‑
правкама, али без допуна). Стандардни трошкови
за енергију процеса у згради износе 25% од укупних
енергетских трошкова за референтну зграду. Ако су
трошкови за енергију процеса у згради мањи од 25%
од енергетских трошкова референтне зграде, пријаве
за LEED сертификате морају садржати и документа‑
цију која доказује да су улазне енергетске вредности
за процес одговарајуће.
За потребе ове анализе, сматра се да енергија за про‑
цесе у згради укључује, али без ограничења, канце‑
ларијску и разну општу опрему, компјутере, лифтове
и покретне степенице, кухињске апарате (штедњак и
фрижидер), машину за веш и сушење, осветљење осим
дозвољене снаге осветљења (нпр. осветљење у оквиру
медицинске опреме) и слично.
Регулисана енергија (која се не односи на процесе)
укључује осветљење (за унутрашње просторије, паркинг
гаражу, паркиралиште на нивоу земље, фасаду, простор
око зграде, итд., осим горе наведеног), грејање, венти‑
лацију и климатизацију (за грејање и хлађење простора,
вентилаторе, пумпе, одвод ваздуха из тоалета, вентила‑
ција у гаражи, кухињски аспиратори, итд.) и грејање тех‑
ничке воде за потребе грејања куће и простора.
Оптерећења процеса морају да буду идентична за
оцењивање карактеристика референтне зграде и оцењи‑
вање карактеристика предложене зграде. Међутим,
пројектни тимови могу да примене посебан метод
прорачуна (ANSI/ASHRAE/IESNA Стандард 90.1‑2007
G2.5) за документовање мера које смањују процесно
оптерећење. Документација уштеди енергије за опте‑
рећење процеса мора да садржи списак претпоставки
направљених за референтни и предложени пројекат и
теоретске или емпиријске информације које подржавају
те претпоставке.
Пројекти у Калифорнији могу да користе Наслов
24‑2005, 6. део, уместо ANSI/ ASHRAE/ IESNA Стандарда
90.1‑2007 за Опцију 1.
ЗАХТЕВИ
Намера
Установити минималан ниво енергетске ефикаснос‑
ти за предложену зграду и системе како би се смањи‑
ли еколошки и економски утицаји у вези са претераном
потрошњом енергије.
Захтеви
ОПЦИЈА 1. Енергетска симулација зграде у целини.
Доказати 10% побољшања за нове зграде у предло‑
женом оцењивању карактеристика зграде, или 5% по‑
бољшања за реновирање већег обима на постојећим
зградама, у поређењу са референтним вредностима за
оцењивање карактеристика зграде.
Израчунати референтну оцену карактеристика зграде
на основу методе за оцењивање карактеристика зграде
у Додатку G ANSI/ASHRAE/IESNA Стандард 90.1‑2007
kgh 3 • 2011
(са исправкама, али без допуна) користећи модел за
компјутерску симулацију за пројекат целе зграде.
102
ИЛИ
ОПЦИЈУ 2. Прилаз УСКЛАЂивању прописаних
МЕРА ASHRAE‑а НапреднОГ водича за енергет‑
ско пројектовање.
Поступати у складу са прописаним мерама из
ASHRAE‑овог Напредног водича за енергетско пројек‑
товање које су прикладне за обим пројекта, као што је
назначено даље у тексту. Пројектни тимови морају пос‑
тупати у складу са важећим критеријумима као што је
установљено у Напредном водичу за енергетско пројек‑
товање за климатску зону у којој се зграда налази.
)
Пројектни тимови који желе да користе допуне које је
одобрио ASHRAE за потребе овог кредита, могу то да учине по свом нахођењу. Допуне се морају примењивати доследно за све LEED кредите.
ПРИЛАЗ 1 – ASHRAE‑ов Напредни водич за енергетско
пројектовања за мање канцеларијске зграде, 2004.
– да има површину мању од 20.000 квадратних стопа;
– да се канцеларије користе (да буду заузете).
вентилацију, климатизацију и хлађење. Приликом по‑
новног коришћења основне КГХ опреме у згради, пре
завршетка пројекта извршити свеобухватну конверзију
са CFC‑а. Планови за искључивање који ће се односи‑
ти на период након датума завршетка пројекта, разма­
траће се према њиховом доприносима.
ПРИЛАЗ 2 – ASHRAE‑ов Напредни водич за енергетско
пројектовања за мање малопродајне објекте, 2006.
Потенцијалне технологије и стратегије
Зграда мора да испуни следеће услове:
Зграда мора да испуни следеће услове:
– да има површину мању од 20.000 квадратних стопа
(ccа 1860 m2);
– да се малопродајни објекат користи (да буде заузет).
ПРИЛАЗ 3 – ASHRAE‑ов Напредни водич за енергетско
пројектовање за мање магацине – складишта и зграде
са сопственим складиштима, 2008.
Зграда мора да испуни следеће услове:
– да има површину мању од 50.000 квадратних стопа
(cca 4650 m2);
– да се складиште или сопствено складиште користи
(да је заузето).
ИЛИ
ОПЦИЈА 3 – ПРИЛАЗ УСКЛАЂИВАЊУ Прописаних
МЕРА: Водич за главне карактеристике™ напредне
зграде™.
Поступати у складу са прописаним мерама утврђеним у
Водичу за главне карактеристике™ напредне зграде™
Института за нове зграде. Зграда мора да испуни сле‑
деће критеријуме:
– да површина буде мања од 100.000 квадратних сто‑
па (cca 9290 m2);
– треба поступати у складу са чланом 1 стратегије за
процес пројектовања и чланом 2, услови за главне
карактеристике.
– пројекти за објекте здравствене заштите, складиш‑
та и лабораторије не могу да се квалификују за овај
прилаз.
Потенцијалне технологије и стратегије
Пројектовати омотач и системе зграде тако да задо‑
воље основне захтеве. Користити компјутерски модел
симулације за процену енергетских карактеристика и
утвђивање најисплатљивијих мера енергетске ефикас‑
ности. Квантификовати енергетске карактеристике у по‑
ређењу са основном – референтном зградом.
Приликом поновног коришћења система КГХ, потребно
је обавити инвентар како би се одредила опрема која ко‑
ристи расхладне флуиде базиране на CFC‑у и обезбе‑
дио распоред замене тих расхладних флуида. За нове
зграде, изабрати нову опрему КГХ у основној згради која
не корисити расхладна средства на бази CFC‑а.
ЕА Кредит 1: Оптимизирати енергетске
карактеристике
1–19 ПОЕНА
Намера
Постићи што виши ниво енергетских карактеристика –
надмашујући стандард дат предусловима како би се
смањили еколошки и економски утицаји повезани са
претераном потрошњом енергије.
Услови
Изабрати једну од три опције описане (прилаз усклађе‑
ности) даље у тексту. Ако пројектни тимови докумен‑
том докажу да су постигли овај циљ користећи једну од
било које 3 опције, сматраће се да су поступили у скла‑
ду са ЕА предусловом 2: Минималне енергетске карак‑
теристике.
ОПЦИЈА 1. Симулација енергије у целој згра‑
ди (1–19 поена).
Доказати процентуално побољшање оцењивањем ка‑
рактеристика предложене зграде у поређењу са карак‑
теристикама основне – референенте зграде. Израчунати
карактеристике референтне зграде према Додатку G
Стандарда ANSI/ASHRAE/IESNA Стандард 90.1‑2007
(са исправкама али без допуна), користећи модел
за компјутерску симулацију за пројекат целе зграде.
Минималан проценат уштеде трошкова енергије за сва‑
ку граничну вредност (праг) поена је као што следи:
Нове
зграде
Ако је локални правилник квантитативно и текстуал‑
но еквивалентан, у миниминалној мери, стандард‑
ни процес одређивања комерцијалног кода енергије
Министарства за енергију САД може да се примени
као корелација карактеристика локалног правилника са
ANSI/ASHRAE/IESNA Стандардом 90.1‑2007. Детаљи
DOE‑овог процеса за одређивање комерцијалног кода
енергије могу се наћи на http://www.energycodes.gov/
implement/determinations_com.stm.
ЕА Предуслов 3: Основно управљање
коришћењем расхладних флуида
ЗАХТЕВИ
Намера
Смањити оштећење озонског омотача у стратосфери.
Захтеви – услови
Нулто коришћење (некоришћење) расхладних флуида
на бази CFC‑а у новим основним системима за грејање,
Реновирање
постојећих
зграда
Поени
Нове
зграде
Реновирање
постојећих
зграда
Поени
12%
8%
1
32%
28%
11
14%
10%
2
34%
30%
12
16%
12%
3
36%
32%
13
18%
14%
4
38%
34%
14
20%
16%
5
40%
36%
15
22%
18%
6
42%
38%
16
24%
20%
7
44%
40%
17
26%
22%
8
46%
42%
18
28%
24%
9
48%
44%
19
30%
26%
10
)
Пројектни тимови који желе да користе допуне које је
одобрио ASHRAE за потребе овог кредита, могу то да учине по свом нахођењу. Допуне се морају примењивати доследно за све LEED кредите.
103
3 • 2011
kgh
Додатак G Стандарда 90.1‑2007 захтева да енергетска
анализа обављена за метод оцењивања карактеристи‑
ка зграде обухвата све енергетске трошкове повезане
са пројектом зграде. Да би се освојили поени за овај
кредит, предложени пројекат мора да испуњава сле‑
деће критеријуме:
– Усклађеност са обавезним одредбама (чланови 5.4,
6.4, 7.4, 8.4, 9.4 и 10.4) Стандарда 90.1‑2007 (са ис‑
правкама али без допуна).
– Обухваћеност свих енергетских трошкова у вези са
пројектом зграде.
– Поређење са референтном зградом која је у складу
са Додатком Г Стандарда 90.1‑2007 (са исправкама,
али без допуна). Стандардни енергетски трошкови
процеса представљају 25% од укупних енергетских
трошкова за референтну зграду. Уколико енергетски
трошкови за процесе у згради износе мање од 25%
од енергетских трошкова референенте зграде, прија‑
ве за LEED морају да обухватају документацију која
доказује да су улазне енергетске вредности за про‑
цес одговарајуће.
За потребе ове анализе, сматра се да енергија процеса
укључује, али није ограничена на канцеларијску и разну
општу опрему, компјутере, лифтове и покретне степе‑
нице, кухињске апарате (штедњак и фрижидер), маши‑
ну за веш и сушење, осветљење осим тзв. „дозвољене
снаге осветљења“ (нпр. осветљење у оквиру медицин‑
ске опреме) и слично.
Регулисана енергија (која се не односи на процесе у
згради) укључује осветљење (за унутрашње просто‑
рије, паркинг гаражу, паркиралиште на нивоу земље,
фасада, простор око зграде, итд., осим горе наведеног),
грејање, вентилацију и климатизацију (за грејање про‑
стора, хлађење простора, вентилаторе, пумпе, одво‑
де ваздуха из тоалета, вентилација у гаражи, кухињ­ски
аспиратори итд.) и грејање техничке воде за потребе
грејања куће и простора).
Оптерећења процеса морају да буду идентична за
оцењивање карактеристика референтне зграде и оцењи‑
вање карактеристика предложене зграде. Међутим,
пројектни тимови могу да користе „посебан метод
прорачуна“ (ANSI/ASHRAE/IESNA Стандард 90.1‑2007
G2.5) за документовање мера које смањују процесно
оптерећење. Документација о уштеди енергије за про‑
цесно оптерећење мора да садржи списак претпоставки
направљених за референтни и предложени пројекат и
теоретске или емпиријске информације које подржавају
те претпоставке. Пројекти у Калифорнији могу да корис‑
те Наслов 24‑2005, 6. део уместо ANSI/ASHRAE/ IESNA
Стандарда 90.1‑2007 за Опцију 1.
ИЛИ
ОПЦИЈА 2 . Прилаз 1С усклађености са претходним
условима: ASHRAE‑ов Напредни водич за енергетско
пројектовање (1 поен).
Поступати у складу са мерама претходних услова из
ASHRAE‑овог Напредног водича за енергетско пројек‑
товање које су прикладне за обим пројекта, као што је
назначено доле. Пројектни тимови морају да поступају
у складу са важећим критеријумима, као што је уста‑
новљено у Напредном водичу за енергетско пројекто‑
вање за климатску зону у којој се зграда налази.
ПРИЛАЗ 1 – ASHRAE‑ов Напредни водич за напредно
енергетско пројектовања за мање канцеларијске згра‑
де, 2004.
Зграда мора да испуни следеће услове:
– да има површину мању од 20.000 квадратних стопа;
kgh 3 • 2011
104
– да се канцеларије користе (да буду заузете).
ПРИЛАЗ 2 – ASHRAE‑ов Напредни водич за енергетско
пројектовање за мање малопродајне објекте, 2006.
Зграда мора да испуни следеће услове:
– да има површину мању од 20.000 квадратних стопа;
– да се малопродајни објекти користе (да буду заузе‑
ти).
ПРИЛАЗ 3 – ASHRAE‑ов Напредни водич за енергетско
пројектовање за мања складишта и зграде са сопстве‑
ним складиштима, 2008.
Зграда мора да испуни следеће услове:
– да има површину мању од 50.000 квадратних стопа;
– да се складишта или сопствена складишта користе
(да буду заузета).
