ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ НА РАДУ
књига 1
ОПШТИ ДЕО
Модул 1.0
Издавање ове публикације реализовано је у оквиру међународног пројекта:
TEMPUS JPHES 158781
Occupational safety and health – degree curricula and lifelong learning
Безбедност и здравље на раду – образовни програми и доживотно учење
који кроз ТЕМПУС програм финансира Европска унија.
Садржај публикације одражава само личне ставове аутора. Европска Комисија не
може да буде одговорна за коришћење информација из ове публикације.
Тhis project has been funded with support from the European Commission. This
publication reflects the views only of the author, and the Commission cannot be held
responsible for any use which may be made of the information contained therein.
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
Издавач:
Висока техничка школа струковних студија
у Новом Саду
За издавача:
др Божо Николић, директор Школе
Одговорни уредник:
др Божо Николић
Аутори:
Вера Божић Трефалт
Биљана Гемовић
Весна Петровић
Душан Гавански
Бранислав Сантрач
Божо Николић
Звонимир Букта
Припрема за штампу:
Наташа Субић
Иван Билић
Насловна страна:
Срђан Димитров
Штампа:
Штампарија „Верзал“, Нови Сад
Тираж:
100 примерака
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
ПРЕДГОВОР
Проблем безбедности и здравља на раду је присутан од када постоји рад
и настајао је и решавао се у складу са целокупним развојем друштва. Дакле
безбедност и здравље на раду је увек актуелно, па и овог тренутка. Европска
заједница је очигледно препознала овај проблем и зато није случајно опредељење
да у његовом решавању учествује са својим захтевима, чак и финансијски.
Посебан значај у свим сегментима друштва увек је имало образовање.
Мислимо да је то посебно важно јер се ради о образовању на свим нивоима,
почев од образовања у ђачким и студентским клупама, па до производних радних
места и шире.
Са овим темама желимо дати допринос развоју система образовања из
безбедности и здравља на раду. Материјалом су обухваћене теме за које
сматрамо да су једнако интересантне у свим индустријским гранама и
процесима. Зато су оне и посебно издвојене, а остале књиге су намењене
запосленима у графичкој индустрији и електропривреди.
Садржај књиге намењен је свима, али ће он у зависности од нивоа знања
слушаоца бити различито прихваћен. Текст је тако изабран како би се
заокружиле тематске области, а остало прилагодило нивоу слушалаца. Циљне
групе би биле
1. инструктори највишег нивоа који би учешћем допринели коначном
формирању материјала
2. инструктори – лица за безбедност и здравље на раду, који би ове садржаје
приближили радницима
3. друга стручна лица која би, изложене теме пренели студентима или некој
стручној групи
4. крајњи слушаоци - радници, студенти и остали, како би обогатили своја
знања у циљу што безбеднијег рада.
Надамо се да ће ова књига као и остале из серије публикација допринети
формирању бољег система безбедности и здравља на раду у нашој земљи и
квалитетном образовном систему уз поштовање његових вредности.
Нови Сад, мај 2010.
проф. др Божо Николић, уредник
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
САДРЖАЈ:
ЗАКОН О БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉУ
НА РАДУ - ПРЕТПОСТАВКЕ И ПРИНЦИПИ
Вера Божић-Трефалт ..........................................................................................1
ПРЕВЕНТИВНЕ МЕРЕ ЗА БЕЗБЕДАН РАД
Биљана Гемовић, ..............................................................................................14
ИСПИТИВАЊЕ УСЛОВА РАДНЕ ОКОЛИНЕ
Весна Петровић, ...............................................................................................40
ПЕРИОДИЧНИ И ПРЕВЕНТИВНИ ПРЕГЛЕДИ И ИСПИТИВАЊА
ОПРЕМЕ ЗА РАД
Душан Гавански, Бранислав Сантрач ............................................................56
ПРОЦЕНЕ РИЗИКА НА РАДНОМ МЕСТУ
И У РАДНОЈ ОКОЛИНИ
Божо Николић ..................................................................................................75
ОСНОВНИ ПОКАЗАТЕЉИ ЗАХТЕВА
СТАНДАРДА OHSAS 18001:2007
Звонимир Букта ..............................................................................................118
OHSAS - ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА ИМС-а ЗАЈЕДНИЧКИ
И ПОСЕБНИ ЕЛЕМЕНТИ ПРОЦЕДУРА
Биљана Гемовић .............................................................................................134
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
ЗАКОН О БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉУ НА РАДУ ПРЕТПОСТАВКЕ И ПРИНЦИПИ
Вера Божић-Трефалт1
Закон о безбедности и здрављу на раду (''Службени гласник РС'',
бр.101/2005.године), донет је на основу члана 72. став 1. тачка 4. Устава
Републике Србије.
Одредбом члана 38. став 2. Устава утврђено је да запослени имају право
на заштиту на раду, у складу са законом.
Закон о безбедности и здрављу на раду објављен је 21. а ступио је на
снагу 29. новембра 2005. године.
Овај Закон чини део прописа у области рада, тако да се основ за његово
доношење налази и у члану 80. Закона о раду (''Службени гласник РС'', бр.24/05 и
61/05). Наиме, одредбама члана 80 ст. 1. и 2. Закона прописано је да запослени
имају право на безбедност и заштиту живота и здравља на раду, у складу са
законом и да је запослени дужан да поштује прописе о безбедности и заштити
живота и здравља на раду како не би угрозио своју безбедност и здравље, као и
безбедност и здравље запослених и других лица.
Закон је конципиран уз уважавање међународних стандарда у области
рада. У Закону су уграђене све одредбе из конвенција и препорука Међународне
организације рада (МОР), које је наша држава ратификовала и директива
(упутства) Европске Уније (ЕУ) које се односе на безбедност и здравље на раду.
Успостављањем нових друштвено економских односа (транзиција,
промене власништва капитала) остварени су предуслови да се постојећа
регулатива у области безбедности и здравља на раду у потпуности усагласи са
захтевима који проистичу из докумената МОР-а и ЕУ, што у односу на
опредељење наше државе представља и обавезу.
Република Србија је, у складу са опредељењем за убрзани улазак у
пуноправно чланство у ЕУ и приступање Партнерству за мир, као стратешки
национални циљ донела Резолуцију о придруживању ЕУ Републике Србије
(''Службени гласник РС'', бр.112/04) и Националну стратегију Србије за
приступање Србије и Црне горе Европској Унији (јуни 2005.године).
Основна документа МОР-а и ЕУ, која су предпоставка за доношење
Закона о безбедности и здрављу на раду су:
 Конвенција МОР-а, бр. 155 о безбедности и здрављу у радној околини
(1981.године);
1
Министарство рада и социјалне политике, Управа за безбедност и здравље на раду,
Теразије 41 Београд
1
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010

Конвенција МОР-а бр. 161 о службама за заштиту здравља на раду –
службама медицине рада (1985.година);
 Конвенција МОР-а бр.135, о радничким представницима
(1971.година);
 Конвенција МОР-а бр.81 о инспекцији рада (1947.година);
 Конвенција
МОР-а бр.187 Промотивна
конвенција
о
безбедности и здрављу на раду (2009.година);
 Директива Савета, 89/391/ЕЕЦ, од 12 јуна 1989.године о увођењу
мера за подстицање побољшања безбедности и здравља радника на
раду(21);
 Европска социјална повеља (1996.година);
 Резолуција Савета ЕУ, од 21 децембра 1987.године, о безбедности,
хигијени и здрављу на раду (88/С28/01);
 Нова Стратегија заједнице ЕУ у области безбедности и здравља на
раду 2002. до 2006. године и 2007. до 2012.године.
Према наведеним документима може се закључити да је безбедност и
здравље на раду обезбеђивање таквих услова на раду којима се, у највећој
могућој мери, смањују повреде на раду, професионална обољења и обољења у
вези са радом и који претежно стварају претпоставку за пуно физичко, психичко
и социјално благостање запослених.
У складу са дефиницијом Међународне организације рада (МОР) из
1997.године, безбедност и здравље на раду (''occupational safety and health'' –
''OSH'') јесте дисциплина која се бави унапређењем услова рада и радне околине,
превенцијом повреда на раду, професионалних болести и болести у вези са
радом, заштитом и унапређењем здравља запослених.
Према принципима Уједињених нација, СЗО и МОР-а, безбедност и
здравље на раду схвата се темељним правом човека, јер сваки грађанин у свету
има право на здрав и безбедан рад и на радну околину која му омогућава
социјално и економски продуктиван живот. Здравље на раду и здрава радна
околина спадају у највредније садржаје сваког појединца, сваке заједнице и сваке
земље. Због наведеног, циљ безбедности и здравља на раду није само осигурање
здравља запослених и очувања добара, већ и пружање позитивног доприноса
продуктивности, квалитету производа, радној мотивацији, радном задовољству и
на тај начин, свеукупном квалитету живота појединца и друштва у смислу
остварења добробити на раду.
Систем безбедности и здравља на раду подразумева интеракцију више
различитих чинилаца као што су законодавство, инспекција, осигурање, техничка
знања и решења, службе медицине рада и заштите здравља, информисање,
образовање и истраживачки рад и др. Безбедност и здравље на раду од својих
почетака континуирано се налази у процесу динамичких промена. Наведене
промене последица су сталних промена у технологији, у производњи, у облицима
радних и друштвених односа и схватања значаја социјално-економских
последица.
2
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
Безбедност подразумева не само стандардни облик безбедности, тј.
хигијене и заштите од повреда на раду и професионалних болести, већ и заштиту
од повреде моралног интегритета, достојанства и приватности на раду.
Здравље на раду подразумева стање комплетног физичког, душевног и
социјалног благостања човека, односно запосленог, и не састоји се само о
одсуству болести или слабости (осигурање здравља запослених и очување
добара) већ доприносии свеукупном квалитету живота појединца и друштва.
Према томе стварање здравијег радног места и радног окружења треба да
буде део општих тенденција економских активности (већа орјентација за
пружање услуга), облика запошљавања (који су све разноврснији – флексибилни
облици запошљавања) радно активног становништва и друштва уопште.
Закон је тако конципиран да се односи на све делатности (индустријске,
пољопривредне, комерцијалне, административне, услужне, образовне, културне,
здравствене, итд.), као и на све запослене који обављају рад код послодавца по
било ком основу.
Изузетно Закон се не примењује приликом обављања специфичних
активности, као што је војска (у ратним операцијама), полиција (специфичне
интервенције) и служба цивилне заштите (интервенције у условима дејства више
силе), међутим и у таквим условима безбедност и здравље на раду мора се
осигурати колико је то могуће. Закон се не односи на кућно помоћно особље.
Законом о безбедности и здрављу на раду успоставља се систем
безбедности и здравља на раду. Циљ укупне нове политике у овој области је, пре
свега, спречавање повреда на раду, професионалних обољења и обољења у вези
са радом, а заснива се на покретању низа активности у више области деловања
које се не постижу само применом мера заштите на раду, већ и применом других
мера, као нпр. техничке мере и стандарди, здравствена заштита на раду
(медицина рада), хигијена на раду, увођење превентивних мера у свим фазама и
облицима рада (утврђивање процене ризика пре почетка рада и управљање
ризицима), успостављање одговорности послодавца и запосленог, успостављање
осигурања од повреда на раду и професионалних обољења ради накнаде штете, и
др., што укупно представља безбедност и здравље на раду.
Систем безбедности и здравља на раду заснован је на примени принципа
превенције од повреда на раду, обољења или оштећења здравља запосленог који
се спроводе пре почетка рада на радном месту и у радној околини. Овај принцип
превенције професионалних ризика промовисан је директивама ЕУ (Директива
Савета 89/391/ЕЕЦ од 12. јуна 1989. године, о увођењу мера за подстицање
побољшања безбедности и здравља радника на раду, као и остале посебне
директиве донете по основу чл.16. ове Директиве).
Документима МОР-а, а нарочито документима ЕУ, па и осталим
кључним актима, као што су Европска социјална повеља из 1996. године и
Смернице за процену ризика – Луксембург 1996. године, промовише се принцип
процене ризика.
Послодавац трба да имплементира мере на основу следећих општих
принципа превенције:
3
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
а) избегавање ризика;
б) евалуација ризика који не могу избећи;
ц) борба против ризика на њиховом извору;
д) прилагођавање рада појединцу, нарочито узимајући у обзир уређење
радног места, избор радне опреме и избор метода рада и производње, при чему
посебно треба водити рачуна о томе да се смањи количина монотоног рада и рада
по унапред дефинисаном темпу и да се смањи њихов утицај на здравље;
е) прилагођавање техничким достигнућима;
ф) замена опасног оним што није опасно или што је мање опасно;
г) израда кохерентне укупне политике превенције која покрива
технологију, организацију рада, услове рада, социјалне односе и утицај фактора
везаних за радно окружење;
х) давање приоритета колективним мерама над индивидуалним мерама
безбедности и здравља на раду;
и) давање адекватних инструкција запосленим.
Уважавајући постављени циљ доношења Закона (смањење повреда на
раду, професионалних обољења и обољења у вези са радом) његови основни
елементи су:
 увођење примене превентивних мера пре почетка рада;
 одговорност послодавца за примену мера безбедности и здравља на
раду, која се не може пренети на друга лица;
 процена ризика на сваком радном месту и у радној околини;
 ангажовање службе медицине рада ради праћења здравственог стања
запослених;
 већа права запослених да учествују у примени мера безбедности и
здравља на раду преко представника запослених;
 одговорност послодавца за обављање послова безбедности и здравља
на раду (одређивање лица које обавља послове безбедности и здравља
на раду – полагање испита о практичној оспособљености за обављање
ових послова);
 образовање Управе за безбедност и здравље на раду;
 увођење принципа давања лиценци лицима која се баве пословима
безбедности и здравља на раду у виду пружања услуга;
 надзор над применом овог закона преко интегрисане инспекције рада;
 високе запрећене казне, итд..
У циљу имплементације захтева везаних за безбедност и здравље на раду,
који проистичу из Закона, потребно је вршити свеукупну и константну едукацију
како послодаваца и запослених тако и свих других учесника који имају утицаја у
доношењу одлука у овој области и ширењу културе рада којом се ова област
унапређује. Важну улогу у ширењу културе има образовни систем на свим
нивоима. Допринос ширења културе рада и унапређивање овог система свакако
има и ТЕМПУС пројекат.
4
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
5
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
6
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
7
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
8
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
9
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
10
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
11
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
12
БЕЛЕШКЕ
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
13
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
ПРЕВЕНТИВНЕ МЕРЕ ЗА БЕЗБЕДАН РАД
Биљана Гемовић1,
ЦИЉ И СВРХА ПРЕДАВАЊА
Упознавање са одредбама Правилника о превентивним мерама за безбедан и
здрав рад на радном месту (СЛ 21/2009.год.)
У раду су приказани минимални захтеви које је послодавац дужан да испуни у
обезбеђивању примене превентивних мера за безбедан и здрав рад на радном месту кроз
обавезе послодаваца, обавештавање запослених и сарадњу послодаваца и запослених.
Кључне речи: превентивне мере, радно место, безбедност на раду
PREVENTIVE MEASURES FOR SAFE WORK
AIMS AND OUTCOMES
The goal is familiarizing with the provisions of the Regulation on preventive measures
for safe and healthy work in the workplace (Official Gazette 21/2009).
The paper presents minimum requirements the employer must fulfil in providing the
implementation of preventive measures for safe and healthy work in the workplace with regard
to the employer’s duties, informing of the employees, and collaboration of the employer and the
employees.
Key words: preventive measures, workplace, safety at work
1. УВОД
Безбедност и здравље на раду у обухвата организационе, правне,
техничке, медицинске и социјалне мере заштите на раду као и активности чији је
циљ превентивно деловање, односно смањење ризика на најмању могућу меру у
циљу спречавања повреда и обољења запослених, као и обезбеђивање безбедних
услова за рад.
2. ЗНАЧАЈ ПРЕВЕНТИВНИХ МЕРА
Мере безбедности и здравља на раду морају да се спроводе превентивно:
набавком средстава рада за које је произвођач обезбедио уз важеће доказе-атесте
да су произведена у складу са стандардима и прописима, одржавањем истих у
складу са упутством произвођача и прописима који се односе на средства рада,
1
Високa техничкa школa струковних студија у Новом Саду, Школска бр.1
14
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
оспособљавање запослених за безбедан рад са средствима рада, здравственим
прегледима запослених који рукују са средствима рада и другим прописаним
мерама.
Све послове безбедности и здравља на раду, у складу са Правилником
(који усвоји радна организација) и другим прописима, Законима и подзаконским
актима мора да организује, уређује, надзире и за њихову примену и спровођење
одговара Послодавац.
Превентивне мере у остваривању безбедности и здравља на раду
обезбеђују се применом савремених техничких, ергономских, здравствених,
образовних, социјалних, организационих и других мера и средстава за
отклањање ризика од повређивања и оштећења здравља запослених, и/или
њиховог свођења на најмању могућу меру.
Сви фактори који настају у процесу рада на радном месту и у радној околини, а који могу да проузрокују или изазову повреду на раду или оштећење
здравља, односно обољење запосленог представљају опасности и штетности у
смислу прописа о безбедности и здрављу на раду. Ради препознавања и процењивања изложености запосленог опасностима и штетностима и предузимања
мера да се исте отклоне или сведу на објективно најмању могућу меру.
Процена ризика и примена мера за безбедан и здрав рад пре почетка рада
запосленог на радном месту јесте основни принцип превенције од повреда на
раду, професионалних обољења и обољења у вези са радом који, узимајући у
обзир природу његове примене, можемо да дефинишемо као проактиван
принцип. Поред тога што помаже послодавцу у спречавању, предупређивању или
минимализовању могућности да запослени буду угрожени односно изложени
опасностима и штетностима током обављања својих радних активности, тако
постављен принцип процене ризика помаже послодавцу и у промовисању
компетентности и ефикасности његове пословне политике и спровођењу радних
процеса.
Избор превентивних мера, којима се спречавају, отклањају или
минимализују могућности повређивања, односно обољевања запослених на
радном месту, приликом обављања њихових радних активности, условљава
претходно препознавање опасности и штетности и њихово вредновање ради
утврђивања приоритета у решавању.
3. РАДНО МЕСТО
Основна производна јединица сваког производног процеса је радно место
на ком је предвиђено да се код послодавца за обављање радних задатака ангажује
један или више радника.
Појам радно место се, према Закону, дефинише као простор намењен за
обављање послова код послодавца (у објекту или на отвореном као и на привременим или покретним градилиштима, објектима, уређајима, саобраћајним
средствима, и сл.) у којем запослени борави или има приступ у току рада и који
је под непосредном или посредном контролом послодавца.
15
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
Подела радних места, на основу четири основна критеријума, приказана
је у табели 1.
Радна места се могу разврстати, на основу најзначајнијег критеријима –
карактер рада, у три групе радних места:
- стационарна (фиксна) радна места, која су везана за фиксни објекат
(нпр. производни погони, канцеларије, школе, здравствене установе и
др.);
- променљива радна места (нпр. градилишта, докови и др.) и
- покретна радна места (нпр. теренско пружање услуга, комуналне
службе и др.).
Табела.1.: Подела радних места
4. ОБАВЕЗЕ ПОСЛОДАВАЦА
Послодавац је дужан да обезбеди запосленом рад на радном месту на
којем су спроведене мере за безбедан и здрав рад утврђне у Прегледу мера за
безбедан и здрав рад на радном месту. Законска регулатива је дефинисана на
основу :
-
Закона о безбедности и раду (Сл. гласник РС, бр. 101/2005) и
-
Правилника о превентивним мерама за безбедан и здрав рад на
радном месту ("Сл. гласник РС", бр. 21/2009),
Поред тога усвојено је још мноштво Правилника , као што је
Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при
коришћењу опреме за рад са екраном (Слузбени гласник РС број 106. из 2009.
год.) затими и Правилник за ручно преношење терета, излагање хемијским
материјама, азбесту и остали Правилници.
16
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
5. ПРАВИЛНИК О ПРЕВЕНТИВНИМ МЕРАМА ЗА БЕЗБЕДАН И
ЗДРАВ РАД НА РАДНОМ МЕСТУ
Овим правилником прописују се минимални захтеви које је послодавац
дужан да испуни у обезбеђивању примене превентивних мера за безбедан и здрав
рад на радном месту.
Радно место, у смислу овог правилника, јесте простор намењен за
обављање послова код послодавца у објекту намењеном за радне и помоћне
просторије или у објекту намењеном за рад на отвореном простору, у којем
запослени борави или има приступ у току рада и који је под непосредном или
посредном контролом послодавца.
Радне просторије и простор намењен за рад на отвореном, у смислу овог
правилника, јесу просторије и простор у којима се обављају процеси рада.
Помоћне просторије јесу просторије које су намењене за хигијенске,
санитарне и друге потребе запослених (просторије за одмор, санитарне
просторије, просторије за пружање прве помоћи, просторије за повремено
загревање запослених и др.).
Овај правилник не примењује се на:
1) саобраћајна средства возила и транспортна средства;
2) привремена или покретна радна места;
3) надземну и подземну експлоатацију руда и дубинско бушење;
4) пловила за улов рибе;
5)пољопривредно, шумско и друго земљиште на коме послодавци
обављају делатност, а који су удаљени од њихових објеката намењених за радне
и помоћне просторије или објеката намењених за рад на отвореном простору.
Послодавац је дужан да запосленима или њиховим представницима за
безбедност и здравље на раду обезбеди све информације које се односе на
безбедност и здравље на раду, а нарочито о мерама које се предузимају у циљу
остваривања безбедних и здравих услова за рад на радном месту.
Послодавац и запослени и/или њихови представници за безбедност и
здравље на раду дужни су да сарађују у вези са питањима која се односе на
безбедност и здравље на радном месту.
Послодавци који су, пре ступања на снагу овог правилника, започели
обављање делатности, односно обезбедили запосленом рад на радном месту на
којем су примењене опште мере заштите на раду за грађвинске објекте намењене
за радне и помоћне просторије, дужни су да своје пословање ускладе са
одредбама овог правилника у року од три године.
a.
