ISSN 0353-7595
ISSN 2217/9747 (Online)
^ASOPIS ZA
BIBLIOTEKARSTVO
^A^AK
ГЛАС БИБЛИОТЕKЕ
20
2014
ГЛАС БИБЛИОТЕKЕ 20
2014
ЧАСОПИС ЗА БИБЛИОТЕKАРСТВО
Редакција
Др Дејан Вукићевић
Мр Маријана Матовић
Мр Гордана Ђилас
Оливера Недељковић
Богдан Трифуновић, М.А.
Наташа Поповић
Даница Оташевић
Главни и одговорни уредник
Даница Оташевић
Оснивач и први уредник
Љубомир Марковић
Лектор и коректор
Mр Маријана Матовић
Превод резимеа на енглески језик
Тијана Мутавџић, М.А.
Прелом
Ивана Павловић
Издавач
Градска библиотека
„Владислав Петковић Дис“
Чачак, Господар Јованова 6
Тел/факс: 032/223-608; 222-098
www.cacak-dis.rs
E-mail: [email protected]
Штампа
„Штампарија Светлост“, Чачак
Тираж 300
ISSN 0353-7595
ISSN 2217-9747 (Online)
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ
ЧАСОПИС ЗА БИБЛИОТЕКАРСТВО
Чачак
2014.
Штампање часописа је помогло Министарство културе и информисања
Републике Србије
Оригинални стручни радови примљени до 1. септембра 2014.
Одобрени и штампани 30. новембра 2014.
Упутство за ауторе радова налази се на адреси:
www.cacak-dis.rs/casopisi/glas-biblioteke
УЗ ДВАДЕСЕТИ БРОЈ ГЛАСА БИБЛИОТЕКЕ
Опстати више од четврт века на ветрометини струке која је била изложена многим друштвено-политичким променама, од уређења до државних
граница, грађанском рату, санкцијама, бомбардовању и транзицији, изнети
више измена Закона о библиотечкој делатности и других аката, ући међу
првима у брзи воз нових технологија, интернета и дигитализације, када су
многи посустали, за часопис са местом излажења у унутрашњости, велики је
подвиг. При том, уз прележане дечје болести стално расти, усклађивати се са
највишим стандардима модерног библиотекарства, домаћег и светског, окупити сараднике из најзначајнијих библиотека Србије и региона, „изаћи“ на
највећи глобални отворени репозиторијум сајтова из библиотекарства ELIS,
освојити све електронске адресе и применити их у пракси, успех је за издавача, уреднике и редакцију.
Доживети двадесети број је јубилеј вредан пажње!
Наше име и презиме је – Глас библиотеке, издавач – Градска библиотека
„Владислав Петковић Дис“ у Чачку. Први број штампан је 1988. године, баш
14. децембра, симболично и предодређено, на Дан библиотекара. Часопис је
рођен у СФРЈ, па је био окренут југословенској библиотечкој пракси, а онда
је променио три државе и сада је огледало српског библиотекарства. Упркос
свему, остао је да чува струку и праве вредности, није се затворио у државне
границе већ објављује примере добре праксе не само из српских библиотека,
већ из целог света и промовише културно наслеђе. Стратегија коју је у првом
броју дефинисао покретач и уредник Љубомир Марковић сачувана је до
данас, а у складу са духом новог времена иновирана је и допуњавана уређивачка политика. Почетно начело да се објављују „прилози који се тематски
односе првенствено на библиотечку делатност“, прати развој библиотечкоинформационог система, доносе текстови о „запаженијим постигнућима у
раду развијених библиотека света и у нас“, осветљава унапређење књижарства у чачанском крају и другим регионима, објављују портрети најистакнутијих библиотекара и љубитеља књиге, и приказује књижно благо српске
културе – постулати су око којих су се окупљали сви уредници и редакције.
Прву редакцију часописа чинили су: Родољуб Петровић, Радојко Николић,
Биљана Николић, Мила Бакић и Марија Орбовић.
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
5
ДАНИЦА ОТАШЕВИЋ
Хроника чачанског часописа, који је много више од чачанског, је следећа: 20 бројева Гласа библиотеке штампано је у укупном тиражу од 7.000
примерака, на 3.030 страница, а објављено је 200 стручних радова. Према
графичко-ликовној опреми може се говорити о две фазе: насловну страну за
првих десет бројева урадио је Томислав Лукић, а следећих десет Зоран Јуреш,
што уједно најављује редизајн за трећу десетицу часописа. Уредници часописа били су: Љубомир Марковић, Радојко Николић, Марија Орбовић и Даница Оташевић. Први број изашао је на 50 страна и у највећем тиражу, 800
примерака. Објављено је 10 радова, а цена је била 2.000 динара. Важан податак за локалну библиографију је да је у Чачку 1988. године штампано девет
књига и шест часописа и зборника. Данас се бележи годишње око четири
стотине јединица текуће библиографије. У првим бројевима, па све до десетог, објављиван је и летопис установе, а први сарадници били су: Радојко Николић, др Владимир Јокановић, Бранка Булатовић, др Десанка Стаматовић,
Слободан Радовић и други.
У септембру 1990. године на 84 стране изашао је двоброј Гласа библиотеке у тиражу од 500 примерака. Објављено је осам радова, као и летопис и локална текућа библиографија са пописом од осам књига и шест часописа и
зборника. На више од 40 страница гласила објављен је вредан рукопис библиотекара Народне библиотеке Србије Радисава Миће Цајића о „Пренумерантима у чачанском крају на књигу у XIX веку“ што ће многима бити почетно штиво за проучавање прошлости, а цена овог броја била је 50 динара.
Број 4 штампан је у децембру 1991. године на 100 страна, и у тиражу од
500 примерака. Објављено је само пет текстова, половину простора заузимао
је наставак рада Миће Цајића из претходног броја о чачанским пренумерантима. Библиотекари Марија Орбовић и Милица Баковић писале су први пут
о изузетно вредном легату брачног пара Миливоја и Божидарке Филиповић
који од 1948. године баштини Градска библиотека, а који ће Управни одбор
Народне библиотеке Србије у децембру 2013. прогласити за културно добро
од великог значаја за Србију. У текућој библиографији пописано је 15 наслова
књига објављених у 1990. и 20 наслова у 1991. години. Часопис штампа „Литопапир“ у Чачку. Од броја 4 Глас библиотеке добија ISSN број 0353-7595, а
цена по примерку, утиснута у импресуму, била је 100 динара.
Број 5 Гласа библиотеке „излетео“ је из концепције часописа за савремено библиотекарство. Наиме, у овом броју објављене су беседе и разговори са
дотадашњим добитницима Дисовог песничког признања (Плакета са Дисовим ликом). Повод је био одржавање јубиларне, тридесете манифестације,
„Дисово пролеће“. Часопис је штампан у септембру 1993. године на само 30
страна и у тиражу од 300 примерака, што сведочи о сушним годинама за
културу и настојању редакције да сачува континуитет у излажењу. И број 6 је
6
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
УЗ ДВАДЕСЕТИ БРОЈ ГЛАСА БИБЛИОТЕКЕ
„краћег“ обима: објављено је 10 радова на 52 стране и у тиражу од 500 примерака. Уредник часописа је Радојкo Николић, уједно и нови директор Градске
библиотеке. Уз летопис установе значајна је текућа библиографија, где је у
1992. пописано 33 наслова књига, у 1993. години 31 публикација, а 1994. штампано је 39 нових књига.
Двоброј 7-8 излази у децембру 1996. године. Од овог броја ликовну опрему часописа преузима академски графичар Зоран Јуреш, а штампу Штампарија „Јуреш“. Уредник Радојко Николић одабрао је да на 108 страница објави 17 радова из библиотечке праксе, а занимљиво је да се први пут, из пера др
Србислава Букумировића, Наде Поповић и Биљане Косановић, радника
НБС, штампа текст о компјутереском програму „Библио“ и примени рачунара у српским библиотекама. Рачунари ће у 21. веку постати доступни свим
библиотекама, направити праву револуцију у српском библиотекарству, па
ће и радови о новим технолигијама и програмским језицима завреде ти велику пажњу. Број 9 Гласа библиотеке изашао је крајем 1997. године, и за сараднике има најзначајнија имена српског библиотекарства: Радован Мићић, Драгана Типсаревић, Надежда Б. Дурковић, Бојана Вукотић, Мирослав Димић...
Марија Орбовић преузима вођење текуће чачанске библиографије, чиме ће
се бавити све до пензионисања 2013. године. У 1997. пописано је 57 монографских публикација и седам часописа. Ово је последњи број који уређује Радојко Николић који крајем године одлази у заслужену пензију.
Са бројем 10 завршава се „жута“ серија Гласа библиотеке. Следећи број
излази тек 2003. са новим-старим издавачем – Градска библиотека је поводом
обележавања 150. година постојања 1998. понела име песника Владислава
Петковића Диса. После шест година паузе стартовала је и нова редакција: мр
Маријана Матовић, Мила Јовашевић, Оливера Вуксановић, Марија Орбовић
и Даница Оташевић, али са истом уређивачком концепцијом. Уредник часописа је Марија Орбовић, а главни и одговорни уредник Даница Оташевић. У
овом броју профилисане су рубрике: Мрежа, Угао, Наслеђе, Поглед и Библиографија које су задржане до данас. Први пут објављена су резимеа радова на енглеском језику (преводилац Милутин Орбовић), што ће постати стална пракса. У рубрици „Поглед“ место добијају легенде српског библиотекарства попут
Добрила Аранитовића, Душице Грбић, Светлане Јанчић, Радована Мићића,
Марије Јованцаи, Марије Орбовић до Данице Филиповић. Поклоници струке од којих треба учити и дивити им се! Број штампа „Тригон“ у тиражу од
300 примерака и на 142 стране. Сарадници су: Светлана Јанчић, Јелена Калдерон, Елизабета Георгиев и други, а број је илустрован колажима Славка
Шерца из легата Синише Пауновића. У периоду од 1997. до 2000. године чачанска библиографија допуњена је са 372 јединице, а прекинута је пракса
објављивања летописа Библиотеке.
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
7
ДАНИЦА ОТАШЕВИЋ
Другу серију Гласа библиотеке, од броја 11 до 20, ликовно-графички је
обликовао Зоран Јуреш. Задржава се формат (24 cm) а нови дизајн корица
остаје исти до 20 броја, само се мења боја нумерисаног броја. На 160 страница
објављено је 10 радова са резимеима на енглеском језику. У овом броју, између осталих радова, штампана су „Методска упуства за формирање завичајних фондова у општинским народним библиотекама“ др Десанке Стаматовић, што је основно штиво за рад завичајних одељења. Текућа библиографија
сустиже годину издања и у 2004. је евидентирано 582 јединице, што сведочи
о развијеној штампарској и издавачкој делатности у Чачку и богатом завичајном фонду Градске библиотеке.
Са бројем 12 успостављена је редовна, годишња динамика изласка часописа која ће се сачувати и у наредном периоду, с тим што Глас на почетку
„браон“ серије излази почетком године, да би редакција дефинитивно од
броја 17 одлучила да часопис излази у другој половини године. Учињен је и
напредак у уређивању текстова, па од овог броја сваки рад има сажетак,
кључне речи и резиме на енглеском језику. Расте и обим часописа и број
објављених радова (160 страна, 12 радова), тираж је устаљен на 300 примерака, а текућа библиографија броји 151 јединицу.
Од броја 13 (2006) излажење Гласа библиотеке финансијски помаже Министарство за културу и информисање, редакцији се прикључује Богдан Трифуновић, а уведена је и нова рубрика – Извештај о раду Градске библиотеке
„Владислав Петковић Дис“. Објављивањем извештаја о раду за претходну годину, Библиотека настоји да широку јавност упозната са богатом и садржајном делатношћу установе, а своју мисију на пољу матичности за библиотечку
делатност у Моравичком округу и унапређење културе учини транспарентнијом. У овом броју објављено је 13 радова на 184 стране, а у библиографији је
регистровано 362 наслова књига и 17 часописа објављених у Чачку.
Број 14 по обиму одскочио је далеко од претходних, штампан је на 310
страница и у тиражу од 400 примерака. Круг сарадника се шири, што даје за
право редакцији да је нашла праву меру између теорије и праксе. Глас постаје
незаобилазни приручник у образовању будућих библиотекара, а многи радови (Четврта египатска пирамида, на пример) користе се као обавезна литература. Часопис се усталио у врху најбољих стручних часописа у земљи, а цитираност аутора радова је из броја у број све већа. Такав тренд наставља се и у
бројевима 15 и 16 које уређује Марија Орбовић, библиотекар саветник Завичајног одељења Градске библиотеке, која је као уредник и аутор Гласа оставила дубок траг не само у чачанском већ и српском библиотекарству.
Незнатне новине у животу часописа настају 2010. године у броју 17 када
уређивачку палицу преузима дотадашњи главни и одговорни уредник Дани8
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
УЗ ДВАДЕСЕТИ БРОЈ ГЛАСА БИБЛИОТЕКЕ
ца Оташевић. Редакција је проширена на седам чланова: др Дејан Вукићевић,
мр Гордана Ђилас, мр Маријана Матовић, Оливера Недељковић, Наташа Поповић, Богдан Трифуновић и Даница Оташевић. Превод резимеа на енглески
поверен је Тијани Мутавџић, а у броју је објављено 15 радова на 258 страна. У
овом броју представљен је рад три иностране националне библиотеке: Британске библиотеке у Лондону, Сверуске државне библиотеке у Москви и Националне, универзитетске и народне библиотеке Републике Српске у Бања
Луци. Свуда се тражио и пратио траг српске књиге и путеви сарадње међу
културама и народима.
Још већа потврда квалитета Гласа библиотеке дошла је са бројем 18, када
часопис добија online ISSN број 2217-9747, што сведочи да је видљив и регистрован и у дигиталној форми. Број је штампан на 244 стране, а објављено је 16
радова. У текућој библиографији забележен је рекордан број објављених књига – 398 јединица. Бројеви 19 и 20 само потврђују раније исказане високе домете часописа: све више сарадника куца на врата редакције и све је већи број
радова са најразноврснијим темама, од заштите и конзервације библиотечке
грађе, обраде фотографија, заштите ауторских права и образовања библиотекара, до информационих искустава и дигитализације, примене стандарда,
набавне политике, примерима добре праксе у различитим типовима библиотека, рад са корисницима, очување књижног наслеђа. У броју 20 поравњали
смо одступања у годинама излажења која су пратила Глас, опредељујући се за
годину у којој часопис излази из штампе.
Глас библиотеке осим домаћих искустава, поштујући начела профилисана у првом броју гласила већ далеке 1988. године, доносио је сопствена и
искуства других, портрете Конгресне библиотеке, Британске библиотеке, немачких библиотека у Дрездену и Берлину, Чешке националне библиотеке,
као и националних библиотека Руске Федерације, Јерменије, Шпаније, Републике Српске. Отвореност Гласа потврђују бројни сарадници из иностранства: Милиша Петронијевић (САД), Милан Грба (Велика Британија), Бабкен Симоњан (Јерменија), др Ирина Базилевски (Русија), Верена Хемерле
(Немачка), Мирела Шарић и Татјана Дуновић (РС), Моника Фин (Италија),
али и најеминентнија имена српског библиотекарства: др Александра Вранеш, др Стела Филипи Матутиновић, др Светлана Мирчов, Весна Ињац Малбаша, Здравка Радуловић, Бојана Вукотић, Светлана Јанчић, Адам Софронијевић, Миле Тасић, Добрило Аранитовић, др Дејан Вукићевић, Јасмина
Трифунац, Гордана Ђилас, Маша Милорадовић, и бројни други аутори из
Народне библиотеке Србије, Матице српске, Универзитеске библиотеке
„Светозар Марковић“, Библиотеке града Београда и других јавних и специјалних библиотека. Корисна искуства из праксе објављивали су и библиоГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
9
ДАНИЦА ОТАШЕВИЋ
текари из Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“: Марија Орбовић,
Оливера Недељковић, мр Маријана Матовић, Даница Оташевић, Богдан
Трифуновић, Мирко Дрманац, Марија Радуловић, Милица Баковић, Дубравка Илић, Наташа Поповић и други. Само наизглед локално наслеђе и искуство представљено широкој стручној, научној и културној јавности, а путем
електронских адреса и глобалној мрежи, постајало је опште и широко применљиво. Присуство на интернету и електронска издања чине Глас доступнијим и утицајнијим у струци, него што је то оствариво са тиражом од 300
примерака.
Уз јубиларни, округли број, завршава се друга фаза часописа. Мењали
смо се, а опет остали исти. Следеће године обући ћемо ново, нумерисано рухо
у години излажења, али нећемо променити ћуд. Радићемо на добробит професије, установе и културе, афирмисати добре примере и прегаоце, учити од
бољих и подучавати друге. Без комплекса стајаћемо пред већима, јер имамо
шта да покажемо и чиме да се подичимо. Завичајно ћемо и даље претварати
у национално и светско, јер културно наслеђе је заједничка имовина и добит.
Глас библиотеке додаваће сваким бројем по један каменчић у зидове универзалне и древне грађевине какве су библиотеке и култура, чији смо ми само
један, али вредан, делић.
Даница ОТАШЕВИЋ
Чачак, 5. новембар 2014. године
10
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
М Р Е Ж А
АЛЕКСАНДРА АЏИЋ, 1974Народна библиотека „Стеван Сремац“
Ниш
УДК: 027.52(497.11)
025.7/.8
ID: 211957260
АУТОМАТИЗОВАНА РЕВИЗИЈА БИБЛИОТЕЧКЕ ГРАЂЕ
У НАРОДНОЈ БИБЛИОТЕЦИ „СТЕВАН СРЕМАЦ“ У НИШУ
Сажетак: Ревизија библиотечке грађе у Републици Србији регулисана је Правилником о инвентарисању, обради, ревизији и отпису библиотечко-информационе грађе и извора, као и вођењу евиденције о библиотечко-информационој грађи и изворима (Сл. гласник РС бр. 47/13). Према том правилнику, библиотеке су у обавези да обаве ревизију својих фондова најмање једном у десет
година.
Ревизија је један од најобимнијих библиотечких послова. Због тога је веома
важно пажљиво обавити припреме, изабрати методе које ће се поштовати при
ревизији и систематски пописати инвентарисану библиотечку грађу, како би
се утврдило стварно стање фонда библиотеке.
Нишка Народна библиотека, користећи библиотечко-информациони систем
НИБИС, први пут је обавила аутоматизовану ревизију највећег дела свог фонда,
тј. свих публикација које су унесене у библиотечко-информациони систем. У
овом раду биће представљен процес аутоматизоване ревизије библиотечке
грађе у Народној библиотеци „Стеван Сремац“, уз помоћ система НИБИС.
Кључне речи: ревизија библиотечког фонда, информациони систем, НИБИС
Увод
У Народној библиотеци „Стеван Сремац“, у периоду од 30. 09. 2013. до
30. 05. 2014. године, обављена је Законом регулисана ревизија целокупног
библиотечког фонда. Процес ревизије одвијао се по унапред утврђеном плану и претходно обављеним опсежним припремама. У фази припреме формирана је Централна комисија за ревизију, изабрани су чланови Радне групе
у оквиру сваког одељења и огранка, одређен је редослед фондова и огранака
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
11
М Р Е Ж А
АЛЕКСАНДРА АЏИЋ
у којима ће се обављати ревизија. Одлучено је да, у време трајања ревизије,
одељења Библиотеке буду затварана појединачно, у планираном року трајања
ревизије за одређено одељење. Након тога, константовано је да ће се ревизија
обављати комбинованом методом, помоћу бар-код читача (за публикације
које су унесене у библиотечко-информациони систем НИБИС) и помоћу картотеке контролних листића. Усвојене су и остале радње пре, током и после
ревизије – израда Упутства за ревизију, брига о току ревизије, помоћ при
обављању ревизије, прикупљање Записника о ревизији са сваког одељења
понаособ итд.
Аутоматизована ревизија библиотечке грађе
У библиотечко−информационом систему НИБИС урађена је надградња
софтвера, те је, на иницијативу библиотекара Народне библиотеке „Стеван
Сремац“, израђен сегмент за обављање аутоматизоване ревизије библиотечке
грађе. Са аспекта крајњег корисника софтвера, за рад у овом сегменту система задржан је исти принцип рада као и у свим осталим деловима система дакле, користе се описна имена тагова, а не нумеричка, све су опције на српској ћирилици, уз примену поља за укуцавање података и уз коришћење падајућих менија. Аутоматизована ревизија библиотечког фонда може се обавити само за публикације које су претходно унесене (библиографски обрађене и инвентарисане) у електронској бази података.
Делу софтвера за обављање ревизије библиотечке грађе приступа се директно са Главне странице, избором опције Попис, након чега се отвара нова
изборна страница на којој се налазе опције Пописивање, Позајмљене књиге и
Све књиге које недостају.
Избором опције Пописивање отвара се страница на којој се нуде два поља
за унос: Скенирање и Мануелни унос. Опција Скенирање користи се у случају да
публикација коју желимо да попишемо има свој инвентарни број одштампан
на бар-код налепници. Бар-код налепнице треба да буду залепљене на свакој
публикацији. Уз помоћ бар-код читача обавља се очитавање овог броја директно са налепнице, и публикација бива аутоматски пописана у електронској бази података.
12
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
М Р Е Ж А
АУТОМАТИЗОВАНА РЕВИЗИЈА БИБЛИОТЕЧКЕ ГРАЂЕ
У случају да је публикација унесена у електронску базу података, дакле,
да у бази поседује свој инвентарни број, а да, из било ког разлога, тај број није
могуће очитати бар-код читачем (дешава се да су налепнице оштећене, да им
је избледео отисак, или су се једноставно одлепиле), могуће је укуцати инвентарски број у дато поље и на тај начин пописати публикацију. Тада, при укуцавању инвентарског броја у поље Мануелни унос, опет имамо две опције: 1.
уколико изаберемо дугме Упиши, публикација ће бити аутоматски пописана;
2. уколико притиснемо дугме Enter на тастатури, поред поља ће нам се приказати назив и аутор публикације коју пописујемо, што је својеврсна провера
исправности укуцаних података. Након тога, при одабиру дугмета Упиши,
публикација бива пописана.
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
13
М Р Е Ж А
АЛЕКСАНДРА АЏИЋ
Овај део софтвeра израђен је тако да у највећој могућој мери онемогућава
грешке. С обзиром да је пописивање библиотечке грађе релативно напоран
посао, због замора после великог броја пописаних публикација није искључена могућност да се већ пописана публикација поново нађе у гомили за пописивање, или да пописивач погрешно укуца инвентарни број који није могуће
очитати бар-код читачем. Тако, у случају да се укуца инвентарни број публикације која је већ пописана, систем ће приказати обавештење да је библиотечка јединица већ пописана, док, рецимо, при покушају да се попише публикација која у електронској бази података нема свој инвентарни број, систем ће
приказати обавештење да библиотечка јединица није инвентарисана.
14
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
М Р Е Ж А
АУТОМАТИЗОВАНА РЕВИЗИЈА БИБЛИОТЕЧКЕ ГРАЂЕ
Како би се обавила ревизија читавог библиотечког фонда, није довољно
само пописати библиотечку грађу која се налази у оквиру конкретног
одељења, већ је потребно уврстити и јединице које су издате корисницима
Библиотеке, те у тренутку обављања ревизије нису на полици. Аутоматизовано проналажење тих јединица налази се под линком Позајмљене књиге. При
избору ове опције, отвара се страница на којој је у понуди списак фондова
Библиотеке. Једноставним маркирањем жељеног фонда и одабиром дугмета
Пронађи и попуни, приказује се списак свих публикација које су изнајмљене
из траженог одељења. Радници Библиотеке, у овом делу софтвера, не раде
ништа. Овај део софтвера служи само за преглед података.
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
15
М Р Е Ж А
АЛЕКСАНДРА АЏИЋ
Последњи линк на страници која библиотечке раднике води кроз ревизију фондова је Све књиге које недостају. Одабиром ове опције, као и у претходном одељку, приказује се страница са списком свих фондова Библиотеке. На
овој страници треба маркирати жељени фонд, а након тога одабрати опцију
Пронађи и попуни. Препоручљиво је ову опцију изабрати пре почетка ревизије,
како би се установио тачан број публикација које је потребно пописати. С обзиром да тада ниједна публикација није пописана, на овој се страници може
видети списак свих инвентарисаних публикација за тражени фонд. Како се
која библиотечка јединица попише, тако подаци о њој нестају са списка. У
току ревизије, на крају радног дана или недеље, позивањем ове странице могуће је пратити ток и темпо ревизије. По завршетку ревизије, на овој страници
приказује се списак свих публикација које у фонду недостају. У тренутку када
се и последња библиотечка јединица скенира, овај списак приказује грађу која
је у библиотечко-информационом систему инвентарисана, али није пописана,
тј. тачан број библиотечких јединица које недостају.
Са овим кораком завршавају се све активности пописивача везане за
аутоматизовану ревизију у библиотечко-информационом систему НИБИС.
16
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
АУТОМАТИЗОВАНА РЕВИЗИЈА БИБЛИОТЕЧКЕ ГРАЂЕ
Док пописивачи пописују библиотечку грађу, не виде, нити имају потребе да виде, куда унесени подаци бивају смештени. Пописивачи ревизију
библиотечке грађе могу да извршавају кроз било који прегледач, а подаци
које уносе упућују се на сервер рачунар. С обзиром да је читава електронска
база података израђена у софтверу MySql, сви подаци које су пописивачи
уносили приликом пописивања публикација налазе се на сервер рачунару, у
табелама датим кроз овај софтвер. За потребе ревизије библиотечке грађе, у
електронској бази података (MySql софтверу) израђене су табеле Скениране
књиге, Пописане књиге и Позајмљене књиге.
Табела Скениране књиге обухвата све публикације које су скениране баркод читачем, као и све публикације чији је инвентарни број мануелно унесен
у базу података. Дакле, та табела приказује све публикације затечене на полици у Библиотеци. Табела Позајмљене књиге приказује све публикације које су
позајмили корисници Библиотеке. Коначно, табела Пописане књиге је свеобухватна. У њој се аутоматски прави разлика и приказују се, осим скенираних и
позајмљених публикација, и публикације које недостају. До списка публикација које недостају долази се сажимањем скенираних и позајмљених публикација, а затим стварањем разлике овог скупа са списком икада инвентарисаних публикација на аутоматизован начин.
У оквиру табеле Скениране књиге и у оквиру табеле Позајмљене књиге налазе се колоне: ид, инвентарни број, стари инвентарни број (инвентарни број
који је публикација поседовала у писаним књигама инвентара, пре него што
је са увођењем аутоматизованог инвентарисања добила нови инвентарни
број), датум уноса публикације у базу података, име аутора публикације, презиме аутора публикације, наслов публикације, место издавања публикације,
издавач публикације, година издавања публикације, врста повеза, димензије,
начин набавке, датум набавке, добављач, набавна цена, процењена вредност,
сигнатура, напомена, број рачуна набавке публикације, ид запосленог
библиотечког радника, месец и година у којој је публикација набављена, ид
пакета у коме се публикација налазила при набавци, ид библиотечког фонда
у коме се публикација налази, ид књиге у бази података, податак о томе да ли
је публикација позајмљена, број, врста и стандардни број пратећег документа, пропратна грађа, боја, звук, ширина, технички опис, врста грађе, опис
дела, публиковано или не, штампарија, врста публикације, техника, број листова, штампа, тип грађе, држава, годиште, свеска, број свезака, текућа година, ид запосленог који обавља ажурирање података, податак о отписивању
грађе, фонд коме публикација припада.
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
17
М Р Е Ж А
Подаци у електронској бази података
М Р Е Ж А
АЛЕКСАНДРА АЏИЋ
У оквиру табеле Пописане књиге налазе се, по називу и распореду, све
колоне којих има у табелама Скениране књиге и Позајмљене књиге, с једном разликом: прва колона Статус приказује опис да ли је књига скенирана, позајмљена или недостаје. У колонама се налазе подаци које су библиотечки
радници уносили у систем приликом библиографске обраде публикација.
Да би сви подаци који се налазе у овим табелама били употребљиви,
морају бити извезени из базе података. Међутим, није свеједно у ком ће се
формату налазити подаци након извоза, јер је потребно обавити додатне корекције до коначног изгледа документа који ће се штампати. У позицији смо
да из главног падајућег менија изаберемо један од понуђених облика у коме
желимо да податке извеземо: CSV, html (овај облик записа није погодан за
манипулацију, већ само за преглед и штампање листа), xml, plist, exel. У Народној библиотеци „Стеван Сремац“ сви записи су извезени као .xml фајлови, јер је то најприкладнији облик табеларног приказа коначних података.
Као што видимо, табеле садрже велику количину података о свим унесеним публикацијама. Међутим, за потребе ревизије библиотечке грађе, Закон је конкретно наложио табеле са подацима које је потребно имати:
(3) Уз записник о ревизији прилаже се и Попис јединица библиотечко-информационе грађе и извора који нису нађени на лицу места (Листа 1), Попис
невраћених јединица библиотечко-информационе грађе и извора (Листа 2), По18
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
пис дотрајалих и неупотребљивих јединица библиотечко-информационе грађе и
извора (Листа 3) као и Попис неактуелних јединица библиотечко-информационе грађе и извора (Листа 4).
(4) Листе из става 3. овог члана садрже следеће рубрике: редни број јединице библиотечко-информационе грађе и извора, инвентарни број, сигнатуру, име
аутора и наслов јединице, место и годину издавања, цену и напомену. Уколико су
библиографски подаци о отписаној грађи укључени у електронску базу, списак
садржи и идентификациони (ИД) број библиографског записа.
Из тог разлога, извезене табеле потребно је прерадити како би се постигао облик који је Законом наложен. Извезене табеле садрже све податке који
су икада унесени у електронску базу података, за свако одељење и за сваку
публикацију. Зато је потребно најпре систематски одредити начин уређивања и креирања нових табела. Један од најефикаснијих начина за то је најпре
одредити одељење за које ће се спискови правити, а након тога одвојити све
публикације у оквиру изабраног одељења у посебну табелу. Тако се, у новој
табели, добија јединствени списак пописаних и скенираних публикација,
као и публикација које недостају у једном одељењу. У следећем кораку креирају се поново нове табеле како би се обавило одвајање посебних спискова за
све пописане, позајмљене и публикације које недостају у том одељењу, понаособ. У нишкој Библиотеци за свако одељење издвојене су по четири табеле
(скениране публикације, пописане публикације, позајмљене публикације и
публикације које недостају), са колонама које су законски предвиђене у поступку ревизије. Овако креиране листе штампају се и чувају у електронској и
папирној форми.
Са овим кораком завршава се аутоматизована ревизија библиотечке
грађе. Међутим, у нишкој Библиотеци постоји известан број публикација
које нису унесене у електронску базу података. Те публикације се морају посебно пописати и за њих је потребно креирати пописне листе. У завршној
фази ревизије пописне листе које су креиране на начин описан у овом раду
спајају се са пописним листама које су добијене класичним пописивањем и
тек тада се добија увид у реално стање читавог библиотечког фонда.
Закључак
Сваки информациони систем мора да се мења, усавршава и дорађује
како би био функционалан и употребљив у времену у коме се користи. Део
софтвера НИБИС за аутоматизовану ревизију библиотечке грађе је новоизрађени програмски сегмент који, за потребе ревизије библиотечке грађе,
омогућава библиотекарима бржу и лакшу обраду података садржаних у инГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
19
М Р Е Ж А
АУТОМАТИЗОВАНА РЕВИЗИЈА БИБЛИОТЕЧКЕ ГРАЂЕ
М Р Е Ж А
АЛЕКСАНДРА АЏИЋ
формационом систему. При томе се циљ и делокруг послова не мењају, али се
побољшава ефикасност и ефективност поступка ревизије. Међутим, да би се
аутоматизована ревизија библиотечке грађе обавила са успехом, поред тога
што је неопходно поседовати техничку опремљеност (софтвер, рачунаре,
развијену локалну рачунарску мрежу која ће омогућавати беспрекорну комуникацију радних станица са сервер рачунаром), потребно је имати и довољно похрањену електронску базу података, искусне пописиваче и стручно
лице из области информационих технологија које ће пратити читав ток ревизије, усаглашавати податке из електронске базе података, формирати коначне пописне листе у форми која је потребна. Испуњавањем свих ових предуслова, могуће је обавити ревизију библиотечког фонда на савремен начин,
веома лако и у релативно кратком временском периоду.
20
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
АУТОМАТИЗОВАНА РЕВИЗИЈА БИБЛИОТЕЧКЕ ГРАЂЕ
1. НИБИС (Нишки библиотечко-информациони систем)
2. Правилник о инвентарисању, обради, ревизији и отпису библиотечко-информационе грађе и извора, као и вођењу евиденције о библиотечко-информационој грађи и изворима (Сл. гласник РС бр. 47/13)
3. Јелица Живковић, „Ревизија књижног фонда Народне библиотеке
Бор“, http://biblioteka-bor.org.rs/2009/05/revizija (приступљено 20. 05.
2014.)
4. Технике ревизије уз помоћ компјутера http://www.google.rs/url?sa=t
&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=2&ved=0CCsQFjAB&url=http%3
A%2F%2Fpredmet.sinergija.edu.ba%2Fpluginfile.php%2F2470%2Fmod_fo
lder%2Fcontent%2F1%2FI%2520NEDELJA%2FTEHNIKE%2520REVIZ
IJE%2520UZ%2520POMOC%2520KOMPJUTERA%2520%2520CAAT.
pdf%3Fforcedownload%3D1&ei=Wvx-U9-UAcq30QWlzIDAAg&usg=A
FQjCNGFIPk1xBKLWE3t9W0s0ElQx4kFQg&bvm=bv.67720277,d.bGQ
(приступљено 25. 05. 2014.)
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
21
М Р Е Ж А
Литература
АЛЕКСАНДРА АЏИЋ
М Р Е Ж А
AUTOMATED REVISION OF LIBRARY MATERIALS
IN “STEVAN SREMAC” PUBLIC LIBRARY IN NIŠ
Summary
In the Republic of Serbia, the revision of library materials is regulated by the
Regulation on the Inventory, processing, revision and weeding of library and
information materials and resources, as well as keeping records of library and
information materials and resources (Official Gazette RS No. 47/13). According to
this regulation, libraries are required to undertake stock revision at least every
tenth year.
Revision is one of the most extensive library jobs. Therefore, it is very important
to carefully perform the preparatory activities, choose the method that will be used
in the revision and systematically do the recording of the inventoried library
materials, in order to determine the actual condition of the library fund.
For the first time, Public Library “Stevan Sremac” carried out the automated
revision of the major part of its fund (library materials) i.e. all the publications that
are entered in the library-information system. This paper will present the process
of the automated revision of the library materials in the Public Library “Stevan
Sremac”, using the system NIBIS.
Keywords: stock revision, information system, NIBIS
Aleksandra Adžić
22
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
М Р Е Ж А
ВИОЛЕТА ЂОРЂЕВИЋ, 1972Дечје одељење Библиотеке града Београда
УДК: 028.6:37.036
027.625
ID: 211976972
КОМПЈУТЕРСКЕ ИГРЕ У СЛУЖБИ ПОДСТИЦАЊА
КРЕАТИВНОСТИ И СТВАРАЛАШТВА КОД ДЕЦЕ
Сажетак: Дечја одељења јавних библиотека организују разноврсне радионице
у циљу повећања броја активних чланова, подстицања и развоја читања код
деце и младих, стварања и развијања потребе за садржајима културе, те покретања дечјег стваралаштва и креативности. Дечје одељење Библиотеке града
Београда такође организује бројне програме културе и континуирано трага за
новим методама и облицима рада усмерених на увођење деце у свет писане
речи. У овом раду описане су радонице, реализоване у Дечјем одељењу
Библиотеке града Београда у току 2013. године, у којима су елементи компјутерских игара коришћени за подстицање дечјег стваралаштва и креативности.
Такође, описан је начин организације и реализације литерарно-ликовног конкурса „иСТРИПуј своју причу“, расписан поводом Међународног дана књиге
за децу 2013. године, којим је велики број деце из Београда, Србије и дијаспоре
подстакнут да користе елементе компјутерских игара у креирању својих
стрип-прича.
Кључне речи: читање, креативност, стваралаштво, радионице, компјутерске
игре, литерарно-ликовни конкурси
Увод
Са жељом да привуче што већи број корисника и да од библиотеке направи интересантно место за ону популацију којима долазак у ову установу
није навика ни потреба, већина библиотекара дечјих одељења јавних библиотека који предано обављају свој посао, континуирано ослушкује жеље потенцијалних корисника и у сталном је трагању за новим садржајима и идејним
решењима у приступу којим се деца и млади уводе у свет писане речи.
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
23
М Р Е Ж А
ВИОЛЕТА ЂОРЂЕВИЋ
У Дечјем одељењу Библиотеке града Београда, у настојању да библиотека буде жив комуникацијски простор и плодотворни посредник између деце
и писане речи, реализују се бројни едукативни и креативни програми, а неки
од њих који наилазе на континуирану прихваћеност од стране корисника су:
Сусрет са писцем, Вртић у библиотеци, Концерт у библиотеци, Еколошка радионица, Радионица креативног стваралаштва, Зарони у причу.1 Програмска
шема наше Библиотеке подложна је сталним променама, јер смо у беспрекидном трагању за манифестацијама и садржајима који су интересантни за
временски тренутак у коме живимо и појединачна интересовања корисника.
Деловањем у оваквим оквирима где библиотека постаје место сусрета и дружења, увелико доприносимо реализацији нашег основног циља, а то је да у
што већем броју потенцијалне кориснике преобразимо у актуелне, а актуелне
у задовољне кориснике. Програмским активностима добрим делом остварује
се задатак који је према IFLA/UNESCO Манифесту за јавне библиотеке најважнији, а то је стварање и неговање читалачких навика код деце од раног
узраста, али и подстицање маште и креативности код деце и младих.2
Да бисмо формирали одрасле људе који су поштоваоци културе, неопходно је на што ранијем узрасту код деце развијати интересовања за садржаје културе, јер одговарајући и правовремени подстицаји воде формирању
навика и културних потреба које остају за цео живот. Овај сегмент рада заједничко је поље деловања породице, васпитно-образовних установа свих нивоа, али и установа културе. Дечја одељења јавних библиотека имају веома
значајну, одговорну и осетљиву улогу у конципирању, организацији и реализацији програма културе којима ће стални круг корисника, које не треба мамити великим плакатима, проширити публиком чија је позиција као културних реципијената на нижем нивоу. Библиотекар, заправо, преузима сложену
улогу аниматора у култури, која је поготово изражена у библиотекама за децу.3 Поред промишљеног деловања у циљу укључивања што већег броја деце у
програме културе, нужно је и не мање важно њихово подстицање на креативне одговоре и стваралаштво. Развој појединца не може бити потпун ако не
садржи и стваралаштво, односно креативност као компоненту укупног развоја. Креативност је васпитна неопходност, захтев који омогућава слободно
1
2
3
24
На фејсбук профилу Дечјег одељења Библиотеке града Београда Dečja biblioteka
Zmaj могу се видети бројне фотографије са свих прогама у Библиотеци. https://
www.facebook.com/decjabiblioteka.zmaj/photos_albums
IFLA/UNESCO Манифест за јавне библиотеке, IFLA-International Federation of
Library Associations and Institutions, http://archive.ifla.org/VII/s8/unesco/eng.htm
(преузето 1.06.2014.)
Милена, Драгићевић Шешић и Бранимир Стојковић, Култура: менаџмент, анимација, маркетинг, Београд: Clio, 2003, 100.
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
изражавање и обогаћивање индивидуалности.4 У Дечјем одељењу Библиотеке града Београда небројано пута смо се уверили да се веома сложене поруке
из књижевних дела могу посредовати нај-млађима кроз радионичарски рад.
Приближити садржај и идеје једног књижевног дела деци, а притом га не
кривотворити и не отупети његову оштрицу веома је захтеван задатак, те је
осмишљавање радионица и других програма културе такође захтеван, али и
инспиративан посао.
Подстицање читања кроз компјутерске игре
У трагању за методама и облицима рада који доприносе покретању дечјег стваралаштва и „откључавању“ креативности код деце, веома инспиритиван био је дводневни семинар, који су у циљу подстицања стручног дијалога организовале Библиотека Гете-Института у Београду, Сарајеву и Загребу
16. и 17. октобра 2012. године у Гете-Институту у Београду, под називом Креативно играње : подстицање читања кроз компјутерске игрице, коме су присуствовали библиотекари из Хрватске, Босне и Херцеговине и Србије.5
Предавач на семинару био је Матиас Леве (Matthias Löwe), члан удружења
„Creative gaming” које окупља људе различитих образовних профила који настоје да промене репутацију компјутерских игрица и пронађу начин да искористе образовни и културни потенцијал компјутерских игaрa. Чланови овог
удружења истичу да друштво у целини компјутерске игре види као претњу,
а да је потпуно очигледно да су компјутерске игре, када су деца и млади у
питању, доминантан облик забаве. Стога је нужно извршити свеобухватну и
интелигентну интеграцију компјутерских игара у образовни процес. Веома
интересантне теме које покрећу чланови овог удружења, између осталог,
тичу се установа културе и нуде решења како направити спону између установа културе, као што су музеји, позоришта, библиотеке и компјутерских
игара. Више информација о овим и осталим темама и активностима удружења „Creative gaming“ може се пронаћи на сајту http://creative-gaming.eu.
На самом семинару, кроз дводневан радионичарски рад, библиотекарима су предочене неке од метода и могућност како се елементи компјутерских
игара могу употребити за подстицање образовања, дечје креативности и читања. Не нудећи готова решења, али упознајући нас са решењима и праксом
школа и установа културе широм Немачке у креативној примени компјутер4
5
Јован, Ђорђевић, „Процес глобализације и креативности“, Педагошка стварност,
год. LVI, бр. 7-8 (2010), стр. 537.
http://creative-gaming.eu/2012/11/goethe-institut-belgrad-spielerische-leseforderung/
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
25
М Р Е Ж А
КОМПЈУТЕРСКЕ ИГРЕ У СЛУЖБИ ПОДСТИЦАЊА КРЕАТИВНОСТИ И СТВАРАЛАШТВА КОД ДЕЦЕ
М Р Е Ж А
ВИОЛЕТА ЂОРЂЕВИЋ
ске технике, водитељ семинара вешто је наводио учеснике да сами у складу
са својим предзнањем, а имајући у виду околности у свом радном окружењу,
открију најпогоднији начин како да повежу компјутере и књигу.
Први дан учесници семинара провели су у игрању компјутерске игре
Garry’s mode, упознавању са њеним алатима, а потом савладавању различитих нивоа игре, те су на моменте и сами личили на пасиониране кориснике
библиотечких интернет читаоница чије навике, када је у питању примена
компјутера, желе коренито да промене. Главни задатак који су библиотекари
морали да испуне током играња био је да путем камере, која је била део саме
компјутерске игре и снимака, издвајају поједине елементе, односно омиљене
ликове из игре, предмете, секвенце, амбијенте... Током другог дана семинара,
издвојени елементи компјутерских игара коришћени су за прављење нових
медија, односно служили су као полазиште за нови креативан процес. Идеја
окосница семинара је да у извесном смислу елементи компјутерске игре,
укомпоновани са маштом, креативношћу, оригиналним идејама и уз малу
помоћ технике могу постати потпуно нов и специфичан продукт.
Компјутерски програми који су на семинару представљени као квалитетни, креативни, са великим образовним потенцијалом, који у интеракцији
са компјутерским играма могу бити од велике користи у будућем раду са децом основношколског и средњошколског узраста су Comic life (програм за
прављење стрипа), Inkle writer (програм за писање прича) и већини познат
Power point са акцентом на алатки хиперлинк коју овај програм нуди, која се
не користи довољно често, а више је него подесна за креирање прича са више
токова и завршетака, познатије под називом „изабери своју пустоловину“.
Након завршетка семинара, библиотекари који су имали прилику да се
упознају са искуствима и праксом колега из Немачке, нашли су се пред изазовом како да примене стечена сазнања. Када је наша средина у питању, јасно је
да су компјутери постали незаменљив инструмент нашег рада, учења и обавештавања. Више није питање да ли детету треба дозволити коришћење компјутера, већ на који начин и колико временски дуго у континуитету, а старосна граница деце која користе компјутер се сваким даном помера ка млађој
деци. Чудесни екран и тастатура помоћу које могу да продуже своју мисао или
да остваре своју намеру да се играју, стварају у деци пасиониране обожаваоце
компјутера. Резултати истраживања „Млади и нови медији“, које је уз помоћ
Америчке агенције за међународни развој (USAID), Међународног одбора за
истраживања и размену (IREX) и Института за одрживе заједнице (ISC) током 2012. године реализовао Ipsos Media CT, говоре да више од 3, 7 милиона
26
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
људи у Србији користе интернет. Најчешћи корисници компјутера односно
интернета (84%) су млади људи, тј. особе од 12 до 29 година.6
Опсервацијом електронске читаонице у Дечјем одељењу Библиотеке
града Београда са лакоћом се могу донети закључци да деца и млади претежно користе компјутере за игру и забаву, док је образовни и креативни потенцијал који нуде компјутери минимално искоришћен. Искуства библиотекара
других дечјих одељења из мреже Библиотеке града Београда и јавних
библиотека у Србији, такође говоре у прилог овој тези. Да је игра и забава
преовлађујући мотив за коришћење компјутера код младе популације, говоре резултати опсежне емпиријске студије „Свакодневица младих у Србији”,
коју је на иницијативу Министарства омладине и спорта Републике Србије,
за потребе израде Националне стратегије за младе, спровео 2007-2008. године Институт за психологију Филозофског факултета у Београду. Резултати
овог истраживања говоре да млади користе компјутер, пре свега, као средство забаве, те да је коришћење компјутера у едукативне сврхе веома ретко:
80% младих готово никада не користи образовни софтвер, 70% не користи
компјутер за писање, цртање нити графичко приказивање, а близу 70% никада не користи електронску пошту.7
Нашли смо се пред питањем – какав је став нашег друштва према коришћењу компјутера од стране деце и младих, тј. да ли преовладавају они
који са оптимизмом гледају на ово поље или су у већини појединци који у
компјутерима виде потенцијалну опасност. И поред значајног броја корисника компјутера и интернета код нас, у домаћој стручној литератури постоји
недовољан број емпиријских истраживања везаних за ову област, као и у области ефеката рачунарске технологије на социјални, емотивни и сазнајни
развој деце. Но, ипак занимљиви и индикативни резултати могу се наћи у
истраживању мишљења и ставова родитеља према коришћењу компјутера од
стране деце, које је реализовао проф. Љубомир Жиропађа – „Дете и компјутер – очекивања и стрепње родитеља“.8 Када је реч о позитивним последицама коришћења компјутера, на основу резултата истраживања, родитељи у
првом реду наводе овладавање енглеским језиком (72,3%) и развијање кон6
7
8
Целокупан извештај о резултатима истраживања доступан на: Institute for
Sustainable Communities http://www.iscserbia.org/srb/Dokumenti/New_Media_
Usage_SummaryReport_2013_ISC.pptx (преузето 1.06.2014.)
Ивана Степановић, Марина Виденовић, Дијана Плут, „Облици понашања младих
током слободног времена“, у: Социологија, год. LI, бр. 3 (2009), стр. 257. Доступно и
на: http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0038-0318/2009/0038-03180903247S.pdf
Жиропађа, Љубомир, „Дете и компјутер - очекивања и стрепње родитеља“, Настава и васпитање 1 (2007), стр. 72-73. http://www.pedagog.rs/nastava%20i%20vaspitanje/
niv%2001-07.pdf (преузето 7.09.2013).
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
27
М Р Е Ж А
КОМПЈУТЕРСКЕ ИГРЕ У СЛУЖБИ ПОДСТИЦАЊА КРЕАТИВНОСТИ И СТВАРАЛАШТВА КОД ДЕЦЕ
М Р Е Ж А
ВИОЛЕТА ЂОРЂЕВИЋ
центрације и брзине опажања код деце (69,9%). Половина родитеља сматра да
компјутери и садржаји до којих се може доћи њиховим посредовањем позитивно делују на јачање радозналости (49,4%) и развијање друштвености и
спремности на сарадњу (50,6%) и бројнији су од оних који се с тим не слажу
(16,8% и 29%). Са друге стране, резултати истраживања наводе на закључак
да родитеље највише брину четири могуће негативне последице коришћења
компјутера од стране деце. Огромна већина родитеља оцењује да коришћење
компјутера одвраћа децу од школских обавеза (81,9%). Готово исти број анкетираних родитеља (79,5%) сматра да треба врло озбиљно узети у обзир непосредне опасности по физичко здравље (оштећење вида, неправилно држање
и сл.). Готово две трећине родитеља је изразило бојазан да компјутерске игре
могу да подстакну децу на агресивна понашања (65,1%). Половина родитеља
(49,4%) мисли да је оправдана бојазан да ће деца која одрастају уз компјутер
заборавити основне вештине као што су рачунање, писање и др. Мањи је број
оних који мисле да таква опасност није реална (36,1%, остали су неодлучни).
Међу испитаним родитељима су у већини они који имају негативан став
према коришћењу компјутера од стране деце (47%), тек сваки пети родитељ
изражава позитиван став (19%), док 34% има неутралнан став према коришћењу компјутера на дечјем узрасту. Оправдано се може претпоставити да
се код једног броја родитеља негативан став формирао на основу искуства с
начином на који њихова деца користе компјутер. На основу прикупљених
одговора родитеља, закључује се да деца и млади најчешће користе компјутер
за играње (53,2%), док знатно ређе користе компјутер за приступ интернету
(16,5%), за испуњавање школских обавеза (12,8%) и електронску пошту (8,3%).
Око 6% родитеља је признало да им није познато како њихова деца проводе
време за компјутером.9
Дакле, имајући у виду постојеће околности у нашој средини, где деца и
млади махом користе комјутере и интернет за игру, а са сазнањима, стеченим
на радионици Креативно играње: подстицање читања кроз компјутерске игрице у Гете-Институту у Београду, о позитивним искуствима колега из образов9
28
Исто, стр. 74-75.
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
них и установа културе у Немачкој у примени елемената компјутерских игара за подстицање креативности и у образовне сврхе, библиотекари Дечјег
одељења Библиотеке града Београда организовали су, током 2013. године,
циклус едукативно-забавних радионица. У оквиру ових радионица, ученици
основношколског узраста користили су омиљене ликове из компјутерских
игара и уз помоћ компјутерског програма Comic Life правили су своје стрипприче и препоруке за читање у форми стрипа. Иначе, Comic Life је програм
који се лако може преузети, веома је једноставан за употребу, а нуди изузетно
широк спектар едукативних могућности. Листа могућих опција за коришћење
софтвера Comic Life10 у едукативне сврхе је дугачка, али довољно је за почетак споменути да је ово савршен избор за писање дијалога, погодан је за
представљање кључних информација, ангажује кориснике кроз размишљање,
стварање и писање, подстиче креативност и више мисаоне нивое.
У сарадњи са школским библиотекарима из Општине Стари град у
Београду организован je циклус радионица у основним школама „Вук Караџић“ и „Дринка Павловић“. Школским библиотекарима и учитељима пренета су нова сазнања и идеје, а деци је показано како могу да се играју са јунацима из компјутерских игара на нов начин. Ученици су са великом знатижељом и задовољством учествовали у радионицама, а омиљени ликови из
компјутерских игара, уз помоћ дечје маште и креативности, преображавали
су се и постајали главни ликови дечјих прича преточених у стрипове.
Потом, ученицима је откривено како омиљена књижевна дела могу
представити другима, тако што ће их препричати у неколико реченица и уз
помоћ елемената компјутерских игара направити кратку стрип-препоруку за
читање. Са не мањим уживањем у односу на ученике, и ми библиотекари
истраживали смо свет компјутерских игара, трагали са интересантним секвенцама и ликовима, које смо касније, уз помоћ различитих компјутерских
програма (Comic Life, Word, Paint...) смештали у стрип и правили препоруке
за читање у форми стрипа.11
Сва сазнања и искуства са радионица о примени компјутерских игара за
подстицање креативности поделили смо са колегама из мреже Библиотеке
града Београда, на стручном скупу који је организован у фебруару 2013. године у електронској читаоници при Дечјем одељењу „Драган Лукић“ у Београду.
10
http://plasq.com/education/
11
На фејсбук профилу Дечјег одељења Библиотеке града Београда Dečja biblioteka
Zmaj могу се видети препоруке за читање у стрипу, прављене уз помоћ елемената компјутерских игaрa https://www.facebook.com/photo.php?fbid=409620759
117055&set=a.107939242618543.17023.100002074023620&type=1&theater
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
29
М Р Е Ж А
КОМПЈУТЕРСКЕ ИГРЕ У СЛУЖБИ ПОДСТИЦАЊА КРЕАТИВНОСТИ И СТВАРАЛАШТВА КОД ДЕЦЕ
ВИОЛЕТА ЂОРЂЕВИЋ
М Р Е Ж А
Литерарно-ликовни конкурс „иСТРИПуј своју причу“
Инспирисани позитивним реакцијама деце у радионицама где су уз помоћ елемената комјутерских игара правили своје стрип-приче, наставили
смо да популаришемо стрип и да подстичемо креативности код деце уз помоћ компјутерских игара кроз ликовно-литерарни конкурс „иСТРИПуј своју
причу“.
Дечје одељење Библиотеке града Београда традиционално, у сусрет
Међународном дану књиге за децу, расписује литерарно-ликовни конкурс, а
2. априла организује се завршна свечаност, проглашавају најбољи радови и
врши додела награда ауторима који су најуспешније одговорили на задатке
дате у конкурсу. Међународни дан књиге за децу обележава се 2. априла, почев од 1967. године, у знак сећања на Ханса Кристијана Андерсена. Књига за
децу је мењала облик, али своју суштину није, те је и даље непресушни извор
мудрости и забаве, и заслужује да има свој дан који ће се помпезно обележити. Из овог разлога, неизоставан део плана и програма рада великог број дечјих одељења јавних библиотека у Србији је организовање програма, манифестација и свечаности поводом Међународног дана књиге за децу. Не постоји званичан попис на основу којег би се са сигурношћу могао рећи број
библиотека у Србији које обележавају празник дечје књиге. На Округлом
столу за библиотекаре дечјих одељења јавних библиотека, одржаног у Лазаревцу, у оквиру 25. Међународног фестивала хумора за децу, изнет је став да
листа библиотека, које овом датуму поклањају пажњу, из године у годину
постаје све дужа. Такође, дат је предлог за организовање заједничке манифестације на нивоу јавних библиотека Србије, који још увек није заживео у
пракси, али на овај начин би обележавање Светског дана књиге за децу свакако постало звучније и видљивије у друштвеној заједници.
Конкурсом Дечјег одељења Библиотеке града Београда, под називом
„иСТРИПуј своју причу“, пред децу узраста 7 до 14 година, из Београда, Србије и дијаспоре, постављен је не лак, али веома инспиритиван задатак, да
смисле кратку причу и према њој направе стрип у коме ће главни јунаци бити
њихови омиљени ликови из компјутерских игaра. Деца су имала могућност
да нацртају стрип или, уколико воле да сецкају, лепе и праве колаже, да направе колаж-стрип. За оне учеснике којима је лакше, занимљивије и више
воле рад уз помоћ компјутера била је отворена могућност да направе стрип у
електронској форми, а за ову сврху препоручени су им програми Paint, Comic
Life, Word... Најбоља идејна решења чекале су награде у виду бесплатног
учлањења у библиотеку, књиге на дар и дипломе. Најпримамљивија награда,
резервисана за прва три места, била је осигурана могућност објављивањa
рада на Дечјој страни листа „Политика“.
30
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
Велики број пристиглих радова из Београда, Србије и дијаспоре учинио
је да доношење одлуке које радове прогласити најуспешнијим, није био нимало лак ни једноставан посао. Жирију библиотекара Дечјег одељења Библиотеке града Београда у оцењивању радова помогла је Вера Вечански, професор,
ликовни уметник и методичар ликовне уметности. Према оцени жирија,
пристигли радови не само што су стигли у веома великом броју, већ су били
врло добри и занимљиви, нудили су оригиналана решења, духовите и занимљиве текстове, интелигентне заплете и сјајне цртеже.
Акцији обележавања Светског Међународног дана књиге за децу прикључили су се предшколци из Предшколске установе „Чика Јова Змај“ коју чине 24
вртића из Општине Вождовац у Београду. У оквиру акције „Стриповање“ деца
из ових вртића, уз помоћ васпитача и родитеља, направила су стрип-књиге, а
изложба ових малих ремек-дела, постављена у простору дечје библиотеке, потпуно је развејавала сумњу у књигу као непресушан извор забаве.
Ученици из основних школа „Владислав Рибникар“, „Скадарлија“ и
„Дринка Павловић“ из Београда, прикључили су се свечаности поводом празника књиге израдом маштовитих и веселих букмаркера са стрип мотивима.
Посматрајући све радове у целини, деца су показала колико имају духа
и колико, заправо, воле и уживају у стваралачком процесу, без обзира да ли је
у питању писање или цртање. Та жеља да се ствара и уживање у стварању које
се види у сваком приспелом раду, највећа је награда коју свако од учесника на
овом конкурсу носи у себи.
Закључак
Библиотекари између осталих учесника у образовном процесу морају да
истрају у борби, да подрже и подстичу децу, да јачају њихову вољу, жељу и
страст да истражују различите уметничке светове. Јер, ако у томе успемо, то
ће бити на задовољство и добробит читавог друштва.
Развој информацијско-комуникационих технологија отвара широко
поље деловања у проналажењу нових начина како нове технологије ставити
у службу подстицања стваралаштва и креативности.
Будући да деца и млади претежно користе компјутере за игру и забаву,
док је образовни и креативни потенцијал који компјутери нуде минимално
искоришћен, нужно је трагати за решењима како извршити свеобухватну и
интелигентну интеграцију компјутерских игара у образовни процес. Позитивни ефекти радионица реализованих у Дечјем одељењу Библиотеке града
Београда, које су описане у овом раду, наводе на закључак да компјутери и
компјутерске игре са једне стране, и креативност и стваралаштво са друге, не
морају бити међусобно супротстављене категорије.
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
31
М Р Е Ж А
КОМПЈУТЕРСКЕ ИГРЕ У СЛУЖБИ ПОДСТИЦАЊА КРЕАТИВНОСТИ И СТВАРАЛАШТВА КОД ДЕЦЕ
ВИОЛЕТА ЂОРЂЕВИЋ
Литература
М Р Е Ж А
1. Драгићевић Шешић, Милена и Бранимир Стојковић. Култура: менаџмент, анимација, маркетинг. Београд: Clio, 2003, 100.
2. Ђорђевић, Јован. „Процес глобализације и креативности“. Педагошка стварност, год. LVI, бр.7-8 (2010), 537.
3. Жиропађа, Љубомир. „Дете и компјутер − очекивања и стрепње родитеља“. Настава и васпитање, бр. 1 (2007), 72-75. Доступно и на:
http://www.pedagog.rs/nastava%20i%20vaspitanje/niv%2001-07.pdf
4. Степановић, Ивана, Марина Виденовић, Дијана Плут. „Облици понашања младих током слободног времена“. Социологија, год. LI, бр. 3
(2009), 257. Доступно и на: http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/00380318/2009/0038-03180903247S.pdf
5. Comic Life in Education, http://plasq.com/education/
6. Creative Gaming, http://creative-gaming.eu.
7. IFLA/UNESCO Манифест за јавне библиотеке, IFLA-International
Federation of Library Associations and Institutions, http://archive.ifla.
org/VII/s8/unesco/eng.htm
8. Institute for Sustainable Communities http://www.iscserbia.org/srb/
Dokumenti/New_Media_Usage_SummaryReport_2013_ISC.pptx
*****
DEVELOPMENT OF CREATIVITY AND IMAGINATION
IN CHILDREN THROUGH VIDEO GAMES
Summary
Children’s departments of public libraries organize various workshops with
the aim of increasing the number of active members, stimulating and developing
reading in children and young people, creating and fostering the need for cultural
contents, and inspiring children’s creativity and imagination. The Children’s
department of the Belgrade City Library organizes numerous cultural programs
and seeks new methods and forms of work aimed at initiating children into the
world of the written word. In this paper, the workshops organized at the Children’s
department of the Belgrade City Library in 2013 were described. The elements of
computer games were used for encouraging children’s imagination and creativity.
Also, organization and realization of the literary and visual arts contest “Make a
comic out of your story”, dedicated to the International Children’s Book Day 2013,
was described. The contest encouraged a large number of children from Belgrade,
Serbia and diaspora to use the elements of computer games to make their own
comic book stories.
Keywords: reading, creativity, workshops, computer games, literary and visual
arts contests
Violeta Đorđević
32
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
М Р Е Ж А
РЕНАТА Д. МИНИЋ, 1973КАТАРИНА С. БЕЛИ, 1971Народна библиотека „Илија М. Петровић“
Пожаревац
УДК: 371.3:004-053.9
ID: 211989004
ИНФОРМАТИЧКО ОПИСМЕЊАВАЊЕ СТАРИЈИХ ЛИЦА
Сажетак: Крајем септембра 2013. године Народна библиотека у Пожаревцу започела је бесплатну обуку информатичког описмењавања пензионера и незапослених лица, која је наишла на велики одзив и задовољство грађана. То је
добар показатељ да старији грађани нису имуни на убрзани развој технологије
у данашњем свету и да њихова жеља за прогресом не изостаје, без обзира на
године живота. Технологија игра све важнију улогу у помагању старијим особама да одрже и побољшају ментално и емоционално стање.
Кључне речи: интернет, компјутери, обука на рачунарима, информациона
технологија (ИТ)
У данашње време, већина људи олако прихвата компјутере – они су заступљени на нашим радним местима, у кућама, кафићима, болницама, у нашим су торбама, аутомобилима... Али, упркос томе, светска истраживања1
су показала да постоји забринутост због „дигиталног јаза“ између оних са
компјутерским вештинама и оних без њих. Такав јаз представља проблем,
јер компјутерска и интернет технологија, као и сам приступ њима, постају
све више заступљени у свакодневном животу, а учешће у друштвеном животу све теже за оне без таквог приступа. Старији грађани, који нису имали
прилику да се у свом редовном школовању или радном веку обучавају за рад
на компјутеру, заостају за другим старосним групама у усвајању компјутерске технологије. Међутим, они не само да треба да буду компјутерски писмени да би остали у контакту са светом, већ и да науче како да стекну корист од
1
The Pew Research Center’s Internet & American Life Project, истраживање доступно на
сајту http://www.pewinternet.org/ и Digital World Research Centre, истраживање доступно на сајту http://www.dwrc.surrey.ac.uk/people.shtml
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
33
М Р Е Ж А
РЕНАТА Д. МИНИЋ, КАТАРИНА С. БЕЛИ
нових технологија. За старија лица, интернет може бити одличан извор информација о дешавањима у свету, пружити подстицај да остану активан део
своје заједнице. Електронска куповина и продаја, онлајн банкарство и проналажење информација на мрежи су погодне за сваког - а поготово за људе који
имају проблема са покретљивошћу.
Све већи број старијих грађана доживљава технологију као средство за
побољшање живота у долазећој старости.2 Учећи да користе рачунар, они налазе велику утеху, јер на тај начин могу да буду у контакту са пријатељима,
породицом, да се забаве играјући игрице, слушајући музику, гледајући филмове или да, једноставно, буду информисани о догађањима у свету, а све то
не напуштајући сигурност свог дома. Доживотно учење и образовање нису
више ствар избора или добре воље, већ потреба сваког човека.
Неке од могућих предности за старије грађане приликом учења нових
технологија:
1. Повећана социјализација − уз помоћ друштвених мрежа могу да успоставе давно изгубљене контакте са својим пријатељима и рођацима, као и да стекну нова пријатељства.
2. Могућности за даље учење и образовање − интернет им пружа могућност похађања онлајн курсева, учења страних језика, проучавања одређених тема, посећивања виртуелних музеја, библиотека,
галерија, археолошких налазишта у свету, затим, посећивање сајтова са радионицама и активно учествовање у њима...
3. Смањена депресија – манифестација депресије у старости огледа
се у безнадежности и беспомоћности, а самим тим што старији
грађани имају нова интересовања и нова умећа, смањује се могућност за депресију.
4. Стицање нових вештина – уз помоћ разних сајтова и туторијала3
могу да науче нове вештине: о поправљању кућних апарата, рачунарима, вртларству, различите технике цртања, декупаж, плетење,
кување...
5. Осећај сврхе – регистровањем на одређене сајтове и форуме, стичу
могућност да се њихова реч чује и нешто значи; стицањем нових
вештина поново добијају поверење у себе и осећај да човек и у старијим годинама може доприносити друштву.
2
Путем медија, старији грађани добијају информације о томе какве све предности могу
да им донесу нове технологије.
3
Туторијали су упутства или смернице како се нешто ради. Могу бити у виду текста или
видео записа.
34
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
6. Преношење искуства будућим генерацијама – прикључивањем на
друштвене мреже, регистровањем на сајтове и форуме, отварањем
блогова, старији грађани могу да пренесу своја животна искуства
другима.
Шта смо ми учинили поводом тога?
Све је веће интересовање старијих особа за компјутерску технологију и
интернет. Медијска популаризација савремене технологије и користи које
појединац може да добије од ње, доста је томе допринела. Народна библиотека „Илија М. Петровић“ у Пожаревцу осмислила је пројекат информатичког
описмењавања старијих и незапослених лица, водећи се искуствима појединих колега из Србије, као и света.4 Библиотека у Пожаревцу почела је да реализује пројекат информатичког описмењавања старијих и незапослених лица
крајем 2013. године, организујући бесплатну обуку „Упознајте се са виртуелним светом рачунара – информатичко описмењавање“ за пензионере и незапослена лица. Пројекат је финансирала сама Библиотека, користећи се већ
постојећим средствима у Библиотеци – четири слободна рачунара, који су
имали инсталиране програме потребне за саму обуку и прикључак на интернет. Програм рада, лекције за полазнике курса и упутство за предаваче, направили су библиотекари: Рената Минић и Катарина Бели, а предавачи су
били Рената Минић, Катарина Бели, Татјана Јовановић Негоицић и Вера Зарић Митровић.
Сама обука прилагођена је апсолутним почетницима који желе да науче
основе рада на рачунару, како би себи олакшали коришћење рачунара и неких основних функција као што су: чување података на рачунару или неком
од многобројних преносивих уређаја, слање мејлова и претраживање интернета, као и коришћење појединих бесплатних услуга које се могу пронаћи на
интернету: друштвене мреже (facebook, twitter…), преузимање музике, гледање филмова, пребацивање фотографија са фото-апарата и телефона на
4
Неки од спроведених сличних пројеката:
• „Школа рачунара за пензионере“ − Библиотека града Београда (2011)
• „Треће доба у библиотеци“ − Народна библиотека „Радоје Домановић“, Лесковац (2012)
• „Computer Classes for Seniors“ - Pikes Peak Library District , Колорадо, Сједињене Америчке Државе (2012-2014)
• „Un cours d’informatique pour les Aînés“ Amos Bibliotheque Municipale, Quebec,
Canada (2013).
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
35
М Р Е Ж А
ИНФОРМАТИЧКО ОПИСМЕЊАВАЊЕ СТАРИЈИХ ЛИЦА
М Р Е Ж А
РЕНАТА Д. МИНИЋ, КАТАРИНА С. БЕЛИ
компјутер итд. Медијска кампања за обуку започета је крајем јуна 2013. године, да би 30. септембра исте године (понедељак) прва група полазника почела
са радом. Интересовање и одзив грађана били су велики, али, због просторних капацитета, пријављивање је било ограничено (72 полазника). Групе су
формиране према редоследу пријављивања полазника за обуку. Обука је
обављана са по две групе од 4 полазника дневно и трајала је 2 недеље – 3 пута
недељно, укупно 6 часова по групи, што је довољно за упознавање полазника
са основама рада на рачунарима.
Шта је укључено у програм информатичке обуке старијих лица?
Упознавање са основним појмовима информационе технологије (IT);
Windows окружење (Microsoft Windows XP и Windows 7);
Рад са фајловима и фолдерима;
Microsoft Word – креирање нових докумената, подешавање, снимање
докумената, отварање постојећих докумената, уметање слика у текст,
прављење табела, штампање докумената;
Основно о интернету – претрага података, преузимање фајлова;
Креирање E-mail налога, слање и примање електронске поште;
Друштвене мреже – Facebook, Twitter;
Употреба Skype програма;
Снимање докумената на преносиве меморије (USB);
Преглед корисних сајтова.
У сваком граду постоји реална потреба за спровођењем пројекта информатичког описмењавања грађана. Пензионери и незапослена лица, због
своје лоше финансијске ситуације, и поред жеље да буду у току са савременим технологијама, нису у могућности да себи приуште курсеве које школе
рачунара организују. Јавне библиотеке теже да буду савремени информациони центри, те би било пожељно да као такве свим суграђанима омогуће да
равноправно са другим корисницима користе савремену технологију.
Библиотеке су одувек биле стубови културе, тако да је и данас, када је
дошло до експанзије електронске технологије и интернета, од кључне важности да библиотеке буду те које ће помоћи у описмењавању грађана да рукују новом технологијом. Библиотекари су ти који би могли да их обуче за
руковање савременим начинима долажења до информација, само треба да
ураде оно што је потребно у датом тренутку – да буду ту за људе којима могу
помоћи! Библиотека је на услузи својим грађанима – да их подучи и технолошки описмени.
36
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
Специјално за потребе обуке направљен је приручник, како за предаваче, тако и за полазнике курса – Информатичко описмењавање старијих лица,5
који је током неколико месеци информатичке обуке прерађиван и допуњаван, да би на крају био публикован у мају 2014. године. Публикација има 86
страна, броширана је и направљена да буде што прегледнија будућим предавачима библиотекарима, а може да се користи и код самосталног учења
појединаца. Упутства за рад су поједностављена јер су, поред поступног објашњења за сваки процес рада на рачунарима, придодате и илустрације у боји.
Кроз шест лекција сажето су описане основе о раду са рачунарима и коришћења интернета.
Полазници курса су за сваки час добијали бесплатно одштампани наставни материјал са лекцијом која је тога дана рађена, што се показало као
добар потез, јер им је тај материјал користио за увежбавање и као подсетник
за каснији рад код куће.
Анкета за полазнике направљена је због евалуације самог курса и није
била обавезна, тако да је од 72 полазника, који су завршили курс, њих 66 желело да попуни анкету. Питања су била следећа:
Да ли је обука била корисна?
63 полазника (95,455%) је одговорило – веома, 3 (4,545%) - донекле, 0
(0%) – никако.
Да ли је наставни материјал био користан?
62 полазника (93,939%) је одговорило – веома, 4 (6,061%) - донекле,
(0%) – никако.
Да ли су вежбе биле корисне?
60 полазника (90,909%) је одговорило – веома, 6 (9,091%) - донекле,
(0%) – никако.
Шта Вам је било најкорисније од предавања?
37 полазника (56,060%) је одговорило – сва предавања, 12 (18,182%)
– основни појмови инфомационе технологије (IT), MS Windows, 5
(7,576%) – рад са фајловима и фолдерима, MS Word, 12 (18,182%) –
интернет, електронска пошта, друштвене мреже, Skype.
5
Минић, Рената; Бели, Катарина; Јовановић Негоицић Татјана. Информатичко
описмењавање старијих лица : приручник за библиотекаре. - Пожаревац : К. Бели,
2014. ISBN 978-86-917669-0-0 (брош.)
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
37
М Р Е Ж А
ИНФОРМАТИЧКО ОПИСМЕЊАВАЊЕ СТАРИЈИХ ЛИЦА
РЕНАТА Д. МИНИЋ, КАТАРИНА С. БЕЛИ
М Р Е Ж А
Шта Вам је најмање користило од предавања?
54 полазника (81,818%) је одговорило – све ми је користило,
0 (0%) – Основни појмови инфомационе технологије (IT), MS
Windows, 7 (10,606%) – рад са фајловима и фолдерима, MS Word,
5 (7,576%) – интернет, електронска пошта, друштвене мреже, Skype.
Са којим сте предавањима имали највише проблема?
3 полазника (4,545%) је одговорило – са свим, 40 (60,606%) – ни са
једним, 7 (10,606%) – основни појмови инфомационе технологије (IT),
MS Windows, 8 (12,121%) – рад са фајловима и фолдерима, MS Word,
8 (12.121%) – интернет, електронска пошта, друштвене мреже, Skype.
Шта бисте волели да додате предавањима?
1 полазник (1,515%) је одговорио – пуно тога, 16 (24,242%) –
понешто, 49 (74,242%) – ништа.
Анализа анкете показала је да је већина полазника изузетно задовољна
самом обуком која је организована у Библиотеци у Пожаревцу, чак су додатно
дописиване похвале за предаваче и одштампане лекције које су добијали. То је
добар показатељ библиотечким радницима који су спровели обуку информатичког описмењавања пензионера и незапослених лица, да и даље наставе са
радом. Рад са новим групама полазника креће у септембру 2014. године.
38
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
М Р Е Ж А
ИНФОРМАТИЧКО ОПИСМЕЊАВАЊЕ СТАРИЈИХ ЛИЦА
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
39
М Р Е Ж А
РЕНАТА Д. МИНИЋ, КАТАРИНА С. БЕЛИ
40
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
ИНФОРМАТИЧКО ОПИСМЕЊАВАЊЕ СТАРИЈИХ ЛИЦА
У протеклој, 2013. години, Народна библиотека Србије, сагласно својим
законским обавезама дефинисаним у члану 49. Закона о библиотечко-информационој делатности и одредбама Правилника о сталном стручном
усавршавању у библиотечко-информационој делатности (Службени гласник
РС, бр. 52/11), организовала је рад Комисије за акредитацију програма сталног стручног усавршавања запослених у библиотечко-информационој делатности.
Стално стручно усавршавање у библиотечко-информационој делатности је нови облик на плану стручног усaвршавања библиотечко-информационих стручњака који је утврђен новим Законом о библиотечко-информационој делатности (Службени гласник РС, бр. 52/11). Законска обавеза запосленог на пословима у библиотечко-информационој делатности је да годишње
оствари најмање 6 радних сати сталног стручног усавршавања, сагласно члану 2, тачка 3. Правилника о сталном стручном усавршавању у библиотечкоинформационој делатности.
Комисија је спровела конкурс за програме и донела Одлуку о акредитацији програма сталног стручног усавршавања у библиотечко-информационој делатности за 2014. годину. Један од програма који је одобрен је и програм
који је предложила Народна библиотека „Илија М. Петровић“ у Пожаревцу
– Упознајте се са виртуелним светом рачунара – информатичко описмењавање.
Руководиоци програма су Рената Минић, Катарина Бели и Беба Станковић.
Акредитовани семинар (у трајању од 6 сати) конципиран је тако да се
искуство и програм рада информатичке обуке за пензионере и незапослена
лица, која се од јесени 2013. године спроводи у Библиотеци у Пожаревцу, пренесе библиотечким радницима из других јавних библиотека, како би могли
да спроведу исти или сличан пројекат у својим библиотекама. У циљу значајнијег унапређења рада и интензивнијег развоја и деловања у оквиру библиотечко-информационе делатности у Србији, Народна библиотека „Илија Петровић“ у Пожаревцу жели да омогући својим колегама и колегиницама, који
су запослени у библиотечко-информационој делатности, да се усавршавају за
обављање стручних послова. До сада су се за акредитовани семинар Библиотеке у Пожаревцу заинтересовале и присуствовале библиотеке из Крагујевца,
Баточине, Кнића, Раче, Кладова, Жабара, Малог Црнића, Костолца и Чачка.
Са својим пројектом, Информатичко описмењавање пензионерa и незапослених, Народна библиотека у Пожаревцу, конкурисала је у јануару 2014. године за средства Министарства културе и информисања Републике Србије на
конкурсу за суфинансирање пројеката у области библиотечко-информациоГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
41
М Р Е Ж А
У шта је израсло оно што смо посејали?
М Р Е Ж А
РЕНАТА Д. МИНИЋ, КАТАРИНА С. БЕЛИ
не делатности и добила средства за куповину два нова рачунара, чиме је добила могућност да прошири групе полазника и самим тим одговори на све
већу заинтересованост грађана за обуку. Значај оваквог пројекта за Народну
библиотеку у Пожаревцу је у томе што таквим активностима постаје препознатљива као социјално и друштвено активна установа и омогућава локалној
заједници боље услуге, повећава број корисника и број услуга које пружа,
чиме се, такође, афирмишу и задовољавају неке од потреба социјално најугроженијих грађана.
Електронски извори
1. Сајт Microsoft–a http://www.microsoft.com/sr-latn-rs (сајт коришћен
у јулу и августу 2013. године).
2. Muir, Nancy. Computers For Seniors - доступно на сајту http://www.
dummies.com/how-to/computers-software/Computers-For-Seniors.
html (сајт коришћен у јулу 2013. године).
3. Партнер у учењу: електронски часопис за наставнике – доступно на
сајту: http://www.microsoft.com/serbia/obrazovanje/pil/casopis/default.
mspx (сајт коришћен у јулу 2013. године).
4. The Pew Research Center’s Internet & American Life Project, доступно
на сајту http://www.pewinternet.org/ (сајт коришћен у јулу 2013. године).
5. Digital World Research Centre, доступно на сајту http://www.dwrc.
surrey.ac.uk/people.shtml (сајт коришћен у јулу 2013. године)
6. Свет рачунара http://www.svetracunara.com/ (сајт коришћен у септембру 2013. године).
42
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
ИНФОРМАТИЧКО ОПИСМЕЊАВАЊЕ СТАРИЈИХ ЛИЦА
Summary
At the end of September in 2013, the Public Library in Požarevac started a free
information literacy training of retired and unemployed persons, which was very
well received by the city dwellers. That is a good indicator that the older city dwellers
are not immune to the rapid technological development today and that they are
eager to make progress regardless of their age. Technology plays an important role
in helping older people keep up and improve their mental and emotional
condition.
Keywords: Internet, computers, computer training, information technology (IT)
Renata D. Minić
Katarina S. Beli
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
43
М Р Е Ж А
INFORMATION LITERACY TRAINING FOR OLDER PEOPLE
М Р Е Ж А
РЕНАТА Д. МИНИЋ, КАТАРИНА С. БЕЛИ
44
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
У Г А О
АЛЕКСАНДРА ТЕНДЈЕР, 1963Института за стандардизацију Србије (ИСС)
Београд
УДК: 02:004.9
006.44:02(497.11)
ID: 211954956
СТАНДАРДИЗАЦИЈА У СРБИЈИ, БИБЛИОТЕКАРСТВО
И ДИГИТАЛИЗАЦИЈА
Сажетак: Заштита људи сама је суштина сваког стандарда. Његов циљ је (без
обзира на то да ли се односи на неки производ или услугу) успостављање међународно прихваћених принципа те заштите, чиме се стварају основе за слободну размену која не познаје границе. Институт за стандардизацију Србије
(ИСС) једино је национално тело у нашој земљи које је овлашћено за све послове који се односе на стандарде. Истовремено, ИСС је као члан укључен у рад
међународних организација за стандарде у којима заступа интересе Србије. У
ИСС-у делује велики број комисија задужених за различите области рада и
постојања, а међу њима и Комисија за информације и документацију – библиотекарство (KS A046-1) која прати рад Техничког комитета 46 (TC 46) Међународне организације за стандардизацију (ISO). Предмет рада ове комисије (то
јест ISO/TC 46 комитета), између осталог, је и све важнија дигитализација културног наслеђа, чија нам примена у пуној и правој мери тек предстоји. Како
основу дигитализације представља размена, њено стандардизовање поставља
се као императив.
Кључне речи: стандардизација, национални стандарди, међународни стандарди, европски стандарди, библиотекарство, културно наслеђе, културна баштина, дигитализација, комисије за стандарде
Стандарди уређују и штите
Потпуна окренутост људима сама је суштина стандардизације уопште. Основу стандарда, њихову полазишну тачку чине заштита људи и задовољавање потреба и оних који користе производе и услуге и оних који стварају производе и врше услуге. Корисницима стандарди гарантују да ће добиГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
45
У Г А О
АЛЕКСАНДРА ТЕНДЈЕР
ти управо оно што су тражили, и то на потпуно сигуран и безбедан начин по
здравље и сигурност. Ствараоцима стандарди гарантују да неће бити угрожено њихово здравље и безбедност, да ће бити прописно заштићени од могућих
повреда и да ће се (о чему посебно говоре стандарди у фамилији система менаџмента квалитетом – ISO 9001, Quality management system) њихов рад одвијати по свима знаним правилима, по којима ће се тачно знати шта је чији
задатак и ко је за који део посла одговоран. Предмети свих стандарда јесу
практични и конкретни, али је њихов темељ дубоко просвећен и хуман.
Свако ко усвоји неки стандард постаје део заједнице која је себи поставила више циљеве и нивое живота и рада. Својим националним телима за
стандарде, какво је и Институт за стандардизацију Србије (ИСС), владе држава опредељују се, пре свега, за заштиту својих грађана и својих практичних,
економских интереса, а укључивањем у међународну, европску стандардизацију – и за равноправно учешће у креирању заједничких правила која ће им
омогућити слободну и безбедну сарадњу са свима у свету који су та правила
такође усвојили.
Институт за стандардизацију Србије
Према подацима Међународне организације за стандардизацију (ISO),
још је 1939. године у тадашњој Краљевини Југославији постојао институционализовани облик националне стандардизације. Године 1946. основана је Савезна комисија за стандардизацију, потом 1962. преименована у Југословенски завод за стандардизацију, па 1978. у Савезни завод за стандардизацију,
2003. у Завод за стандардизацију Србије и Црне Горе, а 2006. у Институт за
стандардизацију Србије (ИСС) који представља правног следбеника и настављача поменуте вишедеценијске традиције.
Према Закону о стандардизацији („Службени гласник Републике Србије“, бр. 36/2009) и Одлуци о изменама и допунама оснивачког акта Института за стандардизацију Србије („Службени гласник Републике Србије“, бр.
88/2009), Институт је једино национално тело за стандардизацију Републике
Србије, установа која има статус правног лица и послује у складу са прописима којима се уређује правни положај јавних служби. Оснивач ИСС-а је Влада
Републике Србије.
ИСС представља и штити интересе наше земље у следећим међународним и европским организацијама за стандардизацију:
•
46
Међународној организацији за стандардизацију (ISO), у којој има
статус пуноправног члана од 1950. године;
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
•
•
•
•
•
Међународној електротехничкој комисији (IEC), као пуноправни
члан од 1953. године;
Међународном IEC систему за испитивање усаглашености и сертификацију, у оквиру којег функционише шема признавања резултата
испитивања (IECEE/CB - Scheme), као пуноправни члан од 1990. године;
Европском комитету за стандардизацију (CEN), као придружени
члан од 1. јануара 2008. године (са циљем да у скоријој будућности
постане и пуноправни члан);
Европском комитету за стандардизацију у области електротехнике
(CENELEC), као придружени члан од 1. октобра 2005. године;
Европском институту за стандарде из области телекомуникација
(ETSI), са статусом националне организације за стандардизацију
(NSO) од јуна 2011. године.
Поред општих служби, у ИСС-у ради велики број инжењера у одељењима за заштиту животне средине, хемијске технологије, саобраћаја, пољопривреде, електроенергетике итд. Инжењери, као секретари, воде комисије у
којима као чланови делују стручњаци датих области. Своје одлуке о стандардима и сродним документима они доносе консензусом. У свом раду комисије
поштују правила која је ИСС поставио, али тако да она ни на који начин не
нарушавају основне принципе међународне и европске стандардизације чије
су водеће организације: ISO, IEC, CEN и CENELEC о томе склопиле споразуме (од којих је најважнији Бечки договор) и на основу тога ускладиле своја
интерна документа (са којима су усклађена и интерна документа ИСС-а).
Комисија ISO TC 46-1, Информације и документација – библиотекарство
Комисија за израду стандарда из области информација и документације
- библиотекарство (KS A046-1) Института за стандардизацију Србије основана
је 1988. године. Она прати рад Комитета за информације и документацију
(Technical committee for information and documentation, TC 46) Међународне
организације за стандардизацију (ISO).1 Овај комитет доноси (израђује) стандарде који се односе на рад у библиотекама, архивама, музејима, документационим и информационим центрима, али и на све оно што са тим радом
може бити или већ јесте у вези. Чланови Комисије за информације и документацију Института за стандардизацију Србије стручњаци су и експерти из
1
Е-адреса: www.iso.org.
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
47
У Г А О
СТАНДАРДИЗАЦИЈА У СРБИЈИ, БИБЛИОТЕКАРСТВО И ДИГИТАЛИЗАЦИЈА
У Г А О
АЛЕКСАНДРА ТЕНДЈЕР
Народне библиотеке Србије, Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“, Матице српске, Библиотеке града Београда, Катедре за библиотекарство и информатику Филолошког факултета у Београду итд.
Технички комитет 46 дефинисао је у својим документима (свом плану
рада, тј. „ISO/TC 46 Business Plan“) своје поље деловања као стандардизацију
праксе у библиотекама, документационим и информационим центрима,
службама за индексирање и израду сажетака, издаваштву, архивама, са документима у музејима, приликом управљања записима уопште и у информационој науци. Организациону структуру TC 46 чине Секретаријат и четири
поткомитета (Subcommittee – SC) који су означени бројевима: 4, 8, 9 и 11.
Секретаријат има три радне групе (Working Group – WG):
-
WG2 – Coding of country names and related entities (Кодирани називи земаљаи сличних административних јединица);
WG3 – Conversion of written languages (Конверзија писаних језика) и
WG4 – Terminology of information and documentation (Терминологија информација и документације) (којој припада поменути стандард ISO
5127:2001).
Поткомитет 4 (SC 4) има назив Technical Interoperability (Техничка интероперативност). Његовим радом обухваћена је стандардизација протокола,
схема итд. одговарајућих модела и метаподатака за процесе које користе информационе организације и даваоци садржаја уопште, укључујући библиотеке, архиве, музеје, издаваче и друге ствараоце садржаја . SC 4 има три радне
групе:
-
WG 11 – RFID in libraries (RFID у библиотекама);
WG 12 – WARC;
WG 13 – Cultural heritage information interchange (Размена информација о
културном наслеђу) и
WG 14 – Interlibrary Loan Transaction (Размена позајмица међу библиотекама).
Поткомитет 8 (SC 8), под називом Quality − Statistics and performance
evaluation (Квалитет − Статистика и вредновање радних карактеристика),
својим радом обухвата стандардизацију праксе која се односи на скуп статистичких индикатора и индикатора учинка у информационим организацијама и код давалаца садржаја, нпр. библиотека, архива, музеја и издавача.
