PODRŠKA UPRAVLJANJU
I ODLUČIVANJU
Prof. Jasna Soldić-Aleksić
Teme o kojima ćemo govoriti:
• Menadžeri i proces donošenja odluka
• Ključna pitanja računarske podrške procesu
odlučivanja
• Sistemi podrške pri donošenju odluka – DSS
(Decision Support Systems)
• Sistemi podrške kolektivnom odlučivanju
- GDSS (Group Decision Support System -GDSS)
• Informacioni sistem za izvršne rukovodioce –
EIS (Executive Information System -EIS)
MENADŽERI I ODLUČIVANJE
Posao menadžera
Upravljanje (“menadžment”) je proces kojim
se postižu organizacioni ciljevi kroz
korišćenje resursa (ljudi, novca, energije,
materijala, prostora, vremena).
Ovi resursi smatraju se ulazima (input) dok
se postizanje cilja posmatra kao izlaz
(output) procesa.
Mintzberg (1973) je podelio uloge menadžera na tri kategorije:
1.
2.
3.
Uloge u međuljudskim odnosima: nominalni vođa, vođa,
osoba za komunikaciju.
Informacione uloge: osoba za širenje informacija, portparol,
kontrolor.
Uloge u donošenju odluka: preduzetnik, osoba za rešavanje
problema, osoba za raspodelu resursa, pregovarač.
Prvi IS pružali su podršku za informacionu ulogu.
Posebno nas interesuje pitanje:
Kako IS podržavaju donošenje odluka?
Posao menadžera, u vezi sa ulogama u
odlučivanju, delimo na dve faze.
FAZA I predstavlja identifikaciju problema i /ili
šanse.
FAZA II je odlučivanje o tome šta da se učini sa
njima.
Dve faze uloge menadžera u donošenju odluka i protoka
informacija u procesu odlučivanja
Ručno izvršavanje ovog procesa je teško. Glavni
razlozi za to su :
‰Obimnost informacija
‰Veliki broj alternativa
‰Stalne promene u poslovnom okruženju
‰Potreba brzog donošenja odluka
Stoga se koristi računarska podrška, odnosno
Računarski sistemi za podršku upravljanju
- Management Support Systems (MSS)
DONOŠENJE ODLUKA PRILIKOM UPRAVLJANJA I
RAČUNARSKA PODRŠKA
Upravljanje čine aktivnosti:
planiranje, organizovanje, rukovođenje i kontrola.
Simon (1977) je opisao proces donošenja odluka kao proces koji
se sastoji od tri glavne faze (kasnije je dodata četvrta):
1. Prikupljanje informacija (Intelligence phase)
2. Projektovanje - Modeliranje (Design)
3. Izbor (Choise)
4. Faza implementacije (dodata kasnije) Implementation
PROCES I FAZE DONOŠENJA ODLUKA / MODELIRANJE
I faza - inteligencija
• Identifikacija problema
• Tipovi problema:
¾struktuirani
¾polustruktuirani
¾nestruktuirani
Reprezentativni struktuirani problemi u
nauci o upravljanju i alati
PROBLEM
ALAT
Podela resursa
Linearno i nelinearno programiranje
Upravljanje projektom
PERT, CPM netoda
Kontrola zaliha
Modeli iz domena upravljanja
zalihama, simulacija
Prognoziranje rezultata
Modeli prognoziranja, regresiona
analiza
Upravljanje redovima čekanja
Teorija redova čekanja, simulacija
Transport i distribucija robe
Transportni modeli
Predviđanje udela na tržištu i drugih
dinamički orijentisanih situacija
Analiza Markovljevih lanaca,
dinamička simulacija
II faza - dizajn
MODELIRANJE I MODELI
Model je pojednostavljena predstava ili
koncepcija realnosti.
Uz pomoć modeliranja mogu se izvršiti
virtuelni eksperimenti, kao i analiza modela
realnosti, a ne same realnosti.