ПРЕГЛЕД МЕРА ЗА БЕЗБЕДАН И ЗДРАВ РАД НА
РАДНОМ МЕСТУ према правилнику
Стабилност и чврстоћа
Објекти намењени за радне и помоћне просторије и објекти намењени за
рад на отвореном морају да имају структуру и стабилност који одговарају
њиховој намени.
17
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
Инсталације
b.
Електричне инсталације
-
-
-
Морају бити пројектоване и постављене тако да не представљају
опасност која може бити узрок пожара или експлозије. Сва лица
морају бити заштићена од опасног дејства ел. струје, односно од
опасности директног или индиректног додира инсталација и опреме
под напоном;
При пројектовању, постављању и избору материјала и заштитних
уређаја мора се узети у обзир висина напона, спољашњи утицаји и
компетентност лица која имају приступ деловима инсталација;
Ел. Инсталације, а нарочито оне које су изложене спољашњим
утицајима, морају се редовно прегледати и одржавати у исправном
стању.
i.
-
-
-
Инсталације за развођење флуида (компримовани ваздух, гасови,
паре, вода технолошки раствори и течности) морају бити
пројектоване и постављене тако да не представљу опасност која може
узроковати пожар или експлозије;
Сва лица морају бити заштићена од штетног дејства флуида који се
разводи инсталацијама, односно од ризика насталих штетним
деловањем флуида;
Инсталације за развођење флуида, а посебно инсталација којим се
разводе запаљиви, експлозивни, отровни или загушљиви флуиди,
морају се редовно прегледати и одржавати у исправном стању
c.
-
-
-
Инсталације за развођење флуида
Саобраћајне површине и излази за евакуацију у случају
опасности
Саобраћајне површине и излази за евакуацију у случају опасности
морају увек да буду слободни и омогућавати излаз најкраћом
саобраћајном површином до безбедног подручја.
У случају опасности, запосленима мора бити обезбеђена
благовремена и безбедна евакуација са свих радних места.
Број, распоред и величина саобраћајних површина и излаза за
евакуацију у случају опасности зависе од врсте опреме за рад која се
користи, величине објекта у којем се налазе радна места и највећег
броја лица која могу бити присутна у објекту.
Врата за евакуацију у случају опасности морају се отварати у правцу
излаза из објекта. Коришћење клизних или ротационих врата, као
врата за евакуацију у случају опасности није дозвољено. Врата за
евакуацију у случају опасности не смеју да буду закључана или на
18
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
-
-
-
други начин блокирана тако да их свако лице које треба да их користи
не може лако и брзо отворити.
Саобраћајне површине и излази за евакуацију морају бити обележени
одговарајућим ознакама, у складу са прописима о безбедности и
здрављу на раду. Ознаке морају да буду постављене на одговарајућим
местима и постојане.
Врата за евакуацију у случају опасности не смеју да буду закључана.
Саобраћајне површине и излази за евакуацију у случају опасности,
као и саобраћајне
површине и врата која омогућавају приступ њима, морају бити
слободни од било каквих препрека тако да се могу користити у
сваком тренутку без сметњи.
Саобраћајне површине и излази за евакуацију у случају опасности
који захтевају
осветљење, морају имати безбедносно осветљење одговарајућег
интензитета у случају престанка општег осветљења, односно
престанка снабдевања електричном енергијом.
d.
-
-
Откривање и гашење пожара
Откривање и гашење пожара мора да буде обезбеђно у складу са
прописима о заштити од пожара, а нарочито да:
у зависности од величине и намене објекта, опреме за рад, физичких и
хемијских
карактеристика присутних материја и највећег могућег броја
присутних лица у објекту, на радним местима се мора обезбедити
довољан број уређја и инсталација за гашење пожара и, где је то
потребно, за откривање и јављање пожара;
опрема за гашење пожара која није уграђна мора да буде лако
доступна,
једноставна за употребу и обележена одговарајућим ознакама које
морају бити постојане и постављене на одговарајућим местима.
e.
Проветравање на радним местима у затвореном простору
На радним местима у затвореном простору мора да буде обезбеђена
довољна количина свежег ваздуха, узимајући у обзир радне методе и активности,
односно послове који се обављају у процесу рада и физичке напоре који се
захтевају од запослених.
Када се користи систем принудног проветравања, тај систем мора се
одржавати у исправном стању. Систем за принудно проветравање ваздуха мора
бити опремљен уређајем за јављање квара.
Ако се користе уређаји за климатизацију или вентилацију, рад тих уређаја
не сме изазивати непријатност запосленима услед повећане брзине струјања
ваздуха.
19
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
Све наслаге прашине и нечистоће у уређајима за климатизацију или
вентилацију, које могу да угрозе здравље запослених услед загађења ваздуха,
морају да буду одмах уклоњене.
f.
Температура у радним и помоћним просторијама
У току рада температура у радним и помоћним просторијама у којима се
налазе радна места мора да буде одговарајућа, у зависности од метода рада и
активности, као и физичког оптерећења запослених, осим на радним местима на
којима је условљена технолошким процесом.
g.
Природно и вештачко осветљење радних и помоћних
просторија
Радна места морају да имају, у највећој могућој мери, довољно природне
светлости и морају бити опремљена изворима вештачког осветљена који морају
да обезбеде адекватну осветљеност у циљу остваривања безбедних и здравих
услова рада.
Инсталације за осветљавање радних и помоћних просторија морају да
буду постављене тако да не представљају опасност за запослене која би се
појавила у зависности од врсте осветљења.
Радна места где су запослени посебно изложени ризицима у случају
нестанка вештачког осветљења, морају бити опремљени безбедносним
осветљењем одговарајуће јачине.
Осветљење на радним местима се обезбеђује и одржава у складу са
условима технолошког процеса тако да осветљеност радног места буде
равномерна и уједначена. Боја вештачког осветљења која се користи не сме да
утиче на препознавање ознака за безбедност и здравље на раду.
h.
Подови, зидови, таванице и кровови радних и помоћних
просторија
Подови радних и помоћних просторија не смеју имати опасне избочине,
рупе или нагибе и бити клизави и морају бити стабилни и чврсти. Поред тога
морају се спровести и следеће мере:
- Подови радних и помоћних просторија морају да буду адекватно
топлотно изоловани, узимајући у обзир врсту послова и физичке
активности запослених.
- Подови радних просторија у којима се запослени задржава дуже од
два сата, ради обављања радних активности, морају имати
коефицијент топлотне проводљивости мањи од 6 W/м2К.
- Површине подова, зидова и таваница у просторијама морају да буду
такви да могу да се чисте или одржавају на потребном нивоу
хигијене.
20
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
-
-
-
-
-
Подови, зидови и таванице радних и помоћних просторија морају да
буду отпорни на оштећење од механичких и других утицаја,
водонепропусни и изведени тако да обезбеђју заштиту од
атмосферских утицаја, буке и вибрација и спречавају продирање
опасних материја.
Подови радних просторија морају да буду електро-проводљиви или
електро-изолациони у зависности од услова технолошког процеса.
Подови радних просторија морају да буду изведени са нагибом према
отворима одводних канала, ако у просторијама може доћи до
разливања течности или кондензације водене или других пара.
Зидови радних и помоћних просторија морају да буду изведени тако
да се код отвора у зиду чија је висина парапета мања од 90 цм
поставља заштитна ограда.
Провидни или прозрачни зидови, а нарочито преградни зидови од
стакла, у просторијама или у близини радних места и саобраћајних
површина морају бити видно означени и израђени од безбедног
материјала или на тим местима морају да буду заштићени тако да
запослени не могу да дођу у контакт са њима или да претрпе повреду
у случају њиховог лома.
Приступ крововима који су израђни од недовољно чврстог материјала
не сме бити дозвољен, осим у случају када је обезбеђена опрема или
су предузете посебне мере за безбедан рад на крову.
i.
Прозори и кровни прозори
Прозори и кровни прозори морају да буду изведени тако да запослени
могу да их отварају, затварају, подешавају или осигурају на безбедан начин. Када
су отворени, не смеју се налазити у таквом положају да изазову опасност за
запослене.
Прозори и кровни прозори морају бити пројектовани и изведени са
опремом или на други начин опремљени уређајима који омогућавају њихово
чишћење без ризика по запослене који обављају то чишћење и остале запослене
који се налазе у непосредној близини.
j.
Врата и капије
Положај, број и димензије врата и капија као и материјали од којих су
израђени морају да буду одређени у зависности од природе и намене просторија
или простора. Поред тога :
- Провидна врата морају бити обележена одговарајућим, лако
уочљивим ознакама.
- Салонска врата и капије морају да буду провидна или да имају
провидне површине.
- Ако провидне или прозрачне површине на вратима и капијама нису
израђене од безбедних материјала и ако постоји опасност, да у
21
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
-
-
-
-
случају лома врата или капије, запослени претрпе повреду те
површине морају бити заштићене од лома.
Клизна врата морају да буду уграђена са безбедоносним уређајем који
спречава да врата искоче из шина и да се сруше.
Врата и капије које се отварају на горе морају да буду уграђене са
механизмом који спречава њихов пад.
Врата дуж саобраћајних површина за евакуацију морају да буду
обележена на одговарајући начин и изведена да се могу отварати са
унутрашње стране брзо и лако у сваком тренутку без било каквих
препрека или помагала док су запослени присутни на радним
местима.
У непосредној близини капија које су намењене за пролаз возила,
морају да буду и посебна врата за пролаз лица, уколико пролаз лица
кроз те капије није безбедан. Та врата морају бити видно обележена и
увек слободна.
Врата на механизовани погон морају да функционишу тако да
запослени нису изложени опасностима од настанка повреда. Та врата
морају да буду уграђена са заштитном блокадом за тренутно
заустављање која мора да буде лако уочљива и приступачна. Уколико
се, у случају нестанка напајања, врата не отварају аутоматски, мора
бити могуће ручно их отворити.
Врата на просторијама код којих постоји опасност од експлозије,
израђују се од
материјала који не може да произведе варницу, а постављају се тако
да се отварају у правцу излаза.
k.
Саобраћајне површине - опасне зоне
Саобраћајне површине, укључујући степеништа, непокретне лестве,
места и рампе за утовар и истовар, морају бити размештени и изграђени тако да
се обезбеди једноставан, безбедан и одговарајући приступ лицима и возилима на
начин да запослени који раде у близини тих саобраћајних површина не буду
изложени опасностима.
- Димензије саобраћајних површина за кретање лица и/или превоз робе
морају да буду одређене у зависности од броја могућих корисника и
врсте активности које се обављају.
- Ако се саобраћајне површине користе за кретање возила, мора се
обезбедити довољно широк и безбедан пролаз за кретање лица.
- Између саобраћајних површина за кретање возила и врата, капија,
пролаза за лица, ходника и степеништа потребно је обезбедити
довољну ширину пролаза.
- У зависности од намене радне просторије и врсте опреме, саобраћајне
површине морају бити видно обележене одговарајућим ознакама.
22
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
Саобраћајне површине се морају редовно контролисати и одржавати
у исправном стању.
- Саобраћајне површине се постављају у нивоу пода тако да одступање
не прелази +/- 1,0 цм.
Саобраћајне површине и пролази у радним просторијама морају да буду
изведени тако да њихова ширина буде једнака или већа од одговарајуће
вредности наведене у Табели 1.
-
Табела 1.: Саобраћајне површине и пролази у радним просторијама
Ако на радним местима постоје места којима је приступ ограничен опасне зоне, те зоне морају да буду опремљене направама које спречавају
приступ неовлашћеним лицима. Потребно је предузети одговарајуће мере у циљу
заштите запослених који су овлашћени да улазе у опасне зоне. Опасне зоне
морају бити јасно обележене одговарајућим ознакама.
l.
Степеништа
Степеништа се изводе и одржавају тако да обезбеђују:
- несметано излажење из свих делова објекта;
- потребну пропусну моћ;
- најкраћи пут према излазу из објекта са јасно означеним смером
кретања ка степеништу.
- Степеништа се изводе са степеницама једнаког облика и димензија.
- Завојно степениште изводи се тако да, на најужем делу, ширина
газишта не буде мања од 10 цм.
- На степеништу које има преко 10 степеника заштитна ограда се
поставља са обе стране, а на степеништу до 10 степеника, уколико не
премошћава подлогу на коју се може пасти са висине веће од 1 м,
ограда се може поставити само са једне стране.
m. Заштитне ограде
Пролази, прелази, радне платформе и сва радна места на висини већој од
1 м од пода или подлоге на коју се може пасти, ограђују се заштитном оградом.
23
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
Заштитне ограде изводе се тако да обезбеђују:
- стабилност појединих елемената, међусобне везе елемената и ограде у
целини,
- прорачунатих на најнеповољније хоризонтално и вертикално
оптерећење, које се може појавити;
- конструкцију ограде са таквим распоредом елемената, у равни ограде,
да једна димензија слободног отвора у огради не буде већа од 25 цм;
- да елементи испуне ограде буду са унутрашње стране стуба ограде;
- да висина од површине пода или подлоге до горње ивице ограде не
буде мања од 100 цм, а код косих ограда на степеништима, да висина
буде најмања 100 цм мерено вертикално од средине газишта до горње
ивице ограде;
- да крајеви елемената ограде буду чврсто ослоњени, да не буду
постављени у облику препуста;
- да површине елемената ограде буду глатке и без неравнина о које би
се могли
- повредити делови тела запослених или закачити одећа.
n.
Посебне мере за покретне степенице и стазе
Покретне степенице и стазе морају да функционишу безбедно. Покретне
степенице и стазе морају да буду опремљене са свим неопходним заштитним
уређајима и лако уочљивим и доступним заштитним блокадама.
o.
Места и рампе за утовар и истовар
Места и рампе за утовар и истовар морају да одговарају димензијама
терета којим се манипулише. Поред тога мора се водити рачуна и о следећем:
- Места и рампе за утовар и истовар морају да имају најмање један
излаз, а када је то технички могуће морају имати излазе на две стране.
- Рампе за утовар и истовар морају да буду обезбеђене тако да се
спречава пад запослених.
- Места и рампе за утовар и истовар морају да имају структуру и
стабилност који одговарају њиховој намени.
- Саобраћајне површине ка местима и рампама за утовар и истовар
морају да буду очишћене од леда и снега и посуте песком или
шљунком.
- Ширина саобраћајних површина из тачке 15.5. не сме бити мања од 5
м при двосмерном кретању возила, односно 3 м при једносмерном
кретању возила.
- Приликом постављања возила на местима и рампама за утовар и
истовар, растојање између возила која стоје у колони не сме бити
мање од 1 м, а растојање између возила која стоје једно поред другог
не сме бити мање од 1,5 м.
- Брзина кретања возила на местима и рампама за утовар и истовар и
саобраћајним површинама ка њима не сме бити већа од 10 км/х, а у
затвореним магацинима и складиштима не сме бити већа од 5 км/х.
- Места и рампе за утовар и истовар морају бити ноћу осветљене
светлошћу јачине најмање 10 Лx.
24
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
p.
Димензије радних и помоћних просторија - слободан простор
за запослене
Радне просторије морају имати довољну висину, површину пода и
ваздушни простор тако да је запосленима омогућено да безбедно обављају свој
рад, без ризика по њихову безбедност, здравље и благостање на раду, а
вредности чисте висине, површине и запремине по једном запосленом морају
бити једнаке или веће од одговарајућих вредности наведених у Табели 3.
Табела 3
Чистом висином просторије, сматра се светла висина од завршеног пода
до завршене таванице без неравнина, инсталација и уређаја.
Слободном површином пода, сматра се површина пода без опреме за рад,
инсталација, материјала, готових производа и инвентара, осим радног стола и
столице.
Слободном запремином, сматра се ваздушни простор, без опреме за рад,
инсталација, инвентара и простора који се користи за складиштење.
Величине слободних простора на радним местима морају бити такве да
омогућавају запосленима несметано кретање ради обављања радних активности.
Чиста висина помоћних просторија обезбеђује се и одржава тако да не
буде мања од 2,60 м.
Привремени објекти (типа контејнера или киоска), у којима се налазе
просторије за радна места, могу се користити за радна места, ако чиста висина
просторија није мања од 2,20 м.
q.
Просторије за одмор
У циљу обезбеђивања безбедности и здравља, запосленима морају да
буду обезбеђене приступачне просторије за одмор у зависности од врсте послова
и броја присутних запослених.
25
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
Ове одредбе се не односи на запослене који раде у канцеларијама или
сличним радним просторијама, у којима је обезбеђен одговарајући одмор током
паузе.
Просторије за одмор морају да буду довољно велике и опремљене
одговарајућим бројем столова и седишта са наслоном за довољан број
запослених. У тим просторијама потребно је спровести одговарајуће мере како
би се заштитили непушачи од штетног утицаја дуванског дима.
Ако се просторије за одмор користе за узимање хране морају да имају
умиваоник са топлом и хладном водом и обезбеђно проветравање.
Ако у току рада долази до редовних и честих прекида рада, а просторија
за одмор није обезбеђна, мора се обезбедити друга просторија у којој запослени
могу да бораве у току тих прекида. У тим просторијама предузимају се
одговарајуће мере како би се заштитили непушачи од штетног утицаја дуванског
дима.
Труднице и мајке које доје
r.
Трудницама и мајкама које доје мора се обезбедити да, у одговарајућим
условима, легну и одморе се.
Санитарне просторије
s.
i.
Гардеробе и гардеробни ормани
Адекватне гардеробе и гардеробни ормани морају да буду обезбеђени за
запослене који користе радна одела и униформе уколико се због здравствених
или других разлога не може очекивати да се пресвлаче у другим просторијама.
Гардеробе морају бити приступачне, довољног капацитета и да имају места за
седење.
Гардеробе морају да буду довољно велике и да у њима сваки запослени
има могућност да закључа своју личну одећу и ствари у току радног времена.
Када околности то захтевају (нпр. опасне материје, влага, нечистоћа и сл.) морају
се обезбедити услови у којима се радна одећа чува на месту одвојено од личне
одеће и ствари.
Неопходно је обезбедити одвојене гардеробе или одвојено коришћење
гардероба за мушкарце и жене.
Уколико није неопходно обезбедити гардеробе, тада за сваког запосленог
мора да буде обезбеђен простор у којем може да одложи своју личну одећу.
Температура ваздуха у гардеробама не сме да буде мања од 17ºЦ.
ii.
Тушеви и умиваоници
За запослене мора да буде обезбеђен довољан број одговарајућих тушева,
ако то захтева природа посла или из здравствених разлога, а нарочито за
запослене који обављају послове при којима долази до прљања, квашења тела и
26
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
одеће, знојења и појаве прашине, као и за запослене који раде са отровним,
заразним или јонизујућим материјама и запослене који учествују у процесу
прераде прехрамбених производа или израде стерилних материјала.
Неопходно је обезбедити одвојене тушеве или одвојено коришћење
тушева за мушкарце и жене. Купатила са тушевима морају бити довољно велика
како би сваки запослени могао да се опере без ограничења у погледу услова или
одговарајућих хигијенских стандарда. Тушеви морају да имају топлу и хладну
текућу воду.
Број тушева у купатилу одређје се зависно од врсте послова и броја
присутних запослених, тако што се:
- за послове код којих долази до појаве штетних материја, прашине и
јачег знојења, или долази до квашења обуће и одеће обезбеђује један
туш на највише пет запослених;
- у случају кад се не појављују штетне материје обезбеђује се један туш
на највише десет запослених;
- за послове код којих не долази до јачег знојења, прашине, квашења
обуће и одеће, односно код којих не долази до појаве штетних
материја обезбеђује се један туш на највише 20 запослених.
- у близини радних места и гардероба мора да буде обезбеђен довољан
број умиваоника са текућом водом (топлом водом ако је потребно).
Неопходно је обезбедити одвојене умиваонике или одвојено
коришћење умиваоника за мушкарце и жене, уколико то захтевају
разлози за приватност.
- У умиваоницима запослени морају имати на располагању средства за
умивање и дезинфекцију руку, као и средство за сушење руку.
 Ако су просторије са тушевима или умиваоницима одвојене од гардероба,
те просторије морају да буду непосредно повезане.
iii.
Тоалети
У близини радних места, радних просторија, просторија за одмор,
гардероба и просторија са тушевима, морају бити обезбеђне посебне просторије
са одговарајућим бројем тоалета и умиваоника. Потребно је обезбедити одвојене
тоалете или одвојено коришћење тоалета за мушкарце и жене.
t.
Просторије за пружање прве помоћи
У зависности од величине објекта, врсте послова и учесталости повреда
на раду мора да буде обезбеђена једна или више просторија за пружање прве
помоћи. Где постоји већа могућност настанка повреда на раду на сваких 100
запослених мора да буде обезбеђена најмање једна просторија за пружање прве
помоћи.
Просторије за пружање прве помоћи морају бити опремљене неопходним
инсталацијама, опремом за пружање прве помоћи и приступачне за манипулацију
27
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
носилима. Просторије за пружање прве помоћи морају бити обележене
одговарајућим ознакама.
Опрема за пружање прве помоћи мора да буде доступна и приступачна на
свим местима где услови рада то захтевају и обележена у складу са прописима.
Адреса и број телефона најближе службе хитне помоћи и здравствене
установе, као и имена запослених који су оспособљени и одређени за пружање
прве помоћи, морају бити истакнути на видном месту.
u.
Просторије за повремено загревање запослених
Просторије за повремено загревање запослених морају бити обезбеђене
за запослене који обављају послове у магацинима, складиштима, хладњачама или
на отвореном простору, а њихова величина одређује се у зависности од броја
запослених који ће их истовремено користити.
Температура ваздуха у просторијама за повремено загревање запослених
не сме да буде мања од 15ºЦ.
v.
Запослени са инвалидитетом
Радна места морају да буду организована тако да се узме у обзир
приступачност радног места (врата, пролази, степеништа, помоћне просторије и
др.) запосленима са инвалидитетом.
w. Радна места у објектима намењеним за рад на отвореном или
наотвореном простору
Радна места, саобраћајне површине и други простори или инсталације
који се налазе на отвореном, а на којима раде или их користе запослени
приликом обављања својих радних активности морају да буду организовани на
начин да омогуће безбедно кретање лица и возила.
Ово се односи на главне саобраћајне површине на локацији послодавца,
на саобраћајне површине које се користе за редовно одржавање, прегледе и
испитивање инсталација, као и на места и рампе за утовар и истовар.