SC 8 има осам радних група:
48
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
-
WG 2 – International library statistics (Међународна библиотечка статистика);
WG 4 – Performance indicators for libraries (Индикатори перформанси библиотека);
WG 7 – Quality measures for national libraries (Мере квалитета за националне библиотеке);
WG 8 – Statistical data for library buildings (Статистички подаци за унапређење библиотека);
WG 9 – Statistics and quality issues for web archiving (Питања статистике
и квалитета у веб-архивирању);
WG 10 – Methods and procedures for assessing the impact of libraries (Методе и процедуре оцене утицаја библиотека);
WG 11 – International museum statistics (Међународна музејска статистика) и
WG 12 – International archive statistics (Међународна архивска статистика).
Поткомитет 9 (SC 9), под називом Identification and Description – Идентификација и описивање, својим радом обухвата стандардизацију информационих идентификатора, описа и одговарајућих метаподатака и модела за употребу у информационим организацијама (укључујући библиотеке, музеје и
архиве) и произвођаче садржаја (укључујући издаваче и друге ствараоце и
даваоце садржаја). SC 9 има четири радне групе:
-
WG 2 – ISWC (International standard work code – Међународни стандардни радни кôд);
WG 4 – ISBN (International Standard Book Numbering – Међународни стандардни број књига);
WG 10 – ISRC (International Standard Recording Cod – Међународни стандардни кôд аудио-записа) и
WG 11 – ISDL (International standard document link – Међународна стандардна веза са документима).
Поткомитет 10 (SC 10), под називом Requirements for document storage and
conditions for preservation – Захтеви за складиштење докумената и услови чувања, својим радом обухвата стандардизацију захтева за чување и коришћење
докумената у библиотекама, архивима и документационим центрима, као и
праксу у одржавању и унапређивању услова заштите, искључујући фотографију и сличне медије, микрографију и оптичку меморију. SC 10 има три радне
групе:
WG 1 – Document storage requirements (Захтеви за складиштење докумената);
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
49
У Г А О
СТАНДАРДИЗАЦИЈА У СРБИЈИ, БИБЛИОТЕКАРСТВО И ДИГИТАЛИЗАЦИЈА
АЛЕКСАНДРА ТЕНДЈЕР
-
У Г А О
-
WG 2 – Evaluation of paper deacidification processes (Вредновање процеса
смањивања киселости папира) и
WG 3 – Holdings Management (Управљање чувањем).
Поткомитет 11 (SC 11), под називом Archives/Record Management – Управљање архивима/документарним материјалом, својим радом обухвата стандардизацију принципа за стварање и управљање документима, записима и
архивском грађом као евиденцијама о њиховој употреби и односи се на све
медије, укључујући и дигиталне мултимедије и оне на папиру. SC 11 има пет
радних група:
-
WG 1 – Metadata (Метаподаци);
SWG 2 – Program coordination group (Група за координацију програма);
WG 7 – JWG on Digital records preservation (Здружена радна група за заштиту дигиталних записа);
WG 8 – Management systems for records (Систем управљања записима);
WG 10 – Implementation Guidelines for the disposition of records (Смернице за
примену одлагања записа) и
WG 13 – Revision of ISO 15489-1 and ISO/TR 15489-2.
Због природе предмета и подручја примене, организациона структура
TC 46 морала је обухватити и активно учешће институција, организација,
тела које спроводе у дело и одржавају пројекте предвиђене стандардима. Тако
структура Комитета обухвата и сервисне агенције и регистрациона тела.
Конгресна библиотека у Вашингтону (Library of Congress) води рачуна о
примени стандарда ISO 639-2, Codes for presentation of names of languages –
Part 2: Alpha-3 code и ISO 23950, Information and documentation – Information
retrieval (Z39.50) – Application service definition and protocol specification
(Информације и документација – Претраживање информација [Z39.50] –
Дефиниција примењене услуге и спецификација протокола). ISSN International
Center задужен је за праћење примене стандарда ISO 4, Rules for the abbreviation of title words and titles of publication (Правила за скраћивање речи у наслову
и наслова публикација) и ISO 3297, International standard serial number (ISSN)
(Међународни стандардни број серијских публикација [ISSN]). ILL Application
Standards Maintenance Agency and Registration authority прати примену
стандарда ISO 10160, Interlibrary Loan Application Service Definition (Дефиниција
међубиблиотечког сервиса за примену позајмица), ISO 10161-1 и ISO 10161-2, Information and documentation -- Open Systems Interconnection – Interlibrary Loan
Application Protocol Specification – Part 1: Protocol specification и Part 2: Protocol
implementation conformance statement (PICS) proforma (Информације и
документација – Међувеза отвореног система – Спецификација протокола за
50
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
примену међубиблиотечких позајмица – Део 1: Спецификација протокола и Део
2: Изјава о усаглашености примене протокола PICS форме). International ISBN
Agency прати примену стандарда ISO 2108 (International standard book numbering, ISBN), ISWC International Center примену ISO 15707 (International
Standard Work Code) итд.
Разноврсност свега онога што се под информацијама и документацијом
може подразумевати налаже сарадњу TC 46 са другим техничким комитетима: TC 6, „Paper, board and pulps“, TC 10, „Technical product documentation“, TC
37, „Terminology and other language resources“, TC 154, „Processes, data elements
and documents in commerce, industry and administration“, TC 171, „Document
imaging applications“, TC 211, „Geographic information/Geomatics“ i ISO/IEC
JTC 1, „Information technology“... Комитет сарађује и са другим бројним организацијама, као што су UN, UNESCO, UNCTAD, WIPO (World Intellectual
Property Organization), EASE (European Association of Science Editors), EC
(European Commission), ICA Archives, ICSTI (International Council for Scientific
and Technical Information), IFLA итд.
Своје поље деловања у светском тржишном окружењу TC 46 види (како
је то у свом програму рада дефинисао) као веома важну политичку и економску улогу. Та улога односи се на представљање, класификовање, сређивање,
приказивање, контекстуализацију, управљање, чување… и, коначно, коришћење информација из свих области интелектуалног рада и индустријске
призводње. Електронска размена података и компатибилност система примењених за њу заузимају значајно место у планирању и у самој организацији
Комитета који акценат својих активности све више ставља у сферу економије
и пословања. Значај информација које морају бити подељене на светском нивоу неизбежан је. Тако ће, на пример, стандард ISO 15707, Information and
documentation – International Standard Musical Work Code (ISWC), допринети заштити и на међународном нивоу проверивог ауторског права у музици.
Године 2005. Комисија је привела крају рад на капиталном стандарду из
области библиотекарства, речнику који садржи неколико стотина термина,
тј. стандарду ISO 5127:2001, Information and documentation – Vocabulary (тј.
SRPS ISO 5127, Информације и документација – Терминолошки речник). Завршен је рад и на стандарду ISO 2789:2005, Information and documentation –
International library statistics (тј. SRPS ISO 2789, Информације и докуметација –
Међународна библиотечка статистика) и стандарду ISO 11620:1998, Information
and documentation – Library performance indicators (Информације и документација – Индикатори перформанси библиотека).
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
51
У Г А О
СТАНДАРДИЗАЦИЈА У СРБИЈИ, БИБЛИОТЕКАРСТВО И ДИГИТАЛИЗАЦИЈА
АЛЕКСАНДРА ТЕНДЈЕР
У Г А О
Дигитализација културне баштине
Размена чија су правила договорена између представника свих оних
који у тој размени учествују, то јест треба да учествују, на задовољство свих,
сажета је суштина стандардизације. Због тога су у њу укључени и држава, и
научници, и експерти, и практичари, произвођачи, предузетници,2 корисници, заступници људских права по разним основама (а у зависности од природе стандарда), државе, регије...,3 укратко, најшири могући степен консензуса
основни је приступ међународне стандардизације у коју је директно укључен
и наш Институт за стандардизацију Србије (ИСС).4 Основна брига стандардизације су безбедност и задовољство корисника неког производа или услуге, баш као и ствараоца тог производа или услуге. Стандардизација је дубоко
економски заснована. Кроз ту призму пролази и култура као предмет стандардизације.5 Дигитализација културне баштине је тако нашла место у међународној, а за нас посебно важној европској заједници као поље на коме се на
2
„(6) Digital content stakeholders are content providers (including public and private
organisations and institutions that create, collect or own digital content) and content users
(including organisations and enterprises that are end-users that reuse and/or add value to
digital content). Particular attention should be given to the participation of SMEs.“
3
European Institute for Comparative Cultural Research (ERICarts) „Sharing Diversity“ National Approaches to Intercultural Dialogue in Europe Study for the European Commission, REPORT, March 2008 „Specific articles of the EU Charter of Fundamental Rights (2000)
are of particular importance to intercultural dialogue by addressing: equality (e.g. non-discrimination and cultural, religious and linguistic diversity); freedoms (e.g. freedom of expression, of thought, conscience and religion); and citizens rights (e.g. of movement and residence, to vote). Accompanying the EU Charter are several directives which address equality,
two of which include: the Racial Equality Directive (2000), and the Employment Equality Directive (2000). These principles and rights are reaffirmed in the Commission’s Social Agenda
(2005), Culture Agenda (2007) as well as in the December 2007 EU Treaty of Lisbon.“
4
Као национална организација за стандардизацију, Институт представља и штити интересе наше земље у међународним и европским организацијама за стандардизацију, о
чему је већ било речи.
5
„The Cost of Digitising Europe’s Cultural Heritage“ A Report for the Comité des Sages of the
European Commission Prepared by Nick Poole, the Collections Trust, November 2010.
Observations Arising from the Study (страна 3) “…The Return on Investment in large-scale
Digitisation tends to be higher where there is ongoing strategic investment in Digitisation as
a core activity of the cultural institution, rather than as a project-funded activity. This is due
to the significant efficiency gain that arises from long-term practice and the development of
tacit institutional knowledge and expertise leading to more effective prioritisation and
decision-making. (strana 4) When considering mass-Digitisation and text-conversion/
encoding of books, it is important to factor into the value equation not only the potential
value of the assets themselves, but also the considerable value of the new knowledge and
52
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
прави начин могу испољити и задовољити и потреба за разноликошћу6 и разменом језика и писама,7 културе, сазнања, историје, идентитета (посебно
важног за очување разноликости као извора нових вредности, инспирације
која до њих може довести), лакоће и брзине те размене омогућене модерним
информатичким средствима, могућности да буде и виртуелно употребљена,
и то тако да подстакне развој неких привредних грана, 8 на пример туризма,
због уштеде коју доноси у потрошњи оних природних богатстава која могу
сачувати нашу животну средину (иначе још једну од централних тема стандардизације), због заштите посебних група људи,9 мањинских група, њихоinformation associated with them (such as the new insight into language development gained
by Google as a result of the Google Book Search project).”
6
Council conclusions of 10 May 2012 on the digitisation and online accessibility of cultural
material and digital preservation (2012/C 169/02) (Official Journal of the European Union,
15.6.2012) „THE COUNCIL OF THE EUROPEAN UNION, CONSIDERING THAT: — The
digitisation and online accessibility of the Member States’ cultural material and its long-term
digital preservation are essential to enable access for all to culture and knowledge in the
digital era and to promote the richness and diversity of European cultural heritage…”
7
(Acts whose publication is obligatory) DECISION NO 456/2005/EC OF THE EUROPEAN
PARLIAMENT AND OF THE COUNCIL of 9 March 2005 establishing a multiannual
Community programme to make digital content in Europe more accessible, usable and
exploitable (Text with EEA relevance) (Official Journal of the European Union, 24.3.2005):
„(7) The eContent Programme (2001 to 2004) adopted by Council Decision 2001/48/EC (1),
favoured the development and use of European digital content on the Internet and the
linguistic diversity of European websites in the information society… (13) Community
actions undertaken concerning the content of information should promote the Community's
multilingual and multicultural specificity.”
8
(Acts whose publication is obligatory) DECISION NO 456/2005/EC OF THE EUROPEAN
PARLIAMENT AND OF THE COUNCIL of 9 March 2005 establishing a multiannual
Community programme to make digital content in Europe more accessible, usable and
exploitable (Text with EEA relevance) (Official Journal of the European Union, 24.3.2005)
„(3) The conclusions of the European Council held in Lisbon on 23 and 24 March 2000 stressed
that the shift to a digital, knowledge-based economy, prompted by new goods and services,
will be a powerful engine for growth, competitiveness and jobs. On that occasion the role of
the content industries in creating added value by exploiting and networking European
cultural diversity was specifically recognised.”
9
(Acts whose publication is obligatory) DECISION NO 456/2005/EC OF THE EUROPEAN
PARLIAMENT AND OF THE COUNCIL of 9 March 2005 establishing a multiannual
Community programme to make digital content in Europe more accessible, usable and
exploitable (Text with EEA relevance) (Official Journal of the European Union, 24.3.2005) „
(5) The demand for quality digital content in Europe, with balanced access and user rights, by
a broad community, be they citizens in society, students, researchers, SMEs and other business
users, or people with special needs wishing to augment their knowledge, or ‘reusers’ wishing
to exploit digital content resources to create services, is increasingly apparent.“
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
53
У Г А О
СТАНДАРДИЗАЦИЈА У СРБИЈИ, БИБЛИОТЕКАРСТВО И ДИГИТАЛИЗАЦИЈА
У Г А О
АЛЕКСАНДРА ТЕНДЈЕР
вог језика, артефаката, наслеђа, права, истовремено са праћењем и развојем
нових технологија, подстичући тако и оне који се њима баве.
Кључно питање за Србију у овим процесима културне размене јесте њен
национални интерес, тачније потреба да заштити и са другима подели свој
национални, у овом случају културни идентитет, у најширем могућем смислу
речи. Постизање националног консензуса о овом питању није нимало лак
нити једноставан процес.10 На самом почетку овај процес од нас захтева
окупљање на једном месту представника свих чинилаца културе у Србији:
институција, организација, установа, привреде и тако даље. Са друге стране,
да би национални културни идентитет био размењен са другима, начини те
размене морају бити прилагођени онима са којима се размењују. За нас је, без
дилеме, Европа поље те размене. У случају дигитализације, то су међународни стандарди који то омогућавају и на које се и европски стандарди у веома
великој мери ослањају.11 Врсте тих стандарда није ограничила ни европска ни
међународна заједница, али оно на чему се, са више него оправданим разлогом инсистира јесте њихова компатибилност, могућност међусобне размене,
тј. њихова интероперативност.12 Задатак културе Србије је да, уважавајући
ту потребу за интероперативношћу, одабере свој начин укључивања у светску културну баштину.
10
Evaluacija Nacionalnog projekta „Hrvatska kulturna baština“ (2007-2009); Vijeće projekta:
predsjednik Vijeća: mr. sc. Božo Biškupić, ministar kulture, članovi: mr. sc. Branka Šulc,
ravnateljica Uprave za kulturni razvitak Ministarstva kulture, dr. sc. Stjepan Ćosić, ravnatelj
Hrvatskog državnog arhiva, prof. dr. sc. Tihomil Maštrović, glavni ravnatelj Nacionalne i
sveučilišne knjižnice u Zagrebu, Višnja Zgaga, prof., ravnateljica Muzejskog dokumentacijskog
centra: „Budući da u Hrvatskoj nisu postojale šire formalno prihvaćene i preporučene norme
i postupci u svezi s digitalizacijom i upravljanjem digitalnim zbirkama, Nacionalni projekt
digitalizacije morao je doći do novih rješenja i sukladno tome osnovane su Radne grupe za
izradu smjernica: Smjernice za odabir i pripremu građe za digitalizaciju; Upute o postupku
digitalizacije; Formati datoteka za pohranu i korištenje; Preporuke za oblikovanje digitalne
zbirke; i Preporuke za praćenje kakvoće postupaka digitalizacije. Njihov je rad završio
2008.g.“
11
Council conclusions of 10 May 2012 on the digitisation and online accessibility of cultural
material and digital preservation (2012/C 169/02) (Official Journal of the European Union,
15.6.2012) „3. UNDERLINES — the need to continue work on technical standards for
digitisation and metadata, including through the framework of Europeana, for the benefit of
both accessibility and long-term preservation of digital material…“
12
COMMISSION RECOMMENDATION of 27 October 2011 on the digitisation and online
accessibility of cultural material and digital preservation (2011/711/EU) (Official Journal of
the European Union, 29.10.2011): „Europeana 7. contribute to the further development of
Europeana by: …(e) ensuring the use of common digitisation standards defined by Europeana
in collaboration with the cultural institutions in order to achieve interoperability of the
digitised material at European level, as well as the systematic use of permanent identifiers…“
54
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
Јасно је да се може десити да међународни стандарди (подразумевајући
под њима и европске) не одговарају у потпуности нашим потребама. Европске институције за стандардизацију предвиделе су и ту могућност, остављајући велики простор за националне стандарде или национална изузећа
(такозване модификације) европских. Своје националне стандарде (који као
основу могу имати неки међународни/европски стандард) дужни смо да пријавимо Европској организацији за стандардизацију (CEN-u) на разматрање и
коментарисање земаља чланица, након чега постају део њене стандардизацијске баштине. Институт за стандардизацију Србије једини је пут за такво
укључивање. Уговорима и споразумима које је ИСС потписао он се на то и
обавезао, наравно у потпуности у складу са нашим државним обавезама које
проистичу из Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) који је Европски парламент ратификовао 19. јануара 2011. године.
Списак стандарда који се односе на дигитализацију веома је широк, јер
обухвата бројне сродне области (информативне технологије, конзервације,
чувања, заштите, писма, језика, ауторских права...) и због тога су предмет
рада различитих техничких комитета у оквиру ISO-a или CEN-a. Технички
комитет 46 (TC 46) Међународне организације за стандардизацију, у оквиру
свог Поткомитета 4 (SC 4) донео је низ стандарда који су у непосредној вези
са дигитализацијом – тренутно њих 26 већ објављених (чији је списак дат на
крају овог текста) и неколико у припреми или процесу ревизије (провере
актуелности). Истакла бих овде стандард ISO 21127, Информације и
документација -- Референсна онтологија за размену информација о културном
наслеђу. У свом уводу он наводи: „Овај међународни стандард представља
врхунац његовог развоја после више од десет година рада Међународног
комитета за документацију (CIDOC-a) у оквиру Међународног савета музеја
(ICOM-a). Под покровитељством Радне групе за стандарде за документацију
ICOM-CIDOC-a почело се 1996. године. Током развоја је овај модел био познат
као „CIDOC-ов модел реперних појмова“ или CRM. Упућивање на CRM овде
треба схватити као упућивање на овај стандард. ISO 21127 представља
делокруг онтологије13 информација о културном наслеђу: прописано
представљање појмовних шема, или „погледа на свет/светоназора“,
наглашавајући примене/апликације база података и документационог
система који се користи у институцијама за културно наслеђе. Важно је
пиметити да је циљ овог међународног стандарда да разјасни логику онога
што институције за културно наслеђе у суштини чине на документу; није
предвиђен да буде прописана спецификација онога што треба да се
13
Схваћене у контексту компјутерске науке, тј. у званичном језику, описује важне експлицитне и имплицитне појмове и односе међу њима.
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
55
У Г А О
СТАНДАРДИЗАЦИЈА У СРБИЈИ, БИБЛИОТЕКАРСТВО И ДИГИТАЛИЗАЦИЈА
У Г А О
АЛЕКСАНДРА ТЕНДЈЕР
документује. Првенствена улога овог међународног стандарда је да омогући
размену информација између разнородних/хетерогених извора информација
о културном наслеђу и њихову интеграцију... Сваки документ, без обзира на
његову унутрашњу структуру, сматраће се усклађеним са овим међународним
стандардом ако зацртани логички алгоритам може бити направљен тако да
податке које садржи систем претвара у директно компатибилан облик, без
губитка значења. Не постоји никаква претпоставка о природи тог алгоритма.
‘Без губитка значења’ наглашава да пројектанти и корисници система бивају
задовољни ако представљање података одговара дефиницијама значења које
су дате у овом међународном стандарду.“ Овај стандард такође дефинише
шта је то дигитализација и шта она подразумева у оквирима културног
наслеђа, шта су њене одлике у оквиру библиотекарства и наглашава њену
применљивост у сродним културним институцијама. Усвајање овог
стандарда, пре свега његовим превођењем на српски језик, створио би се
оквир, основа на којој би се могла развити свету препознатљива
стандардизована, компатибилна и интероперативна дигитализација наше
културне баштине.
Министарство културе и информисања је за ову, 2014. годину одобрило
средства за 29 пројеката дигитализације различитих установа. Да ли ће размена дигиталних података између њих и са светом бити могућа, питање је на
које још није добијен одговор. Следећи корак свакако би био анализа постојећег стања, на пример техничко-технолошке опремљености установа, на
основу чега би били одабрани они стандарди које, ако не сви, оно бар већина
може испунити. Примера оваквих анализа има много на националним нивоима пре свега земаља чланица ЕУ, а и читаве ЕУ.14 Решење за оне који те захтеве не могу задовољити било би евентуално ангажовање такозваног аутсорса − оних предузећа која те услуге нуде. У том случају поставило би се и питање њихове сертификованости за обављање таквих услуга, што је питање за
Акредитационо тело Србије и њихов списак сертификованих фирми.
Несумњив је значај дигитализације културног наслеђа – значај који за
хетерогену Европску унију (и свет уопште), те самим тим и за нас има велику
важност. Истицање и њене економске исплативости пре свега је упућено
практичарима и могућим финансијерима који то морају имати у виду. У време доминантних електронских медија дигитализација у најмању руку доприноси упознавању различитости које онда могу бити и схваћене и прихваћене.
На нама је да ли ћемо и у којој мери то искористити.
14
56
Methodological and Organisational Aspects of Digitisation and Bibliographic Access of
fhe Cultural Heritage: the Lithuanian Approach by Regina Varnienė-Janssen Martynas
Mažvydas National Library of Lithuania, Vilnius, Lithuania, 2010 (Paper presented at the
WLIC 75th IFLA General Conference and Council, Milan, Italy).
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
СТАНДАРДИЗАЦИЈА У СРБИЈИ, БИБЛИОТЕКАРСТВО И ДИГИТАЛИЗАЦИЈА
Додатак
У Г А О
Списак стандарда TC 46/SC 4 који су у вези са дигитализацијом
Објављени стандарди
ISO 10160:1997, Information and documentation -- Open Systems
Interconnection -- Interlibrary Loan Application Service Definition (35.240.30)
ISO 10160:1997/Amd 1:2002, Addition of annex D acknowledging the National
Library of Canada as the Maintenance Agency (35.240.30)
ISO 10161-1:1997, Information and documentation -- Open Systems
Interconnection -- Interlibrary Loan Application Protocol Specification -- Part
1: Protocol specification (35.240.30)
ISO 10161-1:1997/Amd 1:2002, Support for Use of Object Identifier in “identifier”
Parameter of the Extension Data (35.240.30)
ISO 10161-1:1997/Amd 2:2002, Addition of annex I acknowledging the National
Library of Canada as the Maintenance Agency and Registration Authority
(35.240.30)
ISO 10161-2:1997, Information and documentation -- Open Systems
Interconnection -- Interlibrary Loan Application Protocol Specification -- Part
2: Protocol implementation conformance statement (PICS) proforma
(35.240.30)
ISO 10754:1996, Information and documentation -- Extension of the Cyrillic
alphabet coded character set for non-Slavic languages for bibliographic
information interchange 35.040
ISO 12083:1994, Information and documentation -- Electronic manuscript
preparation and markup (35.240.30)
ISO 15511:2011, Information and documentation -- International standard
identifier for libraries and related organizations (ISIL) (35.240.30)
ISO 15836:2009, Information and documentation -- The Dublin Core metadata
element set, ISO 15836:2009/Cor 1:2009 (35.240.30)
ISO 17933:2000, GEDI -- Generic Electronic Document Interchange (35.240.30)
ISO 20775:2009, Information and documentation -- Schema for holdings
information (35.240.30)
ISO 21127:2006, Information and documentation -- A reference ontology for
the interchange of cultural heritage information (35.240.30)
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
57
У Г А О
АЛЕКСАНДРА ТЕНДЈЕР
ISO 2146:2010, Information and documentation -- Registry services for libraries
and related organizations (01.140.20)
ISO 23950:1998, Information and documentation -- Information retrieval
(Z39.50) -- Application service definition and protocol specification (35.240.30)
ISO 25577:2008, Information and documentation -- MarcXchange (35.240.30)
ISO 2709:2008, Information and documentation -- Format for information
exchange (35.240.30)
ISO 28500:2009, Information and documentation -- WARC file format
(35.240.30)
ISO 28560-1:2011, Information and documentation -- RFID in libraries -- Part
1: Data elements and general guidelines for implementation (35.240.30, 35.040)
ISO 28560-2:2011, Information and documentation -- RFID in libraries -- Part
2: Encoding of RFID data elements based on rules from ISO/IEC 15962
(35.240.30, 35.040)
ISO 28560-3:2011, Information and documentation -- RFID in libraries -- Part
3: Fixed length encoding (35.240.30, 35.040)
ISO 6630:1986, Documentation -- Bibliographic control characters (35.040)
ISO 8459:2009, Information and documentation -- Bibliographic data element
directory for use in data exchange and enquiry (35.240.30)
ISO 8777:1993, Information and documentation -- Commands for interactive
text searching (35.240.30)
Стандарди који су у припреми
ISO/DIS 18626, Information and documentation -- Interlibrary Loan Transactions,
35.240.30
ISO/DIS 21127, Information and documentation -- A reference ontology for the
interchange of cultural heritage information, 35.240.30
ISO/PRF 25577, Information and documentation -- MarcXchange, 35.240.30
ISO/WD TS 28560-4, Information and documentation -- RFID in libraries -- Part
4: Encoding of data elements based on rules from ISO/IEC 15962 in an RFID tag
with partitioned memory, 35.040, 35.240.30
58
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
СТАНДАРДИЗАЦИЈА У СРБИЈИ, БИБЛИОТЕКАРСТВО И ДИГИТАЛИЗАЦИЈА
STANDARDIZATION IN SERBIA, LIBRARIANSHIP AND DIGITIZATION
Protection of people is the essence of every standard. Its aim (regardless of
whether it is associated with a product or service) is to establish internationally
accepted principles of that protection, which are the basis for free exchange without
borders. The Institute for Standardization of Serbia (ISS) is the only national body
in our country responsible for standardization. At the same time, ISS is involved in
the work of international standard organizations, where it acts for our interests. In
ISS there is a great number of commissions that are in charge of different areas of
activity and existence, and among them there is the Commission on Information
and Documentation - librarianship (KS A046-1) which follows the activities of the
Technical Committee 46 (TC 46) of the International Organization for
Standardization (ISO). This commission (i.e. ISO/TC 46 committee) deals, among
other things, with digitization of cultural heritage whose thorough application lies
ahead of us. Since the essence of digitization is exchange, its standardization is
considered to be an imperative.
Keywords: standardization, national standards, international standards,
European standards, librarianship, cultural heritage, digitization, commission for
standards
Aleksandra Tendjer
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
59
У Г А О
Summary
У Г А О
БОЈАНА Б. ВЕСЕЛИНОВИЋ, 1975Народна библиотека Србије
Београд
УДК: 025.43:[5+6
ID: 211947532
ТЕЗАУРУС − КОНТРОЛИСАНИ РЕЧНИК
У ПРИРОДНИМ НАУКАМА
Сажетак: У данашње време, описивање садржаја у било којој научној области
не може се замислити без примене предметног језика. Један од основних елемената контроле предметног језика јесте тезаурус. Значај тезауруса у научном
раду лежи у томе, што се на овај начин јасно дефинишу односи међу појединим називима, корисник добија јасну информацију о садржају у документу, а
библиотекар, приликом класификације садржаја, има смернице приликом додељивања нових одредница. У природним наукама, можда и више него у свим
другим, непрекидно се објављује велики број нових информација које, ради
лакше доступности, морају бити садржајно описане. Тезаурус за било коју област природних наука олакшао би посао и библиотекарима и корисницима.
Кључне речи: тезаурус, контролисани речник, предметни језик, природне науке
Живимо у време великог напретка науке и технологије, када број информација непрекидно расте. Један од основних задатака документационоинформационих центара јесте да препозна значај информације, јасно и недвосмислено дефинише њен садржај и тако садржински дефинисану информацију пружи на увид кориснику − посредством једног или више информационих система. Да би се омогућило сврставање информација према садржају, у библиотекарству се користи један од два језика. То је природни језик
(неконтролисани речник) или предметни језик (контролисани речник). Примена природног језика (неконтролисаног речника) подразумева коришћење
одабраних кључних речи које „дефинишу садржај више од других речи у
документу.“1 Предметни језик (контролисани речник) дефинише садржај до1
Hans Peter Luhn, „Keyword-in-Context Index forTechnical Literature (KWIC Index)”, Alta
plana, http://altaplana.com/Luhn-KWICindexing.pdf (преузето 24.6.2013)
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
61
У Г А О
БОЈАНА Б. ВЕСЕЛИНОВИЋ
кумента кроз унапред одређене нормиране изразе који се користе као приступне тачке у библиографском претраживању. Оба ова система су интегрални део аутоматизације предметног претраживања која, због обиља информација, све мање представља занимљиву алтернативу, а све више неопходност.
Речници и природног и предметног језика користе лексиконе, али се
елементи ових лексикона разликују. Лексикони природног језика (језички
речници) садрже речи и, понекад, фразе. Лексикони предметног језика садрже термине. Термини су специфичне речи или комбинације речи које заједно
чине технички речник предметне дисциплине. Објашњавањем речи и фраза
природног језика добија се терминологија предметне дисциплине. Ове речи
и изрази могу стајати самостално и представљају индикатор предметног садржаја. Основна улога термина је да стандардизује израз и учини га прецизнијим. Да би ови термини ушли у скуп израза предметног језика, морају проћи одређене нивое контроле, тј. морају бити научно верификовани и језички
тачни. Један од важних сегмената контроле предметног језика представља
примена тезауруса.
Тезаурус (гр. thesaurus − ризница, благо) је организован скуп предметних ознака − термина, којима се дефинише и изражава садржина сваке врсте
документа.2 Значај тезауруса је двострука. Уз помоћ упутстава из њега и на
основу дефинисаних термина библиотекар-класификатор може лакше и
брже да дефинише садржај докумената, а руководећи се њиме постиже се и
једнозначност и недвосмисленост контролисаног речника. Тезаурусом се
могу служити и корисници ради лакшег проналажења литературе по одређеном предмету. Погодан је за претраживање, јер се предметним језиком, корисник упућује на дефинисани термин за тражени појам.
Историја израде и примене тезауруса није тако дуга, ако је упоредимо са
историјом примене предметног језика. У Италији је 1956. године објављен општи тезаурус Sоggettario per i Cataloghi delle Biblioteche Italiane, базиран на
предметном каталогу Националне библиотеке у Фиренци.3 У свету је до данас
објављен већи број тезауруса, а од посебног је значаја Library of Congress Subject
Headings, макротезаурус Конгресне библиотеке у Вашингтону, који се користи
као смерница за увођење нових предметних одредница у каталогу НБС.
Народна библиотека Србије је још 1972. године планирала израду општег тезауруса. Предвиђено је да овај тезаурус буде скуп од двадест и пет
омеђаних микротезауруса који ће покривати једну или више области знања.
2
Софија Јовановић, „Тезаурус-контролисани речник за предметну класификацију докумената“, у: Предметна класификација од лисног до електронског каталога: зборник радова, главни и одговорни уредник Љиљана Ђурђић (Београд : Народна библиотека Србије, 1999), 21-30.
3
Софија Јовановић, н. д., 26.
62
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
Између осталог, ту су: култура и наука, филозофија, економија, право, медицина... Овако формиране целине где је прикупљено и дефинисано целокупно
подручје људског знања представљено је макротезаурусима. Основни елемент макротезауруса чини микротезаурус, и он обухвата ужа подручја науке.
Тезауруси представљају динамичке, отворене системе, који прате развој научне терминологије и тако се непрекидно допуњују и проширују.
Основни елементи сваког тезауруса представљају дескриптори, аскриптори, као и везе између њих.
- дескриптори (са пододредницама) су усвојени термини, једнозначни,
изабрани између два или више термина са истим значењем.
- аскриптори - или недескриптори су термини, који се у тезаурусу
појављују као неусвојени термини и који су повезани са дескриптором. На
тај начин корисницима се омогућава да и преко њега дођу до изабраног прихваћеног термина- дескриптора.
Један од првих корака приликом израде сваког микротезауруса јесте одредити гранична подручја. Тако је, на пример, пољопривреда уско повезана
са многим другим природним наукама. Зато је веома је важно одредити опсег
у чијим се оквирима крећу дескриптори из ове области.
Пре свега, пољопривреда се у дефинисању многих појединачних болести и штеточина, као и анатомским и физиолошким особинама биљака и животиња, ослања на биологију. Данас је доста популарна органска производња
хране, загађење пољопривредног земљишта разним агенсима... Све ове области спадају у екологију. Пољопривредна механизација је уско повезана са
машинством, економија је кроз агроекономију, присутна када говоримо о
финансијским ефектима производње и руковођењу пољопривредних предузећа, грађевина кроз конструисање и изградњу стаја, стакленика итд., технологија је заступљена кроз прераду биљних и животињских производа... Ради
лакшег утврђивања места сврставања ових термина, можемо се руководити
стручном класификацијом и/или детаљнијим упознавањем са областима
које дати термини дефинишу.
Када се једном утврде границе у оквиру којих ће се кретати термини,
може се приступити дефинисању кључних области. На основу претходног
примера, за пољопривреду би то изгледало:
- агроекономија
- ратарство
- повртарство
- воћарство
- пољопривредна механизација
- фитомедицина (заштита биљака)
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
63
У Г А О
ТЕЗАУРУС − КОНТРОЛИСАНИ РЕЧНИК У ПРИРОДНИМ НАУКАМА
БОЈАНА Б. ВЕСЕЛИНОВИЋ
У Г А О
- сточарство
- технологија прераде биљних и животињских производа.
Када се изврши јасна подела термина и њихово сврставање у одређене
области, приступа се изради микротезауруса. Поштујући принцип ступњевитости, из основних области у пољопривреди изводили би се сви термини
везани за ту област у хијерархијском низу. Релациона структура у предметном језику је важна толико, да поједини тезауруси забрањују појмове ван
хијерархије (сирочиће) − тј. термине који нису ни у каквој релацији са другим терминима.4 На пример:
ПОЉОПРИВРЕДА → РАТАРСТВО → ЖИТАРИЦЕ → КУКУРУЗ → КУКУРУЗ КОКИЧАР
(ратарске културе)5
→ КУКУРУЗ ШЕЋЕРАЦ
→ ПШЕНИЦА → ПШЕНИЦА ЈАРА
→ ПШЕНИЦА ОЗИМА
→ ПОВРТАРСТВО → МАХУНАРКЕ → ГРАШАК
(поврће)
→ БОРАНИЈА
→ ПОЉОПРИВРЕДНА МЕХАНИЗАЦИЈА → ТРАКТОРИ
→КОМБАЈНИ
→ ВОЋАРСТВО → КОШТИЧАВО ВОЋЕ → КАЈСИЈЕ
(воће)
→ БРЕСКВЕ
→ ШЉИВЕ
→ ЈАБУЧАСТО ВОЋЕ → ЈАБУКЕ
→ КРУШКЕ
У области медицине, хијерархијски односи би могли бити представљени на следећи начин:
МЕДИЦИНА → ОРГАНИ ЗА ДИСАЊЕ → ПЛУЋА → БОЛЕСТИ ПЛУЋА → АСТМА
→ ЗАПАЉЕЊЕ ПЛУЋА
→ НЕРВНИ СИСТЕМ → НЕУРОЛОШКЕ БОЛЕСТИ → ЕПИЛЕПСИЈА
→ МИГРЕНА
Сужавање и ближе дефинисање области омогућава бољу прегледност
записа, прецизнији опис садржаја докумената, па самим тим и бољу, лакшу и
ефикаснију доступност кориснику.
4
Илејн Свенонијус, Интелектуална основа организовања информација, Београд, Clio ; Народна библиотека Србије, 2007.
5
Примери у загради су предметне одренице из каталога Народне библиотеке Србије
[прим. аут.].
64
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
Ради квалитетнијег и што потпунијег приказивања садржаја, често се
уз дескриптор уводе и разни неусвојени термини који су повезани са дескриптором. Ти термини се у тезаурусима означавају као аскриптори. Ови
изрази омогућавају претраживост библиографског записа и преко синонима, квази синонима, скраћеница, страних термина...
Синоними у библиографском језику представљају термине који су по
значењу исти или врло слични, али се разликују по свом облику. Који ће се
термин користити као дескриптор, а који као аскриптор, зависи пре свега од
тога који се термин више примењује за дати појам, али се при том води рачуна да се као дескриптори увек наводе термини на српском језику. Бројни су
примери који приказују ове односе:
ВОЋЕ → ВОЋКЕ
БИЉНИ ХОРМОНИ → ФИТОХОРМОНИ
ДОДАТНА СРЕДСТВА → АДИТИВИ
СЛЕПО ЦРЕВО → APPENDIX
Квазисиноними су речи које имају различити облик, али слично значење, и које се могу сматрати синонимима. Успостављањем асоцијативних веза
између ових појмова, омогућава се приступање документу на оба начина. На
пример:
ВИРУСНЕ БОЛЕСТИ → ВИРУС МОЗАИКА ДУВАНА
БЕТОНСКЕ КОНСТРУКЦИЈЕ → АРМИРАНОБЕТОНСКЕ КОНСТРУКЦИЈЕ
У каталогу Народне библиотеке Србије сви термини приказани као дескриптори су на српском језику. Пошто се у пољопривреди, биологији, медицини... многи изазивачи болести, биљке и животиње приказују и кроз латинске називе, ови латински називи су приказани као аскриптори. Латинске
називе наводимо код:
- коровских и дивљих врста биљака:
Штир - Amaranthus sp.
Амброзија - Ambrosia artemisifolia
Паламида - Cirsium arvense
- штетних инсеката у пољопривреди и инсеката у биологији:
губар - Lymantria dispar
паразитске осе - Braconidae
бубамаре - Coccinellidae
- изазивача бактеријских, гљивичних болести:
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
65
У Г А О
ТЕЗАУРУС − КОНТРОЛИСАНИ РЕЧНИК У ПРИРОДНИМ НАУКАМА
БОЈАНА Б. ВЕСЕЛИНОВИЋ
У Г А О
бактериозна пламењача – Erwinia amylovora
антракноза – Colletotrichum acutatum
сива трулеж грожђа - Bortrytis cinerea
- специфичних врста гајених биљака:
агава - Agave ferox
суданска трава - Sorghum sudanense
сирак
- Sorghum halepense
- у аскрипторе често наводимо и неке скраћенице, нпр. :
географски информациони системи
→ ГИС
глобални позициони систем
→ ГПС
систем анализе опасности и критичне контролне тачке → HACCP
У записима се често дешава да уз дескриптор стоје и два или више аскриптора, и то су синоними термина описаног у дескриптору, латински назив термина итд.
ДЕСКРИПТОР
Дијабетес мелитус
АСКРИПТОР
шећерна болест
Diabetes mellitus
Већи број термина који дефинишу садржај омогућава бољу претраживост библиографског записа. Ипак, треба водити рачуна да се запис не „преоптерети“ уношењем непотребних израза. Улога класификатора је да одреди
опис садржаја, ослањајући се на искуство у раду и опис претходно урађених
записа.
И поред дугогодишње праксе у стварању и допуњавању предметног каталога, још увек су присутни проблеми који онемогућавају добру и квалитетну израду предметног речника за одређене области. Један од разлога је велики број записа где дескриптори обухватају много шири опис садржаја од
стварно описаног садржаја у документу. Зато треба водити рачуна да се уско
стручни термини не стављају у шири контекст предметних одредница. Ово је
нарочито важно у предметизацији чланака.
САДРЖАЈ ДОКУМЕНТА
ПИРИМИДИН
ДИОКСИНИ
66
ДЕСКРИПТОР
АСКРИПТОР
ХЕМИЈСКА ЈЕДИЊЕЊА, ОРГАНСКА ОРГАНСКА ЈЕДИЊЕЊА
ХЕМИЈСКА ЈЕДИЊЕЊА, ОРГАНСКА ОРГАНСКА ЈЕДИЊЕЊА
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
Некада је разлог недовољна стручност класификатора за одређене области. Овако описани садржај је правилно приказан и тачан, али се утапа у
велики број записа са идентично приказаним садржајем.
Још један проблем јесте успостављање граница у примени појединих
термина. Неки термини могу да се користе у литератури у више дисциплина,
али некад са различитим значењем. Питање је у које области, односно делове
микротезауруса, треба сврстати ове термине. Ово првенствено представља
проблем код формирања макротезауруса.
Сви наведени примери дају подстицај за формирање тезауруса који
би у великој мери унапредили узајамни каталог и утврдили оквире у којима
би се формирале нове одреднице (дескриптори), чиме би се постигло праћење
нових термина и осавремењавање каталога. Са друге стране, формирање тезауруса омогућило би једнозначност и једнообразност предметног каталога
предметног језика.
Ипак треба имати у виду да је израда тезауруса одговоран, дуготрајан и
компликован посао. У изради неких тезауруса може да учествује и до 300
научника. Сигурно је да библиотекари, поред бројних обавеза, немају времена да се у довољној мери посвете и пословима око израде тезауруса. Некада
библиотекари-класификатори нису у довољној мери стручни за израду појединих микротезауруса. Зато је веома важно да се приликом израде тезауруса
ангажују и спољни сарадници. То би били стручњаци из оних области које
класификатори својом стручношћу не покривају.
Први корак у изради тезауруса је формирање посебног тима класификатора који би се искључиво бавио овим пројектом. Једино оваквим приступом
се може очекивати брза, тачна и прецизна израда микротезауруса, а затим
макротезауруса, који је и крајњи циљ.
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
67
У Г А О
ТЕЗАУРУС − КОНТРОЛИСАНИ РЕЧНИК У ПРИРОДНИМ НАУКАМА
У Г А О
БОЈАНА Б. ВЕСЕЛИНОВИЋ
Литература
1. Брковић, Љиљана. Предметна класификација Предметни каталог.
Београд : б. г., 1997.
2. Глумац, Дивна и Милица Црвчанин. „Правила за израду предметног
каталога Народне библиотеке СР Србије“, Заједница библиотека, Год. 4, бр. 3
(1973) : 29-70.
3. Јовановић, Софија, Тезаурус за област археологије. Београд : Народна
библиотека Србије, 1990.
4. Јовановић, Софија. „Тезаурус − контролисани речник за предметну
класификацију документа“, у: Предметна класификација од лисног до електронског каталога : зборник радова, уредник Љиљана Ђурђић, стр. 21-30.
Београд : Народна библиотека Србије, 1999.
5. Luhn, Hans Peter. „Keyword-in-Context Index forTechnical Literature
(KWIC Index)”, Alta plana,http://altaplana.com/Luhn-KWICindexing.pdf (преузето 24.6.2013)
6. Смиљанић, Илинка. „Предметне одреднице, дескриптори, кључне
речи“, у: Предметна класификација од лисног до електронског каталога : зборник радова, уредник Љиљана Ђурђић, стр. 31-36. Београд : Народна библиотека Србије, 1999.
7. Свенонијус, Илејн. Интелектуална основа организовања информација.
Београд : Народна библиотека Србије ; Београд : Clio, 2007.
8. Тодоровић, Слободанка. Стручни каталог. Београд : Народна библиотека Србије, 1991.
9. Урбанија, Јоже. Методологија израде тезауруса. Загреб : Наклада Недељко Доминовић, 2005.
*****
THESAURUS - CONTROLLED DICTIONARY IN NATURAL SCIENCES
Summary
Nowadays, we can not imagine describing contents in any scientific area
without subject language. One of elementary models to control subject language is
through the use of a thesaurus. The importance of the thesaurus in a scientific work
lies in the fact that it clearly defines relations among certain notions, a user gets
clear information on the content of a document, while a librarian, during the
classification of the content, has guidelines on how to determine new subject
heading. In natural sciences, maybe even more than in any others, new pieces of
information are constantly being published and it is necessary to describe them
thoroughly so that they could be easily available. A thesaurus in any area of
scientific study facilitates the work both of a librarian and a user.
Keyword: thesaurus, controlled dictionary, subject language, natural science
Bojana B. Veselinović
68
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
У Г А О
СРЂАН СЛАВНИЋ, 1963Народна библиотека Србије
Београд
УДК: 025.342
025.31/.32
ID: 211966220
ПРОБЛЕМИ ДЕФИНИСАЊА МОНОГРАФИЈЕ И
ВИШЕСТРУКОГ АУТОРСТВА ПРИ КАТАЛОГИЗАЦИЈИ
БИБЛИОГРАФСКИХ ИЗВОРА
Сажетак: Рад се бави проблемима везаним за дефиниције монографије при
каталогизацији публикација и вишеструког ауторства истих. Рад посматра
проблеме са становишта законске регулативе и правила каталогизација, али
такође обраћа пажњу и на друга тумачења. Дати су примери из фонда Народне
библиoтеке Србије који показују да доследно поштовање недоследних дефиниција у различитим аспектима библиотечке праксе доводи до таквих ситуација
да статистички за један пасус у аналитици (чланку из часописа) формално, аутори имају статус аутора монографије и да само за једног аутора постоји 250
таквих записа. Овде се не говори о злоупотреби него о лошим дефиницијама,
као и лошем тумачењу појединих правила.
Кључне речи: ауторство, монографија, правила каталогизације, научно-стручни критеријуми вредновања
Увод
Проблеми ауторства и монографије, како појединачно тако и у узајмном прожимању, по много чему подсећају на средњовековну расправу „Колико анђела може плесати на врху чиоде“. Библиотекарству у Србији, са нерешеним проблемом националних каталошких правила, практично је онемогућено решавање проблема на системском нивоу, па тако наведена сентенца у
неком смислу има и савремено значење као метафора за бескорисне расправе. Чекајући Национална каталошка правила, проблеме често разрешавамо ad
hoc решењима, а то често доводи до сложенијих проблема него што су они
разрешени. Ипак, сагледавање проблема и импликације њихових појединих
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
69
У Г А О
СРЂАН СЛАВНИЋ
решења могу нам понудити већи избор начина разрешавања и дати бољи
увид у начине редефинисања целокупног библиотечког система када то решење буде једино рационално. Додатно, у овом проблему постоји и етички
аспект. По својој природи, библиотекарство тражи од библиотекара објективност и дистанцирање од било каквих оцена материјала (библиотечке
грађе) која се обрађује, као и стриктно поштовање правила. Када та правила
због већ наведеног недостатка системског решења постају одлуке тренутно
задуженог редактора, или њему надређеног, долази до, најблаже речено, чудних решења.
Када се при каталогизацији и класификацији монографских публикација, по правилима струке, обраде три листа захефтана у углу као монографија са 15 (петнаест) аутора, проблем „Колико анђела може плесати на врху
чиоде“ долази као врло жива асоцијација. Када се види да примери монографија са педесет до шездесет (50-60) аутора нису реткост у нашој пракси, потребно је потражити узроке.
На овом месту потребно је напоменути да се овде ради о разматрању
правила и праксе каталогизације, а не процена или оцена уложеног труда или
моралног интегритета било ког наведеног аутора, или стручне, научне или
уметничке вредности неког дела.
Наведeни пример са петнаест примарних аутора, преузет je из Библиографије Сербика, Монографске публикације и некњижна грађа, може нам
послужити као полазна тачка у дијагностификовању проблема.
http://bibliografije.nb.rs/bibliografija/serbika/SBM2009V10/?jez=srp :
СЕРБ 2009 М - 15
The PROJECT of Serbian Virtual Observatory and Data for Stellar Atmosphere Modeling / D.[Darko] Jevremović ... [et al.]. - [Amsterdam] : Elsevier, 2009
([S. l. : s. n.]). - Str. 222-226 : graf. prikazi ; 30 cm
P. o.: New Astronomy Reviews ; 53, 2009.
004.946:520.1(497.11)
COBISS.SR-ID 177107980
70
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
У Г А О
ПРОБЛЕМИ ДЕФИНИСАЊА МОНОГРАФИЈЕ И ВИШЕСТРУКОГ АУТОРСТВА
Наведени посебни отисак са неколико сличних
Као и у наслову, овде се поставља питање − да ли је пракса уношења
примарног ауторства за анонимно дело без ограничења броја аутора по правилима, и, колико год непријатно звучало, питање да ли је то реално. Друго,
поставља се питање − шта је то монографија.
Сва наведена питања имају више одговора, из угла гледања аутора и
издавача, ISBD стандарда, каталошких правила Еве Вероне и националне каталошке праксе. Оно што у свему овоме представља највећи проблем је да све
више практичних проблема узрокује све лошије стање библиотечко-информационог система Србије у глобалу.
Неки од тих проблема обрађени су у радовима „Аргументи за неопходност ревизије националних каталошких правила“1 и „Негативни аспекти брзине промене библиографских стандарда са посебним освртом на ISBD“.2
1
Slavnić, Srđan. Argumenti za neophodnost revizije nacionalnih kataloških pravila. Beležnica,
god. 13, br. 23, 2011. str. 36-42.
2
Славнић, Срђан. „Негативни аспекти брзине промена библиографских стандарда са
посебним освртом на ISBD“ (Рад представљен на Међународној научној конференцији
Дигиталне библиотеке и дигитални архиви, Београд, Србија, 7. и 8. април 2014. године).
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
71
У Г А О
СРЂАН СЛАВНИЋ
Уколико се прихвате горе наведене претпоставке, намеће се закључак да
у трагању за решењима треба више пажње поклонити теориjском аспекту
проблема и да решења које се понуде морају бити концептуелно сагласна са
ревизијом комплетног библиотечко-информационог система у Србији.
Проблем тумачења појма монографија
Једна од карактеристика савремених информационих ситема, у које свакако спада и Централни електронски каталог Републике Србије (COBISS.SR)3,
је да услужује врло различите групе корисника, од ђака и студената, преко
стручњака до научних радника и истраживача свих струка, наука и уметности. Скривени проблем у томе је да терминологија која може бити врло прецизно дефинисана у једној струци (науци или било каквој другој људској активности) може имати врло различито значење у некој другој, а COBISS у
исто време пружа услуге свима.
Појам монографија је један од таквих појмова који се веома често користи, и то са врло разлитим значењем. Популарни Вујаклијин Лексикон страних
речи и израза даје следећу дефиницију: „Монографије (грч. monos, graphfa писање) књижевна или научнa расправа која се подробно бави само једним
предметом неке науке, или животом и радом само једног писца, уметника,
филозофа, историјске личности итд.”4
Тако широко схватање појма монографије лако се може уочити претрагом наслова у COBISS.NBS5 где се монографија јавља као наслов (укључујући
и поднаслов) 1288 пута, а у COBISS.SR 1623 пута. Сам наслов неког библиографског извора нема директну и нужну повезаност са неким од значења која
ћемо видети да може да носи, али показује важност ауторима дела у ком год
контексту поимали тај појам.
У оквиру библиотечке праксе могу се издвојити три најбитнија критеријума на основу којих се може дефинисати монографија:
– вредновање на основу научно-стручних критеријума
– на основу карактера периодичности и
– као типологија грађе.
3
Кооперативни online библиографски систем и сервиси Републике Србије.
4
Милан Вујаклија. Лексикон страних речи и израза (Фототипско изд. из 1980). Београд :
Просвета, 1986, стр. 581.
5
Кооперативни online библиографски систем и сервиси Народне библиотеке Србије.
Сви примери за које није наведен неки други извор преузети су из COBISS.NBS.
72
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
У појмовнику Од рукописа до библиотеке6 дате су следеће дефиниције:
„МОНОГРАФИЈА − Резултат озбиљног научно-истраживачког рада, једног или више аутора, о одређеној теми.
МОНОГРАФСКА ПУБЛИКАЦИЈА − Публикација, штампана или електронски доступна, чије је издавање извесно и заокружено у оквиру једног
или више томова.“
Те дефиниције у глобалу показују сагласност са горе постављеним критеријумима, с тим што прва дефиниција јасно упућује на научно-истраживачке (или научно-стручне) критеријуме, док друга дефинише тип библиотечке
грађе преко начина појављивања и перидичности. Усложњавање појавних облика монографија у савременој библиотекарској пракси и јесте један од главних објективних разлога за врло различита схватања и тумачења појма.
Вредновање на основу научно-стручних критеријума
Употреба појма монографија у смислу вредновања на основу научностручних критеријума регулисана је „Правилником о поступку и начину вредновања, и квантитативном исказивању научно-истраживачких резултата истраживача“, објављеном у Службеном гласнику РС, број 38/2008.
Критеријуми за одређивање категорије научних публикација
Монографије
Научна монографија је књига која самостално и свеобухватно обрађује
одређену тему из домена неке науке методолошким поступком примереним
својој теми и прихваћеним у датој науци.
Да би се књига вредновала као научна монографија, поред тог општег
услова мора:
– испуњавати библиографске услове (ISBN и др.);
– имати адекватну рецензију реномираног издавача, научног друштва, реномиране научне установе у свету или реномиране научне установе у земљи у чији делокруг њена тема спада...;
– имати обим не мањи од 50 страница по аутору [као јединица мере
обима страница износи 1800 текстовних знакова. Један табак износи 16 страница.];
– садржати минимални број аутоцитата (по сваком аутору) одређен за
поједине категорије монографија.
6
Александра Вранеш, Љиљана Марковић. Од рукописа до библиотеке : појмовник (2. допуњено изд.). Београд : Филолошки факултет, 2008, стр. 213.
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
73
У Г А О
ПРОБЛЕМИ ДЕФИНИСАЊА МОНОГРАФИЈЕ И ВИШЕСТРУКОГ АУТОРСТВА
У Г А О
СРЂАН СЛАВНИЋ
Ако неки од аутора има мање од 50 страница ауторског текста, признаје
му се једно поглавље у монографији, односно једна монографска студија. Ако
аутори појединачно имају мање од 32 странице (два табака) ауторског текста,
ауторство се признаје тако што се вредност монографије подели са бројем
аутора […]
Монографска студија
Монографска студија је рецензирана (најмање две рецензије) научна публикација, објављена самостално или у склопу неке друге научне публикације, која по обиму не испуњава библиографске услове за монографију, а садржи најмање два штампарска табака ауторског текста. Монографска студија
има вредност једнаку поглављу у монографији одговарајуће категорије, али
јој се, за разлику од поглавља, категорија одређује на основу вредновања ње
саме, а не публикације у чијем је саставу објављена. Ако монографска студија
има више аутора, ауторство се вреднује по истим правилима као и код коауторских радова.
Прилично јасно и једнозначно дефинисани критеријуми не представљају проблем док се не нађу у библиографским базама података. Ту постоје два проблема. Са једне стране, у процесу обраде се од каталогизатора
често очекује да одреди типологију документа као стручни или научни рад
што је потпуности ван његовог домена (како у смислу обучености тако и у
правном смислу),7 а са друге стране, у очекивању аутора (и издавача) да каталогизатор донесе ту одлуку.
7
74
Вредновање врше факултети и универзитети, тј. њихова службена тела, на основу правилника Министартва.
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
У Г А О
ПРОБЛЕМИ ДЕФИНИСАЊА МОНОГРАФИЈЕ И ВИШЕСТРУКОГ АУТОРСТВА
COBISS запис у формату пуног записа
На претходној слици видимо пример публикације која је по садржају
окарактерисана као зборник радова, по поднаслову као монографија, по типологији документа (у овом формату приказа као врста/садржај, а у формату
COMARC као поље 001т) као стручна монографија. Додатно, за оне који каталогизују у COBISS-у, једини формални критеријум који постоји као разлика
између стручне и научне монографије је присуство регистра.8
8
Тј. уколико публикација нема регистар (индекс), програмски је онемогућено да се селектује научна монографија као тип документа.
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
75
СРЂАН СЛАВНИЋ
У Г А О
Монографија као својство периодичности и као тип библиотечке грађе
Монографија као својство периодичности и као тип библиотечке грађе
представљају два различита појма, али несумњиво блиско повезана. У основи, периодичност је један од критеријума типологије грађе.
У смислу периодичности, монографија је јасно дефинисана као затворена
и заокружена целина у односу на периодичне публикације. Категорија
интегративних извора мало усложава проблем реметећи границу међу њима,
јер такав извор може бити завршен или текући. То су, на пример, публикације
које се допуњују невезаним листовима и веб-презентације које се ажурирају.
Ипак, дефиниције дате у ISBD стандарду са становишта периодичности
могу се прихватити као задовољавајуће.
„Монографски извор (Monographic resource) Извор који је целовит као
један део или чију целовитост треба да чини одређени број делова.
Монографски извор у више делова (Multipart monographic resource)
Монографски извор у одређеном броју физички одвојених делова за које се
зна да се сматрају једном јединицом или су тако издати; одвојени делови могу
да имају сопствене наслове и податке о одговорности. Ниједан део нема
примарни значај.“9
Прави проблем настаје са одређивањем типологије грађе. То је један од
највећих проблема у савременом библиотекарству и као такав представља
тему за себе, али овде ће само укратко бити поменути најважнији.
Уз већ поменути проблем неусаглашности извора који дефинишу
типологију грађе, стандард, национална каталошка правила (националну
каталошку праксу), и структуре поља у узајамној бази (COBISS), јављају се и
проблеми у сваком од њих понаособ.
Стандард у својој последњој верзији са новоуведеним Подручјем 0 у
потуности разбија типологију грађе на основне елементе: облик садржаја,
карактеристику садржаја и врсту медија. При томе, у објашњењима за
поједине типове грађе позива се на именоване, али само у речнику дефинисане
поједине типове као што су монографски извор, електронски извор и сл.
Национална каталошка пракса, у недостатку правила, углавном је
ослоњена на правилнике Еве Вероне који се углавном односе на штампане
публикације (завршене и периодичне), док се за друге типове грађе користе
разна упутства и, често застарели, појединачни стандарди. Додатно, иако у
теорији небитно, у пракси се обрада различитих типова библиографских
извора у Народној библотеци Србије одвија у одељењима специјализованим
9
76
Međunarodni standardni bibliografski opis : (ISBD). Uvodno objedinjeno izd. Beograd :
Narodna biblioteka Srbije, 2009. Dodatak E : Rečnik, str. 8.
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
за поједине типове (одељења монографских публикација, серијских
публикација, некњижне грађе итд.). Та врста специјализације сигурно олакшава
рад, али у исто време, у пракси прави велике разлике у записима у узајмној
бази.
За узајмну базу (COBISS), осим доследног непридржавања библиографских стандарда (у овом случају ISBD), је још карактеристично да се све већи део
податка о извору пребацује у шифрована поља. То има смисла због смањења
редундације, убразавања претраге и смањења броја могућих грешака у куцању,
али са друге стране ограничава обрађиваче на унапред дате шифрарнике који
нису увек ажурирани у складу са тренутним стањем.
Пре него што пређемо на повезивање ових расутих проблема у један
континуирани, пожељно је још осврнути се на посебни отисак или сепарат.
Следеће две дефиниције из већ поменутих извора делују врло јасно и релативно
усаглашено:
„ПОСЕБНИ ОТИСАК. Чланак из периодичне публикације, зборника или
енциклопедије (или поглавље из неке публикације) који је изворним слогом
отиснут и издат као самостална публикација. Може се издати с насловом над
текстом и с пагинацијом изворне публикације, или с новим, властитим насловним листом и властитом пагинацијом.“10
„ПОСЕБНИ ОТИСАК − Самостална целина, која представља извод из
већ објављене монографске или серијске публикације.“11
Горе наведeни чланак је из угледног часописа New Astronomy Reviews,
значи, аналитика периодике. Из записа се не види, јер је сепарат, али на самом
сепарату постоји податак да је часопис доступан онлајн, што је и био начин
продукције (одштампан са сајта), а то га чини електронским извором. На крају
одштампан12 чланак постаје монографска публикација. Уз све претходно
наведено, мислим да није тешко сложити се да је, садржински недвосмилено
чланак из електронског часописа постао формално штампана монографија.
Напомињем да се у Народној библиотеци Србије раде одвојене текуће
библиографије за периодику и монографске публикације.
10
Eva Verona. Pravilnik i priručnik za izradbu abecednih kataloga. Dio 1, Odrednice i redalice. 2.
izmijenjeno izd. Zagreb : Hrvatsko bibliotekarsko društvo, 1986. str. 441.
11
Александра Вранеш, Љиљана Марковић. Од рукописа до библиотеке : појмовник (2. допуњено изд.). Београд : Филолошки факултет, 2008, стр. 253.
12
У неком смислу и то би могло екстензијама дефиниција да се припише електронском
извору јер су они по дефиницији рачунарски управљиви (користе се помоћу рачунара),
а за рачунар су излазне јединице како монитор, тако и штампач (што углавном постаје
стандард и на сајтовима – видите и одштампате).
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
77
У Г А О
ПРОБЛЕМИ ДЕФИНИСАЊА МОНОГРАФИЈЕ И ВИШЕСТРУКОГ АУТОРСТВА
У Г А О
СРЂАН СЛАВНИЋ
Импликације тог процеса не престају са прихватањем да је дати рад
„монографска публикација“. Знајући да се све статистике генеришу из база
података, погледајмо статистички резултате претраге за једног од аутора горе
наведеног чланка.
за АУ=Димитријевић, Милан С.
од тога у масци за аналитику13
у масци за монографске публикације
добија се 451 запис
8 записа
443 записа
од тога посебан отисак приближно14
250 записа
Као последица свега, поставља се питање: када Министарство затражи
или сâмо преузме статистику за датог аутора да ли ће критеријуми за одређивање научних публикација дати на почетку одговарати критеријумима за
формално добијених 250 монографија датог аутора?
Овде је прикладно поновити да ово није оцена научног и стручног доприноса датог аутора, већ показатељ да формални критеријуми елемената
библиотечког система (стандарди, правила и база) у Србији све више дивергирају од елеманта до елемента и све више нарушавају систем у целини.
Проблеми ауторства
Проблему ауторства тешко је прићи строго формално, јер ако не већи,
онда сигурно значајан део стандарда, правила и приручника посвећен је том
проблему. Међу стотинама страна правила и прописа осврнућемо се само на
она најелементарнија како би истакли овде приказани проблем:
„Ако публикација садржи дјело које је заједнички рад четворице или
више аутора, на главну се каталожну јединицу примјењују прописи о анонимним публикацијама (исп. поглавље II.5), тј. та се каталожна јединица израђује под стварним насловом. Ако су имена (називи) аутора наведена у главном наслову, споредне се каталожне јединице израдују за првог аутора и за
онолико других колико се сматра за корисно, с обзиром на значење аутора и
на потребе корисника библиотеке. Ако су имена (називи) аутора наведена на
другом неком мјесту у публикацији, споредна се каталожна јединица за првог
аутора израдује само изузетно.“15
13
14
15
78
Преко претраге индикатора у пољу 001т – типологија документа.
Добијено сложенијим системом претраге.
Eva Verona. Pravilnik i priručnik za izradbu abecednih kataloga. Dio 1, Odrednice i redalice. 2.
izmijenjeno izd. Zagreb : Hrvatsko bibliotekarsko društvo, 1986, str. 45.
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
„Ако су у публикацији четворице или више аутора један, два или три
аутора истакнута као главна, а остали као сурадници, с публикацијом се поступа као да садржи рад једнога, двојице или тројице аутора.“16
Наравно, с обзиром да се већ одавно ради у узајамним електронским
базама уместо лисним каталозима, нема више споредних каталошких јединица, већ се уносе појединачна поља за сваког аутора. У националној каталошкој пракси није ограничен број примарних аутора, што има смисла у томе
да рад аутора треба да буде приказан без обзира на удео. Међутим, таква
пракса доводи до врло „чудних“ резултата које можемо видети у следећим
примерима:
GINEKOLOGIJA / glavni urednik Spasoje Petković ; [autori Spasoje Petković ... et
al.]. - Beograd : Elit - Medica : Draslar, 2004 (Beograd : Draslar partner). - XIII, 986
str. : ilustr. ; 30 cm
COBISS.SR-ID 11143399617
64 autora
DIJABETES i trudnoća / [autori Miroslava Gojnić Dugalić ... et al.] ; urednik Miroslava Gojnić Dugalić. - Beograd : Medicinski fakultet Univerziteta, 2012 (Beograd :
Novo doba). - 491 str. : ilustr. ; 30 cm
COBISS.SR-ID 189677068
57 autora
PRVA pomoć / [Andrić Vukašin ... et al.] ; redaktor Aleksandar Pavlović. - 2. izd. Beograd : Obeležja, 2010 (Beograd : Tipo štampa). - XIII, 484 str. : ilustr. ; 24 cm
COBISS.SR-ID 178603532
50 autora
Овде се намеће питање да ли 50−60 аутора могу да координирано раде
на једном делу. Додатно, када се вратимо на пример на почетку овог рада у
коме је 15 аутора потписало 4 стране текста и слика, потребно је упитати да
ли удео сваког аутора заиста завређује назив аутора монографије.
Овим се не анулира учешће аутора у заједничком делу, али се анализира
да ли је заиста могућ такав број примарних аутора. Када се вратимо на почетак ове приче и на критеријуме Mинистарства, намеће се питање да ли je
потребно ревидирати критеријуме за примарно ауторство, a поготово онај
16
Ibid, стр. 46.
17
У овом и следећим примерима у низу дат је најкраћи запис, COBISS.SR-ID како би био
претражив и иза тога додат број примарних аутора унесених у дати запис.
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
79
У Г А О
ПРОБЛЕМИ ДЕФИНИСАЊА МОНОГРАФИЈЕ И ВИШЕСТРУКОГ АУТОРСТВА
СРЂАН СЛАВНИЋ
У Г А О
део да се каталошке јединице (сада ауторска поља у запису) израђују за првог
аутора и онолико других колико се сматра за корисно, с обзиром на значење
аутора и потребе корисника библиотеке.
Закључак
Наведени примери показују да доследно поштовање недоследних дефиниција у различитим аспектима библиотечке праксе доводи до таквих ситуација да статистички за један пасус у аналитици (чланак из часописа) формално, аутори имају статус аутора монографије и да само за једног аутора
постоји 250 таквих записа.
Ова врста проблема наговештава или сугерише да је квалитетно осмишљен систем досегао границе своје функционалности и да парцијално решавање појединачних проблема акумулира веће генералне проблеме него
што решава текуће.
Додатно овај проблем дискретно наговештава да решења узајамне базе,
реализована преко ad hoc одређивања типологије докуменaта у оквиру различитих шифрарника, све више померају улогу библиотекара и намећу му
одговорност коју по својој функцији не треба да има. Поједностављење уноса
у записе библиографских база података представља само привидну помоћ
без функционалног ситема у његовој основи.
Све то показује да неизбежна ревизија библиотечког система у Србији
више не може бити преправљање појединих правила, већ редефинисање основних принципа и укључивање нових аспеката као што су критеријуми
вредновања Mинистарства и други.
Литература
1. Međunarodni standardni bibliografski opis : (ISBD) : po preporukama Radne
grupe za ISBD odobrio Stalni odbor Sekcije IFLA-e za katalogizaciju. Uvodno
objedinjeno izd. Beograd : Narodna biblioteka Srbije, 2009.
2. Međunarodni standardni bibliografski opis (ISBD) : Područje 0 Oblik sadržaja i
vrsta medija. Beograd : Narodna biblioteka Srbije, 2011 [on-line].
Dostupno
preko:
http://www.nb.rs/view_file.php?file_id=2912
[preuzeto
06.05.2013]
3. Slavnić, Srđan. Argumenti za neophodnost revizije nacionalnih kataloških
pravila. Beležnica, god. 13, br. 23, 2011. str. 36-42. i [on-line].
80
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
ПРОБЛЕМИ ДЕФИНИСАЊА МОНОГРАФИЈЕ И ВИШЕСТРУКОГ АУТОРСТВА
http://biblioteka-bor.org.rs/pdf/beleznica23.pdf
[preuzeto
4. Slavnić, Srđan. Uputstvo za katalogizaciju elektronskih izvora. Beograd : Narodna
biblioteka Srbije, 2011.
5. Славнић, Срђан. „Негативни аспекти брзине промена библиографских
стандарда са посебним освртом на ISBD“ (рад представљен на Међународној
научној конференцији Дигиталне библиотеке и дигитални архиви, Београд,
Србија, 7. и 8. април 2014)
6. Verona, Eva. Pravilnik i priručnik za izradbu abecednih kataloga. Dio 1, Odrednice
i redalice. 2. izmijenjeno izd. Zagreb : Hrvatsko bibliotekarsko društvo, 1986, 417.
7. Verona, Eva. Pravilnik i priručnik za izradbu abecednih kataloga. Dio 2, Kataložni
opis. Zagreb : Hrvatsko bibliotekarsko društvo, 1983, 691.
8. Vraneš, A.; Marković, LJ. Od rukopisa do biblioteke : pojmovnik (2. dopunjeno
izd.). Beograd : Filološki fakultet, 2008.
9. Pravilnik o postupku i načinu vrednovanja, i kvantitativnom iskazivanju
naučnoistraživačkih rezultata istraživača, Službeni glasnik RS, broj 38/2008 i [online].
Dostupno
preko:
http://kobson.nb.rs/upload/documents/MNTR/
Dokumenti/2008_pravilnik_o_nacinu_vrednovanja.pdf
10. Zakon o bibliotečko-informacionoj delatnosti. Službeni Glasnik RS. br. 52/11 i
[on-line]. Dostupno preko: http://www.nb.rs/view_file.php?file_id=3047 [preuzeto
25.02.2013]
Web сајтови
COBISS (Kooperativni on-line bibliografski sistem i servisi). Baza podataka u
sistemu COBISS.SR: NBS [on-line]. Dostupno preko: http://www.vbs.rs/scripts/cobiss
?ukaz=SFRM&id=1110201770409356 [preuzeto 06.05.2013]
http://en.wikipedia.org/wiki/How_many_angels_can_dance_on_the_head_of_a_pin%3F
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
81
У Г А О
Dostupno preko:
06.05.2013]
СРЂАН СЛАВНИЋ
У Г А О
PROBLEMS OF DEFINING MONOGRAPHS AND MULTIPLE AUTHORSHIP
IN CATALOGING OF BIBLIOGRAPHIC RESOURCES
Summary
This paper deals with issues related to the definition of a monograph and
multiple authorship in cataloguing of bibliographic resources. The paper addresses
the problem from the point of legislation and the rules of cataloguing, but also pays
attention to the other interpretations. Examples given from the funds of the
National Library of Serbia show that consistent respect of inconsistent definitions
in various aspects of library practice, leads to such a situation where one passage in
analytics (in a magazine article) formally gives the authors a status of an author of
a monograph and for only one author you can find 250 such entries. This is not a
matter of abuse, it is a matter of poor definitions and interpretations of certain
rules.
Keywords: authorship, monograph, cataloguing rules, scientific and technical
evaluation criteria
Srđan Slavnić
82
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
У Г А О
JEЛЕНА МИТРОВИЋ, 1983Народна библиотека Србије
Београд
УДК: 028:615.85
ID: 211954444
РАЗВОЈНА БИБЛИОТЕРАПИЈА КАО ВИД ПРОМОВИСАЊА
КРЕАТИВНОГ ЧИТАЊА И ЊЕНА ПРИМЕНА У БИБЛИОТЕЦИ
Сажетак: Библиотерапија је процес који подразумева брижљиво одабрану литературу, као и разговор о њој, са циљем да се увиди одређена ситуација, реши
неки проблем, и / или унапреди лични раст и развој. Може бити институционална, клиничка и развојна. Развојна библиотерапија је посебно важна за библиотеку и библиотекара, јер је намењена општој популацији, помаже им да
изађу на крај са свакодневним животним недаћама, да асертивно комуницирају, креативно и критички размишљају, да прошире репертоар свог понашања, стекну умешност односа према животу, успешно доносе одлуке и непрестано раде на свом расту и духовном развоју. Стога захтева правог навигатора који ће умети на најбољи могући начин да усмери ка тим циљевима. Библиотекари који имају широко образовање, одговарајуће личне особине и посебне вештине, а при том стално раде на себи, и прихватају целоживотно учење
и усавршавање као своју неминовност, биће прави навигатори на путу од корисника до његове књиге.
Кључне речи: библиотерапија, библиотерапеут, развојна библиотерапија, развојни библиотерапеут, читање као терапија, креативно читање, библиотека
Увод
Одувек се веровало да речи имају магичну моћ. Стара племена су изговарала разне речи око ватре, скандирање је лечило и срце и душу, а приче су
се преносиле с генерације на генерацију, преносећи са собом разне обичаје,
веровања и културу једног народа. Стога је веровање да речи имају терапеутско дејство познато од давнина. Још су антички народи умели то да препознају, те је на улазу у њихове библиотеке писало ,,храна за душу”, ,,лек за
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
83
У Г А О
JEЛЕНА МИТРОВИЋ
душу”, ,,медицина за душу”.1 Коришћење књига у циљу лечења ума и душе
познато је под именом библиотерапија. Сам појам је сковао Семјуел Кротерс
(Samuel Crothers) 1916. године и први пут га употребио у часопису Atlantic
Monthly.2 Након тога се о библиотерапији говорило много више. У почетку се
користила искључиво у болничком окружењу као помоћна дисциплина уз
основну терапију. Нарочито је била популарна за време Првог светског рата,
када се показало да су се рањени војници који су читали много брже опорављали од оних који нису, што је утицало на то да библиотерапија добије
своју потврду. Америчко удружење библиотекара (ALA) 1939. године организује посебан Одсек за библиотерапију (Committee on Bibliotherapy).3 Шездесетих година 20. века, библиотерапија ,,излази” из болница, и покушава да пронађе своје место у едукативном и библиотечком контексту, као самостална
или помоћна дисциплина. Часопис Library Trends 1962. године читав број посвећује библиотерапији, након чега се на ту тему организују бројни курсеви,
конференције, семинари а објављују се и разни чланци и бране докторске
дисертације.
Шта је библиотерапија?
Библиотерапија је процес који подразумева брижљиво одабрану литературу, као и разговор о њој, са циљем да се увиди одређена ситуација, реши
неки проблем, и/или унапреди лични раст и развој. Прва дефиниција
објављена је 1941. године у Дорландовом илустрованом речнику и гласи да је
библиотерапија ,,употреба књиге и читања при лечењу душевних болести”.4
Двадесет година касније, у Вебстеровом речнику библиотерапија се помиње
као ,,употреба одређене грађе за читање као терапеутских помагала у медицини и психијатрији”, али и као ,,помоћ при решавању личних проблема усмереним читањем”.5 У овој дефиницији први пут долази до изражаја тежња
1
Sarah J. Jack and Kevin R. Ronan, ,,Bibliotherapy: Practice and Research”, School Psychology
International vol. 29, no. 2 (2008), http://spi.sagepub.com/content/29/2/161.full.pdf, preuzeto
14.4.2013., DOI 10.1177/0143034308090058
2
Rubin R. J, Using bibliotherapy: a guide to therapy and practice (Phoenix; Oryx Press, 1978), 1.
3
Јanovičienè, D, ,,Bibliotherapy in Lithuanian Libraries: Service Identification and Analysis“,
Toruńskie Studia Bibliogiczne vol. 9, no. 2 (2012).
4
Sarah J. Jack and Kevin R. Ronan, ,,Bibliotherapy: Practice and Research”, School Psychology
International vol. 29, no. 2 (2008), http://spi.sagepub.com/content/29/2/161.full.pdf, (preuzeto
14.4.2013.), DOI 10.1177/0143034308090058
5
Наталија Микулетић, ,,Библиотерапија у школској књижници или разговор о књизи“,
Вјесник библиотекара Хрватске год. 53, бр. 2 (2010), http://www.hkdrustvo.hr/vbh/broj/101
(преузето 3.5.2013.)
84
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
да се библиотерапија одвоји од медицине и болничког окружења. У литератури се срећу бројне дефиниције које се разликују у појединостима, али се
слажу у томе да је циљ библиотерапије да доведе до промене, личног раста и
развоја уз помоћ едукованог терапеута.
Врсте библиотерапије
У зависности од окружења у коме се одвија, као и од учесника у библиотерапеутском раду, библиотерапија може бити институционална, клиничка
и развојна.6 Институционална библиотерапија се одвија у болничким условима, а изводи је болничко особље уз помоћ квалификованог библиотекара.
Клиничка библиотерапија је намењена особама са емоционалним проблемима
и проблемима у понашању (депресија, анксиозност, агресивност, фобије, панични напади), те је потребан тимски рад лекара, психолога и библиотекара
да би она имала позитиван резултат. Институционална и клиничка библиотерапија се по неким теоретичарима третирају на исти начин, и подразумевају корективну библиотерапију.
Развојна библиотерапија (превентивна библиотерапија) помаже ,,нормалним” особама да изађу на крај са свакодневним животним недаћама, да
асертивно комуницирају, креативно и критички размишљају, да прошире
репертоар свог понашања, стекну умешност односа према животу, успешно
доносе одлуке, непрестано раде на свом расту и духовном развоју. Учешће у
библиотерапеутском раду је добровољно, а може је изводити библиотекар,
психолог, педагог, учитељ, али и сам родитељ, с обзиром на то да је превасходно намењена деци и адолесцентима.
Основне карактеристике различитих врста библиотерапије приказане
су у Табели 1.
6
Институционална
Клиничка
Развојна
Циљ
Информативна,
углавном да се
добије увид у
стање клијента
Да клијент сам
добије увид у
своје стање
,,Нормалан развој”,
самоактуализација
Окружење
Болничко
Психијатријске
установе
Библиотека,
учионица
Shifra Baruchson-Arbib, ,,Bibliotherapy in School Libraries: an Isreal Experiment”, School
Libraries Worldwide vol. 6, no. 2 (2000).
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
85
У Г А О
РАЗВОЈНА БИБЛИОТЕРАПИЈА КАО ВИД ПРОМОВИСАЊА КРЕАТИВНОГ ЧИТАЊА
JEЛЕНА МИТРОВИЋ
Ментално болесна
особа
Особа са
проблемима у
понашању
,,Нормална” особа
Терапеут
Лекар, психијатар
уз асистенцију
библиотекара
Психолог,
психотерапеут
у сарадњи са
библиотекаром,
социјалним
радником
Неболничко
особље (психолог,
педагог,
библиотекар,
наставник,
родитељ
Форма
Индивидуална
Индивидуална /
групна
Индивидуална /
групна
Присуство
Углавном
наметнуто
Вољно / наметнуто
Вољно
У Г А О
Клијент
Табела 1
Развојна библиотерапија
Постоји велика терминолошка конфузија око појма развојна библиотерапија. Многи теоретичари сматрају да се развојна библиотерапија разликује
од класичних видова терапије, те захтева другачију терминолошку дефинисаност. Они предлажу алтернативне називе попут библиопсихологије, библиосаветовања, библиовођења, разговора о књизи, усмереног читања. Сви
ови називи имају своје предности и своје недостатке. Због чега и на који начин развојна библиотерапија мора да оправда свој назив? Није ли довољан
атрибут ,,развојна” да би се закључило да она не укључује терапију у традиционалном смислу? Ни психотерапија не подразумева увек класичан третман, већ ју је могуће користити за рад на себи, за усавршавање својих личних
потенцијала, расветљавање разних дилама са којима свакодневно долазимо у
контакт. Стога можемо и развојној библиотерапији омогућити да задржи
свој назив, а развојног библиотерапеута обучити да на најбољи могући начин
води и усмерава библиотерапеутски рад.
Да би неко био добар развојни библиотерапеут, неопходно је да има широко образовање, специфичне личне особине и вештине које му могу помоћи
да сваког корисника повеже са одговарајућом књигом.7 Широко образовање
7
86
Claudia Cornett and Charles Cornett, “Bibliotherapy: The right book at the right time” (doctoral dis.), Phi Delta Kappa Educational Foundation, 1980, 36.
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
подразумева познавање психологије, методике, педагогије, социологије,
књижевности, библиотекарства. Поред тога, неопходно је да развојни библиотерапеут буде емпатичан, интуитиван, стрпљив, толерантан, стабилан,
асертиван, и да верује у концепт који заступа. Он мора да зна да процени
потребе и интересовања појединаца и препоручи литературу у складу са тим;
да правилно процени која је грађа погодна за библиотерапију; да уме да пронађе различите начине долажења до адекватне реакције; да зна да процени
када је некоме потребна стручна помоћ; да зна да планира и организује време
у току и након библиотерапијског рада; да уме адекватно да процени успешност сваког библиотерапеутског поступка. Речју, ДОБАР библиотекар има
велики број особина карактеристичних за доброг библиотерапеута, те је његова улога у библиотерапеутском раду од изузетног значаја.
Ипак, о образовању и стручном усавршавању будућих библиотерапеута, тј. библиотекара, треба водити рачуна. Било би добро осмислити и спроводити едукацију будућих развојних библиотерапеута у оквиру разних семинара или у оквиру специјалистичких студија које би биле саставни део
програма разних факултета. Студије тог типа би полазницима омогућиле
знања потребна за успешан библиотерапијски рад. То би била знања везана
за теорију уметности, естетику, психологију уметничког стварања, педагошку и развојну психологију, психологију детињства и адолесценције, психометрију, арт психотерапију, историју читања, теорије рецепције, књижевне
теорије, општу књижевност, светску књижевност, књижевност за децу, основе библиотерапије и њену методологију. Подразумева се да би се из свих ових
области предавало само оно што је директно повезано са библиотерапијом,
док би опширна теоријска становишта била занемарена.
У Србији је ове, 2014. године, у оквиру Програма сталног стручног усавршавања библиотечких радника акредитован семинар ,,Развојна библиотерапија као вид промовисања креативног читања и њена примена у библиотеци”. Циљ овог семинара је да се креативно читање у библиотеци сагледа из
неког другог угла, да библиотекаре упозна са основама библиотерапије, пружи им додатни ентузијазам и вештине неопходне за креативан рад са корисницима. Одзив библиотекара је изузетно велики, и говори о актуелности
и атрактивности саме теме. До сада је извођен у Чачку, Сремској Митровици,
Ваљеву, Београду, Сомбору, Нишу, Ужицу и Шапцу. Комуникација са библиотекарима који су похађали овај семинар је двосмерна. Сагледавајући ситуацију са практичног аспекта, библиотекари који раде са корисницима су дали
велики допринос унапређењу саме идеје, и отворили нека важна питања која
ће бити предмет наредних истраживања.
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
87
У Г А О
РАЗВОЈНА БИБЛИОТЕРАПИЈА КАО ВИД ПРОМОВИСАЊА КРЕАТИВНОГ ЧИТАЊА
JEЛЕНА МИТРОВИЋ
У Г А О
Подела по врсти грађе
У зависности од грађе која се користи у библиотерапијском раду, библиотерапија може бити когнитивна и афективна.8 Когнитивна библиотерапија
се заснива на когнитивној психологији, па подразумева да је сваки облик понашања научен, те је могуће ангажовањем когнитивних функција научити
другачији, адекватнији облик понашања. Литература која се користи у когнитивној библиотерапији је позната као литература информација или тзв.
,,умна храна”. Ту, пре свега, спада добро позната self-help литература.
У Великој Британији је познат пројекат ,,Књиге на рецепт” (Books on
Prescription), одобрен од стране Министарства здравља, а заснива се на томе
да медицинско особље ,,преписује” одговарајућу self-help литературу пацијентима, бирајући са листе од 30 наслова онај који је најадекватнији за одређену ситуацију, док библиотекар има задатак да те књиге припреми и омогући њихово коришћење.9
,,Школа живота” (The School of Life)) је пример необичне књижаре у Великој Британији у којој уз симболичну новчану надокнаду можете добити
кофер са 7 књига (self-help литература) које су изабране од стране едукованог
особља посебно за вас.
У чему је тајна self-help литературе?
Живећи у друштву у коме влада механизам који мрви човека, где с једне
стране имамо технолошки напредак, а с друге духовну кризу, човек се све
више осећа попут усамљеног дрвета које никако не може да пронађе своју
шуму. Егзистенцијално ништавило и отуђеност од других, али и од себе, наводе човека да покуша да пронађе смисао свог бивствовања, да пронађе утеху и наду како би преживео хаос у коме свакодневно обитава. С обзиром на
чињеницу да је ограничен временом, и да нема довољно енергије ни ентузијазма да се систематски позабави својим проблемима и квалитетом свог
живота, он тражи инстант решења, ,,јефтине“ рецепте за бољи и срећнији
живот, за успех на послу, у љубави, у животу. Популарна психологија му то и
омогућује. Обраћа се обичном човеку, говори јасно, концизно, разумљиво,
нуди веру у боље сутра, и буди наду да су чуда могућа, наду која је човеку у
егзистенцијалној кризи веома потребна. Она не може да му дâ прави одговор
8
Shechtman, Zipora, ,,Treating Child and Adolescent Aggression through Bibliotherapy”. (New
York: Springer, 2009).
9
Јanovičienè, D, ,,Bibliotherapy in Lithuanian Libraries: Service Identification and Analysis“,
Toruńskie Studia Bibliogiczne vol. 9, no. 2 (2012).
88
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
на свако његово питање, али може да буде иницијална каписла која ће му
омогућити да боље погледа себе, свој живот, своје снове, своја стремљења и
клонућа. Стога он посеже за ,,позитивним размишљањем“, проучава закон
привлачења, понавља афирмације и проучава животе и принципе успешних
људи.
Постоји тенденција да се популарна психологија изједначи са шунд литературом. Међутим, ако је нешто „популарно“, не мора да значи и да је по
дефиницији лоше. Критички ум је оно што прави разлику. Уколико је особа у
стању да критички процени да ли нешто има смисла или не, уколико уме логички да мисли и правилно расуђује, уколико је самодисциплинована и посвећује довољно пажње ономе што прочита, користи савете и алате о којима се
у књизи говори, сигурно ће имати користи и од најлошије књиге из ове области. А уколико то није случај, онда ће и најбоља књига за њега бити неделотворна, можда чак и погубна. Чињеница је да неће свака књига бити добра за
свакога, и евидентно је да треба направити неку селекцију, да не треба читати
све, и у сваком тренутку. Али то је случај и са другом врстом литературе.
Пожељно би било да људи имају неког ,,водича“ приликом одабирања грађе,
тзв. библиотерапеута који би им разговором ,,разбио“ илузије и усмерио ка
правилној дирекцији, ка правилном разумевању и усвајању прочитаног.
Међутим, људи све чешће сами посежу за бомбастичним насловима које виде
у излогу књижаре. Зато је популарна психологија најпродаванија литература.
Чак и они који немају изграђену навику читања, радо трагају за овом врстом
литературе, иако то неретко поричу.
Афективна библиотерапија
Афективна библиотерапија се делимично заснива на психоанализи.