Prednosti modeliranja
Troškovi virtuelnog eksperimentisanja su manji od troškova
eksperimentisanja u realnom sistemu
¾
¾
Modeli omogućavaju simuliranu kompresiju vremena
Upravljanje modelom je lakše nego upravljanje realnim
sistemom
¾
Troškovi grešaka za vreme realnog eksperimenta su manji ako
se koriste modeli za virtuelno eksperimentisanje
¾
Modeliranje omogućava menadžeru da bolje izađe na kraj sa
neizvesnošću
¾
Matematički modeli omogućavaju analizu velikog broja
alternativnih rešenja
¾
Modeli poboljšavaju i potpomažu učenje i pružaju podršku pri
obuci.
¾
Dve osnovne grupe modela
• Normativni modeli
• optimizacija (npr. maksimizacija profita, minimizacija troškova
....)
• Normativna teorija odlučivanja se zasniva na sledećim
pretpostavkama:
– donosilac odluke je racionalan;
– Sve moguće alternative (ili bar verovatnoća i posledice) su poznate;
– Donosilac odluka ima redosled preferencija ishoda
• Deskriptivni modeli (obično matematički orijentisani)
•
najčešći deskriptivni metod modeliranja je simulacija
• Klase deskriptivnih modela:
¾Analiza zaliha;
¾Finansijsko planiranje;
¾Markovljeva analiza (predviđanje);
¾Redovi čekanja;
Nematematički deskriptivni modeli odlučivanja:
¾Kognitivne mape (Decision explorer)
¾Narativni modeli
Modeli prema stepenu apstrakcije
™Proporcionalni
(fizička kopija sistema: model aviona,
automobila, fotografije su prop.modeli u dve dimenzije)
™Analogni
(ne izgleda kao realni sistem, pokušava da dočara
strukturu i ponašanje realnog sistema: mape, dijagrami
organizacione strukture preduzeća, grafikoni vrednosti akcija,
planovi kuća, itd.)
™Matematički
(kvantitativni modeli, statatistički modeli,
operaciona istraživanja, sl.)
™Mentalni
– bihejvioristički (ovi modeli sadrže ubeđenja,
pretpostavke, odnose i tokove posla kako
ih vidi neki pojedinac).
III faza procesa odlučivanja - izbor
• Traženje odgovarajućeg rešenja uključuje:
¾Analitičke tehnike (rešavanje formula)
¾Algoritmi (step-by-step procedura)
¾Heuristika (rules of thumb)
¾“slepo” (blind search) pretraživanje.
• Analiza osetljivosti
• “Šta-ako” analiza
IV faza procesa odlučivanja –
implementacija
• Machiavelli (The Prince - Vladalac, 1513.g.):
• There is “ nothing more difficult to carry out, nor more
doubtful to success, nor more dangerous to handle, than
to initiate a new order of things”.
• “Ne postoji ništa teže da se sprovede, niti sumnjivije da
uspe, niti opasnije za upravljanje, nego što je iniciranje
novog poretka stvari”.
• Uvođenje PROMENA - upravljanje promenama
(change management).
Ključna pitanja računarske podrške
odlučivanju
• 1. Zašto je menadžerima u donošenju odluka
potrebna IT podrška?
• 2. Kako se određuju informacione potrebe
menadžera?
• 3. Da li se posao menadžera može potpuno
automatizovati?
• 4. Koje su informacione tehnologije na
raspolaganju menadžerima?
ZAŠTO JE MENADŽERIMA U DONOŠENJU
ODLUKA POTREBNA PODRŠKA INFORMACIONE
TEHNOLOGIJE?
Ručnom obradom informacija postaje sve teže donošenje odluka
zbog sledećih trendova:
ƒPovećava se broj varijanata koje se razmatraju usled inovacija u
tehnologiji, poboljšanja komunikacija, rasta globalnog tržišta...