Простор за рад на отвореном мора бити осветљен вештачким осветљењем
када природно осветљење није задовољавајуће.
Радна места на отвореном простору морају бити тако уређена да
запослени који раде на тим рандим местима:
- буду заштићени од неповољних временских прилика и предмета који
могу пасти;
- нису изложени нивоима физичких, хемијских, биолошких или
осталих штетности који су штетни по безбедност и здравље;
28
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
-
могу брзо да напусте своја радна места и да се склоне на безбедно
подручје;
имају обезбеђену прву помоћ;
не могу да се оклизну и падну.
у непосредној близини места где се обављају технолошки процеси на
отвореном простору или врши транспорт опасних материја,
постављају се славине или тушеви са чистом, текућом водом.
x.
Саобраћајне површине на отвореном простору
На саобраћајним површинама на којима се крећу возила, обезбеђују се:
- саобраћајни знаци и везе са путевима у складу са прописима о
безбедности саобраћаја;
- прописано осветљење за време рада ноћу и у условима смањене
видљивости;
- посебне површине за паркирање путничких и теретних возила;
- посебни знаци упозорења, сигнали или браници на местима која
немају довољну прегледност.
Ширине саобраћајних површина и растојања за слободно кретање возила
и терета морају бити једнаке или веће од одговарајућих вредности наведених у
Табели 4.
29
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
Табела 4.: Саобраћајне површине на отвореном простору
Разводи инсталација (електричне енергије, водовода, канализације,
гасова, пара, компримованог ваздуха и сл.) постављају се изван саобраћајних
површина и других места где постоји могућност њиховог механичког оштећења.
6. ЗАКЉУЧАК
Најбитнији услов за смањење ризика на радном месту је одржавање
саобраћајница, грађевинских објеката, радних и помоћних просторија и
припадајућих уређаја и постројења у стању које ће омогућити безбедан рад и
очување здравља запослених радника. Поред тога послодавац је обавезан
запосленима да обезбеди и да на употребу средства и опрему личне заштите на
раду према захтевима сваког радног места (рад на отвореном при различитим
атмосферским догађањима и другим условима), за случај, када се применом
техничких мера безбедности и здравља на раду не могу отклонити присутне
штетности односно опасности.
7. ЛИТЕРАТУРА:
1.
***: Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад
на радном месту ("Сл. гласник РС", бр. 21/2009)
2.
Безбедност и здравље на раду, ЗНР, БЗР, БЗНР, БиЗНР, Акт о
процени ризика, Теленор, 2008.
3.
***: Закон о безбедности и раду (Сл. гласник РС, бр. 101/2005)
4.
Б. Николић, З. Букта, Д. Гавански, С. Спаић, Процена ризика на
радном месту, процена ризика, ВТШНС, Нови Сад 2008.
5.
Б. Гемовић, М. Лабан, З. Букта, Б. Николић, Процена ризика први корак ка OHSAS-У, ЈУСК , 2008, Нови Сад
30
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
31
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
32
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
33
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
34
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
35
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
36
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
37
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
38
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
39
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
ИСПИТИВАЊЕ УСЛОВА РАДНЕ ОКОЛИНЕ
Весна Петровић1,
ЦИЉ И СВРХА ПРЕДАВАЊА
У овом раду је приказана методологија испитивања микроклиматских фактора,
осветљења и најраспрострањенијих физичких штетности. За сваку од наведених
методологија приказани су параметри који их карактеришу, истакнуте су дозвољене
вредности, према важећим правлницима у Републици Србији и наведене последице до
којих долази код лица изложених прекомерним вредностима параметара.
Кључне речи: микроклима, осветљење, физичке штетности.
INVESTIGATION OF ENVIRONMENTAL
WORKING CONDITIONS
AIMS AND OUTCOMES
This paper presents research methodology of microclimatic factors, lighting and the
most widespread physical hazards respectively. For each of the stated methodologies are given
characteristic parameters, allowed values according to regulations valid in the Republic of
Serbia, and consequences occurring in persons exposed to excessive values of the parameters.
Key words: microclimate, lighting, physical hazard.
1. УВОД
Значај испитивања услова радне околине у новом Закону о безбедности и
здрављу на раду (Сл.гласник РС 101/05) је истакнут, јер је садржан у самом
наслову закона. Да би током обављања радних задатака био испуњен услов
«здравље на раду» неопходно је обезбедити услове радне околине који ће
онемогући настајање повреда и професионалних обољења. Повољна радна
средина омогућава рад у оптималним условима, што се повољно одражава на
здравље радника као и на његове радне способности.
У раду је дат приказ испитивања микроклиме и осветљења, којим треба
да су обухваћене све радне просторије у предузећима, и презентовано је
испитивање буке и вибрација, као најраспрострањенијих физичких штетности.
2. ИСПИТИВАЊЕ МИКРОКЛИМЕ
1
Висока техничка школа струкових студија у Новом Саду, Школска бр. 1
40
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
Климатски услови у затвореном простору називају се микроклима, a
њени елементи су:
 Температура ваздуха,
 Влажност ваздуха и
 Брзина струјања ваздуха.
Испитивање микроклме, према Правилника о поступку прегледа и
испитивања опреме за рад и испитивања услова радне околине врши се у летњем
и зимском периоду са перидичношћу на 3 године. Испитивање микроклиме
(температура, брзина струјања ваздуха и релативна влажност ваздуха) врши се у
радној средини у којој се обавља процес рада, односно у којој се запослени креће,
или задржава дуже од два сата у току радне смене.
Испитивање микроклиме у радној просторији чија је површина до 100 m2
врши се најмање на једном мерном месту, a у радној просторији чија је површина
већа од 100 m2 испитивање се врши најмање на сваких следећих 100 m2 по једно
мерење.
Испитивање микроклиме у летњем периоду се врши када је спољна
температура изнад 15 0C, a у зимском периоду када је спољна температура испод
5 0C, у условима када раде сви технолошки капацитети (оруђа за рад, уређaји,
инсталације и др.), као и уређаји за загревање.
Елементи микроклиме се мере на нивоу 1,2 m од пода просторије.
Добијене вредности се упоређују са нормативима за температуру,
влажност ваздуха и брзину струјања ваздуха (Правилник о општим мерама
заштите на раду за грађевинске објекте намењене за радне и помоћне просторије),
табела 1, како би се утврдило да ли су микроклиматски услови задовољавајући.
Табела 1: Интервали фактора микроклиме у зависности од врсте рада и од
температуре спољашњег ваздуха
Температура спољашњег ватдуха
до+50C
од+50C до+150C
више од +150C
рел.
брз
Врста рада
рел.
брз.
рел.
брз.
тем влаж струјања тем вла струјањ тем
влаж струјања
0
0
0
ж
а
[ C] [%]
[ C]
[ C]
[m/s]
[%]
[m/s]
[%]
[m/s]
0
28 C55
лак рад (без
260 C60
физ.
18-28 мах 75 мах 0,3 18-28 мах 75 мах 0,6 мах 28
мах 0,5
250 C65
напрезања)
0
средњи рад
(лак физ.
рад)
15-28 мах 75 мах 0,5
15-28 мах 75 мах 0,6
тешки рад
(тешки физ. 15-28 мах 75 мах 0,5
рад)
15-28 мах 75 мах 0,6
<24 C73
280 C55
260 C60
мах 28
250 C65
<240 C73
280 C55
260 C60
мах 28
250 C65
<240 C73
Врста рада подразумева физичко напрезање и разликује се:
41
мах 0,7
мах 1,0
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
1. Лаки рад - је рад који се обавља седећи, стојећи или у ходу али не
захтева систематско физичко напрезање, подизање ни пренос терета;
2. Средњи рад – је рад који се обавља уз одређено физичко напрезање,
обавља се претежно стојећи или у ходу, или се врши пренос терета од 2 kg;
3. Тешки рад – је рад који се обавља при систематском физичком
напрезању, сталним кретањем и преношењем терета изнад 20 kg.
3. НАЈРАСПРОСТРАЊЕНИЈЕ ФИЗИЧКЕ ШТЕТНОСТИ
У радним просторијама у којима се јављају друге штетности (физичке,
хемијске или биолошке) неопходно је извршити и њихово испитивање, како би
се утврдило да ли су испуњени услови за «здравље на раду», и евентуално
спровеле одговарајуће мере заштите.
3.1. Испитивање буке у радној средини
Задатак испитивања буке као физичке штетности, је да измери, анализира
вредности и изврши процену штетног дејства у односу на максимално дозвољене
вредности којима човек сме да буде изложен а да не претрпи здравствена
оштећења организма.
Последице које оставља бука могу бити пролазне али и са трајним
патолошким поремећајима. У зависности од интензитета, фреквентног спектра и
времена излагања, физиолошки ефекти се могу испољити на органе чула слуха,
вегетативни нервни систем, срце, крвне судове, органе за варење и др.
Снажан интензитет звука може довести до појачаног рада ендокрилних
жлезда, повећања крвног притиска, убрзаног рада срца, поремећаја у дисању,
сметњи у равнотежи, и др.
Интензитет звука је физичка величина која се дефинише као протекла
енергија кроз јединицу површине постављену нормално на правац простирања
таласа у јединици времена:
p 2 ,
I
(1)
2 c
где је p  - амплитуда осциловања притиска ваздуха,  - густина
ваздуха и c - брзина простирања таласа. Овако дефинисана физичка величина
има јединицу W/m2. У целом опсегу фреквенција које људско ухо може да
региструје, експериментално је утврђено да је највећа осетљивост у интервалу од
1000 до 4000 Hz.
Најнижи интензитет звука који човек може да региструје, при
фреквенцији од 1000 Hz, износи I 0  10 12W / m 2 и представља праг чујности.
Горња граница интензитета звука који код човека изазива осећај бола назива се
граница бола и износи 10 W / m 2 .
Уколико је бука променљива, тада се измерени (меродавни) ниво
одређује као:
1 n

Leq  10 log
N i 100,1LAi  ,
 N i 1


42
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
где је Leq - еквивалентни ниво у dB(A), L Ai - ниво буке у dB(A) који
одговара средњој вредности класног интервала и чија ширина може бити 2, 3, 4
или 5 dB(A), N i - број очитаних мерних резултата који припадају класи, N укупан број очитаних резултатау току мерења и n - број обухваћених класних
интервала.
Нормирање буке представља оцену штетног дејства буке на бази пуног
радног времена у складу са нормативима допуштених нивоа буке који су
прецизно дати у Правилником о мерама и нормативима заштите на раду од
буке у радним срединама.
Дужина трајања мерног интервала се одређује према типу буке.
Минимални интервал мора бити довољно дуг да обухвати цео циклус промена
нивоа посматране буке. Код променљиве буке ниво се у току дана мери у три
мерна интервала, а током ноћи у два интевала. Максимални мерни интервал је за
дан од 6,00 часова до 22,00 часа, а за ноћ – од 22,00 часа до 6,00 часова.
Бука се нормира у односу на:
 неометање разних врста делатности – табела 2
 неометање непосредног споразумевања говором
 неометање посредног споразумевања средствима комуникација
(телефон, радио итд)
 неометање примања звучних сигнала – ниво буке мора бити за
10dB(A) нижи од нивоа звучног сигнала који на одређеном радном месту треба
чути
 заштиту од оштећења органа слуха – ниво буке мора бити нижи од
85dB(A), a ако се врши октавна анализа користи се
 допуштено време излагања буци, с обзиром на ниво буке
Уколико измерени еквивалентни ниво буке пређе допуштени ниво буке
(Табела 2) с обзиром на врсту делатности неопходно је извршити октавну
анализу
Tabela 2.:Допуштени ниво буке с обзиром на врсту делатности
Ред.
број
1
2
3
4
5
Допуштени ниво
буке на радном
месту у dB (A)
ВРСТА ДЕЛАТНОСТИ
Физички рад без захтева за менталним напрезањем и
запажањем околине слухом
Физички рад усмерен на тачност и концентарцију; повремено
праћење и контрола околине слухом; управљање транспортним
средствима
Рад који се обавља под честим говорним командама и
акустичним сигналима
Рад који захтева стално праћење околине слухом. Рад
претежно менталног карактера, али рутински
Рад претежно менталног карактера који захтева концентарцију,
али је рутински.
Ментални рад усмерен на контролу рада групе људи који
обавља претежно физички рад. Рад који захтева концентрацију
или непосредно комуницирање говором и телефоном.
43
a
b
v
85
85
80
80
75
70
75
70
60
70
65
55
-
60
50
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
Ред.
број
Допуштени ниво
буке на радном
месту у dB (A)
ВРСТА ДЕЛАТНОСТИ
a
6
7
8
9
b
v
Ментални рад усмерен на контролу рада групе људи који
обавља претежно ментални рад. Рад који захтева концентарцију,
непосредно комуницирање гоовром и телефоном. Рад искључиво 55 45
везан за разгоовре преко комуникационих средстава (телефон,
итд.).
Ментални рад који захтева велику концентарцију, искључење из
околине, прецизну психомоторику или комуницирање са 40
групом људи.
Mentalni rad kao izrada koncepcija, rad vezan za veliku odgovornost,
35
komuniciranje radi dogovora sa grupom ljudi.
Концерти и позоришне сале.
30
a – Означава буку коју прави оруђе за рад ули уређаји којим радник рукује или га
послужује.
b - – Означава буку коју прави оруђе за рад ули уређај којим радник не рукује нити га
послужује.
c - Означава буку коју стварају не производни извори (уређаји за вентилацију или
климатизацију, суседна организација, улични саобраћај, итд.)
Инструменти за мерење буке у радним просторијама морају да задовољавају
стандард JUS N. R6. 032-прецизни звукомери.
3.2. Испитивање вибрација у радној средини
Испитивање вибрација обухвата мерење, анализу и упоређивање
измерених величина са дозвољеним вредностима у циљу заштите лица
који су изложени.
Инструмент за мерење
вибрација се назива „виброметар“. Они у себи садрже
давач убрзања вибрација,
који ради на принципу
пиезоелектричног ефекта.
Вибрације
које
се
испитују са становишта
безбедности и здравља на
раду називају се хумане
вибрације. Оне се испитују
на местима где вибрирају
додирне површине оруђа за
Слика 3.1 Критеријум дозвољених
рад, на радним површинама,
вредности убрзања вибрација у
подовима и алатима на
зависности
од
којима се појављују вибрације и са којима је радник у контакту.
фреквенције и време изложености
44
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
Међународна организација за стандарде (ИСО) је предложила, на
основу досадашњих искустава, да се са становишта штетност дејства на
људе испитују вибрације у интервалу фреквенција од 1-100 Hz
Критеријум дозвољених вредности убрзања вибрација у зависности од
фреквенције и време изложености приказани су на слици 3.1, а они су
дефинисани тако да при овим вредностима не настану значајне биолошко
и психолошке промене на људском организму.
Код прекорачења ових вредности вибрација наступа физички и
психички замор, а тиме се смањују радне способности запослених,
међутим, могућа су и озбиљна обољења, тзв. вибрационе билести.
Горња граница при којој се јавља опасност по здравље је двоструко
већа.
4. ИСПИТИВАЊЕ ОСВЕТЉЕЊА
Циљ прегледа и испитивања је да се установи да ли електрична расвета
објекта у којем се обавља рад задовољава критеријуме безбедности за рад.
Електрично осветљење треба да послужи за две основне сврхе: да пружи
потребно осветљење за рад и да осветли предмет за рекламне сврхе.
Према процесима који условљавају емисију светлости, вештачки извори
се деле на:
- термичке,
- луминесцентне и
- ласерске.
Термички извори
Најраспрострањенији вештачки светлосни извори су термички извори
светлости. Најчешће су то сијалице са металним валкном код којих се електрична
енергија користи за загревање влакна, које затим у усијаном стању емитује
светлост. Влакна се израђују од осмијума, тантала, а најчешће од волфрама, због
његове високе температуре зопљења (3350 K).
Код сијалица са волфрамовим влакном, температура влакна је од 2100 2500 0C, и на овим температурама 4-8 % елетричне енергије се претвара у
светлосну у делу видљиве области. Преостали део енергије се трансформише у
електромагнетно зрачење ултраљубичастог и инфрацрвеног подручја, као и на
топлотну енергију унутар сијалице, која се затим предаје околини.
Луминесцентни извори
Рад ових сијалица се заснива на појави луминесценције. У њима се налазе
две врсте пуњења: основно (натријум, жива или неки други метал) и помоћно,
које је неки племенити гас. Рад ових сијалица почиње тек после испараваља
метала, као основног пуњења у цеви. За поспешавање испаравања служи
помоћно пуњење у коме долази до јонизације, током које се у цеви ослобађа
енергија потребна з аиспаравање метала.
45
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
Светлост из луминесцентних извора трепери у ритму фреквенције мреже
50Нz. Треперење светлости на предметима изазива видну обману познату под
називом стробоскопски ефекат.
Стробоскопски ефекат је привидно кретање неког предмета, које се
разликује од његоовг стварног кретања, или привидно заустављање кретања
предмета када се оно осветљава светлошћу чија јачина колеба одређеном
фреквенцијом. Овај ефекат нерочито се јавља код ротационих машина, кад
људско око при вештачкој светлости није у стању да уочи кретање покретних
делова. Како је ова појава опасна по раднике, стробоскопски ефекат се мора
уклонити. У том циљу предузимају се следеће мере:
- употребити сијалице са већом снагом уколико је осветљење са
сијалицама са ужареним влакном
- за осветљење са флуоресцентним цевима и сијалицама са живином
паром употребити "дуо-спој" или прикључивањем суседних цеви на различите
фазе
- услед сталне промене напона у струјној мрежи, повећати број струјних
кола и евентуално употребити стабилизаторе напона.
Ласерски извори светлости
Ласери емитују кохерентну монохроматску светлост која се може добро
фокусирати на малу површину, где се може добити велика густина енергије, тако
да је њихова примена веома специфична и користи се углавно у индустрији и
медицини.
4.1. Врсте осветљења
Постоје три врсте осветљења: опште, локално и допунско.
Опште осветљење покрива целу просторију и за неке врсте послова
обезбеђује доовљан ниво осветљености. На пример то је случај са учионицама,
салам, жељезничким перонима итд.
Из економских разлога, да би се постигло потребно осветљење на радној
површини, препоручује се локално осветљење у свим просторијама у којима
радна места нису густо распоређена. Ово осветљење је ограничено само на радну
раван, на пример, стона светиљка на писаћем столу, светиљка на радном месту у
радионици итд.
Допунско осветљење се користи када је опште осветљење знатно мање од
потребног за одређени рад, па се потребно осветљење постиже додатним
локалним осветљењем.
Осветљеност је према стандарду JUS U.C9.100:1963 подељена у 6 нивоа,
и за сваки ниво осветљења је дефинисано минимално просечно, опште и
допунско осветљење, табела 4.1.
Стандард је дефинисао и минималне просечне осветљености радних
просторија према врсти рада. Вредности су дате у табели 4.2.
Табела 4.1 Нивои и минималне вредности осветљења радних просторија
46
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
Само
опште Опште са допунским осветљењем
осветљење
опште осветљење
Допунско осветљење
Минимална просечна осветљеност (lx)
Захтеви
Веома мали
мали
средњи
велики
Веома
велики
Изванредно
велики
a
b
a
b
a
b
30
50
80
150
50
80
150
300
30
50
50
80
150
300
300
600
300
600
80
150
600
1000
-
-
150
300
> 600
1000
Напомена: вредности осветљења у колони "a" важе за осветљење са сијалицама са
ужареним влакном, а вредности у колони "b" за осветљености са флуоресцентним цевима или
сличним изворима светлости више температуре боје.
Табела 4.2 Минималне просечне осветљености радних просторија према врсти
посла
Врста
делатности и
просторија,
или
врста
рада
Станови
Трговине
Уреди
установе
Школе
Здравствене
установе
Дрвна
индустрија
Графичка
и
Минимална средња
осветљеност
(lx)
Врста просторија или послова
Ходници, степеништа, подрумске просторије
Купатила
Спаваће собе
Трпезарије, кухиње
Салони и собе за рад
Складишта за привремени смештај робе
Складишта за сортирану робу
Продавнице прерађевина од метала, коже...
Продавнице финих производа и робне куће
Велике робне куће, супермаркети
Просторије за опште послове, архиве, регистратори
Отпрема поште, пријемна места за странке, финији
канцеларијски
послови,
сортирање
поште,
рачуноводство и књиговодство
Техничко цртање
Вежбаонице
Учионице
Сале за цртање, лабораторије
Болесничке собе
Припрема јела, собе болничког особља
Ординације, лабораторије, апотеке
Операционе сале, сале за обдукцију
Резање дврета
Једноставни радови за обраду дрвета
Радови за фину обраду дрвета
Резбарења и томе слични фини послови око дрвета
Припрема литографских плоча, радови око
47
30*, 50
50*, 80
50*, 80
80*,150
80*, 150
50
80
150
300
600
150
150
300
600
150
150
300
80
80
150
600
80
150
300
600
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
Врста
делатности и
просторија,
или
врста
рада
индустрија
Минимална средња
осветљеност
(lx)
Врста просторија или послова
штампарских машина, штампање тапета
Радови на литографским плочама, галванопластика,
сортирање папира
Израда клишеа, дотеривање слога, израда матрица
150
300
600
Вредности осветљења обележене са * се узимају ако је освељење извршено са
сијалицама са металним влакном. Осветљење са флуоресцентним цевима треба да буде
и до 100% веће.
5. ЗАКЉУЧАК
Остварење повољних услова радна средина омогућава рад у оптималним
условима, што се повољно одражава на здравље радника као и на његове радне
способности. Последице изложености неадекватним вредностима микроклиме,
осветљењу, буке и вибрацијама не представљају дирeктну опасност за живот
човека, ипак, прекомерна и дуготрајна изложеност неадекватним вредностима
параметара доводи до оштећења у организму и утиче на квалитет живот.
6. ЛИТЕРАТУРА
1. ***: Закон о безбедности и здрављу на раду, „Службени гласник РС“,
бр. 101/05.
