Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
Међународни институт за примењено управљање знањем
Нови Сад
Управа за безбедност и здравље на раду
Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања РС
Факултет заштите на раду у Нишу
Факултет техничких наука у Новом Саду
Департман Заштите животне средине
International Institute for Applied Knowledge Management, USA
ЗБОРНИК РАДОВА
Прве регионалне међународне конференције
ПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ
Златибор, 17-19. септембар 2014.
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
Издавач:
Међународни институт за примењено управљање знањем
Нови Сад
За издавача:
Проф. др Божо Николић, директор Института
Штампа:
Штампарија МАЛА КЊИГА
Нови Сад
ISBN 978-86-80048-00-0
Тираж:
150 примерака
CIP – Каталогизација у публикацији
Библиотека Матице српске, Нови Сад
331.45/.46(082)
РЕГИОНАЛНА међународна конференција "Примењена заштита и њени
трендови" (1 ; 2014 ; Златибор) ; Зборник радова Прве регионалне међународне
конференције ; Примењена заштита и њени трендови, Златибор, 17-19.
септембар 2014. - Нови Сад : Међународни институт за примењено управљање
знањем, 2014 (Нови Сад : Мала књига). - 280 стр. ; 25 цм
Тираж 150. - Резиме на енгл. језику уз већину радова. - Библиографија.
ISBN 978-86-80048-00-0
a) Заштита на раду - Зборници
COBISS.SR-ID 289267719
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
ПРЕДГОВОР
Прва регионална међународна конференција Примењена заштита и
њени трендови се одржава у години коју обележавају значајне друштвене
промене. Оно што је карактеристично за област заштите, то су промене Закона
о раду, које за последицу имају и знатне промене у осталим сегментима
друштва. Зато, имајући у виду теме које се обрађују и њихов значај у
садашњем тренутку, тешко је издвојити оне којима ова конференција није
намењена. На конференцији се обрађују актуелне теме везане за:
 измене и допуне Закона о раду и БЗНР
 рад инспекцијских служби
 међународњу сарадњу
 стратегију БЗНР
 израду нових прописа
Значајан допринос, осим четрдесетак аутора, дало је Министарство за
рад, запошљавање, борачка и социјална питања подршком и учешћем својих
представника и експерата.
Радови представника Министарства су обрађивали најактуелније теме,
у Програму су представљени као уводни, а неки нису овде публиковани.
Конференцију карактерише међународни и научни карактер и већ у
првој години успостављена је сарадња са 3 научна часописа. Одређен број
радова је представљен у Зборнику само преко апстракта, а радови су у целости
објављени у три међународна часописа регистрована у САД, Руској
Федерацији и Србији.
Председник Организационог одбора
проф. др Божо Николић
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
САДРЖАЈ
НОВИ ПРОПИСИ У ОБЛАСТИ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ ............................. 1
Симо Косић
СТРАТЕШКИ ПРАВЦИ РАЗВОЈА БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ...................... 9
Вера Божић –Трефалт
ПРИЛАГОЂАВАЊЕ ИНСПЕКЦИЈЕ РАДА ПОТРЕБАМА САВРЕМЕНОГ
СИСТЕМА БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ................................................................... 10
Љиљана Стојшић
КУЛТУРА ПРЕВЕНЦИЈЕ У ОБЛАСТИ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ ............ 12
Симо Косић
ЗНАЧАЈ ИНТЕГРАЦИЈЕ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ У
СРЕДЊОШКОЛСКОМ ОБРАЗОВАЊУ .......................................................................................... 21
Марија Ђуровић, Татјана Мамула
ДАЉИНСКИ СИСТЕМ УЧЕЊА У ФУНКЦИЈИ ОСПОСОБАВЉАЊА
РАДНИКА ЗА БЕЗБЕДАН РАД ........................................................................................................... 23
Божо Николић , Љиљана Ружић-Димитријевић, Јелена Дакић
КЉУЧНИ ПОКАЗАТЕЉИ УСПЕШНОСТИ У СИСТЕМУ БЕЗБЕДНОСТИ И
ЗДРАВЉА НА РАДУ .............................................................................................................................. 30
Добривоје Станојевић, Милица Таушановић
ТРОШКОВИ ПОВРЕДА НА РАДУ .................................................................................................... 35
Симо Косић
ФИНАНСИЈСКИ ПОКАЗАТЕЉИ У ФУНКЦИЈИ ПРОЦЕНЕ
РИЗИКА ПОСЛОВАЊА ........................................................................................................................ 41
Љиљана Лучић
НОВА МЕТОДA ЗА ПРОЦЕНУ РИЗИКА
СА КОРИГОВАНОМ ФУНКЦИЈОМ СТАЊА ЗАШТИТЕ ........................................................ 43
Божо Николић
ПРОЦЕНА РИЗИКА ЈЕДНОГ РАДНОГ МЕСТА ПОЛУКВАНТИТАТИВНОМ
МЕТОДОМ – GUARDMASTER ........................................................................................................... 53
Радмила Дробњак, Предраг Дробњак, Весна Васовић
УПОРЕДНА АНАЛИЗА ДВЕ МЕТОДЕ ПРОЦЕНЕ РИЗИКА
ПРИ РУЧНОМ РУКОВАЊУ ТЕРЕТОМ .......................................................................................... 62
Божо Николић
МЕТОДЕ ЗА ПРОЦЕНУ РИЗИКА ПРИ РЕПЕТИТИВНОМ РУЧНОМ
РУКОВАЊУ МАЛИМ ТЕРЕТИМА ................................................................................................... 73
Љиљана Ружић-Димитријевић
SAFETY RULES FOR THE MANUAL HANDLING OF LOADS AND RISK
ASSESSMENT ........................................................................................................................................... 86
Iveta Marková, Marianna Mužíková
НОВИ ПРИСТУП ПРОЦЕНЕ РИЗИКУ ПРИ РАДУ СА РАЧУНАРИМА .............................. 95
Бела Алфаши
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
ПРОЦЕНА РИЗИКА ПРИ РАДУ СA ЕКРАНИМА ....................................................................... 106
Андрија Тошић
ПРИМЕНА МЕТОДЕ BN У ПРОЦЕНИ РИЗИКА ЗА РАД СА РАЧУНАРОМ .................... 124
Весна Петровић, Љиљана Ружић-Димитријевић
ОРГАНИЗАЦИЈА И ФУНКЦИОНИСАЊЕ ПРЕВЕНТИВНИХ МЕРА
БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ ПРИ МАНИПУЛАЦИЈИ
СА ОПАСНИМ МАТЕРИЈАМА ....................................................................................................... 135
Јoван Исаковић, Данијел Стојановић, Жељко Ерор, Александар Радојевић
МЕРЕ ЗА БЕЗБЕДАН И ЗДРАВ РАД ОД ИЗЛОЖЕНОСТИ
ОПАСНИМ МАТЕРИЈАМА У ПРОЦЕСУ ЗАВАРИВАЊА ..................................................... 145
Сандра Кастелец Мацура, Мирослав Мацура
ЕРГОНОМСКЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ ЗА ПОБОЉШАЊЕ УСЛОВА РАДНЕ
ОКОЛИНЕ У ТЕКСТИЛНОЈ ИНДУСТРИЈИ .............................................................................. 152
Даниела Ристић, Огњен Ристић, Владан Митровић
RIZICI OŠTEĆENJA ZDRAVLJA ŠUMSKOG RADNIKA SJEKAĈA...................................... 162
Mirjana Fudurić Jelača, Tihana Duspara, Gordan Alfirev
ACOUSTIC RISK AS A PART OF SAFETY ANALYSES ............................................................. 171
Michaela Balážiková
ОЛОВО – ВИСОКО РИЗИЧАН ТЕШКИ МЕТАЛ ПО ЗДРАВЉЕ ЉУДИ ........................... 172
Стјепан Панић, Љиљана Трумбуловић Бујић
ПРОЦЕНА РИЗИКА И МЕРЕ ЗА СМАЊЕЊЕ РИЗИКА ЗА
РАДНО МЕСТО РАДНИК НА СЕЛЕКЦИЈИ И СЕПАРАЦИЈИ
ОТПАДА НА САНИТАРНОЈ ДЕПОНИЈИ .................................................................................... 183
Биљана Милутиновић, Петар Ђекић
РИЗИЦИ ПРИ ЕМИСИЈИ ПРАШИНЕ НЕОРГАНСКОГ ПОРЕКЛА ................................... 193
Борисав Симендић, Весна Петровић
ПРОЦЕНА ЕМИСИЈЕ УГЉЕНМОНОКСИДА
ОД ПУТНИЧКОГ САОБРАЋАЈА У ГРАДУ НИШУ.................................................................. 195
Александра Боричић, Младен Томић
ПРОБЛЕМИ У СРЕДСТВИМА КОМУНИКАЦИЈА НА ВАЗДУХОПЛОВА
ИЗАЗВАНИ СТАТИЧКИМ ЕЛЕКТРИЦИТЕТОМ И МЕРЕ ПРЕВЕНЦИЈЕ ...................... 196
Дејан Благојевић, Александра Боричић
ОБЕЗБЕЂЕЊЕ МЕСТА РАДА У ТС 110/35 kV ПРИЛИКОМ РАДОВА НА
ОДРЖАВАЊУ ИМПЕДАНСЕ ЗА УЗЕМЉЕЊЕ НЕУТРАЛНЕ ТАЧКЕ 35 kV ................... 204
Милица Таушановић, Добривоје Станојевић
ПОНАШАЊЕ ЉУДИ ПРИ ЕВАКУАЦИЈИ
ИЗ ОБЈЕКАТА ЗАХВАЋЕНИХ ПОЖАРОМ ................................................................................ 209
Драган Карабасил, Верица Миланко
ЕНЕРГЕТСКА ЕФИКАСНОСТ ЗГРАДА У СРБИЈИ И РИЗИЦИ ОД ПОЖАРА .............. 219
Барбара Видаковић, Милош Бањац, Раденко Рајић
АНАЛИЗА КРИТЕРИЈУМА ЗА ZERO ENERGY ОБЈЕКТЕ (ZEB)....................................... 227
Слободан Крњетин
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
СХВАТАЊЕ РИЗИКА ПРИ ИЗВОЂЕЊУ ГРАЂЕВИНСКИХ РАДОВА ................................. 228
Александар Шотић, Владан Митровић, Раденко Рајић
THE PERFORMANCE OF FIREFIGHTERS IN RESCUING PERSONS IN
TRAFFIC ACCIDENTS USING EXCTRICATION EQUIPMENT .............................................. 230
Marianna Tomašková
TESTING METHOD OF SAFE USE HVT WHEN CUTTING OF COLUMN B
DURING TRAFFIC ACCIDENT ON THE CHOOSEN CAR AND WORKING
EFFECTIVENESS OF HYDRAULIC RESCUE EQUIPMENTS .................................................. 231
Milan Marcinek, Iveta Marková
ОБЕЗБЕЂЕЊЕ И ЗАШТИТА ЛИЧНОСТИ – ПРЕТХОДНИ ПОСЛОВИ ............................ 232
Драган Стевановић, Мирослав Терзић, Милун Гогић
УПРАВЉАЊЕ HSE РИЗИЦИМА ПУТЕМ УПУТСТАВА ЗА БЕЗБЕДАН РАД ................. 244
Марија Ћоровић
СИСТЕМ ДОЗВОЛА ЗА РАД
И ВИСОКОРИЗИЧНЕ РАДОВЕ У НИС А.Д. НОВИ САД ........................................................ 253
Александар Савић
СИСТЕМ ОПСЕРВИРАЊА АКТИВНОСТИ, ОПРЕМЕ
И СРЕДСТАВА СА СТАНОВИШТА HSE У НИС А.Д. НОВИ САД ...................................... 263
Дејан Бадњаревић
ПРИМЕНА ПРАКТИЧНИХ МЕРА
У УНАПРЕЂЕЊУ БЕЗБЕДНОСТИ У ТРАНСПОРТУ .............................................................. 270
Небојша Војводић
КОНЦЕПТ РАЗВОЈА HSE КОМПЕТЕНЦИЈА
И МЕРЕЊЕ ЕФИКАСНОСТИ HSE ОБУКА ................................................................................ 277
Јасна Шешум
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
1
НОВИ ПРОПИСИ У ОБЛАСТИ БЕЗБЕДНОСТИ И
ЗДРАВЉА НА РАДУ
Симо Косић
Агенција за безбедност и здравље на раду „СИМОК”
[email protected]
Резимe У складу са опредељењем Републике Србије да своје национално
законодавство прилагоди законодавству Европске уније, протеклих седам година
обављено је постепено транспоновање директива Европске уније из области
безбедности и здравља на раду и увођење принципа процене ризика у Републици
Србији. Поред наведених, транспоноване су и Директиве новог приступа, којима се
пре свега уређују питаwа безбедности и квалитета производа. Радом се обрaђују
технички прописи, засновани на принципима директива „новог приступа‖, а који се у
највећем свом обиму обрађују питања безбедности производа.Указује се на неопходну
примену техничких прописа у остваривању безбедности и здравља на раду.
Кључне речи: безбедност производа, директиве ЕУ, технички прописи.
NEW REGULATIONS IN
OCCUPATIONAL HEALTH AND SAFETY
Simo Kosic
Occupational Health and Safety Agency SIMOK
[email protected]
Abstract According to the commitment of the Republic of Serbia towards adjustment its
national legislation to EU legislation, in the past seven years has been performed gradually
transposing EU directives in the field of occupational health and safety and introducing the
principles of risk assessment in the Republic of Serbia. In addition, New Approach
Directives have been transposed, that primarily regulate issues of safety and quality of
products. The paper describes technical regulations, based on the principles of "new
approach" directives, which mostly covers the issues of product safety. There is pointed the
necessity of application of technical regulations in terms of occupational safety and health.
Keywords: product safety, EU directives, technical regulations
УВОД
Систем безбедности и здравља на раду подразумева интеракцију
великог броја различитих чинилаца, наравно у завианости од посматраног
случаја, као што су законодавство, инспекција, осигурање, образовање,
техничка знања, службе медицине рада, информисање и истраживачки рад. С
тим у вези, морамо поћи од чинјенице, да се безбедност и здравље на раду од
својих почетака континуирано налази у процесу динамичких промена.
Наведене промене последица су сталних промена у технологији, у
производњи, у облицима радних и друштвених односа и схватања значаја
социјално-економских последица. Сагледавајући наведене чињенице, које у
интеракцији промовишу сложеност односа између више целина, опредељују
истраживање безбедности и здравља на раду на начин који можемо
2
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
окарактерисати као „холистички приступ‖ (запослени на радном месту
посматра се у контексту свог окружења и повезаности са системом ком
припада-перформансама радног места, односно радне околине). Наравно,
запосленг треба посматрати као целину саму по себи у контексту места и
времена у ком ради.
Како су у међувремену, услед убрзаног транспоновања Директива ЕУ у
разне домаће законе и подзаконка акта из других области деловања
легислативе (Резолуција о придруживању ЕУ Републике Србије -''Службени
гласник РС'', бр.112/04), донети бројни технички и други прописи који су
посебно значајни у систему безбедности и здравља на раду, ради
обезбеђивања, пре свега превентивних мера у складу са Законом, овим радом
учињен је напор да се објективно сагледа однос нових кључних техничких
прописа у систему
Наима, Закон о безбедности и здрављу на раду донет је 21.11.2005.
године, а ступио је на снагу 29.11.2005. и објављен у „Сл.гласнику РС‖,
бр.101/05, а технички прописи, засновани на Директивама новог приступа,
донети од 2009. до 2011. године, те је дошло до логичке делимичне
неусаглашености појединих одредби Закона са појединим кључним
елементима важним за спровођење превентивних мера са аспекта безбедности
и здравља на раду.
Према одредбама чл.7 Закон о безбедности и здрављу на раду
„превентивне мере у остваривању безбедности и здравља на раду обезбеђују се
применом савремених техничких, ергономских, здравствених, образовних,
социјалних, организационих и других мера и средстава за отклањање ризика
од повређивања и оштећења здравља запослених, и /или њиховог свођења на
најмању могућу меру, у поступку:‖ пројектовања, изградње, коришћења и
одржавања објеката намењених за радне и помоћне просторије; пројектовања,
изградње, коришћења и одржавања технолошких процеса рада са свом
припадајућом опремом за рад; пројектовања, израде, коришћења и одржавања
опреме за рад; пројектовања, производње и коришћења средстава и опреме за
личну заштиту на раду; производње, паковања, превоза, складиштења,
употребе и уништавања опасних материја и образовања, васпитања и
оспособљавања у области безбедности и здравља на раду.
Исто тако, одредбом члана 11 став 2 Закона о безбедности и здрављу
на раду прописано је „послодавац је дужан да обезбеди превентивне мере пре
почетка рада запосленог, у току рада, као и код сваке измене технолошког
поступка, избором радних и производних метода којима се обезбеђује највећа
могућа безбедност и заштита здравља на раду, заснована на примени прописа
у области безбедности и здравља на раду, радног права, техничких прописа и
стандарда, прописа у области здравствене заштите, хигијене рада,
здравственог и пензијског и инвалидског осигурања, и др.‖ и да се безбедност
и здравње на раду остварује и применом савремених техничких мера и
стандарда, наравно у зависности од сврхе, значаја, намене, обима и др. којима
се спречавају повреде на раду и професионална обољења.
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
3
Ради обезбеђивања прописаних ускова везаних за техничке прописе
одредбама чл.23 и 24 Закона о БЗР, прописано је да је:
„Послодавац дужан да запосленима да на употребу средства за рад,
односно средства и опрему за личну заштиту на раду на којима су примењене
прописане мере за безбедност и здравље на раду и да обезбеди контролу
њихове употребе у складу са наменом, и да послодавац може запосленима дати
на употребу опрему за рад, средство и опрему за личну заштиту на раду или
опасне материје, само:
1) ако располаже прописаном документацијом на српском језику за
њихову употребу и одржавање, односно паковање, транспорт, коришћење и
складиштење, у којој је произвођач, односно испоручилац навео све
безбедносно-техничке податке, важне за оцењивање и отклањање ризика на
раду;
2) ако је обезбедио све мере за безбедност и здравље које су одређене
том документацијом, у складу са прописима о безбедности и здрављу на раду,
техничким прописима и стандардима.
Изузетно, када послодавац није у могућности да обезбеди
документацију из става 1. тачка 1) овог члана, дужан је да ту документацију
прибави од правног лица регистрованог за послове контроле квалитета
производа.
Послодавац је дужан, када је то потребно, да обезбеди превод
документације из ст. 1. и 2. овог члана на језик који запослени разуме.
Уочавајући делимичну неусаглашености између наведених одредаба
Закона о безбедности и здрављу на раду и нових закона којима су прописане
техничке мере, а који су донети око четири до пет година касније, а који су
усклађени са Директивама ЕУ новог приступа, сачињен је предлог измена и
допуна тих одредаба у будућем Закону о изменама и допунама Закона о
безбедности и здрављу на раду.
Ради тога, овим радом учињен је подстицај кохерентном приступу са
нагласком важноси примене одговарајућих техничких прописа којима се
спроводи безбедност и здравље на раду, а на које се ослања Закон о
безбедности и здрављу на раду у свом функционисању.
НОВИ ТЕХНИЧКИ ПРОПИСИ КОЈИ СЕ ПРИМЕЊУЈУ У
СПРОВОЂЕЊУ ЗАКОНА О БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉУ НА РАДУ .
Одредбе Предлога Закона о безбедности и здрављу на раду којима се
повезује међусобни однос у примени мера за безбедан и здрав рад и техничких
мера, предложене су у члановима 8 и 9 и гласе:
Члан 8.
Члан 24. мења се и гласи:
,,Члан 24.
Послодавац је дужан да запосленом да на коришћење опрему за рад
или средство и опрему за личну заштиту на раду, само ако су усаглашени
са прописаним техничким захтевима, ако је њихова усаглашеност
оцењена према прописаном поступку, ако су означени у складу са
4
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
прописима и ако их прате прописане исправе о усаглашености и друга
прописана документација.
Послодавац који је запосленима дао на коришћење опрему за рад или
средство и опрему за личну заштиту на раду пре ступања на снагу прописа
којим је утврђена обавеза из става 1. овог члана, дужан је да обезбеди упутство
за њихову употребу и одржавање.
Послодавац је дужан да обезбеди запосленима упутства за безбедан и
здрав рад по прописима о безбедности и здрављу на раду за коришћење
опреме за рад или средстава и опреме за личну заштиту на раду.
Послодавац је дужан, када је то потребно, да обезбеди превод
документације из става 3. овог члана на језик који запослени разуме.
Одредбе ст. 1. и 2. овог члана примењују се на све промене радног и
технолошког процеса.‖
Члан 9.
После члана 24. додаје се члан 24а који гласи:
„Члан 24а
Послодавац је дужан да запосленима да на коришћење опасне хемијске
материје само, ако су достављене са безбедносним листом, у којем је
произвођач, односно снабдевач навео све податке, који су важни за процену
ризика при раду са тим материјама и ако су обезбеђене све мере, које
произлазе из безбедносног листа.
Послодавац је дужан да обезбеди безбедносни лист на српском језику,
а у изузетним случајевима на страном језику у складу са условима, које
одређује пропис о класификацији, паковању, обележавању и оглашавању
хемикалије и одређеног производа.
Послодавац је дужан да обезбеди превод безбедносног листа на језик
који запослени разуме.‖
Како се у конкретном случају ради о проблематици која је веома важна
у спровођењу мера за безбедан рад, циљ овог рада је да се укаже на поједине
техничке прописе којима је уређена наведена проблематика. Узимајући у
обзир чињеницу да је област техничких прописа веома обимна и сложена и да
се одређене техничке мере, обезбеђују у свим делатностима при разним
активностима, њихова примена врши се на начин како је то прописано
техничким прописима, стандардима, техничким спецификацијама, и др. При
томе треба имати у виду кључне прописе на које се ослањају безбеднот и
здравље на раду и њихова примена у конкретном случају, као што су:
1. Закон о општој безбедности производа („Сл. Гласник РС‖,
бр.41/09), којим се уређује општа безбедност производа који су стављени на
тржиште, критеријуми за оцењивање усаглашености производа са општим
захтевом за безбедност, обавезе произвођача и дистрибутера, услови и начин
информисања и размене информација у вези са ризицима које производ
представља по здравље и безбедност потрошача и других корисника, као и
вршење надзора.
2. Закон о техничким захтевима за производе и оцењивању
усаглашености („Сл. гласник РС‖, бр.36/09), којим се уређује начин
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
5
прописивања техничких захтева за производе и доношење техничких
прописа, оцењивање усаглашености производа са прописаним техничким
захтевима, обавезе испоручиоца производа и власника производа у употреби,
важење иностраних исправа о усаглашености и знакова усаглашености,
обавештавање о техничким прописима и поступцима оцењивања
усаглашености и вршење надзора над спровођењем овог закона и прописа
донетих на основу овог закона.
3. Закон о тржишном надзору („Сл. Гласник РС‖, бр.92/11), којим се
уређује област тржишног надзора коју врше надлежни органи тржишног
надзора у прописаном делокругу, општа правила за спровођење активности и
предузимање мера тржишног надзора, сарадња органа тржишног надзора и
царинског органа, размена информација и комуникација са заинтересованим
странама, општа начела за примену знака усаглашености, планирање и
праћење активности тржишног надзора и координација у тој области.
Циљ овог закона је да се обезбеди коришћење производа који
испуњавају захтеве у погледу безбедности и заштите живота и здравља људи,
заштите потрошача, заштите имовине, животне средине, здравља и
безбедности на раду и других аспеката јавног интереса, као и да се омогући
слободан промет робе без непотребних ограничења.
4. Правилник о безбедности машина („Сл. Гласник РС‖, бр.13/10),
којим се прописују битни захтеви за заштиту здравља и безбедности који се
односе на пројектовање и израду машина, као и други захтеви и услови који
морају бити испуњени за њихово стављање на тржиште и/или употребу;
садржина Декларације о усаглашености машине и Декларације о уградњи
делимично завршене машине; садржина техничке документације; поступци за
оцењивање усаглашености; захтеви које мора да испуни тело за оцењивање
усаглашености да би било именовано за оцењивање усаглашености; знак
усаглашености и означавање усаглашености; поверљивост података и
заштитна клаузула.
Правилник је усклађен са свим начелима и битним захтевима
Директиве 2006/42/ЕЗ Е о машинама, што је у складу са преузетим обавезама
Републике Србије из Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП), као
и из Националног програма интеграције Републике Србије у ЕУ (НПИ).
Обавезе из ССП се нарочито односе на слободан проток роба и, у том смислу,
неопходност хармонизације техничког законодавства Републике Србије са
техничким законодавством Европске уније (ЕУ) са циљем уклањања
техничких препрека за трговину као једног од кључних елемената за
обезбеђивање слободног протока роба и стварања јединственог тржишта.
Ако се Правилник посматра из другог угла, може се рећи да му је
примарни циљ да хармонизује правила која уређују продају машина док у исто
време гарантује највећи могући ниво безбедности, али се са правом може
констатовати и то да Правилник заправо представља упутство намењено
инжењерском кадру које морају применити на самом почетку пројектовања
машине са основним циљем да се омогући њено стављање на тржиште и/или
употребу, што се у нашим условима може рећи да мења приступ производњи.
6
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
Правилником је прописана појачана и искључива одговорност
произвођача да машине које се стављају на тржиште и/или употребу морају
бити усаглашене са битним захтевима за заштиту здравља и безбедности
корисника, што се постиже прописаном интерном контролом производње,
прегледом типа машине и издавањем сертификата о томе, као и потпуним
обезбеђивањем квалитета. То укључује и учешће Именованих тела, као тзв.
треће стране, у оцењивању усаглашености, што зависи од потреба и избора
произвођача.
Према дефиницији Закона о техничким захтевима и оцењивању
усаглашености („Сл. гласник РС‖, 36/09) „прoизвoђaч je прaвнo лицe,
прeдузeтник или физичкo лицe кoje изрaђуje прoизвoд или лицe кoje сe
прeдстaвљa кao прoизвoђaч стaвљaњeм нa прoизвoд свoг пoслoвнoг имeнa,
имeнa или нaзивa, жигa, нeкe другe прeпoзнaтљивe oзнaкe или нa други
нaчин―. Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при
коришћењу опреме за рад (,,Службени гласник РС‖, бр. 23/09) и Правилник о
допунaма Правилника о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при
коришћењу опреме за рад („Службени гласник РС‖, број 123/12), којим се
прописују минимални захтеви које је послодавац дужан да испуни у
обезбеђивању примене превентивних мера при коришћењу опреме за рад.
Правилник је усклађен са свим начелима и битним захтевима из
Директиве Савета број 89/655/ЕЕЗ о минимуму захтева за безбедност и
здравље запослених приликом коришћења опреме за рад на радном месту и
Директиве бр.2001/45/ЕЗ којом се мења
Директива Савета бр. 89/655/ЕЕЗ о минимуму захтева безбедности и здравља
запослених приликом коришћења опреме за рад на радном месту.
6. Правилник о личној заштитној опреми („Службени гласник РС‖,број
100/11) којим се прописују: битни захтеви за здравље и безбедност, као и
други захтеви и услови које мора да испуни лична заштитна опрема пре њеног
стављања на тржиште и/или употребу, ради заштите здравља и безбедности
корисника те опреме; категорије и врсте личне заштитне опреме; поступци
оцењивањa усаглашености; претпоставка усаглашености; садржина техничке
документације; садржина Декларације о усаглашености; знак усаглашености и
означавање усаглашености; заштитна клаузула и захтеви које мора да испуни
тело за оцењивање усаглашености да би било именовано за оцењивање
усаглашености.
Правилник је усклађен са свим начелима и битним захтевима из
Директиве 89/686 EEЗ о приближавању закона држава чланица који се односе
на личну заштитну опрему, као и њеним изменама из Директиве 93/68/EEЗ ,
Директиве 93/95/EEЗ и Директиве 96/58, што је у складу са преузетим
обавезама Републике Србије из Споразума о стабилизацији и придруживању
(ССП), као и из Националног програма интеграције Републике Србије у ЕУ
(НПИ).
У складу са Директивом 89/686 EEЗ и Законом , о техничким захтевима
за производе и оцењивању усаглашености Правилник прописује битно нова
решења у области личне заштитне опреме, врсту субјеката који спроводе
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
7
оцењивање усаглашености, категоризацију ЛЗО, врсту исправа о
усаглашености, као и начин доказивања усаглашености који се огледа у
добровољној примени српских стандарда којима се преузимају хармонизовани
(европски) стандарди из ове области. Овај концепт се значајно разликује од
концепта у старим правилницима и наредбама из области личне заштитне
опреме која садрже често застарела и неконзистентна техничко-технолошка
решења и правила која понекад представљају непотребна ограничења и
оптерећења за произвођача и друге испоручиоце ЛЗО.
7. Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при
коришћењу средстава и опреме за личну заштиту на раду (,,Службени гласник
РС‖, бр. 92/08), којим се прописују минимални захтеви које је послодавац
дужан да испуни у обезбеђивању примене превентивних мера при коришћењу
средстава и опреме за личну заштиту на раду.
Правилник је усклађен са свим начелима и битним захтевима из
Директиве Савета број 89/656/ЕЕЗ о примени минимума захтева за безбедност
и здравље на раду при коришћењу личне заштитне опреме од стране
запосленог.
8. Закон о хемикалијама (,,Службени гласник РС‖, бр. 36/2009);
88/2010; 92/2011 и 93/2012), којим се уређује интегрисано управљање
хемикалијама, класификација, паковање и обележавање хемикалија,
интегрални регистар хемикалија и регистар хемикалија које су стављене у
промет, ограничења и забране производње, стављања у промет и коришћења
хемикалија, увоз и извоз одређених опасних хемикалија, дозволе за обављање
делатности промета и дозволе за коришћење нарочито опасних хемикалија,
стављање у промет детергента, систематско праћење хемикалија, доступност
података, надзор и друга питања од значаја за управљање хемикалијама.
Овај закон заснива се на начелу предострожности-превенције и начелу
да произвођач, увозник или даљи корисник производи, ставља у промет и
користи хемикалије тако да нема непожељних ефеката по здравље људи и
животну средину.
9. Правилник о садржaју безбедносног листа („Сл. гласник РС‖,
бр.81/10), којим се прописује ближи садржај безбедносног листа, и који мора
да садржи датум израде и податке сврстане у 16 поглавља са следећим
насловима: идентификација хемикалије и подаци о лицу које ставља
хемикалију у промет; идентификација опасности; подаци о састојцима у
смеши; мере прве помоћи; мере заштите од пожара; мере у случају хемијског
удеса; руковање и складиштење; контрола изложености и лична заштита;
физичка и хемијска својства; стабилност и реактивност; токсиколошки подаци;
екотоксиколошки подаци; третман и одлагање отпада; подаци о транспорту;
регулаторни подаци; остали подаци.
10. Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при
излагању хемијским материјама („Сл. гласник РС‖, бр. 106/09), којим се
прописују минимални захтеви за безбедност и здравље на раду које је
послодавац дужан да испуни у обезбеђивању примене превентивних мера
ради отклањања или смањења ризика од настанка повреда или оштећења
8
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
здравља запослених који настају или могу да настану услед излагања
хемијским материјама на радном месту или су резултат било које активности
која укључује хемијске материје.
Правилник је усклађен са свим начелима и битним захтевима из
Директиве Савета број 98/24/ЕЗ о заштити безбедности и здравља запослених
од ризика повезаних са хемијским агенсима на радном месту.
ЗАКЉУЧАК
Овим радом обухваћени су најзначајнији прописи чија примена
непосредно проистиче у спровођењу Закона о безбедности и здрављу на раду,
односно предлога и измена овог закона, с обзиром да су наведени прописи као
такви већ донети. Наиме, већ сада неби требало чекати доношење измена и
допуна Закона о безбедности и здрављу на раду, већ обавезно применити
техничке прописе у делу који се односи на безбедност и здравље на раду, што
свакако чини проактивну примену савремених мера за безбедан и здрав рад.
Треба очекивати да се у будућој пракси примене наведених прописа
поклони пуна пажња и одговорност свих учесника , који на било који начин
долазе у контакт у поступцима пројектовања, набавке, стављања на тржиште,
монтаже, коришћења, одржавања и др.. Стручни сарадници који се баве
пословима безбедности и здравља на раду, на свим нивоима, требали би
посебно проучити ову проблеметику, ради доследне примене мера и поступака
који проистичу из наведених техничких прописа, ово нарочито због тога, што
у досадашњој дугогодишњој пракси примене таквих захтева нисмо били на
задовољавајућем нивоу.
Исто тако треба нагласити и чинјеницу да се Директивама новог
приступа наглашавају и уређују, пре свега, питања безбедности и здравља
људи приликом коришћења производа, а тиме и питања безбедности и здравља
на раду приликом коришћења опреме за рад, средстава личне заштите и
опасних материја.
С тим увези, без обзира на утврђене рокове, који још увек нису истекли, у
мањем броју наведених техничких прописа, треба створити приступ који је
истовремено и глобалан и превентиван, који промовише добробит на раду, а
уједно превазилази границе обичне превенције специфичних ризика.Ж
ЛИТЕРАТУРА:
[1] Закон о безбедности и здрављу на раду („Сл.гласник РС”, бр. 101/05);
[2] Предлог Закона о изменама и допунама Закона о безбедности и здрављу на
раду – Мин. Рада, запошљ. и соц. заш. - Управа за безбедност и здравље на
раду Београд.
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
9
СТРАТЕШКИ ПРАВЦИ РАЗВОЈА БЕЗБЕДНОСТИ И
ЗДРАВЉА НА РАДУ
Вера Божић –Трефалт
Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питaња РС
Управа за безбедност и здравље на раду Београд
[email protected]
Резимe: За развијање система безбедности и здравља на раду важно је утврдити у
наредном периоду стратешке циљеве. Влада Републике Србије је донела Стратегију
безбедности и здравља на раду у Републици Србији, којом су утврђени стратешки
правци и циљеви за област безбедности и здравља на раду за период од 2013. до 2017.
године.
Кључне речи: систем безбедности и здравља на раду, стратегија, промоција .
STRATEGIC DEVELOPMENT OF OCCUPATIONAL HEALTH
AND SAFETY
Vera Bozic–Trefalt
Ministry of Labor and Social Policy of the Republic of Serbia
Directorate of the occupational health and safety Belgrade
[email protected]
Abstract For the development of occupational health and safety system it is important to
establish strategic objectives in the following period. The Government of the Republic of
Serbia adopted the Strategy for Safety and Health at Work in the Republic of Serbia, which
outlines the strategic directions and objectives for the area of occupational health and safety
for the period from 2013 to 2017.
Keywords: occupational health and safety system, strategy, promotion.
Овај рад ће у целости бити објављен у листу „Свет рада“, часопису за
питања безбедности и здравља на раду, медицине рада и заштите
животне средине за југоисточну Европу у издању Центра за социоеколошка истраживања и документацију, Београд.
This paper will be published in the "The World of Labour", journal
dealing with issues of health and safety at work, occupational health and
environmental protection for South Eastern Europe, issued by the Centre
for Socio-Ecological Research and Documentation, Belgrade.
10
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
ПРИЛАГОЂАВАЊЕ ИНСПЕКЦИЈЕ РАДА ПОТРЕБАМА
САВРЕМЕНОГ СИСТЕМА БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА
РАДУ
Љиљана Стојшић
Одељење инспекције рада у Новом Саду
[email protected]
Резиме Крај XX и почетак XXI века донео је бројне промене на економском,
политичком, социјалном, културном и многим другим пољима. Ове промене условиле
су и: промене у структури запослености, нове организационе облике привредних
активности, појаву нових ризика, експанзију флексибилних облика радног
ангажовања, раст сиве економије, нове облика дискриминације и злостављања у вези
са радом и друге појаве, које су се неминовно одразиле и на улогу свих чинилаца који
делују у сфери рада – послодаваца, запослених, њихових удружења, инспекције рада и
других. Сваки од ових чинилаца, да би наставио да остварује традиционалну улогу
коју има, мора своје деловање прилагодити новонасталим приликама, извршити
промене које су неопходне и пронаћи ефикасније инструменте за вршење утицаја на
остале чиниоце у правцу остварења своје улоге, или ту улогу напустити.
С обзиром на то да су новонастале прилике, узроковане поменутим
чиниоцима, изазвале драстичне промене у положају радно активног становништва
широм света, претећи да угрозе неке од универзалних радних принципа, па и оних који
представљају темељe безбедности и здравља на раду, механизми њихове заштите
поново долазе у први план. Од њихове снаге и ефикасности зависиће степен
имплементације радних стандарда и положај запослених, због чега се као основни
захтев пред инспекцију рада поставља потреба реалног сагледавања својих капацитета
и максимални учинак у савременим околностима.
Инспекцији рада, као и други управни механизми, често није довољно
флексибилна и нема довољно сензибилитета, да на време уочи трендове који утичу на
умањење њене ефикасности, већ је склона инертном деловању по традиционално
утврђеним принципима. Међутим, промене, које су се одразиле на област рада,
имају снажан утицај и на систем инспекције рада, била она тога свесне или не. Због
тога ћемо на овом месту указати на неке од најзначајнијих друштвених, економских и
организационих промена које данас представљају изазов за савремене системе
инспекције рада, да схвате своју улогу и своје деловање прилагоде невонасталим
приликама, те на могуће правце развоја овог система у смислу његовог прилагођавања
савременом концепту безбедности и здравља на раду.
Кључне речи: радни стандарди, промене света рада, инспекцијa рада, безбедност и
здрвље на раду
Овај рад ће бити у целости објављен у специјалном издању електронског
часописа ОЈАКМ (The Online Journal of Applied Knowledge Management ISSN
2325-4688) који издаје Међународни институт за примењено управљање
знањем са седиштем у САД
http://www.iiakm.org/ojakm/index.php
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
11
ADJUSTING LABOR INSPECTION TO CONTEMPORARY
SYSTEM OF SAFE AND HEALTHY WORK ENVIRONMENT
Ljiljana Stojsic
Department of Labor Inspection in Novi Sad
[email protected]
Abstract Numerous changes in economic, political, social, cultural and other fields marked
the end of 20th century and the beginning of 21st. These changes have also caused: modified
employment structure, new organizational modes for economic activities, new risks,
expansion of flexible work engagement forms, increase in grey economy, new forms of
discrimination and abuse in connection to work, which inevitably influenced the roles of all
participants acting in the labor sphere: employers, employees, their associations, labor
inspection and others. Each of these participants, in order to continue his part in labor sphere,
needs to adjust its acting to new circumstances, make necessary changes and find more
efficient instruments for influencing other participants, in order to fulfill its role, or leave the
role.
Considering that new circumstances, caused by the mentioned participants, have brought
upon major changes for the work population around the world, threatening to jeopardize
some of the universal labor principles, including those which are essential for safe and
healthy work environment, mechanisms for the protection of these principles emerge.
Implementation of labor standards and status of employees depend on efficacy and power of
these mechanisms, which is why the main demand for the labor inspection is to realistically
perceive its capacities and maximum effect in contemporary circumstances.
Labor inspection, as well as other administrative mechanisms, often isn‘t flexible and
sensitive enough to timely notice developments that decrease its efficacy, but is prone to
slow acting, by the traditional principles. However, changes, that affect the filed of labor,
also inevitably strongly influence the system of labor inspection. This is why, in this paper,
we will point to some of the most significant social, economic and organizational changes
that are presently challenge for labor inspection to comprehend its role and adjust acting to
new circumstances, and also to possible trend of improving itself to adapt to modern concept
of safe and healthy work environment.
Key words: labor standards, labor related changes, labor inspection, safe and healthy work
environment.
This paper will be published in the on-line journal OJAKM (The Online Journal
of Applied Knowledge Management ISSN 2325-4688) of International Institute
for Applied Knowledge Management USA
http://www.iiakm.org/ojakm/index.php
12
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
КУЛТУРА ПРЕВЕНЦИЈЕ У ОБЛАСТИ БЕЗБЕДНОСТИ И
ЗДРАВЉА НА РАДУ
Симо Косић
Агенција за безбедност и здравље на раду „СИМОК”
[email protected]
Резиме Прихваћеним документиа у области безбедности и здрављу на раду,као што су
Закон о безбедности и здрављу на раду, Стратегоје о спровођењу и унапређивању
безбедности и здравља на раду у Републици Србији и другим документиа наведеним у
раду, већ више од 10 година уназад инсистира се на промовисању културе превенције
повреда на раду и професионалних болести на свим нивоима у друштву. Циљ
промоције доследне примене легислативе је пре свега подизање свести под мотом
култура превенције, односно култура безбедности и здравља на раду. Полази се од
чињенице да култура безбедности и здравља на раду, као мултидисциплинарна област
која се прожима кроз културу оранизације рада има изузетан допринос у оствативању
квалитета производа, производње и услуга. Култура превенције обезеђује бољи статус
организације у друштву и атрактивност на тржишту рада, веће профитабилности и
више социјалних и економских користи за друштво у целини (смањивање броја
повреда на раду и професионалних болести). Концепт културе превенције у области
безбедности и здравља на раду је један правац истраживања у овој области са великим
изазовом, а по својој природи и настајању има сву потребну комплексност.
Кључне речи: култура безбедности, организациона култура, клима безбедности,
ставови безбедности, истраживачки упитник
SAFETY CULTURE IN THE AREA OF OCCUPATIONAL
HEALTH AND SAFETY
Simo Kosic
Occupational Health and Safety Agency SIMOK
[email protected]
Abstract This paper reviews the literature on safety culture and safety climate. The main
emphasis is on applied research customary in the social psychological or organisational
psychological traditions. Although safety culture and climate are generally acknowledged to
be important concepts, not much consensus has been reached on the cause, the content and
the consequences of safety culture and climate in the past 10 years. Moreover, there is an
overall lack of models specifying either the relationship of both concepts with safety and risk
management or with safety performance. This framework distinguishes three levels at which
organisational culture can be studied basis assumptions, espoused values and artefacts. The
basic assumptions, however, form the core of the culture. It is argued thatthese basic
assumptions do not have to be, although it is considered a good sign if they are.
Keywords: Safety culture; Organisational culture; Safety climate; Safety attitudes;
Questionnaire research.
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
13
УВОД
После протеклог периода од скоро једне деценије, уочава се да је
култура као концепт безбедности и здравља на раду истраживана само у
оквирима друштвено-психолошких или организационих традиција. Вршена су
примењена истраживања са недовољно ефекта у њеној промоцији и примени
на свим нивоима организације рада. Овим радом учињен је покушај да се овом
феномену у нашем друштву поклони већи значај.
Може се рећи да је промовисањем принципа превенције у основи
уважено схватање безбедносне културе која се у процесу рада прихвата као
важан фактор организације рада, поготово везано за појаве узрока, садржаја и
последице повреда на раду.
Основни акт којим се промовише култура превенције у области
безбедности и здравља на раду је Стратегија безбедности и здравља на раду у
Републици Србији за период од 2013. до 2017. године (у даљем тексту:
Стратегија). Стратегија јесте акт Владе којим се на целовит начин утврђује
стање у области безбедности и здравља на раду у Републици Србији и мере
које треба предузети за њен развој, односно дефинишу активности, циљеви и
правци унапређења ове области.
Ова стратегија представља наставак реализације претходне Стратегије
безбедности и здравља на раду у Републици Србији за период од 2009. до 2012.
године. Као и у претходном периоду, Стратегија тежи да створи социјалноекономску мотивацију код свих учесника у процесима рада, тако да све већи
број привредних субјеката активно управља безбедношћу и здрављем на раду,
како би се унапредило стање у овој области.
Безбедност и здравље на раду је фундаментално право запослених
утврђено у конвенцијама Међународне организације рада, Лисабонским
споразумом ЕУ и директивама ЕУ и другим документима.
Новом политиком која је утврђена овом стратедијом промовише се:
увођење принципа превенције у спречавању настајања повреда на раду и
професионалних обољења, активно укључивање службе медицине рада,
увођење принципа одговорности организатора радова за примену мера из
области безбедности и здравља на раду, избор представника запослених за
безбедност и здравље на раду, односно формирање одбора за безбедност и
здравље на раду, утврђивања опција за увођење посебног осигурања од
повреда на раду и професионалних болести ради обезбеђивања накнаде штете,
укључивање безбедности и здравља на раду у школски образовни систем
(основно и средње образовање), увођење јединственог регистра повреда на
раду и професионалних обољења, континуирана едукација/обука стручних и
одговорних лица за безбедност и здравље на раду и других лица и промоција
културе превенције и примера добре праксе у области безбедности и здравља
на раду.
Дефиниција културе превенције утврђена је Законом о потврђивању
конвенције међународне организације рада број 187 о промотивном оквиру
безбедности и здравља на раду (Сл. гласник РС бр. 42/09), која гласи:
14
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
(д) израз "национална превентивна култура безбедности и здравља на
раду" означава културу у којој се на свим нивоима поштује право на безбедно
и здраво радно окружење, где влада, послодавци и радници активно учествују
у обезбеђивању безбедног и здравог радног окружења кроз систем
дефинисаних права, обавеза и дужности и где се начелу превентивности даје
највећи приоритет.
Основа за развој и унапређивање културе рада је образовање.
ОБРАЗОВАЊЕ И КУЛТУРА ПРЕВЕНЦИЈЕ У БЗР
Образовни систем Републике Србије треба да тежи сврсисходном
образовању у функцији суочавања са све већим изазовима и стварању нових
квалитетних и безбедних радних места.
Посебну улогу у подизању свести о култури превенције у овој област
има Министарство просвете, науке и технолошког развоја, коју остварује
путем стварања услова на пројекцији образовних потреба и подизању нивоа
образовања и стручности радне снаге, као и развијање свести код ученика о
важности сопственог здравља и безбедности.
У образовном систему Републике Србије постоје високошколске
установе које образују кадрове у области безбедности и здравља на раду на
студијским програмима инжењерства заштите на раду, на нивоу основних
академских и основних струковних студија (180 ЕСПБ бодова), мастер
академских студија, специјалистичких академских и специјалистичких
струковних студија, (240 ЕСПБ бодова).
Међутим, ради свеопштег подизања свести од најранијег узраста о
важности сопственог здравља и безбедности, неопходно је овом тематиком
обухватити и основно и средње образовање у целости, како би се ученици и у
основном и у средњем образовању упознали са потребом за неговањем
културе безбедности и здравља на раду и добили потребна знања из ове
области.
Промоцијом безбедности и здравља на раду у образовно-васпитном
систему развија се култура рада и превенција као водећи принципи стратегије.
Подизање свести о значају безбедности и здравља на раду у образовноваспитном систему означава интеграцију области која се бави безбедношћу и
здрављем на раду у област која се бави образовањем. То означава потребу за
успостављањем сарадње институција које се баве безбедношћу и здрављем на
раду са институцијама које се баве образовањем.
Стратегија препознаје образовање као један од фактора за развијање и
јачање културе превенције. Подизање свести о значају безбедности и здравља
на раду у образовно-васпитном систему, између осталог, има за циљ да се
развије свест о важности сопственог здравља и безбедности, као и о ризицима
на радном месту.
Начин и модел укључивања безбедности и здрављу на раду у
образовно-васпитни систем треба да се сагледа кроз правни оквир, кроз
учешће свих заинтересованих страна, безбедност и здравље на раду као део
доживотног учења, безбедно и здраво учење и радну околину, обуку наставног
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
15
особља у школама (предавача), интерактивне и флексибилне образовне
методе, директну повезаност са радним местом и евалуацију.
Неадекватни програми образовања могу бити један од фактора који
утиче на стање у области безбедности и здравља на раду. Насупрот томе,
програми образовања у које је укључена безбедност и здравље на раду
представљају један од основа за унапређење ове области. Такође, образовни
систем који не поседује потенцијале одрживог развоја је нефункционалан
систем. Стратегија развоја образовања до 2020. године представља стратешки
одговор на бројне изазове са којима је суочен образовни систем Србије.
Повећање улагања у образовни систем, уз ефикасно коришћење
постојећих ресурса, омогућиће значајну модернизацију наставе (лабораторије,
рачунарске мреже, истраживања као део образовања, размена са
иностранством, квалитетан радни простор).
По први пут у Републици Србији, доношењем Закона о основном
образовању и васпитању (,,Службени гласник РС‖, број 55/13), створен је
правни основ да се у школски програм уводе и програм безбедности и здравља
на раду који обухвата заједничке активности школе, родитеља, односно
старатеља и јединице локалне самоуправе усмерен на развој свести за
спровођење и унапређивање безбедности и здравља на раду. Такође и Законом
о средњем образовању и васпитању (,,Службени гласник РС‖, број 55/13)
школски програм, између осталог, садржи и програм безбедности и здравља на
раду, а Законом о образовању одраслих (,,Службени гласник РС‖, број 55/13)
прописани су програми формалног и неформалног образовања, а између
осталог и програм развоја и очувања безбедних и здравих услова рада.
Поред формалног образовања у области безбедности и здравља на раду
важан сегмент за унапређење знања и стицање вештина треба да буду и
континуиране обуке (теоријске и практичне), које треба да буду прилагођене
условима свакодневног рада и специфичностима радног места. У овом
стратешком периоду треба створити услове да послодавци и запослени, као и
друга лица, буду свесни потребе континуираног усавршавања знања и вештина
из ове области.
Подизање свести о важности здравља и безбедности на раду код
ученика у основном и средњем образовању и васпитању је од изузетног
значаја. Безбедност и здравље на раду лица која ће се у будућности запослити,
је у вези са нивоом свести која се стиче од најранијег узраста. Ученици у
основним и средњим школама, а нарочито у средњим стручним школама
(машинске, грађевинске, хемијске, медицинске и итд.) треба да стекну основна
знања о безбедности и здрављу на раду у току свог школовања како би са овим
знањима припремљенији започели своју професионалну каријеру.
Могућност укључивања безбедности и здравља на раду у образовноваспитни систем огледа се и кроз ваннаставне активности, трибине,
предавања, презентације, стручну праксу итд. Програм безбедности и здравља
на раду треба да обухвата заједничке активности школе, родитеља и локалне
самоуправе, усмерене на развој свести о безбедности и здравља на раду.
Подизање свести о значају безбедности и здравља на раду у образовно-
16
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
васпитном систему један је од нових елемената превентивног приступа у
Републици Србији, који ће код будућих послодаваца и запослених омогућити
предузимање одговарајућих мера на радном месту и у радној околини.
Подршка овом виду ширења и унапређивању културе превенције
садржана је и у члану 7 тачка 6 . и члану 60 Закона о безбедности и здрављу на
раду, којима је прописано да се превентивне мере у остваривању безбедности
и здравља на раду обезбеђују применом савремених техничких, ергономских,
здравствених, образовних, социјалних, организационих и других мера и
средстава за отклањање ризика од повређивања и оштећења здравља
запослених, и/или њиховог свођења на најмању могућу меру, у поступку
образовања, васпитања и оспособљавања у области безбедности и здравља на
раду.
ПРОМОЦИЈА БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ
Посебан вид културе превенције у области безбедности и здравља на
раду је промоција безбедности и здравља на раду одржавање посебних
активности кроз манифестације на свим нивоима.
Република Србија је установила национална признања у области
безбедности и здравља на раду: Повеља „28. април‖. У сарадњи са Агенцијом
за безбедност и здравље на раду ЕУ и социјалним партнерима, организује се
обележавање Европске недеље безбедности и здравља на раду, промотивним
активностима. Такође, покренута је иницијатива за промоцију алата – OIRA и
PRO Risk – процена ризика за микро и мала предузећа.
У циљу промоције безбедности и здравља на раду, организује се
такмичење за европску награду „Примери добре праксе‖, чији је организатор
Агенција за безбедност и здравље на раду ЕУ и на коме учествују земље
чланице ЕУ, земље ЕФТА и земље кандидати за улазак у ЕУ , као и сајамске
манифестације.
Већи број послодаваца у Републици Србији одржава промоције
културе безбедности и здравља на раду у оквирима својих организација али и
заједно са заједницом на нивоу локалне самоуправе , делујући корпоративно.
Полазећи од циљева који проистичу из међународне и домаће
регулативе у области безбедности и здравља на раду, а препознавајући
чињеницу да професионалне повреде, болести и смртни случајеви имају
негативне последице по продуктивност и по привредни и друштвени развој,
све чланице МОР-а обавезују се на промоцију сталног побољшавања
безбедности и здравља на раду у циљу превенције професионалних повреда,
болести и смртних случајева, кроз развој, у договору са репрезентативним
организацијама послодаваца и радника, националне политике, националног
система и националног програма.
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
17
ОД БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ ДО КУЛТУРЕ
ПРЕВЕНЦИЈЕ
У обезбеђивању здравља и безбедности на раду послодавци
(организатори рада у производњи) па и сами запослени суочавају се са
бројним изазовима који проистичу из рада ради остваривања добробити људи,
а појављују се као опасности и штетности. Опасности и штетности на послу су
бројне, а многе су могу тешко предвидети, елиминисати или контролисати.
Радни процеси у пољопривреди, грађевинарству и рударству готово увек трпе
промене у контексту обављања радних активности као редовна појава што у
основи узрокује промене раније утврђених опасности и штетности. Поред тога
рад није увек садржан у дискретним контролисаним локацијама, нпр: возачи
камиона, радови на монтажи теренски послови и сл. Уочавајући чињенице које
су настале након великих и катастрофа-несрећа са материјалним и људским
последицама, у светским размерама по којима су заташкаване или прикриване
многе околности везане за њихово настајање, као што су тешкоће у
преношењу правих информација о изворима и узроцима настајања,
информације о повредама ( како на раду тако и грађана), непрепознавање
настанка врста опасности или штетности, двосмисленост у закључивању
поводом догађаја, и сл., на међународним симпозијумима - самит о
безбедности и здрављу на раду у Сеулу уводи се термин „култура превенције‖.
Мада многи статистички подаци о повредама и несрећама указују на то
да се безбедност и здравље на раду развијају и унапређују током времена, и да
је број професионалних повреда у сталном паду, још увек постоји неизвесност
о предузетим специфичним превентивним мерама и интервенцијама који су
допринели до ових побољшавања, што отежава да земље у којима је још увек
стопа несрећа и повреда велика са неповољним здравственим статистикама,
изаберу у одређеним случајевима одговарајуће интервенције или мере
(нпр.оштећења здравља изазвана буком, мишићно-коштани поремећаји у вези
са радом, кожна обољења су преовладајућа, жалбе повезана са стресом и сл.).
Проистиче да „добробит на раду‖ зависи од рада свих људи који
учествује у производним и радним процесима. У ту сврху, од националне
здравствене и безбедносне политике захтева се да подржи и промовише
„одрживи развој у друштву‖, са аспекта безбедности и здравља на раду.
Превенција је увек боља него лечити; ово је добро прихваћен појам вековима,
а она остаје у средишту будућег развоја безбедности и здравља на раду са
акцентом на „културу превенције‖.
Дана 29. јуна 2008. на Светском конгресу о безбедности и здрављу на
раду Република Србија је потписала Истамбулску декларацију о безбедности и
здрављу на раду и тако се обавезала да промовише Сеулску декларацију о
безбедности и здрављу на раду, која је усвојена поводом XVIII Светског
конгреса о безбедности и здрављу на раду, и принципе превенције кроз
изградњу одрживе „националне превентивне културе безбедности и здравља
на раду‖.
Препознајући озбиљне последице повреда и болести у вези са радом
Декларацијом се потврђује да побољшање безбедности и здравља на раду има
18
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
позитиван утицај на услове рада, продуктивност и економски и социјални
развој. Исто тако, Декларацијом се промовише чињеница да право на рад у
безбедним и здравим условима треба да се призна као основно људско право и
да глобализација мора да иде руку под руку са превентнивним мерама у циљу
обезбеђења безбедности и здравља свих на раду.
Декларацијом се подсећа да су унапређење безбедности и здравља на
раду и спречавање повреда и професионалних болести кључни елеменат
мисије (задатка) МОР-а још од оснивања и пристојног рада (Децент Wорк
Агенда – План за остварење пристојног рада), и да спречавање ризика на раду
и унапређење здравља радника представљају суштину мандата Међународне
асоцијације за социјалну сигурност (ИССА) и њеног Идејног оквира
динамичне социјалне сигурности.
Посебно треба истаћи да се Декларацијом препознаје значај
образовања, обуке, консултација и размене информација и добрих пракси
о превенцији и промоцији превентивних мера. Ради остваривања ових
циљева важну улогу у унапређењу превенције и у обезбеђивању услуга
лечења, подршке и рехабилитације, имају владе држава чланица и социјални
партнери, организације за безбедност и здравље на раду и институције за
социјалну сигурност (препознавјући значај сарадње међународних и домаћих)
организација и институција).
Уважавајући већ остварени напредак кроз напоре на међународном и
националном нивоу у правцу побољшања безбедности и здравља на раду,
декларацијом је објављено и потврђено да:
„1. Промоција високог нивоа безбедности и здравља на раду јесте
одговорност друштва у целини и сви припадници друштва морају да дају свој
допринос за остварење овог циља тако што ће се обезбедити да безбедност и
здравље на раду добије приоритет у националним плановима и кроз изградњу
и одржавање националне превентивне културе безбедности и здравља на раду.
2. Национална превентивна култура безбедности и здравља на раду је
култура у којој се право на безбедну и здраву радну околину поштује на свим
нивоима, где владе, послодавци и радници активно учествују у обезбеђивању
безбедне и здраве радне средине кроз систем утврђених права, одговорности и
дужности, и где се начелу превенције даје највећи приоритет.
3. Стално побољшавање безбедности и здравља на раду треба да се
промовише кроз системски приступ у управљању безбедношћу и здрављем на
раду, у шта спада и развој националне политике која се темељи на начелима из
Дела II Конвенције МОР о безбедности и здрављу на раду, 1981. (Бр. 155).‖
4. У промовисању побољшавања безбедности и здравља на раду владе
треба да.
Размотре могућност ратификовања Конвенције МОР о промотивном
оквиру безбедности и здравља на раду из 2000. (бр. 187), као
приоритета, а и других релевантних конвенција МОР о безбедности и
здрављу на раду и обезбеде примену њених одредаба, као средства за
системско унапређење остваривања добрих резултата (успеха) на
плану безбедности и здравља на раду на нивоу читаве земље.
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
19
Обезбеде да се стално предузимају радње у циљу стварања и
унапређења националне превентивне културе безбедности и здравља
на раду.
Обезбеди да радници који раде на безбедности и здрављу на раду
имају заштиту кроз адекватан и одговарајући систем примене
стандарда безбедности и здравља на раду, укључујући снажан и
делотворан систем инспекције рада.
5. Послодавци треба да обезбеде да:
Превенција буде саставни део њихових делатности, јер високи
стандарди рада иду руку под руку са остваривањем добрих
пословних резултата.
Системи управљања безбедношћу и здрављем на раду буду
делотворно утврђени у циљу побољшања безбедности и заштите
здравља на радном месту.
Радници и њихови представници буду консултовани, обучени,
информисани и да учествују у свим мерама које се тичу њихове
безбедности и здравља на раду.
6. Уз потврђивање права радника на безбедно и здраво радно окружење,
радници треба да буду консултовани о питањима о безбедности и
здрављу на раду и треба да:
Следе упутства и процедуре за безбедност и заштиту здравља, у шта
спада и коришћење опреме за личну заштиту.
Учествују у оспособљавању и активностима подизања свести
(едукације) о безбедности и заштити здравља на раду.
Сарађују са својим послодавцима у мерама које се тичу безбедности
и заштите здравља на раду.
7. Светски конгрес о безбедности и здрављу на раду је савршена трибина
(форум) за размену знања и искустава у циљу стварања безбедних,
здравих и продуктивних радних места.
8. Напредак остварен у погледу БЗНР треба преиспитати на XIX Светском
конгресу о безбедности и здрављу на раду 2011.
9. Учесници Самита обавезују се да преузму водећу улогу у унапређивању/промовисању превентивне културе безбедности и здравља тако што ће
БЗНР уврстити међу прве тачке националних циљева и планова.
Министри за рад, саставши се у Инстабулу, у Турској, поводом Самита
министара за рад о превентивној култури, сазваног од стране турског
Министарства за рад и социјалну заштиту, одржаног 11. Септембра 2011.
Године пре отварања 19. Светског конгреса о безбедности и здрављу на раду,
учесници су усвојили званичну изјаву по којој:
 Промовисање високог степена безбедности и здравља на раду
представља одговорност министара за рад и друштва као целине,
као и да министри за рад морају да допринесу постизању тог циља
обезбеђујући да се у националним агендама приоритет ставља на
БЗНР, те континуирано јачајући снажну и одрживу националну
превентивну културу безбедности и здравља на раду.
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
20



Изградња и промовисање одрживе националне превентивне
културе безбедности и здравља на раду треба да се обезбеди кроз
систем дефинисаних права, одговорности и обавеза, у којем се
највећи приоритет ставља на принцип превенције, и у којем су
владе, запослени и радници активно укључени у обезбеђење
безбедног и здравог радног окружења на свим нивоима.
Учесници Самита пружају своју пуну и безусловну подршку
основама и циљевима Сеулске декларације, придружујући се
изворним потписницима у подршци Сеулске декларације.
Учесници самита обавезују се на преузимање водеће улоге у
промовисању превентивне културе безбедности и здравља на раду
широм света, као и на укључивање безбедности и здравља на раду
у своје националне и регионалне агенде.
ЗАКЉУЧАК
Предности културе превенције могу се сажети у
смањење
здравствених и безбедносних проблема као и смањење пратећих трошкова
свих врета везених за добробит на раду, повећање поузданости у производње,
повећање квалитета производа и услуга, флексибилност и продуктивност у
производним и радним процесима.
Култура превенције обезеђује бољи статус организације у друштву и
атрактивност на тржишту рада, веће профитабилности и више социјалних и
економских користи за друштво у целини (смањивање броја повреда на раду и
професионалних болести). Концепт културе превенције у области безбедности
и здравља на раду је један правац истраживања у овој области са великим
изазовом, а по својој природи и настајању има сву потребну комплексност. То
се односи на оквире референтних, вредности и ставова око посвећености
менаџмента безбедности, допуњујући неког БЗР 'систем управљања';
избегавајући самозадовољство кроз "сабраности", а уважавајући посвећеност
култури превенције.
ЛИТЕРАТУРА:
[1] Директива Савета 89/391/EEC о минимуму захтева за безбедност и заштиту
здравља на радном месту;
[2] Закон о безбедности и здрављу на раду (Сл. Гласник РС, бр.101/05)
[3] Стратегија безбедности и здравља на раду у Републици Србији за период од
2013. до 2017. Године (Сл. Гласник РС, бр.100/013)
[4] Законом о потврђивању конвенције међународне организације рада број
187 о промотивном оквиру безбедности и здравља на раду (Сл. Гл. РС 42/09),
[5] Национални програм интеграције Републике Србије у ЕУ- Влада Републике
Србије, 2008 год.
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
21
ЗНАЧАЈ ИНТЕГРАЦИЈЕ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА
РАДУ У СРЕДЊОШКОЛСКОМ ОБРАЗОВАЊУ
Марија Ђуровић, Татјана Мамула
Грађевинско техничка школа, Београд, Универзитет Метрополитан, Београд
[email protected], [email protected]
Резиме Превентивна култура безбедности и здравља на раду означава културу која на
свим нивоима поштује право на безбедно и здраво радно окружење. Интеграција
области безбедности и здравља на раду у средњошколском образовању је важан
фактор у развоју културе превенције који би допринео смањењу ризика на радном
месту. Образовно-васпитни процес у функцији безбедности и здравља на раду треба да
представља планско развијање знања о безбедности и здрављу у току читавог живота,
са циљем развијања свести о потенцијалним опасностима, њиховим узроцима и
подстицају ученика на сигурно и релевантно понашање. Едуковани ученици ће бити
спремни за улазак у радну околину, свесни потребе за смањењем ризика, ради
спречавања повреда на раду, професионалних обољења и обољења у вези са радом.
Самим тим друштвено одговорне компаније смањују губитке у пословању услед
небезбедног рада новозапослених, постижу уштеду времена око уводне едукације,
већу ефикасност у раду, смањују могућност настанка акцидената са катастрофалним
последицама и спречености за рад насталу у радној околини. Безбедан и здрав рад у
предузећима се третира као фактор учинка економије и као такав оснажује запослене,
а последично утиче на снажан имиџ предузећа међу партнерима, крајњим купцима,
корисницима као и у целокупној друштвеној заједници. На основу резултата
спроведеног истраживања са ученицима трeћег разреда средње грађевинско техничке,
електротехничке школе "Никола Тесла", средње медицинске школе и Шесте
београдске гимназије у Београду можемо да закључимо да је њихово знање и свест о
превентивној култури безбедности и здравља на раду на ниском нивоу, а самим тим се
указује на потребу за увођењем едукације о безбедности и здрављу на раду у средњим
школама.
Кључне речи: безбедност и здравље на раду ,едукација, школско
друштвена одговорност
образовање,
Овај рад ће бити у целости објављен у специјалном издању електронског
часописа ОЈАКМ (The Online Journal of Applied Knowledge Management ISSN
2325-4688) који издаје Међународни институт за примењено управљање
знањем са седиштем у САД
http://www.iiakm.org/ojakm/index.php
22
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
THE IMPORTANCE OF INTEGRATION OF SAFETY AND
HEALTH AT WORK INTO SECONDARY EDUCATION
Marija Djurovic, Tatjana Mamula
High Technical Civil School, Belgrade, Metropolitan University, Belgrade
[email protected], [email protected]
Abstract The preventive culture of safety and health at work is the culture that enables the
right to a safe and healthy work environment at all levels. The integration of safety and
health at work into secondary education is an important factor in the development of
prevention culture that can contribute to reducing risks at work. The education process,
whose target is to improve the safety and health at work, should be a lifelong, planned
development of knowledge on safety and health at work. Its aim is to develop the
consciousness of potential dangers, source of potential risks and to encourage the students to
behave in a safe and relevant manner. Educated students will be ready to enter the work
environment, aware of the need to reduce risks, and trained to prevent injuries at work and
professional ailments. Socially responsible companies are cutting down losses due to
avoiding unsafe work of the newly employed; they save time on the introductory education
and manage higher efficiency with the reduced occurrence of accidents and temporary work
disabilities in the working environment. Healthy company work is one of the economic
performance factors whose aim is to invigorate the employees, and to have an impact on the
image of the company among its partners, clients, ultimate consumers and the overall social
community. On the basis of the surveys conducted in the third years of the Secondary School
of Electrical Engineering , The Secondary School of Civil Engineering, The Secondary
School of Medicine and TheVI Gimnasium in Belgrade, we may conclude that the students‗
knowledge and consciousness of the preventive culture of safety and health at work are at an
extremely low level. That implies the need of introducing the safety and health at work
education into secondary schools.
Key words: safety and health at work, education, school education, social responsibility
This paper will be published in the on-line journal OJAKM (The Online Journal
of Applied Knowledge Management ISSN 2325-4688) of International Institute
for Applied Knowledge Management USA
http://www.iiakm.org/ojakm/index.php
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
23
ДАЉИНСКИ СИСТЕМ УЧЕЊА У ФУНКЦИЈИ
ОСПОСОБАВЉАЊА РАДНИКА ЗА БЕЗБЕДАН РАД
Божо Николић1 , Љиљана Ружић-Димитријевић2, Јелена Дакић2
Међународни институт за примењено управљање знањем1
Висока техничка школа струковних студија у Новом Саду2
[email protected]
Резиме У раду је разрађена идеја примене учења на даљину у циљу оспособљавања
радника за безбедан и здрав рад. Обрађени су примери више модула обуке, општи за
раднике у свим делатностима, посебан који је прилагођен специфичним пословима и
разне варијанте изборних програма. Поред тога предложене су мере за системско
увођење примене овог система едукације у области безбедности и здравља на раду на
свим нивоима.
Кључне речи: оспособљавање, обука, безбедност и здравље на раду, учење на даљину,
Moodlе.
DISTANCE LEARNING SYSTEM AS A FUNCTION OF
TRAINING WORKERS
Bozo Nikolic1, Ljiljana Ruzic-Dimitrijevic2, Jelena Dakic2
International Institute for Applied Knowledge Management, Novi Sad1
Higher Education Technical School of Professional Studies in Novi Sad2
[email protected]
Abstract This paper develops the idea of application of distance learning system in order to
prepare workers for a safe and healthy work. There are examples of training modules,
common for workers in all industries, a special that is tailored to specific tasks and various
types of optional programs. In addition, measures have been proposed for the systematic
introduction of the application of this system of education in the field of safety and health at
all levels.
Key words: education, training, occupational health and safety, distance learning system.
УВОД
Значај доживотног учења са развојем технологија данас постаје све
већи. Расте потреба за сталним дошколовавањем. То је посебно изражено у
земљама које су изгубиле велике компаније и којима је једини опстанак развој
малих предузећа са уско специјализованим производним процесима, али са
могућношћу релативно брзе промене производа према тржишним захтевима.
Све ово захтева од запослених познавање савремених технологија и праћење
промена. Како омогућити усавршавање радника уз истовремени квалитетан
рад? Управо модерне технологије нуде такву могућност даљинским системом
учења. Иако овај систем учења није развијен у Србији и вероватно због
ставова према њему и величине земље неће заживети у већој мери, кратки
курсеви предвиђени за усавршавање и специјализације краћег рока су нешто
што је најекономичније и најефикасније понудити даљинским системом.
24
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
Прва ствар коју би сваки радник требало да научи на радном месту јесте
како да безбедно ради и заштити себе и друге на радном месту и радној
околини. Било би нормално да се сваки радник упозна са опасностима и
штетностима које се могу јавити у току његовог радног процеса и
последицама које могу настати по његово здравље, као и о начину заштите.
Како то функционише данас?
Пре него што се било како коментарише систем оспособљавања
радника за безбедан и здрав рад требало би се упознати са члановима Закона
[1] који се односе на оспособљавање.
 Послодавац је дужан да изврши оспособљавање запосленог за безбедан
и здрав рад у одређеним случајевима.
 Послодавац је дужан да оспособљавањем запосленог упозна са
ризицима на свим пословима на које га распоређује, као и са мерама
предвиђеним Актом о процени ризика [2].
 Оспособљавање мора бити прилагођено специфичностима радног места
запосленога.
 Оспособљавање запосленог послодавац обавља теоријски и практично.
Провера обе врсте оспособљавања врши се на радном месту.
Дакле, Законом је предвиђено да послодавац изврши оспособљавање
запосленог. Сигурно је да већина послодаваца није за то обучена, а са друге
стране није предвиђено да то неко други може да ради. Тако да једино
преостаје да у име послодавца то ради неко други, ко је квалификован. Начин
како се то ради није нигде дефинисан.
OСПОСОБЉАВАЊЕ ДАНАС
Оспособљавање радника у Србији обављају бројне куће које су
регистроване и лиценциране за послове безбедности, а понекад и оне које то
нису. Да би вршиле оспособљавање нису имале у обавези да испуне неке
посебне услове. Нису морали да акредитују ниједан програм оспособљавања
нити се од предавача тражило да испуњавају одређене услове. Практично,
може се рећи да оспособљавање ради и може да ради свако. Чак шта више,
врло често послови обука дају се некомпетентнима, јер се ти послови сматрају
мање вредним и стручним.
Са друге стране, однос послодавца и радника према обукама је третиран
на истом нивоу, врло ниском. Најчешће се то сматра пуком формалности и
узимањем новца. Обуке трају врло кратко, најчешће објашњавањем тестова
како нико не би пао. Наравно, на овако неквалитетну обуку неки не могу ни
доћи јер имају пречих обавеза и они увек могу накнадно да попуне тестове.
У принципу постоје два типа обука или оспособљавања. Једна обука је
општа и то је програм са темом која је заједничка и иста за све раднике у свим
предузећима. Ако је неко занимање доминантно у предузећу, у бољим обукама
се може наћи и одређени број питања из те области.
Други типови су специфичне обуке само за групе радика у неком
предузећу. На пример то могу бити виљушкаристи, руковаоци гасним
инсталацијама и слично. И овим обукама се може наћи много недостатака.
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
25
Посебно питање је обука у местима далеко од већих центара где су
сконцентрисане установе које обављају обуке. Или, обука малог броја радника,
чак је могуће да се појави потреба обуке само једног виљушкаристе.
Овде је основни проблем односа према обукама, свест и руководилаца и
радника. Тај проблем је знатно сложенији, шире друштвени и веома дубоких
корена. Овај негативан однос не могу променити извођачи обука. Они могу
само изгубити посао, јер ће се увек наћи неко ко ће то урадити према жељи
наручиоца. И опет остаје питање како то решити. Како заинтересовати
запосленог да посвети неколико сати или дана у корист своје безбедности и
заштите?
УЧЕЊЕ НА ДАЉИНУ КАО МОГУЋЕ РЕШЕЊЕ
Промена свести запослених и послодаваца реално у блиској
могућности није могућа, па решење квалитетног оспособљавања треба
тражити на неки други начин. Једно од решења је оспособљавање радника на
даљину. Аутори су за студије на даљину указали на предности и мане овог
начина учења са посебним освртом на могућности у Србији [3,4,5].
Основне карактеристике система учења на даљину су флексибилност у
погледу избора времена учења и самосталност полазника коју би овај систем
требало да подржи квалитетом постављеног материјала и начином вођења
курсева. Поред тога важно је истаћи уштеду трошкова, јер се исти материјал
постављен овим системом може користити без просторног и временског
ограничења, као и броја полазника.
Полазници треба да поседују рачунар који је прикључен на интернет.
За разлику од студената, који објективно немају сметњи са радом на рачунару
и поседовањем опреме, одређен број радника може имати тај проблем. Могући
начин превазилажења овог проблема је помоћ другог лица у предузећу или код
куће у коришћењу рачунара. Као и у многим областима примене учења на
даљину и овде треба очекивати да се укупне обавезе могу испунити
комбинацијом разних врста учења са даљинским.
Како су полазници курса удаљени и изоловани, посебно је важно
истаћи улогу инструктора курса. Мотивација полазника и континуитет у раду
се може постићи разним захтевима,као што су извршавање одређених задатака
у траженом року, попуњавање пробних тестова самопровере, учешћа у
дискусијама и сл.
За даљински систем учења могао би се користити неки од софтвера
који то нуде. Већина установа у Србији који то раде користе MOODLE. Овај
програм омогућава наставнику, инструктору који води курс, постављање
потребног материјала коме полазници могу да приступају по одређеним
правилима. Материјал може бити у облику текста, слике или неке врсте
мултимедијалне презентације.
Инструктори и полазници могу да комуницирају асинхроно користећи
форуме или приватне поруке или у реалном времену користећи „четовање―.
Наставник може да контролише полазнике и надгледа приступ садржају.
Креирање тестова и квизова омогућава моменталан приступ оцени после
26
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
завршеног теста. Осим званичних тестова треба користити могућност провере
стеченог знање после сваке области.
Општа шема оспособљавања на даљину садржала би више корака и то:
 постављањем материјала у електронском облику. Материјал би се приказао
у целости или у деловима, већ како би одлучио инструктор.
 После упознавања материјала инструктор и полазници могу да
комуницирају индиректноили директно.
 Када је кандидат прошао задату материју своје знање би проверио на
пробним тестовима.
 Коначан тест би се одржао у предузећу и био би сличан пробним
 За практичан рад би се такође давали задаци на даљину, али би практичан
испит морао бити у предузећу. Пошто би све радње биле обухваћене током
припрeме полагање не би било проблем. Практичну вежбу би радници
изводили под контролом инструктора из свог предузећа.
Које су предности оваквог начина рада? Том испиту је претходио рад и
наставника и полазника. Радник је морао нешто читати и вежбати и притом је
нешто и научио. То учење је у време када радник жели, али би постојала нека
граница дужине трајања. Ако би се постепено радило, уместо учења на даљину
морала би се изводити класична настава, што се управо не ради довољно, нити
озбиљно
У свету се може наћи много примера употребе даљинског система
учења за обуке запослених из области безбедности и здравља на раду
[6,7,8,9]. Посебно је то развијено у Канади и Аустралији.
ПРОГРАМ ОБУКЕ
Обука би се састојала од више модула. Сваки радник би морао проћи
општи део обуке који би се састојао од упознавања са основним елементима
Закона о безбедности и здравља на раду.
Да бисмо све запослене упознали са ризицима на свим радним местима
где се они крећу током радног дана морамо у програму обуке имате
обухваћене оне модуле везане за све активности у предузећу. Овај податак
може да буде значајан приликом сачињавања плана и програма обуке, који
мора бити саставни део целог процеса обуке.
Посебни модули би се правили за специфична радна места и безбедног
рада на њима. Рецимо за рад на грађевини, у лабораторијама, административна
радна места итд.
Оспособљавање прилагођено специфичностима радног места би
најчешће морало да обухвати више модула, и то би требало оставити лицу
задуженом за безбедност и здравље на раду да изабере модуле које радник
треба да савлада.
Исто тако постојали би модули намењени лицима за безбедност и
здравље на раду, инспекцији, руководиоцима и менаџерима [6]. Теоријско и
практично оспособљавање значи да у обуку треба укључити и непосредне
руководиоце који могу квалитетно обавити практичан део обуке.
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
27
За сваки од модула био би постављен електронски писани материјал,
који би требало да буде дизајниран на начин прилагођен корисницима, не
претерано дугачак са јасно и интересантно приказаним садржајем. У току
радне недеље, сваки дан би по одобрењу послодавца радник био обавезан да
одређено време (два сата например) проведе на теоријском и практичном
припремању, то јест учењу. У случају да радник нема на располагању рачунар
или се слабо сналази на њему, непосредни руководилац и лице за безбедност
су обавезни да организује начин како да се помогне раднику.
Испит се полаже електронски путем теста. Полагање је у предузећу
запосленог у организацији руководства. Питања на тесту бира рачунар и за
одговоре је време ограничено. Тест се софтверски оцењује и електронским
путем се одмах достављају резултати и потврда о положеном тесту. У случају
да радник не положи тест са захтеваним бројем поена, мора поново
приступити материјалу и поновити обуку.
Ако се испит садржи и из практичног дела, коначна оцена ће се донети
заједничким договором тренера курса и непосредног руководиоца.
Непосредни руководилац даје оцену о практичном делу.
Одређене модуле обуке би требало периодично понављати, једном
годишње или у две године, у зависности од радног места, тако да би и лиценца
- потврда о положеном тесту толико важила.
Када се говори о образовању онда је основно да се дефинишу план и
програм и све оно што је везано за његову реализацију. Програм обуке је
јединствен , независно од степена претходног образовања, предузећа у којем
се врши обука. Основна шема оспособљавања састоји се из четири модула.
Модул 1
Овај модул обухвата основне елементе Закона о безбедности и здравља
на раду. Он је обавезан за све раднике. У оквиру овог модула неће се
обрађивати неке теме јер нису посебно значајне за раднике. Дакле, овај модул
би представљао скраћену и селективно изабрану варијанту Закона о БЗНР.
Модул 2
Овај модул је такође обавезан али је истовремено и изборни.
Послодавац у зависности од делатности може да бира садржај овог модула. За
поједине групе радника обрађивали би се различити модули, као на пример:
 за административне раднике – Радна места-објекти, радне и помоћне
просторије и простори намењени за рад
 за раднике који раде у погонима – Опрема за рад- оруђа за рад и уређаји
 за раднике у електропривреди – Безбедност и здравље на раду од опасног
дејства електричне струје
 за раднике у пољопривреди – Мере безбедности и здравља на раду у
пољопривреди
 ... – Опште и посебне мере у области безбедности и здравља на раду у
делатности у којој је предузеће у коме се врши обука.
28
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
Модул 3
Овај модул је изборни и послодавац може да за сваког радника бира
различит модул.
Садржај овог модула би био,