ƒMnoge odluke se donose pod pritiskom rokova;
ƒUsled povećanih fluktuacija i neizvesnosti u okruženju u kome se
donose odluke, često je neophodno sprovesti složenu analizu da
bi se donela dobra odluka;
ƒČesto je potrebno da se brzo pristupi udaljenim informacijama,
posavetuje sa stručnjacima ili održi sastanak da bi se donela
kolektivna odluka, a sve to treba da se obavi brzo i bez velikih
troškova.
KOJE SU INFORMACIONE TEHNOLOGIJE NA
RASPOLAGANJU MENADŽERIMA?
Za podršku menadžerima uspešno su korišćenje četiri glavne
informacione tehnologije. Zajedno su poznate kao sistemi
podrške pri upravljanju Management Support Systems -MSS.
SISTEMI DSS (Decision Support Systems)
SISTEMI PODRŠKE DIREKTORIMA (Executive
Information Systems - EIS)
SISTEMI PODRŠKE PRI DONOŠENJU GRUPNIH
ODLUKA (Group Decision Support Systems - GDSS)
INTELIGENTNI SISTEMI (Intelligent Systems –IS)
OKVIR ZA KOMPJUTERIZOVANU ANALIZU PODRŠKE PRI
DONOŠENJU ODLUKA
Okvir za podršku pri donošenju odluka predložili su Gorry i Scott-Morton (1971) i Antony(1965).
RAČUNARSKA PODRŠKA PRI DONOŠENJU ODLUKA
SISTEMI PODRŠKE PRI
DONOŠENJU ODLUKA - DSS
™Koncepcija sistema DSS
U opštem slučaju, sistem podrške pri donošenju
odluka (DSS) je informacioni sistem zasnovan na
računaru koji kombinuje modele i podatke u
pokušaju da reši polustruktuirane probleme uz
znatno učešce korisnika.
Sistemi DSS mogu da se posmatraju kao pristup
ili filozofija pre nego kao precizna metodologija.
Zašto su nam potrebni
Sistemi podrške odlučivanju(DSS)?
U mnogim organizacijama koje su usvojile DSS,
konvencionalni informacioni sistemi, koji su napravljeni za
potrebe podrške pri obradi transakcija nisu bili dovoljni da
podrže nekoliko aktivnosti kompanije u vezi sa reagovanjem
u kritičnim situacijama, posebno onih koje zahtevaju brzo i/ili
složeno donošenje odluka. DSS može da učini upravo to.
Još jedan razlog razvoja DSS je prelazak krajnjih korisnika na
računarsku obradu. Koristeći alate za razvoj DSS kao i pomoć
odeljenja za IS i prodavaca, mnogi krajnji korisnici mogu i
sami da obave ovaj posao.
KARAKTERISTIKE I MOGUĆNOSTI SISTEMA DSS
Poželjne (idealne) karakteristike DSS:
9
DSS pruža podršku donosiocima odluka na svim nivoima
upravljanja, uglavnom u polustruktuiranim i nestruktuiranim
situacijama
9
DSS podržava nekoliko međuzavisnih i/ili uzastopnih
odluka
9
DSS podržava sve faze procesa donošenja odluka –
prikupljanje informacija, dizajn, izbor i implementaciju - kao
i razne procese i stilove donošenja odluka
9
Tokom vremena korisnik može da prilagođava DSS
9
U mnogim slučajevima DSS se lako konstruiše i koristi
9
DSS unapređuje učenje čime dovodi do novih
zahteva i usavršavanja aplikacije, što vodi
dodatnom učenju
9
DSS koristi kvantitativne modele
9
Napredni sistemi DSS sadrže i komponentu
upravljanja znanjem koja omogućava efikasno
rešavanje veoma složenih problema
9
DSS može da se distribuira za korišćenje preko
Weba
9
DSS omogućava lako izvršavanje analize
osetljivosti
ANALIZA OSETLJIVOSTI:
ŠTA-AKO I
TRAŽENJE CILJA
™
Analiza osetljivosti je proučavanje uticaja koji
promene u jednom (ili više) delova modela imaju na druge
delove. Obično se proverava uticaj koji promena ulaznih
promenljivih faktora ima na izlazne promenljive faktore.