Она користи литературу снаге, или тзв. духовну храну како би неприметно
уклонила одбрамбене механизме, омогућила недозвољеним садржајима да се
под безбедним околностима испоље, и након тога активирала одређене механизме промене. Она се заснива на следећим психодинамским процесима:
идентификацији, катарзи и увиду.10
Приликом процеса идентификације, читалац се поистовећује са стварним или фиктивним ликом из књиге, препознаје себе, неку блиску особу или
неко властито искуство. Сликовита, метафоричка представљања омогућују
лакшу идентификацију, те читалац постаје свестан себе, својих неостварених
10
Dan T. Ouzts, “The Emergence of Bibliotherapy as a Discipline”, Reading Horizons vol. 31, no.
3 (1991), http://scholarworks.wmich.edu/cgi/viewcontent.cgi?article=1614&context=reading_
horizons, (preuzeto 6.5.2013).
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
89
У Г А О
РАЗВОЈНА БИБЛИОТЕРАПИЈА КАО ВИД ПРОМОВИСАЊА КРЕАТИВНОГ ЧИТАЊА
У Г А О
JEЛЕНА МИТРОВИЋ
жеља и нерешених конфликата. С друге стране, он може са дистанце, без пренаглашеног присуства емоција, да схвати своју ситуацију и заузме адекватан
став према њој.
Катарза омогућава да се одређене емоције доживе под безбедним околностима, услед интеракције између читаоца и лика из књиге. Доживљавањем
одређених нежељених емоција, душа се прочишћује, а ум ослобађа сублимиране енергије, те може несметано да функционише.
Као резултат катарзе, долази до увида, интеграције мишљења и осећања.
Тек увидом особа може да сагледа одређену ситуацију из другог угла, и евентуално промени образац понашања. Да би се дошло до увида, врло често није довољна само једна књига. То је дуг процес који захтева брижљиво планирање.
Основне разлике између ,,умне” и ,,духовне хране” представљене су у
Табели 2.
Литература снаге
Литература информације
Категорије
Инспиративна грађа
Креативни текстови
Приче, романи, басне,
религијски списи, поезија
Информативна грађа
Поучни текстови
Kњиге самопомоћи,
упутства, приручници
Kључне
карактеристике
Продире до несвесног
Даје могућност
идентификације и
поновног проживљавања
проблема кроз ликове
Ослобађа емоције и
доводи до катарзе
Помаже при долажењу
до увида и проналажењу
решења
Ослања се на когнитивне
процесе
Подучава новим
стратегијама решавања
проблема
Циљеви
Процес
Наглашава самосвесност,
интроспекцију
Развија способност
суочавања са стресним
ситуацијама
Интегративни
Чита се између или за
време састанака
Дискутује се за време
састанака
Даје одговарајуће
информације
Омогућава боље
прилагођавање ситуацији
Помоћни
Чита се између састанака
Дискутује се за време
састанака
Табела 2
90
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
РАЗВОЈНА БИБЛИОТЕРАПИЈА КАО ВИД ПРОМОВИСАЊА КРЕАТИВНОГ ЧИТАЊА
Поетска терапија
Коришћење поезије у терапеутске сврхе познато је под именом поетска
терапија. Међутим, према мишљењу Иване Башић, поетска терапија подразумева коришћење свих књижевних врста у библиотерапеутске сврхе, а не само
поезију.11 И Национална асоцијација поетске терапије (National Association of
Poetry Therapy – NAPT) теоријски дефинише поетску терапију на сличан начин,
док практично обрађује само примену поезије у библиотерапеутске сврхе. Циљ
те асоцијације јесте да професионално обучава будуће поетске терапеуте,
омогући им праксу у образовању, медицини, геријатрији и различитим
друштвеним установама и изда им потребне сертификате за будући рад.12
Поезија је важна форма за библиотерапеутски рад: ,,Поезија је снажнија
од прозе, јер има квалитет сна коjи може ући у просторе несвесног ума и довести мисли и осећаје на другачију фреквенцију; лакше изазива емоције и
ствара терапеутско уједињавање осећаја.“13 Она има следеће карактеристике:
1. Кратка форма.
2. Симболичка репрезентација кроз метафоре; Помоћу симбола и
метафора најлакше се долази до несвесних садржаја, уклањају се
менталне блокаде, омогућава се отпуштање емоција под безбедним
околностима и долажење до увида.
3. Имагинација; ,,Имагинација учи људе како да се користе својом
креативношћу и маштом, и залази у скривене просторе који могу
разоткрити дисфункционална подручја и створити промене“.14
4. Ритам; Позија је повезана са биолошким ритмовима, јер је први ритам који дете чује мајчин откуцај срца. Због тога се сматра да песме
са ритмом који је најближи ритму откуцаја срца најдубље и најбоље
помажу.
11
Bašić, I, Biblioterapija i poetska terapija: priručnik za početnike (Zagreb: Balans centar, 2011).
12
Op. cit., 22.
13
Op. cit., 36.
14
Op. cit., 30.
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
91
У Г А О
Литература снаге која се користи при афективној библиотерапији укључује поезију, приче, басне, бајке, афоризме, загонетке, романе, биографије и
аутобиографије.
JEЛЕНА МИТРОВИЋ
У Г А О
Развојна библиотерапија у библиотеци
Примена развојне библиотерапије у библиотеци није нимало лак задатак, поготову због чињенице да библиотекар није терапеут у класичном
смислу. Свака библиотерапијска радионица обрађује једну животну тему
која је занимљива и важна како за одрасле, тако и за децу. Сва битна питања
људског живота могу бити предмет ових радионица, као што су: смисао и
бесмисао у животу, снага и беспомоћност, успех и неуспех, оптимизам и песимизам, добро и лоше, правда и неправда, истина и лаж, живот и смрт. Након одабира одређене животне теме, библиотекар формира своју циљну групу и припрема радионицу у складу са тим.
Најважнији део припремне фазе библиотерапеутске радионице јесте
изабрати грађу која је најподеснија за одређену радионицу. Приликом одабира грађе, важно је да се води рачуна о томе да штиво одговара узрасту и интересовањима појединаца који чине циљну групу, да појединци имају одређене читалачке компетенције помоћу којих могу да разумеју оно што читају, да
ликови буду довољно уверљиви како би лакше дошло до идентификације и
да се проблем решава на креативан начин. Треба да се води рачуна и о ауторитету самог аутора, јер од тога зависи да ли ће читалац моћи да успостави
дијалог са њим. Пожељно је избегавати текстове који буде негативна осећања,
који су исувише двосмислени, што отежава тумачење, док се препоручују
текстови који имају отворену форму, тј. имају тзв. места неодређености, која
се конкретизују у самом акту читања, јер омогућавају успешан дијалог читаоца са самим собом. Као што је још давно приметио Гете - ,,свако чита свог
Хомера“, односно места неодређености ће обојити наша сопствена душа онако како жели и како осећа, а то је оно што даје важан материјал будућем библиотерапијском раду. Што боље умемо да чујемо и протумачимо индивидуалне интерпретације, то ћемо боље и ефикасније осмислити и спроводити
библиотерапеутску радионицу.
Саму библиотерапеутску радионицу чине следеће фазе:15
1. Предигра;
2. Вођено читање;
3. Разговор након читања;
4. Завршне активности.
15
92
Forgan, James W, ,,Using Bibliotherapy to Teach Problem Solving”, Intervention in School and
Clinic vol. 30 no. 2 (2002).
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
Предигра подразумева мотивацију за читање, што је веома битан сегмент саме радионице. Асоцијације на сам наслов могу бити веома делотворне, као и асоцијација на слику која је на неки начин повезана са самом темом
која је предмет читања. Некада је препоручљиво показати корице књиге (уколико се ради о млађој популацији) или укратко описати садржај, како би читаоци имали увид у оно што следи. Уводни разговор је неизбежни део саме
предигре, и подразумева објашњавање појмова везаних за тему која ће се обрађивати. На пример, уколико се изабере тема егоистичност – дарежљивост,
неопходно је да се најпре објасне сами појмови, па тек онда да се о њима и
дискутује.
Вођено читање се односи на читање одређеног текста у себи и наглас.
Некада би било занимљиво урадити драматизацију грађе, па омогућити читаоцима да одглуме садржај у пару, или позвати неког познатог глумца да дâ
свој допринос идеји. Након читања, важно је да постоји и време за размишљање или опуштање, како би одређене идеје пробуђене читањем могле
да се вербализују.
Разговор након читања са нагласком на лични доживљај је од суштинског значаја. Он би могао да дâ одговоре на следећа питања:
Који су главни проблеми у тексту? Зашто мислиш да су то проблеми?
Издвој главне ликове. Шта им се догодило? Како су се осећали због
тога?
Када си се ти тако осећао?
На који начин су се ликови променили у односу на почетак? Шта би ти
урадио да си на њиховом месту? Да ли се и теби догодило нешто слично?
Како си са тим изашао на крај?
Завршне активности представљају круну свега претходног, јер тек након њих знамо на који начин је текст утицао на читаоце. Једна од најчешћих
завршних активности је креативно писање.
Креативно писање
Како писање није ништа друго него читање сопствених мисли, тако и
креативно писање може много допринети емотивном ослобађању и личном
расту и развоју. Оно може бити експресивно и дневничко.16
Експресивно писање може бити слободно (било која тема, било која форма) и прописано. Коришћење почетних реченица је један вид прописаног
писања (Страх ме је..., Желим..., Да сам ја главни јунак...., Када бих имала
16
Bašić, I, Biblioterapija i poetska terapija: priručnik za početnike (Zagreb: Balans centar, 2011), 58.
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
93
У Г А О
РАЗВОЈНА БИБЛИОТЕРАПИЈА КАО ВИД ПРОМОВИСАЊА КРЕАТИВНОГ ЧИТАЊА
У Г А О
JEЛЕНА МИТРОВИЋ
златну рибицу, затражила бих да ми испуни следеће...). Асоцијације око централне речи представљају још један вид експресивног писања. У том случају,
особа записује слободне асоцијације око централне речи: ,,С централном
речи окруженим првим асоцијацијама, особа записује кратке асоцијације
које повезују реч с особама, сећањима, осећајима, местима.“17 Главни смисао
експресивног писања је одбацивањe унутрашњег цензора и менталне блокаде која задржава креативну енергију и не дозвољава јој да се испољи. Један од
најчешћих разлога за то је велика самокритичност која не дозвољава да напишемо нешто што није перфектно, што не задовољава наша очекивања.
Дневничко писање се ослања на унутрашње искуство, сопствене реакције и перцепције. То је чин записивања мисли и осећања да би се могло ићи
кроз проблеме и доћи до дубљег разумевања себе или догађаја у свом животу: ,,Иако људи пишу дневнике вековима, терапеутски потенцијал рефлексивног писања није дошао у средиште пажње јавности до 1960. године, када
је Ира Прогоф (Ira Progoff ), психолог из Њуjорка, почео нудити радионице и
сатове коришћења нечега што је он називао ‘интензивном дневничком
методом’. Ова метода брзо је постала популарна и данас је познаје више од
250 000 људи кроз мрежу консултација које води Ира Прогоф и његово
особље.“18
Библиотерапијска радионица за децу на примеру бајке Грозданe Олујић
Предигра: Причање вицева, смејање наглас, тражити од сваког детета да
напуни пластичну чашу до пола и опише њен садржај; уводни разговор на
тему „оптимизам и песимизам“, као и објашњењe сентенце ,,За песимисту је
чаша увек до пола празна, а за оптимисту до пола пуна“.
Вођено читање: Читање бајке у себи, па наглас. Организовање времена
за опуштање, где се деци пушта нека позитивна песмица коју сви знају, или се
од њих тражи да направе од папира Плачка и Смејачка, да глуме у пару да
један буде Плачко, а други Смејачко, и да после замене улоге.
Разговор након читања: Да ли вам се свиђа бајка? Шта вам се свиђа, а
шта не? Издвојте главне ликове и опишите их. Да ли вас на некога подсећају?
На кога? У чему је тајна Смејачковог успеха? Да ли бисте волели да се понашате као Плачко или као Смејачко? Зашто? Шта мислите, да ли је то реално?
Како би могли то да постигнете? Може ли вам неко у томе помоћи?
Завршне активности: Писање на тему „Волео бих да сам Плачко / Смејачко јер...“, или дати свима да из ,,чаробне кутије“ извуку своју позитивну мисао
и о њој разговарају.
17
Op. cit., 58.
18
Op. cit., 60.
94
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
РАЗВОЈНА БИБЛИОТЕРАПИЈА КАО ВИД ПРОМОВИСАЊА КРЕАТИВНОГ ЧИТАЊА
С обзиром на чињеницу да је једна од важних улога библиотеке да промовише књигу и читање, и развојна библиотерапија као креативно читање
може добити место које јој припада. Без обзира на чињеницу да библиотекар
није терапеут у класичном смислу, он може спроводити развојну библиотерапију уколико ради на себи и свом стручном усавршавању. Стога би развојна библиотерапија могла да буде значајна атракција библиотеке 21. века, уколико библиотекари буду имали слуха за иновацију у свом раду и уколико
успеју да је на прави начин презентују својим корисницима.
Литература
1. Baruchson- Arbib, Shifra, ,,Bibliotherapy in School Libraries: an Isreal
Experiment”. School Libraries Worldwide vol. 6, no. 2 (2000).
2. Bašić, I. Biblioterapija i poetska terapija: priručnik za početnike. Zagreb:
Balans centar, 2011.
3. Cornett, Claudia and Charles Cornett. “Bibliotherapy: The right book at
the right time”. Doctoral dis, Phi Delta Kappa Educational Foundation,
1980.
4. Forgan, James W. ,,Using Bibliotherapy to Teach Problem Solving“. Intervention in School and Clinic vol. 30 no. 2 (2002).
5. Jack, Sarah J. and Kevin R. Ronan. „Bibliotherapy: Practice and Research”.
School Psychology International vol. 29, no. 2 (2008), http://spi.sagepub.
com/content/29/2/161.full.pdf,
(preuzeto
14.4.2013.),
DOI
10.1177/0143034308090058
6. Janovičienè, D. ,,Bibliotherapy in Lithuanian Libraries: Service Identification Analysis”. Torunskie Studia Bibliogiczne vol. 9, no. 2 (2012).
7. Mikuletić, Natalija. „Biblioterapija u školskoj knjižnici ili razgovor o knjizi“. Vjesnik bibliotekara Hrvatske Vol. 53, No. 2 (2010), http://www.
hkdrustvo.hr/vbh/broj/101 (preuzeto 3.5.2013.)
8. Ouzts, Dan T. „The Emergence of Bibliotherapy as a Discipline”. Reading
Horizons Vol. 31, No. 3 (1991), http://scholarworks.wmich.edu/cgi/viewcontent.cgi?article=1614&context=reading_horizons,
(preuzeto
6.5.2013)
9. Rubin, R. Using bibliotherapy: a guide to therapy and practice. Phoenix:
Oryx Press, 1978.
10. Shechtman, Zipora. ,,Treating Child and Adolescent Aggression through
Bibliotherapy”. New York: Springer, 2009.
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
95
У Г А О
Закључак
JEЛЕНА МИТРОВИЋ
У Г А О
PROMOTION OF CREATIVE READING THROUGH DEVELOPMENTAL
BIBLIOTHERAPY AND ITS USE IN LIBRARIES
Summary
Bibliotherapy is a process of carefully selecting literature, as well as a discussion
on it, in order to perceive a situation, solve a problem, and / or enhance users’
personal growth and development. It can be institutional, clinical and developmental.
Developmental bibliotherapy is especially important for a library and a librarian,
because it is for general population, it helps people cope with daily hardships,
communicate assertively, think creatively and critically, expand their behavioral
repertoire, gain necessary life skills, make decisions successfully and constantly
work on their personal growth and development. Therefore, a librarian should be a
real leader, able to help users accomplish their goals. Librarians with a broad
knowledge, special personal characteristics and skills, who constantly work on
themselves and accept lifelong learning and personal development will be the best
leaders on the way from users to their books.
Keywords: bibliotherapy, bibliotherapist, developmental bibliotherapy,
developmental bibliotherapist, reading as a therapy, creative reading, library
Jelena Mitrović
Јелена Митровић прво је о библиотерапији говорила у Чачку 28. марта 2014.
96
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
У Г А О
МАРИЈА РАДУЛОВИЋ, 1978Градска библиотека
„Владислав Петковић Дис“, Чачак
УДК: 027.022-053.6:028(497.11)
''2013''
ID: 211950092
ТИНЕЈЏЕРИ И БИБЛИОТЕКА
Младост, то је богатство и краљевање; то је чар телесне лепоте и духовне
свежине; лепота физичке снаге; бесконачност надања; раскош у плановима од
којих је сваки огроман и безмеран, и од којих сваки изгледа вероватан и кад је
немогућ. Младост, то су радости пречесте и пренагле; сви избори оптимизма
отворени; а сан стављен изнад истине, и љубав изнад живота.
Јован Дучић
Сажетак: Рад показује какав је однос тинејџера, корисника Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ у Чачку, према библиотеци, књизи1 и читању
уопште уз посебан осврт на потребе, афинитете и предлоге које има ова специфична група корисника. Емпиријска основа рада је анкета која је спроведена
током 2013. године у свим чачанским средњим школама. Испитано је преко 800
ученика другог и трећег разреда. Анкета је била анонимна и добровољна. Добијени резултати приказани су у табелама и пропраћени коментарима. Рад одговара на питање зашто тинејџери све ређе користе класичне библиотечке услуге и шта је последица таквог односа. Такође, приказане су активности чачанске Библиотеке током 2013. године у раду са младима, као и кораци које ће
Библиотека предузети у циљу повећања броја корисника међу тинејџерском
популацијом.
Кључне речи: Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, Чачак, тинејџери, анкета, програми за младе.
1
„Књигу“ у овом контексту треба схватити као симбол извора информација, било у папирном, било у електронском облику.
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
97
У Г А О
МАРИЈА РАДУЛОВИЋ
Јавне библиотеке2 су од свог оснивања до данас темељи културе и информациони потенцијал сваке земље, као стожери писмености, образовања,
непрекидног и свеобухватног приступа информацијама. Мењајући се и ослушкујући потребе својих корисника библиотеке су постале покретачка снага за учење, основа и подршка за истраживање, креативност, али и забаву.
Тако је било, а због потреба и интереса будућег времена и уз пуно поверење
друштвене заједнице, тако ће и бити. Однос друштва према библиотекама
треба да буде окренут будућности, а не само прошлости и културној традицији,3
јер је књига у свим временима и срединама препозната као културна потреба
човека. Уз књигу се одраста, сазрева, учи, радује, живи и умире. Она је неодвојиви део цивилизацијског развоја. Данас, на почетку 21. века, чини се да
књига и читање губе битку са другачијим садржајима и активностима које
нуди савремено информатичко доба (интернет, друштвене мреже,4 паметни
телефони5), што је нарочито изражено међу најосетљивијом групом корисника - тинејџерима.
Свака јавна библиотека у свом чланству има и тинејџере,6 који губе читалачке навике управо у узрасту од 13 до 18 година. Библиотекари који раде
са младима имају важну улогу и обавезу, али и професионални изазов, да
2
„Јавна библиотека је организација коју оснива, подржава и финансира заједница, било
преко локалних, регионалних или државних органа управе, или кроз друге начине
друштвеног организовања заједнице. Она обезбеђује приступ знању, информацијама и
производима људског духа, путем различитих извора и услуга, и подједнако је доступна свим припадницима заједнице, без обзира на расу, националност, старосно доба,
пол, веру, језик, инвалидност, економски и радни статус и образовни ниво“ (IFLA/
UNESKO смернице за развој јавних библиотека, Народна библиотека Србије, Библиотека
града Београда, Београд, 2005, стр. 9).
3
Жељко Вучковић, Јавне библиотеке и јавно знање, Библиотека Матице српске, Нови
Сад, 2003, стр. 55.
4
Према резултатима истраживања о употреби информационо-комуникационих технологија које је објавио Републички завод за статистику Републике Србије 2012. године, чак
92% популације од 16 до 24 године која има интернет, има налог на друштвеним мрежама
(http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/00/78/87/Saopstenje_2012.pdf) .
5
Паметни телефон (енгл. smartphone) је врхунски мобилни телефон са екраном на додир високе резолуције. Служи као интернет браузер који може приступити и исправно
приказати стандардне интернет странице, а не само оне прилагођене за мобилне
уређаје. Има камеру, GPS навигацију, Wi-Fi и мобилни широкопојасни приступ. (http://
sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8_%
D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D1%84%D0%BE%D0%BD).
6
Тинејџер (енгл. teenager) је енглески назив за особу у фази адолесценције која се у савременим психолошким концепцијама схвата као специфична фаза у развоју личности,
праћена изразито бурним психичким, емоционалним и моралним кризама које су
присутне да би стимулисале развој и без којих не би било релевантних промена.
98
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
овој осетљивој групи приступе с пажњом, пруже подршку и посебан подстицај. Евидентно је да одрасли (библиотекари и сви други на које су млади ослоњени - родитељи, професори итд.) јесу кључни фактор у трајном повезивању младих са библиотеком, али да ли они то желе?
Проблем нечитања код тинејџера, тј. „читања само када се мора“ и
смањен број посета јавним библиотекама је глобалан проблем који скреће
пажњу стручне јавности на свим нивоима. Предлоге како и на који начин
јавна библиотека треба да делује на ову корисничку групу и са којим стручним и друштвеним циљевима, дала је IFLA у својим Смерницама за библиотечке услуге за младе.7 Стручњаци у области библиотекарства креирају заједничка документа, организују семинаре и стручне скупове. Посленицима у
раду са младима је на овај начин предочена њихова друштвено одговорна
позиција, циљеви и задаци, али и примери добре праксе. Стручњаци се слажу у једном, да овој категорији корисника треба изаћи у сусрет поштујући
њихова посебна интересовања и жеље. Млади људи, између детињства и зрелог доба, развијају се као појединци, чланови друштва са сопственом културом.
Јавне библиотеке морају да схвате њихове потребе и да обезбеде услуге којима
ће их задовољити. Треба обезбедити грађу, укључујући приступ електронским
изворима информација, која одражава њихова интересовања и културу... на
пример популарне романе, књижне и телевизијске серијале, музику, видео траке,
тинејџерске часописе, постере, рачунарске игре, стрипове и цртане серијале.
Важно је да се придобију за сарадњу млади људи који ће помоћи библиотеци да
изабере грађу која одговара њиховим интересовањима. У већим библиотекама
таква грађа, уз одговарајући намештај, може бити посебан одељак библиотеке.
То ће помоћи младима да превазиђу осећање отуђености од библиотеке које није
неуобичајено у овој старосној групи.8 Признајући тинејџере као значајне муштерије данас, библиотеке обезбеђују њихову посету као одраслих сутра.9
7
Ово упутство садржи и филозофске и практичне идеје које би побољшале успех библиотеке при изласку у сусрет образовним, информационим, културалним, као и потребама за слободним временом младих, ( http://www.ifla.org/fi les/assets/libraries-for-childrenand-ya/publications/ya-guidelines2-en.pdf) .
8
IFLA/UNESCO смернице за развој јавних библиотека, Народна библиотека Србије и Библиотека града Београда, Београд, 2005, стр. 26.
9
Кимберли Болан Тејни, Простори за тинејџере, Филолошки факултет, Београд, 2009,
стр. XI.
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
99
У Г А О
ТИНЕЈЏЕРИ И БИБЛИОТЕКА
МАРИЈА РАДУЛОВИЋ
У Г А О
Тинејџери и дигитална цивилизација
Зашто тинејџери све мање користе класичне библиотечке услуге10 и шта
је узрок и последица тога? На који начин информационе технологије 21. века
утичу на њихове читалачке навике?11
Поред тога што су највише под ударом технолошких иновација данас,
тинејџери су принуђени да балансирају између литературе за децу и литературе за одрасле, између два одељења (позајмног и дечјег), између детињства и
зрелости. Чињеницу да Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ не
располаже простором специјално опремљеним по мери тинејџера12 , нема
физички одвојен фонд, па чак ниједан кутак посвећен тој узрасној групи, не
треба пренебрегнути у анализи тренутног стања, али ипак се чини да то није
једини, нити пресудни фактор. Када говоримо о паду коришћења услуга библиотеке (у класичном смислу), игноришемо један од основних узрока. Утицај
компјутера и интернета на младе толико је интензиван да поједини аутори
читаве генерације сврставају под заједнички именитељ - гугл (дигитална) генерација. Млади су се радикално променили и нису више заинтересовани за
традиционалне услуге библиотеке. Ширење дигиталне технологије у последњим деценијама 20. века је основни узрок. Млади о којима сада говоримо
представљају прву генерацију која је одрасла окружена рачунарима, видеоиграма, дигиталним музичким плејерима, интернетом, видео камерама, мобилним телефонима и свим осталим дигиталним апаратима и играчкама.
Научили су да мисле другачије и брже. Навикли су да добију информацију
врло брзо, да имају библиотеке на својим лаптоповима, да уче кроз игру, а
функционишу најбоље кад су умрежени.13 Последице свега тога су видљиве у
анализи анкете која следи.
Анкета
У Србији се број читалаца већ годинама смањује. Свега 5% становништва има чланску карту неке јавне библиотеке.14 Колики удео у томе имају
средњошколци? Истраживање ’Шта читају средњошколци’ које је реализовао
10
Коришћење књижног фонда, лисног каталога итд.
11
Ово се чини као кључно питање проблема нечитања код тинејџера (прим. аутора).
12
Библиотека у Чачку је матична библиотека за Моравички округ, али и даље нема своју
зграду нити могућност проширења. У таквим околностима било је немогуће направити тинејџерски кутак.
13
http://www.marcprensky.com/writing/Prensky%20-%20Digital%20Natives,%20Digital%20
Immigrants%20-%20Part1.pdf .
14
http://www.ff uis.edu.ba/media/publikacije/radovi/2011/03/28/radovi_11_knjiga_1.pdf.
100
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
Вељко Брборић,15 показује да је у првом разреду средње школе, од 407 анкетираних ученика из пет гимназија (у Београду, Новом Саду, Земуну, Пожаревцу и
Нишу), од седам обавезних књига из лектире СВЕ прочитало само троје ученика.16 Евидентно је да је читање у кризи, поготово читање из задовољства.
Средњошколци у Градској библиотеци „Владислав Петковић Дис“
Чачанска Библиотека је по питању простора већ годинама на самом зачељу међу матичним библиотекама у Србији. Мали и неадекватан простор је
одавно камен спотицања у раду ове установе на свим нивоима,17 а нарочито
у раду са младима. Пошто функционише у две зграде на само 669 m2, Библиотека не може да прати савремене тенденције у струци нити потребе тинејџ
корисника. Библиотекари улажу велики напор како би ублажили ово стање,
довијају се и сналазе на разне начине, али последице тога су ипак очигледне.
У прошлој школској години (2013/2014) на територији града Чачка
средњу школу је похађао 5201 ученик. Њих 16% је учлањено у Градску библиотеку „Владислав Петковић Дис“. Ова 832 средњошколца од првог до четвртог разреда18 чине 13.42% свих корисника чачанске Библиотеке. Према подацима добијеним из COBISS исписа у току прошле, 2013. године ова категорија
чланова имала je 16.270 трансакција (све активности у Библиотеци). Када
дођу у Библиотеку, а то у просеку чине 20 пута годишње или једном до два
пута месечно, средњошколци позајмљују углавном дела из књижевности
(лектиру) и то у 93% случаја. Ови подаци показују да је међу средњошколцима правих љубитеља књиге све мање, и да је читање из године у годину све
више маргинализовано. Зашто је тако, шта и колико тинејџери у Чачку читају, какав је њихов однос према Библиотеци и читању уопште сазнали смо
истраживањем, тј. анкетом у писаном облику на случајном узорку.19 Анкети15
Вељко Брборић, професор на Филолошком факултету у Београду и председник Друштва за српски језик и књижевност Србије.
16
Жељко Вучковић, Нада Тодоров, Култура читања у времену интернета, Народна библиотека Др Ђорђе Натошевић, Инђија, 2010, стр 105.
17
Библиотека има звучне књиге (издањa Службеног гласника) мада не може да обогати
свој фонд због малог простора.
18
Овај број се може сматрати просечним за последњих пет година (2009. године уписано
је 746 ученика средњих школа, 2010. њих 900, 2011. 862, док је 2012. у Библиотеку уписано 1130 средњошколаца).
19
Међу више од 800 анкетираних ученика, анализирано је 345 (око 40%), при чему се водило рачуна да ученици свих школа буду заступљени. На овај начин поштована је и
полна расподела.
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
101
У Г А О
ТИНЕЈЏЕРИ И БИБЛИОТЕКА
У Г А О
МАРИЈА РАДУЛОВИЋ
рано је преко 800 ученика другог и трећег разреда чачанских средњих школа.20 У истраживању је учествовало осам одељења Гимназије, по шест одељења
Економске и Медицинске школе, по четири одељења Техничке и Прехрамбено-угоститељске школе и једно одељење Машинско-саобраћајне школе (уметнички смер). Пошто је циљ анкетирања био анализа читалачких навика тинејџера (13-19 година), усвојена старост испитаника била је 16-18 година. На
овај начин је изузета пристрасна оцена. Наиме, ученици узраста 13-15 година
и даље похађају основну школу или су на самом почетку средњошколског
образовања, што ремети устаљеност читалачких навика и умањује репрезентативно искуство испитаника. С друге стране, постоји вероватноћа да се ученици који имају 19 година припремају за пријемне испите, што може утицати
на другачији модел понашања.
Као репрезентативан узорак за анализу усвојено је 345 анкетираних
(што чини преко 40%). С овим у складу, анализирани су резултати анкете коју
је попунило 137 особа мушког пола (40%) и 208 особа женског пола (60%).
Од укупно 13 питања, девет је било тзв. затвореног типа, а четири отвореног (са могућношћу дописивања одговора). Попуњавање упитника било је
анонимно и добровољно.
Циљ овог анкетирања тинејџера био је давање одговора на следећа питања:
1. Како ова специфична узрасна група доживљава феномен читања?
2. Колики је утицај породице, вршњака, медија и Библиотеке на стварање навике и стицање потребе за читањем?
3. Какве су читалачке навике, потребе и жеље тинејџера, корисника
Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ у Чачку?
Како ова специфична група доживљава феномен читања?
Питањем Колико често посећујеш Библиотеку? тинејџери се групишу
према навици да посећују Библиотеку, било да траже књигу коју су у обавези
да прочитају (лектира), или из личних интересовања и испуњења слободног
времена. Резултати добијени анкетом (приказани у Табели 1) указују на веома малу посећеност Библиотеке - преко половине испитаних ученика улази
само када мора, а остали то чине најчешће једном месечно.
20
102
У Чачку постоји шест средњих школа.
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
ТИНЕЈЏЕРИ И БИБЛИОТЕКА
Колико често
посећујеш
Библиотеку?
Проценат
испитаника
(%)
Једном недељно
Једном месечно
Једном годишње
Само кад морам
7
35
4
54
У Г А О
Taбелa 1: Колико често посећујеш Библиотеку?
Питање Због чега користиш услуге Библиотеке? (могуће је заокружити
више одговора) разврстава кориснике по мотиву посете Библиотеци. Готово
70% испитаних користи библиотечке услуге искључиво због лектире, док око
35% због ваннаставне литературе. Занемарљив број анкетираних Библиотеку
посећује због часописа 21 или приступа интернету22 (Табела 2).
Taбелa 2: Због чега користиш услуге Библиотеке?
Због чега користиш услуге Библиотеке?
Проценат
испитаника
(%)
Искључиво због лектире
67
Због књига које читам у слободно време
37
Због часописа
1
Због интернета
1
Остало
6
Следеће питање се бави читалачким навикама испитаника, и гласи - Колико често читаш књиге? Преко 60% испитаника чита само када мора, или
21
Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, због недостатка депоа и веома скученог
простора којим располаже, у својим фондовима има скроман избор популарних часописа за тин генерацију. Након објављивања резултата анкете остаје да се нађе компромисно решење и да се набавна политика куће усклади са потребама младих читалаца.
22
Интернет клуб чачанске Библиотеке поседује два рачунара. Утисак је да би ову услугу
средњошколци, који имају сопствене преносне рачунаре, таблете или паметне телефоне, много учесталије користили уколико би Библиотека дала слободан Wi-Fi приступ.
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
103
У Г А О
МАРИЈА РАДУЛОВИЋ
ретко, а скоро 40% сматра да често чита (Табела 3). Прво питање, које се односило на учесталост посете Библиотеци, показује да сличан проценат ученика
(42%) посећује Библиотеку једном месечно или чешће. Због овога се може наслутити уска зависност између навике читања и навике посете Библиотеци.
Tабелa 3: Колико често читаш књиге?
Колико често читаш књиге?
Проценат
испитаника
(%)
Само кад морам
25
Често
37
Ретко
35
Не читам
3
Питање Колико (просечно) књига прочиташ у току месеца? дало је следеће
резултате: скоро 70% анкетираних прочита једну или не прочита ниједну
књигу месечно, две књиге месечно чита 23% испитаних, три књиге 5%, а четири и више 3% (Табела 4).
Taбелa 4: Колико (просечно) књига прочиташ у току месеца?
Колико (просечно) књига
прочиташ у току месеца?
Проценат
испитаника
(%)
Ниједну или једну
69
Две
23
Три
5
Четири или више
3
Анализа ове групе питања доводи до закључка да просечан анкетирани
средњошколац чита само када мора или ретко, у просеку ниједну или једну
књигу месечно, а у Библиотеку улази такође само када мора, али не чешће од
једном месечно. Из неког разлога очигледно је мимоилажење средњошколаца и Библиотеке.
104
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
ТИНЕЈЏЕРИ И БИБЛИОТЕКА
Ова група питања настоји да открије најбољи начин на који се на тинејџере може утицати да се „помире“ са Библиотеком. Резултати одговора на
питање Да ли се у твојој породици читају књиге? показују да се у породицама
70% испитаника читају књиге, док 30% учесника анкете тврди да њихови чланови породице нису склони читању.
Следеће питање: Чиме се руководиш при избору књиге? односило се на разлоге који наводе тинејџере да се определе за одређену књигу. Коме млади верују при избору књиге? Одговори су могли бити вишеструки, а најзаступљенији су: интересантна тема (59%), наслов (42%) или препорука пријатеља
(32%). Испитани тинејџери се ретко ослањају на медије (10%) и не верују много препоруци ауторитета (наставника, родитеља (9%) или библиотекара (3%))
(Табела 5). У сваком случају, више се ослањају на медије него на родитеље или
библиотекаре. Због овога је неопходно да Библиотека направи први корак и
обрати већу пажњу на препоруку књига путем медија. Тако би тинејџерима
отворили нове видике, али и указали на постојање квалитетних наслова из
области које их већ интересују.
Taбелa 5: Чиме се руководиш при избору књиге?
Чиме се руководиш при избору
књиге?
Проценат
испитаника
(%)
Заинтересује ме тема
59
Привуче ме наслов
42
Препоручи ми пријатељ
32
Препоручи ми наставник/родитељ
9
Препоручи ми библиотекар
3
Свиди ми се реклама у медијима
10
Не привлаче ме књиге
11
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
105
У Г А О
Утицај породице, вршњака, медија и Библиотеке
на стварање навике читања
МАРИЈА РАДУЛОВИЋ
У Г А О
Читалачке навике и потребе тинејџера корисника чачанске Библиотеке
На основу одговора добијених на питање На који начин долазиш до књиге
која ти је потребна? (могуће је заокружити више одговора), закључује се да
ученици када читају, у преко 60% случајева ће књигу потражити у Библиотеци. Алтернативе су куповина или читање електронских издања нађених на
интернету (Табела 6).
Taбелa 6: На који начин долазиш до књиге која ти је потребна?
На који начин долазиш до књиге
која ти је потребна?
Проценат
испитаника
(%)
Куповином
32
Позајмљујем из Библиотеке
64
“Скидам” са интернета
22
Питање Да ли у Библиотеци можеш да нађеш књиге које те занимају? односило се на књижне фондове и колико они задовољавају читалачка интересовања младих. Циљ је био да се установи да ли је проблем ниске посећености Библиотеци њен књижни фонд. На постављено питање готово 70% испитаних (просечна вредност) је одговорило да повремено или често успева да
нађе наслове који их интересују, док око 30% ретко или никада не успе да
нађе тражени наслов. Ученици који долазе једном недељно у Библиотеку у
96% случајева тражени наслов нађу. Може се закључити да чачанска Библиотека има сасвим задовољавајући фонд, лако доступан, и да средњошколци
уколико траже, лако и налазе књигу која им је потребна (Табела 7).
Табела 7: Расподела успешности налажења књига у зависности
од учесталости посећивања Библиотеке
Да ли у библиотеци можеш
да нађеш књиге које те
занимају?
Никада
Ретко
Повремено
Често
106
Проценат одговора (%)
Једном
недељно
Једном
месечно
Једном
годишње
Само кад
морам
0
4
32
64
3
21
39
37
14
36
21
29
12
31
38
19
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
У наредном питању Шта волиш да читаш? испитаници су се одлучивали за најомиљенији жанр и могли су да заокруже више одговора. Теме које
интересују овај узраст су најчешће: савремени романи о тинејџерима, љубавни и авантуристички романи. Приметно је такође да референсну литературу
(речнике, енциклопедије) чита само 5% испитаних. Оно што се некад сматрало аутентичним извором знања губи битку са новим информационим технологијама од којих се очекује да задовоље брзину и ефикасност. Књига се углавном не доживљава као носилац информације, већ се изједначава са забавом (Табела 8).
Taбела 8: Шта волиш да читаш?
Шта волиш да читаш?
Проценат
испитаника
(%)
Савремене романе о тинејџерима
38
Авантуристичке романе
33
Стрипове
9
Љубавне романе
36
Речнике, лексиконе, енциклопедије
5
Само лектиру
12
Остало
25
Последње питање у анкети Које програме за младе бисте волели да Библиотека организује? подразумевало је један активан и креативан приступ Библиотеци. На питање - којим програмима за младе би волели да присуствују
испитаници су могли да заокруже више одговора, али и да дају своје предлоге. Шта је то што би још могло да им се понуди како би овај простор њима
постао занимљив и привлачан? Анализа је показала да су се тинејџери на
првом месту определили за филмски програм (61%), уследиле су радионице
(57%) и трибине које би се бавиле проблемима младих (40%). На листи интересовања следи волонтирање (25%), књижевни клуб (21%), а курсеви из информатике и дебатни клуб деле шесто место (15%). Иако се показало да су
тинејџери заинтересовани за разноврсне програме, већина њих није имала
сопствени предлог (Табела 9).
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
107
У Г А О
ТИНЕЈЏЕРИ И БИБЛИОТЕКА
МАРИЈА РАДУЛОВИЋ
У Г А О
Taбелa 9: Које програме за младе бисте волели да Библиотека организује?
Које програме за младе бисте волели да Библиотека
организује?
Проценат
испитаника
(%)
Књижевни клуб
21
Дебатни клуб
15
Радионице
57
Пројекције филмова
61
Волонтирање у библиотеци
25
Курсеви из информатике
15
Трибине које би се бавиле проблемима младих
40
Анализом резултата анкете може се закључити да већина тинејџера
(иако у 70% случајева тврде да се у њиховим породицама чита), у Библиотеку
улази једном месечно, и то углавном због лектире. Ипак, када им је књига
потребна, у највећем броју случајева знају да је могу наћи у Градској библиотеци. Резултати показују да чачанска Библотека има актуелан и лако доступан књижни фонд, па тинејџери када читају (књигу доживљавају углавном
као врсту забаве), одлучују се за тинејџерске, љубавне и авантуристичке романе. Осим позајмице књига, њихове жеље везане су за забавне садржаје у
Библиотеци, али имају потребу и за културно-едукативним програмима.
Ово истраживање је било само почетак једног озбиљнијег сагледавања стања
међу тинејџерима, читалачких навика и њиховог очекивања од Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ у Чачку. Добијени резултати представљају
подстицај библиотекарима за даље испитивање потреба ове корисничке групе, како би постављањем стратешких циљева и правим одабиром садржаја
привукли ту популацију и развили позитиван став према читању.
Поштујући ставове средњошколаца и узимајући у обзир чињеницу да
им у Библиотеци највише недостају пројекције филмова, радионице и трибине које би се бавиле проблемима младих, овог пролећа је, организовано више
таквих догађаја.
108
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
ТИНЕЈЏЕРИ И БИБЛИОТЕКА
Поново ради биоскоп - У Чачку тренутно не постоји биоскоп, а за приказивање филмова користи се Велика сала Дома културе. Ученици Гимназије
су прошле године два пута организовали потписивање петиције да Чачак добије биоскоп. Ово указује на потребу младих за таквим местом за излазак,
али и жељу да уживају у великом платну и добром звуку, а не да филмове
скидају са интернета. Будући да се Библиотека развија у складу са потребама
својих корисника, препозната су њихова интересовања и жеље. И поред недостатка простора и недовољног броја запослених, Библиотека је успела да
реализује двомесечни циклус филмова под називом Токови сећања. Циклус је
обухватио девет филмова потврђеног уметничког квалитета,24 а селекција је
обављена у сарадњи са гимназијским професором Слободаном Николићем.
Свест о томе да се само правим одабиром активности и садржаја могу привући тинејџери у већем броју уродила је плодом. Филмске пројекције у Библиотеци ће се без сумње наставити и ове школске године.
Радионице – Радионице су веома важан и новији облик креативног библиотечког рада. Библиотекари са својим стручним сарадницима и средњошколским професорима осмишљавају програме радионица и то на један атрактиван, а опет суптилан начин. Радионичарским радом актуелне и корисне
теме приближавају се младима, оне их доводе у Библиотеку и социјално
описмењују. Једна од тема за коју су млади Чачани показали интересовање
јесте (не)насиље међу средњошколцима. Библиотека је организовала две радионице на ову тему. Током зимског распуста одржана су предавања и дискусије у виду радионица Заједно против насиља и Дигитални медији и млади.
Циљ оваквог рада са младима јесте препознавања облика и нивоа, као и начина реаговања на насиље и развијање свести младих о безбедном коришћењу
електронских видова комуникације. Теме о којима се дискутовало биле су:
Насиље, шта је то?, Правила да би нас удавила, Шта је то дигитално насиље?,
Друштвене мреже и безбедност, Партиципација младих у превенцији дигиталног насиља. Водитељ програма била је Рада Каранац, саветник за развојно
планирање у Министарству просвете и технолошког развоја и једна од најискуснијих менторки програма Школа без насиља. Живом речју, интерактивном
комуникацијом и непосредним контактом са психолозима, социолозима,
23
Данијел Пенак, Као у роману, Уметничко друштво Градац, Чачак-Београд, 1998, стр. 7.
24
Приказани су филмски класици: Фаренхајт 451, Браћа Грим, Бразил, Змијско јаје, Европа,
Кратки филм о убијању, Магбет, Паклена поморанџа и 1984.
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
109
У Г А О
Глагол читати не подноси императив23
(библиотечки садржаји посвећени тинејџерима)
У Г А О
МАРИЈА РАДУЛОВИЋ
инспекторима задуженим за малолетничку деликвенцију и библиотекарима, млади полазници ових радионица су постали едукатори у
својим срединама и школама. Радионице су поновљене и у неколико чачанских средњих школа управо на иницијативу ових тинејџера.
Јавни час - У оквиру 51. „Дисовог пролећа за младе“, а као плод сарадње
Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ и средњошколске професорке Ане Ранђић одржан је јавни час на тему Вампири у српској реалистичкој
књижевности и међу нама. У свим временима, па и данас, мотив вампира је
врло присутан у књижевности и уметности уопште. Узевши у обзир чињеницу да је међу тинејџерском популацијом изузетно популарно штиво о вампирима (Сумрак сага, Вампирски дневници, Вампирска академија...), на јавном часу
је презентовано колико су вампири део цивилизацијског наслеђа, а колико
део поп-културе. Млади су проведени кроз старе вавилонске, грчке и словенске митове из којих је и проистекло веровање у вампире као демонска бића у
полуљудском облику. Јавни часови у организацији чачанске Библиотеке нису
новина у раду са тинејџерима, али су увек освежење у настави и пример добре сарадње школе и Библиотеке.
Књижевно вече – Узевши за мото мисао Михаила
Булгакова да рукописи не горе,
средњошколци су у сарадњи
са својом професорком Аном
Ранђић и чачанским библиотекарима организовали музичко-поетско вече и исписали га својим мислима, жељама, песмом и музиком. Показало се да су млади, уколико
их заинтересује тема и уколико им се да слобода у изразу,
врло инвентивни, али и одговорни. Ученици Сара Плазинић, Ђорђе Ћирић, Урош Тодоровић, Урош Томљановић, Василија Зоћевић,
Лазар Биорац и многи други имали су задатак да сами организују књижевно
вече (наравно, уз свесрдну подршку и помоћ одраслих), да буду водитељи програма, учесници, техничка подршка, да сами ураде маркетинг и позову своје
пријатеље. Резултат је био сјајан. У препуној сали Дома ученика у Чачку, са преко 30 ученика на сцени и преко 150 у публици, одржано је вече за памћење.
110
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
ТИНЕЈЏЕРИ И БИБЛИОТЕКА
Тинејџери су врло осетљива група корисника и њихове потребе, способности и ниво зрелости веома варирају. Иако недовољно посећују Библиотеку,
може се закључити да имају жељу да промене ствари. Због тога се морају третирати с поштовањем, прихватањем и жељом да се уваже њихови избори,
чак и ако се то разликује од устаљених библиотечких услуга. Конкурси за
литерарни рад и дигиталну фотографију у оквиру „Дисовог пролећа за младе“ (на које сваке године стигне преко сто радова у свакој категорији), бесплатне чланарине одликашима 25 и попусти на колективни упис већ су одавно
пракса у чачанској Библиотеци, али шта Библиотека још може да учини, тј.
који су предлози будућих корака? Пре свега, забавни али и културно-едукативни садржаји имају приоритет. У том смислу и у наредном периоду ће се
наставити културни програми њима намењени, филмске пројекције, едукативне радионице и трибине осмишљене и реализоване у сарадњи са школама, Центром за социјални рад, невладиним сектором и свима заинтересованима за лепшу будућност младих. Библиотека ће и даље промовисати књигу
и читање. У плану је формирање онлајн инфо-центра и волонтерске групе
која би обавештавала тинејџере о програмима који су њима намењени.
Да би се Библиотека прилагодила мултимедијалним и информационим
потребама адолесцената, да би се програми који се спорадично организују
претворили у сталне и да би се пронашли неки нови облици активности у
раду са младима, мораће да се сачека пресељење Библиотеке у некадашњи
Дом војске, у нову, адаптирану и реконструисану зграду у којој ће сасвим сигурно и тинејџери наћи свој кутак, и не само то. Ово би сигурно био пут за
враћање тинејџера Библиотеци, али и Библиотеке тинејџерима.
25
У току 2013. године бесплатно је уписано 660 ученика средњих школа.
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
111
У Г А О
Шта би још требало да чинимо?
МАРИЈА РАДУЛОВИЋ
Литература
У Г А О
1.
IFLA/UNESCO смернице за развој јавних библиотека / у име Секције јавних библиотека припремила Радна група којом је председавао Филип Џил, Народна библиотека Србије, Библиотека
града Београда, Београд, 2005.
2. Александра Вранеш, Од рукописа до библиотеке, Филолошки факултет, Београд, 2006.
3. Жељко Вучковић, Нада Тодоров, Култура читања у времену интернета, Народна библиотека Др Ђорђе Натошевић, Инђија, 2010.
4. Библиотеке и тинејџери, Народна библиотека Пирот, Народна библиотека Детко Петров Димитровград, Пирот, 2012.
5. Кимберли Болан Тејни, Простори за тинејџере, Филолошки факултет, Београд, 2009.
6. Слово Ћирилово : годишњак Библиотеке Браћа Настасијевић, год. 9,
бр. 9, Горњи Милановац, 2012.
7. Жељко Вучковић, Јавне библиотеке и јавно знање, Библиотека Матице српске, Нови Сад, 2003.
8. Електронски извори:
ht t p://webrzs.stat.gov.rs/ WebSite/repositor y/docu ments/0 0/0 0/78/87/
Saopstenje_2012.pdf)
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%
BD%D0%B8_%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D1%84%D0%BE%D0%BD)
http://www.ifla.org/files/assets/libraries-for-children-and-ya/publications/yaguidelines2-en.pdf
http://www.marcprensky.com/writing/Prensky%20- %20Digital%20Natives,%20
Digital%20Immigrants%20-%20Part1.pdf .
http://www.ffuis.edu.ba/media/publikacije/radovi/2011/03/28/radovi_11_
knjiga_1.pdf
112
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
ТИНЕЈЏЕРИ И БИБЛИОТЕКА
TEENS AND LIBRARIES
This paper presents the attitude of the teenagers, library users of the Public
library “Vladislav Petković Dis” in Čačak, toward the Library, books and reading
in general with particular reference to the needs, affinities and suggestions that are
characteristic for this specific group of users. Empirical basis of the work is a survey
conducted during the year 2013 in all secondary schools in Čačak. Over 800 thirdand fourth-year students participated in the survey. The survey was anonymous
and voluntary. The results obtained are shown in tables and followed by comments.
The paper explains why teenagers rarely use regular library services and the
consequence of such relationship. Also, in this paper one can see the activities in
the work with young people during the year 2013, as well as the steps the Library in
Čačak plans to make in order to increase the number of library users among
teenagers.
Keywords: Public library “Vladislav Petković Dis“, Čačak, teenagers, survey,
youth programs
Marija Radulović
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
113
У Г А О
Summary
У Г А О
МАРИЈА РАДУЛОВИЋ
Књижевно вече Рукописи не горе извели су ученици Гимназије (Дом ученика, 9. 4. 2014)
Полазници радионице Дигитално насиље и млади (Мала сала Дома културе, 17. 1. 2014)
114
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
Н А С Л Е Ђ Е
ОЛИВЕРА НЕДЕЉКОВИЋ, 1973Градска библиотека
„Владислав Петковић Дис“
Чачак
УДК: 027.52:027.1(497.11)
ID: 211959308
БИБЛИОТЕКА ЦЕЛИНА ЈОВАНА ДАВИДОВИЋА
– КУЛТУРНО ДОБРО ОД ВЕЛИКОГ ЗНАЧАЈА
Kо је учинио доброчинство, нека ћути, нека прича онај ко га је примио.
Луцијe Енеја Сенека
Сажетак: У раду је представљена Библиотека целина Јована Давидовића, једна
од четири заштићене библиотечке целине чији је власник Градска библиотека
„Владислав Петковић Дис“ из Чачка. Одлуком о утврђивању старе и ретке библиотечке грађе коју је донео Управни одбор Народне библиотеке Србије, ова
драгоцена и по свом садржају јединствена библиотечка целина, нашла се на
Листи старе и ретке библиотечке грађе од великог значаја. Томе су свакако допринеле поједине старе и ретке публикације, али и рариретне тематске збирке
монографских публикација међу којима посебно место заузимају лексикографска литература на више од 90 језика из читавог света, занимљива збирка
периодичних публикација и изузетно богата и вредна колекција разгледница.
Кључне речи: Библиотека целина, Градска библиотека „Владислав Петковић
Дис“, Јован Давидовић, библиофилија, лексикографска литература, стара и
ретка књига, серијске публикације, некњижна грађа, разгледнице, дародавци
Библиотека целина Јована Давидовића
Библиотека целина Јована Давидовића, која се, захваљујући доброчинству потомака овог посвећеног библиофила, колекционара и картофила,
у поседу Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ у Чачку налази већ
три и по деценије, крајем 2013. године сврстана је међу двадесет легата и бибГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
115
Н А С Л Е Ђ Е
ОЛИВЕРА НЕДЕЉКОВИЋ
лиотека целина које су одлуком Управног одбора Народне библиотеке Србије
добиле статус старе и ретке библиотечке грађе од великог значаја1. Ова драгоцена и занимљива библиотека целина, смештена у просторијама Завичајног одељења чачанске Библиотеке, једна је од свега пет библиотека целина са
ове листе, чији су легатари установе из унутрашњости Србије.2 На овој листи
нашла се још једна посебна библиотека којом се ова значајна чачанска установа културе с правом поноси – драгоцена заоставштина учитељског брачног
пара Миливоја и Божидарке Филиповић, која се од 1948. године чува у Научном одељењу. Поред ове две изузетно значајне библиотеке целине, у власништву Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ у Чачку налазе се још две
значајне засебне библиотечке целине – Библиотека целина Наташе и Мишела
Бертеа, коју су ови француски држављани у знак пријатељства даровали чачанској Библиотеци приликом гостовања Културно-уметничког друштва
„Дуле Милосављевић“ у француском градићу Тонону 1972. године и Библиотека целина истакнутог Чачанина, новинара Политике, књижевника, преводиоца и колекционара Синише Пауновића, коју су његови потомци, уз личне
Пауновићеве предмете, рукописе, разноврсну некњижну грађу, као и дела
појединих ликовних уметника, на дар чачанској Библиотеци предали 25. априла 2002. године. Својим одговорним односом према дарованим целинама,
свесрдном бригом о њиховом чувању и заштити, али и преданим истраживачким радом, својим публикованим текстовима и другим облицима јавног
презентовања грађе која се у овим вредним колекцијама налази, запослени у
чачанској Библиотеци непрестано указују на њихов значај, изражавајући при
том велику захвалност дародавацима и с дужним поштовањем негујући успомену на све оне које су те вредне целине својом књигољубивошћу и одрицањем деценијама стварали. Сенекине речи да о доброчинству треба да сведочи онај ко га је примио, а не онај који га је учинио, могу стајати као заједнички мото сваког од тих покушаја да се што потпуније осветли садржај
тестаментарно завештаних збирки и да се тако посредује између њиховог богатства и могућих корисника. На тај начин запослени у чачанској Библиоте1
На седници одржаној 26. децембра 2013. године, Управни одбор Народне библиотеке
Србије донео је Одлуку о утврђивању старе и ретке библиотечке грађе за културно добро
од великог значаја у чијем прилогу се налази Листа старе и ретке библиотечке грађе од
великог значаја. Ова одлука је публикована у Службеном гласнику Републике Србије, бр.
2/2014.
2
Поред Библиотеке целине Јована Давидовића, то су још и: Библиотека целина Миливоја и Божидарке Филиповић, такође у власништву чачанске Библиотеке, Легат др Леонтија Павловића који поседује Народна библиотека Смедерево, као и две библиотеке
целине које у знак сећања на знамените књижевнике Стевана Сремца и Бранка Миљковића чува Народни музеј из Ниша.
116
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
ци одужују онај велики општи дуг у име заједнице којој су ове вредне и разнородне библиотеке целине трајно припале, непроцењиво обогативши локалну
културну баштину. У сваком од својих јавно доступних радова, чачански библиотекари при том изражавају и личну захвалност за изванредну могућност
да се непрестано професионално усавршавају, бавећи се грађом од значајне
књижевне, историјске, националне и општекултурне вредности која је похрањена у поменутим колекцијама. Књиге, периодичне публикације и збирка
некњижне грађе Јована Давидовића које чине corpus separatum3 управо својом
разноврсношћу, раритетношћу и специфичностима проистеклим из бројних
интересовања овог пасионираног колекционара, представљају непрестани
изазов и инспирацију и за истраживаче не само из чачанског краја, већ и из
многих других средина. Стога су овој библиотеци целини или појединим њеним сегментима посвећени бројни стручни радови и изложбе који су истинска похвала њеном ствараоцу и доброчинству његових наследника.4
Уговор о поклону, примопредаји и коришћњу књижног фонда – Легата Јована
Давидовића из Бањице, заведен у Деловодну књигу чачанске Библиотеке под
редним бројем 507 од 31. октобра 1979. године, у име легатара на пригодној
свечаности уприличеној у чачанском Дому културе, потписао је тадашњи директор Љубомир Марковић, док су као имена дародаваца наведена имена
најближих Давидовићевих сродника: оца Давида, браће Љуба и Милутина,
као и сестара Радојке Бошковић из Јежевице и Станојке Плазинић из Мршинаца. Овим документом, на основу одлуке усвојене на седници Збора радника Градске библиотеке 14. септембра 1979. године, ова установа постала је
власник књижног фонда, у непроцењеној вредности, а пописаног од стране стручне службе Градске библиотеке.5 У Уговору је наглашено да дародавци поклањају
овај фонд Градској библиотеци у Чачку, а на коришћење радним људима, грађа3
Светлана Мирчов, Библиотека – леџбеница душе, Београд, Београдска књига, 2012, стр.
54.
4
Најважнији текстови посвећени овој библиотеци целини су: Биљана Николић, „ Легат
Јована Давидовића“, у: Глас библиотеке. − Год. 7, бр. 7-8 (1996), Чачак, стр. 50-60; Милица
Баковић: „Стара и ретка књига у Градској библиотеци“, у: Глас библиотеке. − Год. 7, бр.
7-8 (1996), Чачак, стр. 29-[49]; Маријана Матовић, Оливера Вуксановић: У почетку беше
реч : каталог изложбе књига, Чачак, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“,
2001; Оливера Недељковић: „Едиција Златна књига у Легату Јована Давидовића“, у: Глас
библиотеке. − Бр. 12 (2005), Чачак, стр. 47-73; Маријана Матовић, „Легати (библиотеке
целине) и личне библиотеке у Чачку : српско задужбинарско наслеђе“, у: Зборник радова
народног музеја . – Бр. 35 (2005), Чачак, 275-332; Оливера Недељковић: „Разгледнице Чачка у Библиотеци целини Јована Давидовића“, у: Глас библиотеке. − Бр. 14 (2007), Чачак, стр. 129-153.
5
Уговор о поклону, примопредаји и коришћењу књижног фонда – Легата Јована Давидовића
чува се у Завичајном одељењу Градске библиотека „Владислав Петковић Дис“ у Чачку.
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
117
Н А С Л Е Ђ Е
БИБЛИОТЕКА ЦЕЛИНА ЈОВАНА ДАВИДОВИЋА – КУЛТУРНО ДОБРО ОД ВЕЛИКОГ ЗНАЧАЈА
Н А С Л Е Ђ Е
ОЛИВЕРА НЕДЕЉКОВИЋ
нима, студентима, ђацима наше социјалистичке заједнице, као и онима који
долазе са стране да користе лепу и ретку књигу.6 Услови, које је приликом примопредаје дародавац поставио легатару су: да библиотека целина буде засебно смештена у просторијама Библиотеке и да се преузета библиотечка грађа
не износи на коришћење изван њих. Библиотека се при том обавезала да не
сме отуђити ниједну књигу из ове целине, а да ће поједине примерке на адекватан начин заштитити од даљег пропадања. Такође, чачанска Библиотека је
прихватила обавезу да ову поклоњену целину обради и учини доступном за
коришћење у року од четири године, као и да у простору где ће сместити
књижно и некњижно благо из заоставштине Јована Давидовића буде изложен његов портрет и видљива биографија. Такође, 9. тачка Уговора прописује
да је Градска библиотека прихватила обавезу да све потписане дародавце и
чланове њихових породица прогласи својим доживотним почасним члановима, који су том приликом свој драгоцени дар породице увећали за још шездесет дела српских писаца, објављених у едицији Српска књижевност београдског Нолита.7
Разноврсна и вредна грађа која чини ову библиотеку целину (монографске и серијске публикације објављене претежно до половине 20. века,
као и изузетно вредна колекција некњижне
грађе, пре свега разгледница и дописних карата
са живописним мотивима из истог периода) сведочи о бројним интересовањима колекционара
Јована Давидовића. Његова лична библиотека
веома јасно указује на посебна занимања овог
библиофила за монографске и серијске публикације из појединих области људског знања (књижевности, религије, историје, филозофије и, нарочито, филологије). Садржинска анализа ове
целине на посредан, али веома поуздан начин,
употпуњује штуре биографске податке о њеном
власнику, осветљавајући јасно и са свих страна његов колекционарски и читалачки портрет. Сажету Давидовићеву биографију, на основу расположивих докумената, али и сведочења најближих сродника и сарадника, записала
је и публиковала Биљана Николић, виши библиотекар Завичајног одељења,
која је физички и каталошки обрађивала поклоњене збирке, након преузи6
Уговор о поклону, примопредаји и коришћењу књижног фонда – Легата Јована Давидовића.
7
Д. [Даница] Поповић, „Драгоцен дар“, у: Чачански глас. - Год. 48, бр. 44 (9. новембар
1979), Чачак, стр. 8.
118
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
мања и преношења у просторије легатара. Она истиче да је Давидовић рођен
1925. године у селу Бањица у имућној породици вредних и напредних воћара, 8
а да је по завршеној основној школи у Јежевици, уписао Гимназију у Чачку,
наводећи како будући колекционар и заљубљеник у вишеврсну штампану
грађу по окончању средњошколског образовања у ЈНА постаје студент германистике на Филозофском факултету у Београду.9 Таленат и интересовање за филолошке науке, испољени у младости, биће потврђивани током читавог његовог живота. Младић, чије су редовно школовање прекинули почетак Другог светског рата и депортација у Немачку, ипак ће постати полиглота чији ће
смисао за језике бити остварен кроз активно знање енглеског, руског и немачког језика, као и кроз дугогодишње интересовање за ромски и вештачке
језике, нарочито есперанто. Љубав према филологији очита је већ на први
поглед и из његове личне библиотеке: у њој, међу књигама које сведоче о високом општем образовању њеног власника, ипак повлашћено место заузима
обимна лексикографска литература из читавог света. Поред тихог и посвећенички упорног рада на формирању и богаћењу поменутих збирки, Давидовићева лична судбина трајно је обележена печатом времена у коме је живео
– поред значајног акцијашког искуства на обнови земље порушене у Другом
светском рату, боравком на Голом отоку поделио је још једно трагично животно искушење са бројним својим савременицима. Иако су у његов радни
досије уписана бројна, међусобно несродна занимања која је обављао, Давидовић је свој животни и радни век окончао као службеник Дома здравља на
Врачару 1977. године.
Непрестано умножавајући своје збирке у којима су, уз књиге и периодичне публикације, посебно место заузимале разгледнице, позивнице, еполете и грамофонске плоче, Давидовић је континуирано потпунијим и обимнијим чинио и властито читалачко искуство, библиографска, филолошка и
друга знања. На основу усмених сведочења блиских сродника, анегдотâ које
памте земљаци и сарадници, као и записа дугогодишњег пријатеља Живорада Крстића, инжењера геологије, који је и сам библиофил и познавалац раритетних издања, стиче се утисак да при томе није штедео ни време, ни новац.
О начинима на које је комплетирао своје бројне збирке, његовој сакупљачкој
страсти која је у много чему надилазила занимање човека који ствара колекције из хобија, Биљана Николић оставља драгоцено и сликовито сведочанство, истичући да су за овог колекционара истински изазов представљала издања Књижаре Томе Јовановића и Вујића, страни речници, уџбеници и дечја ли8
Биљана Николић, „Легат Јована Давидовића“, у: Глас библиотеке (Чачак). – Бр. 7-8 (1996),
Чачак, стр. 50-60.
9
Исто, стр. 50.
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
119
Н А С Л Е Ђ Е
БИБЛИОТЕКА ЦЕЛИНА ЈОВАНА ДАВИДОВИЋА – КУЛТУРНО ДОБРО ОД ВЕЛИКОГ ЗНАЧАЈА
Н А С Л Е Ђ Е
ОЛИВЕРА НЕДЕЉКОВИЋ
тература. До књига је долазио разменом са другим библиофилима и откупом
појединих предмета и комплетних библиотека. Био је стални посетилац антикварница и колекционарских скупова у Београду и другим местима Југославије, а
и у иностранству. Правио је спискове издања која му недостају и у њима назначавао и награду ономе ко му одређену публикацију донесе.10 О његовом неуморном сакупљачком раду сведоче и дупликати појединих публикација сачувани и предати у чачанску Библиотеку. Они су, највероватније, били намењени
размени у колекционарским круговима, а о разноврсном пореклу публикација сведоче трагови читања на самим публикацијама које је прикупио. То су
посвете, потписи и ex librisi претходних власника, печати установа и библиотека чијем су фонду некада, пре расходовања припадале, као и малобројни
аутографи самих аутора. Међу њима се налазе записи баснописца Милана
Вукасовића на књизи прозе Кроз живот из 1925. године и Савременим баснама, које је овај књижевник објавио петнаест година доцније, као и својеручни
потписи власника и уредника Народних новина Живојина О. Дачића на публикацији Београд у служби туђину из 1907. године, преводиоца Женских писама Марсела Прева, објављених у Издању књижаре Д. М. Ђорића 1892. године,
потписаног на насловној страни само са В.11, а у руком записаној посвети са
капетан Веса, затим запис знаменитог српског геолога и министра привреде
у Влади Србије, Светолика Радовановића, на насловној страници рада О шаријажу у североисточној Србији из 1909. године и посвета сакупљача народних
умотворина Новице Шаулића на Српским народним пјесмама, објављеним
1923. године. На предлисту збирке песама Војислава В. Рашића Соколијада из
1930. године, аутор је на примерку из Давидовићеве збирке написао посвету:
Њеном величанству Краљици Марији у понизности, верности и оданости, о Св.
Сави 1935. године у Београду. Занимљиве су и посвете на књигама које су као
награду добијали одлични ученици, па на Лафонтеновим баснама у Издању
Дворске књижаре Мите Стајића у Београду из 1904. године, краснописом
стоји: На дар Јованки Ненадовићевој ученици III разреда ж. о. н. школе код Саборне цркве за одлично учење и примерно владање, уз потпис наставнице и датум
3. јун 1904. године. Сви ти знаци и маргиналије које се налазе на искрзаним
страницама књига, а нарочито реверсне стране разгледница, које су путовале
с краја на крај Европе пре читавог једног века, могу послужити као повод
неком будућем обимном истраживању историје настанка ове библиотеке или
праћењу судбине појединих колекционарских примерака. Неки од њих на
10
Биљана Николић: „Легат Јована Давидовића“, у: Глас библиотеке. – Бр. 7-8 (1996), Чачак,
стр. 51.
11
На корицама овог издања иницијал је разрешен: превео с француског Велисав Ђ. Миловановић, војно судски капетан.
120
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
својим страницама крију и неисписану причу, попут речника Nuovo vocabolario
Italiano-Francese Артура Анђелија, објављеног у Паризу, који је у десном углу
насловне стране потписао књижевник Симо Матавуљ, изузетан познавалац
романске културе. Mождa је овај знаменити представник српског реализма
малени црвени речник објављен са знаком Fratelli Garnier, без наведене године издања12 који је чудесним колекционарским путевима доспео у Давидовићеву збирку речника, купио за време неког од својих боравака у Паризу,
где је одлазио водећи младе Црногорце на школовање у Европу, или је ово
издање џепног речника писац користио на црногорском двору, подучавајући
кнежеве синове.
Класификација, обрада и заштита
По пријему у чачанску Библиотеку, Библиотека целина Јована Давидовића је, према предлозима добијеним из Народне библиотеке Србије,13 разврстана на монографске, серијске публикације и некњижну грађу, а потом је
инвентарисана у три засебне инвентарске књиге. Све добијене публикације
означене су посебно израђеним печатом, својеврсним ex librisom, на коме се,
уз текст Легат Јована Давидовића из с. Бањице, налази цртеж налив-пера и
отвореног нотеса. Уз број под којим су јединице грађе инвентарисане, стоји и
руком исписана ознака коју чине иницијали бившег власника (ЈД за монографске публикације и некњижну грађу, ЈДп/ за периодичне публикације).
Након тога, како се не би одступило од система обраде заступљеног у
читавој библиотеци, али и како би се стекао јаснији увид у стручни садржај
библиотеке целине и афинитете колекционара, монографске публикације су
класификоване и поређане по УДК систему, а потом је за њих израђен прецизан алфабетски лисни каталог, док је за серијске публикације израђена картотека у лисном облику. Некњижна грађа, коју у највећем броју чине разгледнице и невелики број фотографија, чланских карата и јединица картографске
грађе, најпре је разврстана, а потом распоређена по тематско-мотивској сродности и смештена у албуме. Библиотекар Биљана Николић се, обрађујући ову
затворену библиотечку целину, нашла пред веома захтевним и тешким за12
Овај речник је димензија 14 x 9 cm, а Давидовићеву збирку јединственом чини и читав
низ тзв. библо (франц. bibelot) издања речника из читаве Европе.
13
У документацији која је пратила преузимање ове библиотечке целине и њену обраду, у
Завичајном одељењу Градске библиотеке чува се и недатирани документ насловљен
Предлог система обраде Легата Јована Давидовића. На овом документу, откуцаном писаћом машином, у десном углу се налази потпис библиотекара Народне библиотеке
Србије Смиље Кашић. Овај предлог су, обрађујући примљену грађу, чачански библиотекари прихватили и доследно спровели у пракси.
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
121
Н А С Л Е Ђ Е
БИБЛИОТЕКА ЦЕЛИНА ЈОВАНА ДАВИДОВИЋА – КУЛТУРНО ДОБРО ОД ВЕЛИКОГ ЗНАЧАЈА
Н А С Л Е Ђ Е
ОЛИВЕРА НЕДЕЉКОВИЋ
датком, који и данас довршавају библиотекари Завичајног одељења чачанске
Библиотеке, континуирано радећи на електронској обради, најпре у програму за аутоматизацију библиотечког пословања БИБЛИО, а потом систему
COBISS. SR. У узајамном каталогу COBISS. SR алфабетски, предметно и
стручно обрађене су до сада монографске публикације из овог фонда, при
чему су креирана 652 записа за јединице које до тренутка уноса грађе из ове
заштићене целине није обрадила ниједна друга библиотека чланица овог
система. Овај податак, али и летимичан преглед електронског каталога који
показује да се у Библиотеци целини Јована Давидовића налазе бројне публикације које, уз чачанску, поседује још само мали број других библиотека, недвосмислено су потврдили значај и вредност Давидовићевих сакупљачких
напора. Приликом обраде, библиотекари су се трудили да сваку јединицу
што детаљније опишу, водећи рачуна да и у каталогу наведу све напомене о
појединачним примерцима, њиховим карактеристикама и оштећењима.
Сва грађа из ове библиотеке у библиотеци чува се у застакљеним дрвеним ормарима у Завичајном одељењу, према одредбама Закона о старој и
реткој грађи,14 а издаје се на коришћење само у просторијама Библиотеке, уз
одговарајуће мере предострожности. Како би се фонд монографских публикација сачувао у садашњем стању, покренута је дугорочна иницијатива физичке заштите угрожених публикација. Најпре је извршена селекција грађе
да би се издвојиле и евидентирале публикације са највећим степеном оштећености. Затим ће уследити физичка репарација оштећених публикација
(сређивање књижног блока, корица, повеза...) и израда 500 заштитних кутија/кошуљица/фасцикли од неутралног папира за публикације како би се
спречило њихово даље пропадање.
Повећан број захтева за копирање и скенирање грађе из ове целине, који
пристижу из читаве земље, несумњиво је резултат њене видљивости и
претраживости у електронском каталогу, али и сигуран путоказ да је у будућности неопходна дигитализација не само униката и раритета из ове библиотечке целине, већ свеукупне грађе која је у њој похрањена. Тиме би ова
библиотека целина била и додатно заштићена, а вредна грађа која јој припада, учињена доступнијом свим потенцијалним корисницима. На овај начин
улога Давидовићевих збирки у очувању укупног националног књижног наслеђа и некњижне грађе, али и у успостављању нарушеног културног континуитета, још недвосмисленије би дошла до изражаја.
14
122
Закон о старој и реткој библиотечкој грађи, Службени гласник РС, бр. 52/11.
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
БИБЛИОТЕКА ЦЕЛИНА ЈОВАНА ДАВИДОВИЋА – КУЛТУРНО ДОБРО ОД ВЕЛИКОГ ЗНАЧАЈА
Вредност личне библиотеке од 2. 634 монографске публикације, стваране од младости па до смрти Јована Давидовића, превасходно почива на изузетној тематској разноврсности и заступљености публикација из различитих
области људских сазнања, издањима превода Светог писма, али и на обимној, веома занимљивој филолошкој грађи на бројним језицима и писмима
света. Уз поједина стара и ретка издања на српском језику која привлаче пажњу (Исторiя разныхъ славенскихъ народовъ наипаче Болгаръ, Хорватовъ, и Сербовъ. Часть, 2, из 1794; књига која је адлигат четири тома Целокупних дела
Доситеја Обрадовића у издању Данила Медаковића објављених у Земуну 1850.
године у којој се налазе: Басне Езопове и други баснотвораца [...] одъ Доситеа
Обрадовића. Кньига трећа, Животь и приключенiя Димитрiя Обрадовића нареченога у калуђерству Доситеа. Кньига прва и Етика или философiя наравоучителна по системи г. професора Соави. Кньига пета, Доситеа Обрадовића Писма
домаћа, знанцима и прiятельима разномъ приликомъ писана. Кньига десета;
Опис пушке модела 1907.-15. год., Крф, 1916; публикација Са српског фронта
Ђорђа Лазаревића, Солун, 1916; Тајна превратна организација : извештај са
претреса у Војном Суду за Официре у Солуну по белешкама вођеним на самом
претресу у две свеске, Солун, 1917. и др.), ове брижљиво конципиране и стваране збирке представљају целину занимљиву за истраживаче различитих
профила, али и библиофиле, који у књизи виде како најзначајни медиј свеукупног људског знања, тако и уметнички предмет који се може одликовати
изузетном лепотом.
Класификација према УДК систему и смештај књижног фонда на основу ње, омогућују лако и јасно уочавање области које су занимале читаоца и
колекционара Давидовића. Знатан број књижарских, библиотечких штампаних и различитих изложбених каталога присутан на полицама ове библиотеке указује на темељност, познавање историје српске књиге и књижарства,
али и непрестано богаћење библиографских знања њеног власника. Свакако
да су бројни каталози међу којима се издвајају обимне публикације којима је
своја издања пратио најзначајнији предратни издавач Геца Кон, али и други
сачувани пописи публикација и одабрана секундарна литература (нпр. Каталог књига Библиотеке Војеног министарства (1875); Каталог сопственог и откупљеног издања књижарнице Рајковића и Ћуковића (1911); Пословни ред и списак
књига Вршачке српске занатлијске читаонице (1912); Popis publikacija
Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti из 1917; Књижевна издања Свесловенске књижаре М. Ј. Стефановића и Друга (1921/1922); спискови издања СКЗ
(1939, 1950); Каталог књига Издавачког и прометног а. д. „Југоисток“(1942); СпиГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
123
Н А С Л Е Ђ Е
Монографске публикације
Н А С Л Е Ђ Е
ОЛИВЕРА НЕДЕЉКОВИЋ
сак књига Издавачке књижарнице Рајковића и Ћуковића (1927); Издања Издавачке књижарнице Радомира Д. Ћуковића (1935); Пеликанов каталог књига (1938);
Каталог I књижарнице и антикварнице „Доситеј Обрадовић“ Драгослава М.
Петковића (1934); Каталог II књижарнице и антикварнице „Доситеј Обрадовић“
Драгослава М. Петковића (1935); Педесетогодишњица Српске краљевске академије. Књ. 3 : преглед издања Српске Краљевске Академије од 1886-1936. год. (1936);
Каталог Сазнање у издању Г. Кона (1939); публикација Издања издавачке књижaрнице „Напредак“ (1921) и др.) били важни информациони извори и путокази за набавку публикација које су занимале Јована Давидовића. Вероватно
су у исту сврху служили и неки од важних изложбених каталога и библиографских пописа из периода пре Другог светског рата које је Давидовић поседовао (нпр. публикација Међународна изложба књиге у Фиренци, објављена
1925; Bibliografija knjiga ženskih pisaca u Jugoslaviji коју је уз материјалну помоћ
Југословенског женског савеза 1936. издало Удружење универзитетски образованих жена, као и публикација Dečja i omladinska knjiga, публикована 1933.
године у Београду у издању Женског покрета), енциклопедије и друга референсна литература. Међу вредним делима из области филозофије, психологије, области натприродних појава, религије, етике и друштвених наука, очито је наменско прикупљање литературе о појединим темамa, по којима је
Јован Давидовић и као читалац и као колекционар био познат међу колекционарима, антикварима и букинистима. Њих чине публикације посвећене туристичким центрима (Водич кроз Загреб у издању Друштва за промет странаца у краљевинама Хрватској и Славонији из 1912; публикације о најпознатијој
српској бањи Врњачка бања и лековите воде уопште, из пера Драгутина В. Живадиновића, 1925; Вођа за Врњачку бању, коју је уредио Ђока Ст. Јовановић,
1934; Врњачка бања и њена околина, 1936; Врњачка бања и њене лековите минералне воде, 1938), потом публикација посвећена Рибарској бањи из 1926. године, као и низ туристичких водича Ђуре Давидовца из четврте деценије 20.
века). За историчаре религије може бити занимљива и мала збирка издања
посвећена конкордату (Под конкордатом Михаила Илића, 1937; Конкордат,
између Свете столице и Краљевине Југославије, Марка П. Цемовића, 1937; Пројекат Југославенског конкордата, 1937; Неуспела заштита конкордата Сергија
Троицког, 1937; Православље и конкордат : критички осврт на последње догађаје, Васа Глушца, 193? ), а заинтересованим истраживачима богат извор
информација може пружити веома обимна литература посвећена соколском
покрету који је, судећи према прикупљеним монографским и серијским публикацијама, као и изванредној збирци разгледница, био једна од тематских
преокупација Јована Давидовића (нпр. Требник и дневник четничке обуке : за
соколски нараштај, који је саставио М. Ђ. Поповић, објављен у издању Штам124
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
парије „Заштита“ 1921. године у Београду; Соколима о соколству Михаила
Градојевића из 1921; Соколићи-ђаволићи Велимира Поповића из 1925; Соколство и народна војска : прва књига „Соколског буквара“ Душана М. Богуновића
из 1927; Соколство, објављено у Миниатурној библиотеци новосадске Славије,
1929; збирка песама Војислава В. Рашића Соколијада, 1930; сликовнице Dan
sokoličice и Sokolićev dan Ива Ербежника,1933; Сто соколских беседница Јована
Удицког из 1938. године и исте године објављена студија Duh sokolske pedagogije
Благоте Кољеншића итд.).
Занимљиве су и поједине публикације које обрађују тему масонерије,
заборављена дела из етнологије и бонтона (зборник здравица Наздрављач из
1912. године, који је објавила Штампарија српске књижаре д.д. „Натошевић“
из Новог Сада; Учитељ играња лепог понашања и посета како се прави и како се
употребљава посетница, Нови Сад, 1915; Изналазач догађаја : историјских и
свију других : од 1079 до 2198, који је саставио Милорад М. Јовановић, а објавила Штампарија Ив. Чоловића и Ж. Маџаревића 1929. године у Београду).
Ипак, од свеукупне литературе коју је Давидовић прикупио из области
друштвених наука, својим бројем и разноврсношћу издвајају се публикације
из педагогије и методике објављене до Другог светског рата. Посебну пажњу
међу њима привлаче: Дечје игре : књига за забаву и поуку мушке и женске деце
са 100 слика, коју су приредили Кат. Ј. Шарчевића и Ст. Ј. Николић, а објавила
Дворска књижара Мите Стајића у Београду 1902. године, затим публикација
сличне тематике коју је написао Драгољуб Илић, а под насловом Српске дечје
игре : за школску употребу објавило девет година касније Уредништво „Народних новина“. Својим приступом описмењавању одраслих занимљиво је и
треће издање Буквара за први разред основне школе из 1910, уџбеника намењеног искорењивању аналфабетизма, који је саставио Љубомир Јовановић. Пажњу изазивају и Буквар за основне школе у Краљевини Србији Стеве Чутурила,
штампан у Државној штампарији Краљевине Србије на Крфу, 1916; друго издање Просвјетиног буквара објављено у Сарајеву 1919; Српски буквар Милорада А. Вујанца из 1920; богато илустровани Весели буквар Мих. Јовића из 1926.
године. Несумњиво да су и други уџбеници, намењени школској настави, у
Давидовићевој библиотеци данас пажње вредна литература за истраживаче
развоја поједних научних дисциплина, промена у методици наставе и педагошкој пракси на јужнословенском простору (нпр. бројне читанке међу којима се издваја Прва читанка : за основне школе у Краљевини Срба, Хрвата и
Словенаца Стеве Чутурила, Београд, 1921), као и бројни други школски уџбеници за различите узрасте и предмете.
Важно подручје Давидовићевих интересовања, судећи према прикупљеној литератури, била је и прошлост Београда, са посебним освртом на
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
125
Н А С Л Е Ђ Е
БИБЛИОТЕКА ЦЕЛИНА ЈОВАНА ДАВИДОВИЋА – КУЛТУРНО ДОБРО ОД ВЕЛИКОГ ЗНАЧАЈА
Н А С Л Е Ђ Е
ОЛИВЕРА НЕДЕЉКОВИЋ
илустроване публикације (Београд : историја и опис Београдске Тврђаве и њених знаменитости, Београд, 1904; Борбе око Београда 1915. године Мил. [Милутина] Д. Лазаревића у издању Издавачке књижарнице Геце Кона, 1922; албум
Београд у издању „Чакловића“, Загреб, 1922; Београд пре сто година, Михаила
С. Петровића, у издању Графичког института „Народна мисао“, 1930; Како је
постао Београд из пера истог аутора, 1931; Где је била Небојша ? : прилог историји тврђаве и града Београда, коју потписује Драг. [Драгутин] Костић, 1931;
монографија Београд у издању Балканског института, 1940; недатирана фотомонографија Beograd са уводним текстом Милорада Панића Сурепа у издању
„Туристичке штампе“; Борбе старог Београда Михаила С. Петровића у издању
„Новог поколења“ из 1951. године; Стари Београд : из путописа и мемоара којe
јe приредио Ђуро Гавела, а објавило исто издавачко предузеће исте године;
Београд у прошлости Дејана Медаковића у издању Завода за издавање уџбеника, 1963; Београд у деветнаестом веку у издању Библиотеке града Београда из
1967. године и многе друге публикације написане у славу српске престонице.
Такође, на полицама личне библиотеке Јована Давидовића посебно место заузимале су публикације које се баве родословом и најзначајнијим личностима из династије Карађорђевић (Родословне таблице српских династија и властеле Алексе Ивића, објављене у издању Матице српске 1928; Девети октобар
1934, који је објавила београдска „Политика“, 1934; За Краља и Југославију
Стјепана Вукојевића, 1935; недатирана публикација коју је уредио Душан М.
Шијачки Наш највећи краљ, посвећена Александру I Карађорђевићу; Краљ и
Народ, обимом невелика публикација Бране Лазаревића, такође посвећена
Краљу Југославије Александру I, 1931; лирски спев Душана С. Кнежевића Песма посвећена оцу Југославије мученику и витешком краљу Александру I Ујединитељу од регенства до погреба, 1935; занимљиво издање Програм свих светковина приликом венчавања Њ. В. Краља Александра и принцезе Марије од Румуније
са планом престонице, 1922; публикација Краљево јеванђеље, посвећено Петру I Карађорђевићу, 1934; Никола Пашић и уједињење Југословена : ратне и дипломатске успомене Карла Сфорце, објављене на српском 1937. године; Поводом
смрти краља Петра I, дело које је написао Живојин Протић и објавио под
псеудонимом Србијановић, 1921; албуми Наш млади краљ и Млади краљ Југославије, посвећени одрастању и сазревању Петра II Карађорђевића; студија
Највећи неимари Југославије које је као илустровану споменицу трагичних октобарских догађаја написао М. Радосављевић, а објавила београдска Планета,
1934; издање часописа Реч и слика из 1940. године насловљено Карађорђевићи
из пера Момчила Ч. Јанковића итд.).
Давидовић је успео и да прикупи и драгоцена сведочанства о слави и
страдању српског народа током Првог светског рата, међу којима се издвајају
Дипломатска преписка о српско-аустријском сукобу, публикована у Нишу прве
126
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
године Великог рата; Споменица Dr Рајсу Саве Ђорђевића из 1930. године; Видов-дан : илустрована историја српских ратова : 1912-1918, објављена у спомен Петру Великом Ослободиоцу, коју је уредио Душан Мил. Шијачки 1926.
године; скоро сасвим заборављени документ од велике историјске вредности
насловљен Za srpsku vojsku, из пера Паола Ђорданија, објављен такође 1926.
године; Албанска голгота : успомене и слике генерала Пиарона де Мондезира,
1936; Неслога : пред националним сломом : 1915. – 1916. Љубише П. Борисављевића, 1923; Преко Албаније на острво смрти : из дневника једне болнице Влад.
[Владимира] Станојевић, 1921; Краљ Александар I : претказивање, припрема,
убиство и сахрана: песме за гусле Живојина Д. Ћировића, 1935; Српска Африкијада Недељка Гиздавића, 1922; збирка песама М. Ј. Путниковића Без отаџбине : 1915–1918. године објављена поводом десетогодишњице завршетка рата
у Београду; 1300 каплара Милана Јањушевића, 1940; Споменица Степе Степановића, 1930; биографија војводе Радомира Путника из пера Владимира Белића објављена под насловом Путник, 1938; збирка песама Мирка Стефановића Распеће Србије : епопеја мука и страдања српског народа, 1926; ратна песмарица Србоборислава : епопеја рата од 1912. до 1918. године за ослобођење
Срба и слободу свих народа Ћире В. Милића, 1930; Албум гробља и гробова : 70
снимака српских гробља са Солунског фронта, 1921, који је приредио Јов. М.
Сретеновић, потпуковник у пензији, и бројна друга дела која фактографски
или књижевно обрађују догађаје из Првог светског рата.
Природне науке нису биле подручје изразитог колекционарског интересовања власника ове библиотеке, али се и међу књигама из поменутих области могу наћи занимљиве публикације као што су: Воће и воћке Благоја Д. Тодоровића у издању Српске књижевне задруге из 1899; друго поправљено и допуњено издање Зоологије Владана Арсенијевића за учитељске и више девојачке
школе, Нови Сад, 1893; Из надчулног света, Београд, 1896; непотписана публикација Греси младости, штампана за време Првог светског рата у Новом
Саду (Ујвидек, 1917); недатирано издање Буквара за младу мајку Миленка Матерног; несвакидашња брошура потписана псеудонимом Штема и објављена
у краљевачкој Електричној штампарији Чед. Милошевића и Сина 1940. године, чији наслов гласи Како ћу научити прстима да вадим зубе.