2. Правилник о поступку прегледа и испитивања опреме за рад и
испитивања услова радне околине (Сл. гласник Р. Србије бр. 94/2006)
3. ***: Правилник о општим мерама заштите на раду за грађевинске
објекте намењене за радне и помоћне просторије(Сл. гласник Р.
Србије бр. 94/2009)
4. ***: Правилника о техничким нормативима за електричне
инсталације ниског напона (Сл. лист СФРЈ''', бр. 53/88 и 54/88 и Сл
СРЈ, број 28/95), осветљење (JUS U.C9.100/62)
5. ***: Правилник о мерама и нормативима заштите на раду од буке у
радним просторијама (Сл. Лист СФРЈ, број 21/92)
6. Величковић, J.Д.: Бука и вибрације I i II, “Пунта“, Ниш, 1998.
7. Куртовић, Х. Ш.: Основи техничке акустике, “Научна књига”,
Београд, 1982.
48
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
49
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
50
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
51
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
52
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
53
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
54
БЕЛЕШКЕ
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
55
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
ПЕРИОДИЧНИ И ПРЕВЕНТИВНИ ПРЕГЛЕДИ И
ИСПИТИВАЊА ОПРЕМЕ ЗА РАД
Душан Гавански1, Бранислав Сантрач1
ЦИЉ И ИСХОДИ ПРЕДАВАЊА
У раду су представљени прописани поступци и рокови превентивних и периодичних прегледа и испитивања опреме за рад. Потом је формиран и продискузован алгоритам процедуре издавања стручног налаза након извршеног прегледа и испитивања опреме за рад.
Циљ је рада је систематизовати све поступке неопходне за квалитетно обављање
прегледа и испитивања опреме за рад. Очекивани исход је подизање безбедносне свести
послодавца, лица за безбедност и здравље на раду, запослених, пословођа, груповођа и шефова производње да је једна од најважнијих мера за смањење ризика преглед, испитивање и
одржавање опреме за рад у исправном стању за све време рада.
Кључне речи: прегледи, испитивања, стручни налаз, алгоритам.
PERIODICAL AND PREVENTIVE
EXAMINATION AND TESTING OF WORK EQUIPMENT
AIMS AND OUTCOMES
The paper presents the prescribed methods and deadlines of preventive and periodical
examination and testing of work equipment. Then, the algorithm for the procedure of issuing
the certificate of accomplished examination and testing of work equipment is formed and
discussed.
The aim is to systematize all actions necessary for high-quality examination and
testing of work equipment. The expected result is enhancement of safety awareness of
employers, employees, health and safety engineers, section management, headpersons and
production unit leaders. The ultimate goal is to show that one of the most important measures
for risk reduction is regular checking, examination and maintenance of work equipment in good
repair at all times.
Key words: checking, examination and testing, certificate, algorithm.
1. УВОД
На основу Резолуције о безбедности, хигијени и здрављу на раду Савета
Европске заједнице јуна 1989. године донета је и Директива Савета ЕЕЗ
89/391/ЕЕЗ, о увођењу мера за подстицање побољшања безбедности и здравља на
раду. Ова Директива општег карактера односи се на све гране делатности и пред1
Висока техничка школа струкових студија у Новом Саду, Школска бр. 1
56
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
виђа да свака држава има могућност да прилагоди препоруке и методологије процене ризика националним законодавствима. Директива дефинише одговорности
послодавца и афирмише развијање културе превенције.
Систем безбедности и здравља на раду у Републици Србији заснован је на
Директиви и у складу са њом прво је донет Закон о безбедности и здрављу на раду, којим се промовише принцип превенције професионалних ризика на радном
месту и регулише обавеза послодавца да донесе Акт о процени ризика у писменој
форми, а све у циљу смањења броја повреда на раду, професионалних болести и
болести у вези са радом. На основу Закона, донет је Правилник о начину и поступку процене ризика на радном месту и у радној околини, као најзначајнији
подзаконски пропис на коме се заснива систем превенције промовисан Законом.
Правилник ближе уређује начин и поступак процене ризика од настанка повреда
на раду или обољења запослених на радном месту и у радној околини, као и мере
за њихово отклањање. 1,2
Избор и спровођење мера за отклањање, спречавање или смањење ризика
је суштински део Акта о процени ризика и главна сврха целог посла. Мере могу
да буду разновсне, али према Правилнику најмање обухватају 3:
- преглед, испитивање и одржавање у исправном стању средстава за
рад,
- обезбеђивање прописаних услова за безбедан и здрав рад,
- оспособљавање запослених за безбедан и здрав рад,
- обезбеђивање, одржавање и испитивање опреме и средстава за личну
заштиту на раду и
- упућивање запослених на превентивне лекарске прегледе.
На основу члана 15. став 2. Закона о безбедности и здрављу на раду
министар рада, запошљавања и социјалне политике донео је Правилник о
поступку прегледа и испитивања опреме за рад и испитивање услова радне
околине, којим се између осталог обухвата и мера преглед и испитивање опреме
за рад, што је и тема рада.
2. ПРЕГЛЕДИ И ИСПИТИВАЊА ОПРЕМЕ ЗА РАД
Под опремом за рад, према усвојеној дефиницији у чл.4 Закона, подразумевају се машине, уређаји, постројења, инсталације, алати и слично, који се користе у процесу рада.
У овом делу рада дају се одговори, у складу са Правилником о поступку
прегледа и испитивања опреме за рад и испитивање услова радне околине, на
следећа питања:
 Које врсте прегледа и испитивања опреме за рад постоје ?
На опреми за рад врше се превентивни и периодични прегледи и
испитивања. Циљ вршења превентивних и периодичних прегледа и
испитивањима опреме за рад је проверавање и утврђивање да ли су на
опреми за рад, која се користи у процесу рада, примењене мере
57
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
безбедности и здравља на раду утврђене прописима у области
безбедности и здравља на раду, техничким прописима, стандардима и
упутствима произвођача.
 Која опрема за рад подлеже прегледу и испитивању ?
Опрема за рад која подлеже превентивним и периодичним
прегледима и испитивањима, у смислу законске регулативе је:
- Дизалице и уређај носивости од 0,5 тона и више, као и привремено
постављена конзолна дизалица и витло носивости од 0,3 тона и
више, на механизовани погон, који служе за дизање, спуштање и преношење терета помоћу челичног и другог ужета, ланца, хидраулике и др.
- Регална дизалица на механизовани погон (у регалном ходнику и ван
њега, везане за шине или која има на неки други начин аутоматски
регулисане позиције) која служи за уношење у регал и узимање из
регала палета или материјала.
- Подизна платформа на механизовани погон која, помоћу уграђене
платформе или корпе, служи за дизање и спуштање запослених ради
обављања радних операција.
- Висећа скела, фасадни, теретни и путнички лифт (изузев лифтова
у стамбеним зградама) на механизовани погон, који на вертикалним
површинама зграда, на фасадама зграда, градилишта и у објектима
намењеним за радне и помоћне просторије служе за дизање и
спуштање запослених и материјала.
- Самоходно возило на механизовани погон које се користи за унутрашњи транспорт – вучу, потискивање, дизање, спуштање и преношење терета.
- Преса, маказе, нож и ваљак, на механизовани погон, за сечење,
пресовање, савијање и извлачење материјала, а у који се материјал за
обраду улаже и вади ручно.
- Опрема за прераду и обраду дрвета, пластичних и сличних материјала, на механизовани погон, која је постављена на темеље, у коју
се материјал за обраду улаже и вади ручно.
- Уређаји у којима се наносе и суше премазна средства чије компоненте у додиру са ваздухом образују запаљиве и експлозивне смеше,
испарења и хемијске штетности опасне по здравље запослених.
- Опрема, односно постројења за производњу, пуњење, мерење и
контролу, са цевоводима за напајање, развођење и транспорт експлозивних, отровних и загушљивих флуида – гасова или течности, осим
природног гаса (земни гас), у објектима који се користе као радни и
помоћни простор.
- Противексплозијско заштићена опрема за рад, која се користи у
технолошким процесима.
58
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
- Привремена електрична инсталација са уређајима, опремом и
прибором, постављена за време изградње грађевинских објеката или
извођења других радова.
- Опрема за рад (машине, уређаји, постројења и алати) за коју је
послодавац Актом о процени ризика утврдио да се на њој врше превентивни и периодични прегледи и испитивања.
 Који су рокови вршења прегледа и испитивања опреме за рад ?
Сва опрема за рад подлеже превентивним прегледима и
испитивањима који се обављају пре почетка коришћења, односно пре
давања на употребу запосленима, после реконструкције или хаварије,
као и пре почетка рада на новом месту рада (нпр. рад на новим
темељима или стабилно постављање на одговарајућим темељима),
ако је опрема премештена са једног места на друго. Послодавац за
вршење превентивних прегледа и испитивања опреме за рад, према
Правилнику, мора да ангажује правно лице са лиценцом.
Послодавац опрему за рад, која није обухваћена Правилником,
може да прегледа и испитује само за своје потребе ако поседује
одговарајуће услове за то. Међутим, ако није у могућности да изврши
преглед и испитивање ангажује правно лице са лиценцом.
Законодавац посебно прописује која опрема за рад подлеже
периодичним прегледима и испитивањима, а послодавац ангажује
правно лице са лиценцом за вршење прегледа и испитивања. Опрема
за рад која подлеже периодичним прегледима и испитивањима у року
који је утврђен техничким прописима и стандардима или који је
утврђен упутством произвођача, а најкасније у року од три године од
дана претходног прегледа и испитивања. Послодавац Актом о
процени ризика може да одреди обављање периодичних прегледа и
испитивања опреме за рад, која не подлеже Правилнику и то од стране
ангажованог правног лица са лиценцом у роковима који су утврђени
Актом.
Привремене електричне инсталације са уређајима, опремом и
прибором подлежу периодичним прегледима и испитивањима једном
годишње уколико градилиште траје дуже од једне године.
 Ко све може да врши прегледе и испитивања опреме за рад ?
Послодавац за послове прегледа и испитивања опреме за рад
може да ангажује једино правно лице са лиценцом, које:
- може ефикасно да примени методологије прегледа и испитивања
опреме за рад утврђене прописима у области безбедности и здравља
на раду
- у радном односу мора да има одговорно лице са лиценцом за обављање послова прегледа и испитивања опреме за рад, као и најмање по
једно лице одговарајуће струке, дипломираног инжењера машинства,
електротехнике, технологије и заштите на раду
59
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
Сви претходно наведени запослени морају имати најмање три
године радног искуства на пословима прегледа и испитивања опреме
за рад, у складу са прописима у области безбедности и здравља на
раду, ради квалитетног обављања прегледа и испитивања.
- по основу права својине, закупа или лизинга поседује инструменте и
уређаје за преглед и испитивање опреме за рад, у складу са прописима у области безбедности и здравља на раду, техничким прописима и
стандардима.
Усвојена методологија прегледа и испитивања опреме за рад мора да
садржи следеће елементе:
 предмет и подручје примене,
 веза са другим документима,
 опис поступка,
 критеријум прихватљивости,
 излазна документација,
 опрема и
 кадар.
3. СТРУЧНИ НАЛАЗИ
У раду је дат алгоритам процедуре издавања стручног налаза (сл. 1), који
обухвата следеће кораке:
 јавни позив наручиоца / слање захтева за понуду за преглед и испитивање опреме за рад (корак 1),
 пријава по јавном позиву / слање понуде за преглед и испитивање опреме за рад (корак 2),
 доношење одлуке наручиоца о избору најприхватљивије понуде (корак 3),
 званично обавештавање о прихватању понуде (корак 4) и
 склапање уговора наручиоца и изабраног правног лица са лиценцом
(корак 5),
 састављање тима за преглед и испитивање опреме за рад (корак 6),
 одлазак на терен и вршење прегледа и испитивања (корак 7),
 издавање стручног налаза са позитивним мишљењем (корак 8),
 избор корективних мера за испуњавање критеријума прихватљивости
(корак 9) и
 издавање стручног налаза са негативним мишљењем (корак 10).
Крајњи резултат извршеног прегледа и испитивања опреме за рад је издавање стручни налаз, а не као што неки мисле стручног мишљења или атеста.
Методологије прегледа и испитивања опреме за рад садрже критеријуме
прихватљивости, који се односе на:
 неусаглашености које се могу сматрати прихватљивим за безбедан и
здрав рад и
60
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
 неусаглашености које се не могу сматрати прихватљивим за безбедан
и здрав рад.
Критеријуми прихватљивости на примеру прегледа опреме за прераду и
обраду дрвета, пластичних материјала, на механизовани погон, дати су у табели 1:
61
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
62
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
Слика 1: Алгоритам процедуре издавања стручног налаза
63
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
Табела 1: Критеријуми прихватљивости
Не постојање натписне плочице са
општим и техничким
карактеристикама опреме за рад
Неисправност контролних и
сигналних уређаја, који нису
предвиђени за безбедност радника
и опреме, већ служе искључиво за
контролисање технолошких
параметара
ИСПИТИВАЊЕ
Поседовање прописаних упутстава
за употребу и одржавање, а која
нису у целости урађена према
важећим стандардима
ПРЕГЛЕД
Прихватљиве неусаглашености
Неприхватљиве неусаглашености
Смештај оруђа
Натписи и упозорења
Погонска енергија
Поремећаји, нестанак и поновни
повратак енергије
Уређај за управљање
Заштитне направе
Заштитни уређаји
Заштитне блокаде
Контролни инструменти и
сигнални уређаји
Испитивање функционалности
уређаја за управљање
Испитивање заштитних уређаја и
заштитних блокада (уколико постоје)
Испитивање непрекидности
заштитног проводника и главног и
додатног проводника за
изједначавања потенцијала
Стручни налаз о извршеном прегледу и испитивању опреме за рад израђује
се у три примерка, при чему се два примерка достављају наручиоцу – кориснику
опреме за рад, а један примерак, који је веран оригиналу, се архивира у одељењу
финансијско-економских послова правног лица са лиценцом. Стручни налаз се
појединачно издаје за сваку опрему за рад. Правно лице које је обавило прегледе и
испитивања опреме за рад су у обавези да уз стручни налаз приложе копију лиценце и за правно лице и за одговорно лице које је потписало стручни налаз.
Сваки стручни налаз, без обзира које правно лице са лиценцом га издаје, мора обавезно да садржи:
 пословно име и седиште правног лица са лиценцом које је обавило прегледе и испитивања и издало стручни налаз,
 број стручног налаза и датум његовог издавања,
 позив на прописе, односно акте и документа на основу којих је утврђена
обавеза вршења прегледа и испитивања опреме за рад,
 назив и седиште корисника опреме за рад,
 место и време вршења прегледа и испитивања опреме за рад,
 име и презиме одговорног лица са лиценцом за обављање прегледа и испитивања опреме за рад, које потписује стручни налаз,
 име и презиме и стручна спрема лица која су вршила прегледе и испитивања опреме за рад,
64
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
 податке о опреми за рад која је предмет прегледа и испитивања (ближи
подаци којима се идентификује опрема за рад са описом намене, односно местом рада у простору – фотографија и скица са положајем и
локацијом у простору, као и о материјалима и сировинама које се користе),
 податке о инструментима и уређајима који су коришћени у поступку
прегледа и испитивања опреме за рад,
 утврђено стање са измереним величинама, односно вредностима и величинама и вредностима карактеристичним за одређене елементе испитивања, као и посебно исказане утврђене недостатке и неправилности
према прописима и
 закључак да ли су на прегледаној и испитаној опреми за рад примењене
или нису примењене прописане мере за безбедност и здравље на раду,
односно да ли је опрема безбедна за употребу – коришћење.
4. ЕЛЕКТРО ДЕО
Важно је напоменути да је електро преглед обавезан део сваког прегледа
опреме. Правила која се ту примењују су ЈУС стандарди и припадајући Правилници. Пошто би набрајање свих прописа било преопширно издвојени су бирни
делови од неких правилиника. Први је Правилник о техничким нормативима за
електричне инсталације ниског напона ("Сл. лист СФРЈ", бр. 53/88 и 54/88 испр. и "Сл. лист СРЈ", бр. 28/95) 5.
Електрична опрема мора одговарати пројектованој струји, односно ефективној вредности струје за наизменичну струју, која ће протицати током нормалног рада.
Електрична опрема, приликом нормалног рада и при укључивању и
искључивању, не сме штетно да делује на другу опрему.
Натписне плочице и друга средства која служе за распознавање морају се
поставити на расклопне апарате ради означавања њихове намене.
Технички услови, смерови кретања и боје управљачких и сигналних
елемената утврђени су у југословенским стандардима ЈУС Н.А9.003, ЈУС
Н.А9.004, ЈУС Н.К5.051, ЈУС Н.К5.052 и ЈУС Н.К5.056.
Шеме, дијаграми или табеле електричних инсталација ниског напона морају се поставити на места на којима има више струјних кола, тако да означавају
природу (тип) и састав струјних кола (тачке напајања и број и пресек изолованих
проводника и каблова) и карактеристике за распознавање уређаја за заштиту, укључивање и искључивање, као и њихово место постављања и изолације.
Изоловани проводници и каблови морају се заштитити од механичких,
термичких и хемијских оштећења одговарајућим типом електричног развода, начином постављања, положајем или облогом. На нарочито угроженим местима
(нпр. при вођењу изолованих проводника и каблова у поду) морају се обезбедити
додатне заштитне мере, као што је постављање у цеви, канале и сл., уз примену
одговарајућег степена заштите заштитним кућиштем.
65
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
Пресек изолованих проводника постављених и механички заштићених у
трајним електричним инсталацијама не сме бити мањи од 1,5 mm2 за проводнике
од бакра, ни мањи од 2,5 mm2 за проводнике од алуминијума. Изоловани проводници и каблови не смеју се настављати у инсталационим цевима и инсталационим каналима.
Међусобни спој електричне инсталације или спој електричног развода са
електричном опремом мора бити изведен тако да електрични развод не буде изложен силама извлачења или увијања. На крајевима електричног развода, а посебно на излазима, улазима и на местима продирања електричног развода кроз зидове
и електричну опрему, мора се извршити трајно заптивање (нпр. уводницама).
За прикључак преносивих апарата и непреносивих апарата који се померају ради прикључивања или су током нормалног рада изложени ограниченом
покретању, као и за елементе електричног развода у двоструком поду морају се
користити савитљиви каблови.
Каблови из става 1 овог члана прикључују се утикачем и прикључницом
или кутијом за стални прикључак.
На местима на којима је потребна заштита од механичких оштећења, савитљиви каблови могу се заштити постављањем у савитљива инсталациона или
метална црева са унутрашњом изолационом облогом.
Конструкција вишеполних расклопних уређаја мора бити таква да се контакти свих фаза механички спајају истовремено при затварању, односно раздвајају истовремено при отварању, а контакти за неутрални проводник могу се спајати
раније при затварању, а отварати касније при отварању расклопног уређаја.
Топљиви осигурач или комбинација јединица "топљиви осигурач" и "топљиви уметак" којим рукују нестручна лица мора се поставити тако да није могућ
додир делова под напоном при вађењу или мењању топљивог уметка.
Други правилник који ће бити овде споменут је Правилник о општим мерама заштите на раду од опасног дејства електричне струје у објектима намењеним за рад, радним просторијама и на радилиштима ("Сл. гласник СРС", бр.
21/89) [6].
Електротехнички инсталациони материјал, као и све електричне направе,
постројења, уређаји и средства заштите на раду морају одговарати важећим прописима, стандардима и опште признатим правилима заштите на раду.
Приступ у електричне погонске просторије и у затворене електричне погонске просторије по правилу није дозвољен неупућеним и неовлашћеним лицима.
Забрана приступа из става 1 овог члана истиће се на улазним вратима.
Приступ у електричне погонске просторије и у затворене електричне погонске
просторије лицима из става 1 овог члана дозвољен је само у пратњи стручног
лица.
На електроенергетским објектима и постројењима могу самостално радити или радом руководити само стручна лица. На електроенергетским објектима и
постројењима могу радити и друга лица, али само уз пратњу, односно надзор
овлашћеног радника.
Врата просторија електропостројења морају стално бити закључана.
66
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
За сваку просторију електропостројења треба имати најмање два комплета кључева, од којих је један резервни. Кључеви од просторија разводних постројења не смеју се подударати са кључевима за врата ћелија.
Начин обезбеђења, чувања, издавања и враћања кључева од просторија
електропостројења уређује се актом организације.
Привремене електричне инсталације на радилиштима изводе се на основу
класификације просторије, односно простора у складу са чланом 5 овог Правилника и одговарајућих техничких прописа за ову област.
Привремене електричне инсталације на отвореном простору радилишта
изводе се употребом изолованих одговарајућих проводника који се учвршћују на
стабилним стубовима, тако да се најнижа тачка проводника налази на најмање
2,5 m висине над радним местом, 3,5 m над пешачким пролазима, односно најмање 6 m над колским пролазима.
Изузетно од става 1 овог члана, над радним местом изоловани проводник
може се поставити и на висини мањој од 2,5 m, с тим што мора бити смештен у
цев или одговарајуци профил довољне механичке издржљивости.
Електрична инсталација на радилиштима треба да буде тако изведена да
се са једног места могу искључити сви проводници под напоном.
5. ИСКУСТВА ИЗ ПРАКСЕ
У вршењу прегледа и испитивања опреме за рад препознато је неколико
типичних проблема:
 послодавaц (корисник опреме за рад), односно прецизније лице за БЗР не
припреми опрему за рад пре уговореног доласка тима за преглед и испитивање опреме за рад
Предлаже се да сваки корисник опреме за рад након избора
најприхватљивије понуде и пре договореног термина за долазак тима за
преглед и испитивање опреме за рад треба да припреми опрему за рад,
односно да организује интерну проверу исправности исте.
 лице за БЗР на неодговарајући начин организује вршење прегледа и испитивања опреме за рад,
Предлаже се да лице за БЗР обавезно буде сво време присутно
при вршењу прегледа и испитивања опреме за рад, а у све циљу
квалитетнијег и ефикаснијег извршавања послова.
 неодговарајуће одржавање опреме за рад у исправном стању
Предлаже се да корисник за сваку опрему за рад поседује
упутство за одржавање и да организује вршење провере исправности
(дневно, недељно, месечно, годишње и ванредно).