™
Analiza šta-ako proverava uticaj promene pretpostavki
na predloženo rešenje.
™
Traženje cilja, analizom *traženja cilja* otkriva se
vrednost ulaza koja je neophodna da bi se postigao
željeni nivo izlaza.
STRUKTURA I KOMPONENTE
SISTEMA DSS
™
™
™
™
™
UPRAVLJANJE PODACIMA
KOMPONENTE ZA UPRAVLJANJE
MODELIMA
KORISNIČKI INTERFEJS
KORISNICI
UPRAVLJANJE ZNANJEM
STRUKTURA I KOMPONENTE SISTEMA DSS
Podsistem upravljanja podacima
Sadrži sve potrebne podatke koji pritiču iz nekoliko izvora i
izdvajaju se pre unošenja u DSS bazu podataka
Podsistem upravljanja modelom
Upravljanje modelom sadrži završene modele i sastavne
delove modela koji su neophodni za razvoj DSS aplikacija.
Tu spada standardni softver finansijski i statističkog
modela, modeli iz domena nauke o upravljanju ili drugi
kvantitativni modeli.
Sistem upravljanja bazom modela
(Model Base Management System - MBMS)
pandan
Sistem upravljanja bazom podataka
(Data Base Management System – DBMS).
Šta čini MBMS?
Podsistem upravljanja modelima u sistemu DSS ima
nekoliko elemenata:
Baza modela
™ Sistem upravljanja bazom modela
™ Jezik modeliranja
™ Spisak modela
™ Procedure za izvršavanje modela
™ Integracija modela
™ Komandovanje modelom.
™
Funkcije MBMS-a
™
Lako i brzo pravi DSS modele
™
Omogućava korisnicima da koriste DSS modele
™
Čuva veliki broj različitih tipova modela
™
Pristupa sastavnim blokovima DSS modela i integriše ih
™
Pravi i prikazuje spisak modela
™
Prati upotrebu modela, podataka i aplikacija
™
Dovodi modele u međusobnu vezu odgovarajućim
povezivanjima kroz bazu podataka
™
Upravlja bazom modela i održava je uz pomoć
upravljačkih funkcija analognih upravljačkim funkcijama
za baze podataka: skladištenje, pristup, izvršavanje,
ažuriranje, povezivanje, izrada spiskova i postavljanje
upita.
Korisnički interfejs
Ovaj termin obuhvata sve aspekte komunikacija između korisnika i DSS.
Podsistemom korisničkog interfejsa može da se upravlja pomoću softvera
koji je poznat kao upravljački sistem korisničkog interfejsa ( UIMS )
Korisnici
Osoba koja se suočava sa problemom ili odlukom, pri čijem donošenju treba
koristiti DSS, zove se korisnik, menadžer ili donosilac odluke. Postoje
razlike u položajima koje korisnici zauzimaju, načinima dolaska do
konačne odluke.
DSS ima dve velike klase korisnika:
1. menadžeri
2. razne stručne službe
Ekspertni podsistemi
Mnogi nestruktuirani i polustruktuirani problemi su toliko
složeni da je za njihovo rešavanje potrebna posebna
stručnost.
Takvu stručnost može da obezbedi sistem zasnovan na
znanju, kao što je ekspertni sistem. Zbog toga su
savremeniji sistemi DSS opremljeni komponentom koja se
zove ekspertni podsistem.
Komponenta znanja sastoji se od jednog ili više ekspertnih
sistema.
Sistem podrške pri donošenju odluka koji sadrži takvu
komponentu zove se inteligentni DSS, DSS/ES ili
DSS zasnovan na znanju (Knowledge-Based DSS-KBDSS).