опасности и штетности и ризик при раду са рачунаром;

опасности и штетности и ризик при ручном руковању теретом итд.
Модул 4
Овај модул би се користио само тамо где постоји и практична обука .
Његов садржај је везан за припрему кандидата за практичан рад и извршење
задатака на практичној провери.
Полагање испита
Послодавац мора да све раднике оспособи за тему из модула 1. Тест се
полаже електронски и радник мора тачно одговорити на предвиђени
минимални број питања.
Послодавац може да осим модула 1 бира још један, или више модула и
то она која жели. Завршни тест се на исти начин полаже као модул1 и у оквиру
сваког модула се мора тачно одговорити на одређени минимални број питања.
Практичан део испита би се изводио код послодавца. Оцену о
успешном практичном делу донео би непосредни руководилац.
Сви испити би се одржавали под контролом Лица за безбедност и
здравље на раду.
ПРЕДЛОГ СИСТЕМА ОСПОСОБЉАВАЊА
На почетку рада је описан систем према којем функционише
оспособљавање запослених у области безбедности и здравља на раду данас.
Овде је разматрано како, задржавајући и уважавајући постојеће, направити
систем бољим и реално изводљивим у пракси. Посебно је значајно одредити
законском регулативом субјекте који то могу да раде и услове који морају
бити испуњени у смислу квалитета програма и начин њиховог извођења. Неки
од елемената који указују како би се то могло постићи су:
1. Дозволити да оспособљавање радника раде оне институције које
испуњавају одређене услове. То би биле куће које су акредитоване за
овакве делатности. Управа за безбедност и здравље на раду би
формирањем акредитационог тела могла лако и успешно да одговори
на овај захтев. У систему образовања поступак акредитације установе
је добро познат, разрађен и примењен.
2. Сви модули наведени у овом раду би морали бити акредитовани, на
основу постављених стандарда, што после успостављања
акредитационог тела не би био проблем.
3. Свако оспособљавање би се вредновало одређеним бројем бодова који
би радницима било значајно, имајући у виду новине у измењеном
Закону које се односе на периодичност обуке.
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
29
4. Радницима, послодавцима и лицима за БЗНР би овај систем бодовања
био применљив и присуствовањем на другим манифестацијама, као
што су конференције, семинари и слично.
ЗАКЉУЧАК
Са трендом образовања током целог живота и са повећањем свести о
значају безбедности и здравља на раду стекли су се услови да обучавање свих
запослених у овој области добије један нови квалитет. У Србији је тај процес
још увек прилично неуређен, а даљински систем обуке би омогућио брзо
остварљиве позитивне резултате. За то је потребно поставити одређена
правила и системски спровести одговарајуће активности.
Аутори нуде решење које се већ користи у многим земљама са високо
развијеном културом рада. При томе држава треба да се потпуно укључи и
регулише све наведене елементе. Целокупна процедура оспособљавања,
наставни кадар, планови и програми и процес акредитације морају бити под
контролом Министарства рада. При томе би Управа за беѕбедност и здравље
на раду и Инспекција рада били основни експоненти реализације.
ЛИТЕРАТУРА
[1] Закон о безбедности и здрављу на раду, Службени гласник РС, број 101/05
[2] Божић, В., Косић, С., Николић, Б., Правилник о начину и поступку
процене ризика на радном месту и у радној околини – коментар, ВТШ Нови
Сад, 2006.
[3] Николић Б., Ружић-Димитријевић Љ., Учење на даљину – од идеје до
реализације, XVI Скуп Трендови развоја: ― Болоња 2010:
стање,дилеме,перспективе‖, Копаоник, 2010
[4] Ружић-Димитријевић Љ., Николић Б. Учење на даљину – прва искуства,
XVII Скуп Трендови развоја: ― Европа 2020: друштво засновано на знању‖,
Копаоник, 2011
[5] Ружић-Димитријевић Љ., Николић Б. Учење на даљину – изазов за Србију,
XVII Скуп Трендови развоја: ―Развојни потенцијал високог образовања―,
Копаоник, 2014
[6] http://www.lrws.gov.sk.ca/online-training-courses-ohs-committees
[7] http://www.ohstraining.net/
[8] http://bnr-online-training.com/
[9] http://ohsonline.com/webcasts/list/webinars.aspx
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
30
КЉУЧНИ ПОКАЗАТЕЉИ УСПЕШНОСТИ У СИСТЕМУ
БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ
Добривоје Станојевић, Милица Таушановић
Електродистрибуција Београд
[email protected]
Резиме У овом раду ће се извршити и приказати имплементација свега онога што је
препознато као систем безбедности и здравља на раду, илустровано као кључни
показатељ успешности. То ће се посматрати кроз период од кад се врши континуално
праћење ових података у ПД Електродистрибуција Београд, у наведеном облику. У
раду ће бити приказани његови појединачни и међусобни утицаји у кључном
показатељу успешности.
Кључне речи: систем безбедности и здравља на раду, документи, показатељи
успешности
KEY PERFORMANCE INDICATORS IN THE SYSTEM OF
HEALTH AND SAFETY AT WORK
Dobrivoje Stanojevic, Milica Tusanovic
Power Distribution Belgrade
[email protected]
Abstract In this work will be demonstrated implementation of everything that makes a
system of health and safety at work, illustrated like a key indicator of success, from the
moment we started monitoring this kind of data in "EDB". In this work will be shown
individual and mutual impacts in key indicator of success.
Keywords: system of health and safety at work, data, key indicators of success
УВОД
У многим радовима су до сада углавном биле сагледаване обавезе
послодаваца, одговорних лица за безбедност и здравље на раду и других
заинтересованих страна у овом процесу. Због тога обрађивањем ове теме
покушавамо да истакнемо значај кључног показатеља успешности и свих
параметара који су садржани у њему и који на крају дају резултат. Кад се мало
боље сагледају права и обавезе послодаваца прописане Законом о безбедности
и здравља на раду као и пратећих докумената, правилника и стандарда који
утичу на ту област, видимо да су она дата показатељем успешности
безбедности и здравља на раду.
Кроз овај рад је могуће сагледати и објаснити свим заинтересованим
странама, како би сагледали своје обавезе у процесу рада, а пре свега лицима
задуженим за обављање стручних послова у области безбедности и здравља на
раду, предузетницима, менаџерима у привредним друштвима како би у име
послодаваца испунили своју основну обавезу да обезбеде запосленима рад на
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
31
радном месту и у радној околини у којима су спроведене мере безбедности и
здравља на раду.
Рад не преставља тумачење никаквог правилника ни стандарда из
безбедности и здравља на раду већ има за циљ да практичним примером
помогне и олакша заинтересованим странама значај кључног показатеља
успешности.
КЉУЧНИ ПОКАЗАТЕЉИ УСПЕШНОСТИ
Безбедност и здравље на раду јесте обезбеђивање таквих услова на
раду и у радној околини, којима се у највећој могућој мери, смањују повреде
на раду, професионална обољења у вези са радом, избегавају неприхватљиви
ризици и штете и стварају претпоставке за пуно физичко, психичко и
социјално благостање запослених. Због тога а са циљем праћења и мерења
успешности управљања безбедношћу и здрављем на раду, у ЕПС, а самим тим
и у ЕДБ се уводе следећи кључни показатељи успешности (КПУ):
 Стопа акцидената– СА (Accident Rate – AR)
 Стопа изгубљеног времена– СИВ (Lost Time Case Rate – LTC)
 Стопа изгубљених радних дана – СИРД (Lost Work Day Rate – LWD)
 Стопа тежине последица – СТП (SeverityRate – SR)
Треба напоменути да је укупан број ефективних радних сати, укупан
број сати редовног рада свих запослених, без боловања, годишњег одмора,
плаћеног одсуства, увећања (ово постоји у неким нашим Привредним
друштвима ради обрачуна зараде због ноћног рада, рада у сменама, рада
викендом, на дане празника...). Такође, за све запослене који су претрпели
повреду на раду број изгубљених радних дана се рачунају у односу на догађај
(акцидент), а не у односу на временски период за који се рачуна КПУ.
Претходно наведено значи да за све акциденте са изгубљеним временом
који су се догодили у првом кварталу, а за које боловање није завршено у
тренутку када се израчунава КПУ за тај период, приликом израчунавања КПУ
број изгубљених радних дана се претпостави, а након завршетка боловања
када буде познат тачан број изгубљених радних дана КПУ се коригује. Значи,
коначну вредност за трећи и четврти КПУ (СИРД И СТП) за неки период
(квартал, годину...) годину имаћемо када се заврше сва боловања која су била
последица повреде на раду које су се догодиле у том периоду (кварталу,
години...).
Важно је рећи да су изгубљени радни дани календарски дани, односно и
дани викенда се убрајају у изгубљене радне дана без обзира да ли је рад
викендом планиран или не. То се ради из разлога што је запсолени у случају
потребе, да није био на боловању, могао бити ангажован да ради викендом.
Акцидент јесте сваки догађај који за последицу има настанак повреду на раду
или болест, односно нарушавање здравља запосленог.
Акцидент са изгубљеним временом јесте сваки акцидент који је за
последицу има одсуство запосленог са рада и треба да буде мањи од укупног
броја акцидената.
32
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
УЈП ЕПС, а самим тим и у ЕДБ вредности ова два КПУ треба да су
исте или са занемарљивом разликом. То је један од показатеља проблема који
постоји, изражен у бројевима који се не могу оспорити, игнорисати или олако
схватити.
Овде треба напоменути да Повреда на раду која за последицу има
смртан исход јесте акцидент, али не спада у акциденте са изгубљеним
временом.
Стопа акцидента – СА
Вредност стопе акцидената добија се из формуле:
СА
број акцидената 200 .000
број радних сати
при чему је 200.000 стандардизована стопа за обрачун и увек је иста без обзира
на број запослених у ЕДБ.
Стопа изгубљеног времена – СИВ
Вредност стопе изгубљеног времена добија се из формуле
СИВ
број акцидената са изгубљенимбременом 200 .000
број радних сати
Стопа изгубљених радних дана – СИРД
Вредност стопе изгубљеног времена добија се из формуле
СИРД
број изгубљених радних дана 200 .000
број радних сати
Број изгубљених радних дана чини укупан број дана када је запослени био
одсутан са рада услед повреде на раду или професионалне болести иови дани
не морају бити у континуитету. Дани викенда се рачунају у изгубљене радне
дане, алидан када се догодила повреда се не рачуна као изгубљени радни дан.
Стопа тежине последица – СТП
Вредност стопе тежине последица се добија из формуле
СИРД
број изгубљених радних дана
број акцидената
ВРЕДНОСТИ КЉУЧНИХ ПОКАЗАТЕЉА УСПЕШНОСТИ У ЕДБ
Почевши од 01. јануара 2013. године у ЕДБ, претходно дефинисани
КПУ се израчунавају, прате и анализирају на кварталном нивоу и то:
- до 15. априла за период од 01. јануара до 31. марта,
- до 15. јула за период од 01. априла до 30. јуна,
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
33
- до 15. октобра за период од 01. јула до 30. септембра,
- до 15. јануара за период 01. октобар до 31. децембра
Анализа се ради понаособ за сваку организациону целину (Дирекцију) засебно.
Добијене вредности се уносе у одговарајуће табеле, које се шаљу у ЕПС, где се
заједно са осталим подацима добијених од осталих привредних друштава
обједињују и анализирају.
Примера ради у Табели 1 су дате вредности КПУ за први квартал 2013. године.
Табела 1: Кључни полазатељи успешности за период 1.1.-31.3.2013.
Стопа
Стопа
Стопа
Стопа
Број
изгубљеног
изгубљених
тежине
Р.бр ОЦ рaдних акцидента
времена
радних дана
последица
сати
СА СИВ СИВ СИРД СИРД СТП СТП
СА (ПКП)
(ПКП)
(ПКП)
(ПКП)
1
1000 30.220 0,00 0,00 0,00
0,00
0,00
0,00
0,00
0,00
2
2000 123.143 4,87 1,62 3,25
1,62
60,09
24,36 12,33 15,00
3
3000 152.969 0,00 0,00 0,00
0,00
0,00
0,00
0,00
0,00
4
4000 135.300 1,48 0,00 1,48
0,00
42,87
0,00
29,00
0,00
5
5000 71.057 0,00 0,00 0,00
0,00
0,00
0,00
0,00
0,00
6
6000 157.966 1,27 0,00 1,27
0,00
44,31
0,00
35,00
0,00
7
7000 37.692 0,00 0,00 0,00
0,00
0,00
0,00
0,00
0,00
8
8000 35.145 0,00 0,00 0,00
0,00
0,00
0,00
0,00
0,00
9
9000 42.743 0,00 0,00 0,00
0,00
0,00
0,00
0,00
0,00
Укупно: 786.235 1,27 0,25 1,02
0,25
25,69
3,82
20,20 15,00
ЗАКЉУЧАК
У овом раду се види да се КПУ на нивоу ЕДБ израчунавају, прате и
анализирају за:
 све акциденте – КПУ (СА, СИВ, СИРД и СТП)
 акциденте који су се догодили на радном месту или у радној околини
под посредном или непосредном контролом послодавца – КПУ(ПКП)
(СА(ПКП), СИВ(ПКП), СИРД(ПКП) и СТП(ПКП))
Из свега наведеног се види да је добро што је у ЕПС, а самим тим и у
ЕДБ овако дефинисане вредности КПУ уведене у систем управљања
безбедношћу и здрављем на раду. Због неопходности сталног ажурирања
података обезбеђено је да се Стручној служби за безбедност и здравље на раду
континуирано достављају тражени подаци од свих Организационих
целина/Дирекција.
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
34
Кроз коришћење ових показатеља успешности се може пратити
искоришћеност људских ресурса – запослених са становиштва трошкова
насталих њиховим одсуством и то:
1.
2.
3.
4.
Плаћање накнада за боловање
Плаћање одсуства
Плаћање надокнаде штете проузроковане повредом на раду
Прековремени рад
ЛИТЕРАТУРА
[1] Закон о безбедности и здрављу на раду 101/05 из 2005. године
[2] Студија: Коефицијет показатеља успешности на примеру компаније
Lafarge―
[3] Акт о процени ризика на радном месту и у околини, ЕДБ, 2008.
[4] Поступци Савета за безбедност и здравље на раду „Електропривреде
Србије―
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
35
ТРОШКОВИ ПОВРЕДА НА РАДУ
Симо Косић
Агенција за безбедност и здравље на раду „СИМОК”
[email protected]
Резиме Повреде на раду су оптерећење како за запослене тако и за послодавце, па и за
друштво у целини. Предузећа често не сносе целокупне трошкове професионалних
обољења, повреда на раду или болести у вези са радом. На пример, предузећа можда
неће сносити трошкове здравствене неге за запослене или ће инвалидске пензије
исплаћивати фондови.
Кључне речи: повреде на раду, трошкови повреда на раду, заједница ЕУ.
COST OF INJURY AT WORK
Simo Kosic
Occupational Health and Safety Agency SIMOK
[email protected]
Abstract Injuries at work are burden for both employees and employers, and for society as a
whole. Companies often do not bear the entire cost of occupational diseases, work-related
injuries or illnesses related to work. For example, companies may not bear the costs of health
care for employees or the disability pension will be paid by funds.
Keywords: injuries at work, costs of injuries at work, EU
УВОД
Унапређење безбедности и здравља на раду може донети економску
корист како друштву у целини тако и компанијама. Наиме, повреде на раду и
професионална обољења, који настају услед непримењених мера за безбедан и
здрав рад, недвосмислено доприносе повећању трошкова компаније, односно
предузећа што се у суштини преноси и на трошкове друштва у више
финансијских сектора. Исто тако, повреде на раду и професионална обољења,
са аспекта њихових насталих трошкова могу имати велики финансијски
утицај посебно на мале компаније или предузећа. Креатори нове политике
безбедности и здравља на раду се последњих година све више окрећу
економским инструментима као што су економски подстицаји за побољшање
радне средине, пре свега због тога што се показало да приступи који
подразумевају строгу регулативу нису делотворни у очекиваној мери.
Стратегија Заједнице ЕУ за здравље и безбедност и здравље на раду и већина
чланица ЕУ које следе ову Стратегију промовишу и утврђују улогу
економских подстицаја као средстава за стварање свести и поштовање
законодавства: Стварање свести, посебно код малих и средњих предузећа,
може такође да буде подржано директним или индиректним економским
подстицајима за мере превенције.У том смислу, у већини развијених земаља,
спроводе се разни подстицаји, који, примера ради, могу да буду могућа
смањења доприноса за социјално осигурање или премија осигурања условљена
улагањем у побољшање радног окружења и/или смањење броја незгода,
36
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
економска помоћ за увођење система управљања здрављем и безбедношћу или
увођење захтева везаних за здравље и безбедност у поступцима за бенефиције
уговора за јавне набавке.‖
Права вредност и врста подстицаја, као економске процене, зависи од утицаја
доносиоца одлука и креатора свеобухватне политике безбедности и здравља на
раду. За максималну реалну и оптималну ефикасност, економска процена би
требало да буде заједничка активност свих интересних страна. Ефикасан начин
је направити финансијске или економске процене и дати реалан преглед
укупних трошкова повреда на раду и професионалних обољења и очекиваних
бенефита њихове превенције.
У многим државама постоје регулативе које донекле враћају трошкове
компанији или особи која је изазвала трошкове (такозвана интернализација
трошкова). То може функционисати као економска стимулација како би се
спречиле будуће повреде или обољења
Подстицаји имају за циљ побољшање безбедности и здравља на раду у
предузећима, чиме се смањује број повреда на раду и професионалних
обољења, а самим тим и сви трошкови који проистичу услед њиховог
настајања.
Полазећи од законом промовисаних општих принципа превенције по
којима је безбедност и здравље на раду обезбеђивање таквих услова на раду
којима се, у највећој могућој мери, смањују повреде на раду, професионална
обољења и обољења у вези са радом и који претежно стварају претпоставку за
пуно физичко, психичко и социјално благостање запослених, те да је у вези са
тим послодавац дужан, да приликом организовања рада и радног процеса,
обезбеди превентивне мере ради заштите живота и здравља запослених као и
да за њихову примену обезбеди потребна финансијска средства, проистиче да
примењене превентивне мере морају да буду изнад законског минимума
стандарда.
Послодавац је дужан да обезбеди превентивне мере пре почетка рада
запосленог, у току рада, као и код сваке измене технолошког поступка,
избором радних и производних метода којима се обезбеђује највећа могућа
безбедност и заштита здравља на раду, заснована на примени прописа у
области безбедности и здравља на раду, радног права, техничких прописа и
стандарда, прописа у области здравствене заштите, хигијене рада,
здравственог и пензијског и инвалидског осигурања, и др.
Приступајући тзв. отвореном тржишту на регионалном па и на
светском нивоу значај трошкова у пословању сваке компаније је све
израженији. Утицај конкуренције на отвореном тржишту се испољава кроз
сталне активности које су усмерене на смањивање трошкова. Бруто приходи
које компаније остварују се лако мерљиви и у константној тржишној утамици
компаније све мање могу да утичу на тај сегмент пословне активности. Због
тога се компаније све више окрећу властитим трошковима као сегменту
властитог (унутрашњег) пословања на које могу да утичу и који у ствари треба
да постану основ њихове конкурентности.
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
37
Фокусирање пажње на трошкове пословања и вођење трошковне
политике на одговарајући начин ствара могућност остваривања већег профита
и веће конкурентности на тржишту. Трошкови повреда на раду,
професионалних обољења и сл. (у даљем тексту: трошкови повреда на раду)
који укључују трошкове осигурања, боловања и све пратеће трошкове на
оштећеној опреми, медицинској или немедицинској рехабилитацаји су
значајна компонента у вођењу трошковне политике.
ВРСТЕ МОГУЋИХ ФАКТОРА ТРОШКОВА
У претходном периоду у Републици Србији није постојао начин извештавања
и праћења финансирања односно праћења, процењивања и оцењивања
трошкова на нивоу послодавца и оцена трошкова обезбеђивања система
безбедности и здравља на раду на нивоу државе. У циљу сагледавања
економских аспеката применом транспонованих директива у области
безбедности и здравља на раду на свим нивоима потребно је сачинити анализу
трошкова, сагледавајући њихову оправданост са аспекта смањења повреда на
раду и професионалних болести.
На нивоу послодавца трошкови се могу посматрати праћењем две
групе података и то трошкови за спровођење мера и активности за
обезбеђивање-спровођење безбедности и здравља и број изгубљених радних
сати због повреда на раду и професионалних болести. Поред наведеног могу се
још додати и трошкови за лечење, за надокнаде за време одсуствовања са
посла, судске накнаде штете и сл. Све то указује на потребу посматрања
безбедности и здравља на раду и са економских аспеката. Многи послодавци
најчешће узимају у обзир само трошкове за спровођење мера безбедности и
здравља на раду, а последице повреда и здравствених оштећења-поремећаја
остају сакривене. Један од разлога је и тај што се одређени део трошкова
предузећа због повреда на раду и професионалних болести преноси на носиоце
социјалне заштите (здравствена, инвалидска), тако да одређени део посредних
трошкова остаје сакривен и послодавцу непознат. Повреде на раду и
професионалне болести повећавају трошкове послодавца зато што је потребно
додатно ангажовање запослених ради замене одсутног запосленог, њихово
оспособљавање за безбедан и здрав рад, повређеним и оболелим треба
обезбедити надокнаде зараде и накнаде штете и слично. Повреде на раду
ометају и прекидају производњу и доводе до остваривања нижег дохотка,
смањују пословни углед, а самим тих и конкурентност због неиспуњавања
уговорних обавеза.
У Републици Србији није опредељена посебна стопа доприноса за
покривање трошкова мера за обезбеђивање безбедности и здравља на раду, па
самим тим нема разграничења трошкова за права запослених из те области.
Трошкове за покривање мера у вези са обезбеђивањем безбедности и
здравља на раду и за лечење повреда на раду и професионалних болести
представљају средства Републичког фонда за пензијско и инвалидско
осигурање, Републичког фонда за здравствено осигурање и средства
послодавца.
38
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
Са аспекта послодавца трошкове обезбеђивања безбедности и здравља
на раду могуће је пратити по следећим ставкама: интерни трошкови
послодавца, екстерни трошкови послодавца (уплата доприноса за здравствено
и пензијско-инвалидско осигурање) и губитак дохотка због преране
инвалидности или смрти које је могуће оцењивати како на нивоу послодавца,
тако и на националном нивоу.
Табела 1: Фактори трошкова
Променљива
Здравље
Квалитет
живота
Туга и патња
Тренутни
губици
прихода
Могући
губици
зараде у
будућности
Трошкови
које не
покривају
осигуравајуће
куће
Опис
Хоспитализација (број
ноћења), друга медицинска
нега као што су неболничко
лечење, лекови; Трајна
неспособност (број трајно
неспособних, старост
пацијента)
Немедицинска (нпр.
вокациона) рехабилитација,
преуређење животних
услова у кући
Животни век, предвиђање
здравственог стања
Q-(година живота према
квалитету живота)
D- (година живота према
тежини обољења)
За жртве али и за њихову
родбину и пријатеље
Губитак прохода од
тренутног и другог посла.
Укључујући и други посао.
Примери су трошкови
транспорта, посете
болницама, трошкови који
настају од смртних
случајева, као што је
сахрана
Како одржати вредност
новца
Проширење за здравствену
негу за коју не постоји
компензација трошкова од
стране осигуравајућих кућа
или послодаваца
Спремност да се прихвати,
спремност да се плати
Износ штете и накнаде.
Није доступан поуздани
метод
Смањење тренутних
прихода, губитак плате.
Разлике између укупно
очекиваног прихода у
будућности и укупне
компензације или пензије
Сви други трошкови за
жртву и његову/њену
породицу (који нису
компензовани)
Табела приказује преглед фактора (као променљивих) који директно утичу на
трошкове повреда и обољења на нивоу појединца-послодавца
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
39
Најбољи начин да се оствари увид у трошкове незгода на раду је
економска процена. Она се може направити на неколико нивоа:
(1) на нивоу запосленог појединца;
(2) на нивоу компаније;
(3) на нивоу друштва у целини.
Не постоји ултимативни списак фактора трошкова које се може
укључити у процену. Ипак, из теорије и праксе је настао минимални сет
фактора трошкова. Треба унети додатке и модификације у зависности од сврхе
процене, структуре социјалног осигурања у држави и тако даље. Прављење
списка фактора трошкова је једна од кључних активности у свакој економској
процени. Тако на пример, у списак фактора трошкова који се могу користити
као почетна тачка за процене на појединачном нивоу и на нивоу друштва могу
да буду трошкови директно повезани са трошковима повреда и обољења на
нивоу друштва у целини.
Потребно је неколико корака да се процене ефекти трошкова незгоде
на раду. Неки ефекти незгода се лако могу изразити кроз новац. Ипак ефекти
као што су смртни случави, боловање и флуктуација запослених захтевају
даљу елаборацију. Током одлучивања је потребно узети у обзир резултате, али
са становишта знања важан је и процес процењивања.
Треба бити свестан тога да на резултате економских анализа у многоме
утичу претпоставке и опсег процене. Фактори трошкова и принципи рачунања
треба да буду прилагођени националној пракси сваке државе.
Незгоде на раду су оптерећење за све стране. Компаније често не сносе
целокупне трошкове професионалних обољења, повреда на раду или болести у
вези са радом. Незгоде воде до трошкова за друге компаније, запослене
појединце и за друштво у целини. На пример, компанија можда неће сносити
трошкове здравствене неге за запослене или ће инвалидске пензије
исплаћивати фондови.
ЗАКЉУЧАК
Превенција незгода на раду, повреда на раду и професионалних
обољења не само да смањује трошкове, већ доприноси и унапређењу учинка
компаније. Безбедност и здравље на раду утичу на учинак компаније на многе
начине, на пример:
Здрави запослени су продуктивнији и могу да постигну
квалитетније резултате;
Мање незгода на раду води до мањег броја боловања. Ови
резултати воде до смањених трошкова и мање прекида у процесу
производње;
Опрема и радно окружење које је оптимално за потребе процеса
рада и који се добро одржавају воде до веће продуктивности,
бољег квалитета и мање ризика по безбедност и здравље на раду;
Смањење повреда и обољења значи мање штете и мање ризика од
одговорности.
40
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
Примењене превентивне мере морају да буду изнад законског
минимума стандарда и морају да буду реализоване у години на коју се анализа
односи.
За потребе анализе трошкова и користи, треба узета у обзир најмање
осам елемената:
кретање трошкова лечења и рехабилитације;
однос између трошкова по основу накнаде за повреде и улагања у
превенцију;
однос између трошкова повреда и примене премија;
учинак учесника у систему;
теоретско смањење трошкова по основу повреда;
укупан број обољења и врсте обољења (пријављених);
трошкови професионалних обољења;
ефекти учешћа у обуци о безбедности и здрављу на раду –
оспособљеност за безбедан и здрав рад.
ЛИТЕРАТУРА
[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
1.Krüger, W., ‗Ökonomische Anreize-Möglichkeiten und Probleme eines
modernen Arbeitsschutzsystems‘, Neue Ansätze zur Kosten-Nutzen-Analyse
des Arbeitsund Gesundheitsschutzes, Dortmund/Berlin, Bundesanstalt für
Arbeitsschutz und Arbeitsmedizin, 1997, pp. 26–37.
Dorman, P., International Labour Organisation (ILO), The Role of Economic
Incentives for Occupational Safety and Health (Међународна организација
рада (МОР), Улога економских подстицаја за безбедност и здравље на
раду),Geneve,2000,http://www.ilo.org/public/english/protection/safework/pap
ers/ecoanal/index.htm
De Greef, M., Van den Broek K., Making the Case for Workplace Health
Promotion, European Network for Workplace Health Promotion (Докази у
корист побољшања заштите здравља на радном месту. Европска
мрежа за унапређење здравља на радном месту), 2004
http://www.enwhp.org/fileadmin/downloads/report_business_case.pdf
Законом о потврђивању конвенције међународне организације рада број
187 о промотивном оквиру безбедности и здравља на раду (Сл. гласник
РС бр. 42/09),
Национални програм интеграције Републике Србије у ЕУ- Влада
Републике Србије, 2008.
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
41
ФИНАНСИЈСКИ ПОКАЗАТЕЉИ У ФУНКЦИЈИ ПРОЦЕНЕ
РИЗИКА ПОСЛОВАЊА
Љиљана Лучић
Висока техничка школа струковних студија Нови Сад
[email protected]
Резиме У раду се образлаже потреба и практичан значај развоја теорије анализе
пословања на основу финансијских показатеља. Данас је уобичајено да се на основу
билансних ставки из финансијских извештаја израчунавају финансијски показатељи и
на основу њих анализирају различити аспекти финансијског стања, ликвидност,
солвентност, сигурност, ефикасност, левериџ. Финансијске показатеље користе фирме
за сопствене аналитичке потребе, али користе их и агенције за процену бонитета,
банкари приликом утврђивања кредитне способности потенцијалних зајмопримаца,
аналитичари и институције на тржиштима хартија од вредности за процену
ризичности финансијских инструмената. Међутим, проблем на кога је указао још
шездесетих година Ј.О. Хориган - први аутор који је писао о финансијским
показатељима – јесте да финансијски показатељи нису стандардизовани. Последица је
да за потребе анализе, различити аутори и институције формирају листу показатеља
по сопственом избору. При томе је нужно истаћи и да се одређени показатељи које
израчунава и јавно саопштава велики број фирми, не израчунавају према методама
Одбора за међународне рачуноводствене стадарде. Други проблем је што се у пракси
за потребе анализе често користи као једино меродаван бенчмарк или реперна
величина израчуната као просечна вредност за делатност у целини. Међутим, када се
занемари структура организација од којих се израчунава бенчмарк за делатност у
целини, последица може бити нетачна процена успешности односно ризика
пословања. У раду се закључује да је за делотворну употребу финансијских
показатеља у процени бонитета, успешености пословања и процене ризика пословања
потребно изградити теорију анализе пословања на основу финансијских показатеља и
за израчунавање реперних величина користити медијане и квартиле уместо просечних
вредности.
Кључне речи: финансијски показатељи, анализа пословања, реперне величине за
финансијске показатеље
Овај рад ће бити у целости објављен у специјалном издању електронског
часописа ОЈАКМ (The Online Journal of Applied Knowledge Management ISSN
2325-4688) који издаје Међународни институт за примењено управљање
знањем са седиштем у САД
http://www.iiakm.org/ojakm/index.php
42
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
FINANCIAL INDICATORS IN FUNCTION OF BUSINESS RISK
ASSESSMENT
Ljiljana Lucic
Higher Education Technical School of Professional Studies in Novi Sad
[email protected]
Abstract The paper discusses the need and the practical importance of the development of
the business analyses theory on the basis of financial indicators - financial ratios. The
common practice today is to calculate financial indicators on the basis of the positions from
the financial statements, and, based on that, to analyse different aspects of the financial state:
liquidity, solvency, coverage, efficiency, leverage. The financial indicators are used by
companies for internal analytical needs, but also by agencies for rating estimation, by
bankers for the creditworthoness of potential loans, by analysts on the securities market for
risk estimation. However, the financial indicators are not standardized - the problem
highlighted by J.O.Horiggan in the Sixties. The consequence is that various authors and
institutions form the list of indicators as they choose. It should be stressed that certain
indicators which are calculated and published by a number of companies are not calculated
in accordance with methods of the International accounting standards board (IASB). The
second issue is that the value calculated as an average for a whole sector is used as the only
benchmark in the analysis. However, neglection of the organizations' structure whose
benchmarks are calculated, may result in innacurate estimation of business succes i.e.
business risk. The paper concludes that, for an efficient use of financial indicators in
financial standing estimation, it is necessary to develop a theory of financial ratios analysis.
Furthermore, median and quartile values should be used instead of average values for
calculation of benchmarks.
Keywords: financial indicators, financial ratios analysis, benchmarks for financial
indicators.
This paper will be published in the on-line journal OJAKM (The Online Journal
of Applied Knowledge Management ISSN 2325-4688) of International Institute
for Applied Knowledge Management USA
http://www.iiakm.org/ojakm/index.php
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
43
НОВА МЕТОДA ЗА ПРОЦЕНУ РИЗИКА СА
КОРИГОВАНОМ ФУНКЦИЈОМ СТАЊА ЗАШТИТЕ
Божо Николић
Међународни институт за примењено управљање знањем, Нови Сад
[email protected]
Резиме У раду је приказана нова метода за процену ризика на радном месту и у радној
околини, названа ВN по иницијалима аутора. Једна од специфичности методе је
функција стања заштите [5, 15] примењена у процени ризика радне околине. Значај ове
функције је изузетан јер је омогућила да се одреде и израчунају ризица свих радних
места и у свим делатностима и пословима. Тако се метода данас лако користи при
ручном руковању теретом, у раду са рачунаром и слично, a да се при томе на исти
начин, квантитативно, изражавају вредности ризика. Приликом одређивања функције
стања користила се регресиона анализа употребом дигитрона и старијег математичког
програма [22]. Новији програми су довели до прецизнијих вредности добијених из
зависности и до већег степена корелације. Тако су добијене прецизније вредности
вероватноће догађаја и другачији изглед табеле, што је и тема овог рада.
Кључне речи: метода, процена ризика, радно место, радна околина, функција
заштите
A NEW RISK ASSESSMENT METHOD WITH THE
CORRECTED FUNCTION OF THE STATE OF PROTECTION
Bozo Nikolic
International Institute for Applied Knowledge Management, Novi Sad
[email protected]
Abstract This paper presents a new method of risk assessment for both the workplace and
working environment, named by the author‘s initials BN. One characteristic of the method is
a function of the state of protection [5, 15] applied to the risk assessment of the working
environment. The importance of this function is remarkable because it is possible to identify
and calculate risks of all jobs in all industries and businesses. That method is now easy to use
for the manual handling of loads, for work with display screen equipment, etc. The method
allows expressing the value of risk in the same way, quantitative. The regression analysis
was used to determine the functions of the state carried out using a calculator and older
mathematical program [22]. More recent programs have led to more accurate values obtained
from addiction and to a greater degree of correlation. So they obtained more precise values
of the probability of events and different look of the table, which is the subject of this paper.
Key words: method, risk assessment, workplace, working environment, function of the
protection
44
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
УВОД
Процена ризика у било којој области заснива се на препознавању,
евидентирању и праћењу свих фактора опасности и штетности. Да би се
наведене радње успешно извеле мора се добро познавати систем и сви његови
елементи. Почетни став Правилника o начину и поступку процене ризика на
радном месту и у радној околини Р Србије [1], сачињеног на основу
Директиве Европске Уније, претпоставља да је основа за процену ризика у
области безбедности и здравља на раду евидентирање и праћење свих фактора
опасности и штетности у процесу рада, а елементи које је битно познавати су:
организација рада, радни процеси, средства за рад, материјали и сировине које
се користе у процесу рада, средства и опрема за личну заштиту ...
Правилник [1] чланом 3 је дефинисао методологију процене ризика и
њен садржај.
 Упознавање система за који се врши процена ризика. При томе систем
може бити машина, технологија предузеће и тако даље. Овај опис треба
да је строго наменски , кратак и јасан. Најбоље би било опис вршити у
више етапа, од општег до појединачног. Опис се односи на предузеће,
технологију, средства рада, средства личне зазтите, објекте и све остало.
 Препознавање и утврђивање опасности и штетности на радном месту
и у радној околини је следећа фаза. Ако је упознавање система добро
изражено онда ће се лако препознати опасности и штетности. Оне морају
врло јасно и конкретно бити апострфиране. Рецимо, не може се рећи да
постоје опасности од ротирајућих делова, већ се мора рећи кокретно
који то део ротира и према томе правити сценарио.
 Процењивање ризика у односу на опасности и штетности, али само за
оне које су препознате. Дакле, конкретна процена ризика и то за
конкретне опасности и штетности. Спроводи се усвојеном методом и
лака је само ако су опасности и штетности квалитетно препознате.
 Утврђивање начина и мера за отклањање, смањење или спречавање
ризика је фаза у прцени ризика која такође мора бити врло конкретна.
После процењених опасности и штетности и овај део процене мора бити
исто такав и што су мере конкретније и детаљније процес процене је
уверљивији.
Постоје и друге тачке у оквиру методологије процене али се оне неће
овде разрађивати. Напротив, указаће се на једну фазу процене која није
наведена у методологији, а изузетно је важна. То су мере за одржавање нивоа
ризика на постигнутом нивоу. У неком кружном току методологије оне би се
спојиле са превентивним мерама.
Управљање ризиком је сложен процес који мора бити документован и
зато је препоручљиво да је он потпомогнут системима квалитета и управљања
као што су ISO 9001 и OHSAS 18001 [16], [4]. Велика сличност међу овим
системима је постојање процедура које обезбеђују услове за поуздану
реализацију.
Процена ризика мора бити континуални процес са свакодневним
изменама и допунама. Разлог допуне или измене Акта о процени ризика може
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
45
бити разлог у измени или увођењу нове технологије, систематизације, измена
у законској регулативи, разни акцидентни догађаји или налог инспекције и
тако даље.
О РИЗИКУ
Према бројним изворима [2], [3],... ризици се могу вредновати на
различите начине. У методи BN ризик је представљен својим квантитативним
вредностима. Представа о ризицима представљеним на овај начин је најбоља, а
и поређење различитих ризика јасно указује на постојеће разлике. Метода је
тако формирана да је, например, ризик производног и непроизводног радног
места, радне околине и неке друге ризике могуће поредити и анализирати.
Оно што метода процене ризика мора да обезбеди, то су процене
ризика радног места и радне околине. На жалост, методе које се данас користе,
или још боље речене, начин на који се користе је такав да се углавном рачунају
само ризици радног места. Док је дефиниција радне околине прилично јасно
позната и препознатљива, дефиниција радног места је већ сложенији појам и
врло осетљив елеменат препознавања у процени ризика. Радно место може
бити индивидуално или груписано, операција или делатност. Зато се уводи
појам ,,препознатог― радног места које се препознаје у технолошком току. Тек
након ових разматрања може се дати одговор на захтев да се:
- сви ризици морају одредити и то
- ризици за сваког радника.
Метода процене ризика треба да се прилагоди наведеним захтевима.
Сви ризици и ризици сваког радника је основни захтев. Да би то успели морају
се дефинисати све радне околине и препознати сва радна места. Радне околине
је релативно лако препознати. То су разни простори у којима борави један или
више радника током дана, и то сваки радник са различитом учесталошћу.
Радна околина може бити предузеће, зграда, етажа, канцеларија и погон. У
грађевинарству је то градилиште, скела и тако даље. Радна околина може бити
гробље, трафо станица, булевар, пољопривредно добро и тако даље.Ови
ризици се одређују преко функције стања.Често радник борави у више радних
околина. У том случају се може говорити о нивоима процене ризика. Према
[8], [11], [12] и [13] могући нивои процене ризика за једно опште предузеће би
били:
- ниво предузећа (мисли се на такозвани фабрички круг у којем различито
бораве различити радници)
- ниво објекта у оквиру предузећа или дела објекта (спрат зграде), погонска
хала, рад на отвореном, и други радни простори
- просторијe
Праћењем тока технолошког процеса могу се ,,препознати― радна
места као нека конкретна активност и за њих извршити процена ризика. Ово
би био четврти ниво процене.
Следећа обавезна процена је процена ризика за туђе радно место.
Рецимо, радници који понекад користе возило, у том тренутку имају ризик
46
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
возача. Тај ризик је у функцији и од фреквенције и дужине трајања коришћења
возила.
Посебну пажњу треба обратити на ризик суседног радног места [23].
Ово је ризик када су опасности и штетности од суседног радног места једнако
опасне за радника на том радном месту и за радика на суседном радном месту.
Оваква поставка процене ризика омогућава да се одреде сви ризици и
ризици за сваког радника. Користећи податке из систематизације појединим
радницима се додељују ризици којима су они изложени. При томе нема
сабирања ризика нити неког посебног третмана зато што је неко изложен
већем броју ризика. Уосталом, једино је овако и могуће деловати појединачно
на поједине ризике у смислу смањивања, отклањања и спречавања.
МЕТОДА ПРОЦЕНЕ РИЗИКА
Математичка интерепетација ризика настала је из дефиниције да је
ризик комбинација вероватноће догађаја и величине настале штете. Постоје
неке процене ризика које су доследно следиле ову дефиницију. При томе се
заборавља да ризик зависи и од фреквенције [17], [18], [19], [20], па је његова
права математичка интерпретација да је он производ вероватноће (V),
фреквенције (F) и величине штете (H):
R = V*F*H
У изворној литератури [2], [3], [4] понуђене су многе методе процене
ризика. Сам ризик (R) и сви његови елементи, могућност појаве нежељеног
догађаја (V), фреквенције или дужине излагања том догађају (F) и величина
настале штете (H), могу имати квантитативне, квалитативне или неке
комбиноване (алтернативне) вредности. У табелама 1 и 2 дати су примери
квалитативне и квантитативне матрице нивоа ризика.
Табела 1: Квалитативна матрица нивоа ризика
Mале
Последице
Средње
Велике
Велика
Низак
Средњи
Висок
Средња
Низак
Средњи
Средњи
Мала
Низак
Низак
Низак
Вероватноћа
Табела 2: Квантитативна матрица нивоа ризика
1
Последице
2
3
3
3
6
9
2
2
4
6
1
1
2
3
Вероватноћа
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
47
Углавном се користе методе које нуде вредности вероватноће,
фреквенције и величине штете у облику табела, па се на основу тих вредности
ризик једноставно рачуна., Oд почетка је наклоност и поверење аутора дато
PILC методи развијеној од произвођача заштитних система на машинама. Ово
је из разлога што је ризик машина [19], [20] добро обрађен и значајно
потпомогнут стандардима ЕN 1050, 292-1 и 292-2 у којима су разрађене мере
техничке заштите на машинама. Метода је касније измењена [22] и значајно
проширена. Нарочито значајно проширење је замена табеле вероватноће са
функцијом стања заштите, када се врши процена ризика радне околине.
У свим досадашњим пројектима и радовима коришћена је једначина за
функцију стања, облика
f(x) = 16,43* x 2,7.
Ова једначина је добијена још 2007. године на основу програма за
регресиону анализу старије генерације. У ствари, није ни постојала намера да
се ова функција одреди прецизније јер се метода развијала у другим правцима.
Потреба за новим обликом настала је када се метода коначно формирала.
Данашњи програми су савременији и прецизнијипа и лако су уптребљиви, што
је омогућило формирање новог облика зависности, са бољим коефициентом
корелације r2=0,99.
Као што је већ урађено [22], из табеле вероватноће успоставиће се
математичка зависност вероватноће (V) и броја негативних опажања
(променљива „n―) и то на укупан број посматрања (N), у овом случају N = 8,
као што је дато у табели 3 и дијаграму на слици 1.
n
1
2
3
4
5
6
7
8
V
0,033
1
1,5
2
5
8
10
15
Скоро немогуће –
могуће само под
екстремним
околностима
Врло мало вероватно –
али ипак могуће
Мало вероватно –
али се може десити
Могуће –
али није уобичајено
50% могуће
Вероватно –
није изненађење
Врло вероватно –
треба очекивати
Извесно –
сигурно ће се десити
Табела 3: Математичка зависност вероватноће и величине стања заштите
f(x) = 14,779(n/N)2,434
n – број негативних опажања, N – укупан број опажања
f(x)
0,09
0,51
1,36
2,73
4,71
7,34
10,68
14,78
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
48
verovatnoca
Data: Data1_D
16
Model: user4
Weighting:
y
14
No weighting
Chi^2/DoF
12
10
= 0.30685
R^2
= 0.99056
P1
14.77903
±0.4878
P2
2.43446
±0.16287
8
6
4
2
0
-2
0,0
0,2
0,4
0,6
0,8
1,0
n/N
Слика 1: Основна и теоријска зависност вероватноће и величина оцена
стања заштите
Зависност добијена регресионом анализом је
степена
функција
облика:
f(x) = 14,779* x 2,434 = 14,779* (n/N)2,434
Из ове математичке зависности добијене су нове вредности за
вероватноћу догађаја и налазе се у табели 4 за вероватноћу догађаја.
Психофизичке штетности су једна од новина која је уведена у методу
[14], [22], па су тако у табели 6, степен могуће штете, могућноси штете
проширене за: мотивацију, подршку менаџмента, комуникацију и знања и
способности. Имајући у виду субјективност оцене постојања ових штетности
приликом одређивања овог елемента ризика радног места треба вероватноћу
догађаја узимати увек са 50% .
Приликом формирања функције стања на већ постојеће оцене стања
који карактеришу радну околину треба
додати ова четири елемента
психофизичког ризика: мотивације, знање и способности, квалитет
комуникације и подршка менаџмента. И овде треба узети 50% психофизичких
оцена са негативним предзнаком и задржати их негативних и после мера.
У табелама 5 и 7 дате су вредности коефицијента фреквенције,
учесталости и времена трајања изложености опасности, и коефицијента броја
људи који су истовремено изложени некој опасности или штетности. Када је
више особа истовремено изложенонекој опасности или штетности вредност
ризика се увећава. На овај начин се даје предност колективним мерама над
индивидуалним.
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
49
Табела 4: Вероватноћа дешавања
Вероватноћа дешавања контакта са опасношћу (V)
Скоро немогуће – могуће само под екстремним
околностима
Врло мало вероватно – али ипак могуће
Мало вероватно – али се може десити
Могуће – али није уобичајено
50% могуће
Вероватно – није изненађење
Врло вероватно – треба очекујивати
Извесно – сигурно ће се десити
0,09
0,51
1,36
2,73
4,71
7,34
10,68
14,78
Табела 5: Фреквенција
Учесталост изложености опасности (F)
Једном у радном веку
Годишње
Месечно
Недељно
Дневно
Часовно
Константно
0,1
0,5
1,0
1,5
2,5
4,0
5,0
Табела 6: Степен могуће штете
Степен могуће штете (H), узимајући у обзир најгори могући случај
Огреботине/модрице/мотивација
0,1
Посекотине/благи
пропратни
ефекти/опекотине/подршка 0,5
менаџмента
Комуникација/знања и способности
1,0
Мањи ломови или блага болест (привремена)/све негативно 2,0
оцењене психофизичке особине заједно
Ломљење веће кости или озбиљна болест (привремена)
4,0
Губитак уда, ока, вида (перманентно)
6,0
Губитак два уда, очију (перманентно)
10,0
Фаталност
15,0
Табела 7: Изложеност
Број људи изложених опасности (B)
1 – 2 особе
3 или више особа
1
2
Вредновање ризика: Подаци о ризицима добијеним у бројним
примерима [21] казују да постојање ризика преко 150 нема смисла. Односно,
50
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
за те вредности ризика треба зауставити процес рада – тренутно или наставити
са радом али бити свестан могућности штете и са фаталним исходом. Уствари,
једино занемарљив ризик се сматра прихватљивим.
– занемарљив
R≤ 5
– низак али већ значајан
5 < R ≤ 25
– повећан
25 < R ≤ 50
– висок
50 < R ≤ 100
– веома висок
100 < R ≤ 150
– неприхватљив
150 < R
ПОСТУПАК ПРОЦЕНЕ РИЗИКА
Ризик се одређује према формули након
очитавањем из табела 4,
5, 6 и 7 вредности вероватноће догађања (V), учесталости (F), величине штете
(H) и утицаја броја људи (B) истовремено изложених ризику.
R= V*F*H*B
После спроведених предложених мера за отклањање, смањивање и
спречавање ризика он се поново одређује и мора се довести до
занемарљивости. Овај поступак се односи на процену ризика радног места.
При процени ризика радне околине разлика је само у томе што се
вероватноћа догађаја не очитава из табеле него се рачуна преко функције
стања f(x). Функцијуа стања се одређује на основу оцена величина стања
заштите у радној околини.
За радну околину се дефинишу елементи који описују стање заштите и
они се оцењују. Однос броја негативно оцењених елемената заштите (n) и
укупног броја оцењених елемената заштите (N) у радној околини представља
променљиву „x―, из функције f(x). При овоме оцењиване величине стања
заштите морају имати потпору у законској регулативи и техничким
прописима.
Ri = f(x)*F* Hi*В,
f(x) = 14.779x 2,434 , где је
x = n/N
f(x) – вероватноћа догађаја
n – број негативних оцена стања заштите
N – укупан број оцењених величина стања заштите
За поједине оцене стања би требало да су штетности приближно исте.
А ако и нису , то ће нам бити сугестија које мере прво да спроведемо јер то ће
бити оне где су ризици највећи. Овај поступак се може понављати новим
итерацијама до жељеног нивоа.
ЗАКЉУЧАК
Овај рад је заправо наставак рада [22] и настао је као резултат развоје
и усавршавања методе са добијеним новим обликом функције вероватноће. Тај
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
51
облик даје прецизније вредности захваљујући усавршавању софтвера за
прорачун вредности функција.
Разлике између вредности вероватноћа дешавања (почетна табела,
стара функција стања и нова функција стања) у табели 8 нису толике да би
биле значајне. Међутим, може се поставити питање колико су вредност ризика
добијене у бројним пројектима према старој формули у оквиру
занемарљивости. Могуће је, на пример, да је ризик био 4,90 а да по новој
формули износи 5,2. Али може се поставити проблем вреднованих граница
ризика. Треба имати на уму да сваки процењени ризик мора бити анализиран и
за оцену његове прихватљивости никада није довољна скала вредновања
ризика, већ увек треба проверити искуствено и компаративно шта значе
добијене вредности ризика .
Табела 8: Вредности вероватноће дешавања
n
1
2
3
4
5
6
7
8
V
0,033
1
1,5
2
5
8
10
15
0,06
0,39
1,16
2,53
4,63
7,57
11,48
0,09
0,51
1,36
2,73
4,71
7,34
10,68
f(x)=16,43*
x
2,7.
f(x) =14.779x
2,434
16,46
14,78
ЛИТЕРАТУРА
[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
Божић, В., Косић, С., Николић, Б., Правилник о начину и поступку
процене ризика на радном месту и у радној околини – коментар, ВТШ
Нови Сад, 2006.
Harms-Ringdahl L., Safety analysis, principles and practice in occupational
safety, CRC Press, 2001
Macdonald D., Practical Machinery Safety, Integra Software Services Pvt.
Ltd, Pondicherry, Inidia. 2004
Nikolic B., Ruzic-Dimitrijevic Ljiljana, Risk Assessment of Information
Technology System, Issues in Informing Science and Information
Technology, Volume 6, (2009)
Nikolic B., Gemovic B., The Method of Risk Assessment at Workplace and
Working Enviroment in an Example of Metal Mechanical Processing
Selection of a Factory, ISIRR 2009, Romania, Hungary, Serbia
B.Nikolic, Comparative Analysis of the Analysis, Evaluation and Assessment
of Risk in The Field of Fire Protection, 2nd International Conference on Fire
and Explosion Protection, Novi Sad, Serbia, 2010, pp. 21-22
Ружић-Димитријевић Љ., Николић Б., Букта З., Процена ризика при
руковању теретима, Зборник радова, Копаоник, 2011, стр. 146-153
52
[8]
[9]
[10]
[11]
[12]
[13]
[14]
[15]
[16]
[17]
[18]
[19]
[20]
[21]
[22]
[23]
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
Божо Николић, Симо Косић, Процена ризика на привременим и/или
покретним градилиштим, Међународно саветовање „Ризик и
безбедносни инжењеринг‖, Копаоник, 2011.
B. Nikolic, B. Gemovic, Application of risk assessment method in workplace
and working environment, Safety and health at work and enviromental
protection, Banja Luka, 2009, pp. 49-57
Takala J., Global estimates of fatal occupational accidents, Sixteenth
International Conference of Labour Statisticians, International Labour Office,
Geneva, 1998
Б. Николић, Акт о процени ризика, Саветовање о БЗНР, Нови Сад, 2007,
стр. 32-43
Б. Николић, З. Букта, Д. Гавански, М. Лабан, Управљање ризицима и
процена ризика у радној околини, Саветовање о БЗНР, Нови Сад, 2007,
стр. 59-71
Б. Николић, З. Букта, Д. Гавански, С. Спаић, Процена ризика на радном
месту, Саветовање о БЗНР, Нови Сад, 2007, стр. 71-84
Ј. Амиџић, Б. Николић, Значај психофизичких карактеристика радне
околине у оцени стања безбедности и здравља на раду, Саветовање о
безбедности и здрављу на раду, Копаоник, 2008, стр. 30-36
Б. Николић, Љ. Ружић-Димитријевић, Како даље – корекција методе за
процену ризика радног места и радне околине у безбедности и здрављу
на раду и њена шира примена, Процена ризика, Копаоник, 2009, стр. 2435
С. Косић, Б. Гемовић, Б. Николић, Упоредни приказ правилника о
процени ризика и система квалитета 18001 у области процене
професионалних ризика, Процена ризика, Копаоник, 2009, стр. 90-98
*** Правилник о безбедности машина, Сл. гласник РС бр. 13, Београд,
2010.
*** JUS EN 1050, Безбедност машина, Београд, 2005.
*** JUS EN 292-1, Безбедност машина, Београд, 1997.
*** JUS EN 292-1, Безбедност машина, Београд, 1997.
*** Акт о процени ризика, Разна предузећа, ВТШ Нови Сад, 2006-2012.
B.Nikolic, Anew risk assessment method, Monitoring and expertise in safety
engineering, Vol.2,No 1/2012, ISSN 2217-6608
B.Nikolic, V.Petrovic, Dynamic and non-stationary risks, XXV International
Conference „New Trend in safety and health―, Štrbske Pleso, Vysoke Tatry,
06-08.11.2012.
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
53
ПРОЦЕНА РИЗИКА ЈЕДНОГ РАДНОГ МЕСТА
ПОЛУКВАНТИТАТИВНОМ МЕТОДОМ – GUARDMASTER
Радмила Дробњак 1, Предраг Дробњак 2, Весна Васовић 1
Висока пословно техничка школа струковних студија Ужице1
Висока инжењерска школа струковних студија Техникум Таурунум Земун2
[email protected]
Резиме У овом раду извршена је процена ризика радног места – возач багера у
привредном субјекту, полуквантитативном методом GUARDMASTER. Наведена
метода се разликује од осталих полуквантитативних метода јер се ризик рачуна као
збир вероватноће догађаја, тежине повреде и учесталости, а не као производ ових
величина. Полуквантитативне методе за процену ризика су методе које елементе за
процену ризика (вероватноћу, учесталост и тежину повреде) изражавају и описно и
бројчано и могу се поделити на: матричне (засноване на комбинацији формирања
матрица и табела), табеларне (засноване на формирању табела од свих елемената за
процену ризика, као и самог ризика) и графичке. Примењена метода спада у табеларне
методе. Процена ризика за наведено радно место је показала да је радно место, возач
багера, са повећаним ризиком, што је потврђено коришћењем других метода за
процену ризика
Кључне речи: ризик, процена ризика, багериста, радно место са повећаним ризиком.
RISK ASSESSMENT FOR ONE JOB USING
SEMIQUANTITATIVE METHOD – GUARDMASTER
Radmila Drobnjak1, Predrag Drobnjak2, Vesna Vasovic1
Higer Education Business Technical School, Uzice1
Tehnicum Taurunum Higher Education Engineering School of Professional Studies,
Zemun2
[email protected]
Abstract In this paper, evaluation of risk assessment for one workplace - the excavator
driver in a company, is made, using semiquantitative method GUARDMASTER. This
method differs from other semiquantitative methods because risk is calculated as the sum of
the probability of events, severity, and frequency, and not as a product of this size. Semiquantitative methods for risk assessment, elements of risk assessment (probability, frequency
and severity of injury) expressed descriptively and numerically and can be divided into: the
matrix (based on a combination of the formation matrix and tables), spreadsheets (based on
forming a table of all elements of risk assessment and the risk), and graphics. The applied
method is one of the spreadsheets method. Risk assessment for that job showed that job, the
excavator driver, is with an increased risk, which was confirmed using other methods for risk
assessment.
Keywords: risk, risk assessment, dredger, work place with an increased risk.
54
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
УВОД
Законом о безбедности и здрављу на раду, „Службени гласник РС”,бр.
101/05 се по први пут прописује обавеза послодавца да донесе Акт о процени
ризика у писменој форми, у коме су процењена сва радна места у радној
околини и донете одговарајуће мере, а све у циљу смањења повреда на раду и
професионалних болести. Општи циљ система безбедности и здравља на раду
(БЗР) у Републици Србији је да се за сваког радника препознају и процене сви
ризици на радном месту и у радној околини, на основу идентификованих
опасности и штетности и у складу са систематизацијом радних места. Зато је
важно добро сагледавање организације рада, радног процеса, средстава рада,
материјала и сировина које се користе у процесу рада, средстава и опреме за
личну заштиту и друге битне елементе. Да би се извршила процена
професионалног ризика на радном месту потребно је знати: локацију радног
места; која се опрема, материјали и процеси рада користе; које опасности су
већ биле установљене; које су мере заштите коришћене; о којим повредама се
извештавало и друго. Компететност процењивача се огледа и у њиховом
адекватном одабиру методе и коришћењу. Метода мора бити јасно
презентована у документацији и разумљива.
Методе за процену ризика могу бити:
Квантитативне
Квалитативне
Полуквантитативне
Основна дефиниција ризика је да је он комбинација вероватноће и
последице опасног догађаја тј. :
Ризик = Вероватноћа догађаја х Последица догађаја
Код квантитативне методе оба утицајна фактора су исказана као бројне
вредности и резултирајући ризик је бројна вредност, тј. Ризик је
квантификован. За ову методу потребни су статички подаци о акцидентима.
Квалитативне методе базирају се на личном искуству и коришћењу
расположивих квалитативних ненумеричких података. Крајњи резултат
процене ризика је описно, квалитативно исказан ризик (нпр. високи ризик,
умерени ризик и сл.). Овај тип процене ризика је у принципу задовољавајући
за највећи део опасности и штетности у области безбедности и здравља на
раду па се као такав и најчешће користи.
Полуквантитативне (комбиноване) методе за процену ризика имају у
пракси широку примену. Заједничко за све полуквантитативне методе јесте да
за премештање квалитативних у квантитативне оцене појединих фактора
ризика, користе приступ рангирања. Сваком степену квалитативне оцене
придодајемо ранг-неку условну нумеричку вредност. Приступ рангирањем се
одликује једноставношћу, али и немогућношћу уочавања незнатних разлика
или недостатака. Постоје три приступа процене ризика код ових метода и то:
матрична метода (заснована на комбинацији формирања матрица и
табела),
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
55
табеларна метода (заснована на формирању табела од свих елемената
за процену ризика, као и самог ризика) и
графичка метода.
Поред Кини (Kinney), Пилц (Pilz), Фајн (Fine) и др. методе, у табеларне
методе спада и Гвардмастер (GUARDMASTER) метода.
ПРОЦЕНА РИЗИКА ЈЕДНОГ РАДНОГ МЕСТА У ПРИВРЕДНОМ
СУБЈЕКТУ
Назив радног места: Возач багера
После прикупљене потребне документације, снимања организације
рада, описа постојећег стања безбедности и здравља на раду, врши (даје) се
опис технолошког и радног процеса:
Опис технолошког и радног процеса:
 Руковање багером и помоћним уређајима при утовару и истовару робе и
при опслуживању других машина и уређаја;
 Припрема терета, потребног алата и средстава за претовар, утовар и
истовар и опслуживање машина и уређаја;
 Организација рада са запосленима на опслуживању машина и уређаја и
упућивање у рад са сталним надзором за обављање технолошких
послова;
 Брига о примени прописа о безбедности и здрављу на раду и
манипулацији са теретом, као и стално давање сигнала код утовара,
истовара и претовара робе;
У поступку препознавања и утврђивања опасности и штетности на радном
месту и у радној околини груписане су и утврђене следеће опасности и
штетности на основу чега је утврђена листа опасности и штетности табела 1.
Груписање опасности
 Механичке опасности, које се појављују коришћењем опреме за рад, су:
o Кретање возила и средстава унутрашњег транспорта;
o Покретни делови машине;
o Слободно кретање материјала који могу изазвати повреду
запосленог;
o Коришћење средстава која могу изазвати пожар.
 Опасности које се појављују у вези са карактеристикама радног места,
су:
o Неравне и клизаве површине
 Опасности које се појављују коришћењем електричне енергије, су:
o Опасност од директног, односно индиректног додира са
деловима електричне инсталације и опреме под напоном;
Груписање штетности
 Штетности које настају или се јављају у процесу рада су:
o Хемијске штетности (издувни гасови);
o Штетни климатски утицаји;
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
56
o Штетни утицај буке.
Штетности које проистичу из психичких и психофизиолошких напора
који се узрочно везују за радно место и послове кои запослени
обављају су:
o Напори при обављању одређених послова који проузрокују
психолошка оптерећења;
o Нефизиолошки положај тела – дуготрајно седење.
Послови се обављају у претежно седећем положају са ограниченим
ходањем и стајањем без дизања и ношења терета па се рад може
окарактерисати као лак.