 незадовољавајуће стање безбедности машина за обраду метала
У металопрерађивачкој индустрији се користи велики број
различитих машина за обраду метала. Стање безбедности у овој
индустрији је на незадовољавајућем нивоу, јер већина машина за
обраду метала не испуњава минималне захтеве безбедности. Предлог је
67
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
да се Правилником обавезно обухвате прегледи и испитивања машина
за обраду метала и сличних материјала.
6. ЗАКЉУЧАК
Неопходно је нагласити да није довољно да опрема за рад има важећи стручни налаз са позитивним мишљењем, већ да је много важније да се она редовно
одржава у исправном стању према упутствима произвођача и/или организовањем
дневних, недељних, месечних, годишњих и ванредних прегледа исправности. Циљ
примене прописа у области БЗР је да се омогући да запослени раде на безбедним и
здравим радним местима, а то се између осталог може остварити одржавањем опреме за рад у исправном стању.
Највећи утицај да ли ће нека опрема за рад бити безбедна или небезбедна
има лице за БЗР, а поготово послодавац. Лице за БЗР има обавезу да организује
послове за БЗР у складу са Законом, а једна од значајнијих је да у координацији
са пословођом и/или службом одржавања организује припрему опреме за рад за
прегледе и испитивања.
Свака усвојена методологија, од стране правног лица са лиценцом, мора да
има јасно дефинисане критеријуме прихватљивости, односно тачно утврђене
критеријуме за доношење закључака да ли је опрема за рад безбедна или не за рад.
У протеклих неколико година критеријум прихватљивости понуде за
преглед и испитивање опреме за рад се у скоро 100% случајева заснивао на
најнижој цена понуде. Предлаже се да критеријум прихватљивости понуде буде
заснован на комбинацији: најниже цене понуде и референце правног лица са
лиценцом. Процентуални удео референце правног лица са лиценцом у оквиру
критеријума прихватљивости понуде треба да буде што већи.
7. ЛИТЕРАТУРА
1.
2.
3.
4.
5.
6.
Сокола, М., Гавански, Д.: Разрада чек-листи за механичке опасности
на радном месту, Међународно научно и стручно саветовање „Безбедносни инжењеринг“, Висока техничка школа струковних студија
у Новом Саду, Факултет техничких наука Универзитета у Новом
Саду, Министарство рада и социјалне политике Републике Србије,
2010, стр. 143-153.
***: Закон о безбедности и здрављу на раду, „Службени гласник РС“,
бр. 101/05.
***: Правилник о поступку прегледа и испитивања опреме за рад и
испитивања услова радне околине, „Службени гласник РС“, бр. 94/06
и 108/06..
Божић-Трефалт, В., Косић, С., Николић, Б.: Збирка прописа – Приручник за полагање стручног испита, Висока техничка школа струковних
студија, Нови Сад, 2009.
***: Правилник о техничким нормативима за електричне инсталације
ниског напона ("Сл. лист СФРЈ", бр. 53/88 и 54/88 - испр. и "Сл. лист
СРЈ", бр. 28/95).
***: Правилник о општим мерама заштите на раду од опасног дејства
електричне струје у објектима намењеним за рад, радним просторијама и на радилиштима ("Сл. гласник СРС", бр. 21/89).
68
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
69
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
70
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
71
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
72
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
73
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
74
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
ПРОЦЕНЕ РИЗИКА НА РАДНОМ МЕСТУ И У РАДНОЈ
ОКОЛИНИ
Божо Николић 1
ЦИЉ И СВРХА ПРЕДАВАЊА:
Тема рада је процена ризика на радном месту и у радној околини. Приказана је и
метода развијена и примењена од стране експерата Високе техничке школе из Новог
Сада у многобројним пројектима за потребе различитих корисника и наручилаца.
На јединствен начин су обухваћенe све врсте опасности и штетности и
психофизиолошки утицаји. У обзир су узете четири групе ризика психо-физичког
карактера и то: мотивација, степен знања и способности појединца, комуникација и
подршка менаџмента. Иста метода је примењена за радна места и радну околину.
При томе радна околина може бити дефинисана као различит простор:
предузеће, објекат, радна и помоћна просторија, погонска хала, отворен простор, трафостанице и разводна постројења, градилиште, пољопривредна површина, парк, гробље и
друге површине намењене за рад.
Јединствена метода обезбеђује са квантитативним показатељима ризика
одрeђивање и поређење свих ризика, на сваком радном месту и у радној околини и за све,
по било ком основу присутне.
Даље, су детаљно и на различит начин представљене све мере које различито
утичу на редукцију ризика. Наглашена је примена мера које су посебно интересантне и
примењиве у управљању ризиком код процеса где су присутни опасни хемијски агенси.
Кључне речи: методе, процена ризика, радно место, радна околина
RISK ASSESSMENT IN WORKPLACE AND IN WORKING
ENVIRONMENT
AIMS AND OUTCOMES
The paper presents the method for risk assessment at the workplace and in the working
environment, developed and applied in numerous projects by experts from the Higher
Education Technical School in Novi Sad to fulfil the needs of various users and clients.
All kinds of hazards, harms and psycho-physiological influences have been covered in
a unique manner. Four groups of psycho-physiological risks, namely motivation, knowledge
and ability level of an individual, communication, and support from the management, are
considered. The same method has been used for both the workplace and the working
environment.
1
Високa техничкa школa струковних студија у Новом Саду, Школска бр.1
75
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
Working environment is here defined as a different space: the whole company, a
building, working and auxiliary rooms, production facilities, open spaces, power transformer
plant, electricity distribution plant, a building site, agricultural land, park, cemetery, and other
areas used for work.
This unique method, through quantitative risk indicators, enables determination and
comparison of all potential risks, at every workplace and in working environment alike.
Next, all measures diversely affecting risk reduction are given in detail and in different
ways. The implementation of measures that are particularly interesting and applicable in risk
management regarding processes in which hazardous chemical agents are present is pointed out.
Key words: method, risk assessment, workplace, working environment
1. УВОД
Процена ризика се заснива на систематском евидентирању и праћењу
свих фактора, опасности и штетности у процесу рада. За то је важно добро
сагледавање организације рада, радног процеса, средстава рада, материјала и
сировина које се користе у процесу рада, средстава и опреме за личну заштиту и
других битних елемената. Ово је основни и почетни став Правилника сачињеног
на основу Директиве ЕУ. Методологија процене ризика обухвата следеће кораке,
према редоследу:
- упознавање предузећа, процеса рада, организације, технологије и слично;
- препознавање и утврђивање опасности и штетности на радном месту и у
радној околини;
- процењивање ризика у односу на опасности и штетности;
- утврђивање начина и мера за отклањање, смањење и спречавање ризика;
- поновно процењивање ризика у односу на преостале опасности и штетности (после спроведених мера);
- закључак;
- мере за одржавање преосталог нивоа ризика.
Процена ризика је трајан процес и захтева сталну допуну и измену Aкта о
процени ризика. Овакав став као и последња ставка у оквиру методологије
(одржавање нивоа ризика) могу да се повежу са, у литератури наведеним
ризиком, „emerging risk“ или чак и даље “future risk”.
Препознавање и утврђивање опасности и штетности на радном
месту и радној околини је најважнији детаљ у процесу анализе ризика, јер на
бази добро препознатих опасности и штетности следећи кораци се могу лакше и
квалитетније урадити. Зато у овом послу морају да учествују експерти а не
универзални процењивачи-експерти за процену ризика, који су пример како не
треба радити процену ризика.
Фактори стреса и психолошки елементи у радном окружењу. Стрес је
стање праћено психолошким, физичким или друштвеним непријатностима или
ограничењима која код појединца изазивају осећај немоћи за задовољење захтева
или очекивања која су постављена пред њега.
Показатељ стреса узрокован радним окружењем је психофизиолошка реакција као специфичан одговор организма на повећане
76
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
захтеве прилагођавања радним условима и радном окружењу, а који
превазилазе могућности организма за то прилагођавање.
Важно је истаћи да стрес није “a priori” непожељна појава. Он, у
одређеним условима, делује подстицајно на појединца и усмерава га на
решавање задатака са којима је суочен. Дакле, на прихватљивом нивоу тензија,
стрес подстиче максималну ефикасност у некој активности.
Стрес на радном месту може изазивати и адекватне реакције које за
последицу имају безбедност запосленог. Стрес чији је узрок ван радног
окружења може довести до промена понашања и смањења ефикасности на
радном месту.
Стрес на радном месту може бити узрокован различитим факторима. Због
сложености феномена стреса, листа могућих психо-физиолошке ризика је дуга.
Психо-физиолошке ризике можемо сврстати у четири категорије, а везано за:
мотивацију (задовољство послом, могућношћу за стицање статуса, с адекватним
награђивањем, субјективним осећајем запосленог да има утицаја и контролу над
својим активностима, алтернативне могућности за друге послове), степен знања
и способности појединца (знање, ефикасност рада, креативност, склоност
запосленог ка иницијативама и иновацијама у раду), комуникацију у компанији
(xоризонтална, вертикална, двосмерна, вербална, невербална), и подршку
менаџмента (постављање реалних рокова запосленим, сигурност и заштита на
раду, вербална и материјална подршка (вертикална и хоризонтална),
интегрисаност – поистовећивање личних циљева запосленог са циљевима
компаније, међусобно лично поштовање запослених).
Сваки од ових елемената представља потенцијалну могућност за појаву
ризика у радном окружењу. Мере за спречавање ових ризика ће бити у складу са
објективним и субјективним начинима реаговања.
Процењивање ризика у односу на опасности и штетности је доста лако
када је метода процене ризика усвојена. Метода мора бити јасно презентована у
документацији, разумљива и не треба да представља пословну тајну
проценитеља у односу на корисника услуге процене.
Утврђивање начина и мера за отклањање, смањење или спречавање
ризика за проценитеље представља праву посластицу јер им се нуди прилика за
мало стручне егзибиције и креације. Мере могу бити различите.
Мере за одржавање постигнутог нивоа ризика су веома битне јер је
неопходно да ризик добијен после мера, преостали ризик, остане на том нивоу за
сво време рада у будућности.
2. О РИЗИКУ
У процени ризика мора се процењени ризик ,,измерити,, (вредновати) а то
није баш лако поуздано урадити. Мера ризика може бити различита и то:
- компаративна лествица ризика
- квалитативна
- квантитативна
77
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
- полуквалитативна
- статистичка.
Имати компаративну лествицу скале било би одлично решење јер
подразумева да за добијене вредности имате већ одређене вредности и стандарде
ризика и да вредности добијене за ризик, поређењем са стандардним, вреднујете.
Оваква скала је вероватно могућа када се обогате искуства и створи довољно
велика база података.
Веома је тешко дефинисати ризик простим нумеричким вреностима али
ништа није лакше, нити прецизније описати га, квалитативним или
полуквалитативним критеријумима.
Свакако, најбоља метода и најпоузданија била би статистичка метода, где
би се неком расподелом описао догађај на основу добијених података о њему. На
срећу, до ових података се не може доћи јер их никада нема довољно како бисмо
направили одређени број комбинација величине и вероватноће штете. Насупрот,
овакве методе, научно утврђене и подржане, процена ризика базира се на
принципу „процене“, што ма како чудно звучало, јесте довољно прецизно и
поуздано.
У сваком случају метода мора дати одговоре и обезбедити:
- процену свих ризика којима су радници изложени
- процену ризика за сваког радника
- процену ризика технолошки препознатог радног места (било да је оно
груписано, дефинисано као делатност или само радно место)
- процену ризика у свим радним околинама
Могућа је примена и више метода у једној процени ризика, уколико је то
оправдано и има смисла. У сваком случају тешко је рећи за неку методу да је
посебно добра или посебно лоша.
За сваку постојећу опасност мора се извршити процена ризика.
Опасности могу бити различите, а нарочито механичке, електричне, топлотне,
бука и вибрације, радијација, опасност од материјала и материја, ергономска
неправилност, комбиноване од пожара и експлозија, емитовање прашине и
гасова итд.
Процена ризика:
Основна дефиниција ризика је да је он комбинација вероватноће и
последице опасног догађаја.
Ако се вероватноћи и последицама дају вредности онда је то већ процена
ризика.
Ризик тада има неки ниво па се може оценити његова важност а он
прихватити или не.
У табели је дат пример процене ризика у облику матрице. Ризик (R) се
може дефинисати и као производ из вероватноће (Р), и последице догађаја (D).
R=PxD
(1)
78
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
Из табеле се може донети низ закључака односно дати следећи коментар:
1. Уколико је дефиниција ризика била нејасна, као комбинација
вероватноће и последица догађаја, после матричне зависности она је јаснија.
Такође дефиниција: да је ризик производ вероватноће и последице акцидента,
постаје јасна. Квантитативна вредност процене ризика од 1 до 25 је хипотетична,
односно, произвољно и договорно додата јој нумеричка вредност онолико
колико су и хипотетичне вредности (нивои) додељене вероватноћи (1-5) и
последици догађаја (1-5). Они свакако могу бити и другачији.
79
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
2. Ниво ризика подељен на опимални, средњи и висок, може бити и
другачије степенован. Овој субјективности доприноси између осталог и сам
систем организације предузећа и њене специфичности
3. Последице акцидента могу бити и економска категорија, а не само
изражене преко величине болести, повреда или напора. У сваком случају
критеријум се мора успоставити.
4. Вероватноћа постојања повреде, болести, штете у вези са радом зависи од
времена изложености радника опасности и од стања заштите. Што је време или
учесталост изложеност радника веће, вероватноћа појаве акцидента ће бити већа.
Обрнуто томе, утицај стања заштите је такав, да боље стање заштите одговара
мањој вероватноћи настајања акцидента. Стање заштите, односно примене мера
безбедности и здравља на раду, огледа се у примени основних и посебних мера.
Ове мере се односе на исправност и поузданост средстава за рад, услове рада,
начин рада, вештине, навике итд. Методе чине подршку оцене и могу бити
научне, статистичке, а најчешће сама процена.
Учесталост или трајање је време изражено у процентима, током ког је
радник изложен опасностима, штетностима или напорима. Изложеност се
посматра за одређени посао, тако да не мора бити изражена за време трајања
само једне смене.
Да би се оценио степен заштите за свако радно место се мора извршити
анализа примене општих и посебних мера и примена прописа из области
рада, здравствене и социјалне заштите. Анализа подразумева упоређивање
стања на радном месту са стањем какво би требало бити у складу са прописима,
стандардима и актима.
Резултат поређења је оцена усклаћености ,,да,, или ,,не,,
3. НИВОИ ПРОЦЕНЕ РИЗИКА
Структура сваког предузећа је различита, али би се ипак уопштено могло
рећи да је предузеће ограничен простор у чијем саставу се налазе отворен
простор или двориште (фабрички речено „круг“), који користе сви запослени
краће или дуже време и одређени објекти као што су: управна зграда, у којој ради
одређен број радника, са спратовима, етажама и канцеларијама, затим погонска
хала или неки други радни простор и коначно, појединачно технолошки
препознато радно место.
На пример, радник у погону који има технолошки препознато радно
место са присутним опасностима и штетностима имаће процењене следеће
ризике:
- ризик свог радног места
- ризик погона као радне околине и
- ризик „круга“
Радник у управној згради ће имати ризике,
- ризик канцеларије
- ризик етаже
80
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
- ризик „круга“ и
- може да има ризик погона ако у њему борави део радног времена.
Сви радници могу имати и ризике других, рецимо ризик возача ако
користе возило.
Сви ови ризици ће зависити од учесталости изложености радника
опасностима, па метода мора уважити ово, тако да је нормалан случај да за
потпуно исти посао два радника ће имати два различита нивоа ризика ако су им
учесталости изложености опасностима различити.
Коначно, могући нивои процене ризика су:
- ниво локације предузећа
- ниво објекта у оквиру предузећа или дела објекта (спрат зграде, просторија
на спрату, погонска хала, градилишта, рад на отвореном и други радни
простори)
- административна и непроизводна радна места
- ниво радног места
За сваки од наведених нивоа, када се врши процена ризика мора се
навести који радници су изложени ризику, при чему један радник може бити
укључен у процени више нивоа:
- на нивоу предузећа се практично ризику излажу сви радници и сви који
долазе у предузеће и најчешће то за њих није коначна процена и
угроженост јер су укључени –угрожени, на још неком од нивоа.
- на нивоу дела објекта врши се процена ризика за радна места и раднике
који ту раде и на овом нивоу, уз процену ризика на нивоу етаже и
канцеларије, се углавном и завршавају процене ризика за велики број
радних места. Опасности и штетности за сва ова радна места су
заједнички. Остају за даљу процену радна места са специфичним
опасностима и штетностима која ће се даље обрађивати на нивоу радног
места или делатности.
- радно место или делатност су у оквиру погона или неког другог радног
простора и имају, осим свог ризика, и ризик на нивоу погона или на нивоу
отвореног простора јер се утицаји опасности и штетности околних или
заједничких радних места не могу увек избећи.
- ниво радног места или делатности се односи на једног или више
радника и представља четврти ниво процене ризика. Названи су
технолошки препозната радна места јер могу да се не поклапају са
радним местима из систематизације.
Овако добијени различити ризици за једног радника морају бити јасно и
појединачно презентовани да би се добила чиста представа о свим ризицима, то
се мора подржати и систематизацијом, тако што се за радно место по
систематизацији морају препознати сви ризици којима је радник изложен у току
рада, као што је приказано на примеру у следећој табели и на дијаграму.
81
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
4. МЕТОДА ПРОЦЕНЕ РИЗИКА
Свакако да постоје бројне методе процене ризика и овде ће бити
презентована једна од низа могућих. Право аутора је његов избор, а опредељење
је за методу Високе техничке школе из Новог Сада, која је и коришћена у
великом броју пројеката за потребе привреде.
Према методи процена ризика за радно место и радну околину се
разликују само у начину одређивања вероватноће догађаја.
У складу са методологијом кораци у анализи процене ризика су:
Први корак: дефинисање нивоа ризика:
- Занемарљив
х<5
- Низак али значајан
5 ≤ x < 50
- Висок
50 ≤ x < 500
- Неприхватљив
x ≤ 500
Осим дефинисања нивоа ризика морају се дефинисати и евентуалне
активности појединаца, руководства и заједнице и усмерити њихово понашање
при појави одређених ризика. Овде то није дато, јер се независно од величине
ризика, предвиђа спровођење одређених мера за његово отклањање, смањивање
или спречавање.
Други корак: одређивање елемената који утучу на величину ризика:
- вероватноћа догађаја
- учесталост изложености опасности
- степен могуће штете
- коефицијенат броја радника изложених ризику
Трећи корак: одређивање ризика као производ вероватноће догађања,
учесталости, величине штете и утицаја броја људи истовремено изложених
ризику:
R= V*F*Š*B
Четврти корак: мере за отклањање, смањивање и спречавање ризика
82
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
Пети корак: поновно одређивање ризика
Шести корак: закључак
Седми корак: мере за одржавање нивоа преосталог ризика
Сви кораци процене ризика на радном месту и у радној околини су исти а
суштинска разлика у примени методе је само код одређивања вероватноће
догађаја (други корак – први став). Недостатак методе је то што није узет у обзир
фактор избегавања ризика. Постојање овог фактора има смисла јер способност
радника може да буде значајан фактор утицаја на ризик.
a. Процена ризика радног места
Код процене ризика радног места одређивање свих елемената ризика је из
табела.
Вероватноћа дешавања (V) / Контакта са опасношћу
Скоро немогуће – могуће само под екстремним околностима
Врло мало вероватно – али ипак могуће
Мало вероватно – али се може десити
Могуће – али није уобичајено
50% могуће
Вероватно – није изненађење
Вероватно – треба очекивати
Извесно – сигурно ће се десити
0,06
0,39
1,16
2,53
4,63
7,57
11,48
16,46
Учесталост изложености опасности (F)
Једном у радном веку
Годишње
Месечно
Недељно
Дневно
Часовно
Константно
0,1
0,5
1,0
1,5
2,5
4,0
5,0
Степен могуће штете (Š), узимајући у обзир најгори могући случај
Огреботина / модрица / мотивација
Посекотина/благи
пропратни
ефекти/опекотине/подршка
менаџмента
Комуникација / знања и способности
Мањи ломови или блага болест (привремена)/све психофизичке особине заједно
Ломљење веће кости или озбиљна болест (привремена)
Губитак уда, ока, вида (перманентно)
Губитак два уда, очију (перманентно)
83
0,1
0,5
1,0
2,0
4,0
6,0
10,0
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
Степен могуће штете (Š), узимајући у обзир најгори могући случај
Фаталност
15,0
Број људи изложених опасности (B)
1 – 2 особе
3 – 7 особа
8 – 15 особа
16 – 50 особа
преко 50 особа
1
2
4
8
12
Прорачун ризика за радно место се врши (на бази табличних вредности
свих параметара), према једначини:
Ri = V*F*Si*N
Ri , Si – ризици и величине штете истог радног места за различите
категорије запослених, зависно од учесталости њиховог излагања опасностима и
штетностима.
b. Процена ризика у радној околини
Процена ризика у радној околини врши се на бази одређивања
вероватноће догађаја f(x) на основу оцена величина стања заштите у
радној околини и према, за овакав начин, добијеној математичкој зависности.
Ri = f(x)*F*Si*N
Где је f(x) = 16,46 x 2,7
x = n/N,
f(x) – вероватноћа догађаја (уместо „V“ из табеле)
n-број негативних оцена стања заштите
N-укупан број оцењених величина стања заштите
При овоме оцењиване величине стања заштите морају имати потпору у
законској регулативи и техничким прописима.
c. Специфичности у раду са хемикалијама
Специфичности процене ризика у хемијској индустрији су у томе што се,
посебно анализирају допунске, карактеристичне опасности и штетности.