Specijalna gotova podrška pri donošenju
odluka
•
Od 2000.g. DSS sistemi se nude online kao ASP (Application Service
provider) usluge;
• Primeri DSS:
•
•
•
•
•
•
•
•
PriceWaterhouse Coopers nudi veliki broj online DSS u oblasti finansijskih
usluga – analiza rizika;
Alat Small Business (Microsoft Office) sadrži čarobnjake za Šta-ako analizu;
IBM nudi DSS od analize potrošačke korpe, finansijske analize, analize u
oblasti proizvodnje;
Brio – aplikacija za optimizaciju prihoda po tržišnim segmentima;
Hyperion – rešenja za upravljanje performansama u različitim oblastima;
Comshare – predviđanje budžeta, finansijska konsolidacija i sl.
A.C. Nielsen za analizu marketinga;
SAS Institute i Decisioneering.com nude modele prognoziranja i sl.
Sistemi podrške kolektivnom odlučivanju
(Group Decision Support System -GDSS)
Prednosti grupnog rada:
• Obezbeđuje učenje. Grupe su bolje u odnosu na pojedince
u razumevanju problema;
• Grupa ima više informacija i znanja u odnosu na pojedine
članove;
• Moguća je sinergija u radu grupe;
• Grupni rad stimuliše kreativnost;
• Grupe su bolje u odnosu na pojedince u otkrivanju grešaka;
• Rad u grupi smanjuje rizik odlučivanja: umanjuje uticaj
pojedinaca koji su skloni preuzimanju rizika i podstiče više
konzervativne pojedince;
• Članovi grupe ugrađuju svoj ego u odluke, tako da su
posvećeni radu grupe i sprovođenju odluka u delo.
Mogući nedostaci grupnog rada:
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
Socijalni pritisak da se formira grupno mišljenje;
Vremenski zahtevan i spor proces;
Slaba koordinacija rada grupnih sastanaka;
Tendencija ka istaknutom radu pojedinaca u grupi, a
većina se oslanja na taj rad;
Tendencija ka formiranju kompromisa koji nisu
visokog kvaliteta;
Tendencija da se često ponavljaju već izrečene ideje;
Značajan deo vremena grupnih sastanaka ima
neproduktivni karakter;
Visoki troškovi sastanaka;
Previše informacija (poplava informacija);
Spore povratne informacije.
Komunikacija i kolaboracija
- osnove rada u grupi
• Rad u grupi se ostvaruje putem:
• Komunikacije
• Saradnje – kolaboracije
• Komunikacija – prenose se uglavnom
informacije od pošiljaoca do primaoca.
• Kolaboracija je dublja – prenosi značenje i
znanje između članova grupe.
•
Sistemi podrške kolektivnom odlučivanju
(Group Decision Support System -GDSS)
Šta je GDSS?
•GDSS je interaktivni kompjuterski sistem koji pomaže da
grupa donosilaca odluka lakše rešava polustruktuirane i
nestruktuirane probleme.
•Šta je cilj GDSS-a?
•Povećanje produktivnosti sastanaka na kojima se donose
odluke i
•Povećanje kvaliteta rezultujućih odluka
Primer GDSS-a je za virtuelne sastanke u
Svetskom ekonomskom forumu
World Electronic Community -WELCOM
Važne karakteristike GDSS-a
™ Projektovan je sa ciljem da podrži grupe donosilaca odluka
u njihovom radu
™ Lako se uči i koristi
™ Može da se projektuje za jedan tip problema
™ Podstiče nastajanje ideja, razrešava sukobe i slobodu
izražavanja
™ Sadrži ugrađene mehanizme za eliminaciju negativnih
ponašanja u grupi (npr. destruktivna, konfliktna, pogrešna
komunikacija)
™ Posebno projektovan IS, a ne samo konfigurisanje već
postojećih sistemskih komponenti.