Књижевност је, уз лексикографску литературу, једна од најзаступљенијих области у овој библиотеци целини. Међу делима која је Давидовић бирао за своју личну библиотеку налазе се публикације које су објављивали издавачи чија имена су трајно уписана у историју српског, па и југословенског
књижарства. Одабрана белетристичка дела на полицама Јована Давидовића
најчешће на корицама имају знак Српске књижевне задруге, знаменитих књижара и издавача Геце Кона, Томе Јовановића и Вујића, Велимира Валожића,
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
127
Н А С Л Е Ђ Е
БИБЛИОТЕКА ЦЕЛИНА ЈОВАНА ДАВИДОВИЋА – КУЛТУРНО ДОБРО ОД ВЕЛИКОГ ЗНАЧАЈА
Н А С Л Е Ђ Е
ОЛИВЕРА НЕДЕЉКОВИЋ
Рајковића и Ћуковића, Светислава Б. Цвијановића, али и бројних других издавачких предузећа из Београда, Новог Сада, Загреба, Сарајева, Вуковара и
других градова Југославије. Јасно је да је овај колекционар, поред књижевних
остварења високо вреднованих аутора чија су имена трајно убележена на
страницама историје српске књижевности и културе (Драгиша Васић, Николај Велимировић, Владимир Велмар-Јанковић, Јанко Веселиновић, Милован
Видаковић, Радоје Домановић, Јован Дучић, Јаков Игњатовић, Јован Јовановић Змај, Слободан Јовановић, Лаза Костић, Петар Кочић, Стеван Сремац,
Десанка Максимовић, Бранислав Нушић, Коста Трифковић и многи други
аутори), изузетну пажњу поклањао праћењу појединих издавачких целина и
едиција, као што су Миниатурна библиотека и Позоришна библиотека Књижаре Славија из Новог Сада, Наша књига Књижарског предузећа Геца Кон,
Библиотека старих писаца Штампарије „Давидовић“, едиција Документи данашњице у издању београдске „Седме силе“, Просветина Јевтина библиотека,
Јевтина библиотека руске литературе у издању Браће Грузинцевих и многе
друге. Од њих, данашњем познаваоцу културне историје Србије, веома занимљивом се може учинити едиција Бисери из светске књижевности у издању
Издавачког предузећа „Југоисток“, које је штампаним издањима ширило немачку пропаганду за време Другог светског рата, запленивши издавачку кућу
Геце Кона. У Давидовићевој библиотеци своје место нашла су остварења
објављена током 1942. и 1943. године у Београду са знаком Југоистока, од кога
ће 1944. године настати Издавачко предузеће Просвета. Нека од њих су, упркос јасној тенденцији ширења немачке, скандинавске и италијанске књижевности на окупираном тлу, остала запамћена по вредности својих превода:
Кућа слепаца Гунара Гунарсона, Црна марама Луиђија Пирандела, Весело
момче Бјернсона Бјернстјернеа, Случајеви доктора Биргера Ханса Каросе, Хелга
и Благо господина Арна Селме Лагерлеф, Жртва Рудолфа Г. Биндинга, Календарске приче Карла Хајнриха Вагерла, Писма младом песнику Рајнера Марије
Рилкеа, Занесењак и друге приче Јохана Бојера, Отмица Паула Ернста, Робови
љубави и Земља господња Кнута Хамсуна, Сеоски Ромео и Јулија Готфрида Келера. Иако се за ову едицију Давидовић могао занимати због историјског печата којим је означена, није искључено да га је ова издавачка целина могла привући и као германисту.
Ипак, Давидовићево интересовање за белетристику превасходно је било
усмерено на сакупљање књижевних дела намењених најмлађим читаоцима,
па се данас захваљујући томе у овој библиотеци целини налазе примерци
очуваних сликовница објављиваних пре Другог светског рата, али и вредна
издања из најзначајнијих едиција у којима је објављивана српска и преведена
књижевност за децу до краја Другог светског рата (Дечја књижница, Дечја по128
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
зоришна библиотека, Илустрована омладинска библиотека и Књижница за омладину „Освит“ које су излазиле у оквиру издавачке делатности Књижарнице
Томе Јовановића и Вујића; колекција Ружичасте књиге за младеж и Дечји класици које је покренула београдска Народна Просвета; Радост Француско-српске књижаре А. М. Поповића; Дечје царство у издању „Народне књиге“; Књиге
за малу децу у издању Књижаре С. Ф. Огњановића; Мала дечја библиотека
коју је објављивао Витомир Срнић; Библиотека за младеж Нова зора Издавачке књижарнице Геце Кона; библиотека Добар друг у издању Југоистока). Ово
очито Давидовићево интересовање потврђује и скоро у целости сакупљена и
сачувана Златна књига, најзначајнија едиција која је пре Другог светског рата
била намењена деци. Давидовић је успео да прикупи 104 од 105 књига из ове
знамените издавачке целине, коју је у септембру 1930. године покренуо и наредних деценију и по уређивао драмски писац, позоришни критичар, новинар и преводилац, Живојин Бата Вукадиновић (1902–1949). Из ове лепо опремљене и жанровски веома разуђене едиције, коју је најпре издавао сам Вукадиновић, да би њено објављивање доцније преузело Издавачко и књижарско предузеће Геце Кона, Давидовић није поседовао једино Одабране бајке
Лудвига Бехштајна, књигу објављену под редним бројем 94. У његовој личној
библиотеци пронађено је и неколико дупликата књига из ове едиције, који су,
највероватније, били намењени размени. Такође, у његовој библиотеци налази се свих 17 књига из Нове серије Златне књиге у издању „ИПРОЗ-а“15, као и
и поједине публикације, изашле током 1942. и 1943. године са назнаком Златна књига изван редовног кола. Увидевши значај ове едиције, која је обележила
период одрастања не само једног нараштаја српске деце и значајно утицала на
формирање њиховог књижевног укуса, али и на квалитет оригиналног литерарног стваралаштва за најмлађе у читавом наредном периоду, као и на њену
ретку комплетност у другим библиотекама, чачански библиотекари су у више
наврата презентовали ово књижно богатство којим располаже фонд о коме
брину. Ова едиција, својеврстан симбол добре књиге,16 управо је њиховим залагањем дигитализована у целости, а потом је ова дигитална колекција комплетирана у сарадњи са Градском библиотеком Карло Бијелицки из Сомбора.
У дигиталном облику, Златна књига постала је доступна савременим читаоцима на веб-адреси: http://www.cacak-dis.rs/dig_bibl/index.html, односно у
Дигиталној НБС на адреси: http://digital.nb.rs/collection/gbca-zlatna-knjiga.
Носталгија за родним крајем испољена је код овог колекционара у невеликој збирци књига која се посредно односи на његов завичај. Међу њима се
15
ИПРОЗ је акроним за Издавачко-просветну задругу из Београда.
16
Слободан Ж. Марковић: „Време Златне књиге“, у : Златна књига : антологија књижевног
стваралаштва за младе, Београд, 1996, стр. 463.
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
129
Н А С Л Е Ђ Е
БИБЛИОТЕКА ЦЕЛИНА ЈОВАНА ДАВИДОВИЋА – КУЛТУРНО ДОБРО ОД ВЕЛИКОГ ЗНАЧАЈА
Н А С Л Е Ђ Е
ОЛИВЕРА НЕДЕЉКОВИЋ
налазе примерак књиге штампане у Штампарији Стевана Матића у Чачку
1928. године Ореол мојих мисли Јована М. Матовића, послат са ауторовим
потписом на преглед и критику часопису Мисао из Бруса 16. III исте године;
студија Милоша Радојчића посвећена једној од најзначајнијих песама Владислава Петковића Диса, рођеног у Заблаћу код Чачка 1880. године, насловљена О Dis-овој Тамници, објављена 1929. године, студија Змајево назаренство из
1911. године Јована Максимовћа, преводиоца који је школске 1894/95. године
радио као професор у чачанској Гимназији, песме Милана Бесарабића, ликовног уметника рођеног у Чачку, објављене 1940. године, затим дело Драгачево и његови славни синови Милисава Д. Протића из исте године и многе друге публикације које се тематски или на други начин односе на Давидовићев
родни крај.
Јединствености Библиотеке целине Јована Давидовића у великој мери
свакако доприноси и деценијама стварана колекција књига из хришћанства.
Уз друге религиозне текстове на разним језицима и из различитих периода17,
овај колекционар је сакупио бројна издања Светог писма на различитим језицима (Le Sainte Bible : ou l’ancien et le nouveau testament, Paris, 1879; Sacra Biblia,
London, [1867] ; Biblia Sacra : vulgatae editionis, t. 2, 3, Ratisbonae [i. e. Regensburg],
[s. a.] ; Новый завѣтъ Господа нашего Iисуса Христа, Вѣена, 1878; Святе писъмо
Нового завıту : мовою русько-украıньского, Вıдень, 1871; Господа нашего Исуса
Христа Святое Евангелıе, Санкпетербургъ, 1896; Das Neue Testament, Berlin,
1899; Нови завјет Господа нашега Исуса Христа, у Биограду, 1913; Новый завѣтъ
Господа нашего Исуса Христа, Берлинъ, 1916; Нови завјет Господа нашега Исуса
Христа, у Биограду, 1923; La Sainte Bible: qui comprend l’ancien et le nouveau
testament traduits sur les textes orginaux hébreu et grec, Paris, 1932; Die Bibel ober
die ganze Heilige Schrift des Ulten und Neuen Testaments, Berlin, 1932; Évangile de
Notre Seigneur Jésus-Christ, Paris, 1937; Нови завјет Господа нашега Исуса Христа, у Београду, 1937; Das Neue Testament, Stuttgart, 1941; Il S. Vangelo, Alba,
1948; Нови завјет Господа нашега Исуса Христа, Лондон, 1950; Das Neues
Testament, London, 1953; La Sankta Biblio : malnova kaj nova testamentoj tradukitaj
el la orginalaj lingvopj, Londono, 1954; Le Nouveau Testament, Paris, 1963; Új
testamentom, Budapest, 1965; Noul testament in l. románá, s. l., 1969; Новый завет
Господа нашего Иисуса Христа : в русском переводе, [б. м., б. г.] ; The Holy Bible,
New York, [s. a.] ).
Ипак, највећу пажњу корисника и посетилаца чачанске Библиотеке у
Библиотеци целини Јована Давидовића плени темељно и веома стручно за17
130
У Давидовићевој библиотеци се налазе и четири зборника духовних песама у занимљивом повезу са металним елеметима. Два су зборници Јураја Траховског објављени под насловом Cithara Sanctorum. Apocаlyps. 5. V. 8, . Pjsně Duchownj Staré y
nowé објављене у Будимпешти 1864. и 1877. године, а остале две књиге су оштећене и
немају насловну страну.
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
снована филолошка збирка овог полиглоте. Њу чини око 300 једнојезичних,
двојезичних и вишејезичних речника, уџбеника и граматика на више од 90
језика света, који су јавности представљени у октобру 2001. године на изложби мр Маријане Матовић и Оливере Вуксановић У почетку беше реч, коју је
отворио проф. др Дарко Танасковић. Поставку је пратио истоимени, богато
илустровани каталог на 66 страна, са библиографским пописом најзначајнијих издања која је Давидовић набављао из иностранства. Ова изложба и
пратећа публикација имале су велики одјек у широј културној јавности,18 јер
су посетиоци могли да виде стара лексикографска издања (Nuovo dizionario
portatile : italiano-tedesco e tedesco-italiano, t. 1, Wienna, 1811; Guia de la Coversacion
Español-italiano, Paris, 1854; Deutsch-kroatisches wörterbuch = Němačko-hrvatski
rěčnik. Band 1 / von Bogoslav Šulek, Agram, 1860; Wörterbuch zu Hoffmann‘s Historia antiqua und Caesar De bello Gallicio / von J. A. Rožek, Wien, 1863; Vollständiges
russisch-deutsches und deutsch-russisches Wörterbuch : zum Gebrauche beider Nationen. Theil 1, Russisch-Deutsch / von J. A. E. Schmidt, Leipzig, 1884; Neuestes
Taschen-Wörterbuch Deutsch und Russisch, Berlin, 1888; Russischer Sprachführer :
Konversations - Wörterbuch für Reise und Haus / Konstantin von Jürgens, Leipzig,
[1888]; Nouveau dictionnarire de poche français-italien et italien-français / par
Giuseppe Aquenza, Leipzig, [1897]; Russisch-deutsches Gesprächsbuch / von Erich
Berneker, Leipzig, 1897), али и обимну литературу која се односила на језике
читавог света и бројне дијалекте етничких група бившег СССР, којом је располагао Давидовић. Списак језика и дијалеката заступљених у овој збирци је
скоро неисцрпан и на њему се налазе: абазински, аварски, авганистански,
агулски, адигејски, амхарски, ахвахски, азербејџански, албански, банту, башкирски, бенгали, бугарски, бурјатски, вијетнамски, гварани, грчки, дански,
доњолужичкосрпски, евенкски, енглески, индонезијски, исландски, италијански, јапански, јерменски, казашки, каракалпачки, кинески, киргиски,
корејски, кумички, курдски, ладино, латвијски, латински, лезгински, литавски, мађарски, македонски, малгашки, маријски, молдавски, немачки, ненецки, осетински, португалски, румунски, руски, сараколски, свахили, сингалски, словачки, сомалски, тагалог, тамилски, татарски, тибетски, тувински,
18
Изложба је пропраћена бројним новинским текстовима З. [Зорица] Л. [Лешовић]Станојевић,„У почетку беше реч“, у: Чачански глас. – Год. 70, бр. 39 (12. октобар 2001),
Чачак, стр. 9; Б. [Бошко] Л. [Ломовић], „У почетку беше реч : изложба и Фестивал балканских језика“, у: Глас јавности. – Год. 4, бр. 1150 (18. октобар 2001), стр. 21; З. [Зорица]
Л. [Лешовић] С. [Станојевић]: „Ми смо вечерас грађани света---“, у: Чачански глас . –
Год. 70, бр. 41 (26. октобар 2001), Чачак, стр. 12; Milenko Pajić, „Govorite li tamilski?“, U:
Danas. – God. 5, br. 1500 (6. 11. 2001), Beograd, str. 16; Миленко Пајић: „Говорите ли ескимски“, у: Маслачак. – Год. 2, бр. 4 (2002), Пожега, стр. 24; Рада Саратлић: „Говорите
ли малгашки“, у: Политика . – Год. 100 , бр. 32 235 (4. август 2003), Београд, стр. Б4 ;
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
131
Н А С Л Е Ђ Е
БИБЛИОТЕКА ЦЕЛИНА ЈОВАНА ДАВИДОВИЋА – КУЛТУРНО ДОБРО ОД ВЕЛИКОГ ЗНАЧАЈА
Н А С Л Е Ђ Е
ОЛИВЕРА НЕДЕЉКОВИЋ
турски, урду, фински, француски, хауса, хебрејски, хинди, холандски, чешки,
шведски, шпански...). Уз обимну речничку литературу, у овој библиотеци заступљене су и бројне граматике, уџбеници и приручници за учење језика,
углавном настали у чувеним филолошким установама широм бившег
СССР-а. У оквиру Давидовићеве библиотеке налази се и обимна разноврсна
литература на немачком језику штампана готицом и латиницом, као и књиге
посвећене вештачким језицима, превасходно есперанту (Кључ есперанта Стевана Живановића из 1933. године; Esperanto-srpsko-hrvatsko i hrvatsko-srpskiesperanto riječnik, који је уредио Никола Лисац, објављен у Сарајеву 1934. године; Есперанто : А. B. C. течај међународног помоћног језика из 1936. године,
књижевна дела на овом језику и многе друге публикације). Стварање колекције посвећене есперанту вишеструко је занимало Давидовића, јер је и сам
био угледни есперантиста и представник Југословенског одбора за есперанто
у Београду.19
Серијске публикације
У овој посебној збирци налази се и 145 наслова серијских публикација
који су, углавном, излазилe пре Другог светског рата. Инвентарисано и у картонске омоте увезано је 359 годишта часописа, новина, алманаха и календара,
али је реч углавном о појединачним годиштима периодичних публикација, а
не о серијским публикацијама набављаним и прикупљаним у континуитету.
Најстарији од њих су Календар са шематизмом Књажества Србије за 1855. годину и календар Панчевац из 1876. године, а занимљиву целину представљју
поједини бројеви популарних и радо читаних календара који су излазили до
Другог светског рата: Вардар (1908, 1909, 1921, 1935, 1938. и 1940), Видов-дан
(1921, 1923), Здрављак (1907), Календар Матице српске (1914), Календар Црвеног
крста Краљевине Југославије (1935, 1938. и 1940), календар Свети Лазар (за 1930,
1936. и 1940. годину), као и бројни џепни календари Српске православне цркве. Поједини бројеви или некомплетна годишта периодичних публикација
намењених најмлађима, такође су се нашли на полицама Давидовићеве збирке: Стармали (Нови Сад, уредник Јован Јовановић Змај), Мали Богољуб (Сремски Карловци, уредник Душан Дожић), Соколић (Београд, уредник М. Ђ. Поповић), Југословенче (Београд, уредник Витомир Б. Срнић), Зорица Београд,
уредник Мих. [Михаило] Јовић, Весели четвртак (Београд, уредници Јелена
М. Зрнић, Светислав Б. Лазић и Гргур Костић, Споменак (Панчево, уредник
Иван Мартиновић), Српско ђаче (Београд, уредник Милорад М. Петровић),
19
132
Биљана Николић: „Легат Јована Давидовића“, у: Глас библиотеке. – Бр. 7-8 (1996), Чачак,
стр. 51.
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
Голуб (Сомбор, уредник Јован Благојевић), Мала Србадија (Београд, уредник
Мих. [Михаило] Сретеновић), Наша радост (Београд, уредник Иван Лаврентић). Захваљујући његовој племенитој тежњи сачувани су и поједини бројеви
или годишта многих периодичних публикација, међу којима су: Нова искра,
коју је у Београду уређивао Риста Ј. Одавић; Женски свет, који је у Новом Саду уређивао Аркадије Варађанин; недељни-породично-забавни лист Забавник, чији је уредник био Иван Зрнић; месечни магазин Реч и слика чији су
уредници били Иван Зрнић и Никола Јовановић; илустровани магазин Ви и
ми, под уредништвом Добрице Трифуновића и С. М. Палежанског; Дерт,
власника и уредника Николе Николића; литерарно-забавни часопис Мих. М.
Ђокића Криминална библиотека; гласило Слободне зидарске ложе „Југославија“ Шестар.
Иако се формирању збирке серијских публикација Давидовић ни изблиза није посветио предано као стварању и употпуњавању појединих збирки монографских дела или комплетирању издања визуелне библиотечке
грађе, његова збирка серијских публикација може бити занимљива савременом читаоцу који има потребу да поглед усмери у прошло време. Мада због
некомплетности не могу послужити као основа за темељнија стручна или научна истраживања, у сачуваним примерцима часописа, листова, алманаха и
календара може се наслутити дух времена у коме су публиковани и о коме на
веома очигледан начин сведоче.
Некњижна грађа
Сакупљање разгледница за Јована Давидовића било је много више од
пасије, а о тој његовој својеврсној мисији да сачува ово драгоцено штампано
благо, сведочи збирка од 3. 354 јединице коју је, уз помоћ мреже колекционара, великим трудом сакупио. Његова картофилска пажња првенствено је
била усмерена на сликовну грађу чији се мотиви поклапају са темама које су
га интересовале и као библиофила и читаоца. У његовој богатој збирци разгледница, дописних карата и честитки, која је у чачанској Библиотеци до сада
тематски разврстана, инвентарисана и сложена у одговарајуће албуме, по
броју и вредности, најзаступљеније су топографске разгледнице места и туристичких знаменитости из бивше Југославије. На овој аутентичној сликовној грађи која одавно није ефемерни библиотечки материјал, већ примаран и
драгоцен извор са документарном вредношћу, забележен је, уз важна архитектонска здања и природне лепоте, живописне амбијенте, читав живот народа на јужнословенским просторима у првој половини претходног века.
Збирка Јована Давидовића не само да изазива дивљење свакога ко је имао
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
133
Н А С Л Е Ђ Е
БИБЛИОТЕКА ЦЕЛИНА ЈОВАНА ДАВИДОВИЋА – КУЛТУРНО ДОБРО ОД ВЕЛИКОГ ЗНАЧАЈА
Н А С Л Е Ђ Е
ОЛИВЕРА НЕДЕЉКОВИЋ
прилику да прегледа албуме у којима се данас чува, већ у посматрачу буди
много више од знатижеље. Пажљиви истраживач на основу њеног богатства
и аутентичности, може стећи скоро поуздану слику о Давидовићу као страственом познаваоцу разгледница, али и о унутрашњим променама у животу
приказаних насеља. Из његових албума може се ишчитати хронологија, етнографија, али и историја приватног живота становника бројних југословенских места и лечилишта, као што су: Алексинац (11 разгледница), Аранђеловац са Буковичком бањом (64), Београд (333), Бајина Башта (4), Бања Ковиљача (86), Бања Лука (3), Бања Русанда (1), Бар (2), Бела Паланка (1), Бечеј (1),
Битољ (1), Бољевац (4), Бор (7), Босански Брод (1), Босилеград (1), Брестовачка
бања (7), Брза Паланка (1), Брус (2), Ваљево (41), Вараждин (1), Варварин (2),
Вишеград (2), Владичин Хан (4), Власотинце (8), Врање са Врањском бањом
(38), Врњачка бања (22), Госпић (6), Горњи Милановац (36), Гуча (3), Гроцка
(2), Гружа (1), Добој (1), Демир-капија (1), Доњи Милановац (4), Дубровник
(21), Ђаково (1), Ђердап (10), Загреб (77), Зајечар (28), Земун (38), Златибор (6),
Ивањица (3), Јагодина (20), Јајце (2), Карловац (2), Кикинда (1), Кладово (5),
Књажевац (6), Копаоник (1), Корчула (1), Костајница (1), Коцељева (1), Крагујевац и Рача (17), Краљево са околином (43), Крива Паланка (3), Крупањ (1),
Крушевац (8), Куршумлија (3), Кучево (2), Лазаревац (3), Лапово (2), Лебане
(1), Лесковац (16), Лозница (5), Љубљана (2), Љубовија (2), Мионица (2), Младеновац (10), Мостар (2), Неготин (14), Ниш (63), Сићевачка клисура (8), Нишка бања (44), Нова Варош (2), Нови Пазар (4), Нови Сад (3), Ново Место (1),
Обреновац (13), Овчар бања (4), Огулин (4), Опатија (1), Параћин (35), Петровац (6), Пирот (22), Пожаревац (4), Прибој (3), Прокупље (7), Пула (1), Рашка
(5), Рековац (1), Ријека (1), Рибарска бања (34), Сарајево (62), Свилајнац (5),
Сењски Рудник (1), Скопље (2), Смедерево (29), Смедеревска Паланка (10),
Сомбор (2), Сурдулица (4), Топола са околином (35), Трстеник (4), Тузла (2),
Ћуприја (14), Ужице (1), Улцињ (1), Урошевац (1), Цетиње (2) и други знаменити локалитети. Највећу пажњу корисника чачанске Библиотеке, за сада, како
је и очекивано, привлачи колекција од 68 разгледница Чачка. Најстарије од
њих потичу из периода непосредно после 1898. године, када је први чачански
штампар Исаило А. Петровић започео своју делатност у граду на Западној
Морави и у њу уврстио штампање разгледница. Већина разгледница Чачка20
из ове збирке потиче из прве половине 20. века, па су многе од њих коршћене
као илустрације текстовима који откривају прошлост града и његове околине. Ипак, временом се увидело да значај ове колекције као сликовне хронике
постаје све изразитији и да се овај својеврсни сликовни времеплов града
20
134
Овој теми посвећен је рад: Оливера Недељковић: „Разгледнице старог Чачка у библиотеци целини Јована Давидовића“, у: Глас библиотеке. - Бр. 14 (2007), Чачак, стр. 129-153.
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
може користити као историјски извор који нуди обиље података. Зато је управо ова колекција постала, у складу са потребама и захтевима времена, прва
збирка дигитализована у Градској библиотеци „Владислав Петковић Дис.“
Дигитализација разгледница Чачка и околине из збирке Јована Давидовића
била је први успешан корак на једном веома важном, сасвим новом послу, па
је установа доцније изузетно добро развила ову делатност и постала један од
библиотечких центара, који је, између осталог, на српском простору препознатљив по високим амбицијама и оствареним резултатима у области дигитализације. Као две засебне целине – Чачак са околином и Разгледнице и дописне
карте, ове издвојене колекције, могу се погледати у Дигиталној библиотеци на
веб адреси: www.cacak-dis.rs, а некњижно благо Јована Давидовића ће будућом каталошком обрадом и дигитализацијом бити знатно видљивије и доступније, при чему ће се гарантовати очување самих библиотечких јединица.
Тако ће ова јединствена збирка разгледница стећи услове да постане значајан
извор визуелних сазнања за кориснике са много шире територије него што је
то до сада била. Повећаном видљивошћу у електронском каталогу, ова обимна и веома брижљиво стварана колекција, умногоме ће моћи да надомести
празнине у збиркама некњижне грађе које су, због недовољно прецизираних
правила чувања и обраде, па чак и због непажљивог односа према овој врсти
библиотечке грађе, начињене у бројним библиотекама на нашим просторима. Последњих деценија, тај однос према некњижној грађи, нарочито према
разгледници, фотографији и плакату као визуелним изворима за истраживање прошлости у установама које их прикупљају и чувају знатно се променио набоље. Тиме и колекција сликовне грађе Јована Давидовића постојано
добија на актуелности и постаје веома важна основа за израду репрезентативних фотомонографија које живописно осветљавају прошлост појединих
средина, постајући тако незаменљив документ о некадашњем изгледу, како појединих здања тако и градских амбијената, које савременицима дочаравају изгубљену слику града.21
Уз разгледнице насељених места, у Давидовићевој колекцији налазе се
читави албуми разгледница, дописних карата и честитки на чијој аверсној
страни су различити мотиви. Библиотекари пред којима је важан и немали
посао каталогизације и потпуне дигитализације ове врсте некњижне грађе,
разврстали су их на тематске целине које чине: портрети истакнутих личности (историјских личности, државника, композитора, књижевника, драмских
уметника, чланова европских и српских династија, од којих је Давидовић посебну колекционарску пажњу, баш као и при формирању своје библиотеке,
21
Марко Поповић: [Из рецензије], у: Вицић, Снежана; Вицић, Драган: Поздрав из Београда
= Greetings from Belgrade, Београд, 2008, [на омоту].
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
135
Н А С Л Е Ђ Е
БИБЛИОТЕКА ЦЕЛИНА ЈОВАНА ДАВИДОВИЋА – КУЛТУРНО ДОБРО ОД ВЕЛИКОГ ЗНАЧАЈА
Н А С Л Е Ђ Е
ОЛИВЕРА НЕДЕЉКОВИЋ
посветио породици Карађорђевић), репродукције бројних уметничких дела,
мотиви са народних ношњи из различитих крајева Југославије, призори који
сведоче о улози коју је остварио соколски покрет на тлу Југославије, нотни
записи шлагера популарних у трећој и четвртој деценији 20. века, илустрације бајки, цртежи техничких достигнућа и уређаја који су променили људски живот у протеклом веку.
Завештање као опомена
Каталошка обрада комплетног садржаја Библиотеке целине Јована Давидовића, физичка заштита и дигитализација њених најзначајнијих сегмената, као и израда штампаног каталога ове затворене целине, јасне су смернице
библиотекара који већ три и по деценије брину о непроцењивом поклону
којим је породица Давидовић даровала Чачак и његову Библиотеку. Настојећи
да својим радовима и приређеним изложбама, читалачкој јавности и потенцијалним истраживачима презентују благо које се налази на њеним полицама, они изражавају дубоку захвалност за учињено доброчинство и негују
успомену на ствараоца ове библиотеке целине. Завештањем које су његови
наследници спровели у дело, библиофил, картофил и колекционар Јован Давидовић све нас непрестано опомиње на ону важну истину: након живота, за
нама не остаје оно што смо сакупили, већ само оно што смо подарили другима.
136
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
БИБЛИОТЕКА ЦЕЛИНА ЈОВАНА ДАВИДОВИЋА – КУЛТУРНО ДОБРО ОД ВЕЛИКОГ ЗНАЧАЈА
1. Баковић, Милица: Стара и ретка књига у Градској библиотеци, у: Глас библиотеке. − Год. 7, бр. 7-8 (1996), Чачак, стр. 29-[49].
2. Вицић, Снежана; Вицић, Драган: Поздрав из Београда = Greetings from
Belgrade. − Београд, Атеље Вицић, 2008.
3. Vuković, Milan T.: Mali knjižarski leksikon : bibliografsko-bibliofilsko-bibliotekarski
priručnik / Milan T. Vuković. − Beograd : M. Vuković, 1959.
4. Durković-Jakšić, Ljubomir: Jugoslovensko knjižarstvo : 1918-1941. − Beograd :
Narodna knjiga, 1979.
5. Марковић, Слободан Ж.: Златна књига : антологија књижевног стваралаштва за младе. − Београд : Просвета, 1996.
6. Матовић, Маријана; Вуксановић, Оливера: У почетку беше реч : каталог изложбе књига. − Чачак : Градска библиотека„Владислав Петковић Дис“, 2001.
7. Мирковић, Чедомир: Просвета, вредност традиције и неопходност обнове,
у: Kњижевност. − Год. 49, бр. 3-4-5 (1995), Београд, стр. 480-483.
8. Мирчов, Светлана: Библиотека – леџбеница душе. – Београд : Београдска
књига, 2012.
9. Недељковић, Оливера: Едиција Златна књига у Легату Јована Давидовића, у:
Глас библиотеке. − Бр. 12 (2005), Чачак, стр. 47-73
10. Недељковић, Оливера: Разгледнице Чачка у Библиотеци целини Јована Давидовића, у: Глас библиотеке . − Бр. 14 (2007), Чачак, стр. 129-153.
11. Николић, Биљана: Легат Јована Давидовића, у: Глас библиотеке. – Год. 7, бр.
7-8 (1996), Чачак, стр. 50-60.
12. Српско књижарство : зборник радова из историје српског књижарства / приредио Петар Јоновић. − Нови Сад : Прометеј : Библиотека Матице српске,
Нови Сад, 1997.
13. Старчевић, Велимир: Европски узлет, у: Kњижевност.− Год. 49, бр. 3-4-5
(1995), Београд, стр. 480-483.
14. Старчевић, Велимир: Kњига о Геци Kону. − Београд : Просвета, 1992, стр. 72.
15. Старчевић, Велимир: Старо српско књижарство. − Београд : Просвета, 1997.
16. Трифуновић, Богдан: Дигитализација едиције Златна књига, у: Савремена
библиотека . – Год. 22, бр. 27 (2010), Крушевац, стр. 48-50.
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
137
Н А С Л Е Ђ Е
Литература
Н А С Л Е Ђ Е
ОЛИВЕРА НЕДЕЉКОВИЋ
MEMORIAL LIBRARY OF JOVAN DAVIDOVIĆ –
CULTURAL PROPERTY OF GREAT IMPORTANCE
Summary
The Memorial Library of Jovan Davidović has been presented in this paper
and it has been one of the four protected Memorial Libraries whose owner is the
Public Library “Vladislav Petković Dis” in Čačak. The Ruling on determining Old
and rare library materials, brought by the Management Board of the National
Library of Serbia, puts this precious and, by its content, unique memorial library,
on the List of Old and rare library materials of great importance. Certain Old and
rare publications, but also rare thematic collections of monographic publications,
with special emphasis on lexicographic literature in more than 90 languages from
the whole world, interesting collection of periodicals, extraordinarily rich and
valuable collection of postcards have contributed to this.
Keywords: Memorial Library, Public Library “Vladislav Petković Dis”, Jovan
Davidović, bibliophily, lexicographic literarure, Old and rare book, periodicals,
non-book materials, postcards, donors
Olivera Nedeljković
138
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
Н А С Л Е Ђ Е
БИБЛИОТЕКА ЦЕЛИНА ЈОВАНА ДАВИДОВИЋА – КУЛТУРНО ДОБРО ОД ВЕЛИКОГ ЗНАЧАЈА
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
139
Н А С Л Е Ђ Е
ОЛИВЕРА НЕДЕЉКОВИЋ
140
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
Н А С Л Е Ђ Е
МИРКО ДРМАНАЦ, 1976Градска библиотека
„Владислав Петковић Дис“, Чачак
УДК: 070:314(44)"1916/1918"
821.163.41:929 Иконић Д.
ID: 211962380
ДР ДРАГОМИР ИКОНИЋ – МИСИОНАР СРПСКИХ
ИЗГНАНИКА У ВЕЛИКОМ РАТУ
Сажетак: Година у којој се обележава велико национално страдање српског народа у Првом светском рату повод је да се у мозаик колективног
памћења врате неке значајне личности тог доба које су стицајем историјских околности пале у заборав. Један од њих је и Чачанин, др Драгомир Иконић (1883-1957), професор и публициста, народни посланик и
министар у Влади Краљевине Југославије, власник и уредник листа La
Patriе Serbe који је излазио у Француској од 1916. до 1918. године.
Кључне речи: Драгомир Иконић, La Patrie Serbe, српска емиграција,
Француска, Први светски рат, Чачак
Први који је осветлио живот и рад Драгомира Иконића био је др Андрија Стојковић (1924-2007), редовни професор Универзитета у Београду.
Стојковић је консултовао обимну документарну и литерарну грађу и приредио темат посвећен Иконићу у историјском часопису Зборник радова Народног
музеја у Чачку 1972. године. Мада се Андрији Стојковићу не може оспорити да
је узорно истражио Иконићеву биографију користећи све расположиве изворе, његов приступ је (не)оправдано критичан и идеолошки пристрасан, али
ипак незаобилазан у сваком истраживању Иконићеве делатности. Консултујући нове изворе и литературу, аутор овог рада са другачијег аспекта приказује ову контроверзну, али несумњиво интересантну личност.1
1
Аутор дугује захвалност за коришћење документарне грађе историчарима Душану
Никодијевићу, библиотекару Збирке архивалија Одељења посебних фондова Народне
библиотеке Србије, и Душку Грбовићу, музејском саветнику Завичајног музеја у Јагодини.
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
141
Н А С Л Е Ђ Е
МИРКО ДРМАНАЦ
На страницама матичне књиге рођених Цркве Вазнесења Господњег у
Чачку налази се податак да је Драгомир Иконић рођен 5. октобра по старом
календару (17. октобра по новом) 1883. године, као прво дете абаџије Димитрија и кројачице Кристине.2 Према породичном предању које је забележио
познати чачански новинар и публициста Мирослав Миле Мојсиловић, Иконићи су дошљаци који су се у села Атеницу и Јездину доселили из Херцеговине. Радован М. Маринковић, дугогодишњи истраживач генеалогија старих
чачанских породица, наводи да су се Иконићи раселили из села Бањице, а да
породично презиме дугују извесној Иконији или речи „икона“.3Андријa Стојковић на основу сећања савременика тврди да је Драгомир имао још два брата - старијег чије име не наводи, а који је умро млад, и млађег Милана.4 Дра2
Матична књига рођених цркве Вазнесења Господњег у Чачку (1881-1891), ред. бр. 137, стр. 38.
3
Радован М. Маринковић, „Становништво Балуге (Заблаћке), Бањице и Горичана“, у:
Зборник радова Народног музејан у Чачку, бр. 21 (1991), стр. 175.
4
Андрија Б. Стојковић, „Др Драгомир Иконић: путеви његовог интелектуалног и идеолошко-политичког развитка“, у: Зборник радова Народног музеја у Чачку, бр. 3 (1972), стр. 56.
142
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
гомир је растао у сиромашној породици која је живела у чачанској Циганмали, што га је у великој мери духовно обележило. Његово порекло утицало је
на формирање добрих особина, које су оставиле трага у његовом раду. Разумео је потребе народа из кога је потекао и већи део живота храбро се борио за
стварање праведнијег друштва, чиме је задобијао поверење и популарност.
Међутим, порекло му је створило и слабости које су често преовладавале. То
се првенствено односи на наглашену амбициозност, некад чак и бескрупулозност, која га је на моменте претварала у класичног скоројевића и политиканта, што су уочавали и његови савременици. Лако је губио тешко стечени
морални интегритет код људи који су га лично познавали.
По завршетку основне школе у родном Чачку, Драгомир Иконић 1894.
године уписује Гимназију где у то време ради као професор касније истакнути српски политичар, публициста и књижевник Јаша Продановић (1867-1948).
Мада Продановић на месту гимназијског професора у Чачку проводи само
једну школску годину (од новембра 1897. до августа 1898), својом господском
појавом, друштвеним утицајем и изузетним образовањем постаје узор младом Драгомиру.5 Између њих се развија дугогодишње присно пријатељство,
које ће за Иконића пола века касније бити чак и судбоносно. Андрија Стојковић наводи и да је Драгомир радио као помоћник у Продановићевој кући, а
да га је Јаша заузврат на разне начине помагао.6 По завршетку чачанске Гимназије 1898. године7, школовање наставља у Јагодини као ђак прве генерације
(I кола) Мушке учитељске школе. Колико су били строги критеријуми уписа
сведочи и чињеница да је од 121 пријављеног кандидата у септембру 1898.
године примљено само 30 будућих ученика.8 Школа је била интернатског
типа, а питомци су, поред становања и исхране, имали обезбеђену и одећу,
обућу, као и наставна средства, што је Иконићу несумњиво олакшало наставак школовања. Мушку учитељску школу у Јагодини завршава 1902. године
са врло добрим успехом.9 Занимљив је податак да у истој генерацији, као једина ученица, Мушку учитељску школу ванредно завршава и Ужичанка Марија Мага Магазиновић (1882-1968), балетски педагог и кореограф, знаменита активисткиња у борби за женска права, мада се тај податак не наводи у
њеним биографијама.10
5
Драгомир С. Поповић, Чачанска гимназија 1837-1937, Чачак: [б. и.], 1939, стр. 162.
6
Андрија Б. Стојковић, нав. дело, стр. 56.
7
Годишњи извештај чачанске Гимназије: за школску 1897-1898 годину, прир. Васа Филиповић, Чачак: [б. и.], 1898, стр. 23.
8
Љиљана Танеска, Љубица Здравковић и Бранислава Јордановић, Образовање учитеља у
Јагодини 1898-1999, Београд: Педагошки музеј; Јагодина: Завичајни музеј, 1999, стр. 12.
9
Седам деценија учитељске школе у Светозареву, Светозарево: Учитељска школа „Сретен
Аџић“, 1969, стр. 15.
10
Љиљана Танеска, Љубица Здравковић и Бранислава Јордановић, нав. дело, стр. 20.
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
143
Н А С Л Е Ђ Е
ДР ДРАГОМИР ИКОНИЋ – МИСИОНАР СРПСКИХ ИЗГНАНИКА У ВЕЛИКОМ РАТУ
Н А С Л Е Ђ Е
МИРКО ДРМАНАЦ
Након завршене учитељске школе, Иконић до 1908. године предаје у
селу Миланџи код Ивањице, а потом у Лазаревцу. Током службовања у
Ивањици жени се Даринком Томашевић, кћерком тамошњег богатог трговца. Имали су Љубицу, њихово једино дете. Женидбом је успео да себи обезбеди извор средстава за почетак студија. Међутим, школовање није наставио
на Београдском универзитету, већ у Цириху, где 1908. уписује студије педагогије и психологије. На кратко их прекида у зиму 1912-1913, када шест месеци
проводи у војној служби током оба балканска рата, мада није познато на
којим дужностима. Убрзо после демобилизације, крајем 1913, у Цириху је одбранио докторску дисертацију.
Већ као студент постаје сарадник педагошког часописа Наша школа и
политичког листа Одјек чији је уредник Јаша М. Продановић. Према мишљењу
Андрије Стојковића, Иконић на почетку своје каријере није објавио ни један
значајнији научно-истраживачки текст.11 Штавише, Стојковић чак и Иконићеву докторску дисертацију о Бенкеовом схватању васпитања оцењује као
прилично „мршав“ научни рад.12 Укратко, Стојковић сматра да је Иконић започео студије у Швајцарској да би за краће време завршио и студије и докторат, који би уз то био и на „цени“. Да Стојковићево мишљење има аргументе
показује чињеница да Иконић своју дисертацију није штампао, па чак ни сачувао у рукопису, што је врло неуобичајено.
Иконић по завршетку војне службе током балканских ратова, од марта
1913, почиње да ради као приправник у Учитељској школи у Јагодини чији је
ђак некада био. На месту васпитача у школском интернату ради до јуна 1914,
када настаје судбоносна прекретница како у његовом животу, тако и у целом
тадашњем српском друштву. По избијању Првог светског рата, Иконић је мобилисан и све до повлачења врши војну дужност на месту подофицира инжењерије.13 Крајем 1915, према стручним компетенцијама, Министарство
просвете поставља га као професора и васпитача групи српских ђака и студената упућених на школовање у Француску на основу савезничког споразума. Мада велико животно искушење, живот у избеглиштву му је уједно и корак ка другој врсти каријере којој је интимно тежио.
Према Иконићевим речима, крајем јануара 1916. долази преко Модене у
Екс-ле Бен, а затим са групом од 25 ђака преко Париза стиже у малу варошицу Витре у Бретањи, где су срдачно дочекани и угодно смештени.14
11
Андрија Б. Стојковић, нав. дело, стр. 57.
12
Исто, стр. 58.
13
Политика, бр. 11785 (25. март 1941), стр. 2.
14
Драгомир Иконић, У изгнанству, прир. Александар Пејовић, Београд: Народна библиотека Србије, 1993, стр. 3.
144
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
Пошто неколико месеци проводи са нашим ђацима, систематски проучавајући њихове мисли и осећања, без обзира на француско гостопримство и
предусретљивост, схвата са каквим се проблемима суочавају српска деца у
туђини. Како сам каже, крајем маја 1916. се уврежила мисао да би наше омладинце требало идејно повезати једним часописом у коме би се пратила струјања
њихових мисли и којим би се они упућивали на проучавање културних тековина
овог великог народа. Уједно, тај часопис би их бодрио на самоградњу и планско
спремање за сутрашњицу, чији терети неће бити лаки и чије обавезе неће бити
мале.15 Међутим, у Витреу постоји само једна мала и неопремљена штампарија у којој ради један стар и изнемогао човек по имену Лекије.16 Са друге
стране, требало је наћи сараднике, и био је свестан да то неће бити једноставно, јер је сматрао да је још увек млад и недовољно познат. У нади да може наћи
људе који би га подржали, 30. маја 1916. године одлази у Париз, и први кога
случајно среће био је његов стари учитељ и пријатељ Јаша Продановић који
му, у том моменту пружа драгоцену подршку.
15
Исто, стр. 4.
16
Исто.
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
145
Н А С Л Е Ђ Е
ДР ДРАГОМИР ИКОНИЋ – МИСИОНАР СРПСКИХ ИЗГНАНИКА У ВЕЛИКОМ РАТУ
Н А С Л Е Ђ Е
МИРКО ДРМАНАЦ
Свој часопис у настајању назвао је La Patrie Serbe : revue mensuelle pour la
jeunesse serbe en exil (Српска Отаџбина : месечна ревија за српску омладину у
изгнанству) јер, како каже колико јуче, изгубили смо Отаџбину. Туга за својом
земљом сваким даном све се јаче осећа. […] при том, код младих људи је осећање
родољубља у повоју и, под овим или оним околностима, оно се може – ако не сасвим угушити – лако изопачити.17 Овај часопис је, дакле, наменио, као што је
писало на насловној страни, српској младежи у изгнанству којој је ова ревија
требало да олакша и побољша образовање и учење француског језика, као и
чување националне културе и духа.
Занимљив је начин на који је Иконић тражио решење насловне стране
часописа који је припремао. Школски наставник цртања обећао је да ће му
помоћи, али, пошто је био Француз са скромним знањем о Србима, није знао
ниједан значајан мотив из народог живота. У локалној библиотеци није нашао ништа осим једне старе слике краља Милана. Случајно, оно што је тражио налази у свом новчанику - на српској новчаници од сто динара. Са ње је
„позајмио“ вилу у народној ношњи, панораму Београда у праскозорје, као и гусле.18 Међутим, дефинитивно решење насловне стране је урадио Никола Јеремић, декоративни сликар који је живео у Паризу, са централним мотивом
жене која иако у ропству и везана [Србија], се испрсила, чини напоре да се ослободи и пуном дојком запаја снагом дете своје.19
Новчана средства су била важна препрека покретању листа. Чврсто верујући да ће његов лист заживети и наћи своју публику, Иконић се осмелио
и сам узео кредит за штампање првог броја. Саставио је Проглас, односно позив сарадницима датиран са 10. август 1916. године, у коме детаљно представља концепцију часописа La Patrie Serbe: Његов наслов означава и његов циљ.
Ми бисмо хтели: 1. да се оживи неспокојна и клонула омладина; 2. да се подстакне у учењу; 3. да се жигошу и сузбију рђаве навике; 4. да се млади људи одушеве за идеале и послове који ће им бити наметнути историјском нужношћу.
Часопис је имао сталне рубрике: Песме; Нови путеви; Кроз нашу историју и
књижевност; Писма из изгнанства; Пријатељи српске омладине у изгнанству;
Српски народ у очима Савезника, Бол и сузе изгнанства над нашим славним и
недавним гробовима; О школском животу наше омладине; Српска Одисеја; За
Отаџбину; Српско питање кроз штампу. Овим рубрикама су касније додате
још три: Илустрације, Библиографије, и Хроника.
Свој Проглас Иконић шаље неколицини познатих српских јавних радника, између осталих, тадашњем председнику Српске краљевске академије
17
Исто, стр. 5.
18
Исто, стр. 6.
19
Исто, стр. 18.
146
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
Јовану Жујовићу, затим Љубомиру Стојановићу, Јовану Цвијићу, Милану
Гролу, Стојану Протићу, Браниславу Нушићу, Јовану Радонићу, Миленку
Веснићу, Гргуру Јакшићу и другима. Обратио се и француским књижевницима и публицистима за које је знао да гаје симпатије према Србима: Едмон
Ростан, Ернст Дени, Жан Ришпен, Емил Оман и други. У почетку има велике
тешкоће да нађе сараднике. Његов мемоарски спис У изгнанству, као и лична
кореспонденција, убедљиво су сведочанство колико су поједини клонули духом услед свих недаћа које су преживљавали. Бранислав Нушић се правда да
услед туге за изгубљеним сином јединцем не може да пише. Други, као што су
Јован Жујовић20 и Љубомир Стојановић21, тврде да у датим околностима не
могу да раде, или бар условно пристају на сарадњу док не изађу први бројеви.
То показује да је у почетку мало ко имао вере у Иконићев пионирски културни подухват.
Међутим, већ 20. августа 1916. први му се писмом обраћа француски
песник и академик Едмон Ростан који усхићено поздравља покретање часописа и даје право да се објави његова песма посвећена краљу Петру Карађорђевићу. Та поема под називом Четири вола краља Петра красила је насловну страну првог броја часописа La Patrie Serbe. Истог дана неочекивано и
Јован Жујовић шаље један свој необјављени говор из Сорбоне. Ускоро се
јавља и ректор академије у Рену, Жерар Варе, који такође нуди један свој рад
посвећен Србији. Полако почињу да пристижу и други радови српских аутора: Милана Грола, Миливоја Павловића, Јована Радонића и других. Број сарадника временом све више расте, са све бољим прилозима. То не остаје непримећено у културној јавности, те Иконић добија све већу подршку. Чак и
Бранислав Нушић, који је испрва био суздржан у придруживању овом културном подухвату, у једном писму од 18. априла 1917. пише: ја Вас нећу напустити. Ја осећам једно задовољство да Вам помажем у раду. Увек ми се чини да
се одужујем сени мога сина, који би данас већ био у редовима оних којима припада нов живот Србије и којима је Ваша ‘La Patrie Serbe’ намењена.22 Поред Нушића, на страницама Иконићевог часописа нашла су место имена свих
најпризнатијих српских књижевника, а западни свет се сусрео са лепотом
српске културе.
И поред свих тешкоћа, први број La Patrie Serbe излази из штампе 20.
октобра 1916. године, у тиражу од 3.500 примерака.23 Цена часописа била је
20
Архива Драгомира Иконића која се налази у Одељењу посебних фондова Народне библиотеке Србије (у даљем тексту АДИ), Р612/II/11.
21
АДИ Р612/II/9.
22
АДИ Р612/II/52.
23
Драгомир Иконић, нав. дело, стр. 29.
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
147
Н А С Л Е Ђ Е
ДР ДРАГОМИР ИКОНИЋ – МИСИОНАР СРПСКИХ ИЗГНАНИКА У ВЕЛИКОМ РАТУ
Н А С Л Е Ђ Е
МИРКО ДРМАНАЦ
симболичних 60 центима по броју, односно претплата за шест месеци је 3
франка у Француској, а 4 франка за иностранство. Часопис излази на француском језику, у месечним свескама формата 27 cm, са око 50 нумерисаних
страница по броју. Часопис је визуелно скромног изгледа, броширан и илустрован фотографијама. О величини Иконићевог подухвата и снази личне
иницијативе, поред небројених писама које је послао у нади да ће наћи сараднике, сведочи и чињеница да је први број часописа одштампао на кредит, јер
је од своје уштеђевине могао да плати само хартију.
Мада је основни циљ часописа да оснажи морал и помогне образовање
српских ђака у Француској, уређивачка политика La Patrie Serbe има за
циљ и да француску јавност упозна
са историјом, културом и обичајима
српског народа, приказаним у разноврсним прилозима. Посебно су истакнути контакти Срба са француском цивилизацијом још од средњег
века. Часопис настоји да Србију прикаже као модерну европску државу
која негује вредности западне либералне демократије, у свом развоју се
у сваком погледу угледа на Француску и прихвата њене друштвене вредности. Посебна пажња посвећена је
делима српских песника чији су узори у француској поезији. Примери
наглашене франкофилске уређивачке политике су очити и у прилозима
као што су: „La Saint Hélène serbe“24
(текст посвећен краљици Јелени Анжујској, жени краља Уроша I, а мајци
краљева Драгутина и Милутина која је пореклом била Францускиња), или
„Ouroche II Miloutine, roi de Serbie, et Charles de Valois“.25 Странице часописа су
24
Тихомир Ђорђевић, „La Saint Hélène serbe“, у: La Patrie Serbe : revue Mensuelle pour la
Jeunesse Serbe en exil, бр. 4 (1/14 фебруар 1917.), стр. 161-163.
25
Михаило Гавриловић, „Ouroche II Miloutine, roi de Serbie, et Charles de Valois“, у: La
Patrie Serbe : revue Mensuelle pour la Jeunesse Serbe en exil, бр. 6 (1/14 април 1917.), стр.
252-260.
148
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
прожете уздизањем Француске, што у контексту времена није ни чудно, ни
случајно. Француска је савезничка земља која има пресудну улогу у евакуацији и спасавању српске војске и државне администрације после преласка
Албаније, и било је извесно да ће исто тако по завршетку рата помоћи остварење српских националних циљева. Часопис је испуњен изразито борбеним
и родољубивим садржајима, и по мишљењу др Тамаре Валчић-Булић „[…]
морално-политички, пропагандни циљеви односе превагу над оним културним у ужем смислу речи“.26
Пошто је Витре био мала средина и најдаље место до кога долази српска
емиграција, било је отежано одатле пласирати часопис, те Иконић одлучује
да се пресели у Париз. У Паризу наставља са радом по одобрењу Просветног
одељења Српског посланства у Француској. Свој стан, у који уједно смешта и
редакцију, налази у булевару Распај бр. 203 на Монпарнасу. У тој познатој
париској четврти кирија је јефтина, тако да у време Иконићевог доласка све
више постаје културни центар Париза, стециште емиграната и француских
авангардних уметника. У суседству живе сликари Амадео Модиљани и Анри
Матис, писац Гијом Аполинер који је се лечио од ране задобијене у рату, и
многи други. У тој импровизованој редакцији Иконић се крајем 1916. године
састао и са својим земљаком, песником Владиславом Петковићем Дисом. О
том сусрету Иконић пише:
За столом у редакцији, боље рећи у мојој соби, уочи нове године у друштву
с Миланом Вукасовићем седи Владислав Петковић-Дис. На брзу руку, у неколико
речи, поздравља нашу омладину при растанку са старом годином.27 Али, Дис
неће да се то у садржају и каже, желећи да се, по повратку с Крфа, јави неким
већим радом који би потписао. На несрећу, ‘La Patrie Serbe’ није дочекала његов
напис, него га је, као што се зна, убрзо после његовог трагичног свршетка, болно
ожалила пером његовог старог друга Владимира Станимировића.28
Осим кратког и непотписаног текста, на страницама La Patrie Serbe нема
Дисових песама, што је сасвим разумљиво. Дисов меланхолични, модернистички песимизам не уклапа се у програмску оријентацију часописа која треба да води снажењу „духа и националне свести“ код српске омладине. Ипак,
Владимир Станимировић ће са Крфа послати некролог у којем је на страни26
Tamara Valčić-Bulić, „Susret dveju kultura u srpskoj periodici na francuskom jeziku : (19161920: La Partie serbe i La Revue yougoslave)“, Сусрет култура : IV међународни интердисциплинарни симпозијум, Novi Sad: Filozofski fakultet, 2006, str. 149.
27
1916-1917, у: La Patrie Serbe : revue Mensuelle pour la Jeunesse Serbe en exil, бр. 3 (1/14 јануар
1917.), стр. 99-100.
28
Драгомир Иконић, нав. дело, стр. 44.
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
149
Н А С Л Е Ђ Е
ДР ДРАГОМИР ИКОНИЋ – МИСИОНАР СРПСКИХ ИЗГНАНИКА У ВЕЛИКОМ РАТУ
Н А С Л Е Ђ Е
МИРКО ДРМАНАЦ
цама La Patrie Serbe, осим похвала Дисовој поезији, упутио и оштру критику
појединцима који за Диса нису имали разумевања: Les individus à demi civilisés
et pratiques n’ont point senti la beauté de sa musique.29
Материјалне тешкоће које прате издавање часописа нису престајале током двогодишњег излажења, јер како сам Иконић каже у наших избеглица ни
воље ни новца, те се часопис дистрибуира углавном бесплатно. Значајан допринос дистрибуцији часописа даје и Драгиша Мишовић.30 Одређену финансијску, али више моралну помоћ, Иконић добија од министра просвете Љубомира М. Давидовића који је одушевљен покретањем таквог листа.31 И поред свих напора да се обезбеде средства, другу годину свог постојања лист La
Patrie Serbe завршава са 4.000 динара дуга који тек 1919. године измирује Министарство просвете Краљевине СХС.32 Од октобра 1916. до децембра 1918.
године издато је укупно двадесет бројева са више од 1.000 штампаних страница текста. Успех је утолико већи јер у Француској током рата влада несташица хартије, те и француски домаћи листови и часописи морају ванредно
да смање број страна.33 Треба напоменути да је уз бројеве 6 (април) и 7 (мај)
1917. године уз La Patrie Serbe штампан и додатак на српском језику под називом Наша Отаџбина, али се из финансијских разлога морало брзо престати
са штампањем тог издања.
У сваком случају, лист La Patrie Serbe добија заспужено признање. На
страницама Иконићевог часописа налазе место радови наших најпознатих
књижевника, професора, научника и политичара, као што су: Јован Жујовић,
Тихомир Ђорђевић, Јован Радонић, Јаша Продановић, Богдан Поповић, Павле Поповић, Бранислав Нушић, Бранислав Петронијевић, Милоје Васић,
Михаило Гавриловић, Гргур Јакшић, Милан Грол, Саво Урошевић, Станоје
Станојевић, Владимир Петковић, Коста Кумануди, Миленко Веснић, Александар Белић, Миодраг Ибровац, Милан Богдановић, Светислав Петровић,
Александар Арнаутовић, Миливоје Павловић, Урош Џонић, Никола Трајковић и други. Међу сарадницима су и значајна француска имена: Едмон Ростан, Жан Ришпен, Ернест Дени, Орфер Лео, Виктор Берар. Поред тога, редовно се објављују и одабрани преводи народне и старије српске књижевности,
одломци из дела Петра Петровића Његоша, Љубомира Ненадовића, Ђуре
Јакшића, Лазе Лазаревића, Петра Прерадовића, Јована Јовановића Змаја,
29
Некултурни и нестручни појединци нису имали осећај за лепоту његове музике [прев. аут.].
30
Драгиша Мишовић (1898-1939), знаменити чачански лекар и друштвено-политички
радник Краљевине Југославије у међуратном периоду.
31
АДИ Р612/II/16.
32
Драгомир Иконић, нав. дело, стр. 59.
33
Пјер Албер, Историја штампе, прев. Ана А. Јовановић, Београд: Плато, 1998, стр. 76.
150
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
Војислава Илића, Милована Глишића, Петра Кочића, Велимира Рајића, Милутина Бојића, Јована Дучића, Алексе Шантића, Милана Ракића, Војислава
Илића Млађег и других. У сачуваној Иконићевој документацији наводи се
опсежан чланак који Милан В. Богдановић после рата објављује на првој
страни Политике од 20. септембра 1919. године о великом значају La Patrie
Serbe за француско-српске односе, као и оцена Јаше Продановића која је
објављена у Станојевићевој Народној ециклопедији по којој је то био одлично
уређен лист на коме су радиле најбоље књижевне и политичке снаге нашег народа.34
Током боравка у Француској, Иконић остварује најприснију везу са младом и лепом Францускињом Еленом Лаверње, која на себе преузима највећи
део административног, преводилачког и коректорског посла. Он о њој пише
кратко, али веома похвално, у свом аутобиографском спису: Књижевно образована, већ је раније почела учити српски и, с великим интересовањем читати
наше народне песме. При превођењу наших писаца, као и у кориговању, открила
је смисао и осећање за наш језик што ће јој доцније, једном приликом признати
и наш Богдан Поповић.35 Међутим, у истом периоду се његов први брак потпуно распао, мада је званично раскинут тек 1928. године. Иконић је заволео
своју помоћницу Лину, како су је звали, и она по завршетку рата долази са
њим у Србију, удаје се за њега, и мења своје име у Мирјана. Она му је остала
најоданији друг и сарадник до краја његовог турбулентног живота. По
мишљењу Драгољуба Јовановића, то не би било никакво зло да у Србији под
окупацијом њега нису чекале жена и кћи.36 Оне му никада нису опростиле што
их је напустио без обзира на његове послове од јавног значаја. Током Другог
светског рата, Иконић донекле поправља однос са својом кћерком, али из
практичних разлога. Емотивна блискост више никада није постојала, о чему
сведочи и његов тестамент у коме кћи Љубицу и не спомиње. Мирјана најпре
ради као новинар у југословенској телеграфској агенцији „Авала“, а после
Другог светског рата као дописник „Франс-преса“ све до смрти 1963. године.
Иконић је пре одласка у Француску био само професор из српске провинције, али након завршетка Првог светског рата, враћа се у Србију као уважен и признат међу српском интелигенцијом. Постављен је на место референта за основну наставу при Министарству просвете, а затим ради и као
професор Треће београдске гимназије. Ипак, Иконићу више одговара јавни
34
Станоје Станојевић, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка. Књ. 2, И-М ,
Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића, 2001, стр. 21.
35
Драгомир Иконић, нав. дело, стр. 46.
36
Драгољуб Јовановић, Људи, људи… : медаљони 94 политичких, јавних, научних и других
савременика, прир. Надежда Јовановић, Београд: Филип Вишњић, 2005, стр. 246.
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
151
Н А С Л Е Ђ Е
ДР ДРАГОМИР ИКОНИЋ – МИСИОНАР СРПСКИХ ИЗГНАНИКА У ВЕЛИКОМ РАТУ
Н А С Л Е Ђ Е
МИРКО ДРМАНАЦ
него просветни и научни рад. Покретањем часописа La Patrie Serbe
Иконић је, у релативно
кратком периоду, успоставио многе контакте са
јавним личностима и
направио, велики корак
у својој политичкој каријери. Уз академике Јована М. Жујовића и Љубомира Стојановића, затим Јашу Продановића,
Бранислава Петронијевића, Милана В. Богдановића, Михаила Илића
и Светислава Стефановића са којима је успоставио блиске односе у
Француској током уређивања листа La Patrie
Serbe, један је од главних
покретача оснивања Републиканске демократске странке (1920), касније
Југословенске републиканске странке (1921) у
Краљевини Срба, Хрвата
и Словенаца. Идеологија
Републиканске странке чврсто се ослањала на традицију француског либерализма, била је изразито антимонархистичка и оштар противник унитарне
концепције тек створене јужнословенске краљевине.37 Иконић, како је време
показало, није остао доследан свом републиканском уверењу, али је, у време
оснивања Републиканске странке 1921. године, премештен у Беране како би
био спречен његов политички рад, усмерен против владајућих кругова у
земљи. Одбио је да иде у провинцију, те је дао оставку на државну службу и
посвећује се новинарству, политици и преводилаштву.
37
152
Републиканска странка се такође залагала за социјалну правду, родну равноправност,
ограничено радно време, укидање приивилегија и монопола итд. [прим. аут.].
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
Од 1921. до 1927. године Драгомир Иконић је више пута на месту директора, као и главног и одговорног уредника листа Република, званичног гласила Републиканске странке.38 У истом периоду је и сарадник омладинског социјално-политичког часописа Буктиња (излазио 1923-1926), који такође настаје у окриљу Републиканске странке и чији је уредник био Милан В. Богдановић. Иконић је у исто време и генерални секретар Југословенске републиканске странке и један од њених водећих људи. Преко страница Републике
оштро нападаа све малверзације и злоупотребе виших државних службеника, а посебно припаднике „Беле руке“ због корупције у војним набавкама и
намештања незаслужених напредовања. Чак директно оптужује и старог
Николу Пашића за проневеру новца руске државне помоћи. Иконић се посебно прочуо у јавности 1921. године поводом откривања корупционашке
афере Omnium Serbe у испоруци оружја француских компанија југословенској војсци, у коју су посебно били уплетени Радомир Пашић, министар војни
Зечевић и други официри.39 Због чланака које пише и отворено потписује
изазива гнев генерала који су дали налог двојици подофицира да се са њим физички обрачунају. Он је 9. децембра 1921. године мучки физички нападнут и
тешко озлеђен.40
Иконић је због „штампарских грешака“ 1923. године осуђен на робију
коју издржава у познатим казаматима: најпре у Забели код Пожаревца, а потом Лепоглави код Загреба. Радикалски министар и народни посланик др
Велизар Јанковић тужи га за клевету, те му је 1924. године поново суђено, и на
суд у Београд доведен је „под стражом“. Иконић у својој одбрани на суду у
десет тачака приказује своја уверења за која је осуђен, и наводећи да је пуне
три године износио на светлост дана радикалске и друге страначке злоупотребе. Да Иконићеве оптужбе упућене Велизару Јанковићу нису биле без основа
потврђује и др Арчибалд Рајс: Зар верујете да је само од посланичке и министарске плате могао да постане трули богаташ какав је данас?41 Иако Иконић
успева да се одбрани од многих оптужби, за једну добија нових месец дана
затвора, али све време има подршку својих страначких колега и пријатеља, о
чему сведоче писма сачувана у његовој рукописној заоставштини.42 Био је
38
Лист Република покренут је 1907. и са прекидима излази до 1912. године. Обновљен је
15. јануара 1920, и излази до 1927, када опет престаје са радом. После Другог светског
рата је поново покренут [прим. аут.].
39
Српски биографски лексикон, Књ. 4, И-Ка, Нови Сад: Матица српска, 2009, стр. 111.
40
Драгомир Иконић, Афере Велизара Јанковића пред судом : одбрана Драг. [Драгомира] Иконића, Београд: [б. и.], 1924, стр. 6.
41
Рудолф Арчибалд Рајс, Чујте Срби! : чувајте се себе, Београд: Акиа М. Принц, 2009, стр. 49.
42
Рукописна заоставштина др Драгомира Иконића се налази у Одељењу посебних фондова Народне библиотеке Србије.
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
153
Н А С Л Е Ђ Е
ДР ДРАГОМИР ИКОНИЋ – МИСИОНАР СРПСКИХ ИЗГНАНИКА У ВЕЛИКОМ РАТУ
Н А С Л Е Ђ Е
МИРКО ДРМАНАЦ
једини републиканац који је судски кажњен у југословенској монархији.
Међутим, боравак у затвору га је променио, јер му, према речима Драгољуба
Јовановића то није донело признање које је очекивао.
По изласку из затвора, Иконић се бави журналистиком и политиком.
На изборима септембра 1927. године води предизборну кампању у Мачви, те
је изабран за обласног посланика.43 Међутим, на тим изборима странка је
имала лош резултат и изгубила је парламентарни значај, што је проузроковало финансијске проблеме и гашење листа Република у коме је Иконић тада
био на месту уредника. Био је један од ретких у Републиканској странци који
је, по мишљењу Слободана Јовановића, имао „извесног политичког темперамента“ и крајем 20-тих година странка полако почиње да се осипа. Неспорно
је да су водећи људи Републиканске странке – Љуба Стојановић, Јован Жујовић и Јаша Продановић били више академски него политички ауторитети, и
у тим условима Драгомир Иконић је главни партијски оперативац и фактички лидер странке. Драгољуб Јовановић тврди да је због самовоље Иконићеве и
дикратуре госпође Персе Продановић странку напустио низ ваљаних, али сувише осетљивих интелектуалаца као што су Драгиша Васић, Божа Павловић,
Божа Ковачевић и други.44 Драгољуб Јовановић који је био велики критичар
лика Драгомира Иконића тврди да је он своју амбицију не само показивао,
него је нестрпљиво наметао околини. Јовановић даље каже да је узео да се понаша као шеф. То је била нова погрешка. Ако велики професори нису хтели ни умели да воде, они су још мање пристајали да њих неко води, и преноси да су га
[Иконића] оговарали као ‘тешког’ и ‘немогућег’ и оптуживали га за пропаст републиканске странке.45
Иконић се у том периоду све више посвећује преводилачком раду, али га
не напушта жеља за наставком политичке каријере. Добија повољне услове да
преводи за издавачко предузеће „Геца Кон“. Мада добро познаje немачки и
француски језик, највећи број његових објављених превода је са енглеског
језика у едицији Библиотека јавног права. Поред тога, имао је и два превода са
француског. Током издржавања казне у Забели превео је Основе социологије од
Жоржа Паланта, као и Дипломатску историју Европе од познатог историчара,
професора са Сорбоне, Антоана Дебидура. Ови преводи су изузетно значајни на пољу политичких, социолошких и других друштвених наука.
Међутим, Иконић и поред преводилачког рада, не тежи неговању струке и науке. Остаје политички активан, али, видевши да у том моменту, републиканска опција нема политичку перспективу, он је напушта и прави драсти43
Српски биографски лексикон, Књ. 4, И-Ка, нав. дело, стр. 111.
44
Драгољуб Јовановић, Мадаљони. Књ. 3, Београд: Службени гласник, 2008, стр. 363.
45
Драгољуб Јовановић, Људи, људи[…], нав. дело, стр. 246.
154
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
чан заокрет ка странкама десне оријентације. Мада се рад Републиканске
странке свео на оно што су савременици називали „журке код Јаше“, тај Иконићев потез се дугорочно показао као велика грешка. Током прве половине
30-тих година, пошто је коначно напустио ослабљену Републиканску странку, Иконић се све више приближава Демократској странци коју су водили
његови стари сарадници Љубомир Давидовић и Милан Грол. Они су га, према речима Драгољуба јовановића, радо примили, јер им је био добродошао сваки јачи човек у обрачуну са режимом.46 Имао је доста успеха на зборовима јер
је, према Драгољубу Јовановићу био лепе спољашњости, наочит, добар говорник и борбеног темперамента. Међутим, са друге стране, био је надмен, препотентан и нетолерантан, тако да се након повратка са робије посвађао не
само са многим политичарима из јавног живота, него чак и са људима из
своје странке. Политичка ситуација није погодовала остварењу Иконићевих
политичких амбиција крајем 30-тих година, без обзира на сво његово залагање, те почиње да губи стрпљење. Према речима Драгољуба Јовановића, он
је поставио себи за циљ да буде министар.47 Удружена опозиција 1938. године
није постигла изборни успех коме се надао, те је једини и последњи начин да
се приближи власти био директно преко Влатка Мачека који 1939. године
склапа споразум са председником владе Краљевине Југославије, Драгишом
Цветковићем. У тој мутној политичкој игри Хрватска сељачка странка Влатка Мачека била је у коалицији са Самосталном демократском странком коју
углавном чине Срби „Пречани“ у оквиру Сељачко-демократске коалиције.
Приласком Сељачко-демократској коалицији Драгомир Иконић је на корак
ближе министарском месту које прижељкује и само треба да се укаже погодна прилика.
Та прилика се изненада указује 24. марта 1941. године, кад су на вест о
потписивању Тројног пакта владу напустили министри Срђан Будисављевић, Бранко Чубриловић и Михаило Константиновић. Иконић према сведочењу Драгољуба Јовановића, врши притисак на Мачека да буде постављен на
место министра. Најзад успева да оствари свој сан, јер у тим околностима
нико не жели да предузме тако ризичан политички потез. Био је министар
социјалне политике и народног здравља само неколико дана, од 25. до 27.
марта 1941. године, када је војним пучем оборена влада. Драгољуб Јовановић
је том приликом записао: Да није избио рат ‘дводневни министар’ би био благодарна тема за хумористе и карикатуристе.48 То је фактички био врхунац и
крај Иконићеве политичке каријере.
46
Драгољуб Јовановић, Људи, људи[…], нав. дело, стр. 247.
47
Исто.
48
Исто, стр. 248.
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
155
Н А С Л Е Ђ Е
ДР ДРАГОМИР ИКОНИЋ – МИСИОНАР СРПСКИХ ИЗГНАНИКА У ВЕЛИКОМ РАТУ
Н А С Л Е Ђ Е
МИРКО ДРМАНАЦ
Др Драгомир Иконић по ступању на дужност министра социјалне политике
и народног здравља излази из Председништва владе после полагања заклетве
(Политика, 25. март 1941)
Непосредно пред немачку окупацију, Иконић покушава да побегне из
земље, али безуспешно. Драгољуб Јовановић помиње случајни сусрет са њим
у Прибоју, у тренуцима када је већ потписана капитулација Краљевине Југославије: У једној кафани угледао сам др Иконића, свег очајног. Национална трагедија се злурадо насмејала његовој тродневној министарској каријери.49 Иконић
је принуђен да се врати у Београд где је, у ноћи између 4. и 5. новембра 1941.
године, ухапшен са групом од 200 најугледнијих Београђана под сумњом да
су англофили и масони, међу којима су били и Александар Белић, Милош Н.
Ђурић, Виктор Новак и други. Мада др Андрија Стојковић сматра да Иконић
није био масон, постоје и супротне тврдње.50 У сваком случају, као бивши
републиканац, Немцима је био сумњив. У заточеништву на Бањици Иконић
проводи неколико месеци. После изласка из затвора није више учествовао у
јавном животу и био је против отпора окупатору. Штавише, Божидар Ковачевић тврди да га је Иконић током окупације питао да ли да уђе у Недићеву
49
Исто, стр. 401.
50
Зоран Д. Ненезић, Масони у Југославији: (1764-1980): преглед историје слободног зидарства у Југославији: прилози и грађа, Београд: Зодне, 1988, стр. 570, 573.
156
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
владу!51 Обузет амбицијом и прецењивањем свог значаја, Иконић никако не
успева да околности сагледа рационално. Ковачевић га је уз помоћ његове
супруге Лине одвратио од те сулуде идеје узроковане болесном таштином.
По завршетку Другог светског рата, у новој Југославији, уместо да убере
признање као републиканац на граници левице из међуратног периода, који
је и робијао због својих уверења, Иконић се нашао на стубу срама и одговарао због учешћа у Цветковићевој влади. Јаша Продановић који је постављен
на место министра, а затим и потпредседника владе Демократске Федеративне Југославије, помогао му је да на основу ранијих заслуга буде пуштен из
притвора, иако је, у првом таласу политичких прогона, врло лако могао и да
изгуби живот. Према речима Драгољуба Јовановића, републиканци Јаше
Продановића, које је нови режим прихватио са почастима, потпуно су се оградили од њега, те су га више презирали него што су га мрзели. Гордом и поносном Иконићу та равнодушност и презир падали су горе од саме смрти. Добија пензију, али, разочаран и заборављен, повлачи се у осаму. То је био тужан
крај каријере за коју је све жртвовао.
Није хтео ни да се прихвати превођења, те одбија понуду др Душана
Недељковића да за београдску „Просвету“ преведе Хобсовог Левијатана. Није
му као политичком конвертиту било места ни у Републици, листу у коме је
некада два пута био уредник. Може се рећи да и Андрија Стојковић у крајњој
линији негативно оцењује Иконића као политичког радника, као некога ко је
својим поступцима изневерио циљеве револуционарне левице и тиме „заслужно“ запечатио своју судбину. Тиме је последично изгубио значајније
место у националној културној историји. Наиме, Стојковић је Иконићева политичка уверења посматрао из угла његове (по Стојковићевом мишљењу)
леве оријентације, што је било само делимично тачно, јер Иконић то никада
није истицао. По свом политичком деловању Иконић је више био наклоњен
савременој социјалдемократији, односно левом центру, мада и ту врло недоследно. Драгомир Иконић је у суштини, по таквом тумачењу, осуђен за издају нечега чему никада није ни припадао, а Стојковић је само потврдио политичку анатему. Драгољуб Јовановић, са друге стране, такође му даје веома
лошу личну оцену: […] неће се либити ниједног издајства; неће му бити скупо
никакво понижење; неће одбацити као одвратну никакву нелојалност. Ипак није
успео [...] Други узрок његовог застрањивања била је његова уображеност и надменост […] он је гајио превелико славољубље […] Хтео је више него што је могао,
узимао више него што је плаћао, моралне вредности је подцењивао, а интелектуалце ценио по спољњим ознакама, пре свега по близини властима. Ипак, од
ових критика упућених Иконићу сам Јовановић се донекле дистанцира и за51
Андрија Б. Стојковић, нав. дело, стр. 77.
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
157
Н А С Л Е Ђ Е
ДР ДРАГОМИР ИКОНИЋ – МИСИОНАР СРПСКИХ ИЗГНАНИКА У ВЕЛИКОМ РАТУ
Н А С Л Е Ђ Е
МИРКО ДРМАНАЦ
вршава речима: […] значи да је неко ипак волео тог охолог човека. Можда је он
иначе био бољи него што се мислило због његове претеране амбиције.52
Иконићево животно разочарење јасно
се сагледава и из његовог тестамента, датираног 15. марта 1956. године.53 Од своје супруге Мирјане-Лине тражи да буде кремиран
и да му се пепео развије на некој чистој пољани код Авале, те да му на сахрани буде само
најужа родбина и, ако може, Љубиша Јаковљевић, мој најбољи пријатељ. Сви његови
услови су се сводили на то да све протекне
што неприметније, и родбина је поступила
по његовој жељи. Сву своју имовину оставио је супрузи Мирјани, уз једину молбу да
комплет La Patrie Serbe поклони Француској
националној библиотеци у Паризу, јер је
сматрао да ће се тамо боље сачувати ова успомена на моје напоре за време изгнанства
него у Београду, где се сваких двадесет година библиотеке пале. Иконићеве књиге је напослетку откупила Народна библиотека у
Приштини, али њихова судбина није позната. Из ове Иконићеве „последње
воље“ јасно се види да је и сам сматрао да је од свих његових животних прегнућа као највећа вредност остао једино часопис La Patrie Serbe.
Драгомир Иконић преминуо је 16. марта 1957. године у 74-тој години
живота. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду.
52
Драгољуб Јовановић, Људи, људи[…], нав. дело, стр. 248.
53
Андрија Б. Стојковић, нав. дело, стр. 80.
158
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
ДР ДРАГОМИР ИКОНИЋ – МИСИОНАР СРПСКИХ ИЗГНАНИКА У ВЕЛИКОМ РАТУ
1. Основи социологије / Ж. Палант ; превео с француског Драг. Д. Иконић.
- Београд : Напредак, 1925 (Београд : Народна мисао). - V, 186 стр. ; 21 cm
2. Енглески парламентаризам / Сидни Ло ; с предговором Слободана
Јовановића ; превео с енглеског Драгомир Иконић. - Београд : Г. Кон, 1929
(Земун : „Макарије“). - XLIV, 338 стр. ; 19 cm. - (Библиотека јавног права)
3. Влада Сједињених Америчких Држава / Вудро Вилсон ; с предговором Р.
С. Бекера ; превео с енглеског Драгомир Иконић. - Београд : Г. Кон, 1930.
- XVI, 301 стр., [1] лист са сликом аутора ; 19 cm. - (Библиотека јавног права ; 3)
4. Савремене демократије. Књ. 1 / Џемс Брајс ; превео с енглеског Драгомир
Иконић. - Београд : Г. Кон, 1931 (Београд : Привредник). - XVII, 719 стр. ;
19 cm. - (Библиотека јавног права ; 4)
5. Савремене демократије. Књ. 2 / Џемс Брајс ; превео с енглеског Драгомир
Иконић. - Београд : Г. Кон, 1932 (Београд : Привредник). - 635 стр. ; 19 cm.
- (Библиотека јавног права ; 5)
6. Социологија : савремени правци и теорије. Књ. 1 / Питирим Сорокин ;
превео с енглеског Драгомир Иконић. - Београд : Г. Кон, 1932 (Београд :
Привредник). - XXIII, 677 стр. : фотогр. П. Сорокин ; 19 cm. - (Библиотека
јавног права ; 7)
7. Социологија : савремени правци и теорије. Књ. 2 / Питирим Сорокин ;
превео с енглеског Драгомир Иконић. - Београд : Г. Кон, 1933 (Београд :
Привредник). - 530 стр. : табеле ; 20 cm. - (Библиотека јавног права ; 8)
8. Дипломатска историја Европе : од отварања Бечког конгреса до закључења Берлинског : (1814-1878). Књ. 1 / А. Дебидур ; превео с француског
Драгомир Иконић. - Београд : Издавачка књижарница Геце Кона, 1933
(Београд : Привредник). - XX, 729 стр. ; 19 cm. - (Библиотека јавног права
; 9)
9. Савремене демократије. Књ. 3 / Џемс Брајс ; превео с енглеског Драгомир
Иконић. - Београд : Г. Кон, 1933 (Београд : Привредник). - 463 стр. ; 19 cm.
- (Библиотека јавног права ; 6)
10. Педагогика и демократија : увод у филозофију васпитања / Џон Дуји ;
[превео с енглеског Драгомир Иконић]. - Београд : Геца Кон, 1934 (Београд
: Привредник). - VI, 591 стр. : ауторова слика ; 20 cm
11. Дипломатска историја Европе : од отварања Бечког конгреса до закључења Берлинског : (1814-1878). Књ. 2 / А. Дебидур ; превео с француског
Драгомир Иконић. - Београд : Издавачка књижарница Геце Кона, 1934
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
159
Н А С Л Е Ђ Е
БИБЛИОГРАФИЈА ПРЕВОДА ДР ДРАГОМИРА ИКОНИЋА
Н А С Л Е Ђ Е
МИРКО ДРМАНАЦ
12.
13.
14.
15.
16.
160
(Београд : Привредник). - 872 стр. ; 19 cm. - (Библиотека јавног права ;
10)
Политичка граматика : с критичким разматрањем о плурализму од Слободана Јовановића. Књ. 1 / Харолд Ласки ; превео с енглеског Драгомир
Иконић. - Београд : Г. Кон, 1934 (Београд : Привредник). - XXII, 426 стр.,
[1] лист са сликом аутора ; 20 cm. - (Библиотека јавног права ; 12)
Основи савремене политике : системи, правци, начела / Џорџ Д. Х. Кол и
Маргарета Кол ; превео с енглеског Драгомир Иконић. - Београд : Г. Кон,
1935 (Београд : Привредник). - XV, 735 стр.,[2] листа с таблама ; 20 cm. (Библиотека јавног права ; 14)
Политичка граматика. Књ. 2 / Херолд Ласки ; [превео с енглеског Драгомир Иконић]. - Београд : Г. Кон, 1935 (Београд : Привредник). - 574 стр. ; 21
cm. - (Библиотека јавног права ; 13)
Политичко уређење савремене Енглеске. Књ. 1 / Фредерик Остен Ог ;
превео с енглеског Драгомир Иконић. - Београд : Г. Кон, 1937. - XIII, 623
стр. ; 20 cm. - (Библиотека јавног права ; 16)
Политичко уређење савремене Енглеске. Књ. 2 / Фредерик Остен Ог ;
превео с енглеског Драгомир Иконић. - Београд : Г. Кон, 1938 (Београд :
Привредник). - 692 стр. ; 19 cm. - (Библиотека јавног права ; 17)
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
ДР ДРАГОМИР ИКОНИЋ – МИСИОНАР СРПСКИХ ИЗГНАНИКА У ВЕЛИКОМ РАТУ
1. Албер, Пјер. Историја штампе, прев. Ана А. Јовановић. Београд: Плато,
1998.
2. Valčić-Bulić, Tamara. „Susret dveju kultura u srpskoj periodici na francuskom
jeziku : (1916-1920: La Patrie serbe i La Revue yougoslave)“, Сусрет култура :
IV међународни интердисциплинарни симпозијум. Novi Sad: Filozofski
fakultet, 2006.
3. Гавриловић, Михаило. „Ouroche II Miloutine, roi de Serbie, et Charles de
Valois“, La Patrie Serbe : revue Mensuelle pour la Jeunesse Serbe en exil, 6 (1/14
април 1917.), стр. 252-260.
4. Ђорђевић, Тихомир. „La Saint Helene serbe“, La Patrie Serbe : revue Mensuelle pour la Jeunesse Serbe en exil, бр. 4 (1/14 фебруар 1917.), стр. 161-163.
5. Иконић, Драгомир. Афере Велизара Јанковића пред судом : одбрана Драг.
[Драгомира] Иконића. Београд: [б. и.], 1924.
6. Иконић, Драгомир. У изгнанству, прир. Александар Пејовић. Београд:
Народна библиотека Србије, 1993.
7. Јовановић, Драгољуб. Људи, људи : медаљони 94 политичких, јавних,
научних и других савременика, прир. Надежда Јовановић. Београд: Филип
Вишњић, 2005.
8. Јовановић, Драгољуб. Мадаљони. Књ. 3. Београд: Службени гласник,
2008.
9. Маринковић, Радован М. „Становништво Балуге (Заблаћке), Бањице и
Горичана“. Зборник радова Народног музеја у Чачку, бр. 21 (1991), стр. 165192.
10. Ненезић, Зоран Д. Масони у Југославији: (1764-1980): преглед историје
слободног зидарства у Југославији: прилози и грађа. Београд: Зодне, 1988.
11. Поповић, Драгомир С. Чачанска гимназија 1837-1937. Чачак: [б. и.], 1939.
12. Рајс, Рудолф Арчибалд. Чујте Срби! : чувајте се себе. Београд: Акиа М.
Принц, 2009.
13. Седам деценија учитељске школе у Светозареву. Светозарево: Учитељска
школа „Сретен Аџић“, 1969.
14. Српски биографски лексикон, Књ. 4, И-Ка. Нови Сад: Матица српска, 2009.
15. Станојевић, Станоје. Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка.
Књ. 2, И-М. Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића,
2001.
16. Стојковић, Андрија Б. „Др Драгомир Иконић: путеви његовог интелектуалног и идеолошко-политичког развитка“, Зборник радова Народног музеја
у Чачку, бр. 3 (1972), стр. 55-85.
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
161
Н А С Л Е Ђ Е
Литература
Н А С Л Е Ђ Е
МИРКО ДРМАНАЦ
17. Танеска, Љиљана, Љубица Здравковић и Бранислава Јордановић. Образовање учитеља у Јагодини 1898-1999. Београд: Педагошки музеј; Јагодина:
Завичајни музеј, 1999.
18. Филиповић, Васа, прир., Годишњи извештај чачанске Гимназије: за школску
1897-1898 годину. Чачак: [б. и.], 1898.
19. 1916-1917, La Patrie Serbe : revue Mensuelle pour la Jeunesse Serbe en exil, бр.
3 (1/14 јануар 1917.), стр. 99-100.
DR DRAGOMIR IKONIĆ - MISSIONARY OF THE
SERBIAN EXPATRIATES IN THE GREAT WAR
Summary
In a year marked by the great national suffering of the Serbian people in the
First World War, it is necessary to retrieve certain significant persons of that time,
who fell into oblivion by a historical coincidence, into the collective memory
mosaic. One of them is Dr. Dragomir Ikonić (1883-1957) from Čačak, a professor
and publicist, people’s representative and minister in the government of the
Kingdom of Yugoslavia, owner and editor of the magazine La Patriе Serbe that had
been published in France in the period from 1916 until 1918.
Keywords: Dragomir Ikonić, La Patrie Serbe, Serbian emigration, France,
First World War, Čačak
Mirko Drmanac
162
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
Н А С Л Е Ђ Е
РОМАНА РИБИЋ, 1970Факултет музичке уметности
Универзитет уметности Београд
УДК: 025.31:78
78.071.1:929 Стојановић П.
ID: 211964684
КАТАЛОГИЗАЦИЈА ЗАОСТАВШТИНЕ РУКОПИСНИХ
МУЗИКАЛИЈА КОМПОЗИТОРА ПЕТРА СТОЈАНОВИЋА
(1877-1957) ИЗ ФОНДА БИБЛИОТЕКЕ ФАКУЛТЕТА МУЗИЧКЕ
УМЕТНОСТИ У БЕОГРАДУ
Сажетак: У раду је представљена обрадa рукописне заоставштине музикалија
композитора, виолинисте, диригента и педагога Петра Стојановића (18771957), једног од најзначајнијих српских музичара прве половине 20. века.
Жанровски разноврсна рукописна нотна грађа, која броји 224 јединице, заједно
са документима, фотографијама и скицама композитора, сачувана је у Архиву
Библиотеке Факултета музичке уметности у Београду. Опис грађе је током
каталогизације прилагођен Међународном стандарду за обраду штампаних
музикалија ISBD(PM). Формиране су две врсте каталога: ауторски лисни и
ауторски, стручни и предметни електронски каталог у COBISS систему. У плану
су израда биобиблиографије композитора и објављивање рукописа након истека
ауторских права.
Кључне речи: Петар Стојановић, музикалије, рукописи, заоставштина, каталогизација, ISBD(PM)
Под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије, a на основу конкурса за суфинансирање пројеката из области
заштите, очувања и презентације архивске грађе, Библиотека Факултета музичке уметности пописала је и каталогизовала рукописну заоставштину музикалија српског композитора, виолинисте, диригента и педагога Петра
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
163
Н А С Л Е Ђ Е
РОМАНА РИБИЋ
Стојановића (1877-1957), једног од најзначајнијих домаћих музичара прве половине 20. века, који је стекао међународни реноме.1
Библиотека Факултета музичке уметности у Београду (до 1973. године
под називом Музичка академија) формирана је и почела са радом 1937. године, паралелно са настанком Факултета.2 Њени оснивачи били су композитори Коста П. Манојловић (1890-1949), Стеван Христић (1885-1958) и Петар
Стојановић. Једна је од најбоље снабдевених музичких библиотека на простору Балкана. Поред изузетно богатог основног фонда (стручна литература
из области музике – монографске и периодичне публикације, музикалије,
звучна и аудовизуелна грађа), Библиотека поседује вредну збирку старе и
ретке књиге из области музике (1.166 јединица музикалија и часописа), као и
легате композитора и етномузиколога Владимира Ђорђевића, затим композитора Миленка Живковића, Милоја Милојевића, Јосипа Славенског, диригента Борислава Пашћана, музичког писца и диригента Душана Сковрана,
оперског певача Николе Цвејића и руске балерине Марине Олењине.