Према Упутству 98-24-ЕЗ треба проценити ризике сваке супстанце која је
класификована са својствима опасности које могу да изазову:
- пожар и експлозије;
- реакције хемијских агенаса са другим супстанцама и настајање нове штете
по здравље;
- ризик од удисања;
- ризик од апсорбовања путем коже и слузокоже, контактом са очима;
84
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
- ризик од гутања;
- ризик од продирања парентералним путем.
d. Процена ризика за психофизичке штетности
Оно што је овде ново, а то је за оцену стања, већ постојећих елемената
које карактеришу: грађевинске објекте, помоћне и радне просторије, опасности и
штетности на радним местима и у радној околини, додати и оцену и елемент
“стрес” или “психофизичка карактеристика”. При томе се овој оцени даје
негативан знак (-), пре и после мера. У мерама за одржавање ризика преко чеклиста би се од стране стручних лица предвиделе активности за покушај развоја
утицаја на ове карактеристике.
За појединачна радна места поступак је потпуно исти као и до сада при
општем коришћењу методе.
- при попуњавању листа “идентификација опасности“: шифра штетности
је 31, 32, 33 и 34, опасност је под називом “психофизичка опасност”, а описна
анализа ће указати шта радник мисли о ризицима из посматране четири групе.
- даље се користи постојећа табела за квантитативну процену ризика,
односно, вероватноће, учесталости и штете. Табела за штету је проширена и
прилагођена па изгледа,
огреботине, модрице, мотивација
0,1
посекотина, подршка менаџмента
0,5
комуникација, знања и способности
1,0
мањи лом кости, блага болест, све заједно из стреса
2,0
- вероватноћу узимати увек: пола - пола
- мере за отклањање ризика ће се користити како је већ и текстом
предвиђено
- поновна процена ризика према досадашњем искуству и поступку
- мере за одржавање нивоа преосталог ризика би требало да састави стручни
тим са искуством из ове области.
Мора се признати да ову врсту штетности и процене ризика у односу на
њу нико није у Србији у потпуности обрадио, па је и ова тема интересантна за
изучавање у будућности.
5. МЕРЕ
a. Опште превентивне мере
Према Упутству 98-24-ЕЗ ризик се може елиминисати или смањити спровођењем једне или више мера. Мада су ове мере карактеристичне за хемијске
агенсе, али су апсолутне примењиве као опште:
- осмишљавање и организовање система рада на радном месту
- обезбедити одговарајућу опрему за рад и њено одржавање
85
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
број радника изложених опасности свести на минимум
трајање и интензитет изложености свести на минимум
одговарајуће хигијенске мере
количину опасних и штетних материја на радном месту смањити на
минимум
- одговарајуће процедуре за руковање, транспорт, складиштење, транспорт и
отпад
-
b. Посебне превентивне и заштитне мере
Приоритет мера је тешко одредити и прва би била она мера која највише
смањује највећи ризик и све тако редом. Неке акције су хитне, и понекад се
процес рада мора зауставити јер су велики ризици и приоритет мера је заправо
редослед њихове примене везан за ризике. Разни извори мере деле у различите
групе.
Тако на пример одређене су мере по врстама и приоритету:
- дизајнирање радног процеса, опреме, материјала и контроле
- заштитне мере, првенствено колективне и организационе мере
- примена личних заштитних средстава
Овакав редослед примена је квалитетан и стручан, али не мора бити увек
овакав јер зависи од циља заштите. Подела мера у оквиру које се вероватно
налазе све мере је:
- дизајн машине или технологије
- конструктивна заштита
- организационе мере и рецимо
- остале.
Јасно да у остале, па чак и организационе можемо ставити разне
активности.
Ако после превентивних мера нисмо спречили ризике, даљи циљ заштите
може бити:
- отклањање ризика
- смањење ризика или
- заштита радника
Мере могу да се спроводе различито, у смислу шта им је место деловања.
То место деловања може бити:
- хемијски агенс
- технолошки процес или инсталација
- радно место
- метод рада (радник).
Примери за ово били би: за елиминацију ризика мења се агенс, модификује опрема, а за метод рада изабере аутоматски процес рада. На нивоу радног
места ништа није учињено, а и лична заштитна средства овде немају места. Ако
пак бирамо варијанту заштите радника, без смањења ризика, онда је концентрација мера на примени личних заштитних средстава.
86
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
Елиминација ризика
Замена хемијског агенса као мера за елиминацију или смањење ризика је
веома добра, али је проблем да ли постоји замена и да при том та замена одговара функцији.
Нова опрема или која се адаптира мора да одговара свим захтевима за
примену: материјала одређених физичко хемијских особина, при њиховој производњи, контроли, транспорту и осталим технолошким операцијама.
Аутоматизација је метод рада који радника искључује из радног процеса, удаљава га и/или искључује или смањује излагање опасним агенсима. Три
наведене мере, заједно или појединачно, могу у потпуности да елиминишу ризик.
Смањење ризика
Следећи пример је низ мера који би првенствено утицао само на смањење
ризика: Делимична замена агенса или промена облика или промена физичког
стања; Затварање процеса рада ради спречавања ширења агенса и локално
одстрањивање агенаса и загађивача;
Складиштење опасних хемијских материја у просторима за то
намењеним и присуство само одређених количина на самом радном месту;
Издвајање прљавих радних места од осталих производних места;
Општа вентилација убацивањем свежег ваздуха и избацивањем
контаминираног (користи се код супстанци нижих и средњих токсичности,
смањивања доње границе запаљивости и смањења нивоа мириса иритирајућих
супстанци) и
Мере заштите од пожара;
Безбедно руковање опасним хемијским агенсима у току њиховог преноса,
утовара и истовара у току производње и у току унутрашњег транспорта је примена
мера у подручју методе рада.
Заштита радника
Заштита радника се врши на самом радном месту или личним заштитним средствима у оквиру метода рада.
Купке и тушеви за хитне случајеве испирања очију, ради деконтаминације и других делова тела ради ризика од опекотина;
Заштита од пожара пројектовањем пожарних сектора, система за дојаву
и детекцију, путева за евакуацију, одимљавање и тако даље, примена мера у подручју радног места.
6. МЕРЕ – ПРАКТИЧНЕ СМЕРНИЦЕ
При спровођењу мера треба поштовати одређени приоритет. Прво треба
покушати отклонити опасности, затим изоловати и на крају смањити на најмању
могућу меру. У даљем тексту су дате практичне смеринице за све врсте мера у
оквиру њихове поделе на: техничке, организационе, индивидуалне, остале,
оспособљавање и контролне.
Техничке мере
87
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
Замена опасне хемијске супстанце или процеса са мање опасном хемијском супстанцом или процесом; ограничавање процеса, његовим затварањем или
одвајањем од осталих процеса; измена технолошког процеса, аутоматизација, уградња заштитних система и друга техничка решења; локална вентилација којом
се помоћу уређаја за локално усисавање снижава концентрација опасне хемијске
супстанце на радном месту, а што ближе извору; општа вентилација којом се
доводи у радни простор свеж ваздух, а из њега одводи контанимиран, настао од
непотпуно одведених агенаса локалном вентилацијом итд.
Организационе мере
Посао тако организовати како би што мање радника било изложено опасности; складиштење залиха не вршити на радном месту, већ у складиштима, а на
радном месту држати минималне количине, потребне само за несметано обављање посла; смањити трајање и интензитет излагања опасним материјама; хигијенске мере на радном месту, чишћењем прашине, уклањањем отпадака и слично;
прикладна радна опрема, њено одржавање и контрола; безбедни радни поступци
и обученост радника; безбедно складиштење, унутрашњи транспорт, претовар и
уклањање отпада.
Индивидуалне мере
Када се ризик не може смањити другим мерама, онда радници користе
лична заштитна средства. Ова мера представља признање немоћи да се на неки
квалитетнији и хуманији начин реши проблем. Изузетак су неке акцидентне
ситуације у којима ова средства представљају достојанствено и тренутно могуће
решење.
Остале мере
Контроле спровођења свих мера; спискови, планови, архиве,... Упутства
за безбедан рад; обележавања, упозорења и забране; хигијена радника и радне
одеће; прва помоћ и оспособљавање.
Оспособљавање
Подразумева се да сваки радник мора бити обучен да правилно рукује
опасним материјама и опремом у свим фазама током животног циклуса производа као и поступак прве помоћи за супстанце са којима ради. Ово није специфичност хемијске индустрије већ само њена наглашена потреба, али и потреба и
у осталим областима.
Контролне мере
У контролне мере спадају разне контроле, којима се контролише спровођење одабраних мера. Врло често мере постоје али је њихово спровођење лоше
или недовољно добро. Понекад, чак се те мере и не спроводе. Искуство нам казује да у процени ризика, процењивачи у мере често убацују мере које већ постоје, али се не примењују. И што је још горе, то се чини свесно јер су те чињенице познате. Зато се мора говорити о контролним мерама и дати им и посебан
значај. Или још правилније, говорити о правилном спровођењу контроле, почев
од управљачке контроле, доношење и примена разних аката, па до физичке
контроле која је у функцији физичке заштите имовине, надзора и слично.
88
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
Непридржавање мера и неспровођење контрола у области хемијске индустрије је посебно нтересантно јер у односу на остале процесе може да има веће
последице.
7. У МЕСТО ЗАКЉУЧКА
Након процене, треба проверити да ли је начином којим је извршена
процена ризика предвиђеном методом обезбеђен:
- одговор на све захтеве методологије;
- може ли се одређивањем вероватноће догађаја преко величине стања,
на поједине величине стања корективно деловати како би се смањио,
спречио или отклонио ризик, па се на тај начин ризик може редуковати;
- проценом ризика на различитим нивоима обухваћени сви ризици;
- квантитативне вредности ризика за сва радна места и омогућава
поређење добијених резултата;
- утицаји свих врста опасности, штетности и психо-физички утицаји;
- представљање свих ризика у једној табели, пошто једино тако добијамо
праву слику о свим врстама угрожености радника;
- процена ризика свих радника.
У односу на процену ризика на радним местима и у радној околини
процена ризика са опасним хемијским агенсима има више специфичности:
- радна материја која се користи у процесу рада сама за себе представља
велику опасност;
- осим шире познатих опасности и штетности на радном месту и радној
околини код процене ризика од опасних хемијских агенаса по правилу
се морају узети у обзир: опасности од пожара и експлозија, реакције са
другим суспстанцама, проблеми настали удисањем, апсорбовањем,
контактом, гутањем и опасности по животну средину;
- мере су специфичне такође, у складу са опасностима, и добрим делом
дириговане и технички познате;
- метода процене базира се на стручној анализи, поготово у случају
акцидента са озбиљним последицама на животну средину, и позитивни
ефекти су што не оставља простора универзалним процењивачима;
- због саме опасне материје и процеса у коме учествује, посебно је важно
вршити непрекидно врло озбиљно обучавање радника као и спроводити
контролне мере;
8. ЛИТЕРАТУРА
1.
2.
Б. Николић, Б. Гемовић, Application of risk assessment method in
workplace and working environment, pp 49 – 57, Safety and health in
work and inviromental protection, Бања Лука, 2009
Божић, В., Косић, С., Николић, Б. (2006). Правилник о начину и поступку процене ризика на радном месту и у радној околини –
коментар, ВТШ Нови Сад
89
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
Божић В., Косић С., Николић Б., (2007) Приручник за полагање
стручног испита, ВТШ Нови Сад
Лабан, М. Крњетин, С., Николић, Б. (2007). Управљање и процена
ризика у предузећу, Конференција Безбедност и здравље на раду,
Нови Сад, стр. 44-57.
Harms-Ringdahl L., (2001) Safety analysis, principles and practice in
occupational safety, CRC Press
Macdonald D. (2004) Practical Machinery Safety, Integra Software
Services Pvt. Ltd, Pondicherry, Inidia
Николић Б., Букта, З., Гавански Д., Лабан М. (2007) Управљање
ризицима и процена ризика у радној околини, Процена ризика, ВТШ,
ФТН Нови Сад, 2007, стр. 59 до 70.
Николић, Б. (2007). Акт о процени ризика, Конференција Безбедност
и здравље на раду, Нови Сад, стр, 32-43.
Николић Б., Лабан М.: Occupational health and safety risk assessment
method, 17th International Symposium ECOLOGY 2008, Sunny Beach
Resort, Bulgaria.
Николић, Б. Лабан, М., (2008). Критички осврт и анализа универзалности нове методе за процену ризика, 1. Међународна научна конференција Безбедносни инжењеринг 2008, Нови Сад, Србија.
Николић Б., Ружић-Димитријевић Љ.: Risk Assessment of Information
Technology System, InSite 2009, USA
Николић Б., Гемовић Б.: The Method of Risk Assessment at Workplace
and Working Enviroment in an Example of Metal Mechanical Processing
Selection of a Factory, ISIRR 2009, Romania, Hungary, Serbia
Stoneburner, G., Gougen, A., Feringa, A., (2002). Risk management
guide for information technology systems, Recommendations of the
Nationale Institute of Standards and Technology (NIST) US.
Takala J. (1998) Global estimates of fatal occupational accidents,
Sixteenth International Conference of Labour Statisticians, International
Labour Office, Geneva
*** Закон о хемикалијама, Службени гласник РС, бр.36/09
*** The New CLP Regulation, EC (No) 1272/2008
*** Упутство Савета 98/24/EZ 7. априлa 1998. о заштити здравља и
безбедности радника од ризика везаних за хемијске агенсе на радном
месту
*** Упутства Савета 80/1107/ЕЕЗ о заштити радника од ризика
везаних за изложеност хемијским, физичким и биолошким агенсима
на радном месту
***Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при
излагању хемијским материјама, Сл. гласник РС, број 101/05
***Практичне смернице за рад са опасним хемијским супстанцама,
Сл.лист РС, бр.50/2003.
*** HSE Edited by María Menéndez, Joan Benach, Occupational Health
Department, CC.OO. Universitat Pompeu Fabra, Barcelona The impact of
safety representatives on occupational health A European perspective
2009.
Ј.Амиџић, Б. Николић: Значај психофизичких карактеристика радне
околине у оцени стања безбедности и здравља на раду, Копаоник
2008.
90
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
91
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
92
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
93
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
94
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
95
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
96
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
97
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
98
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
99
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
100
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
101
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
102
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
103
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
104
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
105
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
106
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
107
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
108
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
109
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
110
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
111
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
112
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
113
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
114
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
115
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
116
БЕЛЕШКЕ
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
117
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
ОСНОВНИ ПОКАЗАТЕЉИ ЗАХТЕВА СТАНДАРДА
OHSAS 18001:2007
Звонимир Букта1
ЦИЉ И СВРХА ПРЕДАВАЊА
Упознавање, студената, одговорних лица за безбедност, производних и
непроизводних радника, као и свих осталих заинтересованих лица, са стандардом OHSAS
18001: 2007. OHSAS стандардом се утврђују захтеви за систем управљања безбедношћу и
заштитом здравља на раду (БЗР - OH&S) како би се омогућило организацији да управља
OH&S ризицима и да побољша свој OH&S учинак. Стандард сам по себи не дефинише у
потпуности све елементе за пројектовање система управљања и не даје спеcифичне
критеријуме за избор методе процене ризика.
Развој технике, технологије и економских односа истовремено омогућава и
захтева повишење нивоа квалитета живота свих запослених. Један од битних чинилаца
повишења квалитета живота људи је усвајање и примена закона из безбедности и
заштите здравља на раду. Да би се обезбедио захтевани законски минимум и што већи
учинци организације на достизању врхунских достигнућа у OH&S БЗР политици и
циљевима, применом добре БЗР праксе потребно је у сваком тренутку управљати
безбедношћу и ризицима.
Кључне речи: политика, БЗР, стандард
BASIC INDICATORS OF OHSAS 18001 REQUIREMENTS
AIMS AND OUTCOMES
Purpose: Familiarising the students, responsible persons for occupational safety and
health (OSH), productive and non-productive workers and all other interested persons with the
OHSAS 18001 2007 Standard. The OHSAS Standard prescribes the requirements for the
system of managing safety and health at work so that it enables the enterprise to control the
OSH risks and to improve its OSH efficacy. The Standard doesn't fully define all elements for
designing the management system and doesn't give specific criteria for choosing the risk
assessment method.
The development of engineering, technology and economy enables and requires the
improvement of life quality of all employees. An important element of improving the quality of
life of people is the adoption and implementation of laws and regulations in the area of OSH. In
order to both fulfil the required regulatory minimum and achieve better efficiency of the
enterprise in accomplishing the high-level results in OSH policy and goals, it is necessary to
continuously manage safety and risks, by applying good OSH practice.
Key words: policy, OSH, standard
1
Висока техничка школа струкових студија у Новом Саду, Школска бр. 1
118
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
1. УВОД
Ефективну и ефикасну примену "правилника" у организацији захтева
упоредно увођење стандарда OHSAS 18001 и OHSAS 18002.
Под појмом "ефективно" подразумева се реализација планираних
активности и планираних резултата.
Под појмом "ефикасност" подразумева се мера односа остварених
резултата и употребљених ресурса.
Организацују OH&S захтеви, уводећи и примењујући OHSAS стандард,
не ослобађа обавеза усаглашавању са законодавством Републике Србије.
OH&S политика и циљеви морају бити компатибилни са осталим
управљачким захтевима у облику СРПС ISO 9001 и ISO 14001 како би
организација остварила своје економске циљеве.
Стандард 18001 је могуће применити у свим врстама организација са
различитим природама послова и операција у различитим друштвено културним
срединама. Учинак примене срандарда у организацији зависиће пре свега од
воље највишег руководства и комплетне функционалне структуре запослених.
1.1. Разлози и очекивања
Увођење стандарда OHSAS 18001:2007 у организацију омогућава
усклађивање постојеће добре праксе са међународним стандардима из области
безбедности и здравља на раду. Очување и унапређење безбедности и здравља
омогућава квалитетан живот и материјално благостање запослених у
организацији и свих осталих заинтересованих страна.
Очекивања највишег руководства и свих запослених уводећи и
примењујући OHSAS стандард усмерено је на:
 смањење броја и тежине повреда на раду и у вези рада
 смањење броја оболелих, а тиме скраћењу изгубљеног времена
 смањење трошкова за болничко и друго лечење
 смањење премија осигурања и реосигурања
 повећању задовољства запослених и чланова њихових породица
Методологија система управљања безбедношћу и ризиком дати на слици
1. зависиће од низ утицајних захтева:
 од природе и комлпексности послова који се одвијају у организацији
 прихватљивом нивоу ризика за ефективне радне задатке
 расположивих људких и материјалних ресурса
 величине органзације
 културе организованости итд.
119
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
ПЛ
АНИРАЈ
УР
АДИ
ПР
ОВЕРИ
ДЕ
ЛУЈ
Дефинисати циљеве и процесе неопходне за идентификацију
опасности, процену ризика и управљање ризиком.
Примена и спровођење процеса на управљању безбедношћу
и ризиком.
Праћење и мерење резултата спроведених процеса у складу
са политиком и циљевима организације.
Предузимање свих неопходних активности на унапређењу
безбедности и здравља на раду свих запослених.
Слика 1, Методологија "PDCA" (Dijagram) побољшања безбедности и здравља
на раду
Примена и увођење система управљања заштитом здравља и
безбедношћу на раду требала би да помогне организацији у постизању
позитивних законских и других прописа у области заштите здравља и
безбедности на раду.
2. ТЕРМИНИ И ДЕФИНИЦИЈЕ
ТЕРМИНИ
Прихватљив
ризик
Провера
Стално
побољшавање
Корективна
мера
ДЕФИНИЦИЈЕ
Ризик који је смањен до нивоа који оганизација може
да толерише с обзиром на њене законске обавезе и њену
сопствену OH&S политику
Систематичан, независан и документован процес за
добијање "доказа провере" и његово објективно вредновање,
да би се утврдио степен до којег су испуњени "критеријуми
провере"
Процес унапређења OH&S система управљања ради
постизања побољшања целокупног OH&S учинка у складу са
OH&S политиком организације
Мера
за
отклањане
узрока
откривене
неусаглашености или друге нежељене ситуације. Корективна
мера предузима се да би се спречило понављање дешавања,
120
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
док се превентивна мера предузима да би се спречило
дешавање.
ТЕРМИНИ
Докуменат
Опасност
Идентифика
ција опасности
Нарушено
здравље
Инцидент
Заинтересов
ана страна
Неусаглашен
ост,
Заштита
здравља
и
безбедности на раду
(OH&S)
OH&S
систем управљања
ДЕФИНИЦИЈЕ
Информација и медијум на којем се она налази.
Медијум може бити папирни, магнетни, електронски или
оптички диск, фотографска или штампарска матрица, или
њихова комбинација.
Извор, ситуација или поступак који могу довести до
штете у виду повреде људи или нарушавања здравља или
њихове комбинације.
Процес препознавања да опасност постоји и
дефинисање њених карактеристика
Неповољно (штетно) физичко или ментално стање
које се може идентификовати, а које је проузроковано и/или
погоршано услед радне активности и/или ситуације повезане
са радом.
Са радом повезан догађај(и) услед кога долази или
може доћи до повреде или нарушавања здравља (без обзира
на озбиљност) или фаталног исхода, или могућности
фаталног исхода.
 акцидент је инцидент који је довео до повреде,
нарушавања здравља или фаталног исхода
 инцидент код којег није дошло до повреде, нарушавања
здравља или фаталног исхода такође се може сматрати
догађајем који "само што се није десио ("near-hit", "close
call") или "опасан догађај" ванредна ситуација је посебан
тип инцидента
Појединац или група у, или изван радне средине, који
су заинтересовани за OH&S учинак организације, или на
које тај учинак утиче
Неиспуњеност захтева. Неусаглашеност може бити
било које одступање од:
 одговарајућих раднин стандарда, праксе, процедура,
законских захтева, итд.
 захтева OH&S система управљања
Услови и фактори који имају утицај или могу утицати
на здравље и безбедност запослених или других радника
(укључујући привремене раднике, особље уговарача),
посетилаца и других лица на радном месту
Део система управљања организаце који се користи
да развије и примени OH&S политику и управља својим
OH&S ризицима.