Prednosti koje pružaju GSS
• Podržava paralelno procesiranje informacija i generisanje ideja;
• Omogućava nesmetano učešće velike grupe učesnika:
obezbeđuje više informacija, znanja i veština;
• Obezbeđuje članovima grupe da koriste različite struktuirane i
nestruktuirane tehnike odlučivanja;
• Omogućuje brzi pristup eksternim informacijama;
• Omogućuje paralelnu diskusiju preko računara;
• Olakšava uključivanje stidljivih učesnika u rad grupe;
• Sprečava se preterano učešće agresivnih učesnika u donošenju
odluka;
• Obezbeđuje struktuirani pristup grupe odlučivanju: da se grupa
ne udalji od predmeta odlučivanja;
• Omogućava da više učesnika komuniciraju interaktivno,
• Čuvaju se sve informacije koje su prezentovane na sastanku
(organizaciona memorija).
Podrška na sastancima radnika
Prva generacija sistema GDSS-a bila je
osmišljena za podršku na sastancima uživo
na mestu koje se zove
prostorija za odlučivanje.
GDSS sastoji se od:
hardvera, softvera, ljudi i procedura.
Groupware –
softverski proizvodi koji podržavaju grupni rad
• Tehnologije za podršku grupnog odlučivanja:
• Computer-supported cooperative work (CSCW) ili Group
support systems (GSS), odnosno Groupware.
• GSS obuhvata:
• sisteme za elektronske sastanke
(Electronic meeting systems) i
• sisteme za elektronske konferencije
(Electronic conferencing systems).
• Cilj GSS: unapređenje procesa grupnog odlučivanja –
povećanje produktivnosti i efektivnosti: ubrzanje procesa
odlučivanja (efikasnost) i/ili poboljšanje kvaliteta odluka
(efektivnost).
Šta obuhvata GSS?
Neke (ili sve) od sledećih karakteristika:
•
•
•
•
•
•
•
Elektronska razmena ideja (electronic brainstorming),
elektronske konferencije ili sastanci,
grupno pravljenje rasporeda,
grupno planiranje,
grupno rešavanje konflikata,
grupno pravljenje modela,
elektronska razmena dokumenata (electronic
document sharing),
• videokonferencije,
• elektronsko glasanje,
• organizaciona memorija (čuvanje sadržaja) itd.
Popularni Groupware sistemi:
• Lotus Notes/Domino – uspešan sistem grupnog rada
i saradnje za celo preduzeće;
• Microsoft Netmeeting;
• Groove Workspace – relativno jeftin i jednostavan za
korišćenje;
• WebEx Meeting Center – pay-per-use groupware.
• Groupsystems MeetingRoom and Online
MeetingRoom funkcioniše preko LAN-a, a Groupsystems
OnLine funkcioniše u asinhronom režimu preko web-a;
• Oracle Beehive from Oracle Corporation
GroupSystems MeetingRoom and Online alati:
• Standardni alati podržavaju: grupne procese –
brainstorming, pravljenje lista, prikupljanje informacija,
pravljenje prioriteta, pravljenje konsenzusa,
• Electronic brainstorming
• Group outliner - omogućava članovima grupe da kreiraju i
komentarišu na listi kompletnog sadržaja u formi drveta ili
neke druge strukture. Učesnici mogu da ostavljaju poruke
na svakom nivou liste;
• Topic comenter - postavljanje komentara i poruka (manje
struktuirano u odnosu na group outliner, a više
struktuirano u odnosu na electronic brainstorming);
• Categorizer – formiraju se kategorije ideja;
• Vote – podržano nekoliko metoda glasanja. Rezultati se
automatski tabeliraju i prikazuju statistički i grafički.
• Napredni (Advanced) alati uključuju add-ins za analizu,
istraživanje i modeliranje:
– Alternative Analysis
– Survey
– Activity Modeler.
GroupIntelligence – uključuje organizacionu memoriju sa ranijih
sesija i kombinuje rezultate sa aktivnostima tekuće sesije.
Drugi resursi:
Ljudi
Bela tabla (Whiteboard)
Materijal za članove grupe (Handouts)
Merač mišljenja (Opinion meter)
Alati za unapređenje pojedinačne produktivnosti:
Briefcase - pristup često korišćenim aplikacijama (procesor teksta,
kalkulatori, e-mail itd.)