Петар Стојановић (1877-1957)
Петар Стојановић рођен је у Будимпешти 7. септембра 1877. године. Четвртину свог животног и
стваралачког века провео је у Аустроугарској царевини. Подаци о његовом најранијем школовању нису познати. У родном Будиму је већ у двадесетој години наступао на концертима као соло
виолиниста и камерни музичар. Студије виолине
прво је завршио у Будимпешти, да би на Конзерваторијуму у Бечу поново дипломирао виолину, а
код еминентних професора паралелно и композицију. У том граду је потом стекао велики углед
као извођач и композитор. Седам година након
1
Пројекат под називом Обрада рукописних музикалија Петра Стојановића (1877-1957).
Израда електронског каталога и биобиблиографије композитора, реализован је у периоду
од 15. јануара до 15. децембра 2013. године, у складу са планом који је предат Министарству културе и информисања, на основу Уговора бр. 451-04-538/2012-02 од 04.10.2013.
године. Аутор овог текста уједно је и руководилац пројекта.
2
Упор.: Романа Рибић, „Библиотека Факултета музичке уметности у Београду“, у: Панчевачко читалиште, год. 8, бр. 14 (2009), Панчево, стр. 76-80; „Библиотека Факултета
музичке уметности у Београду : најбогатија ризница музичке литературе у земљи“,
у: Музика класика : ревија класичне музике, год. 4, бр. 12 (2013), Београд, стр. 35-37.
164
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
завршетка Првог светског рата и распада Аустроугарске царевине, одлучио
је да се настани у Краљевини Југославији. У новој средини он наставља плодан период стваралачког и репродуктивног рада. Наступа у улози солисте,
члана камерних ансамбала, диригента, концертмајстора Београдске опере и
члана Београдске филхармоније, а тада започиње и његово интензивно
педагошко ангажовање. Био је професор у музичкој школи „Станковић“, њен
четврти по реду директор, а затим је предавао као редовни професор виолине и камерне музике на тадашњој Музичкој академији.
Садржај и структура заоставштине
Стваралачки рад Петра Стојановића одвијао се током две фазе – ‘бечке’ (1904-1925) и ‘београдске’ (1925-1957). Његов опус је изузетно богат и разноврстан, и обухвата широк спектар жанрова - вокално-инструменталне
композиције (музику за сцену – балете, музичку драму, опере, оперете; соло
песме за глас и клавир и за глас и оркестар); вокалне композиције (хорове);
инструменталне композиције – музику за оркестар (програмска дела; дела
за виолину, виолу и флауту с оркестром; концерте за виолину, виолу, виолончело, контрабас, флауту, алт саксофон, фагот, хорну, ‘двоструке’ концерте –
за две виолине и оркестар, за виолину, клавир и оркестар); камерну музику
(дуа, трија, квартете, квинтет); дела за солистичке инструменте с клавиром
(за виолину, виолу, виолончело, флауту, кларинет и фагот); композиције за
солистичке инструменте (клавир соло, виолину соло и флауту соло); инструктивна дела (школе за виолину); написе о музици. 3
Већина музикалија представља рукописну грађу. Објављене су школе за
виолину,4 неколицина сценских радова,5 као и поједине композиције за
3
Попис композиција види у: Романа Рибић, „Стваралачка ризница Петра Стојановића
(1877-1957)“, у: Зборник Матице српске за сценске уметности и музику, бр. 28-29 (2003),
Нови Сад, стр. 161-185.
4
Инструктивна дела: Виолинска школа : за темељно увежбавање III позиције и мењање са
нижим позицијама (Београд : Ј. Фрајт, б. г.), Основна школа за виолину, I свеска (Београд :
Државна штампарија, 1937), Нова основна школа за виолину у четири свеске оп. 47, у шест
издања (Београд : Просвета, 1955-63).
5
Опера Тигар, оперете Девојка на мансарди и Орлић или Војвода од Рајхштата (Leipzig : L.
Doblinger, 1906, 1912, 1917).
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
165
Н А С Л Е Ђ Е
КАТАЛОГИЗАЦИЈА РУКОПИСНИХ МУЗИКАЛИЈА ПЕТРА СТОЈАНОВИЋА (1877-1957)
Н А С Л Е Ђ Е
РОМАНА РИБИЋ
оркестар,6 камерне композиције,7 дела за виолину и клавир8 и чланци о
музици,9 док су одређене хорске песме литографисане.10
У легату се налазе још и фотографије, документи (молба са кратком
биографијом Министарству просвете за признавање година стажа проведених у националној служби; молба ректору Aкадемије из 1941. године за продужетак рада у служби, након испуњавања услова за одлазак у пензију; решење Републичке комисије за социјално осигурање уметника о признавању
пензије удовици Љубици П. Стојановић на основу личне пензије њеног супруга), грамата бугарског цара Бориса III (из 1938. године), програми концерата, умрлица, чланска карта Библиотеке Музичке академије (за 1938/39. годину), писмо уредника Радио BBC-ја,11 скице композиција, распоред музичких
нумера за ТВ емисије, уредно вођен дневник (Tagebuch) тамнозелених тврдих
корица, димензија 16x13 cm са подацима о рођењу кћери и сина.
Нотни рукописи (аутографи и преписи), као и остала писана документа
и фотографије из заоставштине уметника, највећим делом се налазе у Архиву Библиотеке Факултета музичке уметности у Београду.12 Један део објављених композиција сачуван је у Архиву Музиколошког института САНУ. Имамо сазнања да и поједине бечке библиотеке садрже неколицину, вероватно
штампаних, издања. Међутим, постоји и могућност да Стојановићеви потомци такође поседују одређене партитуре. 13
6
Rondo brilliant, Серенада оп. 112, Концерт оп. 1 бр. за виолину и оркестар (Wien : L.
Doblinger : Universal Еdition, 1904, 1954, 1980).
7
Квинтет оп. 9, Квартет оп. 15, Трио оп. 16 (Leipzig : Fr. Kistner : L. Doblinger, 1909, 1913).
8
Хумореска [...] (Wien : Doblinger : Edition Slave; Београд : Јован Фрајт : Савез композитора Југославије, 1904-55).
9
Стојановићеви чланци објављени су у дневним новинама Дан и Време, листовима Епоха
и Застава и часописима Музика и Гласник Музичког друштва „Станковић“.
10
Песме за мешовити хор: И молио сам очи, Где станак мој, Болна лежи... (Београд : Радио
хор : Југословенски певачки савез, б. г.).
11
Одговор (куцан писаћом машином) уредника Радио BBC-ја Ерика Вара (Eric Warr) од
22. новембра 1956. године о евентуалном извођењу Стојановићеве симфонијске поеме
Сава којом би, у Њујорку, дириговао чувени маестро Леополд Стоковски (Leopold
Stokowski, 1882-1977).
12
Један део штампаних издања и преписа је каталогизован још за живота аутора: Први
концерт за виолину и оркестар оп. 1 (у обради за виолину и клавир), комади за виолину
и клавир (Серенада оп. 2, Souvenir de Zombor оп. 27, Матерински језик оп. 31, Југословенски
рондо и Хумореска оп. 113), Школа за виолину оп. 47, камерна музика (Квинтет оп. 9,
Квартет оп. 15, Трио оп. 16), оперета Девојка на мансарди, сонате за клавир оп. 58, бр. 1
и 2.
13
Једини познати потомак је Михаило Димитријевић из Београда, правник у пензији,
унук Петрове рођене сестре Станке.
166
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
Како у Архиви Факултета музичке уметности не постоје подаци о завештању, нисмо у могућности да квалификујемо рукописну грађу у смислу
легата или библиотеке целине.14 С обзиром на то да је заоставштина пописана у инвентару нота тек 1967, десет година након композиторове смрти,
претпостављамо да је оставилац био сâм Стојановић за живота или, можда,
ауторова друга супруга, након његове смрти.15
Посебна вредност ове рукописне грађе је и у томе што је, поред легата
Јосипа Славенског (1896-1955), једина у целини постојећа, готово искључиво
рукописна заоставштина у фонду Библиотеке.
Нотни рукопис је углавном читак, прав или искошен. Композиције су
писане плавим или, чешће, црним мастилом, а понекад и графитном оловком, а тако су забележене и мање читљиве примедбе. Партитуре, димензија
између 30 и 35 cm, налазе се у зеленим картонским корицама (фасциклама),
димензија 36 cm. Музички текст писан je на неповезаном, савијеном папиру
(два листа, четири стране), веома често без пагинације, која је уследила вероватно накнадно, током инвентарисања.
Обрада фонда
Обрада рукописне заоставштине одвијала се у неколико фаза. Утврдили
смо да је рукописна грађа била складиштена у орману Архива Библиотеке у
читаоничком простору, обележена, у горњем левом углу, произвољном сигнатуром - словом N и бројевима од 93 до 362.16 Након обраде грађа је заштићена од влаге и светлости, и смештена у посебни метални орман у сутерену, у
магацинском делу Факултета. У инвентару нотног материјала (укупно од
броја N 12981 до N 19970), композиције су пописане под инвентарским
бројем N 13945 – N 14030, N 14032 – N 14033 и N 14036 – N 14261. 17 Постоји,
14
Упор. Светлана Мирчов, „Библиотеке целине и библиотеке легати“, у: Гласник Народне
библиотеке Србије, бр. 1 (2004), Београд, стр. 11-16 и Вања Шмуља, „Библиотеке цјелине
и легати у библиотекама Републике Српске“ у: Читалиште, год. 12, бр. 23 (новембар
2013), Панчево, стр. 52-61.
15
Ауторско право је прешло са Стојановићеве друге супруге Љубице П. Стојановић (?) на
њену рођену сестру, а потом на сестричину њеног супруга, професорку Факултета музичке уметности у Београду, Гордану Марјановић.
16
Под бројевима N 1 – N 92 и N 363 (инв. бр. N 13850 - N 13944 и N 14262) налазе се различите штампане композиције домаћих и страних аутора, које такође припадају Стојановићевој заоставштини.
17
У попис су укључене и две соло песме Петровог оца, Евгенија Стојановића (1837-1904),
под инвентарским бројем N 14217 – N 14218 и соната за клавир Петровог сина Александра (1915-?), N 14212.
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
167
Н А С Л Е Ђ Е
КАТАЛОГИЗАЦИЈА РУКОПИСНИХ МУЗИКАЛИЈА ПЕТРА СТОЈАНОВИЋА (1877-1957)
Н А С Л Е Ђ Е
РОМАНА РИБИЋ
међутим и прескок у сигнирању, при чему је редослед инвентарског броја
задржан (N 322 = N 14231 и N 333 = N 14232). Укупно 107 јединица у лисном
каталогу било је снабдевено оскудним информацијама. Недостајали су прецизни подаци о месту и години настанка дела, као и неопходне напомене
везане за карактеристике одређене композиције. Првобитно је евидентирано 138 опуса, а након детаљне обраде регистрована су 224 рукописна записа (од укупно 248, укључујући и штампане композиције). С обзиром на то да
је известан број композиција обрађен у две или више верзија (нпр. у форми
партитуре, али и клавирског извода), евидентиране су као посебне јединице.
Уследила је израда новог пописа на основу инвентарског броја и оквирно
утврђивање година настанка дела за композиције које нису обележене бројем
опуса. Након разврставања композиција по жанровима, аутографима, преписима, прерадама и недовршеним делима, извршили смо стручну класификацију према УДК систему. Заступљене области су: 78.089.62 (партитуре великог формата), 78.089.64 (оркестарске деонице са или без партитуре), 78.089.7
(клавирски изводи), S. 784 (соло песме), 784.089.64 (хорови), 785.7 (камерна
музика), 786.2 (клавир), 787.1 (виолина), 787.2 (виола), 787.3 (виолончело), 787.4
(контрабас), 788.41 (хорна), 788.5 (флаута), 788.6 (кларинет), 788.8 (фагот).18 На
исти начин грађа је поређана на полицама у орману.
Прегледањем Стојановићевих музикалија смештених ван просторија
Библиотеке, пронашли смо мањи број неинвентарисаних композиција у рукопису, које смо пописали у текућем инвентару музикалија (под инвентарским бројем N 34534 – N 34538) у намери да их прикључимо фонду који смо
обрађивали.
Упркос очекивањима, степен оштећења већине композиција није велики. Неколицину најугроженијих смо издвојили, скенирали и проследили
Народној библиотеци Србије на конзервацију и рестаурацију.19
Садржинска обрада фонда подразумевала је израду топографских и
аналитичких каталошких јединица у лисном ауторском каталогу, док у електронском каталогу, на адреси Виртуелне библиотеке Србије, постоји могућност претраживања по стручној (жанровској) одредници (нпр. клавирски
18
Детаљније о УДК класификацији музикалија у Библиотеци Факултета види у: Романа
Рибић, „Стручни каталог музикалија у Библиотеци Факултета музичке уметности у
Београду“, у: Библиотекар – часопис за теорију и праксу библиотекарства (Високошколске библиотеке), год. 50, бр. 3-4 (2008), Београд, стр. 123-141.
19
Процес је, услед ограничених материјалних средстава, обухватио само шест партитура
и израду луксузне заштитне кутије за оперу Тигар.
168
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
изводи или сонате) и предметној одредници (по наслову, аутографима, преписима итд.).20
За детаљну паралелну обраду у лисном и електронском каталогу одлучили смо се на основу процене да би чување на папиру као архивског записа
било веома корисно, првенствено у циљу додатне сигурности материјала
приликом комплетирања података у току ревизије каталога. Други разлог је
ограниченост читаоничког простора у коме је смештен мали број рачунара,
што онемогућава корисницима брзо, ефикасно, квалитетно и целовито снабдевање информацијама.
Прилагођавајући подручја описа стандардном начину описа штампаних музикалија ISBD(PM), топографска каталошка јединица, уз одређене
модификације, садржи:
ПРИМЕР 1.
787.1
STOJA.P – 53
Stojanoviü, Petar
[Introdukcija i Rondo [op. 130]; za violinu i orkestar; prerada za violinu i klavir, obe deonice ] –
ɄɈɇȼȿɇɐɂɈɇȺɅɇɂ ɇȺɁɂȼ
Introdukcija i Rondo [op. 130] / Petar Stojanoviü. – [S.l.] : rukopis, 1955; 35 cm
Prepis (27.1.1955)
Deonica violine, 7 str.;
Deonica klavira, 21 str.
•
•
•
ознаку сигнатуре – састављене из УДК броја, Катерове ознаке
(Charles Ammi Cutter, 1837-1903) и numerus currens-a;
ауторску одредницу – Презиме и Име;
конвенционални назив (уобичајени назив у угластој загради испод
првог слова одреднице, који се може разликовати од оригиналног
назива, а којим се објашњава садржај, врста композиције и извођачки састав);21
20
Библиотека Факултета је 2006. године формирала сопствену електронску базу података на основу узајамног библиотечког система Виртуелне библиотеке Србије COBISS.
RS. http://www.vbs.rs/scripts/cobiss?command=CONNECT&base=70178.
21
Конвенционалан, од латинске речи conventionalis, значи уобичајен, договорни. У књижевној терминологији конвенционални назив је „наслов који се разликује од оригиналног, а под којим је дело познато у књижевности“. Упор. Милан Вујаклија, Лексикон
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
169
Н А С Л Е Ђ Е
КАТАЛОГИЗАЦИЈА РУКОПИСНИХ МУЗИКАЛИЈА ПЕТРА СТОЈАНОВИЋА (1877-1957)
РОМАНА РИБИЋ
Н А С Л Е Ђ Е
•
•
•
•
опис композиције / садржинску анализу: наслов дела, име и презиме композитора (за сценска дела, хорске композиције и соло песме и
текстописца), место настанка, назнаку за рукопис (уместо издавача),
годину настанка аутографа (или преписа), број страна и формат рукописа;
податак о врсти рукописа – аутограф, препис или литографија (са
датумом бележења, ако је познат);
број и врсту инструменталних деоница са бројем страна;
напомене у виду додатних информација, нпр. о врсти извора код
сценских радова; о месту, временском раздобљу и околностима настанка дела;22
ПРИМЕР 2
Vidi i: STOJA.P – 5 785.72 (u preradi za harfu i obou ɩod nazivom Sonatina)
Inv. br.: N 14251
ɆɈ
•
•
•
подручје сродне грађе: упут на различите обраде дела;23
инвентарски број музикалије;
ознаку за локацију: МО (магацин [нулти ниво] сутерен).
У ауторском лисном каталогу композицијâ Петра Стојановића дела су
жанровски разврстана по УДК бројевима, а у оквиру сваког УДК броја аналитичке јединице поређане су абецедно по наслову.24 Опис на ауторским
аналитичким јединицама је готово идентичан са описом на топографским
страних речи и израза, Београд, Просвета, 1975, стр. 451 и Vladimir Jokanović [et al.],
Bibliotekarski leksikon, Beograd, Nolit, 1984, str. 194.
22
Напомене аутора, често записане на маргинама партитура, посебно су истакнуте приликом каталогизације јер су веома драгоцене у контексту одређивања времена и места
настанка дела, локације и професионалне оријентације аутора у датом тренутку, те су
значајне у историјском смислу.
23
Појединачну обраду захтевају примери прерада истих композиција за различите
саставе, као што је Југословенски рондо оп. 113, компонован на три начина – за виолину
и клавир, за флауту и клавир и у виду оркестарске партитуре или Соната оп. 95 за виолину и клавир у верзији за харфу и обоу, под називом Сонатина.
24
Званично писмо Библиотеке је латинично.
170
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
јединицама, осим што је сигнатура формирана инверзно (Катерова ознака,
па УДК број) и изостављен је инвентарски број. Кратку биографију са списком заступљених жанрова у рукопису припремили смо као једну од важнијих информација на званичној страници вебсајт адресе Факултета.25
Планира се још и организовање изложбе о животу и раду Петра Стојановића, презентација целокупне рукописне грађе из фонда Библиотеке на
Форуму музиколога у организацији Музиколошког института САНУ, као и
израда биобиблиографије композитора.26
Резултати обраде
Сврха откривања и промовисања садржаја заоставштине је упознавање домаће и међународне стручне и научне јавности са овим посебним
фондом. Циљна група првенствено су музиколози, а затим истраживачи
из музичких институција (Музиколошки институт САНУ, Факултет уметности у Нишу, Академија уметности у Новом Саду, Музиколошко друштво
Србије – МДС, Међународно удружење музичких библиотека = International
Association of Music Libraries – IAML, Међународно музиколошко друштво
= International Musicological Society – IMS) и других институција културе
широм света (Европска библиотека = The European Library, Међународна
федерација библиотечких удружења и установа = International Federation of
Library Associations and Institutions – IFLA), као и српски и инострани репродуктивни уметници. Посебно бисмо истакли заинтересованост професорâ
Факултета музичке уметности у Београду за ангажовање студената на проучавању рукописа, у виду израде семинарских и дипломских радова. Ефекти постигнутих резултата огледали би се, између осталог, и у расписивању
појединачних деоница оркестарских партитура солистичких концерта, као
Стојановићевих пионирских радова у српској музици овог жанра, што би
анимирало музичке уметнике да обрате пажњу на ова значајна дела, углавном никада изведена или спорадично презентована почетком или средином
20. века. На жалост, малобројни аудио записи на магнетофонским тракама,
као и ретка извођења у данашње време не дају праву слику о овом значајном
аутору. Верујемо да би сазнање о постојању бројних вредних композиција у
склопу заоставштине, а у складу с тим и њихова доступност, могло утицати
на другачије и инвентивније формирање музичког репертоара најширег
25
http://www.fmu.bg.ac.rs/fmu/posebne_zbirke.html
26
Евентуално објављивање рукописа у виду штампаних или фототипских издања биће
могуће након истека ауторских права 2017. године.
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
171
Н А С Л Е Ђ Е
КАТАЛОГИЗАЦИЈА РУКОПИСНИХ МУЗИКАЛИЈА ПЕТРА СТОЈАНОВИЋА (1877-1957)
Н А С Л Е Ђ Е
РОМАНА РИБИЋ
круга домаћих, па и иностраних репродуктивних уметника. Такав подухват
представљао би право освежење за српску музичку културу, био би значајан
допринос промовисању српске музичке историје код нас и у свету, али и велики изазов и инспирација савременим музичким ауторима, како би на темељима стваралаштва овог свестраног и помало заборављеног композитора
обогатили свој уметнички језик.
Грамата бугарског цара Бориса III (1938)
172
Humoreska, за оркестар,
стр. 1, аутограф
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
КАТАЛОГИЗАЦИЈА РУКОПИСНИХ МУЗИКАЛИЈА ПЕТРА СТОЈАНОВИЋА (1877-1957)
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
Вујаклија, Милан. Лексикон страних речи и израза. Београд : Просвета,
1975.
Гавран, Љубинка. „Међународни стандард за архивску грађу“. Гласник
Народне библиотеке Србије бр. 1 (2005): 527-530.
Jokanović Vladimir, Fahrudin Kalender, Emil Popović, Miloš Stojanović.
Bibliotekarski leksikon. Beograd : Nolit, 1984.
Мирчов, Светлана. „Библиотеке целине и библиотеке легати“. Гласник Народне библиотеке Србије бр. 1 (2004): 11-16.
Paragraf Lex, „Zakon o autorskom i srodnim pravima“. Službeni glasnik Republike Srbije,br.104/2009, http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_autorskom_i_
srodnim_pravima.html (преузето 24.04.2014).
Paragraf Lex, „Zakon o nasleđivanju“. Službeni glasnik Republike Srbije br.
46/95 i 101/2003 – odluka USRS, http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_nasledjivanju.html (преузето 24.04.2014).
Рибић, Романа. „Стваралачка ризница Петра Стојановића (1877-1957)“.
Зборник Матице српске за сценске уметности и музику, бр. 28-29 (2003):
161-185.
Рибић, Романа. „Стручни каталог музикалија у Библиотеци Факултета
музичке уметности у Београду“. Библиотекар – часопис за теорију и праксу библиотекарства (Високошколске библиотеке) год. 50, бр. 3-4 (2008):
123-141.
Рибић, Романа. „Библиотека Факултета музичке уметности у Београду“.
Панчевачко читалиште год. 8, бр. 14 (2009): 76-80.
Рибић, Романа. „Библиотека Факултета музичке уметности у Београду :
најбогатија ризница музичке литературе у земљи“. Музика класика : ревија класичне музике год. 4, бр. 12 ( 2013): 35-37.
Факултет музичке уметности у Београду, Електронски каталог COBISS.
RS http://www.vbs.rs/scripts/cobiss?command=CONNECT&base=70178(пре
узето 27.04.2014).
Факултет музичке уметности Београд, „Посебне збирке“, http://www.fmu.
bg.ac.rs/fmu/posebne_zbirke.html (преузето 27.04.2014).
Шмуља, Вања. „Библиотеке цјелине и легати у библиотекама Републике
Српске“. Читалиште год. 12, бр. 23 (новембар 2013): 52-61.
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
173
Н А С Л Е Ђ Е
Литература
Н А С Л Е Ђ Е
РОМАНА РИБИЋ
CATALOGUING OF COMPOSER, PETAR STOJANOVIĆ’S LEGACY OF
MUSIC MANUSCRIPTS FROM THE LIBRARY FUND
AT THE FACULTY OF MUSIC ARTS IN BELGRADE
Summary
Processing of the music manuscript legacy of the composer, violinist,
conductor and pedagogue Petar Stojanović (1877-1957), one of the most significant
Serbian musicians of the first half of the 20th century, has been presented in this
paper. Music manuscripts of different genres, which count 224 units, together with
documents, photographs and composer’s sketches, are stored at the Library Archives
of the Faculty of Music Arts in Belgrade. Description of the materials has been
adapted to the International Standard Bibliographic Description for Printed Music
ISBD(PM) during cataloguing. Two types of catalogs were formed: author and card,
class and subject catalogs in COBISS system. It has been planned to write a
composer’s bio-bibliography and publish the manuscripts after the copyright
expiration.
Keywords: Petar Stojanović, printed music, manuscripts, legacy, cataloguing,
ISBD(PM)
Romana Ribić
174
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
Н А С Л Е Ђ Е
МИЛИЦА БАКОВИЋ, 1953Градска библиотека
„Владислав Петковић Дис“, Чачак
УДК: 014.3:070.488ДИСОВО
ПРОЛЕЋЕ"1997/2014"
ID: 211946508
ДАНИ ПОЕЗИЈЕ И ПРИЈАТЕЉСТВА
Издавачка делатност „Дисовог пролећа“, чачанске песничке манифестације у част и славу песника Владислава Петковића Диса (1880-1917), покренута је 1971. године објављивањем студије Дис Радомира Константиновића и
штампањем првог броја листа Дисово пролеће. Те године главни гост на Осмом „Дисовом пролећу“ је Оскар Давичо који је уједно и први добитник тек
установљене Плакете са Дисовим ликом − рад академског вајара Живорада Д.
Максимовића. Од 1999. године, Дисова плакета прераста у Дисову награду, а
њен први добитник је Бранислав Петровић. Лауреата бира жири у чијем
саставу су еминентни стручњаци српске књижевности и језика.
Поводом јубиларног, 50. „Дисовог пролећа“ (2013), установљена је Дисова плакета која се додељује иностраном књижевнику, а њен први добитник је
аустријски писац Петер Хандке.
Од настанка до данас, лист Дисово пролеће је тематски посвећен песнику-лауреату, али и песнику чије име носи, те од самог настанка превазилази
информативну функцију. Публикује се једном годишње, у другој половини
маја, у седмици када се одржавају завршне свечаности. Неспорно, већ пуних
45 година ово књижевно гласило је верни хроничар ове, по својој концепцији, јединствене песничке манифестације коју прати и оригинална издавачка делатност.
Првих 26 бројева (1971-1996) препознатљиви као стара серија, штампани су на новинском формату (А3) и садржавали су 8 страна. Комплетан
историјат листа Дисово пролеће, као и садржај старе серије је библиографски
обрађен и објављен у претходном броју Гласа библиотеке.1
1
Глас библиотеке : часопис за библиотекарство (Чачак), бр. 19/2012, стр. 145-170. У том
броју пописано је првих 26 бројева – закључно са 33. Дисовим пролећем. Због коинци-
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
175
Н А С Л Е Ђ Е
МИЛИЦА БАКОВИЋ
Потпуно нову ликовно-графичку опрему, а делимично и концепцију,
лист добија 1997. године, тј. од 27. броја у оквиру 34. „Дисовог пролећа“, када
је главни гост Драган Колунџија. Уредник тог броја била је Весна Бјелић, а
главни и одговорни уредник Радојко Николић. Од 28. броја (1998) главни и
одговорни уредник је Даница Оташевић која је дала посебан допринос профилисању не само овог листа, већ и целокупне издавачке делатности чачанске Библиотеке.2 Часопис који је већ традиционално пратио све конкурсе и
годишњице Библиотеке и Чачка, од 1997. године смештен је у чвршће, квалитетније корице у боји, мањег је формата (30 x 23,5 cm) и на знатно повећаном
броју страна.
Поред устаљених рубрика које су детаљно наведене у већ поменутом
броју Гласа библиотеке, нова серија (1997-2014) утемељује опширнији интервју
обогаћен фотографијама и факсимилом рукописа песника лауреата, као и
текстове савремених критичара о награђеној поезији, аутопоетичке текстове
и беседе лауреата и критичара изречене претходне године, већи број прилога
чачанских културних посленика и сарадника из других градова, илустроване факсимиле непознатих докумената, фотографије са књижевних вечери и
изложби књига, као и других значајних књижевних догађања и сусрета у
Библиотеци, затим приказе нових издања Дисових дела и вредновања његове
поезије и прозе код нас и у свету...
Последње деценије осавремењена је концепција и садржај ове манифестације, што се документовано сагледава из опширног Летописа. Од 1994. године завршну свечаност употпуњава ликовна изложба Мали пролећни анале,
затим Дисовизија, Стихобус, као и новоустановљени конкурс за дигиталну
фотографију ученика основних и средњих школа Моравичког округа на тему
Лица око мене, Слике мога завичаја. Такође, у последњој деценији објављено је
денције имена манифестације и листа који није излазио од почетка манифестације, у
нумерацији библиографских јединица нису коришћени бројеви, већ звездице. С обзиром да ће комплетна Библиографија часописа Дисово пролеће, уз ауторски регистар и
библиографију пратећих едиција у оквиру ове песничке манифестације, бити штампана касније као посебна књига, аутор у продужетку рада библиографске јединице пописује под бројевима.
2
176
Поред листа Дисово пролеће, и изузетно вредних посебних издања у оквиру Дисовог
пролећа, Библиотека је утемељила значајне едиције: „Књига госта“ (1973), „Токови“
(1979), „Каталози“ (1991) и „Каталози изложби“ (2001). Глас библиотеке : часопис за библиотекарство (1988) је после бр. 9 (1997) имао шестогодишњи прекид (1997-2003). Бр.
10 излази 2003. и од тада је главни и одговорни уредник Даница Оташевић. Од бр. 11
(2004) овом часопису је промењен и знатно дизајнерски унапређен графички изглед.
Издавачку делатност Дисовог пролећа, након завршних светковина, Даница Оташевић
је врло успешно и запажено промовисала и дистрибуирала широм Србије, али и у
Француској, Пољској, Црној Гори, Хрватској, Републици Српској...
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
доста нових и непознатих података из Дисовог животописа, те је његова библиографија употпуњена са преко стотину нових библиографских јединица.
Ретроспективна библиографија листа Дисово пролеће, спајајући савремено и свевремено на аутентичан начин, презентује књижевној јавности богатство и разноврсност садржаја чачанске поетске манифестације која већ
пола столећа непрекидно траје.
Заједно са манифестацијом која
је одавно искорачила из локалних и националних оквира, растао је и богатио се лист, својеврстан изворник и енциклопедија
српског песништва, који баштини драгоцену архивску и документовану завичајну грађу без
које је незамислив било какав
озбиљан истраживачки рад за
изучаваоце Дисове био-библиографије и савременог југословенског, односно српског песништва у последња два века.
Дани поезије и пријатељства како пише у првом броју
Дисовог пролећа, сваког пролећа
враћају најтрагичнијег „књижевног изгнаника“, „дивотног
визионара“, српског Едгара Алана Поа, међу своје. Дисови дани
омеђени су датумима песниковог рођења и утопљења, те трају од 10. марта до краја маја. Тих дана његово
родно Заблаће, Чачак и Српску Свету Гору, походе значајни савремени песници, књижевни критичари и историчари књижевности, те је велика част бити
гост, али и домаћин у Дисовом завичају.
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
177
Н А С Л Е Ђ Е
ДАНИ ПОЕЗИЈЕ И ПРИЈАТЕЉСТВА
Н А С Л Е Ђ Е
МИЛИЦА БАКОВИЋ
II ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ : библиографија (1997-2014)3
[садржај бројева нове серије]
[34. ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ]
27. ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ. - Чачак : Градска библиотека (Штампа Графика Јуреш-Чачак). - Бр. 27 (22. мај 1997). - Стр. [28] : илустр. ; 30 cm x 23,5 cm
Главни и одговорни уредник: Радојко Николић ; уредник: Весна Бјелић
; редакција: Весна Бјелић, Миодраг Јаћимовић, Радован М. Маринковић,
Милица Баковић, Марија Орбовић ; графичка опрема Зоран Јуреш.
Садржај: Владислав Петковић Дис : Ноћ : (Једна слика). - [Приповетка први пут објављена у Звезди (Београд), 10. априла 1912] (3) ; [Фотографије-портрети добитника Дисове награде: 1964 - 1997] [2] ; Драган Колунџија:
Живот затворен у поезију: Накнадни одговори на питања Стевана Тонтића
[интервју] [4-6] ; Лампа на Банији [песма] [6] ; [Милица Баковић]: Биографија
[са својеручним потписом] : Драган Колунџија (9) ; Драган Колунџија: Улица
је птица која ниско лети: [Што мале руке кажем...] ; Снег је то... ; Ако ми пође
за руком ; Љубичаста песма ; Завичај неге и сна ; Мале руке ; Црни знак у дворишту а није ружа ; Орах (Владети Јеротићу) ; Смоква у годинама ; Рад као у
сну (Бранку Миљковићу) ; Кућа ; [Што мале руке, кажем...] (10-11) ; Васа Павковић: О поезији Драгана Колунџије: Лирски заточеник (12) ; Владан А. Василијевић: Завештање Драгослава Грбића (13) ; Интервју : Весна Крмпотић : Разговарала Весна Бјелић : Препознавање властите суштине (14-15) ; Милица Баковић: Једна ликовна критика Владислава Петковића Диса : Дисов завичајни грех
: са Југословенске уметничке изложбе (16) ; Марија Орбовић: Последњи Дисови
стихови: „Живим сахрањен као у ноћи“ (18) ; Милица Баковић: Осамдесет година од смрти песника „Утопљених душа“ : Дис у „Великој Србији“ и „Видов-дану“
(19) ; Миодраг Павловић: Беседа Миодрага Павловића на 33. Дисовом пролећу :
О песнику Дису, јуче и данас (20-21) ; У клисури ; Света Тројица овчарско-кабларска (21) ; Милован Данојлић: 33. Дисово пролеће : Милован Данојлић о Миодрагу Павловићу (22) ; Миленко Пајић: О збирци песама која је награђена на 33.
Дисовом пролећу : Травка кључарка и лака питања : Оливера Вуксановић: Водени цвет, Библиотека Токови, 33. Дисово пролеће, Градска библиотека, Чачак,
1996. (23) ; Резултати конкурса за прву песничку збирку: Миодраг Рибић: Најбоља руковет „Речи речи“ (Из награђеног рукописа: избор Миладин Вукосављевић) (24): Миодраг Рибић: Језа (24) ; Миодраг Рибић: Жена (24) ; Миодраг
3
178
Први део библиографије објављен је у претходном броју Гласа библиотеке 19/2012.
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
Рибић: Загонетка (24) ; Миодраг Рибић: Басмар (24) ; Резултати конкурса за
ученичке литерарне радове: Додељена једна прва, две друге и три треће награде
(25) ; Александра Радичевић: Моје бојице крију у себи читав свет (25) ; Ирина
Милутиновић: Црно (25) ; Ненад Гугл: Ој, Мораво (25) ; Меран Лукић: Растанак (25) ; Светлана Ракић: Не тражим богатство (25) ; Ивана Ђоловић: Тајна
(25) ; Биљана Николић: Летопис 1996 - 1997. (26) ; Радован М. Маринковић:
Незаборавник : Радомир Станић, Гвозден Јованић и Миодраг Азањац оставили су
иза себе дубоке стваралачке трагове у култури Србије, посебно Чачка [27] ;
[Уредништво]: Завршне свечаности 34 Дисовог пролећа [28].
[35. ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ]
28. ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ. - Чачак : Градска библиотека (Штампа Графика Јуреш-Чачак). - Бр. 28 (22. мај 1998). - Стр. [40] : илустр. ; 30 x 23,5 cm
Главни и одговорни уредник: Даница Оташевић; редакција: Даница
Оташевић, Радован М. Маринковић, Миодраг Јаћимовић, Марија Орбовић,
Милица Баковић ; графичка опрема Зоран Јуреш.
Садржај: Божидар Тимотијевић: Очи : Оцу DIS-у (1997) [Песма у рукопису] (2) ; Матија Бећковић: Најдоњи камен нашег постојања (3) ; Радован М.
Маринковић: Свети човек (3) ; Архимандрит Јован Радосављевић: Две Свете
Горе (3) ; Свети владика Николај Жички: Српска Света Гора (3) ; Рада Саратлић: Божидар Тимотијевић : Симфонија жудње и јаука [4-9] ; Божидар Тимотијевић: Стење (11) ; [Маријана Матовић]: Биографија : Божидар Тимотијевић
(11) ; Божидар Тимотијевић (избор песама Даница Оташевић): Свако има
своје мало небо и у њему своје мало сунце: Када умрем ; Продајте ову руку ; Јелена ; Буђење човечанства ; Последња љубавна песма ; Немој ме више тражити ;
О кћери љубави ; Још један пољубац ; Чешаљ ; Рођака поноћ ; Писмо Рисиму ; У
крилу ми седи дете ; Звона Студенице ; Каљуга и сунце ; Које име да ти дам ;
Војникова порука [12]-13 ; Александар Јовановић: Поезија Божидара Тимотијевића : Лирска елегија о благости (14) ; Божидар Тимотијевић: Поетика свакодневнице (У Раковици 1998) (15) ; Даница Оташевић: У Дисовом Заблаћу : Рођен
је 27. фебруара 1880. [Факсимил књиге крштених у Заблаћу, из 1880. године]
(16-17) ; Радош Ж. Маџаревић: Родословне таблице : Дисова браћа и сестре (18)
; Витомир Ћаловић: Истина о Мутимиру Петковићу (19) ; Владета Коларевић: Један заборављени живот (20) ; Радован М. Маринковић: У камен уклесано
: Цветко механџија и његови потомци : на чачанском гробљу почивају земни остаци неких блиских сродника Владислава Петковића Диса (22) ; Радојица Петровић: Нове књиге : Дис на есперанту (23) ; Даница Оташевић: Шта су завичајГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
179
Н А С Л Е Ђ Е
ДАНИ ПОЕЗИЈЕ И ПРИЈАТЕЉСТВА
Н А С Л Е Ђ Е
МИЛИЦА БАКОВИЋ
ни листови „Чачански глас“ и „Чачански покрет“ писали о Дису 1933. године :
Књижевни изгнаник и митска фигура (24-25) ; Јелена Ковачевић: Дис „Међу
својима“ у свету (26-27) ; Милица Баковић: Тридесет пет Дисових пролећа :
Трагови времена II [факсимили својеручних потписа - свих 35 добитника Дисове награде : 1964-1998] (28-29) ; Драган Колунџија: Не певати : Радовану М.
Маринковићу (30) ; Драган Колунџија: Беседа главног госта 34. Дисовог пролећа
: Дис отаџбини из туђине (30) ; Иван Негришорац: Дисово пролеће 1997: Беседа
Ивана Негришорца, пред спомеником песнику „Нирване“ : Поезија као саборност
и спасење (одломак) (31) ; Милан Лукић: О збирци песама која је награђена на
34. Дисовом пролећу : Чајанка утвиних гутљаја : (Миодраг Рибић: Речи речи,
Градска библиотека, Чачак, 1997) (одломак из дуже студије) [32] ; Даница Оташевић: Годишњице : Век и по чачанске библиотеке : Књиге без крова (33) ; Марија
Орбовић: Годишњице: Век штампарства у Чачку (34) ; Из најбољих песничких
збирки са конкурса за 35. Дисово пролеће : Плава линија песме (Избор: Драган
Јовановић Данилов) (36); [„Анаксимандер“]: Бела линија (36) ; [„Залив делфина“]: Плес усана (36) ; [„Весници“]: Орах (36) ; [„Ивицом несна“]: Сломљене
трске (36) ; [„Огледало душе“]: Постеља за госта (36) ; Умало да поверујем (36)
; [„Корона“]: V као пролеће (36) ; [„Еx Ponto“]: Воз (36) ; Резултати конкурса
за ученике младе литерате : Руковет за Диса (37) : Меран Лукић: Крајпуташ
(37) ; Томислав-Томо Станковић: Светиња (Манастир Острог) (37); Ненад
Гугл: Планино (37) ; Мила Мићић: Без наслова (37); Александра Радичевић:
Живот трчи ко ће да га стигне? (37); Љиљана Спасовић: Теби, песниче! (37) ;
Биљана Николић: Летопис 1997. (38) ; [Уредништво]: [Програм] 35. Дисово
пролеће : ... Са очима изван сваког зла [39] ; Владислав Петковић Дис: Међу
својима [39] ; [фотокопије предњих корица свих публикација Библиотеке Књига госта] (40).
[36. ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ]
29. ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ : ратно издање. - Чачак: Градска библиотека (Штампа
Штампарија Бајић-Чачак). - Бр. 29 (24-28. мај 1999). - Стр. 14 : илустр. ; 30 cm.
Главни и одговорни уредник: Даница Оташевић ; редакција Даница
Оташевић, Радован М. Маринковић, Бранислава Малтез, Марија Орбовић,
Милица Баковић.
Садржај: Владислав Петковић Дис: Просто име [1] ; Даница Оташевић: Пробуди се, свете! [1] ; Д. О.: Док су НАТО бомбе падале 24. марта 1999.
године по Србији: „Са очима изван сваког зла“ (2) ; Б. Трајковић: Како су Чачани
победили НАТО (2) ; Д. О. : Дисовог пролећа ће, ипак, бити : Кад поезија не буде
180
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
болела... (3) ; Брана Петровић: О рату : Нападнут је човек (3) ; [Даница Оташевић]: Дисова награда за 1999. годину додељена Браниславу Петровићу : Између
„Моћи говора“ и „Предосећања будућности“ (3) ; Даница Оташевић: Сведочанства: Петковићи у ратним вихорима (4) ; Владислав Петковић Дис: 17. септембар 1912. (4) ; Владимир Черина: Сусрет песника Диса и Владимира Черине
у кафани „Москва“ 1912. године : „Дочеках освећено Косово“ („Из пријестонице
без маске“, Слобода, Сплит, 1912)... (4) ; Радован М. Маринковић: Две трагичне ратне судбине: Надежда Петровић и Владислав Петковић Дис (5); Владислав
Петковић Дис: Цветови славе (5) ; Марија Орбовић: Недовршене Дисове песме: „Живим сахрањен као у ноћи“ (6) ; Недовршене песме (7) ; М. Орбовић:
Открића: Последње писмо (7) ; Даница Оташевић: Парадокси: Зашто, Француско?...(8) ; [Радован М. Маринковић]: Судбине : Србин у одбрани Француске ((8) ;
Милица Баковић: Дисова пролећа : Погинули дом (9) ; Арсен Секулић: Песник
међу ратницима (9) ; Р. М. Маринковић: Дисова смрт (9) ; [Даница Оташевић]:
Нежно о мајци (9) ; [Уредништво]: 36. Дисово пролеће почело 10. марта : Песнички о песништву (9) ; Милица Баковић: Даровали отечеству : Са књигом кроз
рат [О легату Миливоја и Божидарке Филиповић] (10) ; Борјанка Трајковић:
Издавачки подухват Градске библиотеке : Књига за понос (Марија Орбовић: Чачанско штампарство и издаваштво, Библиографија 1833-1941) (11) ; Василије
Ђ. Крестић: Све моје године : Библиографија Николе А. Косића са прилозима
(1953-1998) ; Из српске ратне штампе: Некролози Дису : Стеван Бешевић: ДИС-у
(12) ; Владимир Станимировић: „Српске новине“ 20. маја (2. јуна) 1917. године
објавиле су некролог, потписан иницијалом „В“ : Владислав Петковић Дис (12) ;
Бранислава Малтез: Телеграм (13) ; Миленко Пајић: Незаборавник : Кроки за
биографију Браниславе Малтез (1949-1999) (13); Радован М. Маринковић: Посвета : Ковчези (13) ; [Уредништво]: In memoriam: Преминула песникиња [Бранислава Малтез] ; [Даница Оташевић]: Дани агресије на Чачак : Човечанство
на испиту (14) ; [Даница Оташевић]: Библиотека у ратним условима : Књига
као лек (14).
[36. ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ]
30. ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ. - Чачак: Градска библиотека „Владислав Петковић
Дис“ (Штампа Наутилус-Чачак). - Бр. 30 (15. октобар 1999). - Стр. [28] : илустр.
; 30 x 23,5 cm. - Тираж: 500.
Главни и одговорни уредник: Даница Оташевић; редакција: Даница
Оташевић, Радован М. Маринковић, Марија Орбовић, Милица Баковић,
Бранислава Малтез ; графичка опрема: Зоран Јуреш.
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
181
Н А С Л Е Ђ Е
ДАНИ ПОЕЗИЈЕ И ПРИЈАТЕЉСТВА
Н А С Л Е Ђ Е
МИЛИЦА БАКОВИЋ
Садржај: Даница Оташевић: Зашто Дисово пролеће у јесен? : „Са очима
изван сваког зла“ [2] [Даница Оташевић]: Дисово ратно пролеће (3) ; Бранислав Петровић: „Мене у јатима напуштају речи“... [4] ; Даница Оташевић: Бранислав Петровић : добитник Дисове награде : Човек је само једна суза [интервју]
[4-8] ; [Даница Оташевић]: Биографија : Бранислав Брана Петровић (9) ; Бранислав Петровић: Ослепеће ме творац, само да провери слеп шта ћу испевати: Плач за мајчицу нашу драгу Алексију Лексу Симеуновић ; Смрт пријатеља ;
Доживео си страшну омладину ; Имао си коња и сокола ; Ј. В. С. брката локомотива ; Сова одавно спава и свет се буди из сна ; Тајна је пепео ; Тајна је светлост
; Глувонемог бескраја ; Над крзном анђела запрепашћеног видим те ; Над срцем
куне златице ; Над срцем орла, Твој напор да се у љубавницу претвориш ; О чаролијо унриних пакета ; Спрам великог тихог плавог и Атланског океана ; На
трагу ти је ; Дан и ноћ ; Кожа ; Око ; Синови ће те издати (10-12) ; Бранислав
Петровић: Беседа о песми (13) ; Радивоје Микић: Поезија Бранислава Петровића: Од химне до апокалипсе (14) ; [Бранислав Петровић]: Поетски приказ
„Циганске поезије : Роди ми сина џамбаса! (15) ; Радован М. Маринковић: Памћење (15) ; Милица Баковић: Из Дисовог приповедачког стваралаштва : Тајна
љубав (16) ; Владислав Петковић Дис: После шест година (16-18) ; Владислав
Петковић Дис: Можда спава (18) ; Радован М. Маринковић: Споменик песнику „Утопљених душа“ (19) ; Божидар Тимотијевић: Очи : Оцу Дису (20) ; Божидар Тимотијевић: 35. Дисово пролеће : У Дисовој кући (20) ; Владимир Јагличић:
Беседа Владимира Јагличића на 35. Дисовом пролећу : Поезија је унутрашњи покрет отпора (Одломак) (21) ; Јелена Ковачевић: Дис „Међу својима“ у свету (II)
део (22) ; Милосав Тешић: О збирци песама која је награђена на 35. Дисовом
пролећу : Певати или залутати у огледалу (Бранко Крстић: Ушће времена, Градска библиотека, Чачак, 1998) (23) ; Бранко Крстић: VIII (23) ; Даница Оташевић: Летопис: Светлости јубилеја 1998-1999 (24-25) ; Дисово пролеће - конкурси
за прву књигу: Повремени прекиди са зујањем (Избор: Душко Новаковић) [потписано шифром] (26): [„Бумеранг“]: Зелена женица (26) ; [„Урбан кукољ“]:
[Фебруар] (26) ; [„777“]: Мир (26) ; [„Корона“]: Питање се непрестано понавља
(26) ; [„Дечак“]: Зид у песниковој глави (26) ; [„Интеррегнум“]: Пасторала (26)
; [„Керкира“]: Опклада (26) ; [„Кишождер“]: Време пролази заувек (26) ; Александар Ђурић: Дис [27] ; [Уредништво]: [Програм] : 36. Дисово пролеће:... са
очима изнад сваког зла... [27] ; [Бранко В. Радичевић]: Сто педесет година чачанске библиотеке : Беседница [28].
182
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
ДАНИ ПОЕЗИЈЕ И ПРИЈАТЕЉСТВА
31. ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ. - Чачак: Градска библиотека „Владислав Петковић
Дис“ (Штампа ЈП ПТТ саобраћаја „Србија“, РЈ за издавачку делатност). - Бр.
31 (18. и 19. мај 2000). - Стр. [40] : илустр. ; 30 x 23,5 cm. - Тираж: 600.
Главни и одговорни уредник: Даница Оташевић; редакција: Даница Оташевић, Радован М. Маринковић, Владан Матијевић, Милица Баковић, Марија
Орбовић ; графичка опрема „Тригон“ - Чачак ; дизајн: Мирослав Марић.
Садржај: [Одлука жирија (Даница Оташевић, Миленко Пајић, чланови
; Радивоје Микић, председник) о додели песничке награде „Владислав Петковић Dis“ за 2000. годину Новици Тадићу] [2] ; Даница Оташевић: Новица Тадић: Поезија и моја судбина среле су се у зао час по мене : Зебња на капији два
века [интервју] (4-8) ; Маријана Матовић: Новица Тадић - Добитник Дисове
награде : Биографија (9) ; Новица Тадић (избор песама Даница Оташевић):
Сироти ми сви смо краљеви кад погледамо у небо звездано: Јутарња песма ; Сонет ноћи ; Вилине воде ; Зелени венац ; То беше баш ту ; Викач ; Нешто цртао,
нешто писао ; Песма 1993 ; Ћутим у сенци ; Књига ; Маска ; Трчим са шестаром
забоденим у теме ; Америка, гласине ; Једном политичару, можда теби ; Писмо,
латице ; Новине ; Призивање ноћи ; Брат ; Троножни лежај ; Ноћна жалба ; Као
из плитког гроба ; Песма ; Мржња ; Траума ; О умрлима укратко ; И само у једном тренутку ; Старац ; Последњи поздрав (10-12) ; Гојко Божовић: Поета епохалне самосвести (13) ; Радивоје Микић: Крик утамниченог и тајна света (14) ;
Новица Петковић: Песник непомрачене славе (Уводно слово Новице Петковића
на научном скупу о Дису одржаном у Чачку) (15-17) ; Марија Орбовић: Из рукописне заоставштине: Рани Дис (18-20) ; Владислав Петковић Дис: [Песма Погреб у рукопису и „Књижевној недељи“], [Песме у рукопису: Питање ; Нада ;
Љубав, Дарак] ; Радивоје Бојовић: Фрагменти о Дису: Неположена матура (21)
; Милица Баковић: Допуна Тешићеве Библиографије Владислава Петковића Диса
(1903-1975) : Дисова поезија у календарима (22) ; Ратомир Дамјановић: Велика
песма уместо црнине : (Разговор са Дисом) (23-25) ; Оливера Вуксановић: Дис у
поезији српских песника: Међу својима (26) ; Светозар Миленовић: Песнику
Утопљених душа (26) ; Стеван Бешевић: Дису ; Љубомир Симовић: Дис ; Александар Ристовић: Историја ; Милан Ненадић: Песма В. П. Дису ; Владета Вуковић: Мементо за утопљеног песника ; Радомир Андрић: Дисов крик ; Владета
Младеновић: Циклус Дису ; Бранко Миљковић: Дис ; Миодраг Павловић: Дис :
Оскар Давичо: Епитаф Дису ; Божидар Тимотијевић: Оцу Дису ; Душко Новаковић: У спомен В. П. Дису несталом у Јонском мору (26-28) ; Радован М. Маринковић: Повесница: Прво Дисово пролеће : Враћен из затрављених сутона
(29) ; Бранислав Петровић: [Беседа на 36. Дисовом пролећу]: Чудо невидљивог
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
183
Н А С Л Е Ђ Е
[37. ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ]
Н А С Л Е Ђ Е
МИЛИЦА БАКОВИЋ
(30) ; Бранислав Петровић: Моћ говора (30) ; Александар Ђурић: 36. Дисово
пролеће: Освешћивање поетског сензибилитета (31) ; Александар Ђурић: Дис
(31) ; Милен Алемпијевић: Јетки монолог : Јелена Радовановић, Повремени прекиди са зујањем, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, Чачак, 2000
(32) ; Драган Хамовић: Цветови сна : Милен Алемпијевић: Хаљина са цветовима, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, Едиција „Сунчаник“, Чачак, 1999. (33) ; Даница Оташевић: Летопис: Букет културних збивања 19992000 (34-35) ; [Уредништво]: 37. Дисово пролеће - конкурс за прву књигу : Без
лауреата (Чланови жирија: Драган Хамовић, Милен Алемпијевић, Душко
Новаковић) (36) ; [потписано шифром]: [„Павле“] : Мимикрија (36) ; [„Алиса у
земљи чуда“]: Имагинација (36) ; [„Вица пота“]: Пут без краја (36) ; [„Предграђе
тишине“]: Тајна вечера (36) ; „Лорет де Мар“]: Пламен (36); [„Драинац“]: Пролазници (36) ; [Уредништво]: Поетска руковет младих (37) ; Јелена Средовић:
Конак (37) ; Александра Радичевић: Писмо (37) ; Светолик Спасић: Песма љубавна (37) ; Ненад Гугл: Умирање ноћи (37) ; Драгана Пандуровић: Кад зашумори бреза (37) ; Даница Оташевић: Ин меморијам за Божидара Тимотијевића :
Отишао велики спавач (38) ; [Уредништво]: [Програм]: 37. Дисово пролеће : ...Са
очима изван сваког зла (38) ; Татјана Мишковић: Лауреатима само сузе радоснице [39] ; [Уредништво]: [Фотокопије предњих корица песничких збирки
Новице Тадића] [40].
[38. ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ]
32. ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ. - Чачак: Градска библиотека „Владислав Петковић
Дис“ (Штампа Графика Јуреш-Чачак). - Бр. 32 (17. и 18. мај 2001). - Стр. [40] :
илустр. ; 30 x 23,5 cm. - Тираж: 500.
Главни и одговорни уредник: Даница Оташевић; редакција: Даница
Оташевић, Оливера Вуксановић, Милен Алемпијевић, Владан Матијевић,
Божидар Плазинић, Маријана Матовић ; дизајн: Зоран Јуреш.
Одбор Дисовог пролећа [мандат две године]: Слободан Ђукић, председник, Светлана Ерић, Светлана Којановић, Дејан Крунић, Мирјана Алексић,
Радиша Зимоњић, Весна Петровић, Јулка Маринковић, Милен Алемпијевић,
Владан Матијевић, Слободан Спасовић, Татјана Мишковић, Ђорђе Кнежевић, Слободан Николић, Даница Оташевић, Марија Орбовић, Оливера Вуксановић, Маријана Матовић, Дубравка Илић, Душица Цибралић, Зорица
Порчић, чланови.
Садржај: [Одлука жирија (Даница Оташевић, Бојана Стојановић-Пантовић, чланови и Александар Јовановић, председник) о додели песничке на184
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
граде „Владислав Петковић Dis“ за 2001. годину Милосаву Тешићу] [2] ;
Милосав Тешић: Шљива српска [у рукопису] [2] ; Даница Оташевић: Милосав
Тешић - Добитник Дисове награде : Тренутак срца који нема цену [4-10] ; [Оливера Вуксановић]: Биографија : Милосав Тешић [интервју] (11) ; Милосав Тешић: Има нека васиона: Претрес куће ; Соба: рођење брата ; Мачков камен, Гучево ; Купиново ; Троноша ; Чачак, Ужице ; Прелест севера ; Призрен, Гњилане ;
Самодрежа, неродимка ; Кућа ; Звижди коса и циличе брус ; Београд: железничка
станица ; Кнез-Михаилова, речник САНУ ; Шљива српска ; Исаије Рачанин ; Има
нека васиона (12-13) ; Александар Јовановић: Тешићев пејзаж и културно памћење (14) ; Бојана Стојановић-Пантовић: Песма од палих речи (15) ; Новица
Петковић: „За“ критичко издање Дисових дела : „Снев`о си о срећи коју човек
нема“ (16) ; Милосав Тешић: Дисове новојерусалимске визије у песми „Престанак јаве“ (17) ; Радивоје Бојовић: Фрагменти о Дису (II) : Један живот у некрологу (18) ; Даница Оташевић: Двадесет година „Утопљених душа“ : Са очима звезда... (19) ; [Даница Оташевић]: Истина о Дисовом рођењу : Прекројена крштеница (19) ; Оливера Вуксановић: Дис у поезији српских песника (2) : Међу
својима (2) ; Милан Ђорђевић: То је онај живот, где сам пао и ја ; Симон Симоновић: Онај живот ; Милосав Тешић: Преображенска црква: звоник с Арханђелом Благовесником ; Васа Павковић: Дозивање ласте ; Владимир Јагличић :
Дис ; Душан Радак ; Скоро срдачно Дис (избор) ; Александар Ђурић: Дис ; Бранислав Петровић: [Играо се ветар „разболелог Диса“] ; Танасије Младеновић:
То је онај живот ; Гојко Божовић: Признање (20-21) ; Миленко Пајић: О Дисовој
песми „Јутарња идила“ : Раскошна пропаст (22-23) ; Владислав Петковић Дис:
Јутарња идила (23) ; Марија Орбовић: Синиша Пауновић: У фијакерима, уз музику и песму кроз Чачак (24-25) ; Радован М. Маринковић: Незаборавник за
Бранка В. Радичевића : Најсрпскији српски песник (26) ; Бранко В. Радичевић:
Крајпуташ (26) ; Посвете Крајпуташком песнику : Ранко Симовић: Бранко В.
Радичевић ; Ника Никола Стојић: Крајпуташ ; Радован М. Маринковић: Крајпуташ у гробљанском сокаку ; Миладин Вукосављевић: Узнос крајпуташки ;
Петар Новитовић: Ругалица ; Атанасије Савић: Завештање ; Братислав Јевтовић: Утувљава звукове ; Мића Миловановић: Крајпуташ (27) ; Бојана Стојановић-Пантовић: 37. Дисово пролеће : Дисова мистична спирала (38) ; Милица
Баковић: Фотографија прича... (30) ; Бошко Ћаловић: Зар је ово онај свет : Миодраг Божанић, Жетва душе, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“,
приређивач Марија Орбовић, Чачак, 2000 (31) ; Даница Оташевић: Летопис :
Само написана реч остаје : 2000 - 2001 (32-33) ; Са конкурса 38. Дисовог пролећа
: Рађање песника : песме из најбољих рукописа (34) ;[Потписано шифром] :
[„Еуридика“]: Београд (34) ; [„Weltanschauung“]: Храбро срце (34) ; [„Маракаибо“]: Кашмир (34) ; [„Галадријела“]: [Анђели, кад хоће да те напусте] (34) ;
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
185
Н А С Л Е Ђ Е
ДАНИ ПОЕЗИЈЕ И ПРИЈАТЕЉСТВА
Н А С Л Е Ђ Е
МИЛИЦА БАКОВИЋ
[„Апостол“]: Глоса Дису (34); [„Метаморфоза“]: Чуда су могућа и дешавају се
(34) ; [„Калеидоскоп“]: Одлазак (34) ; [Даница Оташевић] Озбиљне поруке
младих (35): Јована Рњаковић: Иди и лечи се, стежи проширени мозак и прошируј стешњено срце (35) ; Невена Бојичић: „Будим се и не знам где је почетак,
где је крај“ (35-36) ; Невена Дабић: „Свесне ми се очи шире“ (36) ; Вељко Мандић: А ја седох да створим бољи дан (36); Милован Урошевић: Сневидице завичајног песника : Дисови и наши дани (37) ; [Владислав Петковић Дис]: Наши
дани (37) ; [Уредништво]: [Програм]: 38. Дисово пролеће : ...Са очима изван
сваког зла (38) ; Татјана Мишковић: Плодотворни јубилеји [39] ; [Уредништво]:
[Фотокопије предњих корица песничких збирки Милосава Тешића] [40].
[39. ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ]
33. ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ. - Чачак: Градска библиотека „Владислав Петковић
Дис“ (Штампа Графика Јуреш-Чачак). - Бр. 33 (23. и 24. мај 2002). - Стр. [44] :
илустр. ; 30 x 23,5 cm. - Тираж: 600.
Главни и одговорни уредник: Даница Оташевић; редакција: Даница
Оташевић, Оливера Вуксановић, Милен Алемпијевић, Владан Матијевић,
Божидар Плазинић, Маријана Матовић ; дизајн: Зоран Јуреш ; фотографије:
Драган Тодоровић.
Садржај: [Одлука жирија (Даница Оташевић, Бојана Стојановић-Пантовић, чланови и Александар Јовановић, председник) о додели песничке награде „Владислав Петковић Dis“ за 2002. годину Мирославу Максимовићу]
[2] ; Мирослав Максимовић: Упамтио сам то [у рукопису] [2] ; Даница Оташевић: Мирослав Максимовић: Добитник Дисове награде : Куда да крочи ућутао човек [интервју] [4-12] ; [Оливера Вуксановић]: Биографија : Мирослав
Максимовић : (13) ; Мирослав Максимовић: Могућности (13) ; Мирослав Максимовић: Свет, од мога трајнији: Чудесни трепет ; Спавач под упијачем ; Заборавак ; Земља, ватра, ваздух, вода, оља ; Криза ; Смисао канцеларије ; Пољубац
и дим ; Растанак ; Види се ; Вредности ; Животињски свет ; Ево ; Небо (14-15) ;
Александар Јовановић: Поезија и иронија (16) ; Бојана Стојановић-Пантовић:
Симболичка илузија (17) ; Маријана Матовић: Прилог за библиографију Владислава Петковића Disa : Књига века : (Александар Јерков, Драган Богутовић; издавач Mali Nemo, Панчево 2001) (18) ; Михајло Пантић: Очи и боје у Дисовим песмама (19) ; Милан Ранковић: Дис и Бора Станковић (20-21) ; Ранко Симовић
(избор и коментар): Дис на фронту (22-23) ; Радивоје Бојовић: Фрагменти о
Дису (III) : Песников споменик (23) ; Бошко Обрадовић: Последње Дисово писмо
: његове последње речи при поласку из Париза : (Часопис „Идеје“, стр. 2, бр. 4,
186
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
10. XI 1934) (24-25) ; Милица Баковић: Дис у анегдотама (26-27) ; Радован М.
Маринковић: Судбина Дисовог сина Мутимира : Трагедија Петковића (28-29) ;
[Уредништво]: Дис као вечита песничка инспирација : Светлост која траје
(30): Радован Бели Марковић: Последња ружа Колубаре ; Ненад Грујичић: Сусрет са Дисом ; Атанасије Савић: Песма за под главу ; Радован М. Маринковић:
Срицање Диса ; Васа Радовановић: Владиславу Петковићу Дису (30) ; [Милосав
Тешић]: Беседа Милосава Тешића на 38. Дисовом пролећу : Поезија као огледало
заборава (39) ; Ненад Шапоња: О непотрошивости песничког текста (32) ; Милан Орлић: Говор древне садашњости : (Јован Поповић: Године вечности, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, Чачак, 2001) (33) ; Даница Оташевић: Сто двадесет пет година од рођења и 100 година од смрти Стевана Луковића (1877-1902) : Сад ми је лакше... пропаде нада (34-35) ; Стеван Луковић: [Сад
ми је лакше... пропаде нада] (34) ; Стеван Луковић: Пријатељу (35) ; Марија
Орбовић: Под завичајним небом : Синиша Пауновић (1903-1995) (36-37) ; Владан Матијевић: Слободна тема (38) ; [Уредништво]: Конкурс за ученике средњих
школа : Награде младим прозаистима (39) ; Милица Ђокић: 17. март, 1954 (39)
; Тијана Мандић: „Као да је вечност не у себи, него у нечем још даљем...“ (39) ;
[Даница Оташевић]: Летопис : 2001-2002 ; Само написана реч остаје (40-41) ;
[Уредништво]: Победнички радови ученика основних школа Моравичког округа :
Лирско пролеће затајило ; „Дисонантно“ о Дису (42) ; Драгана Пандуровић:
Деда, тишина и ја (42); Сања Петровић: Јутро (42) ; Бојана Ђоловић: Бакина
сећања (42) ; Сања Томић: Месец (42) ; Стварна песма (42) ; Марија Томашевић: На Морави (42) ; Татјана Мишковић: Поезијом до простора слободе (43) ;
[Уредништво]: Конкурс за прву песничку збирку 39. Дисовог пролећа : Савремени
токови : Потврђен песнички дар [потписано шифом]: [„Lena Linger“]: Јагоде ;
[„Д. М.“]: Воз ; [„Можда спава 2“]: Зечија песма [44].
[40. ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ]
34. ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ. - Чачак: Градска библиотека „Владислав Петковић
Дис“ (Штампа Графика Јуреш-Чачак). - Бр. 34 (28 - 30. мај 2003). - Стр. [48] :
илустр. ; 30 x 23,5 cm. - Тираж: 600.
Главни и одговорни уредник: Даница Оташевић; редакција: Даница
Оташевић, Оливера Вуксановић, Слободан Николић, Ивана Крсмановић,
Маријана Матовић ; дизајн: Зоран Јуреш ; фотографије: Драган Тодоровић,
Фото Владе.
Одбор Дисовог пролећа: Гордана Церовић, председник, Велимир Илић,
Иван Ружичић, Весна Петровић, Мирољуб Мирковић, Слободан Ђукић,
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
187
Н А С Л Е Ђ Е
ДАНИ ПОЕЗИЈЕ И ПРИЈАТЕЉСТВА
Н А С Л Е Ђ Е
МИЛИЦА БАКОВИЋ
Владан Матијевић, Ивана Крсмановић, Тања Поповић, Слободан Николић,
Загорка Никшић, Даница Оташевић, Марија Орбовић, Мила Бакић, Дубравка Илић, Маријана Матовић, Оливера Вуксановић, чланови.
Садржај: [Одлука жирија (Гојко Тешић, председник, Јован Делић, Даница Оташевић, чланови) о додели песничке награде „Владислав Петковић
Dis“ за 2003. годину Душку Новаковићу] [2] ; Душко Новаковић: Опијеност [2]
; Даница Оташевић: Моћ Дисовог пролећа (3) ; Мила Милосављевић: Душко
Новаковић - интервју : Цео свет је велика рана [4-10]; Маријана Матовић: Душко Новаковић: [Биографија са својеручним потписом] (11) ; Душко Новаковић:
Мала елегија о бициклу и тргу (Из збирке „Изабрао сам месец) (11) ; Душко
Новаковић (избор песама Оливера Вуксановић): И тако, неке песме, сутра :
Књиге ; Благослов уочи Светог Агапија ; Од многих призора ; Лествице ; Столари
; Нови трактат о храбрости ; Схватљиво ; Због оних у реду ; Неке песме ; Перо
; Могле су ; Корисник стихова (12-13) ; Гојко Тешић: Шта јесте и шта није : или
дисовска тамница Душка Новаковића (14-15) ; Душко Новаковић: У спомен В. П.
Дису несталом у Јонском мору (15) ; Јован Делић: Два поетска начела (16) ; [Јован Делић]: У спомен Дису (16) ; Маријана Матовић: Прилог за библиографију
Владислава Петковића Disa (II) : Disu не дају да умре... (17) ; Бошко Обрадовић:
Тајна живота је у смрти (18) ; Здравко Јагодић: Паралипомена о Дису (18-19) ;
Милица Баковић: Француска - уточиште одмора и наде : Говор Владислава
Петковића Дис-а (20) ; [Владислав Петковић Дис]: Говор Г. Владислава Петковића Dis-a (20-21) ; Владета Коларевић: Усуд Дисових наговести (22) ; Радивоје Бојовић: Фрагменти о Дису (IV) : Пуковник Радослав Петковић (23) ; [Уредништво]: Сва Дисова пролећа [Хронологија] (24-27) ; [Даница Оташевић]: Дис
је нежно волео своју мајку : Разговор са песниковом супругом („Чачански глас“, 1.
мај 1964, стр. 17) ; Цирил Злобец: Поверење у живот и поезију (27) ; Оливера
Вуксановић: In memoriam : Изет Сарајлић, главни гост 19. Дисовог пролећа ;
Танасије Младеновић, главни гост 28. Дисовог пролећа ; Јован Христић, главни
гост 30. Дисовог пролећа (28) ; Танасије Младеновић: (Кад човек оде) (28) ; [Матија Бећковић]: In memoriam : Причао је све саме лепоте [Реч Матије Бећковића на књижевној вечери „Моћ говора Бранислава Петровића“, Дом културе
у Чачку, 15. април 2003. године) (29) ; Миленко Пајић: Прилози за лирску биографију Бранислава Петровића (1937-2002) : Најбоља песма убија песника (3031) ; Гојко Тешић: Причање на размеђи реализма и модернизма : (уз књигу прича
Купачица и змија - приређивање, предговор, хронологија, речник и коментари
Марија Орбовић. Издавач Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, Чачак
/ Завичајна библиотека „Врела“, књига 4 - штампа и опрема „Чигоја штампа“,
2003) (32-33) ; Марија Орбовић: Проза Данице Марковић : Тренуци, расположења и - крст (34-35) ; Војислав Карановић: Пред Дисовим спомеником - 39.
188
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
Дисово пролеће : Дамари тишине (36) ; [Мирослав Максимовић]: Беседа Мирослава Максимовића на 39. Дисовом пролећу : Ми чекамо цара (37) ; Оливера
Вуксановић: Орфеј који се не осврће : (Јелена Марковић: Како смо се играли са
покојном баком, Градска библиотека Владислав Петковић Дис, Чачак, 2002) (38)
; Ненад Милошевић: Зашто је Дис велики песник : (Дисова поезија, зборник
радова, Институт за књижевност и уметност, Београд и Градска библиотека
„Владислав Петковић Дис“, Чачак, 2002) (39) ; [Даница Оташевић]: Летопис :
2002-2003 : Културна мисија за Вукову награду (40-41) ; Д. О. : Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ добитник Вукове награде : Светлоносац културе (42) ; [Уредништво]: Конкурс за прву песничку збирку 40. Дисовог пролећа :
Награда „Млади Дис“ ; Конкурс за есеј о Дису (43) : [Потписано шифром] ;
[„Мишуле“]: Јесам (43) ; [„Ронин-ка“]: Бдење (43) ; [„Маларични Мисирац“]:
Бесаница испод вилица пуног месеца (43) ; [„Лице и наличје“]: Балкански парадокс (43) ; [„Дисидентно 34“]: [Понекад је сретнем] (43) ; [Уредништво]: Награђени радови ученика средњих школа (44) ; Дарко Танасијевић: „Животно
наказање најлојалнијег грађанина“ (44) ; [Уредништво]: Награђени радови ученика основних школа Моравичког округа (45) ; Александра Јагодић: Стварност (45)
; Бојана Ђоловић: Једно лето (45) ; Дивна Миленковић: Дрво се наслања на
дрво, а човек на човека (45) ; Наташа Белић: Светиљке се уличне пале... (45) ;
[Уредништво]: [Програм]: 40. Дисово пролеће ... Са очима изван сваког зла... ;
Тања Мишковић: Испричане песме [47] ; [Фотографије - добитници Плакете
са Дисовим ликом и добитници Дисове награде] [48].
[41. ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ]
35. ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ. - Чачак: Градска библиотека „Владислав Петковић
Дис“ (Штампа Светлост-Чачак). - Бр. 35 (19-21. мај 2004). - Стр. [48] : илустр. ;
30 x 23,5 cm. - Тираж: 600.
Главни и одговорни уредник: Даница Оташевић; редакција: Даница
Оташевић, Оливера Вуксановић, Слободан Николић, Ивана Крсмановић,
Маријана Матовић ; дизајн: Студио Тригон ; фотографије: Драган Тодоровић, Фото Владе, Мифото.
Садржај: [Одлука жирија (Гојко Тешић, председник, Јован Делић, Даница Оташевић, чланови) о додели песничке награде „Владислав Петковић
Dis“ за 2004. годину Радмили Лазић] [2] ; Даница Оташевић : Радмила Лазић
- интервју : У своју одбрану немам шта да кажем [4-10 ; 14] ; Оливера Недељковић: Радмила Лазић : Биографија (11) ; Радмила Лазић: Моја песма (11) ; Радмила Лазић (избор песама Оливера Недељковић): Од мога ребра: Личне заповесГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
189
Н А С Л Е Ђ Е
ДАНИ ПОЕЗИЈЕ И ПРИЈАТЕЉСТВА
Н А С Л Е Ђ Е
МИЛИЦА БАКОВИЋ
ти ; Псалм ; Кућни радови ; Женско писмо ; Земно штиво ; Историја меланхолије
; Такве песме пишем ; Зимски рукопис ; Прељубничка балада ; Метафизика сумрака (12-13) ; Јован Делић : О души утопљеној... : о пјесништву Радмиле Лазић
(15) ; Гојко Тешић: Минска поља поезије или аутентични потрес : Записи о поезији Радмиле Лазић (16-17) ; [Радмила Лазић]: Ma soeur (17) ; Радош Ж. Маџаревић: Архивска документа : Дисово учитељевање у Прлити и Мелници (18-19)
; Марија Орбовић: Непознати подаци о раду песника Диса у Крајини : Песник
бола и очаја, Владислав Петковић Дис у селу Прлити код Зајечара покушао је да
препороди и просвети народ (20-21) ; Станиша Војиновић: Дис као сарадник
„Националне борбе“ (22-23) ; [Владислав Петковић Дис]: [Некролог]: Цоца
[Софија Цоца Миљковић-Ђорђевић (1880-1908)] (22) ; [Владислав Петковић Дис]: Седма песма (22-23) ; Оргије (23) ; Божидар Јововић: Молба Владислава Петковића Диса (23) ; Радивоје Бојовић: Фрагменти о Дису (V) : Дис и „Српске новине“ (24) ; Маријана Матовић: Трагом једне фотографије (25) ; Маријана
Матовић: Dis-ов тајни кључ (26-27) ; [Уредништво]: Саопштење жирија за
есеј о Дису : Награђена „Разумна песма“ (27) ; Зорана Бојовић: Прилог Дисовој
библиографији (28) ; Светлана Шеатовић Димитријевић : Критичко издање Дисових сабраних дела (29) ; [Владислав Петковић Дис]: Најбољи друг (29) ; Милосав Буца Мирковић: Једно (пролећно) сећање на Црњанског : Први пут у „класичној Србији“ (30) ; Милосав Буца Мирковић: Улазим у Дисову песму (30) ;
Радмила Лазић: Пред Дисовим спомеником - 40. Дисово пролеће : Песнички становати на земљи (31) ; Ненад Милошевић: Наклон песника : Изабрао сам месец
; Библиотека „Књига госта“, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“,
Чачак, 2003. (32) ; [Душко Новаковић] : Багдад светиљци (32) ; [Душко Новаковић]: Беседа Душка Новаковића на 40. Дисовом пролећу : Једно обраћање, Дису
у част (33) ; Саша Радојчић: Споменица Дису : Михајло Пантић, ОНАЈ ЖИВОТ,
Четрдесет песника Дисовог пролећа; Градска библиотека „Владислав Петковић
Дис“, Чачак, 2003. (34) ; Милен Алемпијевић: Кафкин плач над опегланим челиком : Озрен Петровић, Прелазно доба, Градска библиотека „Владислав Петковић
Дис“, Чачак, 2004. (35) ; Маријана Матовић: Без предаха : Нова издања Градске
библиотеке „Владислав Петковић Дис“ у Чачку (36-37) ; Марија Орбовић: Душа
би хтела оно чега нема : „Присени“ / Синиша Пауновић ; приредио Радован М.
Маринковић, Чачак, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, 2003) (38) ;
[Синиша Пауновић]: Епитаф (38) ; Драган Хамовић: Владан Матијевић: НИНова награда за роман године : Пародија наша насушна (39) ; Милица Баковић: In
memoriam : Милена Чубраковић (1924- 2004) : Нирвана - Међу својима (40-41) ;
Милена Чубраковић: „Абецеда“ лепог понашања или Нека свако зна! (40) ;
[Уредништво]: In memoriam : Миша Марковић (1936-2003) (41) ; [Миодраг
Мишо Марковић]: Кад одем (41) ; Дубравка Илић: Летопис : 2003-2004 : На
190
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
крилима културе (42-43) ; [Даница Оташевић]: Јелена у Загребу ; Две награде
Пајићу (44) ; [Уредништво]: In memoriam: Бранислав Чегањац (1955-2003) (44) ;
Бранислав Чегањац: Преображаји (44) ; [Уредништво]: Конкурс за рукописе за
прву збирку поезије : Саопштење жирија „Дисовог пролећа“ за литерарне радове
ученика средњих школа : Без награда [потписано шифром - разрешење] (45) ;
[„Задњи воз за Чачак“ - Александар Белић]: Булевар (45) ; [„Стрепње и снови“
- Предраг Стојановић]: Неколико речи о дисању (45) ; [„Хермина 65535“ - Сандра Гуцул]: Свакодневница (45) ; [„У(з)растање“ - Радомир Д. Митрић]: Јуче (45);
[„Бели конак“ - Милош Митровић]:[На мајско јутрење] (45) ; [Уредништво]:
Литерарни радови ученика основних школа Моравичког округа : У мојој души:
Ивана Акшамовић: Песнику Дису (46) ; Бојана Новаковић: Песник и песма (46)
; Бојана Ђоловић: Свети Сава (46) ; Дивна Миленковић: Дис у мојој души (46) ;
[Уредништво]: [Програм]: 41. Дисово пролеће : Чачак, 19-21. мај 2004. године...
са очима изван сваког зла... [48].
[42. ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ]
36. ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ. - Чачак: Градска библиотека „Владислав Петковић
Дис“ (Штапа Графика Јуреш-Чачак). - Бр. 36 (16-20. мај 2005). - Стр. [48] :
илустр. ; 30 x 23,5 cm. - Тираж: 600.
Главни и одговорни уредник: Даница Оташевић; редакција: Даница
Оташевић, Александар Југовић, Ана Ранђић, Марија Орбовић, Маријана Матовић ; дизајн: Зоран Јуреш ; фотографије: Драган Тодоровић, Мифото.
Садржај: [Одлука жирија (Мирослав Максимовић, председник, Владан
Матијевић, Васа Павковић, Саша Радојчић, Драган Хамовић, чланови) о додели песничке награде „Владислав Петковић Dis“ за 2005. годину Војиславу
Карановићу] [2] ; Војислав Карановић: Слика [у рукопису] [2] ; Даница Оташевић: Војислав Карановић: интервју : Написаћу јабуку лепу као ова песма на длану [4-10, 14] ; Милица Баковић: Војислав Карановић [кратка био-библиографија] (11) ; Војислав Карановић: Дис (11) ; Војислав Карановић (избор песама
Даница Оташевић): Створићу песму на невидљивој кожи ваздуха : Поезија настаје (Записник са буђења) ; Поезија настаје (Жива решетка) ; Поезија настаје
/ Стрми призори) ; Поезија настаје (Син земље) ; Поезија настаје (Светлост у
налету) ; О писању поезије ; Простор поезије ; О читању поезије (12) ; Молитва
(12-13) ; Граница ; Разгледница ; Псалам ; Избор ; Писмо Хелдерлину ; Ван Гог у
пољу ; Посвета (13) ; Драган Хамовић: Обе стране погледа (15) ; Васа Павковић:
Миљеник двосмислености : Белешке о песничком делу Војислава Карановића (1617) ; Саша Радојчић: Кретање ободом душе (17) ; Маријана Матовић: Дис у
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
191
Н А С Л Е Ђ Е
ДАНИ ПОЕЗИЈЕ И ПРИЈАТЕЉСТВА
Н А С Л Е Ђ Е
МИЛИЦА БАКОВИЋ
светској књижевности (18-19) ; Драго Ручнов: Дис у босанско-херцеговачкој периодици 1906-1914 : Болесник од живота (20-22) ; Милосав Буца Мирковић:
Марко Ристић о Дису и поводом Диса (23) ; Милосав Мирковић: Дису и његовој
браћи ; Ујевићу ; Матићу ; Црњанском (23) ; Даница Оташевић: Нови подаци и
фотографије Дисове фамилије : Женски родослов Петковића (24-25) ; Радивоје
Бојовић: Дисово учитељовање у Прлити и Мелници : Привремени учитељ (2627) ; Милан Ђорђевић: Писмо (27) ; Марија Орбовић: Дис у школском програму
(28) ; Тихомир Левајац: Сећање на Брану Петровића (1937-2002) : Нема главе да
се озго врати (29) ; Радован М. Маринковић: Предосећање будућности (29) ;
Милица Баковић: Поводом стоте годишњице смрти Божидара Кнежевића
(1862-1905) : Мисао је уздах духа (30-31) ; Никола Зега: Успомена на Божу Кнежевића (31) ; Ранко Симовић: Александар Ристовић (1933-1994) у редакцији часописа „Градац“ : Рађање квалитета (32-33) ; [Даница Оташевић]: Београд на
Дисовом пролећу (33) ; Саша Радојчић: Слово о поезији - 41. Дисово пролеће : У
чије име говори песник? (34) ; Радмила Лазић: Беседа лауреата 41. Дисовог пролећа : Мој Дис (35) ; Бојан Чолак: Награда „Млади Дис“ за 2004 - Александар
Белић : Поезија синхроницитета (36) ; Бошко Обрадовић: Нови „Глас библиотеке“ : „Глас библиотеке“: часопис за библиотекарство, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, Чачак, бр. 11/2004. (37) ; [Даница Оташевић]: Без награда на конкурс за есеј (37) ; Дубравка Илић: Летопис : 2004-2005 : Отворени за
сва културна збивања ; (38-40) ; [Даница Оташевић]: In memoriam: Зорица Порчић (2002-2004) (40) ; Маријана Матовић: In memoriam: Радојко Николић (19332004) ; Марија Орбовић: In memoriam: Славко Вукосављевић (1927-2004) (41) ;
Драган Бошковић: Конкурс за награду Млади Дис: Пенелопа у транзицији (42) ;
[Потписано шифром-разрешење]: [„Електра“ - Јања Раонић]: Из кутије - плаво
(42) ; [„Ерата“ - Драгана Пандуровић]: Полиглота (42) ; [„Агора“ - Наташа Симеуновић]: Ксенос (42) ; [„Мацин брк“- Александар Будашин]: [У ваздух лагано
улећу бикови и улећу сенке] (42) ; [„Al Vi Nua“ - Александар Новаковић]: [Како
ти никад није пало на памет?] (42) ; [Nomen est omen“ - Драгана Николић]:
Мост (42) ; [Уредништво]: Литерарни радови ученика основних школа Моравичког округа : Успех најмлађих стваралаца (43) ; Стефан Кнежевић: Прича о
Блажу (43) ; Борис Радовановић: Лаж (43) ; Бећић Небојша: Плаве локне и жуте
кломпе (43) ; [Уредништво]: Литерарни радови ученика средњих школа Моравичког округа : Велики успех конкурса (44) ; Стефан Мишковић: Страх ; Марина
Вуловић: 25 динара (44) ; Драгана Пандуровић: Кад бих само могла да бирам
(45) ; Драгана Милошевић: Мој сан (45) ; Борис Марковић: Мене не можеш
порећи... (45) ; Никола Маринковић: Вече са фанатиком (45) ; Милена Дујовић:
Жеља (47) ; Сања Илић: Глаголи (47) ; Ана Вучетић: Плави лав (47) ; [Уредништво]: [Програм]: 42. Дисово пролеће : Чачак, 16-20. мај 2005. године...са
очима изван сваког зла... [48].
192
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
ДАНИ ПОЕЗИЈЕ И ПРИЈАТЕЉСТВА
37. ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ. - Чачак: Градска библиотека „Владислав Петковић
Дис“ (Штапа Графика Јуреш-Чачак). - Бр. 37 (11-26. мај 2006). - Стр. [48] :
илустр. ; 30 x 23,5 cm. - Тираж: 600.
Главни и одговорни уредник: Даница Оташевић; редакција: Даница
Оташевић, Александар Југовић, Ана Ранђић, Марија Орбовић, Маријана Матовић ; дизајн: Зоран Јуреш ; фотографије: Драган Тодоровић, Фотодокументација Библиотеке.
Садржај: [Одлука жирија (Мирослав Максимовић, председник, Владан
Матијевић, Васа Павковић, Саша Радојчић, Драган Хамовић, чланови) о додели песничке награде „Владислав Петковић Dis“ за 2006. годину Слободану
Зубановићу] [2] ; Слободан Зубановић: Ниједан дан без ретка [у рукопису] [2]
; Даница Оташевић: Слободан Зубановић : интервју : (Поезија) је пауза између
дисања [4-10, 14] ; Слободан Зубановић: Некад! (11) ; Биљана Мијаиловић: Биографија : Слободан Зубановић (11) ; Слободан Зубановић (избор песама Даница Оташевић: „Можда сам песник, можда ништа“ : Опет јутро ; Прва песма
(Невидљиви посао) ; Друга песма (Удар у срце) ; Опис родног краја : Успутни сусрет ; Укус састављача: Песма за тридесет пет песника ; Књижевна вечера на
крају века ; Адреса ; Кад будем имао 64 године ; Душко Новаковић: Трошење носорога ; Никола Тесла ; Антологија новије лирике ; Зима, Срем ; Посета кафани
где се скупљају гомиле песника а међу њима и песникиње ; Извештај о песнику ;
Катрен као канон ; Пут за Кејптаун ; Поезија нас гледа ; Код интернет провајдера ; Save as (12-13) ; Драган Хамовић: Саркофаг од речи (15) ; Васа Павковић:
Књига ововремених, вечитих емоција : Уз Save as Слободана Зубановића (16) ;
Саша Радојчић: Save and close : Слободан Зубановић, ; Save as ; Плато; Београд,
2005. (17) ; Оливера Недељковић: Тако је говорио Бранко В. Радичевић пре пола
века : Право на своје пролеће (18) ; Бранко В. Радичевић: Бог роштиљ и песник
Дис : Завичај заборавио великог песника (19) ; Маријана Матовић: Дис у сећањима (20) ; Драгиша Васић: Успомени песника Диса (20-21) ; Оливера Недељковић:
Једно читање Диса (22) ; Александар Ристовић: Дисова љубавна пезија (22-23) ;
Драго Ручнов: Венчање које је ушло у легенду (24) ; Радивоје Петровић: Срби на
Крфу : Да ли је Дис на Отони (25) ; [Даница Оташевић]: Дис на јапанском језику
: У сну нисам знао (26) ; Владислав Петковић Дис: Можда спава [на српском
и јапанском језику ; превела на јапански Кајоко Јамасаки] (26) ; Зорица
Хаџић: Трагом једне фотографије : Крхотине прошлости (27) ; Милица Баковић: Непознато о Даници Марковић (28-29) ; Даница Марковић: Поноћ је (29) ;
Милица Баковић: Даница Марковић у Топличком устанку (30) ; Милена Бојовић: У спомен Данице Марковић (30-31) ; Милан Ђорђевић: Слово о поезији - 42.