ИЛИ
ОПЦИЈА 3 – ПРИЛАЗ УСКЛАЂЕНОСТИ СА мерама
ПРЕтходних услова: Водич за карактеристи‑
ке језгра™ напредне зграде™
Поступати у складу са мерама претходних услова
утврђених у Водичу за карактеристике језгра™ напред‑
не зграде™ Института за нове зграде. Зграда мора да
испуни следеће критеријуме:
– да има површину мању од 100.000 квадратних сто‑
па;
– треба поступати у складу са чланом 1 стратегије за
процес пројектовања и чланом 2, услови за каракте‑
ристике језгра;
– пројекти за објекте здравствене заштите, складиш‑
та и лабораторије не могу да се квалификују за овај
правац.
Поени који се добијају за Опцију 3 (1 поен):
– 1 поен за све пројекте (канцеларије, школе, скупшти‑
не и малопродаја) мање од 100.000 квадратних сто‑
па, који су у складу са члановима 1 и 2 Водича за
карактеристике језгра зграде;
– до 2 додатна поена за пројекте који примене стра‑
тегије за карактеристике које се наводе у члану 3,
Побољшане карактеристике. За све 3 примењене
стратегије из овог члана, добија се 1 поен;
– следећим стратегијама се баве други аспекти LEED и
за њих се не добијају додатни поени за ЕА кредит:
– 3.1 – хладни кровови,
– 3.8 – ноћна вентилација,
– 3.13. – додатна техничка примопредаја.
Потенцијалне технологије и стратегије
Пројектовати омотач и системе у згради тако да задо‑
воље референтне услове. Користити компјутерски мо‑
дел симулације за процену енергетских карактеристика
и утврђивање најисплатљивијих мера енергетске ефи‑
касности. Квантификовати енергетске карактеристике у
поређењу са референтном зградом.
Ако је локални правилник екивалентан текстуално
и квантитативно приликом примене, у миниминал‑
ној мери, стандардни процес за одређивање пра‑
вилника за комерцијалну енергију Министарства за
енергију САД може да се примени као корелација ка‑
рактеристика локалног правилника са ANSI/ASHRAE/
IESNA Стандардом 90.1‑2007. Подаци о процесу ДОЕ
за одређивање правилника о енергији у комерцијалним
објектима могу се наћи на http://www.energycodes.gov/
implement/determinations_com.stm.
ЕА Кредит 2: Обновљива енергија
на градилишту (самој локацији)
1–7 ПОЕНА
Намера
Подстицати и истицати да се у што већој мери врши
снабдевање обновљивом енергијом на градилишту (ло‑
кацији) из сопствених извора, како би се смањили еко‑
лошки и економски утицаји повезани са коришћењем
фосилних горива.
Услови
Користити системе за обновљиве изворе енергије на
градилишту (локацији) како би се неутралисали трош‑
кови за енергију у згради. Израчунати карактеристике
пројекта, тако што ће енергија произведена обновљи‑
вим системима бити изражена као проценат годишњих
енергетских трошкова зграде и користити доњу табелу
за одређивање броја поена који се добијају.
Користити годишње енергетске трошкове зграде израчу‑
нате у ЕА Кредиту 1: Оптимизирати енергетске каракте‑
ристике или вредности из базе података Министарства
за енергију – преглед потрошње енергије за пословне
зграде, за одређивање процењене употребе електрич‑
не енергије.
Минималан проценат обновљивих извора енергије за
сваку граничну вредност поена:
Проценат обновљиве енергије
Поени
1%
1
3%
2
5%
3
7%
4
9%
5
11%
6
13%
7
Потенцијалне технологије и стратегије
Извршити процену пројекта у погледу потенцијала неза‑
гађујуће и „обновљиве енергије“, укључујући стратегије
за енергију сунца, ветра, геотермалну, енергију воде са
малим утицајем на животну средину, биомасу и биогас.
Приликом примене ових стратегија, искористити нето
мерење у локалном комуналном предузећу.
ЕА Кредит 3: Побољшана техничка
примопредаја
2 ПОЕНА
Намера
Започети са процесом техничке примопредаје већ на
почетку процеса пројектовања и обавити додатне ак‑
тивности након што буде завшена провера карактери­
стика система.
Услови
Реализовати или уговорити да буду реализоване сле‑
деће додатне активности техничке примопредаје по‑
ред услова датих у ЕА Предуслову 1: Основна техничка
примопредаја енергетских система у згради и у складу
са LEED Референтним водичем за пројектовање и из‑
градњу зелених зграда, издање из 2009. године.
■ Пре почетка фазе припреме грађевинске документа‑
ције, одредити независно одговорно лице за технич‑
ки пријем које ће водити, прегледати и надгледати
реализацију свих активности процеса техничке при‑
мопредаје.
● Одговорно лице мора да има документовано ис‑
куство за техничку примопредају са најмање два
грађевинска објекта.
● Лице у својству одговорног лица за техничку при‑
мопредају:
– мора да буде независно од рада на пројектовању
и изградњи;
– не сме да буде запослено у пројектантској фир‑
ми, мада његова услуга може да буде уговорена
преко пројектантске фирме;
– не сме да буде запослено лице нити да буде уго‑
вором ангажовано преко предузетника или ме‑
наџера изградње који има закључене уговоре о
изградњи;
– може да буде квалификовано запослено лице
или консултант власника.
● Лице одговорно за техничку примопредају мора
да уради најмање 1 извештај о техничкој промо‑
предаји пројекта у складу са основом пројектних
услова које је дао власник, а утврђују пројектна до‑
кумената пре међуконструкционе документационе
фазе, и да провери коментаре на извештај у доку‑
ментима који накнадно буду били подношени.
● Лице одговорно за техничку примопредају мора да
прегледа документа које је поднео предузимач, а
која се односе на системе за које се врши технич‑
ка примопредаја, како би утврдило усклађеност са
пројектним условима и основом пројекта. Овај пре‑
глед мора да буде истовремен са прегледом од
стране архитекте или инжењера и мора бити пре‑
дат пројектном тиму и власнику.
● Лице одговорно за техничку примопредају или
други чланови пројектног тима морају да израде
упутство за системе које ће будућим руковаоцима
пружити информације потребне да разумеју и оп‑
тимално рукују системима за које је извршен тех‑
нички пријем.
● Лице одговорно за техничку примопредају или дру‑
ги чланови пројектног тима морају да провере да ли
су испуњени услови за обуку лица које води рачуна
о згради и за обуку станара.
● Лице одговорно за техничку примопредају мора да
буде укључено у преглед функционисања зграде са
особљем које води рачуна о згради и одржава је, и
то 10 месеци након потпуног завршетка. Мора да
постоји и план за решавање нерешених проблема
у вези са техничком примопредајом.
Потенцијалне технологије и стратегије
Иако је боље да власник буде тај који ће ангажовати
лице одговорно за техничку примопредају, за кредит у
вези са побољшаном техничком примопредајом, лице
одговорно за техничку примопредају може бити анга‑
жовано преко пројектантске фирме или фирме која се
бави руковођењем изградње, али са којом није закљу‑
чен уговор.
LEED Референтни водич за пројектовање и изградњу
зелених зграда, издање из 2009. године, обезбеђује де‑
таљне смернице о строгој примени која се очекује у сле‑
дећим активностима процеса:
■ преглед техничке примопредаје за пројекат,
■ преглед поднетих докумената у вези са техничком
примопредајом,
■ упутство за системе.
105
3 • 2011
kgh
ЕА Кредит 4: Побољшано поступање
са расхладним флуидима
2 ПОЕНА
Намера
Смањити оштећење озонског омотача и помоћи да се
у раној фази постигне усклађеност са Протоколом из
Монтреала уз минимизирање доприноса климатским
променама.
Захтеви – услови
ОПЦИЈА 1
Не користити расхладне флуиде.
ИЛИ
ОПЦИЈА 2
Изабрати расхладне флуиде и опрему за КГХ која ми‑
нимизира или елиминише емисију једињења која до‑
пирносе оштећењу озонског омотача и климатским
променама. Основна опрема за КГХ у згради мора да
буде у складу са следећом формулом, која успоставља
максималну граничну вредност за комбинован допри‑
нос оштећењу (смањењу) озонског омотача и потен‑
цијала глобалног загревања:
5
LCGWP + LCODP x 10 ≤ 100
Дефиниције прорачуна за LCGWP + LCODP x 105 ≤ 100
LCODP = [ODPr x (Lr x Life + Mr) x Rc]/Life
Мањи уређаји за КГХ (дефинисани као они који садрже
мање од 0,5 фунти расхладног флуида) и друга опре‑
ма, као што су стандардни хладњаци, мањи хладњаци
за воду и други уређаји за хлађење који садрже мање
од 0,5 фунти расхладног флуида, не сматрају се де‑
лом основног система зграде и не подлежу условима
за овај кредит.
Не користити нити монтирати противпожарне системе
који садрже супстанце које оштећују озонски омотач,
као што су CFC, хидрохлорофлуороугљеници (HCFC)
или халони.
Потенцијалне технологије и стратегије
Пројектовати и водити објекат без механичке опреме
за хлађење. Тамо где се користи механичко хлађење,
користити основне системе за КГХ у згради за рас‑
хладни циклус који минимизира директан утицај на
оштећење озонског омотача и глобалне климатске про‑
мене. Изабрати опрему за КГХ са смањеним пуњењем
расхладног флуида и дужим животним веком опреме.
Одржавати опрему како би се спречило истицање рас‑
хладног флуида у атмосферу. Користити противпожар‑
не апарате који не садрже CHCFC или халоне.
ЕА Кредит 5: Мерење и провера
3 ПОЕНА
Намера
Обезбедити сталну одговорност за потрошњу енергије
у згради током времена.
LCGWP = [GWPr x (Lr x Life + Mr) x Rc]/Life
Захтеви – услови
LCODP : Потенцијал смањења озонског омотача током жив. циклуса (lb
CFC 11/ton‑god.)
ОПЦИЈА 1
LCGWP : Потенцијал директног глобалног загревања током жив. циклуса
(lb CO2/ton‑god.)
GWPr : Потенцијал глобалног загревања расхладног флуида (0 до 12.000
lb CO2/lbr)
ODPr: Потенцијал оштећења озонског омотача расхл. флуида (0 до 0,2 lb
CFC 11/lbr)
Lr : Брзина истицања расхл. флуида (0,5% то 2,0%; станд. 2% осим ако
није другачије доказано)
Mr: Губитак расхл. средства на крају века (2% до 10%; станд. 10% осим
ако није другачије доказано)
Rc: Пуњење расхл. флуида (0,5 do 5,0 lbs rashl. флуида по тони бруто
АRI номиналног расхладног капацитета
Life: Век опреме 100 (10 година; стандард заснован на врсти опреме,
осим ако није другачије показано)
За више врста опреме, процењени процес свих основ‑
них уређаја КГХ у згради мора да се израчунава помоћу
следеће формуле:
Σ (LCGWP + LCODP x 105) x Qunit
Qtotal ≤ 100
Дефиниције прорачуна за [Σ (LCГWP + LCODP x 105 ) x Qunit ] Qtotal
≤ 100
Qunit = Gross АRI rated cooling capacity of an individual HVАC or
refrigeration unit (Tons)
Qtotal = Total gross АRI rated cooling capacity of all HVАC or refirgeration
АRI – Аir‑Conditioning and Refrigeration Institute,
АRI rated cooling capacity – testirane osobine prema procedure АRI za
određene vrednosti temperaturskiih uslova
kgh 3 • 2011
106
Израдити и реализовати план за мерење и прове‑
ру који је доследан опцији Д: Симулација са калибра‑
цијом (метод 2 за процену уштеде) као што је утврђено
у Међународном протоколу за мерење и проверу карак‑
теристика, свесци III: Концепти и опције за одређивање
уштеде енергије у новоградњи, априла 2003.
Период за мерење и проверу мора да покрије најмање
једну годину становања/коришћења зграде после из‑
градње.
Обезбедити поступак за корекције уколико резултати
плана за мерење и проверу указују на то да није постиг‑
нута уштеда енергије.
ИЛИ
ОПЦИЈА 2
Израдити и реализовати план за мерење и проверу који
је доследан Опцији Б: Изолација мере за очување енер‑
гије, као што је утврђено у Међународном протоколу за
мерење и проверу карактеристика, свеска III: Концепти
и опције за одређивање уштеде енергије у новоградњи
(IPMVP), априла 2003.
Период за мерење и проверу мора да покрије најмање
једну годину становања/коришћења зграде после из‑
градње.
Обезбедити поступак за корекције уколико резултати
плана за мерење и проверу указују на то да није постиг‑
нута уштеда енергије.
ИЛИ
ОПЦИЈА 3 (1 поен)
Испунити МПР поступање у складу са опцијом 1: фо‑
румулар за издавање података о енергији и води.
Пројекти морају имају регистрован account у Portfolio
Manager ENERGY STAR и да деле досије са главним
рачуном Савета за зелене зграде.
Потенцијалне технологије и стратегије
Израдити план за мерење и проверу којим ће се проце‑
нити карактеристике зграде и/или енергетских система.
Одредити карактеристике за зграду и/или енергет­ске
системе помоћу симулације енергије или техничке
анализе. Поставити неопходну мерну опрему за ме‑
рење потрошње енергије. Пратити карактеристике по‑
ређењем предвиђених карактеристика са стварним
карактеристикама анализираних по компонентама или
систему, већ како је прикладно. Проценити ефикасност
енергије поређењем стварних карактеристика са рефе‑
рентним карактеристикама.