Табела 1. Утврђивање листе опасности и штетности
Утврђена листа опасности
1. кретање возила и машина
2. покретни делови машина
3.слободно кретање делова или материјала
који могу повредити запосленог
4. неравне и клизаве површине
5.коришћење средстава која могу изазвати
пожар
6.опасност од директног додира са
деловима електричне инсталације и опреме
под напоном
Утврђена листа штетности
1. штетни климатски утицај
2. хемијске штетности
3. штетни утицај буке
4. психичко оптерећење
5.нефизиолошки положај тела –
дуготрајно седење.
ПРОЦЕЊИВАЊЕ РИЗИКА У ОДНОСУ НА ОПАСНОСТИ И
ШТЕТНОСТИ И НАЧИН И МЕРЕ ЗА ОТКЛАЊАЊЕ, СМАЊЕЊЕ ИЛИ
СПРЕЧАВАЊЕ РИЗИКА
Поступак процене ризика заснива се на анализи вероватноће настанка и
тежине повереде на раду и спроведен је на начин утврђен у члану 10.
Правилника о начину и поступку процене ризика на радном месту и у радној
околини („Службени гласник РС― број 72/06), и утврђивање начина и мера за
отклањање, смањење или спречавање ризика сходно члану 11. Истог
Правилника.
Метода процене ризика
Према Гвардмастер (GUARDMASTER) методи ризик се израчунава,
према следећем обрасцу:
Р=В+У+П
тј., као збир следећих фактора ризика:
- вероватноћа повређивања (В),
- учесталост излагања опасностима/штетностима (У) и
- последица односно тежина могуће повреде или обољења (П).
За дефинисање фактора ризика В – вероватноћа повређивања услед
настанка нежељеног догађаја користи се скала са четири нивоа рангирања
табела 2. и то:
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
57
Табела 2. Рангирање вероватноће повређивања
Вероватноћа повређивања (В)
Ранг
Нумеричка вредност
1
1,0
2
2,0
3
4,0
4
6,0
Квалитативни опис вероватноће
мала
могућа
вероватна
сигурна
За дефинисање фактора ризика У – учесталост излагања опасностима
/штетностима, користи се скала са три нивоа рангирања, табела 3.
Табела 3: Рангирање учесталости излагања опасностима/штетностима
Учесталост излагања
опасности/штетности (У)
Нумеричка
Ранг
вредност
1
1,0
2
2,0
3
4,0
Квалитативни опис учесталости, односно
времена излагања
Ретко – једном недељно или ређе
Повремено – дневно или ређе
Често – више пута у току дана
За дефинисање фактора ризика П – последица, односно тежине могуће
повреде или обољења користи се скала са четири нивоа рангирања, табела 4.
Табела 4: Рангирање тежине последице
Последице (П) односно
тежина могуће повреде
или обољења
Нумеричка
Ранг
вредност
1
1,0
2
3,0
3
6,0
4
10,0
Квалитативни опис последице
Лакше повреде – нагњеĉења, удари, посекотине
Средње тешке повреде – повреде без трајних
последица (ломови, опе-котине)
Тешке повреде – повреде са трајним последицама
(непокретност, ампутација удова, губитак вида,
оштећење дисајних органа)
Смртни исход
Применом наведене методе ризик, који се дефинише као збир
нумеричких вредности вероватноће повређивања, учесталости излагања
опасностима /штетностима и тежине последице, категорише се на скали од 3
до 20 при чему најмањи ризик носи оцену „3― (1+1+1) а максимални оцену
„20― (6+4+10). Следећи корак у примени овог обрасца представља евентуална
корекција процењених вредности, уколико се утврди неки од фактора
наведених у табели 5.
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
58
Табела 5. Корекциони фактори приликом процене ризика
ред.
бр.
1.
2.
3.
4.
Карактеристични фактори
Опасностима је изложено више
од једне особе
Руковалац машином је
неискусан и необучен
Веома дугачак интервал (дужи
од годину дана) између два
излагања
Продужено време задржавања
у опасној зони без потпуног
искључивања машине са
енергије напајања
Корекције
Помножити фактор П – тежина
повреде са бројем угрожених особа
Додати 2 поена на укупну оцену
ризика
Додати поене тако да фактор У –
учесталост излагања буде
максималан
Уколико је време дуже од 15 минута
по излагању додати 1 поен на
фактор У – учесталост излагања
За дефинисање нивоа ризика (Р) користи се скала са 4 нивоа рангирања, табела
6. Свако радно место које има висок ризик (нумеричка вредност преко 15)
дефинише се као радно место са повећаним ризиком.
Табела 6. Нивои ризика
Ниво, односно
ранг ризика (Р)
Ра Нумеричка
нг
вредност
1
око 1 и 2
2
<6
3
6 – 15
4
>15
Квалитативан опис нивоа,
односно ранга ризика
занемарљив ризик
мали ризик
умерен ризик
висок ризик
Радно место није са
повећаним ризиком
Радно место је са
повећаним ризиком
Процена ризика у односу на опасности и штетности и утврђивање начина
и мера за отклањање, смањење или спречавање ризика за радно место
возач багера
У табели 7. наведене су утврђене опасности и штетности за радно
место возач багера, по методи Гвардмастер утврђени елементи потребни за
процену ризика и извршена је процена ризика. Такође, наведене су и потребне
мере за отклањање, смањење или спречавање ризика. Ризик који произилази из
утврђених опасности и штетности је неприхватљив и радно место возач багера
у привредном субјекту је радно место са повећаним ризиком.
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
59
Опасности,
штетности
Очекивана
повреда, болест
Вероватноћа
Учесталост излагања
Тежина последица
Корекциони
фактори
Ниво ризика
1
2
3
4
5
6
8
1
Кретање
возила и
машина
2
Неравне и
клизаве
површине
3
Покретни
делови
машина
7
Мере
Редни број
Табела 7. Процена ризика за радно место возач багера по методи
Гвардмастер
9
Употребљавати багер у складу са
упутствима за употребу и
14
одржавање и важећим прописима
Посекотине
умерен из БЗР;
2.0 4.0 6.0 2
фрактуре
ризик - Поштовање општих мера
безбедност у саобраћају;
- Обезбедити лекарски преглед за
возача багера;
- Одржава површину простора,
9
подова, да су безбедни и
Посекотине
2.0 4.0 3.0 / умерен неклизајући и редовно чистити;
фрактуре
ризик - Носити заштитну обућу са
неклизајућим ђоном;
- Редовна контрола пре и после
употребе багера; оспособљавање
руковаоца багера и свих
запослених за безбедан рад;
- Не стајати у близини висећег
16
терета и у радном подручју
Посекотине
4.0 4.0 6.0 2 висок багера;
, фрактуре
ризик - При одржавању и подмазивању
багера поштовати безбедносне
мере;
- Вршити периодичне прегледе и
испитивања багера у прописаним
роковима;
Опасност од
- Поштовање минималне
директног
15
10,
раздаљине између крака багера и
4
додира
Удар струје 2,0 1,0
2 умерен
0
електричног вода;
електрични
ризик
- Искључење вода;
х водова
5
Пожар
Опекотине 1,0 2,0 3,0
/
6 - Оспособљавање запослених;
мали - Обезбедити апарат за гашење
ризик пожара;
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
60
6
Слободно
кретање
Посекотинe
материјала
фрактуре 2,0 4,0 3,0
који могу
страна тела
повредити
запосленог
/
7
Хемијске
штетности
Интоксика
ција,
иритација 1,0 2,0 6,0
респиратор
ног тракта
/
8
Климатски
утицај
Прехлада
1,0 4,0 1,0
/
9
Бука
Губитак
слуха
1,0 4,0 1,0
/
10
Психолошко Посекотине
4,0 4,0 6,0 2
оптерећење фрактуре
Нефизиолош
ки положај
Обољења
11 тела –
кичменог
дуготрајно
стуба
седење.
1,0 2,0 6,0
/
- Елементе и склопове одлагати по
редоследу, и у висину којом се
обезбеђује стабилност наслага;
9 - Не прекорачивати највећу
умерен дозвољену носивост
ризик - Инсталирати незапаљиве
заклоне;
- Уклонити било који део који
може пасти са машине;
- Када возило није у покрету
искључити мотор;
- Периодично проверавати смесу и
верме паљења;
9 - Применити безбедну процедуру
умерен пуњења, скидања и монтирања
ризик батерија; при раду са средствима
против замрзавања користити све
прописане мере безбедности;
- При узимању горива користити
заштитне рукавице;
6
мали Обезбедити топлу одећу и обућу
ризик
- Инсталирати кабину која не
6
пропушта буку;
мали - Обезбедити запосленима
ризик штитнике против буке;
- Мерење буке;
16
висок - Обезбедити одмор запосленом;
ризик
9
- Обезбедити запосленом чешће
умерен
паузе у току рада;
ризик
НАЧИН И МЕРЕ ЗА ОТКЛАЊАЊЕ, СМАЊЕЊЕ ИЛИ СПРЕЧАВАЊЕ
РИЗИКА
Полазећи од процењеног ризика, утврђеног приоритета и поштујући
принципе превенције, а у складу са прописима о безбедности и здрављу на
раду, техничким прописима, стандардима или опште познатим мерама,
утврђују се следеће мере за спречавање, отклањање или смањење ризика на
радном месту возач багера:
1. Одржавају се у исправном стању и врше прегледи и испитивања средстава за
рад;
2. Обезбеђују се прописани услови за безбедан и здрав рад у радној околини;
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
61
3. Оспособљавају се запослени за безбедан и здрав рад и упознају са свим
ризицима, опасностима и штетностима на овом радном месту и врши се
провера знања;
4. Обезбеђују се средства и опрема за личну заштиту на раду, њихово
одржавање за радно место возача багера;
ЗАКЉУЧАК
У раду је приказана процена ризика радног места возача багера, једном
од метода која није честа у употреби Гвардмастер (Guardmaster). Код ове
методе, елементи процене ризика се сабирају, док се код осталих
методаелементи процене множе. Без обзира која се метода користи, резултат
процене ризика би требало да буде увек исти резултат. У овом случају,
наведено радно место, код другог привредног субјекта, је такође процењено
као радно место са повећаним ризиком коришћењем Пилц методе. Избор
методе зависи од процењивача, услова рада и других потребних елемената.
Некада могу и да се комбинују методе, а све у циљу што боље процене. Све
методе почивају на истим начелима и имају исту сврху. Може се извести
начелан закључак да се највећи број метода подудара у кључним елементима
процене. Све методе за процену ризика су недовољно прецизне и поседују дозу
субјективности.
Од изузетне важности за правилну процену ризика јесте и избор
одговарајућих правних и физичких лица која морају бити компетентна за
процењивање ризика. Наравно, она морају имати одговарајућу стручност,
знање и способност. У многим предузећима, различитост радних задатака и
комплексност технолошког процеса превазилазе компетенције једног
процењивача. Стога је изузетно важно да се састави компетентан
мултидисциплинаран тим за процену ризика, како би Акт о процени ризика
био валидан. Некада процењивачи знају да прецене, а некада да потцене ризик.
ЛИТЕРАТУРА
[1] Закон о безбедности и здрављу на раду, „Службени гласник РС”,бр.101/05
[2] Правилник о начину и поступку процене ризика на радном месту и у
радној околини (Службени гласник РС‖, бр.72/06 и 84/06).
[3] Дробњак Р., Дробњак П., Петровић В., Гемовић Б.: „Управљање ризиком и
методе процене ризика‖, Ужице, 2013.
[4] Гемовић Б. „Управљање ризицима као елеменат интегрисаног система
менаџмента прдузећа―, докторска дисертација, Нови Сад, 2011.
[5] Lee T. Ostrom, Cheryl A. Wilhelmsen, „Risk Assessment, Tools, Techniques
and Their Applications― eISBN: 9781118309605, USA, 2012.
[6] Allen Bradly, Safebook3, „Safety related control systems for machinery― 2009.
[7] Јоцић Неда, „Водич за процену и управљање ризика―, 2008. Нови Сад
[8] David Macdonald, „Practical Machinery Safety― ISBN: 978-0-7506-6270-3,
2004.
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
62
УПОРЕДНА АНАЛИЗА ДВЕ МЕТОДЕ ПРОЦЕНЕ РИЗИКА
ПРИ РУЧНОМ РУКОВАЊУ ТЕРЕТОМ
Божо Николић
Међународни институт за примењено управљање знањем, Нови Сад
[email protected]
Резиме У раду су приказане две методе процене ризика при ручном руковању теретом.
Приказане методе су: BN метода чији творац је аутор овог рада и метода KIM
немачког Савезног института за сигурност. Методе су представљене у оној мери
колико је потребно да се уоче присутне разлике између њих и укаже на предности и
недостатке сваке. Посебно је истакнут проблем корекције терета који се јавља за радна
места која захтевају ручно руковање теретом. За решавање тог проблема коришћене су
препоруке стандарда ISO 11228.
Кључне речи: BN метода, KIM метода, процена ризика, ручно руковање теретом
COMPARATIVE ANALYSIS OF TWO METHODS OF RISK
ASSESSMENT IN MANUAL HANDLING OF LOADS
Bozo Nikolic
International Institute for Applied Knowledge Management, Novi Sad
[email protected]
Abstract The paper describes two methods of risk assessment in manual handling of loads.
The methods presented are: BN method whose creator is the author of this paper and the
method KIM German Federal Institute for Safety. Methods are presented to the extent it is
necessary to detect the present differences between them and point out the advantages and
disadvantages of each. The problem of the correction of load, which occurs for jobs that
require manual handling of loads, is highlighted. To solve this problem the recommendations
of ISO 11228 are used.
Keywords: BN method, KIM method, risk assessment, manual handling of loads
УВОД
Од доношења Правилника о начину и поступку процене ризика на
радном месту и у радној околини [17] на ВТШ из Новог Сада формиран је
центар у којем се формирала метода процене ризика за радно место и радну
околину. Тако је створена метода са карактеристикама универзалности у
смислу њене примене у различитим условима, процесима и делатностима.
Једно место могуће примене је процес ручног руковања теретом. Метода није
шире прихваћена, вероватно из сумње у могућност постојања домаће памети
која нуди нешто аутентично.
Са друге стране, постоји широко разумевање стручне јавности за
примену већ развијене KIM методе.
И поред обавезе попуне акта о процени ризика са проценом ризика при
ручним руковањем теретом мали број предузећа је то урадио, па је узорак
мали да би се закључило нешто о заступљености појединих метода у примени.
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
63
BN МЕТОДА ПРОЦЕНЕ РИЗИКА ПРИ РУЧНОМ РУКОВАЊУ
ТЕРЕТОМ
Правилније би било рећи да је овде реч о методологији јер у оквиру ње
налази се фаза прилагођавања и корекције терета и већ позната метода процене
ризика (BN). При томе су примењени ISO стандарди са посебним фокусом на
масу терета, фреквенцију дизања и преношења терета у неидеалним условима,
као и на кумулативну масу.
Дакле, методологија садржи две методе и то:
 величине оцене стања дефинисане ISO стандардом – корекција
 величине оцене стања које дефинишу радну околину – метода
процене ризика
Корекција масе и облика терета дефинисаних ISO стандардом
Према Правилнику [4] максимална референтна (препоручена) маса
терета може бити до 25 кг за жене и 50 кг за мушкарце. Према Стандарду [1]
ове масе могу бити до 15, односно 25kg.
Овде се већ види могући проблем који се још даље увећава пошто се у
овом делу процене врши корекција терета, то јест даље смањивање његове
масе. Ово се сматра елиминаторним поступком, јер терет мора бити мањи од
референтне величине. Исто то важи и за кумулативни терет. Елементи на које
треба обратити пажњу при ручном руковању теретом, односно карактеристике
терета и начина руковања су следећи:
 Да ли је маса терета одговарајућа?
Референтна маса терета мора бити мања од 25 kg за мушкарце и 15 kg
за жене и ако овај услов није задовољен мора се извршити прилагођавање.
 Да ли су маса и фреквенција терета одговарајући, ако је дизање
терета са понављањем?
Дозвољене вредности масе терета и фреквенција дизања се одређују из
дијаграма који се налази у стандарду. На основу детаљне анализе процеса
рада која укључује и мерење трајања свих активности добијају се вредности за
масу и фреквенцију за које се може рећи да су нове референтне вредности, од
којих стварне морају бити мање.
 Да ли је удаљеност терета од тела одговарајућа?
Растојање између вертикала, оне која пролази кроз ножне састављене
зглобове и вертикале кроз средину ручног захвата терета треба да је мање од х
= 0,25 m. Ово је положај када су руке од рамена до лаката уз тело. Ова сила
ствара моменат који напада кичмени стуб и при истом терету, а повећаном
растојању захвата, моменат се повећава. Повећање момента је сразмерно
повећању растојања, односно, вредност момента ће се задржати иста ако се
смањи маса терета. Ако је ова удаљеност терета (х) већа од 0,25 m, маса терета
се мора кориговати коефицијентом 0,25/х.
 Да ли је вертикални положај терета одговарајући?
Када се терет диже са земље до положаја у висини руку опуштених низ
тело и са лактовима уз тело, онда је идеалан случај дизања терета или
одговарајући положај терета. Овај положај је отприлике на v = 0,75m висине.
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
64
Међутим, терет се може дизати и до мањe или веће висине од ове, до висине
колена или груди. Дакле, вертикални положај терета је растојање од пода до
висинске тачке у којој руке хватају терет. Дизање терета на овим висинама
представља неповољнији случај. Уколико постоји случај дизања терета на висину
различиту од 0,75 m, тада се маса терета коригује коефицијентом
Кv = 1 - 0,3( 0,75- v ).
Да ли је висина вертикалног премештања одговарајућа?
Осим дизања терета постоји и висина вертикалног премештања терета.
То је висина „d― на коју се диже терет са висина „v― које су дефинисане у
претходној тачки. То је онај положај у којем је терет већ прихваћен (висина
―v‖ из претходне тачке) и зове се нулти положај. Дизање терета на висину већу
од 0,25 m (d > 0,25 m) захтева корекцију масе терета са коефицијентом Кd
Кd = 0,82 + 0,045/d
Дизање терета до висине d = 0,25 m је нормално и неће утицати на корекцију
масе терета.


Постоји ли угао асиметрије?
Када тежиште терета заокретом тела заокренемо за неки угао
,, ‖добија се угао асиметрије. Појавом угла заокретања тела објективни терет
се увећава обрнуто сразмерно коефицијенту К
К =1-2
0,003
где је - је угао заокретања изражен у степенима.
 Каква је фреквенција руковања теретoм?
Коефицијент фреквенције одређује се из табеле а зависи, осим
фреквенције f и од времена трајања понављајућег циклуса руковања теретом у
току дана и вертикалног положаја терета на почетку дизања. Понављање
руковања теретом укључује и време одмора. Прилагођавања се могу вршити
тако да је могуће постићи да објективна маса терета буда мања од ефективне.
Рецимо, ако смањимо фреквенцију дизања терета (то одмах значи повећан
одмор) како би коефицијенат фреквенције „f― био већи и добила маса мања од
референтне.
 Какав је квалитет прихватања предмета?
Квалитет прихватања (захвата) предмета може бити:
o добар ако се објекат може прихватити рукама комфорно за држаче
или без девијације природног положаја руку и делова тела,
o коректан када квалитет захвата није најбољи (објективна маса се
увећава за 5%) и
o лош (објективна маса се увећава за 10%).
Закључно разматрање
Када се изврше све наведене корекције, или само оне које постоје, коначна
маса, коригована и стварна, мора бити мања од референтне (25 или 15 кг).
1. Да ли је коригована објективна маса мања од референтне?
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
m
K x Kv K K f K z
65
mref
2. Да ли је кумулативна маса мања од препоручене?
Коригована маса користи се за рачунање кумулативне масе пренешене
током радне смене, која мора бити мања од вредности дозвољених
Правилником и Стандардом - дневне дозвољене (препоручене) масе, масе на
сат или масе на минут.
Величине стања које дефинишу радну околину као фактори ризика при
ручном преношењу терета
Величине стања су величине које нам описују стање заштите преко
функције стања. Ово је процена ризика који се односи на радну околину и околне
услове у којима се врши руковање теретом и ради се тек након корекције терета.
За процeну ризика користи се BN метода. Функција стања се одређује [15] из
једначине:
где су:
f(x) = 14,779 (n/N)2,434
(1)
n - број негативно оцењених величина стања
N - укупан број оцењиваних величина стања.
У табели 1 су дате величине стања које дефинишу радну околину (16)и
на основу којих ће се одредити функција стања f(x).
Табела 1: Могуће величине стања које дефинишу радну околину N
Ред.
број
Величина стања
1
Да ли се ради са две руке?
2
Да ли је руковање мирно, без изненадних убрзања терета?
3
Да ли радник за остваривање циља има пуну подршку?
4
Да ли ширина објекта одговара
раднику?
5
6
7
Да ли су положаји тела и покрети
при дизању терета уобичајени?
Да ли је под клизав или нестабилан?
Да ли су присутне физичке штетности?
Коментар
Ово би упутством или процедуром требало
нагласити, односно, забранити. Али би требало и радни пут тако уредити да радник није принуђен да ангажује већ зауазете руке
или ноге –рецимо отварање неких врата и
слично.
Мисли се прво на искоришћење својих
могућности а и осталих. Рецимо, да ли
радник у том тренутку користи стабилно обе
ноге и сл.
Ширина објекта несме бити већа од 0,75m.
Ако случајно јесте мора се видети да ли
одговара раднику који је можда вишег стаса.
66
Ред.
број
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
Величина стања
8
Да ли су присутне хемијске штетности?
9
Да ли теретом рукује само један
радник?
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
Коментар
Учествовање других радника у циљу да се
помогне може довести до неспоразума јер
није предвиђено мешање са стране.
Да ли је добар и пун контакт
стопала са подом?
Има ли других радњи у току
дизања?
Да ли је објекат којим се рукује
хладан, топао, прљав, клизав или
контаминиран?
Да ли су погодни микроклиматски
услови и осветљеност?
Каква је прегледност пута кретања
(због величине терета)?
Да ли је тежиште терета очекивано распоређено?
Каква је стабилност терета - терет
се не помера за време руковања?
Да ли облик и садржај терета не
изазивају повреде?
Да ли је величина радног простора
и пута преноса терета
одговарајућа?
Да ли је под раван?
Постији ли нагиб пута или два или
више нивоа кретања?
21 Каква је мотивација радника?
Задовољство послом, адекватно награђивање,
алтернативни други послови могући и тако
даље.
Какво је знање, способности, веш22 тине, телесне, психичке особине, Ефикасност, креативност, иновације,
здравље и старосно доба?
23 Какав је квалитет комуникације?
Рокови, заједнички циљеви, сигурност и
24 Каква је подршка менаџмента?
заштита, лична заштитна средства и опрема
Одређивање величине штете
Ручно руковање теретом треба да је прилагођено раднику са просечним
карактеристикама. Величина штете је увек на нивоу лаке повреде (истегнућа
или натегнућа мишићно-скелетног система) или болно стање неког телесног
органа. У сваком случају болести су благог и привременог карактера и
величина штете се може узети да је
Н=2
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
67
Ручно руковање теретом се са становишта ризика сматра безбедним
уколико се оно обавља здравствено способном особом, особом обученом са
вештинама руковања теретом, која је утренирана и уз коришћење помоћне
опреме.
Учесталост изложености опасности
Овај податак се узима из табеле методе процене ризика, табела 2.
Табела 2: Фреквенција
Учесталост изложености опасности (F)
Једном у радном веку
Годишње
Месечно
Недељно
Дневно
Часовно
Константно
0,1
0,5
1,0
1,5
2,5
4,0
5,0
Ризик се добија као
R = f(x ) H F
при чему је:
f(x ) – функција стањa
H – величина штете
F – фреквенција или учесталост излагања опасностима.
Приликом практичне примене, а за конкретне вредности, уз вредност
штете увек Н=2 и одговарајуће фреквенције може се из табеле 3 одредити
вредност ризика. У пресеку броја лоше оцењених и укупних величина стања из
табеле се добија вредност ризика. Зелена боја представља ризике који су
занемарљиви и мањи од R = 5 а црвена веће вредности од ове. Такође се може
видети колико величина стања треба поправити да бисмо дошли у зелено
поље.
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
68
Табела 3: Ризик са фреквенцијом F = 1 (део табеле)
Број негативно оцењених величина стања ni
Укупан број посматраних величина стања N
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
1 29.6
2 4.5 29.6
3 1.5 9.9 29.6
4 0.7 4.5 13.6 29.6
5 0.4 2.5 7.4 16.2 29.6
6 0.2 1.5 4.5 9.9 18.1 29.6
7 0.2 1.0 3.0 6.5 11.9 19.5 29.6
8 0.1 0.7 2.1 4.5 8.3 13.6 20.6 29.6
9 0.1 0.5 1.5 3.3 6.0 9.9 15.0 21.5 29.6
10 0.1 0.4 1.1 2.5 4.5 7.4 11.3 16.2 22.2 29.6
11 0.0 0.3 0.9 1.9 3.5 5.8 8.7 12.5 17.2 22.9 29.6
12 0.0 0.2 0.7 1.5 2.8 4.5 6.9 9.9 13.6 18.1 23.4 29.6
13 0.0 0.2 0.6 1.2 2.2 3.7 5.6 8.0 11.0 14.6 18.8 23.8 29.6
14 0.0 0.2 0.5 1.0 1.8 3.0 4.5 6.5 9.0 11.9 15.4 19.5 24.2 29.6
15 0.0 0.1 0.4 0.8 1.5 2.5 3.8 5.4 7.4 9.9 12.8 16.2 20.1 24.5
16 0.0
17 0.0
0.1
0.3
0.7
1.3
2.1
3.2
4.5
6.3
8.3 10.7 13.6 16.9 20.6
0.1
0.3
0.6
1.1
1.8
2.7
3.9
5.3
7.1
9.1
11.5 14.3 17.5
18 0.0
19 0.0
0.1
0.2
0.5
0.9
1.5
2.3
3.3
4.5
6.0
7.8
9.9
12.3 15.0
0.1
0.2
0.4
0.8
1.3
2.0
2.9
3.9
5.2
6.8
8.5
10.6 13.0
20 0.0
21 0.0
0.1
0.2
0.4
0.7
1.1
1.7
2.5
3.4
4.5
5.9
7.4
9.2
11.3
0.1
0.2
0.3
0.6
1.0
1.5
2.2
3.0
4.0
5.2
6.5
8.1
9.9
22 0.0
23 0.0
0.0
0.1
0.3
0.5
0.9
1.3
1.9
2.6
3.5
4.5
5.8
7.1
8.7
0.0
0.1
0.3
0.5
0.8
1.2
1.7
2.3
3.1
4.0
5.1
6.3
7.7
24 0.0
0.0
0.1
0.2
0.4
0.7
1.1
1.5
2.1
2.8
3.6
4.5
5.6
6.9
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
69
KIM МЕТОДА И МЕТОДА ПРЕМА ХРВАТСКОМ ПРАВИЛНИКУ О
ЗАШТИТИ НА РАДУ ПРИ РУЧНОМ ПРЕНОШЕЊУ ТЕРЕТА
KIM (Key Indicator Method) метода је развијена од немачког Савезног
института за сигурност [13]. У Хрватској се примењује ова метода, што је
дефинисано и њиховим правилником, мада су додате неке специфичности,
тако да су у позитивном смислу проширили КIМ методу.
Метода KIM, као и BN, уважава компоненте ручног руковања теретом,
тежину терета и време руковања. Вежe се за Стандард ISO 11280-1, али само у
неким начелним поставкама, док je самa методa прилично аутентичнa. Метода
је саставни део хрватског Правилника (14), што није случај у нашем
законодавству.
Ово се нарочито односи на терете. Они су и даље декларативно 45(50)
кг за мушкарце и 25(15) кг за жене али су при том према [12,14] послови у
којима је у већем делу смене присутно руковање теретом тежим од 25кг за
мушкарце или 15 кг за жене – послови са посебним условима рада. У послове
са посебним условима спадају и послови у нефизиолошком и присилном
положају. Исто тако, постоји и дневно ограничење кумулативне масе од 1000
кг.
Фактори ризика су и овде узети на бази ISO стандарда и везани су за
- карактеристике терета
- карактеристике радног задатка
- карактеристике радне околине и
- индивидуалне факторе.
Метода процене ризика и њенe карактеристике
Метода уважава карактеристике ручног руковања теретом битне за
пpоцену телесног оптерећења као што су: време трајања радне операције,
тежину терета, положај тела и услови рада. При томе се процена ризика
спроводи у више корака.
 Корак 1. Одређивање бодова оптерећења према времену T1
Прво се мора утврдити да ли се при обављању радних операција ради о
активностима с краткотрајним преношењем терета или о активностима које
карактерише држање терета или преношење терета на веће удаљености.
Уколико се ради о краткотрајном преношењу терета важна је учесталост
радних операција, док је код дуготрајног преношења важан удео времена
пуног оптерећења у односу на време трајања радне операције. За дефинисане
активности додељују се бодови оптерећења. Већи број бодова значи веће
оптерећење
 Kорак 2. Одређивање бодова оптерећења према тежини терета Т2,
положају тела радника Т3 и радним условима Т4
За различите тежине терета додељују се различити бодови Т2 који су
већи ако је тежина терета већа. Oптерећење при различитим положајима тела и
позиције терета вреднује се бодовима Т3. Препознају се типични положаји
тела при ручном манипулисању теретом а они који доводе до већег
оптерећења више су бодовани. То су елементи као например, усправност
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
70
положаја тела, заокретање тела, терет уз тело, нагнутост и предклон тела,
чучећи и седећи положај тела и тако даље. Радни услови се бодују преко
фактора Т4 и ту спадају, простор за кретање, препреке, подови, расвета, добро
прихватање терета и слично.
 Корак 3. Израчунавање коначне вредности и процена укупног нивоа
ризика
Израчунавање нивоа ризика или оцењивање укупног оптерећења због
ручног руковања теретом врши се помоћу бодова сабраних за кључне
показатеље, тежине терета Т2, положаја тела Т3 и радних услова Т4, а потом
збирно помножених износом бодова за временско оптерећење Т1.
УО = Р = Т1( Т2 + T3 + T4 )
Према [14] одређивање бодова врши се и за радно искуство Т5 и температуру у
радној околини Т6, па је формула за укупно оптерећење
УО = T1 ( T2 + T3 + T4 + T5 + T6 )
Табела 4 : Образложење утврђених вредности укупног оптерећења
УО
до 10
10 до
25
26 до
50
изнад
50
Образложење утврђених вриједности
Ниско оптерећење – не постоји опасност за здравље због ручног
преношења терета.
Повећано оптерећење – могућност прекомјерног оптерећења код
радника са смањеном радном способношћу.
Велико оптерећење – могућност прекомјерног оптерећења код
здравих радника. Потребно је истражити могућности за смањивање
оптерећења због ручног преношења терета.
Врло велико оптерећење – велика могућност настанка здравствених
оштећења због ручног преношења терета. Нужна је упораба
одговарајуће опреме или других метода рада за смањивање тјелесног
оптерећења.
Уколико је степен оптерећености на радном месту велики, расте и
ризик од преоптерећења људског тела. Преоптерећење се може избећи
прекомпоновањем задатака, односно, смањивањем једног од кључних фактора,
било смањивањем терета, побољшавањем услова рада или скраћивањем
времена у којем су радници под оптерећењем.
УПОРЕДНА АНАЛИЗА
Оно што је заједничко за обе методе је да уважавају компоненте
ручног руковања теретом, тежину терета и време руковања. Такође су узети у
обзир исти фактори ризика:
- керактеристике терета
- карактеристике радног задатка
- карактеристике радне околине и
- индивидуални фактори
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
71
И поред тога методе су уочљиво различите.
Метода BN
карактеристике терета и радног задатка разматра у елиминаторном делу –
корекцији и прилагођавању терета. У другом делу, на основу карактеристике
радне околине, врши се процена ризика. Метода KIM све карактеристике
разматра у три корака, рачунајући одмах и ризик.
Лако се може закључити да је BN метода далеко прецизнија. Са друге
стране метода KIM је једноставнија, краћа и бржа. Добијене вредности и нивои
ризика се различито вреднују. По методи BN те вредности су квантитативног
карактера а по KIM методи то су описна вредновања.
Метода BN се у потпуности уклапа у метод процене ризика радног
места и радне околине, дакле, универзална је, док је KIM метода специфична
јер се примењује само за ручно управљањем теретом.
ЗАКЉУЧАК
Свакако да је избор методе ствар проценитеља, дакле субјективна
ствар, па је незахвално коментарисати поједине методе. Са коментарима треба
бити пажљив јер свака од њих је добра ако даје одговоре на сва постављена
питања и захтеве.
У BN методи процене јавља се значајан проблем око референтне
(препоручене) масе терета. Према Правилнику [4] за запослене до 45 година
старости ова маса може бити до 25 кг за жене и 50 кг за мушкарце, односно,
15 и 40 кг за старије од 45 година. Према Стандарду [1] који прати и поштује
ова метода, референтна маса може бити до 25, односно 15 кг. Може и 40 тј. 25
kg, али уз посебне околности и посебне услове (посебан тренинг, радници са
одговарајућим психофизичким особинама, повећана пажња и слично). У
Хрватској су тада у питању радна места са посебним условима рада.
Апсолутно је неприхватљиво да важећи српски Правилник остане на
снази са овим вредностима, па променама треба хитно приступити. Очекује се
да се проблему ручног руковања теретом посвети већа пажња тако што би се
сви услов квалитетно дефинисали.
ЛИТЕРАТУРА
[1]
[2]
[3]
[4]
***: International standard ISO 11228 -1
***: International standard ISO 11228 -2
***: International standard ISO 11228 -3
***: Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при
ручном преношењу терета, Службени гласник Републике Србије, 106/09,
Београд 2009.
[5] Николић Б., Гемовић Б. – Примена методе процене ризика на радном
месту и у радној околини, Safety And Health In Work And Environmental
Protection, Зборник радова, стр. 49 до 57. Бања Лука, 2009.
[6] Николић Б., Косић С. – Процена ризика при дизању и ношењу терета,
Зборник радова, стр. 66 до 76, Копаоник, 2010.
72
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
[7] Букта З. , Косић С. – Процена ризика при гурању и вучењу терета,
Зборник радова, стр. 76 до 88, Копаоник, 2010.
[8] Николић Б., Ружић Димитријевић Љ. – Високофреквентно руковање малим
теретима, Зборник радова, стр. 88 до 99, Копаоник, 2010.
[9] Ружић Димитријевић Љ., Николић Б., Букта З. – Процена ризика при
руковању теретима, Зборник радова, стр. 146 до 153, Копаоник, 2011.
[10] Николић Б. – A New Risk Assessment Method, MESE journal, vol.2, No
1/2012, Novi Sad –Serbia, Sankt Petersburg – Russia, pp 5 – 23.
[11] Николић Б., Букта, З., Ружић Димитријевић Љ. – Процена ризика при
ручном руковању теретом, Зборник радова, стр. 292 до 298, Копаоник,
2012.
[12] Штајнер И., Штајнер Б.,Процјена ризика при ручном пријеносу терета,
Зборник радова, стр. 146 до 153, Копаоник, 2011.
[13] Хрватски завод за заштиту здравља и сигурност на раду и Хрватски
завод за здравствено осигурање, Практична смјерница за оцјену ризика
при ручном рукованју теретом, Twinning projekt EU, 2011.
[14] ***: Правилник о заштити на раду при ручном преношењу терета,
Народне новине , 42/05, Загреб 2005.
[15] Николић Б., Нова метода за процену ризика, са коригованом функцијом
стања заштите, Регионална конференција Примењена заштита и њени
трендови, Златибор 2014.
[16] Boţo Nikolić, Zvonko Bukta Меthod of risk assessment in manual handling
of loads MESE journal, vol.3, No 2/2013, Novi Sad –Serbia, Sankt Рetersburg
Russia, pp 32 – 57.
[17] Правилник о начину и поступку процене ризика на радном месту и у
радној околини , ―Сл. гласник РС‖ бр. 72/06.
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
73
МЕТОДЕ ЗА ПРОЦЕНУ РИЗИКА ПРИ РЕПЕТИТИВНОМ
РУЧНОМ РУКОВАЊУ МАЛИМ ТЕРЕТИМА
Љиљана Ружић-Димитријевић
Висока техничка школа струковних студија у Новом Саду
[email protected]
Резиме Тема овог рада је процена ризика радних места са високофреквентним ручним
руковањем малим теретима. У раду су представљене ергономске препоруке стандарда
ISO 11228-3 које се односе на факторе ризика здравља запослених са
високофреквентним репетитивним радним задацима укључујући ручно руковање
малим теретима. Поред тога, дат је кратак приказ неколико метода за процену ризика
ових радних места и упоређени су резултати на истом примеру.
Кључне речи: процена ризика, високофреквентно ручно руковање малим теретима,
метод
METHODS FOR ASSESSING RISK IN REPETITIVE MANUAL
HANDLING WITH LOW LOADS
Ljiljana Ruzic-Dimitrijevic
Higher Education Technical School of Professional Studies in Novi Sad
[email protected]
Abstract The topic of this paper is risk assessment for workplaces with high frequency
manually handling of small loads. This paper presents ergonomic recommendations of ISO
11228-3 relating to risk factors of the health of employees with high-frequency repetitive
work tasks including manual handling of small loads. In addition, brief descriptions of
several methods for risk assessment of these jobs are presented, and results were compared to
the same example.
Keywords: risk assessment, high-frequency manually handling of small loads, method
УВОД
Од ове године у Србији ступа на снагу примена Правилника о
превентивним мерама за безбедан и здрав рад при ручном преношењу терета,
којим се прописују минимални захтеви које је послодавац дужан да испуни у
обезбеђивању примене превентивних мера.
Међународни стандард ИСО 11228-1,2,3 који се бави безбедношћу при
ручном руковању теретом препознаје три врсте овог руковања: 1–Дизање и
ношење, 2-Гурање и вучење, 3-Руковање малим теретом са великом
фреквенцијом.
Наш Правилник каже да „Ручно преношење терета, у смислу овог
правилника, представља свако преношење или придржавање терета масе веће
од три килограма од стране једног или више запослених, ….―
Како је у Правилнику наведено само руковање теретом масе веће од
3kg, то је самим тим искључен трећи стандард који се односи на
74
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
високофреквентно руковање теретима мале масе. Стандард ИСО 11228-3:2007
разматра могуће опасности и штетности при високофреквентном руковању са
малим теретом, као што су мускулаторно скелетна оштећења, и даје препоруке
за спречавање или смањивање тежине последица.
Наш Правилник не даје препоруке за процену ризика таквих радних
места, а она дефинитивно постоје. Најочигледнији пример су радна места са
покретном траком и објектима мале тежине којима се рукује (паковање,
постављање на позицију итд.) Поред тога радно место на благајни било ког
маркета захтева један циклус сложен од неколико различитих, али
репетитивних акција. Да не говоримо о масовној и изузетно експанзивној
употреби персоналних рачунара са тастатуром и мишем, као улазном опремом.
Ови уређаји захтевају понављање сличних покрета са великом учесталости у
кратком временском интервалу, а управо то је један од кључних елемената
ризика за високофреквентно руковање теретима мале масе. Многи људи чија
професија захтева дуготрајан рад са овим уређајима се жале на здравствене
проблеме са горњим удовима и кичменим стубом (болови и трњење шаке и
прстију), што је последица статичног положаја и високофреквентног
понављања покрета рукама, шаком и прстима, иако не рукују никаквим
теретом при томе.
Слика 1: Примери радних места са репетитивним операцијама високе
учесталости
Аутор је написао више радова на ову тему [5,6,7,8], са циљем да се
укаже управо на потребу давања значаја ризику и код поменутих радних места.
И овај рад би требало да буде допринос остваривању тог циља, па је у њему
представљено неколико метода које се могу користити за процену ризика
радних места, узимајући у обзир факторе ризика који се јављају код
репетитивног учесталог рада са теретима мале масе.
СТАНДАРД ISO 11228-3
Овај Стандард се бави руковањем теретима мале масе са високом
фреквенцијом и његова прва и основна препорука јесте избегавање ручног
руковања теретом кад год је то могуће, и то ротацијом радних задатака,
аутоматизацијом итд. Уколико је то немогуће, онда треба приступити процени
ризика по стандардној процедури: препознавање опасности и штетности,
оценити величину ризика, вредновати га и редуковати.
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
75
Идентификација опасности и штетности
1. Учестали репетитивни покрети могу довести до повреде. Ризик повреде
расте са порастом броја циклуса и са скраћивањем времена трајања
сваког од њих.
2. Положај и покрети – статички положај, седење или стајање, доводи до
ограничења покрета тела, посебно ногу и задњег дела леђа (седење),
односно до болова у ногама и проблема са венама (стајање). Препорука
је да се може бирати између седења и стајања. Сложени положаји тела
који укључују напрезање, савијање и увијање могу довести до већег
ризика. Треба избегавати статичке положаје и што више померати разне
делове тела
3. Присилна напрезања могу бити штетна. Треба избегавати нагле
потребе. Захтеви за прецизним захватом или одлагањем додатно
оптерећују мишиће.
4. Дужина трајања репетитивне радње и одмори – уколико тело нема
довоано времена за оправак између репетитивних радњи расте ризик од
повреде
5. Карактеристике објекта – неодговарајући дизајн објекта може да има
последице да га је тешко ухватити (величина, облик, нема ручица,
клизав материјал, хладан, топао) што изазива већа напрезања и ризик
6. Вибрације могу довести до губитка осетљивости руке и потребе већег
напрезања за хватање објекта или алата
7. Спољна средина – неодговарајуће осветљење, проветравање, бука,
температура могу да доведу до додатних опасности, као и влажне или
контанимиране површине.
8. Организација рада (дужина трајање задатка, време одмора, смене) – све
то утиче на факторе ризика. Организација треба да омогући периоде
опоравка и да се избегне дуготрајно коришћење исте групе мишића,
нудећи различите послове.
9. Психосоцијални фактори имају утицај на опште здравље, па и на
мускулаторноскелетно. Они укључују дизајн, организацију и
управљање послом, дајући могућност утицаја на садржај посла.
10. Индивидуалност – вештине, обученост, године, пол, индивидуалне
карактеристике теба разматрати у процени ризика. Лоше је ако
радник не може да утиче на радне задатке и друге елементе
рада,
захтева се посебна пажња и концентрација
раднику се не пружа могућност да искаже знање и вештине
није укључен у доношење одлука
ради искључиво исте и монотоне задатке
ради на норму...
Редукција ризика

Избегавање репетитивног рада
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
76





Дизајн задатка – да се избегну дужи повезани покрети, дуги статички
положаји, могућност мини пауза
Радно место довољне величине и простора, могућност мењања положаја,
прилагођена висина
Организација рада
дужина задатка не дужа од 1 сата без прекида нити од 8 сати на дан,
фреквенција кретања и сила нису превелике и прилагођене су
радниковим могућностима,
довољно периода одмора, однос 1:5 (одмор или прекид посла или неки
други задатак који ангажује друге мишиће)
Дизајн радне околине – бука, осветљеност, клима...
Радникове способности – рад да је прилагођен радниковим физичким и
менталним способностима, трениран, обучен, ако треба медицински
мониторинг, техничка помагала [4]
МЕТОДЕ ПРОЦЕНЕ РИЗИКА ЗА РУЧНО РУКОВАЊЕ МАЛИМ
ТЕРЕТИМА
OCRA метода
Стандард 11228-3 препоручује употребу две методе за процену ризика:
једноставну која би сврстала ризик у једну од 3 зоне: прихватљив, условно
прихватљив и неприхватљив. Уколико је у последње две зоне, онда се
препоручује детаљна процена ризика неком методом, наведена је шира листа, а
приказана је употреба једне, OCRA (Occupational repetitive action) методе [4].
Поступак је описан и анализиран у раду [5]. Овде ћемо само навести да се
ризик оцењује тзв. OCRA индексом, који представља количник броја
актуелних техничких акција изведених током рада АТА, и броја препоручених
техничких акција РТА, за сваки екстремитет посебно. Ризик се класификује у
три зоне (Табела 1).
Табела 1:
ниво
ризика
1
2
3
OCRA
индекс
≤ 2.2
2.3 – 3.5
> 3.5
Опис
нема ризика ни последица
врло низак ризик, побољшати структуралне
факторе ризика
ризик постоји и треба извршити редизајн
задатака и радних места
Оно што отежава употребу методе су сложени прорачуни и потребе
доброг познавања механике, као и математике. Тешко да би се просечан
процењивач снашао у примени ове методе. Поред тога, тешко је осетити
величину ризика, јер га метода представља односом стварних и препоручених
акција. Оно што је корисно, јесте исцрпна листа фактора ризика наведена у
првој и у другој (детаљнијој) методи процене, који се могу употребити и у
другим методама као елементи ризика [5].
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
77
SMART метода
Хрватски завод за заштиту здравља и сигурност на раду и Хрватски
завод за здравствено осигурање су издали Практичне смјернице за оцјену
ризика при ручном руковању теретом у којима се препоручује метода
бодовања за понављајуће операције SMART (Scoring Method for Assessment of
Repetitive Tasks) метода [9]. Она је развијена за процену ризика настанка
болести горњих екстремитета при задацима са понављајућим операцијама
(више од две операције у минути). Ова метода посматра следеће
карактеристике битне за процену ризика:
 Трајање задатака са понављајућим операцијама у једној радној смени
 Понављање операција изражено укупним бројем покрета у једној смени
 Употреба физичке снаге
 Положај тела
Прве три карактеристике се бодују скалом од 1 до 5, где је
 Т1 трајање задатка: 1 (до 60 мин.)...... 5 (преко 240 мин.)
 Т2 број понављајућих покрета у смени: 1(до 1000) …5 (преко 12000)
 Т3 употреба физичке снаге:1 (мала) .... ............5 (јако велика)
Положај тела се бодује збиром бодова додељених за положај главе, леђа,
рамена, лакта, ручног зглоба и прстију и вредности за сваки од њих се крећу од
0.5 до 1 или од 1 до 2. Уколико се неки од наведених положаја тела не јавља,
бодује се са 0. Тако четврта карактеристика може имати вредности у скали од
0 до 8.
 Т4 положај тела: 0 (нема таквог положаја)..8 (сви положаји неповољни)
По следећој формули добија се укупно оптерећење = (Т2+Т3+Т4 )* Т1
На основу добијене вредности одређује се ниво ризика из табеле 1. [9]
Табела 2 : Образложење утврђених вредности оптерећења
ниво
укупно
ризика оптерећење
1
<10
2
10 до 45
3
46 до 65
4
>65
Образложење
Низак ниво ризика: не постоји ризик од преоптерећења
радника и оштећења здравља
Повећани ниво ризика: постоји могућност од
преоптерећења мање отпорних радника (старији од 40,
млађи од 21, неискусни, болесни)
Високи ниво ризика: постоји опасност од преоптерећења
свих радника уз вероватан настанак повреда и обољења
коштано зглобног система, препоручује се
преобликовање радног места
Врло висок ниво ризика: постоји значајна опасност од
преоптерећења свих радника и озбиљан ризик од
настанка повреда и обољења, треба преобликовати радно
место уз коришћење опреме и промене начина рада и
организације
78
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
Ова метода је пуно једноставнија за примену од претходне. Међутим
скале вредности су превише унифициране, тако да је тешко видети прави
допринос одређених фактора. Поред тога, прилично је редукован број
ризичних фактора у односу на препоруке Стандарда 11228-3, што значи да се
могу превидети неке опасности (периоди опоравка, додатни фактори околине).
BN метода
Метода је развијена у Високој техничкој школи у Новом Саду од
стране професора Боже Николића, током дугогодишњег искуства из процене
ризика различитих предузећа са читавом лепезом типова радних места и
радних околина. Исцрпан опис методе се може наћи у [10] и [11]. Оно што је
важно истаћи јесте да се она кроз праксу развијала, прилагођавала и
кориговала за разне случајеве, тако да је њена примена изузетно широка и даје
могућност поређења и добијања реалних показатеља и квалитетних резултата.
Њена примена за процену ризика при високофреквентном ручном руковању
малим теретима приказана је у [5].
Како се у методи користи функција стања заштите, у којој би требало
користити све елементе стања заштите (факторе ризика) и њихове оцене, а
како Стандрад 11228-3 даје релевантан број ових елемената, они су и
употребљени и оцењени, тако да имамо према [10] и [11]:
f(x) = 14,78 (n/N)2,434,
где је N број свих фактора ризика, а n број негативно оцењених.
Ризик је
R = f (x) * F * H
F је фреквенција и она би имала вредност 5 или 4 у зависности од тога да ли
је изложеност опасности константна током рада или часовна. H степен могуће
штете би овде био испод мањег лома или благе болести, значи узели бисмо из
одговарајуће табеле вредност 1.
По методи ризик је занемарљив ако је мањи од 5, а ако није, онда се
одређеним мерама треба променити одређени број негативно оцењених
фактора, све док се не добије прихватљива вредност ризика.
Табела 3: Ниво и опис ризика
ниво ризика
1
2
3
4
5
6
вредност
R≤ 5
5 < R ≤ 25
25 < R ≤ 50
50 < R ≤ 100
100 < R ≤ 150
150 < R
опис
занемарљив
низак али већ значајан
повећан
висок
веома висок
неприхватљив
Метода се може применити за разна радна места, али је врло важно да
се обухвате сви ризици. Зато и треба да у процени учествују стучњаци који
познају процес рада, а и сами радници који учествују у њему. Исцрпна листа
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
79
фактора ризика коју нуди стандард обезбеђује свеобухватност и даје сигурност
да се неће испустити неки фактор. Процес рачунања се може поједноставити,
тј. избећи, коришћењем табели урађених у Excel-у у којима се очитају
вредности ризика за одређени број негативно оцењених фактора стања
заштите, и лако се види колико негативних оцена треба поправити да би се
дошло у зелену зону.
ПРИМЕР ПРОЦЕНЕ РИЗИКА
Посматрано је радно место касирке у једном маркету. Приликом
посматрања пажња је била посвећена свим елементима које би требало
оценити, а и обављен је разговор са радницима у коме су добијени одређени
корисни подаци и евентуално нови елементи које би требало уврстити.
Организација рада
За разлику од неких великих маркета, где радници целу радну смену
проводе за каси у овом маркету поред наплаћивања робе на каси радник врши
и распоред робе по полицама у радњи. Не постоји тачно прописано време за
сваки од ових послова, али у просеку је то 50:50 (значи 4 сата, тј. 240 минута).
Обично један радник робу распоређује када је мања гужва на касама (2 су
касе).
Положај током рада на каси је седећи, мада радник може и да стоји ако
жели, али простор је прилично ограничен, а и висина пулта одговара седећем
положају.
Током рада радник има право на паузу од 30 минута коју може да
искористи када жели, али опет се то практикује у моментима када је мања
гужва
Радница која ради 8 година на овим пословима нема здравствених
тегоба, а радница која ради преко 20 година има проблеме са кичмом и венама.
По њиховом прорачуну оне у току радног дана подигну 1 тону робе.
Опис посла – радник вади робу из корпе коју купац ставља на пулт с
његове десне стране. Рука и лакат су при том у висини груди. Извађени
предмет радник мора да стави изнад читача кода, који је на пулту пред њим.
Том приликом радник окреће предмет да би нашао бар код, и при том окреће
шаку у зглобу. Предмети могу бити тежине и до 10 кг (детерџент, паковање
флаша са пићем) и тада га радник узима са две руке. Просечна тежина робе је
око 750 грама. Радник одлаже предмет на пулт са леве стране. Понеку робу
радник ставља и у кесу (хлеб и сл.) Радник узима корпу и оставља десно иза
себе. Затим узима паре или картицу и наплаћује. При наплати, укуца износ
који му купац даје и на основу резултата на екрану, који је пред њим, враћа
кусур.
Радници немају ништа од личних заштитних средстава, осим што
током зиме носе прслуке, јер су обе касе у близини улазних врата која се
аутоматски отварају и затварају са уласком или изласком муштерија.
80
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
Слика 2: Пример радника на каси маркета
Извршићемо процену ризика за ово радно место помоћу све 3 описане
методе. При томе треба водити рачуна да поменути радници отприлике
половину радног времена проведу на каси, а половину у слагању робе по
полицама. За овај други део послова треба извршити процену ризика радног
места на коме су ручне операције са теретом дизање и ношење, као и гурање и
вучење. Ове операције обухватају стандарди ISO 11228-1,2 и за њих постоје
друге препоручене методе. Пример примене BN методе у процени ризика за
оваква радна места може се наћи у литератури [7] и [12].
Процена OCRA методом
Детаљан опис методе са урађеним примерима се може наћи у
литератури [4,5]. Напоменули смо да се за ризик користи индекс методе који
се добија као количник броја актуелних техничких акција у смени:
nАTA = f * t=( nTС × 60/ tС ) * t = (3* 60/5)*240 = 8640
f = nTС × 60/ tС је фреквенција акција по минути, где је tC време циклуса у
секундама, а nТС број техничких акција у циклусу
и броја референтних техничких акција у смени:
nRTA = kf FM PM ReM AM t RcM tM =
30*0.85*0.6*0.7*1*0.80*12570.4*0.80*1= 2056.32
kf – константа фреквенције техничких акција , FM – фактор силе, PM – фактор
положаја
ReM – фактор понављања, AM – додатни фактор, t – дужина репетитивних
акција у минути
RcM – фактор опоравка, tM – фактор трајања
За све ове елементе метода нуди табеле са описом и одговарајућим
вредностима. Избор вредности зависи од вишеструко изражених услова рада и
операција, али врло је вероватно да ће сваки процењивач брзо одустати од
методе, осим ако нема одговарајући софтвер за прорачуне. Поред тога, тешко
је без великог искуства и дужег коришћења методе направити са сигурношћу
избор одговарајуће вредности.
Коначно, ризик би био OCRA индекс = nАTA/ nRTA =8640/2056.32 = 4.20
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
81
Ова вредност припада црвеној зони (>3.5), што значи да постоји и
треба извршити редизајн задатака и радних места по препоруци методе.
Процена SMART методом
Према овој методи и према опису послова посматраног радног места
следећи бодови се могу доделити елементима које метода узима у обзир:
 за трајање задатака са понављајућим операцијама у једној радној
смени Т1 = 5
(задатак траје отприлике пола радне смене, што је 240 минута)
 Понављање операција изражено укупним бројем покрета у једној
смени T2 = 3 (просечан број покрета током минуте је 25, за 4 сата
то је 6000)
 Употреба физичке снаге Т3 = 2 (умерена снага)
 Положај тела Т4 = 0.5+0.5+0+1+0.5+0.5=3 (за све положаје делова
тела узета је из таблице мања вредност, која се односи на < 50%
радног времена, једино за положај руку изнад рамена је узета 0,
пошто таквог положаја нема уопште)
Значи укупно оптерећење = (3+2+3)*5 = 40, што представља по табели
1: „Повећани ниво ризика: постоји могућност од преоптерећења мање
отпорних радника (старији од 40, млађи од 21, неискусни, болесни)―
У случају да радници раде на каси целу радну смену, вредности би
биле (4+2+4)*5=50, па би по скали ове методе то био: „Високи ниво ризика:
постоји опасност од преоптерећења свих радника уз вероватан настанак
повреда и обољења коштано зглобног система, препоручује се преобликовање
радног места―
У сваком случају постоји потреба смањења ризика. Овде би се то
могло смањити једино смањењем дужине трајања задатка у једној смени (мада
они већ раде пола смене ове послове), што би довело до промене Т1 и
евентуално Т2, али и тада би укупно оптерећење било 28 или 21, што још увек
припада истом нивоу ризика. Разлог ових резултата је вероватно недовољна
прецизност методе или неодговарајуће вредности додељене неким
параметрима.
Процена методом BN
Користећи препоруке из Стандарда, посматрање радног места, као и
разговор са радницима формирана је следећа листа фактора ризика који су
оцењени знаком + или - :
Табела 4: Листа фактора ризика
1
2
3
4
Опис фактора
оцена
Цикличан рад или низ покрета који се понављају више од 2 пута у
мин и више од 50% трајања задатка
Понављање приближно идентичних покрета прстију, шаке, или
руку сваких неколико сек.
Интензивно коришћење прстију, шака, зглобова
Репетитивно понављање покрета рамена/руку
-
82
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
Савијање зглоба(ова) горе доле или на страну
Окретање или увијање шака тако да се длан окреће горе доле
Снажни покрети, тј. обухватање прстима док је зглоб савијен или
раширени прсти или шака за време обухватања, држања или
манипулисања предметом
Кретање горње руке ка предњој страни тела
Бочно савијање или ротирање леђа, или главе
Ношење или држање алата, материјала или објекта тежег од 0,2кг
по прсту или 2кг по шаци
Ротација, обухватање, гурање или вучење алата, материјала
помоћу руке/шаке са снагом прекорачења за 10% од референтне
вредности Fb дате у ЕN 1005-3:2002 korak 1 (тј. 25N за снагу
обухвата)
Употреба актуатора са снагом која превазилази препоручену ISO
9355-3 (тј. 20 N за контакт обухвата шаком, 10 N за обухват
штипањем)
Уштип тј. држање или хватање објекта између палца и прста
Употребу вибрирајућег алата
Локалну компресију анатомске структуре због алата
Изложеност топлоти или хладноћи
Лична заштитна опрема која ограничава покрете или кочи
перформансе
Ризик од изненадних неочекиваних покрета (клизав под, објекти
којо падају, лош обухват)
Нагло убрзање или успорење кретања
Статичка сила/терет?
Дигнута рамена (држање руку/објекта против равнотеже)
Закључан или фиксиран положај (лош дизајн алата или радног
места, недостатак простора)
Ударање, или сила
Високо прецизан рад са снагом
Велико оптерећење, сувише посла за кратко време
Недостатак прекида
Слабе варијације задатака
Недостатак периода опоравка
Недостатак контроле планирања и уређивања радних задатака
Недостатак подршке колега или надређеног
Велико ментално оптерећење, концентрација или пажња
Изолован задатак или процес производње
Брзина рада, темпо машине или особе
Унапред дефинисана брзина рада или бонус систем
+
?
/
/
+
/
/
+
+
+
+
+
+
+
+
-?
+?
+
+
+
+
+
Ова листа обухвата факторе ризика који се могу јавити на разним
врстама послова са високофреквентним руковањем малим теретима. Она се
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
83
наравно може допунити факторима који се уоче на неком од ових радних
места. Факторе који се не јављају уопште као могућност на неким радним
местима не треба узети у обзир, и они су обележени знаком /, што значи да се
не оцењују. Остали се оцењују знаком + или – у зависности од тога да ли
својим утицајем доводе до опасности и штетности. Од 34 фактора, оцењивано
је 30 и 13 је добило негативну оцену. По методи BN, функција стања заштите
се добија као:
f(x) = 14,78 (13/30)2,434, a ризик
R = f(x)* F * H,
при чему је Н = 1 (степен могуће штете испод мањег лома или благе болести),
а F = 4, јер је изложеност часовна (пола радног времена), с тим што
напомињемо да би за ово радно место требало извршити процену ризика и за
дизање и ношење терета, јер другу половину смене то раде.
Употребом одговарајуће табеле урађене у програму Excel (Табела 5),
може се очитати вредност ризика R= 7.7, што одговара опису: Низак али
значајан. Из табеле 5 се види да променом било која три негативно оцењена
елемента у позитивне долазимо у зелену зону, тј. у зону ризика који је
занемарљив, R<5. У случају да је изложеност била константна, тј. F = 5, ризик
би био нешто већи, али у истој зони, 9.7, и требало би „поправити― четири
елемента из – у + да би прешао у зелену зону.
Слично као и у SMART методи и овде је значајан утицај дужине
трајања рада, само овде је то изражено као изложеност утицају, F. Оно што
бимо истакли као предност ове методе је да се из листе виде тачније елементи
који утичу на ризик. Тако је рецимо уместо елемента Т2 SMART методе
коришћено 4 фактора (редни бројеви од 1-4 у Табели 4) који ближе описују
начин понављања операција.
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
84
Табела 5: Ризик са фреквенцијом F = 4, H=2 (део табеле)
Број негативно оцењених величина стања ni
Укупан број посматраних величина стања N
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
1
59.1
2
10.9
59.1
3
4.1
22.0
59.1
4
2.0
10.9
29.4
59.1
5
1.2
6.4
17.1
34.3
59.1
6
0.8
4.1
10.9
22.0
37.9 59.1
7
0.5
2.8
7.5
15.1
26.1 40.6
59.1
8
0.4
2.0
5.4
10.9
18.8 29.4
42.7
59.1
9
0.3
1.5
4.1
8.2
14.1 22.0
32.1
44.4
59.1
10
0.2
1.2
3.2
6.4
10.9 17.1
24.8
34.3
45.7
59.1
11
0.2
0.9
2.5
5.0
8.7 13.5
19.7
27.2
36.3
46.9
59.1
12
0.1
0.8
2.0
4.1
7.0 10.9
15.9
22.0
29.4
37.9
47.8
59.1
13
0.1
0.6
1.7
3.4
5.8
9.0
13.1
18.1
24.2
31.2
39.4
48.7
59.1
14
0.1
0.5
1.4
2.8
4.8
7.5
10.9
15.1
20.2
26.1
32.9
40.6
49.4 59.1
15
0.1
0.4
1.2
2.4
4.1
6.4
9.2
12.8
17.1
22.0
27.8
34.3
41.7 50.0
59.1
16
0.1
0.4
1.0
2.0
3.5
5.4
7.9
10.9
14.6
18.8
23.7
29.4
35.7 42.7
50.5 59.1
17
0.1
0.3
0.9
1.7
3.0
4.7
6.8
9.4
12.6
16.2
20.5
25.3
30.8 36.9
43.6 51.0 59.1
18
0.1
0.3
0.8
1.5
2.6
4.1
5.9
8.2
10.9
14.1
17.8
22.0
26.8 32.1
37.9 44.4 51.4
19
0.0
0.2
0.7
1.3
2.3
3.6
5.2
7.2
9.6
12.4
15.6
19.3
23.5 28.1
33.3 38.9 45.1
20
0.0
0.2
0.6
1.2
2.0
3.2
4.6
6.4
8.5
10.9
13.8
17.1
20.7 24.8
29.4 34.3 39.8
21
0.0
0.2
0.5
1.0
1.8
2.8
4.1
5.6
7.5
9.7
12.3
15.1
18.4 22.0
26.1 30.5 35.3
22
0.0
0.2
0.5
0.9
1.6
2.5
3.6
5.0
6.7
8.7
10.9
13.5
16.4 19.7
23.3 27.2 31.6
23
0.0
0.2
0.4
0.8
1.4
2.2
3.3
4.5
6.0
7.8
9.8
12.1
14.7 17.7
20.9 24.4 28.3
24
0.0
0.1
0.4
0.8
1.3
2.0
2.9
4.1
5.4
7.0
8.9
10.9
13.3 15.9
18.8 22.0 25.5
25
0.0
0.1
0.3
0.7
1.2
1.8
2.7
3.7
4.9
6.4
8.0
9.9
12.0 14.4
17.1 20.0 23.1
26
0.0
0.1
0.3
0.6
1.1
1.7
2.4
3.4
4.5
5.8
7.3
9.0
10.9 13.1
15.5 18.1 21.0
27
0.0
0.1
0.3
0.6
1.0
1.5
2.2
3.1
4.1
5.3
6.6
8.2
10.0 12.0
14.1 16.5 19.2
28
0.0
0.1
0.3
0.5
0.9
1.4
2.0
2.8
3.7
4.8
6.1
7.5
9.1 10.9
12.9 15.1 17.5
29
0.0
0.1
0.2
0.5
0.8
1.3
1.9
2.6
3.4
4.4
5.6
6.9
8.4 10.0
11.9 13.9 16.1
30
0.0
0.1
0.2
0.4
0.8
1.2
1.7
2.4
3.2
4.1
5.1
6.4
7.7
9.2
10.9 12.8 14.8
31
0.0
0.1
0.2
0.4
0.7
1.1
1.6
2.2
2.9
3.8
4.7
5.9
7.1
8.5
10.1 11.8 13.7
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
85
АНАЛИЗА РЕЗУЛТАТА
Поређењем добијених резултата можемо видети да су све три методе
показале да на овом радном месту постоји ризик и да треба применити мере за
његово смањивање или избегавање, односно спречавање. Препоруке редукције
ризика код оваквих радних места које даје ISO 11228-3 могу бити одличан
извор сваком процењивачу ризика.
 Смањење дужине репетитивног рада на овом раднoм месту може се
постићи увођењем електронских каса за самонаплаћивање.
 Задатак се може редизајнирати увођењем мини пауза, а
организацијом рада предвидети задатке који ангажују различите
мишиће.
 Радно место се може редизајнирати повећањем простора где
радник седи или стоји и продужетком пулта, тако да купац ставља
робу из корпе на пулт, a не радник.
 Радна околина се може боље уредити премештањем каса на место
даље од врата.
Свака од ових мера би сигурно смањила ризик и оно што је важно јесте
да би се то смањење показало употребом било које од наведених метода.
ЗАКЉУЧАК
Овим радом је показано да радна места на којима се врше учестале
операције руковања теретима мале масе могу да имају одређени ризик, који
захтева редукцију. Урађена је процена ризика за радно место, које је врло
често, помоћу три различите методе и све су показале да постоји приближно
исти ниво ризика. Процењивач може да изабере било коју од ових метода, али
да би добио релевантне резултате, мора добро проучити радно место и радну
околину, одредити елементе радног процеса и препознати све опасности и
штетности које се могу јавити.
Оно што треба истаћи као значајан резултат овог рада је да су све три
приказане методе дале врло сличне резултате и то управо потврђује њихов
квалитет и обезбеђује поверење процењивачима уколико их изаберу у процени
ризика за радна места са високофреквентним руковањем теретима мале масе.
Циљ рада је да се дигне свест о потреби уочавања ризика код ових радних
места, али и да се апелује на одговорне да регулативом помогну људима који
се тиме баве у смислу давања упутстава и препорука.
ЛИТЕРАТУРА
[1] *** Правилник о начину процене ризика на радном месту и радној околини,
Сл. гласник РС бр. 72/06, Београд, 2006.
[2] *** Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при ручном
преношењу терета Сл. гласник РС бр. 72/06, Београд, 2006.
[3] *** Закон о безбедности и здрављу на раду, Сл. гласник РС бр. 101/05,
Београд, 2005.
[4] *** International standard ISO 11228-3:2007(E)
86
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
[5] Николић, Б., Ружић-Димитријевић, Љ., Високофреквентно руковање
малим теретима, Зборник радова Конференција Безбедносни
инжењеринг, стр. 88 до 99, Копаоник 2010
[6] Ружић-Димитријевић, Љ., Николић, Б., Букта З., Процена ризика при
руковању теретима ,Зборник радова Конференција Безбедносни
инжењеринг, стр. 146 до 153, Копаоник 2011
[7] Boţo Nikolić, Zvonko Bukta Меthod of risk assessment in manual handling of
loads MESE journal, vol.3, No 2/2013, Novi Sad –Serbia, Sankt Petersburg –
Russia, pp 32 – 57
[8] Ружић-Димитријевић, Љ., Ручно манипулисање теретом Безбедност и
здравље на раду, књига3, ЕЛЕКТРОПРИВРЕДА, Модули 2.0 и 3.0, стр.116, TEMPUS JPHES 158781, мај 2010.
[9] Практична смјерница за оцјену ризика при ручном руковању теретом
Хрватски завод за заштиту здравља и сигурност на раду и Хрватски завод
за здравствено осигурање, , Twinning projekt EU, 2011.
[10] Николић Б. – A New Risk Assessment Method, MESE journal, vol.2,
No 1/2012, Novi Sad –Serbia, Sankt Petersburg – Russia, pp 5 – 23.
[11] Николић Б., Нова метода за процену ризика, са коригованом функцијом
стања заштите, Регионална конференција Примењена заштита и њени
трендови, Златибор 2014.
[12] Николић Б. – Risk assessment method in manual handling of loads by using
trolleys for towing or pushing MESE journal, vol.3, No 4/2013, Novi Sad –
Serbia, Sankt Petersburg – Russia, pp 36 – 47.
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
87
SAFETY RULES FOR THE MANUAL HANDLING OF LOADS
AND RISK ASSESSMENT
Iveta Marková, Marianna Mužíková
Department of Environment, Faculty of Nature Sciences, Matej Bel University,
Banská Bystrica, [email protected] , [email protected]
Abstract The article deals with the reasons why you need to pay attention to the manual
handling of loads. Subsequently article offers current legal rules on the requirements of the
loads. It presents the consequences of a malfunction of loads, loads risk factors and methods
of prevention. Part of the article is a description of the risk assessment. The questionnaire
survey organization concerned with education and training, all respondents are agreed on the
positive reply – they meeting regularly with work associated with manual handling loads.
Keywords: Manual handling loads, risk assessment.
INTRODUCTION
In the 27 state of EU statistics has the following data [1]:
• 62% of workers are exposed to a quarter of the time or more to repetitive
movement of the wrist or arm movement
• 46% to painful or tiring positions
• 35% to carrying or moving heavy loads.
Based on these facts, it is necessary to pay adequate attention to that activity. Within
the years 2008 and 2009 was implemented EU campaign safe workplace: risk
assessment at work loads.
From the above conclusions are drawn to-date information about work loads and the
aim of the article is the presentation of these activities, their negative impact on
human health and the assessment of risk from those activities with the proposal of
preventive measures. Conclusions are presented the results of a questionnaire survey
of employees of public organizations, which, inter alia, found itself the question
about work loads.
MANUAL HANDLING LOADS (MHL)
Movement is part of the human body's. Suitable types of movements, load and rest
are for maintaining body functions needed. Result of excessive, prolonged or
monotonic loading may occur musculoskeletal system - illness or injury of muscles,
tendons, joints and spine. This problem is particularly significant in relation to the
work of loads during handling. When the action will be necessary to be aware of the
risk. There are generally defined general principles of work loads [1]:
• before starting work to assess and evaluate the health and safety conditions of
the type of work,
• design work so that it is suitable for all,
• provide adequate training and staff training on how to move loads,
• provide workers with the necessary data and information on the weight and
centre of gravity of the load.
88
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
For the purpose of safety rules were drawn up in 1989, Directive 90/269/EEC manual handling of loads of 29 May 1990 on the minimum health and safety
requirements for the manual handling of loads where there is a risk of back injury
Particularly it workers (fourth individual Directive within the meaning of Article 16
(1) of Directive 89/391/EEC) [2].
In Slovakia, the rules of safe handling summarized in the Government Ordinance no.
281/2006 Coll. on the minimum health and safety requirements for the manual
handling of loads [3] which provides, inter alia MHL as any movement or
supporting the load, including humans and animals with one or multiple employees,
its lifting, supporting, storing, pushing, pulling or other moving, which, because of
the load characteristics or unfavorable ergonomic factors pose a risk to health,
particularly the spine employees. Government Ordinance no. 281/2006 Coll.
contains information relating to health and safety at MHL. "Manual handling of
loads" means any activity that involves movement, carrying or supporting a load by
one or more workers. [1,2,3] In the case of manual handling is necessary, the
employer is required [1,2,3]:
Assess the risk
Take corrective measures to reduce the risk
Supply a workplace with risk reduction
To inform and train employees on safe work practices.
Aim of producing minimum safety requirements when working with loads is:
• improve awareness employers and employees about the risks associated with
manual handling of loads and the appropriate precautions
• promote changes in relation to the existing risks associated with manual
handling of loads, by tackling the problem at source
• aware of the risks associated with manual handling of loads
• implement change the way work is planned, organized and performed
• eliminate manual handling of loads
• perform such work in a safe manner for the health of the employee in
accordance with ergonomic requirements.
Important issues that need to be addressed: [6]
For the purpose of safe working loads should be monitored "Risk Factors at work
with weights":
Property burden (Weight, size, shape, content, consistency, grasping method,
stability and position location method ...)
Work environment (Quite of free space, flooring, lighting, temperature, humidity,
ventilation ...)
Physical exercise (The excess, rotate the torso, the likelihood of unexpected
movement of the load, unstable or Non-physiological position, the center of
gravity of the body and load ...)
Worked (Frequent and long stress, inadequate rest, long distance, forced the pace
...)
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
89
Risks associated with manual handling of loads
The manipulation of heavy or unwieldy loads and mechanical aids increases the risk
of harm.
It is necessary to identify the hazards associated with those activities and evaluate
the risk associated with manual handling of loads. Awareness of these risks is a
prerequisite for adequate attitudes, behaviors and actions. [5]
Evaluation of occupational risk should identify hazards and lead to the development
and implementation of preventive measures. Appropriate and proportionate security
risk assessment can significantly minimize health risks and lead to a decrease in the
number of accidents and long-term negative health effects among workers.
Periodic risk assessment should ensure continuous improvement of working
conditions. Since risk assessment is a key element of health and safety, employees,
employers and competent personnel should be involved in this process. [4, 5]
One possibility is the application of risk assessment checklist. Within the EU
employs various checlists. How to use a checklist [6]:
A check list can help identify hazards and potential prevention measures and
used in the right way, forms part of a risk assessment.
This checklist not intended to cover all the risks of every workplace but to
help you put the method in to practice.
A checklist is only a first step in carrying out a risk assessment
.Further information may be needed to assess more complex risks and in
some circumstances you may need an expert‘s help.
For a checklist to be effective, you should adapt it to your particular sector
or workplace. Some extra items may need to be covered.
A key element in the risk assessment process is the identification of hazards. Result
is determination of risk factors which can cause disease of muscular-skeletal system.
FIG. 1 lists some examples of risk factors, which can be exposure on workers in the
construction industry. These factors are grouped according to their specifications. [5]
A)
B)
C)
D)
Figure 1: Risk factors related to the way of performing work [5]
A) Bending forward, B) Turn to the side during forward bending, C) Holding the
load over a shoulder joint and simultaneous bending backwards, D) Kneeling or
squatting (with rounding back).
Simple form checklist offers [6, 7, 8, 9, 10] (Table 1)
90
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
By EU-OHSA [6] is prepared Checklist for the prevention of manual handling risks.
Do uncontrolled hazards related to MHL that can affect workers‘ health and safety
exist at the workplace? Answering YES to the following questions indicates a need
for improvements to be made in the workplace [6 or 10].
Table 1: Example of Manual Handling Checklist [7].
Item
1. Have you identified all
manual handling tasks that
may be a risk to health &
safety?
2. Have you assessed the
risks from the manual
handling tasks identified
in 1 above? (Risk
assessment is included in
this topic)
3. Have you taken steps to
control the risk associated
with the hazards identified
in 1 above? Ensure
manual handling controls
are in place – use of
mechanical aids (cranes,
trolleys, forklifts) should
be considered as first
priority
4. Have workers been
trained in correct manual
handling techniques?
5. Is there adequate
supervision for staff
performing manual
handling tasks?
Yes No
Required Action
Person
Responsible
Completion
Date
List potential manual
handling risks – those
that could be a risk.
Both Vic and NSW
have Codes of
Practice that can assist
with manual handling
Use the manual
handling risk
assessment tool
included in this topic –
Risk assessment tool
is from the Victorian
Compliance Code 2000
Consult with staff to
determine the most
suitable control
methods. Use the
hierarchy of controls to
set priorities
Workers should be
trained
Ensure workers are
using correct manual
handling aids and
techniques
Negative consequences caused by appropriate work loads
Work performed in relation to manual handling of loads such as lifting, pulling or
pushing, can result in painful damage to the structure of the spine, which are
responsible for the following factors:
Human factor - eg. age, gender, physical fitness,
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
91
Factors relating to the physical demands of work of the employee - eg.
frequency or repetition of activities lifting, carrying, and the like, static
manipulation
Organizational factors - eg. management system works, collectively lifting.
The risk factors for work loads can be summarized as follows:
Properties load (weight, shape, bulkiness, stability, compactness,
consistency, gripping options load, for example. Difficult to grasp)
Process handling (location and path of movement of the load, rotational
movement of the torso)
Working Environment (barriers, limited space, inadequate visual conditions,
lack of view, uneven, sloping, slippery, outliers lighting, temperature,
humidity and air flow)
The organization of work (lifting frequency, insufficient bodily rest, the
high pace of work)
Manifestation of the negative consequences is the physical exhaustion due to the
following work activities:
Severe dynamic muscle work - increased heart rate (over 110) accompanied
by breathless - for example, firefighters and soldiers.
Static work - the working position - overhead work, over forwards - for
example, in the electronics industry, the repair and maintenance activities.
Recurring work - their effects on humans resembles static. It is associated
with a high degree of repeatability, extreme positions limb muscle strength
and application.
Preventive measures be implemented in two options namely "Elimination of the
risk" and "Risk Reduction"
Prevention "Elimination of the risk" consists of the following steps [1, 4, 5, 12]:
• Avoid risks causing these diseases
• Evaluate the risks which can not be avoided
• Tackle the risks at source
• Adapt work to the individual
• Adapt to changing technology
• Replace dangerous with safe or less dangerous
• Develop an integral prevention policy, which takes into account the total load on
the body
• Prefer collective protective measures priority over individual protective measures
Prevention "Risk Reduction"
Since some manual handling activities are necessary, it is necessary to address the
issue of maximum risk reduction. Selected forms of reduction are based on technical
measures or based on the organization of educational measures to reduce the risk of
injury.
To technical measures should be included in the conditions of use of conveyor belts,
conveyors, elevators, hydraulic equipment, etc.. [5]
Organizational measures may include change in working methods or sequence,
ordering goods in more handy packaging optimal rest periods at work. [5]
92
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
For educational and other measures is evaluated "Managing residual risk", such as.
Informing employees and employee representatives on ways proper handling of
loads and the risk to health arising from the improper handling of the load or the
training of staff on how safe handling of loads to ensure their protection. [6, 12, 13]
Prevention by [11] reduced the risk of injury by following these guidelines:
 Use the following safe lifting techniques:
 Use your hands and not just your fingers to get a good grip on the load
 Place your feet shoulder width apart for good balance
 Bend at your knees and not at your waist to maintain your centre of balance and
to utilise the strong leg muscles to do the lifting
 Try to keep the load between your knees and shoulders
 Use smooth, gradual motions
 Avoid twisting your back: pivot with your feet instead of twisting your back
 Avoid performing the same lifting task repeatedly over a long period of time.
 Take micro-breaks, stretch, vary the load (light and heavy) and vary the task
(alternate activities) to use different muscles.
 Before purchasing, consider the weight of new equipment, how it will be used
and consult workers who will be using the equipment.
 Install self-cleaning units for deep fryers or outsource the cleaning.
 Install a rubbish chute system that links the kitchen to an outside bin.
 Avoid awkward work postures such as bending, reaching, and twisting.
 Where possible, avoid lifting and carrying heavy or awkward objects. Use
mechanical aids such as trolleys, forklifts, hoists and carts where possible.
 Use lever and wheel trolleys to unload goods from vehicles (wheels should be
kept free running).
 Ensure rubbish bins and buckets for cleaning can be wheeled.
 Reduce the size and capacity of pots and pans or split loads.
 Use trolleys for crockery and utensils when setting up tables.
 Buy lighter loads and smaller quantities from suppliers.
 Arrange for deliveries to be unloaded directly or as close as possible to where
they are needed.
 Use forklifts or pallet jacks to unload deliveries.
 Ensure that suppliers restock the fridges on an as needed basis.
 Provide ample shelving. Ideally, no shelves should be above shoulder level but if
they are, avoid storing heavy items above shoulder level.
 Organize storage areas by weight. Store heavy and frequently used items at waist
height, approximately 800mm from the ground to minimalism lifting.
 Ensure enough workers are roistered on per shift to allow adequate job rotation,
rest breaks and variety of tasks to reduce repetition.
 Ensure workers have comfortable seating for rest and meal breaks.
 Provide fixed rubber flooring in areas where workers are required to stand for
long periods.
 Stack items so they are stable enough not to tip over.
 Lift smaller loads by planning and adjusting weight distribution ahead of time.
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
93
 Use equipment such as platform ladders or safety steps to reach items on higher
shelves.
 Keep the floors of cold storage areas free of ice build-up.
 If an item is too heavy, ask for help from others.
SURVEY ABOUT WORK AT MHL
The survey was aimed at bringing basic reports on whether that activity performed,
how often are faced with the manual handling of loads. The next item was to
investigate the availability of information on loads.
The questionnaire aimed at assessing the impact of physical factors, contained 23
questions, two of which related to manual handling and was filled with 138
respondents. Said the sample represented 23% of the base set, which represented
employees of public educational institutions. Greater numbers of respondents were
male (63.64%). Largest age group of respondents who completed the questionnaire
was the age of 31-40 years (61.82%).
The guide about work loads [14, 15], attention was focused on test questions related
to load factors, in our case, the opinion poll before the administrative department
about their work load to the manual handling of loads. It is clear that in all cases was
confirmed the view that the activity is a common daily work activities where the
employee in most cases (86%) do not feel any extra load. That argument is logical,
since it is a non-productive work, with limited warehousing and laboratory space.
CONCLUSION
Finally, it must be stated:
- Manual handling of loads is a normal business activity (also in administrative,
non-industrial sectors)
- Manual handling of loads is an activity where you need to assess the risk of an
excessive burden on the employee
- For the operation are proposed methods of risk assessment
- For the operation of the proposed action, there are ways to work with loads.
Work was financial support for projects Grant Agency VEGA 1/0345/12.
REFERENCES
[1]
[2]
[3]
Lighten - Lighten the load! No guide. 1 The campaign for MHL. European
inspection and communication campaign SLIC: Manual Handling of Loads in
Europe in the transport and healthcare. 2007. Národný inšpektorát práce
(National Labour Inspectorate). [cit. 2014-04-04].
Directive 90/269/EEC - manual handling of loads of 29 May 1990 on the
minimum health and safety requirements for the manual handling of loads
where there is a risk particularly of back injury to workers (fourth individual
Directive within the meaning of Article 16 (1) of Directive 89/391/EEC)
Government Regulation No. 3. 281/2006 Coll. on the minimum health and
safety requirements for the manual handling of loads.
94
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
[10]
[11]
[12]
[13]
[14]
[15]
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
Council Directive 89/391/EEC of 12 June 1989 on the introduction of
measures to encourage improvements in the safety and health of workers at
work
[cit.
2014-04-04].
Dostupné
na
interne:
http://eurlex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=CELEX:31989L0391:en:HTM
L
Directive 90/269/EEC - manual handling of loads of 29 May 1990 on the
minimum health and safety requirements for the manual handling of loads
where there is a risk particularly of back injury to workers (fourth individual
Directive within the meaning of Article 16 (1) of Directive 89/391/EEC). [cit.
2014-04-04]. Dostupné na interne:
https://osha.europa.eu/en/legislation/directives/provisions-on-workloadergonomical-and-psychosocial-risks/osh-directives/6
Checklist for the prevention of manual handling risks
https://osha.europa.eu/en/publications/e-facts/efact44
www.worksafe.vic.gov.au
Manual handling inspections. Checklist for safety representatives. Health and
Safety Executive [cit. 2014-04-04]. Dostupné na interne:
http://www.qub.ac.uk/safetyreps/sr_webpages/safety_downloads/manualhandling_checklist.pdf
MANUAL HANDLING RISK ASSESSMENT (Adapted from the Worksafe
Australia & WorkCover NSW Manual Handling Risk Assessment Checklist) .
University of Wollongong. [cit. 2014-04-04]. Dostupné na interne:
http:[email protected][email protected]/documents/doc/uo
w017040.pdf
http://www.worksafe.act.gov.au/page/view/1221
Manual Handling. Work Safe Act. [cit. 2014-04-04]. Dostupné na interne:
http://www.worksafe.act.gov.au/page/view/1221
Hazards and risks associated with manual handling of loads in the workplace.
FACTS 73/SK. ISSN 1725 to 7085.
Safe working in manual handling and multiple activities which may cause
damage to the musculoskeletal system. Publication 14 National Labour
Inspectorate, Masaryk 10, 040 01 Kosice, 2007. ISBN: 978-80-968834-9-3.
Lighten the Load Information for employees and employers in the
construction sector. European inspection and communication campaign to
handle loads 2008th National Labour Inspectorate. [cit. 2014-04-04].
Tureková, I., Tomková, V., Bagalová, T. 2014. Rated load of employees in
manual handling. Health and Safety Works. Ostrava : VŠB-TU Ostrava, 2014.
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
95
НОВИ ПРИСТУП ПРОЦЕНЕ РИЗИКУ ПРИ РАДУ СА
РАЧУНАРИМА
Бела Алфаши
Институт за заштиту радне и животне средине доо Суботица
[email protected]
Резиме На основу претходних норматива, упутства и праксе у процени ризика
канцеларијски послови – и рад са рачунаром – углавном су процењени са
прихватљивим ризиком. Као превентивне мере углавном су предложени одмори у току
рада, виша пажња околини и избегавање конфликтних ситуација и непотребне
препирке са странкама. Рад приказује све оне недостатке погледу безбедности и
здравља на раду, који могу бити узроци најчешћих здравствених проблема
запослених који раде седећи канцеларијски посао уз коришћење рачунара. Приказани
су неодговарајући поступци коришћењем рачунарске опреме са последицама до којих
долази у непримереним условима канцеларијског рада у седећем положају. Исто тако
приказане су и оне последице на здравље запослених које данашњи систем
здравствене заштите не препознаје. Уочене су и описане могућности превенције
односно превазилажења овако насталих здравствених проблема.
Кључне речи: рачунарска опрема, услови рада, здравствени проблеми, превенција,
превазилажење
A NEW APPROACH TO RISK ASSESSMENT FOR WORKING
ON COMPUTERS
Bela Alfasi
Institute for the Protection and Working Environment Subotica
[email protected]
Abstract Based on previous observations, the instructions and practice regarding the risk
assessment of office jobs – and computer use – were mainly estimated as acceptable. The
preventive measures proposed were breaks during work, longer pauses and avoidance of
unpleasant and unnecessary arguments with clients and costumers. This paper presents all
deficiencies regarding health and work safety that are causes of the most common health
problems among employees who mostly do sedentary jobs in the office using computers. The
inadequate methods of using the computer equipment are presented along with the
consequences that occur from inaproppriate working conditions of the offices where the
workers are doing their jobs in a sitting position. Also shown are the effects on the
employees‘ health that are not recognized by today‘s health care system. The possibilities of
preventing and overcoming these health risks are also presented and demonstrated.
Keywords: computer equipment, working conditions, health issues, prevention, overcoming
УВОД
На основу расположиве литературе и примера из праксе у раду су
приказани прописи који одређују минималне захтеве које је потребно
испунити у циљу обезбеђивања примене превентивних мера при коришћењу
рачунара. Међутим, услед немогућности обезбеђења квалитетних услова за
96
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
имплементацију рачунарске опреме, пракса показује да се најчешће не
поштују сви прописани критеријуми за имплементацију. У раду су наведени
најчешћи проблеми који се јављају код запослених. Такође, описан је и узрок
настанка појединих здравствених потешкоћа. У кратким цртама описан је
појединачно најчешћи узрок здравствених проблема, последице дуготрајног
коришћења рачунарске опреме и могућности ублажавања насталих промена.
Дат је приоритет превентивним мерама за спречавање здравствених проблема
насталих услед дуготрајног коришћења рачунарске опреме. У раду су наведена
искуства која се примењују у другим земљама у превентивним активностима.
Такође, услед интезивног рада за рачунаром постоји велика вероватноћа
настанка одређених болести, с тим да исте наше здравство не препознаје као
професионалну болест.
ПРОПИСИ У ОБЛАСТИ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ
Област безбедности и здравља на раду уређена је Законом о
безбедности и здрављу на раду (―Службени гласник РС‖, бр. 101/2005) према
чијим одредбама је послодавац дужан да донесе посебан акт о процени ризика
за сва радна места у радној околини и да утврди начин и мере за њихово
отклањање, те да га измени у случају појаве сваке нове опасности и промене
нивоа ризика у процесу рада. Овај акт о процени ризика заснива се на
утврђивању могућих врста опасности и штетности на радном месту у радној
околини, на основу којих се врши процена ризика од настанка повреда и
оштећења здравља запосленог. Начин и поступак процене ризика на радном
месту и у радној околини прописан је Правилником о начину и поступку
процене ризика на радном месту и у радној околини (―Службени гласник РС‖,
бр. 72/2006). Правни основ за процену ризика поред ова два основна прописа
јесу и друга подзаконска акта (правилници) којима су обухваћене мере и
поступци заштите на раду у погледу опреме за рад, буке, услова рада и
штетних утицаја радне околине као и материјала који се користе у раду, лична
заштитна средства и поступци рада и друго. Радна места на којим се користи
рачунарска опрема регулисао је Правилник о превентивним мерама за
безбедан и здрав рад при коришћењу опреме за рад са екраном . Запослени, у
смислу овог правилника, јесте запослени који у оквиру послова које обавља
користи опрему за рад са екраном најмање четири сата дневно.
Заштита на раду у земљама Европске Уније први пут је уређена
Директивом 89/391 ЕЕЦ која је прихваћена 1989. године с циљем побољшања
заштите и здравља радника на радном месту. Директивом је донешен оквир
мера чији је циљ унапређење сигурности рада. Директива је први пут донела
низ иновација у односу на дотадашње прописе:
1. Термин "радна околина" усклађен је с дефиницијом донешеном на 155.
Конвенцији Међународне организације рада и дефинише модерни
приступ узимајући у обзир и техничку сигурност и спречавање озледа
на раду и професионалних болести;
2. Циљ Директиве је осигурати једнаки ниво заштите свим радницима
(изузетак су припадници појединих јавних и војних служби)
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
97
3. Директива обавезује послодавца на примену превентивних мера како
би се повећала сигурност и заштита здравља запослених на радном
месту
4. Директива као главни елемент уводи принцип процене и анализе
ризика на радном месту и дефинише елементе таквог елабората, нпр.
идентификацију ризика, учествовање запослених, предлог мера чији је
циљ уклањање ризика на месту њиховог настанка, документацију и
периодичну ревалуацију ризика на радном месту
5. Земље чланице требале су до 1992. године имплементирати ову
Директиву у своје законодавство.
Заштита на раду код рада на рачунару посебно је подручје заштите на
раду. За свако радно место с рачунаром потребно је провести оптимизацију
радног места како би се смањиле опасности од развоја професионалних
болести, а то су оштећења вида, проблеми с горњим делом кичме, оштећења
живаца услед свакодневних понављања истих радњи (синдром карпалног
тунела). Највећа опасност која се јавља код рада на рачунару је опасност од
неправилног положаја тела. Обављање послова у седећем положају тела не
представља само по себи неправилнии положај тела при раду. Међутим
дуготрајно обављање послова испред радне површине рачунара (енг. Desktop),
ако радно место и опрема нису правилно обликовани, односно, ако се
запослени не придржавају одређених правила, а нарочито ако руководиоци
нису упознати с тим опасностима, може довести до нарушавања здравља
запослених. То се нарочито догађа услед повећаних напрезања коштано
мишићног система (стално понављајући покрети) и повећаног напрезања вида.
Смерница Већа Европске заједнице 90/270/ЕЕЦ поставља минималне
здравствене и сигурносне захтеве за рад са радним станицама.
Захтеви се односе на следеће:
послодавци су обавезни обавити анализу радне станице у вези ризика
за вид запослених, могућих органских сметњи и ризика од стреса,
радне станице морају да се ускладе са минималним захтевима према
Анексу Смернице, које мора да испуњава рачунарска опрема и радна
околина,
радници морају бити обавештени о свим аспектима сигурности и
здравља који се односе на њихове радне станице, односно,
оспособљени за кориштење истих,
послодавац мора осигурати периодични одмор радника при раду с
рачунарском опремом и
радници имају право на преглед очију и вида, односно, по потреби
право на корективна средства вида.
Према нормативима који регулишу безбедност и здравље запослених
при раду с рачунаром прописана су следећа правила у погледу основне
рачунарске опреме и услова рада.
98
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
Радна површина
Текст на радној површини мора бити добро дефинисан и јасно
обликован. Слика на радној површини мора бити стабилна, без било којег
облика нестабилности. Радна површина се мора осигурати од могућности
рефлектирајућег одблеска или других рефлексија које могу узроковати
непријатност кориснику и изазивати замор очију. Удаљеност радне површине
од очију корисника мора бити минимално 50 цм. Радна површина се подешава
тако да је горњи руб радне површине у висини с очима корисника или
максимално 20 степени испод те равни. Важна је и могућност подешавања
радне површине по висини што је лако изведиво осигуравањем држача за
радну површину.
Тастатура
Тастатура треба да буде накривљена и одвојена од радне површине
тако да омогући раднику угодан радни положај избегавајући замор руку.
Средња висина тастатуре мора бити 3 цм, а доњи руб не сме прелазити 1,5 цм
висине. Ако прелази наведених 1,5 цм тада је потребно осигурати продужетак
за тастатуру који служи као ослонац за шаку. Простор испред тастатуре треба
бити довољно за наслон руку. Тастатура мора бити померљива како би се
могла помицати слободно по површини и како би се њен положај могао
прилагодити запосленом. Мора се сместити тако да испред ње буде минимално
10 цм за смештај (ослонац) руку. Површина тастатуре треба да буде изведена
без сјаја како би се избегло рефлектирајуће блештање, а симболи на тастерима
изведени у одговарајућем контрасту и довољно читљиви.
Радни сто или радна површина
Радни сто или радна површина треба бити довољно велика како би се
на њу могли слободно поставити тастатура и монитор с довољно места за
руковање мишем, односно, од материјала који није рефлексиван како не би
стварала одсјај. Мора бити израђен од материјала који на додир није хладан.
Држач докумената треба бити стабилан и подесив те постављен тако да смањи
потребу за неугодним покретима главе и очију. Испод стола мора бити
довољно простора за слободно седење. Ако је могуће пожељно је да буде
радни сто, односно радна површина подесива по висини.
Радна столица
Радна столица треба да буде стабилна и треба омогућити запосленом
слободно кретање, односно, угодан положај. Седиште треба да буде подесиво
по висини, наслон седишта такође, подесив по висини и ширини као и на
нагиб. Сваком раднику који то жели потребно је осигурати ослонац за ноге.
Ослонац за ноге мора му осигурати угодан положај стопала и нагиб ногу,
односно, не смије бити клизаве површине.
Осветљење
Расветом треба да буде осигурана задовољавајућа осветљеност и
примерен контраст између радне површине и позадине, узимајући у обзир
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
99
врсту рада и захтеве запослених у вези с видом. Редови осветљења на плафону
морају бити паралелни са смером гледања запосленог на радном месту. Радна
површина мора бити намештена и нагнута тако да не долази до одсјаја
светлости на радној површини. Осветљења у радној просторији морају имати
такве светлосне техничке карактеристике да не узрокују одсјај на радној
површини. Пројектовањем радне просторије и размештајем монитора треба
спречити могуће одсјаје и рефлексије на радну површину.
Блештање
Радно место мора бити тако обликовано и постављено да извори
светлости, прозори и друге светле површине не узрокују непосредни одблесак
на радној површини. Прозори морају имати одговарајуће завесе за спречавање
улаза сунчеве светлости на радно место (или у простор тако, да не ометају
рад). Радна површина не смје бити окренута према извору или од извора
светла (у противном су потребне посебне мере против одблеска светлости),
већ постављен под углом од 90° према прозору или другом извору светла.
Бука и микроклиматски услови
Горњи ниво буке на радном месту с рачунаром сме износити
максимално 60 db. Микроклиматски услови морају бити одговарајући за рад
без физичког напрезања: температура у распону од 20-24 °C, влажност између
40% и 60%, а брзина струјања ваздуха (ако се користи клима уређај)
максимално 0,2 m/s. У време топлих раздобља разлика између спољне
температуре и температуре у радној просторији мора бити највише 7°C.
Зрачење
Сва зрачења, осим видљивог дела електромагнетског спектра, потребно
је смањити на занемариви ниво.
УТИЦАЈ РАЧУНАРСКЕ ОПРЕМЕ НА ЗДРАВЉЕ ЗАПОСЛЕНИХ
Данашњи послови не могу се замислити без примене рачунара, при
чему смо приморани седети у истом положају највећи део радног времена.
Дуготрајан рад за рачунаром умањује људску покретљивост услед чега, због
континуираног седења и непознавања правила безбњдности и здравља на раду
при раду с рачунаром, долази до угрожавања здравља корисника рачунарске
опреме. У највећем делу долази до проблема са горњим делом кичме,
погоршање вида, оштећења живаца услед сталног понављања једних те истих
покрета. (сидром карпалног тунела)
Проблеми који се јављају су најчешће следећи:
Током протеклих 30-так година током којих је рад за рачунаром постао
уобичајен, забринутост за различите врсте проблема и ризике је разматрана и
привукла је приличну пажњу. Поред проблема везаних за врат, рамена и горње
екстремитете, проблеме са очима и различитих проблема везаних за стрес,
пажња је усмерена и на проблеме са кожом, преосетљивост на електрицитет,
компликације у трудноћи и рак.
100
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
Преосетљивост на електрицитет
Стања која се повремено помињу као ―преосетљивост на електрицитет‖
које укључује и проблеме са кожом, главобољом, умором, вртоглавицом и
осећајем трњења су најчешће ограниченог трајања, а они који су их описали су
ова стања повезали са радом за рачунаром. У неким случајевима су ова стања
постала дуготрајнија и била су такође везана и за утицај друге електро опреме
или других извора осветљења. Ова врста проблема се доводи у везу и са
стресом и забринутошћу на послу, а предпостављени лош додатни утицај може
да има и топао и сув ваздух у радној просторији који се нпр. појављује поред
старијих ЦРТ екрана. Ипак ова преосетљивост на електрицитет и проблеми са
кожом се ретко пријављују. Одређена истраживања и тестови нису потврдили
директну повезаност рада рачунара са проблемом пресетљивости на
електрицитет, али је уочена повезаност између треперења флуоресцентих цеви
за осветљавање радног простора и треперења старијих рачунарских екрана са
овим проблемом, што је дефинисано као преосетљивост на електрицитет.
Уопштено, стиче се утисак да се смањује број особа код којих се јавља
наведени проблем, обзиром на знатно унапређење технологије израде
флуоресцентих цеви за осветљавање радног простора и рачунарских екрана.
Такође, новији равни екрани који су све више у употреби, производе мање
топлоте и не стварају поље статичког електрицитета.
Компликације у трудноћи
Постоји одређена забринутост везано за компликације у трудноћи које
су резултат рада за рачунаром. Међутим, није потрврђена директна повезаност
између рада за рачунаром самог по себи са дефектима новорођенчади или
другим копликацијама. С друге стране доказано је да стрес и забринутост
негативно утичу на ток трудноће. Због овога је веома важно да женама у
трудноћи буде пружена посебна пажња и помоћ. Према статистичким
подацима највећи број особа које непрестано раде с рачунаром пати од
проблема с горњим делом кичме, проблема с видом,односно, проблема са
стресом и осталим психофизичким напорима.
НАЧИН ПРЕПОЗНАВАЊА ЗДРАВСТВЕНИХ ПРОБЛЕМА
Осветљење
Замућен поглед, вртоглавица, иритација очију, замор и печење очних
капака. ЦВС је посебан очни поремећај који ствара неугодности код вида те
напослетку придоноси његову погоршању. Симптоми ЦВС-а (енг. Цомпутер
Висион Сyндроме) су: слабљење фокуса, главобоља, дупли или замагљен вид,
брзо умарање при читању, болови и црвенило у очима, болови у врату и
раменима. Већина корисника рачунара почне осећати неке од симптома након
четри сата рада за рачунаром, а готово сви имају неке сметње уколико
непрестано раде шест сати испред монитора.
Загађење ваздуха
Главобоља, иритација грла и очију, алергија и гљивична обољења.
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
101
Статички електрицитет
На жалост, утицај ових честица су типично негативно (-)
наелектрисани лице, очи и бронхијални систем корисника (кијање, главобоља,
црвенило очију, алергијска стања). Познато је да се електростатичке силе могу
користити за таложење честица прашине из ваздуха и пример овог ефекта
таложења се може наћи у скоро сваком домаћинству. ТВ апарати генеришу
високи напон који ствара електрично поље између ТВ апарата и околних
површина.
Мањак свежег ваздуха - Поспаност и деконцентрација.
Влажност/температура
Главобоља, иритација очију и грла, обамрласт и малаксалост. Сув
ваздух доводи до прехладе, грлобоље, сушења слузокоже, испуцалости коже
на рукама и жеђ. Влажан ваздух изазива ширење различитих облика болести,
најчешће плућне. Велика
разлика у температури између просторија
представља за наш организам шок. Промаја често изазива здравствене
проблеме са слухом, видом, прехладу, укоченост рамена и вратног дела кичме.
Бука - Главобоља и деконцентрација.
Седење
Слаба циркулација, крива кичма, трнци у рукама-посебно мали и
домали прст, отказивање функције зглобова и грчење у ногама.
МОГУЋНОСТ СПРЕЧАВАЊА ЗДРАВСТВЕНИХ ПРОБЛЕМА
Спречавање здравствених проблема постиже се превентивним радњама
- набавком ергономског намештаја и одговарајуће опреме, односно, редовним
прегледом вида, а посебно предузимањем мера које су прописане
Правилником о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при коришћењу
опреме за рад са екраном („Сл.гласник РС― , бр. 106/2009 ).
Екран
 Карактери на екрану морају да буду добро дефинисани, јасно уобличени,
одговарајуће величине и са одговарајућим размацима између карактера и
редова.
 Слика на екрану мора да буде стабилна, без треперења или других
облика нестабилности.
 Светлосна јачина карактера и/или контраст између карактера и позадине
морају да буду лако подесиви од стране запосленог и прилагодљиви
условима радне околине.
 Екран мора да буде подесив у хоризонталној и вертикалним равнима у
складу са потребама запосленог.
 Посебно постоље за екран или подесиви сто морају да буду обезбеђени.
 На екрану не сме да буде одблеска или рефлексије који могу да буду
непријатни за запосленог.
102
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
Тастатура
 Тастатура мора да буде са подесивим нагибом и одвојена од екрана тако
да запослени може да заузме удобан радни положај који ће спречити
појаву замора у рукама.
 Испред тастатуре мора да постоји довољно простора за ослонац шака и
руку запосленог.
 Тастатура мора да има мат површину да не би изазвала одблесак
светлости.
 Распоред и карактеристике тастера треба да буду такви да олакшају
употребу тастатуре.
 Симболи на тастерима морају да имају одговарајући контраст у односу
на тастере и да су читљиви из предвиђеног положаја за рад.
Радни сто или радна површина
 Радни сто или радна површина морају да имају довољно велику
површину која неће изазивати одблесак и да омогућавају флексибилан
распоред екрана, тастатуре, докумената и пратеће опреме.
 Држач докумената мора да буде стабилан, подесив и постављен на начин
који ће неопходне покрете главе и очију свести на минимум.
 За запосленог мора да буде обезбеђено довољно слободног простора
тако да може да заузме удобан положај при раду.
Радна столица
 Радна столица мора да буде стабилна и да омогућава запосленом
слободу покрета и удобан положај.
 Висина седишта мора да буде подесива.
 Наслон мора да буде подесив у погледу висине и нагиба.
 Ослонац за стопала мора да буде обезбеђен запосленима који желе да га
користе.
Радна околина
 Слободан простор за запослене
 На радном месту мора да буде обезбеђен прописан слободан простор за
запослене тако да им је омогућена промена положаја и слобода покрета.
Осветљење радних просторија
 Природно и/или вештачко осветљење морају да обезбеде адекватну
осветљеност и контраст између екрана и околине узимајући у обзир
врсту послова и потребе запослених.
 Уређење радног места и избор вештачког осветљења мора да буде
изведено на начин којим се спречава настанак одблеска или рефлексије.
Рефлексија и одблесак
 Радна места морају да буду уређена на такав начин да извори природне
светлости (прозори или отвори), провидни или прозрачни зидови и
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
103
опрема и зидови светлих боја не стварају директни одблесак и
рефлексију на екрану.
 Прозори морају да буду опремљени одговарајућим системом подесиве
заштите којим се може смањити природно осветљење на радном месту.
Бука, зрачења и микроклима
 На радном месту морају да буду обезбеђени прописани услови радне
околине у погледу буке зрачења и микроклиме.
 Опрема за рад са екраном не сме да буде извор буке која ће ометати
разговор или извор топлотног зрачења које би било непријатно за
запослене.
Поред набројаних мера у циљу смањења негативних утицаја код рада на
рачунару препоручује се и придржавање следећих савета:
Монитор
Идеално је да горњи руб монитора буде у висини очију. Подесити
висину монитора, стола и столице како би се ово постигло. Такође, ако постоји
потреба, континуираног преписивања докумената, треба поставити сталак
поред монитора како би документ који се преписује био на истој висини као и
монитор. Слика 1.
Усправно седење
Потребно је седети усправно на столици и подесити наслон столице у
удобан положај. Такође, рукохват треба да се може померити лево/десно.
Лумбални наслон столице треба да буде прилагођен потребама кичменог стуба
запосленог. Седење треба да је усправно, да леђа додирујте наслон, а врат и
рамена опустити и покушати што дуже остати у оваквом правилном положају.
Такође, треба пазити да висина столице омогућава да су стопала цела на поду,
а колена савијена под углом од деведесет степени или већим како би се
омогућила нормална циркулација у потколеници. Ако стопала не додирују под
потребно је спустити столицу или обезбедити ослонац за ноге испод стола.
Такође, седиште столице требало би да буде паралелно с подом. Слика 1 и 2.
Слика 1: Правилно седење Слика 2: Правилно стајање Слика 3: Положај руку
104
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
Прилагодити сто
Висину стола прилагодити да ноге стану испод њега, док су стопала
чврсто на тлу или на ослонцу за ноге. Руке поставити са стране, а лактове
савити под деведесет степени. Руке треба да буду испред с длановима према
доле. У идеалним условима сто би требао бити око два и по цантиметра испод
дланова. Ово омогућује да се зглоб шаке не савија током рада превише према
горе. Тастатура треба да је на равној плочи стола, а миш поред ње како се не
би морало далеко посезати за њим. Слика 3.
Прилагодити монитор
Монитор треба да буде удаљен за дужину руке, око 50 cm., зависно од
могућности да се јасно види садржај на истом. а пажњу треба обратити на
висину монитора. Сл. 2.
А) висина столице подешена тако да су ноге на поду,
Б) наслони за руке подешени тако да се подлактица може положити на исте,
Ц) висину стола подесити тако да подлактице и зглоб шаке лежи на њему
(најчешће је иста висина и код Б),
Д) удаљеност од екрана треба да буде 60-80 цм.,
Е) удаљеност од тастатуре треба да буде 10-15 цм.,
Ф) размак рукохвата подесити тако да се подлактице могу положити на исте,
Г) угао гледања треба да буде између 20-30 степени према доле и
Л) плафонско осветљење поставити изнад предње ивице стола.
Одмарање и разгибавање
Препоручује се да на сваки сат времена буде одвојено најмање пет
минута за одмарање и вежбе истезања. Такође, потребно је одморити и очи на
начин да се поглед усмери на неку удаљену тачку и не помера двадесетак
секунди.
ЗДРАВСТВЕНЕ УСТАНОВЕ И ЗДРАВСТВЕНИ ПРОБЛЕМИ
Брзи напредак развоја информационих технологија довео је до великог
јаза између статуса запослених корисника рачунарске опреме, њихових
здравствених проблема и здравствених установа. Здравствене установе у
неразвијеним и средње развијеним земљама нису у могућности да прате
настале болести које су проузроковане новим технологијама. У развијеним
земљама тај тренд је нешто у повољнијем положају, обзиром да су развијена
друштва признала одређене болести које су проузроковане сталним
понављањем истих покрета (коришћење тастатуре), дугим држањем тела у
истом положају (дуго седење за рачунаром), неправилно постављеним
монитором и остале опреме, неодговарајућим просторијама за рад и
неправиланим положајем тела приликом рада, услед чега настају
професионалне болести, RSI (eng. Repetitive Strain Injury).
У земљама ЕУ листа професионалних болести садржи 250 оболења, на
списку Међународне организације рада налази се њих 106, а на овој листи у
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
105
нашој земљи налази се само 56 оболења. Захваљујући оваквим прописима у
пракси послодавци готово никада не пријављују постојање професионалних
болести, следом чега ни не постоје прецизни подаци о томе колико услови
рада нарушавају здравље запослених.
Медицина рада саветују да се на рачунару без прекида не ради дуже од
два сата, а у идеалним условима не више од шест сати дневно. Ако то није
изводљиво потребно је омогућити већи број кратких пауза. Препоручује се да
се овај рад комбинује са пословима који не захтевају непрекидно коришћење
рачунара, а од посебне је важности редовна контрола зрачења рачунара и
њихово редовно одржавање. Указује се на важност редовних контрола вида и
руку, као и на правовремено обраћање здравственим установама уколико се
појаве симптоми здравствених поремећаја, како би се одмах прoписала
адекватна терапија.
Занемаривање различитих, наизглед, небитних проблема, током
времена доводи до психо-соматских поремећаја који се манифестују општим
умором, исцрпљеношћу, тромошћу, депресијом, раздражљивошћу и умањеном
способношћу за обављање радних задатака. Директан узрок стреса није само
рад испред радне површине монитора, већ су то, на основу тврдњи експерата,
садржај посла, ограничавање социјалног контакта због везаности за радну
површину монитора, потреба за многобројним понављањем радњи, дуготрајна
повећана концентрација, степен личне прилагођености коју намеће нова
технологија, тип личности, али и начин руковођења у фирми и увођења
промена у пословање.
ЗАКЉУЧАК
Заштита на раду код рада на рачунару посебно је подручје заштите на
раду. За свако радно место с рачунаром потребно је провести оптимизацију
радног места како би се смањиле опасности од развоја професионалних
болести, а то су оштећења вида, проблеми с горњим делом кичме, оштећења
живаца услед свакодневних понављања истих радњи (синдром карпалног
тунела).
Свакако и низак ниво образовне културе у познавању рада
информационих технологија за последицу има и непоштовање запослених који
на радном месту користе рачунар. Недовољна брига се води о условима рада
запослених који раде на рачунарима.
Смерница Већа Европске заједнице 90/270/ЕЕЦ поставља минималне
здравствене и сигурносне захтеве за рад са радним станицама. Захтеви се
односе на следеће:
послодавци су обавезни обавити анализу радне станице у вези ризика
за вид запослених, могућих органских сметњи и ризика од стреса,
радне станице морају да се ускладе са минималним захтевима према
Анексу Смернице, које мора да испуњава рачунарска опрема и радна
околина,
106
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
радници морају бити обавештени о свим аспектима сигурности и
здравља који се односе на њихове радне станице, односно,
оспособљени за кориштење истих,
послодавац мора осигурати периодични одмор радника при раду с
рачунарском опремом и
радници имају право на преглед очију и вида, односно, по потреби
право на корективна средства вида.
Препоручују се, да истраживања појединачних запажања и проблема у
радним условима треба континуирано вршити, јер се у највећем броју
случајева проблеми могу решити уз благовремено предузимање одговарајућих
мера
ЛИТЕРАТУРА
[1] Óránként 10 perc szünet/ Munkaadók lapja 71 sz. 2004 Budapest (10 минута
одмора сваког радног часа/ Часопис послодаваца Будимпешта 2004)
[2] A számitó gép előtt végzett munka ergonomiája Kaposvári Egyetem 2014
(Ергономија рада пред рачунаром Универзитет у Капошвару –
Мађарска)
[3] Закон обезбедности и здравља на раду / Служб.гласник РС 101/2005
[4] Правилник о превентивним прегледима за безбедан рад при
коришћењу опреме за рад са екраном /Сл. Гласник РС бр. 106/2009
[5] Директива Савета 89/391/ЕЕЦ од 12. јуна 1989 о увођењу мера за
подстицање побољшања безбедности и здравља радника на раду
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
107
ПРОЦЕНА РИЗИКА ПРИ РАДУ СA ЕКРАНИМА
Андрија Тошић
Висока пословна школа струковних студија Ваљево,
[email protected]
Резиме: Рад с екранима захтева дуготрајно седење, гледање у екран и мониторе,
куцање употребом тастатуре и држање миша. Последице на здравље због дуготрајног
неповољног положаја тела и понављања истоветних покрета не примећује се одмах.
Организам се настоји прилагодити. Одрeђене мишићне и везивне структуре истежу се
или скрате, а стална оптерећења полако троше могућности прилагођавња, па се након
дужег рада јављају први знаци преоптерећености, умор и бол који прате специфична
оштећења појединих делова тела, зависно од врсте рада, радне околине и људских
предиспозиција. Процена ризика при раду с екранима основ је успешног управљања
безбедношћу и здрављем, а уједно је и кључ за смањење последица обољења и
повреда. Ако се добро уради и у свакодневном раду примени, она може побољшати
безбедност радног места и здравља – као и општу пословну ефикасност.
Kao пример узета je процена ризика при раду с екранима која је уређена за
потребе делимичне измене и допуне Акта о процени ризика Високe пословнe школe
стуковних студија у Ваљеву, ради његовог усаглашавања са Правилником о
превентивним мерама за безбедан и здрав рад при коришћењу опреме за рад са
екраном („Сл. гласник РС―, бр. 93/2013).
Кључне речи: процена ризика при раду с екранима у школи; препознавање опаности и
штетности при раду с екранима; утврђивање начина и мера за отклањање, смањење
или спречавање ризика.
RISK ASSESSMENT AT WORK WITH SCREENS
Аndrija Tosic
Higher Education Business School of Professional studies, Valjevo
[email protected]
Abstract Working in front of screens require long-term sitting, looking at monitors, typing
and holding the mouse. Consequences of long-term sitting and working in front of screens
couldn't notice immediately. The body is trying to adjust. Specific muscle structures are
stretch and shrink, than body slowly loses the possibilities of adaptation. After a long work
the first signs of overload and pain are appear. Some parts of the body are damaged. It
depends on the type of work, working environment and human predispositions. Work risk
assessment is the basis for successful management of safety. Also it is key for reducing
effects of disease and injury. If we implement all methods in our daily work that can improve
safety and health of workplace - and overall business efficiency.
As an example, we took work risk assessment of High Business School of Vocational
Studies, Valjevo, Serbia („Сл. гласник РС―, бр. 93/2013).
Keywords: work risk assessment when working in front of school monitors, recognizing of
treated and bad influence when working in front screens, determining ways and measures to
eliminate, reduce or avoid of risk.
108
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
УВОД
У овом раду приказана je процена ризика при раду с екранима која се
односи на рад с компјутерима или рад с рачунарима која је уређена за потребе
делимичне измене и допуне Акта о процени ризика Високe пословнe школe
стуковних студија Ваљево, ради његовог усаглашавања са Правилником о
превентивним мерама за безбедан и здрав рад при коришћењу опреме за рад са
екраном („Сл. гласник РС―, бр. 93/2013). У процени ризика дати су: општи
подаци о школи; опис технолошког и радног процеса и опис средстава за рад с
екранима; снимање организације рада при раду с екранима; препознавање
опаности и штетности при раду с екранима; утврђивање начина и мера за
отклањање, смањење или спречавање ризика као и спровођење редовних
провера и допуна и измена Aкта о процени ризика. Приказаће се део Акта који
се односи на рад са екранима и пример процене ризика за једно такво радно
место.
Процена ризика при раду с екранима основ је успешног управљања
безбедношћу и здрављем, а уједно је и кључ за смањење последица (мишићни
умор, притисак на живце, упале тетива и друге промене у меким ткивима која
учествују у раду или држе тело у за рад потребном положају и јављају се у
рукама, шакама, лактовима, раменима, врату, леђима) обољења и повреда. Ако
се добро уради (што је тема овог рада) и у свакодневном раду примени, она
може побољшати безбедност радног места и здравља – као и општу пословну
ефикасност.
КАРАКТЕРИСТИКЕ РАДА С ЕКРАНИМА
Опрема за рад при раду с екранима
У школи се при раду с екранима употребљава следећа опрема (табела бр. 1):
Табела 1. Опрема која се употребљава при раду с екранима
Р. б.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
Назив опреме
Столица
Фотеља
Сто
Рачунар
Тастатура
Миш
Диск
Штампач
Скенер
Фото копир апарат
Факс
Телефон
Тонер за штампање
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
109
Обликованост радних места у Школи
За процењивање ризика је од значаја да се констатује на који начин је
ергономски обликовано радно место. Оно може да буде лоше, добро или
оптимално обликовано. Лоше обликовано радно место је оно на коме је
отежано обављање активности и које доводи до појаве замора и субјективних
тегоба код запослених. Добро обликовано радно место је оно на коме се
активности могу обављати уз мање изражен замор и субјективне тегобе.
Оптимално обликовано радно место је оно где се задаци обављају без сметњи и
које не изазива убрзану појаву замора и субјективних тегоба.
Подаци о обликованости радних места у Школи дати (приказани) су у табели
2.
Табела 2: Обликованост радних места у Школи
Р. б.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
Карактеристике
Лоше (1) Добро (2) Оптимално (3)
Приступ радном месту

