PRAĆENJE PONAŠANJA
MAŠINSKOG SISTEMA U
EKSPLOATACIJI
Planiranje održavanja mašinskih
sistema
• Projektovati mašinski sistem tako da pored
optimalnih perfomansi za proizvodnju
bude pogodan i za kvalitetno održavanje.
• Faza razvoja – osposobljavanje
mašinskog sistema za održavanje.
• Ponašanje mašinskog sistema u
eksploataciji zavisi ne samo od projektnog
rešenja već i od kvaliteta održavanja.
• Konstruktor – prati svoju konstrukciju u
eksploataciji.
• Planiranje počinje u ranoj fazi razvoja;
potrebne su informacije vezane za
održavanje mašinskog sistema:
mesto (na licu mesta, specijalizovana
radionica, fabrika ili kombinovano),
koja je služba odgovorna za održavanje;
koji se osnovni elementi za podršku
zahtevaju na svakom nivou održavanja.
• Problemi koji sprečavaju uspešnu tekuću
operativnost:
nemogućnost službe održavanja da
kvalitetno postavi funkciju održavanja zbog
nedostataka u projektovanju sistema;
nemogućnost da se sprovede služba
održavanja jer nisu predviđeni rezervni
delovi ili ne postoje adekvatni tehnički
podaci.
• Održavanje predstavlja složen funkcionalan
sistem.
• Podela:
Prema cilju: preventivno i korektivno
održavanje.
• Preventivno održavanje sprovodi se pre
nego što dođe do pojave otkaza.
• Korektivno održavanje sprovodi se posle
nastanka poremećaja u sistemu u cilju
vraćanja sistema “u otkazu” u stanje “u
radu”.
Prema metodologiji izvršavanja radnih
zadataka: planirano i neplanirano
održavanje.
Prema izvorima finansiranja: tekuće i
investiciono održavanje.
• Tekuće održavanje obuhvata: čišćenje,
podmazivanje, kontrolne preglede,
otklanjanje slabih mesta i dr. Finansira se iz
obrtnih sredstava.
• Investiciono održavanje odnosi se na
velike opravke. Finansira se iz amortizacije
osnovnih sredstava.
Trošenje i obnavljanje sastavnih
delova mašinskih sistema
• Trošenje delova: habanje, korozija i
zamor materijala.
• Osnovni vid mehaničkog trošenja
materijala – adheziono trošenje –
posledica kontakta površina preko vrhova
neravnina pri relativnom kretanju –
stvaraju se veliki pritisci – intenzivno je u
početku rada mašinskog sistema, pri
pokretanju i zaustavljanju.
• Uticaj na smanjenje procesa trošenja – u
fazi konstruisanja i izrade.
Uticajni faktori:
Vrsta materijala,
Stanje površina u dodiru,
Termička obrada,
Način podmazivanja
Intenzitet sila.
• Korozija – razaranje materijala hemijskom
ili elektrohemijskom reakcijom sa
okolinom.
Vrste: površinska i dubinska (selektivna)
korozija.
• Zamor materijala nastaje usled promene
veličine i smera naprezanja.
• 90% lomova je posledica zamora materijala.
Uzroci nastanka lomova: greške kod
zavarivanja, montaže, puštanja mašina u rad
ili termičkih naprezanja i dubinske korozije.
Lomovi usled zamora nastaju bez
predhodne deformacije materijala.
Stanje i tendencija razvoja
održavanja
Globalni pravci razvoja mašinskih sistema su:
• Automatizacija,
• Informatizacija i
• Standardizacija sastavnih delova sistema.
Osnovne karakteristike razvoja:
• Složenost sistema,
• Primena modula pri projektovanju i
• Zahtevi sa pogodnošću održavanja.
• CAMT – Computer Aided Maintance.
Upravljanje sistemom
preventivnog održavanja
Sistemima se upravlja da bi se postigao
određeni cilj sistema.
Prijem + prenos + obrada + korišćenje
informacija.
Cilj – regulisanje procesa koji
omogućava funkcionisanje sistema.
Merodavne informacije – povećanje
uređenosti sistema, uticaj na ponašanje.
Zadatak upravljanja sistemom preventivnog
održavanja je postizanje optimalnog nivoa
tehničkog stanja i pouzdanosti u
eksploataciji.
Projekat informacionog sistema treba da
obuhvata:
podatke,
nosioce informacija koji određuju stanje
tehničkog sistema i formiranje baze podataka,
obradu podataka i informacija,
postupke analize dobijenih informacija i
odlučivanja.
Nosioci podataka i informacija
Podloge koje u sebi sadrže rezultate merenja
relevantnih informacija o stanju sistema. Broj
nosilaca podataka i informacija – što manji, ali
dovoljan.
Strukturna karta sistema – sadrži pregled
sastavnih delova sistema čije se održavanje prati,
kao i karakteristične podatke o njima;
Karta ponašanja mašinskog sistema – sadrži
osnovne podatke o pojavi stanja “u otkazu” (za
opis i način manifestovanja otkaza, utvrđivanje
lokacije, mogućeg uzroka itd.);
Pregled pokazatelja pouzdanosti sistema;
Vremenska slika stanja – sadrži podatke o
mašinskom sistemu “u radu” i “u otkazu” u
toku 24 časa.
Ove informacije se koriste za prognozu
pouzdanosti, nadzor i određivanje troškova
održavanja.
Osnovna dokumentacija u sistemu održavanja:
Konstrukciona dokumentacija (sklopni crtež
mašinskog sistema, crteži sklopova, radionički
crteži, šeme instalacije...);
Tehnološka dokumentacija (tehnološki
postupak održavanja, karta podmazivanja);
Planska dokumentacija (radni nalog, uputstva
za održavanje, karton rezervnih delova...).
Ostala dokumenta: uputstvo za rukovanje i
održavanje u kome se opisuje način montažedemontaže sastavnih delova mašinskog
sistema, a predstavlja sastavni deo projekta.
Download

Ponašanje mašinskih sistema u eksploataciji