Док IPMVP описује конкретне радње за проверу уштеде
која је повезана са мерама и стратегијама за очување
енергије, овај LEED кредит се проширује на типич‑
не циљеве мерења и провере IPMVP. Активности ме‑
рења и провере не морају обавезно да буду ограничене
на енергетске системе где су мере за очување енер‑
гије или стратегије за очување енергије реализоване,
IPMVP обезбеђује смернице о стратегијама мерења и
провере и њиховим одговарајућим применема у разли‑
читим ситуацијама. Ове стратегије би требало да се ко‑
ристе заједно са праћењем и бележењем трендова о
значајним енергетским системима како би се обезбе‑
дила стална одговорност за енергетске карактеристи‑
ке зграде.
За поступак корекције, узети у обзир постављање
дијагностике у оквиру система регулације, како би
упозорила особље када опрема не ради оптимално.
Услови који могу да буду гаранција да ће аларм упозо‑
рити особље могли би да обухватају:
– вентиле који пропуштају у расхладним и грејним
змијачама у оквиру уређаја за обраду ваздуха;
– пропуштене прилике економајзера (нпр. погрешна ре‑
гулација пригушивача економајзера);
– софтверско или мануелно преоптерећење које омо‑
гућава уређајима да раде 24 сата на дан, 7 дана не‑
дељно;
– рад опреме током необичних околности (нпр. укљу‑
чен котао када је температура спољашњег ваздуха
изнад 65 ºF).
Поред дијагностике за регулацију, узети у обзир при‑
мену услуга за ретротехничку примопредају или анга‑
жовање особља да испита зашто је потрошња енергије
већа (такав члан особља је обично руководилац за очу‑
вање ресурса – за додатне информације видети http://
www.energy.state.or.us/remhm.htm.
ЕА Кредит 6: Зелена енергија
2 ПОЕНА
Намера
Подстицати развој и коришћење технологија које корис‑
те обновљиву енергију из мрежног извора са нултим за‑
гађењем.
Захтеви – услови
Закључити уговор о обновљивој енергији у трајању од
најмање 2 године како би се обезбедило најмање 35%
електричне енергије у згради из обновљивих извора,
као што прописују услови сертификације за произво‑
де зелене електричне енергије Центра за решења ре‑
сурса.
Свака куповина зелене енергије биће заснована на ко‑
личини потрошене енергије, а не на цени.
ОПЦИЈА 1 – Одредити референтно коришћење елект‑
ричне енергије.
Користи годишњу потрошњу електричне енергије из ре‑
зултата ЕА кредит 1: оптимизовати енергетске каракте‑
ристике.
ИЛИ
ОПЦИЈА 2 – Проценити референтно коришћење елек‑
тричне енергије.
Користити базе података анкете о потрошњи енергије
у пословним зградама коју је спровело Министарство
за енергију САД како би одредили процену потрошње
електричне енергије.
Потенцијалне технологије и стратегије
Одредити енергетске потребе зграде и испитати мо‑
гућности за закључење уговора о снабдевању зелене
енергије. Зелена енергија се добија од сунчеве енер‑
гије, ветра, геотермалне енергије, биомасе или воде‑
них извора са малим утицајем на животну средину.
Посетити http://www.gree‑e.orf/energy за информације о
програму за зелену електричну енергију. Производ зе‑
лене енергије купљен у складу са условима за кредит
не мора да има сертификат Green‑e Energy. Други из‑
вори зелене енергије могу да се квалификују уколи‑
ко задовољавају техничке услове програма за зелену
електричну енергију. Сертификати о обновљивој енер‑
гији, сертификати о обновљивој енергији којом се може
трговати, зелене етикете и остали видови зелене енер‑
гије који су у складу са техничким условима програма за
зелену електричну енергију, могу да се користе за доку‑
метновање усклађености са овим кредитом.
Приредила
проф. др Марија Тодоровић
Hidria Beograd
Hidria d.o.o. Beograd
Jurija Gagarina 26V/III, 11070 Novi Beograd
T: 011 228 66 40, F: 011 228 66 35
E: [email protected]
www.hidria.com
107
3 • 2011
kgh
Emerson Climate Technologies, Selska 93 - 10002 Zagreb, Croatia Tel +3851/560 3875 - Fax +3851/560 3879 - Email: [email protected]
The Emerson Climate Technologies logo is a trademark and service mark of Emerson Electric Co. Emerson Climate Technologies Inc. is a subsidiary of Emerson Electric Co.
Copeland is a registered trademark and Copeland Scroll Digital is a trademark of Emerson Climate Technologies Inc. All other trademarks are property of their respective owners.
@2010 Emerson Climate Technologies GmbH
OVENTROP GmbH & Co. KG
Paul-Oventrop-Straße 1
D-59939 Olsberg
Telefon +49 (0) 29 62 82-0
Telefax +49 (0) 29 62 82-400
E-mail [email protected]
Internet www.oventrop.de
kgh 3 • 2011
108
Predstavnik za Srbiju i Crnu Goru
Srđan Nikodijević, dipl.inž.
Radnička 56, 11030 Beograd
Tel./faks. +381 11 3540 443
Mob.
+381 63 116 55 22
E-mail
[email protected]
СТУДЕНТИ
„КГХ“
за студенте
„КГХ“
за студенте
Факултета техничких
наука из Новог Сада
освојили друго место на
међународном такмичењу
– ASHRAE Student Design
Competition 2011
Факултет техничких наука Универзитета
у Новом Саду још једном је оправдао
своју репутацију у земљи, а последња у
низу награда које су студенти освојили
за свој факултет оправдава и његово
место у друштву најпрестижнијих светских
универзитета. Тим студената који су
чинили Игор Мујан, Иван Туторов, Марио
Барлаков, Бојан Марковић, са Департмана
за енергетику и процесну технику, и Маја
Живанић и Радивоје Савић, са Департмана
за архитектуру и урбанизам, освојио је
друго место на светском такмичењу које је
организовало Америчко друштво за грејање,
хлађење и климатизацију ASHRAE
Ментори рада су били проф.
др Бранислав Тодоровић,
проф. др Марија Тодоровић и
Александар Анђелковић,
асистент на Факултету
техничких наука.
на тема јер конвенционалних
енергетских ресурса нема ви‑
ше у изобиљу, већ на креати‑
шења музеја „The Drake Well
Museum“ који се налази у
Titusville‑у, у Пенсилванији,
САД.
Идејно решење младих ар‑
хитеката развијено је са ре‑
ференцама на постојеће
структуре на локацији, са јас‑
ним циљем да се кроз нову
архитектуру оживи историја,
а објекат доведе у везу са ок‑
ружењем.
Млади инжењери машинства
су моделирали енергетске би‑
лансе објекта, пројектова‑
ли климатизациони систем
и осветљење и дефинисали
системе за напајање објек‑
та енергијом из обновљи‑
вих извора енергије. Посебан
акцент је стављен на енергет‑
ску ефикасност објекта, која
мора бити што већа, како би
се остварила мала потрошња
Та конференција, заједно са
сајмом технике, представља
највећи светски скуп из об‑
ласти климатизације, грејања
и хлађења. Уз то, честитке на
успеху наших студената до‑
шле су од Nohada Boudana
испред Огранка ASHRAE
RAL, који је позвао тим на
учешће на регионалној кон‑
ференцији „ASHRAE RAL –
CRC Annual Conference“, у
Абу Дабију (УАЕ) од 19. до
23. септембра 2011, уз пред‑
лог да се пројекат презен‑
тује пред интернационалном
публиком и индустријским
стручњацима.
Ово није прво учешће
студената Факултета
техничких наука на истом
такмичењу.
Ово је први пут и историји
такмичења да су наши
академци освојили једно од
три прва места, а у последње
три године учесници са
европских факултета нису се
нашли у друштву
награђиваних тимова.
Прошле године је
новосадским студентима
припала титула Rising Star,
четврто место на конкурсу.
Задатак пројекта је био да се
уради идејно решење
болнице са малом
потрошњом енергије.
Прво место припало је Tianjin
University, у Кини, а трећи су
били студенти Lawrence
Technological University,
Southfield, Michigan, САД.
Пријављени рад је учество‑
вао у категорији интеграл‑
ног, одрживог пројектовања
у грађевинарству (Integrated
Sustainable Building Design).
Ово је данас веома актуел‑
Према протоколу такми‑
чења, награду и признање
такмичарски тим ће преузе‑
ти на међународној конфе‑
ренцији „2012 ASHRAE Winter
Conference“ која ће бити одр‑
жана у Чикагу (САД) у јануару
2012. године.
ван начин треба реализовати
објекат са малом потрошњом
енергије. Задатак ­пројекта би‑
ло је извођење идејног ре‑
енергије и тиме објекат оспо‑
собио за прихватање енергије
из алтернативних извора, по
разумној цени.
Признање је такмичарски тим
преузео на међународној
конференцији 2011 ASHRAE
Winter Conference „Zero
Energy Design – A Safe Bet“,
одржаној од 29. јануара до 2.
фебруара у Лас Вегасу (САД).
А. А.
109
4 • 2011
kgh
PRIMENA
RASHLADNIH SISTEMA
KGH
– nekada
KGH
– nekada
SA UGLJEN‑DIOKSIDOM
Primena rashladnih sistema sa
ugljen‑dioksidom (CO2) u komfornom
hlađenju vazduha svoj vrhunac je dostigla
u 1920‑im. U ranim 1930‑im novi rashladni
sistemi sa CO2 za hlađenje vazduha i
hladnjače praktično su nestali. Depresija
je izazvala znatno smanjenje broja
instalacija, a pojava R12 u sistemima za
komforno hlađenje zamenila je upotrebu
ugljen‑dioksida kao „sigurnog“ rashladnog
fluida. Токоm tih godina, izvestan broj
formiranih rashladnih kompanija koje su
proizvodile amonijačne kompresore, pustile
su i liniju kompresora sa ugljen‑dioksidom.
To im je omogućilo učešće na rаstućem
tržištu komfornog hlađenja.
Ovaj tekst je jedno od poglavlja knjige „Prvi
vek klimatizacije“, u izdanju ASHRAE‑a.
Autor teksta je William S. Bodinus, iz
„Gustafson Соmаnу“, u Čikagu, SAD.
CO2 u 19. veku
U knjizi „Toplota i hladnoća: ovladavanje velikim unutraš‑
njim prostorom“, koju je izdao ASHRAE, istorijska primena
CO2 kao rashladnog fluida objašnjena je ovako:
„CO2 (takođe poznat kao ugljen‑dioksid ili anhidrid uglje‑
ne kiseline), kao rashladni fluid za parno‑kompresione si‑
steme, prvi je predložio Aleksandar Tvajning (Twining), koji
ga je pomenuo u svom britanskom patentu 1950. Tadeuš
S. C. Lou (Lowe) eksperimentisao je sa ugljen‑dioksidom
za vojne balone u 1860‑im, uočavajući mogućnosti njegove
primene kao rashladnog fluida prilikom registracije britan‑
skog patenta 952, 1867, i izrade mašine za led oko 1869,
u Džeksonu, u državi Misisipi. Takođe je napravio mašinu
na palubi broda za transport smrznutog mesa u Meksičkom
zalivu. Lou nije dalje razvijao svoje ideje.
Karl (Carl) Linde je takođe eksperimentisao sa ugljen‑di‑
oksidom kada je konstruisao mašinu za F. Krupa u Ese‑
nu, u Nemačkoj, 1882. V. Rejt (Raydt) je 1884. patentirao
kompresioni sistem za pravljenje leda pomoću ugljen‑diok‑
sida, a J. Harison je 1884. registrovao patent za uređaj za
proizvodnju ugljen‑dioksida za potrebe hlađenja. Međutim,
upotreba ugljen‑dioksida nije stvarno napredovala sve dok
Franc Vindhauzen (Franz Windhausen) nije u Nemačkoj
konstruisao kompresor za ugljen‑dioksid, patentiran (British
Patent 2864) 1886. i prodat britanskom „J. & E. Hall“ koji ga
je poboljšao i oko 1890. počeo njegovu proizvodnju. „Holo‑
va“ mašina sa ugljen‑dioksidom je naišla na široku prime‑
nu na brodovima, zamenjujući dotada korišćene mašine sa
komprimovanim vazduhom.
Mašine sa ugljen‑dioksidom su univerzalno korišćene na
britanskim brodovima u 1940‑im, da bi zatim bile zamenje‑
ne hlorofluorougljenicima kao rashladnim fluidima.
U SAD, ugljen‑dioksid je bio uspešno korišćen u 1890‑im za
hlađenje, a u 1900‑im za komforno hlađenje. Branilac nje‑
govog principa u SAD bila je „Kroeschell Bros. Ice Machine
Соmаnу“, koja je proizvodila sisteme zaštićene patentom
kupljenim od Mađara Juliusa Sedlačeka (Sedlacek).
Razvoj kompanija koje su koristile ugljen‑dioksid
U 1897, „Kroeschell Bros. Boiler Соmanу“ obrazovala je u
Čikagu posebnu kompaniju za proizvodnju kompresora sa
CO2, nazvanu „Kroeschell Bros. Ice Machine Соmpany“.