Висина радне површине

Опремљеност радног места

Простор за кретање

Простор за ноге

Рукохват

Прегледност

Чистоћа

Из табеле је јасно уочљиво да у Школи при раду са екранима нема лоше
обликованих радних места.
Врсте рада у Школи
Сваки облик рада има своје карактеристике, те у односу на то
представља различито оптрећење за организам. Од посебног значаја је
статички рад, који доводи до великог оптрећења. При посматрању облика рада
процењује се учесталост појединих врста рада, било у односу на смену, било у
односу на сат рада (обавезно се мора нагласити у односу на који параметар се
обрачунава), исказује се као проценат, и то: 1. до 20% - врло ретко; 2. 20 – 40%
- повремено; 3. 40 – 60% - често; 4. 60 – 80% - претежни део радног времена; 5.
преко 80% - све радно време. Подаци о врсти рада с екранима у Школи су
приказани у табели 3.
Табела 3: Подаци о врсти рада с екранима
Р. б. Врсте рада



1.
2.
3.
4.
Умни рад

Физички рад
Статички рад
Динамички рад
Учесталост у смени – вероватноћа
<20% 20-40% 40-60% 60-80% >80%
Да Не 1
2
3
4
5
110
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
Из табеле се види да у Школи при раду са екранима доминира умни рад.
Чек листа: опрема за рад са екраном приказана је у табели бр. 4.
Табела 4: Чеклиста са питањима о опреми за рад са екраном
ПИТАЊА
ЕКРАН (МОНИТОР)
Да ли су карактери на екрану добро дефинисани, јасно
уобличени, одговарајуће величине и са одговарајућим размацима
између карактера и редова?
Да ли су слике на екрану добре, јасне и одговарајуће величине?
Да ли су слике на екрану стабилне, без треперења или других
облика нестабилности?
Да ли корисник може лако да приступи подешавању и
контрастима пре почетка рада?
Да ли екран може да се помери и премести на жељено место?
Да ли основно и локално осветљење омогућава задовољавајуће
светло и контраст између екрана и подлоге на видео пројекцији?
Да ли је растојање између екрана монитора и очију од 50 до
80цм?
Да ли је екран ослобођен од рефлексије која може да поремети
видљивост?
Да ли је кућиште рачунара одвојено од монитора? Да ли
омогућен комофорни положај тела, руку и шака?
ТАСТАТУРА
Да ли је тастатура са подесивим нагибом и одвојена од екрана
тако да запослени може да заузме удобан радни положај који ће
спречити појаву замора у рукама?
Да ли испред тастатуре постоји довољно простора за ослонац
шака и руку запосленог?
Да ли тастатура има мат површину да не би изазвала одблесак
светлости.
Да ли су распоред и карактеристике тастера такви да олакшају
употребу тастатуре.
Да ли симболи на тастерима имају одговарајући контраст у
односу на тастере и да су читљиви из предвиђеног положаја за
рад.
Да ли су тастатура и миш у близини једно другом? Да ли су они
у истом нивоу?
МИШ
Да ли је величина миша таква да миш стане удобно у руку?
Да ли брзина показивача на екрану није превелика?
Да ли су дугмад осетљива на притисак?
ДА
НЕ




































Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
111
На радном месту постоји опасност уколико сте обележили бар један одговор
који је означен са , чега приликом попуњавања ове чеклисте у одговорима
запослених на навединим радним местима није било.
Чек листа: опрема на радном месту приказана је у табели бр. 5.
Табела 5: Чеклиста са питањима о опреми на радном месту
ПИТАЊА
РАДНИ СТО ИЛИ РАДНА ПОВРШИНА
Да ли радни сто или радна површина имају довољно велику
површину која неће изазивати одблесак и да ли омогућавају
флексибилан распоред екрана, тастатуре, миша, докумената и
пратеће опреме?
Да ли висина стола омогућава покретљивост ногу и стопала?
Уколико је неопходно да ли постоји ослонац за ноге?
Да ли је за запосленог обезбеђено довољно слободног простора
тако да може да заузме удобан положај при раду?
Да ли држач докумената (страница) подесив, да ли може бити
фиксиран у положај који омогућава комфорно читање за
корисника?
Да ли најчешће коришћена опрема и други предмети на радном
столу могу да се дохвате без окретања главе и тела?
РАДНА СТОЛИЦА
Да ли постоје удобне столице које обезбеђују слободан покрет и
комфоран положај тела?
Да ли је висина столице лако подесива?
Да ли висина наслона столице подесива?
Уколико је неопходно да ли постоји ослонац за руке?
ДА НЕ




















Приликом попуњавања ове чек листе уочена је опасност непоседовања
држача докумената на свим радним местима с екраном.
Чек листа: ергономија софтвера приказана је у табели бр. 6.
Табела 6: Чеклиста са питањима о ергономији софтвера
ПИТАЊА – СОФТВЕР
Да ли софтвер омогућава извршење радних задатака?
Да ли софтвер може бити подешен за почетнички ниво?
Да ли софтвер обезбеђује помоћ на матерњем језику?
Да ли софтвер представља информације у форми
прилагођенлој кориснику?
Да ли запослени имају помоћ и стручну подршку у случају
проблема са софтвером?
ДА



НЕ







На радном месту постоји опасност уколико сте обележили бар један
одговор који је означен са , чега у одговорима запослених на навединим
радним местима није било.
112
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
Чек листа: радна околина приказана је у табели бр. 7.
Табела 7: Чеклиста са питањима о радној околини
ПИТАЊА – РАДНА ОКОЛИНА
Да ли је под одговарајуће прекривен без рупа и препрека?
Да ли је микроклима одговарајућа (температура, влажност и
проток ваздуха) у складу са националним законодавством?
Да ли је величина канцеларије одговарајућа броју запослених у
њој (у односу на национално законодавство)?
Да ли канцеларија има природно осветљење?
Да ли на прозoрима постоје застори уз помоћ којих се
елиминише светлост која смета екрану?
Да ли извори светлости, врата и прозори, намештај или зидови
праве рефлексију на екран монитора?
Да ли бука омета пажњу и вербалну комуникацију?
Да ли каблови ометају запослене у њиховом слободном кретању
и представљају опасност од спотицања?
Да ли запослени имају довољно простора за промену полжаја?
Да ли се зграда одговарајуће чисти и одржава?
Да ли је опрема за прву помоћ на располагању и да ли су
запослени обучени да је користе?
Да ли су стазе за евакуацију одговарајуће означене и да ли се
држе чистим?
ДА НЕ
 






















На радном месту постоји опасност уколико сте обележили бар један
одговор који је означен са , чега у одговорима запослених на навединим
радним местима није било.
Чек листа: организација рада приказана је у табели бр. 8.
Табела 8: Чеклиста са питањима о организацији рада
ПИТАЊА – ОРГАНИЗАЦИЈА РАДА
У случају континуираног рада испред екрана, да ли је могуће да
се узме одговарајућа пауза или да ли запослени може мењати
врсту посла?
Да ли је реална дужина рада испред екрана краћа од 6 часова
дневно?
Да ли се послови запослених мењају?
Да ли запослени могу да контролишу редослед по којем
обављају своје послове?
Да ли су запослени под изузетним притиском да испуне циљеве
у одређеном року?
Да ли послодавац обезбеђује адекватне информације, обуку и
консултације пре почетка рада на радним местима на којима се
користе екрани?
ДА
НЕ












Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
113
Приликом попуњавања ове чек листе уочена је опасност да су запослени под
притиском да испуне циљеве у одређеном року.
Чек листа: опасност по здравље приказана је у табели бр. 9.
Табела 9: Чеклиста са питањима о опасностима по здравље
ПИТАЊА – ОПАСНОСТ ПО ЗДРАВЉЕ
Да ли се обраћа пажња на приговоре запослених да имају
проблема са видом?
Да ли се вид запослених систематски контролише?
Уколико офтаматолошки преглед утврди да наочаре или контакт
сочива запосленог нису одговарајуће за рад са екраном, да ли се
запосленом обезбеђују неопходне наочаре за јасан вид?
Уколико се запослени жали на мускуло-скелетни бол (врата,
кичме, рамена, ногу) да ли се ради ергономска процена радног
места?
ДА
НЕ