Personal Log – omogućava vođenje personalnih beležaka;
Event Monitor - informiše članove grupe o novim aktivnostima i
informacijama.
Kako izgleda jedan standardni GSS proces?
• Generisanje ideja – kroz proces e-brainstorming;
• Rezultat je lista ideja. Vreme trajanja 30-45 min.
• Organizacija ideja – na osnovu svih ideja formira se spisak
ključnih tema; Vreme trajanja 45-90 min.
• Pravljenje prioriteta – pravi se prioritet ključnih ideja.
Primenjuje se alat za glasanje; vreme trajanja 10-20 min.
• Generisanje ideja – na osnovu izglasanih prioriteta
generišu se ideje koju su fokusirane na moguće solucije.
• Proces se nastavlja sve dok se ne dođe do konačne
solucije, ili grupe solucija.
Informacioni sistem za direktora
• Informacioni sistem za direktora
(Executive Information System -EIS)
EIS je kompjuterski sistem namenjen za infor.
potrebe direktora najvišeg ranga.
• Sistem za podršku direktor
(Executive Support System -ESS)
ESS je sveobuhvatan sistem podrške koji
prevazilazi EIS jer uvodi i podršku za analizu,
komunikacije, automatizaciju kancelarijskog
poslovanja i ....
Mogućnosti i karakteristike sistema EIS
™ Pretraživanje struktura podataka naniže (Drill down)
OLAP alati uključuju drill-down opciju: korisnik može da razloži
sumaran red i/ili kolonu u poseban detaljan tabelarni prikaz. Nasuprot
tome, podaci iz kolona i/ili redova mogu biti agregirani postupkom koji
se označava kao roll-up.
™ Kritični faktori uspeha (Critical success factors –CSF)
Mogu biti: strategijski, menadžerski i operativni
Mogu se izvesti iz tri izvora: organizacioni, industrijski i iz okruženja.
Kritični faktori uspeha mogu biti praćeni posredstvom sledećih vrsta
informacija:
• Opis ključnih problema (Key problem narratives);
• Važni dijagrami (Highlight charts);
• Ključni finansijski pokazatelji (Top-level financials);
• Ključni indikatori performansi (Key performance indicators –KPI);
• Detaljni KPI izveštaji prema odgovornosti (Detailed KPI responsibility
reports).
Kritični faktori uspeha i ključni indikatori performansi – uporedni pregled
(Critical success factors –CSF, Key performance indicators –KPI)
Kritični faktori uspeha
(CSF)
Rentabilnost
Ključni indikatori performansi (KIP)
Merenje rentabilnosti za svako odeljenje, proizvod,
region i sl. Poređenje sa konkurentima
Finansijski faktori
Finansijski koeficijenti, analiza bilansa, stopa
zarade na uložena sredstva, ROI, itd.
Marketinški faktori
Udeo na tržištu, analiza oglašavanja, periodični
rezultati prodaje, kupovne mogućnosti potrošača
Ljudski resursi
Planiranje
Stopa napuštanja firme, stepen zadovoljstva
poslom
Rast prodaje, udeo na tržištu proizvoda, zajednička
ulaganja sa drugim firmama
Ekonomska analiza
Trendovi na tržištu, spoljna trgovina i valutni
kursevi, industrijski trendovi, trendovi na tržištu
radne snage
Potrošački trendovi
Kupovne navike, demografski podaci, stepen
poverenja potrošača
Mogućnosti i karakteristike EIS sistema
™ Status pristupa (u realnom vremenu)
™ Grafičke prezentacije
™ Analiza:
™ Analiza trendova
™ Ad hoc analize
™ Izveštavanje o posebnim situacijama
™ Navigacija informacija (primena hipermedija alata i inteligentnih agenata)
™ Inteligentni EIS (primena inteligentnih agenata)
™ Integracija sa DSS
EIS - Upravljačka kabina
Metafora: EIS kao pilotska kabina (pilot’s cockpit)
Upravljačka kabina je strategijska prostorija za
upravljanje, koja menadžerima omogućuje
bolje upravljanje.