„Krešel“ je proizvodio kompresore za hlađenje sa ugljen‑di‑
oksidom, kondenzatore, hladnjake vode i rasoline, viso‑
kopritisni СО2, ventile i armaturu za sisteme za rashladno
skladištenje. U 1924, „Krešel“ se integrisao sa „Brunswick
Refrigeration Соmpany“ iz Novog Brunsvika, u državi Nju‑
jork, koja je proizvodila amonijačne kompresore i odgova‑
rajući pribor.
U 1915, Fred Vitenmajer (Wittenmeier), koji je radio u „Kre‑
šelovom“ odeljenje za hlađenje, dao je ostavku i formirao u
Čikagu drugu kompaniju za rashladne mašine sa ugljen‑di‑
oksidom. Vitenmajerova kompanija je proizvodila liniju ho‑
rizontalnih kompresora sa dvostrukim dejstvom, vrlo sličnu
„Krešelovoj“ liniji. Kompanija je, nakon prestanka proizvod‑
nje kompresora u 1930‑im, postala izvođač radova u oblasti
hlađenja, pod upravom njegovog sina, dugi niz godina.
Kompanija Volfa (Wolf) Lindea postala je veliki proizvo‑
đač amonijačnih kompresora u poslednjoj četvrtini 1800‑ih
i na početku 1900‑ih, ali je bila neznatan faktor u proizvod‑
nji kompresora sa CO2 i rashladnih sistema sa CO2. Njen
veliki posao bili su amonijačni sistemi za pivare, fabrike za
preradu i drugu primenu u velikim rashladnim skladištima.
Mašine sa ugljen‑dioksidom za hlađenje vazduha proizvo‑
dile su i „American Carbonic Machinery Соmpany“ i „Car‑
bondale Machine Соmpany“.
111
4 • 2011
kgh
Ugljen‑dioksid – siguran rashladni fluid
Pri kraju 1890‑ih, „Krešel“ je reklamirao ugljen‑dioksid kao
siguran rashladni fluid. Sumpor‑dioksid (SO2) i amonijak
(NH3), s druge strane, bili su izuzetno štetni. Kompresiona
rashladna postrojenja morala su biti daleko udaljena od lju‑
di. Isto tako, kada su u amonijačnim kompresorima postojali
ekstremni stepeni sabijanja, dolazilo je do eksplozija.
Pošto je ugljen‑dioksid bio jedini neotrovni i nezapaljivi ras‑
hladni fluid, korišćen je u manjim, vertikalnim kompresorima
za hladnjake i izložbene vitrine i bivao instaliran u trgovina‑
ma hranom, hotelskim kuhinjama, bolnicama, salama za
bankete, restoranima, velikim javnim tržnicama i na putnič‑
kim brodovima. Najveći broj tih rashladnih postrojenja hla‑
dio je kalcijum‑hlorid koji je cirkulisao u hladnjacima.
Temperatura dovodne rasoline bila je obično oko –12 °C.
Rashladni elementi u rashladnim sanducima bili su prvo‑
bitno od galvaniziranih čeličnih cevi montiranih na bočnom
zidu ili iznad u bunkerima. Manji hladnjaci su koristili cev‑
ne zmije od gvozdenih cevi savijenih sa poluprečnikom
102 mm. Velika rashladna skladišta obično su imala cev‑
ne zmije od gvozdenih cevi od 51 mm, slično montirane
na zidovima. Kroz te cevne zmije cirkulisala je kalcijumo‑
va rasolina.
Krajem 1920‑ih, čelična cev sa čeličnim rebrima 102 mm х
102 mm utisnutim sa korakom od 13 mm povećala je moć
hlađenja. Ventilator‑konvektorske jedinice za cirkulaciju
vazduha, zvane rashladni difuzori, takođe su korišćene sa
grupom spirala od ravnih cevi ili ventilator‑konvektora kori‑
šćenih u rashladnim sanducima za rashladno skladištenje.
U radu Freda Vitenmajera, iz 1916, pod nazivom „Razvoj
rashladne mašine sa CO2“, on opisuje jednu dvotonsku (7
kW) mašinu sa CO2 koju je instalirao u „Marquette Buildin‑
gu“, radi hlađenja podruma u kući. U to vreme, cena teč‑
nog rashladnog fluida ugljen‑dioksida u burićima od 23 kg
bila je od 4 do 5 centi za funtu. Cena je u 1920‑im pora‑
sla na 6 centi.
Prvo su korišćeni kondenzatori sa posudom i cevnom zmi‑
jom, a onda su 1902. istisnuti efikasnijim dvocevnim kon‑
denzatorima. U Vitenmajerovom članku se kaže da su
male, vertikalne, cilindrične kompresore do 12 tona (42 kW)
vrlo brzo nasledili kompresori horizontalnog tipa veličine
do 50 tona (176 kW). Do 1916, građene su mašine do 200
tona (704 kW) svaka. Vitenmajer ukazuje na svoju prvu in‑
stalaciju za hlađenje vazduha, koju je proizvela kompanija
„Krešel“, kombinujući aranžman cevne zmije hladnjaka vaz‑
duha sa cevnom zmijom za isparavanje direktnom ekspan‑
zijom direktno u skruberu.
Komforno hlađenje u dvoranama
Najstariji bioskopi, kao što je „Orpheum“ u Los Anđelesu,
bili su opremljeni sistemima sa direktnom ekspanzijom koji
su koristili hlađenje ugljen‑dioksidom.
Drugi članak Freda Vitenmajera, koji se pojavio u julu 1922,
u „Ice and Refrigeration“, odnosio se na hlađenje pozorišta i
javnih zgrada. „Kroeschel Соmpany“ je skoro 10 godina bila
hladila pozorišta рге nego što su u članku objašnjeni osnov‑
ni principi hlađenja dvorana kao što je hlađenje 472 L/s (9
kW) dovodnog vazduha u pozorištima u severnim država‑
ma, sa 25% dodatka za područja na jugu. Te sugestije za
kapacitet bazirane su na 50% spoljnjeg vazduha i 25% re‑
cirkulacionog vazduha. Konstrukcija isparivača se zasniva‑
la na korišćenju cevnih zmija od gvozdene cevi (32 mm),
izračunatih na 35 stopa po toni hlađenja. Recirkulaciona
raspršujuća voda trebalo je da bude instalirana pre i posle
prednje strane cevne zmije, po stopi od 0,2 L/s. Tempera‑
tura isparavanja ugljen‑dioksida sugerisano je da bude –6
°C, što odgovara pritisku od oko 30 atmosfега. Merači pri‑
kgh 4 • 2011
112
tiska ugljen‑dioksida za rad često su pokazivali atmosfere,
gde je 1 atmosfera iznosila približno 7 kg.
Ovaj visoki pritisak zahteva teške čelične cevi i armaturu,
da bi izdržale pritisak isparavanja od 204 kg i više pošto se
pritisci ugljen‑dioksida u sistemu izjednače. Sugerisano je
da brzina vazduha kroz isparivač iznosi 2,5 m/s. Tempera‑
tura vode za raspršivanje je pretpostavljeno da iznosi 14
°C, što je bilo dovoljno toplo da spreči porast leda na spi‑
ralama. U radu se preporučuje temperatura vode od 10°C.
Ako se žele bolji uslovi u prostoriji, trebalo bi instalirati cev‑
ne zmije za ponovno zagrevanje.
Tipičan klimatizacioni sistem u francuskoj sobi hotela „Con‑
gress“ u Čikagu, koristio je ovaj sistem koji je grejao vazduh
u prostorijama na 22 °C, sa 70% relativne vlažnosti.
Za sisteme za raspodelu dovodnog vazduha u dvoranama,
Vitenmajerov članak sugeriše podne dovodne sisteme kroz
izlaze u obliku pečurke. To je bio standardni metod za gre‑
janje. Leto, kada je ta vrsta hlađenja vazduha bila u funkci‑
ji, ona je bila najneugodnija, pošto su čovekovi donji udovi
bili veoma hladni zbog dovodnog vazduha kakav je bio u
50‑im. Autor se seća ličnog neprijatnog iskustva u pozori‑
štima u kasnim 20‑im i ranim 30‑im.
Kompresori sa ugljen‑dioksidom koje je napravio „Krešel“,
počinjući 1897, bili su poznati kao „kompresori za Severni
pol“. Prve mašine su bile vertikalne, dvocilindrične, uređa‑
ji jednostrukog dejstva, sa vodom hlađenim cevima kon‑
denzatora oko kućišta cilindra, sa kapacitetom od 4 kW do
7 kW. Zatim su bile razvijene horizontalne mašine dvostru‑
kog dejstva, kapaciteta od 28 kW do 70 kW i, generalno,
bile su patentirane nakon konstrukcije parne mašine. Tada
su kondenzatori bili napravljeni sa odvojenim rezervoarom
i u obliku cevne zmije.
Kompresori za ugljen‑dioksid
Upotreba ugljen‑dioksida kao rashladnog fluida zahtevala
je konstrukciju delova rashladnog kompresora i svih kom‑
ponenata ciklusa za znatno teže uslove rada. Temperatura
isparavanja za niskotemperaturnu primenu bila je oko –15
°C kada je hlađena rasolina kalcijum‑hlorida na –9 °C ili
–7 °C. Ta temperatura isparavanja od –15 °C dovodila je do
pritiska od funte po kvadratnom inču (0,07 bar).
Temperatura kondenzacije kada je leti korišćena voda u
rashladnoj kuli, često je bila čak 29 °C, što je dovodilo do
pritiska od 1.240 lbs/in2 (85 bar). Ti pritisci su zahteva‑
li instaliranje izuzetno teških čeličnih cevi i kovane čelične
armature i ventile za sve međuveze cevovoda. Kao i kon‑
denzatori, i isparivači su morali da budu konstruisani ne
samo za normalne radne pritiske nego i za više ravnotežne
pritiske u postrojenju kada ono prestane da radi. Vrsta me‑
rača pritiska na usisnoj i potisnoj strani kompresora često
je napravljena tako da pokazuje atmosfere, a to je trebalo
da pokaže ukoliko sistem radi pod visokim pritiskom. Na pri‑
mer, ako je usisni pritisak bio 154 kg, merač atmosferskog
tipa je pokazivao 23, a ako je potisni pritisak bio 562 kg, isti
merač bi pokazivao 83.
Kompresori, i vertikalnog i horizontalnog tipa, pravljeni su
poput parne mašine konstruisane sa klipom, čvrsto prilju‑
bljenim uz okruglo, čelično vratilo, dvostrukog dejstva. Vra‑
tilo je bilo zaptiveno pomoću zaptivače.
Aranžman sa dvostrukim ventilom omogućuje usisavanje
gasa, zatvaranje sa pokretanjem klipa i otvaranje u potisnoj
poziciji, kako se klip pokreće napred i nazad.
Kompresori su stajali u vertikalnom ili horizontalnom polo‑
žaju. Konstrukcija sa zatvorenim karakterom, korišćena kod
vertikalnih vertikalnih amonijačnih kompresora zahtevala
bi izuzetno jak omotač ako bi se koristila sa ugljen‑dioksi‑
dom, da bi odolela pritisku u sistemu. Zbog toga se ona ne
bi mogla koristiti. Maksimalna brzina malih vertikalnih kom‑
presora bila je 325 o/min, a najvećih horizontalnih kompre‑
sora, 120 o/min.
Kondenzatori za CO2
Kondenzator za ugljen‑dioksid imao je dvocevnu konstruk‑
ciju sa unutrašnjom 32 mm gvozdenom cevi za vodu i spo‑
ljašnjom cevi od 64 mm. Para rashladnog fluida CO2 bila
je kondenzovana u prstenastom prostoru između dve cevi.
Kondenzatorska voda je prolazila kroz cev od 32 mm. Ta
vrsta međurazmene bila jе u to vreme visoko efikasna u po‑
ređenju sa kondenzatorom u obliku cevne zmije u rezervo‑
aru. Pravljena je ista vrsta i veličina dvocevnog hladnjaka
vode i hladnjaka rasoline.
Iskustvena procena dvocevnog kondenzatora bila je „jedan
6 m dug dvocevni kondenzator za jednu tonu hlađenja“.
Kondenzatori su bili instalirani u grupama visine 12–16 cevi
sa postoljem. Tako je 100‑tonska (352 kW) mašina zahte‑
vala najmanje osam grupa, svaku visoku 12 cevi. Hladnja‑
ci rasoline bili su takođe procenjivani na 6 m duge cevi za
1 tonu (4 kW) hlađenja.
Dobošasti kondenzatori razvijeni su 1931. Te jedinice su
bile načinjene od teških čeličnih cevi od 203 mm (cilindar)
i od 25 mm (cev).
Konstrukcija isparivača za sisteme komfornog hlađenja vaz‑
duha sastojala se od baterija cevnih zmija ugrađenih u zap‑
tiveno, galvanizovano metalno kućište. Rashladne zmije su
bile od čeličnih cevi (32 mm), serpentinskog tipa sa polu‑
prečnikom od 102 mm. Kolektori tečnog ugljen‑dioksida sa
ručnim ekspanzionim ventilima (ventilima igličastog tipa) bili
su vezani za dno svake baterije cevnih zmija. Na vrhu jе bio
usisni kolektor. Grupa brizgaljki za raspršivanje vode bila jе
na strani ulaza vazduha i na vrhu cevnih zmija. Voda jе do‑
lazila do brizgaljki iz recirkulacione pumpe, primajući vodu
iz drenažne posude do baterija cevnih zmija, hladeći tako i
vodu i vazduh. Baterija cevnih zmija jе bila često visoka 24
cevi i 18 redova duboka. Dimenzije zmija izračunavane su
na bazi 11 m cevi od 32 mm po toni hlađenja.