На радном месту постоји опасност уколико сте обележили бар један одговор
који је означен са , чега у одговорима запослених на навединим радним
местима није било.
ПРОЦЕЊИВАЊЕ РИЗИКА У ОДНОСУ НА ОПАСНОСТИ И
ШТЕТНОСТИ
Ниво ризика се одређује као производ вероватноће ризичног догађаја и
тежине могућих последица што је приказано у табели 10.
Ризик је степенован као:
I – врло мали ризик, занемарљив (1, 2);
II – мали ризик (3, 4, 5);
III – умерено велики ризик (6, 8, 9);
IV – велики ризик (10, 12, 15, 16);
V – изразито велики ризик (20, 25).
Табела 10: Матрица за одређивање нивоа ризика
Вероватноћа
настанка
повреде или
болести
Врло мала 1
Мала
2
Умерено
велика
3
Велика
4
Изразито
велика
5
Тежина повреде или болести
Средње
Врло лака
Лака
Тешка
тешка
1
2
3
4
Занемарљив 1 Занемарљив 2 Мали 3 Мали 4
Умерено Умерено
Занемарљив 2 Мали 4
велики 6 велики 8
Умерено
Умерено
Мали 3
Велики 12
велики 6
велики 9
Умерено
Велики
Мали 4
Велики 16
велики 8
12
Велики Изразито
Мали 5
Велики 10
15
велики 20
Смртна/
колективна
5
Мали 5
Велики 10
Велики 15
Изразито
велики 20
Изразито
велики 25
114
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
При томе ризици I и II представљају прихватљиве, односно ризике на
радним местима за која се утврђује да нису радна места са повећаним ризиком;
степени III, IV и V представљају неприхватљиве ризике, односно карактеришу
она радна места која се актом о процени ризика проглашавају радним местима
са повећаним ризиком.
У матрици за процену ризика (табела 10) су, поред описа вероватноће,
тежине повреда или обољења и ризика, дате и бројчане вредности.
Вероватноћа настанка повреде и обољења, као и тежина повреде и обољења,
дати су бројевима од 1 до 5, док је сам ризик производ тих бројева (1 – 25).
Множењем вероватноће са тежином повреде или обољења добијамо ранг
ризика; на пример: ако после утврђивања да на једном радном месту постоји
велика вероватноћа настанка повреде или обољења (4), а последице тог
догађаја су тешке (4), онда је и ризик велики (16).
ПРИМЕР радно место: референт за опште послове
Опис радне околине
- Референт за опште послове реализује своје радне обавезе у кабинету
бр. 29 који је део грађевинског објекта Школе изграђен од чврстог
материјала;
- Под је димензија 5,8mX2,9m и укупне површине 16,82m2, израђен од
ламината и редовно се одржава;
- Зидови су са пуним испуном од пода до таванице (ламперија) и уредно
се одржавају;
- Врата су дрвена стандардних димензија (2x1), лако се отварају;
- Прозор се отвара лако и има упадни угао светла око 240;
- Осветљење у канцеларији је опште и то природно (преко прозора) и
вештачко сијалице;
- Грејање канцеларије врши се преко парног грејања на мазут,
канцеларија има и климу;
- Проветравање (вентилација) се врши природном циркулацијом
отварањем прозора и врата, температура је 20 – 250;
- Бука у канцеларији не прелази дозвољени ниво;
- Помоћне просторије (бифе и тоалети су на прописној удаљености од
радног простора и снабдевени су адекватном опремом).
Процењивање ризика
Процењивање ризика у односу на опасности и штетности за радно
место референта за опште послове дато је у табели бр. 11.
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
115
Табела 11: Процењивање ризика у односу на опасности и штетности за радно
место референта за опште послове
Број из
листе
опасности
и
штетности
Група, врста и
опис опасности
Могуће – очекиване
ВероТежина
и штетности из
последице услед опасности ватноћа (V) (T)
листе опасности
и штетности
Ниво
ризика
(R)
(R=VxT)
5.2
Нефизиолошки
положај тела
(дуготрајно
седење)
5.2.1
Понављање
покрета и
положај руку
приликом
писања
5.4
Коришћење
одговарајућег
знања и
способности,
одговорност у
правилима
понашања
6.1
7.1
Статички напор који
доводи до убрзаних
дегенеративних промена
(процес старења)
Могу довести до
oштећења чула вида,
болова у врату, раменима,
горњем делу леђа,
лактовима и рукама;
отицању шака и зглобова;
губитку осетљивости у
шакама и рукама; грчева
у мишићима, губитка
снаге у рукама;
отупелости прстију;
немогућности подизања и
држања предмета у
рукама; напор вида
3
Умерено
велика
1
Врло
лака
II Мали
ризик (3,
4, 5)
3
Умерено
велика
1
Врло
лака
II Мали
ризик (3,
4, 5)
Психосоматске болести,
хипертензија, стрес
1
3 Умерено
Врло
велика
лака
II Мали
ризик
(3, 4, 5)
Дужи рад
Замор, стрес
3
1
Средње
Врло мала
тешка
Штетности
које
проузрокују
друга лица
Стрес
1
2
Врло мала Лака
II Мали
ризик
(3, 4, 5)
I Врло
мали
ризик (1,
2)
Кривљење врата и бол у
раменима
5
Изразито
велика
Замор, стрес
1
4
Врло мала Тешка
Чеклиста
Непоседовање
опрема на
држача
радном
докумената
месту
Притисак
Чеклиста испуњавања
организац задатака у
ија рада
одређеном
року
1
Врло
лака
II Мали
ризик (3,
4, 5)
II Мали
ризик (3,
4, 5)
116
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
Радно место референта за опште послове је радно место са прихватљивим
ризиком. Запослен на овом радном месту биће у децембру 2013. године упућен
на преглед вида.
УТВРЂИВАЊЕ НАЧИНА И МЕРА ЗА ОТКЛАЊАЊЕ, СМАЊЕЊЕ ИЛИ
СПРЕЧАВАЊЕ РИЗИКА
Ризик се спречава, отклања или смањује применом свих прописа,
односно одржавањем у исправном стању, редовним прегледима и испитивањем
средстава за рад, оспособљавањем запослених за безбедан и здрав рад,
упућивањем запослених на претходне и периодичне лекарске прегледе,
коришћем средстава и опреме за личну заштиту на раду и др. Mи као
најзначајне мере за спречавање, смањење и отклањање ризика при раду с
екранима истичемо следеће:
- ергономско уређење радног места;
- правилно седење;
- правилно држање руку и ручних зглобова;
- коришћење квалитетне тастатуре;
- правилна употреба миша;
- подешавање монитора;
- коришћење квалитетних програма;
- вежбе и паузе у раду.
Ергономско уређење радног места
Ергономија је наука која се бави односима између радника и радне
средине. Када се тај термин веже за рачунар, означава науку која се бави
прилагођавањем рада на рачунару како би га учинили удобнијим и здравијим.
Она проучава ризике за здравље корисника рачунара и предлаже правилан и
сигурнији начин коришћења рачунара. Слика 1. показује како треба да изгледа
положај тела при раду с рачунаром.
Слика 1: Положај тела при раду с рачунаром
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
117
Правилно седење
За правилно седење потребна је столица којој се може подесити висина
и дубина седишта, наслона за леђа и руке. Добро је да се може окретати око
осе да се не искривљују леђа код гледања са стране. Неопходно да буде
пресвучена природним материјалима који дишу, а предња страна седишта
заобљена и без чврсте ивице. Слика бр. 2 приказује шематски приказ
ергономске столице.
Слика 2: Шематски приказ ергономске столице
Препоручљиво је да прегиб колена буде 2-4 цм удаљен од ивице
заобљене столице, а ноге ослоњене пуним стопалом на под. Угао између
натколенице и потколенице мора бити 900 и 1200. Леђа морају бити подупрта
ради спречавања грбљења, а пожељно је и да се наслон може мало нагињати
уназад.
Седење представља статички напор за мишиће који их умара и више од
активности. Опасно је за леђа и крста, будући да се у једном полажују не може
издржати дуго времена, а да се не јаве проблеми. Због тога се препоручује
стално мењање положаја. За ублажавање наведених проблема осим класичних
ергономских столица може се седети на великој лопти напуњеној ваздухом
(слика 3.) и столицима за клечање (слика 4.).
Слика 3: Пример коришћења лопте
уместо столице
Слика 4: Столица за клечање
118
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
Правилно држање руку и ручних зглобова
Корисник треба да има довољно места на радном столу и да тастатура
буде у правилном положају. Испред тастатуре неопходно је имати довољно
места да се омогући ослонац рукама и зглобовима. Пожељно је држати руке
тако да ручни зглоб буде у равном положају. Лактови требају бити савијени под
углом од 900 до 1000 и што ближе уз тело док рамена морају бити опуштена.
Правилно држање руку и ручних зглобова је приказано на слици 5.
Слика 5: Правилно држање руку
коришћења комбинације
Слика 6: Правилна употреба руку код
За притисак на тастер потребан је лаган додир, па не треба прејако
притискати. Једна од најчешћих грешака коју људи чине је савијање руке кад
треба притиснути одређену комбинацију тастера (комбинације са тастерима
SHIFT, CTRL и ALT). Уместо савијања потребно је користити обе руке (слика
6.).
Савијање руке изазива непотребну напетост мишића. Код куцања зглоб
шаке треба држати изнад тастатуре у положају где је зглоб раван, сл. 7. По
престанку куцања одморити шаке у крилу или их пустити уз тело. Миш
поставити што ближе тастатури и на једнакој висини, како се тело не би
кривило код њиховог истовременог коришћења
.
Слика 7: Правилан положај зглоба руке
Коришћење квалитетне тастатуре
Квалитетна тастатура је:
одвојена од монитора, па преносиви рачунари нису погодни за
дуготрајна куцања;
релативно је танка (мање од 2,5 цм од стола до врха размакнице);
тастери (типке) се лагано и глатко притискају, а
Shift, Alt и Ctrl морају бити с обе стране тастатуре.
Код постављања води се рачуна да буде равна или чак мало нагнута уназад
како не би због виших даљих тастера претерано савијали шаке према горе.
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
119
Ножице које подижу даљи крај тастатуре препоручљиво је смањити или
склопити, а може се и нешто подметнути под предњи крај. Многи специјални
столови за рачунаре имају посебну плочу за тастатуру.
Уз стандардне тастатуре које се испоручују са готово сваким рачунаром
постоји и неколико типова алтернативних тастатура:
Раздвојене тастатуре су најчешћа врста алтернативних тастатура.
Тастери су код такве тастатуре подељени у два дела, на оне који се
притискају прстима леве руке и оне који се притискају прстима десне
руке (слика 8.). Ту је побољшано држање руку и шака.
Слика 8: Ергономски обликована
раздвојена тастатура
Слика 9: Пример вертикалне
тастатуре
Вертикална тастатура има раздвојене тастере за леву и десну руку, а
делови који садрже тастере су постављени вертикално на сто (слика 9.).
Такав положај тастера омогућује куцање у положају руковања, који се
сматра неутралним положајем за подлактицу и шаке.
Акордне тастатуре (слика 10.) су мање од стандардних тастатура и
имају мањи број тастера, обично по један тастер за сваки прст руке. За
разлику од стандардних тастатура код којих се притиска један по један
тастер, код акордних тастатура се притиска неколико тастера симултано
за куцање једног знака на екрану, слично свирању акорда на клавиру.
Од туда долази назив акордна тастатура. Овакве тастатуре омогућују
куцање без померања руку у зглобовима.
Слика 10: Пример куцања на акордној тастатури
Правилна употреба миша
Приликом употребе миша неопходно је водити рачуна о следећем:
величина миша треба бити таква да миш стане удобно у руку која треба бити
релаксирана (не напета); тастери (дугмад) морају бити заобљени (по неком
углу); брзина показивача на екрану не сме бити превелика; тастери морају бити
120
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
осетљиви на притисак (да се не притискају претешко); потребно је редовно
чистити миша; потребно је користити подлогу за миша; не држати миша само
са палцем и малим прстом; користити подметач за подлактицу. Позиција руке
треба бити као што је приказано слици 11 .
Слика 11: Исправна позиција руке
Слика 12: Правилан избор брзине
кретања миша
Миш би требао бити мањи од руке и доста низак (не предебео).
Осетљивост тастера не сме бити превелика, да их не активирају прсти које
поставимо на њих без одређеног притиска. Миш би се морао померати
користећи тежину длана. Код идеалног случаја човек би требао „одмарати―
руку на мишу тако да га уопште не додирује палцем и малим прстом. Тај
положај омогућава да човек држи миша без икаквог статичног напрезања
мишића, само тежином руке. Многи корисници притискају миша, те долази до
напрезања мишића шаке.
Код помицања миша тенденција мора бити та да зглоб шаке не мења
угао. Уместо зглобом миша је најбоље померати тако да помичемо лакат и
раме. Тај приступ осигурава коришћење мишића рамена и горњег дела руку
који нису тако подложни умору. Ова метода захтева вежбање и може се чинити
тешком испочетка.
Један од главних разлога напрезања мишића приликом коришћења
миша је брзина кретања показивача по екрану. Многи корисници иницијално
постављају велику брзину миша па се цели екран може обићи померањем 2 цм
на подлошку за миш. Добар савет је да екран буде отприлике половина или
трећина подлошке за миша (слика 12.).
То значи да кад померамо показивач од једног дела екрана на други,
миш померамо уздуж половине или трећине ширине подлошке за миш. То
успоравање присиљава коришћење целе руке за померање миша по подлози, а
не само помак зглобом. Што је мања брзина померања показивача по екрану то
је мањи стрес за руку.
Код притиска на дугмад прсти морају бити равни као што је приказано
на слици 13.
Слика 13: Правилан положај прста
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
121
Потребно је редовно чистити миша и подлогу за исти. На миш и
подлошку се скупља масноћа на рукама у комбинацији са прашином из
ваздуха. Врло је важно имати доста места за миша. Честа грешка је
постављање миша на ивицу стола. Тада нема довољно места за одмарање
подлактице. Резултат је тај да корисник тада помера миша из зглоба. Миш би
требао бити смештен 20 до 30 цм од ивице стола и треба имати доста места за
померање.
Монитор
Горња ивица монитора мора бити у висини очију, тако да се гледа под
углом од 100 до 150 степени према доле. Поставља се равно испред корисника
на удаљености 50 -70 цм од очију, а вертикално на прозор тако да у њему нема
рефлексије природне ни вештачке осветљености. Препоручљиво је користити
благо осветљење за читаву просторију с могућношћу употребе локалног
освтљења за друге потребе унутар просторије. Код писања и гледања текстова
на монитору потребно је појачати контраст и смањити светлост да би се
повећала оштрина текста. Препоручљиво је употребљавати веће фонтове да се
избегне нагињање напред и напрезање очју. Користе се тамна слова на светлој
подлози. Препоручује се да након 2 до 3 сата корисник промени удаљеност
монитора од очију. Препоручује се често скретање погледа са монитора и
одмарање очију гледајући што даље кроз прозор или у најудаљенији угао
канцеларије. Држаче за папир треба поставити близу монитора и на истој
удаљености од очију да се не мора јако окретати глава (слика 14.).
Слика 14: Држач папира
Освежавање екрана треба да буде што веће, барем 85 Hz. Квалитетнији
и скупљи монитори имају јаснију слику, што олакшава читање и мање умара
очи. Уз наведено, регулисање влажности ваздуха такође придоноси мањој
иритацији очију.
Програми (Software)
У свету се све више развијају програми за превенцију повреда насталих
дуготрајним радом на рачунару. Потребно је увежбавање и навикавање на те
програме који олакшавају послове. Постоје програми који омогућују контролу
рачунара гласом, који вас упозоравају да направите паузу или дају савете за
ергономију, истезање и друге вежбе. Неки користе слике, а неки анимације или
видео исечке.
122
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
Вежбе и честе паузе
За спречавање неугодних болова узоркованих дуготрајним радом на
рачунару, важно је да редовно вежбате. Уз вежбе за општу кондицију најбоље
су редовне вежбе истезања које стимулишу циркулацију у деловима који су
нарочито оптерећени (кичмени стуб, рамени појас) и налазе се под појачаним
ризиком развоја дегенеративних промена. Те вежбе могу да се раде и на самом
радном месту. Вежбе би требало да радите полако и без наглих трзаја. У
истегнутом полажају требало би да останете десетак секунди. Истезање не сме
болети, већ се након вежби треба осећати угодно и добро. Болови након
вежбања сигнализирају да се вежбе изводе погрешно. У том случају потребно
је јавити се лекару или физиотерапету.
На слици 15., можете видети неке препоручене вежбе за истезања и опуштања
мишића.
Слика 15: Вежбе истезања
Вежбе истезања су показале велики учинак у одржавању здравља мишићнокоштаног система. Јако је важно њихово правилно и редовно извођење, током
радног времена – сваких 2-3 сата.
Препоручују се и следеће вежбе за одмарање очију:
с времена на време трептати – тиме се омогућује нормално влажење ока;
излагати очи дневном светлу;
покрити очи с обе шаке и задржати се у том полажају неколико секунди;
помицати поглед – лево/десно, доле/горе;
фокусирати један прст – док га држите ближе оку, удаљавајте га и поново
приближавате.
Паузе у раду су необично важне и утврђено је да су чешће и краће
паузе ефикасније од одмора који се прави након дужег периода рада.
Мере за отклањање, смањење или спречавање ризика у Школи
Утврђивање начина и мера за отклањање, смањење или спречавање
ризика за радна места којима се користе екрани у Школи приказано је у табели
12.
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
Табела 12: Мере за отклањање, смањење или спречавање ризика
Број из
листе
опаснос
ти и
штетнос
ти
1
4.3.
5.2
Група, врста и
опис опасности и Мере за отклањање,
штетности из
смањење или
листе опасности и спречавање ризика
штетности
2
3
Биолошки фактори Често прање руку
(рад с новцем)
Намештање висине
столице
Намештање наслона
столице
Правилан начин седења
Нефизиолошки
положај тела
(дуготрајно
седење)
Понављање
покрета и положај
руку приликом
писања
Коришћење помагала за
ноге
Правилно држања руку и
ручних зглобова
Склонити запреке
Намештање висине и угла
монитора
Одмор
Промена удаљености
монитора
Правилна употреба миша
Правилна употреба
тастатуре
Вежбе
Преглед вида
Предавање: Енергономија
при раду с рачунаром
Набавка држача за
документе
Постављане слике у
канцеларије о начину
држања тела при раду с
рачунаром
Рок за спровођење
мера
4
Увек
Увек по потреби
Увек по потреби
Увек
Увек по потреби
Увек
Увек
Увек по потреби
Увек
Увек по потреби
Увек
Увек
Увек
31. 01. 2014.
31. 01. 2014.
31. 12. 2014.
31. 12. 2013.
123
124
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
Приоритети у отклањању, смањењу и спречавању ризика
Табела 13: Приоритети у отклањању, смањењу и спречавању ризика
Мере за отклањање, смањење или спречавање
ризика
1
Упут за преглед вида (Образац 1.)
Упут за циљани офталмолошки преглед (Образац 2.)
Предавање о ергономији при раду с рачунаром
Постављање слика у канцеларије о правилном
држању тела приликом употребе рачунара
Набавка држача документа
Приоритет
отклањања ризика
2
31. 12. 2013.
По потреби
31. 12. 2013.
31. 12. 2013.
31. 12. 2014.
ЗАКЉУЧАК
Акт о процени ризика намеће обавезе запослених при раду с екранима
у вези обезбеђивања здравља и безбедности. Здравље и безбедност су
обезбеђени када су запослени ослобођени ризика од смрти, повреда и болести
проузрокованих радним местом и активностима на радном месту што се на
основу процене ризика за запослене у школи може тврдити. Свест о
присутности проблема и његовим узроцима је одлучујућа за његову
превенцију. Одговарајућом ергономијом и обраћањем пажње на начин рада
можете спречити настанак повреда и болести. Пажња послодавца усмерена на
ниво стреса запослених, одговарајућа ергономија и рани упозоравајући знаци
болести су веома важни за спречавање појаве болести на радном месту.
ЛИТЕРАТУРА
[1] Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при коришћењу
опреме за рад са екраном („Сл. гласник РС―, бр. 93/2013).
[2] Божић, В., Косић, С., Николић, Б. (2006). Правилник о начину и поступку
процене ризика на радном месту и у радној околини – коментар, ВТШ Н. Сад.
[3] Б. Николић, Љ. Ружић-Димитријевић, Како даље – корекција методе за
процену ризика радног места и радне околине у безбедности и здрављу на раду
и њена шира примена, Међународна научна конференција Безбедносни
инжењеринг 2009, Копаоник, Србија, стр. 19-24.
[4] Ергономски услови за рад на рачунару,
www.ordinacijelaboratorije.com/fizikalna-medicina-rehabilitacija/sedenjezaracunarom, 2014.
[5] Превенција здравствених ризика код понављајућих радњи (РСИ),
http://www.os-klinca-sela.skole.hr/dugotrajanradnapc/prevencija.htm, 2014.
[6] Б. Антић, Болови услед рада на рачунару – зашто настају и како их лечити,
http://www.bol.rs/blogovi_strucnjaka/bolovi-usled-rada-na-racunaru-%e2%80%93zasto nastaju-i-kako-ih-leciti_30_06_2011#content, 2014.
[7] Како правилно сједети за компјутером
http://www.zenasamja.me/zdravlje/843/kako-pravilno-sjediti-zakompjuterom, 2014.
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
125
ПРИМЕНА МЕТОДЕ BN У ПРОЦЕНИ РИЗИКА ЗА РАД СА
РАЧУНАРОМ
Весна Петровић, Љиљана Ружић-Димитријевић
Висока техничка школа струковних студија у Новом Саду
[email protected]
Резиме У раду је приказан начин процене ризика за радна места на којима се користи
опрема за рад са екраном. Узети су у обзир елементи наведени у Правилнику о
превентивним мерама за безбедан и здрав рад при коришћењу опреме за рад са
екраном, као и практична искуства. У процени ризика коришћена је оригинална
метода BN примењивана у досадашњим проценама ризика за радну околину, које је
Висока техничка школа користила у многобројним организацијама. Метода је
прилагођена за једноставну употребу помоћу табела на којима се очитавају вредности
ризика.
Кључне речи: процена ризика, рачунари, ергономија, опасности, мере
RISK ASSESSMENT FOR WORK WITH DISPLAY SCREEN
EQUIPMENT
Vesna Petrovic, Ljljana Ruzic-Dimitrijevic
Higher Education Technical School of Professional Studies in Novi Sad
[email protected]
Abstract This paper presents a way of risk assessment for workplaces where equipment is
used to operate the computer. There are taken into account the elements listed in the
Regulation on preventive measures for safe and healthy work with display screen equipment,
as well as practical experience. In the process of the risk assessment the original BN method
is used. This method has been applied in the current risk assessment for the work
environment, which Higher Education Technical Schools has performed in numerous
organizations. The method has been adapted for ease usage by means of a table where values
of risk could be read.
Keywords: risk assessment, computers, ergonomics, threats, measures
УВОД
Од доношења Закона о безбедности и здрављу на раду [1] 2005. године
у Србији је донето много Правилника за појединачне области, па тако и
Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при коришћењу
опреме за рад са екраном, [2] 2009. Њиме се „прописују минимални захтеви
које је послодавац дужан да испуни у обезбеђивању примене превентивних
мера при коришћењу опреме за рад са екраном―, a на крају Правилника даје се
преглед мера за безбедан рад које се односе на екран, тастатуру, радни сто и
столицу, као и радну околину. Овај Правилник је направљен према
Директивама ЕУ из 1995. године. Како је данас развој технологија изузетнио
брз, посебно у овој области, Правилник би требало прихватити као полазну
тачку и позабавити се новим елементима, а испустити превазиђене.
126
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
Управо брз развој технологија у другој половини 20. века је довео до
развоја ергономије, науке која се бави дизајном свих елемената радног
процеса у циљу постизања безбедног и удобног рада. Данас је често човек
фактор ограничења ефикасног коришћења савремених
технологија и
ергономија треба да унапреди ефикасност и продуктивност, али исто и да
пружи безбедност и чува здравље. Да би се то постигло потребно је да цео тим
стручњака учествује у дизајнирању радног места и свих елемената из радног
процеса, како би се што више прилагодила захтевима човека, тј. удобнијем и
комфорнијем раду.
Рачунари су постали део људске свакодневнице. Све више активности
укључује употребу неког облика рачунара: стабилног, преносивог, таблета,
мобилног „паметног― телефона ... Поред тога, све више радних места захтева
коришћење неких од ових уређаја. Савладати рад на њима за човека је стално
нови изазов, али треба се и обучити како безбедно радити на овим уређајима
који су све моћнији и све минијатурнији. Како су ово уређаји који се исто или
чак дуже време користе ван радног места, онда то постаје још важније, јер
човек је више изложен опасностима и правилан рад са опремом за рад са
екраном треба да постане део здравствене културе сваког човека.
ПРОЦЕНА РИЗИКА
Према Правилнику о начину и поступку процене ризика на радном
месту и у радној околини [3] послодавац је дужан да изврши процену ризика за
свако радно место. Административна радна места су обично радна места на
којима се користи опрема за рад са екраном. У досадашњој пракси се
приликом процене ризика ових радних места није посебна пажња посвећивала
елементима који се односе на рад са овом опремом. Обично се процена ових
радних места сводила на процену ризика елемената радне околине, тј.
грађевинских и микроклиматских услова просторије у којој раде итд.
Правилник који се бави радним местима на којима се користи опрема за
рад са екраном предвиђа превентивне мере за безбедан рад, али сматра да је
запослени у смислу тог Правилника онај који користи опрему за рад са
екраном најмање 4 часа дневно. Поставља се питање да ли то значи да треба
допунити Акт о процени ризика за радна места и радну околину само за таква
радна места, или за сва радна места која могу и краће да користе ову опрему.
Нећемо тражити одговор, могу се направити опште препоруке о безбедном
раду, које важе за сваког који користи опрему, али вероватно да треба
експлицитно приложити процену ризика за опасности и последице које се
могу јавити код оних који користе дуже од 4 сата рачунарску опрему у свом
раду. Исто тако, за њих је обавезан периодичан преглед вида који треба да
обезбеди послодавац.
Како приступити процени ризика за ова радна места? Процес процене
ризика радног места се састоји од неколико корака:
1. Опис процеса рада
2. Препознавање опасности и штетности
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
127
3. Процена ризика у оквиру које се врши предвиђање последица, тј.
величина штете, вероватноћа њеног настајања
4. Одређивање мера за спречавање, избегавање или смањивање ризика
5. Оцена величине ризика после примене мера (корак 4 и 5 се понављају
све док се ризик не сведе на ниво који је дефинисан као прихватљив)
6. Одређивање мера за одржавање ризика на прихваћеном нивоу
Опис процеса рада
Рад на рачунару дуже од 4 сата може да захтева различите активности,
али може се направити једна подела на две групе активности:
 рачунар се користи као средство комуникације за примање и слање
докумената, као и уређај за припрему, штампање и чување докумената,
што је карактеристично за административна радна места
 рачунар се користи као основно средство рада, значи за креирање
производа, што је карактеристично за радна места пројектовања и
програмирања
Наравно, да би се oписао процес рада мора се посматрати радно место и
описати све активности и опрема и материјали која се користи. Само на тај
начин може се извршити квалитетан опис, који је предуслов за коректну
процену ризика. Већина ових радних места користи стандардну опрему:
монитор, тастатуру, миш, штампач, факс, скенер. Специјализовани послови
као пројектовање могу захтевати специјалне улазне и излазне уређаје:
дигиталну таблу, „додиривач― екрана (touch screen), плотер итд.
Код радног места које припада првој групи наведених активности
вероватно се користи стандардни софтвер за интернет и електронску пошту,
програми за рад са текстом и табелама, а може и неки апликативни софтвер
прилагођен за рад и примену у одређеној области (рецимо у рачуноводству),
или за креирање и коришћење специфичне базе података итд.
Код друге групе активности користи се вероватно неки развојни софтвер
као окружење за израду новог производа и ове активности захтевају велику
креативност и умно напрезање.
Препознавање опасности и штетности
За ово радно место на први поглед нема неких очитих опасности и
штетности, осим оних које се јављају у радној околини. Овде се може рећи да
су остале опасности и штетности препознате на основу оштећења за које је
време употребе рачунарске опреме показало да могу настати. То су оштећења
чула вида и физичких и психофизиолошких оштећења здравља, које се и
наводе у члану 4 Правилника [2].
Извори опасности и штетности за чуло вида могу бити: слаба
осветљеност просторије, лош положај екрана у односу на извор светлости, лош
квалитет слике на екрану, лоша удаљеност и позиција екрана у односу на
корисника.
Физичка оштећења могу настати због лошег физиолошког положаја
корисника услед неадекватног избора радне површине и столице, као и
128
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
распореда опреме која се користи. Поред тога, дуготрајна употреба тастатуре,
миша или других улазних уређаја уз учестало понављање истих покрета исто
може довести до физичких оштећења.
Како корисник мора да се служи одређеним софтвером, постоји
опасност да није довољно обучен за употребу или да није упознат са
могућностима подршке коју рачунар има, а све то доводи до стреса и могућих
психофизиолошких оштећења. [4]
Предвиђање последица
Проблеми са видом су врло чести код дуготрајне употребе рачунара,
поготово ако се не води рачуна о осветљењу просторије и положају рачунара,
као и подешавању његових карактеристика. Они се обично манифестују
замором и пецкањем, сувоћом очију, замућеним видом, главобољом.
Физичка оштећења могу бити изазавана статичким нефизиолошким
положајем тела, што доводи до проблема са кичменим стубом. Понављање
покрета у дужем периоду може довести до запаљења и повреде тетива шаке
или до неуролошких оштећења (трњење и бол у шаци).
Стресна ситуација и притисак на запосленог услед слабе обучености за
коришћење хардверских и софтверских компоненети могу допринети губитку
мотивације, несигурности и незадовољства, што на дужи рок сигурно може
довести до психофизиолошких оштећења.
Овде треба истаћи још једну психофизиолошку последицу која се све
чешће јавља у облику компулзивног поремећаја, такозвана зависност од
рачунара или компјутерофилија. Сматра се да се зависност јавља у случају кад
се рачунар користи преко 27 сати недељно, и такви корисници имају изузетно
изражен осећај нелагодности и незадовољства уколико су дуже одвојени од
рачунара, занемарујући своје обавезе друге врсте. [4]
Процена ризика
Према основној дефиницији ризика ризик је R = V * F * H, где је
V – вероватноћа дешавања опасног догађаја, F – фреквенција, H – штета.
По методи BN [5] вредности за фреквенцију и штету се узимају из табела 1 и 2
Табела 1 – Фреквенција
Учесталост изложености опасности (F)
Једном у радном веку
0,1
Годишње
0,5
Месечно
1,0
Недељно
1,5
Дневно
2,5
Часовно
4,0
Константно
5,0
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
129
Табела 2: Степен могуће штете
Степен могуће штете (H), узимајући у обзир најгори могући
случај
Огреботине/модрице/мотивација
0,1
Посекотине/благи пропратни ефекти/опекотине/ подршка
0,5
менаџмента
Комуникација/знања и способности
1,0
Мањи ломови или блага болест (привремена)/све негативно
2,0
оцењене психофизичке особине заједно
Ломљење веће кости или озбиљна болест (привремена)
4,0
Губитак уда, ока, вида (перманентно)
6,0
Губитак два уда, очију (перманентно)
10,0
Фаталност
15,0
Правилник предвиђа процену ризика за радна места на којима се
користи опрема за рад са екраном најмање 4 часа дневно, па је за фреквенцију
могуће узети 2 вредности из методе:
часовно F = 4
константно F = 5
Која ће се вредност узети зависи од природе посла. Фреквенција је часовна
уколико запослени на рачунару ради од 4-6 часова дневно, а константна
уколико ради од 6-8 часова дневно, (најчешће радно место програмера чији се
радни задаци одвијају искључиво на рачунару).
За штету се узима вредност 1, јер се сматра да је на нивоу блаже штете
(комуникације, знање, способности).
Што се тиче вероватноће она се по методи BN [5] за радна места узима
из табеле, а за радну околину узимају се вредности функција стања заштите
добијене на основу укупног броја посматраних елемената стања заштите и
броја негативно оцењених вредности стања заштите:
f(x) = 16.46 * (n/N)2.7 [5], или њене кориговане вредности
f(x) = 14.78 * (n/N)2.43 [6],
где је N укупан број оцењених стања заштите, а n број негативно оцењених.
Како ово радно место има читав низ могућих опасности, са углавном
лакшим последицама, које већином проистичу из радног окружења које се
састоји од различитих елеманата за процену ризика користи се функција стања
заштите. Који елементи ће се узети као релевантни за стање заштите зависи од
процењивача. У следећем поглављу је дат један пример, који се може према
конкретној ситуацији прилагођавати и додавати или елиминисати поједини
елементи.
У многим радовима и на интернету се могу наћи примери опасности и
мере за отклањање са сликама и процењивачи их могу користити за одређене
случајеве, како би визуелизовали упутства.
130
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
Ми ћемо у нашем примеру поред сваког елемента који смо
евидентирали као значајног за оцену стања заштите дати меру која га може
поправити из негативне вредности у позитивну. Да би се процењивачу
олакшао рад дају се 2 табеле у Excelu (табеле 3, 4), где се лако могу очитати
израчунате вредности за обе групе наведене (рад на рачунару од 4-6 часова,
као и преко 6 часова). Зеленом бојом је означена зона прихватљивог ризика, а
то је по методи BN занемарљив ризик (до 5), а црвеном све што је изнад.
ПРИМЕР ПРОЦЕНЕ РИЗИКА
Из примера ћемо изоставити опис технолошког процеса, издвојићемо
само рачунање функције стања заштите и ризика, коришћењем одабраних
елемената и навођењем предвиђених мера за поправак негативне оцене у
позитивну, као и мера за одржавање ризика на жељеном нивоу.
Свака од ових 16 величина се оцењује знаком + или – да би се у
формули за одређивање вероватноће уврстило као укупан број посматраних
величина N=16, а n= број негативно оцењених величина. Из табела 3 и 4 у
прилогу могу се видети вредности ризика за одређени број негативних оцена и
једноставно одредити колико елемената треба поправити да би се из црвене
зоне дошло у зелену.
1
2
3
4
5
Елементи стања заштите
Рачунар је смештен у радном
простору са повољним
микроклиматским условима:
осветљеност (постоји извор природне
светлости, као и погодно вештачко
осветљење), влага, температура и бука.
Приступ рачунару је погодан и
довољно простран. Кориснику
рачунара омогућује се слобода покрета,
као и промена положаја током рада.
Површина стола на којој се рачунар
налази је довољне величине, како би се
на њему могли поставити и други
повремено или стално потребни објекти
или документа.
Монитор је на страни извора
светлости, а не директно испод. На
екрану нема одсјаја или рефлексије.
Прозори треба да су снабдевени
одговарајућом заштитом, да би се могла
смањити или повећати количина
природне светлости.
Столица је стабилна, удобна и са
механизмом за подешавање висине
седишта и наслона, а и угла наслона.
Радни сто је одговарајуће висине.
Мере у случају негативне оцене
Обезбедити повољне
микроклиматске услове
Промена начина приступа и
повећање простора за могућу
промену положаја
Ослобађање површине стола или
додавање површине за распоред
објаката
Промена положаја монитора,
снабдевање прозора заштитпм
Подешавање висине и нагиба
наслона столице
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
6
7
8
9
10
11
12
13
14
Елементи стања заштите
Могуће је заузети повољан положај
тела: лактови савијени под углом од 90
степени, подлактице паралелне са
подом, зглобови исправљени, рамена
опуштена. Лумбални подупирач треба
да се удобно уклапа у криве доњег дела
леђа, а ноге треба да буде равно
ослоњене на поду.
Мере у случају негативне оцене
Едукација и слика
Постоји довољно места на радном
столу да се тастатура постави на око
100 до 150 мм од ивице стола, чиме се
обезбеђује ослонац шака. Тастатура је
постављена изнад нивоа крила
корисника.
Уколико корисник често користи
документа из којих уноси податке у
рачунар, постоји подесив држач
страница.
Запослени често понавља задатке
коришћењем тастатуре и миша
истим покретима што може довести
до замора и упале зглобова.
Промена стола или положаја
тастатуре
Монитор је директно испред корисника
(изузетно не мора ако корисник ради са
странкама, као у банци).
Монитор је 45-60 цм удаљен од очију.
Идеално је да монитор буде постављен
на око дужину руке од положаја
корисника у столици. Изузетно,
уколико корисник има јако велики
монитор - 20" или већи - требало би да
седне још мало даље уназад, у односу
на препоручену удаљеност.
Висина очију на нивоу замишљене
линије преко екрана, око 5 до 10 цм
испод врха монитора (у горњој трећини
екрана-као на слици).
Фреквенција освежавања монитора је
изнад 72, а пожељно је 85 Hz уколико
се користи CRT монитор. Уколико се
користе LCD екрани слика стално
постоји на површини екрана. Због тога
су фреквенције освежавања код овог
типа монитора од 60 до 75 Hz
Корисник је упознат са могућношћу
131
Постављање држача
Коришћење пречица ради
аутоматизовања неких уобичајених
задатака може значајно умањити
време коришћења тастатуре.
Набавити анатомског миша,
тастатуру, подлогу за миша
Промена положаја монитора
Промена удаљења монитора
Промена висине монитора или
столице
Подешавање фреквенције
Обука
132
15
16
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
Елементи стања заштите
подешавања перформанси екрана.
„Бела бука” – истовремено пуштање
звукова свих фреквенција у чујном
спектру (20 Hz – 20 kHz). Ову буку
производи готово сваки компјутер,
захваљујући вентилаторима и
дисковима. Дугорочно, бела бука
доводи до деконцентрисаности и
нервозе корисника.
Корисник је обучен за употребу
софтвера, да не би губио мотивацију и
доживљавао стресне ситуације услед
немогућности да одговори на
постављене захтеве послодавца или
клијената.
Мере у случају негативне оцене
Минимизирање извора беле буке у
једној просторији, тј. броја
рачунара.
Обука
Поред тога треба споменути и мере за одржавање ризика на
прихваћеном нивоу:
 Периодична и повремена обука у складу са набавкком новог хардвера и
софтвера
 После сваког сата рада на рачунару прекид од 10 минута
 Преглед вида периодично не дуже од 3 године
ЗАКЉУЧАК
Очигледно је да је брзи развој технологија донео многе удобности, али
и опасности. Нове технологије олакшавају рад и повећавају ефикасност, али
само ако су запослени на прави начин обучени за њихово коришћење. Зато је и
важно позабавити се аспектима безбедног рада са новим технологијама иако су
оне на први поглед далеко мање опасне од застарелих.
Електронски уређаји који се користе данас све масовније на радним
местима најчешће су управо екрани и пратећа опрема, односно рачунарски
системи. У свакој процени ризика треба укључити одговарајуће стручњаке
ради постизања што квалитетнијих резултата. Наравно, процењивачи могу на
основу препорука, искуства и усвојене политике управљања ризиком да
успешно изврше процену. Метода овде примењена нуди једноставан и
квалитетан начин процене ризика, с тим што процењивачи могу да је допуне
или прилагоде специфичним условима радног места и радне околине,
узимајући у обзир више или мање елемената који су значајни за квалитетну
процену.
Како је примена Правилника о превенетивним мерама за безбедан и
здрав рад при коришћењу опреме за рад са екраном тек недавно ступила на
снагу, овом проблему није даван велики значај. Међутим, људи који раде дуже
на рачунару могу да имају озбиљне здравствене проблеме. Преглед вида је
само један од начина да се ублаже последице. Такав однос би се могао
успоставити са другим областима медицине.
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
133
Табела 3: Ризик за повремен рад на рачунару од 4 до 6 часова
Број негативно оцењених величина стања n
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
Укупан број посматраних величина стања N
1 59.1
2 10.9 59.1
3 4.1 22.0 59.1
4 2.0 10.9 29.4 59.1
5 1.2 6.4 17.1 34.3 59.1
6 0.8 4.1 10.9 22.0 37.9 59.1
7 0.5 2.8 7.5 15.1 26.1 40.6 59.1
8 0.4 2.0 5.4 10.9 18.8 29.4 42.7 59.1
9 0.3 1.5 4.1 8.2 14.1 22.0 32.1 44.4 59.1
10 0.2 1.2 3.2 6.4 10.9 17.1 24.8 34.3 45.7 59.1
11 0.2 0.9 2.5 5.0 8.7 13.5 19.7 27.2 36.3 46.9 59.1
12 0.1 0.8 2.0 4.1 7.0 10.9 15.9 22.0 29.4 37.9 47.8 59.1
13 0.1 0.6 1.7 3.4 5.8 9.0 13.1 18.1 24.2 31.2 39.4 48.7 59.1
14 0.1 0.5 1.4 2.8 4.8 7.5 10.9 15.1 20.2 26.1 32.9 40.6 49.4 59.1
15 0.1 0.4 1.2 4.1 4.1 6.4 9.2 12.8 17.1 22.0 27.8 34.3 41.7 50.0 59.1
16 0.1 0.4 1.0 2.0 3.5 5.4 7.9 10.9 14.6 18.8 23.7 29.4 35.7 42.7 50.5 59.1
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
134
Табела 4: Ризик за константан рад на рачунару свих 8 часова
Број негативно оцењених величина стања n
Укупан број посматраних величина стања N
1
2
1
73.9
2
13.7 73.9
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
3
5.1 27.5 73.9
4
2.5 13.7 36.7 73.9
5
1.5 7.9 21.3 42.9 73.9
6
0.9 5.1 13.7 27.5 47.4 73.9
7
0.6 3.5 9.4 18.9 32.6 50.8 73.9
8
0.5 2.5 6.8 13.7 23.5 36.7 53.4 73.9
9
0.4 1.9 5.1 10.3 17.7 27.5 40.1 55.5 73.9
10
0.3 1.5 3.9 7.9 13.7 21.3 31.0 42.9 57.2 73.9
11
0.2 1.2 3.1 6.3 10.8 16.9 24.6 34.0 45.3 58.6 73.9
12
0.2 0.9 2.5 5.1 8.8 13.7 19.9 27.5 36.7 47.4 59.8 73.9
13
0.1 0.8 2.1 4.2 7.2 11.3 16.4 22.7 30.2 39.0 49.2 60.8 73.9
14
0.1 0.6 1.7 3.5 6.0 9.4 13.7 18.9 25.2 32.6 41.1 50.8 61.7 73.9
15
0.1 0.5 1.5 3.0 5.1 7.9 11.6 16.0 21.3 27.5 34.7 42.9 52.2 62.5 73.9
16
0.1 0.5 1.3 2.5 4.4 6.8 9.9 13.7 18.2 23.5 29.7 36.7 44.6 53.4 63.2 73.9
ЛИТЕРАТУРА
[1] Закон о безбедности и здрављу на раду, „Службени гласник РС―, бр.101/05.
[2] Правилник о превенетивним мерама за безбедан и здрав рад при
коришћењу опреме за рад са екраном , ―Сл. гласник РС‖ бр. 106/09.
[3] Правилник о начину и поступку процене ризика на радном месту и у радној
околини , ―Сл. гласник РС‖ бр. 72/06.
[4] Ружић-Димитријевић, Љ., Диковић, Љ.: Безбедан рад на рачунару,
ТЕМПУС 158781, БЗР предавања, 2010
[5] Nikolic, В. A new risk assessment method, Monitoring and expertise in safety
engineering, Vol.2,No 1/2012, ISSN 2217-6608
[6] Николић Б., Нова метода за процену ризика, са коригованом функцијом
стања заштите, Регионална конфереција примењене заштите и њени трендови,
Златибор 2014.
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
135
ОРГАНИЗАЦИЈА И ФУНКЦИОНИСАЊЕ ПРЕВЕНТИВНИХ
МЕРА БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ ПРИ
МАНИПУЛАЦИЈИ СА ОПАСНИМ МАТЕРИЈАМА
Јoван Исаковић1, Данијел Стојановић2, Жељко Ерор2, Александар Радојевић2
1
Техникум Таурунум-Висока инжeњерска школа струковних студија, Земун
2
Војнотехнички институт, Београд
[email protected]
Резиме У процесима производње у фабрикама користе се разне опасне материје
којима су изложена запослена лица. Манипулација са опасним материјама нарочито
експлозивног карактера производи велике ризике по безбедност и здравље на раду
који проистичу из саме технологије у којој се примењују опасне експлозивне материје
односно из њихове опште карактеристике експлозивности. Опасне материје које се
користе у процесу производње експлозивних материја и саме експлозивне материје
које настају као резултат технолошких операција, представљају велики ризик по
здравље запослених и околину па се самим тим морају прописати и примењивати
како опште тако и посебне мере безбедности и здравља на раду а све у циљу заштите
људских живота и спречавање хемијских акцидената који могу имати несагледиве
последице по околину. Организација и функционисање превентивних мера
безбедности и здравља на раду при раду са експлозивним материјама мора се
извршити како у фази пројектовања опасних постројења односно погона, као
претходне мере безбедности и здравља на раду, тако и у каснијој фази манипулације са
опасним експлозивним материјама применом организационих, здравствених,
техничко-технолошких али и образовних мера.
Кључне речи: Опасне материје, експлозиви, превентивне мере безбедности и здравља
на раду.
ORGANIZATION AND OPERATION OF PREVENTIVE
MEASURES OCCUPATIONAL SAFETY AND HEALTH AT
WORK DURING HANDLING OF HAZARDOUS SUBSTANCES
Jovan Isakovic1, Danijel Stojanovic2, Zeljko Eror2, Aleksandar Radojevic2
TEHNICUM TAURUNUM Higher Education Engineering School of Professional
Studies, Zemun
2
Military Technical Institute, Belgrade
[email protected]
1
Abstract The production processes in factories using various hazardous materials that are
exposed employees. Manipulation of hazardous substances particularly explosive character
products large risks safety and health at work, which primarily arise from the same
technology that uses some hazardous materials, explosives, or from their general explosion
characteristics. Hazardous substances used in the manufacturing process of explosives and
the explosive substances that occur as a result of technological operations, present a risk to
health of employees and the environment and are therefore must be prescribed and
administered to general and specific measures of health and safety at work in order to
protect humans life and preventing chemical accidents that could have devastating
consequences for the environment. The organization and functioning of the preventive
136
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
measures of health and safety at work when working with explosives must be carried out at
the design stage of dangerous plants or plant as the previous measures of health and safety at
work and at a later stage manipulation with dangerous explosives by using organizational,
health, technological and educational measures.
Keywords: Hazardous substances, explosives, preventive measures of health and safety at
work.
УВОД
У процесу производње експлозива у фабрикама запослена лица
изложена су многим ризицима по своју безбедност и здравље на раду који
проистичу из саме технологије која се примењује у процесу производње. У
неким фазама технолошког процеса користе се опасне материје које у случају
удеса могу да буду ослобођене и самим тим да наруше како здравље и
безбедност запослених лица у фабрици тако и околних насељених места.
Пример неких карактеристичних акцидената у индустрији Србије, при
производњи и складиштењу експлозивних и запаљивих материја[1]:
 25. јун 2012. године, у предузећу "Милан Благојевић" у Лучанима, дошло
је до експлозије на преси за производњу ракетног горива и артиљеријских
барута и том приликом дошло је до повређивања једног радника;
 27. децембар 2010. године, дошло је до низа експлозија у предузећу
"Слобода-наменска" Чачак (приказано на слици 1[2]), нико није повређен
али је причињена велика материјална штета;
Слика 1: Погон монтаже муниције у пламену
 10. мај 2010. године, у слабијој експлозији у Холдинг корпорацији
"Крушик" у Ваљеву, лакше су повређена два радника;
 4. септембар 2009. године, у четири снажне експлозије у Барутном
одељењу, наменске индустрије "Први партизан" у Ужицу, услед
нестручног руковања са праховима, погинуло је седам радника а тринаест
је повређено;
 19. октобар 2006. године, дошло је до експлозије у војном магацину "7
јул" у Параћину, и том приликом повређено је двадесет две особе;
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
137
 29. мај 2006. године, дошло је до експлозије у фабрици "Прва искра
наменска" у Баричу, и том приликом живот је изгубило троје радника, а
троје је повређено;
 3. децембар 1997. године, услед пожара у предузећу "Милан Благојевић" у
Лучанима, живот је изгубило троје радника а седморо је повређено;
 21. јун 1996. године, услед пожара фабрици "Прва искра-наменска" у
Баричу, живот је изгубило двоје радника;
 23. јун 1995. године, дошло је до експлозије у фабрици "Грмеч" у Земуну,
и том приликом погинуло је једанаест радника а десет је повређено.
ПОЈАМ И ПОДЕЛА ЕКСПЛОЗИВНИХ МАТЕРИЈА
Експлозивна материја је материја која може за врло кратко време
прећи у термодинамички стабилнија једињења која су потпуно или бар
делимично у гасовитом стању. У смислу законске [3] регулативе у Републици
Србији, експлозивним материјама сматрају се: привредни експлозиви,
средства за паљење експлозива,
пиротехнички производи, привредна
муниција, барут и сировине експлозивног карактера које се користе за
производњу горе наведених материја.
Разорни експлозиви. Приликом употребе они се разлажу путем детонације. С
обзиром на њихову намену делимо их на војне и привредне. Војни експлозиви
користе се искључиво за војне потребе док се привредним експлозивима
сматрају материје које се употребљавају за рушење или обликовање објеката и
материјала енергијом ослобођеном
хемијским реакцијама експлозивног
разлагања.
Погонски експлозиви. Они обезбеђују енергију за погон разних пројектила.
Црни барут је једини погонски експлозив од извесног привредног (невојног)
значаја. Осим за израду спорогорућег штапина он се још користи и за рушење
у каменоломима. Црни барут је ипак увршћен у погонске експлозиве због
механизма његовог разлагања: он сагорева као и остали погонски експлозиви.
Иницијални експлозиви. Намена ових експлозива види се из самог назива:
они служе за иницирање осталих експлозива тј. када треба да разорне
експлозиве доведу до детонације, а погонске до паљења. Ван граница фабрика
за производњу експлозива, забрањен је њихов транспорт у слободном стању,
макар и под водом.
ПРЕВЕНТИВНЕ МЕРЕ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ ПРИ
ПРОИЗВОДЊИ И МАНИПУЛАЦИЈИ СА ЕКСПЛОЗИВНИМ
МАТЕРИЈАМА
Приликом изградње опасних објеката тј. објеката у којима се
производе или складиште експлозивне материје морају се применити посебне
мере заштите како би исти били безбедни за рад запослених лица, околних
објеката и насељених места која су лоцирана у околини фабричког постројења.
138
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
Опасни објекти се деле на две велике групе и то: опасни објекти који
су изложени опасности од експлозија и опасни објекти који су изложени
опасности од пожара.
Опасни објекти који су изложени опасности од екплозија морају да
одговарају једном од следећих типова објеката: типу лаке конструкције, типу
конструкције са издувном страном, типу рамовске конструкције и типу
укопане грађевине са земљаним надслојем.
Зграде лаке конструкције, граде се од материјала који неће створити парчиће
уколико дође до експлозије у објекту, како би се избегло парчадно дејство по
осталим објектима.
Зграде конструкције са издувном страном, састоје се од три јака зида и
једног слабог зида, који је намерно тако изведен да у случају када дође до
експлозије да се притисак усмери ка страни где је стављен зид слабије
конструкције. Ова врста зграда може имати и тзв. лаки кров са тежином
мањом од 150 kg/m2.
Тип рамовске контрукције, израђен је од армирано бетонске конструкције са
испуном од лаког материјала како се у случају експлозија не би могли
формирати већи и тешки летећи комади. Код ових објеката се обично кров
прекрива слојем земље дебљине до 50cm, како би се спречило оштећење
објекта у случају да дође до пада предмета приликом експлозија у другим
објектима.
Тип укопане грађевине са земљаним надслојем, израђена је од бетонске
конструкције, које су осим предњег зида прекривене земљом и то на начин
како је приказано на слици 3. Земљани покривач мора бити најмање дебљине
од 50cm. Земља која се користи за прекривање објекта не сме имати камења
као ни другог крупног материјала, како се у случају експлозије не би створили
велики парчићи који би могли да проузрокују парчадно дејство по другим
објектима.
Слика 2: Магацин експлозивних материја
Прилази објектима морају бити израђени од чврсте подлоге које не сме
бити клизава. Прилази испред објеката морају бити тако изведене да се могу
лако чистити.
Улазна врата у објектима морају бити тако изведена да се отварају у
поље, кваке улазних врата морају бити уземљене. Овакви објекти морају
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
139
попред главних врата имати и резервна врата која би могла да омогуће излаз
радника у случају опасности. Величина врата одређује се у зависности од броја
радника у објекту и прорачуном времена потребног за безбедно евакуисање
истих из објекта у случају опасности.
Ходници у објектима морају бити тако изведени да се могу
мимоилазити средства унутрашњег транспорта, као и лица која раде у објекту.
Прозори објеката морају бити израђени од таквог материјала да у
случају експлозија не стварају велике парчиће који могу да проузрокују
повреде запослених лица. Прозори се најчешће израђују од плекси стакла, које
се тако монтира да у случају експлозије само спадне из оквира. У стакленим
прозорима, ако су израђени од стакла, не смеју се налазити ваздушни балони,
јер могу произроковати фокусирање сунчеве светлости и паљење
експлозивних материја. Прозори који су лоцирани на сунчаној страни објекта
морају се засенчивати бојом, како се унутрашњост објекта не би додатно
загрејавала.
Зидови објекта морају бити израђени од таквог материјала да се
онемогући сакупљање прашине на истим, јер прашина може потицати од
технолошког поступка и може бити веома експлозивна. Зато се зидови оваквих
објеката израђују од глатких материјала.
Подови објекта морају бити глатки без набораних површина и без
разлика у нивоима пода. У подовима могу бити уграђени канали који се
најчешће користе за спровођење технолошких операција.
Кров објекта мора бити урађен од лаких према ватри отпорних
конструктивних материјала.
Спољна ограда круга опасног објеката мора бити најмање висине 220
cm и мора бити удаљена најмање 50 метара од опасног објекта односно 30
метара уколико опасни објекат има заштитни насип. Са унутрашње стране
спољне ограде мора се обезбедити меки појас ширине 5 метара који се
начешће израђује крчењем растиња и преоравањем земље. Око спољне ограде
мора се обезбедити појас ширине 100 метара у коме се не дозвољава никаква
градња и прописује се ограничење кретања људи. Заштитни насипи граде се
око објекта, на тај начин да ослабе или усмере ударни талас (притисак у
случају да дође до експлозије у опасном објекту) на безбедну страну. Ширина
круне заштитног насипа мора да буде висине од најмање 100 cm изнад стрехе
крова зграде, док стопа насипа може бити удаљена највише 200 cm а ако то
транспорт захтева, може бити удаљена 300 cm, стим да се постави на најмање
угрожене стране опасног објекта. Уколико се у опасном објекту налази до 2500
kg експлозива, око објекта се може поставити и заштитни зид, чије су
грађевинске карактеристике исте као и за заштити насип.
У круг опасног објекта могу улазити само лица са посебним
одобрењем уз коришћење свих прописаних средстава и опреме личне заштите
на раду и која су упозната са свим опасностима и штетностима у делу опасног
објекта где ће боравити. Пушење у опасном делу погона није дозвољено као и
употреба алата који варничи. Забрањено је уношење алкохолних пића и рад
запослених лица под дејством алкохола.
140
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
Пре почетка рада: у производњи експлозива и раду са опасним
материјама, може радити само стручно оспособљено лице и лице које је
оспособљено за безбедан и здрав рад и које је псхофизички способно за рад,
запослено лице мора обући сву прописану опрему личне заштите на раду, мора
скинути сав накит и друге украсне предмете са себе и исте мора ставити у
гардеробу, мора проверити стање радног места, упознати се са исправностима
средстава за рад, производњом ако је иста у току и стање констатује у
дневнику рада.
У току рада: запослено лице мора вршити само оне радње које су
прописане одредбама радних упутстава или које су му наложене од стране
руководиоца; не сме улазити у друге просторије, односно погоне опасних
објеката, ако исти нису у опису његових радних задатака, односно радног
места; сва противпожарна средства и опрема мора бити слободна како би се са
њима лако интервенисало у случају потреба; није дозвољено непотребно
гомилање опасних материја на радним местима преко дозвољене количине;
није дозвољено окупљање већег броја лица од броја који су прописани радним
прописима; у току рада морају се пратити радни параметри машина, односно
технолошких операција; средства за рад се не смеју у току рада оставити без
надзора; није дозвољена оправка средстава за рад у току рада; све промене у
току производње које одступају од нормале, тј. прописаних, морају се
пријавити надлежном руководиоцу; у случају ванредних околности радни
процеси се морају безбедно прекинути, искључити струја на главном
прекидачу објекта, прекинути дотурање сировина, па онда напустити објекат.
Поступак при завршавању рада: из објекта се морају уклонити све
опасне материје и морају се пренети у магацин; извршити чишћење средстава
и опреме за рад; средства и опрема за рад у којима се нахватала чврста
експлозивна материја смеју се чистити само по одобрењу надлежног
руководиоца; радна смена се предаје новој смени, а констатовано стање се
уноси у дневник рада; кад радни процес није у току задржавање лица у
опасном делу објекта није дозвољено, осим лицима који врше надзор; у
посебном објекту морају се скинути средства и опрема личне заштите на раду
и могу се прати само у предузећу, а забрањено је њихово изношење ван
предузећа.
БЕЗБЕДНОСНА РАСТОЈАЊА И ЗОНЕ ОШТЕЋЕЊА
Опасни објекти морају бити тако лоцирани да не угрожавају неопасне
објекте у фабричком кругу али и објекте насељеног места. Поред наведеног,
као једна од претходних мера безбедности и здравља на раду која се мора
применити при пројектовању и изградњи опасних погона је да се опасни
објекти морају изградити на прописаној удаљености један од другог али и од
најближих објеката инфраструктуре насељеног места и неопасних објеката за
смештај запослених лица.
Удаљеност опасног објеката од других опасних објеката и од
одређених објеката инфраструктуре насељеног места зависи пре свега од врсте
експлозивног материјала који се складишти или производи у објекту, као и од
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
141
највеће могуће количине експлозивних материја која се може у било ком
тренутку наћи у опасном објекту и од типа опасног објекта односно да ли је
објекат изграђен са заштитним насипом или није.
Безбедносно растојање представља минимално растојање између
суседних објеката које у случају експлозије или паљења максималне количине
дозвољених експлозивних материја у опасном објекту не омогућује паљења
експлозива у суседном објекту а оштећења своди на предвиђену меру. У
зависности од дејства могуће експлозије (ударни талас, топлотно дејство,
пожар, парчадно дејство) на околину опасног објекта, простор око опасног
објекта дели се на: зону тешких оштећења у којој се детонација преноси
директно, зону тешких оштећења у којој се руше носећи зидови услед дејства
ударног таласа, зону средњих оштећења, у којој се руше лаки преградни
зидови, кровови, надстрешнице, зону лаких оштећења у којој се ломе
прозорска стакла и цреп (ова зона сматра се сигурном у смислу угрожености
људских живота) и сигурну зону у којој долази до делимичног оштећења
прозора. Начин прорачуна безбедносних растојања прописан је правилником
[4]. Начин прорачуна безбедносних растојања опасних објеката у којима је
складиштено 500kg експлозива АМОНЕКС-1 дат је на следећем примеру.
Прорачун експлозива на еквивалентну вредност тротила (ТНТ) врши се
по следећем обрасцу:
...............................................................(1)
где је:
М – еквивалентна количина експлозива тротила (ТНТ) у килограмима,
С – количина експлозива у килограмима,
Q – топлота експлозије(kcal/kg).
За 500kg експлозива АМОНЕКС-1 прорачун на еквивалентну количина
експлозива тротила (ТНТ) у килограмима према обрасцу (1) је:
Прорачун удаљености укопаних магацина експлозива међусобно, до
саобраћајница, као и до неопасног објекта у кругу, врши се по следећем
обрасцу:
....................................................................(2)
где је:
R – растојање у метрима,
– фактор сигурности (приказан у табели 1[5]),
М – еквивалентна количина експлозива тротила (ТНТ) у килограмима (kg).
142
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
Табела 1: Фактор сигурности
Вредност
фактора
сигурности
1.
Удаљеност укопаних магацина међусобно
1,25
2.
Удаљеност до неопасног објекта фабрике
8
3.
Удаљеност до друмских саобраћајница
5
4.
Удаљеност до железничких саобраћајница
7
5.
Зона тешких оштећења
3
6.
Зона средњих оштећења
4
7.
Зона лаких оштећења
8
8.
Зона сигурности
50
Напомена: За објекте без бедема фактори сигурности се дуплирају.
Ред,
број
Намена фактора сигурности
Прорачун међусобне удаљености магацина експлозива према обрасцу (2) је:
Прорачун удаљености магацина експлозива до неопасног објекта у кругу
фабрике према обрасцу (2)је:
Прорачун удаљености магацина експлозива до друмске и железничке
саобраћајнице према обрасцу (2)је:
Прорачун зона оштећења, врши се по следећем обрасцу [6]:
....................................................................(3)
где је:
R – растојање у метрима,
– фактор сигурности (приказан у табели 1),
М – еквивалентна количина експлозива тротила (ТНТ) у килограмима (kg).
Прорачун зоне тешког оштећења према обрасцу (3):
Прорачун зоне средњег оштећења према обрасцу (3):
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
143
Прорачун зоне лаког оштећења према обрасцу (3):
Прорачун зоне сигурности према обрасцу (3):
ЗОНЕ ОПАСНОСТИ И ПОСТУПАК ДЕФИНИСАЊА
Зоне опасности у опасном објекту на основу којих се одређује врста
уређаја у противексплозивној Ех заштити која ће се постављати у опасном
објекту али и мере безбедности и здравља на раду су зона 0, 1 и 2.
Зона опасности 0 – простор у коме експлозивна смеша постоји трајно
или се појављује често или је њена појава не сувише честа али је трајање дуже
(вероватноћа 10-2<в<1). Зона опасности 1 – простор у коме експлозивна смеша
не постоји трајно или се не појављује често, али се може очекивати у
нормалним погонским ситуацијама (вероватноћа10-4<в<10-2). Зона опасности 2
– простор у коме експлозивна смеша постоји само у ненормалним погонским
ситуацијама (хаваријама), док је вероватноћа појаве у нормалним погонским
условима занемарљива (ако је и могућа њена појава, у питању је врло кратко
време - вероватноћа 10-8<в<10-4).
Зоне опасности одређују се на основу посебних мерења и стандарда
[7]. Уређаји и електрична инсталација у Ех заштити морају се периодично
контролисати од стране овлашћеног стручног лица најмање једном у три
године [8], као и електроправодни подови најмање једном у шест месеци а по
потреби и чешће што се одређује актом о процени ризика на радном месту и у
радној околини.
ЗАКЉУЧАК
Рад са опасним експлозивним материјама веома је ризичан и у сваком
тренутку може угрозити здравље запослених лица у опасном објекту, па чак и
да доведе до смрти и до великих материјалних разарања. Ефекти финансијских
трошкова и људских жртава (који су ненадокнадиви) су велики у односу на
редовно финансирање одржавања и спровођења мера безбедности и здравља
на раду при производњи и складиштењу експлозивних материја.
Могућност за смањење потенцијалног ризика од акцидената у
фабрикама и складиштима експлозива, огледају се у следећем:
редовно финасирање спровођења превентивних мера заштите у фабрикама
(испитивање и превентивно одржавање средстава и опреме за рад,
144
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
средстава и опреме личне заштите на раду и ватрогасних средстава и
опреме, здравствени прегледи лица која раде са опасним експлозивним
материјама, набавка потребних средстава и опреме лична заштите на раду
и др.);
ригорознија инспекцијска контрола примене постојеће нормативно-правне
регулативе у фабрикама и постројењима у којима се ради са опасним
експлозивним материјама;
рад са менаџментом фабрика како на едукативном плану тако и на плану
финансијске помоћи за увођење стандарда ISO 9000, ISO 14000 и OHSAS
18000.
обука запослених лица за безбедно руковање са експлозивним и опасним
материјама;
опремање ватрогасно-спасилачких јединица, општина у којима се налазе
фабрике за производњу експлозивних материја са прописаним средствима
и опремом;
опремање индустријских ватрогасно-спасилачких јединица са прописаним
средствима и опремом за рад и др.
Посебна пажња при спровођењу технолошких поступака у фабрикама за
производњу експлозива мора се поклонити спровођењу претходних мера
безбедности и здравља на раду при производњи и складиштењу експлозивних
материја о чијој испуњености пре давања употребне дозволе за објекат
одлучују надлежни државни органи.
ЛИТЕРАТУРА
[1] http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Nesrece-u-namenskoj-na-svetskomproseku.lt.html, (датум преузимања 25.12.2012. године).
[2] http://www.kurir-info.rs/velika-materijalna-steta-u-fabrici-sloboda-clanak65393,(датум преузимања 25.12.2012. године).
[3] Закон о експлозивним материјама, запаљивим течностима и гасовима
(„Службени гласник СРС―, бр. 44/77, 45/85 и 18/89 и „Службени гласник
РС―, бр. 53/93, 67/93, 48/94 и 101/2005 – др. закон).
[4]Правилник о заштити на раду при изради експлозива и барута и
манипулисању са експлозивима и барутима („Службени лист СФРЈ―, бр.
15/1965 и 28/1966).
[5]Д. Мушицки, Разорни експлозиви, Војноиздавачки завод, Београд 1966.,
стр. 104.
[6]Р. М. Јованов, Н. П. Клеут, Простори угрожени експлозивним смешама,
Институт за нуклеарне науке „Винча― – Београд, Центар за перманентно
образовање, Београд 1994., стр. 47-49.
[7]SRPSN.S8.007, SRPSIEC 60079-10, поступак одређивања граница и степена
зона опасности.
[8]Правилник о поступку прегледа и испитивања опреме за рад и испитивању
услова радне околине („Службени гласник РС―, бр. 94/2006 и 108/2006).
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
145
МЕРЕ ЗА БЕЗБЕДАН И ЗДРАВ РАД ОД ИЗЛОЖЕНОСТИ
ОПАСНИМ МАТЕРИЈАМА У ПРОЦЕСУ ЗАВАРИВАЊА
Сандра Кастелец Мацура1, Мирослав Мацура2
Техникум Таурунум – Висока инжењерска школа струковних студија Земун1;
Средња техничка школа Земун2
[email protected]
Резиме Заваривање је основни индустријски процес спајања метала и њихових легура,
са значајном применом у грађевинарству, петрохемији, бродоградњи, индустрији
транспортних средстава и многим другим индустријским гранама. Отуд потреба за
темељним утврђивањем свих релевантних параметара од утицаја на безбедан рад,
заштиту здравља извршиоца – заваривача, човекове радне и животне средине. У
случају непоштовања прописа и непостојања одговорности у области безбедности и
здравља на раду, могуће су акутне али и хроничне последице по здравље заваривача.
Прашина оксида метала хрома, никла, мангана, присуство метала попут цинка, олова,
кадмијума у легурама, превлаке изоцијаната и друге материје у основном материјалу,
испарења заштитних гасова аргона и угљен-диоксида, и др. само су део опасности које
могу проузроковати озбиљне последице. Зато су контрола примене мера за безбедан и
здрав рад, примене адекватних средстава и опреме за личну заштиту, правилно
руковање опремом и константни биомониторинг предуслови за избегавање могућих
последица на здравље заваривача, радну околину и животну средину.
Кључне речи: заваривање, заваривач, безбедност, здравље, радна околина, животна
средина.
SAFETY AND HEALTHY MEASURES OF EXPOSITION TO
DANGEROUS SUBSTANCES IN WELDING PROCESSES
Sandra Kastelec Macura1, Miroslav Macura2
TEHNICUM TAURUNUM Higher Education Engineering School of Professional
Studies, Zemun1, High Technical School, Zemun2
[email protected]
Abstract Welding is a basic process for joining metals and their alloys, widely used in
constructing, automotive industry, mining, shipbuilding and many other industries. There for
necessity for determination of all relevant parameters for safety working and health of
worker – welder, on his working enviroment and living enviroment. In a case of disrespect of
regulations and luck of responsibility of stong safety and health regulations the consecences
can be acute and chonicle on the health of welder. Chrom, nickel and manganes dust, the
presence of metals such as zinc, cadmium, lead in the alloys, isocianats coats and other
substances in a basic material, shielding gases such as argon helium and carbon dioxide, and
etc., are just part of the risk wich can cause big consequences. Monitoring of the
implementation of safety measures, implementation of equipment for personal protection,
proper use of welding installation and constant biomonitoring are the most important for
avoiding of possible consequences on the welder`s health, working and living enviroment.
Key words: welding, welder, safety, health, working enviroment, living enviroment
146
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
УВОД
Заваривање је широко распрострањен процес спајања истородних или
различитих метала и металних легура. Процене су да је више од 5 милиона
радника широм света запослено на овим пословима. Процес заваривања
широко се примењује у бродоградњи, изради транспортних средстава,
грађевинарству, петрохемији, рударству и осталим гранама индустрије.
Основне опасности којима су изложени заваривачи су механичке опасности
које се појављују коришћењем опреме за рад, опасности које су у вези са
карактеристикама радног места и хемијске и физичке штетности које се
појављују у процесу рада[1].
Механичке опасности које настају применом опреме за рад су
опасности које могу настати слободним кретањем делова материјала или
опреме за рад, коришћењем опасних средстава за рад који могу произвести
експлозије или пожаре (рад са боцама ацетилена), рад са оштрим површинама
које могу бити узрок повреде на раду.
Рад на висини и могућност клизања и спотицања, рад под земљом или водом
представљају групу опасности које су везане са каратеристикама радног места.
Опасност од директног или индиректног удара струје представља
групу опасности које настају употребом електричне струје. Оне се појављују у
процесима електролучног, заваривања, МИГ/МАГ, ТИГ, РЕЛ и
електроотпорног заваривања.
Посебну групу штетности које се појављују у процесу заваривања
представљају хемијске штетности (прашина и димови), физичке штетности
(бука и вибрације), штетни климатски и микроклиматски утицај и штетни
утицај зрачења [2].
ОПАСНЕ МАТЕРИЈЕ У ПРОЦЕСУ ЗАВАРИВАЊА
Процес заваривања прати издвајање штетних гасова и димова који
имају негативан утицај на здравље запослених. Они изазивају надражај
дисајних органа, таложење тешких метала у плућима, хронична обољења и
дугорочне последице по здравље заваривача.
Димови при заваривању
На састав дима при заваривању утичу:
метода заваривања,
састав материјала који се заварује,
састав електроде,
врста праха која се користи за заштиту металне купке,
присуство нечистоћа (масти, боја, уља,...)
температура предгревања и процеса заваривања.
Гасови за заваривање садрже честице oд нанометарске величине па све
до неколико стотина микрометара [3]. Честице присутне у заваривачким
димовима имају велику вероватноћу таложења у алвеолама плућа при
удисању. Најчешће су то честице хрома, мангана и никла и њихових оксида
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
147
које изазивају респираторне болести попут бронхијалне астме, хроничне
опструктивне болести плућа, пнеумокониозе („прашина у плућима―) па чак и
рак плућа[4]. Доказано је и да манган, који је есенцијални хемијски елемент за
правилно функционисање мозга и човечијег организма, код заваривача има за
појследицу појаву Паркинсонове болести. Доказано је и мутагено дејство
хрома на ДНА структуру [5,6].
Слика 1: Стварање дима код поступка заваривања.
Бројне студије показују да су метали, који испаравају у току процеса
заваривања и који су углавном присутни у облику честица дима, главни
узрок тровања радника [7,8]. Због тога је веома битно пронаћи ефикасне
методе контроле за смањење токсичности тешких метала присутних у диму
при заваривању као и примена личних заштитних средстава радника –
заваривача.
Гасови при заваривању
У току процеса заваривања долази до појаве различитих гасова. Неки
потичу од заштитних гасова који се користе при електролучном заваривању
као што су аргон, хелијум, угљен диоксид, азот. Гасови попут ацетилена,
метана, бутана и кисеоника користе се као извор топлоте при гасном
заваривању. У том случају је и честа појава угљен моноксида као продукта
непотпуног сагоревања. Приликом топљења метала и електроде, као и
заштитног праха развијају се такође и гасови попут изоцијаната и фозгена. При
заваривању се често појављују озон и азотни оксиди. Највише озона настаје
при електролучном заваривању, пре свега алуминијума. Ти гасови надражују
очи, уши, нос, грло и плућа, а честа последица њиховог удисања је и појава
главобоље. Утицај угљен моноксида на здравље човека је у зависности од
концентрације и то при количини од :
0,01% - при дужем излагању нема већих последица,
0,035 – изазива главобољу отежано дисање и трњење,
0,05 – при континуираном удисању у трајању од два сата
изазива несвестицу,
> 0,05 – у зависности од концентрације долази до смрти [9].
148
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
МЕРЕ ЗАШТИТЕ ОД ИЗЛОЖЕНОСТИ ОПАСНИМ МАТЕРИЈАМА
Један број несрећа на раду директно или индиректно последица су
људског фактора. У свакој повреди на раду присутни су субјективни или
објективни фактори. Човек је први и кључни фактор, а други фактор су услови
рада и радне средине. који према статистичким подацима стоје у односу 4:1
[10].
Законом о безбедности и здрављу на раду утврђене су све основе
система функционисања безбедности и здравља на раду чији је основни циљ
спровођење заштитних мера ради побољшавања услова рада и смањење
могућих узрока повређивања како би се сачувало здравље радника у највећој
могућој мери [11].
Мере заштите радника у процесу заваривања подразумевају, примену
технолошких мера, примену комплетне заштитне опреме за заштиту од
физичких, механичких и хемијских штетности, као и обавезно придржавање
прописаних мера безбедности како би се смањили ризици од настанка повреда
и сачувало здравље радника.
Технолошке мере
Основни услов за правилно извођење процеса заваривања уз могућност
минималне појаве повреда на раду је да радник буде стручно оспособљен и
квалификован за извођење одређеног поступка заваривања, тј. да радник буде
лиценцирано лице са одређеним радним искуством. Употреба најподеснијег
поступка заваривања за одређену врсту материјала, примена и стална,
свакодневна контрола атестиране апаратуре за извођење процеса заваривања
један је од предуслова за безбедaн рад. Правилна припрема делова који ће се
заваривати подразумева одмашћивање, скидање боје, уклањање оксида са
површине материјала механичким или хемијским путем (посебно у поступку
заваривања алуминијума и његових легура).
Веома је битан и правилан избор електрода које производе мање дима а
које својим саставом не утичу или чак побољшавају квалитет завареног споја.
Често се и ту сврху додају различита силицијумска једињења, попут ТЕОС
(tetraethyloxysilan) који се на високим температурама оксидује у силицијум
диоксид и доводи до агломерације честица метала присутних у диму и
спречавања формирања ултрафиних честица [1].
Применом заштитних прахова, гасова и обложених електрода којима се
ствара заштитни слој на површини метала такође се спречава издајање
испаравање метала и оксида и преласка у гасове и формирање опасних димова.
Слика 2: Утицај ЅiО2 на адсотпцију штетних честица присутних у диму; а)
без ЅiО2, б) честице обложене ЅiО2, ц) површина честице обложене ЅiО2 [1]
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
149
Употреба локалне вентилације како би се одстранили штетни гасови и
дим који се издвајају при заваривању је неопходна. У затвореним
просторијама, без природне вентилације, неопходна је примена или одсисних
уређаја или вентилатора како би се са једне стране смањила концентрација
опасних димова и гасова а са друге стране, побољшала визуелна прегледност
метала шава. Проблем који се у овом случају појављује је да поједини метали
и металне легуре не трпе при заваривању било какав вид промаје. У таквим
условима долази до промене температурног рeжима очвршћавања што за
последицу има смањење квалитета заварене конструкције. Зато је у таквим
случајевима потребно правилно извршити поступак смањења концентрације
штетних димова и гасова уз пуну
сарадњу инжењера – технолога за
заваривање.
Слика 3: Правилна примена локалне вентилације.
Средства и опрема за личну заштиту
Средства и опрема за заштиту на раду коју користи запослени имају за
циљ да га заштите од једне и ли више опасности или штетности и да смање
ризик од настанка повреда и оштећења здравља. У ту сврху користе се
различита средства за заштиту главе, лица, слуха, органа за дисање, ногу и
тела.
Средства за заштиту главе подразумевају коришћење заштитног шлема
и капа-качкета. Заштитни шлем штити главу од механичких удараца, пада и
од удара електричне струје. Мора бити израђен од материјала који није
запаљив и који је отпоран према удару и дејству воде, агресивних хемикалија и
топлоте. Заштитни шлем мора потпуно покривати задњи и горњи део лобање и
мора имати обод за заштиту чела и врата.
За заштиту лица користе се, заштитне наочари, заштитне наочари са
тамним стаклом – за заштиту од јаке светлости, заштитне наочаре са жичаном
мрежом, штитник за очи и лице – за заштиту од крупнијих летећих честица и
капљица нагризајућих материја. штитник за очи и лице може бити преклопан и
непреклопан.
150
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
Слика 4: Комплетна заштита главе лица и органа за дисање заваривача.
Ради заштите органа за дисање за време рада у атмосфери загађеној
димом и штетним гасовима користе се маске за заштиту органа за дисање од
грубе, неагресивне и неотровне прашине, респиратор за заштиту органа за
дисање од фине прашине и штетних пара у мањим концентрацијама, цевне
маске за заштиту органа за дисање од штетних гасова, дима, пара и магле у
великим концентрацијама.
У примени су и апарати са кисеоником и компримованим ваздухом за
заштиту органа за дисање у радној атмосфери у којој постоји или се могу
очекивати високе концентрације штетних гасова, паре и дима, односно у којој
је садржај кисеоника испод 16%. Средства и опрема за заштиту органа за
дисање на смеју за време употребе отежавати нормално дисање и морају бити
подешени за брзу и лаку употребу.
Ради заштите руку од одређених опасности или штетности користе се
зависно од врсте рада, заштитне рукавице које могу бити: кожне, кожне са
челичним плочицама, постављене кожне, рукавице израђене од негоривих
материјала, рукавице од природне или синтетичке гуме. За заштиту руку при
раду са алифатичним, ароматичним и хлорним угљоводоницима, алкохолима,
органским киселинама и различитим биљним уљима користе се пластичне
рукавице.
За заштиту ногу користи се специјална обућа која треба да пружи
заштиту од топлотног зрачења, летења варница, удара електричне струје,
агресивних хемијских средстава, ниских температура,...
Од остале заштитне опреме ту су још и штитници за ручни зглоб, за
груди, кожни појас, заштитна идела од кепера, гуме алуминијумске фолије
или импрегнираног платна, а ту су још и заштитне прегаче и одела за заштиту
од неповољних атмосферских утицаја.
Превентивни прегледи
Од великог значаја су и претходни и превентивни прегледи запослених на
пословима заваривања. Претходни лекарски преглед врши се ради оцењивања
и утврђивања способности запосленог за рад на одређеном радном месту и за
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
151
рад са одређеном апаратуром. Периодични лекарски преглед врши се ради
оцене и праћења здравственог стања запосленог на пословима заваривања.
Претходни и периодични лекарски преглед запосленог обухвата:
општи преглед, без обзира на врсту ризика и здравствене услове на
радном месту и
специфични преглед, зависно од ризика и здравствених услова које
мора испуњавати запослени на том радном месту.
ЗАКЉУЧАК
Технолошки процес заваривања спада у групу послова са високим
ризиком по здравље и безбедност, како радника који га обавља тако и по
животну и радну средину у којој се обавља. Строгим поштовањем закона о
безбедности и здрављу на раду као и применом правилника који се односе на
поступке прегледа и испитивања опреме за рад и испитивања услова радне
средине, затим правилника о превентивним мерама за безбедан и здрав рад, и
претходним и периодичним лекарским прегледима запослених могуће је
створити здравију радну средину и сачувати здравље запослених. Такође,
примена одговарајуће заштитне опреме у великој мери доприноси очувању
здравља запосленог и повећању његове безбедности при извођењу послова
везаних за технолошки поступак заваривања.
ЛИТЕРАТУРА:
[1] K.Yu, N. Topham, J. Wang, Decreasing biotoxicity of fume particles produced
in welding process, Journal of Hayardous Materials, 185 (2011) 1587-1591.
[2] Правилник о начину и поступку процене ризика на радном месту и у радној
околини, (Сл. Гласник РС, број 72/2006).
[3] A. T. Zimmer, P. Biswas, Characterization of the aerosols resulting from arc
welding processes, Aerosol Science, 32 (2001) 993-1008.
[4] M. Oprya, S. Kiro, Size distribution and chemical properties of welding fumes of
inhalable particles, Journal of Aerosol Science, 45(2012) 50-57.
[5] N. W. Biggart, R. R. Rinehart, Evidence for the presence of mutagenic
compounds other than chromium in particles from mild steel welding, Mutation
Research, 180 (1987) 55-65
[6] B. A. Racette, S. R. Criswell, Increased risk of parkinsonism associated with
welding exposure, NeuroToxicology 33 (2012) 1356–1361
[7] G. Buonanno, L.Morawska, Exposure to welding particles in automotive plants,
Journal of Aerosol Science 42 (2011) 295–304.
[8] J. M. Antonini, A. B. Santamaria, Fate of manganese associated with the
inhalation of weldingfumes: Potential neurological effects, NeuroToxicology 27
(2006) 304–310.
[9]www.komplast.si/docs/Varnost_in_zdravje_pri_delu/Varjenje_ter_varnost_in_zd
ravje_pri_delu.pdf (2014)
[10] Д. Ристић, Систем безбедности и превентивни инжењеринг, скрипта.
[11] Закон о безбедности и здрављу на раду, Службени гласник РС, 100/2005.
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
152
ЕРГОНОМСКЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ ЗА ПОБОЉШАЊЕ
УСЛОВА РАДНЕ ОКОЛИНЕ У ТЕКСТИЛНОЈ
ИНДУСТРИЈИ
Даниела Ристић, Огњен Ристић, Владан Митровић
TЕХНИКУМ ТАУРУНУМ Висока инжењерска школа струковних студија,
Земун, [email protected]
Резиме Радна околина у текстилној индустрији и радионицама за производњу одеће је
нездрава и небезбедна за запослене у толикој мери да је узрочник многих здравствених
проблема. Анализом комбинованих техника истраживања радионица за производњу
одеће откривене су главне препреке са којима се суочавају запослени у овим
радионицама: неправилна вентилација, прашина, неергономска радна места,
прекомерна бука и некоришћење личне заштитне опреме. На основу студије
безбедности и здравља на раду у циљу побољшања радног окружења предложене су
безбедне методе рада које би требало усвојити у ширем обиму.
Кључне речи: текстилнa индустријa, радионице одеће, ергономија, безбедност и
здравље на раду, радна околина.
ERGONOMIC INTERVENTIONS TO IMPROVE WORK
ENVIRONMENT CONDITIONS IN TEXTILE INDUSTRY
Daniela Ristic, Ognjen Ristic, Vladan Mitrovic
TEHNICUM TAURUNUM Higher Education Engineering School of Professional
Studies, Zemun [email protected]
Abstract The work environment in textile industry and in the garment manufacturing
units is unhealthy and unsafe for the workers, resulting in many health problems. Analysis of
garment manufacturing units using a combination of techniques revealed that the congested
work area, improper ventilation, dust, unergonomic workplaces, excessive noise and non-use
of personal protective equipment were the major constraints faced by the workers in these
units. Based on the occupational safety and health study, in order to improve the work
environment, safety aspects and work methods have been suggested which could be adopted
on a wider scale.
Kay words: textile industry, garment manufacturing units, ergonomics, оccupational safety
and health, work environment.
УВОД
У провој половини 20. века долази до настанка и развоја индустрије за
производњу одеће која током последње четири деценије доживљава
импресиван раст. Иако код нас у опадању услед великог увоза одеће, у Индији,
на пример, са око 70 000 радионица одеће које запошљавају више од три
милиона људи ова индустријска грана успела је постати други највећи
извозник Индије, одмах иза извоза драгуља и накита.
Радна околина, посебно у мањим радионица, је несигурна и нездрава
због лоше дизајнираних радних места, неодговарајућег намештаја, недостатка
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
153
вентилације, неприкладног осветљења, велике буке, недовољне заштите од
опасних хемикалија, недовољне мере безбедности у ванредним ситуацијама
настанка пожара и недостатка личне заштитне опреме. Особе које раде у тако
лошем и неприкладном радном окружењу склоне су професионалним
обољењима.
Текстилна индустрија се састоји од одређеног броја јединица
ангажованих у операцијама предења, ткања, бојења, штампања, дораде и низа
других процеса који су неопходни за претварање влакана у завршну тканину
или одећу. Постоје многе опасности на сваком од ових нивоа уколико нису
постигнути безбедни и здрави услови рада.
Иако у опадању због великог увоза одевних предмета, текстилна
индустрија која је код нас сведена углавном на мање радионице, је и даље
присутна. С обзиром да Правилник из ове области још увек није донешен, рад
се бави изналажењем најбољих решења у области ергономије радних места у
текстилној индустрији.
РИЗИЦИ У ТЕКСТИЛНОЈ ИНДУСТРИЈИ
Емпиријски докази показују да радници у радионицама за производњу
одеће пате од мишићно-скелетних поремећаја везаних за рад, као што су
синдром карпалног тунела1, тендинитис подлактице2, епикондилитис3, бицепс
тендинитис4, бол у крстима, бол у врату, бол у раменима и остеоартритис
колена. Неусклађеност карактеристика човека и машине, значи, неадекватни
ергономски услови рада, један је од главних фактора који доприноси настанку
мишићно-скелетних проблема. Ови проблеми углавном настају због покушаја
да се ―човек прилагоди послу‖, а не да се ―посао прилагоди човеку‖. Међутим,
у многим земљама у којима је текстилна индустрија развијена, у последње
време су начињени велики напори у овој области, усмерни на прилагођавању
посла човеку, елиминисању несклада између човека и машине и
редизајнирањем радног окружења до оптималног нивоа удобности радника.
Циљ ове студије је изналажење најбољих решења којим би се обезбедила боља
радна околина у производним радионицама и индустрији текстила и одеће.
Текстилна индустрија је релативно сигурно место за рад и у односу на
друге индустрије, постоји релативно мали број озбиљних незгода у фабрикама
и радионицама за производњу одеће. Ипак, опасности са којима се суочавамо
су многобројне. Главни здравствени ризици у овој индустрији не произилазе
из непосредних, потенцијално фаталних опасности. Уместо тога, ризици са
којима се суочавају запослени у производњи текстила и одевних предмета
долазе из више суптилних опасности чији ефекат акумулира током времена.
Запослени који раде за машинама за шивење суочавају се са значајно већом
појавом бола у мишићима и повреда него радници на другим пословима [1].
1
Упала тетиве у бицепс мишићу
2
Упални процес у мишићним тетивама подлактице
3
Тениски лакат
Последица притиска на нерв медианус у карпалном тунелу
4
154
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
Студије такође показују да се учесталост повреда врата и рамена
повећава са годинама радног века. Ове повреде доводе до дугорочних ефеката
по здравље. Физичке карактеристике посла су важан фактор ризика за појаву
бола у мишићима и повреде. Ризици за запослене на шиваћим машинама су
повезани са елементима као што су: столови и столице лошег дизајна, лоша
организација посла, осветљење и слично. Фактори као што су понављање
операција, утрошак снаге, држање (положај тела) и вибрације су повезани са
вишим стопама повреда. Фактори који се односе на смањење стопе повреда
укључују одговоран однос према послу и активну улогу руководства.
Болести и повреде који се јављају међу текстилним радницима који
раде у неадекватним радним условима могу бити следеће [2]:
70% радника због коришћења ножне папучице на машинама за шивење
има бол у стопалима,
35% осећа упоран бол у крстима,
25% је претрпело неки кумулативни поремећај,
81% је пријавило повреде зглоба,
14% је пријавило повреде лакта,
5% је пријавило повреде рамена,
49% је имало болове у врату,
број одсуствовања са посла се повећава са погоршавањем услова рада,
губитак здравља радника због повреда или високог оптерећења је
повезана са условима рада,
ручно шивење и кројење су оптерећујући за горње екстремитете,
операције шивења су повезани са болом у раменима, зглобовима и
рукама,
пеглање руком је повезан са болом у лакту,
послови повезивања делова одеће су повезани са боловима у рукама и
зглобовима,
употреба стопала при шивењу је повезана са болом у леђима.
Главни безбедностни и здравствени проблеми у текстилној индустрији могу се
навести под:
излагање прашини памука,
излагање хемикалијама,
излагање буци,
неергономска решења.
Излагање прашини од памука
Радници ангажовани на пословима обраде и предења памука су
изложени значајним количинама честица прашине од памука. Они су такође
изложени честицама пестицида и остатака земљишта. Изложеност прашини од
памука и другим честицама доводи до појаве респираторних поремећаја међу
текстилним радницима. Фатална болест бисиноза, изазвана органском
прашином, познатија као „браон плућа‟ , међу људима који раде у текстилној
индустрији узрокована је због прекомерног излагања прашини памука.
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
155
Симптоми ове болести су: стезање у грудима, кашаљ, тешко дисање и кратак
дах.
Према неким истраживањима у Индији прекомерни ниво прашине је
пријављен као проблем за 27% радника у одељењу за сечење платна.
Истраживање о здрављу радника је показало високу стопу (85,2%)
распрострањености отежаног дисања, а чак 22% радника у одељењу сечења је
патило од астме [3].
Због наведених примера неопходно је увести одређене стандарде и
правилнике у циљу смањења изложености радника памучној прашини како би
их заштитили од ризика појаве болести бисинозе. У том циљу је потребно
одредити дозвољену границу изложености памучној прашини за различите
операције у текстилној индустрији. Увођење овог стандарда би помогло да се у
великој мери смањи стопа појаве бисинозе.
За осмочасовну дневну изложеност, амерички стандард (ОСХА Памук
стандард) је одређен на 200 микрограма прашине памука по кубном метру
ваздуха, у случају производње предива, 500 микрограма у случају отпадног
текстила, 750 микрограма у случају операције ткања и 1000 микрограма у
случају за рециклажу отпада. Послодавци су обавезни да мере количину
удисајне прашине памука једном у 6 месеци или када год постоји било каква
промена која може довести до промене нивоа прашине. Ако је ниво прашине у
атмосфери већи него што су ОСХА смернице, руководство треба да предузме
мере за смањење недозвољеног нивоа. Према овим смерницама, послодавац је
дужан да запосленог у писаној форми обавести о тренутном нивоу прашине у
атмосфери, као и о корацима које руководство планира да предузме за њено
смањење. Ако прашина не може да се сведе на законски ниво, дужност
руководства је да обезбеди респираторе запосленима [3].
Изложеност хемијским материјама
Због непостојања и некоришћења адекватне личне заштитне опреме
при испаравању ових материја, као и директним контактом са кожом долази до
честих појава респираторних и кожних обољења.
Радници у текстилној индустрији су такође изложени великом броју
хемикалија (боје, конзерванси, детерџенти), посебно при процесу бојења,
штампања и дораде. У текстилној индустрији се користе хемијске материје као
што су: хемикалије на бази бензидина, растварачи, формалдехид,
органофосфорна и органобромна једињења и антимикробни агенси
(конзерванси).
Због непостојања и некоришћења адекватне личне заштитне опреме
при испаравању ових материја, као и директним контактом са кожом долази до
честих појава респираторних и кожних обољења.
Студије су откриле да изложеност дисајних органа већим
концентрацијама формалдехида проузрокује рак плућа, као и рак мозга и
леукемију, што може бити фатално. На дуже стазе, изложеност формалдехиду
може довести до респираторних тешкоћа и појаву екцема. Контакт хемикалија
са кожом, као и инхалације хемикалија може довести до озбиљних
156
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
здравствених последица [4]. Студија спроведена у САД указала је на
присуство рака усне дупље и ждрела код запослених у текстилној индустрији.
Друга студија је показала да су текстилни радници у великом проценту
изложени ризику за развој рака желуца. Штавише, примећен је и висок степен
појаве канцера тироидне жлезде, канцера тестиса и носа.
Изложеност буци
Континуирано излагање високим нивоима буке током времена
резултирају губитком слуха међу радницима. Неправилно и нередовно
одржавање машина, одсуство звучне изолације са и око машина такође може
да повећа ниво механичке буке.
Високи нивои буке су забележене у већини јединица ангажованих у
текстилној индустрији, посебно оним у земљама у развоју. У дужем периоду,
изложеност високим нивоима буке је узрочник оштећења бубне опне и може
да изазове губитак слуха. Други проблеми као што су умор, одсуство са посла,
узнемиреност, анксиозност, смањење ефикасности, промене пулса и крвног
притиска, као и поремећај сна такође су били присутни због сталног излагања
буци. Иако изазива озбиљне здравствене последице, излагање буци је често
игнорисано јер његови ефекти нису одмах видљиви због одсуства бола.
ЕРГОНОМИЈА У ТЕКСТИЛНОЈ ИНДУСТРИЈИ
Ергономија је данас актуелна и у свакодневном животу и у раду. На
жалост, њена неопходност у примени још увек није довољно схваћена и
прихваћена. Она обухвата проучавање људских могућности у односу на радне
захтеве, односно у суштини је „прилагођавање рада људима―. Циљ ергономије
је да се развије удобан, сигуран и продуктиван систем рада уношењем
људских фактора као што су размишљање и подаци у основни план. Подаци
који се уносе у пројекат радног места означавају: величину тела, снагу,
вештину, брзину, сензорне способности (вид, слух, итд.), па чак и ставове.
Ергономски дизајнирано радно место би осигурало да виши радник има
довољно простора за безбедно обављање његовог/њеног посла, а такође да
омогући да нижи радник може да дохвати све алате неопходне у производњи.
Супротно од тога, и оно што се обично дешава у пракси, је да је радник
приморан да ради на радном месту које је већ постојало пре његовог доласка и
које њему не одговара. Ово може захтевати од запослених да раде у незгодним
позама, обављају исти покрет изнова и изнова, или подижу тешки терет – што
све може изазвати поремећаје мишићно-коштаног система и повреде у вези с
радом. Ергономија има за циљ спречавање повреда контролом фактора ризика
као што су оптерећење, понављање покрета и операција, држање (положај
тела) и вибрације које могу да проузрокују настанак повреде.
Резултати једне индијске студије текстилне индустрије су указали на
недостатке у радној околини, средствима за рад и другој опреми који утичу на
здравље и безбедност радника на радном месту [2]. Коришћене су различите
методе као што су разговор са радницима; анализа радне околине;
идентификација опасности и процена ризика, као и технике квантификације за
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
157
прикупљање информација о раду, радне околине и здравствених проблема
радника. Комбинацијом ових техника, идентификовано је неколико
недостатака у радном окружењу и објектима које користе радници. На основу
студије, предложене су ергономске интервенције које ће на крају помоћи да се
побољша радно окружење, као и да се превазиђу здравствени проблеми.
Табела 1 приказује недостатке идентификоване у радном окружењу.
Табела 1: Недостаци идентификовани у радној околини
Радни намештај
Сто за сечење
Сто за сортирање
Сто за проверу
Сто за пеглање
Столица руковаоца
Машином за шивење
Радна околина
Неадекватно
осветљење
Претерана бука
Прашина
Уочени недостаци
Превелика радна висина
Превелика радна висина
Превелика радна висина
Превелика радна висина
Превелика висина
Налази
Жалбе на постуралну
нелагодност (страх,
дрхтавица, поремећаји
спавања, отежано
концентрисање, зујање у
ушима) и бол у раменима,
врату и рукама
Ниска осветљеност
Жалбе на визуелно
напрезање и замагљен вид
Ниво буке прелази 90 dB(А) Жалбе радника
Повећан ниво у одељењу за Жалбе узроковане
сечење
респираторним проблема
Врућа и влажна радна Влажност 23 % до 57 %
Жалбе радника
околина
Висока температура
Изложеност високој
Идентификовано као
темепратури
опасност актом о процени
ризика
Висине столова који се користе за сечење, сортирање, проверу и
пеглање биле су 99,5 cm, 92,3 cm, 89,9 cm и 92,3 cm. Намештај који се користи
у производним радионицама одеће био је или изнад или испод препоручених
нивоа па је напрегнут положај тела током радног дана могао да буде одговоран
за развој болова у раменима, надлактицама и подлактицама. Високе столице
(средње висине 59,5 cm) натерале су раднике да савију свој труп и главу ка
столу како би имали јасан поглед на радне операције. Као резултат претераног
савијања, већина радника се жалила на болове у доњем делу леђа, средњем
делу леђа, раменима и врату. Столице на којима радници седе сатима нису
тапациране. Ниједна од радних столица није имала наслон, који би омогућио
пружање ослонца за леђа.
Средњи нивои осветљења у одељењима за сечење и шивење били су
углавном мањи у поређењу са прописом препорученим нивоима од 400 lx [3].
Због неправилног избора расвете и њеног позиционирања, напори да се
побољша ниво осветљења нису успели да дају жељене резултате на месту
операције. Одсуство осветљења на машини за шивење (локално осветљење) је
уочено као важан недостатак. Радници су се жалили на главобоље и појаве
незгода настале пробадањем иглом услед недовољног осветљења на радном
158
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
месту. Идентификација опасности и процена ризика указује да је недовољно
осветљење ризик за раднике на машинама за шивење.
Због сталног коришћења паре приликом пеглања, у одељењу финалне
обраде било је вруће и влажно. Влажност је била у распону од 23% до 57%,
највиши ниво је евидентиран у одељењу финалне обраде. Одговор радника на
питања у вези са температуром поткрепљују поменуте резултате (Табела 1).
Табела 2 сумира недостатке у дизајну и коришћењу средстава за рад,
као и сигурносне аспекте на радном месту. Случај нехотичне повреде прстију
током рада са машинама за ручно сечење је пријавило 52% радника у одељењу
за сечење. Иако је било уграђених штитника за ове машине, они су били
сувише мали и неадекватни за пружање сигурности прстима постављеним за
придржавање нагомиланих слојева тканине. Неки од радника нису схватили
озбиљност примене личне заштитне опреме и одбијали су да носе штитник за
сечива током рада машина. То је резултирало нехотичним повредама и
посекотинама на прстима у неколико случајева.
Континуирано коришћење маказа за сечења довело је до отицања
прстију и задебљања коже прстију. Многи од радника у одељењу за сечење
обмотавали су дршке маказа комадом тканине (памука) како би смањили
трење металне дршке и мишића које проузрокује бол.
Недостатак општих безбедносних мера, као што је одсуство апотеке за
прву помоћ и недостатак сигурносних уређаја као што су противпожарни
апарати, аларми и излази у случају опасности, су додатни озбиљни недостатци
на радном месту. To узрокује да радници остају заробљени унутар радионица у
ванредним ситуацијама. Ниједан од руковалаца машина за сечење не користи
никакву личну заштитну опрему, као што су металне рукавице за чување руку
од могућих механичких повреда. Ризик од посекотина прстију може се лако
избећи овим једноставним средством.
Табела 2: Недостаци идентификовани на средствима за рад
Средства за рад
Штитник на машини за сечење
Маказе за сечење тканине
Машина за шивење
Безбедност на радном месту
Уопштене безбедносне мере
Лична заштитна опрема
Уочени недостаци
Недостаци у дизајну
штитника, некоришћење
штитника
Тешке дршке и напорне
за дуготрајно коришћење
Недостатак локалног
осветљења
Налази
50 % радника
пријавило
посекотине
Отечени прсти и
задебљана кожа
Нелагодан
положаја тела
Недостатак општих
безбедносних мера
Недостатак личне
заштитне опреме
Уочен недостатак
Уочен и пријављен
недостатак
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
159
ПРЕДЛОЗИ ЗА ПОБОЉШАЊЕ РАДНЕ ОКОЛИНЕ
Предлози који су настали из ове студије су формулисани као смернице.
Ове смернице би се користиле не само за побољшање услова безбедности и
здравља на радним местима, већ би такође биле и од непроцењиве вредности
за предузетнике који започињу нов посао.
Димензије предложене за радне столове коришћене у радионицама
одеће дате су у Табели 3. Вишеструки задаци/операције као што су полагање
шаблона, обележавање и сечење, врше се на истом столу, па се стога предлаже
постављање дрвене платформе подесиве по висини као додатка столу, којом
би се омогућило прилагођавање радне висине различитим операцијама.
Дрвена платформа, такође, би помогла у спречавању електричних ударa током
рада са електричним уређајима.
Столови на којима се врши провера одеће треба да су нагнути 12°
према запосленом да би омогућили запосленима да имају јасан поглед
приликом провере одеће и правилан положај тела при раду. Сто може бити
прекривен грубом тканином како би се спречило клизање одеће. Неопходно
је инсистирати на употреби дрвених платформи за стајање током пеглања.
Препоручене димензије висине седишта запослених на машинама за шивење
треба да буду такве да би се постигао угао од 105° између торза и бутина док
рукују педалом за шивење. Седиште треба да буде тапацирано или обложено
како би обезбедило удобност раднику. У Табели 3 су дате препоручене
висине столова за одређене операције одвојено за жене и мушкарце [5].
Табела 3: Препоруке за столове у радионицама за производњу одеће
Параметри Сто за сечење
Сто за
сортирање
Променљива у зависности 180 cm
од величине собе и дужине
Сто за
проверу
180 cm
Сто за
пеглање
120 cm
Ширина
120 cm Максимална
ширина тканине
120 cm
120 cm
Висина за
мушкарце
117,3 cm
112,3 cm
117,3 cm
90 cm
(максимални
домашај
запосленог)
102,3 cm
Висина за
жене
108,9 cm
103,9 cm
108,9 cm
93 cm
Дужина
Минимални ниво осветљења од 400 lx се препоручује за сва три
одељења радионице производње одеће. За операцију шивења, потребно је да
се обезбеди додатно осветљење на машини на такав начин да видљивост
хода игле бити оптимална. Осветљење у одељку за шивење треба да буде
планирано тако да буде функционално и да светла буду фиксирана на
160
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
одговарајућим местима како би се обезбедило оптимално осветљење на
радном месту.
Редовним одржавањем, подмазивањем и заменом делова који
производе буку може се контролисати ниво буке на њеном извору.
Коришћење чепова за уши/наушница од стране радника у одељењу за вез
требало би бити обавезујуће. Запосленима изложеним високим нивоима буке
треба обезбедити лична заштитна средства за заштиту слуха или ротирати
њихове радне периоде тако да максимално 4 сата буду изложени нивоу буке
од 95 dB (А).
Потребно је уградити локалну издувну вентилацију која користи
усисавање, на основу принципа усисивача, у одељењима за сечење и шивење
да би се уклонила прашина из ваздуха. Честице прашине могу бити усисане
кроз вентилационе канале који се пружају у сва три одељења радионице одеће.
Раднике у одељењу сечења и шивења треба охрабривати да користе заштитне
маске током рада, посебно када се користе плетени материјали за прављење
одеће. Растојање од 4 m до 5 m између редова машина ће смањити изложеност
радника топлоти из мотора шиваћих машина.
Потребно је редизајнирати штитнике сечива на машинама за сечење.
Ови штитници могу бити дизајнирани или као фиксни или као штитници са
блокирањем. Фиксни штитници ће покрити цео нож. Штитници са
блокирањем ће омогућити да машина функционише тек након што су
штитници за сечиво спуштени. Алати као што су маказе које се користе за
сечење тканине треба да буду редизајнирани. Ручке треба да буду од
флексибилних материјала, полиетиленских, који чак и после дуже и редовне
употребе омогућавају удобан осећај.
Свако одељење треба да има барем минималне услове за пружање прве
помоћи и приступ обученом особљу за пружање хитне медицинске помоћи.
Услови за пружање прве помоћ и обучено особље су важне компоненте у
обезбеђивању безбедности и здравља. Безбедносне мере треба периодично
проверавати како би се проверила њихова функционалност у случају
ванредних ситуација. Коришћење личне заштитне опреме (ЛЗО) као што су
чепови за уши, наушнице и маске за прашину треба да буде обавезно где год
се очекује претња за здравље и безбедност радника. Сви радници који користе
ЛЗО треба да буду обучени за њихово коришћење и одржавање. Приликом
куповине ЛЗО треба водити рачуна да је ЛЗО израђена у складу са признатим
стандардима постављеним од стране релевантних институција.
ЗАКЉУЧАК
Извршење ових интервенција у текстилним радионицама и индустрији
допринели би побољшању радног окружења радионица за производњу одеће,
такође би било од користи радионицама које траже сертификат по
међународним стандардима. Међутим, компромиси су често неопходни у
пракси, а ове смернице, које су нормативне, ће бити од значаја у смањењу
напрезања током рада.
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
161
Одевна индустрија треба да се усмери и да развије добре радне услове
за смањење повреде настале при раду, јер има довољно простора за
ергономска побољшања. Уз правилну обуку и наставу, правилно обезбеђење
машина, личне заштитне опреме и ергономска дизајнерска решења, текстилни
радници могу да раде у безбедним и здравим радним условима. Реализацијом
ових ергономиских фактора у текстилној индустрији могу се побољшати и
продуктивност и радна околина, а што је најбитније и задовољство запосленог
његовим послом и радним местом.
ЛИТЕРАТУРА
[1] Delleman N J, Dul J: Ergonomic Guidelines for Adjustment and Redesign of
Sewing Machine Workplaces, Work Design in Practice, Taylor and Francis:
London; 1990.
[2] Parimalam PN, Kamalamma, Ganguli A.K. Hazard identification and risk
assessment in garment manufacturing units, Proceedings of Conference on
Humanizing Work and Work
[3] Parimalam P., Kamalamma N., Ganguli A. K., Ergonomic interventions to
improve work environment in garment manufacturing units, Indian Journal of
Occupational and Environmental Medicine, Volume 10, Issue 2, August 2006.
Environment, p. 93-7, Mumbai, India, 2004.
[4] Blader S, Barck-Holst U, Danielsson S, Ferhm E, Kalpamaa M, Leijon M, et al.
Neck and shoulder complaints among sewing machine operators: A study
concerning frequency, symptomatology and dysfunction, p. 22:251-7, Applied
Ergonomics, 1991.
[5] Courtney TK, et al. The Impact оf а Chair аs аn Ergonomic Intervention in
Conventional Trouser Manufacturing, Georgia Inst. Technol. Atlanta, 1990.
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
162
RIZICI OŠTEĆENJA ZDRAVLJA ŠUMSKOG RADNIKA
SJEKAĈA
1.
Mirjana Fudurić Jelača, 2 Tihana. Duspara, 1Gordan Alfirev
1
Visoka škola za sigurnost, Zagreb
2
Hrvatske šume, Karlovac
[email protected]
Rezime Poslovi u šumarstvu ubrajaju se u najrizičnije poslove s aspekta prisutnih opasnosti.
Iz toga razloga radno mjesto šumskog radnika sjekača svrstava se u poslove s posebnim
uvjetima rada prema različitim točkama Pravilnika o poslovima s posebnim uvjetima rada.
Zato će se u radu prikazati poslovi šumskog radnika sjekača, te analizirati svi čimbenici
radnog okoliša koji mogu štetno djelovati po zdravlje i sigurnost radnika kao i njihove
moguće posljedice. Također će se prikazati mjere sigurnosti koje se moraju poduzeti u svrhu
smanjenja opasnosti, štetnosti i napora.
Kljuĉne rijeĉi: šumski radnik sjekač, opasnosti, štetnosti, napori, mjere sigurnosti
RISKS TO HEALTH OF FORESTRY WORKER WOOD
CUTTER
M. Fudurić Jelača, 2 T. Duspara, 1 G.Alfirev
College of Occupational Safety and Health, Zagreb
2
Forest Administration Karlovac
[email protected]
1
1,
Abstract Jobs in forestry are among the highest risk jobs from the point of view of potential
hazards. Consequently, the job of a wood cutter is classified as a job performed under special
working conditions according to different provisions of the Ordinance on Jobs with Special
Working Conditions. This paper therefore presents the work of wood cutters and analyses all
working-environment factors that can have a hazardous influence on the health and safety of
workers, together with their consequences. Also, the paper deals with safety precautions that
must be taken in order to reduce hazard, harmfulness and exertion.
Keywords: forestry worker wood cutter, hazard, harmfulness, exertion, safety precautions
UVOD
Radno mjesto šumskih radnika sjekača (slika 1) su šuma i šumsko tlo,
otvoreni prostor sa svim svojim klimatskim prilikama koje gotovo nikad nisu
idealne.
Teren na kojem rade je često neravan, strm, blatnjav, klizav, zakrčen i
izloţen biološkim štetnostima koje utječu na sigurnost i zdravlje radnika [1].
Redovni poslovi šumskog radnika sjekača su poslovi sječe i izrade drvnih
sortimenata. Sječom i izradom naziva se obaranje doznačenih stabala i izrađivanje
šumskih drvnih sortimenata.
Sječa se najčešće obavlja zimi jer se tako štiti sastojina od oštećenja, a
sastoji se od pripremnih radova, samog obaranja i postupaka sa srušenim stablom.
Pripremni radovi obuhvaćaju pronalaţenje doznačenog stabla, uočavanje opasnosti,
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
163
čišćenje radnog mjesta, otklanjanje potencijalnih opasnosti, određivanje smjera
rušenja stabla i određivanje smjera odstupanja i uklanjanje prepreka.
Slika 1: Radno okruženje šumskog radnika sjekača
Obaranje se sastoji od obrade ţilišta, izrade zasjeka te završnog reza.
Izrada drvnih sortimenata podrazumijeva niz postupaka kojima se oboreno
stablo pretvara u šumske drvne sortimente (proizvode). Izrada drvnih sortimenata
obuhvaća: kresanje grana, skidanje kore, prerezivanje odnosno trupljenje, cijepanje,
slaganje prostornog drveta.
Pri sječi i izradi drveta koriste se ručni alati i mehanizirani strojevi motorne
lančane pile.
ANALIZA ĈIMBENIKA RADNOG OKOLIŠA KOJI MOGU ŠTETNO
DJELOVATI PO SIGURNOST I ZDRAVLJE RADNIKA
Tijekom poslova šumski radnici sjekači u svom radnom okolišu izloţeni su
mnogim opasnostima, štetnostima i naporima koji mogu štetno djelovati po njegovo
zdravlje i sigurnost.
Mehaniĉke opasnosti
Ručni alat kojim se najčešće sluţi šumski radnik sjekač je sjekira.
Pri radu s ručnim alatom javljaju se mehaničke opasnosti uslijed rada s
oštricom alata posljedica čega su posjekotine i porezotine čije posljedice mogu biti i
teţe kada dođe do infekcija, oštećenja vida i ozbiljnijeg ranjavanja.
Motorna lančana pila je stroj na mehanizirani pogon za piljenje drva na
kojem se ne moţe primijeniti zaštita od mehaničkih opasnosti pa se ubraja u sredstvo
rada s povećanim opasnostima budući da se njezin rezni sklop ne moţe zaštititi
zaštitnom napravom pri radu (slika 2.). Mehaničke ozljede najčešće se pri radu s
motornom pilom javljaju zbog neopreznog ili nepravilnog rukovanja, trzanja pile,
kidanja lanca i sl. Mehaničke ozljede su često i vrlo teške ozljede s trajnim
164
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
posljedicama. Od ovih ozljeda najviše stradava lijeva strana radnika i to prvenstveno
ruka, koljeno, noga, glava a manje desno koljeno i desna ruka. Ozljede se događaju
od lanca koji se giba velikom brzinom, kod premješanja pile i drugih aktivnosti.
Najopasniji trenutak pri sječi i izradi drvnih sortimenata od mehaničkog
ozljeđivanja je trenutak kada drvo počne padati i neposredno nakon pada stabla jer
postoji mogućnost pucanja krošnje i pada grana sa susjednog stabla. Pritom dolazi
do najvećeg broja teških i smrtnih ozljeda u šumarstvu.
Opasnost od mehaničkih ozljeđivanja prisutna je i pri poslovima uzgoja pri
korištenju traktora s prskalicama zbog opasnosti od prevrtanja pri kretanju po
strmim i neravnim terenima.
Pod utjecajem mehaničkih opasnosti rijetko nastaju ogrebotine i posjekotine.