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
193
Н А С Л Е Ђ Е
[43. ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ]
Н А С Л Е Ђ Е
МИЛИЦА БАКОВИЋ
Дисово пролеће : Говор једне самоће другој самоћи (32) ; Војислав Карановић:
Беседа лауреата 42. Дисовог пролећа : Сан и дубок колико је дуг (33) ; Оливера
Недељковић: Издања Градске библиотеке : Потврда и подстицај : (Мила Јовашевић, Марија Орбовић, Часопис Градац : библиографија 1-151 : 1974-2004, Градска библиотека Владислав Петковић Дис, Чачак, 2005) (34) ; Бошко Обрадовић:
Издања Градске библиотеке : Време карактеристика (Ранко Симовић, Оно време
кружока, Градска библиотека Владислав Петковић Дис, 2005) (35) ; Ранко Симовић: Грађанско одело (35) Богдан Трифуновић: Издања Градске библиотеке :
Златна књига завичаја : (Глас библиотеке : часопис за библиотекарство, 12/2005,
Градска библиотека Владислав Петковић Дис, Чачак) (36) ; Миленко Пајић:
Прометеј за једну ноћ : (Јања Раонић, Пенелопа у транзицији, Чачак-Ниш, 2005.
година, награда „Млади Дис“ и фонд „Дејан Манчић) (37) ; Јања Раонић: И даље
ме тражи (37) ; Бошко Обрадовић: Рокенрол (ни)је мртав (38) ; Драган Бошковић: Саопштење жирија за награду Млади Дис : Награђен „Потоп“ (39) ; Драган
Радованчевић: Слава Светог Елпенора (39) ; Катарина Фијаменго: Изненада...
(39) ; Дубравка Јовановић: [Ујутру, благо море и измаглица по околним стенама
(39)] ; [Уредништво]: Конкурс за ученике средњих школа : Разговор са невиђених
висина (40) ; Александар Комадинић: Знам (40) ; Драгана Пандуровић: Једини
непреболан (40); Наташа Белић: Дете и храст (40) ; Катарина Баралић: Прави
пут (41) ; Милета Аћимовић Ивков: Резултати конкурса за есеј о Дису : Композиција „Утопљених душа“ (41) ; [Уредништво]: Награђени литерарни радови
ученика основних школа Моравичког округа : Пролећна киша песама (42) ; Јевђеније Јулијан Димитријевић: Мамина хаљина боје пшенице (42); Сања Илић:
Мирис (42) ; Слађана Урошевић: За Диса (42) ; Милица Матовић: Киша и печурка (42) ; Аурора Пивљаковић: Ноћ (42) ; Дубравка Илић: Летопис : 20052006 : У служби културе (43-45) ; Кристина Радуловац: Пахуља на мом длану
(47) ; Јеврем Тодосијевић: Љубав (47) ; [Уредништво]: [Програм]: 43. Дисовог
пролећа : Чачак, 11-26. мај 2006. године...са очима изван сваког зла... [48].
[44. ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ]
38. ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ. - Чачак: Градска библиотека „Владислав Петковић
Дис“ (Штапа Графика Јуреш-Чачак). - Бр. 38 (24-25. мај 2007). - Стр. [48] :
илустр. ; 30 x 23,5 cm. - Тираж: 600.
Главни и одговорни уредник: Даница Оташевић; редакција: Милица
Баковић, Оливера Недељковић, Богдан Трифуновић, Миленко Пајић.
194
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
Одбор Дисовог пролећа: Владан Матијевић, председник, Мирослав Марић, Драгана Вуковић, Весна Петровић, Неда Баралић, Петар Милорадовић,
Оливера Недељковић, Бошко Обрадовић, Богдан Трифуновић, чланови.
Садржај: [Одлука жирија (Богдан А. Поповић, председник, Војислав
Карановић, Владан Матијевић, Гојко Божовић, Ален Бешић, чланови) о додели песничке награде „Владислав Петковић Dis“ за 2007. годину Милану
Ђорђевићу] [2] ; Милан Ђорђевић: Библиотека [2] ; Даница Оташевић: Милан
Ђорђевић - интервју : Песник воли речи и у њима живи [4-10] ; Оливера Недљковић: Биографија : Милан Т. Ђорђевић (11) ; Милан Т. Ђорђевић: Зид и мрак (11)
; Милан Ђорђевић (избор Оливера Недељковић): Немилице сам губио своје
време: Млеко сипе ; Акваријум ; Варвари ; Чисте боје ; Сан ; Одговори ; Огледало
; Земаљски плодови (12-13) ; Ален Бешић: Поезија једноставних радости (14) ;
Гојко Божовић: Поезија отворених чула (15) ; Богдан А. Поповић: Црна поморанџа као израз конфликтног стања песниковог духа (16) ; [Милан Т. Ђорђевић]:
Ватра у башти : Филипу Давиду (16) ; Милица Баковић : Из прозе Владислав
Петковића Dis-а (1880-1917): Дисова Лабудова песма (17) ; Dis: Лабудова песма
(17) ; Марија Орбовић: Непозната писма Дисове супруге Тинке : Неупућени прекори (18-19) ; Оливера Недељковић: У Паризу је само моја сенка (20) ; Милан
Вукасовић: Успомене : (одломак) (20-21) ; Марија Орбовић: Дис и Душан Поповић (22) ; Божидар Ковачевић: Првомајски записи о Дису и Душану Поповићу
(22-23) ; Младен Весковић: Александар Југовић: Дисхармонија, „Филип Вишњић“,
Београд, 2005 : Хармонична дисхармонија (24) ; Милица Баковић: Поводом стогодишњице рођења Илије Митровића (Лозница, 1907-Чачак, 1929) : Заплакала је
младост (25) ; Илија Митровић: Зима (25) ; Даница Оташевић: Из необјављеног интервјуа: 70 година од рођења Бранислава Петровића (26-27) ; Марјан Чакаревић: Награда „Млади Дис“ за 2006. годину : Клатно се боји летења - Драган
Радованчевић (28) ; Слободан Зубановић: Беседа добитника Дисове награде на
43. Дисовом пролећу : Владислав Петковић у Disконту поезије (29) ; Гојко Божовић: Слово о поезији - 43. Дисово пролеће : Како препознати песму (30-31); О. Н.:
Стеван Раичковић (1928-2007) : Једном нас неће бити (31) ; Стеван Раичковић:
Нити (31) ; Маријана Матовић: Поводом 75-годишњице „Чачанског гласа“ (19322007) : На прагу нове библиотеке (32-33) ; Д. О.: Чачанска банка а. д. поклонила
Библиотеци микрофилмове „Чачанског гласа“ (33) ; Наташа Поповић: Нова издања Градске библиотеке : У мрежи великих : (Глас библиотеке: часопис за библиотекарство, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, Чачак, бр. 13/2006)
(34) ; Богдан Трифуновић: Нова издања Градске библиотеке : Сведочанство
времена : (Синиша Пауновић, Кад су летеле камиловке, Чачак, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, 2006) (35) ; Слободанка Пековић: Тренуци Данице Марковић (35-36) ; Богдан Трифуновић: Интернационална димензија 44.
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
195
Н А С Л Е Ђ Е
ДАНИ ПОЕЗИЈЕ И ПРИЈАТЕЉСТВА
Н А С Л Е Ђ Е
МИЛИЦА БАКОВИЋ
Дисовог пролећа : Померене границе (36) ; Дијего Валверде Виљена (превод са
шпанског Гордана Ћирјанић): Мапа (36) ; Миленко Пајић: Позоришна представа „ДИСхармонија“, копродукција Београдског драмског позоришта и Дома
културе Чачак : У хармонији светла и таме (37-38) ; Ђорђе Деспић: Конкурс за
прву песничку збирку : „Млади Дис“ за Милку Поповић [потписано шифром разрешење] (38) ; [„Lens 113“- Милка Поповић]: Сутон ; Покушај ; Круг (38) ;
[„Бранко“ - Леонора Голубовић]: Рођенданска (39) ; [„На последњем перону“
- Мирјана Петровић-Филиповић]: Разговор преписивача са свећом у царској
библиотеци у Ниниви (39) ; [„Још мало па Спартанац“ - Витомир Јовановић]:
У форми шаха (39) ; [„Довршавање тишине“ - Владимир Стојнић]: Мајаковски
(39) ; [„Агора“ - Наташа Симеуновић]: Квадратни простор (39) ; [„Макмарфи“
- Слободан Николић]: [У грлу саткај свилен гајтан] (39) ; [Уредништво]: Конкурс за најбоље радове ученика средњих школа : „Лепет“ младости“ (40) ; Мина
Павловић: Лепет (40); Милена Дујовић: Агонија (40) ; Дејан Ђукић : Море (41)
; Милица Дачић: Срећа (41) ; Бошко Обрадовић: Музички догађај у Чачку : Рокенрол је жив (41) ; [Уредништво]: Конкурс за ученике основних школа Моравичког округа : Награђена „Пролазност“ (42) ; Сања Илић: Пролазност (42) ; Милица Драмићанин: Дисове наочари (42) ; Јевђеније Јулијан Димитријевић: Страх
(43) ; Аурора Пивљаковић: Одрастимо (43) ; Горан Максимовић: Конкурс за
есеј о Дисовом песништву : Распаднути свет и понори (43) ; Дубравка Илић:
Летопис 2006-2007 : Чувари завичајне културе (44-46) ; [Уредништво]: [Програм]: 44. Дисово пролеће : Чачак, 24-25. мај 2007. године... са очима изван сваког
зла... [48].
[45. ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ]
39. ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ. - Чачак: Градска библиотека „Владислав Петковић
Дис“ (Штампа Графика Јуреш-Чачак). - Бр. 39. (12-23. мај 2008). - Стр. [52] :
илустр. ; 30 x 23,5 cm. - Тираж: 600.
Главни и одговорни уредник: Даница Оташевић; редакција: Милица
Баковић, Оливера Недељковић, Богдан Трифуновић, Миленко Пајић.
Садржај: [Одлука жирија (Богдан А. Поповић, председник, Војислав
Карановић, Владан Матијевић, Гојко Божовић, Ален Бешић, чланови) о додели песничке награде „Владислав Петковић Dis“ за 2008. годину Владимиру
Копицлу] [2] ; Владимир Копицл: Дете [у рукопису)] [2] ; Даница Оташевић:
Владимир Копицл-интервју : Било како било - добро је било [4-10, 14] ; Владимир
Копицл: Име (11) ; Маријана Матовић: Биографија : Владимир Копицл (11) ;
Владимир Копицл (избор Даница Оташевић): Дошло је време нужности : Из196
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
вор ; Протокол испражњено ; Острво, Вране ; Драги мој читаоче, драги сви ;
Свеци ; Варвари? [12-13] ; Богдан А. Поповић: Како изрећи суноврат (15-16) ;
Гојко Божовић: Нови песнички поредак (16) ; Саша Радојчић: Ако промашимо,
шта смо погодили? : Владимир Копицл, Смернице, Матична библиотека „Светозар Марковић“, Зајечар, 2006. и Промашаји, Народна библиотека „Стефан
Првовенчани“, Краљево, 2008. (17) ; Срђан Стојанчев : Откривена непозната
Дисова песма : Тужна Лепота (18-19) ; Дис: Лепота (19) ; Марија Орбовић: Трагом једне дописнице : Италијанска студија о Дису (20-21) ; Богдан Трифуновић:
Из чачанске баштине : Не заборавити „Дисов гласник“ (22-23) ; Марија Орбовић: Са страница Дисових пролећа : Боља сабља у бољег јунака (24) ; Радивоје
Микић: Драгоцена сведочанства : Марија Орбовић, Испуњен живот: библиографија Синише Пауновића, Чачак, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“,
2008. (25) ; Ненад Милошевић: Слово о поезији - 44. Дисово пролеће : О поезији,
заборављеној теми (26) ; Милан Ђорђевић (прочитала Јелена Ђорђевић, Чачак, 25. мај 2007): Беседа Милана Ђорђевића, лауреата 44. Дисовог пролећа:
Имао сам и ја сате без болова (27) ; Предраг Петровић: Добитник награде Млади Дис за 2007. : Лирско искуство поломљеног света (28) ; Милка Поповић: Речи
(28) ; Оливера Недељковић ; Писани кенотаф: (Марија Орбовић: Плави дозиви
Радојка Николића, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, Чачак, 2007)
(29) ; Мирко Дрманац: Поводом шест векова од првог писаног помена имена
Чачак : Чачак виђен очима путописаца (30) ; Оливера Недељковић: Поводом
160. година трајања Библиотеке : Дружство читања новина у Чачку (32-33) ;
Маријана Матовић: Духовни споменик за незаборав : Поводом 60-годишњице легата Миливоја и Божидарке Филиповић (34-36) ; Бошко Обрадовић: Изабране
песме Рашка Јовичића : Дисовизија чачанског рокенрола (37) ; Милица Баковић:
Сто тридесет година од рођења Војислава Ј. Илића-Млађег : Огледало душе (3839) ; Војислав Ј. Илић-Млађи: Овчар и Каблар (39) ; Наташа Поповић: Нова
издања Градске библиотеке : Добар Глас далеко се чује : (Глас библиотеке : часопис за библиотекарство, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, Чачак,
бр. 14/2007) (4-041) ; [Даница Оташевић]: Награђени библиотекари (41) ; Ђорђе
Деспић: Конкурс за рукопис за прву песничку збирку: „Млади Дис“ за Владимира
Стојнића (42) ; [Потписано шифром-разрешење]: [„Време се завршило“-Владимир Стојнић]: Notre Dаme du Montreal (42) ; Тишина на гробу Edgar Allan
Poe-a (42) ; [„Дора Мар“-Маја Солар]: Мој дечко тостер и остали (42) ;
[„Тријатон“-Милош Јаковљевић]: Небо (43) ; [ „Агора“-Наташа Симеуновић]:
Славље у тишини (43) ; Горан Максимовић: Конкурс за есеј о Дисовом песништву : Један другачији поглед... (43) ; [Уредништво]: Конкурс за најбоље радове
ученика средњих школа : Пластелин, смелост и отисак... (44) ; Селена Ивановић: Живот у виртуелном свету (44) ; Мина Павловић: Пластелин (45) ; Урош
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
197
Н А С Л Е Ђ Е
ДАНИ ПОЕЗИЈЕ И ПРИЈАТЕЉСТВА
Н А С Л Е Ђ Е
МИЛИЦА БАКОВИЋ
Радојевић: Смелост (45) ; Нина Карановић: Отисак (45) ; Милош Лишанин :
Човек са чибуком (45) ; [Уредништво]: Конкурс за ученике основних школа Моравичког округа : Андрићеви мостови и точак времена : Павле Смиљанић: Андрићеви мостови у мојим очима (46) ; Сања Илић: Точак времена (47) ; Лазар Мојсиловић: Ласта (47); Катарина Перишић: Знам ко си (47) ; Дубравка Илић: Летопис : 2007-2008 : Када култура царује (48-50) ; [Уредништво]: [Програм]: 45.
Дисово пролеће : Чачак, 12-23. мај 2008. године... са очима изван сваког зла... [52].
[46. ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ]
40. ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ. - Чачак: Градска библиотека „Владислав Петковић
Дис“ (Штампа Графика Јуреш-Чачак). - Бр. 40. (11-22. мај 2009). - Стр. [52] :
илустр. ; 30 x 23,5 cm. - Тираж: 600.
Главни и одговорни уредник: Даница Оташевић; редакција: Маријана
Матовић, Марија Орбовић, Владан Матијевић, Душица Косић.
Одбор Дисовог пролећа: Душко Новаковић, председник, Божидар Плазинић, Драга Гавриловић, Милутин Гиги Јевђенијевић, Магдалена Поповић,
Слађана Лишанин, Петар Милорадовић, Маријана Матовић, чланови.
Садржај: [Одлука жирија (Милутин Петровић, председник, Михајло
Пантић, Тања Крагујевић, Љиљана Шоп, Ненад Шапоња, чланови) о додели
песничке награде „Владислав Петковић Dis“ за 2009. годину Николи Вујчићу] [2] ; Никола Вујчић: Кућа [у рукопису] [2] ; Васа Павковић: Никола Вујчић
- интервју : Ухватио сам речима оно што сам сањао [3-8, 17] ; Никола Вујчић:
Дан и ноћ (11) ; Душица Косић: Биографија : Никола Вујчић (11) ; Никола Вујчић (избор Душица Косић) : Атлантиду су потопили у језик: Недеља, поподне
; Неће ме препознати ; У разговору ; Говор ; Додиривање ; Живот ; Опис ; (Писање) ; Пред зором ; Поглед ; Стихови о висини ; Ћутање [12-13] ; Михајло Пантић: Бели мит (14) ; Ненад Шапоња: Питање бића (14) ; Љиљана Шоп: „Да у
тишини шуштим као трска“ : Слово о поезији Николе Вујчића, поводом Дисове
награде (15) ; Тања Крагујевић: Ритам преображаја : Никола Вујчић отвара нова
поглавља поетског говора (16) ; Марија Орбовић: Зора нових дана - непознат
текст Владислава Петковића : La Patrie Serbe и Дис (18-19) ; [Уредништво]: [In
memoriam] : Драгомир Иконић (1883-1957) (19) ; Срђан В. Стојанчев: Непозната
Дисова фотографија : Три славна друга (20-21) ; Марија Орбовић: Ростан српског владара упоредио са Хомером : Краљ-Петрова четири вола (21) ; Даница
Оташевић: Највећа антологија српске поезије на свету : Может, спит она... (2223) ; Владислав Петковић Дис [превео на руски језик Андреј Базилевски]:
Может, спит, она... (22) ; Владислав Петковић Дис [превео на руски језик
198
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
Андреј Базилевски]: Боль и стыд (23) ; Милица Баковић: Прилог за биографију Владислава Петковића Dis-a (1880-1917) : Dis у Пожаревцу (24) ; Богдан
Трифуновић: Петр Борковец на 46. Дисовом пролећу у Чачку : Дису у гостима
(25) ; [Петр Борковец]: Код куће (25) ; Оливера Недељковић: Непознато о уметничкој породици Петровић: Милица В. Мишковић (1876-1967) : Ко вода с однетим цветом (26-27) ; [Милица В. Мишковић]: Јесен (26) ; Михајло Пантић:
Место сусрета : Једна песма Данице Марковић као могући тренутак преокрета
мушко-женских позиција у српској поезији (28-29) ; Даница Марковић: Сусрет
(28) ; [Даница Оташевић]: Ново на 46. Дисовом пролећу : Повеља за Симониду
Бањеглав (29) ; [Симонида Бањеглав]: Украдена песма (29) ; Маријана Матовић:
Владимир Копицл, лауреат 45. Дисовог пролећа : Досије песник, врста - човек
(30) ; Владимир Копицл: Беседа Владимира Копицла, лауреата 45. Дисовог пролећа : Дис, ја и Империја (31) ; Драган Хамовић: Слово о поезији - 45. Дисово
пролеће : Плач насушни (32) ; Предраг Петровић: Одјеци ишчезлог времена :
(Владимир Стојнић, Време се завршило, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, Чачак, 2008) (33) ; [Владимир Стојнић]: Поезија (33) ; Маријана Матовић: Поводом 40. броја „Дисовог пролећа“ : Духовни каталог српске поезије
(34-35) ; Наташа Поповић: Три деценије конкурса за прву песничку збирку : Кроз
Токове (36-37) ; Маријана Матовић: Нова издања Градске библиотеке : Уз раме
са најбољима : (Глас библиотеке : часопис за библиотекарство, бр. 15/2008,
Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, Чачак, 2009) (38-39) ; [Даница
Оташевић] : Заслужено признање : Децембарска награда Градској библиотеци
(39) ; Даница Оташевић: Зоран Бранковић: прилози за историју чачанске музике : Песме предака (40) ; [Уредништво]: Конкурс за прву песничку збирку : „Млади Дис“ Бојану Васићу [потписано шифром-разрешење] (41) ; [„Маринети“ Бојан Васић]: [волим заслепљеност звук] (41) ; [„Крокодил 53“ - Наталија Живковић]: Литерарна мачка ; Бука (41) ; [„Феникс“- Витомир Јовановић]: Према
другој страни (41) ; [„Упорно Вребало Али“ - Слободан Оцокољић]: Криптодепресија (41) ; [Уредништво]: Конкурс за ученике средњих школа Моравичког
округа : Ко не слуша песму... (42) ; Предраг Петровић: Најбољи есеји о Дису (42)
; Зорица Вратоњић: „Ко не слуша песму, слушаће олују“ (42) ; Вук Шапоњић:
Песма за тебе (43) ; Јевђеније Јулијан Димитријевић: Земља једна Далека (43) ;
Милица Милосављевић: Ода киши (43) ; Нина Карановић: Ти знаш (43) ; [Уредништво]: Конкурс за ученике основних школа Моравичког округа : Распевана
младост (44) ; Анђела Шутић: Неприлике (44) ; Дарко Савић : Библиотека (44)
; Дона Кремановић: Четири зида и слобода (45) ; Ленка Симовић: Огледало (45)
; Милош Филиповић: Негде између... ((45) ; Дубравка Илић: Летопис : 20082009 : Година успеха (46-49) ; [Милица Баковић]: In memoriam: Надежда Нена
Петровић (1954-2009) (49) ; [Даница Оташевић]: Ноћ за незаборав (50) ; [ДаниГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
199
Н А С Л Е Ђ Е
ДАНИ ПОЕЗИЈЕ И ПРИЈАТЕЉСТВА
Н А С Л Е Ђ Е
МИЛИЦА БАКОВИЋ
ца Оташевић]: Они су читали (50) ; [Даница Оташевић]: Реченица дуига као
лет (50) ; [Уредништво]: [Програм]: 46. Дисово пролеће : Чачак, 11-22. мај 2009.
године... са очима изван сваког зла... [52].
[47. ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ]
41. ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ. - Чачак: Градска библиотека „Владислав Петковић
Дис“ (Штампа Графика Јуреш-Чачак). - Бр. 41. (11-21. мај 2010). - Стр. [52] :
илустр. ; 30 x 23,5 cm. - Тираж: 600.
Главни и одговорни уредник: Даница Оташевић; редакција: Маријана
Матовић, Марија Орбовић, Владан Матијевић, Душица Косић ; фотографије:
Александар Вукајловић.
Садржај: [Одлука жирија (Милутин Петровић, председник, Михајло
Пантић, Тања Крагујевић, Љиљана Шоп, Ненад Шапоња, чланови) о додели
песничке награде „Владислав Петковић Dis“ за 2010. годину Саши Јеленковићу] [2] ; Саша Јеленковић: Врата Храма [у рукопису] [2] ; Даница Оташевић:
Саша Јеленковић - интервју : Каквим именом назвати оно што имена нема [4-12]
; Милица Баковић: Биографија : Саша Јеленковић (13) ; Саша Јеленковић (избор Даница Оташевић): Ово није он, ово јесте он: Ко зна ко сам ја / ја знам ; Сан
од безброј слика ; У име гласова ; За оне који ме гледају ; Да бих изрекао утеху ;
О границама ; Празан калем ; О невидљивом ; Све што сазнаш постаће највећа
твоја обмана ; Редак гост у родном дому ; Четрдесет ; О људској нади ; То неће
бити мудрост ; И било је ; Мртав међу живима (14-15) ; Љиљана Шоп: Обнављање пусте земље : Белешке на маргинама поезије Саше Јеленковића (16-17) ;
Ненад Шапоња: Стид је једино одело (17) ; Тања Крагујевић: Други живот речи
(18) ; Душко Новаковић: Поводом 130 година од рођења Владислава Петковића
Диса (1880 - 2010) : Наочари (19) ; [Владислав Петковић Дис]: Један век песме
: Наши дани (19) ; Радош Ж. Маџаревић: Заблаћска разгледница : Историја
Петковића механе (20-21) ; Д. Оташевић: Јубилеј: 1880-2010 : Иде сасвим ново
доба (21) ; Оливера Недељковић: Чачанин, официр, дипломата и писац : Дани и
године Радоја М. Јанковића (22-23) ; Даница Оташевић: У Прлити под дудом који
памти песника Диса : Шта ли радиш сада, је ли небо моје? (24-25) ; Маријана
Матовић: Дис у светској књижевности (II) : Можда спава - мост за духовна путовања (26-27) ; Маријана Матовић: Дис на јерменском језику (28) ; Бабкен
Симоњан: Огрејано Косовским сунцем (28-29) ; Владислав Петковић Дис: Прва
песма [на јерменски језик превео Бабкен Симоњан] (29) ; Марија Орбовић:
И песникова удовица Тинка писала : Дисова земаљска срећа (30) ; Христина
Петковић: Нина (31) ; Саша Јеленковић: Слово о поезији - 46. Дисово пролеће :
200
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
Ни место ни време (32) ; Саша Јеленковић: Име (32) ; Никола Вујчић: Беседа
Николе Вујчића - лауреата 46. Дисовог пролећа : Дах откровења (33) ; Дејан
Илић: Сећање на ствари : (Бојан Васић, Срча, Градска библиотека „Владислав
Петковић Дис“, Чачак, 2009) (34) ; Бојан Васић: [Један дечак гледа како] (34) ;
Милица Баковић: Завичајна рукописна баштина : Четири лирска досијеа (35) ;
Милица Баковић: Референсни времеплов : Књиге са печатом судбине : Владислав Петковић Дис, Даница Марковић и Стеван Луковић у Станојевићевој Народној енциклопедији и Петровићевом Свезнању (36-37) ; [Даница Оташевић]: С
невиних даљина (37) ; Д. О.: Научни скуп у Чачку о познатом песнику : Светиљка
Александра Ристовића (38) ; Наташа Поповић: Нова издања Градске библиотеке : Гласнији од других : (Глас библиотеке : часопис за библиотекарство, бр.
16/2009, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, Чачак, 2010) (39-40) ;
[Даница Оташевић]: Ноћас љубав долазила к мени (40) ; [Уредништво]: Конкурс
за рукопис за прву песничку збирку : Млади Дис Андрији Б. Ивановићу [потписано шифром-разрешење] (41) ; [„Пролеће је 13. у децембру“ - Викторија Маринковић]: Предвиђена (41) ; [„?“ - Милан Јанковић]: Путања камена (41) ;
[„Моира“ - Милица Милосављевић]: [Слободна мисао] (41) ; [„Red Wings“ Андрија Б. Ивановић]: 17. епизода ; 29 епизода (41) ; [„Исмаил Таџ“ - Вања
Миљковић]: Црвена песма (42) ; [Уредништво]: Конкурс за ученике основних
школа Моравичког округа : Дисов глас све даље се чује (42) ; Анђела Шутић: Тражим љубав (42) ; Милица Стеванчевић: Непокорена си земљо моја (43) ; Ана
Пупавица: Ускршњи конкурс (43) ; Александра Вуловић: Не иди (43) ; [Уредништво]: Конкурс за ученике средњих школа Моравичког округа : Непокорена
младост (44) ; Вук Шапоњић: Ватра (44) ; Јевђеније Јулијан Димитријевић:
Река Стикс (44) ; Марија Миљуш: Границе (44) ; Селена Филиповић: Елегија
(44) ; Теодора Костић: Ја сам Знак питања и питам се да ли постоји глупо питање (45) ; Предраг Петровић: Најбољи есеји о Дису (45) ; Дубравка Илић: Летопис : 2009-2010 : Година великих догађања (46-49) ; Д. О.: Андреј Базилевски
на 47. Дисовом пролећу : Трајан споменик српској поезији (50) ; [Уредништво]:
[Програм]: 47. Дисово пролеће : Чачак, 11-21. мај 2010. године... са очима изван
сваког зла... [52].
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
201
Н А С Л Е Ђ Е
ДАНИ ПОЕЗИЈЕ И ПРИЈАТЕЉСТВА
МИЛИЦА БАКОВИЋ
Н А С Л Е Ђ Е
[48. ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ]
42. ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ. - Чачак: Градска библиотека „Владислав Петковић
Дис“ (Штампа Графика Јуреш-Чачак). - Бр. 42. (17-27. мај 2011). - Стр. [56] :
илустр. ; 30 x 23,5 cm. - Тираж: 600.
Главни и одговорни уредник: Даница Оташевић; редакција: Маријана
Матовић, Александар Ђурић, Оливера Недељковић, Наташа Поповић ; фотографије: Јелена Томашевић и Фото-архива Библиотеке.
Одбор Дисовог пролећа: Војислав Карановић, председник, Дејан Алексић, Ивана Крсмановић, Јелена Ружић, Јован Тошић, Александар Ђурић, Милица Баковић, Богдан Трифуновић, Маријана Лазић, чланови.
Садржај: [Одлука жирија (Саша Радојчић, председник, Радмила Лазић,
Драган Хамовић, Драган Бошковић, Александар Лаковић, чланови) о додели
песничке награде „Владислав Петковић Dis“ за 2011. годину Живораду Недељковићу] [2] ; Живорад Недељковић: Земља и небо [у рукопису] [2] ; Даница
Оташевић: Живорад Недељковић - интервју : Све је чудо и све јесте песма [4-12]
; Марија Радуловић: Ако именујем даљину - хоћу ли упознати себе (биографија)
: Живорад Недељковић (13) ; Живорад Недељковић (избор Даница Оташевић):
Поезија буди оно најчистије у нама: Погрешна прогноза ; Неко у овом часу ; Садња
кромпира ; Точак ; Црно јагње, Ребека Вест ; Знање ; Иметак (14-15) ; Саша
Радојчић: О лауреату Дисове награде Живораду Недељковићу : Песник, биће
смисла (16) ; Драган Хамовић: О лауреату награде Живораду Недељковићу :
Лирски покрет обнове 17) ; [Живорад Недељковић]: Сладолед (17) ; Александар
Б. Лаковић: Поетска медитативна нарација : Од најновије песничке књиге Живорада Недељковића „Овај свет“ до парадигме његовог песништва (18-19) ; Драган Бошковић: Речи - наша крила, откуцаји срца: О песништву Живорада Недељковића (19) ; Радивоје Микић: Сто година од објављивања књиге Утопљене
душе : На ономе брегу што је над животом (20-21) ; [Владислав Петковић Дис]:
Утопљене душе (21) ; Богдан Трифуновић: Историјски контекст Дисове збирке Ми чекамо цара : Књига која још чека оцену (22-23) ; [Владислав Петковић
Дис]: Ми чекамо цара (23) ; Богдан Трифуновић: Владислав Петковић Дис поново међу Парижанима : То је онај живот... (24-25) ; Даница Оташевић: Српска
колонија у Пти Далу у Француској : Друга отаџбина (26) ; Д. [имитрије] Павловић: Историјат Колоније : Извештај после одржаног концерта (26-27) ; Борис
Лазић : Београдски сајам књига 1987. године : Први сусрет са Disom (28) ; Владислав Петковић Dis (1880-1917): Нирвана (29) ; Vladislav Petković Dis (18801917) : Le nirvana (Traduit de serbe par Boris Lazić) (29) ; Оливера Недељковић: Дис у другом завичају - Зајечару : С невиних даљина (30-31) ; Александар
Вукајловић: Дис на интернету (31) ; Данијела Ковачевић-Микић: О Владану
Матијевићу, добитнику награда „Меша Селимовић“ и „Бора Станковић“ (32-33)
202
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
; Наташа Поповић: Нова издања Градске библиотеке : Сећања која обавезују
(Живот под окупацијом : чачански округ 1915-1918 / Богдан Трифуновић, Чачак, 2010 ; [Colonie Serbe des Petites-Dalles] = Српска колонија у Пти Далу и Изван сваког зла / [приређивач Даница Оташевић ; превод на српски и француски Ивана Мисирлић Бигард], Чачак, 2011 ; Поезија Александра Ристовића :
зборник радова... / [уредник Радивоје Микић], Чачак, 2011) (34-35) ; Саша Јеленковић: Беседа Саше Јеленковића на додели Дисове награде 2010. године : Поезија је потребна свима (36) ; [Саша Јеленковић] : Мртав међу живима (36) ;
Драган Хамовић: Једна од последњих песама Александра Ристовића : Песма о
воднику Грујовићу (37) ; [Александар Ристовић]: Час историје (37) ; Оливера
Недељковић: In memoriam : Весна Парун (1022-2010), добитница Плакете са
Дисовим ликом 1986. године : Кад би се могло отпутовати (38) ; Весна Парун:
Читач снова (38) ; Оливера Недељковић: In memoriam : Новица Тадић (19492011), добитник Дисове награде за 2000. годину: Молитва за непостидну смрт
(39) ; Владимир Стојнић: Изазови жанровске поезије : (Андрија Б. Ивановић:
Паклена рунда, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, Чачак, 2010)
(40-41) ; [Андрија Б. Ивановић] : 14. епизода (40) ; Д. О.: Градска библиотека
„Владислав Петковић Дис“ на међународној конференцији у Вејхерову : „Дисово
пролеће“ у Пољској (41) ; Милица Баковић: Княазь Милошь на Любићу 1815.
године : исторична драма у дванаесть дьúства од Глише Зубана (У Београду, У
Кньгопечатнь Кн ьажества Србског, 1861) (42.43) ; [Даница Оташевић]: У славу
Његоша (43) ; [Уредништво]: Конкурс за есеј о Дису : Награђена Лидија Диздар
(43) ; [Уредништво]: Конкурс за рукопис за прву песничку збирку : Гордана
Смуђа добитниок Младог Диса [потписано шифром-разрешено] (44) ; [„Соната“ - Гордана Смуђа]: [Упознала сам га на послу] (44) ; [„12“-Милица Милосављевић]: Ја се зовем... (44) ; [„Маленковићев осмех“-Милан Јовановић]: Човек згазио мрава (45) ;
[„Млинар“ - Мирко Јовановић]: Кад порастем (45) ; [„Центрифугални
играч“ - Лука Курјачки]: Имати и немати (45) ; [Уредништво]: Конкурс за ученике средњих школа Моравичког округа : Плави чемпреси младих (46) ; Катарина
Брковић: Плави чемпреси (46) ; Ана Радојичић: Љубав (46) ; Милан Дабовић:
Поема Ватре (46) ; Кристина Станојевић: Талог (47) ; Мина Пејовић: Само за
тебе чувам ову причу (47) ; [Уредништво]: Конкурс за ученике основних школа
Моравичког округа : Пролећна киша стихова (48) ; Лазар Биорац: Чекам (48) ;
Анђела Ловречић: Месечина је обасјала мој крај (48) ; Анђела Шутић: Живот
(49) ; Невена Радуловић: Тражим те (49) ; Олгица Благојевић: Поглед кроз отворен прозор моје душе (49) ; Никола Грујичић: Поуке Светог Саве (49) ; Дубравка Илић: Летопис : 2010-2011 : Од Чачка до Париза (50-53) ; [Уредништво]:
[Програм]: 48. Дисово пролеће : Чачак, 17-27. мај 2011. године...са очима изван
сваког зла... [56].
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
203
Н А С Л Е Ђ Е
ДАНИ ПОЕЗИЈЕ И ПРИЈАТЕЉСТВА
МИЛИЦА БАКОВИЋ
Н А С Л Е Ђ Е
[49. ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ]
43. ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ. - Чачак: Градска библиотека „Владислав Петковић
Дис“ (Штампа Графика Јуреш-Чачак). - Бр. 43. (8.мај - 1. јун 2012). - Стр. [56] :
илустр. ; 30 x 23,5 cm. - Тираж: 600.
Главни и одговорни уредник: Даница Оташевић; редакција: Маријана
Матовић, Александар Ђурић, Оливера Недељковић, Наташа Поповић ; фотографије: фото-архива Библиотеке.
Садржај: [Одлука жирија (Саша Радојчић, председник, Радмила Лазић,
Драган Хамовић, Драган Бошковић, Александар Лаковић, чланови) о додели
песничке награде „Владислав Петковић Dis“ за 2012. годину Драгану Јовановићу Данилову] [2] ; Зоран Јеремић: Драган Јовановић Данилов - интервју : Песме путују кроз време [4-12] ; Маријана Матовић: Чувар скривених вртова (биографија) : Драган Јовановић Данилов (13) ; Драган Јовановић Данилов (избор):
Острва на јави: Удовица и мачак ; Концерт за никог ; Потоп ; Јелен ; Древни
учитељи ; Лице ; Спаљивање рукописа ; Наша деца (14-15) ; Драган Бошковић:
О лауреату Дисове награде Драгану Јовановићу Данилову : Данилов (16) ; Драган
Јовановић Данилов: Гавран и ја (16) ; Радмила Лазић: Феномен Данилов (17) ;
Александар Б. Лаковић: Час када је „небо сишло“ у децу „брзином метка“ : Поводом књиге Кад невине душе одлазе Драгана Јовановића Данилова (18-19) ; Саша
Радојчић: О лауреату Дисове награде Драгану Јовановићу Данилову: Светлост
из стиха (19-20) ; Драган Јовановић Данилов: Свето место (20) ; Драган Хамовић: Песник и понори (21) ; Станиша Војиновић: Два венчања / Владислав Петковић Дис (22) ; Владислав Петковић Дис: Два венчања (22-23) ; Маријана
Матовић: Тихо, без шума, као сенка... (24) ; Момчило Милошевић: Владислав
Петковић Дис (24-25) ; Зорана Бојовић: Из Дисове ђачке књижице : Дечак који
није обећавао (26) ; Љубиша Ћирковић: Сећања Александра Икодиновића :
„Пролеће“ пре „Пролећа“ : Прошло је 49 година од Првог Дисовог пролећа и све
мање је оних који су били актери и зачетници ове, у Србији, најзначајније песничке манифестације. Један од ретких је професор географије у пензији, Чачанин
Александар Икодиновић, који се живо сећа тих пионирских дана „Дисовог пролећа“ (27) ; Д. О.: Дис и његова „Пролећа“ (27) ; Милица Баковић: Говор песме је
говор душе и тела : Усамљеник на сцени (28) ; Саша Стојановић: ЗаВАРивање :
Дис: драхма и по, цео грех и - пола живота (29) ; Петар Милорадовић: Слово о
поезији на 48. Дисовом пролећу : О мору и другом (30) ; [Живорад Недељковић]:
Беседа Живорада Недељковића на додели Дисове награде 2011. године : Поезија
што је над животом (31) ; Миладин Вукосављевић: Из заоставштине великог
српског песника Бранислава Петровића : Предосећање будућности : У редакцији
листа „Чачански глас“ остала необјављена песма Надничари, написана 1957. го204
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
дине (32) ; Бранислав Петровић: Надничари (32) ; Милан Влајчић: Десет година од смрти : Улица Бране Петровића (33) ; Марија Орбовић: Недовршена прича
(34) ; Даница Марковић: Девојачка гордост : слика данашњице (34) ; Оливера
Недељковић: У реду оних које зову будућима : (Стеван Луковић: Јесења кишна
песма, приредио др Гојко Тешић, Службени гласник и Градска библиотека Владислав Петковић Дис, 2011) (35) ; Соња Веселиновић: Даљине у нама : (Гордана
Смуђа: Друга места, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, Чачак,
2011) (36) ; [Гордана Смуђа]: [Суматра је врло близу] (36) ; Д. О.: „Службени
гласник“ на 49. Дисовом пролећу : Чувари наслеђа (37) ; Д. Оташевић: Песникиња
Туне Хеднебе из Норвешке на 49. Дисовом пролећу : Унатрашке у будућност (38)
: Мирна Стевановић: И тишина је говор (38-39) ; Мирна Стевановић: Туне Хеднебе [кратка био-библиографија]. (39) ; Туне Хеднебе: [Унатрашке смо отишли
у будућност] (39) ; Богдан Трифуновић: Српско-норвешке везе настале у ратном вихору : Пријатељство које траје (40) ; Туне Хеднебе: [Стубови, степениште...] (40) ; [Даница Оташевић]: Конкурс за дигиталну фотографију ученика
основних и средњих школа : Слике мога завичаја (41) ; [Уредништво]: Конкурс за
рукопис за прву песничку књигу : Мирку Јовановићу награда Млади Дис [потписано шифром - разрешено] (42) ; [„Константин камен“ - Мирко Јовановић]:
Глад ; Дрхтање (42) ; [„Бернардо-Бернарди“ - Марко Глишић]: Метаноја (42) ;
[„Тражим вештог гласоношу“ - Анђела Пендић]: A. Poulain (42) ; [„Петит и
какао“ - Марко Гатарић]: Сјајан дан за шетњу ; На станици (43) ; [„Хас“ - Борислав Станић]: Ба(ј)ка моја (43) ; Милан Алексић: Резултати конкурса за есеј
: „Ја“ у Дисовој поезији (43) ; Награђени радови ученика средњих школа Моравичког округа : Жудња за Морем (44) ; Јевђеније Јулијан Димитријевић: Жудња за
морем (44) ; Србислава Тодоровић: Истина (44) ; Виолета Петровић: Тамо где
сам рођена (44) ; Марија Димић: Крик (45) ; Сретен Поповић: „Земља ова, мати
милионах, сина једног не мож' вјенчат срећом“ (45) ; [Уредништво]: Конкурс за
литерарне радове ученика основних школа Моравичког округа : Распевана младост (46) ; Лазар Биорац: Елегија мога сна (46) ; Анђела Ловречић: Море ; Сара
Костић: Сећања не бледе (47) ; Анђела Шутић: Мостови (47) ; Лука Глишовић:
Писмо Деда Мразу (47) ; Дубравка Илић: Летопис: 2011-2012 : Дис за сва времена (48-52) ; [Даница Оташевић]: Поезија је дрво живота (53) ; Туне Хеднебе
(превео Радош Косовић): Речи ; Фуснота: ; Небо (53) ; Д. О.: Завичајна песмарица [54] ; [Уредништво]: [Програм]: 49. Дисово пролеће : Чачак, 8. мај - 1. јун
2012. године... са очима изван сваког зла... [56].
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
205
Н А С Л Е Ђ Е
ДАНИ ПОЕЗИЈЕ И ПРИЈАТЕЉСТВА
МИЛИЦА БАКОВИЋ
Н А С Л Е Ђ Е
[50. ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ]
44. ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ. - Чачак: Градска библиотека „Владислав Петковић
Дис“ (Штампа Графика Јуреш-Чачак). - Бр. 44. (9 - 31. мај 2013). - Стр. [83] :
илустр. ; 30 x 23,5 cm. - Тираж: 600.
Главни и одговорни уредник: Даница Оташевић; редакција: Живорад
Недељковић, Драган Јовановић Данилов, Милица Баковић, Биљана Раичић,
Марија Радуловић, Бојана Стаменковић ; фотографије: фото-архива Библиотеке.
Одбор Дисовог пролећа: Драган Јовановић Данилов, председник ; Живорад Недељковић, Александар Дачић, Драгојло Јеротијевић, Јулка Маринковић, Ана Павловић, Бојана Стаменковић, Милица Баковић, Богдан Трифуновић, чланови.
Садржај: [Даница Оташевић]: Срећан рођендан (2) ; [Даница Оташевић]:
50. Дисово пролеће : Добитници Дисове награде (3) ; Синиша Кордић: За Синишу
Кордића Дис је био слепи гуслар : Песник који није одговарао времену [Чачански
глас, бр. 20, мај 1933] (4-5) ; Бранко В. Радичевић: Песник међу својима : Гле, и
над Ваљевом сија месец [Чачански глас, 10. 12. 1958, стр. 4] (5) ; Радомир Константиновић: Радомир Константиновић здушно се заложио за ново „читање“
Дисове поезије : Суштина Дисовог песимизма : Градска библиотека своју издавачку делатност започела је Константиновићевом књигом „Дис“ [Чачански глас,
бр. 49, 17. децембар 1958, стр. 4-5] (6-7) ; Цветко Петковић: Песник коме је живот утопио душу [Чачанск глас, 1.1. 1957, стр. 8] (7) ; Оливера Недељковић:
Владислав Петковић Дис у успоменама Николе Трајковића : Наш дивни Дис (8-9)
; Станислав Винавер: Савременици о песнику „Утопљених душа“ : Дис [1920] (9)
; Даница Оташевић: Трагом последњег портрета Владислава Петковића Диса :
Један по један, опусте нам књига (10-11) ; С[теван] Бешевић: Дису [Крф, 18. маја]
[Сакупљене песме / Владислав Петковић Dis, Београд, 1921] (10-11) ; Марија
Радисавчевић: Дис као инспирација ликовним уметницима : Поново ево ја налазим себе : Милан Јовановић (Вршац, 1863 – Београд,1964) ; Петар Пјер Крижанић (Глина,1890 – Београд,1962) ; Никола Бешевић (Сплит,1892 – Београд,1970) ;
Драган Ћирковић (Чачак,1909 – Чачак, 1976) ; Богић Рисимовић Рисим (Чачак,1926
– Београд,1986) (12-14) ; Милица Баковић: Бронзани Дис: 55 година са очима
изван сваког зла : Живи споменик (15) ; Милица Баковић: Поводом стоте годишњице Балканских ратова (1912-1913): Многих неће бити (16) ; Милош Н.
Ђорић: Поводом стоте годишњице Балканских ратова (1912-1913) : Незнаним
јунацима (17) ; Оливера Недељковић: Из историје Дисовог пролећа : Цветови
непролазне славе (18) ; Даница Оташевић: Додељена прва Дисова плакета иностраном писцу : Моравске ноћи Петера Хандкеа (19) ; Ратомир Рале Дамјано206
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
вић: Петер Хандке у немилости новог светског поретка : Шта би рекао Хајне?
[текст је објављен у недељнику НИН у јунском броју 2006] (20-21) ; Милица
Баковић: Времеплов Дисових свечаности : Педесет Дисових пролећа [хронологија] (22-28) ; Дисови лауреати: Љубомир Симовић: Грмљавина (из књиге
Планета Дунав) (29) ; Алек Вукадиновић: Кућа и гост (29) ; Миодраг Павловић: Дис (29) ; Милован Данојлић: Изабраник несреће (30) ; Матија Бећковић:
Небош (31) ; Драган Колунџија: Љубавна песма из Сежане (31) ; Милосав Тешић:
Пролог (одломак) (32) ; Песма прва (32) ; Живорад Недељковић: Дечак који се
смеши : Владиславу Петковићу Дису (32) ; Радмила Лазић: О песничким наградама (33-34) ; Радован Павловски: Дисово пролеће (превео с македонског Душко
Новаковић) (33) ; Милутин Петровић: Лабуд гледа, главу не помера (из књиге
Глава на пању, 1971) (34) ; Милан Ђорђевић: Живот, смрт итд. ; Књига песама
(35) ; Владимир Копицл: Ноктурно за Д. (35) ; Војислав Карановић: Мала нејасна песма (36) ; Никола Вујчић: Сведочење (36) ; Саша Јеленковић: То је највише
што смем да кажем : Бродски дневник (37) ; Борислав Радовић: Видање времена
(37) ; Слободан Зубановић: Поруке господина Disa (38) ; Душко Новаковић:
Кад у јавности стекнеш звање... (38) ; Мирослав Максимовић: ДИС на камиону
(39) ; Драган Јовановић Данилов: Владислав Петковић Дис говори из Дубина
(39) ; Марија Орбовић: Из писама добитника Дисове награде : Дисово пролеће и
ротквице (40-42) ; Родољуб Петровић: Сусрет са Миодрагом Павловићем: Човек
одмереног корака (43) ; Маријана Матовић: Зашто Бранислав Петровић није био
главни гост 20, 24. и 27. Дисовог пролећа : Унапред славећи своју погибију (44-45)
; Арсен Секулић: Сусрет са песником „Итаке“ и „Сеоба“ : Гости Милоша Црњанског (46) ; Драган Јовановић Данилов: Беседа лауреата на 49. Дисовом пролећу
: Острва на јави (47) ; Енес Халиловић: Слово о поезији на 49. Дисовом пролећу
: Поезија је позлата на копљу (48) ; Радивоје Микић: Нове књиге : Дис и песнички модернизам : (Владислав Петковић Дис, Са заклопљеним очима, Чачак, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, 2013) [одломак] (49) ; Драган Хамовић: Нове књиге : Дису у гостима (50) ; Марија Орбовић: Ново из Градске библиотеке : Узорна и оригинална библиографија : (Оливера Недељковић, Светиљка за
Александра Ристовића : Прилози за библиографију (1950-2011), Чачак, Градска
библиотека „Владислав Петковић Дис“, 2012) (51) ; Марија Радуловић: Дис као
један од ликова романа „Велики рат“ Александра Гаталице : Тешка су времена
Господине (52) ; Александар Гаталица : (одломак из романа „Велики рат“) (5253) ; Марко Недић: Књижевно дело Бранка В. Радичевића, родоначелника Дисовог
пролећа : Писао језиком земље и завичаја (54-55) ; Зорица Лешовић Станојевић:
Јубилеји великана на јубиларном Дисовом пролећу : Његош – Црњански – Дис (5657) ; [Даница Оташевић]: Саопштење жирија за есеј о Дисовом стваралаштву :
Победио аналитички дух (57) ; Весна Петровић: Хроника једне ликовне изложбе
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
207
Н А С Л Е Ђ Е
ДАНИ ПОЕЗИЈЕ И ПРИЈАТЕЉСТВА
Н А С Л Е Ђ Е
МИЛИЦА БАКОВИЋ
: (Мали) Пролећни анале (58-59) ; Зорица Лешовић Станојевић: У славу првог
Дисовог пролећа“ : Ласте са Космета (60) ; Мирко Јовановић: Литерарни учитељи добитника награде „Млади Дис“ за 2012. : Моја поетска географија (61) ;
Јулка Маринковић: Ново читање и путеви Дисове поезије : Стихови као уметничка књига (62) ; Јулка Маринковић: Најуметничкија књига Дисових лауреата
: Лепота Надкокота (63) ; Данило Јокановић: Дис (63) ; Биљана Раичић: Бранко
В. Радичевић – вратио је Диса Чачанима : Свако тражи своју боју (64-65) ; Бранко В. Радичевић: Закаснело пролеће песника Диса (13.04.1964) (65) ; Васа Павковић: Лирски гласови који долазе : Из делте тишине на јаву : (Мирко Јовановић:
Каменолом, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, Чачак, 2012) (66) ;
[Мирко Јовановић]: Б.М. (66) ; Марија Радуловић: Стихови на точковима прошли кроз пет школа : Песме на преглед, молим! (67) ; Владимир Стојнић: Конкурс за рукопис за прву песничку збирку : Млади Дис Бојану Марковићу (68) ;
Марко Глишић [„Наум Константин“]: Светла у даљини (68) ; Бојан Марковић
[„Риба“]: Нојево јаје напада и намигивање воштаног заметка... ; Изопачите себе
у клерикалног педофила... (68) ; Марко Томић [„Leamas“]: I Позориште духа (69)
; Златко В. Стефановић: [„Сван Ракантен“]: Мој град (69) ; Катарина Пантовић
[„Црвени мрак“]: Стари џемпер ; поново (69) ; Јана Алексић [„Дамаскин“]: Минут и по (69) ; [Даница Оташевић]: Конкурс за литерарне радове ученика
средњих школа Моравичког округа : Једно велико светло (70) ; Лазар Биорац:
Прва награда: Хлебар (70) ; Вучићевић Настасија : Друга награда: Једно мало
светло... (70) ; Божидар Чакајац: Трећа награда : Реч (70) ; Ђурђија Драмлић:
Прва награда за прозу : Одбрана (71) ; Теодора Петровић: Друга награда за прозу
: О речима (71) ; [Александра Томашевић]: Трећа награда за прозу : Редове које
пишем за све оне који чекају и све смрти их убити неће ; Чекаоница (71) ; [Даница Оташевић]: Конкурс за литерарне радове ученика основних школа Моравичког округа : Јутро детињства и душе (72) ; Наталија Радовановић: Прва награда
за прозу: Сећање на комад детињства (72) ; Наталија Радовановић: Прва награда : Ехо душе (72) ; Теодора Госпавић: Друга награда : У поноћ (72) ; Јована Вуковић: Трећа награда : Важно је бити вољен (72) ; Михаило Јовановић: Друга
награда за прозу : Кафана „Ласта“ (73) ; Александра Вуловић: Трећа награда за
прозу : Шта желим и шта ми се догађа (73) ; [Богдан Трифуновић]: Други конкурс за дигиталну фотографију ученика основних и средњих школа : Лица око
мене (74) ; [Даница Оташевић]: In memoriam : Александар Лале Јовановић (19322013) (75) ; [Даница Оташевић]: In memoriam : Владислав Поповић Вапа (19302012) (75) ; Дубравка Илић: Летопис : 2012-2013 : Младост и полет у педесетој
(76-81) ; [Даница Оташевић]: [Програм] : 50. Дисово пролеће : ... са очима изван
сваког зла... (Чачак, 9 – 31. мај 2013) [84].
208
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
ДАНИ ПОЕЗИЈЕ И ПРИЈАТЕЉСТВА
45. ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ. - Чачак: Градска библиотека „Владислав Петковић
Дис“ (Чигоја штампа). - Бр. 45. (9 - 23. мај 2014). - Стр. [50] : илустр. ; 30 x 23,5
cm. - Тираж: 500.
Главни и одговорни уредник: Даница Оташевић; редакција: Живорад
Недељковић, Драган Јовановић Данилов, Милица Баковић, Биљана Раичић,
Марија Радуловић, Бојана Стаменковић ; фотографије: лична архива Ане
Ристовић ; фото-архива Библиотеке.
Одбор Дисовог пролећа: Драган Јовановић Данилов, председник ; Живорад Недељковић, Александар Дачић, Драгојло Јеротијевић, Јулка Маринковић, Ана Павловић, Бојана Стаменковић, Милица Баковић, Богдан Трифуновић, чланови.
Садржај: Одлука жирија о додели Дисове награде за 2014. песникињи
Ани Ристовић [Стојан Ђорђић, председник, Бојана Стаменковић Пантовић,
Александар Јерков, чланови] (2) ; Ана Ристовић : Тек овлаш [песма у рукопису] (2) ; Ана Ристовић – интервју : Мој начин савладавања живота [разговарала
Даница Оташевић] (4-10, 14) ; Биографија : Ана Ристовић (11) ; Ана Ристовић:
Метеорски отпад (11) ; Ана Ристовић: На мене неће налепити маркицу: Мале
зебре (12) ; Лицем у лице (12) ; Снег у ципелама (12) ; Позор! Песник (12) ; Очајна
разгледница (12) ; Гледајући у дрвеће (Страх од тога да нећеш чути) (13) ; Снови
на точковима (Аутобус 5) (13) [избор Даница Оташевић] ; Ана Ристовић: Видиш ли? (15) ; Реч књижевне критике: Бојана Стојановић Пантовић: Лирски агон
(15) ; Стојан Ђорђић: Пут до властите песме : (Запис о Ани Ристовић написан
методом биографске фикције) (16) ; Александар Јерков: Анин страх (17) ; Оливера Недељковић: Есеј Владислава Петковића о Милораду Гавриловићу : Лирска
похвала глумцу (18) ; Владислав Петковић: Милорад Гавриловић (19-20) ; Љубомир Симовић: Везе сликарства и литературе : Два Дисова ока (21) ; Оливера
Недељковић: Песма од које свет расте (22-23) ; Маријана Матовић: Смрт два
барда српске поезије: Диса и Бојића : Је ли заплакао Олимп... (24-26) ; Дејан Ристић : Одјеци јубиларних Дисових свечаности у Чачку : Национални празник поезије (27) ; Зорица Лешовић Станојевић: Дис је збирно име за све даровите (2829) ; Даница Оташевић: Петер Хандке превео песму „Можда спава“ на немачки
: Драгоцен поклон Дису (30) ; [Превела] Наташа Поповић: Из немачког часописа
Schreibheft који излази у Диселдорфу : Душа и облици : разговор Петера Хандкеа
и Жарка Радаковића о Владиславу Петковићу Дису (31) ; Маријана Матовић:
Поводом 100-годишњице избијања Првог светског рата (1914-2014) : Уместо воштанице (32-33) ; Даница Оташевић: Писмо мајора Радоја Јанковића са Цера
1914. године : Кројио историју па – заборављен! (34-35) ; Р.[адоје] Јанковић: ГлавГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
209
Н А С Л Е Ђ Е
[51. ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ]
Н А С Л Е Ђ Е
МИЛИЦА БАКОВИЋ
ном Интенданту (35) ; Даница Оташевић: Поводом 150-годишњице од рођења
Бранислава Нушића (1864-1938) : Два Чачанина и Нушић (36-37) ; Јана Алексић:
Бојан Марковић, добитник награде „Млади Дис“ за 2013. годину : После песме :
(Бојан Марковић, Риба која је прогутала свет, Градска библиотека „Владислав
Петковић Дис“, Чачак, 2013) (38-39) ; Бојан Марковић: 0442 / 010 ; Дејан Алексић: Слово о поезији на 50. Дисовом пролећу : О песничкој слутњи као форми
знања (40) ; [Уредништво]: Конкурс за рукопис за прву песничку збирку : Млади
Дис додељен Јани Алексић (41) ; Јана Алексић: Повест (41) ; Мравињак (41) ; Дубравка Илић: Летопис : Букет културних догађаја (42-46) ; [Уредништво]: Конкурс за литерарне радове ученика средњих школа Моравичког округа : Средњошколске мрвице (47) ; Сара Плазинић [друга награда]: Искушење (47) ; Магда
Миликић [друга награда]: За столом (47) ; [Уредништво]: Пролећна киша стихова (48) ; Јана Николић [прва награда]: Заједно (48) ; Реља Памучар [прва награда]: Лаж (48) ; Магдалена Миковић [друга награда]: Само је слободан човек
усправан (48-49) ; Алекса Савић [друга награда]: Књига о Сави (49) ; Теодора
Госпавић [прва награда]: Када порастем бићу песник (49) ; Милица Марковић
[прва награда]: Срећа долази у кућу где се чује смех (49) ; Богдан Трифуновић:
Трећи конкурс за дигиталну фотографију ученика Моравичког округа : Мој свет
(50).
210
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
Н А С Л Е Ђ Е
ДАНИ ПОЕЗИЈЕ И ПРИЈАТЕЉСТВА
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
211
Н А С Л Е Ђ Е
МИЛИЦА БАКОВИЋ
212
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
П О Г Л Е Д
АЛЕКСАНДРА ПОПОВИЋ, 1957Универзитетска библиотека
„Светозар Марковић“, Београд
УДК: 016:929 Филиповић Д.
ID: 211948300
ДАНИЦА ФИЛИПОВИЋ - ЧУВАР КУЛТУРНИХ РЕТКОСТИ
Даница Филиповић (девојачко Тодоровић), рођена је 23. фебруара 1950.
године у Чачку, у породичној кући своје баке, преко пута улаза у чачански
парк. Пре сто година, три сестре Јовановић су, спасавајући своје животе пред
ратним страхотама, избегле из Мачве и склониле се у Чачак, а две су у њему
и остале − Милева Цвијовић, бабица, Даничина бака, и Анка Оцокољић, учитељица. До седмог разреда основне школе, Даница је живела у Чачку, када се
породица: мајка Емилија – Мила, учитељица, отац др Драгоје, историчар, архивски саветник, и брат Михаило, сели у Београд. Основну школу „Петар
Петровић Његош“, Трећу гимназију и Филолошки факултет, Групу за француски језик и књижевност, завршила је у Београду. У току треће и четврте
године студија као стипендиста француске владе (услов за добијање стипенд
ије био је просек оцена изнад 9), похађала је летње курсеве језика у Француској, у Стразбуру и Туру.
Као професор француског језика кратко је радила на замени у неколико
школа, да би 27. децембра 1974. године почела да ради у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ у Одељењу за набавку и пријем, као библиотекар за набавку, пријем и размену књига за романско говорно подручје. У то
време, у Универзитетској библиотеци и овом Одељењу раде искусни библиотекари: Станија Глигоријевић, Вера Васић, Вера Секулић, Љиљана Милачић,
Олга Поповић, Боса Јанковић, Радмила Николић, Лидија Суботин, Ружица
Стојковић, Дафина Дамњановић, па је уз њих било лако стицати знања и професионално напредовати. Мада почетник и релативно млада, 1975. године
изабрана је за председника Радничког савета Библиотеке.
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
213
П О Г Л Е Д
АЛЕКСАНДРА ПОПОВИЋ
Стручни библиотекарски испит положила је 1978. године са стручним радом о UNESCO-вим публикацијама, будући да је Универзитетска библиотека у
то време била депозитна библиотека за сва UNESCO-ва издања и документа.
Рад у набавци је у то време био много захвалнији него данас. Постојао је
новац за набавку књига, добијала су се средства за куповину капиталних дела
и серијских публикација, комплетирање збирки, куповину публикација на
Сајму књига, набавку књига за размену, тако да је библиотекар могао релативно брзо да види резултате свога рада и залагања. Почетком 1984. године,
Даница је службено боравила у Мадриду и допринела да размена публикација између Универзитетске библиотеке и библиотека у Шпанији буде стална
и редовна.
Године 1989. прелази у Одељење реткости Универзитетске библиотеке.
Руководилац Одељења тада је била Анђа Маслеша Тошић, изузетно вредан и
савестан библиотекар, о чему сведочи и Награда „Милорад Панић Суреп“,
коју је добила 1991. године. Угледати се на Анђу било је лако, али у исти мах
и изузетно тешко надмашити сав њен допринос успешном раду Одељења
реткости, популарно названог „Трезор“. Пред Даницом се тада отвара ново
поље рада – рукописне књиге, стара и ретка издања, други корисници... Највише ју је заинтересовала архивска збирка Одељења – преписка познатих
личности, разна документа. При сваком новом прегледању архивске грађе,
увек би наишла на неки нов, занимљив, податак, ново сазнање. Током 1995–
1996. године, у образовној емисији РТС-а „Нешто више“, уредника Војислава
Лалетина, Даница је у низу прилога говорила о архивској збирци Универзи214
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
тетске библиотеке – о Стефану Митрову Љубиши, Гедеону Дунђерском, Васи
Пелагићу, браћи Руварац, Јоци Вујићу. Увек је настојала да прича буде занимљива, а документи лепа илустративна надградња излагања.
У свом дугогодишњем раду у Библиотеци, Даница Филиповић је, самостално или са колегама из Одељења, аутор бројних изложби: Други српски устанак и стварање српске државе, Велика сеоба Срба 1690. године, Књиге из затвореног фонда, Двеста година Карловачке гимназије, Стефан Митров Љубиша,
Двеста година историје Јована Рајића, Британски путописци у нашим крајевима, In memoriam др Љубомир Дурковић-Јакшић, Београд у... слици, књизи, документу, Два века од Првог српског устанка, Лука Ћеловић, Stampa rarissima: старе
и ретке књиге штампане у Италији у 15. и 16. веку, Шездесет година од завршетка Другог светског рата, У сусрет духу Европе, Тврђаве на Дунаву, Јован
Скерлић – солдат истине, Доситеј Обрадовић, Харковски универзитет и Срби:
српско-украјински односи, Гедеон Дунђерски, Божидар Карађорђевић, Забрањивање књига за време Другог светског рата, Дени Дидро...
Објављивала је, самостално и са колегом, својим супругом др Николом
Марковићем, поједине делове архивске збирке Универзитетске библиотеке као писма Бранимира Ћосића вереници Милици Зорић, необјављене рукописе Бранимира Ћосића, писма Косте Руварца, писма Светислава Вуловића,
Александра Белића, архивске збирке целине − архивску збирку Јована Скерлића, архивску збирку Милоша Ђурића, архивску збирку Васе Пелагића, затим, преписку Димитрија Руварца са Нићифором Вукадиновићем, Дневник
Уроша Џонића о изградњи Универзитетске библиотеке, документацију о забрањивању књига за време Другог светског рата.
Учествовала је на неколико научних скупова са саопштењима која су
увек откривала неке нове садржаје из фонда Библиотеке. За научни скуп
„Браћа Руварац у српској историографији и култури“ (1996) приредила је
писма Косте Руварца, питомца Текелијанума и књижевника; за научни скуп
„Природне и математичке науке у Срба 1850–1918“ (2000) белешке ђака Лицеја за предмет Олакшице рачунања; за научни скуп „Природне и математичке науке у Срба до 1918“ (2005) преписку Милана Недељковића, оснивача
прве опсерваторије код Срба.
Њено одлично познавање архивске збирке омогућило јој је да млађим
колегама предлаже теме о којима би могли да пишу, па су тако настали многи
занимљиви радови. Несебично је помагала свим колегама који су јој тражили
било какву помоћ у свом библиотечком раду. Њена педантност и посвећеност све је изненађивала. Проналазила је документа која је самоиницијативно чувала као документацију о изложбама одржаним у Универзитетској библиотеци и на тај начин помагала колегама да брже и квалитетније прикупе
грађу о најразличитијим темама.
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
215
П О Г Л Е Д
ДАНИЦА ФИЛИПОВИЋ - ЧУВАР КУЛТУРНИХ РЕТКОСТИ
П О Г Л Е Д
АЛЕКСАНДРА ПОПОВИЋ
Посетиоце Одељења реткости, било студенте библиотекарства или друге заинтересоване, радо је упознавала са фондом реткости – са рукописима,
књигама, периодиком и архивском збирком који се у њему чувају. Са великим поштовањем и љубављу водила је кориснике кроз спомен-собу Исидоре
Секулић, будући да је имала привилегију да ова соба буде и њен радни простор. Многобројним посетиоцима ишчитавала је оригинална писма са озбиљним или духовитим садржајима и остављала их потпуно опчињене и
одушевљене. Захваљујући тим њеним активностима, многи посетиоци су
постали наши верни дугогодишњи корисници. Године 1993. добила је звање
виши библиотекар, а 2006. библиотекар саветник.
Добитница је Награде „Марија Илић-Агапова“, као најбољи библиотекар града Београда за 2007. годину. У образложењу одлуке истиче се да је Даница Филиповић, која више од три деценије ради у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“, допринела афирмацији те библиотеке својим високостручним радом, показујући изузетну личну посвећеност и одговорност.
Цитирам Образложење предлога за доделу Награде „Марија Илић-Агапова“
тадашњег директора Богољуба Мазића: „Њено опште образовање, широка
култура и познавање страних језика омогућили су јој да као библиотекар почетник у Одељењу за набавку и пријем успешно набавља публикације са романског говорног подручја. Те набављене публикације представљају важан
део фонда Библиотеке. [...] Мора се посебно нагласити и педагошки аспект
њеног рада у Библиотеци који се испољава у бројним предавањима о богатој
збирци Библиотеке. Вешта у комуникацији са људима и преношењу знања,
Даница Филиповић својим занимљивим и информативним предавањима
упознаје студенте, последипломце и све заинтересоване са рукописним,
штампаним књигама и ретким издањима Библиотеке. [...] На крају треба поменути и рад на бројним самосталним изложбама за које се слободно може
рећи да у потпуности сведоче о високом квалитету, изврсном познавању
фонда и изузетној посвећености Данице Филиповић.“
Једногласном одлуком Библиотекарског друштва Србије Даница Филиповић проглашена је за најбољег библиотекара у високошколским библиотекама 2009. године.
До пензионисања наставиће да ради као самостални стручни сарадник
за фонд легата и посебних библиотека.
Мислим да су ове речи ипак недовољне да се Даница Филиповић опише
као врсни библиотекар Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“,
али надам се да ће барем мало допринети бољем познавању колегинице која
заслужује све похвале и од колега које су годинама радиле са њом и од млађих
који имају на кога да се угледају. Као што је Даница могла да се угледа на своје
старије колеге, посвећене библиотекаре, тако и млађе колеге могу много да
науче од скромне колегинице са широким образовањем и знањем не само из
библиотечко-информационе делатности, него из науке и културе уопште.
216
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
ДАНИЦА ФИЛИПОВИЋ - ЧУВАР КУЛТУРНИХ РЕТКОСТИ
1. Монографске публикације
1. Два загрљена ума : преписка Светислава Вуловића и Кузмана Цветковића / приредили Никола Марковић, Даница Филиповић. - Београд :
Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, 2003. – 123 стр.
2. Јован Скерлић: Архивска збирка Јована Скерлића у Универзитетској
библиотеци / приредили Даница Филиповић, Никола Марковић. –
Београд : Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, 2007.- 125
стр.
3. „Иди за својом искром и нећеш погрешити“ : лични фонд Милоша Н.
Ђурића у Универзитетској библиотеци / [изложбу и публикацију приредили Даница Филиповић, Никола Марковић]. - Београд : Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, 2008 (Београд : Службени гласник). - 70 стр. : факс., фотогр. ; 23 cm
4. Архивска збирка Васе Пелагића / приредили Никола Марковић и Даница Филиповић. - Београд : Универзитетска библиотека „Светозар
Марковић“, 2010 (Београд : Дедрапласт). - 234 стр. : илустр. ; 24 cm
5. Писма из Трста : Никифор Вукадиновић Димитрију Руварцу / приредили Никола Марковић, Даница Филиповић. - Београд : Архив Србије ;
Трст : Српска православна црквена општина, 2011 (Београд : Цицеропринт). - 96 стр. : илустр. ; 20 cm
6. Изградња Универзитетске библиотеке у Београду : 1919-1925 : дневници
Уроша Џонића / приредили Никола Марковић и Даница Филиповић. Београд : Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, 2011
(Београд : Дедрапласт). - XI, 166 стр. : илустр. ; 24 cm
7.
Забрањивање књига у окупираној Србији 1941-1944 / Никола Марковић,
Даница Филиповић. - Београд : Универзитетска библиотека „Светозар
Марковић“, 2012 (Београд : Кућа штампе). – 190 стр. : илустр. ; 25 cm
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
217
П О Г Л Е Д
БИБЛИОГРАФИЈА РАДОВА ДАНИЦЕ ФИЛИПОВИЋ
АЛЕКСАНДРА ПОПОВИЋ
П О Г Л Е Д
2. Каталози изложби
8. Други српски устанак и стварање српске државе : каталог изложбе / изложбу и каталог припремили Никола Марковић и Даница Филиповић.
- Београд: Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, 1990. - [7]
стр. ; 21 сm
9. Велика сеоба Срба : каталог изложбе / изложбу и каталог припремила
Даница Филиповић. - Београд : Универзитетска библиотека „Светозар
Марковић“, 1991. - [7] стр. ; 21 сm
10. Књиге из затвореног фонда : каталог изложбе / [каталог урадиле Даница Филиповић, Вукосава Лалић]. - Београд : Универзитетска библиотека
„Светозар Марковић“, 1991. - [12] стр. ; 21 cm
11. Двеста година Карловачке гимназије : каталог изложбе / изложбу и каталог припремила Даница Филиповић. - Београд : Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, 1991. - [15] стр. ; 21 cm
12. Стефан Митров Љубиша : (1824-1878) / [изложбу и каталог припремила
Даница Филиповић ; главни и одговорни уредник Иван Гађански]. Београд : Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, 1994. - 7, [1]
листова ; 20 cm
13. Двеста година Историје Јована Рајића : каталог / [изложбу и каталог
припремили Никола Марковић, Даница Филиповић]. - Београд : Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, 1994 (Београд : ЧИП
Штампа). - 37 стр. : илустр. ; 21 сm
14. Британски путописци у нашим крајевима / [изложбу и каталог припремили Анђа Тошић, Даница Филиповић, Никола Марковић] : [каталог
изложбе] = British travellers through our region / [exhibition and catalogue
Andja Tošić, Danica Filipović, Nikola Marković]. - Београд : Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ =The University Library [«Svetozar
Marković»] : Британски савет = The British Council, 1996 (Београд : Публикум). - [36]стр. : илустр. ; 24 cm
218
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
15. In memoriam: др Љубомир Дурковић-Јакшић : каталог изложбе / изложбу и каталог припремили Никола Марковић и Даница Филиповић. Београд : Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, 1997. – 24
стр. : 21 сm
16. Лука Ћеловић : (1854-1929) : велики добротвор Београдског универзитета : каталог изложбе : [поводом 150 година од рођења] / [аутор изложбе и
каталога Даница Филиповић]. - Београд : Универзитетска библиотека
„Светозар Марковић“, 2004 (Београд : Центар). - 35 стр. ; 24 cm
17. Два века од Првог српског устанка и стварања модерне државе : каталог
изложбе / [аутори изложбе и каталога Даница Филиповић, Никола Марковић]. - Београд : Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“,
2004 (Београд : Центар). - 38 стр. ; 24 cm
18. Шездесет година од завршетка Другог светског рата : каталог изложбе /
изложбу и каталог припремили Никола Марковић и Даница Филиповић. - Београд : Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, 2005.31 стр. ; 20 cm
19. Stampa rarissima : старе и ретке књиге штампане у Италији у XV и XVI
веку : каталог изложбе = Libri antichi e rari stampati in Italia nel XV e XVI
secolo : catalogo della mostra / [аутори изложбе и каталога Даница Филиповић, Дејан Стојиљковић ; превод на италијански језик Милован Пизари]. - Београд : Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ : Италијански институт за културу, 2005 (Београд : Хелета). - 37 cm : илустр. ;
24 cm
20. У сусрет духу Европе : европски градови са старих слика : каталог изложбе / [аутори изложбе и каталога Даница Филиповић, Дејан Стојиљковић]. - Београд : Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“,
2006 (Београд : Хелета). - 60 стр. : илустр. ; 24 cm
21. Тврђаве на Дунаву : каталог изложбе / [аутори изложбе и каталога Даница Филиповић, Никола Марковић]. - Београд : Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, 2007 (Београд : Хелета). - 60 стр. : илустр.
; 24 cm
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
219
П О Г Л Е Д
ДАНИЦА ФИЛИПОВИЋ - ЧУВАР КУЛТУРНИХ РЕТКОСТИ
П О Г Л Е Д
АЛЕКСАНДРА ПОПОВИЋ
22. Доситеј Обрадовић : каталог изложбе организоване поводом Дана Библиотеке и 200 година Универзитета и високог школства у Србији / [изложбу и каталог припремили Даница Филиповић, Драгана Столић,
Селман Тртовац]. - Београд : Универзитетска библиотека „Светозар
Марковић“, 2008 (Београд : Чигоја). - 37 стр. : илустр. ; 23 cm
23. Харковски универзитет и Срби : српско-украјински односи : каталог
изложбе организоване поводом потписивања споразума о сарадњи између Универзитета у Харкову и Универзитета у Београду / изложбу и
каталог припремили Никола Марковић и Даница Филиповић.- Београд
: Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, 2008 . - 64 стр. :
илустр. ; 15 cm
24. Гедеон Дунђерски, велики добротвор Београдског универзитета : изложба поводом Дана Библиотеке : каталог / [аутори изложбе и каталога
Никола Марковић, Даница Филиповић]. - Београд : Универзитетска
библиотека „Светозар Марковић“, 2009 (Београд : Фото-око). - 52 стр. :
илустр. ; 24 cm
25. Божидар Карађорђевић : изложба поводом Дана Библиотеке / [аутор
текста Босиљка Јанковић ; аутори изложбе и каталога Даница Филиповић, Никола Марковић]. - Београд : Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, 2010 (Београд : Дедрапласт). - 60 стр. : илустр. ; 24 cm
26. Јоца Вујић, велики добротвор Београдског универзитета и Универзитетске библиотеке : каталог изложбе поводом Дана Библиотеке и 80 година од добијања његовог великог поклона / [аутори изложбе и каталога
Даница Филиповић, Никола Марковић]. -Београд : Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, 2012 (Београд : Белпак). - 57 стр. : илустр.
; 24 cm
27. Дени Дидро : 300 година од рођења / [аутори изложбе и каталога Никола Марковић, Даница Филиповић, Зоран Бајин. – Београд : Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, 2013. – 40 стр. : илустр. ; 21 см
28. Супер структура Академија : отворени извор знања библиотека : студентски пројекти, Универзитет у Београду - Архитектонски факултет :
[каталог изложбе] : Уметничка галерија Универзитетске библиотеке
„Светозар Марковић“, Београд, 24.05.2013. - 09.06.2013. / [избор радова
220
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
Драгана Васиљевић Томић ... [и др.] ; предговор Даница Филиповић]. Београд : Архитектонски факултет, 2013 (Београд : Архитектонски факултет). - [26] стр. : илустр. ; 21 cm
29. Завештања и дарови : легати као културна добра од великог значаја /
[ауторке изложбе и каталога Оливера Стефановић, Драгана Перуничић
; сарадници Нада Мирков-Богдановић ... Даница Филиповић и др.]. Београд : Народна библиотека Србије, 2014 (Београд : Art Menada). - 46
стр. : илустр. ; 21 x 23 cm
3. Прилози у књигама
30. Коста Руварац − прилози за био-библиографију / Даница Филиповић.
- Нови Сад : САНУ, Огранак у Новом Саду ; Сремска Митровица (Музеј
Срема), 1997 ([б. м. : б. и.]). - Стр. 307-327 ; 26 cm. Summary. - П. о.: Зборник радова научног скупа „Браћа Руварац у српској историографији и
култури“, Сремска Митровица од 18. до 20. септембра 1996.
31. Олакшице рачунања : политичка рачуница на Лицеју Књажества српског / Никола Марковић, Даница Филиповић. У: Зборник радова Научног скупа Природне и математичке науке у Срба 1850-1918. – Нови Сад,
30-31. октобар 2000. / [организатори] Српска академија наука и уметности, Огранак у Новом Саду [и] Природно-математички факултет у Новом Саду [и] Матица српска. - Нови Сад : Српска академија наука и
уметности, Огранак : Природно-математички факултет : Матица српска, 2001. - Стр. 165-169.
32. Универзитетска библиотека / Саша Михајлов, Даница Филиповић, Никола Марковић, у : ДОБРОТВОРИ Београдском универзитету : Галерија САНУ, октобар - новембар 2005 / [изложбу приређују Универзитет
у Београду, Народни музеј у Београду, Галерија Српске академије наука
и уметности ; уредници Марица Шупут, Татјана Бошњак ; фотографије
Вељко Илић ... и др.]. - Београд : Универзитет : Српска академија наука и
уметности : Народни музеј, 2005 (Београд : Публикум). - стр. 65 -82.
33. Почеци биохемије у Србији / Павле Јовић, Даница Филиповић =
Beginnings of biochemistry in Serbia. - Напомене и библиографске референце уз текст. - Summary. У: Зборник радова Научног скупа Природне
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
221
П О Г Л Е Д
ДАНИЦА ФИЛИПОВИЋ - ЧУВАР КУЛТУРНИХ РЕТКОСТИ
П О Г Л Е Д
АЛЕКСАНДРА ПОПОВИЋ
и математичке науке у Срба до 1918, Нови Сад, 20-21. јун 2005. / [организатори] Српска академија наука и уметности, Огранак у Новом Саду [и]
Природно-математички факултет у Новом Саду [и] Матица српска. Нови Сад : Српска академија наука и уметности, Огранак : Природноматематички факултет : Матица српска, 2007. - ISBN 86-81125-60-5. Стр. 191-197.
34. Милан Недељковић (1857-1950) : прилози за биографију / Никола Марковић, Даница Филиповић = Milan Nedeljković (1857-1950) : contributions
to the biography. - Напомене и библиографске референце уз текст. Résume. У: Зборник радова Научног скупа Природне и математичке науке у Срба до 1918, Нови Сад, 20-21. јун 2005. / [организатори] Српска
академија наука и уметности, Огранак у Новом Саду [и] Природно-математички факултет у Новом Саду [и] Матица српска. - Нови Сад : Српска академија наука и уметности, Огранак : Природно-математички факултет : Матица српска, 2007. - ISBN 86-81125-60-5. - Стр. 227-235.
4. Прилози у серијским публикацијама
35. Унескове публикације у фонду Универзитетске библиотеке „Светозар
Марковић“ у: Библиотекар, 1976, 6, стр. 801-810.
36. Писма великодостојницима. – Наше горе лист, јануар 1996, стр. 12.
37. Архивска збирка Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ у
Београду, у: Гласник Народне библиотеке Србије , 1999, стр. 147-164.
38. British-Yugoslav relations after 1948: Aleksandar Belić's Impressions of his visit
to London in 1951.- У: The South Slav Journal, London, 2003, 3, pp. 42-47.
39. „Народни учитељ“ Васе Пелагића у ваљевском крају, у: Колубара : велики народни календар за просту 2003. – Ваљево, 2003, стр. 156-165.
40. Мало праха на прстима : два необјављена дневничка записа Бранимира
Ћосића, у: Књижевна историја, XXXVI, 2004, 124, стр. 527-543.
41. Исидора Секулић и Владимир Поповић, у : Књижевни лист, 1. децембар
2004, стр. 16.
222
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
ДАНИЦА ФИЛИПОВИЋ - ЧУВАР КУЛТУРНИХ РЕТКОСТИ
43. Бранимир Ћосић (1903-1934) : љубав једног писца, у: Библиотекар, 2007,
св.3-4, стр. 73-94.
44. Момчило Милошевић (1889-1975), у: Књижевни лист, Београд, VI, 64, 1.
децембар 2007, стр. 16-17.
45. Педесет година од смрти Исидоре Секулић, у: Високошколске библиотеке, 4 (2008).
46. Париз, Париз ... Чика Миши из Париза (Преписка Милоша Н.Ђурића.
– Књижевни лист, Београд, VIII, 1. март-1. април 2009, бр. 79-80, стр. 18.
47. Сећања о Браниславу Петронијевићу – „Прилог српског народа светској науци је име Бране Петронијевића“. – Колубара : велики народни
календар за 2009. годину, Ваљево, 2009, стр. 196-210.
48. Из архивске грађе Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“. –
Високошколске библиотеке, бр. 2 за 2009. годину.
49. Zabranjivanje knjiga za vreme Drugog svetskog rata. - Godišnjak za društvenu
istoriju, Beograd, XIX, sv. 1, 2012, str. 91-97.
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
223
П О Г Л Е Д
42. Живојин П. Симић (1848-1926), у: Колубара: велики народни календар
за просту 2006. – Ваљево, 2006, стр. 265-271.
АЛЕКСАНДРА ПОПОВИЋ
П О Г Л Е Д
5. Литература
50. Преписка као одраз времена. Два загрљена ума. Преписка Светислава
Вуловића и Кузмана Цветковића. Приредили Никола Марковић и Даница Филиповић, Београд, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, 2003, 123 стр. / Станиша Војиновић. У: Вукова задужбина,
Београд, XV, јун 2003, 63, стр. 13.
51. Nikola Marković i Danica Filipović: Dva zagrljena uma : prepiska Svetislava
Vulovića i Kuzmana Cvetkovića, Beograd, 2003. / Sofija Božić. У: Tokovi
istorije. - ISSN 0354-6497. - Br. 3/4 (2003), str. 188-189.
52. У колу европске породице. Врлине наших старих треба да нам вазда
буду пред очима / приредио Миодраг Максимовић. У: Политика,
Београд, Год. 102, 19. јун 2005. Одломци из књиге Два загрљена ума.
53. Postala je najbolji bibliotekar u gradu / S. Tuvić. U: Blic Panorama, Beograd,
II, broj 71, 20. april 2008, str. 11.
224
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
П О Г Л Е Д
Мр ЗДРАВКА РАДУЛОВИЋ, 1951Народна библиотека Србије
Београд
УДК: 014.3МИСАО''1919/1937''
(049.32)
ID: 211951372
ИЗ „ДОБРИЛОВЕ ДРАГУЉАРНИЦЕ“
Библиографија часописа Мисао : 1919-1937 / Добрило Аранитовић. - Нови
Сад : Матица српска ; Београд : Службени гласник, 2012 (Београд : Гласник).
- 474 стр. ; 25 cm. - (Библиографије / Матица српска, Лексикографско одељење)
(Библиотека Lexis. Едиција Библиографије / Службени гласник)
Лексикографско одељење Матице српске у оквиру библиотеке Lexis и
едиције Библиографије, у сарадњи са издавачком кућом Службени гласник,
2013. године објавила je на 474 стране књигу Добрила Аранитовића
Библиографија часописа Мисао 1919-1937, са укупно 5033 библиографске
јединице. Велики значај овој публикацији дају и рецензенти, угледни професори и стручњаци из библиотекарства и књижевности, проф. др Александра
Вранеш и проф. др Гојко Тешић. Стручни редактор грађе била је мр Здравка
Радуловић, библиограф саветник из Народне библиотеке Србије.
Часопис „Мисао“
У стручној литератури Мисао се сврстава у часописе широке концепције, који је већ у својим првим годинама излажења постао централно мјесто
окупљања најзначајнијих представника српске књижевне авангарде. Иако по
свом карактеру књижевни, овај часопис је подједнако његовао и филозофију,
науку, политику, па својом разнородном тематиком с почетка 20. вијека употпуњава слику тадашње како српске, тако и европске културне епохе.
Први број часописа Мисао појавио се 1. новембра 1919. године, а последњи, четвороброј 5-8 (март-април), 1937. године. Излазио је у Београду
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
225
П О Г Л Е Д
Мр ЗДРАВКА РАДУЛОВИЋ
најприје као „књижевно-политички часопис“, затим као „књижевно-социјални часопис“, потом „књижевни часопис“ и без поднаслова. Према таблици
годишта, књига и бројева, коју је аутор Добрило Аранитовић дао као посебан
прилог уз ову библиографију, укупно је објављено 328 бројева овог часописа.
Прекид у излажењу имао је од 1934. до 1936. године.
У Уводним напоменама ове публикације, на стр. 6, Аранитовић уредно
наводи податке о почецима оснивања, промјенама уредника, власника,
штампарија и др.: „Уређивали су га: од књ. 1, св. 1 (1919) Велимир Живојиновић и Сима Пандуровић; од књ. 8, св. 2 (1922) Ранко Младеновић; од књ. 14,
св. 3 (1924) Сима Пандуровић; од књ. 23 (1927) Велимир Живојиновић и Живко Милићевић; од књ. 25 (1927) Сима Пандуровић; од књ. 26 (1928) Живко
Милићевић; од књ. 29 (1929) Велимир Живојиновић; књ. 30 (1929) уредио је
Одбор; од књ. 31 (1929) Велимир Живојиновић; одговорни уредник за књ. 44
(1937) је Милан Ђоковић. У својству власника часописа потписују се: од 1920.
год. Милица Ст. Јанковић; од књ. 12, св. 3 (1923) Никола Распоповић; од књ.
14, св. 3 (1924) Сима Пандуровић; од књ. 25, св. 3-4 (1927) Смиља Ђаковић; од
књ. 23-24 (1927) Сима Пандуровић.“
Часопис је имао и своју издавачку продукцију која је обухватила десетак посебних издања, међу којима се истиче Антологија најновије лирике у редакцији и са предговором Симе Пандуровића (1921). Аутор библиографије,
сматрајући значајним, истиче и то да су на страницама часописа објављена у
наставцима два значајна романа светске књижевности - Зли дуси Фјодора Достојевског (1921) и Без догме Хенрика Сјенкјевича (1919-1921), као и знаменита
Ајнштајнова Теорија релативности (1921).
Уредништво
Потребно је рећи и пар ријечи о покретачима и уредницима овог угледног часописа.