 систем управљања је скуп међусобно повезних елемената
којим се успоставља политика и циљеви ради њиховог
остваривања
121
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
 систем управљања обухвата организациону структуру,
активности планирања (укључујући на пример оцену
ризика и постављање циљева), одговорности, праксе,
поступке, процесе и ресурсе
ТЕРМИНИ
OH&S
циљеви;
OH&S
учинак;
OH&S
политика;
Организација
;
Превентивна
мера;
Процедура/п
оступак;
Запис;
Ризик;
Оцена
ризика
Радно место
ДЕФИНИЦИЈЕ
OH&S циљ, везан за OH&S учинак који
организација сама себи поставља да оствари:
 циљеви требају да буду мерљиви где год је то применљиво
 OH&S циљеви су усклађени са OH&S политиком
Мерљиви резултати управљања OH&S ризицима
организације. Мерење OH&S учинка обухвата мерење
ефективности
управљања
успостављеног
од
стране
организације
Свеобухватне намере и смернице организације које
су повезане са OH&S учинком и формално изражене од
стране највишег руководства
Компанија, корпорација, фирма, предузеће, орган
власти или институција, или њихов део или комбинација,
удружени или не, јавни или приватни, који имају сопствене
функције и администрацију
Мера за отклањање узрока могуће неусаглашености
или нежељене могуће ситуације. Превентивна мера предузима
се да би се спречило дешавање, а корективна мера се
предузима да би се спречило понављање дешавања
Утврђен начин за обављање неке активности или
процеса
Докуменат којим се исказују добијени резултати или
докази о извршеним активностима
Комбинација вероватноће појаве опасног догађаја или
излагања и озбиљности повреде или угрожености здравља
(оштећења здравља) које може бити проузроковано опасним
догађајем или излагањем.
Процес процене ризика од опасности, узимајући у
обзир и прикладност постојећих контрола, и одлучивања о
томе да ли је ризик прихватљив или не
Свака физичка локација на којој се одвијају радне
активности под контролом организације. Када се разматра шта
све чини радно место, организација треба да узме у обзир
OH&S ефекте на особље које, на пример, путује или је у
транзиту (нпр. у току вожње колима, авионом, бродом или
возом), ради у просторијама клијената или корисника, или
ради од куће
122
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
3. ЕЛЕМЕНТИ СИСТЕМА УПРАВЉАЊА БЕЗБЕДНОШЧУ И
ЗДРАВЉА НА РАДУ
Увођење стандарда OHSAS 18001 : 2007, у организацију, омогућава
управљање безбедношћу и здрављем на раду. Управљање OH&S је континуални
и динамички процес решавања проблема из делатности организације и
примењених технологија усмерено на остваривању безбедносних циљева, а тиме
побољшања здравља свих запослених приказано на слици 2.
Слика 2. Модел система управљања безбедношћу и здрављем на раду у складу са
OHSAS политиком
Основни предуслов за увођење OHSAS Стандарда је документовање свих
активности неопходних за успостављање, одржавање и унапређење безбедности
и здравља на раду, елиминацијом или смањењем ризика. Систем управљања
безбедности и здравља на раду обухвата следећа документа:
 политика и циљеви OH&S
 пословник OH&S
 планови OH&S
 процедуре
 упутства
 записи
123
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
3.1. Политика
OH&S политика утврђена од највишег руководства организације мора да
обезбеди остваривање постављених циљева на успостављању, одржавању и
побољшању безбедности њихових запослених и осталих заинтересованих страна.
У раду је дат као могући практичан пример документ погодан за рад на
високо школској установи:
ПОЛИТИКА БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ
.
Руководство Високе техничке школе струковних студија у Новом Саду
усвојило је политику безбедности и здравља на раду засновану на следећим
принципима:
Безбедност и здравље запослених и/или студената интегрисано у укупно
1
пословање организације је од битног значаја за остваривање захтева стандарда
OHSAS 18000 : 2007.
Идентификација опасности, процена ризика и управљање ризиком у
реалним
2
условима којем одговара природа и нивоу ризика присутних на ВТШСС
Нови Сад за све запослене и/или студенте, спроводи се континуирано за сва
радна места и радну околину.
Жељи и вољи највишег руководства, свих запослених и/или студената на
сталном
3
спровођењу безбедности и здравља на раду у извршењу процеса наставе,
рада у лабораторијама, посете предузећима, административној комуникацији
запослени - студенти и осталим процесима у организацији.
4
Сви запослени и/или сутеднти су у обавези оспособљавања,
информисања и изградњи свести о здрављу и безбедности на раду.
.
5
Усаглашеност са законским обавезама у домену безбедности и здравља
на раду
.
6
Успостављање и одржавање прихваћење OH&S праксе остварујући
конкретну сарадњу са спољним сарадницима и институцијама.
.
.
.
.
.
7
Сталне провере и преиспитивања OH&S циљева усвојене од највишег
руководства ВТШСС Нови Сад
Висока техничка школа струковних студија има за циљ:
 елиминацију или минимализацију ризика на радном месту и радној
8
околини у оквиру функционисања процеса рада
 смањење броја и тежине повреда и обољења везаних за рад
 смањење изгубљеног времена и трошкова због повреда и обољења
4. ПЛАНИРАЊЕ
Усвајање политике и циљева Система управљања безбедношћу и
ризицима представља основ за планирање активности на идентификовању
опасности и оцену ризика.
Први корак у планирању је дефинисање поступка који обухвата:
124
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010





анализу активности свих запослених и свих осталих који имају
приступ радном месту и просторима намењеним за рад
преглед опреме, машина, инсталација, путне инфраструктуре,
метирејала и радних материја
организација и уређеност радног места, радни процеси прилагођени
машини/опреми, људским способностима
природи послова и врсти радних операција
итд.
Планом је такође обухваћено фокументовање оцењеног ризика и
периодичне контроле учинка управљања безбедношћу и ризицима.
Успостављање, примена и одржавање система управљање безбедношћу и
здрављу на раду, организација мора обезбедити усаглашеност са законским и
другим захтевима (директиве ЕУ, национални закони/правилници и ИСО
стандарди).
Циљеви и програми планирања обавезно саддрже одговорности,
овлашћења и временске рокове за усвајање циљева.
Циљеви и планирања морају бити мерљиви и обавезно садрже:
 приоритете остваривања циљева
 одговорност и овлашћење запослених
 преиспитивање планова
 начин обезбеђења финансијских средстава
 итд.
5. ПРИМЕНА И СПРОВОЂЕЊЕ
Успешно функционисање система управљања безбедношћу и здрављем
на раду захтева спровођење адекватних мера управљања у организацији од
стране највишег руководства.
Највише руководство организације мора обезбедити преко свог
представника:
 компетентне људске ресурсе
 метеријалне ресурсе и
 финансијске ресурсе.
Да би систем управљања безбедношћу и здрављем на раду био
ефективан, неопходно је документовано дефинисати структуру организације са
нивоима одговорности и овлашћења свих запослених, нарочито обратити пажњу
на развој свести о неопходности сталног побољшања безбедности.
Основни предуслови за успешну примену и спровођења захтева
безбедности, сем компетентности и свести је обука и оспособљавање запослених,
на успостављању и примени процедура за:
 комуникацију и консултације са заинтересованим лицима у оквиру
организације и екстерним странама
125
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
 израду акта о процени ризика за радна места и радну околину
 анализи могућих инцидената
 преиспитивање и побољшање здравња на раду
Комуницирање и консултације морају бити обавезне и перманентне
активности на свим нивоима (хоризонтална и вертикална повезаност) структуре
организације. Све информације у интерној и екстерној употреби морају имати за
циљ побољшање стања безбедности и здравља на раду. Комуникације и
консултације се обављају путем директне размене информација, нарочито са
директним учесницима у свим деловима процеса рада (запослени и/или
студенти), њиховим непосредним руководиоцима али и путем других носиоца
информација (писане информације, огласне табле, електронски медијуми рачунари и телефонски медијуми).
Нарочито је значајно да представник за безбедност и здраве на раду буде
у сталном тренутку на располагању како највишем руководству организације
тако и свим осталим учесницима у процесу рада.
Успостављање система управљања безбедношћу и здравља на раду
укључује формирање тимова за процену ризика, лица из техничко - технолошке
струке, радника на директном извршењу радних процеса као и непосредних
руководилаца. Активности на процени ризика дефинисао би тим и састојао би се
у идентификацији свих релевантних потенцијалних опасности, користећи
неопходне законске захтеве и стандарде
Све активности неопходне за успешно успостављање и одржавање
највишег могућег нивоа безбедности и минималног ризика морају се
документовати укључујући и записе из захтева стандарда. Документи морају:
 садржати релевантне податке о потенцијалним опасностима
 стално преиспитивати остварене резултате
 бити управљани и архивирани по захтевима стандарда
 бити доступни свим заинтересованим
Сви елементи стандарда неопходни за успешну примену и спровођење
морају бити контролисани и усаглашени са критеријумима датим у политици
организације.
Нарочиту пажњу, највише руководство са изабраним представником за
безбедност и здравље на раду на изради процедуре за могуће ванредне опасности
и могућности увођења превентивних мера на спречавању или мора посветити
ублаживању и њихових негативних последица.
6. ПРОВЕРАВАЊЕ
Унапређење система управљању безбедношћу и здрављем могуће је
постићи увођењем процедура за стално праћење и упоређивање планираних
циљева и програма и реализованих активности. Мерењем учинка пожељно је
остварити на два нивоа и то:
 квалитативним оценама
 квантитативним оценама
126
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
На основу мерења учинка потребно је дефинисати проактивне превентивне акције, односно реактивне - корективне акције на повећању нивоа
безбедности и здравља на раду.
Примена првенствено превентивних и евентуално корективних мера
могуће је значајно смањити ризик од повређивања и болести на раду или у вези
са радом.
Врсте превентивних и корективних мера произилазе из сазнања о развоју
технике и технологије из неучне и стручне области примењене за посматрани
радни процес, конкретне услове посматране организације и конкретног радног
места,. Неопходни документ који би подржао увођење безбедносних мера,
евидентирању повреда на раду (законска обавеза у Републици Србији), где су
тачно и прецизно унесене информације о месту, времену, разлогу, врсти и
тежини повреда.
Успостављене процедуре везане за управљање безбедношћу и здрављем
на раду морају се одређеним временским интервалима проверавати и евентуалне
неусаглашености преипитивати. Уочене неусаглашености оценити и предузети
корективне мере за отклањање уочених неусаглашености и урадити превентивне
мере за избегавање поновних пајава неусаглашености.
7. УМЕСТО ЗАКЉУЧКА
Након успостављања, спровођења и периодичних провера система
управљања безбедношћу и заштите на раду неопходно је извршити
преиспитивање од стране највишег руководства организације.
Циљ преиспитивања је провера и оцена погодности и ефикасности
успостављене политике и циљева безбедности и здравља на раду у свим
сегментима функсционисања процеса рада. Потребно је да највише руководство
оцени учинак постигнуте, након извршене процене ризика и предузетих
превентивних и корективних мера на смањењу или минимализацији повреда и
штетности по здравље запослених.
Након обављеног испитивања и извршене евалуације остварених планова
доноси се одлука од стране највишег руководства о сврсисходности уведеног
стандарда и даљим корацима на побољшању безбедности и заштити здравља на
раду.
8. ЛИТЕРАТУРА
***: Међународни Стандард OHSAS 18001:2007
***: Међународни Стандард OHSAS 18002:2007
***: „Безбедност и здравље на раду“ књига 1. монографија,
Крагујевац – Нови Сад, 2009
127
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
128
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
129
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
130
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
131
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
132
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
133
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
OHSAS - ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА ИМС-аЗАЈЕДНИЧКИ И
ПОСЕБНИ ЕЛЕМЕНТИ ПРОЦЕДУРА
Биљана Гемовић1
ЦИЉ И СВРХА ПРЕДАВАЊА
Стандард OHSAS (Occupational Health and Safety Assessment Series) 18001:2007
развијен је као алат који омогућава процену и сертификацију на подручју заштите
здравља и сигурности на раду. У раду је приказана улога OHSAS стандарда у спровођењу
превентивних мера и препоручених мера за процењени ризик, као и етапе планирања при
увођењу овог стандарда.
У раду су разјашњени захтеви стандарда и дате смернице за њихово задовољење
и примену у реалним условима, тако да материјал представља упутство за
имплементацију стандарда OHSAS 18001:2007. Такође је дат приказ пословника и
процедура и упутстава према стандарду OHSAS.
Кључне речи: стандард OHSAS, ризик, квалитет, безбедност и заштита на раду
ОHSАS – IMPLEMENTATION OF IMS, COMMON AND
SPECIAL PROCEDURE ELEMENTS
AIMS AND OUTCOMES
The standard of OHSAS (Occupational Health and Safety Assessment Series)
18001:2007 was developed as a tool that can enable assessment and certification in the area of
health protection and safety at work. The paper shows the role of the OHSAS standard in
implementing preventive measures and recommended measures for risk assessment, as well as
the steps of planning when introducing the standard.
Furthermore, the paper discusses the requirements of the standard and gives directions
for their fulfilment and implementation in real conditions, so that this material is an instruction
for the implementation of the OHSAS 18001:2007 standard. It also presents the rules of
procedure, procedures and instructions according to this OHSAS standard.
Key words: OHSAS standard, risk, quality, safety and protection at work
1. О СТАНДАРДУ OHSAS 18001
OHSAS 18001 (Occupational Health and Safety Assessment System) је
спецификација OH&S система управљања који је објављен 1999. године. Он
представља заједнички подухват великог броја сертификационих установа и
националних тела за стандардизацију из Велике Британије, Ирске, Јужне Африке,
1
Висока техничка школа струкових студија у Новом Саду, Школска бр. 1
134
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
Јапана, Шпаније, Малезије, Сингапура, Мексика и других заинтересованих
учесника широм света.
Спецификација је развијена са циљем да дефинише захтеве за систем
управљања заштитом здравља и безбедношћу на раду (OH&S), како би се
омогућило да организација управља ризицима OH&S и да побољша своје учинке.
Она омогућава спровођење интерне и екстерне провере система и/или
сертификовање система у одсуству одговарајућег међународног (ISO) стандарда.
2. ЗАШТО OH&S 18001
Усаглашавањем својих стандарда са захтевима међународних стандарда
из различитих области, организација стиче вишеструку корист:
- квалитет производа/услуге, односно задовољене захтева корисника и
осталих заинтересованих страна (деоничари, друштвена заједница,
запослени итд.);
- очување животне средине, што се такође своди на задовољење захтева
корисника и осталих заинтересованих страна;
- очување здравља и безбедности запослених, што се такође своди на
задовољење захтева заинтересоваих страна (запослени, друштвена
заједница, деоничари итд.);
- очување здравља и безбедности корисника, што се поклапа са захтевима за
квалитет производа/услуга.
Сваки од ових система, односно подсистема управљања, настао је као
резултат притиска корисника и јавности на организације да своје улазе, процесе и
излазе прилагоде одговарајућим стандардима.
Примери из праксе показују да се интереси јавности не косе увек са
интересима профита, па су многе организације увођењем ових система
управљања, на мање или више непосредан начин, допринеле повећању свог
профита.
2.1. Шта предузеће добија увођењем стандарда BSI 18 001?
Разлози због којих је имплементација OHSAS 18001 распрострањена
међу великим предузећима светског ранга су многобројни. У наставку се наводе
само неки од њих:
- побољшање концепта превенције у управљању (побољшање радне средине,
техн. усавршавања, сталан лекарски надзор);
- мањи број повреда (са мање тешких повреда на раду, смањује се број
плаћених дана због боловања);
- смањење нарушавања здравља запослених;
- мање казни (инспекцијских и сл.);
- побољшање морала, лојалности запослених, јачање активности на радном
месту;
- повољнији услови осигурања;
- смањивање ризика заштите здравља и безбедности на раду (ЗЗБР);
- повезивање елемената ЗЗБР према логици PDCA;
- стално побољшавање учинка заштите здравља и безбедности на раду;
135
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
- интегрисање заштите здравља и безбедности на раду у процесе
организације на такав начин, да истовремено гарантује и способност
пословног учинка;
- укључивање на свим нивоима организације у току успостављања,
одржавања суззбр, резултат је побољшање морала;
- побољшање интерне/екстерне оцене предузећа.
3. СТРУКТУРА СТАНДАРДА OHSAS 18001
Структура стандарда OHSAS 18001 је у облику јасних захтева, чије
испуњавање организацији омогућава да управља ризицима повређивања и
обољевања и тако стално побољшава ниво безбедности и здравља на раду.
Стандард OHSAS 18001 сем увода чине четири тачке: предмет, веза са
другим стандардима, изрази и дефиниције и захтеви. Четврти део – захтеви
говори о препознавању опасности и штетности, управљању и оцењивању ризика
(за ова три процеса користи се термин оцена ризика).
Оцена ризика представља базу система менаџмента заштитом здравља и
безбедности на раду и његова структура заснована је на кругу сталног
побољшања познатом као PDCA циклус, слика 1.
О ДРЕЂ ИВАЊ Е О БИМ А
С И С ТЕМ А М ЕН АЏ М ЕН ТА
З А С Т И Т О М З Д РА В Љ А И
Б Е X Б Е Д Н О Ш Ћ У Н А РА Д У ,
О ДРЕЂ И ВАЊ Е П О ЛИ ТИ КЕ ,
Ц И Љ Е В А И П Р О Г РА М А .
П Р Е ГЛ Е Д О С Т В А Р И В А Њ А
Ц И Љ ЕВА М ЕН АЏ М ЕН ТА
З А Ш Т И Т О М З Д РА В Љ А И
Б Е З Б Е Д Н О С Т И Н А РА Д У
И П О К Р Е Т А Њ Е М Е РА
И З В О Ђ Е Њ Е П Р О Г РА М А
М ЕН АЏ М ЕН ТА ЗАШ ТИ ТО М
З Д РА В Љ А И Б Е З Б Е Д Н О Ш Ћ У
Н А РА Д У З А О С Т В А Р И В А Њ Е
П О С ТАВЉ ЕН И Х Ц И Љ ЕВА .
П О К Р Е Т А Њ А П Р О Г РА М А
П РА Ћ Е Њ А И М Е Р Е Њ А
ЕФ И КАС Н О С ТИ .
Слика бр.1:Основни принцип стандарда OHSAS 18001 (процес сталног
побољшања – PDCA циклус)
4. ПОЛИТИКА ЗАШТИТЕ ЗДРАВЉА И БЕЗБЕДНОСТИ НА
РАДУ
Највише руководство организације је одговорно за дефинисање,
документовање и спроводење политике заштите здравља и безбедности на раду.
Политика заштите здравља и безбедности, као и политика квалитета и заштите
136
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
животне средине, мора да у себи садржи стратегијска опредељења организације
на овом плану.
„Политика здравља и безбедности на раду, које је усвојило највише
руководство и којом се јасно изражавају циљеви везани за здравље и
безбедност на раду, као и обавеза побољшавања здравствених и сигурносних
учинака, мора да постоји. ”
(OHSAS 18001)
5. ПОЈАМ РИЗИКА И ЗАХТЕВИ СТАНДАРДА
Појам опасности повезан је са могућношћу повреде или штетности по
здравље и употребљава се заједно са другим појмовима који дефинишу порекло
или природу повреде или штетности по здравље: опасност од лома, опекотине,
посекотине, хемијске , физичке штетности и сл.
Појам ризика је појам који научну и стручну јавност интересује у
функцији заштите на раду и по дефиницији представља :
- вероватноћу да опасност може проузроковати повреду, обољење или
оштећење здравља запосленог ;
- могућност губитка здравља или повреде или излагање таквој
могућности;
- стање у којем постоји могућност штетне девијације у односу на жељени
исход ;
- меру вероватноће да ће се штетне последице по здравље, живот,
својину, радну или животну средину јавити као резултат неке
опасности;
- комбинација вероватноће и последица специфичног опасног деловања,
који се дешава ;
- комбинацију опасности (могуће повреде или штете по здравље) и
вероватноће да ће корисник бити изложен овој опасности, EN 292-1 .
- стандардом OHSAS BSI 18001, се широк појам ризика спецификацијом
захтева исказује намера правног субјекта који има за циљ да:
- успостави систем OH&S управљања, да би елиминисао или свео на
најмању меру РИЗИК за запослене и друге заинтересоване стране, које
могу бити изложене OH&S ризицима проистеклим из њених
активности
- примени, одржава и континуирано побољшава систем OH&S
управљања,.
Сам стандард је примењив у заштити здравља и безбедности на раду
запослених, као и других учесника у процесима везаним за рад, али не и када је у
питању сигурност производа и услуга.
137
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
5.1. Оцена ризика и испуњавање осталих захтева стандарда
OHSAS 18001
Веза између препознавања опасности и штетности, оцењивања и
управљања ризицима и испуњавања осталих захтева стандарда, дата је на слици
бр.2. Захтеви стандарда OHSAS18001, односно OHSAS 18002 су на слици
непосредно наведени као улаз или излаз из процеса препознавања опасности и
штетности, управљања и оцењивања ризика.
МЕРЕЊЕ И ПРАЋЕЊЕ
ПОЛИТИКА
СПРЕМНОСТ И ПОСТУПАЊЕ
У ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА
ЗАКОНИ И ДРУГИ ЗАХТЕВИ
САВЕТОВАЊЕ И КОМУНИКАЦИЈА
МЕРЕЊЕ И ПРАЋЕЊЕ
НЕЗГОДЕ, НЕСРЕЋЕ, НЕУСАГЛАШЕНОСТИ
КОРЕКТИВНЕ И ПРЕВЕНТИВНЕ МЕРЕ
ПРЕПОЗНАВАЊЕ
ОПАСНОСТИ И
ШТЕТНОССТИ,
ОЦЕНА РИЗИКА
И УПРАВЉАЊЕ
РИЗИЦИМА
УПРАВЉАЊЕ РАДОМ
ОСПОСОБЉЕНОСТ , СВЕСТ
И СТРУЧНОСТ
ЦИЉЕВИ И ПРОГРАМИ
PR OV E RA
ПРОВЕРА КОЈУ ВРШИ
РУКОВОДСТВО
Слика бр. 2: OHSAS 18002-Улази и излази из процеса препознавања опасности и
штетности, оцене и управљања ризицима
6. ИДЕНТИФИКОВАЊЕ РИЗИКА НА РАДУ
Идентификовање ризика на раду систематска је и континуална активност
менаџмента која омогућава мерење и оцену ризика по запосленог, али и целу
организацију. Циљеви ових активности су:
- идентификовање извора ризика;
- идентификовање фактора ризика и опасности;
- идентификовање изложености радника ризику.