Cilj je da se omoguće efikasniji sastanci
menadžera i da se ojača timski rad kroz
efikasnu komunikaciju.
Upravljačka kabina
Upravljačka kabina
Tržišne performanse
Performanse interesnih
procesa i zaposlenih
Glavni faktori
uspeha i finansijski
indikatori
Status strategijskih
projekata
Praćenje rezultata poslovanja (performance dashboard)
-komandna tabla
Poređenje EIS-a i DSS-a
• EIS podržava izvršne rukovodioce u delu procesa
odlučivanja u fazi I: pomaže da se otkrije problem i
mogućnosti.
• Nasuprot tome DSS pruža podršku u fazi II: šta da se uradi
sa utvrđenim problemom i mogućnostima.
• U funkcionalnom smislu ESI i DSS su sasvim različite, ali
komplementarne aplikacije:
• EIS je struktuirani, automatski sistem praćenja koji radi u
kontinuitetu i obaveštava izvršne rukovodioce o
događajima koji se dešavaju u internom i eksternom
okruženju (sličnost sa pilotskom kabinom).
• Za razliku od EIS-a DSS se ne bavi struktuiranim i
repetitivnim poslovima, već ima modelski pristup prema
utvrđenim problemima.
Tabela poređenja EIS-a i DSS-a
Dimenzija
EIS
DSS
Fokus
Skeniranje okruženja, status indikatora
Analiza i podrška odlučivanju
Tipičan korisnik
Izvršni rukovodioci
Srednji menadžeri, analitičari i specijalisti
Primena
Kontrola i praćenje, identifikacija
problema i mogućnosti
Planiranje, organizacija, donošenje odluka
Grafika
Neophodna
Sastavni deo mnogih DSS
Korisnički interfejs
User-friendly
Obično user-friendly, ako nema
posrednika
Procesiranje
informacija
Filtriranje, agregiranje, razlaganje,
praćenje kritičnih podataka i inform.
DSS daje odgovore na pitanja koje
postavlja EIS
Podsistem za
rešavanje problema
Ne poseduje
Značajna komponenta
Baza modela
Ne poseduje
Značajna komponenta
Konstrukcija i razvoj
IT profesionalci, obično nije podložan
postupku prilagođavanja
Korisnici sa IT prof., razvija se kroz
postupak prilagođavanja
Period korišćenja
U regularnim vremenskim periodima
Podržava donošenje odluka u određenim
vremenskim period.
Priroda softverskih
proizvoda
Interaktivan, jednostavan pristup
bazama podataka, online pristup,
Moćne računarske mogućnosti, jezici
modeliranja i simulacija, DSS aplikacije i
generatori
EIS i portal preduzeća
• Analogija: portal i komandna tabla (dashboard)
• Portal preduzeća je postao glavna platforma koja integriše
sve informacione sisteme u preduzeću.
• Portal preduzeća integriše interne aplikacije (upravljanje
bazama podataka, tabelama, upravljanje dokumentima, email) sa eksternim aplikacijama. To je web-based veza koja
omogućava korisnicima pristup navedenim aplikacijama sa
njihovih PC-a.
• Glavni cilj portala je da omogući svakom korisniku
personalizovan i integrisan pogled na poslovne informacije,
aplikacije i usluge. Korisnici portala preduzeća mogu biti
interni i eksterni.
Razvoj EIS-a prema poslovnoj
inteligenciji (Business Intelligence – BI)
Uvođenjem intraneta i korporacijskih portala,
tradicionalni EIS postao je deo infor.sistema
na nivou preduzeća i danas se često sreće
pod imenom Business Intelligence - BI.
BI je danas integrisan sa elektronskom
trgovinom i drugim sistemima zasnovanim na
Webu.
Download

SISTEMI PODRŠKE PRI DONOŠENJU ODLUKA