Једно од најзначајнијих уредничких имена, без кога се овај часопис не би
могао ни одржати, био је Сима Пандуровић (1883 – 1960), пјесник, есејиста,
критичар, преводилац, естетичар... Након завршетка гимназије и филозофских студија у Београду, Пандуровић своја прва службовања започиње у
ваљевској и београдској гимназији. У студентским данима са својим књижевним истомишљеницима оснива часопис Полет, потом са Дисом уређује
Књижевну недељу, а након рата и часопис Мисао. По окончању Првог свјетског
рата био је секретар Министарства просвјете и помоћник управника Народне библиотеке Србије.
226
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
За судбину настанка часописа Мисао неизоставно се везује и име Велимира Живојиновића Масуке (1886 – 1974). Иако се од првог броја као
уредник потписује сам Сима Пандуровић, у литератури о овом часопису редовно се подразумијева да је Велимир Живојиновић од почетка имао значајног или подједнаког удјела у његовом уређивању (С. Бараћ 2008: Авангардна
Мисао. Београд: Институт за књижевност и језик, стр. 10). Осим што је био
талентован пјесник, приповједач, преводилац и књижевни критичар, име Велимира Живојиновића се везује и за драматургију. Дубоко одан позоришту,
подједнако се успјешно бавио како позоришном критиком и драматургијом,
тако и режијом. Био је и управник позоришта у Београду, Скопљу и Нишу.
Уређујући часопис Мисао са Пандуровићем, редовно објављује своје радове,
придајући посебну пажњу позоришној критици.
Станислава Бараћ у поменутој књизи појашњава и ситуацију у којој је 1922. године
дошло до промјене у уредништву: „Под
притиском нових књижевних и уметничких струјања, која нису одговарала њиховом песничком сензибилитету и поетичким опредељењима, двојица песника су од
1. јануара 1922. године уреднички посао
препустили Ранку Младеновићу. Прецизније, број од 1. јануара, иако по ознаком
Уредник стоји Ранко Младеновић, био је и
даље под утицајем Пандуревића и Живојиновића, а тек од 16. јануара Младеновић
почиње да уређује потпуно самостално“.
(стр. 10) Иначе, Младеновић се у литератури спомиње као уредник који је часопису дао посебан, препознатљив тон по
зналачком праћењу токова савремене европске умјетности, али и по избору и
окупљању најзначајних имена српске и свјетске књижевне авангарде.
Ранко Младеновић (1892-1943) био је вишеструко образован и даровит
пјесник, драматичар, есејиста, теоретичар драме, позоришни и књижевни
критичар, драматург и уредник познатих часописа. У часопису Момчиловац
објавио је прве пјесме 1908. године, а потом и у свим значајнијим часописима:
Босна, Дело, Српски књижевни гласник, Мисао, Звезда, Путеви, Алманах Бранка
Радичевића, Живот и рад, Летопис Матице српске, Време и др. Од 1922. до 1923.
уређивао је часопис Мисао. Од 1925. године, осим што је писао по многим
часописима, био је уредник часописа ХХ век, секретар Народног позоришта у
Београду, директор Драме Народног позоришта у Београду, управник НаГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
227
П О Г Л Е Д
ИЗ „ДОБРИЛОВЕ ДРАГУЉАРНИЦЕ“
П О Г Л Е Д
Мр ЗДРАВКА РАДУЛОВИЋ
родног позоришта у Осијеку, наставник у неким београдским школама, чиновник у Универзитетској библиотеци.
Један од уредника био је и Живко Милићевић (1896 – 1975). Филозофију је студирао у Француској, а апсолвирао је у Београду. Књижевношћу се
почео бавити још 1911. године. Писао је пјесме, књижевне хронике, критике
и есеје. Књижевне радове објављивао је у многим значајним листовима и часописима. Подједнако успјешно бавио се књижевном критиком, новинарством и уредничким радом. У периоду од 1928. до 1967. године уређивао је и
књижевне часописе: Мисао, Венац, Наша књига, Српска књига и Избор. Након
рата био је сарадник и уредник дневних новина Политика (1919–1941, потом
1950–1953) и уредник књижевне редакције Радио Београда (1947 - 1950).
Сарадници
Часопис Мисао окупљао је најзначајнија имена наше науке, књижевности и умјетности између два свјетска рата. Поред већ наведених уредника који
су уложили огроман труд и оставили неизбрисив траг током излажења овог
часописа, као сарадници су се појављивала веома значајна имена из разних
области. Навешћемо само нека од оних које је навео и сам аутор библиографије - филозофи и психолози: Владимир Дворниковић, Драгиша Ђурић, Милош Ђурић, Душан Недељковић, Бранислав Петронијевић, естетичари: Милутин Борисављевић, Алберт Халер, Марко Цар; есејисти и књижевни критичари: Трифун Ђукић, Владимир Велмар-Јанковић, Душан Милачић, Јаша
Продановић, Исидора Секулић, Светислав Стефановић и др.; ликовни, позоришни и музички критичари и историчари: Станислав Винавер, Александар
Дероко, Коста Манојловић, пјесници: Иво Андрић, Душан Васиљев, Станислав Винавер, Ђуро Гавела, Ђорђе Глумац, Хамид Диздар, Радослав Драгутиновић, Раде Драинац, Трифун Ђукић, Десанка Максимовић, Момчило Настасијевић, Вељко Петровић, Јела Спиридоновић-Савић, Светислав Стефановић, Тин Ујевић, Милош Црњански, Алекса Шантић; приповједачи: Иво Андрић, Григорије Божовић, Драгиша Васић, Стеван Јаковљевић, Боривоје Јевтић, Станислав Краков, Момчило Настасијевић, Вељко Петровић; историчари: Алекса Ивић, Слободан Јовановић, Драгослав Страњаковић, Владимир
Ћоровић; правници: Данило Данић, Михаило Илић, Коста Кумануди, Живојин Перић, Ђорђе Тасић; етнолози и географи: Боривоје Дробњаковић, Драгиша Лапчевић; астрономи, хемичари, војни историчари и теоретичари, љекари. Приређивач библиографије посебно истиче и присутност руске књижевне емиграције: Евгеније Ањичиков, Евгеније Захаров, Алексије Јелачић, Петар Митропан, Александар Погодин, Јуриј Ракитин, Кирил Тарановски...
228
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
ИЗ „ДОБРИЛОВЕ ДРАГУЉАРНИЦЕ“
На крају Уводних напомена (стр. 7-8) приређивач ове пребогате грађе
скреће пажњу будућим корисницима на методологију и библиографски поступак којима се руководио приликом њене израде: „Библиографија прилога
објављених у часопису Мисао, коју склопљену иза корица једне књиге нудимо
научној и културној јавности, представља исцрпан попис свих написа
објављених на његовим страницама за шеснаест година излажења. Попис је
вршен с публикацијом у руци, de visu, а пописане су и најситније белешке, а у
случају кад је требало дорећи наслов, или пружити корисницима додатну информацију, додаване су неопходне, надамо се и функционалне, неоптерећујуће анотације.“
Библиографска обрада 5033 прилога објављених у часопису Мисао рађена је по скраћеном опису, а у складу са Међународним библиографским стандардима за обраду дијелова у публикацијама ISBD(CP). Грађа је распоређена
у стручне скупине у оквиру система Универзалне децималне класификације.
И поред урађеног Предметног регистра који окупља пописане наслове око
истих, најчешће врло конкретних тема, стручна класификација грађе веома
користи онима који желе да на једном мјесту нађу све радове из жељене области: филозофије, позоришта, књижевности, историје итд. Овај распоред ће
бити врло погодан и комфоран извор за десетине научних и стручних тема
којима ће се бавити историчари књижевности и културе.
Велику информативну вриједност свакој јединици понаособ дају и анотације или напомене гдје Аранитовић појашњава недовољно јасан наслов
појединих јединица или даје неку за њега битну информацију, а која се тиче
самог текста или његовог аутора.
Пошто је у часопису у неколико наврата долазило до грешака у нумерацији бројева и пагинацији страница, Аранитовић је све уочене грешке у нумерацији и пагинацији назначио у одговарајућим фуснотама у попису годишта, књига и бројева на крају ове библиографије.
Као искусан библиограф, сматрао је неопходним да будућим корисницима у свом уводном тексту (стр. 8) скрене пажњу и на неке неправилности у
нумерацији појединих година и бројева: „Специфичност овог часописа састојала се у томе што је он од свеске број 4, друге књиге за 1920. годину, па све
до краја имао дуплу нумерацију. На корицама је доносио податак о години
излажења, месецу, броју свеске од почетка излажења, а на првој страници
само податак о књизи и свесци која носи бројну ознаку за ту књигу. Из разлога економичности и уштеде на простору сви ови подаци наведени су у посебГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
229
П О Г Л Е Д
Библиографија
П О Г Л Е Д
Мр ЗДРАВКА РАДУЛОВИЋ
ном прегледу годишта, књига и бројева на крају ове библиографије (Прилог
бр. 2), а у библиографском опису су задржани ови елементи: број књиге, број
свеске, годиште и број страница уврштеног прилога. Тиме је, надамо се, избегнута збуњујућа гломазност података, а кориснику омогућено лакше сналажење у пописаној библиографској грађи и сачувана прецизна и довољно
комплетна информација о сваком пописаном прилогу. “
Велики труд уложен је и у разрешавање псеудонима, иницијала и шифара. У том дијелу посла код Аранитовића се, по ко зна који пут показало његово богато искуство, широко образовање, али и веома развијене методолошке
способности које се посебно истичу на оваквим и сличним пословима. На
том путу најчешће се ослањао на ранија разрешења у Билиографији расправа,
чланака и књижевних радова, књ. 1-13, Југославенског лексикографског завода
у Загребу (1956-1968), али и на разне друге штампане и електронске каталоге
и библиографије. Разрешења је често налазио и у редовним допунама и исправкама које су објављиване у наредном броју за сваки претходни број.
Посебно треба истаћи значај великог броја регистара које је Аранитовић
урадио, а све у сврху повећања информативности ове библиографије. Урађено је пет (5) регистара: регистар разрешених псеудонима, инцијала и шифара,
регистар неразрешених псеудонима, иницијала и шифара, регистар преводилаца, регистар аутора и предметни регистар. Велики труд уложен је у
Предметни регистар у коме се на најбољи начин исказује стручност и способност библиографа да кроз разне облике предметних одредница освијетли
садржину часописа, увијек се трудећи да не пропусти ништа што би за кориснике било занимљиво и вриједно. Предметни регистар, а потом и стручни распоред ове библиографије, на најбољи начин илуструју тематску заступљеност и сам профил часописа.
Поред ауторових Уводних напомена, библиографске грађе од 5033 библиографских јединица и пет раније споменутих регистара, ова књига у дијелу Прилога на страницама 441-[468], доноси низ веома драгоцјених података,
докумената и илустрација. Уз основне биографске податке свих уредника часописа Мисао (прилог 1), објављен је и први, уреднички уводни текст Велимира Живојиновића Масуке „Мисао и акција“ (прилог 2). Прилог бр. 3 доноси хронолошки сређене таблице годишта, књига и бројева часописа oд 1919.
до 1937, а прилог бр. 4 Одабрану библиографију написа о часопису Мисао.
Илустрације његових насловних страна и неколико књига објављених у издању часописа Мисао, дио су цјелине у оквиру 5. прилога ове књиге.
230
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
ИЗ „ДОБРИЛОВЕ ДРАГУЉАРНИЦЕ“
Они који се баве историјом српске штампе, поготову књижевне, заговорници су хронолошког приступа у презентовању садржаја у појединим часописима јер се на тај начин најбоље може реконструисати састав, тј. садржај
појединих бројева. Такав приступ у својим библиографијама посебно је његовала Матица српска која је објавила велики број библиографија српских
часописа које су незаобилазна литература у свим научним истраживањима
везаним за историју и развој српске штампе.
Научни радници заинтересовани за проучавања рада појединих књижевника и њиховог доприноса српској књижевности и култури уопште, посебно цијене тзв. „ауторске“ библиографије часописа гдје у једном алфабетском ауторском низу могу наћи, најчешће хронолошки пописане, све њихове
радове.
Институтска истраживања имају комплексиније програмске пројекте.
Поред историјских истраживања развоја, улоге и значаја српске периодике
уопште, велику пажњу посвећују књижевно-историјским проучавањима
појединачних часописа, па им тзв. систематски библиографски распоред
грађе у оквирима библиотечке УДК, веома погодује. Такав распоред им на
најбољи могући начин расвјетљава садржину стручних области појединачно
и пружа прилику за свеобухватним сагледавањем тематски разноликог богатства цјелокупног часописа.
Као библиограф, Добрило Аранитовић се трудио да препозна потребе
научне и стручне јавности и да своје библиографије прилагоди њиховим захтјевима и очекивањима. Значајан број библиографија урадио је ревносно
биљежећи садржаје појединих бројева, а у појединим поред садржаја, корисницима дарежљиво нуди и библиографије свих годишта и бројева. Ипак,
најзначајније библиографије, посебно оне које се тичу периодике, сређује по
систему Универзалне децималне класификације, онако како је уређена и Библиографија часописа Мисао. Искрено вјерујемо да Добрило Аранитовић кроз
своје огромно искуство и јединствену праксу на најбољи начин може да предвиди и одговори на питања од чега зависи употребљивост оваквих библиографија и који вид сортирања грађе је најфункциналнији за шири круг корисника.
Како задовољити потребе увијек професионално захтјевних и врло разноликих потреба стручне и научне јавности? Неоспорно је да су им у фундаменталним истраживањима неопходне библиографије и да су оне за њих извориште без кога не мoгу ни започети своја значајнија истраживања. Ако
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
231
П О Г Л Е Д
У којој мјери ће ова библиографија задовољити
стручну и научну јавност?
П О Г Л Е Д
Мр ЗДРАВКА РАДУЛОВИЋ
имамо библиографије попут ове, хиљаде библиографских јединица нуде нам
све неопходне информације: имена аутора, наслове дјела, податке о годиштима часописа, свескама и страницама на којима су одређени текстови објављени. Једино нам недостаје и оригинални текст, а да би дошли до њега потребно
је у некој од библиотека пронаћи тај часопис, потребно годиште, број и сам
текст. То је био један од рјеђих, али дуго времена и један од најефикаснијих
начина на који су се радила истраживања у вези реализације богатих студија
о најзначајнијим часописима српске културе.
У савременом виртуалном окружењу стручно-научна јавност је у научно-истраживачком процесу по први пут осјетила потпун комодитет. Процес
дигитализације српског културног насљеђа захватио је све поре планова и
програма јавних и културних институција како у Србији, тако и цијелом
свијету. Велики број најзначајних часописа, листова, књига, архива и свих
врста докумената од непроцјењиве вриједности више нису скривени од очију
јавности. Кроз своје дигитализоване форме у интернет окружењу пребогати
и драгоцјени садржаји нашег највреднијег писаног блага постају доступни
свима. Осим што на тај начин свијету откривамо огромно богатство наше
културне баштине, српској научној јавности је по први пут омогућено да релевантна и систематска књижевно-историјска проучавања раде у најоптималнијим условима гдје уз објављену цјеловиту библиографију неког часописа, на некој од наших интернет адреса, имају и дигитализована сва његова
годишта и бројеве.
У све већем обиму, научној и стручној јавности се нуде сасвим задовољавајући услови за истраживања у многим областима, па и у историји српске штампе. Што се тиче часописа Мисао, библиографи и библиотекари су
одрадили свој дио давно очекиваног труда - одлично урађена библиографија
Добрила Аранитовића је пред вама, а дигитализована грађа свих бројева часописа налази се на адреси: http://scc.digital.bkp.nb.rs/document/P-0409-1922
Добрилова „Драгуљарница“
Библиографском дјелатношћу може се бавити тимски, колективно или
индивидуално. Највећи библиографски пројекти код нас рађени су колективно и тимски. Већ поодавно нам је познато да индивидуални резултати
појединих библиографских стручњака неријетко досежу резултате тимског,
чак и колективног рада. Таква појединачна и јединствена подвижништва у
библиографској дјелатности су ријетка, али могућа.
Била ми је част да сарађујем са личностима које ће засигурно, свака понаособ, остати запамћене по синтагми „човјек-институција“− академиком
232
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
Душаном Мартиновићем (1933-2010) и Добрилом Аранитовићем. Богатство и
резултати њиховог библиографског рада су такви да би им на њима позавидјеле и многе институције.
Библиографија часописа Мисао само је једна од више десетина објављених књига персоналних, завичајних и стручних библиографија Добрила
Аранитовића, који у свом библиографском стручном, преводилачком и теоријском опусу има и више стотина радова објављених у зборницима и периодици. Квантитет и квалитет урађених библиографија свакако зависи од интелектуалних способности библиографа, стручне оспособљености у практичном и научно-истраживачком поступку, али често и од њихових личних,
моралних особина које се посебно одражавају у професионалном приступу
при раду на библиографијама. Све чега се дотакло перо Добрила Аранитовића претворило се у драгуљ који свијетли и свједочи о његовом ентузијазму,
стручности, огромном раду и, надасве, љубави спрам свог народа и његове
баштине. Предосјећајући лоша времена за свој род, подвижнички већ годинама спашава од заборава све што је некад, негдје забиљежено, а што је овај
народ и његову историју чинило вриједним поноса и памћења.
Својим богатством и свјетлошћу, писана ризница Добрила Аранитовића
увијек нам на посебан начин заокупља и привлачи пажњу. Значај и квалитет
његовог рада у стручној и научној јавности одавно је препознат и потврђен са
преко 500 приказа, рецензија и критичких текстова, али и десетине престижних признања и награда. Овај подвижник троструки је добитник награде
„Стојан Новаковић“ коју додјељује Библиотекарско друштво Србије за изузетна научна остварења из области библиографије и библиотекарства, први
пут 1998. године за књиге: Подрински часописи 1920-1970. и Библиотекарство
у Шапцу и Подрињу 1847-1997; други пут 2009. године за избор, превод и приређивање зборника радова савремених руских аутора под насловом Библиотека као огледало Васељене; трећи пут 2013. године за своје три књиге: Његош
и позориште Прилог библиографији (1884-2011), Библиографија часописа Мисао
(1919-1937), Библиографија часописа „Филозофски преглед (1953-1958)“, „Филозофија“ (1957-1973), Часопис Српског филозофског друштва „Theoria” (19752008)“.
Библиографија часописа Мисао (1919-1937) која је пред нама, само је још
један драги камен у „Драгуљарници“ Добрила Аранитовића.
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
233
П О Г Л Е Д
ИЗ „ДОБРИЛОВЕ ДРАГУЉАРНИЦЕ“
П О Г Л Е Д
Мр МАРИЈАНА МАТОВИЋ, 1965Градска библиотека
„Владислав Петковић Дис“, Чачак
УДК: 02(082)(049.32)
341.7:316.7(082)(049.32)
ID: 211954188
КУЛТУРНА ДИПЛОМАТИЈА И БИБЛИОТЕКЕ
(уредници Александра Вранеш, Љиљана Марковић. – Београд : Филолошки факултет Универзитета, 2013. - 491 стр. – (Културе у дијалогу
1-4; књ. 3))
Сажетак: Сваки појединац и нација имају право на свој глас, ма колико различит од других, који се мора чути и уважити, те је данас, можда више него икада, изражена потреба за дијалогом култура. Разлике у мишљењу и веровању
одувек су постојале, и зато се свеколика цивилизација заснива на тројству
дијалог-толеранција-компромис. Проблеми данашњег света великим делом
настали су управо због глобалног недостатка комуникације и неуважавања
различитости, те је у превазилажењу међукултурног јаза изучавање других језика, књижевности и култура од прворазредног значаја. Упознавање што више
култура и страних језика представља пут ка толеранцији и мултикултуралном
дијалогу којим се руше зидови, подигнути између људи и народâ. У оквиру
пројекта Књиженство, теорија и историја књижевности на српском језику до
1915, на Филолошком факултету Универзитета у Београду одржана је 11. Међународна годишња конференција Културе у дијалогу (26-30. септембар 2012), поводом Европског дана језика, посвећеног значају мултилингвализма. Изложени
радови сабрани су у четворотомном зборнику Културе у дијалогу (2012-2013), од
којих је трећи – Културна дипломатија и библиотеке (2013) приказан у овом
раду.
Кључне речи: дијалог култура, културе у дијалогу, мултикултурални дијалог,
Eвропски дан језика, културна баштина, културна дипломатија, библиотеке,
Филолошки факултет Београд.
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
235
П О Г Л Е Д
Мр МАРИЈАНА МАТОВИЋ
Четворотомни зборник Културе у дијалогу = Cultures in Dialogue 1-4
(Београд, Филолошки факултет, 2012-2013), настао у оквиру пројекта Министарства просвете, науке и технолошког развоја Србије − Књиженство, теорија
и историја књижевности на српском језику до 1915, представља капиталан
збир радова изложених на 11. Међународној годишњој конференцији Културе у дијалогу (26-30. септембар 2012, Филолошки факултет Универзитета у
Београду), поводом Европског дана језика, посвећеног значају мултилингвализма. Током трајања скупа, више од 130 еминентних учесника из земље
и света са више аспеката расветлили су теме као што су интеркултурална
комуникација, културна баштина, медији и култура, интеркултуралност и
библиотеке, српске студије у међународном контексту, интернет и књижевни
жанрови, култура и дипломатија, књижевност и позориште, књижевност у
интеркултуралном контексту...
Конференцију је организовао Филолошки факултет у Београду у сарадњи са Универзитетскoм библиотекoм „Светозар Марковић“ из Београда,
Народном и универзитетском библиотеком Републике Српске из Бања Луке,
Народном библиотеком Пале и Народном библиотеком Србије.
Зборник Културе у дијалогу књ. 3
Зборник Културе у дијалогу, издање Филолошког факултета у Београду,
идејно-тематски је подељен у четири књиге: Филологија и интеркултуралност
(књ. 1, 2012), Књижевност и мултикултуралност (књ. 2, 2013), Културна дипломатија и библиотеке (књ. 3, 2013) и Комуникација и културни утицаји (књ. 4,
2013).
Са аспекта библиотечке струке, посебно је занимљива трећа књига −
Културна дипломатија и библиотеке (2013), јер уз музеје, архиве, позоришта и кинотеке, књиге и библиотеке су, због својих етичких и естетских вредности, од самих зачетака цивилизације до данас активни носиоци интеркултурне комуникације и међуцивилизацијског дијалога. Као храмови људског
знања, ризнице мудрости, центри науке, филозофије и уметности, библиотеке су одувек биле интелектуално место сусрета где су поклоници учености и
писане речи могли да воде дијалог и у међусобним контактима обогаћују
своје знање. Мада су током дугог хода кроз историју доживљавале сурове
ударце бурних догађаја, ове јединствене институције екуменског духа, толеранције и међукултурне комуникације до данас су остале једна од најамбициознијих и најузбудљивијих замисли у историји људског рода. Стога је
управо на књигама и библиотекама, као сталним и поузданим амбасадорима
националне културне баштине, утемељена и српска културна дипломатија.
236
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
Књигу отвара ауторизовано излагање проф. др Александра Илића Култура у дијалогу у коме аутор, редовни професор на Катедри за светску књижевност Филолошког факултета у Београду и стручњак за чешку политику и
културу, најпре расветљава два концепта схватања културе и дијалога – први,
који је најупечатљивије дефинисао англоамерички песник и есејиста Томас
Стернс Елиот у славном есеју „Традиција и индивидуални таленат“, и други,
дијаметрално супротан од Елиотовог, који су заступале авангардистичке
групе с почетка 20. века, повезане са тоталитарним револуцијама тога времена. Потом, базирајући се на првом концепту, износи своја позитивна искуства као амбасадора СРЈ/СЦГ у Чешкој Републици (2001−2005) у представљању
српске културе Чесима кроз изложбе графика, фотографија, позоришне комаде и књижевне вечери, као и бројна предавања о српско−чешким односима која је лично држао на Карловом универзитету у Прагу, Масариковом
универзитету у Брну и у Центру за економију и политику Вацлава Клауса.
У раду Библиотеке и српска културна дипломатија, Александра Вранеш (Филолошки
факултет Универзитета у Београду) анализира значајну социјалну улогу књига и библиотека, „у складу са препорукама Бечке
конвенције о културној дипломатији као
друштвеној, образовној, уметничкој кореспонденцији у циљу представљања историјских, културних и државних тековина
како би се истакла национална самобитност, с једне, и пријатељска намера, с друге
стране.“ Уз краћи осврт на историју српских библиотека, приказан је пројекат Дигитална филолошка баштина, покренут
на Филолошком факултету у Београду, са
циљем „да сачува документарно-историјску, културну и научну баштину, да
оплемени национално и глобално памћење, да инвестира у наш интелектуални развој, допринесе развоју демократичности знања.“
У посебном поглављу Филолошки и етнички идентитет националне библиографије дат је историјски приказ библиографије код Срба као „активног
сведока историје и културе народа, потврде и савремене демократије друштва и националног идентитета појединца.“ Рад затвара осврт на Моћ библиотека и моћ у библиотекама – 'професионалан, одговоран и љубазан кадар; промишљено профилисани и обрађени фондови и електронски доступни извори моћ су у библиотеци, задовољни корисници слика су моћи библиотеке.'
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
237
П О Г Л Е Д
КУЛТУРНА ДИПЛОМАТИЈА И БИБЛИОТЕКЕ
П О Г Л Е Д
Мр МАРИЈАНА МАТОВИЋ
Александар Петровић (Филолошки факултет Универзитета у Београду)
у раду Историја и сан : неколико речи поводом Хегела о индијском и америчком
сну разматра Хегелово одређење Индије у Филозофији повести и Феноменологији духа: „Настојећи да у једном одређењу обухвати такав недогледни миленијумски ход индијске културе пруски филозоф Г. В. Ф. Хегел као њено опште начело утврђује 'карактер сањарског духа'.“
Излагање Љиљане Чолић (Филолошки факултет Универзитета у Београду) Цариградска мисија Стојана Новаковића посвећено је једном од најзначајнијих представника српске интелектуалне елите. Ступивши у дипломатску
службу 1892. године, започео је своју плодну националну мисију у Цариграду, где је на дужности српског посланика у првом мандату провео седам, а
касније, у другом, још три године. Посебна пажња посвећена је написима у
„Цариградском гласнику“, покренутом превасходно захваљујући управо напорима Стојана Новаковића и његовој свести о потреби да Срби, иако тада
још увек поданици Османског царства, добију своје гласило. Њему припада
и заслуга да је међу првим нашим научницима у пуној мери препознао значај
турских историјских извора за изучавање прошлости српског народа.
Како изгледа Трагање за културном дипломатијом Србије разматра у истоименом раду Љиљана Рогач Мијатовић (Факултет драмских уметности,
Београд), указујући на неколико питања и претпоставки: каква је данас улога
културе у међународним односима? Како изгледа трагање за културном дипломатијом Србије и који су главни изазови њеног стратешког конципирања?
'Представљање српских културних програма у иностранству' приказано је
кроз резултате истраживања спроведеног на основу извештаја Министарства
културе информисања и информационог друштва Републике Србије, на око
2400 програма реализованих 2000−2010. године, у око 70 земаља са којима Србија има развијене дипломатске односе (дипломатска представништва).
Особени спој дипломатије и културе на примеру француско-српских
односа током 19. и 20. века приказан је у раду Александре Колаковић (Балканолошки институт САНУ) Култура и дипломатија : Француска и Србија, који
осветљава путеве деловања француске и српске дипломатије кроз интелектуалну сарадњу и културна зрачења. Први дипломатски контакти између Србије Првог српског устанка и Наполеонове Француске успостављају се у време изграђивања модерне српске државе. У овом периоду политичка подршка
Француске није била од пресудног значаја, али је француска култура започела свој специфичан утицај на српску културу, ширећи своје идеје преко образованих Срба из Аустрије и Угарске. За преношење првих француских културних зрачења у Србији заслужна је прва генерација тзв. „Паризлија“ – Срба
школованих у Француској. Прво планско школовање српских студената от238
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
почело је од јесени 1839. године, а први стипендиста српске владе, тзв. „благодејанац“, Јован Мариновић, упућен је у Париз 1841. године. „Европеизација“
Србије на француском узору резултирала је политичким савезништвом у
Првом светском рату, преовлађујућим француским утицајем у политици,
привреди, финансијама, науци, уметности и култури. У периоду социјалистичке Југославије, културне нити између Француза и Срба нису прекидане.
Културни центри такође су дали упечатљив допринос упознавању култура и
повезаности два народа и две државе. Активности на културном плану почетком 21. века указују да је култура остала драгоцени пут дипломатског
дијалога Француске и Србије.
Јелена Новаковић (Филолошки факултет Универзитета у Београду) истражује Културе у дијалогу : искуство савремене Канаде, на примеру ове специфичне двојезичне заједнице англофоних и франкофоних припадника,
често у конфликтном односу, којима се у новије време придружују мигрантски писци и мањинске групе, чинећи мултикултуралност модерном идеолошком константом. Аутор посебно испитује покрајину Квебек где француски говори близу 95 % становништва.
Како изгледа Друга британска инвазија као трансатлантски дијалог међу
културама анализира Новица Петровић (Филолошки факултет Универзитета у Београду), бавећи се достигнућима, неуспесима и жртвама дијалога култура током деценије када је, макар накратко, изгледало да музика може променити свет. Захваљујући медијској експонираности, популарна музика, а
понајвише рокенрол, изворно амерички феномен потекао из традиције ритма и блуза, у силовитом налету освојио је читав свет. Међутим, почетком
шездесетих година, када је читава генерација америчких рокера (Елвис Присли, Чак Бери, Џери Ли Луис, Бади Холи, Литл Ричард...) из разних разлога
сишла са сцене, примат преузимају рокери са друге стране Атлантика. Предвођени „Битлсима“, потом и „Ролингстоунсима“, бројни британски извођачи
су, нарочито у периоду 1964−1967. године, запосели врхове америчких топлиста, што је шаљиво окарактерисано као „Друга британска инвазија“ (она
прва је, наравно, била колонизација Америке).
У раду Међународна заштита културног наслеђа : место културе на
међународној агенди Ана Павловић објашњава еволутивни процес међународног преговарања и легислативни пут настанка једног међународног споразума, а потом анализира релевантне интернационалне споразуме који се
баве заштитом културе – уговоре који се тичу људских права, хуманитарног
права или специфичне конвенције у целости посвећене овој области, као што
су бројне одлуке и инструменти настали под окриљем Уједињених нација, а
посебно UNESCO-а. Најважније конвенције о заштити културне баштине су
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
239
П О Г Л Е Д
КУЛТУРНА ДИПЛОМАТИЈА И БИБЛИОТЕКЕ
П О Г Л Е Д
Мр МАРИЈАНА МАТОВИЋ
Конвенција о заштити светске културне и природне баштине, Конвенција о
заштити нематеријалног културног наслеђа и Конвенција о заштити и промоцији разноврсности културног израза. У закључку, ауторка наглашава значај међународне сарадње, открива ко је одговоран за спровођење међународног права, као и какав је став држава према преузимању одговорности за
своје обавезе.
За одговором на питање Да ли ће феномен отвореног приступа променити научне комуникације? трагали су Александар Димчев, Милена Миланова и
Елица Лозанова Белчева (Филозофски факултет Универзитета „Свети Климент Охридски“ – Софија, Бугарска). Рад, у целости на енглеском језику,
представља кратку историјску анализу и преглед савремених питања о иницијативи „отвореног приступа“. Почетак покрета „отвореног приступа“ налази се у научним публикацијама које су се појавиле деведесетих година прошлог столећа, повезаним са могућностима обезбеђивања слободног и брзог
приступа научним информацијама, као и идеји превазилажења финансијских баријера. Евалуација у раду спроведена је на основу анализа и студија
еволуције отвореног приступа у прошлој деценији.
Темом Библиотеке – путокази деце на путу различитости култура бавиле су се Милица Матијевић (Библиотека „Димитрије Туцовић“, Лазаревац) и
Елизабета Георгиев (Библиотека „Детко Петров“, Димитровград). У мултикултуралним срединама, посебно оним у којима деца других националности
у породичном окружењу и у оквиру своје заједнице комуницирају на матерњем језику, свакако имају потребу да читају публикације на матерњем језику. У таквим околностима, библиотеке представљају стожере и ризнице
мултикултуралности, које својим програмима и набавном политиком помажу деци и целом друштвеном окружењу да негују своју аутентичну културу,
истовремено је популаришући. У раду се разматра и анкета о томе колико
деца и млади познају регионалну књижевност, као и примери активности
које сензибилизују библиотекаре за рад у мултикултуралном друштву. Посебан осврт на стање у библиотекама у мултиетничким срединама дат је у поглављу „Дечје библиотеке у Србији и мултикултуралност – искуства и примери добре праксе.“
Мултиконфесионални дијалог и, посебно, улога библиотека у њему,
комплексна је тема коју у раду Библиотеке као носиоци мултиконфесионалног
дијалога разматра Невена Томић (Библиотека Дома културе „Студентски
град“, Београд). Религијска слика данашњег света убрзано се мења, многе тзв.
источне и западне религије доживљавају свој процват, те је дијалог религија
важан сегмент интеркултурног дијалога. Библиотеке верских заједница, као
традиционални носиоци културе и етоса своје заједнице, имају нову, проши240
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
рену улогу да буду место сусрета различитих религија, да промовишу дијалог, пружајући својим корисницима могућност да упознају друге религије и
продубе своје знање о њима. Стога библиотеке свих типова, а нарочито библиотеке верских заједница могу учинити много на промовисању идеја верског дијалога.
Циљ рада Добриле Бегенишић (Народна библиотека Србије, Београд)
Библиотечка грађа као део културног наслеђа Срба у иностранству је да се укаже на проблем истраживања, очувања и заштите српског културног наслеђа у
иностранству, нарочито веома битног, а често занемариваног сегмента – писане речи. Заштита тог дела културне баштине, најчешће названог појмом „библиотечка грађа“ (монографске публикације, периодика и некњижна грађа),
одувек је била државно и опште друштвено питање, у коме посебно значајну
улогу имају националне библиотеке. Као једна од својих основних функција,
код нас су ови послови поверени Народној библиотеци Србије и Библиотеци
Матице српске. У раду се разматрају питања: судбина српске библиотечке
грађе у иностранству која представља значајан део српске културне баштине,
актуелно стање у истраживању те грађе, потребе и могућности ретроспективног истраживања, дигитализација те грађе, институционално организовање
рада на заштити овога дела културне баштине у оквиру републичких тела која
се баве заштитом целокупног културног наслеђа Србије.
Недоумице око књижевне и националне припадности у Каталогу Народне
библиотеке Србије разрешава у истоименом раду Наташа Горановић Прља
(Народна библиотека Србије, Београд), анализирајући како се интеркултуралност прелама кроз књижевност и језик, односно библиотечке каталоге.
На простору бивше Југославије, од Словеније до Македоније, живе етнички
различити народи који су деценијама битисали у културној разноликости,
што је условило одређене специфичности у приступу књижевности. Иво Андрић је српски, хрватски, а и југословенски писац. У Каталогу Народне библиотеке Србије припадност одређеној књижевности одређује се на основу
језика на коме је стварана. Поред одговора на питање − шта је национална
књижевност, а шта је национално у књижевности, ауторка даје и примере
Класификације књижевности који се срећу у свакодневној библиотечкој
пракси приликом сврставања у одређену УДК групу књижевних дела оних
писаца који (због личног избора или као последица политичких емиграција)
паралелно стварају на два или више језика.
Јелена Триван даје краћи осврт на Мултикултурализам као концепт модерне Европе, као одговор на питање − да ли је мултикултурализам одабран
модел модерног света и Европе или га је стварност наметнула, имајући у виду
да се само четрнаест земаља света може сматрати моноетничним. За Европу,
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
241
П О Г Л Е Д
КУЛТУРНА ДИПЛОМАТИЈА И БИБЛИОТЕКЕ
П О Г Л Е Д
Мр МАРИЈАНА МАТОВИЋ
као место сусретања културних диверзитета, карактеристично је, осим међусобних утицаја различитих култура, и стварање једне субкултуре која нема
национално одређење, а то је имигрантска култура, коју је било потребно
инкорпорирати у заједнички културни простор. Ауторка наводи и успешан
пример постконфликтне Србије која је пошла за примером неких земаља,
промовишући мултикултуралност кроз признање тзв. културне аутономије,
дефинисане и заштићене законом.
Предмет научног интересовања Иване Ћирић је Симболика као својство
нематеријалне баштине – пример пиротског ћилима, чија израда постаје све
значајнија, те је њена важност препозната на интернационалном и институционалном нивоу тек 2003. године, усвајањем Конвенције о заштити нематеријалне културне баштине. У складу са законским регулативама, препорукама и установљеним категоријама за одређивање припадности одређеног културног добра групи нематеријалне културне баштине од стране светске заједнице (UNESCO, ICOM...), објашњени су критеријуми по којима израда пиротских ћилима завређује да буде валоризована као нематеријална културна
баштина.
Током вишевековног постојања, Београд је био и остао мултикултурни
град, те је Библиотека града Београда од самог оснивања (1931) морала да
прати и задовољава потребе корисника. У раду Књиге на страним језицима у
фондовима Библиотеке града Београда Златко Ахмић (Библиотека града
Београда) и Милица Арсеновић представљају књиге на страним језицима
које у овом тренутку сачињавају део фонда Библиотеке града Београда (међу
којима изразито доминира енглески језик), са опсежном анализом раздобља
из ког потичу, језика на ком су објављене, стручних група којима припадају,
земље порекла и обима публикације. Анализа података приказује кретање
фонда у зависности од геополитичке ситуације у којој се држава налазила, а
посебно у периоду хиперпродукције после Другог светског рата.
Јелена Андоновски и Гордана Недељков (Универзитетска библиотека
„Светозар Марковић“, Београд) у раду Метаподаци у пројекту „Библиотеке
Еуропеане“ – искуство двогодишњег пројекта представљају резултате учешћа
Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ из Београда у пројекту
„Библиотеке Еуропеане“ са посебним освртом на тему метаподатака и њихову примену у пројекту. Корисницима из Европе и света, захваљујући креирању одговарајућих метаподатака, посебно у процесу развоја новог модела
EDM (Europeana Data Model), на порталу „Еуропеана“ представљен је важан
део фонда Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“, једине библиотеке из земље која није чланица Европске уније. Дигитални објекти, добијени
скенирањем докумената из збирке о Александру Великом и збирке оријен242
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
талних рукописа, унети су у дигитални репозиторијум PHAIDRA, а затим су
креирани метаподаци коришћењем одговарајућег формата, што их чини
трајно видљивим корисницима „Еуропеане“.
Публикације из области архитектуре у фонду Аустријске библиотеке у
Београду представља Јелена Ђурђулов (Универзитетска библиотека „Светозар
Марковић“, Београд). Република Аустрија је крајем осамдесетих година прошлог века започела пројекат оснивања аустријских библиотека у иностранству ради приближавања аустријске културе и науке народима земаља средње,
источне и југоисточне Европе, а носилац пројекта је Културнополитичка секција Министарства за европску и међународну сарадњу. У Универзитетској
библиотеци „Светозар Марковић“ од почетка рада Аустријске библиотеке
2003. године публикације су обрађене у библиографској бази COBIB.SR, а
библиотека је потпуно отворена за кориснике 2006. године. У њој се тренутно
налази преко 4.000 књига, часописа и мултимедија. Целокупан фонд ове посебне колекције је у слободном приступу и могу га бесплатно користити сви
заинтересовани пунолетни грађани. У раду је приказана збирка из области
архитектуре, један од фреквентније коришћених делова фонда Аустријске
библиотеке.
За разлику од ранијег поимања културне баштине као носиоца идентитета, историје и културе једног народа, данашње значење проширено је и на
нове категорије као што је нематеријална културна баштина, о чему пише
Марина Митрић (Народна библиотека Србије, Београд) у раду Нематеријална културна баштина у културно-образовним програмима јавних библиотека у
Србији. Нематеријална културна баштина у Србији још увек није законски
заштићена. До сада су само ратификоване UNESCO Конвенција о очувању
нематеријалног културног наслеђа и Конвенција Савета Европе о вредности
културног наслеђа за друштво. У таквим условима значајну улогу у очувању
и промовисању нематеријалне културне баштине имају и библиотеке у оквиру своје културно-образовне делатности кроз организовање предавања, трибина, научних скупова посвећених усменој књижевности и језику као носиоцу усмене традиције, школа фолклора у окриљу библиотеке, великих сабора
и смотри народног стваралаштва, манифестација посвећених традиционалним јелима и пићима, изложби традиционалних ручних радова, великих манифестација ширег туристичко-привредно-културног карактера у оквиру
којих се промовишу народне игре, вокална и инструментална народна музика, друштвени обичаји и ритуали. Ови програми често се реализују у сарадњи
са музејима, архивима, САНУ, научним институтима, разним удружењима и
организацијама, у оквиру међународне културне сарадње, када се учесници
из разних земаља окупљају на манифестацијама организованим у Србији и
иностранству. Појмом културне баштине бави се и Снежана Ненезић (НародГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
243
П О Г Л Е Д
КУЛТУРНА ДИПЛОМАТИЈА И БИБЛИОТЕКЕ
П О Г Л Е Д
Мр МАРИЈАНА МАТОВИЋ
на библиотека Крушевац) у раду Културна баштина : наша прошлост, садашњост и будућност. Интернет је утицао на интеркултуралност библиотечких
колекција, те се појединачне националне књижевности могу посматрати у
интеркултуралном контексту и међусобном дијалогу. Библиотеке су у своју
вишевековну културну делатност – очување наслеђа, дигитализацијом увеле
нов приступ – промовисање националног језика и књижевности у новој,
електронској форми. Приказани су учесници у чувању баштине, сличности и
разлике између библиотека, музеја и архива, српске библиотечке колекције у
светским дигиталним библиотекама, славистичке збирке у свету, институционализовано представљање српске књижевности у свету и сродне теме.
Значај библиотека легата за очување националне културне и историјске
баштине : пример представљања посебне библиотеке др Светозара М. Марковића предочавају Гордана Лазаревић и Драгана Михаиловић (Универзитетска
библиотека „Светозар Марковић“, Београд), представљајући легат доктора
Светозара М. Марковића, угледног лекара и утемељивача школске хигијене у
Србији. Ова лична библиотека, један од првих легата под ознаком ПБ1, чува
се међу 31 посебном библиотеком у фонду Универзитетске библиотеке, од
којих су 4 легати. Вредности и специфичности ове библиотеке целине, као и
мало познати детаљи из живота и рада дародавца били су значајно откриће и
извор драгоцених информација чак и за врсне познаваоце историје српске медицине. У раду је детаљно објашњен појам легата, а потом приказан животни
пут и дело Светозара М. Марковића, чију је стручну библотеку Универзитетској библиотеци 1927. године поклонила супруга Даринка Марковић.
У раду Елизабете Георгиев (Народна библиотека „Детко Петров“, Димитровград) Библиотеке као чувари културе и духа различитих етничких заједница представљен је резултат анкете рађене са библиотекама у срединама
где значајан део популације чине припадници других националних мањина.
Посебан акцент стављен је на бугарску националну мањину у Србији и то
колико библиотеке, у срединама где живи ова мањина, имају улогу у популарисању њеног језика, књижевности и стваралаштва. Представљено је и ангажовање Народне библиотеке „Детко Петров“ у Димитровграду на повезивању српске и бугарске културе, пре свега српске и бугарске књиге, као и
њена улога у афирмацији и популарисању стваралаштва припадника бугарске мањине у Србији.
Циљ рада Анђелке Петровић (Математичка гимназија, Београд) Расуто
библиотечко благо манастира Рача јесте да укаже на културно-историјски
значај библиотеке манастира Рача у контексту српског и европског културног
круга. Изложен је кратак историјат манастира са посебним освртом на чувену средњовековну рачанску преписивачку школу, као и на рад њених монаха
у периоду после Велике сеобе (1690) на територији Фрушке горе и Мађарске.
244
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
Књиге које су преписивали или писали рачански монаси данас су део европске културне баштине будући да се неке од њих, поред Београда, налазе у
Загребу, Цавтату, Сент Андреји, Будиму, Прагу и Болоњи. Описано је и садашње стање манастирске библиотеке, као и књижевно-научне активности које
се организују у самом манастиру и његовој околини.
Интеркултуралност библиотеке краља Матије Корвина представљена је у
раду Бориса Стојковског (Одсек за историју, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду) који указује на најзанимљивије аспекте Корвине, једне од
највећих европских библотека 15. века, коју је на Будиму основао средњовековни угарски краљ Матија Хуњади (1443-1490), познат по свом хуманистичком надимку Корвин (владао 1458-1490). У време свог највећег успона ова библиотека несумњиво је имала неколико хиљада књига. Једно од њених основних обележја била је интеркултуралност – у њој су биле похрањене Библије у
разним рукописима и преписима, бројна дела хришћанских црквених отаца,
као и огроман број дела класичних аутора. Нису заостајале ни угарске хронике, као и дела византијских писаца. Интеркултуралност се одражавала и у
провенијенцији аутора, преводилаца, илуминатора, преписивача, али и у томе
где се данас чувају поједине корвине – од америчких библиотека до Турске.
Вера Петровић (Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“,
Београд) потписује рад Културни програми у Универзитетској библиотеци
„Светозар Марковић“ у Београду. Захваљујући богатству својих фондова, излазећи у сусрет жељама и потребама својих корисника, Универзитетска библиотека у оквиру редовних активности организује тематске изложбе, академске
вечери и промоције књига. Почетком 2008. године руководство Библиотеке
препознало је потребу корисника за новим културним саржајем, те оснива
Уметнички центар, где је кроз једномесечне изложбе младих уметника омогућен први професионални наступ студентима Универзитета уметности са
уписаним или завршеним постдипломским студијама. Галерија у Универзитетској библиотеци за пет година постала је препознатљива у широј културно-образовној јавности, а не само међу својим корисницима.
Биљана Ђорђевић и Тијана Стојковић (Народна библиотека Србије,
Београд) аутори су рада Међународна сарадња националних библиотека као
одраз интеркултуралности – пример Народне библиотеке Србије о укључивању
Народне библиотеке Србије, као институције од националног значаја, у рад
међународних организација (IFLA, OCLC, CENL, UNESCO, Савет Европе и
др.), о сарадњи са славистичким центрима, као и међународној размени публикација чиме приближава свету српску културу, традицију и стваралаштво.
То чини и путем партнерства у међународним пројектима као што су Светска дигитална библиотека, The European Library, Europeana Collections 1914/1918,
EMBARK.
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
245
П О Г Л Е Д
КУЛТУРНА ДИПЛОМАТИЈА И БИБЛИОТЕКЕ
П О Г Л Е Д
Мр МАРИЈАНА МАТОВИЋ
У условима нове динамике и реалности нашег времена, јавне библиотеке мењају своју улогу, постајући много више него само културна институција,
информациони центар и складиште књига. Ову тему анализира Елица Лозанова Белчева (Филозофски факултет Универзитета „Свети Климент Охридски“ – Софија, Бугарска) у раду на енглеском језику „Побољшање“ улоге јавних
библиотека – од културних институција до електронских медијатора. Данашња библиотека, нарочито јавна библиотека, ради на принципу „све на једном месту“, где корисници могу да нађу разне врсте информација, укључујући
и програме и сервисе управљања (електронско управљање). Тако се улога
библиотеке проширила и на медијаторску улогу – библиотеке су медијатори
између сервиса електронског управљања и грађана, не само зато што су јавне
библиотеке често једини извор слободног приступа рачунарима и интернету,
већ и због тога што библиотекари помажу грађанима у коришћењу електронских сервиса.
На питање: да ли је научна баштина саставни и неодвојиви део културне
баштине, одговара Радмила Лучић (Библиотека Института за нуклеарне науке Винча, Београд) у свом раду Научна баштина – културна баштина? Искуства Библиотеке Института за нуклеарне науке Винча. Институт Винча је од
самих својих почетака био и остао носилац не само нуклеарних, већ и мултидисциплинарних области природних наука у Србији, те се проширивањем
делатности Института остваривао све већи утицај културног наслеђа земаља
сарадница. Захваљујући интензивним службеним посетама научника светског ранга током шездесетих и седамдесетих година прошлог века, као и плодној научној сарадњи са осталим републикама некадашње Југославије, утиснут је неизбрисив траг на научна истраживања у Институту и трајно обогаћен фонд Библиотеке Института. Зато је одговор на питање из наслова овог
рада − потврдан.
Прототипично значење времена књижевности и балетске представе анализира Биљана Златковић (Народна библиотека „Бранко Радичевић“, Оџаци)
са аспекта семиологије, науке која проучава знакове у оквиру језичких система, кодове, укључујући и сигнализацију у најширем смислу речи.
Завршно излагање је рад Јасмине Митровић Марић Читање филмске
приче − приказ филма „Петпарачке приче“ косценаристе и редитеља Квентина Тарантина, базираног на Аристотеловом полазишту о драмском јединству
(тројству) елемената неопходних да би се остварили основни принципи драматургије – време, радња и место.
Неспорно, данашњи свет налази се на раскрсници, „ако не и беспућу“,
како га виде поједини лингвисти, културолози и историчари. У ситуацији
када је на глобалном плану све мање дијалога, разумевања и толеранције,
конференција Културе у дијалогу и истоимени четворотомни зборник својеврстан су путоказ за излазак из тог беспућа.
246
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
CULTURAL DIPLOMACY AND LIBRARIES
(editors Aleksandra Vraneš, Ljiljana Marković. – Belgrade : Faculty of Philology,
2013. – 491 p. – (Cultures in Dialogue 1-4; bk. 3))
Summary
Every individual and nation have the right to their own expression, regardless
of how different it is from the others, it has to be heard and taken into consideration,
today maybe even more than ever before, there is a need for cultural dialogue.
Differences in opinions and beliefs have always existed, and that is the reason why
the whole civilization is based on the trinity dialogue-tolerance-compromise.
Problems of the contemporary world are the consequence of the global lack of
communication and disregard for differences, and therefore, in order to overcome
intercultural discrepancy, studying different languages, literatures and cultures is
of prime importance. Getting acquainted with many cultures and foreign languages
leads to tolerance and multicultural dialogue, and it breaks down the walls, built
between people and nations. Within the research project Кnjiženstvo, Theory and
History of Writing in Serbian until 1915, the 11th International Annual Conference
Cultures in Dialogue (26th−30th of September, 2012) was held at the Faculty of
Philology of the University of Belgrade on the occasion of the European Day of
Languages dedicated to the significance of multilingualism. All the papers are
collected in four-volume collection of texts Cultures in dialogue (2012−2013); the
third of them − Cultural Diplomacy and Libraries (2013) is presented in this work.
Keywords: cultural dialogue, cultures in dialogue, multicultural dialogue,
European Day of Languages, cultural heritage, cultural diplomacy, libraries, Faculty
of Philology Belgrade
Marijana Matović, М. А.
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
247
П О Г Л Е Д
КУЛТУРНА ДИПЛОМАТИЈА И БИБЛИОТЕКЕ
Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А
ТИЈАНА МУТАВЏИЋ, 1984ОЛИВЕРА НЕДЕЉКОВИЋ, 1973ТАМАРА ЈАНКОВИЋ, 1987Градска библиотека
„Владислав Петковић Дис”, Чачак
УДК: 015(497.11 Чачак)''2013''
016:655.4/.5(497.11)''2013''
ID: 211956236
ПРИЛОЗИ ЗА ЧАЧАНСКУ БИБЛИОГРАФИЈУ
Издавачко-штампарска продукција 2013.
1.
АКСЕНТИЈЕ Биорчевић : [документарна проза и публицистика] / приредио Бранко Ковачевић. - Чачак : Б. Ковачевић, 2013 (Чачак : Светлост). 274 стр. : илустр. ; 25 cm
Ауторове слике. - Тираж 200. - Стр. 267-270: Књига о Аксентију / Лела
Павловић. - Напомене уз текст.
ISBN 978-86-916639-0-2
2.
АЛЕМПИЈЕВИЋ, Катарина, 1977Katarina Alempijević : Linea alba : [19. novembar - 10. decembar
2013. godine] / [tekst u katalogu, text in catalogue Ljiljana Ćinkul ; prevod,
translation Ljubomir Vasojević ; fotografije, photographs Milenko Savović]. Čačak : Umetnička galerija „Nadežda Petrović“, 2013 (Čačak : Svetlost). - 21 str.
: ilustr. ; 24 cm
Kor. nasl. - Uporedo srp. tekst i engl. prevod. - Tiraž 300. - Katarina Alempijević:
str. 22.
ISBN 978-86-83783-54-0 (broš.)
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
249
Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А
ТИЈАНА МУТАВЏИЋ, ОЛИВЕРА НЕДЕЉКОВИЋ, ТАМАРА ЈАНКОВИЋ
3.
АЛЕЧКОВИЋ, Мира, 1924-2008
Збогом велика тајно / Мира Алечковић. – 2. изд. – Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). – 175 стр. : ауторкина слика ; 21 cm. – (Библиотека Oдрастање / [Пчелица] ; књ. бр. 12)
Тираж 1.000. – Белешка о писцу: стр. 171- 173. – Речник мање познатих
речи и израза: стр. 174.
ISBN 978-86-6089-212-8 (картон)
4.
АЛЕЧКОВИЋ, Мира, 1924-2008
У колу љубави дечје : одабране песме за малу и велику децу / Мира
Алечковић ; приредио Горан Марковић ; [илустрације Јован Укропина].
- 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 172 стр. : илустр. ;
21 cm. - (Библиотека Чудесни стихотворци / [Пчелица] ; коло 2, књ. бр.
11)
Ауторкина слика. - Тираж 1.000. - Стр. 3-8: Дете у рату и миру / Миомир
Милинковић. - Речник мање познатих речи и израза: стр. 163-164. - Белешка о песнику: стр. 165-168.
ISBN 978-86-6089-398-9 (картон)
5.
АНЂЕЛКОВИЋ, Младен
Бића из маште / [илустрације Младен Анђелковић]. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, [2013?] (Горњи Милановац : Брослинеа). - [12] стр., [2]
листа с налепницама : илустр. ; 15 cm. - (Моја прва бојанка)
Кор. насл. - Податак о аутору преузет из колофона. - Тираж 1.000.
ISBN 978-86-6089-317-0 (брош.)
6.
АНЂЕЛКОВИЋ,Младен
Дивље животиње / [илустрације Младен Анђелковић]. - 1. изд. Чачак : Пчелица, [2013?] (Горњи Милановац : Брослинеа). - [12] стр., [2]
листа с налепницама : илустр. ; 15 cm. - (Моја прва бојанка)
Кор. насл. - Податак о аутору преузет из колофона. - Тираж 1.000.
ISBN 978-86-6089-318-7 (брош.)
250
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
7.
АНЂЕЛКОВИЋ, Младен
Дивље животиње / [илустрације Младен Анђелковић]. - 2.
изд. - Чачак : Пчелица, [2013?] (Чачак : Светлост). - 27 стр. : илустр. ;
30 cm. - (Цртамо корак по корак)
Тираж 1.000.
ISBN 978-86-6089-304-0 (брош.)
8.
АНЂЕЛКОВИЋ, Младен
Домаће животиње / [илустрације Младен Анђелковић]. - 1.
изд. - Чачак : Пчелица, [2013?] (Горњи Милановац : Брослинеа). - [12]
стр., [2] листа с налепницама : илустр. ; 15 cm. - (Моја прва бојанка)
Кор. насл. - Податак о аутору преузет из колофона. - Тираж 1.000.
ISBN 978-86-6089-319-4 (брош.)
9.
АНЂЕЛКОВИЋ, Младен
Домаће животиње : цртамо корак по корак / Младен Анђелковић. 2. изд. - Чачак : Пчелица, [2013?] (Чачак : Светлост). - 27 стр. : илустр. ; 30 cm
Тираж 1.000.
ISBN 978-86-6089-306-4 (брош.)
10.
АНЂЕЛКОВИЋ, Младен
Животиње из зоо врта / [илустрације Младен Анђелковић]. - 1.
изд. - Чачак : Пчелица, [2013?] (Горњи Милановац : Брослинеа). - [12]
стр., [2] листа с налепницама : илустр. ; 15 cm. - (Моја прва бојанка)
Кор. насл. - Податак о аутору преузет из колофона. - Тираж 1.000.
ISBN 978-86-6089-194-7 (брош.)
11.
АНЂЕЛКОВИЋ, Младен
Животиње у зоо врту / Младен Анђелковић. - 2. изд. - Чачак : Пчелица, [201-] (Чачак : Светлост). - 27 стр. : илустр. ; 30 cm. - (Цртамо корак по корак)
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
251
Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А
ПРИЛОЗИ ЗА ЧАЧАНСКУ БИБЛИОГРАФИЈУ
Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А
ТИЈАНА МУТАВЏИЋ, ОЛИВЕРА НЕДЕЉКОВИЋ, ТАМАРА ЈАНКОВИЋ
Тираж 1.000.
ISBN 978-86-6089-305-7 (брош.)
12.
АНЂЕЛКОВИЋ, Младен
Занимања / [илустрације Младен Анђелковић]. - 1. изд. - Чачак :
Пчелица, [2013?] (Горњи Милановац : Брослинеа). - [12] стр., [2] листа с
налепницама : илустр. ; 15 cm. - (Моја прва бојанка)
Кор. насл. - Податак о аутору преузет из колофона. - Тираж 1.000.
ISBN 978-86-6089-309-5 (брош.)
13.
АНЂЕЛКОВИЋ, Младен
Играчке / [илустрације Младен Анђелковић]. - 1. изд. - Чачак :
Пчелица, [2013?] (Горњи Милановац : Брослинеа). - [12] стр., [2] листа с
налепницама : илустр. ; 15 cm. - (Моја прва бојанка)
Кор. насл. - Податак о аутору преузет из колофона. - Тираж 1.000.
ISBN 978-86-6089-320-0 (брош.)
14.
АНЂЕЛКОВИЋ, Младен
Маскенбал / [илустрације Младен Анђелковић]. - 1. изд. - Чачак :
Пчелица, [2013?] (Горњи Милановац : Брослинеа). - [12] стр., [2] листа с
налепницама : илустр. ; 15 cm. - (Моја прва бојанка)
Кор. насл. - Податак о аутору преузет из колофона. - Тираж 1.000.
ISBN 978-86-6089-316-3 (брош.)
15.
АНЂЕЛКОВИЋ, Младен
Морске животиње / [илустрације Младен Анђелковић]. - 1. изд. Чачак : Пчелица, [2013?] (Горњи Милановац : Брослинеа). - [12] стр., [2]
листа с налепницама : илустр. ; 15 cm. - (Моја прва бојанка)
Кор. насл. - Податак о аутору преузет из колофона. - Тираж 1.000.
ISBN 978-86-6089-315-6 (брош.)
252
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
16.
АНТИЋ, Мирослав, 1932-1986
Погоди како се расте : одабране песме за малу и велику децу / Мирослав Антић ; приредио Горан Марковић ; [илустрације Јован Укропина]. - 2. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 147 стр. : илустр.
; 21 cm. - (Библиотека Чудесни стихотворци ; књ. бр. 4)
Ауторова слика. - Тираж 1.000. - Стр. 3-8: Мирослав Антић - песник
ђачке љубави / Миомир Милинковић. - Речник мање познатих речи:
стр. 139. - Белешка о песнику: стр. 141-143.
ISBN 978-86-6089-273-9 (брош.)
17.
АНТОЛОГИЈА изворног народног стваралаштва : драгачевке / [сакупио] Ника - Никола Стојић. - 1. изд. - Чачак : Легенда ; Гуча : Библиотека
општине Лучани, 2013 (Чачак : Бајић). - 308 стр. ; 17 cm. - (Библиотека
Светиње ; књ. бр. 17)
Тираж 500. - Белешка сакупљача: стр. 270-274. - Мање познате речи и
изрази: стр. 282-289. - Слово о сакупљачу: стр. 290-294.
ISBN 978-86-7784-255-0 (Легенда)
18.
АТКИНСОН, Пол
Microsoft SQL Server 2012 : programiranje : od početka / Paul Atkinson,
Robert Vieira ; [prevod Marija Milijev, Jasna Gonda]. - Beograd : Računarski
fakultet : CET : Portalibris, 2013 (Čačak : Svetlost). - XXVI, 833 str. : ilustr. ; 24 cm
Prevod dela: Beginning Microsoft SQL Server 2012 Programming. Tiraž 1.000. - Registar.
ISBN 978-86-7991-360-9 (CET; broš.)
19.
БАБИЋ, Љиљана, 1966Прехрамбено-угоститељска школа : 2003-2013 / Љиљана Бабић. Чачак : Прехрамбено-угоститељска школа, 2013 (Чачак : Бајић). - 668
стр. : илустр. ; 24 cm
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
253
Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А
ПРИЛОЗИ ЗА ЧАЧАНСКУ БИБЛИОГРАФИЈУ
Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А
ТИЈАНА МУТАВЏИЋ, ОЛИВЕРА НЕДЕЉКОВИЋ, ТАМАРА ЈАНКОВИЋ
Тираж 500.
ISBN 978-86-88109-46-8 (картон)
20.
БАЈОВИЋ, Ивана, 1981Народна традиција / Ивана Бајовић и Катарина Дмитрић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 2. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 39 стр. : илустр. ; 30 cm. - (Желимо да научимо)
Тираж 1.000.
ISBN 978-86-6089-266-1 (брош.)
21.
БАЈОВИЋ, Ивана, 1981Народна традиција / Ивана Бајовић и Катарина Дмитрић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 3. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 39 стр. : илустр. ; 30 cm. - (Желимо да научимо)
Тираж 1.000.
ISBN 978-86-6089-266-1 (брош.)
22.
БАЈОВИЋ, Ивана, 1981Саобраћајна почетница / Ивана Бајовић и Катарина Дмитрић ;
[илустрације Мијат Мијатовић]. - 3. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 26 стр. : илустр. ; 29 cm. - (Желимо да научимо)
Тираж 3.000.
ISBN 978-86-6089-043-8 (брош.)
23.
БАЈОВИЋ, Ивана, 1981Рачунаљка 1 : радна свеска из математике за рачунање : први разред основне школе / Ивана Бајовић, Горан Марковић ; [илустрације Бојан Радовановић]. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 57 стр. : илустр. ; 30 cm
Кор. насл. - Тираж 1.000.
ISBN 978-86-6089-412-2 (брош.)
254
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
24.
БАРИ, Џејмс Метју, 1860-1937
Петар Пан / Џејмс Метју Бари ; превео Александар В. Стефановић.
- 3. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 172 стр. : ауторова
слика ; 21 cm. - (Библиотека Књиге нашег детињства ; књ. бр. 17)
Превод дела: Peter Pan / James Matthew Barrie. - Тираж 1.000. - Белешка о
писцу: стр. 168-169. - Речник мање познатих речи и израза: стр. 170-171.
ISBN 978-86-6089-055-1 (картон)
25.
БАТАВЕЉИЋ, Милан, 1941Испеци, па ми реци : први кораци у математици : 5-7 година / [Милан Батавељић ; илустратор Нино Маљевић]. - 2. изд. Београд : Креативни центар, 2013 (Београд : Публикум). - 56 стр., [2]
листа с налепницама : илустр. ; 20 x 20 cm
Кор. насл. - Податак о аутору преузет из колофона. - Тираж 1.000.
ISBN 978-86-7781-691-9 (брош.)
26.
БАУМАН, Ан-Софи
Диносауруси / Ан-Софи Бауман ; илустрације Жан-Мари Поасно
; [преводиоци Мелита Лого-Милутиновић, Братислав Аџемовић]. - 4.
изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 29 стр. : илустр. ; 26 cm.
- (Едиција Питања и одговори. 4-7 година)
Превод дела: Les dinosaures. - Тираж 1.000.
ISBN 978-86-6089-167-1 (картон)
27.
БАУМАН, Ан-Софи
Земља / Ан-Софи Бауман ; илустрације Жан-Франсоа Пенишу ;
[преводиоци Мелита Лого-Милутиновић, Братислав Аџемовић]. - 3.
изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 29 стр. : илустр. ; 26
cm. - (Едиција Питања и одговори. 4-7 година)
Превод дела: La Terre. - Тираж 1.000.
ISBN 978-86-6089-163-3 (картон)
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
255
Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А
ПРИЛОЗИ ЗА ЧАЧАНСКУ БИБЛИОГРАФИЈУ
Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А
ТИЈАНА МУТАВЏИЋ, ОЛИВЕРА НЕДЕЉКОВИЋ, ТАМАРА ЈАНКОВИЋ
28.
БЗИК, Ивона, 1987Kučka sa Dedinja : roman / Ivona Bzik. - Čačak : Legenda, 2013 (Kraljevo
: Kvark). - 174 str. ; 22 cm. - (Biblioteka Specijalna izdanja / [Legenda, Čačak]
; knj. br. 117)
Tiraž 500. - Beleška o autoru: str. 173.
ISBN 978-86-7784-254-3
29.
БИЛИЈУ, Жан-Мишел
Возила / текст Жан-Мишел Билију ; илустрације Оливије-Марк
Надел ; [преводилац Мелита Лого-Милутиновић]. - 2. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 29 стр. : илустр. ; 26 cm. - (Едиција Питања и одговори. 4-7 година)
Превод дела: Les Véhicules. - Тираж 1.000.
ISBN 978-86-6089-258-6 (картон)
30.
БЈЕКИЋ, Драгана, 1965Докимолошки оквири наставе : оцењивање и тестови знања /
Драгана Бјекић, Жељко М. Папић. - Чачак : Факултет техничких наука,
2013 (Чачак : Светлост). - 240 стр. : табеле ; 24 cm
Тираж 300. - Додаци: стр. 216-238. - О ауторима: стр. 239. - Напомене и
библиографске референце уз текст. - Библиографија: стр. 205-213, и уз
поједина поглавља.
ISBN 978-86-7776-146-2
31.
БЈЕКИЋ, Драгана, 1965Психологија учења и наставе у електронском образовању /
Драгана Бјекић. - Чачак : Факултет техничких наука, 2013 (Чачак :
Светлост). - 278 стр. : илустр. ; 24 cm
Тираж 300. - Речник: стр. 259-272. - О ауторки: стр. [279]. - Библиографија: стр. 267-274. - Chapter’s summary.
ISBN 978-86-7776-156-1
32.
БЛАГОЈЕВИЋ, Даница, 1935Кад славуји ћуте / Даница Благојевић ; [илустрације Ненад Ерић]. - 1.
изд. - Чачак : Д. Благојевић, 2013 (Чачак : Xerox). - 74 стр. : илустр. ; 21 cm
256
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
Тираж 200. - Стр. 3-4: Тешко је имати мисао која нема границе / Биљана
Лукић.
ISBN 978-86-917113-0-6
33.
БЛАГОЈЕВИЋ, Добривоје, 1931Напаст на човека и одбрана / Добривоје Благојевић Блажо. - Чачак : Д.
Благојевић, 2013 (Чачак : Copy Xerox). - 78 стр. ; 17 cm. - (Едиција Источник
; књ. 22)
Тираж 200. - Стр. 74-76: Реч уредника и извод из рецензије / Милош
Нешовић.
ISBN 978-86-902781-7-6
34.
БЛЕЈД, Адам
Поход на звери. Аркта, планински див / Адам Блејд ; [илустрације
Дејвид Вајат ; преводилац Горан Капетановић]. - 1. изд. - Чачак : Пчелица,
2013 (Чачак : Светлост). - 125 стр. : илустр. ; 20 cm. - (Поход на звери ; 3)
Превод дела: Beast Quest. Arcta, the Mountain Giant / Adam Blade. - Тираж 1.000.
ISBN 978-86-6089-409-2
35.
БЛЕЈД, Адам
Поход на звери. Епос, ватрена птица / Адам Блејд ; [илустрације
Дејвид Вајат ; преводилац Горан Капетановић]. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 124 стр. : илустр. ; 20 cm. - (Поход на звери
; 6)
Превод дела: Beast Quest. Epos, the Flame Bird / Adam Blade. - Тираж
1.000.
ISBN 978-86-6089-408-5
36.
БЛЕЈД, Адам
Поход на звери. Нанук, снежно чудовиште / Адам Блејд ; [илустрације
Дејвид Вајат ; преводилац Горан Капетановић]. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2013
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
257
Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А
ПРИЛОЗИ ЗА ЧАЧАНСКУ БИБЛИОГРАФИЈУ
Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А
ТИЈАНА МУТАВЏИЋ, ОЛИВЕРА НЕДЕЉКОВИЋ, ТАМАРА ЈАНКОВИЋ
(Чачак : Светлост). - 125 стр. : илустр. ; 20 cm. - (Едиција Поход на звери ; 5)
Превод дела: Beast Quest. Nanook, the Snow Monster / Adam Blade. - Тираж 1.000.
ISBN 978-86-6089-407-8 (брош.)
37.
БЛЕЈД, Адам
Поход на звери. Сепрон, морска змија / Адам Блејд ; [илустрације
Дејвид Вајат ; преводилац Горан Капетановић]. - 1. изд. - Чачак : Пчелица,
2013 (Чачак : Светлост). - 125 стр. : илустр. ; 20 cm. - (Поход на звери ; 2)
Превод дела: Beast Quest. Sepron, the Sea Serpent / Adam Blade. - Тираж 1.000.
ISBN 978-86-6089-406-1 (брош.)
38.
БЛЕЈД, Адам
Поход на звери. Тагус, човек-коњ / Адам Блејд ; [илустрације Дејвид Вајат ; преводилац Горан Капетановић]. - 1. изд. - Чачак : Пчелица,
2013 (Чачак : Светлост). - 127 стр. : илустр. ; 20 cm. - (Едиција Поход на
звери ; 4)
Превод дела: Beast Quest. Tagus, the Horse-man / Adam Blade. - Тираж
1.000.
ISBN 978-86-6089-410-8
39.
БЛЕЈД, Адам
Поход на звери. Ферно, огњени змај / Адам Блејд ; [илустрације
Дејвид Вајат ; преводилац Горан Капетановић]. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 127 стр. : илустр. ; 20 cm. - (Едиција Поход
на звери ; 1)
Превод дела: Beast Quest. Nanook, the Fire Dragon / Adam Blade. - Тираж
1.000.
ISBN 978-86-6089-405-4 (брош.)
40.
БОГОСАВ Живковић у Драгачеву / [приредили] Ника-Никола Стојић,
Јовиша М. Славковић ; [фотографије Ружица Ђорђевић Рушка, Радован М. Маринковић, Јовиша М. Славковић]. - 1. изд. - Гуча : Центар за
културу, 2013 (Чачак : Бајић). - 108 стр. : илустр. ; 23 x 21 cm
258
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
Слика ауторâ. - Тираж 300. - Стр. 103: Књига љубави и поштовања /
Радован М. Маринковић. - Аутори: стр. 105.
ISBN 978-86-88109-47-5
41.
БОЖОВИЋ, Драгана
Ловци на благо / [аутор Драгана Божовић ; фотографије Предраг
Живковић, Мирјана Рацковић, Миленко Савовић]. - Чачак : Уметничка
галерија „Надежда Петровић“, 2013 (Чачак : Тригон). - 15 стр. : илустр. ;
25 cm. - (Едиција Деца и слике ; св. 1)
Податак о аутору преузет из колофона. - Тираж 500.
ISBN 978-86-83783-55-7
ISBN 978-86-83783-56-4 (за издавачку целину)
42.
БОЖОВИЋ, Зоран, 1940Пази како силазиш низ степенице / Зоран Божовић. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 118 стр. : ауторова слика ; 21 cm
Тираж 1.000. - Белешка о писцу: стр. 115-116.
ISBN 978-86-6089-404-7
43.
БОКАРЕВ, Марија, 1931Писма пријатеља Стевану Крену : (с краја XIX и на почетку XX
века) / Марија Бокарев. - 1. изд. - Чачак : Међуопштински историјски
архив, 2013 (Чачак : Светлост). - 126 стр. : илустр. ; 25 cm. - (Едиција
Памћеници / Међуопштински историјски архив Чачак ; књ. 3)
Ауторкина слика. - Тираж 300. - Стр. 5-13: Уместо увода / Лела Павловић. - Стр. 121-122: Прецима се одужила. Чачак заувек задужила / Ранко
Симовић. - Белешка о аутору: стр. 123-124. - Напомене и библиографске
референце уз текст. - Библиографија: стр. 119-120.
ISBN 978-86-80609-56-0
44.
БОШЊАКОВИЋ, Мирко, 1946Завичајни мук : песме / Мирко Бошњаковић. - Чачак : М. Бошњаковић, 2013 (Чачак : Ластва). - 62 стр. ; 20 cm
(Картон)
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
259
Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А
ПРИЛОЗИ ЗА ЧАЧАНСКУ БИБЛИОГРАФИЈУ
Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А
ТИЈАНА МУТАВЏИЋ, ОЛИВЕРА НЕДЕЉКОВИЋ, ТАМАРА ЈАНКОВИЋ
45.
БРАЈТ, Пол
Медведићи и велика олуја / [текст] Пол Брајт ; [илустрације] Џејн
Чепман ; [превела Јелена Катић Живановић]. - 1. изд. - Чачак : Пчелица,
2013 (Чачак : Светлост). - [32] стр. : илустр. ; 29 cm
Превод дела: The Bears and the Great Big Storm. - Тираж 1.000.
ISBN 978-86-6089-341-5
46.
БРАКУС, Петар, 1930Невеста за малог принца / Петар Бракус ; [илустровао Владислав
Костић]. - Београд : Portalibris : CET, 2013 (Чачак : Светлост). - 142, 93 стр.
: илустр. ; 21 cm. - (Библиотека Земља чуда ; књ. бр. 38)
Насл. стр. приштампаног текста: Мали принц / Антоан де Сент-Егзипери.
- Оба текста штампана у међусобно обрнутим смеровима. - Тираж 1.000.
ISBN 978-86-7818-152-8 (Portalibris; broš.)
47.
БРАКУС, Петар, 1930Тишина колевке : једна косовска трагедија / Петар Бракус. - Екстра изд. - Београд : PortaLibris : ЦЕТ, 2013 (Чачак : Светлост). - 154 стр. ;
21 cm. - (Библиотека Трагови у времену ; књ. бр. 16)
Тираж 1.000. - Белешка о писцу: стр. 154.
ISBN 978-86-7818-153-5 (ПЛ; брош.)
48.
БРАНКОВИЋ, Зоран, 1951Kako je Čačak zavoleo rokenrol / Zoran Branković ; [fotografije
Slobodan Pajić ... [et.al]]. - Čačak : Dom kulture, 2013 (Čačak : Majstorović).
- 147 str. : ilustr. ; 24 cm
Tiraž 300. - Foto album: str. [95].
ISBN 978-86-911737-8-4
49.
ВАЈТ, Катрин
Веома бучна џунгла / Катрин Вајт ; Џил Гаил ; преводилац Јелена
Катић Живановић. - 2. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Кина). - 24 стр. :
илустр. у боји ; 26 cm
260
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
Превод дела: The Very Noisy Jungle / Katrin Vajt. - Тираж 2.000.
(картон)
ISBN 978-86-6089-206-7 !
50.
ВАНДЕВИЛ, Ањес
Дивље животиње / текст Ањес Вандевил ; илустрације Еманиел Етјен ; [преводиоци Мелита Лого-Милутиновић, Братислав Аџемовић]. - 3. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 29 стр. :
илустр. ; 26 cm. - (Едиција Питања и одговори. 4-7 година)
Превод дела: Les animaux sauvages. - Тираж 1.000.
ISBN 978-86-6089-169-5 (картон)
51.
ВАСОВИЋ, Драгана, 1967Пчелица у вртићу : радна свеска за предшколце из математике /
Драгана Васовић и Маја Кораксић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. 13. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 55 стр. : илустр. ; 30
cm + прилог ([2] стр. са налепницама) + прилог ([1] лист за изрезивање)
Тираж 6.000.
ISBN 978-86-84657-83-3
52.
ВАСОВИЋ, Драгана, 1967Пчелица у вртићу : радна свеска за предшколце из математике /
Драгана Васовић и Маја Кораксић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. 14. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 55 стр. : илустр. ; 30
cm + прилог ([2] стр. са налепницама) + прилог ([1] лист за изрезивање)
Тираж 1.000.
ISBN 978-86-84657-83-3 (брош.)
53.
ВАСОВИЋ, Драгана, 1967Пчелица у вртићу [1] : радна свеска за предшколце из света око нас
/ Драгана Васовић и Маја Кораксић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. 13. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 55 стр. : илустр. ; 30 cm
+ прилог ([2] стр. са налепницама) + прилог ([1] лист за изрезивање)
Тираж 6.000.
ISBN 978-86-84657-84-0 (брош.)
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
261
Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А
ПРИЛОЗИ ЗА ЧАЧАНСКУ БИБЛИОГРАФИЈУ
Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А
ТИЈАНА МУТАВЏИЋ, ОЛИВЕРА НЕДЕЉКОВИЋ, ТАМАРА ЈАНКОВИЋ
54.
ВАСОВИЋ, Драгана, 1967Пчелица у вртићу [1] : радна свеска за предшколце из српског језика / Драгана Васовић, Маја Кораксић ; [илустрације Мијат Мијатовић].
- 13. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 63 стр. : илустр. ;
30 cm + налепнице ([2] листа) + Диплома из мале школе ([1] лист)
Тираж 1.000.
ISBN 978-86-84657-82-6 (брош.)
55.
ВАСОВИЋ, Драгана, 1967Пчелица у вртићу [1] : радна свеска за предшколце из српског језика / Драгана Васовић, Маја Кораксић ; [илустрације Мијат Мијатовић].
- 14. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 63 стр. : илустр. ;
30 cm + налепнице ([2] листа) + Диплома из мале школе ([1] лист)
Тираж 5.000.
ISBN 978-86-84657-82-6 (брош.)
56.
ВЕЉОВИЋ, Алемпије В., 1952Vizuelizacija poslovnih procesa u inženjerstvu = Visualization of
Business Processes in Engineering / Alempije V. Veljović. - Čačak : Fakultet
tehničkih nauka = Cacak : Faculty of Technical Sciences, 2013 (Vrnjačka
Banja : SaTCIP). - 169 str. : graf. prikazi, tabele ; 25 cm. - (Reinženjering poslovnih
procesa = Business Process Reingeneering ; knj. 1)
Na nasl. str.: Univerzitet u Kragujevcu = University of Kragujevac. - Tiraž
100. - Termini: str. 159-165. - Bibliografija: str. 167.
ISBN 978-86-7776-153-0 (broš.)
57.
ВИТЕЗ, Григор, 1911-1966
У шареном дућанчићу : одабране песме за малу и велику децу / Григор Витез ; приредио Горан Марковић ; [илустрације Јован Укропина].
- 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 173 стр. : илустр. ; 21
cm. - (Библиотека Чудесни стихотворци / [Пчелица] ; коло 2, књ. бр. 9)
Ауторова слика. - Тираж 1.000. - Стр. 3-11: Моћ игре, боје и звука у поезији Григора Витеза / Миомир Милинковић. - Речник мање познатих
речи и израза: стр. 163-164. - Белешка о песнику: стр. 165-168.
ISBN 978-86-6089-395-8 (картон)
262
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
58.
ВУЈАНСКИ источници : народно стваралаштво Прислонице : [зборник
радова] / [приредио] Радован М. Маринковић. - 1. изд. - Чачак : Штампарија Бајић : Туристичка организација Чачка, 2013 (Чачак : Бајић).
- 142 стр. : фотогр. ; 24 cm
Тираж 300. - Казивачи: стр. 139. - Бележници: стр. 140-141. - Напомене уз текст.
ISBN 978-86-88109-54-3 (ШБ; брош.)
59.
ВУЛИЋЕВИЋ, Љубомир, 1946Дуга над безданом / Љубомир Вулићевић. - 1. изд. - Чачак : Љ.
Вулићевић, 2013 (Чачак : Impressum). - 117 стр. ; 20 cm
Тираж 50.
ISBN 978-86-912331-4-3 (брош.)
60.
ГАЧИЋ, Дивна, 1959Луло моја сребром окована : Галерија Народног музеја Чачак, април - мај 2013. / Дивна Гачић. - Чачак : Народни музеј, 2013 (Чачак :
Артера). - 1 пресавијен лист (4 стр.) : илустр. ; 21 x 21 cm
Кор. насл. - Тираж 300.
(Брош.)
61.
ГИЈО, Рене, 1900-1969
Бела грива / Рене Гијо ; превела Гордана Велмар-Јанковић. - 2. изд.
- Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 79 стр. : ауторова слика ;
21 cm. - (Библиотека Књиге нашег детињства ; коло 5, књ. бр. 21)
Превод дела: Crin-Blanc / René Guillot. - Тираж 1.000. - Белешка о писцу:
стр. 75-76. - Речник мање познатих речи: стр. 77.
ISBN 978-86-6089-246-3 (картон)
62.
GNOSTIČKI tekstovi / izabrao, predgovor i komentare sastavio Dušan
Đorđević Mileusnić ; izvorne tekstove sa engleskog preveo Novica Petrović.
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
263
Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А
ПРИЛОЗИ ЗА ЧАЧАНСКУ БИБЛИОГРАФИЈУ
Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А
ТИЈАНА МУТАВЏИЋ, ОЛИВЕРА НЕДЕЉКОВИЋ, ТАМАРА ЈАНКОВИЋ
- Čačak : Gradac K ; Beograd : B. Kukić, 2013 (Beograd : Zuhra). - 149
str. ; 23 cm. - (Alef / urednik Branko Kukić ; knj. 82)
Antologijski izbor. - Tiraž 500. - Str. 7-11: Ka definiciji gnosticizma / T.
P. van Baren. - Str. 11-17: Religija, filozofija i gnozis / Endre fon Ivanka. Str. 18-29: Gnoza / Hanjrih Šlir. - Šta je Gnosis?: str. 30-32. - Napomene i
bibiliografske reference uz tekst.
ISBN 978-86-83507-90-0 (broš.)
63.
ГОЈГИЋ, Наташа Р.
Primena skladišta podataka u sistemu menadžmenta kvalitetom
u obrazovanju = Aplication of Data Warehouse in Education Quality
Management / Nataša R. Gojgić, Alempije V. Veljović. - Čačak : Fakultet
tehničkih nauka = Faculty of Technical Sciences, 2013 (Vrnjačka Banja :
SaTCIP). - 164 str. : ilustr. ; 25 cm. - (Reinženjering poslovnih procesa ; knj.
2 = Business Process Reengineering ; vol. 2 / urednik serije, editor of serias
Alempije V. Veljović)
Tiraž 100. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. - Napomene i
bibliografske reference uz tekst. - Bibliografija: str. 161-163.
ISBN 978-86-7776-155-7 !
64.
ГРАФИКА 2013 : 10 изложби, 20 аутора, 2000-2012 / [аутор каталога и
текста Јулка Маринковић = author of the catalogue and text Julka
Marinković ; превод Светлана Симеуновић = translation Svetlana
Simeunović ; фотографије Миленко Савовић = photographs Milenko
Savović]. - Чачак : Уметничка галерија „Надежда Петровић“, 2013 (Чачак
: Тригон). - 27 стр. : репродукције ; 21 cm
Кор. насл. - Упоредо срп. текст и енгл. превод. - Тираж 300.
ISBN 978-86-83783-57-1 (брош.)
65.
ГРГИЋ Матијашевић, Јелена, 1951Dugme koje nedostaje / Jelena Grgić Matijašević. - 1. izd. - Čačak :
Štamparija Bajić, 2013 (Čačak : Bajić). - 74 str. ; 21 cm
264
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
Tiraž 500. - Bilješka o piscu: str. 73. - Str. 74: Svepriča / Radovan M.
Marinković.
ISBN 978-86-88109-51-2 (broš.)
66.
ГРГИЋ Матијашевић, Јелена, 1951Krštenje / Jelena Grgić Matijašević. - Čačak : Štamparija Bajić,
2013 (Čačak : Štamparija Bajić). - 83 str. ; 21 cm
Tiraž 500. - Bilješka o piscu: str. 83.
ISBN 978-86-88109-49-9 (broš.)
67.
ГРГИЋ Матијашевић, Јелена, 1951Nevini krivac / Jelena Grgić Matijašević. - Čačak : Štamparija Bajić,
2013 (Čačak : Bajić). - 102 str. ; 21 cm
Tiraž 500. - Str. 93-97: Životne sitnice i lirske krupnice / Srba Ignjatović. - Str.
99-100: Vraćanje malim stvarima / Radovan M. Marinković. - pjesnikinji:
str. 101-102.
ISBN 978-86-88109-58-1 (broš.)
68.
ГРГИЋ Матијашевић, Јелена, 1951Svoja na svome / Jelena Grgić Matijašević. - Čačak : Štamparija Bajić,
2013 (Čačak : Bajić). - 133 str. ; 21 cm
Tiraž 500. - Bilješka o piscu: str. 133.
ISBN 978-86-88109-50-5 (karton)
69.
ГРГИЋ Матијашевић, Јелена, 1951Ćuti i trpi ili --- / Jelena Grgić Matijašević. - Čačak : Štamparija Bajić,
2013 (Čačak : Bajić). - 47 str. ; 21 cm
Tiraž 500. - Bilješka o piscu: str. 47.
ISBN 978-86-88109-48-2 (broš.)
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
265
Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А
ПРИЛОЗИ ЗА ЧАЧАНСКУ БИБЛИОГРАФИЈУ
Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А
ТИЈАНА МУТАВЏИЋ, ОЛИВЕРА НЕДЕЉКОВИЋ, ТАМАРА ЈАНКОВИЋ
70.
ГРИНБЕРГ, Делфин
Свемир / текст Делфин Гринберг ; илустрације Жан-Франсоа
Пенишу ; [преводилац Мелита Лого-Милутиновић]. - 2. изд. - Чачак
: Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 29 стр. : илустр. ; 26 cm. - (Едиција Питања и одговори. 4-7 година)
Превод дела: L’espace. - Тираж 1.000.
ISBN 978-86-6089-260-9 (картон)
71.
ГРУЈИЋ, Владимир
Менаџмент људских ресурса / Владимир Грујић, Драган Милачић. - Београд : Висока пословна школа струковних студија „Чачак“,
2013 (Београд : Чугура принт). - 237 стр. : илустр. ; 24 cm
На насл. стр. назив места издавања: Београд. - Тираж 300. - Белешка о
ауторима: стр. 236-237. - Напомене и библиографске референце уз текст.
- Библиографија: стр. 230-235.
ISBN 978-86-7860-114-9 (брош.)
72.
ГРУЈИЋ, Сава, 1979Trenutak preobražaja : kratke priče i eseji / Sava Grujić. - Čačak :
Legenda, 2013 (Kraljevo : Kvark). - 163 str. ; 22 cm. - (Biblioteka Specijalna
izdanja / [Legenda, Čačak] ; knj. br. 116)
Tiraž 300. - Beleška o autoru: str. 163.
ISBN 978-86-7784-253-6
73.