Pojavom cevne zmije sa rebrima u ranim 1920‑im, baterija
cevnih zmija bila jе sastavljena od tvrdih bakarnih cevi (25
mm), sa bakarnim rebrima od približno 64 mm, utisnutim u
cevi u na rastojanju od 5 do 13 mm. Dubina baterije cevnih
zmija bila jе onda smanjena na 10 ili 12 cevi. Kapacitet jе
tada računat na bazi 0,9 m do 4,6 m po toni.
Interesantna jе činjenica da se povratni vazduh ne meša
samo sa spoljnim vazduhom a zatim hladi, već deo povrat‑
nog vazduha obilazi cevne zmije da bi ponovo zagrejao do‑
vodni vazduh. Ovaj metod preinačenja nazvan je „sistem
obilaznog voda“ i patentiran jе u SAD. Svako ko jе kori‑
stio taj sistem bio jе obavezan da plati 5 centi po cfm (1700
m3/h) ukupne količine vazduha dovedenog sistemu. Vla‑
snik patenta je bio „Auditorium Conditioning Corporation“, u
stvari filijala „Carrier Engineering Соmpany“.
Nestajanje sistema sa C02
Kao što je već rečeno, upotreba sistema sa ugljen‑dioksi‑
dom bila je na vrhuncu tokom 1920‑ih i ranih 1930‑ih. Sa
pojavom orebrenih cevnih zmija, mnogi mali sistemi kom‑
fornog hlađenja su bili instalirani u restoranima, hotelima,
javnim prostorima, noćnim klubovima, bolničkim operaci‑
onim salama itd., koristeći ugrađene male vertikalne maši‑
ne sa ugljen‑dioksidom od 3 tone do 20 tona (11 kW do 70
kW). Veće robne kuće su takode počele da klimatizuju pro‑
storije, koristeći horizontalne mašine sa ugljen‑dioksidom
do 300–350 tona (1056–1232 kW), u konstrukciji dvostru‑
kih kompresora direktno pogonjenih sinhronim motorima
male brzine.
Poslednju prilično veliku instalaciju sistema sa ugljen‑di‑
oksidom napravio je „Carrier Corporation“, koristeći „Kre‑
šelove“ kompresore koje je konstruisao autor i instalirao u
„Commonwealth Edison Соmpany“ u sedištu ove kompani‑
je, gde je ona hladila javne prostore na nižim spratovima,
1935. i 1936. godine. Te mašine su zamenjene centrifugal‑
nim mašinama kada je 15 godina kasnije instalirano novo
hlađenje.
Najnovija istraživanja, koja je obavilo servisno odeljenje da‑
našnje „Krešelove“ kompanije, pokazuju da na području Či‑
kaga još uvek rade sistemi sa ugljen‑dioksidom.
U svakom slučaju, ugljen‑dioksid se još uvek koristi. Jedan
nedavni članak opisuje primenu ugljen‑dioksida u jednom
kaskadnom sistemu sa amonijačnim sistemom, a drugi na‑
pis opisuje planove jednog japanskog proizvođača automo‑
bila da CO2 koristi u automobilskim klimatizerima.
kgh
Emerson Climate Technologies
Selska 93 - 10002 Zagreb, Croatia
Tel +3851/560 3875 - Fax +3851/560 3879
Email: [email protected]
113
4 • 2011
kgh
Susret tehnologije i
dizajna
TROX inovacije 2011
Ϯ AIRNAMIC vrtložni difuzor je prvenac u
tehnologiji prerade plastike, koji pruža visok komfor
zahvaljujuçi niskom nivou buke.
AIRNAMICC
SMART BEAM
Ϯ SMART BEAM višefunkcionalni indukcioni difuzor íiji
dizajn potpisuje arhitekta Hadi Teherani demonstrira
kako izgleda buduçnost sistema ventilacije i
klimatizacije.
Ϯ FLEXTRO sklopive plenumske kutije predstavljaju
jedinstven koncept koji pruža maksimalne performanse
na najmanjem moguçem prostoru.
Ϯ XARTO vrtložni difuzori sa svojim istrujnim ploíama
visoke klase su simbol lepote i elegancije.
FLEXTRO
XARTO
www.trox.rs
Stanice za povezivanje
toplotnog izvora i
grejnog kruga
krugu. Stanica ima i funkcional‑
nu toplotnu izolaciju od stiropo‑
ra, radi smanjenja toplotnih
gubitaka.
Od firme OVENTROP, pozna‑
tog proizvođača opreme za
grejnu tehniku, stiže nov proi‑
zvod – stanica, odnosno eleme‑
nat za povezivanje toplotnog
izvora i grejnog kruga, pod na‑
zivom „Regumat S‑130“ odno‑
sno „Regumat M3‑130“. Stanica
obezbeđuje funkcionalno pove‑
zivanje ili razdvajanje toplotnog
izvora i grejnog kruga. Njene
osnovne karakteristike su sle‑
deće:
Stanica pokriva nominalne to‑
plotne kapacitete od 18 do 42
kW, u zavisnosti od varijante, a
koeficijenti protoka su kv = 5,93
(stanica bez mešačke slavine),
odnosno kv = 4,97 (stanica sa
mešačkom slavinom).
– ima dve zaporne loptaste sla‑
vine sa ugrađenim termome‑
trima u potisnom i povratnom
vodu;
– ima odgovarajuću cirkulacio‑
nu pumpu;
– model „Regumat M3‑130“
ima dodatno trokraku mešač‑
ku regulacionu slavinu sa po‑
gonom.
Proizvođač: F. W. OVENTROP
GmbH & Co. D‑59939
Olsberg, SR Nemačka. www.
oventrop.de, e‑mail: mail@
oventrop.de. Predstavnik za
Srbiju i Crnu Goru: Srđan
Nikodijević, Radnička 56,
11030 Beograd, tel./fax:
+381/11/3540‑443, mob.:
+381/63/116‑55‑22. e‑mail:
[email protected]
ecoCRAFT exclusiv
– kondenzacioni
modulacioni kotao
Firma VAILLANT, specijalista u
oblasti tehnike grejanja i prove‑
travanja, prikazala je svoj novi
proizvod, kondenzacioni modu‑
lacioni kotao pod nazivom „eco‑
CRAFT exclusiv“.
Stepen korisno‑
sti kotla je veo‑
ma visok, čak
110% (svedeno
na donju tolotnu
moć), a spaja‑
njem više kotlo‑
va u kaskadu
pomoću regula‑
tora „calorMA‑
TIC 630“ moguće je postići
maksimalnu snagu od 2,24 MW
(maksimalno 8 kotlova).
Kotao „ecoCRAFT“ ne samo da
je neupadljiv što se tiče zauzi‑
manja prostora i težine, već ga
odlikuje i vrlo tihi rad, čak i pri
maksimalnom opterećenju, za‑
hvaljujući vrlo dobroj izolaciji
tela kotla i novom konceptu ku‑
ćišta.
Kotao „ecoCRAFT exclusiv“
predviđen je za rad sa vazdu‑
hom iz prostorije, ukoliko kotlar‑
nica zadovoljava uslove za
dovoljnu količinu vazduha za
sagorevanje. Ukoliko kotlarnica
nije u mogućnosti da osigura
dovoljnu količinu vazduha, mo‑
guće ga je dovesti primenom
odgovarajućeg pribora firme
VAILLANT. Cevi za odvod di‑
mnih gasova moraju biti nepro‑
pusne na natpritisak i otporne
na agresivnost kondenzata. Is‑
poručuju se za kotlove do kapa‑
citeta od 160 kW.
Novi
proizvodi
Novi
proizvodi
Industrijski kotlovi
na pelet
Firma RADIJATOR iz Kraljeva
prikazala je svoj novi proizvod –
industrijski toplovodni kotao pod
nazivom „HPKI‑K“.
Kotlovi ove serije pogodni su za
toplotne instalacije većih snaga
i to trenutno do 550 kW, a gra‑
nica serije nalazi se čak na
2000 kW. Kotlovi se proizvode
po licenci renomiranog austrij‑
skog proizvodača „Gilles“. Kon‑
strukcija kotla je dimnocevna,
tropromajna, što је prilagođeno
sagorevanju drveta, tj. peleta.
Ložište је izliveno od vatrostal‑
nih masa, bez vodenih delova.
Gornji deo ložišta је od opeke
izrađene od vatrostalnog, ter‑
moakumulirajućeg materijala.
Opeke su izmenljive. Ovakva
konstrukcija samog ložišta
obezbeđuje visoke temperature
sagorevanja i duže zadržavanje
dimnih gasova, što garantuje
potpuno sagorevanje.
Ovaj kotao predviđen je za za‑
tvorene sisteme toplovodnog
centralnog grejanja (do 85 °C).
Instalacija kotla obavezna je u
kombinaciji sa hidrauličkom
skretnicom. Moguća je kombi‑
nacija kotla sa bojlerima tople
potrošne vode većeg korisnog
sadržaja.
Prilikom isporuke potisni vod je
postavljen levo, a povratni vod
desno. Po potrebi, zamena da
potisni vod bude desno, može
se obaviti na licu mesta.
Dužina pumpe je 130 mm sa
navojem G1“, kao što su i pri‑
ključci prema kotlu i grejnom
Visokoefikasni kondenzacioni
kotao treće generacije pod na‑
zivom „ecoCRAFT exclusiv“ od‑
likuje robustno telo kotla (legura
aluminijum/silicijum) i gorionik
sa velikim stepenom modulacije
od 18% do 100%, koji će prila‑
goditi snagu kotla aktuelnoj po‑
trebi za toplotom.
Upravljačka ploča kao kod svih
ostalih VAILLANTOVIH uređaja
poseduje veliki LC displej i
„DIA“ sistem.
Primera radi, najjači kotao „eco‑
CRAFT“ u stanju je da moduli‑
še snagu od 54,7 kW pa do
280 kW, pri temperaturi pola‑
znog voda 40/30 °C.
Proizvođač: Vaillant GmbH,
Berghauser Str. 40, 42859
Remscheid, SR Nemačka.
www.vaillant.com. Detaljnije
informacije i prodaja: Vaillant
GmbH – Predstavništvo u
Srbiji, Radnička 59, 11030
Beograd, tel.: 011/3540‑050,
3540‑250, 3540‑466, faks
011/2544‑390. www.vaillant.
rs, [email protected]
Gorionik poseduje ventilator sa
elektronskim upravljanjem. Emi‑
sija štetnih gasova je veoma
niska: NOx < 60 mg/kWh i CO
< 20 mg/kWh.
Kotao je veoma pouzdan, za‑
hvaljujući svojim robustnim
komponentama.
Retorta u kojoj peleti sagoreva‑
ju napravljena je od vatrostal‑
nog čeličnog liva, od delova koji
su takode izmenljivi.
Osnovi sklopovi i celine kotla
HPKI‑K su:
– dovod goriva za sagorevanje,
– dovod primarnog vazduha,
– dovod sekundarnog vazduha,
– ventilator zа usis dimnih ga‑
sova,
– vrata na ložištu,
115
4 • 2011
kgh
– ložište kotla,
– automatsko odvođenje pepe‑
la iz ložišta,
– odvajanje čestica prašine u
ciklonu,
– kotlovski razmenjivač,
– automatsko čišćenje razme‑
njivača toplote.
mernija raspodela toka fluida
povećava raspoloživu površi‑
nu za razmenu toplote i
obezbeđuje do 10% bolji pre‑
nos toplote.
Dovod primarnog i sekundar‑
nog vazduha reguliše se preko
centrifugalnih ventilatora, kao i
preko elektromotornih klapni.
Regulacija snage i kvaliteta sa‑
gorevanja vrši se preko tempe‑
rature izduvnih gasova, lambda
sonde, temperature u ložištu i
temperature vоdе u kotlu.
pelet za etažno grejanje, pod
nazivom MBD PELLET KO‑
TAO.
Ova peć/kotao pokazala se kao
najekonomičnija ekološka peć
koja je osvojila Evropsku uniju.
Pelet se smatra najčistijim gori‑
vom za svakodnevnu upotrebu,
potpuno neškodljivo za čoveko‑
vo zdravlje. Ima najbolji odnos
toplotne moći (5,4 kWh/kg),
iskorišćenja i cene u odnosu na
ostala čvrsta goriva, gas i elek‑
tričnu energiju.
Kotao je veoma robustan, sa
dužinom od skoro 4 m, masom
od 7 t i sadržajem vode od
1550 litara (podaci se odnose
na najveći član serije, kapacite‑
ta 550 kW).
Proizvođač: RADIJATOR
d.o.o., 36000 Kraljevo, ul.
Živojina Lazića Solunca br.
6. Теl. 036/399‑140, 399‑150,
е‑mail: [email protected]
net. www.radijator.rs
Pločasti razmenjivači
toplote „Micro Plate“
Sledeći stalnu potrebu za reše‑
njima koja su i energetski i ce‑
novno efikasna, firma
DANFOSS lansirala je novu fa‑
miliju razmenjivača toplote pod
nazivom „Micro Plate“ (MPHE).