Najčešće se dešavaju teške ozljede na radu, pa čak i smrtne posljedica čega je velik
broj invalida na ovim radnim mjestima.
Opasnost od elektriĉne struje
U radnom okolišu također je prisutna i opasnost od električne struje uslijed
mogućeg dodira sa zračnim vodovima niskog i visokog napona koje grana ili stablo
mogu srušiti tijekom njihovog obaranja.
Posljedice ovog djelovanja zavise od jačine struje, trajanja njezinoga
djelovanja i puta kroz organizam. Što je vrijeme prolaska električne energije kroz
tijelo duţe, manja je podnošljivost organizma. Eektrična energija opasna je prilikom
prolaska kroz ljudski organizam, zbog toplinskog efekta, zatim uticaja na hemijski
sastav krvi i nervni sistem, a naročito zbog poremećaja rada srca i organa za disanje.
Posljedice mogu nastati u obliku opeklina, bolnog grčenja mišića, gubitka svijesti i
smrti.
Slika 2: Motorna lančana pila
Opasnost od opeklina
Zbog zagrijavanja ispušnog lonca motorne pile tijekom rada prisutna je i
opasnost od opeklina koje se mogu pojaviti kao površinske opekline na dijelu koţe.
Nepovoljni mikroklimatski uvjeti
Kako se sječa obavlja preteţno u zimskom razdoblju, šumski radnici sjekači
su često pri radu izloţeni vjetru, nepovoljnim temperaturama i vlazi. Posljedice su
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
165
različite od konjuktivitisa, upale sinusa, upale uha, do upale pojedinih skupina
mišića, reumatičnih oboljenja i oboljenja zglobova.
Zbog rada na otvorenom prostoru u ljetnim mjesecima prisutno je štetno
djelovanje ultraljubičastog zračenja (UV) i infracrvenog zračenja (IR) uslijed čega
se povećava povećava temperatura zraka pa se javlja pojačano znojenja što ima za
posljedicu gubitak elektrolita u tijelu. Poremećaj elektrolita u organizmu uzrokuje
grčenje mišćića što dovodi do mnogih zdravstvenih problema. Također prisutno
UV zračenje štetno djeluje na koţu uzrokujući crvenilo, opekline a moţe uzrokovati
i zločudni tumor koţe. Prisutan je i štetan utjecaj na oči i vid.
Buka
Rad motora s unutarnjim sagorjevanjem, kretanje lanca po vodilici i kretanje
lanca po drvetu koje se pili proizvodi buku. Buka je vrlo neugodna, a njene se
srednje vrijednosti kreću oko granične vrijednosti s obzirom na rizik oštećenja sluha,
odnosno pribliţno oko 90 dB[2,3], koje se povećavaju s opterećenjem pile. Buka čija
razina prelazi graničnu vrijednost izloţenosti od 87 dB pri duţoj izloţenosti dovodi
do trajnog poremećaja organa sluha – glugoće. Ali buka moţe djelovati i kao stresni
činitelj izazivajući razdraţljivost, umor, poremećaj probave, ubrzano disanje i sl. što
utječe na sigurnost na radu.
Vibracije
Profesionalna oboljenja izazvana utjecajem vibracija kod šumarskih radnika
posebice su izraţene. Izloţenost vibracijama čija se frekvencijska karakteristika
moţe naći u rezonantnom području s vlastitim frekvencijama dijela ljudskog
organizma izuzetno je štetna. Svaki dio tijela ima svoju frekvenciju i ako se
vibracijom od tih frekvencija dijelovi tijela dugotrajno izlaţu dolazi do trajnih
oštećenja. Pri radu s motornom pilom najštetniji je utjecaj vibracija kada ona radi u
praznom hodu (od 2500 do 3000 min-1) budući da se tada postiţe rezonantna
frekvencija šake (30 – 50 Hz). Dugotrajnom izlaganju takvim vibracijama kod
radnika dolazi do pojave profesionalne bolesti tzv. Bolesti bijelih prstiju kod koje
dolazi do oštećenja kapilara u vršcima prstiju te zbog nedovoljne prokrvljenosti i
odumiranja ţivaca. Moţe se javiti neurološki poremećaj poput utrnulosti i
obamrlosti prstiju i šaka pa se smanjuje osjet dodira i temperature kao i manuelna
spretnost.
Radnici koji su vibracijama izloţeni duţe vrijeme, mogu se tuţiti na slabost
mišića, bol u šakama i rukama i smanjenje mišične snage.
Prema standardu EN ISO 5349-2:2001 Mechanical vibration- Measurement
and evaluation of human exposure to hand- transmitted [4] dnevna granična
vrijednost izloţenosti iznosi vibracijama izraţena kao vibracijsko ubrzanje iznosi 5
m/s2. Rezultati ispitivanja pokazuju da je pri radu s ručnom motornom pilom
izmjerena akceleracija do a = 7m/s2 što je iznad granične vrijednosti izloţenosti.
Biološke štetnosti
Neposredni radni okoliš moţe biti izvor zdravstvenih rizika koji mogu
oštetiti zdravlje, a i ugroziti ţivot. Najvaţnije opasnosti pri radu na otvorenom
prijete od: ugriza zaraţenih krpelja, uboda insekata (pčela, osa, bumbara,
166
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
stršljenova), i mišje groznice. Ugrizom zaraţenog krpelja moguća je pojava
krpeljnog meningoenceafalitisa, Lyme borelioze i Erlihioze.
Poneki kukci kao sto su pčela, stršljen ili osa mogu biti opasni za čovjeka jer
prilikom uboda unose određenu količinu otrova u ljudsko tijelo. Posljedice uboda su
u prvom redu bolan otok i pečenje na mjestu uboda te pojava alergijskih reakcija.
Mali šumski glodavci putem izmeta i mokraće izlučuju viruse u okolinu koji
su uzročnici bolesti mišje groznice koja moţe dovesti do oštećenja bubrega.
Kemijske štetnosti
Radeći pilama lančanicama, radnici su na poslovima sječe i izrade pored
nabrojanih štetnih utjecaja dodatno opterećeni i kemijskim štetnim utjecajima prije
svega ispušnim plinovima te lebdećim česticama mineralnih ulja i drvne prašine iz
radne atmosfere kao i kemijskim sredstvima za zaštitu drvnog materijala od insekata
i pucanja..
Uslijed dugogodišnje izloţenosti drvnoj prašini [5], pri niskim
koncentracijama, kemijski sastav drvne tvari moţe imati vrlo jak biološki učinak na
ljudsko zdravlje. Osim pojava alergija i astmi, zbog štetnih supstanci iz borovine,
smrekovine i hrastovine, najveći problem predstavlja rizik od obolijevanja
adenokarcinoma nosa i sinusa uslijed izloţenosti drvnoj prašini bukovine i
hrastovine.
Napori
Pri rukovanju s motornom pilom radnik je izloţen fizičkom naporu što
dovodi do pojačanja krvotoka, ubrzava se puls, čovjek se zagrijava, jače se znoji,
disanje je dublje i veći je utrošak energije. Teţina navedene pile bez reznog sklopa i
s praznim rezervarom je oko 7.4 kilograma, a sadrţaj rezervoara ulja je 0.35 litara, a
rezervoara goriva je 0.84 litre iz čega se da zaključiti da pila koju radnici zajedno s
ostalom opremom i alatom (sjekira, klin, torbica prve pomoći) nose sa sobom na
radilište također ima određenu teţinu koja nakon duljeg kretanja kroz šumu
predstavlja određeni fizički napor.
Pri podizanju, prenošenju i odlaganju drvnih sortimenata prisutan je fizički
napor i opterećenje pojedinih dijelova tijela što moţe dovesti do oštećenja
kraljeţnice, zglobova, tetiva, poremećaja u radu pojedinih organa, posebno
krvoţilnog sustava.
MJERE SIGURNOSTI
S obzirom na navedene opasnosti, štetnosti i napore koji su vezani uz
poslove šumskog radnika sjekača koje mogu imati za posljedicu ozljede na radu,
profesionalne bolesti i smrtne ishode potrebno je primjenjivati mjere sigurnosti.
Poslovi s posebnim uvjetima rada
Prema Pravilniku o poslovima s posebnim uvjetima rada [7] poslovi
šumskog radnika sjekača ubrajaju se u poslove s posebnim uvjetima rada čl. 3 po
točki 1 (rukovanje i upravljanje strojevima i uređajima na mehanizirani pogon na
kojima se ne moţe primjeniti zaštita od mehaničkih opasnosti), po točki 16 (poslovi
koji zahtijevaju teško fizičko naprezanje), po točki 19 (rad u buci), po točki 20
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
167
(poslovi pri kojima je radnik izloţen vibracijama i potresanju), po točki 54 (poslovi
pri kojima je radnik izloţen pesticidima).
Zato šumski radnik sjekač obavezno prije zaposlenja prolazi prethodni
liječnički pregled kako bi se utvrdila njegova zdravstvena sposobnost za obavljanje
poslova s posebnim uvjetima rada. Također prolazi i periodičke zdravstvene
preglede po rokovima propisanim u pojedinim točkama članka 3 Pravilnika o
poslovima s posebnim uvjetima rada.
Osposobljavanje radnika
Rad s motornom pilom, zahtijeva od rukovatelja ovladavanje posebnim
znanjima potrebnim za rukovanje, kao i poznavanje opasnosti koje prijete pri radu s
motornom pilom. Do potrebnih znanja dolazi se osposobljavanjem radnika.
Razina osposobljavanja utvrđuje se Procjenom opasnosti [8]za svako radno
mjesto te se na temelju Procjene opasnosti donosi Plan i program osposobljavanja
koji je sastavni dio Pravilnika o zaštiti na radu.
Šumski radnik sjekač mora biti osposobljen za rad na siguran način i stručno
osposobljen za rukovanje motornom pilom [9].
Šumski radnici sjekači zaduţeni za rukovanje i rad s opasnim kemikalijama
osposobljeni su pri Hrvatskom zavodu za toksikologiju sukladno Zakonu o
kemikalijama
Ispitivanje strojeva i ureĊaja
 Ispitivanje mehaniziranih sredstava rada
Motorne lančane pile koje se koriste pri sječi stabala i izradi drvnih
sortimenata moraju ispunjavati uvjete propisane tehničkim normativima za
primjenu motornih lančanih pila u šumarstvu [10]. One moraju za sve
vrijeme rada biti ispravne i opremljene svim zaštitnim napravama te
atestirane. Ispitivanje se provodi svakih 24 mjeseca o čemu mora postojati
uvjerenje i zapisnik o ispitivanju strojeva/uređaja s povećanim opasnostima.
Također prije svake uporabe ručnog mehaniziranog alata radnik obavlja
pregled njegove ispravnosti, koji u prvom redu treba obuhvatiti zaštitne
naprave, ali i sve ostale elemente koji utječu na siguran rad.
Motorne lančane pile radi osiguranja sigurnog rada moraju biti opremljene
sljedećim zaštitnim napravama:
1. Kočnica gasa koja omogućuje uključivanje poluge gasa ako hvat ručke
nije potpun
2. Prošireni donji dio zadnje ručke koji štiti desnu šaku pri pucanju lanca
3. Gumeni ovitak oko prednje ručke koji smanjuje vibracije
4. Štitnik prednje ručke (kočnica lanca) koja u trenutku (1/10 sekunde)
zaustavlja kretanje lanca pri povratnom udarcu motorne pile
5. Štitnik lanca (plastična navlaka) koja se koristi pri prenošenju motorne
pile do mjesta rada i štiti radnika od oštrih dijelova lanca
6. Hvatač lanca koji onemogućuje da pri pucanju lanca dođe do
ozljeđivanja straţnjeg dijela natkoljenice desne noge koji nije zaštićen
zaštitnom mreţicom.
168
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
7. Gumeni amortizeri ručki koji se nalaze na mjestima gdje se ručke vezuju za
kučište motora i smanjuju vibracije
8. Ispušni lonac koji smanjuje razinu buke.
U slučaju oštećenja ili nedostatka nekog od dijelova, alat se vraća u
skladište alata.
 Ispitivanje ruĉnih alata
Svi ručni alati koji se koriste moraju biti pravilno nasađeni, naoštreni i za
sve vrijeme rada ispravni što se provjerava vizualnim pregledom alata prije, za
vrijeme uporabe i poslije uporabe kako bi se neispravan alat povukao iz uporabe.
Korištenje osobne zaštitne opreme
Osobnu zaštitnu opremu upotrebljavaju radnici pri radovima, pri kojima nije
moguće otkloniti rizike za sigurnost i zdravlje te u slučajevima kada poslodavac ne
moţe u dovoljnoj mjeri smanjiti rizike primjenom osnovnih pravila zaštite na radu
ili odgovarajućom organizacijom rada.
Šumski radnik sjekač pri radu koristi sljedeću osobnu zaštitnu opremu:
Ako radi poslove sječe i izrade drvnih sortimenata:
- odijelo i hlače sa zaštitnom mreţicom koja zaustavlja lanac motorne
pile u slučaju dodira s
tijelom radnika kako bi se izbjegle teške ozljede.
- pršnjak
- cipele i čizme sa zaštitnom čeličnom kapicom koja štiti prste nogu od
mehaničkih opasnosti.
- dereze, osobnu zaštitnu opremu koja se posebnim kopčama montira na
zaštitnu obuću radnika pri izvođenju radova na vrlo strmim terenima u
svrhu zaštite od padova. Njihova upotreba propisuje se Planom
uređenja radilišta.
- antivibracijske rukavice
- šumarska kaciga sa vizirom i antifonima za zaštitu glave od
mehaničkih opasnosti te za zaštitu sluha od buke
Radnik je upoznat s načinom korištenja osobne zaštitne opreme. Posjeduje
upute za korištenje, skladištenje i odrţavanje na hrvatskom jeziku te se o njihovom
izdavanju vodi Upisnik zaduţenja osobne zaštitne opreme. Osobnu zaštitnu opremu
radnici moraju za sve vrijeme rada koristiti i odrţavati u ispravnom stanju sukladno
preporukama proizvođača i ovlaštenika poslodavca. Svaki dio osobne zaštitne
opreme ima propisani rok trajanja, izuzev šumarske kacige, dereza i rukavica koji se
zamjenjuju po oštećenju. Radnik se nakon isteka roka trajanja pojedinog dijela
zaštitne opreme ili oštećenja zaduţuje novim.
Pružanje prve pomoći
Poslodavac je radnicima osiguran pruţanje prve pomoći u svakom trenutku
na radilištu pa je u svakoj grupi sjekača prisutan radnik osposobljen za pruţanje prve
pomoći. Osoba zaduţena za pruţanje prve pomoći ima uvijek na raspolaganju
potrebnu opremu, nosila te propisano popunjenu torbu prve pomoći o čemu se vodi
evidencija. Također je na radilištu prisutno vozilo kojim se radnik u slučaju potrebe
moţe prevesti do zdravstvene ustanove.
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
169
Zabrana uzimanja alkohola i drugih sredstava ovisnosti
Zabranjeno je uzimanje alkoholnih pića i drugih sredstava ovisnosti prije i
tijekom rada. Kontrolu šumskih radnika sjekača na unošenje alkohola i drugih
sredstava ovisnosti obavljaju ovlaštenici poslodavca pri ulasku na radilište ili stručni
suradnici za zaštitu na radu koji su prethodno osposobljeni za obavljanje ove
provjere. Poslodavac je odgovoran za nabavu, odrţavanje i čuvanje uređaja za
provjeru alkoholiziranosti radnika.
Radnik je duţan pristupiti provjeri alkoholiziranosti ukoliko to ovlaštena
osoba zatraţi, a ako odbije pristupiti, smatra se da je pod utjecajem alkohola. O
provjeri alkoholiziranosti se sastavlja zapisnik koji se prilaţe odluci o stegovnim
mjerama protiv radnika zatečenog na radilištu u alkoholiziranom stanju. Radnika za
kojeg se utvrdi da je pod utjecajem alkohola mora se udaljiti s radilišta.
ZAKLJUĈAK
Ne postoje poslovi niti radni okoliš koji ne uključuje i određeni stupanj
rizika po zdravlje zaposlenika. Pravilna procjena opasnosti pri radu mora uvijek
uključiti sam posao, radni okoliš i ukupna tjelesna i psihološka obiljeţja radnika.
Tek poznavanjem svih navedenih obiljeţja, uključujući i poznavanje svakog
zaposlenika o čijoj se radnoj sposobnosti sudi (uključujući i neprofesionalne faktore
rizika) moţe se adekvatno ocijeniti radna sposobnost kojom se štiti zdravlje
zaposlenika. Podcjenjivanje i/ili precjenjivanje, tj. svaka nekritična procjena radne
izloţenosti dovodi do netočnih procjena utjecaja radnog mjesta na mogući nastanak
bolesti, na pogrešnu ocjenu radne sposobnosti i invalidnosti kao posljedice bolesti
izazvane radom.
Sječa i izrada drveta jest najteţi i najodgovorniji posao u djelatnosti
šumarstva s velikim brojem ozljeda zbog velikog broja različitih opasnosti i visokog
rizika šumskoga rada, nestandardiziranih radnih postupaka, premale razine
operativnog nadzora tijekom rada i nedostatnoj samoosviještenosti šumskih radnika
sjekača za primjenom osobne zaštitne opreme te pravilnog korištenja odmora.
Poštivanjem zakonskih propisa šumski radnici sjekači mogu opasnosti i
rizike svesti na minimum, ali se oni ne mogu potpuno ukloniti. Kako bi se osigurali
uvjeti za siguran rad najvaţnije je prvo izraditi Plan uređenja privremenih radilišta, u
cilju sigurnog načina rada. Sluţba zaštite na radu u upravi šuma i instruktori na
terenu koji provode osposobljavanje za rad na siguran način moraju podići svijest
radnika o vaţnosti sigurnosti i zaštite zdravlja kako istom ne bi jedini poticaj za
poštivanje propisa bila kazna. Osim kvalitetnog osposobljavanja treba provoditi i
nadzor nad istim te nadzor nad radom radnika.
LITERATURA
[1] Landekić, M.: Organizacijska kultura i sigurnost pri radu u Hrvatskom
šumarskom sektoru Šumarski list, br. 134, 2010,
[2] Martinić I,: Prilog proučavanju opterećenja radnika bukom pri mehaniziranom
privlačenju drva, Meh. Šum. , 20 (1), Zagreb, 1995, str 11.
[3 ] Pravilnik o zaštiti radnika od izloţenosti buci na radu (NN 46/08)
170
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
[4] EN ISO 5349-2:2001 Mechanical vibration- Measurement and evaluation of
human exposure to hand- transmitted - Part 2: Practical guidance for measurement at
the workplace
[5] D.Horvat, A. Kos, Ţ. Zečić, M. Šušnjar, I. Bešlić: Istraţivanje koncentracije
drvne prašine hrastovine u radnoj okolini sjekača pri izradbi prostornog drva Šumarski list br. 7–8, 393-396, CXXIX, 2005,
[6] Horvat D., A. Kos-Pervan,: Zaprašivanje radnog okoliša drvnom prašinom –
Mehanizacija šumarstva , 23, 151-155, 199 8
[7] Pravilnik o poslovima s posebnim uvjetima rada, N.N. 5/84.
[8] Pravilnik o izradi procjene opasnosti, N.N. 48/97, 114/02, 126/03, 144/09.
[9] Zakon o zaštiti na radu, N.N. br. 59/96., 94/96., 114/03., 100/04., 86/08.,
116/08., 75/09.
[10] Pravilnik o zaštiti na radu u šumarstvu, N.N. 10/86.
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
171
ACOUSTIC RISK AS A PART OF SAFETY ANALYSES
Michaela Balážiková
Technical University of Kosice, Faculty of Mechanical Engineering, Slovakia
[email protected]
Abstract The paper focuses on the area of risk management and includes a safety analysis of
individual threats. Noise as a physical factor also belongs among individual hazards. In
general, risk management is related to the architecture of an effective management of
individual risks (principles, structure and processes), while the control of risk involves the
application of this architecture to a particular risk; in this case, the acoustic risk. The paper
describes a legislative framework concerning the safety and health protection at work as well
as the safety of technical equipment with regard to obligations of the employer prescribed by
law. An important part of the paper is the presentation of a guideline for prediction of
acoustic risks by means of a system, which is specified for design of the low-noise machines.
A new method for proposal of the safe (low-noise) machine equipment is also described in
the lecture, taking into consideration the legislative rules concerning the machine safety.
Practical examples of the acoustic simulation and classification of the sources of noise in
machinery are presented as well. In the conclusion, useful noise reduction tools are proposed
in order to eliminate acoustic risks.
Keywords: Acoustic risk management, Noise, Emerging risk
Овај рад ће бити у целости објављен у специјалном издању електронског
часописа ОЈАКМ (The Online Journal of Applied Knowledge Management ISSN
2325-4688) који издаје Међународни институт за примењено управљање
знањем са седиштем у САД
http://www.iiakm.org/ojakm/index.php
This paper will be published in the on-line journal OJAKM (The Online Journal
of Applied Knowledge Management ISSN 2325-4688) of International Institute
for Applied Knowledge Management USA
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
172
ОЛОВО – ВИСОКО РИЗИЧАН ТЕШКИ МЕТАЛ ПО
ЗДРАВЉЕ ЉУДИ
Стјепан Панић, Љиљана Трумбуловић Бујић
Висока пословно-техничка школа Ужице
[email protected]
Резиме Олово у елементарном стању, у облику легура и разних неорганских и
органских једињења има значајну примену у индустрији. С обзиром на велику
токсичност свих облика овог метала, постоје велике могућности за разне врсте
здравствених тегоба, тровања и смртних исхода. Циљ рада је да покаже токсичност
олова и његов утицај на безбедност и здравље људи, као и мере безбедности и
примену поступака и средства заштите лица изложених професионалној експозицији.
Кључне речи: олово, безбедност, опасности,заштита, здравље
LEAD – HIGH RISK HEAVY METAL TO HUMAN HEALTH
Stjepan Panic, Ljiljana Trumbulovic Bujic
Higer Education Business Technical School, Uzice
[email protected]
Abstract Lead in elemental form, in the form of alloys and a variety of inorganic and
organic compounds has a significant application in the industry. Since all forms of this metal
are toxic, there are great opportunities for various types of health problems, poisonings and
deaths. The aim of this paper is to demonstrate the toxicity of lead and its effects on the
health and safety of people as well as the security measures and the implementation of
procedures and means of protection of persons exposed to occupational exposure time.
Keywords: lead, safety, hazards, security, health
УВОД
Налазишта олова
Оловне руде се налазе у многим деловима света. Најбогатија руда је
галенит (олово-сулфид) и он је главни комерцијални извор олова. Остале руде
олова укључују церусит (карбонат), англесит (сулфат), коркоит (хромат),
вулфенит (молибдат), пироморфит (фосфат) и ванадинит (ванадат). У многим
случајевина руде олова могу такође да садрже и друге то-ксичне метале.
Минерали олова се издвајају из јаловине и осталих материјала у
рудама путем млевења, мрвљења влажењем да се произведе житко цементно
тесто, житка маса, где се врши класификација гpавитацијом и флотацијом.
Олово ослобођено из руде топи се процесом у три степена припремом шарже,
мешањем, мерама за унапређење физичког састава, одстрањивањем шљаке и
редукцијом у високој пећи. Из високе пећи се врши одвајање злата, а затим
пречишћавање (рафинисање) одстрањивањем бакра, калаја, антимона, цинка,
сребра и бизмута.
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
173
Коришћење олова
Данас олово у елементарном стању, у облику легура и разних
неорганских и органских једињења има значајну примену у више
индустријских делатности, али доминантно у металопррађивачкој индустрији.
Око 40% олова се користи као метал, 25% као легуре и 35% као хемијска
једињења 5;2 .
Метално олово се користи у облику плоча или цеви. где се захтева
еластичност и отпорносг на корозију, као што је то у погонима за хемикалије
или у грађевинској индустрији. Оно се користи за заштиту каблова, као
ингредијент у легурама за лемљење и као испуна у аутомобилској индустрији.
Оно је допуштени изолациони материјал за заштиту од јонизујућих зрачења.
Користи се и за метализирање да се обезбеди заштитна депозицијапревлачење, у изради акумулатора као и за каде за топлотну метализацијупревлачење жица. Олово je присутно у многим легурама, а његова једињења се
припремају и користе у великим количинама у многим индустријама. Оксиди
олова се користе као облоге електричних батерија и акумулатора (Pb o и
Pb304), као саставни део (агенс) у индустрији гума, као ингредијент у бојама и
као саставни део стакла, емајла и у глазурама.
Соли олова стварају основу за многе боје и пигменте. Олово-карбонат и
олово-сулфат се користе као бели пигменти, а олово-хромати обезбеђују
хромову жуту боју, хромов оранж, хромово црвенило и хромно зелено.
Оловоарсенат јe један од инсектицида, олово-сулфат се користи као састоjaк у
индустрији гума, олово-ацетат се користи у хемијској индустрији, оловонафтенат се користи као значајан сушилац, а тетраетил олово је додатак
бензину за смањивање удара где je пo прописима још увек допуштен.
Легуре олова се формирају од метала као што су антимон, арсеник,
калaј и бизмут у циљу побољшања механичких или хемијска својства, а само
олово може се додавати легурама као што су бронза, месинг и челик, да се
обезбеде извесне пожељне карактеристике.
Једињења олова поостоје у врло великиком брсју као органска и
неорганска, која се сусрећу у индустрији. Међутим, општа неорганска
једињења, укључују олово-моноксид (PbO), олово-диоксид (PbО2), оловотриоксид (Pb3O4), олово-сесквиоксид (Pb2O3), олово-карбонат, олово-сулфат,
олово-хромат, олово-арсенат, олово-хлорид, олово-силикат и олово-азид.
Максимална концентрација органског (алкил) олово једињења је у бензинима
и предмет је законских прописа у многим земљама и ограничена је од стране
произвођача поштујући те законе.
ОПАСНОСТИ И ШТЕТНОСТИ ПО ЗДРАВЉЕ ОД ОЛОВА
Примарна опасност од олова је његова токсичност. Клиничко тровање
је још увек најважнија професионална болест. Медикотехничка превенција је
резултирала значајним смањењем 6poja опасних случајева тровања, а такође и
смањењем озбиљних клиничких манифестација. Мађутим, и сада се бележи да
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
174
се штетни eфeкти догађају на нивоима експозиција, који су се до сада
сматрали прихватљивим.
Индустријска потрошња олова се повећала и код традиционалних
потрошача допуњеним новим корисницима (индустрија пластике). Због тога се
опасна експозиција олову догађа у многим професијама.
У рудницима олова значајне његове количине се апсорбују преко
алиментарног тракта, а као последица настаје ширење опасности у оним
индустријама које зависе од било каквих растворљивих руда које се
експлоатишу. Олово-сулфид [PbS) као галенит je нерасгворљиво, те је
апсорпција у плућима ограничена. Међутим, у желуцу неки основни сулфиди
могу да се претворе у мало растворљиве хлориде олова који се снда могу
апсорбовати у мањим количинама.
При процесу топљењa олова основна oпасност је оловна прашина која
се ствара за време дробљења, брушења на суво и димова олова и олово-оксида
(укалање шљаке, редукција у високим пећима и рафинирање).
Оловни лимови и цеви се користе углавном за изградњу oпpeме за
складиштење и руковање сумпорном киселином. Коришћење олова за цеви за
воду и градске цеви за гас данас јe ограничено. Опасности од олова расту са
порастом температуре. Ако се олово обрађује на температури испод 500 °С,
као при лемљењу, ризик од експозиције диму је прилично мањи него када се
олово заварује. где се користе високе температуре пламена, када опасност
расте. Cпpej којим се превлаче метали уз топљење олова је опасан пошто расту
прашине и димови на високим температурама.
Када је метално олово загрејано на 550 °С, пape олова ћe се развити и
настаје оксидација. To су услови када је изложеност радника присутна при
пречишћавању метала, топљењу бронзе и месинга, прскање металног олова,
жарење олова, хемијско превлачење оловом, сламање и паљење бродова.
сечење и заваривање челичних структура и превлачење бојама које садрже
оловотетраоксид.
Формула
Pb
Олово
7439-92-1
Хемикали
ја
Табела 1: Преглед физичких и хемијских својстава и здравствене опасности
од олова и његових једињења 5
Физичке и хемијске
опасности
I кратка
Супстанца се
загревањем разлаже и
даје отровне димове
укључујући и оксиде
Pb. Супстанца је јаки
редукциони агенс.
Очи,
респира
торни
тракт
Експозиција
I дуга
Симптоми
Циљани
органи
Главобољa,
мука, грчеви
у стомаку.
Главобоља,
мука, сор у
устима,
грчеви у
стомаку.
Очи, дигест.
тракт, ЦНС,
бубрези,
крв, десни,
Inh, Ing,
Con.
II експ.
Очи, кожа,
Дисање,
бубрези, могу гутање
оштетити
фертилитет,
довести до
застоја у
развоју
новорођенчета
PbC4 H6 O4
PbC8H2O
PbO
Олово
1317-36-8
Олово
78-00-2
Олово
301-04-2
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
Супстанца се
загревањем разлаже и
бурно даје отровне и
корозивне димове
укључујући Pb,
ацетиленску
киселину. Реагује
бурно са броматима,
фосфатима,
карбонатима,
фенолима. Реагује са
киселинама градећи
корозивну
ацетиленску
киселину.
Супстанца се разлаже
изнад 1100C и под
утицајем светлости
даје отровне димове
CO, Pb. Реагује бурно
са јаким оксидансима,
киселинама,
халогенима, уљима и
мастима стварајући
опасност од пожара и
експлозија. Напада
гуму, неке пластике и
одећу. Пара је тежа
од ваздуха.
Реагује бурно са
јаким оксидансима,
прахом Al и
натријумом. При
загревању се стварају
отровни димови и
једињења олова.
Очи,
Крв, коштана
кожа,
срж
респира
торни
тракт,
крв,
ЦНС,и
бубрези
Дисање,
очи,
гутање
Главобоља,
хронична
али не
опасна као
акутна (види
гутање).
Црвенило,
бол.
грчеви у
стомаку,
затвор,
главобоља,
мука,
повраћање.
Очи,
кожа,
респира
торни
тракт,
ЦНС
Дисање,
кожа,
очи,
гутање
Грчење,
вртоглавица,
главобоља,
несвестица,
повраћање,
слабост.
Могућа
апсорпција,
црвенило.
бол, замућен
вид.
Кожа, ЦНС,
може да
изазове
генетска
оштећења,
репродуктивна
токсичност
175
ЦНС, КБЦ,
бубрези,
очи, Inh,
Ing, Abs,
Con.
ЦНС, бубрези,
крв
Путеви уношења олова у организам човека
Главни пут уношења у организам јe респираторни тракт. Извесне
количине могу бити апсорбоване при проласку ваздуха, али главне ксличине
се уносе путем плућног крвотока. Степен апсорпције зависи од удела честица
прашине које су мањв од 5 микрона и респираторног волумена експонованoг
радника у једном минуту. Повећано радно оптерећење доводи до повећања
апсорпције олова. Пошто је респираторни тракт главни пут уношења, лоша
радна хигијена, пушење за време рада и лоша лична хигијвна могу значајно да
повећају укупну експозицију оралним путем. Toјe један од разлога зашто је
корелација између концентрације Pb у ваздуху радних просторија и нивоа
олова у крви често врло мала, што je свакако на индивидуалним базама.
Важан фактор је концентрација олова у ваздуху, па минутни
респираторни волумен одређује унос олова. Ефекат продуженог рада је да
повећава време експозиције, а смањује време опоравка. Укупно време
експозиције је компликованије него што на то упућује службена лична
176
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
регистрација. Само анализе у право време у радној средини могу да пруже
одговарајуће (релевантне) податке. Пocao радника са честим променама стања
(на пример, обрада олова и легура стругањем, брушење и обрада
деформисањем) резултирају експозицији у великим степенима концентрације.
Репрезентативне мере уноса олова готово је немогуће добити без коришћења
личног уређаја за узорковање (персоналног семплера), који се примењује у
току више часова у више дана.
Биолошки ефекти
У људском организму неорганско олово се не метаболизира, већ се
директно апсорбује, разноси и излучује. Брзина којм се олово апсорбује зависи
од хемијског и физичког облика и физиолошких карактеристика изложене
особе. Удахнуто олово се депонује у доњим деловима респираторног тракта и
комллетно се апсоррбује. Количина олова која се апсорбује из дигестивног
тракта (гастроинтестиналног тракта) одраслих је типично 10 до 15% унете
количине 5;2 . За гравидне жене и децу апсорбована количина може да
нарасте чак до 50%. Апсорбована количина значајно расте ако постоји мањак
гвожђа и калцијума у организму.
У крви се олово дистрибуира првенствено у три дела: крв, мека ткива
(бубрези, коштана срж, јетра и мозак) и минерализована ткива (кости и зуби).
Минерализовано ткиво садржи око 95% укупног оптерећења reла оловом код
одрасолих. У минерализованим ткивима олово се акумулира у деловима који
се разликују по стопама где је олово реапсорбовано. У костима се олово путем
крвотока депонује у неку врсту троме резерве. Олово у резерви представља
посебан ризик пошто је то унутрашњи извор олова. Када је тело под
физиолошким стресом, као што су трудноћа, дојење или хронична болест, овај
нормални инертни резервоар олова може бити мобилисан повећавајући ниво
олова у крви. Због тога ова мобилизација из складишта олова значајно
испушта олово у крв особе. Ово може да траје неколико месеци, или чак
година, и пocле потпуног удаљавања од извора експозиције олову.
Од укупног олова у крви 99% је везано за еритроците, a 1% остаје у
плазми, где је оно доступно за транспорт у ткива. Олово у крви се касније не
отклања путем бубрега или одстрањује преко жучних путева у интестинални
тракт. У појединим студијама се истиче да код сдраслих полуживот олова у
крви је приближно 25 дана, у меком ткиву око 40 дана а и костима више од 25
година 5;2 . Дакле, после појединачне експозиције, ниво олова у крви особа
може да се враћа у нормалу. Међутим, укупно оптерећење организма оловом
може чак да се повећа. За развој тровања оловом не треба да се догоди велика
акутна експозиција. Акумулација олова у телу током живота остварује се
лагано, чак и у малим дозама може да узрокује тровање. To ствара опасност од
штетних ефеката по организам човека.
Физиолошки ефекти
Када олово уђе у тело путем удисања или обедовања, биолошки ефекти
су исти: постоји интерференција са функцијом нормалних ћелија и са бројним
физиолошким процесима.
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
177
Неуролашки ефекти. Најосетљивији орган тровања оловом је нервни
систем. Неке студије показју да опасности по централни нервни систем (ЦНС),
које су се догодиле као резултат експозиције олову изазивају трајни дефицит у
неуролошком развоју, деце, као што су нижи ЉИ - резултати и когнитивни
дефицит. Забележено је повећање пропуста, неспособности у читању и
дефицит у вокабулару (речнику), финим моторним вештинама, реакције у
времену и координацији руку и очију, више година касније.
Одрасли такође доживљавају ЦНС ефекте на релативно ниским
нивоима олова у крви, који се манифестују суптилним променама у понашању,
замором и оштећеном концентрацијом. Периферни нервни систем је оштећен,
примарно моторни.
Хематолошки ефекти. Олово инхибира способност организма да
ствара хемоглобин. Ферохелатаза, која катализира уметање гвожђа и
протопорфирин IX, је врло осетљива на олово. Недавни подаци упућују да
еритроцитни протопорфирин ниво (ЕП), који је био коришћен да открије
токсичност олова у прошлости, није довољно осетљив на ниским нивоима
олова у крви и зато није користан као скрининг-тест тровања оловом, како се
раније мислило.
Олово може да изазове две врсте анемија. Акутно тровање високим
нивоом олова, што је везано са хемолитичном анемијом. У хроничним
тровањима оловом, оно изазива анемију оба типа: мешањем у еритропезу и
cмањивањем преживљавања црвених крвних ћелија.
Ендокрини eфекти. Јака инверзивна корелација постоји између нивоа
крвних ћелија са оловом и нивоа витамина Д. Пошто је витамин Д у
ендокрином снстему одговоран већим делом за одржавање астра- и интрацелуларне хомеостазе калцијума, вероватно је да олово оштећује (слаби) pacт
ћелија и њихово сазревање као и развој зуба и костију.
Ренални (бубрежни) ефекти. Директни ефекат на бубреге дуготрајног
излагања олову је нефропатија. Такође је евидентна веза између експозиције
олову и хипертензије, а ефекти могу бити посредни преко реналних
механизама. Костобоља се може развити као резултат експозиције олову.
Пропадање бубрега одговорно је за 10% смрти код болесника са костобољом.
Репродукгивни и развојни ефекти. Олово у организму мајке брзо
пролази кроз плаценту, што је за фетус врло ризично. То има за последицу
повећане фреквенције неуспеха и мртворођених фетуса међу радницама које
су радиле на пословима са оловом, као и смањење телесне тежине при рођењу
деце и превремене порођаје.
Утицај олова на репродуктивни систем мушкараца код људи није још
увек децидно
карактерисан. Доступни подаци подржавају провизорни
закључак да утицај олова на тестисе укључује смањење броја сперматозоида и
њихову покретљивост.
Канцерогени ефекти. Неорганско олово и неорганска једињења олова
су сврстана у групу 2Б могућих канцерогена за људе, од стране Међународне
агенције за истраживање рака (IARC). Извешштаји о случајевима воде ка
закључку да је олово могући (потенцијални) канцероген за људе, али је
178
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
повезаност несигурна, тe oстаје и даље неизвесна 5 . Растворне соли, какве су
олово-ацетат и олово-фосфат изазивају туморе бубрега код пацова.
Tpaјни знаци и симптоми везани за токсичност олова. Блага (умерена)
токсичност излагања олову укључује следеће:
- миалгије или парестезије,
- умерено замарање,
- надражљивост,
- поспаност, мртвило и
- повремене нелагодносги у стомаку.
Знаци и симптоми везани за умерену токсичносг укључују:
- болове у зглобовима,
- опште замарање,
- тешкоће при концентрацији,
- мишићну исцрпљеност,
- премор,
- главобољу,
- дифузни бол у трбуху,
- повраћање,
- губљеље тежине и
- тврде столице (констапација).
Знаци и симптоми озбиљне токсичности укључују:
- парезе или парализе,
- енцефалопатије које напречац (изненада) воде нападу болести, промени
свести, коми и смрти,
- оловна линија (плаво-црна) на ткиву гингива и
- грчеве желуца и црева, испрекидани, озбиљни грчеви у трбуху.
Лабораторијска процена
Ако се случајно прогута предмет загађен оловом, треба обавити радиоскопију
(радиографију). Сугерисани тестови за процену тровања оловом укључују:
- ЦБС са периферних мрља,
- ниво олова у крви,
- ниво протопорфирина у еритроцитима,
- БУН и ниво креатинина и
- анализа урина.
ЦБС са пeриферних мрља. Код особа отрованих оловом вредности
хематокрита и хемоглобина могу бити благе до средње малих вредности.
Базофилне пунктације се виде само код особа кoje су имале значајно тровање у
дужем периоду.
Ниво олова у крви. Ниво олова у крви je најкориснији скрининг и
дијагностички тест за експозицију олову. Ниво олова у крви одражава
еквилибриум (равнотежу) и динамику између апсорпције олова и излучивања
и диспозиције у деловима меког и тврдог ткива. Нивои олова у крви
кореспондирају релативно брзо са наглим или интермитентним променама у
уносу олова (на пример, ингестија оловних боја-љуспица од стране деце).
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
179
Ниво олова у крви од 10 µg/ dl је око три пута већи од просека који jе нађен у
неким ударним популацијама. Још није нађен ниво безбедности за децу. Чак и
код одраслих ефекти су били откривени и код нижих нивоа код
најосетљивијих анализа и мера које су развијене.
Ниво протопорфирина у еритроцитима – Повећани ниво у крви
протопорфирина је резултат нагомилавања секундарне енцимске дисфункције
у еритроцитима. To се постиже преокретом и враћањем равнотеже у крви
читаве популације за око 120 дана. Дакле, то заостајање сметњи и нивоа олова
у крви је индиректно мерило дуготрајне експозиције олову.
Као методе за скрининг олова је ЕП (ЗПП) тестирање. Недостатак ове
методе је што није довољно осетљива и не открива ниже нивое тровања
оловом. Извесно ЕП (ЗПП) ниво је још увек користан за откривање болесника
са анемијом изазваном дефицитом гвожђа. Нормалне вредности ЗПП су
обично испод 35µg/dl. Код еритропоетичне протопорфирије, врло ретке
болести, ЕП je изразито повећан (обично изнад 300 µg/dl) 5;2 .
БУН, креатинин и анализа урина. Ови параметри се могу открити само
касније и указују на значајне ефекте олова на реналну (бубрежну) функцију.
Ренална функција код одраслих може се такође проценити мерењем ракционих
излучивања мокраћне киселине (нормални pacпон 5 до 10%, мање од 5% код
костобоље, више од 10% код Фанконијевог синдрома).
Тровање органским оловом
Апсорпција довољних количина тетраетилолова, брзо у високим
дозама или мањим дозама у дужем периоду, изазива акутно трсвање ЦНС
(централног нервног система). Благе манифестације су несаница (инсомиа),
замор и узбуђеност нервног система који се показује сабласним сновима и
трзајима као из сна у страху удружени са премором, хипер-рефлексијом,
спазмодичним грчевима мишића, брадикардијом, васкуларном хипотензијом и
хипотермијом 2;5 . Најозбиљнији одговори укључују рекурентне-повратне
(некада блиске трајним) епизоде комплетне дезоријентисаности са
халуцинацијама, грчевима (превиjaњe у мукама) и интензивне опште
мускуларне активности са отпорношћу на физичко обуздавање.
Такве епизоде могу бити претворене изненада у манијакалне или
насилне нападне болести које се могу завршити комом или смрћу. Болест
може да траје данима и не-дељама са интервалима мира (равнодушности) са
окидачима у хиперактивност уз сметиње било каквог типа. У оним мање
акутним случајевима пад крвног притиска и губитак телесне тежине је општа
појава. Када напад прати таква симптоматологија после, озбиљне експозиције
тетраетилолову и када се симтоматологија развија брзо, треба очекивати рани
смртни исход. Међутим. када јe интервал између завршетка 6рзе или
дугорочне изложености и напада симптома дугачак (најмање осам дана),
прогнозе су, уз опрез, пуне наде.
180
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
KOНТPOЛA ОЛОВА У РАДНОЈ СРЕДИНИ
Клиничко тровање оловом је у прошлости било једно од најзначајнијих
професионалних болести и ocтaje велики ризик и данас. Значајна научна тела
(удружења, друштва) која су се бавила токсичним ефектима олова увећла су
већ од 1980. године значајна сазнања, која се односе на најзначајније
суклиничке ефекте. Слично томе, многе државе су осетиле потребу да
редефинишу или модернизују заштитне мере на раду, које су озакониле током
друге половине прошлог века 2;5 .
Највећи број кодекса праксе укључује следеће аспекте:
- процена рада који излаже особље олову,
- информације, инструкције и обука,
- мере коитроле за материјале, опрему и процесе,
- коришћење и одржавање контролних мера,
- опрема за заштиту дисајних путева и заштитна одећа,
- прање и чишћење и измена опреме,
- посебне просторије за обедовање пијење и пушење,
- дужност да се избегава ширење и загађивање оловом,
- праћење ваздуха,
- медицимски надзор и биолошки тестови и
- држати се прописа, водити и чувати евиденције (записнике и белешке).
Поштовати регулативу, као што је OSHA стандард, специфичне
границе допуштеног излагања (PEL) за олово у радној средини, учесталост и
обим медицинског праћења и друге одговорности послодавца. Као што је
прописано, ако праћење крви показује да је ниво олова већи од 40 µg/dl ,
радник мора бити евидентиран и подвргнут медицинским истраживањима.
Ако је ниво олова у крви радника достигao 60 µg/dl (или просечно 50 µg/dl или
више), послодавац је дужан да га ослободи радног места претеране
експозиције, уз одржавање радног стажа и плате, све док ниво олова у крви не
падне испод 40 µg/dl(медицинско удаљавање на основу права на заштиту).
БЕЗБEДНОСТ И ЗДРАВСТВЕНЕ МЕРЕ
Неорганско олово
Предмет предострожности је у првом реду спречавање удисања олова
и, друго, његово уношење ингестијом. Такође, најефикаснија је замена олова и
његових једињења мање токсичним супстанцама, ако је то могуће. Коришћење
олово-полисиликата у грнчарству је један од примера. Уклањање боје оловокарбоната за бојење унутрашњости зграда је обезбедило врло ефикасно
смањење грчева код молера. Ефикасна замена олова у ове сврхе довела је до
тога да се брзо допусти разматрање оправданости да се у неким земљама
забрани коришћење оловних боја које су се примењивале за малање
унутрашњости зграда 2 .
Чак и ако није могуће да се одстрани коришћење олова, вероватно је је
могуће да се одстрани прашина. Водено прскање може се користити у великој
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
181
мери да се спречи стварање прашине и да се спречи образовање честица у
ваздуху. При топљењу олова, руде и отпаци се могу третирати на такав начин
да подови на којима они леже буду влажни. Нажалост, постоји увек могућност
да буде и извора прашине у таквим околностима. У неким инстанцама
начињени су договори тако да се осигура да прашина буде груба, а не фина.
Потребно је размотрити остале специфичне инжењерске предострожности и
смањењу штетних утицаја олова у процесима рада.
Радници који су у било ком облику изложени прашини олова морају
бити обезбеђени личним заштитним средствима (ЛЗС), која треба редовно
прати и одржавати. Заштитна одећа се прави од извесних ручно прављених
влакана која задржавају и најмању прашину боље него што то може памук
уопште и треба да се користи где су такви услови рада. Прављење набора и
џепова у заштитном оделу, где се може задржавати прашина треба избегавати.
Гардероба треба да буде прилагођена и обезбеђена за ЛЗС са посебним
прилагођавањем за услове рада. Направе за прање, укључујући и уређаје за
купање топлом водом, треба обезбедити и обавезно користити. Треба одредити
време за умивање пре обедовања. Треба потпуно забранити обедовање и
пушење у околини процеса са оловом, a одговарајуће услове за обедовање
треба обезбедити.
Битно је да се просторије и погони везани са обрадом олова одржавају
стално чистим, влажним процесима или вакуумским усисивачима. Тамо где,
упркос овим предострожностима, радници морају бити изложени олову треба
обезбедити опрему за заштиту органа за дисање и њено одговарајуће
одржавање. Треба осигурати надзор да се опрема одржава у чистоћи.
Органско олово
Оба токсична својства органских једињења олова и њихова лака
апсорптивност захтевају да кожа радника у додиру са овим једињењима самим
или коицентрованим мешавинама у комерцијалним формулацијама, у бензину
или у осталим органским растварачима, мора бити савесно избегнута. Обе
контроле, технолошка и управна, су битне и мора се захтевати одговарајућа
обука радника за безбедну радну праксу и за коришћење ЛЗС 2 . Битно је да
атмосферска концентрација једињења алкилног олова у ваздуху радне средине
треба да буде одржавана на крајње ниском нивоу. Особљу треба забранити да
једе, пуши и држи незаштићену храну или пиће на радним местима. Добри
санитарни уређаји, који укључују и тушеве треба да буду обезбеђени, a
радници да буду охрабривани да практикују добру личну хигијену, нарочито
туширањем или прањем после радног времена. Посебне гардеробне преграде
треба да буду обезбеђене за радну и приватну одећу.
ЗАКЉУЧАК
Олово у елементарном стању, у облику легура и разних неорганских и
органских једињења има значајну и разноврсну примену у индустрији. С
обзиром на велику токсичност свих облика овог метала, постоје велике
могућности за разне врсте здравствених тегоба, пре свега тровања.
182
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
Опасности од олова расту са порастом температуре. Ако се олово
обрађује на температури испод 500 °С, ризик од експозиције диму је прилично
мањи него када је метално олово загрејано на преко 550 °С. Тада ће се развити
паре олова и настаје оксидација. To су услови када је изложеност радника
присутна при пречишћавању метала, топљењу бронзе и месинга, прскање
металног олова, жарење олова, хемијско превлачење оловом, сламање и
паљење бродова. сечење и заваривање челичних структура и превлачење
бојама које садрже оловотетраоксид. Cпpej којим се превлаче метали уз
топљење олова је опасан пошто расту прашине и димови на високим
температурама. У облику пара и прашине елементарно олово, јако се апсорбује
преко коже, органа за дисање и органа за варење.
Треба уложити све напоре да се олово замени мање опасним
супстанцама и да се у индустрији користе легуре и једињења која не садрже
олово. Потребно је обезбедити одговарајућу вентилација простора у коме се
обављају процеси и обавезна адекватна опрема за заштиту органа за дисање –
респираторе и маске и др. Радна места треба да буду планирана на такав
начин да се на најмањи број смањи особље које би било изложено олову. У
индустрији, где год је то могуће, на радним местима треба применити и
екстремно стриктна правила. Због лаког ифилтрирања у пукотине у подове,
радне столове и клупе прашине на бази олова, потребно је одстранити све
мрље са радних површина и водити ригорозне хигијенске мере. Како је највећа
експозиција олова од његових једињења приликом образовања оловних napа,
треба користити специјална заштитна одела која се мењају после рада. Рад са
оловом је рад у отежаним условима, што захтева строг режим
здравственог надзора и периодичних систематских прегледа 1,2 .
ЛИТЕРАТУРА
[1] Закон о безбедности и здрављу на раду, ―Сл. гласник РС‖, бр.101/05,
Београд, 2005.
[2] Panić S., Trumbulović Bujić Lj., Hazards and adverse effects in handling lead
SED 2012, VPTŠ Uţice, 2013.
[3] Panić S., Trumbulović Bujić Lj., Đuričić B., TEMPUS project Occupational
safety and health degree curricula and lifelong learning – in the mission of OSH
in Zlatibor region, SED 2012, VPTŠ Uţice, 2012.
[4] Правилник о начину и поступку процене ризика на радном месту и у
радној околини, ―Сл. гласник РС‖ бр. 72/06.
[5] Феликс Р., Безбедност и здравље на раду у металској индустрији,
Заштита у пракси, бр. 182, Београд, 2009.
[6] Арсенијевић С. и група аутора: Хемија и хемијска технологија,
Енциклопедија, Просвета, Београд, 2005.
[7] http ://www. Zaštita ţivotne sredine.com-teški metali.
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
183
ПРОЦЕНА РИЗИКА И МЕРЕ ЗА СМАЊЕЊЕ РИЗИКА ЗА
РАДНО МЕСТО РАДНИК НА СЕЛЕКЦИЈИ И
СЕПАРАЦИЈИ ОТПАДА НА САНИТАРНОЈ ДЕПОНИЈИ
Биљана Милутиновић, Петар Ђекић
Висока техничка школа струковних студија, Ниш
[email protected]
Резимe: Након увођења Закона о управљању отпадом 2009. године, у Србији је отпад
почео да се одлаже на санитарне депоније које у свом саставу имају и постројења у
којима се врши секундарна селекција отпада. Увођење оваквог начина третирања
отпада за собом повлачи нова занимања којих до сада није било у Србији, као што је
радник на селекцији и сепарацији отпада. С обзиром на разноврсност отпада са којим
долазе у контакт, а међу којим се налази и опасан отпад, радници који обављају овакве
послове изложени су различитим штетним дејствима ових врста отпада (хемијским,
биолошким,...). Број радника који обавља ове послове у Србији ће се повећавати, па је
неопходно сагледати све опасности, а нарочито штетности којима су они изложени. У
овом раду извршена је, процена ризика и утврђивање нивоа ризика изложености услед
препознатих опасности и штетности којима је изложен радник у постројењу за
секундарну селекцију отпада, као и сагледавање мера за отклањање опасности или
смањења ризика на прихватљив ниво
Кључне речи: Селекција отпада, процена ризика, опасности, штетности, Kinney
метода.
RISK ASSESSMENT AND MEASURES FOR RISK
REDUCTION FOR WORKER IN MATERIALS RECOVERY
FACILITIES AT THE SANITARY LANDFILL
Biljana Milutinovic, Petar Djekic
Higher Education Technical School of Professional Studies, Nis
[email protected]
Abstract: After the introduction of the legislation on waste management in 2009., in Serbia
began waste disposal in sanitary landfills which contained plants for secondary waste
selection. The introduction of this type of waste treatment entails a new profession which has
not existed in Serbia, such as a worker in materials recovery facilities. Given the diversity of
waste with which it comes into contact, among which a hazardous waste is, workers who
perform these activities are subject to various hazard effects of these types of waste
(chemical, biological, etc.). Number of workers with this profession in Serbia will increase,
so it is necessary to consider all hazards and harmful effects which they are exposed. This
work was carried out, risk assessment and determines the level of risk exposure due to
identified risks and hazards which a worker is exposed at the materials recovery facilities and
consideration of measures to eliminate hazards or reduce risk to an acceptable level.
Keywords: materials recovery facilities, risk assessment, hazard, Kinney method.
184
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
УВОД
Након доношења Закона о управљању отпадом 2009. године, у Србији
је отпад почео да се одлаже на санитарне депоније које у свом саставу имају и
постројења у којима се врши секундарна селекција отпада. Секундарна
селекција отпада представља разврставање и одвајање различитих врста
отпада, углавном рециклабилног (папир, картон, стакло, пластика, метал итд.)
од нерециклабилног отпада. Без обзира што се у постројењу процес делимично
аутоматизован, велика количина отпада се ручно селектује и одваја. Радници
који обављају ове послове стално су у контакту са различитим врстама отпада,
опасним и неопасним, и изложени су различитим опасностима и штетностима.
Према подацима HSE (Health and Safety Executive) послови у области
тратмана отпада (сакупљање, рециклажа итд), спадају у високо ризичне
послове [1]. Према последњим подацима RIDDOR-a (Reporting of injuries,
Diseases and Dangerous Occirrenes Regulations) у 2012/13 години стопа
повређивања на пословима сакупљања и третмана отпада је 435,7 на 100 000
запослених, што је више у односу на просек који износи 369,8 на 100 000
запослених, а много већа него у пољопривреди (239,4) или грађевинарству
(156) [1]. Исти је случај и са оболевањима запослених у овој делатности. Неке
од најчешће забележених професионалних болести су: респираторне болести
услед удисања честица, био-аеросола, и испарљивих органских једињења;
инфекције услед директног контакта са контаминираним материјалима, убодне
ране услед контакта са оштрим деловима отпада које доводе до тетануса,
хепатитиса и ХИВ инфекције [2].
Број санитарних депонија које у свом саставу имају оваква постројења
у Србији се увећава, а самим тим и број запослених који обављају послове
селекцији и сепарацији отпада. па је неопходно сагледати све опасности, а
нарочито штетности којима су они изложени. У овом раду извршена је,
процена ризика и утврђивање нивоа ризика изложености услед препознатих
опасности и штетности којима је изложен радник у постројењу за секундарну
селекцију отпада, као и сагледавање мера за отклањање опасности или
смањења ризика на прихватљив ниво.
РАДНО МЕСТО РАДНИК НА СЕЛЕКЦИЈИ И СЕПАРАЦИЈИ ОТПАДА
Опис процеса селекције и сепарације отпада
Отпад се у постројење за секундарну селекцију отпада (Слика 1.)
камионима довози и истоварује у за то одређен простор (1) одакле се багерима
убацује на покретну траку (3) која носи отпад до магнетних сепаратора (6) за
одвајање феромагнерних метала и даље до Eddy current сепаратора (8) за
одвајање осталих врста метала. Даље се конвејерима (9, 10) отпад транспортује
до простора за ручно одвајање отпада (11), где радници врше селекцију и
одвајање отпада који убацију и посебне преграде које се налазе испод њих
(12). Тако одвојен рециклабилни отпад се даље конвејерима (13) транспортује
до пресе (14) где се врши сабијање отпада у бале [3].
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
185
Слика 1: Постројење за секундарну селекцију отпада.
Простор за ручно одвајање отпада приказан је на слици 2. Радници у
стојећем положају са покретне траке ручно одвајају рециклабилни отпад
(папир, картон, пластика, стакло, лименке итд) од нерециклабилног.
Слика 1: Простор за ручно одвајање отпада.
Анализа радног места са аспекта безбедности на раду
Постоји широк спектар опасности и штетности којима су изложени
запослени у постројењу за секундарну селекцију отпада. Велика опасност од
повређивања запослених постоји услед контакта са покретним деловима
постројења и опреме, као што су: камиони, трактори, виљушкари, багери,
утоваривачи, транспортери, конвејери и пресе за пресовање и балирање.
Кретање по степеништу, високим платформама, као и између бала пресованог
материјала, могу довести до саплитања, клизања или падања запослених
186
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
(Слика 3). Магнетни и Еddi curent сепаратори због јаког електромагнетног
поља могу имати штетан утицај на пејсмејкере.
Слика 2: Прилаз простору за ручно одвајање отпада.
Лоша ергономија на радном месту, рад за покретном траком у стојећем
положају, условљена је висином и ширином покретне траке и њеном брзином
(Слика 4). Брзина покретне траке која је већа од 10 m/min може довести до
појаве мучнине. Простори је у којима се врши ручно одвајање отпада су
обично контејнерског типа, што значи да се ради о скученом и затвореном
простору.
Слика 3: Рад за покретном траком у простору за ручно одвајање отпада
У постројење за секундарну селекцију отпада довози се мешани отпад,
у коме се могу наћи и опасан отпад, оштри предмети или крхотине (сломљено
стакло, пластични делови са оштрим ивицама итд.) које могу узроковати
повређивање или оштећење запослених који долазе у додир са њима. С
обзиром да се у комуналном отпаду често може наћи и медицински отпад из
здравствених установа, који је инфективан, постоји опасност од тетануса,
хепатитиса и ХИВ инфекције Непријатни мириси, прашина и дим који су
последица процеса распадања органског отпада, такође се јављају као
штетности којој су запослени изложени.
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
187
МЕТОДОЛОГИЈА ПРОЦЕНЕ РИЗИКА
На основу прикупљених података и препознатих, односно утврђених
опасности и штетности у радној околини на сваком радном месту, избором и
применом одговарајућих метода врши се процењивање ризика – вероватноће
настанка и тежине повреда на раду, оштећења здравља или обољења
запосленог [4]. Процена ризика заснива се на анализи вероватноће настанка и
тежине могуће повреде на раду, оштећења здравља или обољења запосленог у
вези са радом проузрокованих на радном месту и у радној околини.
Пре приступању процени ризика неопходно је изабрати методологију
процене ризика. Постоје различите методологије процене ризика: Guardmaster,
Kinney, Pilz, Wko, Auva, итд. У овом раду ће бити примењена Kinney метода за
процену ризика.
Kinney метода сагледава три критеријума који се анализирају:
1. Последица-тежина повреда или обољења (T).
2. Вероватноћа- настанка нежељеног догађаја (В).
3. Учесталост-време излагања опасностима или штетностима (У).
Табела 1: Критеријуми по Kinney методи
РАНГ
ПОСЛЕДИЦА
1
Повреда или болест која захтева прву помоћ и никакав други третман
2
Знатне - медицински третман од стране доктора
Озбиљне – Инвалидност, појединачна озбиљна повреда са
хоспитализацијом и изгубљеним данима
3
6
10
Веома озбиљне - Појединачна несрећа са смртним исходом
Катастрофалне - Вишеструки смртни исход
РАНГ ВЕРОВАТНОЋА
0.1
0.2
0.5
1
3
6
10
Једва појмљиво
Практично невероватно
Постоји, али мало вероватно
Мала вероватноћа, али могућа у ограниченим случајевима
Мало могуће
Сасвим могуће
Предвидиво, очекивано
РАНГ УЧЕСТАЛОСТ
1
2
3
6
10
Излаже се ретко (годишње)
Излаже се месечно
Излаже се недељно
Излаже се дневно
Излаже се трајно, континуално
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
188
Након анализе ова три критеријума приступа се израчунавању ризика,у
коме се ниво ризика дефинише као производ последица, вероватноће и
учесталости.
Р = Т х Вх У
Након прорачуна ризика за сваку опасност/штетност врши се
рангирање на основу нивоа (ранга) ризика :
Табела 2: Ниво ризика по Kinney методи
РАНГ
ОПИС КЛАСИФИКАЦИЈЕ
1
Р≤20 Прихватљив
2
20<Р≤70 Мали; Потребан опрез, решити га редовном процедуром –
радним упуством.
3
70<Р≤200 Умерени; Потребне мере
4
200<Р≤400 Високи; Потребна брза реакција од стране
руководства, захтевати побољшање од првог претпостављеног.
5
Р>400 Екстремни ризик; Прекинути активност; Потребна моментална
акција од стране највишег руководстава
вишег
Када се прорачунају сви ризици, сагледава се свака опасност и
штетност, а највећи од њих се узима као меродаван за то радно место. За радно
место са повећаним ризиком сматра се радно место за које је израчуната
вредност ризика већа од 70.
Анализа опасности и штетности
У табели 3. су приказане све опасности и штетности везане за радно
место, као и њихове вероватноће, учесталост настанка и тежина повреда.
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
189
Табела 3: Препознате опасности и штетности
ПРОЦЕНА РИЗИКА
Ред.
број
ПРЕПОЗНАТИ РИЗИЦИ
Последи Вероватно Учестало
Ниво
це
ћа
ст
ризика
П
В
У
Р=ПxВxУ
Механичке опасности које се појављују кориштењем опреме за рад
4
Недовољна безбедност због
ротирајућих или покретних
делова (модрице, нагњечења,
преломи, ампутације)
Немогућност или ограниченост
правовременог уклањања са
радног места(модрице,
нагњечења, преломи,
ампутације)
Слободно кретање материјала
који могу нанети повреду
запосленом
Унутрашњи транспорт
5
Кретање радних машина
1
2
3
6
3
10
180
6
3
10
180
6
3
10
180
6
1
10
60
6
1
10
60
Опасности које појављују у вези са карактеристикама радног места
6
7
8
Опасне површине – подови, све
врсте газишта, површине са
којима запослени долази у
додир и сл. (модрице,
нагњечења, посекотине)
Могућност клизања и
спотицања (модрице,
нагњечења, преломи)
Рад у скученом, ограниченом
или опасном простору (између
два или више фиксираних
делова, између покретних
делова или возила, рад у
затвореном простору који је
недовољно осветљен,
проветраван...)
2
3
10
60
2
3
10
60
2
3
10
60
Биолошке штетности
9
Бактерије
2
6
10
120
10
11
12
Гљивице
2
2
6
6
6
3
10
10
10
120
120
180
Паразити
Вируси
190
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
ПРОЦЕНА РИЗИКА
Ред.
број
13
ПРЕПОЗНАТИ РИЗИЦИ
Остале биолошке штетности
Последи Вероватно Учестало
Ниво
це
ћа
ст
ризика
П
В
У
Р=ПxВxУ
6
3
10
180
Хемијске штетности и димови
14
15
Хемијске штетности, прашина и
димови (удисање, гушење,
уношење у организам, продор у
тело кроз кожу)
Изложеност нехигијенским
условима рада (болест,
инфекција)
3
3
10
90
2
3
10
60
1
10
30
Физичке штетности
16
17
Бука и вибрације
3
Штетности које настају коришћењем опасних материја
Друге штетности које се
појављују у радном процесу, а
које могу да буду узрок повреде
3
3
10
на раду запосленог,
професионалног обољења или
обољења у вези са радом
90
Штетности које проистичу из психофизичких напора
18
19
Нефизиолошки положај тела
(дуготрајно стајање)
Напори или телесна напрезања дуготрајне повећане телесне
активности и сл
3
1
10
30
2
1
10
30
Штетности које проистичу из психичких напора
20
21
22
23
24
Психолошка оптерећења - стрес
Психолошка
оптерећења
монотонија
Интензитет у раду
Просторна условљеност радног
места
Недовољна мотивација за рад
2
3
6
36
2
3
6
36
2
1
10
30
2
1
10
30
2
1
10
30
6
36
Штетности везане за организацију рада
25
Рад у сменама, а дужи од пуног
радног времена
2
3
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
191
МЕРЕ ЗА СМАЊЕЊЕ РИЗИКА ОД ОПАСНОСТИ И ШТЕТНОСТИ
На основу горе изложеног, радно место радник на селекцији и
сепарацији отпада је место са повећаним ризика, с обзиром да ниво ризика за
многе опасности и штетности превазилази 70, при чему је највећи срачунати
ниво ризика 180. Мере за смањење ризика могу се поделити у две области.
Прва област је за смањење опасаности везане за коришћење опреме за рад и
друга за смањење штетности првенствено биолошких па онда и хемијских.
У циљу смањења ризика везаног за коришћење опреме за рад потребно
је уградити сигурносне кочнице које блокирају рад трака за транспорт отпада.
Овај систем може бити дефинисан: заштитним каблом, заштитним (стоп)
тастерима или заштитнoм оградом.
Када је у питању слободно кретање материјала који могу нанети
повреду запосленом, унутрашњи транспорт и кретање радних машина треба
водити рачуна да се радницима онемогући приступ тој зони, а ако то није
могуће неопходно је да се машине опреме звучним и светлосним сигналима,
као и да се њихова брзина ограничи на 5 km/h.
Када је реч о штетностима, посебна пажња се мора поклонити
смањењу биолошких штетности. Како се у Србији на санитарне депоније
тренутно одлаже и медицински отпад постоји могућност да запослени дође у
контакт са зареженим отпадом (иглама, шприцевима, системима за инфузију,
слакперима, завојима...) инфективним болестима (хепатитис, мононуклеоза,
ХИВ...) код којих смртни исход није искључен. Због тога запослени мора бити
обучен да препозна потенцијално опасан отпад, да буде опремљен рукавицама
које су отпорне на продирање оштрих предмета, као и да се прилагоди брзина
кретања траке као би запослени има времена да уочи такбе предмете и без
опасности га уколни са траке. Да би се смањио ризик од оболевања услед
наведених инфекција, неопходно је запослене подвргавати периодичним
лекарским прегледима, као и вакцинацијама.
У отпаду који се одлаже на санитарне депонује такође се може наћи и
амбалажа од кућне хемије у којој је заостала одређена количина опасне
метерије (сумпорна киселина, сона киселина, итд). Запослени мора бити
обучен да препозна ову потенцијално опасну амбалажу и како да са њом
поступа. Радно одело и рукавице којима је запослени опремљен морају бити
отпорне на такав садржај. Такође, мора се спречити и могућност да дође и
контакта са очима, па запослени мора да носи и заштитне наочаре.
Како би се смањили непријатни мириси, прашина и дим који су
последица процеса распадања органског отпада, просторија мора бити
опремљена системом за вентилацију, као што је и приказано на слици 4.
ЗАКЉУЧАК
Послови у области третмана отпада (сакупљање, рециклажа итд),
спадају у високо ризичне послове. С обзиром на разноврсност отпада са којим
долазе у контакт, а међу којима се налази и опасан отпад, радници који
обављају овакве послове изложени су различитим штетним дејствима ових
192
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
врста отпада (хемијским, биолошким,...). Број радника који обавља ове
послове у Србији ће се повећавати, с обзиром на све већи број постројења за
секундарну селекцију отпада која се граде у Србији, па је неопходно сагледати
све опасности, а нарочито штетности којима су они изложени.
У раду је извршена анализа опасности и штетности за радно место
радника на селекцији и сепарацији отпада, а након тога је извршена процена
ризика применом Kinney методе за процену нивоа ризика.
Након спроведене процедуре за процену нивоа ризика, закључује се да
за механичке опасности које се појављују кориштењем опреме за рад, као и за
биолошке штетности, ниво ризика је 180. По Kinney методи за радно место са
повећаним ризиком сматра се радно место за које је израчуната вредност
ризика већа од 70 и због тога је потребно предузети мере за смањење ризика.
Као мере за смањење ризика од опасности предложене су уградња
сигурносних кочница. Као мере за смањење ризика од штетности предложене
су: обука запослених за руковање опасним материјама, периодични лекарски
прегледи и вакцинације, као и уградња система за вентилацију у просторији за
ручно одвајање отпада.
ЛИТЕРАТУРА
[1] Health and Safety Executive ―Health and safety in waste and recycling in Great
Britain‖ – www.hse.gov.uk/statistics/industry/waste-recycling/ [05.07.2014.]
[2] S. Cointreau, Occupational and Environmental Health Issues of Solid Waste
Management, Special Emphasis on Middle- and Lower-Income Countries, The
International Bank for Reconstruction and Development, Washington, DC, 2006.
[3] Health and Safety Executive, Materials Recovery Facilities (MRFs) –
http://www.hse.gov.uk/waste/mrf.htm [05.07.2014.]
[4] Правилник о начину и поступку процене ризика на радном месту и у радној
околини ("Службени гласник РС", бр. 72/2006, 84/2006, исправка 30/2010).
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
193
РИЗИЦИ ПРИ ЕМИСИЈИ ПРАШИНЕ НЕОРГАНСКОГ
ПОРЕКЛА
Борисав Симендић, Весна Петровић
Висока техничка школа струковних студија Нови Сад, Србија
[email protected]
Резиме Присуство прашине је неизбежни пратилац радне али и животне средине.
Прашина неорганског порекла пре свега утиче на здравље запослених односно има
утицај на све особе које су изложене њеном утицају. Поред хемијског састава
прашине значајан факор који утиче на здравље изложених прашини је величина и
облик честица прашине. Концентарације прашине су одређиване помоћу уређаја
Microdust Pro и фазно контрасне микроскопије.У раду су обрађени резултати мерења
концентрација прашина еквиаксијалног облика у производњи електропорцелана и
резултати мерења прашине азбестног порекла( лонгитудиналног облика ) присутне у
животној средини. Циљ рада је упознавање утицаја облика и величине честица
прашине на концентарције прашине у радној и животној средини, као и значај
превенције од истих, тачније мере заштите на раду при условима у којима је присутна
прашина. У раду је показано да у зависности од физичких карактеристика сировина
које учествују у процесу израде електропорцеланске масе се мења концентрација
прашине у радној средини. Највећу опасност за здравље запослених представљју
сировине које емитују прашину са најмањим садржајем влаге. Резултати испитивања
азбестне прашине су показали да у зависности од начина уградње азбестних влакана у
материјале, ризици од његовог присуства у животном и радном окружењу могу бити
значајно већи од максимално дозвољених концентрација влакана
Кључне речи: минерална прашина,азбест, керамичка индустрија, електропорцелан,
силикоза, ризик
Овај рад ће у целости бити објављен у листу „Свет рада“, часопису за
питања безбедности и здравља на раду, медицине рада и заштите
животне средине за југоисточну Европу у издању Центра за социоеколошка истраживања и документацију, Београд.
194
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
THE RISKS OF INORGANIC DUST EMISSIONS
Borisav Simendic, Vesna Petrovic
Higher Education Technical School of Professional Studies in Novi Sad
[email protected]
Abstract The presence of dust is inevitable companion of working and living environment.
Inorganic dust primarily affects the health of employees and has an impact on all people who
are exposed to its influence. In addition to the chemical composition of the dust, important
growth factor that affects the health of the dust exposed is the size and shape of the particles
of dust. Concentration of the dust was determined by using Microdust Pro and the Phase
Contrasting Microscopy. The paper deals with the results of measuring the concentration of
dust equiaxial forms in the production of electro-and the results of measurements of asbestos
origin dust (longitudinal shape) are present in the environment. The aim is to introduce the
influence of the shape and size of dust particles on the concentration of dust in the working
environment, and the importance of prevention of the same, namely safety at work under
conditions where dust is present. It is shown that depending on the physical characteristics of
the raw materials involved in the process of electroporcelain mass changes the concentration
of dust in the working environment. The biggest danger to the health of employees is raw
materials that emit dust with the lowest moisture content. Test results of asbestos dust have
shown that depending on the method of installation of asbestos fibers in the material, the
risks of its presence in living and working environments can be significantly higher than the
maximum allowable concentration of fibers.
Keywords: mineral dust, asbestos, ceramic industry, damage assessment, silicosis, risk,
This paper will be published in the "The World of Labour", journal dealing with
issues of health and safety at work, occupational health and environmental
protection for South Eastern Europe, issued by the Centre for Socio-Ecological
Research and Documentation, Belgrade.
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
195
ПРОЦЕНА ЕМИСИЈЕ УГЉЕНМОНОКСИДА ОД
ПУТНИЧКОГ САОБРАЋАЈА У ГРАДУ НИШУ
Александра Боричић, Младен Томић
Висока техничка школа струковних студија Ниш
[email protected], [email protected]
Резимe: Путнички саобраћај представља један од највећих загађивача у урбаним
срединама. Као последица сагоревања горива у моторима, поред угљендиоксида и
водене паре се емитују и други продукти сагоревања, као што су угљенмоноксид,
азотни оксиди, угљоводоници, чађ итд. У овом раду је извршена процена емисије
угљенмоноксида од стране путничког саобраћаја на територији града Ниша. На основу
састава возног парка и мерења извршених на техничком прегледу аутомобила,
извршена је процена његове годишње емисије и анализиране су могућности за његову
редукцију.
Кључне речи: Емисија, загађење ваздуха, саобраћај, угљенмоноксид.
AN ESTIMATION OF TRAFFIC RELATED CARBON
MONOXIDE EMISSION IN THE CITY OF NIŠ
Aleksandra Boričić, Mladen Tomic
Higher Education School of Professional Studies, Niš
[email protected], [email protected]
Abstract: Road traffic represents one of the largest sources of pollution in urban areas.
Besides carbon dioxide and water vapor other combustion products are emitted as a
consequence of fuel combustion in engines, such as carbon monoxide, hydrocarbons,
nitrogen oxides, char etc. In this paper, the assessment of carbon monoxide emissions from
road traffic in the city of Niš was carried out. On the basis on the road traffic fleet
composition and measurements conducted during technical inspection of vehicles, an
assessment of carbon monoxide emission was done and possibilities for its reduction were
analyzed.
Keywords: Air pollution, carbon monoxide, emission ,road traffic, hazard.
Овај рад ће бити у целости објављен у специјалном издању електронског
часописа ОЈАКМ (The Online Journal of Applied Knowledge Management ISSN
2325-4688) који издаје Међународни институт за примењено управљање
знањем са седиштем у САД
http://www.iiakm.org/ojakm/index.php
This paper will be published in the on-line journal OJAKM (The Online Journal
of Applied Knowledge Management ISSN 2325-4688) of International Institute
for Applied Knowledge Management USA
196
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
ПРОБЛЕМИ У СРЕДСТВИМА КОМУНИКАЦИЈА НА
ВАЗДУХОПЛОВА ИЗАЗВАНИ СТАТИЧКИМ
ЕЛЕКТРИЦИТЕТОМ И МЕРЕ ПРЕВЕНЦИЈЕ
Дејан Благојевић, Александра Боричић
Висока школа струковних студија Ниш
[email protected]
Резиме Питање негативног утицаја статичког електрицитета са становишта
управљања ризиком у авио саобраћају, сматра се отвореним и захтева озбиљан
приступ. Имајући у виду механизме његовог генерисање, акумулирања, па до
неконтролисаног ефикасног пражењења у широком спректру ситуација, може се
констатовати да ова појава представља један озбиљан изазов по безбедност
ваздухоплова, односно материјална добра и људство. Посебно је битан аспекат
негативног утицаја статичког електрицитета на средства комуникације, навигације и
надзора у ваздухопловима. Поузданост функционисања опрема која се користи за ове
намене, може бити прилично умањења услед негативног утицаја статичког
електрицитета, а тиме и сама безбедност лета ваздухоплова. У циљу превенције ових
нежељенх утицаја, посебну улогу имају процедуре пројектовања ове опреме, њене
уградње у систем ваздухоплова, као и процедуре њеног коришћења.
Кључне речи: Ваздухоплови, статички електрицитет, комуникација, навигација,
надзор, процедуре.
THE PROBLEMS IN COMMUNICATION DEVICES TO
AIRCRAFT DUE STATIC ELECTRICITY AND PREVENTIVE
MEASURES
Dejan Blagojevic, Aleksandra Boričić
Higher Education School of Professional Studies, Niš
[email protected]
Abstract: The issue of the negative impact of static electricity from the perspective of risk
management in air traffic, is a open question and requires a serious approach. Taking into
account the mechanism of its generation, accumulation and uncontrolled efficient emptying a
wide spectra of situation, We can be concluded that this phenomenon represents a serious
challenge to the security of the aircraft, or material goods and personnel. It is particularly
important aspect of the negative impact of static electricity on the means of communication,
navigation and surveillance equipment in the aircraft. Functional reliability of the equipment
used for this purpose, can be quite impairment due to the negative impact of static electricity,
and thus the flight safety of the aircraft itself. In order to prevent these neţeljenh impacts,
particularly the role of a design procedure of the equipment, its installation in aircraft
systems and procedures of its use.
Keywords: Aircraft, static electricity, communications, navigation, surveillance procedures
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
197
УВОД
Ваздухопловни саобраћај представља један од доминантних видова
саобраћаја, који својом капацитетима, организацијом, технолошким захтевима
и финансијским показатељима, представља широку област, која захтева стална
технолошка унапређења и имплементацију нових прооцедура. Комплексност
организационих капацитета, високи стандарди, као и високи степен захтеваних
комептенција особља, учинили су ову област изузетно динамичном у сваком
погледу. Основни приступ било ком проблему у вези са ваздухопловима,
условљен је мултидисциплинарношћу проблема са једне стране, а самим тим и
широком палетом техничких решења и процедура [1-3].
Статички електрицитет, као појава изазвана неконтролисаним
преласком наелектрисања између проводних површина, које се налазе на
различитим потенцијалима, представља сам по себи потенцијлани ризик са
становишта безбедног управљања и руковођење бројним процесима.
Проблеми изазвани статичким електрицитетом у процесима, приземљења,
истакања и утакања горива, безбедног управљања, и других манипулативних
радњи, били су делимично обрађени у претходним радовима из ове области.
Заједнички именитељ, закључака до којих се дошло анализом у поменутим
радовима, јесте превентивно елиминација контактних проблема, као и строго
поштовање процедура. Упрокос чињеници да се овој области посвећује
посебна пажња, као и да је превенција доминанта активност, проблеми у овој
области изазвани неконтролисаним кретањем статичког наелектрисања су
свакодневна појава [2, 3].
Слика 1: Различити извори EMI (Електромагнетна интерференција) при
лету ваздухоплова [6]
Развој телекомуникацине опреме, мобилних и других тзв. смарт
уређаја, сам по себи, представља озбиљан извор ризика, по безбедосно
функционисање система управљања и комуникација код ваздухоплова (сл.1).
Природа статичког електрицитета, његови механизми генриасња и кретања
може имати значајан утицај на поузданост у систему комуникаицја код
ваздухоплова. Елекотромагнетна интерференција има јако негативан утицај на
функционисање радио навигационе опреме и друге безбедонсоне сервисе
унутар система комуникације., стога у самом процесу производње опреме и
уређаја, један од корака у прозиводном процесу јесте и превенција од EMI,
односно испуњавање услова електромагнентне компатибилности.
198
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
Услуге радиокомуникација укључују, али се не ограничавају на
AM/FM комерцијално емитовања, TV, услуге оператера мобилне телефоније,
радарске системе, контролу ваздушног простора, и др. Ови лиценцирани радио
сервиси, као и нелиценцирани, попут WLAN или Bluetooth-a, заједно с другим,
‗‘случајним‘‘ изворима зрачења, (дигитални уређаји), стварају комплексно
електромагнетно окружење [4].
ЕЛЕКТРОМАГНЕТА ИНТЕРФЕРЕНЦИЈА. ПРИРОДА ЊЕНЕ
ИНТЕРАКЦИЈЕ
Електромагнетна интерференција (EMI), по својој природи,
предсталвја проблем чије некотролисано дејство може досвести до
катастрофалних последица по безбедност путника, посаде иваздухоплова
уопште. Нарочито у данашње време, када мобилни урећаји су саставни део
нашег живота, димензија проблема овог типа је сваким дан све већа. Полазећи
од основних дефиниција, електричног и магнентог поља, по коме исте, ствара
наелектрисање (статичко наелектрисање односно, наелектрисање у покрету),
логичан је закључак да десјтво спецтра је перманентно, а да његове
неконтролисане флуктуације стварају велике проблеме у свакодневном
животу. Према поменутим дефинцијама, сваки електрични уређај, сам по себи
емитује одређено зрачење у широкм спектру, што значи да је дефинсано,
својом енергијом
, односно талсном дужином λ. При оваквом приступу,
потребно је узети у обзир и услове средине који се огледају кроз каратеристике
ε i µ. На основу тога комплексност електормагнентог спецтра најбоље је
саглдена кроз систем Maxwelovih jednačina:
=
=
(1)
Са становишта наше теме, проблем настаје у трентуку када емитовано
електормагненто поље неког од електронских уређаја или поље настало услед
флуктуације атмосферксих услова (муња, гром), почне да интерферира са
другим електронским уређајима унутар ваздухоплова. Ова појава, може да
доведе до поремећаја у систему комуникација и навигације вазду-хоплова.
Потребно је нагласти, да утицај EMI на комуникационе и навигационе уређаје
у ваздухолову, није само последица емитовања поља од уређаја који се налазе
у ваздухоплову, већ може потенцијално бити последица, емитовања таласа са
других удаљених извора, попут, сателитских и антенских трансмитера,
средстава комуникаицје других ваздухоплова у окружењу, као и последица
грмљавине и појаве грома и муња, односно електростатичког пражења у
атмосфери. Када причамо о поремећају рада комуникацинох система, мисли се
пре свега на осетљивост трансмитерских делова, што у крајњем се
манифестује кроз грешке односо прекид у комуникацијама [4, 5].
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
199
Овај проблем познат је одавно, може се рећи да прати развој авио
саобраћаја од његовог настанка, али као што смо рекли већ, интезивиран је са
новим технолошким револуцијама у области телекомуникација и обраде
сигнала. Подаци показује да је практично од 1920. године, спектар
фреквенција који је у употреби у аеронаутици, стриктно дефинисан
међународним законодовством. У даљем 1938. године, формиран је
подкомитет у оквиру групације Aircraft Safety, чији основни задатак се сводио
на дефинисање проблема које ЕSD (Electrostatic discharge) узрокује током лета
ваздухопова, а да на основу тога припреми сет безбедосносних порцедура. Ти
резутати су унапређивани, тако да данас ESD у атмосфери не представља
озбиљну претњу по безбедност ваздухоплова [6].
Посматрајући проблем са становишта EMI, издвајају се три кључна
елемента: извор, путања дуж које се врши расподела зрачења и крајња тачка
(уређај, средство комуникаицје, навигаицје, особа која се служи тим уређајима
и сл.) [6].
Слика 2: Модел система EMI
ПРОЦЕДУРЕ
Анализирајући овај проблем потребно је обртатит пажњу на постојећу
регулативу. По истој, велики број Систем управљања безбедношћу
ваздухоплова обухватају организацију, процедуре и сyстем одговорности
којима се успоставља и одржава прихватљив ниво безбедности у раду
ваздухопловног субјекта. Ваздухопловни субјект дужан је да, на основу
Националног програма безбедности у цивилном ваздухопловству, успостави
систем управљања безбе-дношћу чији обавезни део је приручник о управљању
безбедношћу и да прибави сагласност Директората на њега. Ваздухопловни
субјект дужан је да стално и систематски уочава опасност, проценује и
умањује ризик у обављању своје делатности ради спречавања настанка
опасности и ради довођења ризика на ниво безбедности који је прихватљив.
Процена и умањење ризика примењује се на основне елементе обављања
делатности, људске ресурсе, процедуре, опрему и радно окружење.
Информисање ваздухоплова у лету је давање савета и обавештења потребних
за безбедно одвијање лета који се нарочито односе на стање аеродрома,
метеоролошке услове, стање радионавигационих средстава и остале
информације које су битне за одвијање лета [7].
Услуге комуникације обухватају услуге у ваздухопловној фиксној и
мобилној мрежи и техничке системе ваздушне пловидбе који омогућавају
комуникације земља земља, ваздух-земља, земља-ваздух и ваздух-ваздух за
потребе ваздушне пловидбе. Услуге навигације обухватају услуге и техничке
системе ваздушне пловидбе којима се ваздухопловима прослеђују
200
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
информације о позицији и временској удаљености. Услуге надзора обухватају
услуге и техничке системе ваздушне пловидбе за утврђивање појединих
позиција ваздухоплова с циљем безбедног раздвајања. Пружалац услуга
комуникације, навигације и надзора дужан је да обезбеди редовност и
поузданост услуга [7]. Системи, уређаји, опрема и објекти користе се према
техничкој документацији, упутству за коришћење и програму одржавања, који
морају да се чувају и ажурирају [7].
Слика 3: Различит зоне ваздухопова при испитивању последица удара грома и
неконтролисаног електростатичког пражњења (Boeing) [8]
Ваздухопловне метеоролошке услуге обухватају непрекидно праћење
метеоролошких услова изнад аеродрома и у области информисања
ваздухоплова у лету, ради постизања безбедности, ефикасности и редовности
ваздушне пловидбе, као и припремање или прибављање метеоролошких
информација, њихово одашиљање корисницима услуга и снабдевање
корисника метеоролошким информацијама [7].
Метеоролошке информације обухватају метеоролошке извештаје,
анализе и прогнозе или било које друге информације које се односе на
постојеће или очекиване метеоролошке услове.
Поступци одржавања радио-везе су прецизно одређени, а пилоти, контролори,
као и особље на земљи морају бити детаљно упознати са њима [7].
У случају да је током лета дошло до удара грома, по слетању потрeбно
је спро-вести одговарајуће процедуре. Пре свега мора бити испитана струјна
путања, којом је електрицитет прошао кроз ваздухоплов, односно дефинисати
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
201
улазну и излазну тачку. Након дефинисања улазне односно, излазне тачке,
приступа се проверави, да ли је том приликом дошло до оштећења било
структурних односно, системских оштећења у ваздухоплову. Са овог
становишта код ваздухоплова, читава површина је подељена у три глобалне
зоне( АПР 5414) [8]. Логично је очекивати, да су неке од ових зона изложеније
удару грома од других, али индиректни утицаји, нежељеног кретања
наелектирсања кроз ваздухоплов, не смеју се занемарити. Улазна и излазна
тачка путање кроз коју се простире наелектрисање сврставају се обично у прву
зону [8].
Слика 4: Процедура инспекције коминикационе навигациное опреме
ваздухоплова након удара грома
Сама дефиниција електростатичког пражњења указује да са
становишта безбедности пражњење између појединих његових делова јесте
отворен проблем, који у коначном може да се манифестује у виду пожара и
оштећења опреме. Са друге стране корона не доводи директно до физичких
оштећења, већ се манифестује електростатичких сметњи, шумоваи јиттера као
у електронској тако и комуникационој опреми, као и на антенама. Ове
флуктуације поља дешавају се у широком делу спектра фреквенција. Ове
сметње јављају се на свим радио-фреквенцијама и условљавају погрешно
показивање инструмената, као и друге проблеме у комуникацијама (прекид
везе и сл). Поменуте сметње се простиру вођеном таласном дужином
(кондукционе сметње) односно, слободним таласом (радијационе сметње) [8].
По својој природи, сметње које су предмет наше анализе спадају у ову другу
групу (радијационе). Поступци за смањење сметњи унтар система заснивају се
на
поступцима
филтрирања,
оклапања,
обликовања
проводника,
метализацијом, екранизацијом и сл. Уз ово је јако битно истаћи и захтеве за
202
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
електромагнентном компатибилношћу, чијим испуњавњем обезбеђује се
имуност уређаја на сметње [9-11].
ЗАКЉУЧАК
Поузданост функционисања опрема која се користи за ове намене,
може бити прилично умањења услед негативног утицаја статичког
електрицитета, а тиме и сама безбедност лета ваздухоплова. Утицај EMI на
комуникационе и навигационе уређаје у ваздухолову, није само последица
емитовања зрачења од уређаја који се налазе у ваздухоплову, већ може
потенцијално бити последица, емитовања таласа са других удаљених извора,
попут, сателитских и антенских трансмитера, средстава кому-никације других
ваздухоплова у окружењу, као и последица грмљавине и појаве грома и муња,
односно електростатичког пражења у атмосфери. У раду је приказана
процедура испитивања навигационо комуникационе и друге електронске
опреме у ваздухоплову, која се спроводи у оквиру компаније Boeing.
Процедура је базирана на основим физичким принципима емисије зрачења,
принципима њене расподеле у про-стору, као и њеним последицама, односно
рефлексији на поузданост уређаја. Сметње које су биле предмет наше анализе
спадају у групу радијационих сметњи. Поступци за смањење сметњи унутар
система заснивају се на поступцима филтрирања, оклапања, обликовања
проводника, метализације, екранизације и сл.
ЛИТЕРАТУРА
[1] Quinton J. Krueger, Electromagnetic Interference and Radio Frequency
Interference Shielding of Carbon-Filled Conductive Resins, Michigan Technological
University, 2001
[2] A.Boričić, D.,Blagojević, Z.Popović, ``Statički elektricitet i problemi utakanja i
istakanja goriva u/iz vazduhoplova``, Risk and safety engineering – Kopaonik 2014
– Proceedings, (ISBN 978-86-6211-091-6) – 2 part, pp 36-40
[3] D.,Blagojević, A.Boričić, Z.Popović, Statički elektricitet, Vrednosti
nekihelektir;nih parametara I njhov uticajna beybednost vazduhoplova``, Risk and
safety engineering – Kopaonik 2014 – Proceedings, (ISBN 978-86-6211-091-6) – 2
part, pp 31-45
[4] James Burrell ``Disruptive Effects of Electromagnetic Interference on
Communication and
Electronic Systems, George Mason University School of Information Technology &
Engineering, April 2003
[5] Jay J. Ely *Electromagnetic Interference to Flight Navigation and
Communication Systems: New Strategies in the Age of Wireless, NASA Langley
Research Center, Hampton, Virginia
[6] P.F. Wilson, M.T. Ma, and J. Adams, ―Techniques for measuring the
electromagnetic shielding effectiveness of materials—I: Far-field source
simulation,‖ IEEE Transactions on Electromagnetic Compatibility, vol. 30, no. 3,
pp. 239–250, 1998.
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
203
[7] Zakon o vazdušnom saobracaju Republike Srbije, Sl.Glasnik br 73. 2010.
[8] Grujić, V. & Lazić, D., 2013. Završna faza leta vazduhoplova kao element
kriznog menadţmenta u vazduhoplovstvu. FBIM Transactions, 15 07, 1(2), pp. 92105.
[9] http://www.boeing.com/commercial/aeromagazine/articles/2012_q4/4/
[10] D.D.L. Chung, ―Materials for electromagnetic interference shielding,‖ Journal
of Materials Engineering and Performance, vol. 9, no. 3, pp. 350–354, 2000.
[11] Article RVS-J-97-03, [Online], P.B. Ladkin, www/rvs.unibielefeld.de/
publications/Incidents/ DOCS/Research/Rvs/Article/EMI.html, ―Electromagnetic
interference with aircraft systems: Why worry?‖ Networks and Distributed System
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
204
ОБЕЗБЕЂЕЊЕ МЕСТА РАДА У ТС 110/35 kV ПРИЛИКОМ
РАДОВА НА ОДРЖАВАЊУ ИМПЕДАНСЕ ЗА УЗЕМЉЕЊЕ
НЕУТРАЛНЕ ТАЧКЕ 35 kV
Милица Таушановић, Добривоје Станојевић
Електродистрибуција Београд
[email protected]
Резиме У овом раду ће се дати приказ опреме која се користи за време извођења
радова на одржавању импеданси за уземљење и при отклањању кварова на импеданси
за уземљење, као и начин обезбеђења места рада при поменутим радовима у
дистрибутивним трансформаторским станицама 110/35 kV на конзумном подручју
ЕДБ. Такође ће бити приказан краткотрајни, привремени режим рада неутралне тачке
35kV који се притом примењује.
Кључне речи: дистрибутивна трансформаторска станица, неутрална станица,
неутрална тачка, систем безбедности и здравља на раду, документи
SECURITY POSITIONS IN TRANSFORMER STATION
110/35 kV AFTER MAINTENANCE IMPEDANCE TO
NEUTRAL GROUNDING 35 kV
Milica Tusanovic, Dobrivoje Stanojevic
Power Distribution Belgrade
[email protected]
Abstract In this work will be demonstrated the equipment which is used by works of
maintenance and elimination of defect of impedance grounding, and also the way of security
of workplace in those situations in distributive transformer stations 110/35 kV in
consumption area of EDB. At last, there will be shown a short-term, temporary operation
mode of neutral grounding 35 kV which is used by those actions.
Keywords: distibutive transformer station, impedance, neutral gounding, safety system,
occupational helath and safety system, documents
УВОД
Приликом одржавања или отклањања кварова на инпедансама за
уземљење тачке 35 kV могуће је [1]:
 једновремено исклучити све енергетске трансформаторе у
постројењу,
 прећи на изолован рад неутралне тачке припадајуће мреже 35 kV,
 прећи на директно уземљавање неутралне тачке припадајуће мреже
35 kV,
 обезбедити резервних импеданси за уземљење који би се користио
у случајевима дуже нерасположивости неке од импеданси у
погону.
Приликом радова прелази се на привремени режим рада неутралне
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
205
тачке припадајуће мреже 35 kV. За сваку ТС у којој се изводе радови прави се
план са утврђеним временом обављања свих потребних радова. Основни циљ
је скраћење времена трајања привременог погона и бржег успостављања
трајног режима рада. Том приликом је потребно применити све прописане
мере безбедности и здравља на раду.
ПРИВРЕМЕНО ИЗОЛОВАНА НЕУТРАЛНА ТАЧКА МРЕЖЕ 35 kV
Пре почетка рада на импеданси за уземљење, потребно је отворити све
растављаче 35 kV за уземљење неутралних тачака енергетских
трансформатора 110/35 kV. Такође треба уземити импедансу за уземљење са
преносним уземљивачем на страни према једнополним растављачима. Тада
треба пазити да се у оквиру основних мера обезбеђења места рада прво
поставе стезајке уређаја за испитивање. Уређај се мора поставити у зони рада,
што је приказано на слици 1.
ZONA RADA
110 kV
110 kV
T1
T2
Z
35 kV
35 kV
Слика 1: Привремено изолована неутрална тачка 35 kV у зони рада
Место рада мора сво време бити обезбеђено и уземљено. По завршетку
испитивања стезаљке се могу скинути и укључити сви 35 kV растављачи за
везу неутаралне тачке енергетских трансформатора 110/35 kV са импедансом
за уземљење.
ПРИВРЕМЕНО ДИРЕКТНО УЗЕМЉЕНА НЕУТРАЛНА ТАЧКА
МРЕЖЕ 35 kV
У ТС 110/35 kV са два трансформатора у којој се изводе радови
потребно је пре почетка рада земљоспојну заштиту енергетских
трансформатора 110/35 kV који су у погону, преподесити на тренутно
деловање, без временског затезања.
Неопходно је у том случају на правилан начин обезбедити место рада.
Прво треба уземљити импедансу за уземљење са преносним уземљивачем на
страни према једнополним растављачима. Потом се преносни уземљивачи
206
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
постављају између једнополних растављача за уземљење неутралне тачке
35 kV и неутралних тачака трансформатора 110/35 kV. Након постављања
преносних уземљивача треба искључити оба растављача 35 kV између
неутралних тачака енергетских трансформатора и заједничке импедансе за
уземљење неутралне тачке 35 kV.
На слици 2 је приказан начин формирања заштитног и радног
уземљења.
ZONA RADA
110 kV
110 kV
T1
T2
Z
35 kV
35 kV
Слика : Режим привременог директног уземљења неутралне тачке
35 kV
По завршетку рада прво треба укључити оба 35 kV растављача за везу
неутралних тачака енергетских трансформатора 110/35 kV са импедансом за
уземљење. Потом скинути оба преносна уземљивача на вези између
једнополних растављача уземљења неутралне тачке и неутралних тачака
трансформатора 110/35 kV. На крају, скинути преносни уземљивач на страни
према једнополним растављачима и вратити подешење временског органа
земљоспојне заштите енергетских трансформатора 110/35 kV на вредност од
пре почетка радова на импеданси за уземљење.
ЛИЧНА ЗАШТИТНА СРЕДСТВА, ЗАШТИТНА ОПРЕМА И
ИЗОЛАЦИОНИ АЛАТ
Лична заштитна средства, заштитна опрема и изолациони алат морају
имати одговарајући атест и или уверење којим се портврђује да су изграђена
прма важећим стандардима и прописима. Пре сваке упоребе траба да се
изврши визуелни преглед. Оштећени елементи се не смеју користити и као
такви се одмах требају одложити. Из тих разлога складиште се у подесним и
сувим просторијама у којима нису изложени штетним утицајима околине.
Приликом транспорта до места рада треба да буду у својим торбама, коферима
или сандуцима и да притом имају своје одређено место у специјализованим
возилима.
Шлем служи да заштити главу радника од удара приликом пада, од
електричног удара и од пожара у електроенергетским постројењима. Мора
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
207
бити направљен од материјала који не може да гори и не проводи електричну
струју, као и да је отпоран на ударе, дејство воде и киселине.
Детектор или индикатор напона служи за утврђивање присуства или
одсуства називног напона. Основна подела је на преносне и фиксне. Детектори
се такође, могу разликовати према климатским условима, називном напону,
интензитету светлости извора сигнала... Важно је напоменути да време одзива
мора бити мање од 1 s, не смеју реаговати на једносмерни напон и услед
варничења се не смеју оштетити.
Преносни индикатори се употребљавају за напоне изнад 1000 V. Они
користећи капацитивну везу са земљом на основу додира проводника показују
напонско стање. Индикатор напона се може користити заједно са изолационом
мотком или као посебан уређај који се према потреби прикључује на крај
изолационе мотке. Треба напоменути да може да буде са или без извора
напајања.
Код металом оклопљених постројења изолованих СФ6 гасом
онемогућена је провера безнапонског стања са конвенционалним напонским
детектором, већ је развијен капацитивни детектујући систем, тзв. фоксни
детектор [4].
Изолационе мотке се користе за постављање и скидање преносивих
направа за уземљивање и кратко спајање, за постављање и скидање заштитних
изолационих плоча и преграда и слично.
То су мотке које се састоје од цеви, шупљих или пуњених пеном и
изолационих штапова, израђених од изолационог материјала који може бити
ојачан минералним или синтетичким влакнима. Изолацоине цеви без испуне
(шупље) дозвољавају се за рад на сувим местима (без падавина и магле).
Термин „мотка― се подразумева само на пун материјал [5].
Изолационе заштитне плоче, преграде, прекривачи и капе се користе
при раду у близини напона, као заштита од случајног додира и случајног
приближавања деловима под напоном до највише 35 kV.
Преносиве направе за уземљивање и кратко спајање примењују се код
радова на електроенергетским објектимакоји се изводе у безнапонском стању
у циљу спречавања настајања опасних напона на месту рада. Приликом рада
морају да гарантују безбеда рад , да издрже очекивана динамичка и термичка
напрезања струја кратког споја. Важно је да су просте конструкције и лаки и
једноставни за постављање и скидање, материјала који може да издржи
достигнуте температуре кратког споја.
Заштитне наочаре и штитник за очи и лице, служе за заштиту
радника од последица појаве електричног лука при раду на
електроенергетским објектима
Заштитне изолационе рукавице, обућа и радно одело спадају у основна
срества заштите радника при раду.
Изолациони алат треба при раду да испуни све захтеве стандарда [6] и
служе за обављање радова под напоном. Неопходно је да садрже ознаку
произвођача, типа, стандарда и граничног напона.
208
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
Важно је напоменути да место рада треба да буде обезбеђено
срествима за означавање и ограђивање места рада, као и да на видним
местима буду постављене безбедносне таблице.
ЗАКЉУЧАК
У овом раду се види да је добра обука запослених из области
безбедности и здравља на раду, исправна, атестирана и адекватна опрема за
рад су предуслов за добру радну ефикасност. Да би се спровела у дело било
каква операција, поступак у складу са законским нормама прво се мора
спровести обука свих запослених и томе ЕДБ посвећује велику пажњу и тежи
ка сталном унапређењу кадрова и набавци што квалитетније срестава, опреме
и алата за рад. Због повећања безбедности радника урађен је Акт о процени
ризика свих радних места и радног простора у ком се запослени обављају
делатности описане овим радом [7].
Увођењем Сертификата система SРPS OHSAS 18001:2008, ЕДБ је у
обавези да врши стално унапређење свог рада и тако води бригу како о
запосленима и својим поизвођачима, тако и о корисницима својих услуга.
ЛИТЕРАТУРА
[1] Упутствo за oбезбеђење места рада у ТС 110/35 kV приликом радова на
одржавању импедансе за
уземљење неутралне тачке 35 kV, EDB, новембар 2013,
[2] Ксенија Барон дипл.инж.ел., Лука Радић дипл.инж.ел.: Безбедност и
здравље на раду на
електроенергетским објектима, са освртом на европске норме,
[3] SRPS IEC 1243-1:1997 детектори напона – Део I: Капацитивни тип за
напоне изнад 1 kV
[4] IEC/EN 61243-5: Детектори напона – Напонски детектујући системи,
[5] SRPS IEC 855:1996 Изолационе цеви пуњене пеном и моткеод пуног
материјала за рад под
напоном
[6] SRPS N.B4.052:1988 Алати и опрема за рад под напоном – Ручни алат за
рад под напоном до
1000 V a.c и 1500 V d.c.
[7] Акт о процени ризика на радном месту и у околини, ЕДБ, 2008.
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
209
ПОНАШАЊЕ ЉУДИ ПРИ ЕВАКУАЦИЈИ ИЗ ОБЈЕКАТА
ЗАХВАЋЕНИХ ПОЖАРОМ
Драган Карабасил, Верица Миланко
Висока техничка школа струковних студија у Новом Саду
[email protected]
Резиме Рад обрађује понашање људи при евакуацији из објеката који су захваћени
пожаром као и потребу за примену минималних техничких система за рано
узбуњивање. Поред тога анализира неопходност едукације појединаца у формалном
и/или неформалном образовању која би допринела ефикаснијој евакуацији. Обрађује и
проблеме везане за евакуационе путеве и евакуационе излазе, који такође доприносе
генерисању жртава пожара. Посебно је обрађено увежбавање евакуације, која даје
шансу потенцијалним жртава који су корисници објекта, да преживе. Улога
запослених у организацији евакуисације је од круцијалног значаја јер познају објекат и
потенцијалне опасности и могу да усмеравају залутале, закаснеле и особе са посебним
потребама ка најближем излазу.
Кључне речи: евакуација, понашање људи при евакуацији, образовање о пожарима
BEHAVIOR OF PEOPLE IN THE EVACUATION DURING A
FIRE
Dragan Karabasil, Verica Milanko
Higher Education Technical School of Professional Studies, Novi Sad
[email protected]
Abstract This paper deals with the behavior of people in the evacuation of the buildings that
were affected by fire and the need for the implementation of minimum technical systems for
early alarming. In addition, this paper analyzes the necessity of education of individuals in
formal and/or nonformal education that would contribute to a more efficient evacuation. It
also processes problems related to evacuation routes and evacuation exits, which also
contribute to the generation of fire victims. Especially treated practicing evacuation, which
provides an opportunity to potential victims who are located in the facility, at the moment, to
survive. The role of employees in the organization of evacuees is crucial because that they
are familiar with the object, known hazards and can guide visitors and handicapped people to
the nearest exit.
Keywords: evacuation, human behavior during evacuation, education about fire
УВОД
Истраживање понашања људи при евакуацији из објеката који су били
захваћени пожаром почела су самим почетком 20. века. Године 1901. урађено
је прво истраживање о брзини кретања људи приликом евакуације из високих
објеката захваћених пожаром. Ово истраживање је урађено у New York-у због
присуства великог броја високих објеката. Истраживање из 1927: „Building exit
code― је посвећено евакуацији високих објеката где су шансе за преживљавање
мале. Године 1935: се истражује понашање угрожених људи који су прошли
210
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
кроз неку врсту пробне пожарне евакуације. Њихове шансе да преживе су биле
много веће од оних који нису имали ни једну пробну евакуацију.
Главне теме првих истраживања о понашању људи при појави пожара
су:
 Евакуација високих зграда;
 Превенција панике;
 Понашање људи у тренутку избијања пожара.
 Показало се да је наступ смрти врло брз и да су гасовити токсични
продукти сагоревања кључни за страдање људи. Близу 90% жртава
су отровани димом.
 Показало се да је, за спас људи, најважније понашање у периоду од
избијања пожара до потпуног задимљења објекта, рана фаза пожара.
 Све док постоји слој ваздуха у коме нема дима може се преживети,
али кретањем испод димне завесе.
КАКО ЋЕ СЕ ПОНАШАТИ ЉУДИ ПРИ НАСТУПУ ПОЖАРА
Највећи број људи мисли, да су довољно безбедни у објектима када се
појави пожар, претпостављајући да се приликом пројектовања и изградње
мислило и о пожарној безбедности објекта. И према Закону заштите од пожара
једна од основних одредби је начело превенције. Превенција заштите од
пожара обезбеђује се планирањем и спровођењем превентивних мера и радњи
тако да се што ефикасније спречи избијање пожара, а да се у случају избијања
пожара ризик по живот и здравље људи и угрожавање материјалних добара
као и угрожавање животне средине сведе на најмању могућу меру и пожар
ограничи на самом месту избијања. Једна од мера при пројектовању И
изградњи високих објеката И објеката посебне намене је обавезна је уградња
уређаја који омогућавају благовремено откривање и јављање пожара.
На жалост, инвеститори и они који су у моралној обавези да омогуће
преживљавање у случају пожара, виде кључне уштеде управо у избегавању
система који обезбеђују преживљавање, то су:
 аутоматски системи за рано откривање пожара и алармирање и
 аутоматски системи за гашење пожара и алармирање типа
спринклер.
Овај раскорак у начину размишљања је увек усуд жртвама који и при
првом уласку у објекат не анализирају пожарну безбедност. Имају више
занимљивих ствари да виде од могућег начина евакуације. Људи који се нађу у
пожару препуштени су сами себи. Ево неколико образаца како се сналазе и
сами проналазе решења:
 Карактеристике пожара, ако не виде дим и ватру, претпостављају да
нема опасности;
 Интензитет уочене опасности, зависи и од концентрације и пажљиве
анализе непосредног окружења.
 Када уоче пожар анализирају карактеристике објекта - доступност
излаза.
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
211
 Пол потенцијално угрожене жртве ће значајно утицати на модел
понашања;
 Претходна искуства са пожарима. Особе које су већ биле у смртној
опасности од пожара су сналажљивије и виспреније у погледу
преживљавања. Овде и вежбе евакуације могу допринети знањима
неопходним за преживљавање.
 Када не знају шта да ураде, људи се препуштају механизму
преживљавања, сматрајући да онај ко се наметнуо као вођа, зна шта ради
и слепо га прате. Ово понашање људи је карактеристично за крда. Ова
људска особина може бити погубна, јер ако „вођа― крене у подрум сви га
следе и слију се у слепу комуникацију која врло брзо завршава смрћу.
ПОНАШАЊЕ ЉУДИ НЕПОСРЕДНО НАКОН НАСТАНКА ПОЖАРА
Ако у опожареном објекту има аутоматских система за рано отктивање
пожара и алармирање (на жалост код нас су ретки) појава аларма деловаће
сугестивно и обучени људи ће напустити угрожени простор. Како највећи број
објеката нема аутоматских система за рано отктивање пожара и алармирање
јавља се проблем како обавеститити кориснике објекта да су угрожени?
Повицима, „лупањем у шерпу― или неком другом методом. Тада су људи
препуштени сами себи и својим интелектуалним способностима. Какве су
реакције:
 Људи се углавном понашају рационално, али немају увек одговарајуће
информације. Уколико не виде дим ни пламен, уљуљкавају се у
„привидну― безбедност и сличне илузије где врло често ради и машта.
 Неоправдано се пише о паници јер она наступа када је свака шанса за
спасење изгубљена. Многи угрожени умру пре него што схвате да су у
животној опасности. Највећа искуства са димом имају људи из фазе
печења роштиља на ћумуру. У случају пожара, људи уопште и не схвате
тренутак када их смрт зграби и однесе.
 Кад људи донесу погрешну одлуку онда се то приписује паници, иако је
одлука била у складу са доступним информацијама.
 Ако угрожени људи не добијају инструкције, они почињу да самостално
доносе одлуке о евакуацији. Ипак, у том случају потребно је више
времена.
 Људи су чак у стању да се супротставе упутствима ако закључе да она
нису оптимална или да нису „по њиховој мери―.
 Људи су за време пожара склони да имитирају понашање људи око себе.
Ова чињеница је често фатална за људе који се нађу у опожареном
објекту.
 Понашање појединаца не утиче само на вероватноћу за сопствено
спасавање, већ и за спасавање других људи!
 Пасивна реакција околине може проузроковати да људи не реагују
на какав такав аларм.
 То је врло честа реакција ако људи не виде ватру или дим, или неки
други јасни знак пожара.
212
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
 Понекад ватрогасци нису обавештени о пожару сатима. На жалост
највећи број жртва се генерише у првих пет минута пожара. Дакле
времена за губљење нема!
ФАЗЕ РЕАГОВАЊА ПОЈЕДИНАЦА НА ПОЖАР
Ако нема аутоматских система за рано откривање пожара и
алармирање сваки појединац треба сам да уочи опасност, брзо и што
ефикасније реагује и потражи спас изван објекта који је захваћен пожаром и да
се удаљи најмање 15 метара од излаза и прозора. Фазе кроз које пролази су
углавном следеће:
 Уочавање опасности виђењем дима или пламена
 Процена која се своди на одлуку: отићи, остати и гасити, остати уз
најмилије који не разумеју да су у смртној опасности и тд.
 Дефинисање одговора подразумева да је појединац свестан опасности и
да зна да му је остало јако мало времена за одлучивање.
 Одлучивање подразумева доношење одлуке: остајем гасим пожар,
бежим, носим оне који су ми драги и помажем у евакуацији немоћних и
несвесних особа и сл.
 Акција која почиње после одлуке. Ако нешто крене по злу све почиње из
почетка.
 Анализирање донешене одлуке – преиспитивање.
Понашање људи у пожару понекад може бити и ирационално, поготово
ако никада нису едуковани или обучавани како да поступају. нису прошли
никада квалитетну обуку. Ево неких примера:
 Поједини људи, у Србији већина, немају никакве претходне
информације које би стекли кроз образовање.
 Људи који су доживели пожар пре уочавају опасности и доносе одлуке
како да реагују.
 Многи људи не верују упозорењу од стране других све док сами не уоче
пожар.
 Људи теже да буду оптимисти и понидаштавају опасност што их тера у
смрт.
 Разни су фактори који ће проузроковати бројне непотребне жртве. Један
од њих је и лоша перцепција ризика.
ТИПИЧНА ПОНАШАЊА ЗА ВРЕМЕ ПОЖАРА
Пожар је у свести људи регистрован као животна опасност. Међутим
пажња људи попушта када је у питању праћење ситуације у којој се налазе. То
их превише оптерећује и саму ту помисао одагнавају у дубоку подсвест. Када
опасност постане очигледна сви је готово истовремено уоче и почиње трка за
живот. Ова трка ће редовно формирати групе и то инстинктивно. Какве су
последице:
 Људи настоје да се окупе у групе потпуно подсвесно хрлећи у гужве које
паралишу ток евакуације.
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
213
 Група даје осјећај сигурности који је у случају евакуације пред пожаром
потпуни промашај.
 Људи често греше из незнања не само када су у питању окупљања у
гомиле већ и када је у питању поступак у случају пожара.
 Примери: не затварају врата, разбијају прозоре да би дошли до ваздуха,
ако су заробљени у просторији не врше затварање отвора (нпр.
постављајући мокре тканине испод и изнад врата, у равни заптивања)
како би спречили продирања дима.
Типична понашања која доводе до смртног исхода а везана су за
груписања људи су наведена у наставку.
Збијање у крдо
Несвесна борба за опстанак својствена животињама кад се збијањем у крдо,
груписањем и праћењем воде надају спасу:
 У случају појаве пожара и његовог готово истовременог опажања од
свих присутних угрожени људи крећу ка истом излазу, обично
најближем, и стварају непроходну гомилу (Слика 1).
 Ово је типично и везанао је чак и за објекте који имају два или више
излаза за евакуацију.
 Већина људи јуриша на излаз кроз који су ушли у објекат не трудећи се
да у потпуности сагледају опасност.
 Један од примера је пожар који се десио у Роуд Ајленду највећи број
жртава је био на главном улазу, иако је објекат је имао још 3 излаза [13].
 Мањи број људи бежи у више делове објекта да тамо нађе спас. Наравно
да иду у диектну смрт, пример «Контраст» у Новом Саду.
Слика 1: Збијање у крдо око евакуационог излаза
Преклапање полукругова
 Смртоносно су опасна два излаза један поред другог (Слика 2). Ово је
типична грешка везана за пројектанте, који у оквиру своје струке у
формалном образовању нису изучавали мере заштите од пожара.
 У зони преклапања полукругова, свако је кретање онемогућено
притиском гомиле, људи остају непомични и постају жртве.
 Страдају од токсичних продуката сагоревања у диму јер им је
експозиција најдужа због преспорог кретања или стајања у месту. Не
214
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
мали број ових људи умире и услед гушења због притиска гомиле, који
је јачи од стиска питона и једноставно се не могу плућа покретати а смрт
наступа услед аноксије.
Слика 2: Преклапање полукругова око евакуационог излаза
Збијање у полукруг
 Потенцијалним жртвама је најважније да су што ближе излаза. Таква
идеја водиља их уводи у полукруг који ствара снажан чеп на излазу за
евакуацију и на тај начин га оптерећује; (Слика 3).
 Учесници евакуације формирају готово правилан полукруг али изузетно
велике густине и притиска на појединце.
 Овако груписани људи стварају клин који блокира излаз. Често је
потребна интервенција са стране, ватрогасаца, чланова ДВД-а или
обучених или спретних и присебних људи.
 Притисак гомиле ствара жртве услед аноксије.
Слика 3: Збијање у полукруг око евакуационог излаза
Напипавање зидова:
 Појединци су спремни се боре, не предају се лако, па траже сопствено
решење како би заобишли безнадежност коју им ствара поглед на
збијену гомилу. Упућују се ка другом излазу за који и не знају да постоји
(Слика 4).
 Пипањем зидова траже излаз и то обично усправљени удишући тако
токсични дим који им врло брзо оштети и паралише мозак.
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
215
 При овом тражењу оријентација је готово никаква због слабе
видљивости.
 Изложеност токсинима из дима је дуготрајнија него код осталих који су
се изборили са гужвом испред евакуационог излаза.
Слика 4: Напипавање зидова при тражењу мање оптерећеног
евакуационог излаза
ПОВРАТАК У ОПОЖАРЕНИ ОБЈЕКАТ
су се
су:







Невероватан податак је да се у опожарени објекат враћа 1/3 људи који
на једвите јаде евакуисали. Разлози повратка људи у опожарени објекат
гашење пожара - 23%;
спашавање сопствене имовине - 17%;
радозналост - 11%;
упозоравање других на опасност - 8%;
помагање ватрогасцима - 7%;
спасавање кућних љубимаца - 7%
спасавање других људи - 3%.
Углавном се враћају мушкарци. Након што су себе спасили настоје
спасити остале људе заробљене у смртоносној клопци. Нарочито су родитељи
склони повратку у запаљену зграду. Мотиви повратка у запаљени објекат су
често племенити и рационални, например спашавање кућних љубимаца.
Међутим, последица је често смртни исход повратника.
Повратници у пожаром захваћени објекат отежавају евакуацију
преосталих људи, који се из све снаге труде да умакну испред надолазеће
смрти.
ЕДУКАЦИЈА ВЕЗАНА ЗА ЕВАКУАЦИЈУ ИЗ УГРОЖЕНОГ ПРОСТОРА
Едукација везана за евакуацију из угроженог простора у систему
формалног образовања мора наћи своје место од предшколских установа до
докторских студија и то не само што се тиче пожара него и свих ванредних
ситуација. То је један од највећих пропуста српског школства. На жалост,
доносиоци одлука нису у довољној мери свесни овог проблема, а стручне
216
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
школе и факултети који образују ову врсту кадрова нису довољно утицајни да
подстакну на решавање овог проблема на вишем нивоу – нивоу државе.
Увежбавање евакуације
Други корак је практично увежбавање евакуације. Многе школе чак и
стручне високошколске установе нису имали ни једну пробну евакуацију. У
Енглеској то је на пример месечна обавеза за све објекте у којима борави већи
број људи.
 Вежбе евакуације значајно смањују вероватноћу људских жртава у
случају пожара.
 Вежбе су од посебног значаја у институцијама са великим бројем људи:
болнице, школе, хотели, трговачки ланци, велики простори са пуно људи
– пословне зграде.
 Вежбе евакуације обавезне су тамо где се ради са лакозапаљивим
сировинама и производима.
 Посебно је важно да запослени знају процедуру приликом евакуације,
што се постиже увежбавањем.
Посебну одговорност за успешну евакуацију сносе запослени радници.
Они су стуб безбедности за оне које треба евакуисати испред надолазећег
пожара. Задаци запослених су:
 Да сами угасе пожаре у раној фази, уколико на тај начин неће угрозити
сопствени живот и уколико су за то обучени;
 Када се огласи сирена за евакуацију морају да отворе све излазе и
упућују људе према њима;
 Морају имати посебно задужене људе за евакуацију особа са посебним
потребама и оних који су залутали или закаснили за осталима;
 После евакуације, а пре доласка ватрогасаца, треба да провере да ли су
сви који су се налазили у објекту пре почетка пожара напустили
опожарени објекат;
 Провере да ли су се евакуисани удаљили најмање 15 метара од излаза и
прозора објекта захваћеног пожаром.
 Контролишу и спречавају непотребно поновно улажење у опожарену
зграду.
Кад почети са евакуацијом?
Евакуација се мора огласити стандардним сигналом којим располажу
аутоматски системи за рано откривање пожара и алармирање. Ако систем није
још реаговао аутоматски а запослени радник или посетилац приметио почетак
пожара, разбија стакло ручног јављача пожара и укључује сирену. На звук
сирене сви морају напустити објекат. Запослени радници морају испоштовати
следећа правила:
 Ако постоји и најмања сумња да је евакуација потребна треба
приступити евакуацији.
 Боље је направити 100 вежби евакуација, него пропустити једну стварну.
 Брзина и ефикасност евакуације су чак важнија од гашења пожара.
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
217
Дужности запослених радника
 Сви запослен требају да знају своју улогу у случају пожара, ко гаси, ко
усмерава људски ток ка евакуационом излазу, ко удаљава од зграде итд.
 Обавестити ватрогасце о вежби евакуације и позвати их као да је прави
пожар.
 За време вежбе евакуације потребно је понашати се као да је реч о
правом пожару.
 Кад је евакуација завршена, сви руководиоци требају проверити да ли су
његови подређени напустили зграду.
 За онима који су остали организује се тражење и испитују разлози
ненапуштања зграде.
 Тражење оних који су остали у згради врше ватрогасци или за то
истренирано и обучено запослено особље.
 Неувежбаном особљу потребно је спречити повратак у опожарену
зграду.
 Након вежбе евакуације потребно је извршити анализу.
 Потребно је мењати сценарије.
 Уочене недостатке треба исправити и по потреби променити план
евакуације.
Ко учествује у вежбама евакуације?
 У школама и факултетима сви требају да учествовују у вежбама пробних
евакуација.
 У болницама, шопинг центрима, хотелима и сл., вежбе евакуације треба
да изводе само запослени радници (једном месечно).
 Све смене требају бити укључене у вежбе.
 Потребно је евакуисати све просторије, укључујући и тоалете.
 Препоручује се употреба вештачког нетоксичног дима, како би услови
били што сличнији стварним. Запослени и посетиоци објекта се
увежбавају за евакуацију у сагнутом положају како би избегли удисање
токсина из дима.
 О евакуацијама се прича, на тај начин се људи информишу и уче. На
пример студенти преносе своја знања из евакуације са факултете у
студентске домове или сопствене куће или зграде за колективно
становање.
 Код вишеспратних објеката сваки спрат би требао имати особу која је
одговорна за евакуацију тог дела зграде.
ЗАКЉУЧАК
За спровођење заштите од пожара неопходно је школовање и
усавршавање лица за обављање послова заштите од пожара, али и едукација
свих грађана јер се свако може наћи у пожару. Ово захтева једно опште
образовање без обзира на старосну доб, те Заштита у ванредним ситуацијама
треба ургентно да буде уграђена у формални и неформални део образовног
система Србије. Предлаже се да са овог скупа потекне иницијатива да се у
218
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
школски систем Србије инкорпорира заштита у ванредним ситуацијама на
свим нивоима од предшколских установа до докторских студија. Једна од
високо школских установа је Висока техничка школа струковних студија из
Новог Сад која може да обезбеди високо образовани кадар из ове области,
литературу, координацију, едукацију едукатора и логистику.
ЛИТЕРАТУРА
[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
[10]
[11]
[12]
[13]
Benjamin L. A. ―The fire challenge of smoke‖, Fire Safety 1984. god.
Beritić T., Zrilić I., Antabak A.: ―Dim i nemoć (inkapacitacija)‖, Poţar –
Eksplozija – Preventiva, Sarajevo, 1990. god
Clark C. J., Reid W. H., Gilmour W.h. Campell D. ―Mortality probability in
victims of fire trauma‖, Revised Equation to include inhalation injury, Br.
Med. J. 1986.
Hoschke, B.N.: „Standard and specification for firefighters clothing“, Fire
Safety Journal, vol. 4/2, p.125-137, 1981.
Карабасил Д.: “Основе тактике гашења пожара”, Будућност Нови
Сад, 1998. године
Карабасил Д., Секуловић Д.: „Снабдевање водом за заштиту од
пожара“ Виша техничка школа, Нови Сад, 2006
Карабасил Д.: „Заштита живота људи у ванредним ситуацијама са
посебним освртом на пожаре‖ специјалистички рад, ВТШСС, Нови Сад,
2011.
Николић, Б.,: „Процена пожарног ризика конструкције објекта“, 1.
Међународна конференција: заšтита, екологија, безбједност, Факултет за
поморство Котор, Бар 2012, страна 245. -255.,
Purser D., Grimshaw P., Berril K. R. ―Intoxication by Cyanide in fires: A
study in monkeys using polyacrylonitrile‖, Arch Environ Helth, 1984.
Purser D., i dr:―Hox toxic smoke products affect the ability of victims to
escape from fires―, Fire Prev., 1985; (179): 28-32
Секуловић Д.: „Спринклер инсталација“, Зборник радова 1.
Међународна научна конференција „Безбедносни инжењеринг― Нови
Сад 2008. год.
http://www.minddisorders.com/Br-Del/Catatonic-disorders.html#b
http://en.wikipedia.org/wiki/The_Station_nightclub_fire
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
219
ЕНЕРГЕТСКА ЕФИКАСНОСТ ЗГРАДА У СРБИЈИ И
РИЗИЦИ ОД ПОЖАРА
Барбара Видаковић1, Милош Бањац2, Раденко Рајић1
Висока инжењерска школа струковних студија - Техникум Таурунум, Београд
2
Машински факултет Универзитета у Београду
[email protected]
1
Резиме Будући да се повећање енергетске ефикасности зграда у највећој мери постиже
њеном бољом топлотном изолацијом, односно постављањем допунских слојева
термоизолационих материјала на њен омотач, у зградарство Србије, али и других
земаља ЕУ уведен је и читав низ нових термоизолационих материјала. Истовремено,
ови нови материјали, али и други елеменити, појединачно или заједно могу да
допринесу повећаном пожарном оптерећењу и већим ризицима од пожара. Отуда се
наметнула обавеза да се под овим новим условима испитају карактеристике зграда и
установе ефекти опасности од пожара, као и да се и у том делу донесу прописи који се
односе на начин градње, карактеристике материјала и начинa инспекцијског прегледа
зграде. Све то су били разлози да овај рад буде посвећен прегледу захтева за заштиту
фасада од пожара, механизам преноса пожара по фасадама, утицај материјала који
прекривају фасаду у смислу њихове безбедности и потенцијалних пожарних ризика .
Кључне речи: пожар, енергетска ефикасност, зелена градња, управљање ризицима.
ENERGY EFFICIENCY OF BUILDINGS IN SERBIA AND FIRE
RISKS
Барбара Видаковић1, Милош Бањац2, Раденко Рајић1
Висока инжењерска школа струковних студија - Техникум Таурунум, Београд
2
Машински факултет Универзитета у Београду
[email protected]
1
Abstract Since the increase of energy efficiency of buildings is largely achieved by better
thermal insulation, or by placing additional layers of insulating material on its cover, in
Serbia, as well as other EU countries, a range of new thermal insulating materials is
introduced. At the same time, these new materials and other components that are installed,
can contribute either individually or together to the increased fire load and a higher risk of
fire. Therefore, the obligation is imposed to examine building characteristics and determinate
effects of fire risks under these new conditions, as well as to adopt the detailed regulations
regarding to construction methods, material properties as well as method of the building
inspection in order to obtain a use permit. All these are were the reasons that this work be
dedicated to reviewing requirements for the fire protection of facade, the mechanism of fire
transfer across facades and the impact material of facade in terms of their potential fire risks
and safety issues.
Key words: fire, energy efficiency, green building, risk assessment
УВОД
Прихватањем одлуке Министарског савета Енергетске заједнице бр.
2009/05/MC-EnC од 18. децембра 2009. године [1-3], Србија је преузела
220
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
обавезу да пренесе одредбе Директиве 2006/32/EC [4] о енергетској
ефикасности и енергетским услугама у своје национално законодавство. У
складу тим, у виду Првог акционог плана за повећање енергетске ефикасности
у Републици Србији [5], Србија је дефинисала и конкретне мере, којима ће се у
периоду од 2010. до 2018. године остварити обавезујући циљ уштеде од
минимално 9% финалне енергије. При томе, Првим акционим планом за
повећање енегетске ефикасности Републике Србије, који је обухвата период од
2010. до 2012. године планирана је уштеда од 1,5% финалне потрошње
енергије у 2008. години (125,4 ktoe). Замишљено је да се планирани циљ
уштеде енергије оствари се реализацијом мера повећања енергетске
ефикасности у секторима: домаћинстава и јавне и комерцијалне делатности
(23,5 ktoe), индустријe (56,6 ktoe) и саобраћаја (45,3 ktoe). За актуелни период
од 2013. до 2015. године, другим Акционим планом за повећање енегетске
ефикасности [6], планирана је уштеда од 3,5% домаће потрошње финалне
енергије у односу на 2008. годину. Планирано је да се овај циљ оствари се
реализацијом мера енегетске ефикаснсти у секторима: домаћинства 69,3 kto
(oко 23,4%), јавне и комерцијалне делатности (49,9 ktoе), индустријe (81 ktoе)
и саобраћаја (95 ktoе). Нова расподела циљева дата је у складу са досадашњим
током реализације 1. АПЕЕ и у складу је са ревидираним проценама
У сектору домаћинстава и јавне и комерцијалне делатности, познатим
и под називом сектор зградарства, као механизми који ће омогућити
остваривање овог циља, донети су правилници који прописују миниамлне
захтеве које које треба да испуне нове и реконструсане зграде по питању
енергетске ефикасности и уведен је поступак енергетске сертификације зграда
[6,7].
Основна мера која се овим правилницима предвиђа, да треба да
допринесе смњењу потрошње енергије у овом сектору, представља повећање
топлотне изолације омотача зграде (спољних зидове зграде и спољна врата и
прозори), тј. њене фасаде, њеним облагањем термоизолационим материјалима
и уградњом врата и прозора мале топлотне проводљивости. Будући да су
многи традиционални, али и савремени материјали којима се облажу фасаде у
овом циљу, и израђују врата и прозори, као и материјали који се постављају на
фасаду у циљу постизања боље хидроизолације, звучне изолације, као и из
естетских разлога и сл. често запаљиви, од велике важности знати, заједно са
познавањам осталих својстава конструктивних делова и материјала и како ће
се понашати у пожару понашати угрђени термоизолациони материјали.
Да је ова опасност озбиљна и у Србији већ присутна говоре и подац
Сектора за ванредне ситуације Републике Србије, према којим је укупан број
пожара и експлозија у грађевинским објектима и отвореним просторима у
Србији, од 2010. до 2012. године, био 79 886, а укупно је било 1 280
повређених и погинулих грађана. Само прошле године у нашој земљи, у
пожарима је живот изгубило 19 људи, а штета је процењена на 50 милиона
ЕУР.
Нажалост, и у свету су бројни примери пожара фасада са трагичним
последицам. На слици 1 а), приказана су последице пожара фасде који се 2012.
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
221
године догодио у Паризу у коме је 7 људи изгубило живот [8], а још 130 било
повређено, а на слици 1 б) пожар фасаде тридесетчетвороспратног торња, који
се 2012. године догодио у Дубаиу [9],.
a)
b)
Слика 1: Пожари фасада
а) Париз, Француска, 2012. године [8] , б) Дубаи, Уједињени Арапски Емирати,
2012, [9]
ЗАХТЕВИ ЗА ЗАШТИТУ ФАСАДА ОД ПОЖАРА
Заштита објеката од пожара је регулисана Законом о заштити од
пожара [11], Правилником о техничким нормативима за заштиту високих
објеката од пожара [10], и другим законским и подзаконским актима.
Међутим, у поређењу са Европским директивама [13-15], постоје још увек
нерегулисни делови ове области. Једана од њих је и област безбедности од
пожара спољних зидова зграда, која треба да буде покривена посебаним
Правилник о техничким захтевима безбедности од пожара спољних зидова
зграда.
У складу са постојећом законском регулативом Европске уније [13-15],
која ће морати бити имплементирана у домаће законодавство налаже се да
конструкције објеката као и њени елементи, морају бити пројектовани и
изграђени тако да у случају пожара, носеће конструкције задрже интегритет у
одређеном временском периоду, као и да ширење пожара и дима унутар
грађевине буде ограничено, како би се корисници објекта несметано
евакуисали, а ватрогасна јединица интервенисала и безбедно напустила
објекат. Такође, потребно је онемогући пренос пожара на друге објекте.
Часовна пожарна отпорности објекта и конструктивних елемената директно
зависи од времена потребног за евакуацију, а доказује се тестирањем у
акредитованој лабораторији.
222
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
Слика 2: Дилатација зида и конструкције зграде [19]
Спољни зидови објекта, морају бити тако пројектовани да имају
задовољавајућу пожарну отпорност као и да су спратови одвојени
минималним одстојањем (парапетима) од 1 m, како би се спречила могућност
преношења пожара са спрата на спрат [16]. Према правилнику [17]
пројектовањем и извођењем фасаде и обимних зидова мора се обезбедити
заштита објекта од пожара. За фасаду се не смеју употребити запаљиви
материјали нити се у фасаде смеју смештати инсталације које могу изазвати
пожар или допринети његовом ширењу.У објекту се такође не смеју користити
материјали који после уградње и обраде спадају у класу запаљивих. То се
односи на: зидове, плафоне, тапете, подове, степеништа, украсне делове,
рукохвати и остале сличне делове.
Код објеката који немају на спољним зидовима прозоре, морају се
предвидети балкони и испусти, како би се могао остварити и други пут за
евакуацију посетилаца и навалу ватрогасних јединица са спољне стране
објекта. Ако је фасада објекта у стаклу, морају се предвидети врата у стаклу,
која су видно означена, најмање ширине од 1 m, која се могу користити како за
евакуацију тако и за навалу ватрогасних јединица. [18] Проблем око преноса
пожара по висини може представљати и фиксирање спољног зида за костурну
конструкцију, уколико није прописно изведено. Ако фасадни зид- завеса није
фиксиран на сваком спрату може да дође до надувавања и кривљења према
споља, што би омогућило пролаз топлоте и пламена на више спратове [19],
слика 2.
Фасаде без прозора и отвора – слепе фасаде, могу употребом
неадекватног материјала да доведу до ширења пожара по вертикали. Овакве
фасаде се обично постављају према суседним објектима, што у случају пожара
може довести до зрачења на суседне објекте. Поред тога, слепе фасаде на
блиском одстојању могу створити ефекат димњака, што представља велику
опасност.
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
223
МЕХАНИЗАМ ПРЕНОСА ПОЖАРА ПО ФАСАДАМА
Одређивање потребних превентивних мера захтева разумевање
термодинамике неконтролисаног сагоревања на спољној фасади. Разне
испитивања и анализе су рађене у последње три деценије.
Постоје три основна случаја преноса пожара на фасаду (слика 3) [15]:
• пренос пожара са суседне зграде (а)
• пренос пожара који је настао изван зграде непосредно поред облоге
спољашњег зида (б)
• пренос пожара на фасаду који је настао у згради у просторији са отвор на
спољним зиду(ц).
Слика 3: Три основна сценарија пожара на фасадама: а)пренос пожара са
суседне зграде, б)пренос пожара који је настао изван зграде непосредно поред
облоге спољашњег зида, ц)пренос пожара на фасаду који је настао у згради у
просторији са отвор на спољним зиду [19]
У првом случају (а) спољни зид је изложен зрачењу и варницама које
прелећу до фасаде, а интензитет зависи од величине пожара као и од
удаљености и позиције суседног објекта који је у пламену. У следећем случају
(б), важни су локација и узрок излагања фасаде ватри (контејнери за ђубре,
аутомобил поред фасаде, роштиљ и сл.). У овим случајевима интензитет
пожара зависи искључиво од пожарног оптерећења, јер су количине кисеоника
потребне за сагоревање неограничене. Последњи случај (ц) је најкритичнији.
Уколико у просторији која има прозор ка спољном зиду дође до пожара, са
довољном количином пожарног оптерећења у комбинацији са ваздухом,
прозори ће се убрзо поломити и пламен ће кренути по фасади према горњем
спрату.
Пожарна тестирања обављена у Енглеској, Немачкој, Јапану [17] имали
су за циљ мерење промене температуре фасаде у пожарном тесту и утврђивање
путева ширења пожара. Тестови су рађени у складу са термодинамиком
неконтролисаног сагоревања, узимајући у обзир: пожарно оптерећењe, брзину
сагоревања, време трајања пожара и биланс развоја енергије за дати објекат.
Резултати експеримента су показaли значајна одступања у односу на
претходни прорачун (слика 4). У обзир се морају узети, између осталог, и
климатски услови као и ружа верова за подручје где се објекат налази. Такође,
224
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
многи експерименти који су вршени на подручју Европе [19] у пуном обиму у
контролисаним условима, а којима је испитивано понашање фасада у пожару,
дали су резултате који одступају од реалних.
Слика 4: а) пренос пожара по пожарно отпорној фасади б) пренос пожара са
испустима по пожарно отпорној фасади [17]
Ширење пожара по фасади зависи од више фактора [17]:
• пуцања прозора на спрату изнад спрата где је избио пожар;
• запаљивости предмета на спрату изнад (завеса; ламперија...);
• од висине и ширина прозора (што шири прозор мања вероватноћа преноса
пожара),
• пожарног оптерећење и фактора порозности,
• конструктивног решења ,запаљивости материјала који се користе на
фасади,
• начина фиксирања фасаде на објекту уз обавезно фиксирање на сваком
спрату,
• постојања незаптивених процепа између фасаде и конструкције објекта, и
• од климатских услова око фасаде и директног удара ветра.
УТИЦАЈ МАТЕРИЈАЛА КОЈИ ПРЕКРИВАЈУ ФАСАДУ
Запаљиви материјали на фасади проузрокују катастрофално брзо
ширење пожара на горње спратове. Ширење пожара се примећује једино по
питању разлике у маси материјала, типу материјала и начину монтаже на
фасади [17].
Ова констатација се не односи на столарију прозора. Проблем прозора
од пластике, може довести до капљања пластике услед повишене температуре
баш у зони пожара, што повећава запаљивост фасаде и може проширити пожар
изузетно на ниже спратове. Jедан од најважнијих критеријума за оцењивање
грађевинских материјала је њихово понашање у случају пожара. У ЕУ су
према стандарду ЕН 13501-1 [20] на снази одредбе такозваних "еурокласа" за
класификацију грађевинских материјала према њиховом понашању у пожару,
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
225
стварању дима и капљања. При том се разликују према грубој подели,
негориви (еурокласе А1 и А2) и гориви грађевински материјали (еурокласе B,
C, D, E, F). Додатне класификације су d0, d1, d2 за горуће капи/отпале делове,
а класификације s1, s2, s3 за стварање дима.
ЗАКЉУЧАК
Пут приближавања Србије Европској унији води кроз процесе
преузимања истих општих циљева и обавеза, односно кроз процесе
усклађивања домаћег законодавства са директивама Европске уније и
њиховим спровођењем. У случају енергетске ефикасности у области
зградарства преузета је обавеза о уштеди финалне енергије. Као начин за
остваривање ове обавезе, преко усвојених акционих планова и донетих
правилника, законским актима је прописана норма повећења енергетске
ефикасности омотача зграда, њиховим облагањем новим термоизолационим
материјалима и уградњом врата и прозора мале топлотне проводљивости.
Паралено са овим процесом, јавила се и потреба да се у законску регулативу
уведе и проблематика безбедности од пожара омотача зграде, како би се
спречило запаљење елемената уграђених у спољне зидове зграде, или у случају
пожара његово преношење на суседне зграде, као и да се корисницима зграде
обезбеде услови за безбедно напуштање, а ватрогасним јединицама могућност
безбеданог прилаз и интервенције.
Коначно може се закључити да се правилним избором нових
изолационх материјала, али и други елеменита, претходно испитаних у
условима који одговарају реалном пожарном оптрећењу, може утицати не на
повећање, већ насупрот томе, на смањење пожарног оптерећења и смањење
ризика од пожара и тако повећати сигурност објекта. Ово посебно може доћи
до изражаја у случајевима реконструкције старих, већ постојећих објеката.
При томе, пажњу треба посветити и термоизолационим материјалима за
фасаде али и о материјалима од кога се израђују врата и прозори.
ЛИТЕРАТУРА
[1] Treaty Establishing Energy Community ("Службени гласник РС", бр. 62/06).
[2] Закон о ратификацији Уговора о оснивању Енергетске заједнице између
Европске заједнице и Републике Албаније, Републике Бугарске, Босне и
Херцеговине, Републике Хрватске, Бивше Југословенске Републике
Македоније, Републике Црне Горе, Румуније, Републике Србије и
Привремене Мисије Уједињених нација на Косову у складу са
Резолуцијом 1244 Савета безбедности Уједињених нација, („Службени
гласник РС― 62/06)
[3] Decision of the Ministerial Council of the Energy Community D/2009/05/MCEnC of 18 December 2009 on the implementation of certain Directives on
energy efficiency, European Community, 2009.
[4] Directive 2006/32/EC on energy end-use efficiency and energy services and
repealing Council Directive 93/76/EEC, European Community, 2006.
226
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
[5] Први Национални акциони план за енергетску ефикасност Републике
Србије у периоду од 2010. до 2013. године, .("Службени гласник РС", бр.
133-04/2010)
[6] Други Национални акциони план за енергетску ефикасност Републике
Србије у периоду од 2013. до 2015.("Службени гласник РС", бр. 98/2013)
[7] Правилник о енергетској ефикасности зграда („Службени гласник РС―
бр.61/2011)
[8] Правилник о условима, садржају и начину издавања сертификата о
енергетским својствима зграда, („Службени гласник РС― бр. 61/2011)
[9] http://www.madhyamam.com/en/node/6489 (7.7.2014.)
[10] http://www.france24.com/en/20101114-deadly-fire-ravages-migrant-workershostel-dijon-france-seven-killed/ (7.7.2014.)
[11] Закон о заштити од пожара ("Службени гласник РС", бр. 111/2009)
[12] Правилник о техничким нормативима за заштиту високих објеката од
пожара („Службени лист СФРЈ― бр.7/84)
[13] EN 1990 : Eurocode - Basis of structural design,The European Union Per
Regulation 305/2011, Directive 98/34/EC, Directive 2004/18/EC, European
Parliament, 2004
[14] EN 1991-1-2 (2002) (English): Eurocode 1: Actions on structures - Part 1-2:
General actions - Actions on structures exposed to fire, Authority: The
European Union Per Regulation 305/2011, Directive 98/34/EC, Directive
2004/18/EC, European Parliament
[15] Directive 89/106/EEC, Regulation (EU) No. 305/2011 of the European
Parliament and of the Council of 9 March 2011 laying down harmonised
conditions for the marketing of construction products and repealing Council,
2011
[16] I. Kotthoff: Grundlagen für die Zulassung und die Normung des
Brandverhaltens von Fassadenbekleidungen,Fundamentals for the Approval and
Standardisation of the Fire Performance of Facade Cladding, Tagungsband der
Braunschweiger Brandschutztage, 2012
[17] М. Видаковић, Б. Видаковић: Пожар и архитектонски инжењеринг,
Fахренхеит, Београд, 2008, стр. 366 – 372
[18] Правилник о техничким нормативима за пројектовање и извођење
завршних радова у грађевинарству (Сужбени лист СФРЈ бр. 21/90)
[19] K.Ingolf, R.Jan: Mechanism of fire spread on facades and the new Technical
Report of EOTA ―Large-scale fire performance testing of external wall
cladding systems‖, EDP Sciences, MATEC Web of Conferences 9, 02010
(2013)
[20] BS EN 13501-1:2007+A1:2009 Fire classification of construction products and
building elements. Classification using test data from reaction to fire tests, 2012
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
227
АНАЛИЗА КРИТЕРИЈУМА ЗА ZERO ENERGY ОБЈЕКТЕ
(ZEB)
Слободан Крњетин
Факултет техничких наука, Нови Сад
[email protected]
Резиме У раду су приказани нови трендови у светској „зеленој― архитектури, који се
односе на извођење ниско-енергетиских зграда и њихове класификације. Наглашен је
велики значај оваквог начина изградње у погледу заштите животне средине и показано
је више изведених архитектонских примера широм света. Потврђена је њихова
ефикасност на стамбеним зградама, али и на великим јавним и пословним објектима.
Циљ овог рада је анализа досадашњих искустава у њиховој примени, њихова
промоција и што шира примена.
Кључне речи:
класификације
архитектура,
енергетска
ефикасност,
обновљива
енегија,
ANALYSIS CRITERIA FOR ZERO ENERGY
BUILDINGS (ZEB)
Slobodan Krnjetin
Faculty of Technical Science, University in Novi Sad
[email protected]
Abstract This paper presents the new trends in the world "green" architecture, which relate
to the performance of low-energy buildings and their classification. Emphasized the great
importance of this kind of construction in terms of environmental protection and has been
shown several examples of architectural performed worldwide. There is confirmed their
efficiency in residential buildings, but also in large public and commercial buildings. The
aim of this paper is to analyze the experiences in their application, the promotion and the
wider application
Keywords: architecture, energy efficiency, renewable enegija classifications
Овај рад ће бити у целости објављен у специјалном издању електронског
часописа ОЈАКМ (The Online Journal of Applied Knowledge Management ISSN
2325-4688) који издаје Међународни институт за примењено управљање
знањем са седиштем у САД
http://www.iiakm.org/ojakm/index.php
This paper will be published in the on-line journal OJAKM (The Online Journal
of Applied Knowledge Management ISSN 2325-4688) of International Institute
for Applied Knowledge Management USA
228
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
СХВАТАЊЕ РИЗИКА ПРИ ИЗВОЂЕЊУ ГРАЂЕВИНСКИХ
РАДОВА
Александар Шотић1, Владан Митровић2, Раденко Рајић1
ТЕХНИКУМ ТАУРУНУМ Висока инжењерска школа струковних студија,
Београд-Земун
2
Центар за безбедност и здравље на раду Бора Заштита, Ваљево
[email protected]
1
Резиме Ризик је универзалан појам, а њиме се представља одступање од
прокламованог (или на други начин дефинисаног) циља. Комуникација ризика има
велики значај у обезбеђењу безбедних радних места. Говорећи о ризику не можемо да
не говоримо и о 'заинтересованим странама' због тога је што је перцепција или
осећање ризика, у неким случајевима потпуно другачије од стране особа у различитим
позицијама или функцијама. Рад има за циљ да прикаже истраживање (одговарајућом
анкетом ради измамљивања мишљења) шта људи на градилиштима осећају као ризик
од повреда или оштећења здравља, без прeдрaсудa o тoмe штa je прoписaнo Зaкoнимa и
Прaвилницимa, вeћ jeднoстaвнo штa oни ствaрнo oсeћajу кao ризик. Радом ће се
истражити карактеристике грађевинских радова од значаја за настанак повреда на раду
и оштећење здравља, истражити ризик као осећање и искуствени систем доживљаја
ризика, сачинити и спровести анкета са основним питањима и спровести поређење са
документованом проценом ризика за изабрано градилиште. На крају, у раду ће се
приказати резултати поређења ризика као осећања и документованих ризика, закључци
и препоруке, у вези са тим, са циљем за унапређење стања из области безбедности и
здраља на раду при извођењу грађевинских радова.
Кључне речи: ризик, перцепција, извођење грађевинских радова, безбедност и здравље
на раду
Овај рад ће бити у целости објављен у специјалном издању електронског
часописа ОЈАКМ (The Online Journal of Applied Knowledge Management ISSN
2325-4688) који издаје Међународни институт за примењено управљање
знањем са седиштем у САД
http://www.iiakm.org/ojakm/index.php
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
229
RISK PERCEPTION DURING CONSTRUCTION WORKS
EXECUTION
Aleksandar Sotic1*, Vladan Mitrovic2, Radenko Rajic1
TEHNICUM TAURUNUM Higher Education Engineering School of
Professional Studies, Zemun
2
Center of Occupational Safety and Health Bora Protection, Valjevo
[email protected]
1
Abstract Risk is a universal concept, presenting deviation from the proclaimed (or in other
way defined) goal. Risk communication is very important in ensuring safe workplaces.
Speaking about risk, we can‘t not to talk about 'stakeholders' also, because perception or
feeling of risk is, in some cases, completely different by people in different positions or
functions. The paper aims to present research (with appropriate questionnaire for opinion
eliciting) what people on the construction sites feel about risk of injury or health
endangering, without prejudice to what is prescribed by law and regulations, but simply what
they really feel like a risk. The paper will explore important characteristics of the
construction works for the occurrence of injuries and damage to health, risk as a feeling and
empirical system of risk from experience, develop and conduct a survey with elementary
questions and implement a comparison with a documented risk assessment for the selected
site. Finally, the paper will present the results of comparing risk as feelings and risk from
documented assessment, conclusions and recommendations, with the aim of improving
occupational health and safety during construction works.
Keywords: risk, perception, construction works execution, occupational health and safety
This paper will be published in the on-line journal OJAKM (The Online Journal
of Applied Knowledge Management ISSN 2325-4688) of International Institute
for Applied Knowledge Management USA
http://www.iiakm.org/ojakm/index.php
230
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
THE PERFORMANCE OF FIREFIGHTERS IN RESCUING
PERSONS IN TRAFFIC ACCIDENTS USING EXCTRICATION
EQUIPMENT
Marianna Tomašková
Technical university of Kosice, Faculty of Mechanical Engineering, Slovakia
[email protected]
Abstract Firefighters ‗legal responsibility is to rescue people, animals and property from
fires, car accidents or when other emergency situations arise. An urgent situation is any case
that endangers the life or health of a person, animals or property.
Keywords: traffic accident, risk, firefighter
Овај рад ће бити у целости објављен у часопису MESE (Management and
Expertise in Safety Engineering) vol. 4 No3, који издаје Висока техничка
школа струковних студија у Новом Саду и Санктпетрбушки Државни
универзитет пожарнe службе и спашавања у ванредним ситуацијама
http://www.mesejournal.org
This paper will be published in the MESE (Management and Expertise in Safety
Engineering) Journal vol. 4 No3, issued by The Higher Education Technical
School of Professional Studies in Novi Sad and St. Petersburg University of State
Fire Service of Emercom of Russia
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
231
TESTING METHOD OF SAFE USE HVT WHEN CUTTING OF
COLUMN B DURING TRAFFIC ACCIDENT ON THE
CHOOSEN CAR AND WORKING EFFECTIVENESS OF
HYDRAULIC RESCUE EQUIPMENTS
Milan Marcinek1, Iveta Marková2
Academy of the Police Force in Bratislava, Sklabinská 1, 835 17 Bratislava 35,
Slovakia, [email protected]
2
Department of Environment, Faculty of Nature Sciences, Matej Bel University,
Tajovského 40, 479 01 Banská Bystrica, Slovakia, [email protected]
1
Abstract The Fire-rescue crew performs on-site intervention in road accidents as the initial
team of first intervention. The resulting incident creates a space in which fire, police and
ambulance service - the core of the main components of the IRS must quickly efficiently and
safely provide assistance to injured persons. To the fore the question of deliverance often
gets disabled. Author deals with the topic relating to use of hydraulic extrication tools at
technical interventions in the field of person extrication and closer characterizes individual
technical items. He characterizes material and technical equipage of responding units and
emphasizes a need of systematic solving of each extraordinary emergency situation relating
to persons extrication. The aim of paper is research of safe use of a method of DVT when
cutting column B within the intervention of a traffic accident on the selected car. For the
purpose of research are realized of comparison of times required for opening and closing of
selected types of hydraulic. There are use hydraulic cutters Holmatro ® CU 3040 NCTM,
hydraulic cutters Holmatro ® CU 4035 C, hydraulic cutters Weber Hydraulik S-260. The
second aim of paper is research of safe use of a method of DVT when cutting column B
within the intervention of a traffic accident on the selected car. For the purpose of research
are realized cutting tests on cars Fiat Bravo and VW-POLO by hydraulic cutters. For the
purpose of cutting were use hydraulic cutters Holmatro ® CU 3040 NCTM, hydraulic cutters
Holmatro ® CU 4035 C, hydraulic cutters Weber Hydraulik S-260. The highest cutting time
value during cutting column B of the Opel had hydraulic cutters Weber Hydraulik S-260.
Keywords: Hydraulic extrication tool, hydraulic spreader/expander, hydraulic cutter, Bpiller of car, hydraulic elevating ram jacks, power unit, emergency situation, material and
technical equipage.
Овај рад ће бити у целости објављен у часопису MESE (Management and
Expertise in Safety Engineering) vol. 4 No3, који издаје Висока техничка
школа струковних студија у Новом Саду и Санктпетрбушки Државни
универзитет пожарнe службе и спашавања у ванредним ситуацијама
http://www.mesejournal.org
This paper will be published in the MESE (Management and Expertise in Safety
Engineering) Journal vol. 4 No3, issued by The Higher Education Technical
School of Professional Studies in Novi Sad and St. Petersburg University of State
Fire Service of Emercom of Russia
232
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
ОБЕЗБЕЂЕЊЕ И ЗАШТИТА ЛИЧНОСТИ – ПРЕТХОДНИ
ПОСЛОВИ
Драган Стевановић1, Мирослав Терзић2, Милун Гогић1
1
Гарда, Генералштаб Војске Србије
2
Војна академија, Министарство одбране, Београд
[email protected]
Резиме: У раду се говори о значају претходних послова обезбеђења као предуслову
успешне заштите личности из јавног живота, а посебно личности које се налазе на
високим државним, војним, политичким и полицијским функцијама, као и оних који
располажу великим новчаним средствима и капиталом. Ово је један од покушаја
приказивања шта се у стручном погледу мора чинити, првенствено на превентивном
раду, да не би долазило до угрожавања заштићене личности. Претходни послови
обезбеђења представљају стручни део послова обезбеђења и заштите штићене
личности и исти су у принципу за државни и приватни сектор безбедности.
Кључне речи: обезбеђење личности, заштита личности, прикупљање података и
информација
SECURITY AND PROTECTION OF PERSONALITY
PREVIOUS JOBS
Dragan Stevanovic1, Miroslav Terzic2, Milun Gogic1
1
Garda, the General Staff of the Serbian Army
2
Military Academy, Ministry of Defence, Belgrade
[email protected]
Abstract: The paper is about the importance of prior operations concerning security as a
prerequisite for successful VIP protection, especially government, military, political and
police VIPs, as well as those who have large amounts of money and capital assets. This was
a try to present what has to be done in the field of profession, especially concerning
prevention in order not to jeopardize safety and security of VIPs. Prior operations are part of
security professional activities and protection of VIPs and generally the same for the
government as well as for the private sector.
Key words: VIP security, protections of persons, data collection and information gathering
УВОД
У последњих неколико година појавила се потреба за озбиљнијим
приступом заштити личности из јавног живота, а превасходно личности које се
налазе на високим државним, војним, политичким и полицијским функцијама,
као и оних који располажу великим новчаним средствима и капиталом,
односно личности из света бизниса, естраде и спорта. Имајући у виду
чињеницу да је на нашим просторима било значајних пропуста у обезбеђењу
штићених личности, пре свега, у радњама које обухватају претходне послове
обезбеђења личности, који су на крају доводили до трагичних исхода за саме
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
233
штићене личности чиме су произвођене непроцењиве штете држави као
целини.
Овај рад је један од покушаја приказивања шта се у стручном погледу
мора чинити, првенствено на превентивном раду, да не би долазило до
угрожавања штићене личности, без обзира да ли се ради о личностима на
високим државним функцијама за чију је заштиту одговорна држава преко
својих стручних органа (полиција, војска, службе безбедности) или се ради о
личностима из света бизниса, естраде и сл., које саме брину за онај део личне
безбедности који им је потребан више него осталим грађанима, односно који
за своје лично обезбеђење ангажују приватни сектор безбедности. Сматрамо да
претходни послови обезбеђења личности представљају стручни део послова
обезбеђења и заштите личности и да су у принципу исти за државни и
приватни сектор безбедности.
У центру пажње је искључиво информација, односно прикупљање,
обрада и коришћење информација при обезбеђењу личности. Наиме, данас код
нас постоји једно неприхватљиво мишљење и став да штићену личност
обезбеђује телохранитељ, а врло мало пажње се поклања претходним
пословима, као што су:
 Прикупљање података о личности,
 Избор лица која учествују у обезбеђењу личности,
 Прикупљање података о месту становања личности,
 Прикупљање података о месту рада личности,
 Спречавање отицања података о личности,
 Идентификација лица која могу угрозити штићену личност,
 Противприслушни преглед,
 Противдиверзиони преглед,
 Санитарно-епидемиолошке мере,
 Медицинске мере заштите личности
ПОЈАМ ПРЕТХОДНИХ ПОСЛОВА У ОБЕЗБЕЂЕЊУ ЛИЧНОСТИ
Претходни послови обезбеђења личности представљају скуп мера,
радњи и поступака које се предузимљу на превентивном деловању и
елиминисању свих ризика по штићену личност. Предузете мере, радње и
поступци имају циљ да се штићена личност сачува пре наступања конкретне
опасности за њен живот и здравље, а превентивно се делује на потенцијалне
изворе и облике угрожавања живота и здравља штићене личности. Основа
превенције је у добро образованој, обученој и опремљеној служби за
обезбеђење и заштиту личности чија ефикасност делује застрашујуће на
потенцијалног учиниоца нарушавања безбедности штићене личности.
Претходни послови обезбеђења обухватају:
 Безбедносну процену и процену угрожености штићене личности
 Прикупљање података о штићеној личности
 Прикупљање података о потенцијалним носиоцима угрожавања
безбедности по месту становања штићене личности
234
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
 Прикупљање података о потенцијалним носиоцима угрожавања
безбедности по месту рада штићене личности
 Прикупљање података о потенцијалним носиоцима угрожавања
безбедности штићене личности на путовањима
 Спречавање отицања података о активностима штићене личности
 Развијање безбедносне културе и обука у окружењу штићене личности.
Безбедносна процена и процена угрожености штићене личности
Безбедносна процена представља непрекидан и трајан мисаони процес
одговорних лица којима су поверени послови обезбеђења и заштите личности
у коме се морају стално идентификовати и предвиђати нове опасности и
ризици којима је изложена штићена личност, на основу којих се планирају
одговарајуће мере физичко-техничке и друге заштите личности.
Овај мисаони процес обухвата:
 процену ширег реона и микролокације објеката које штићена личност
користи застановање (положај, рељеф, климатски услови, становништво
у окружењу, комуникације, удаљености од здравствених установа,
удаљеност од полицијских станица, начини одржавања везе са овим
установама и базом и др.),
 процену могућег угрожавања штићене личности по месту становања,
 процену могућег угрожавања штићене личности по месту рада,
 процену безбедности комуникација које штићена личност користи,
 процена најосетљивијих места за безбедност штићене личности,
 процена отеклих података са аспекта угрожавања безбедности штићене
личности,
 удаљеност од полицијских станица и здравствених установа; могућност
за интервенцију ових снага у случају потребе,
o могућност и начини примене електронских и механичких
средстава у заштити личности,
 могућности сарадње са полицијом (тежишно за приватни сектор
безбености),
 процена најрационалније варијанте обезбеђења личности,
 међусобно одржавање везе чланова тима за обезбеђење и могућност
одржавања везе са полицијом, здравственим установама и сл.
Након процене угрожености штићене личности доноси се одлука о
начину и степену обезбеђења исте која начелно обухвата следеће:
 Одговорност за заштиту личности (потребно је одредити једно лице које
је одговорно за безбедност),
 Врсту и обим физичке заштите штићене личности,
 Врсту и обим електронске и механичке заштите:
 противпровална
 противдиверзиона
 противприслушна заштита,
 Врста и обим хемијско-биолошке заштите (преглед хране, воде, пића и
других артикала које штићена личност користи),
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
235
 Лабораторијске анализе горива које штићена личност користи врши се
по потреби, јер уколико штићена личност путује ваздухопловом, анализа
горива би била неопходна.
Прикупљање података о штићеној личности, лицима ангажованим на
обезбеђењу и других значајних података од утицаја на квалитет
обезбеђења штићене личности
Ради се о једном од најосетљивијих сегмената претходних радњи у
заштити личности, јер се штићене личности у пракси тешко одричу
нарушавања приватности и овакве податке је најбоље прикупљати од саме
штићене личности са пуно пажње, уз састављање адекватне листе питања на
која би личност требало да одговори. Пре прикупљања било каквих података о
штићеној личности потребно јој је предочити значај прикупљања ових
података и неопходност тимског рада.
Током рада на обезбеђењу личности стално треба развијати и подизати
на виши ниво безбедносну свест и културу код саме штићене личности, али и
код чланова породице и читавог тима који обезбеђује штићену личност.
Штићеној личности не треба ниједног момента дозволити да сама
одлучује о својој безбедности, а између штићене личности и тима за
обезбеђење мора владати узајамно поверење и непосредна сарадња.
Посебно се морају прикупљати правовремени подаци о свим
плановима и активностима штићене личности који се као такви морају
штитити посебним мерама и не смеју отицати како од саме личности, тако и од
лица која долазе у контакт са штићеном личношћу у оквиру својих
свакодневних радних обавеза.
Посебан значај има прикупљање информација о здравственом стању
штићене личности, о тежим болестима и лековима које користи штићена
личност. Ова сазнања потребно је, уз знање и одобрење штићене личности,
прикупљати у сарадњи са лекаром штићене личности.
Када је у питању приватни сектор безбедносни и ангажовање
приватног обезбеђења личности потребно је, поред података које би о себи
дала потенцијална штићена личност, извршити проверу штићене личности.
Ово је потребно из разлога што постоји веома велики број лица у свету
бизниса којима је потребно обезбеђење, а која су укључена у разне послове на
ивици законитости или у послове који се могу окарактерисати као
криминални. Такође, потребно је на адекватан начин извршити избор лица која
учествују у обезбеђењу личности, што се постиже утврђивањем критеријума за
личне пратиоце, возаче, послугу и раднике који су по основи рада везани за
штићену личност.
За лица која врше непосредно физичко обезбеђење неопходно је да
поседују висок ниво психо-физичке припремљености, те да су прошла обуку
за обезбеђење личности и да имају висок степен опште и безбедносне културе.
Пре ангажовања лица на обезбеђењу штићених личности врши се
потпуна провера потенцијалних кандидата. У државном сектору безбедности
она не представља посебан проблем, јер су потенцијални кандидати, углавном,
236
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
већ радници војске или полиције. Приватни сектор безбедности овом делу
избора кадрова мора посветити изузетну пажњу, а проверу би за приватни
безбедносни сектор могли вршити приватни детективи које би свака
озбиљнија агенција за обезбеђење требала имати у свом саставу. Провера би
се, обавезно, вршила уз сагласност кандидата. Потпуна провера потенцијалних
кандидата за обезбеђење штићених личности обухвата следеће податке:
 Идентификациони подаци:
 Име, презиме, имена родитеља, ЈМБГ, ранија имена и надимци ако их
има, дан месец и година рођења, место општина и држава рођења,
национална припадност, држављанство (садашње и раније), место
становања, улица и број, бројеви телефона, е-маил адреса и др. Поред
ових података прикупљају се још и следећи подаци: где је све лице
живело, где је радило, да ли говори стране језике, степен знања, школска
спрема, специјалности, да ли је боравило у иностранству и основ
боравка.
 Социјални подаци:
 Социјални подаци по месту становања: брачно стање, име супруге и
осталих чланова уже породице, да ли су чланови породице запослени и
где. Имовинско стање, приходи, некретнине, углед у средини у којој
станује, склоности пороцима и асоцијалном понашању.
 Социјални подаци по месту рада: радно место, постојаност у раду, радне
навике и радна дисциплина, стручност, поштовање законитости, успеси
и награде, казне, однос према осталим запосленим.
 Подаци о криминогености: да ли је осуђиван и за која кривична дела, од
којег суда, висина казне, где и када је издржавао, ако је починио КД
установити на који начин је исто починио, располагање подацима да се
лице и сада бави недозвољеним радњама, којим и од када сумња датира.
Да ли је кажњаван у прекршајном поступку, зашто и када. Да ли се лице
креће у кругу криминогених лица, те да ли се виђа са криминалним
објектима и којим [5].
 Подаци са којима се располаже из управних поступака органа
унутрашњих послова:
 Да ли лице поседује моторно возило, где је регистровано и број, возачка
дозвола И број, те да ли поседује оружје (количина и врста оружја) и
број оружаног листа, као и постојање сумњи да предметно лице поседује
оружје које противправно држи и носи.
 Посебна знања:
 Да ли лице познаје борилачке вештине и које, те да ли познаје
специфичне спортске дисциплине (роњење, верање, падобранство,
спелеологија, управљање ваздухопловима И пловилима), као и да ли има
друге специфичне хобије и способности. Познавање електронике,
информатике, браварије, заваривања и слично, употреба експлозива и
хладног оружја. Личне способности, као што су имитација говора,
кретања, степен убедљивости код излагања и сл.
 Позитивне и негативне личне особине
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
237
 Темперамент. да ли се ради о особи која поседује самопоуздање или не,