ГРУЈОВИЋ, Вучко, 1946Коло српских сестара / Вучко Грујовић. - Чачак : Штампарија
Бајић, 2013 (Чачак : Бајић). - 181 стр. : илустр. ; 21 cm
Ауторова слика. - Тираж 500. - Стр. 5-21: Коло српских сестара / Љиљана Милојевић Шуловић. - Белешка о аутору: стр. 173-174. - Библиографија: стр. 175.
ISBN 978-86-88109-60-4
266
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
74.
ДАМЊАНОВИЋ, Александар, 1955Štamparski slog / Aleksandar Damnjanović. - 1. izd. - Čačak : Visoka
škola tehničkih strukovnih studija, 2013 (Vrnjačka Banja : Satcip). - 159 str.
: ilustr. ; 30 cm. - (Edicija Akademija / Visoka škola tehničkih strukovnih
studija, Čačak ; knj. 48)
Tiraž 100. - Bibliografija: str. 157.
ISBN 978-86-86139-70-2 (broš.)
75.
ДАНИ доктора Мишовића (2013 ; Чачак)
Савремене теме / Дани доктора Мишовића, Чачак, 25. октобар
2013. године ; [организатори] Подружница Српског лекарског друштва
Чачак ... [и др.] ; [уредник Нада Лазовић]. - Чачак : Подружница Српског
лекарског друштва, 2013 (Чачак : Impressum). - 69 стр. ; 24 cm
Тираж 250. - Библиографија уз поједине апстракте.
ISBN 978-86-915031-2-3
76.
ДАНОЈЛИЋ, Милован, 1937Тајне између Земље и Сунца : одабране песме за малу и велику
децу / Милован Данојлић ; приредио Горан Марковић ; [илустрације
Јован Укропина]. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 166 стр. :
илустр. ; 21 cm. - (Библиотека Чудесни стихотворци ; књ. бр. 12)
Ауторова слика. - Тираж 1.000. - Стр. 3-10: Социјалне и породичне теме
у поезији Милована Данојлића / Миомир Милинковић. - Речник мање
познатих речи: стр. 156-158. - Белешка о песнику: стр. 159-162.
ISBN 978-86-6089-399-6 (брош.)
77.
ДЕЛИЋ, Блага, 1954English for Business Studies / Blaga Delić. - 3. izd. - Čačak : Visoka
poslovna škola strukovnih studija, 2013 (Beograd : Čugura print). - 129 str.
: ilustr. ; 24 cm
Tiraž 200. - Bibliografija: str. 129.
ISBN 978-86-7860-131-6 (broš.)
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
267
Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А
ПРИЛОЗИ ЗА ЧАЧАНСКУ БИБЛИОГРАФИЈУ
Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А
ТИЈАНА МУТАВЏИЋ, ОЛИВЕРА НЕДЕЉКОВИЋ, ТАМАРА ЈАНКОВИЋ
78.
ДЕЧЈИ мајски салон (30 ; 2013 ; Чачак)
Снови су моја будућност / 30. дечји мајски салон, [22. мај - 26. јун
2013.] ; [аутор каталога и изложбе Делфина Рајић ; фотографије Марко
Бојовић]. - Чачак : Народни музеј, 2013 (Чачак : Графички центар). - 30
стр. : илустр. ; 22 x 22 cm
Тираж 300.
ISBN 978-86-84067-47-2
79.
ДЕЧЈИХ душа дарови / [приредила] Даница Благојевић. - 1. изд. Чачак : Д. Благојевић, 2013 (Чачак : Copy Xerox). - 126 стр. ; 21 cm
Тираж 200. - Стр. 3-4: Уместо предговора - реч уредника / Светислав Љ. Марковић. - Стр. 123-125: Најдраже успомене Данице Благојевић / Рада Каранац.
ISBN 978-86-911873-9-2
80.
ДИСУ у гостима : избор из разговора и беседа са „Дисових пролећа“ /
приредио и поговор написао Драган Хамовић. - Чачак : Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, 2013 (Чачак : Артера). - 271 стр. :
илустр. ; 24 cm. - (Дисово пролеће ; 50) (Завичајна библиотека Врела ;
књ. 8)
Тираж 500. - Стр. 259-263: Пробрани Дисови гости / Драган Хамовић. Неколико речи о приређивању овог издања: стр. 265-266.
ISBN 978-86-83375-65-3 (картон)
81.
ДОЈЛ, Артур Конан, 1859-1930
Авантуре Шерлока Холмса / Артур Конан Дојл ; превео Бранко
Вучићевић. - 3. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 278 стр.
: ауторова слика ; 21 cm. - (Библиотека Класици за младе ; књ. бр. 1)
Превод дела: The Adventures of Sherlock Holmes / Arthur Conan Doyle. Тираж 1.000. - Белешка о писцу: стр. 272-273. - Речник мање познатих
речи: стр. 274-277.
ISBN 978-86-6089-059-9 (картон)
268
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
82.
[ДОМ културе Чачак] : Ликовни салон. - Чачак : Дом културе, 2013. [7] јед. у боји ; 23 cm Досадашњи садржај: Биљана Царић ; Катарина
Ђорђевић ; Mozaik - umetnost za večnost / Sonja Milotić Šesto, Sandra Šesto
Đekić ; Кутија са цивилизацијским артефактима / Јелена Трајковић ; Дечје игре / Ненад Марић ; Љиљана Стојановић ; Метафизика радости /
Драган Јовановић.
83.
ДРАГИЋЕВИЋ, Снежана, 1969Termotehnika : zbirka rešenih zadataka / Snežana Dragićević. - 2. izd.
- Čačak : Fakultet tehničkih nauka, 2013 (Čačak : Fakultet tehničkih nauka).
- 155 str. : graf. prikazi, tabele ; 24 cm
Na vrhu nasl. str.: Univerzitet u Kragujevcu. - Tiraž 300. - Bibliografija: str. 155.
ISBN 978-86-7776-152-3 (broš.)
84.
ДРАШКОВИЋ, Миљана, 1959Објављење : [Народни музеј Чачак], јануар 2013 / Миљана Драшковић. - Чачак : Народни музеј, 2013 ([б. м. : б. и.]). - 1 пресавијен лист
(4 стр.) : илустр. ; 25 cm Стр. [3]: Кад светиње проговоре / Радош Гачић.
- Стр. [4] : Биобиблиографски подаци о уметнику.
85.
ДРАШОВИЋ, Марија, 1937Сећања на Норвешку / Марија Драшовић. - Чачак : Штампарија
Бајић, 2013 (Чачак : Бајић). - 102 стр. : илустр. ; 25 cm
Ауторкина слика. - Тираж 500. - Белешка о аутору: стр. 98. - Стр. 99-100:
Рецензија / Недељко Д. Трнавац. - Стр. 101: Рецензија / Александар Марушић. - Библиографија: стр. 102.
ISBN 978-86-88109-61-1
86.
ЂЕДОВИЋ, Бранко
Poslovna statistika / Branko Đedović, Milan Drašković, Nikola Bračika.
- 1. izd. - Beograd : Visoka poslovna škola strukovnih studija „Čačak“, 2013
(Beograd : Čugura print). - 347 str. : ilustr. ; 24 cm
Tiraž 300. - Prilozi: str. 290-336. - Bibliografija: str. 337-347.
ISBN 978-86-7860-113-2 (broš.)
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
269
Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А
ПРИЛОЗИ ЗА ЧАЧАНСКУ БИБЛИОГРАФИЈУ
Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А
ТИЈАНА МУТАВЏИЋ, ОЛИВЕРА НЕДЕЉКОВИЋ, ТАМАРА ЈАНКОВИЋ
87.
ЋЕНДИЋ, Теодора
Свемир у теби / Теодора Ћендић. - 1. изд. - Слатина : Основна школа
„Бранислав Петровић“ ; Чачак : Прехрамбено-угоститељска школа, 2013
(Чачак : Прехрамбено-угоститељска школа). - 63 стр. ; 21 cm
Тираж 100. - Стр. 3-5: Млада трска у свемиру / Данијела Ковачевић Микић. - Стр. 6: На звезданој стази / Мира Ђуровић.
ISBN 978-86-906603-2-2 (ОШБП)
821.163.41-1
88.
ЂУКИЋ, Драгутин А.
Сузе лањског снијега / Драгутин А. Ђукић. - Чачак : Огранак Вукове задужбине ; Гуча : Центар за културу, спорт и туризам „Драгачево“,
2013 (Нови Сад : Будућност). - 137 стр. ; 21 cm
Тираж 500. - Стр. 133-137: Песничка рапсодија о нама, љубави и смрти /
Радослав Милошевић. - Белешка о аутору: стр. [140].
ISBN 978-86-7780-122-9
89.
ЂУРЂЕВ, Поп Д., 1953О бабама и жабама : минијатуре за основце са високом стручном
спремом / Поп Д. Ђурђев ; илустровао Младен Анђелковић. - 1. изд. Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 79 стр. : илустр. ; 16 x 16 cm.
- (Библиотека Пчелица Плус ; књ. бр. 10)
Тираж 1.000. - О писцу: стр. 75-76.
ISBN 978-86-6089-411-5
90.
ЂУРЂЕВИЋ, Лазар, 2001Царство животиња : песме илустроване сликама / Лазар Ђурђевић.
- 1. изд. - Топола : Библиотека „Радоје Домановић“, 2013 (Чачак : ГрафоНИН). - 48 стр. : илустр. ; 21 cm
Ауторова слика. - Тираж 300. - Стр. 45-46: Маштом у свет животиња
/ Мирјана Ранковић, Јелена Стефановић Николић. - Стр. 46: Потврда
стваралачког потенцијала / Јелена Масловарић, Вера Тољевић. - Стр. 47:
Биографска белешка / Мирјана Антонијевић Трнавац.
ISBN 978-86-911571-4-2 (брош.)
270
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
91.
ЂУРКОВИЋ Тошић, Драгана, 1962Нектарно зрно / Драгана Ђурковић Тошић. - Чачак : Штампарија
Бајић, 2013 (Чачак : Бајић). - 112 стр. ; 21 cm
Тираж 300. - Белешка о аутору: стр. 108.
ISBN 978-86-88109-43-7 (брош.)
92.
ЕРИЋ, Добрица, 1936Бајка о цару пчелару / Добрица Ерић ; илустровао Озрен Миждало. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 115 стр. : илустр.
; 21 cm. - (Едиција Џивџан ; књ. 5)
Ауторова слика. - Тираж 1.000. - Биографија: стр. 109-114. - Речник мање
познатих речи: стр. 115.
ISBN 978-86-6089-369-9
93.
ЕРИЋ, Добрица, 1936Пета страна света : одабране песме за малу и велику децу / Добрица Ерић ; приредио Горан Марковић ; [илустрације Јован Укропина]. - 2.
изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 165 стр. : илустр. ; 21 cm.
- (Библиотека Чудесни стихотворци ; књ. бр. 5)
Ауторова слика. - Тираж 1.000. - Стр. 3-9: Завичајне боје у поезији Добрице Ерића / Миомир Милинковић. - Речник мање познатих речи: стр.
157-158. - Белешка о писцу: стр. 159-162.
ISBN 978-86-6089-274-6 (картон)
94.
ЖАРИЋ, Милорад
Бајке / [илустрације Милорад Жарић]. - 4. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - [12] стр. : илустр. ; 23 cm. - (Едиција сликовница за децу Хајде да бојимо ---)
Кор. насл. - Податак о аутору преузет из колофона. - Тираж 2.000.
ISBN 978-86-6089-049-0 (брош.)
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
271
Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А
ПРИЛОЗИ ЗА ЧАЧАНСКУ БИБЛИОГРАФИЈУ
Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А
ТИЈАНА МУТАВЏИЋ, ОЛИВЕРА НЕДЕЉКОВИЋ, ТАМАРА ЈАНКОВИЋ
95.
ЖАРИЋ, Милорад
Времеплов / [илустрације Милорад Жарић]. - 3. изд. - Чачак : Пчелица,
[2013?] (Чачак : Светлост). - [12] стр. : илустр. ; 23 cm. - (Хајде да бојимо ---)
Кор. насл. - Податак о аутору преузет из колофона. - Тираж 1.000.
ISBN 978-86-6089-050-6 (брош.)
96.
ЖАРИЋ, Милорад
Животиње у зоо врту / [илустрације Милорад Жарић]. - 4. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - [12] стр. : илустр. ; 23 cm. - (Едиција бојанки за децу Хајде да бојимо ---)
Кор. насл. - Податак о аутору преузет из колофона. - Тираж 2.000.
ISBN 978-86-6089-010-0 (брош.)
97.
ЖАРИЋ, Милорад
Животиње у селу / [илустрације Милорад Жарић]. - 4. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - [12] стр. : илустр. ; 23 cm. (Едиција сликовница за децу Хајде да бојимо ---)
Кор. насл. - Податак о аутору преузет из колофона. - Тираж 1.000.
ISBN 978-86-6089-012-4 (брош.)
98.
ЖАРИЋ, Милорад
Животиње у шуми / [илустрације Милорад Жарић] . - 4. изд. Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - [12] стр. : илустр. ; 23 cm.
- (Хајде да бојимо ---)
Кор. насл. - Податак о аутору преузет из колофона. - Тираж 1.000.
ISBN 978-86-6089-011-7 (брош.)
99.
ЖАРИЋ, Милорад
Занимања / [илустрације Милорад Жарић]. - 3. изд. - Чачак : Пчелица, [2013?] (Чачак : Светлост). - [12] стр. : илустр. ; 23 cm. - (Едиција
Сликовница за децу. Хајде да бојимо)
272
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
Кор. насл. - Податак о аутору преузет из колофона. - Тираж 1.000.
ISBN 978-86-6089-045-2 (брош.)
100. ЖАРИЋ, Милорад
Маскенбал / [илустрације Милорад Жарић]. - 4. изд. - Чачак : Пчелица, [2013] (Чачак : Светлост). - [12] стр. : илустр. ; 23 cm. - (Едиција сликовница за децу Хајде да бојимо ---)
Кор насл. - Податак о аутору преузет из колофона. - Тираж 1.000.
ISBN 978-86-6089-048-3 (брош.)
101. ЖАРИЋ, Милорад
Саобраћај / [илустрације Милорад Жарић]. - 3. изд. - Чачак : Пчелица, [2013?] (Чачак : Светлост). - [12] стр. : илустр. ; 23 cm. - (Едиција бојанки за децу Хајде да бојимо ---)
Кор. насл. - Податак о аутору преузет из колофона. - Тираж 2.000.
ISBN 978-86-6089-047-6 (брош.)
102. ЖАРИЋ, Милорад
Спорт / [илустрације Милорад Жарић]. - 3. изд. - Чачак : Пчелица, 2013
(Чачак : Светлост). - [12] стр. : илустр. ; 23 cm. - (Хајде да бојимо ---)
Кор. насл. - Податак о аутору преузет из колофона. - Тираж 1.000.
ISBN 978-86-6089-046-9 (брош.)
103. ИЗГАРЕВИЋ, Радомир, 1977Лисица и гавран : по Езопу / препричали Горан Марковић и Бојана
Матијевић ; илустровао Радомир Изгаревић. - 3. изд. - Чачак : Пчелица,
2013 (Чачак : Светлост). - 15 стр. : илустр. ; 21 x 24 cm. - (Басне у стрипу)
Тираж 1.000.
ISBN 978-86-6089-088-9 (брош.)
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
273
Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А
ПРИЛОЗИ ЗА ЧАЧАНСКУ БИБЛИОГРАФИЈУ
Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А
ТИЈАНА МУТАВЏИЋ, ОЛИВЕРА НЕДЕЉКОВИЋ, ТАМАРА ЈАНКОВИЋ
104. ИЗГАРЕВИЋ, Радомир, 1977Медвед и пчеле : по Езопу / препричали Горан Марковић и Бојана
Матијевић ; илустровао Радомир Изгаревић. - 3. изд. - Чачак : Пчелица,
2013 (Чачак : Светлост). - 15 стр. : илустр. ; 21 x 24 cm. - (Басне у стрипу)
Тираж 1.000.
ISBN 978-86-6089-096-4 (брош.)
105. INTERNATIONAL Conference Life Cycle Engineering and Management
CDQM-2013 (4 ; 2013 ; Belgrade)
Proceedings : planary lectures ... [etc.] / 4th International Conference
Life Cycle Engineering and Management ICDQM-2013, June 27-28, 2013,
Belgrade, Serbia ; [organizer] Research Center of Dependability and Quality
Management - DQM ; editor Ljubisa Papic. - Cacak : Research Center of
Dependability and Quality Management - DQM, 2013 (Niš : M kops centar).
- XV, 462 str. : graf. prikazi, tabele ; 25 cm
Tiraž 200. - Str. V: Preface / Ljubisa Papic. - Napomene i bibliografske
reference uz tekst. - Bibliografija uz svaki rad.
ISBN 978-86-86355-14-0 (broš.)
106.
ЈАН, Мит
Simulacija kretanja sa CATIA V5 : osnove i praktična primena
kinematičke simulacije / [Meeth Jan, Michael Schuth] ; preveo i priredio
Milivoje L. Ćućilović. - Čačak : M. Ćućilović, 2013 (Vrnjačka Banja : SaTCIP).
- 278 str. : ilustr. ; 30 cm
Prevod dela: Beegungssimulation mit CATIA V5. - Podaci o autorima
preuzeti iz kolofona. - Tiraž 50. - Bibliografija: str. 278.
ISBN 978-86-914131-1-8
107. ЈАНКОВИЋ, Мара, 1968Математика 1 : збирка задатака са решењима : за ученике првог
разреда основне школе / Мара Јанковић и Снежана Ковачевић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). 115 стр. : илустр. ; 25 cm
Тираж 1.000.
ISBN 978-86-6089-389-7 (брош.)
274
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
108. ЈАНКОВИЋ, Мара, 1968Математика 2 : збирка задатака са решењима : за ученике другог
разреда основне школе / Мара Јанковић и Снежана Ковачевић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). 109 стр. : илустр. ; 29 cm
Тираж 1.000.
ISBN 978-86-6089-390-3 (брош.)
109. ЈАНКОВИЋ, Мара, 1968Математичарење : за ученике другог разреда основне школе : радна
свеска са решењима за додатни рад из математике / Мара Јанковић и Снежана Ковачевић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 12. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 54 стр. : илустр. ; 30 cm
Тираж 1.000. - Библиографија: стр. 53.
ISBN 978-86-6089-052-0 (брош.)
110. ЈАНКОВИЋ, Мара, 1968Математичарење : за ученике првог разреда основне школе : радна
свеска са решењима за додатни рад из математике / Мара Јанковић и Снежана Ковачевић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 9. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 48 стр. : илустр. ; 30 cm
Тираж 1.000. - Библиографија: стр. 47.
ISBN 978-86-84657-88-8 (брош.)
111. ЈАНКОВИЋ, Мара, 1968Математичарење : за ученике првог разреда основне школе : радна
свеска са решењима за додатни рад из математике / Мара Јанковић и
Снежана Ковачевић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 10. изд. - Чачак
: Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 48 стр. : илустр. ; 30 cm
Тираж 1.000. - Библиографија: стр. 47.
ISBN 978-86-84657-88-8 (брош.)
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
275
Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А
ПРИЛОЗИ ЗА ЧАЧАНСКУ БИБЛИОГРАФИЈУ
Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А
ТИЈАНА МУТАВЏИЋ, ОЛИВЕРА НЕДЕЉКОВИЋ, ТАМАРА ЈАНКОВИЋ
112. ЈАНКОВИЋ, Мара, 1968Математичарење : за ученике III разреда основне школе : радна
свеска са решењима за додатни рад из математике / Мара Јанковић и Снежана Ковачевић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 19. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 68 стр. : илустр. ; 30 cm
Тираж 2.000. - Библиографија: стр. 66.
ISBN 978-86-84657-76-5 (брош.)
113. ЈАНКОВИЋ, Мара, 1968Математичарење : за ученике IV разреда основне школе : радна свеска, збирка задатака и тестови са решењима за додатну наставу и математичку секцију / Мара Јанковић и Снежана Ковачевић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 20. изд. - Чачак : Пчелица,
2013 (Чачак : Светлост). - 84 стр. : илустр. ; 30 cm
Тираж 1.000. - Библиографија: стр. 83.
ISBN 978-86-84657-75-8 (брош.)
114. ЈЕВТОВИЋ, Душко, 1954Хвалоспеви смислу : (приповедна целина саткана од 40 поетских
прича усмерених ка истини) / Душко Јевтовић. - 1. изд. - Чачак : Д. Јевтовић :
Графика Јуреш, 2013 (Чачак : Графика Јуреш). - 239 стр. ; 21 cm
Тираж 300. - Стр. 235-239: Идеали и срж живота / Милица Баковић.
ISBN 978-86-83575-64-0
115. ЈЕЛЕСИЈЕВИЋ, Радмила, 1950Одсјаји сећања / Радмила Јелесијевић. - 1. изд. - Чачак : Штампарија
Бајић, 2013 (Чачак : Бајић). - 29 стр. : ауторова слика ; 21 cm
Тираж 100. - Стр. 27: Повратак / Радован М. Маринковић. - [Белешка о
аутору] : стр. 29.
(Картон)
276
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
116. ЈЕН, Мо, 1955Republika pijanaca / Mo Jan ; prevod Zvonimir Baretić. - Beograd :
PortaLibris : CET, 2013 (Čačak : Svetlost). - 379 str. ; 21 cm. - (Biblioteka Lica
i naličja ; knj. br. 25)
Stv. nasl. izvornika na kin. pismu. - Pravo ime autora: Guan Moye. - Tiraž 1.000.
ISBN 978-86-7818-149-8 (PL; broš.)
117. ЈОВАНОВИЋ, Ана, 1984Minina ljubav : roman / Ana Jovanović & Josif Grubović. - Čačak : Legenda,
2013 (Kraljevo : Kvark). - 182 str. : slike autora ; 21 cm. - (Biblioteka Specijalna
izdanja / [Legenda, Čačak] ; knj. br. 121)
Tiraž 500. - Beleška o autorima: str. 182.
ISBN 978-86-7784-260-4 (karton)
118. ЈОВАНОВИЋ, Војислав В., 1940Мртав / Војислав В. Јовановић. - Чачак : Б. Кукић : Градац К, 2013
(Београд : Зухра). - 171 стр. ; 23 cm. - (Библиотека Лађа / [Градац К])
Тираж 300. - О аутору: стр. 171.
ISBN 978-86-83507-93-1 (ГК; брош.)
119. ЈОВАНОВИЋ-ЗМАЈ, Јован, 1833-1904
Верујте, без шале : одабране песме за малу и велику децу / Јован
Јовановић Змај ; приредио Горан Марковић ; [илустрације Јован Укропина]. - 2. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 158 стр. :
илустр. ; 21 cm. - (Библиотека Чудесни стихотворци ; књ. бр. 1)
Ауторова слика. - Тираж 1.000. - Стр. 3-10: Змајева поезија данас / Миомир Милинковић. - Речник мање познатих речи: стр. 149-150. - Белешка
о песнику: стр. 151-154.
ISBN 978-86-6089-270-8 (картон)
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
277
Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А
ПРИЛОЗИ ЗА ЧАЧАНСКУ БИБЛИОГРАФИЈУ
Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А
ТИЈАНА МУТАВЏИЋ, ОЛИВЕРА НЕДЕЉКОВИЋ, ТАМАРА ЈАНКОВИЋ
120. ЈОКАНОВИЋ, Илија, 1961С пјесмом до бога и краља / монах Илија Јокановић ; [фотографије
Хаџи Миодраг Мића Младеновић]. - 3. изд. - Чачак : Штампарија Бајић,
2013 (Чачак : Бајић). - 209 стр. : илустр. ; 21 cm
Ауторове слике. - Тираж 500. - Стр. 199: Поговор / Миосав Сарић. - Стр.
201-202: Лестве до несазнативог / Радомир Андрић. - Стр. 203-204: Заветне песме творцу / Љубомир Ћоролић. - Стр. 205: Спознаја свевишњег
/ Зорица Рајкова Лукић. - Стр. 206-208: Кипарис хиландарски / Зоран
Милић.
ISBN 978-86-88109-45-1 (брош.)
121. ЈУЗБАШИЋ, Миланка, 1971Abeceda prirode : radna sveska za učenje latinice za drugi razred
osnovne škole / Milanka Juzbašić, Natali Šarić ; [илустрације Биљана Миросављевић]. - 1. izd. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 69 str.
: ilustr. ; 30 cm
Tekst lat. i ćir. - Tiraž 1.000.
ISBN 978-86-6089-394-1 (broš.)
122. КАКО расте памет / [приредио] Будимир Нешић ; илустровао Тихомир
Челановић. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 131 стр.
: илустр. ; 16 x 16 cm. - (Библиотека Пчелица Плус ; књ. бр. 7)
Тираж 1.000. - Стр. 5-6: Предговор / Љубивоје Ршумовић. - Стр. 7-8:
Читаоцу, уместо напомене / [Будимир] [Нешић].
ISBN 978-86-6089-321-7 (картон)
123. КАНТЕН, Марк, 1967Витешки двобој / аутори Марк Кантен и Изабел ; илустрације
Студио Ефижи ; серију осмислио Филип Алесандри ; превела са француског Катарина Трајковић. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак :
Светлост). - 89 стр. : илустр. ; 18 cm. - (Едиција Мисија трио)
Превод дела: Duel de chevaliers / Marc Cantin et Isabel. - Тираж 1.000. Розине речи: стр. [91-94].
ISBN 978-86-6089-327-9 (брош.)
278
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
124. КАНТЕН, Марк, 1967Замке у Египту / аутори Марк Кантен и Изабел ; илустрације Студио Ефижи ; серију осмислио Филип Алесандри ; превела са француског Катарина Трајковић. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 89 стр. : илустр. ; 18 cm. - (Едиција Мисија трио)
Превод дела: Pièges en Égipte / Marc Cantin et Isabel. - Тираж 1.000. Розине речи: стр. [90-92].
ISBN 978-86-6089-326-2 (брош.)
125. КАНТЕН, Марк, 1967Крађа у Версају / аутори Марк Кантен и Изабел ; илустрације Студио Ефижи ; серију осмислио Филип Алесандри ; превела са француског Катарина Трајковић. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 90 стр. : илустр. ; 18 cm. - (Едиција Мисија трио)
Превод дела: Vol à Versailles / Marc Cantin et Isabel. - Тираж 1.000.
ISBN 978-86-6089-328-6 (брош.)
126. КАНТЕН, Марк, 1967Лицем у лице са гладијаторима / аутори Марк Кантен и Изабел ;
илустрације Студио Ефижи ; серију осмислио Филип Алесандри ; превела са француског Катарина Трајковић. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2013
(Чачак : Светлост). - 87 стр. : илустр. ; 18 cm. - (Едиција Мисија трио)
Превод дела: Face aux gladiateurs / Marc Cantin et Isabel. - Тираж 1.000.
- Розине речи: стр. [89-92].
ISBN 978-86-6089-325-5 (брош.)
127. КАНТЕН, Марк, 1967Опасна праисторија / аутори Марк Кантен и Изабел ; илустрације
Студио Нилс ; серију осмислио Филип Алесандри ; превела са француског Катарина Трајковић. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак :
Светлост). - 90 стр. : илустр. ; 18 cm. - (Едиција Мисија трио)
Превод дела: Dangereuse préhistoire / Marc Cantin et Isabel. - Тираж
1.000. - Розине речи: стр. [91-94].
ISBN 978-86-6089-330-9 (брош.)
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
279
Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А
ПРИЛОЗИ ЗА ЧАЧАНСКУ БИБЛИОГРАФИЈУ
Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А
ТИЈАНА МУТАВЏИЋ, ОЛИВЕРА НЕДЕЉКОВИЋ, ТАМАРА ЈАНКОВИЋ
128. КАНТЕН, Марк, 1967Откривање Америке / аутори Марк Кантен и Изабел ; илустрације
Студио Нилс ; серију осмислио Филип Алесандри ; превела са француског Катарина Трајковић. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак :
Светлост). - 89 стр. : илустр. ; 18 cm. - (Едиција Мисија трио)
Превод дела: À la découverte de l’Amérique / Marc Cantin et Isabel. Тираж 1.000.
ISBN 978-86-6089-329-3 (брош.)
129. КАПЕТАНОВИЋ, Милош, 1955Милановачки Руси / [Милош Капетановић ; превод на руски језик
Ксенија Радојичић]. - Горњи Милановац : Друштво српско-руског пријатељства „Таково“, 2013 (Чачак : Бајић). - 223 стр. : илустр. ; 21 cm
Тираж 500. - Стр. 6-10: Уводна реч / Уређивачки одбор. - Стр. 193-196:
Људи са две отаџбине / Гроздана Комадинић. - Стр. 197-202: Боље касно
него никада, а никада није касно / Милорад Глире Даничић. - Прилозифотографије: стр. 203-217. - Милош Капетановић: стр. 218.
ISBN 978-86-88109-60-5
130. КАРАНАЦ, Рада, 1976Млади и традиционална култура / Рада Каранац. - Чачак : Регионални центар за професионални развој запослених у образовању, 2013
(Чачак : Прехрамбено-угоститељска школа). - 116 стр. : илустр. ; 25 cm
Тираж 50. - [Белешка о ауторки]: стр. 114. - Библиографија: стр. 105-110.
- Регистар.
ISBN 978-86-911757-7-1 (брош.)
131. КАРЛЕН, пер Јосе
Hej : ord och bild / Per José Karlén ; [redaktör Jovica Marčeta]. - Laksand
: Vägskäl produktion Leksands Kulturhus, 2013 (Čačak : Majstorović). - [28]
str. : ilustr. ; 22 x 22 cm
ISBN 978-91-87116-44-5 (картон)
280
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
132. КЕТ Колан, Џејми
Francuskinje, ola-la! / Džejmi Ket Kolan ; prevod Emina Pavlović. Beograd : PortaLibris : CET, 2013 (Čačak : Svetlost). - 219 str. : autorkina
slika ; 21 cm. - (Biblioteka Lica i naličja / [PortaLibris] ; knj. br. 23)
Prevod dela: Ooh La La / Jamie Cat Callan. - Tiraž 1.000. - Beleška o autorki:
str. 219.
ISBN 978-86-7818-151-1 (broš.)
133. КЕФАЛИЦА : [свет виђен дечјим очима из истоимене ТВ емисије] /
[приредила] Тања Алексић ; [илустрације Младен Анђелковић]. - 1. изд.
- Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 127 стр. : илустр. ; 21 x 21 cm
Тираж 2.000. - Стр. 3: Предговор / Драган Илић.
ISBN 978-86-6089-372-9 (брош.)
134. КЊИГА разоноде за мале девојчице / [уредник Горан Марковић]. - 1. изд.
- Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 64 стр. : илустр. ; 25 cm
Превод дела: Little girls’ activity book. - Кор. насл. - Тираж 1.500.
ISBN 978-86-6089-367-5 (брош.)
135. КЊИГА разоноде за мале дечаке / [уредник Горан Марковић]. - 1. изд. Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 64 стр. : илустр. ; 25 cm
Превод дела: Little boys’ activity book. - Кор. насл. - Тираж 1.500.
ISBN 978-86-6089-366-8 (брош.)
136. КО и како вреднује образовање у Србији / [одг. уредник Милан Јефтић].
- Београд : Унија синдиката просветних радника Србије, 2013 (Чачак :
Графика Јуреш). - 143 стр. : илустр. ; 21 cm
(Брош.)
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
281
Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А
ПРИЛОЗИ ЗА ЧАЧАНСКУ БИБЛИОГРАФИЈУ
Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А
ТИЈАНА МУТАВЏИЋ, ОЛИВЕРА НЕДЕЉКОВИЋ, ТАМАРА ЈАНКОВИЋ
137. КОВАЧЕВИЋ, Милорад, 1943Учимо шах / Милорад Ковачевић и Горан Милисављевић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 4. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 39 стр. : илустр. ; 30 cm. - (Желимо да научимо)
Тираж 1.000.
ISBN 978-86-6089-042-1 (брош.)
138. КОЛАКОВСКИ, Лешек, 1927-2009
Da li je Gospod Bog srećan i druga pitanja / Lešek Kolakovski ; prevela sa
poljskog Biserka Rajčić. - Beograd : B. Kukić ; Čačak : Gradac K, 2013 (Beograd
: Zuhra). - 275 str. ; 23 cm. - (Alef ; knj. 83)
Prevod dela: Czy Pan Bóg jest szcześliwy i inne pytania / Leszek Kołakowski.
- Tiraž 500. - Str. 271-275: Lešek Kolakovski ili još uvek ljubav / Biserka
Rajčić. - Napomene i bibliografske reference uz tekst.
ISBN 978-86-83507-95-5 (broš.)
139. КОЛАРОВ, Игор, 1973Клизаве приче / Игор Коларов ; ликовно обликовање књиге Нела
Таталовић. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 81 стр. :
илустр. ; 16 x 16 cm. - (Библиотека Пчелица плус ; књ. бр. 8)
Ауторова слика. - Тираж 1.000. - Речник мање познатих речи, израза и
смицалица: стр. 68-77. - Белешка о писцу: стр. 79-81.
ISBN 978-86-6089-322-4 (картон)
140. КОРАКСИЋ, Маја, 1968Бројалица : радна свеска за предшколце : уочавање бројeвних скупова, формирање појма броја, упознавање бројева од 1 до 10, решавање
занимљивих задатака / Маја Кораксић ; [илустрације Мијат Мијатовић].
- 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 40 стр. : илустр. ; 30
cm + [2] листа с налепницама
Тираж 1.000.
ISBN 978-86-6089-392-7 (брош.)
282
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
141. КОРАКСИЋ, Маја, 1968Вежбалица : за други разред основне школе / Маја Кораксић. - 10. изд.
- Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 56 стр. : илустр. ; 30 cm
Тираж 1.000. - Садржај: Српски језик ; Математика ; Свет око нас.
ISBN 978-86-84657-96-3 (брош.)
142. КОРАКСИЋ, Маја, 1968Вежбалица : за други разред основне школе / Маја Кораксић. - 11. изд.
- Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 56 стр. : илустр. ; 30 cm
Тираж 1.000. - Садржај: Српски језик ; Математика ; Свет око нас.
ISBN 978-86-84657-96-3 (брош.)
143. КОРАКСИЋ, Маја, 1968Вежбалица : за први разред основне школе / Маја Кораксић. - 10.
изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 56 стр. : илустр. ; 30 cm
Тираж 1.000. - Садржи: Српски језик ; Математика ; Свет око нас.
ISBN 978-86-84657-95-6 (брош.)
144. КОРАКСИЋ, Маја, 1968Вежбалица : за трећи разред основне школе : [контролне вежбе] /
Маја Кораксић. - 10. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 56 стр.
: илустр. ; 30 cm
Тираж 1.000. - Садржај: Српски језик ; Математика ; Природа и друштво.
ISBN 978-86-84657-97-0 (брош.)
145. КОРАКСИЋ, Маја, 1968Вежбалица : за трећи разред основне школе : [контролне вежбе] /
Маја Кораксић. - 11. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 56 стр.
: илустр. ; 30 cm
Тираж 1.000. - Садржај: Српски језик ; Математика ; Природа и друштво.
ISBN 978-86-84657-97-0 (брош.)
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
283
Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А
ПРИЛОЗИ ЗА ЧАЧАНСКУ БИБЛИОГРАФИЈУ
Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А
ТИЈАНА МУТАВЏИЋ, ОЛИВЕРА НЕДЕЉКОВИЋ, ТАМАРА ЈАНКОВИЋ
146. КОРАКСИЋ, Маја, 1968Вежбалица : за четврти разред основне школе : [контролне вежбе]
/ Маја Кораксић. - 10. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). 56 стр. : илустр. ; 30 cm
Тираж 1.000. - Садржај: Српски језик ; Математика ; Природа и друштво.
ISBN 978-86-84657-89-5 (брош.)
147. КОРАКСИЋ, Маја, 1968Вежбалица : за четврти разред основне школе : [контролне вежбе]
/ Маја Кораксић. - 11. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). 56 стр. : илустр. ; 30 cm
Тираж 1.000. - Садржај: Српски језик ; Математика ; Природа и друштво.
ISBN 978-86-84657-89-5 (брош.)
148. КОРАКСИЋ, Маја, 1968Математиша : књига лака за првака / Маја Кораксић и Горан Марковић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак
: Светлост). - 115 стр. : илустр. ; 30 cm
Тираж 1.000.
ISBN 978-86-6089-090-2 (брош.)
149. КОРАКСИЋ, Маја, 1968Пчелица 2 : радна свеска из математике : за други разред основне
школе / Маја Кораксић и Горан Марковић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 37. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 55 стр. :
илустр. ; 30 cm
Тираж 5.000.
ISBN 978-86-6089-021-6 (брош.)
150. КОРАКСИЋ, Маја, 1968Пчелица 2 : радна свеска из математике : за други разред основне школе
284
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
/ Маја Кораксић и Горан Марковић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 38.
изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 55 стр. : илустр. ; 30 cm
Тираж 1.000.
ISBN 978-86-6089-021-6 (брош.)
151. КОРАКСИЋ, Маја, 1968Пчелица 2 : радна свеска из математике : за други разред основне школе / Маја Кораксић и Горан Марковић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. 39. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 55 стр. : илустр. ; 30 cm
Тираж 3.000.
ISBN 978-86-6089-021-6 (брош.)
152. КОРАКСИЋ, Маја, 1968Пчелица 2 : радна свеска из математике : за други разред основне
школе / Маја Кораксић и Горан Марковић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 40 изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 55 стр. :
илустр. ; 30 cm
Тираж 10.000.
ISBN 978-86-6089-021-6 (брош.)
153. КОРАКСИЋ, Маја, 1968Пчелица 2 : радна свеска из математике : за други разред основне
школе / Маја Кораксић и Горан Марковић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 41. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 55 стр. :
илустр. ; 30 cm
Тираж 10.000.
ISBN 978-86-6089-021-6 (брош.)
154. КОРАКСИЋ, Маја, 1968Пчелица 2 : радна свеска из српског језика : за други разред основне
школе / Маја Кораксић и Горан Марковић ; [илустрације Мијат Мијатовић].
- 34. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 55 стр. : илустр. ; 30 cm
Тираж2.000.
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
285
Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А
ПРИЛОЗИ ЗА ЧАЧАНСКУ БИБЛИОГРАФИЈУ
Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А
ТИЈАНА МУТАВЏИЋ, ОЛИВЕРА НЕДЕЉКОВИЋ, ТАМАРА ЈАНКОВИЋ
- - Пчелица 2 : контролне вежбе из српског језика : за други разред основне школе / Маја Кораксић и Горан Марковић. - 20 стр. : илустр. ; 30 cm
ISBN 978-86-6089-017-9 (брош.)
155. КОРАКСИЋ, Маја, 1968Пчелица 2 : радна свеска из српског језика : за други разред основне
школе / Маја Кораксић и Горан Марковић ; [илустрације Мијат Мијатовић].
- 35. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 55 стр. : илустр. ; 30 cm
Тираж 8.000.
- - Пчелица 2 : контролне вежбе из српског језика : за други разред основне школе / Маја Кораксић и Горан Марковић. - 20 стр. : илустр. ; 30 cm
ISBN 978-86-6089-017-9 (брош.)
156. КОРАКСИЋ, Маја, 1968Пчелица 1 : радна свеска из математике : за први разред основне школе / Маја Кораксић и Горан Марковић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. 32. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 56 стр. : илустр. ; 30 cm
Тираж 500.
ISBN 978-86-6089-020-9 (брош.)
157. КОРАКСИЋ, Маја, 1968Пчелица 1 : радна свеска из математике : за први разред основне школе / Маја Кораксић и Горан Марковић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. 33. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 56 стр. : илустр. ; 30 cm
Тираж 1.000.
ISBN 978-86-6089-020-9 (брош.)
158. КОРАКСИЋ, Маја, 1968Пчелица 1 : радна свеска из математике : за први разред основне школе / Маја Кораксић и Горан Марковић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. 34. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 56 стр. : илустр. ; 30 cm
Тираж 12.000.
ISBN 978-86-6089-020-9 (брош.)
286
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
159. КОРАКСИЋ, Маја, 1968Пчелица 1 : радна свеска из српског језика : за први разред основне школе / Маја Кораксић и Горан Марковић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 24. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 55 стр. :
илустр. ; 30 cm
Тираж 9.000.
ISBN 978-86-6089-016-2 (брош.)
160. КОРАКСИЋ, Маја, 1968Пчелица 3 : радна свеска из математике : за трећи разред основне
школе / Маја Кораксић и Горан Марковић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 37. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 59 стр. : илустр.
; 30 cm
Тираж 1.000.
ISBN 978-86-6089-022-3 (брош.)
161. КОРАКСИЋ, Маја, 1968Пчелица 3 : радна свеска из математике : за трећи разред основне
школе / Маја Кораксић и Горан Марковић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 38. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 59 стр. : илустр.
; 30 cm
Тираж 3.000.
ISBN 978-86-6089-022-3 (брош.)
162. КОРАКСИЋ, Маја, 1968Пчелица 3 : радна свеска из математике : за трећи разред основне
школе / Маја Кораксић и Горан Марковић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 39. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 59 стр. :
илустр. ; 30 cm
Тираж 9.000.
ISBN 978-86-6089-022-3 (брош.)
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
287
Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А
ПРИЛОЗИ ЗА ЧАЧАНСКУ БИБЛИОГРАФИЈУ
Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А
ТИЈАНА МУТАВЏИЋ, ОЛИВЕРА НЕДЕЉКОВИЋ, ТАМАРА ЈАНКОВИЋ
163. КОРАКСИЋ, Маја, 1968Пчелица 3 : радна свеска из математике : за трећи разред основне
школе / Маја Кораксић и Горан Марковић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 40. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 59 стр. :
илустр. ; 30 cm
Тираж 1.000.
- - Пчелица 3 : контролне вежбе из математике : за трећи разред основне
школе / Маја Кораксић и Горан Марковић. - 20 стр. : илустр. ; 30 cm
ISBN 978-86-6089-022-3 (брош.)
164. КОРАКСИЋ, Маја, 1968Пчелица 3 : радна свеска из српског језика : за трећи разред основне школе / Маја Кораксић и Горан Марковић ; [илустрације Мијат
Мијатовић]. - 33. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 55 стр.
: илустр. ; 30 cm
Тираж 1.000.
- - Пчелица 3 : контролне вежбе из српског језика : за трeћи разред
основне школе. - 20 стр. : илустр. ; 30 cm
ISBN 978-86-6089-018-6 (брош.)
165. КОРАКСИЋ, Маја, 1968Пчелица 3 : радна свеска из српског језика : за трећи разред основне школе / Маја Кораксић и Горан Марковић ; [илустрације Мијат
Мијатовић]. - 34. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 55 стр.
: илустр. ; 30 cm
Тираж 3.000.
- - Пчелица 3 : контролне вежбе из српског језика : за трећи разред основне школе / Маја Кораксић и Горан Марковић. - 20 стр. : илустр. ; 30 cm
ISBN 978-86-6089-018-6 (брош.)
166. КОРАКСИЋ, Маја, 1968Пчелица 3 : радна свеска из српског језика : за трећи разред основне школе / Маја Кораксић и Горан Марковић ; [илустрације Мијат
Мијатовић]. - 35. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 55 стр.
: илустр. ; 30 cm
288
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
Тираж 8.000.
- - Пчелица 3 : контролне вежбе из српског језика : за трећи разред основне школе / Маја Кораксић и Горан Марковић. - 20 стр. : илустр. ; 30 cm
ISBN 978-86-6089-018-6 (брош.)
167. КОРАКСИЋ, Маја, 1968Пчелица 4 : радна свеска из математике : за четврти разред основне школе / Маја Кораксић и Горан Марковић ; [илустрације Мијат
Мијатовић]. - 37. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 59 стр.
: илустр. ; 30 cm
Тираж 1.000.
ISBN 978-86-6089-023-0 (брош.)
168. КОРАКСИЋ, Маја, 1968Пчелица 4 : радна свеска из математике : за четврти разред основне школе / Маја Кораксић и Горан Марковић ; [илустрације Мијат
Мијатовић]. - 38. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 59 стр.
: илустр. ; 30 cm
Тираж 3.000.
ISBN 978-86-6089-023-0 (брош.)
169. КОРАКСИЋ, Маја, 1968Пчелица 4 : радна свеска из математике : за четврти разред основне школе / Маја Кораксић и Горан Марковић ; [илустрације Мијат
Мијатовић]. - 39. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 59 стр.
: илустр. ; 30 cm
Тираж 8.000.
ISBN 978-86-6089-023-0 (брош.)
170. КОРАКСИЋ, Маја, 1968Пчелица 4 : радна свеска из српског језика : за четврти разред основне школе / Маја Кораксић и Горан Марковић ; [илустрације Мијат
Мијатовић]. - 34. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 55 стр.
: илустр. ; 30 cm
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
289
Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А
ПРИЛОЗИ ЗА ЧАЧАНСКУ БИБЛИОГРАФИЈУ
Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А
ТИЈАНА МУТАВЏИЋ, ОЛИВЕРА НЕДЕЉКОВИЋ, ТАМАРА ЈАНКОВИЋ
Тираж 1.000.
- - Пчелица 4 : контролне вежбе из српског језика : за четврти разред основне школе / Маја Кораксић и Горан Марковић. - 20 стр. : илустр. ; 30 cm
ISBN 978-86-6089-019-3 (брош.)
171. КОРАКСИЋ, Маја, 1968Пчелица 4 : радна свеска из српског језика : за четврти разред основне школе / Маја Кораксић и Горан Марковић ; [илустрације Мијат
Мијатовић]. - 35. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 55 стр.
: илустр. ; 30 cm
Тираж 7.000.
- - Пчелица 4 : контролне вежбе из српског језика : за четврти разред основне школе / Маја Кораксић и Горан Марковић. - 20 стр. : илустр. ; 30 cm
ISBN 978-86-6089-019-3 (брош.)
172. КОРАКСИЋ, Маја, 1968Словарица : радна свеска за предшколце / Маја Кораксић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 40 стр. : илустр. ; 29 cm
Тираж 1.000.
ISBN 978-86-6089-393-4
173. КОРАКСИЋ, Маја, 1968Шкрабалица : радна свеска за предшколце : графомоторичке вежбе, припремање руке за писање, уочавање и понављање линија, развијање прецизности и уредности / Маја Кораксић ; [илустрације Мијат
Мијатовић]. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 40 стр.
: илустр. ; 30 cm
Тираж 1.000.
ISBN 978-86-6089-391-0 (брош.)
290
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
174. КОРДРОЈ, Трејси, 1965Мала бела сова / Трејси Кордрој ; [илустрације] Џејн Чепман ;
[превела Јелена Катић Живановић]. - 1. изд. - Београд : Пчелица, 2013
(Чачак : Светлост). - [30] стр. : илустр. ; 21 cm
Превод дела: The Little White Owl / Tracey Corderoy. - Тираж 1.000.
ISBN 978-86-6089-337-8
175. КОУКС, Шеридан Џ.
SPSS verzija 20.0 [za] Windows : analiza bez muke / Sheridan J Coakes ;
[prevod Jasna Soldić-Aleksić]. - 1. izd. - Beograd : Kompjuter biblioteka, 2013
(Čačak : Svetlost). - XIV, 312 str. : ilustr. ; 24 cm. - (Kompjuter biblioteka ;
br. knj. 457)
Prevod dela: SPSS 20.0 for Windows. - Tiraž 500.
ISBN 978-86-7310-477-5 (broš.)
176. КРЖИЋ, Маријо, 1968Tehnike za bolji život : NLP priručnik / Marijo Kržić. - Beograd :
PortaLibris : CET, 2013 (Čačak : Svetlost). - XV, 211 str. ; 21 cm. - (Biblioteka
Lica i naličja ; knj. br. 24)
Tiraž 1.000.
ISBN 978-86-7818-156-6 (PortaLibris; broš.)
177. КРИЖАНИЋ, Пјер, 1890-1962
Пјер Крижанић : хроничар једног времена / [аутор текста Марија
Радисавчевић ; превод на енглески Јасмина Јакшић ; фотографије Миленко Савовић]. - Нови Сад : Спомен-збирка Павла Бељанског, 2013 (Нови
Сад : Adverto). - 35 стр. : илустр. ; 21 cm
Тираж 750. - Библиографија: стр. 34-36. - Summary.
ISBN 978-86-87073-68-5 (брош.)
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
291
Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А
ПРИЛОЗИ ЗА ЧАЧАНСКУ БИБЛИОГРАФИЈУ
Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А
ТИЈАНА МУТАВЏИЋ, ОЛИВЕРА НЕДЕЉКОВИЋ, ТАМАРА ЈАНКОВИЋ
178. КРИСТИЈАНА Ф., 1962Ми деца са станице Зоо / [испричала] Кристијана Ф. ; према магнетофонским записима написали Кај Херман и Хорст Рик ; с предговором
Хорста Е. Рихтера ; превела Сања Катарић. - 4. изд. - Чачак : Пчелица,
2013 (Чачак : Светлост). - 293 стр., [32] стр. с фотогр. ; 21 cm. - (Библиотека Избор / [Пчелица, Чачак] ; књ. бр. 1)
Превод дела: Wir Kinder vom Bahnhof Zoo / Christiane F. - Тираж 1.000.
- Стр. 5: Уз ову књигу / Кај Херман, Хорст Рик. - Биографије прерађивача: стр. 6. - Стр. 7-13: Предговор / Хорст-Еберхард Рихтер. - Уместо
биографије: стр. 292-293. - Речник мање познатих речи и израза: стр.
[294-295].
ISBN 978-86-6089-105-3 (картон)
179. КРИЧЛИ, Сајмон, 1960Knjiga mrtvih filozofa / Sajmon Kričli ; preveo sa engleskog Aleksandar
V. Stefanović. - Čačak : Gradac K ; Beograd : B. Kukić, 2013 (Beograd : Zuhra).
- 245 str. ; 23 cm. - (Alef / urednik Branko Kukić ; knj. 79)
Prevod dela: The Book of Dead Philosophers / Simon Critchley. - Tiraž 500.
- Bibliografija: str. 228-242.
ISBN 978-86-83507-91-7 (broš.)
180. КУЗМАНОВИЋ, Јелена
Чачак : мој град / [аутори текста Јелена Кузмановић, Ана Белић ; фотографије Љубо Новаковић ... и др.]. - Чачак : Туристичка организација, 2013
(Чачак : Мајсторовић). - 48 стр. : илустр. ; 15 x 21 cm
Глав. ств. насл. преузет са кор.
ISBN 978-86-84739-21-8
181. КУКИЋ, Мира, 1964Природа и друштво 3 : радна свеска за трећи разред основне школе
/ Мира Кукић и Милена Аћимовић ; [илустрације Милорад Жарић]. - 19.
изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 64 стр. : илустр. ; 30 cm
Тираж 2.000.
292
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
- - Природа и друштво 3 : контролне вежбе из природе и друштва : за
трећи разред основне школе / Мира Кукић и Милена Аћимовић. - 20
стр. : илустр.; 30 cm
ISBN 978-86-6089-026-1 (брош.)
182. КУКИЋ, Мира, 1964Природа и друштво 3 : радна свеска за трећи разред основне школе /
Мира Кукић и Милена Аћимовић ; [илустрације Милорад Жарић]. - 20. изд.
- Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 64 стр. : илустр. ; 30 cm
Тираж 5.000.
- - Природа и друштво 3 : контролне вежбе из природе и друштва : за
трећи разред основне школе / Мира Кукић и Милена Аћимовић. - 20
стр. : илустр. ; 30 cm
ISBN 978-86-6089-026-1 (брош.)
183. КУКИЋ, Мира, 1964Природа и друштво 4 : радна свеска за четврти разред основне школе / Мира Кукић и Милена Аћимовић ; [илустрације Милорад Жарић]. 18. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 72 стр. : илустр. ; 30 cm
Тираж 1.000.
- - Природа и друштво 4 : контролне вежбе из природе и друштва :
за четврти разред основне школе / Мира Кукић и Милена Аћимовић. - 20 стр. : илустр. ; 30 cm
ISBN 978-86-6089-027-8 (брош.)
184. КУКИЋ, Мира, 1964Природа и друштво 4 : радна свеска за четврти разред основне
школе / Мира Кукић и Милена Аћимовић ; [илустрације Милорад
Жарић]. - 19. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 72 стр. :
илустр. ; 30 cm
Тираж 4.000.
- - Природа и друштво 4 : контролне вежбе из природе и друштва : за
четврти разред основне школе / Мира Кукић и Милена Аћимовић. - 20
стр. : илустр. ; 30 cm
ISBN 978-86-6089-027-8 (брош.)
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
293
Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А
ПРИЛОЗИ ЗА ЧАЧАНСКУ БИБЛИОГРАФИЈУ
Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А
ТИЈАНА МУТАВЏИЋ, ОЛИВЕРА НЕДЕЉКОВИЋ, ТАМАРА ЈАНКОВИЋ
185. КУКИЋ, Мира, 1964Свет око нас 1 : радна свеска за први разред основне школе / Мира
Кукић и Милена Аћимовић ; [илустрације Милорад Жарић]. - 18. изд. Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 59 стр. : илустр. ; 30 cm
Тираж 5.000.
- - Свет око нас 1 : контролне вежбе из света око нас : за први разред основне школе / Мира Кукић и Милена Аћимовић. - 14 стр. : илустр. ; 30 cm
ISBN 978-86-6089-024-7 (брош.)
186. КУКИЋ, Мира, 1964Свет око нас 2 : радна свеска за други разред основне школе / Мира
Кукић и Милена Аћимовић ; [илустрације Милорад Жарић]. - 23. изд. Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 64 стр. : илустр. ; 30 cm
Тираж 2.000.
- - Свет око нас 2 : контролне вежбе из света око нас : за други разред основне школе / Мира Кукић и Милена Аћимовић. - 20 стр. : илустр. ; 30 cm
ISBN 978-86-6089-025-4 (брош.)
187. КУКИЋ, Мира, 1964Свет око нас 2 : радна свеска за други разред основне школе / Мира
Кукић и Милена Аћимовић ; [илустрације Милорад Жарић]. - 24. изд. Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 64 стр. : илустр. ; 30 cm
Тираж 4.000.
- - Свет око нас 2 : контролне вежбе из света око нас : за други разред основне школе / Мира Кукић и Милена Аћимовић. - 20 стр. : илустр. ; 30 cm
ISBN 978-86-6089-025-4 (брош.)
188. ЛАЗОВИЋ, Сања, 1986Ђачки забавник. 1 : мозгање и разонода за мале школарце : [креативне активности, занимљивости, енигматика, квизови] / Сања Лазовић, Марина Поповић ; [илустрације Бојан Радовановић]. - 1. изд. - Пчелица : Чачак, 2013 (Пчелица : Светлост). - 59 стр. : илустр. ; 30 cm
Тираж 1.000.
ISBN 978-86-6089-370-5 (брош.)
294
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
189. ЛАЗОВИЋ, Сања, 1986Ђачки забавник. 2 : мозгање и разонода за мале школарце : [креативне активности, занимљивости, енигматика, квизови] / Сања Лазовић, Марина Поповић ; [илустрације Бојан Радовановић]. - 1. изд. - Пчелица : Чачак, 2013 (Пчелица : Светлост). - 59 стр. : илустр. ; 30 cm
Тираж 1.000.
ISBN 978-86-6089-371-2 (брош.)
190. ЛАНДА, Норберт
Велики лов на чудовиште / [текст] Норберт Ланда ; [илустрације]
Тим Ворнес ; [превела Јелена Катић Живановић]. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - [32] стр. : илустр. ; 29 cm
Превод дела: The Great Monster Hunt. - Тираж 1.000.
ISBN 978-86-6089-340-8
191. ЛОВРАК, Мато, 1899-1974
Дружина Пере Квржице / Мато Ловрак ; превела Татјана Догдибеговић. - 3. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 107 стр. :
ауторова слика ; 21 cm. - (Библиотека Славне дечје дружине ; књ. бр. 4)
Превод дела: Družba Pere Kvržice. - Тираж 1.000. - Белешка о писцу: стр.
103-104. - Речник мање познатих речи: стр. 105-106.
ISBN 978-86-6089-031-5 (картон)
192. ЉУБЕНОВИЋ, Бојан, 1972Смејалице : афоризми за децу и детињасте / Бојан Љубеновић ;
илустровао Тошо Борковић. - 2. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак :
Светлост). - 111 стр. : илустр. ; 17 x 17 cm. - (Библиотека Пчелица плус ;
књ. бр. 2)
Тираж 1.000. - Бојан Љубеновић: стр. 111. - Тошо Борковић: стр. 111.
ISBN 978-86-6089-267-8 (картон)
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
295
Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А
ПРИЛОЗИ ЗА ЧАЧАНСКУ БИБЛИОГРАФИЈУ
Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А
ТИЈАНА МУТАВЏИЋ, ОЛИВЕРА НЕДЕЉКОВИЋ, ТАМАРА ЈАНКОВИЋ
193. МАЈ, Карл, 1842-1912
Винету : прича о путовању. [Књ. 1] / Карл Мај ; превели Светомир Ристић, Светозар Ранчић. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак :
Светлост). - 734 стр. : ауторова слика ; 21 cm. - (Библиотека Књиге нашег
детињства ; књ. бр. 24)
Превод дела: Winnetou / Karl May. - Белешка о писцу: стр. 729-730. Речник мање познатих речи: стр. 731-733.
ISBN 978-86-6089-354-5
194. МАЈ, Карл, 1842-1912
Винету : прича о путовању. [Књ. 2] / Карл Мај ; превели Светомир Ристић, Светозар Ранчић. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак :
Светлост). - 816 стр. : ауторова слика ; 21 cm. - (Библиотека Књиге нашег
детињства ; књ. бр. 25)
Превод дела: Winnetou / Karl May. - Белешка о писцу: стр. 811-812. Речник мање познатих речи: стр. 813-815.
ISBN 978-86-6089-355-2
195. МАКИНОН, Кетрин-Ен
Бучна беба / илустровала Кетрин-Ан Макинон. - Чачак : Пчелица, 2013
(Кина). - [12] стр. : илустр. у бојама ; 22 x 27 cm
Превод дела: Noisy baby. - Кор. насл.
ISBN 978-86-6089-202-9 (картон)
196. МАКСИМОВИЋ, Десанка, 1898-1993
Књиге разбибриге : одабране песме за малу и велику децу / Десанка Максимовић ; приредио Горан Марковић ; [илустрације Јован Укропина]. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 210 стр. : илустр. ; 21
cm. - (Библиотека Чудесни стихотворци / [Пчелица] ; коло 2, књ. бр. 7)
Ауторкина слика. - Тираж 1.000. - Стр. 3-11: Дете и природа у поезији
Десанке Максимовић / Миомир Милинковић. - Речник мање познатих
речи: стр. 199-201. - Белешка о песнику: стр. 203-205.
ISBN 978-86-6089-396-5
296
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
197. МАРИНКОВИЋ, Радован, 1936Биографски лексикон Горачића, Губереваца и Живице / Радован
М. Маринковић, Зоран Маринковић ; [фотографије Раде Плазинић,
Момчило Стевановић]. - 1. изд. - Гуча : Библиотека општине Лучани,
2013 (Чачак : М-Граф). - 206 стр. : фотогр. ; 24 cm
Слике аутора. - Тираж 300. - Стр. 191-199: Аутори / Никола Стојић, Јовиша М. Славковић. - Напомене и библиографске референце уз текст.
- Библиографија: стр. 187-190.
ISBN 978-86-88197-11-3
198. МАРИНКОВИЋ, Радован М., 1936Велики председник мале вароши : повест о Веселину И. Миликићу
(1859-1914): [монографија] / Радован М. Маринковић, Младомир Тодоровић. - 1. изд. - Чачак : Међуопштински историјски архив, 2013 (Чачак
: Светлост). - 144 стр. : илустр. ; 30 cm. - (Едиција Памћеници ; књ. 4)
Слике аутора. - Тираж 300. - Тумач речи: стр. 133-134. - Белешке о ауторима: стр. 139. - Напомене и библиографске референце уз текст. - Библиографија: стр. 135-137. - Регистар.
ISBN 978-86-80609-54-6 (брош.)
199. МАРИНКОВИЋ, Радован М., 1936Горачићка буна 1893. године / Радован М. Маринковић, Зоран Маринковић. - 1. изд. - Горачићи - Гуча : Библиотека Општине Лучани,
2013 (Чачак : М-Граф). - 142 стр. : илустр. ; 30 cm. - (Завичајна библиотека ; књ. 8)
Слике аутора. - „Издање поводом сто двадесете годишњице Горачићке
буне“ --> колофон. - Белешка о ауторима: стр. 139. - Напомене и библиографске референце уз текст.
ISBN 978-86-88197-08-3 (картон)
200. МАРИНКОВИЋ, Радован М., 1936Сабор фрулаша Србије «Ој Мораво ---» : 1988-2013. : монографија
/ Радован М. Маринковић, Зоран Рајичић. - 1. изд. - Чачак : Штампарија
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
297
Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А
ПРИЛОЗИ ЗА ЧАЧАНСКУ БИБЛИОГРАФИЈУ
Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А
ТИЈАНА МУТАВЏИЋ, ОЛИВЕРА НЕДЕЉКОВИЋ, ТАМАРА ЈАНКОВИЋ
Бајић : Туристичка организација Чачка, 2013 (Чачак : Бајић). - 220 стр. :
фотогр. ; 24 cm
Тираж 300. - Слике аутора. - Напомене уз текст. - Аутори: стр. 217-218.
ISBN 978-86-88109-56-7 (ШБ; брош.)
201. МАРИНКОВИЋ, Радован М., 1935Трубачки споменар / Радован М. Маринковвић. - 1. изд. - Чачак : ЈелМил, Штампарија Бајић, 2013 (Чачак : Јел-Мил, Бајић). - 38 стр. ; 21 cm
Тираж 300. - Стр. 30: Споменарка / Јовиша М. Славковић.
ISBN 978-86-88109-52-9
202. МАРИНКОВИЋ, Радован М., 1936Школа у Милићевцима : 1912-2012. / Радован М. Маринковић, Божидар Никитовић. - Чачак : Штампарија Бајић ; Милићевци : Основна
школа, 2013 (Чачак : Бајић). - 198 стр. : илустр. ; 24 cm
Слике ауторâ. - Тираж 500. - Прилози: стр. 165-181. - Аутори: стр. 194195. - Напомене и библиографске референце уз текст. - Библиографија:
стр. 183.
ISBN 978-86-88109-44-4 (брош.)
203. МАРИЋ, Душко, 1963Menadžment u umetnosti ili primena projektnog modela upravljanja
u umetnosti na studiji slučaja i u formi savremenog koncepta poslovanja
pozorišta / Duško Marić. - Kragujevac : Filološko-umetnički fakultet, 2013
(Čačak : Univerzal). - 225 str. : graf. prikazi, tabele ; 24 cm
Tiraž 200. - Na koricama slika autora i beleška o njemu. - Napomene i
bibliografske reference uz tekst. - Bibliografija: str. 202-206.
ISBN 978-86-85991-58-5 (broš.)
204. МАРКОВИЋ, Бојан, 1985Риба која је прогутала свет / Бојан Марковић. - Чачак : Градска
библиотека „Владислав Петковић Дис“, 2013 (Београд : Чигоја штампа).
- 84 стр. ; 21 cm. - (Библиотека Токови / [Градска библиотека „Владислав
Петковић Дис“, Чачак] ; 32)
298
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
«50. Дисово пролеће, Награда 'Млади Дис'» --> прелим. стр. - Текст ћир.
и лат. - Тираж 300. - Стр. 77-82: (Анти)утопија поетског фрагмента / Владимир Стојнић. - Стр. 83-84: Млади Дис из Ужица / Даница Оташевић.
ISBN 978-86-83375-67-7
205. МАРКОВИЋ, Горан, 1967Бисери из школских клупа / Горан Марковић ; илустрације Младен
Анђелковић. - 2. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 111 стр.
: илустр. ; 17 x 17 cm. - (Библиотека Пчелица плус ; књ. бр. 3)
Тираж 1.000.
ISBN 978-86-6089-284-5 (картон)
206. МАРКОВИЋ, Горан, 1967Ивица и Марица / обрадио Горан Марковић ; илустровао Радомир
Изгаревић. - 3. изд. - Чачак : Пчелица, [2013] (Чачак : Светлост). - 18 стр.
: илустр. у бојама ; 23 cm. - (Бајке у стрипу)
Тираж 1.000.
ISBN 978-86-6089-150-3 (брош.)
207. МАРКОВИЋ, Горан, 1967Корњача и зец : по Езопу / препричали Горан Марковић и Бојана Матијевић ; илустровао Радомир Изгаревић. - 3. изд. - Чачак : Пчелица, 2013
(Чачак : Светлост). - 15 стр. : илустр. ; 21 x 24 cm. - (Басне у стрипу)
Тираж 1.000.
ISBN 978-86-6089-087-2 (брош.)
208. МАРКОВИЋ, Горан, 1967Обућар и вилењаци / обрадио Горан Марковић ; илустровао Јован
Укропина. - 2. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 18 стр. :
илустр. ; 23 x 23 cm. - (Бајке у стрипу)
Тираж 1.000.
ISBN 978-86-6089-231-9 (брош.)
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
299
Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А
ПРИЛОЗИ ЗА ЧАЧАНСКУ БИБЛИОГРАФИЈУ
Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А
ТИЈАНА МУТАВЏИЋ, ОЛИВЕРА НЕДЕЉКОВИЋ, ТАМАРА ЈАНКОВИЋ
209. МАРКОВИЋ, Горан, 1967Принцеза на зрну грашка / обрадио Горан Марковић ; илустровао
Бојан Радовановић. - 2. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост).
- 18 стр. : илустр. ; 23 x 23 cm. - (Бајке у стрипу)
Тираж 1.000.
ISBN 978-86-6089-236-4 (брош.)
210. МАРКОВИЋ, Горан, 1967Славуј Славко [Штампана музикалија] : радна свеска из музичке
културе : за трећи разред основне школе / Горан Марковић и Горан Милисављевић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 9. изд. - Чачак : Пчелица,
2013 (Чачак : Светлост). - 55 стр. : илустр., ноте ; 30 cm
Тираж 1.000.
ISBN 979-0-802026-00-1 (брош.)
211. МАРКОВИЋ, Горан, 1967Снежана и седам патуљака / обрадио Горан Марковић ; илустровао Мијат Мијатовић. - 2. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 18 стр. : илустр. ; 23 x 23 cm. - (Бајке у стрипу)
Тираж 1.000.
ISBN 978-86-6089-235-7 (брош.)
212. МАРКОВИЋ, Горан, 1967Три прасета / обрадио Горан Марковић ; илустровао Радомир Изгаревић. - 3. изд. - Чачак : Пчелица, [2013] (Чачак : Светлост). - 18 стр. :
илустр. у бојама ; 23 cm. - (Бајке у стрипу)
Тираж 1.000.
ISBN 978-86-6089-152-7 (брош.)
300
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
213. МАРКОВИЋ, Горан, 1967Црвенкапа / обрадио Горан Марковић ; илустровао Јован Укропина. - 3. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 18 стр. : илустр.
; 23 x 23 cm. - (Бајке у стрипу)
Тираж 1.000.
ISBN 978-86-6089-149-7 (брош.)
214. МАРКОВИЋ, Горан, 1967Чаробни пасуљ / обрадио Горан Марковић ; илустровао Јован Укропина. - 2. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 18 стр. :
илустр. ; 23 x 23 cm. - (Бајке у стрипу)
Тираж 1.000.
ISBN 978-86-6089-232-6 (брош.)
215. МАРКОВИЋ, Горан, 1967Чобанин и вук : по Езопу / препричали Горан Марковић и Бојана Матијевић ; илустровао Радомир Изгаревић. - 3. изд. - Чачак : Пчелица, 2013
(Чачак : Светлост). - 15 стр. : илустр. ; 21 x 24 cm. - (Басне у стрипу)
Тираж 1.000.
ISBN 978-86-6089-085-8 (брош.)
216. МАРКОВИЋ, Светислав Љ., 1962Eksperimentalna merenja karakterističnih parametara mašinskih
elemenata i sistema / Svetislav Lj. Marković. - 1. izd. - Čačak : Visoka škola
tehničkih strukovnih studija, 2013 (Čačak : Štamparija Visoke škole tehničkih
strukovnih studija). - 164 str. : ilustr. ; 26 cm. - (Edicija Akademija / [Visoka škola
tehničkih strukovnih studija, Čačak] ; knj. br. 45)
Tiraž 200. - Bibliografija: str. 159-160.
ISBN 978-86-86139-66-5 (broš.)
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
301
Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А
ПРИЛОЗИ ЗА ЧАЧАНСКУ БИБЛИОГРАФИЈУ
Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А
ТИЈАНА МУТАВЏИЋ, ОЛИВЕРА НЕДЕЉКОВИЋ, ТАМАРА ЈАНКОВИЋ
217. МАРКОВИЋ, Светислав Љ., 1962Младост која траје 50 година са вама : Студентски центар Чачак :
1962-2012 / Светислав Љ. Марковић. - Чачак : Студентски центар, 2013
(Чачак : Конграфик). - 120 стр. : илустр. ; 24 cm
Тираж 500. - Стр. 111-112: Младост која траје / Зоран Радомировић. Напомене и библиогрфске рефренце уз текст. - Резюме; Summary. - Библиографија: стр. 116-117.
ISBN 978-86-916385-0-4 (картон)
218. МАРКОВИЋ, Светислав Љ., 1962Радмило : [монографија о Радмилу Мишовићу] / Светислав Љ.
Марковић. - 1. изд. - Чачак : Удружење Мајстор баскета, 2013 (Чачак :
Мултиграф). - 158 стр. : илустр. ; 30 cm. - (Едиција Мајстори баскета ;
књ. 1)
Ауторова слика. - Тираж 2.000. - Белешка о аутору: стр. 157. - Библиографија: стр. 156.
ISBN 978-86-916929-0-2
219. МАРКУС, Грејл, 1945Tragovi karmina : tajna istorija XX veka / Grejl Markus ; preveo s
engleskog Dejan D. Marković. - Čačak : Gradac K, 2013 (Beograd : Zuhra). 418 str. : ilustr. ; 23 cm
Prevod dela: Lipstick Traces / Greil Marcus. - Tiraž 500. - Str. 7-10: Predgovor
/ Dejan D. Marković. - Bibliografija: str. 385-416.
ISBN 978-86-83507-87-0 (broš.)
220. МАРТИНОВИЋ, Милан, 1953Tehnologija štampe II : praktikum / Milan Martinović. - Čačak : Visoka
škola tehničkih strukovnih studija, 2013 (Čačak : „Dr Radovan Ćirić“). - 98
str. : ilustr. ; 30 cm
Tekst štampan dvostubačno. - Tiraž 100. - Bibliografija: str. [103].
ISBN 978-86-86139-68-9 (broš.)
302
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
221. МАСА, Франческа
Мој мали приручник за експерименте, Наука / [текстови Франческа Маса и Мелани Перес ; превод Катарина Трајковић]. - 1. изд. - Чачак :
Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 43 стр. : илустр. ; 21 x 21 cm
Превод дела: Mon petit manuel d’expériences. - Подаци о ауторима преузети из колофона. - Тираж 2.000. - Азбука експеримената: стр. [44-45].
ISBN 978-86-6089-379-8 (брош.)
222. МАТИЈАШЕВИЋ, Сања
Данас нам је диван дан : игром до знања / Сања Матијашевић, Тања
Антонијевић ; илустровала Биљана Миросављевић. - 1. изд. - [Чачак] : Пчелица, [2013?] (Чачак : Светлост). - 31 стр. : илустр. ; 25 cm + Упутство за игру
([1] пресавијен лист)
Тираж 1.000.
ISBN 978-86-6089-345-3 (брош.)
223. МАТИЈЕВИЋ, Бојана, 1980Бонтон за сваког ђака / Бојана Матијевић и Милица Јовановић ;
[илустрације Мијат Мијатовић]. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак
: Светлост). - 39 стр. : илустр. ; 30 cm. - (Желимо да научимо)
Ств. насл. у колофону: Лепо понашање. - Тираж 1.000.
ISBN 978-86-6089-331-6 (брош.)
224. МАТИЈЕВИЋ, Бојана, 1980Бонтон за сваког ђака / Бојана Матијевић и Милица Јовановић ;
[илустрације Мијат Мијатовић]. - 2. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак
: Светлост). - 39 стр. : илустр. ; 30 cm. - (Желимо да научимо)
Тираж 1.000.
ISBN 978-86-6089-331-6 (брош.)
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
303
Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А
ПРИЛОЗИ ЗА ЧАЧАНСКУ БИБЛИОГРАФИЈУ
Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А
ТИЈАНА МУТАВЏИЋ, ОЛИВЕРА НЕДЕЉКОВИЋ, ТАМАРА ЈАНКОВИЋ
225. МАТОВИЋ, Маријана, 1965Код вас је пролеће --- : каталог ретроспективне изложбе „Дисових
пролећа“ (1964-2013) / [аутор изложбе и каталога] Маријана Матовић.
- Чачак : Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, 2013 (Чачак :
Артера). - 66 стр. : илустр. ; 22 cm. - (Едиција Каталози изложби / [Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“])
«'50. Дисово пролеће', 165 година Градске библиотеке 'Владислав Петковић Дис'» --> прелим. стр. - Тираж 300.
ISBN 978-86-83375-66-0 (брош.)
226. МЕЂУНАРОДНА конференција Управљање квалитетом и поузданошћу ICDQM-2013(16 ; 2013 ; Београд)
Zbornik radova = Proceedings : plenarna saopštenja, inženjerstvo
kvaliteta, inženjerstvo pouzdanosti, konkurentno inženjerstvo, inženjerstvo
sistema, vojno inženjerstvo, energetska efi kasnost = plenary lectures, quality
engineering, reliability engineering, concurrent engineering, systems
engineering, military engineering, energy efficiency / 16. Međunarodna
konferencija Upravljanje kvalitetom i pouzdanošću ICDQM-2013, Beograd,
Srbija, 27-28. jun 2013. = 16th International Conference ICDQM-2013
Dependability and Quality Management, June 27-28, 2013, Belgrade, Serbia
; [organizator] Istraživački centar za upravljanje kvalitetom i pouzdanošću ;
editor Ljubiša Papić. - Čačak : Istraživački centar za upravljanje kvalitetom
i pouzdanošću - DQM = Research Center of Dependability and Quality
Management DQM, 2013 (Niš : M kops centar). - XXV, 845 str. : ilustr. ;
24 cm
Tiraž 200. - Str. IV: Predgovor / Ljubiša Papić. - Napomene i bibliografske
reference uz tekst. - Bibliografija uz svaki rad.
ISBN 978-86-86355-14-0 (broš.)
227. MEĐUNARODNI naučni skup Srpski jezik, književnost, umetnost (7 ; 2012
; Kragujevac)
Српски језик, књижевност, уметност : зборник радова са VII међународног научног скупа одржаног на Филолошко-уметничком факултету
у Крагујевцу, (26-27. X 2012). Књ. 2, Немогуће: завет човека и књижевности
/ [одговорни уредник Драган Бошковић]. - Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет, 2013 (Чачак : Занатска задруга Универзал). - 430 стр. ; 24 cm
304
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
Радови на срп., хрв. и буг. језику. - Текст ћир. и лат. - Тираж 200. - Стр. 5:
О три књиге зборника са VII међународног научног скупа „Српски језик, књижевност, уметност“ / уредништво. - Стр. 6-7: О зборнику / уредник. - Напомене и библиографске референце уз текст. - Библиографија
уз сваки рад. - Summaries; Zusammenfassung; Résumé; Резюме.
ISBN 978-86-85991-53-0
228. МЕЂУНАРОДНИ научни скуп Српски језик, књижевност, уметност (7
; 2012 ; Крагујевац)
Српски језик, књижевност, уметност : зборник радова са VII
међународног научног скупа одржаног на Филолошко-уметничком
факултету у Крагујевцу, (26-27. X 2012). Књ. 3, Музика и неизрециво ; & Историја уметности - методи и методологија и њихова примена / [одговорни уредник Валерија Каначки, Сања Пајић]. - Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет, 2013 (Чачак : Занатска задруга Универзал). - 368 стр. : илустр. ; 24 cm
Радови на срп. и енгл. језику. - Текст ћир. и лат. - Тираж 150. - Напомене
и библиографске референце уз текст. - Библиографија уз сваки рад. Резимеи на више језика.
ISBN 978-86-85991-54-7 (брош.)
229. МЕЂУНАРОДНИ салон фотографије (3 ; 2013 ; Чачак)
3rd International Salon of Photography Čačak 2013, 5-15 December
2013, = [Трећи] 3. Међународни салон фотографије Чачак 2013 /
organizer, организатор Foto kino klub Čačak. - Čačak : Foto kino klub, 2013
(Čačak : Inprint). - 80 str. : fotogr. ; 21 x 22 cm
Uporedo srp. tekst i engl. prevod. - Tiraž 400.
ISBN 978-86-89763-00-3 (broš.)
230. МЕЂУНАРОДНИ фестивал анимације Аниманима (2013 ; Чачак)
Međunarodni festival animacije Animanima 2013, 05-08. septembar
2013. / [urednik, editor Milen Alempijević]. - Čačak : Dom kulture = Cacak :
City Cultural Center, 2013 (Čačak : Svetlost). - 127 str. : ilustr. ; 22 x 22 cm
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
305
Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А
ПРИЛОЗИ ЗА ЧАЧАНСКУ БИБЛИОГРАФИЈУ
Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А
ТИЈАНА МУТАВЏИЋ, ОЛИВЕРА НЕДЕЉКОВИЋ, ТАМАРА ЈАНКОВИЋ
Na spor. nasl. str.: International Animation Festival Animanima 2013. Упоредо срп. текст и енгл. превод. - Тираж 300. - Стр. 5: О отпорности
на (не)пријатна изненађења / Милен Алемпијевић. - Регистри.
ISBN 978-86-911737-7-7
231. МЕЂУОПШТИНСКИ историјски архив Чачак : 1948-2013 : водич / приредили Лела Павловић, Миломирка Аџић, Зоран Маринковић. - 1. изд.
- Чачак : Међуопштински историјски архив, 2013 (Чачак : Светлост). 85 стр. : илустр. ; 24 cm
Тираж 500. - Напомене и библиографске референце уз текст. - Библиографија Изворника: стр. 67-84.
ISBN 978-86-80609-55-3 (брош.)
232. МЕКАЛИСТЕР, Анђела
Бљак! То није чудовиште! / Анђела Мекалистер ; [илустровао]
Елисон Едгсон ; [превела Јелена Катић Живановић]. - 1. изд. - Београд :
Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - [31] стр. : илустр. ; 21 cm
Превод дела: Yuck! That's Not a Monster. - Тираж 1.000.
ISBN 978-86-6089-338-5
233. МЕМОРИЈАЛ Надежде Петровић : 1960-2010 : зборник текстова
објављених у каталозима / [уредник Мирјана Рацковић ; поговор
Љиљана Ћинкул]. - Чачак : Уметничка галерија „Надежда Петровић“,
2013 (Чачак : Тригон). - 178 стр. : илустр. ; 24 cm. - (Наслеђа / Уметничка
галерија „Надежда Петровић“, Чачак ; св. 7, ISSN 2217-9062)
„Издање у поводу 50 годишњице од оснивања ликовне манифестације“
--> колофон. - Тираж 300. - Стр. 7-8: Предговор / Милица Петронијевић. - Поговор : Меморијал у Чачку - живи споменик Надежди Петровић: стр. 172-175. - Напомене и библиографске референце уз текст.
- Регистар.
ISBN 978-86-83783-45-8
306
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
234. МИЈАТОВИЋ, Мијат
Возила : за децу 3-5 година / [илустрације Мијат Мијатовић]. - 2.
изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - [12] стр. : илустр. ; 16 cm.
- (Бојанке за најмлађе)
Тираж 2.000. - Кор. насл. - Податак о аутору преузет из колофона.
ISBN 978-86-6089-244-9 (брош.)
235. МИЈАТ, Мијатовић
У зоо врту : за децу 3-5 година / [илустрације Мијат Мијатовић]. 2. изд. - Чачак : Пчелица, [2013?] (Чачак : Светлост). - [12] стр. : илустр. ;
16 cm. - (Бојанке за најмлађе)
Кор. насл. - Податак о аутору преузет из колофона. - Тираж 2.000.
ISBN 978-86-6089-245-6 (брош.)
236. МИЈАТОВИЋ, Милош, 1979Али-баба и 40 разбојника : арапска народна бајка / обрадио Милош Мијатовић ; илустровао Озрен Миждало. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 19 стр. : илустр. ; 28 cm. - (Бајке и митови
народа света)
Тираж 1.000.
ISBN 978-86-6089-357-6 (брош.)
237. МИЈАТОВИЋ, Милош, 1979Перун и тајна ватре : старословенски мит / обрадио Милош Мијатовић ; илустровао Синиша Бановић. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2013
(Чачак : Светлост). - 19 стр. : илустр. ; 28 cm. - (Бајке и митови народа
света)
Тираж 1.000.
ISBN 978-86-6089-360-6 (брош.)
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
307
Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А
ПРИЛОЗИ ЗА ЧАЧАНСКУ БИБЛИОГРАФИЈУ
Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А
ТИЈАНА МУТАВЏИЋ, ОЛИВЕРА НЕДЕЉКОВИЋ, ТАМАРА ЈАНКОВИЋ
238. МИЈАТОВИЋ, Милош, 1979Потрага за Светим гралом : келтски мит / обрадио Милош Мијатовић ; илустровао Јован Укропина. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак
: Светлост). - 19 стр. : илустр. ; 28 cm. - (Бајке и митови народа света)
Тираж 1.000.
ISBN 978-86-6089-356-9 (брош.)
239. МИЈАТОВИЋ, Милош, 1979Риба која говори : индијска народна бајка / обрадио Милош Мијатовић ; илустровао Александар Золотић. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2013
(Чачак : Светлост). - 19 стр. : илустр. ; 28 cm. - (Бајке и митови народа
света)
Тираж 1.000.
ISBN 978-86-6089-359-0 (брош.)
240. МИЈАТОВИЋ, Милош, 1979Ћерка краља кондора : бајка древних Маја / обрадио Милош Мијатовић ; илустровао Мирко Чолак. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак
: Светлост). - 19 стр. : илустр. ; 28 cm. - (Бајке и митови народа света)
Тираж 1.000.
ISBN 978-86-6089-361-3 (брош.)
241. МИЈАТОВИЋ, Милош, 1979Херакле у подземном свету : грчки мит / обрадио Милош Мијатовић ; илустровао Јован Укропина. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак
: Светлост). - 19 стр. : илустр. ; 28 cm. - (Бајке и митови народа света)
Тираж 1.000.
ISBN 978-86-6089-358-3 (брош.)
308
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
242. МИЛАНОВИЋ Јелић, Јасна, 1970Sara : život ili pokora? : [roman] / Jasna Milanović-Jelić ; s nemačkog
preveo Zoran S. Cvetković. - Čačak : Legenda, 2013 (Kraljevo : Kvark). - 171
str. ; 21 cm. - (Biblioteka Specijalna izdanja / [Legenda, Čačak] ; knj. br. 119)
Prevod dela: Sara. - Tiraž 500.
ISBN 978-86-7784-257-4
243. МИЛАТОВИЋ, Драган, 1965Kajsija / Dragan Milatović. - Čačak : Naučno voćarsko društvo
Srbije, 2013 (Beograd : Birograf Comp). - 442 str. : ilustr. ; 25 cm
Tiraž 1.000. - Bibliografija uz svako poglavlje.
ISBN 978-86-913763-3-8
244. МИЛИНКОВИЋ, Миомир, 1948Песма и дете / Миомир Милинковић ; [илустрације Ана Григорјев].
- 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2013 (Чачак : Светлост). - 149 стр. ; 21 cm
Тираж 1.000. - Белешка о писцу: стр. [151]. - Стр. 4-11: Моћ речи у поезији Миомира Милинковића / Мирјана Стакић.
ISBN 978-86-6089-414-6 (картон)
245. МИЛИСАВЉЕВИЋ, Душан, 1958Рукодеље Душана Милисављевића : Галерија Народног музеја Чачак, од 21. марта до 16. априла 2013 / [аутор изложбе Делфина Рајић].
- Чачак : Народни музеј, 2013 ([б. м. : б. и.]). - 1 пресавијен лист (4 стр.) :
илустр. ; 21 x 21 cm
ISBN 978-86-89445-00-8
246. МИЛИЋ, Душан, 1953Menadžment i organizacija voćarsko-vinogradarske proizvodnje / Dušan
Milić, Branka Kalanović-Bulatović, Biljana Veljković. - Čačak : Agronomski
fakultet, 2013 (Novi Sad : Mala knjiga). - 280 str. : graf. prikazi, tabele ; 24 cm
Na vrhu nasl. str.: Univerzitet u Kragujevcu. Tiraž 300. - Bibliografija uz
svako poglavlje.
ISBN 978-86-87611-28-3 (broš.)
ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 20/2014.
309
Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А
ПРИЛОЗИ ЗА ЧАЧАНСКУ БИБЛИОГРАФИЈУ
Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А
ТИЈАНА МУТАВЏИЋ, ОЛИВЕРА НЕДЕЉКОВИЋ, ТАМАРА ЈАНКОВИЋ
247. МИЛИЋЕВИЋ, Велимир
Дрво живота : изложба фотографија : Народни музеј Чачак, фебруар 2013 / Велимир Милићевић. - Чачак : Народни музеј, 2013. - 1 лепорело (4 стр.) : илустр. ; 23 cm
248. МИЛОВАНОВИЋ, Милутин, 1940Молитва за оца Прохора : шта је овај врли духовник у чачанској
болници пред смрт испричао доктору Крљанцу : роман / Мића Миловановић. - 3. изд. - Чачак : Легенда, 2013 (Чачак : АЂ комерц). - 399 стр. ;
18 cm. - (Мала класична библиотека ; књ. бр. 20)
Тираж 1.000. - Белешка о аутору: стр. 398-399.
ISBN 978-86-7784-183-6
249. МИЛОВАНОВИЋ, Милутин, 1940Црнина и ордење / Мића Миловановић. - Чачак : Легенда, 2013
(Чачак : АЂ-Комерц). - 413 стр. ; 11 x 12 cm. - (Мала класична библиотека
; књ. бр. 29)
Тираж 1.000. - Стр. 7-11: Два вечна српска симбола : О роману „Црнина и ордење“ Миће Миловановића, награђеном на конкурсу Фондације
„Драгојло Дудић“ у Београду за 1997. / Радиша Ж. Ковачевић. - Белешка
о аутору: стр. 410-411.
ISBN 978-86-7784-250-5
250. МИЛУТИНОВИЋ, Зоран, 1960Teorija stvarnosti : bipolarna stvarnost / Zoran Milutinović ; ilustracije
Goran Ćeličanin. - Kruševac : Littera, 2013 (Čačak : Aceco). - 157 str. : ilustr.
; 23 cm
A