Организација води и чува евиденције о:
- радним местима са повећаним ризиком;
- запосленима распоређеним на радна места са повећаним ризиком и
лекарским прегледима запослених распоређених на та радна места;
- повредама на раду, проф. обољењима и болестима у вези са радом;
- запосленима оспособљеним за безбедан и сигуран рад;
- опасним материјама које се користе у току рада;
- извршеним испитивањима радне околине;
- извршеним прегледима и испитивањима опреме за рад и ЛЗ на раду.
7. ПРОЦЕНА РИЗИКА – ДЕО СИСТЕМА OH&S УПРАВЉАЊА
Поступак процене ризика на нивоу предузећа у највећој мери зависи од
степена уређености документације предузећа, односно испуњености законом
138
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
утврђених прописа и услова које треба да испуни један пословни – производни
комплекс.
На овај начин поступак процене ризика представља први корак који треба
да установи, отклони или смањи ризик применом планирања, техничких
средстава или уколико на тај начин није могуће упозорењима у упутствима за
употребу, односно додатним мерама упозорења / оспособљавања / упутствима.
А сви захтеви OHSAS-a 18001 спецификације су пројектовани да буду
уграђени у било који систем OH&S управљања и путем дефинисаних процедура
одржавају препоручене мере за успостављање и спровођење неопходних мера
предложеним у процени ризика. На тај начин стандард представља
организациони оквир који треба стално да прати и периодично преиспитује и
стално побољшава да би се обезбедило ефикасно управљање активностима
везаним за заштиту здравља и безбедност на раду.
8. КАКО УСПОСТАВИТИ OHSAS?
Стандард препоручује следеће етапе планирања:
1. планирање ради идентификације опасности, процене ризика и управљања
ризиком;
2. законски и други захтеви;
3. дефинисање листе циљева по приоритетима;
4. избор кључних циљева и дефинисање параметара праћења реализације;
5. „OH&S” програми управљања.
Овакав поступак треба да обухвати све активности приказане на слици 1,
почев од дефинисања листе циљева, па до преиспитивања резултата и потреба за
модификацијама циљева или програма.
На слици 3 приказан је поступак планирања и примене „OH&S” програма
управљања:
139
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
Дефинисање листе циљева
(на основу политике, почетног преиспитивања,закона и прописа, процене
ризика, мишљења заинтересованих страна итд.)
Избор приоритетних циљева
(на основу резултата поцетног преиспитивања, закона и прописа, процене
ризика, мишљења заинтересованих страна итд.)
Дефинисање жељених резултата
(квантификовати жељене вредности параметара који ће се пратити у циљу
праћења резултата реализације циљева)
Израда програма реализације циљева
(дефинисати активности, рокове, одговорности, жељене резултате,
финансијска средства)
Реализација и працење реализације програма
(праћење параметара и давање одговора на питање да ли је циљ
постигнут)
Преиспитивање резултата примене програма и потреба за
модификацијама
Slika 4: Поступак планирања и примене „OH&S” програма управљања
8.1. Поступак успостављања система
Свака организација је другачија, са својим јединственим пословним
циљевима, комерцијалним приступом и културом. Успостављање система
менаџмента заштитом здравља и безбедности на раду према захтевима стандарда
БСИ 18001:2007. је процес који обухвата више фаза, и то:
фаза 1 - Припремне активности
Да би се на задовољавајући начин могло приступити успостављању
OHSAS-а, неопходно је обавити одређене припремне активности. Упознавање
руководства са захтевима стандарда BSI 18001:2007 , циљевима и очекиваним
ефектима пројекта, као и са предлогом програма успостављања система.
Потребно је звршити анализу постојећег стања у предузећу (Gap analysis
– Gep analiza), што ће обухватити анализу:
- организационе структуре;
- систематизацију радних места;
- интерна и екстерна документа;
- процеса;
140
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
- активности реализације;
- ризика на радним местима;
- могуће ванредне ситуације;
- релевантне прописе и стандарде у вези са пословањем предузећа;
- хемиских и опасних производа;
- начина рада менаџмента;
- радног простора.
фаза 2 - Идентификација производа (услуга, софтвер, хардвер,
процесни материјал)
У овој фази потребно је да тим (именован у радној организацији за
поступак успостављања система) заједно са директором на основу анализе
постојећег система дефинишe списак и класификацију услуга предузећа.
фаза 3 - Дефинисање основа OHSAS
У овој фази потребно је да тим заједно са директором дефинише:
- мисију;
- визију;
- изјаву о политици заштите здравља и безбедности запослених.
фаза 4 - Дефинисање процеса
У овој фази потребно је да тим заједно са директором изврши
идентификацију, попис, класификацију, означавање и међусобне везе процеса.
Уобичајно је да се изврши подела процеса на:
- управљачке процеса
- оперативне/главне процеса
- процесе подршке
фаза 5 - Израда докумената OHSAS
У складу с резултатима претходно обављених активности, односно
усвојеним програмом дефинишу се, израђују и усвајају одговарајући документи
OHSAS-a.
фаза 6 - Имплементација OHSAS-a
Усвојена решења и документа OHSAS-a потребно је да се презентирају на
одговарајући начин запосленима, како би се обезбедило њихово опште
прихватање и доследна примена.
У оквиру реализације дефинисаних активности, с обзиром на низ радњи,
посебна пажња мора се посветити:
- управљању документима;
- планирању (производња, набавка, продаја, ресурси, итд.);
- дефинисању циљева;
- идентификацији и вредновању ризика;
- усаглашености са законским и другим захтевима;
- праћењу и мерењу ЗЗБР параметара;
141
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
- руковање и складиштење опасних материја;
- спровођењу едукације;
- управљање ресурсима (запослени, инфраструктура, радна средина);
- реализацији пројеката;
- реализацији производа;
- спровођење продаје;
- спровођење набавке;
- контролисању процеса;
- анализи остварених резултата;
- уређење радног простора;
- означавање и обележавање радних просторија.
фаза 7 - Спровођење интерне провере
Интерна провера се врши са циљем да се провери стање пословног
система са аспекта захтева стандарда BSI 18001:2007. Оспособљени проверавачи
OHSAS-а из пословног система, обављају једну или више интерних провера
система како би се утврдио степен ефективности система менаџмента
квалитетом. Потребно је да закључке интерних провера анализирају директор и
тим, по основу чега се доноси одлука о сертификацији система, или о
предузимању одговарајућих корективних мера.
фаза 8 - Сертификација OHSAS-a
Сертификација система менаџмента ЗЗБР представља проверу
успостављеног система менџмента од стране изабраног сертификационог тела.
Према прикупљеним подацима предузеће бира сертификационо тело, коме се
пријављује за сертификацијау система менаџмента.
фаза 9 – Одржавање сертификованог система OHSAS -a
Након издавања сертификата од стране сертификационог тела, спроводе
се редовне надзорне провере, где се врши провера текућег сертификованог
система. Ово има за циљ да пружи предузећу сигурност да је систем менаџмента
на правом путу и да се стално побољшава.
8.2. Везе између стандарда
"OHSAS 18001 је развијен тако да буде компатибилан са стандардима за
систем управљања ISO 9001:1994 (Квалитет) и са ISO 14001:1996 (Животна
средина) у циљу олакшања интеграције система управљања квалитетом,
управљања заштитом животне средине, управљања здрављем и
безбедношћу на раду од стране организација, уколико оне то желе."
(Из OHSAS-а 18001)
Сам стандард је конципиран тако да омогућује једноставну примену и за
организације које планирају његову примену на основама стандарда ISO 9001
142
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
или ISO 14001 и за оне које желе да свој систем управљања здрављем и
безбедношћу запослених развију одвојено од ових стандарда.
8.2.1. Интегрисани систем управљања (ИМС) ризицима
Стручна литература интегрисани систем управљања (ИМС) ризицима
препознаје као систем управљања ризицима са аспекта компаније у којем су
интегрисани сви системи управљања ризицима појединачних орг. делова и као
такав представља једну целину. Као ни ISO 9000:2000 ни стандард ISO
14000:2004 појам ризика не дефинише експлицитно. Посредно захтеви стандарда
ISO 14001:2004 су дефинисани на начин да компанија смањи или елиминише
негативне 1утицаје на животну средину. Стандард OHSAS (Occupational Health
and Safety Assessment Series) 18001:2007 развијен је као алат који омогућава
процену и сертификацију на подручју заштите здравља и сигурности на раду.
Стандард је компатибилан са стандардима ISO 9001:2000 као и са ISO
14001:2004, са којим је по својој структури готово индентичан па их из тих
разлога треба уводити заједно.
Синтезом стандарда ISO 9000:2000, ISO 14000:2004 и сtандарда OHSAS
18001:2007 постиже се једноставно праћење и оцењивање квалитета, заштите
околине, заштите здравља и сигурности на раду на јединствени начин.
8.2.2. Примене савремених приступа који укључују ИМС
Примене савремених приступа који укључују ИМС представља
обједињавање послова заштите и обезбеђивања :
1. Здравља (Health);
2. Bezbednosti (Safeti);
3. Sredine (Environment);
4. Kvaliteta (Quality).
Компанија на овај начин има комплетну документацију за интегрисани
систем менаџмента компанијом. ИМС обухвата аспекте:
 БЗР,
 ЕКОЛОГИЈЕ И
 КВАЛИТЕТА ПОСЛОВАЊА,
тј. функционише према ова три стандарда:
 ISO 9001,
 ISO 14001 i
 OHSAS 18001
Наведена три система менаџмента имају сличности које омогућавају
њихову интеграцију. Сличности између ових система менаџмента односе се на
следеће:
- приврженост топ менаџмента
143
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
-
контрола докумената и записа
дефиниција политике
планирање дугорочних и краткорочних циљева
процедуре за обуку запослених
саопштавање процедура
аудити
контрола неусаглашености, значајних аспеката и хазарда
корективне и превентивне акције
преиспитивање од стране менаџмента
Постојеће сличности између три система менаџмента нуде предности за
организације, а то су:
- минимизирање документације и записа (рад са папирима)
- мање бирократије и мање конфузије између стандарда
- уштеда трошкова оптимирањем времена и ресурса придружених за системе
- поједностављења интерних и екстерних аудита
- више пазње на међусобне односе – синергија као и размена – између
квалитета, животне средине, здравља и безбедности на раду и социјалне
одговорности.
8.3. УСЛОВИ ИНТЕГРАЦИЈЕ МЕНАЏМЕНТ СИСТЕМА
Интеграција различитих менаџмент система могућа је зато што постоје:
- заједнички принципи
- стандарди, спецификације и методе за интегрисање
- заједнички елементи унутар одговарајућих управљачких стандарда
- методе за усклађивање и уравнотежење различитих циљева
заинтересованих страна и самих менаџмент система.
Без овог баланса опстанак производног система би био угрожен или
унутар себе (неквалитетан и неконкурентан производ) или реакцијом окружења
(највиши квалитет без обзира на цену, или због конкурентности производа
употреба јевтиније, прљаве и опасне технологије која угрожава здравље
запослених, животну средину итд).
8.3.1. Груписање процедура и упутстава у оквиру ИМС-а
У наставку је листа свих процедуре и упутства „које треба сви да поштују
у току рада“:
Процедуре компаније могу се груписати на основу тзв. HSEQ-политике
(Health- Safeti- Environment - Quality)
Ta politika je data u osnovnom/polaznom HSEQ-документу компаније:
“Пословник о систему менаџмента здрављем, безбедносшћу, животном
средином и квалитетом”
144
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
Из 12 такозваних елемената HSEQ-политике ЕЛЕМЕНАТА ПОЛИТИКЕ
дефинисаних Пословиком проистичу Групе примењивих процедура са истим
називима као што су елементи:
ЛИСТА ПРОЦЕДУРА:
1. УЛОГА РУКОВОДСТВА
2. ОРГАНИЗАЦИЈА
3. ОСОБЉЕ, СПОСОБНОСТ и ПОНАШАЊЕ
4. ОПАСНОСТИ И ПОСЛЕДИЦЕ
5. ИНЖЕЊЕРИНГ
6. РАДНИ ПОСТУПЦИ
7. УГОВОРЕНЕ УСЛУГЕ
8. ПЛАНИРАЊЕ И ПРАЧЕЊЕ ПЕРФОРМАНСИ
9. ИНЦИДЕНТИ И АКЦИДЕНТИ
10. КОНТРОЛА ВАНРЕДНИХ СТАЊА И КРИЗА
11. КОМУНИКАЦИЈЕ
12. ПРОВЕРЕ И ПРЕИСПИТИВАЊЕ
8.4. Заједнички елементи
8.4.1. Политика квалитета
Представља изјаву највишег руководства о начину пословања како би се
осигурало задовољство свих заинтересованих страна. Сва три стандарда
инсистирају на изјави о политици. Оптимално је у један Пословник ставити
заједничку политику и да она најједноставније, реално и без фраза, одсликава
вредности којима се тежи.
8.4.2. Документоване процедуре
Сва три стандарда захтевају документоване процедуре. Њихов број
одговара броју препознатих процеса и оптималном управљању производним
системом.
Upravljački standardi ISO 14001 i OHSAS 18001 траже само контролу свих
процеса, тако да документација може да буде заједничка.
8.4.3. Одговорности и овлашћења
Сва три стандарда захтевају да се дефинишу одговорности и овлашћења.
То се чини у Пословнику где се јасно наводи представник руководства за
квалитет, заштиту животне околине, односно безбедност и заштиту на раду, то
може бити једна личност.
Неопходно је јасно дефинисати овлашћења и одговорности, јер ако није
дефинисан систем није могућа контрола.
8.4.4. Обука, свест и компетентност
145
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
У Пословнику ИМС-а прописан је захтев за обуком који обухвата
неопходне аспекте сва три стандарда, пошто сва три стандарда захтевају да сви
запослени (где је могуће и подуговарачи) буду компетентни за задатке који су им
поверени – да имају знање, способност да га практично примене и да су
професионално одговорни.
8.4.5. Стална побољшања
С обзиром да сва три управљачка система подржавају организацију која
учи, кроз подизање сопствених ефективности, захтев сва три стандарда је стално
побољшање. У ту сврху надограђује се одговарајућа процедура из стандарда
ИСО 9001, а ИСО 14001 и OHSAS 18001 захтевају посебне менаџмент програме
којима се дефинишу одговорности, средства и рокови за достизање циљева
побољшања.
8.4.5.1. PDCA циклус сталног побољшања
Демингов циклус омогућује стални развој процеса јер без развоја нема ни
менаџмента односно у организацији се одржава постојеће стање. Заснован је на
четири основна принципа (PDCA) :
P (Plan), Планирајте
Утврдите своју политику управљања, заштите животне средине, заштите
здравља и безбедности на раду и обавезе у свом OHSAS-у и израдите план за
њихово остваривање.
D (Do), Uradite:
Обезбедите услове и помоћне механизме потребне за остваривање своје
политике заштите здравља и безбедности на раду, општих и посебних циљева, уз
примену одговарајућих докумената ISO 9001:2000, ISO 14001:2004 и ISO
18001:2007
C (Check), Мерите и вреднујте:
Проверава се све што је у процедури: систем,
заинтересованих страна, ресурси, критични параметри итд.
задовољство
A (Act), Делујте:
Преиспитујте и стално побољшавајте свој систем управљања
организацијом, заштитом животне средине, заштитом здравља и безбедности на
раду ради побољшавања укупних перформанси организације.
8.4.6. Комуникација
Захтеви сва три стандарда по питању интерне комуникације са
запосленима су исти, тако да је једна процедура довољна.
146
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
Исто важи и за екстерну комуникацију са заинтересованим странама
пошто су су захтеви сва три стандарда исти и једна процедура је довољна.
8.4.7. Управљање документима
Захтеви сва три стандарда су исти. Процедура за управљање документима
у ИСО 9001 може се искористити за управљање документима сва три менаџмент
система. Број докумената би требало смањити на нужну меру јер то помаже
ефикасност управљања.
8.4.8. Управљање процесима
Једним процесом се управља на исти начим само са различитих аспеката
Неке QМС процедуре или радна упутства могу да се искористе за контролу
параметара везаних за EMS и OHSAS.
У неким случајевима неопходно је израдити посебне процедуре или
радна упутства. То је условљено специфичношћу појединих процеса који се
посебно описују.
8.4.9. Мониторинг процеса/производа
Захтеви сва три стандарда су врло слични. Неке QМС процедуре или
радна упутства могу да се искористе за контролу параметара везаних за EMS и
OHSAS.
У неким случајевима неопходно је израдити посебне процедуре или
радна упутства. Захтеви за калибрацију су исти.
8.4.10. Записи
Записи су попуњени документи у слободној форми који дају објективан
приказ оцењивачима о резултатима рада. Једини су документ који се у систему
квалитета не сме мењати.
Захтеви сва три стандарда су исти. Процедура која задовољава захтеве
ISO 9001 се може користити и за остала два система. Врсте записа се морају
дефинисати, као и време чувања.
8.4.11. Неусаглашености и корективне мере
Сва три стандарда захтевају исто, да се са неусаглашеностима поступа на
одговарајући начин. Предузима се ефективна корективна мера (а не корекција!)
да би се спречио узрок и понављање неусаглашености, тако да је једна процедура
довољна.
147
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
8.4.12. Превентивне мере
Стандарди ИСО 14001 и OHSAS 18001 су сами по себи превентивна мера
против негативних утицаја на загађење и за спречавање несрећа и угрожавање
здравља запослених.
8.4.13. Интерне провере
Компетентни проверавач мора бити у стању да програм провере оствари
у три нивоа кроз:
-проверу
-проверу процеса
-проверу догађаја
Компетентност проверавача је нужна у ситуацијама када процес уместо
документоване процедуре има критеријуме и циљеве а мора доказати
ефективност. Једна процедура је довољна у оквиру IMS-a.
8.4.14. Преиспитивање од стране руководства
Врховно руководство преиспитује испуњеност свих циљева који
проистичу и декларисане политике пословног система. Представник руководства
у том циљу припрема документ са сва три аспекта пословних активности:
сталним побољшањима, задовољством заинтересованих страна итд.
8.5. Специфични елементи-процедуре и упутства дефинисана у
оквиру
8.5.1. Идентификација и класификација ризика по БЗНР –у
Ово је обавезна процедура управљачког стандарда OHSAS 18001.
Назив OHSAS је скраћеница која потиче од енглеског назива Occupational
Health and Safety Assesment Series Specifications или, у преводу, Спецификације
серије оцена здравља и сигурности особља; наслања се на постојеће серије
међународних стандарда ISO 9000ff и ISO 14000ff када су у питању системи и
управљање системима и усмерен је на припрему за аудитирање, односно
сертификацију у подручју сигурности и заштите здравља.
Од пресудне је важности за његов квалитет да се у свим процесима и
подпроцесима јасно идентификују аспекти ризика.
У процедури се мора документовати на које начине и колико процеси
пословног система могу угрозити здравље и безбедност запослених.
Због тога се пред сваки процес поставља питање да ли у њему има ризика
по здравље и безбедност?
148
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
8.6. Specifični elementi-процедуре и упутства дефинисана у оквиру
OHSAS-а
8.6.1. Приказ процедура дефинисаних по OHSAS-у
У даљем делу дат је приказ неких општих процедура које морају бити
инплементиране у оквиру OHSAS-а:
 ОHS-_ _ _-_ _ _ Идентификација опасности и процена ризика
 OHS--_ _ _-_ _ _Опасне_радне_активности_и_систем_дозвола
• OHS-_ _ _-_ _ _ Рад затвореном_простору, копање, рад на висини и сл.
• OHS-_ _ _-_ _ _ Пројектовање безбедног радног места
• OHS-_ _ _-_ _ _Управљање променама
• OHS-_ _ _-_ _ _ План за ванредне ситуације
• OHS-_ _ _-_ _ _ Истраживање инцидента
• OHS-_ _ _-_ _ _ Повреде на раду
Дефинисања упутстава треба да обухвати следеће елементе:
• OH.RU___ -Упутство за безбедан рад – Опште упутство за безбедан рад
• OH.RU.___-Упутство за безбедан рад-реаговање у ванредним ситуацијама
• OH.RU.___-Упутство за безбедан рад- ПРВА ПОМОЋ
• OH.RU.___-Упутство за безбедан рад- ППЕ
• OH.RU.___-Упутство за безбедан рад- спречавање пожара
• OH.RU.___-Упутство за безбедан рад-изоловање и закључавање
Такође потребно је дефинисати посебна упутсва за безбедан рад за
активности као што је:
 ручно подизање терета, клизање, саплитање и сл.;
 рад под ниским напоном и високоенергетским постројењима;
 упутство за безбедан рад возача виљушкара и сл.
9. ЗАКЉУЧАК
Предуслов за успешност организације у будућности представља примена
интегрисаног система менаџмента квалитетом ISO 9001:2000 и заштите животне
средине ISO 14001, а у случају рада у ризичним пословним условима и примену
ISO 18001.
Приказаним заједничким елементима ова три стандарда може се избећи
опасност стварања паралелних система, преобимне документације која од
документованог система ствара систем докумената и недовољног инсталирања
кључних захтева појединих менаџмент система.
10. ЛИТЕРАТУРА
1. Б. Гемовић, Улога OHSAS стандарда у спровођењу превентивних мера и
препоручених мера за процењени ризик, Безбедоносни инжењеринг
Копаоник 2010,
149
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
2. Б.Гемовић OHSAS - Имплементација ИМС-а заједнички и посебни
елементи процедура, Безбедоносни инжењеринг, Копаоник 2009.,
3. ***: Закон о безбедности и здрављу на раду (Службени гласник РС, број
101/05);
4. ***: Правилник о начину и поступку процене ризика на радном месту и у
радној околини (Службени гласник РС, бр.72/06 и 84/06)
5. ***: Стандард ISO 18001: 2007 OHSAS
6. Б.Гемовић: Интегрисани система менаџмента- управљање ризицима,
ЈУСК новембар 2008., Нови Сад
150
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
151
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
152
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
153
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
154
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
155
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
156
БЕЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
157
БЕЛЕШКЕ
ТЕМПУС 158781, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010
158
Download

Безбедност и здравље на раду - Општи део - Модул 1.0