Novi razmenjivači zadovoljavaju
oba ova kriterijuma. Zahvaljuju‑
ći jedinstvenom profilisanju plo‑
če, razmena toplote je bolja u
odnosu na standardne pločaste
razmenjivače. Na gornjem delu
slike vidi se klasični profil raz‑
menjivača toplote, tzv. „riblja
kost“, dok je u donjem delu novi
unapređeni profil „Micro Plate“.
Profilisanost mikroploča omo‑
gućava fleksibilnost pri konstrui‑
sanju razmenjivača. Variranjem
broja, veličine i položaja ule‑
gnuća na ploči, razmenjivač no‑
ve familije „MPHE“ može se
prilagoditi da pruži optimalan
prenos toplote i minimalni pad
pritiska u različitim slučajevima
primene.
Osnovne prednosti ove nove
familije razmenjivača su:
– Do 10% unapređena razme‑
na toplote u odnosu na kla‑
sične pločaste razmenjivače
– dizajn ploče kod razmenji‑
vača toplote tipa „MPHE“
značajno unapređuje njegove
karakteristike. Fluid struji pre‑
ko ploče relativno ujednače‑
nom brzinom. Razlika u
brzinama strujanja u najbr‑
žem i najsporijem delu je do
3 puta, dok je kod običnih
razmenjivača taj odnos i do
10 puta. Samim tim, ravno‑
kgh 4 • 2011
116
– Do 35% manji padovi pritiska
– zahvaljujući originalnoj kon‑
strukciji i ravnomernijoj ras‑
podeli struje fluida smanjuju
se padovi pritiska i na primar‑
noj i na sekundarnoj strani
razmenjivača. To znači da je
potrebno manje energije za
pogon pumpi i da su troškovi
ekspolatacije niži.
– Duži radni vek – postoji više
razloga za ovo. Zbog većeg
broja i veće površine kontak‑
ta susednih ploča, napon je
distribuiran na više tačaka i
opterećenje je ravnomernije
raspoređeno. Na taj način
robustnost razmenjivača
„MPHE“ je veća nego kod
klasičnih razmenjivača. Tako‑
đe, zbog ravnomernijeg stru‑
janja fluida manja je
mogućnost stvaranja naslaga
i začepljenja razmenjivača.
Nominalna snaga ove peći/kotla
je 18 kW, pri čemu se snagom
od 4 kW zagreva okolni prostor,
a sa 14 kW voda za etažno
grejanje. Opseg regulacije od
minimuma do maksimuma je
1:3.
Uređaj ima mogućnost auto‑
matskog paljenja, rad se može
programirati do sedam dana
unapred, a poseduje i daljinsko
upravljanje. Stepen korisnosti je
91%, a emisija CO (svedena na
sadržaj kiseonika u dimnim ga‑
sovima od 3%) iznosi 0,01%.
Ove vrednosti ukazuju na
trenutnu cenu toplotne energije
iz ove peći/kotla od ispod
4 d/kWh, što je veoma konku‑
rentno. S obzirom na sve veću
primenu i proizvodnju peleta
može se očekivati da će ova
cena u budućnosti biti i niža.
Proizvođač: „Danfoss“,
Danska. U Srbiji zastupa
i prodaje: Danfoss d.o.o.,
Đorđa Stanojevića 14,
11070 Novi Beograd,
telefon: 011/209‑8550, faks:
011/209‑8551, www.danfoss.
com, e‑mail: grejanje@
danfoss.com
Proizvodi: AD „Milan
Blagojević“ Smederevo,
Đure Strugara 20, 11300
Smederevo; tel. 026/633‑600,
faks 026/226‑926 e‑mail:
[email protected], www.mbs.rs.
Peć na pelet za
etažno grejanje
Danska firma BRUNATA prika‑
zala je svoj usavršen proizvod
– podstanicu za daljinsko greja‑
nje, pod nazivom „OpTherma“.
Podstanica je optimalno rešenje
za povezivanje na vrelovodnu
mrežu i zadovoljava različite
Poznati proizvođač štednjaka,
peći i kotlova na čvrsto gorivo,
firma MILAN BLAGOJEVIĆ iz
Smedereva, prikazao je peć na
Podstanice za
daljinsko grejanje
zahteve za većinu objekata, od
stambenih do industrijskih.
Firma BRUNATA je razvila i
odgovarajući softver, pod nazi‑
vom „OpTherma System Desi‑
gn“, koji omogućava lako
kontrolisanje veze sa vrelovod‑
nim sistemom. To je jedinstve‑
no rešenje za sve namene
grejanja, od običnog grejnog
kruga do naprednih, energetski
efikasnih sistema sa više raz‑
menjivača toplote, uključujući i
toplu sanitarnu vodu.
Podstanica „OpTherma“, reše‑
nje firme „Brunata“, nalazi se
na međunarodnom tržištu skoro
dvadeset godina, sa kontinual‑
nim razvojem i unapređenjem u
dizajnu i mogućnostima proi‑
zvoda. Sada je kapacitet proi‑
zvodnje nekoliko hiljada
različitih podstanica godišnje.
Danas firma „Brunata“ snabde‑
va tržište rešenjima za kompak‑
tne podstanice uključujući:
– kompletan projekat, kao i
kompletnu podršku koja olak‑
šava transport, montažu, ser‑
vis i funkcionalnost;
– kompletno rešenje „poveži i
grej se“ („plug and heat“), ko‑
je znatno olakšava montažu i
nadzor, povećavajući produk‑
tivnost i profitabilnost;
– rešenja koja u potpunosti za‑
dovoljavaju potrebe i želje
lokalnih kompanija koje se
bave proizvodnjom odnosno
distribucijom toplote.
Podstanica „ОрТhегmа“ је do‑
stupna u veličinama i konfigura‑
cijama оd 20 kW dо preko 15
MW.
Najčešće primenjivane podsta‑
nice su sa kapacitetima greja‑
nja od 100 do 500 kW,
kapacitetima za pripremu tople
potrošne vode od 50 do 250
kW, nazivnih priključnih dimen‑
zija od DN 20 do DN 50, a zau‑
zimaju prostor dužine od 1,2 do
1,8 m.
Firma „Brunata“ ima razvijenu
saradnju sa vodećim proizvođa‑
čima opreme, što garantuje vi‑
soku pouzdanost, dugi vek
trajanja i niske pogonske troš‑
kove. Što se tiče samo delitelja
toplote, firma ima vise od 85
godina iskustva u njihovom ra‑
zvoju i proizvodnji, kao i u izradi
obračuna.
Proizvođač: Brunata a/s,
Vesterlundvej 14,
DK‑2730 Herlev, Danska,
www.brunata.com. U Srbiji
zastupa i prodaje: Brunata
d.o.o., Bulevar Z. Đinđića
12ž/3, 11070 Novi Beograd,
tel: +381/11/212‑29‑56, faks
+381/11/212‑33‑67, e‑mail:
[email protected]
Moguće je takođe birati i jedini‑
ce bar/°C i psi/oF.
ekološki kotao namenjen ruč‑
nom loženju drvenim trupcima,
iz proizvodnje firme TERMO‑
MONT iz Šimanovaca.
Nagrada za dizajn:
„Red Dot Award 2011“
za visoko efikasan sistem za povišenje pritiska firme WILO
Nagrada za inovativan izgled
i funkcionalne prednosti no‑
vog dizajna. Visok nivo efika‑
snosti zahvaljujući tehnologiji
EC motor.
Efikasnost motora premašu‑
je granične vrednosti propi‑
sane IE4 nivoom efikasnosti
(prema IEC TS 60034‑31
Ed.1). Značajno veća efika‑
snost u odnosu na elektro‑
motore propisane Direktivom
ErP, koja stupa na snagu 16.
juna 2011.
Proizvođač pumpi i pumpne
tehnike Wilo, napravio je
izuzetno efikasan sistem za
povišenje pritiska namenjen
za korišćenje u sitemima sa
pijaćom vodom, kao i protiv‑
Sagorevanje je optimizovano,
uz efekat gasifikacije – pirolize,
a uz prirodno sagorevanje, bez
ventilatora.
Tok sagorevanja: specifičan
izgled gornjeg dela ložišta stva‑
ra „vrtložni“ efekat dimnih gaso‑
va. Usled ubrzanja organskih
čestica drveta dolazi do njihove
„gasifikacije“ u niže ugljovodoni‑
ke (propan, butan i dr.). Dodatni
prolaz kroz tunel i turbulatore
doprinosi da je sagorevanje
skoro kompletno.
Digitalni manometar za
rashladna postrojenja
U digitalnim manometrima tipa
„dV‑2 Cool“, proizvedenim u
firmi KELLER, koji su specijal‑
no projektovani za rashladnu
tehniku, memorisani su podaci
za krive pritiska pare za pet ra‑
zličitih rashladnih sredstava. To
omogućava integrisanom mi‑
kroprocesoru da na osnovu me‑
renja pritiska (što je obavezno u
zatvorenim rashladnim cirkula‑
cionim krugovima) pouzdano
izvede i prikaže temperaturu
koja vlada u sistemu. Manome‑
tri sa mernim ćelijama izrađe‑
nim od nerđajućeg čelika
(„prokrona“) isporučuju se u
dve izvedbe: za apsolutne priti‑
ske od –1 bar do 40 bar i do 80
bar. Oni mere u kompenzova‑
nom temperaturskom opsegu
od 0 °C do 50 °C sa toleranci‑
jom od ±0,1%. Zbog svoje fine
rezolucije od 1 mbar odnosno 2
mbar, mogu se manometri ta‑
kođe koristiti i za direktno mere‑
nje curenja kod vakuuma. Za
rukovanje odnosno parametri‑
sanje – npr. izbor rashladnog
sredstva – stoje na raspolaga‑
nju dva tastera (Select/Enter).
zid ložišta kotla je izrađen od
čeličnog lima debljine 5 mm.
Uređaj za svoj pogon koristi ba‑
terije, a posle uključenja ostaje
aktivan 15 minuta, pa se vraća
na stand‑by. Kontinualna mere‑
nja mogu se vršiti tokom dva
meseca, bez promene baterija.
Za potrebe servisera i održava‑
nja manometri se mogu isporu‑
čiti sa specijalnim maskama u
stilu kuće, prilagođenim speci‑
jalnim rshladnim sredstvima.
Proizvođač: KELLER AG
für Druckmesstechnik, St.
Gallerstrasse 119, 8404
Winterthur (Schweiz), Tel.
+41/(0)52/235‑25‑25, Faks
+41/(0)52/235‑25‑00, www.
keller‑druck.com, e‑mail:
[email protected]
Kotao za loženje
drvenim trupcima sa
efektom pirolize
Pravi novitet na našem tržištu
predstavlja kotao „IGNIS“, novi
požarnim i industrijskim pri‑
menama. U Aalto Theatre u
Essenu (Nemačka), proizvod
„Wilo‑COR‑Helix EXCEL“
će biti nagrađen „Red Dot
Award: product design
2011“ nagradom u kategoriji
Trade & Industry.
Žiri sačinjen od 36 vrhunskih
eksperata izabrao je pobed‑
nika među 4.433 proizvoda iz
preko 60 zemalja.
Kotao IGNIS je ekonomična va‑
rijanta kotla na pirolizu: ima
ugrađen vatrostalni katalizator,
pomoću kojeg se postiže efekat
pirolize. Ono što je takođe veo‑
ma značajno, sagorevanje gori‑
va u ovom kotlu je u potpunosti
ekološko, a za optimalan rad
ovog kotla nije neophodan aku‑
mulator toplote i prateći speci‑
jalni uređaji za vezu samog
kotla i grejnog kruga.
Ovaj kotao kao gorivo koristi
cepanice drveta dužine od 35
do 70 cm, u zavisnosti od kapa‑
citeta odnosno veličine kotla.
Vlažnost drveta treba da je oko
15%, radi postizanja optimalnih
rezultata sagorevanja.
Kotao u potpunosti ispunjava
ekološke uslove Evropske unije
definisane u normi EN 303‑5.
Prema zahtevu norme, vodeni
je omogućeno displejem i do‑
kazanom red button tehno‑
logijom (tehnologija crvenog
dugmeta), koja se ugrađuje u
sve Wilo‑ove pumpe i pum‑
pne sisteme.
Ergonomski dizajn omoguća‑
va puštanje sistema u rad za
manje od jednog minuta, što
njegovo upravljanje čini izu‑
zetno jednostavnim.
„Značaj vrhunskog dizajna za
uspeh kompanije se ne sme
potceniti“, rekao je dr Pe‑
ter Zec, osnivač i predsednik
ovog prestižnog takmičenja.
Nagrada sama po sebi ne
predstavlja uspeh proizvoda
Wilo‑COR‑Helix EXCEL, već
pre svega to čini njegov diza‑
jn koji obezbeđuje bezbedno
rukovanje i pouzdanost.
Neophodno je istaći i jedno‑
stavnost funkcionisanja pum‑
pe i upravljačke jedinice, što
Opremljen sa dve ili četiri
vertikalne pumpe Wilo‑Helix
EXCEL, sa visoko efikasnim
EC motorima (HED – High
Efficiency Drive), novi sistem
za povišenje pritiska je jedin‑
stven u pogledu efikasnosti.