те да ли је уздржана или необуздана, емеционално зрела или незрела,
сигурна или плашљива, самостална или несамостална, иницијативна или
пасивна и др.
Карактер: да ли се ради о храброј особи или кукавици, поштеној или
непоштеној, доследној или недоследној, упорној или малодушној и др.
Особи. Особине темперамента или карактера су посебно важне за лица
која се планирају за непосредну заштиту штићене личности.
Везе
Родбинске везе: потребно је обрадити почев од уже породице, нарочито
криминогеност, везе са иностранством, те криминогеним лицима у
земљи. Код сваке везе истаћи степен сродства и степен међусобне
психолошке повезаности И међузависности.
Пријатељске везе: треба обрадити она лица са којима постоји
психолошка међузависност. Нарочито истаћи везе које имају садржину
надређености и подређености у међусобним односима, посебно ако се
оне односе на материјалну односно финансијску надређеност и
подређеност. Такође, потребно је посебно обрадити криминогеност веза
моралне квалитете, када је и на који начин дошло до пријатељства.
Познаничке везе: потребно је обрадити исто као и пријатељске са
напоменом да ли нека од тих веза може да се повеже са носиоцима
криминалне делатности.
Лица која по свом радном месту или положају могу да допринесу
решењу оперативног задатка у вези са штићеном личности, односно она
која у оквиру свог занимања могу пружити корисне податке везане за
успешну заштиту личности. Овде се посебно треба осврнути на њихове
позитивне и негативне особине, укључујући и криминогеност [5].
Подаци о здравственом стању:
Са аспекта проверавања податке о здравственом стању неопходно је
прикупљати ове податке како за лица која учествују у обезбеђењу и
заштити личности тако и исте о самој штићеној личности. Ово се може
вршити уз сагласност лица за које се врши провера и у сарадњи са
лекаром код кога се налази здравствени картон. Ови подаци су значајни
за лица која учестују у обезбеђењу штићене личности, а посебно са
аспекта да ли ова лица болују од неких психичких болести или болести
зависности. Када је у питању прикупљање података о штићеној личности
и члановима њихових породица потребно је прикупити податке о
здравственом стању штићене личности, од којих болести болује, које
лекаре посећује, које лекове користи. Посебну пажњу треба обратити на
болести или стања опасна по живот да би се штићеној личности
правовремено указала прва помоћ и да би се штићена личност
правовремено транспортовала у одговарајућу здравствену установу ради
адекватног медицинског збрињавања.
238
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
ПРИКУПЉАЊЕ ПОДАТАКА И ИНФОРМАЦИЈА О МЕСТУ
СТАНОВАЊА ШТИЋЕНЕ ЛИЧНОСТИ
Са аспекта заштите личности по месту становања, ови подаци су
изузетно значајни, а посебно из разлога што је било више случајева у свету да
штићене личности страдају управо у стамбеном простору. Потребно је
прикпљати податке и информације о локацији стамбеног објекта, улица, број,
спрат стан, да ли се ради о стану у стамбеној згради или кући, те податке о
лицима која станују у непосредном окружењу штићене личности, посебно
податке о криминогености лица која станују у окружењу. Такође, потребно је
идентификовати и лица која могу по својим објективним могућностима
пружити правовремене информације о евентуалном угрожавању штићене
личности или објекта у коме штићена личност станује.
Поред ових података, о месту становања штићене личности неопходно
је прикупљати податке о миграцијама у непосредном окружењу штићене
личности, односно настањивање нових лица након што се започне са заштитом
штићене личности. Ти подаци се углавном своде на податке о лицима која су
се доселила у непосредно окружење штићене личности, да ли се ради о
породицама или појединцима и паровима без деце или евентуално о
неформалним групама које су изнајмиле станове ради вршења професионалне
делатности, спортских активности, верских обреда и сличних активности.
Неопходно је утврдити да ли у близини места становања постоје напуштени
објекти, куће, предузећа, објекти погодни за скривање, те објекти погодни за
осматрање и сл. Допуна података о месту становања може се вршити и
повременим осматрањем објекта у коме станује штићена личност. Осматрање
је потребно вршити прикривено у криминалистичко тактичком смислу.
ПРИКУПЉАЊЕ ПОДАТАКА И ИНФОРМАЦИЈА О МЕСТУ РАДА
ШТИЋЕНЕ ЛИЧНОСТИ
Када су упитању штићене личности које штите државне службе
(војска, полиција и службе безбедности), дакле личности које имају право на
заштиту од стране специјализованих државних органа, ови послови су много
једноставнији и лакши за службена лица којима су ови послови поверени
обзиром да се ради о већ, углавном провереним лицима, која су најчешће
радници државних органа. Имајући у виду да потенцијални носиоци
угрожавања безбедности штићене личности могу покушати стварати ослонце у
непосредном окружењу штићене личности, због тих разлога је потребно
извршити додатна и континуирана проверавања лица која су запослена у
непосредном окружењу штићене личности.
Посебно је потребно обратити пажњу на она лица која су склона неким
од порока или прекомерном трошењу новца, коцки, као и на она која су у
дуговима. Уколико оваква лица раде у непосредном окружењу штићене
личности, могу бити погодна мета носилаца угрожавања безбедности штићене
личности која би их могла ангажовати уз новчану надокнаду да на посредан
или непосредан начин угрожавају безбедност штићене личности.
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
239
Такође, потребно је обратити пажњу на лица која по свом радном
месту имају могућности да утичу на оганизацију рада у окружењу штићене
личности (руководиоци појединих организацијских јединица). За лица за која
се утврди да представљају потенцијалну опасност и ризик за безбедност
штићене личности треба без одлагања преместити на друга одговарајућа радна
места где немају могућности утицаја на безбедност штићене личности.
Такође, лица за која се утврди постојање и најмањег степена
вероватноће да би могла угрозити безбедност штићене личности, потребно је
ставити под дискретну оперативну контролу у криминалистичко тактичком
смислу. За безбедност штићене личности посебно је значајно да се спречи
отицања тајних података на месту рада.
Када је упитању заштита личности у приватној сфери безбедности,
односно заштита личности из света бизниса, уметности, спорта или естраде
потребно је извршити потпуне провере података за лица која раде у
непосредној околини штићене личности. Овакве провере могу извршити
приватне безбедносне компаније које у оквиру своје делатности имају
приватну детективску делатност.
Све остале радње које би се односиле на радно окружење штићене
личности остају фактички исте као и код штићених личности које уживају
заштиту државног сектора, јер се ради о искључиво стручним пословима. Код
приваног сектора који се бави обезбеђењем и заштитом личности једино је
важно који обим услуга клијент – штићена личност може и жели да плати и да
ли је задовољан услугом коју му пружа конкретна безбедносна компанија.
ПРЕТХОДНЕ РАДЊЕ ПРИЛИКОМ КРЕТАЊА, ПРЕВОЖЕЊА И
ПУТОВАЊА ШТИЋЕНЕ ЛИЧНОСТИ
Кретање, превожење и путовања спадају у најсложеније радње када је
упитању штићена личност и током припрема за ове радње до пуног изражаја
долазе претходни послови потребни за успешно обезбеђење и заштиту
личности.
Приликом реализације ових задатака неопходна је блиска сарадња и
координација са штићеном личности, а потребно је да штићена личност
правовремено искаже намеру за путовање како би органи који врше
обезбеђење и заштиту личности могли правовремено предузети потребне мере
квалитетног и ефикасног обезбеђења (заштите) личности.
Органи који врше обезбеђење и заштиту личности морају унапред
знати где штићена личност намерава да путује, колико дуго борави на
путовању, да ли се ради о званичној посети (уколико су у питању државни
органи), службеном путовању за штићену личност из света бизниса, естраде,
спорта и сл., да ли штићена личност путује сама или са породицом, те места
где ће одсести и др. Ради предузимања квалитетних мера обезбеђења и
заштите потребно је у договору са штићеном личношћу дефинисати правац
кретања, односно путовања, места задржавања и места планирања смештаја.
Уколико се ради о хотелском смештају, потребно је бирати хотеле на
мање прометним местима, те сагледати податке о томе где се налазе
240
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
полицијске станице, здравствене установе, као и могућности проходности кроз
насељено место и др. Пре доласка штићене личности у хотел или друго место
смештаја потребно је у зависности од ситуације извршити противдиверзиони и
противприслушни преглед. Након што се ови прегледи изврше у просторије
где је извршен преглед потребно је поставити непосредно физичко обезбеђење
до доласка штићене личности.
Уколико се штићена личност на путовању смешта у хотел или други
објекат јавног карактера, пре доласка штићене личности у објекат потребно је
сагледати састав особља које у њему ради, а посебно особља које ће током
боравка штићене личности у објекту долазити у контакт са њом.
Непосредно обезбеђење штићене личности мора знати које особље ће
послуживати штићену личност, а за сва ова лица неопходно је извршити
кратку проверу података. Провера се може извршити преко локалних
полицијских органа, а уколико је у питању приватни безбедносни сектор исто
може бити обављено и преко осталих извора података приватних детективских
или агенција за обезбеђење мере.
Наиме, стручни органи здравствене и санитарно-епидемиолошке
службе морају бити у саставу тима за обезбеђење и обавезни су извршити
контролу намирница које ће конзумирати штићена личност, као и санитарноепидемиолошке мере у ресторану где штићена личност конзумира храну и
пиће. Наравно, ове мере се неће спроводити стално и на сваком месту, него
само по указаној потреби и на основу процене да ли су ове мере неопходне или
не, односно, да ли је проценом угрожености безбедности личности индикована
оваква опасност или не.
Приликом путовања штићене личности потребно је да правац путовања
зна само најужи круг лица којима је то неопходно ради извршавања задатака.
У тактици кретања потребно је врло често изненада мењати правце кретања,
али треба избегавати правце кретања који су погодни за заседе или на којима
постоји већи број лица склоних криминогеном понашању, као и правце
кретања на којима се очекује загушење саобраћаја, одрони и слично. Пожељно
је користити и дезинформације о путовању и правцима кретања, односно
већем броју лица саопштити циљ и правац путовања, а онда у последњем
тренутку током путовања променити правац.
Руководилац обезбеђења, без обзира што се путује аутомобилом, мора
знати редове вожње и могућности алтернативног превоза средствима јавног
саобраћаја у случају да се за то укаже потреба. Ово је само изузетна могућност
коју треба предвидети у случају непредвиђених околности, за шта је потребно
обезбедити резервно средство превоза штићене личности.
Приликом путовања ваздухопловом неопходно је унапред прикупити
податке о саставу посаде и техничког особља, а уколико се ради о редовним
авионским летовима И евентуално састав путника, посебно страних
држављана. Посебно питање и проблем представља гориво за летелицу, те је
потребно често и без најаве лабораторијски испитивати гориво.
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
241
ПРЕТХОДНЕ РАДЊЕ ПРИЛИКОМ ПОСЕТЕ ШТИЋЕНЕ
ЛИЧНОСТИЈАВНИМ МАНИФЕСТАЦИЈАМА И СПОРТСКИМ
ПРИРЕДБАМА
Штићене личности могу присуствовати разним јавним и спортским
манифестацијама, попут политичких скупова, сајамских приредби, утакмица,
позоришних представа и других сличних јавних манифестација. У сарадњи са
штићеном личности, правовремено је потребно доћи до сазнања о намери
штићене личности да посети неку од ових манифестација, јер се мора имати у
виду да се ради о скуповима којима присуствује велики број људи, а одговорна
лица за обезбеђење и заштиту штићене личности морају проценити степен
ризика који прети штићеној личности на оваквим манифестацијама.
Пре почетка јавне манифестације прикупљају се подаци о објекту где
се манифестација одржава, водећи рачуна о томе да ли се ради о отвореним
или затвореним просторима, тачно место где ће се штићена личност налазити,
те подаци о томе да ли се ради о једном месту где ће личност седети или
стајати или ће се штићена личност кретати по неком простору (нпр. Сајмови).
Уколико је могуће, потребно је прикупити сазнања о томе која лица
или групације лица ће присуствовати скупу, те да ли међу њима има лица која
намеравају угрозити безбедност штићене личности.
Пре почетка манифестације, обезбеђење штићене личности мора знати
сва погодна места за напад на штићену личност како би ова места по
могућности могли обезбедити физичким обезбеђењем и тиме спречити
кориштење ових места за напад на штићену личност. Свакако, јако важан
сегмент обезбеђења су и подаци о правцима за што безбедније извлачење
штићене личности из масе народа која присуствује манифестацији.
РАЗВИЈАЊЕ БЕЗБЕДНОСНЕ СВЕСТИ И КУЛТУРЕ И СПРЕЧАВАЊЕ
ОТИЦАЊА ПОВЕРЉИВИХ ПОДАТАКА КОЈИ СЕ ОДНОСЕ НА
БЕЗБЕДНОСТ И ЗАШТИТУ ШТИЋЕНЕ ЛИЧНОСТИ
Безбедносну културу дефинишемо као скуп усвојених ставова, знања,
вештина И правила из области безбедности испољених као понашање и процес
о потреби, начинима И средствима заштите личних, друштвених и
међународних вредности од свих извора, облика И носилаца угрожавања, без
обзира на место или време њиховог испољавања [6].
Када је реч о обезбеђењу и заштити личности често се дешава у пракси
да је безбедносна свест и култура штићених личности, али и лица којима је
овај задатак поверен као извршиоцима, на веома ниском нивоу. Наиме, веома
лако (лакомислено) долази до несвесног отицања података који представљају
војну, службену (за државне органе који учествују у заштити личности) или
пословну тајну (за приватне безбедносне компаније), које погодује
непосредном физичком угрожавању штићене личности. Да би се овакве појаве
превазишле, неопходно је стално кроз обуку људства ангажованог на
обезбеђењу и заштити личности непрекидно указивати на потребу заштите
података о свим елементима који могу утицати на безбедност штићене
242
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
личности. Поред тога, неопходно је и штићеној личности развијати свест о
томе да је ради његове личне безбедности неопходно да се придржава правила
и упутстава која се односе на провођење мера безбедности.
Службена лица, запослена у државним органима на пословима
обезбеђења и заштите личности, заштиту тајних података врше у складу са
законским и подзаконским актима, а због законских санкција делимично је
присутан страх од отицања тајних података, па се ове правне норме углавном
поштују.
Проблем се јавља код приватних безбедносних компанија, па се код
запослених у овим компанијама уговором о раду и радним процедурама
прописује понашање запослених у случајевима нарушавања заштите тајности
података о начину обезбеђења и заштите штићене личности.
Овим радним процедурама, такође, потребно је учинити одговорним све
запослене да сва сазнања о отицању података пријаве менаџменту, односно
руководству ради предузимања адекватних мера према починиоцима, односно
носиоцима отицања тајних података. Према лицима која су ангажована на
обезбеђењу и заштити личности преко којих долази до отицања тајних
података потребно је предузимати поред репресивних и превентивне мере на
удаљењу из круга лица која штите личност и самим тим им онемогућити
приступ овим подацима.
ЗАКЉУЧАК
Обезбеђење и заштита личности је врло сложен процес који захтева
поред непосредног физичког обезбеђења и врло квалитетну припрему органа
који врше непосредно физичко обезбеђење. степен ризика за штићену личност
и у том правцу планирати одговарајуће мере на отклањању ризика, а што
утиче на начин обезбеђења штићене личности, превасходно на адекватне снаге
и средства.
Карактеристично за приватни сектор безбедности је цена услуге коју
клијент може платити у зависности од степена ризика за клијента и
обезбеђење, те степена опасности. Простије речено, што је клијент, односно
штићена личност угроженија, цена услуге обезбеђења је већа.
Потпуна провера би се вршила за лица која учествују у обезбеђењу
личности, али се исти модел може применити и на прикупљање података о
личности, члановима породице и свим лицима која по било ком основу долазе
у контакт са штићеном личности по месту становања или месту рада.
Овим радњама предстоји првенствено квалитетно извршена процена
угрожености штићене личности, а да би се она извршила потребно је
поседовати одговарајуће податке. Дакле, сматра се да је информација у
средишту пажње при обављању послова обезбеђења И заштите личности, јер
без квалитетне, правовремене и тачне информације не може се извршити нити
квалитетна процена, а самим тим нити обезбедити квалитетан начин
обезбеђења и заштите штићене личности.
Најбољи начин обезбеђења и заштите личности је тешко одредити,
апсолутне и потпуне заштите нема, али је неопходно предузети све потребне
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
243
мере да се штићена личност на најбољи могући начин обезбеди, односно да се
степен ризика по штићену личност сведе на најмању могућу меру.
Безбедносна култура лица која врше ове послове није на завидном
нивоу, чему у прилог иде и чињеница да је на нашим просторима смртно
страдало или им је на неки други начин била угрожена безбедност много лица
од којих су неки били и на високим државним функцијама где су за
обезбеђење и заштиту били одговорни државни органи.
Ови догађаји су показали да су управо претходни послови, односно недостатак
информација о којима је у раду писано, заказали.
Обезбеђење и заштита личности у приватном сектору безбедности је
посебан проблем, јер на нашим просторима у овој области нема много
искуства. Приватно обезбеђење врше углавном активни и бивши радници
војске и полиције, а лица која се штите су, најчешће, у пословима на ивици
законитости.
Проблем, такође, постоји и у недостатку одговарајуће законске
регулативе из ове области, као и недостатак стручне литературе. Ово се може
превазићи доношењем одговарајућих прописа, као и схватањем ових послова,
искључиво, као стручних (занатских) И не треба их делити на државни и
приватни сектор.
ЛИТЕРАТУРА
[1] Бошковић Мићо и СИМИЋ Ружица; Физичко-техничка заштита објеката приручник; Београд - "Спектарграф" 1991.;
[2] Мандић Горан; Системи обезбеђења и заштите; Београд - Фото Футура
2004.;
[3] Матић Горан; Основи физичко-техничког обезбеђења - приручник;
Београд -"Цицеро"2006.;
[4] Милошевић Милан; Физичко-техничко обезбеђење и противпожарна
заштита - збирка прописа са уводним напоменама и објашњењима; Београд
-"Глосаријум" 2006.;
[5] Костић С, Криминалистичка оператива, оперативно обавештавање.
Земун: Виша школа унутрашњих послова, 1984.;
[6] Даничић М., & Стајић Љ, Приватна Безбједност. Висока школа
унутрашњих послова, Бања Лука. 2008.;
[7] Рађеновић Рајко, Безбедност личности и објеката, Београд, МДД
Систем 2003.;
244
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
УПРАВЉАЊЕ HSE РИЗИЦИМА ПУТЕМ УПУТСТАВА ЗА
БЕЗБЕДАН РАД
Марија Ћоровић
НИС a.д.
[email protected]
Резиме: У НИС а.д. се за стандардне активности, након процене ризика и на основу
његовог вредновања, предузимају мере за безбедан рад које се дефинишу Упутствима
за безбедан рад. Упутства за безбедан рад (УБР) представљају скуп писаних
инструкција, према препознатим HSE ризицима који могу настати из употребе машина
и опреме, а заснивају се на задацима или процесу. Ова упутства пружају неопходне
информације о начину на који се одређене активности спроводе како би се ефикасно
управљало ризиком на радном месту на које се упутство односи. Израда упутстава за
безбедан рад регулисана је интерним документом „Упутство за поступак израде
Упутстава за безбедан рад, са идентификовањем опасности и проценом ризика у НИС
а.д. Нови Сад―, који осим садржаја упутства, прописује и шаблон на којем се она
израђују. Израда УБР представља приоритет Компаније, чиме се потврђује њена
приврженост константном побољшању резултата у области HSE, описаним у HSE
Политици, чије је доследно спровођење одговорност сваког запосленог у Компанији.
Кључне речи: НИС а.д. упутство за безбедан рад, идентификација опасности и
штетности, процена ризика, мере за безбедан рад
MANAGINIG HSE RISKS THROUGH DEVELOPMENT OF
SAFE WORK INSTRUCTIONS
Marija Ćorović
NIS j.s.c.
[email protected]
Abstract: Safety measures for routine activities based on risk assessment in NIS j.s.c. are
defined in safe work instructions. Safe work instructions (SWI) are a set of written
instructions that identify the health and safety issues that may arise from use of the
machinery and equipment or be based on a task or process. These instructions provide
necessary information on manner of conducting specific activities in order to efficiently
manage workplace risks. Development of SWIs is defined in Company document
―Instruction for developing Safe work instructions, with hazard identification and risk
assessment in NIS j.s.c‖, which prescribes instruction content and template. For NIS j.s.c
developing SWIs is a priority, which confirms Company devotion to constant HSE
improvements, as described in HSE Policy, whose consistent implementation is the
responsibility of every employee in the company.
Keywords: NIS j.s.c. safe work instruction, hazard identification, risk assessment, safety
measures
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
245
УВОД
Како би се ризицима управљано на ефикасан начин, неопходно је
интегрисати HSE принципе у свакодневне пословне операције. Настојећи да у
највећој могућој мери смањи ризике и обезбеди сигурна и здрава радна места,
како за своје запослене тако и за извођаче, НИС а.д. придаје велику важност
управо управљању ризицима на радном месту. Овај процес обухвата 8
активности усмерених на процену ризика и спровођење корективних мера:
1) Процена ризика на радном месту – Акт о процени ризика
2) Процена ризика приликом израде Упутства за безбедан рад Процењивање и вредновање ризика при стандардним активностима
3) Процес процене ризика приликом реализације пројеката или контроле
ризика из одређене области
4) Непосредна процена ризика пре извођења специфичних радних
активности
5) Процена ризика током одређивања приоритета у реализацији
корективних мера
6) Поступак процењивања и управљања ризицима у области заштите
животне средине
7) Поступак процењивања и управљање ризицима за безбедност од
пожара и других опасности
8) Поступак процењивања и управљања ризицима у области набавке
услуга
За стандардне активности се након процене ризика и на основу његовог
вредновања предузимају мере које се дефинишу Упутствима за безбедан рад.
Упутства за безбедан рад (УБР) представљају скуп писаних инструкција,
према препознатим HSE ризицима који могу настати из употребе машина и
опреме, а заснивају се на задацима или процесу. Овим упутствима се не
замењују обуке на радном месту, већ она представљају додатак, односно
подсетник запосленима на опасности и ризике на радном месту. Упутства за
безбедан рад пружају неопходне информације о начину на који се одређене
активности спроводе како би се ефикасно управљало ризиком на радном месту
на које се упутство односи.
Упутством за безбедан рад потребно је обухватити:
Активности које је потребно спровести, а које представљају ризик
Контролне мере које су већ уграђене у ове активности
Квалификације и обуке неопходне да би се приступило датој
активности
ЛЗО коју је неопходно користити током спровођења активности
Мере које је неопходно предузети како би се умањио ризик приликом
спровођења активности
246
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
ОПИС АКТИВНОСТИ
Утврђивање потребе за примену мера за безбедан рад
Сваки запослени може да предложи доношење новог или измену
постојећег УБР, за сва радна места у Компанији. Ово је посебно важно за
радна места са повећаним ризиком и радна места која подразумевају
комплексе, групне радне активности. По пријему иницијалних предлога од
стране запослених, линијски руководилац који је одговоран за активност на
датом радном месту званично предлаже израду УБР и информише о овоме
HSE ОД. Основ за израду УБР могу бити процене ризика, али и све ситуације у
којима НЅЕ показатељи указују на потребу израде овакво упутства (повреде на
раду, инспекцијски прегледи, надзорне посете, периодични прегледи примене
мере заштите, опсервације, НЅЕ посете, случајеви посебно дефинисани
законском регулативом и сл.)
Утврђивање потребе за примену мера за безбедан рад подразумева
идентификацију опасности и штетности, из чега даље следи процена ризика и
утврђивање мера потребних за безбедан рад. Сви поменути параметри
утврђују се у односу на:
• Рутинске и нерутинске активности,
• Активности целокупног особља које има приступ радном месту,
укључујући извођаче и посетиоце (трећа лица),
• Средства за рад, лична и колективна заштитна средства, без обзира
да ли су у својини компаније или неког другог.
• Опис активности
• Анализа задатка – опасности
Анализа задатка – опасности
Први задатак аутора приликом израде упутстава за безбедан рад јесте да се
изврши Анализа задатка – опасности/штетности. Ова анализа спроводи се у
сарадњи са линијским руководиоцем запослених који реализују активност за
коју се прописују мере за безбедан рад, као и са запосленима који реализују
предметну активност.
Приликом израде Анализе задатка – опасности/штетности користе се следећи
подаци:
1. Захтеви закона и прописа;
2. Идентификоване опасности и штетности, односно догађаји који су се
већ десили;
3. Повратне информације добијене истраживањем ранијих догађаја;
4. Информације добијене од непосредних извршилаца (добра и лоша
пракса);
5. Постојећа интерна документа, која описују реализацију наведене
активности;
6. Препоруке и техничка упутства произвођача материјала, материја,
опреме, средстава и алата.
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
247
Слика 1: Форма анализе задатка која се користи приликом израде УБР у НИС
а.д.
Анализа задатка обухвата 5 основних радних корака, које су
стандардни садржај сваког УБР израђеног за потребе Компаније:
1. Провера радне способности извршиоца
Подразумева проверу испуњења свих неопходних услова који
подразумевају:
Психо-моторичке способности – проверу врши непосредни
руководилац пре почетка рада
Лекарски прегледи – проверу врши надлежна медицинска
институција у прописаним интервалима
оспособљеност запосленог за реализацију анализиране
активности - проверу врши непосредни руководилац
2. Припремне активности
Идентификовање свих задатака, корака и фаза које се обављају у циљу
припрема за безбедну реализацију активности за коју се израђује УБР.
3. Реализација активности
Дефинишу се сви задаци, кораци и фазе током реализације анализиране
активности, како би се обезбедили услови за безбедан рад.
4. Поступање у случају ванредне ситуације
Дефинишу се сви кораци и поступци које запослени треба да спроведе
у случају настанка ванредне ситуације приликом обављања описане
активности, узимајући у обзир све узроке и последице.
5. Завршетак активности
248
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
Сагледање свих задатака који се обављају у циљу безбедног и
адекватног завршетка анализиране активности и остављања радног
места у
Процењивање и вредновање ризика
Аутор упутства за безбедан рад у сарадњи са Лицем за БЗР дефинише
све потенцијалне опасности и штетности за сваку од активности на радном
месту за које се упутство израђује. На основу овога, учесници израде упутства
процењују и вреднују ризике услед појаве утврђених опасности и штетности.
Том приликом разматра се:
озбиљности последица које запослени трпи услед појаве
опасности/штетности;
вероватноће појаве опасности/штетности;
учесталости појављивања опасности/штетности.
За рангирање ризика користи се метода Кини (Kinney).
Ниво ризика дефинише се као производ вероватноће, учесталости и последица
Р=ЕxПxФ
Ризик се рангира по 5 нивоа, што представља основу за управљање ризицима и
дефинисање одговарајућих препорука/мера за безбедну праксу.
Слика 2: Лична картица за непосредну процену ризика у НИС а.д. Контрола
ризика
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
249
Контрола ризика
На основу дефинисаних потенцијалних опасности, штетности и незгода
аутор упутстава за безбедан рад, уз обавезно учешће Лица за БЗР, анализира
потенцијалне опасности и штетности и дефинише адекватне препоруке и мере
за безбедно обављање активности. У случају када процена ризика покаже да је
ниво ризика неприхватљиво висок (Р3, Р4 или Р5), предузимају се мере које
обезбеђују да се ризик држи под контролом.
Задатак ових мера је да се умањи тежина последице или вероватноћа
јављања последица, односно да се ризика доведе на прихватљив ниво (Р1 и
Р2).
Свака дефинисана контролна (управљачка) мера мора испунити следеће
критеријуме:
да обезбеђује адекватну контролу излагања ризицима
да не ствара нове опасности
да омогућава запосленима да обављају своје активности без
нелагодности и ометања
За контролу, односно управљање ризицима примењују се превентивне
мере. Различите превентивне мере се примењују се са различитим степеном
ефикасности у Компанији, према следећој хијерархији:
1. Елиминација представља најбољи начин контроле опасности/
штетности на радном месту. Када је опасност или штетност
елиминисана, онда је и ризик који је прати такође елиминисан.
Елиминисање опасности укључује редизајнирање радног места или
процеса рада, што у одређеним ситуацијама може бити једноставно и
не мора неопходно укључивати много времена и средстава.
Елиминација ризика може да подразумева примену чек листа за
проверу техничке исправности и функционалности сигурносне и друге
опреме, где је то примерено.
Елиминисање опасности је најпожељнији облик контроле ризика, јер:
мења природу радног места
штити запослене, уклањањем опасности/штетности
не захтева и не ослања се на коришћење механичких средстава,
на дефинисање додатних поступака, опреме за личну заштиту
или сарадњу/знање одређених особа.
2. Замена – такође ефикасна мера контроле ризика, јер смањује степен
озбиљности опасности или штетности. Замена не подразумева
идентично функционисање опреме и средстава, не захтева
компликоване процедуре и може да не изискује употребу одређених
ЛЗО. Ова врста контроле мења или утиче на начин на који запослени и
опасност/штетност могу да дођу у контакт.
3. Инжењеринг контрола - мера чија примена у техничком смислу мења
или утиче на начин на који опасност или штетност и запослени долазе
у контакт. Овом мером се поставља баријера између запосленог и
опасности/штетности, и на тај начин се спречава њихов контакт.
250
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
4. Инжењерске контроле:
не праве фундаменталне промене у природи опасности/
штетности
ефективне су у подручју у коме се примењују
захтевају стални мониторинг (праћење), посматрање и када је
потребно одржавање, ради осигурања да је контрола стално
присутна и да стално остварује жељену функцију
5. Административна контрола - односи се на начин којим се ризици
контролишу
поступцима
(процедурама)
или
нормативним
документима (закони, прописи настали на основу закона, правила,
уредбе, наредбе...) Административна контрола захтева сарадњу и
активно укључење запосленог, односно потребу да су запослени свесни
неопходности контроле и да поседују одговарајуће вештине, знање и
искуство за примену контролних мере.
6. Средства личне и колективне заштите - односи се на коришћење
личне заштитне опреме (ЛЗО) и колективних заштитних средстава.
Ризик се контролише избором одређеног типа опреме која ствара
препреку између опасности или штетности и запосленог. Њихова
примена не мења ни на који начин природу опасности/штетности које
постоје на радном месту.
Израда упутства
На основу резултата Анализе задатка, опасности и штетности израђује
се упутство за безбедан рад, на предвиђеном шаблону. Упутство је неопходно
илустровати одговарајућим бројем фотографија које приказују конкретне
радне активности.
Након што је упутство израђено, потребно је запослене упознати са
резултатима Процене ризика и садржајем израђеног Упутства. Ово се најчешће
постиже постављањем УБР на најпрегледније место на уређају или простору
на које се односи.
За активности које се односе на више или на све организационе делове
Компаније врши се обједињавање и израда једног упутства за безбедан рад
које важи за све организационе делове Компаније. Након сваког доношења,
укидања или ажурирања садржаја упутства ажурира се јединствени Регистар
Упутстава за безбедан рад. Тренутни број усвојених УБР на нивоу Компаније
је 96.
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
251
Слика 3: Насловна страна Регистра упутстава за безбедан рад у НИС а.д.
Праћење (мониторинг) и преиспитивање
Линијски руководилац стално контролише спровођење мера
прописаних упутствима за безбедан рад. Уколико се укаже потреба за изменом
Упутства за безбедан линијски руководилац обавештава Лице за БЗР у
организационом делу, након чега се ажурира Анализа задатка, а складу са тим
и Упутство.
Сваке друге године спроводи се и обавезно ажурирање и преиспитивање
свих постојећих Анализа задатка – опасности и штетности, односно Упутстава
за безбедан рад.
ЗАКЉУЧАК
Упутства за безбедан рад представљају један од најзначајнијих
оперативних алата у контроли и смањењу ризика на радном месту у НИС а.д.
Она осигуравају да су запослени свесни ризика који се могу појавити у вези са
њиховим радним задацима и дају концизан преглед мера које смањују
вероватноћу да дође до повреда и професионалних обољења.
Упутства за безбедан рад указују на конкретне опасности и ризике
приликом обављања радних активности и корак по корак воде запослене на
оперативном нивоу кроз правила, процедуре и мере које је потребно спровести
252
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
како би се активности спровела на безбедан начин, у чему се и огледа њихов
практични значај.
ЛИТЕРАТУРА
[1] Закон о безбедности и здрављу на раду (Сл.гласник РС бр.101/2005)
[2] Закон о заштити животне средине (Сл. гласник РС бр.135/2004, 36/2009 др. закон, 72/2009-др. закон и 43/2011-одлука УС)
[3] Закон о заштити од пожара (Сл. гласник РС бр.111/2009)
[4] Закон о ванредним ситуацијама (Сл. гласник РС бр.111/2009)
[5] Стандард Друштва Опште одредбе и структура управљања индустријском
и еколошком безбедношћу, заштитом на раду и здрављем у НИС а.д. Нови
Сад.
[6] Стандард Друштва Управљање НЅЕ ризицима у НИС а.д. Нови Сад
[7] Упутство за поступак израде упутстава за безбедан рад, са
идентификовањем опасности и проценом ризика у НИС а.д. нови сад
[8] Методологија за Управљање НЅЕ ризицима у НИС а.д. Нови Сад
[9] Оспособљавање запослених за безбедан рад у НИС а.д. Нови Сад
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
253
СИСТЕМ ДОЗВОЛА ЗА РАД И ВИСОКОРИЗИЧНЕ
РАДОВЕ У НИС А.Д. НОВИ САД
Александар Савић
НИС а.д.
[email protected]
Резиме Један од главних задатака у сфери безбедности и здравља на раду јесте
обезбеђивање услова за смањење броја инцидената и акцидената, укључујући повреде
на раду, у свим сегментима пословања. НИС а.д. идентификује високоризичне радне
активности за које је неопходно издавање Дозвола за рад, развија мере за отклањање
или смањење таквих ризика, информише запослене и ради на подизању свести о њима.
За систем дозвола за рад и високоризичних радних активности у НИС а.д. дефинисан
је интерни Стандард – Систем дозвола за рад и високоризичне активности у НИС а.д.
Дозвола за рад (ДЗР) представља запис који има за циљ да обезбеди објективну и
стручну проверу и процену ризика везаних за одређене радне активности, како би се
обезбедило постојање одговарајућих система контроле идентификованих ризика.
Свака дозвола за рад подразумева проверу и процену ризичних радних активности и
нестандардних активности, односно писано овлашћење за њихово обављање.
Кључне речи: Нафтна индустрија Србије, НИС а.д, безбедност, дозволе за рад,
високоризичне активности, запослени, унапређење
PERMIT TO WORK SYSTEM AND HIGH-RISK ACTIVITIES
IN NIS J.S.C. NOVI SAD
Aleksandar Savić
NIS j.s.c
[email protected]
Abstract: One of the major tasks in the field of occupational health and safety is to provide
the conditions to reduce the number of incidents and accidents, including injuries at work, in
all business segments. NIS j.s.c. identifies high-risk activities that require the issuance of
permits to work, develops measures to eliminate or reduce such risks and informs employees
to raise awareness about these risks. Permit to work system is defined in Company Standard
Permit to work system and high-risk activities in NIS j.s.c. Permit to work (PTW) is a written
record, which aims to provide an objective and professional risk assessment in relation to
specific work activities, in order to ensure appropriate risk control is in place. Each PTW
includes verification and risk assessment of work activities and non-standard activities, as
well as written authorization for their performance.
Key words: Petroleum industry of Serbia, NIS j.s.c, safety, permit to work, hig risk activities,
employees, improvement
УВОД
Природа пословања у Компанији као што је НИС а.д захтева висок
степен заштите здравља и сигурности на раду што и представља једну од
основних вредности Компаније и предуслов за успешност пословања.
254
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
У складу са тим, један од главних задатака у сфери безбедности и
здравља на раду јесте обезбеђивање услова за смањење броја инцидената и
акцидената, укључујући повреде на раду, у свим сегментима пословања.
Свесни опасности и ризика које постоје у радним процесима унутар
нафтне индустрије, као и утицаја на животну средину, НИС а.д је, у циљу
безбедног развоја, усвојио документа која регулишу ову област што, уз
ангажовање свих у Компанији, чини да радно окружење сваким даном буде
безбедније за рад и боравак.
Основни документ јесте Политика управљања у области заштите
животне средине, индустријске безбедности и заштите на раду, који уз систем
стандарда представља основ за управљање безбедношћу и здрављем на раду
као и индустријском безбедношћу. Тиме се омогућено константно праћење,
анализа, евидентирање и класификација свих догађаја који утичу на
индустријску безбедност и здравље људи, без обзира на тежину догађаја, што
је основ за бољу анализу узрока настанка и ефикасније спровођење потребних
мера.
Нови приступ безбедном раду дефинише да су основни носиоци
елементарних мера безбедности и здравља на раду, заштите животне средине и
индустријске безбедности сами запослени и руководиоци свих нивоа.
За систем дозвола за рад и високоризичних радних активности у НИС
а.д. дефинисан је интерни Стандард – Систем дозвола за рад и високоризичне
активности у НИС а.д.
Компанија идентификује високоризичне радне активности за које је
неопходно издавање Дозвола за рад, развија мере за отклањање или смањење
таквих ризика, информише запослене и ради на подизању свести о њима.
ОПИС АКТИВНОСТИ
Систем издавања дозвола за рад у НИС а.д састоји се из неколико фаза:
1. Идентификације опасности/штетности и процене ризика
2. Издавања дозволе за рад која обухвата захтев за издавање,
прописивање мера заштите и превенције, одобрење радова и
закључење радова
3. Израде плана спашавања који прати свако издавање дозволе за рад
Дозвола за рад (ДЗР) представља запис који има за циљ да обезбеди
објективну и стручну проверу и процену ризика везаних за одређене радне
активности, како би се обезбедило постојање одговарајућих система контроле
идентификованих ризика. Свака дозвола за рад подразумева проверу и
процену ризичних радних активности и нестандардних активности, односно
писано овлашћење за њихово обављање. У исто време, дозвола за рад
представља начин комуникације између Издаваоца дозволе, Извођача радова,
стручних овлашћених лица и других надзорних органа који обезбеђују
контролисан и безбедан начин обављања ризичних и специфичних активности.
Дозволом за рад се прецизира посао који је потребно обавити и дозвољава се
спровођење активности уз строго поштовање процедура за безбедан рад.
Свака дозвола за рад (ДЗР) се састоји из 4 сегмента:
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
255
1. Захтев за издавање дозволе за рад
Пре започињања радова, Извођач радова у присуству Издаваоца
дозволе попуњава „Захтев за издавање ДЗР― у одговарајућем обрасцу где на
основу предвиђених радова тј. врста активности које ће се обављати у току
реализације посла јасно дефинише све потребне елементе активности, односно
послова које ће обављати.
2. Прописивање мера заштите и превенције
Издавалац дозволе на основу података и процене ризика предвиђених
активности дефинише мере заштите и превенције које је потребно предузети у
циљу безбедне реализације планираних радова и одређује рок за извршење
активности за које је захтевана ДЗР. За обављање „топлих― послова
(заваривања, резања, лемљења на привременим местима.) мере заштите и
превенције прописује и верификује стручно овлашћено лице ЗОП.
3. Одобрење за извођење радова
Одобрење верификује Издавалац ДЗР након што се непосредно, на локацији
увери да су све наложене заштитне и превентивне мере у потпуности
спроведене.
Тек када је ДЗР верификована и од стране Издаваоца дозволе и Извођача
предметни радови могу да започну. Дозвола се издаје на максималан
временски период од 1 дана и важи само док трају услови који су постојали
приликом њеног издавања. Дозвола за обављање „топлих― послова се може
издати и на дужи временски период (не више од 3 дана) у случајевима када
нема промена првобитних услова током извођења конкретне радне активности.
4. Завршетак посла и закључење дозволе за рад
По завршетку посла Издавалац дозволе мора да обави неопходне провере и да
изврши закључење ДЗР: да ли је активност завршена, да ли су сви запослени
напустили место извођења радова, да ли је уклоњена опрема за рад и алат, да
ли су системи заштите у исправном и функционалном стању, као и да ли је
радни простор доведен у чисто и уредно (адекватно) стање. Извођач радова и
Издавалац дозволе, по прегледу завршеног посла и довођења радног простора
у адекватно стање, врше примопредају радова, потписују део о завршетку
радова и закључењу ДЗР.
План спашавања
План спашавања се израђује у циљу планирања и реализације поступка
реаговања, односно спашавања запослених након инцидента и акцидента.
Намена плана спашавања је упознавање свих кључних актера у случају
нежељеног догађаја, са чињеницом да се на локацији одвија високоризична
радна ативност, и са њиховом улогом у оваквој ситуацији.
План спашавања израђује лице оспособљено за спашавање и реаговање
у ванредним ситуацијама. Лица може бити именовано и овлашћено интерним
документом Компаније или се може идентификовати и ангажовати међу
екстерним организацијама овлашћеним и оспособљеним за поступке
спашавања и реаговања у ванредним ситуацијама. План спашавања се израђује
у сарадњи са непосредним руководиоцем локације, односно Издаваоцем
256
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
дозволе. План спашавања је документ који мора да буде састављен,
верификован и дистрибуиран уз сваку издату ДЗР без изузетка.
Без поседовања Плана спашавања неће се потписати одобрење за
издавање ДЗР.
Идентификовање опасности/штетности и процена ризика
Како би се процес процене ризика реализовао на јединствен начин,
интерним документом дефинисани су поступци за управљање ризицима у
Компанији. Управљање ризицима у НИС а.д. састоји се од 8 потпроцеса:
1. Процена ризика на радном месту – Акт о процени ризика
2. Процена ризика приликом израде Упутства за безбедан рад Процењивање и вредновање ризика при стандардним активностима
3. Процес проценe ризика приликом реализације пројеката или контроле
ризика из одређене области
4. Непосредна процена ризика пре извођења специфичних радних
активности
5. Процена ризика током одређивања приоритета у реализацији
корективних мера
6. Поступак процењивања и управљања ризицима у области заштите
животне средине
7. Поступак процењивања и управљање ризицима за безбедност од
пожара и других опасности
8. Поступак процењивања и управљања ризицима у области набавке
услуга
Четврти потпроцес обухвата управо издавање дозвола за рад, као и
процес процењивањa и вредновања ризика пре реализације нестандардних
радних активности.
Процена ризика за нестандардне активности обухвата пре све јасно
дефинисање активности које је потребно спровести. Након тога ради се
идентификација опасности у вези са овом активношћу и спроводи се процена
ризика. На основу идентификованих опасности и процене ризика одређују се
мере за његову контролу и смањење. Обим контролних мера зависи од
идентификованог нивоа ризика, и може укључити и израду Дозволе за рад.
Нестандардне радне активности, односно задаци за које се ради
непосредна процена ризика обавезно подразумевају:
Радове у зонама опасности;
Групне послове који захтевају координацију и непосредни
надзор;
Радове који подразумевају употребу радиоактивних
материја и експлозива.
Непосредне процене ризика за нестандардне активности се по правилу
израђују од стране линијског руководиоца и у следећим случајевима:
Уколико је дошло до измене задатака у активностима које су описане у
Упутству за безбедан рад за извођење конкретне активности;
Уколико је дошло до појаве нових опасности и штетности;
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
257
Уколико не постоји израђено Упутство за за безбедан рад за извођење
конкретне активности
Пре започињања активности за које је потребно издавање дозвола,
врши се непосредна процена ризика од стране линијског руководиоца који
организује наведене активности. На основу утврђених радних корака и
дефинисаних задатака, линијски руководилац прво дефинише све
потенцијалне ризике за сваку од активности.
Користећи методу Кини (Kinney), линијски руководилац процењује и
вреднује ризике услед појаве утврђених опасности и штетности, на основу
разматрања:
1. Озбиљности последица које запослени трпи услед појаве
опасности и/или штетности;
2. Вероватноће појаве опасности и/или штетности;
3. Учесталости појављивања опасности и/или штетности.
Слика 1. Лична картица за непосредну процену ризика у НИС а.д. Контрола
ризика
Након идентификације основних радних корака, односно
опасности/штетности и формирања записа о томе, као и постојећих мера
превенције приступа се иницијалном рангирању ризика. У зависности од
његове вредности (умерени, висок, екстремно висок ризик), дефинишу се
додатне мере заштите, како би се ризик свео у прихватљиве оквире, а потом се
258
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
ради и додатна процена која ће да да нову вредност смањеног ризика. Ниво
ризика дефинише се као производ вероватноће, учесталости и последица.
Р=ЕxПxФ
Ризик се рангира по 5 нивоа, што представља основу за управљање
ризицима и дефинисање одговарајућих препорука/мера за безбедну праксу.
Систем дозвола за рад
Дозволом за рад се прецизира посао који је потребно обавити и
дозвољава се спровођење активности уз строго поштовање процедура за
безбедан рад. Дозвола за рад обухвата:
- податке о самој активности (време трајања, место, обим и садржај) као
и о учесницима у реализацији предметне активности/послова;
- идентификацију свих опасности и штетности, односно процену ризика
предметне активности/послова;
- јасно дефинисане радње, мере, поступке и активности које је потребно
предузети у циљу елиминације/смањења идентификованих ризика,
односно планирање мера заштите које треба предузети пре почетка,
током обављања и након завршетка предметне активности/посла;
- давање овлашћења за извођење високоризичних, нестандардних
послова у одређеном времену и на одређеном месту односно издавање
одобрења за реализацију предметне активности/посла;
- стварање услова да запослени који обавља предметну активност/посао
јасно разуме природу и обим посла, опасности и штетности које та
активност/посао подразумева, предвиђене мере заштите и време
предвиђено за извршење активности/посла;
- стварање услова да су запослени, на које активности/послови директно
или индиректно утичу, обавештени да се та активност/посао обавља, уз
посебно наглашавање како обављање предметне активности/посла
може утицати на друге аспекте процеса рада;
- податке о овлашћеним/одговорним особама
- начин и мере успостављања процеса рада које треба реализовати када
активност/посао захтева дужи временски период, период дужи од једне
смене или када се промени особа/особе којој је издата ДЗР;
- начин и мере које се реализују приликом процеса завршетка
активности/посла, односно безбедног наставка нормалних радних
активности за било који део локације на који је утицала обављена
активност/посао;
- податке о средствима за рад и ЛЗС која ће се користити приликом
реализације предметне активности/посла.
Послови и активности за које се мора израдити непосредна процена
ризика и издати дозвола за рад:
Топли послови
Радови у затвореном/ограниченом простору
Рад на висини
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
259
Послови копања и ископавања
Послови на уређајима и постројењима под високим напоном
Активности приликом којих је немогуће у потпуности
испоштовати фундаментална правила HSE у НИС а.д.
Дозвола за обављање топлих послова
Задаци за које се издаје дозвола за обављање ―топлих‖ послова
укључују:
Било какав рад са врућим материјалима изван сталног места одређеног
за ―топле‖ послове (заваривање, резање, лемљење, паљење..)
Било какав рад који може проузроковати појаву топлоте, варница и
отвореног пламена у зонама опасности, а који може представљати
опасност по остале запослене, опрему или објекат
Било који од горе поменутих послова, у било ком делу објекта/локације
када постоји потенцијална опасност због самог рада који се обавља или
околних активности
Дозвола за радове у затвореном/ограниченом простору
Дозвола се издаје за улазак и рад затвореном/ограниченом простору
где се са разлогом може очекивати појава ризика:
Фатални исход или повреде запослених од пожара и експлозије услед
нагомилавања опасних испарења и прашине;
Фатални исход или повреде запослених услед немогућности
правовременог и једноставног изласка
Губитак свести запослених услед повишења телесне температуре
Губитак свести или гушење запослених услед гаса, испарења/пара или
недостатка кисеоника (захтева ношење специјалне опреме за дисање)
Дављење услед повећања нивоа течности унутар простора
Гушење услед заробљености/немогућности изласка на сигуран простор
(чисту атмосферу)
Дозвола за рад на висини
Рад на висини (рад на необезбеђеној висини) представља рад лица на
висини већој од 2 m од чврсте подлоге, при чему радни простор није заштићен
од пада са висине.
Рад на мердевинама (рад на необезбеђеној висини) представља рад на
преносним/покретним мердевинама који подразумева радну активност где се
ослонац ногу запосленог налази на висини преко 2 m, а нису задовољени
услови радног простора заштићеног од пада са висине. Дозволе за рад на
висини се по правилу издају сваки пут када су у питању радови на
необезбеђеној висини, као и на основу претходне процене ризика линијског
руководиоца у следећим случајевима:
Уколико је дошло до измене задатака у активностима које су описане у
Упутству за безбедан рад за извођење конкретне активности;
Уколико је дошло до појаве нових опасности и штетности;
260
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
Уколико не постоји израђено Упутство за за безбедан рад за извођење
конкретне активности.
Дозвола за рад за послове копања и ископавања
Задаци за које се издаје ова дозвола односе се на грађевинске послове,
на послове са грађевинском механизацијом на објекту/деловима
објекта/локацији или на њихов рад у зонама опасности, где се са разлогом
може очекивати појава повећаног ризика (оштећење опреме, делова система,
инсталација…)
како
би
се
на
минимум
свели
ризици
по
запослене/Извођаче/трећа лица и обезбедила сигурност околног простора и
објеката.
Дозвола за обављање послова на уређајима и постројењима под високим
напоном
Задаци за које се обавезно издаје ова дозвола односе се на рад унутар
или у близини постројења за производњу и дистрибуцију електричне енергије
(трафо станице), инсталације под високим напоном или за радове у близини
инсталација под високим напоном. ДЗР се издаје и приликом радова на
инсталацијама и опреми под напоном код којих постоји опасност од настанка
пожара, експлозије (нпр. инсталације у зонама опасности). Поред горе
наведеног, ДЗР се издаје и у случајевима када је то дефинисано претходно
утврђеном проценом ризика за дату активност.
Дозвола за рад за обављање активности приликом којих је немогуће у
потпуности испоштовати фундаментална правила HSE у НИС а.д.
Фундаментална правила представљају кратка (основна) правила из
области HSE дефинисана на нивоу Компаније, са циљем спречавања настанка
нежељених догађаја, чије је поштовање обавезно како од стране запослених,
тако и од стране извођача и трећих лицa. Уколико приликом реализације
процеса дође до ситуације која захтева да се прекрши неко правило
безбедности и/или фундаментално правило уз примену свих доступних
превентивних мера заштите неопходно је дефинисати дозволу за рад којом ће
се прописати начин реализације таквог процеса (премошћавање
фундаменталног правила). Обавезан услов представља захтев да лице које
одобрава премошћавање фундаменталних правила, минимално, буде један
руководећи ниво изнад лица које ауторизује захтев за издавањем ове ДЗР.
Сви запослени у Компанији који изводе активности, као и запослени
извођачи радова који по уговору изводе послове (трећа лица), морају се
придржавати захтева наведених у издатој дозволи за рад.
ЗАКЉУЧАК
Кроз имплементацију и употребу система дозвола за рад и
високоризичне активности, НИС а.д. се активно бави управљањем ризицима у
области заштите животне средине, индустријске безбедности и заштите на
раду доприносећи на тај начин повећању степена безбедности и заштите
запослених и свих оних који се налазе на простору Компаније. Систем дозвола
Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.
261
за рад доприноси пре свега безбедности особа које спроводе активност, али и и
безбедности свих запослених на постројењу, ефикасној процени ризика за дату
активност и управљању високоризичним активностима у процесу.
Дозвола за рад не представља само још један административни папир,
већ напротив, користан алат којим се осигурава безбедност запослених и
постројења. Самим тим, систем дозвола за рад доприносиа остваривању једног
од стратешких циљева Компаније – да предано и одговорно контролише све
ризике који могу да угрозе живот и здравље запослених, извођача и
посетилаца, нанесу штету опреми, имовини Компаније или животној средини.
ЛИТЕРАТУРА
[1] Закон о заштити од пожара (Сл. Гласник РС, бр. 111/2009)
[2] Закон о безбедности и здрављу на раду (Сл. гласник РС, бр. 101/2005)
[3] Уредба о мерама заштите од пожара при извођењу радова заваривања,
резања и лемљења (Сл. гласник СРС, бр. 50/79)
[4] Правилник о техничким нормативима за заштиту од пожара и експлозије
при чишћењу судова за запаљиве течности (Сл.лист СФРЈ 44/83 и 60/86)
[5] Правилник о заштити на раду при извођењу грађевинских радова
(Сл.гласник РС 53/97)
[6] Зоне опасности простора угрожених експлозивним смешама гасова и пара
(SRPS N.S8.007/1991 и SRPS N.S8.007/1/1992 идентичан са IEC 79/10 1986
о