I kod ovog kotla neophodna je
zaštita od pothlađivanja („hladni
kraj“), što se rešava kratkom
vezom polaznog i povratnog
voda kotla, sa kotlovskom pum‑
pom i kotlovskim termostatom.
Kotao se, za sada, proizvodi u
kapacitetima 20, 30 i 40 kW.
Radni opseg temperatura je od
60 °C do 90 °C, dok temperatu‑
ra dimnih gasova pri nominalnoj
snazi iznosi 180 °C.
Garancija za telo kotla iznosi 5
godina, a očekivani vek traja‑
nja, uz pridržavanje pogonskih
uslova, iznosi minimalno 15 go‑
dina.
Proizvođač: TERMOMONT,
22310 Šimanovci, Prhovačka
b.b., tel. 022/480‑038, www.
termomont.co.rs. Prodajni
centar Zemun, Bežanijska 48
i 41, tel.: 011/ 307‑66‑50.
Preveo i za štampu priredio
mr Radoje Kremzer, dipl. inž.
Njegov motor premašuje gra‑
nične vrednosti definisane
najvećim nivoom energetske
efikasnost – IE4.
Na osnovu toga, sve budu‑
će norme koje postavlja Di‑
rektiva ErP (počinje da važi
16. juna 2011) već su uveliko
nadmašene.
Wilo‑COR‑Helix EXCEL je di‑
zajniran u Mehnert Corpora‑
te Design GmbH & Co. KG,
u Berlinu.
Dodatne informacije:
WILO SE, Nortkirchenstra‑
sse 100, D‑44263 Dortmund,
Germany.
Tel: +49 (0) 2 31 / 41 02‑0,
Faks +49 (0) 2 31 / 41
02‑7575. E‑mail: [email protected]
lo.com. Internet: www.wi‑
lo.com. Ili: Wilo Beograd
d.o.o., Mijačka 3, 11000 Beo‑
grad. Tel. + 381 11 2851 273,
+381 11 2851 275, +381 11
2851 278. E‑mail: [email protected]
lo.rs. Internet: www.wilo.rs
117
4 • 2011
kgh
Утицај учесталости отапања на
ефикасност отапања, топлотно
отперећење од отапања и учинак
расхладне коморе
M. Sujau, J. E., I. Bronlund, Merts и
др., Proc. Auckland Conf., IIR/C, R. Conf.
Auckland, IIF, Француска/Нови Зеланд, 2010.
Учинак расхладне коморе у коју се мо‑
же ући и њеног расхладног система са
електричним отапањем мерен је за ин‑
тервале отапања који варирају од 6 до
30 сати за два режима са различитим
топлотним оптерећењем. Ефикасност
и трајање отапања били су у сразме‑
ри са интервалом отапања и отприлике
су имали двостуку вредност како је ин‑
тервал отапања растао са 6 до 30 сати.
Главна предност дужих интервала на‑
стала је због мањег грејања масе цев‑
не змије. Промена у коришћењу енер‑
гије целог система са интервалом ота‑
пања није била велика зато што је за
систем коришћена ЕRR регулација тем‑
пературе, и латентно и топлотно опте‑
рећење отапања били су прилично ма‑
ли у поређењу са укупним топлотним
оптерећењем. При кратким интервали‑
ма отапања, регулација температуре у
расхладној комори била је лошија због
хлађења након сваког отапања. При ду‑
жим интервалима, релативна влажност
у расхладној комори је била нижа и ре‑
гулација температуре је била лошија
због знатно мањег учинка цевне змије и
отапања које је дуже трајало. За посмат‑
рани систем и услове топлотног отпере‑
ћења, показало се да је оптимална учес‑
талост отапања од 8 до 12 сати.
Моделирање ваздушне струје
у просторији са принудном
вентилацијом
T. P. Ashok Babu, G. S. Sriram, A. S.
Vadvadgi и др., Proc. 2008 int. Refrig. Air
Cond. Conf. Purdue Univ., САД
За угодност људи у унутрашњем про‑
стору пожељно је обезбедити оптимал‑
не вредности температуре и брзине ваз‑
душне струје. Принудна вентилација
представља ефикасан метод за пости‑
зање овога циља. На ове променљи‑
ве вредности утиче више параметара‑
та. Место улазног и излазног отвора иг‑
ра најважнију улогу. У овом раду се вр‑
ши нумеричко моделирање расподеле
ваздушне струје када се улаз и излаз на‑
лазе на различитим местима у просто‑
рији. Моделирање расподеле ваздушне
струје помоћу рачунске динамике флуи‑
да (CFD) обављено је у принудно венти‑
лираном затвореном простору који пред‑
ставља умањени модел просторије. Из‑
вршена је анализа турбулентног режи‑
ма струјања ваздуха. Коришћен је мо‑
дел RNG k‑E за моделовање турбулен‑
тне струје. Такође, циљ овог рада је да
предложи идеалну вентилацију, која би
обезбедила угодни уну­трашњи амбијент
током зиме у индијском приобаљу. Ко‑
мерцијални пакет CFD, FLUENT, ко‑
ришћен је за моделирање различитих
појава.
Клима‑уређај као топлотна пумпа
без четворокраког вентила
K. Wong, S. Ku, IIF–IIR/Frio Calor Aire acond,
Шпанија, 2011.
Ово је превод на шпански језик рада
представљеног на састанку IIR‑а у Ок‑
ланду, Нови Зеланд (види Билтен IIR‑a,
2007‑0756). Овај рад уводи нови тип
клима‑уређаја – топлотне пумпе без чет‑
ворокраког вентила. Главне компонен‑
те овог клима‑уређаја су исте као ком‑
понентне код конвенционалног уређаја
(нпр. испаривач, кондензатор, компре‑
сор и експанзиони вентил), осим што је
четворокраки вентил замењен инова‑
тивним структурама за пролаз ваздуха.
Собни ваздух се усмерава да прође кроз
испаривач, да би се одвлажио и охладио
током топлих дана; затим, собни ваз‑
дух се усмерава да прође кроз конден‑
затор, да би се загрејао током хладних
дана, или собни ваздух иде кроз испари‑
вач, како би прво био одвлажен, а затим
се убацује у кондензатор и грејач, како
би се загрејао током хладних кишовитих
дана. На тај начин ова иновација може
да пружи јединствену функцију симулта‑
ног одвлаживања и грејања током хлад‑
них влажних дана, а такође и да побољ‑
ша недостатке конвенционалног кли‑
ма‑уређаја са четворокраким вентилом,
а то се односи на побољшање поузда‑
ности и ефикасности уз смањење броја
подешавања радних функција.
Климатизација са течним
сорпционим раствором
U. Franzke, C. Friebe, H. Rosenbaum,
Proc. 9th IIR – Gustav Lorentzen Conf. Nat.
Working Fluids, Sidney/C.R. Conf. Sidney, IIF,
Француска, 2011.
Топлотна угодност у просторијама не
захтева само расхлађивање, већ и су‑
шење спољашњег ваздуха. У прошлос‑
ти су за сушење често коришћени суши‑
они точкови. Тренутно се разма­тра ши‑
ра употреба течног сланог раствора за
сушење (LiCl – вода). Предност течног
сланог раствора је та да се раствор мо‑
же складиштити без губитака. Такође,
могуће је користити топлотну енергију
сунца за регенерацију течног сланог рас‑
твора. Топлота и пренос масе могу се
постићи било директно, прскањем сла‑
ног раствора у ваздух, сливањем филма
течности низ размењивач топлоте, или
индиректно, кроз мембрану. У раду се
износе резултати са полупропусном
мембраном. Мембрана нуди ту
предност што се течни слани раствор
Резимеа
одабраних
чланака
Резимеа
из страних
одабраних
часописа
чланака
из страних
часописа
одваја од ваздуха и само водена
пара може да се распрши кроз поре.
У зависности од температуре течног
сланог раствора, ваздух се може
одвлажити и охладитити, а да при томе
не дође до кондензације. Приказана су
теоретска разматрања као и резултати
експерименталних студија за различите
варијанте пројекта. Климатизациони
систем ће се комбиновати са пасивним
хлађењем у расхладној кули. Доста
времена током године расхладни торањ
може да произведе температуру хладне
воде нижу од 18 ºС за метеоролошке
услове у Немачкој. За хлађење у
вршним климатским условима, користи
се млазна пумпа. Смањење притиска
испод тачке росе воде која долази из
расхладне куле остварује се тако што се
течни слани раствор употребљава као
млазна струја.
Посматрање ваздушне струје у
просторијама са вентилацијом
и грејањем применом метода
визуелизације
E. Janotkova, M. Pavelek, T. Pavelek, WI,
Чешка Република, 2010.
Аутори су применили методе визуелиза‑
ције како би посматрали струјање ваз‑
духа у просторијама са вентилацијом и
грејањем. Њихов рад укључује контактне
методе, то јест првенствено методу са
применом дима (smoke method) која се
често користи у пракси, методу ПИВ (ме‑
рење брзине честица) која се користи у
лабораторијским условима и релативно
нову методу у којој се примењује термо‑
визија за визуелизацију неизотермалних
ваздушних струја. Такође се разматрају
и неконтактне методе, међу којима су,
нпр. интерферометријска метода и Шли‑
ренова метода великих поља за визуе‑
лизацију неизотермног струјања вазду‑
ха. У овом раду су приказани узорци из
извештаја о визуелизацији, који пружају
вредне и квалитативне информације о
облицима струјања, њиховом домету и
интеракцији са окружењем. Такође, на‑
ведене су могућности квантитативне
процене добијених извештаја допуње‑
них примерима са добијеним резултати‑
ма. Аутори користе сопствени софтвер
за процену извештаја методе са приме‑
ном дима и интерферометрије.
119
4 • 2011
kgh
Анализа погоршања учинка
(карактеристика) клима‑уређаја
за стамбени простор
B. Zheng, X. Liang, Proc. 2010 Int. Refrig,
Air Cond. Conf., Purdue, Univers., САД
Учинак клима‑уређаја за стамбе‑
ни простор погоршава се за режим
хлађења са порастом спољашње
температуре, а за режим грејања
са падом температуре. У овој сту‑
дији, учинак хлађења и грејања кли‑
ма‑уређаја за стамбени простор ис‑
питиван је променом спољашње тем‑
пературе. Експериментални резулта‑
ти су показали да се расхладни капа‑
цитет смањио а грејни капацитет по‑
већао са порастом спољашње тем‑
пературе. За режим хлађења, када
спољашња температура порасте са
35 ºС DB/24 ºС WB на 48 ºС DB/30 ºС
WB, расхладни капацитет се смањи
за 17,81%. За режим грејања, ка‑
да спољашња температура пад‑
не са 7 ºС DB/6 ºС WB на –15 ºС DB/
RX75%, грејни капацитет се смањи за
50,93%. То се махом дешава због то‑
га што расхладни капацитет по једи‑
ници степена сувоће односно разлике
енталпија опада са порастом споља‑
шње температуре и масени проток
кроз компресор опада са опадањем
спољашње температуре.
Систем подземне воде са
амонијачним топлотним
пумпама штеди 70% енергије
H. Winther, M. Klootwijk, Iif‑IIR/Frio Calor
Aire accond, Шпанија, 2011.
Ово је превод на шпански језик рада
представљеног на конференцији
IIR – Gustav Lorentzen о природним
радним флуидима у Сиднеју,
Аустралија (види издање Билтена,
реф. 2010‑1638). Овај рад описује
„систем водоносника за акумулацију
топлоте“ (aquifer thermal storage
system) са топлотним пумпампа за
комбиновано хлађење и грејање
зграда површине 58.000 m2.
Овај систем обезбеђује 4,1 МW
хлађења и 2,9 МW грејања. Аквифер
представља подземни слој пропусне
стене или неконсолидованих
материјала из којих се подземна
вода може вадити помоћу бунара.
За време лета, овај систем користи
подземну воду са велике дубине из
„хладних“ бунара како би обезбедио
хлађење за зграде. Загрејана
подземна вода се поново убризгава
у „топле“ бунаре и складишти испод
земље.
Током зиме, циклус је обрнут и вода
се пумпа из „топлог“ бунара и хладе
је амонијачне топлотне пумпе. Рас‑
хлађена вода се складишти у „хлад‑
ном“ бунару како би се могла корис‑
тити следећег лета. Топлота коју ре‑
куперишу топлотне пумпе користи се
у системима за грејање зграда. Сис‑
тем смањује укупну потрошњу енер‑
гије за грејање и хлађење зграда за
70%. Такође се очекује да ће топлот‑
не пумпе обезбедити целокупан капа‑
цитет грејања, чиме ће се у потпунос‑
kgh 4 • 2011
120
ти елиминисати емисија из котлова
на гас и нафту. Како би се максими‑
зирала уштеда енергије, постигла ви‑
сока температура за грејање и спре‑
чила емисија хемијских расхладних
флуида, амонијачне топлотне пум‑
пе су пројектоване са вијчаним ком‑
пресорима, каскадним хладњацима
и фреквентним регулаторима. Сис‑
тем је развијен у Холандији и постао
је стандард за велике зграде, индуст‑
рију и стакленике са преко 600 рефе‑
ренци у последњих 20 година. Овај
пројекат представља прву инстала‑
цију своје врсте у Данској. Ова инова‑
тивна технологија се може користити
на свим местима где постоји подзем‑
на вода и сада се примењује и ван
Холандије.
ператури унутрашњег ваздуха испод
0 ºС, са температуром расту и запре‑
мина и брзина формирања иња, а
формирање иња је било најинтензив‑
није на темеператури од 0 ºС, а мање
интензивно на температури од 3 ºС.
Када је температура била испод –7
ºС, формирање иња није било очиг‑
ледно. Када је температура зида ис‑
паривача била близу тачке росе ваз‑
духа и када је влажност ваздуха била
велика, иње се формирало у значај‑
ној мери. Утицај релативне влажнос‑
ти на формирања иња је значајнији
од утицаја температуре унутрашњег
ваздуха. Поред тога, грејни капацитет
и коефифијент грејања топлотне пум‑
пе су се смањили у условима форми‑
рања иња.
Реверзибилне топлотне пумпе
са флуидом R744 (СО2) које се
користе у путничким возовима
Нови пројекат бивалентне
топлотне пумпе која користи
ваздух као извор топлоте и
амонијак као радни флуид
A. Hafner, O. Christensen, P. Neksa, IIF–
IIR/Frio Calor Aire accond, Шпанија, 2011.
Ово је превод на шпански језик ра‑
да представљеног на конферен‑
цији IIR – Gustav Lorentzen о при‑
родним радним флуидима у Сид‑
неју, Аустралија (види издање Бил‑
тена, реф. 2010‑1288). Овај рад го‑
вори о могућности за упо­требу R744
(СО2) као расхладног флуида у кли‑
матизационим системима путнич‑
ких возова. Систем који користи флу‑
ид R744 обезбеђује хлађење лети
и грејање зими. Данас, 75% клима‑
тизационих система у возовима ко‑
ристи HFC‑134a као расхладни флу‑
ид. Приказане су различита решења
за технички систем топлотне пумпе,
сваки са својом методом обезбеђи‑
вања хлађења и грејања. Код првог
решења, промена између режима
хлађења и режима хлађења врши се
мењањем правца струјања расхлад‑
ног флуида кроз систем. Код дру‑
гог решења, промена између режима
хлађења и грејања врши се проме‑
ном конфигурације ваздушне струје
(покретни отвори) кроз размењива‑
че топлоте. У трећем решењу правац
расхладног флуида и конфигурације
ваздушних струја увек су исти. Це‑
ла топлотна пумпа је постављена на
уређај који се окреће и промена из‑
међу хлађења и грејања врши се ро‑
тацијом целе топлотне пумпе за 180º.
Експеримент о образовању
иња на топлотној пумпи са
двостепеном компресијом
која користи ваздух као извор
топлоте
N. Jin, S. Li, K. Zhang и др., J. Refrig,
Кина, 2010.
У овој студији објављени су експери‑
менти на топлотној пумпи са двосте‑
пеном компресијом која користи ваз‑
дух као извор топлоте у условима
ниске температуре, како би се ис‑
питао утицај параметара на форми‑
рање иња и анализирала варијација
учинка под условима формирања
иња. Резултати показују да при тем‑
F. Pearson, IIF‑IIR/Frio Calor Aire accond.,
Шпанија, 2011.
Ово је превод на шпански језик ра‑
да представљеног на конференцији
IIR – Gustav Lorentzen о природним
радним флуидима у Копенхагену,
Данска (види издање Билтена, реф.
2009‑0359). Овај рад описује топлот‑
ну пумпу која користи издувне гасо‑
ве из помоћног гасног котла како би
подигла притисак испаравања током
хладног времена и спречила форми‑
рање иња. Једна варијанта овог ре‑
шења коришћена је током периода од
15 година, и то без икаквих проблема
везаних за формирање иња или ко‑
розију. Описани су услови у којима је
прикладна употреба оваквих топлот‑
них пумпи и дате су цифре које по‑
казују због чега је амонијак идеалан
радни флуид за такве примене.
Експериментално испитивање
учинка топлотне пумпе са
земљом као извором топлоте у
месту Денизли, Турска
R. Karakacak, S. G. Acar, H. Kumsar и
др., Int. J. Refrig/Rev. Int. Froid, Велика
Британија, 2011.
Систем са топлотном пумпом која ко‑
ристи земљу као извор топлоте мон‑
тиран је на Универзитету Памукале у
месту Денизли, Турска. Цев у обли‑
ку слова U дужине 225 m у размењи‑
вачу топлоте закопана је у земљу на
дубини од 110 m. Током сезоне 2008.
године, коефицијенти грејања топ‑
лотне пумпе и система одређени су у
опсегу од 3,1‑4‑8 и 2‑1‑3‑1. Вредности
сунчевог зрачења, спољашње теме‑
пратуре, релативне влажности и бр‑
зине ветра мерене су стално. Односи
коефицијента грејања топлотне пум‑
пе која користи земљу као извор топ‑
лоте тачно су показани са овим екс‑
периментом према метеоролошким
подацима, укључујући сунчево зра‑
чење, брзину ветра, релативну влаж‑
ност и спољашњу температуру. Ре‑
зултати ове студије попуњавају праз‑
нину која је постојала у литератури.
MAKING MODERN LIVING POSSIBLE
BACnet ugrađen u VLT®
Drives HVAC uspešno radi
Ali VLT® BACnet opcija
nudi mnogo više
2x
više fleksibilnosti
BACnet je standardno ugrađen u
VLT® HVAC Drive FC 102.
Napredna VLT® BACnet ocija
MCA 109 nudi više funkcionalnosti
i komfora u upravljanju BMS-om.
www.danfoss.rs/VLT
Danfoss d.o.o.
Đorđa Stanojevića 14,
11070 Novi Beograd, Srbija
Tel: 011 2098 572
REGULATORI PROTOKA
kgh 4 • 2011
122
Indeks radova
i autora u brojevima
1–4/2011. „KGH”
Indeks radova
Broj 1
Upravljanje sistemom daljinskog grejanja u realnom vreme‑
nu na primeru TO „Konjarnik” kao delu sistema JKP „Beo‑
gradske elektrane” (Vladimir Tanasić, Ljubiša Vladić, Petar
Vasiljević) – str. 67.
Rashladni fluid HFO‑1234yf: termodinamička analiza ciklusa
toplotnih pumpi malih snaga (Franc Kosi, Milena Stojković,
Uroš Milovančević i Srđan Otović) – str. 73.
Visokotemperaturske amonijačne toplotne pumpe – prime‑
na u industrijskim procesima (Maurizio Giuliani, Dejana Soldo) – str. 77.
Održiva zgrada u gradskim sredinama: izazovi i prepreke u
predstojećim decenijama (Agis M. Papadopoulos) – str. 85.
Broj 2
Sunčeva energija i energetska efikasnost kao opcija održive
urbane sredine (Matheos Santamouris) – str. 31.
Karakteristike regulacionog kola za regulisanje temperature
potrošne tople vode u predajnim stanicama sistema daljin‑
skog grejanja (Vladimir Radulović) – str. 49,
Geotermalna toplotna pumpa sa ugljen‑dioksidom kao ras‑
hladnim fluidom (Ezio Fornasieri, Sergio Girotto, Silvia Minetto) – str. 61.
Problemi projektovanja ventilacionih radijatora: poređenja sa
tradicionalnim dvopanelnim radijatorima (Jonn Are Myhren,
Sture Holmberg) – str. 67.
Alternativni pristup energetskom i ekološkom ocenjivanju
inoviranog zastakljenja: studija slučaja elektrohromatskog
prozora (S. Papaefthimiou, E. Syrrakou, P. Yianoulis) – str.
79.
Istorijat termički komfornog stanovanja u toplim i suvim pre‑
delima (Nenad Miloradović) – str. 91.
Sistemi sa toplotnim pumpama: energetski efikasan rad (Ioan Boian, Alexandru Serban, Florin Chiriac) – str. 99.
Broj 3
Kontaminanti vazduha u prostorijama (Dragan Škobalj, Uroš
Radojević) – str. 35.
Šta se može očekivati od apsorpcione rashladne mašine?
(Franc Kosi, Jela Burazer, Uroš Milovančević, Milena Stojković) – str. 47.
Iskorišćenje otpadne toplote vazduha u sistemima ventilaci‑
je i klimatizacije (Dejana Soldo) – str. 55.
Rekonstrukcija postojećeg parnog kotla u cilju korišćenja to‑
plote izduvnih gasova iz gasne turbine (Dragan Tucaković,
Titoslav Živanović, Milan Petrović, Goran Stupar) – str. 63.
Deset uobičajenih problema u energetskoj reviziji (Ian Shapiro) – str. 71.
Nanofluidi – bolji od vode? (M. Nikolaus, Steffen Feja, Matthias H. Buschmann) – str. 77.
Procena karakteristika klimatizera sa HC‑290 (A. S. Padalkar, K. V. Mali, D. D. Rajadhyaksha, B. J. Wadia, S. Devotta)
– str. 83.
Broj 4
Uticaj gradnje objekta i montaže termostata u njemu na ter‑
mičku ugodnost u objektu (Pavle Kaluđerčić, Velibor Vidić)
– str. 29.
Kvalitativni i kvantitativni iskaz energetske efikasnosti kori‑
šćenjem primarnog energetskog faktora (Slobodan Ogrizović, Vladimir Radulović) – str. 37.
Brza i pouzdana tehnika ispitivanja razmenjivača toplote
upotrebom APR (Accoustic Pule Reflectrometry) na cevima
U‑profila (Zoya Naydenova, Nenad Ilibašić) – str. 47.
Regulacija kapaciteta rashladnih agregata (Željka Vuković)
– str. 55.
Vrtložni gorionici za alternativna goriva – modifikacija sa
sagorevanjem uz stepenasto dovođenje vazduha kao na‑
čin ekonomičnog smanjenja emisije NOx (Norbert Schopf)
– str. 63.
Toplotna sprega rashladnih i grejnih sistema (Andy Pearson) – str. 71.
Na putu ka neto nuli – kako odavde stići tamo? (Gordon Holness) – str. 77.
Indeks autora
Boian Ioan
Burazer Jela Buschmann Matthias H.
Chiriac Florin Devotta S. Feja Steffen Fornasieri Ezio Girotto Sergio Giuliani Maurizio Holmberg Sture Holness Gordon Ilibašić Nenad Kaluđerčić Pavle Kosi Franc Mali K. V. Miloradović Nenad Milovančević Uroš Minetto Silvia Myhren Jonn Are Naydenova Zoya Nikolaus M. Ogrizović Slobodan Otović Srđan Padalkar A. S. Papadopoulos Agis M.
Papaefthimiou S. Pearson Andy Petrović Milan Radojević Uroš Radulović Vladimir Rajadhyaksha D. D. Santamouris Matheos
Schopf Norbert Serban Alexandru Shapiro Ian Soldo Dejana Stojković Milena Stupar Goran Syrrakou E. Škobalj Dragan Tanasić Vladimir Tucaković Dragan Vasiljević Petar Vidić Velibor Vladić Ljubiša Vuković Željka Wadia B. J. Yianoulis P. Živanović Titoslav br.
br.
br.
br.
br.
br.
br.
br.
br.
br.
br.
br.
br.
br.
br.
br.
br.
br.
br.
br.
br.
br.
br.
br.
br.
br.
br.
br.
br.
br.
br.
br.
br.
br.
br.
br.
br.
br.
br.
br.
br.
br.
br.
br.
br.
br.
br.
br.
br.
2
3
3
2
3
3
2
2
1
2
4
4
4
1
3
2
1
2
2
4
3
4
1
3
1
2
4
3
3
2
3
2
4
2
3
1
1
3
2
3
1
3
1
4
1
4
3
2
3
str.
str.
str.
str.
str.
str.
str.
str.
str.
str.
str.
str.
str.
str.
str.
str.
str.
str.
str.
str.
str.
str.
str.
str.
str.
str.
str.
str.
str.
str.
str.
str.
str.
str.
str.
str.
str.
str.
str.
str.
str.
str.
str.
str.
str.
str.
str.
str.
str.
99.
47.
77.
99.
83.
77.
61.
61.
77.
67.
77.
47.
29.
73. 83.
91.
73. 61.
67.
47.
77.
37.
73.
83.
85.
79.
71.
63.
35.
49. 83.
31.
63.
99.
71.
77. 73. 63.
79.
35.
67.
63.
67.
29.
67.
55.
83.
79.
63..
br. 3 str. 47.
br. 3 str. 47.
br. 4 str.
br. 3 str. 55.
br. 3 str. 47.
123
4 • 2011
kgh
16.Apr.09
ekonomi~no upravljanje sistemom
KGH-obojestransko_2009.qxd
www.el-tec-mulej.com
daljinsko grejanje
14:21
Page 1
Celovito re{enje
sistemi daljinskog grejanja
• projektovanje
• studije
• in`enjering
• modernizacija i upravljanje toplotnim izvorima
• modernizacija i upravljanje sistemima distribucije
• smanjenje potro{nje energije
KTP BLED
ELTEC TP-05
ELTEC SCADA
ELTEC TERMIS
energetsko upravljanje objektima
efikasna rasveta
vodosnabdevanje
EL-TEC MULEJ, d.o.o., NI[, Knja`eva~ka br.5, 18000 Ni{, SRB
Tel.: +381 18 4 293 555, Fax: +381 18 4 293 554
[email protected], www.el-tec-mulej.com
energija zelene budu}nosti
kgh 4 • 2011
124
Download

VISOKO - SMEITS