19/2012
ISSN 0353-7595
ISSN 2217/9747 (Online)
GLAS BIBLIOTEKE
^ASOPIS ZA
BIBLIOTEKARSTVO
19/2012
^A^AK
ГЛАС БИБЛИOTEKE
19
2012
GLAS BIBLIOTEKE 19
^ASOPIS ZA BIBLIOTEKARSTVO
Редакција
др Дејан Вукићевић
мр Маријана Матовић
мр Гордана Ђилас
Оливера Недељковић
Богдан Трифуновић, М. А.
Наташа Поповић
Даница Оташевић
Главни и одговорни уредник
Даница Оташевић
Оснивач и први уредник
Љубомир Марковић
Лектор и коректор
мр Маријана Матовић
Превод резимеа на енглески језик
Tијана Мутавџић, М. А.
Ликовно-графичка опрема
Зоран Јуреш
Издавач
Градска библиотекa
„Владислав Петковић Дис“
Чачак, Господар Јованова 6
Tел/факс: 032/ 223-608; 222-098
www.cacak-dis.rs
E-mail: [email protected]
Штампа
„Графика Јуреш“ Чачaк
Tираж 300
2012
ISSN 0353-7595
ISSN 2217-9747 (Online)
GLAS BIBLIOTEKE
ЧАСОПИС ЗА БИБЛИОТЕКАРСТВО
19/2012
Чачак
2013
Штампање часописа помогло је Министарство културе
Републике Србијe
Упутство за ауторе радова налази се на адреси
www.cacak-dis.rs/izdanja/casopisi/glas-biblioteke
М Р Е Ж А
ЈАСМИНА ТРИФУНАЦ, 1977-
Народна библиотека Србије
Београд
УДК: 006.44:[025.31/.32:084/087 ;
027.54:084/087(497.11)
ID:201596684
ПРИМЕНА ISBD(NBM) СТАНДАРДА У НАРОДНОЈ
БИБЛИОТЕЦИ СРБИЈЕ 1
Сажетак: С обзиром на то да је некњижна библиотечка грађа веома различита
по својој форми и појавном облику, донето је више стандарда који се користе
у каталошко-библиографској обради ове грађе. Под некњижним јединицама
подразумевају се јединице које преносе идеје, информације и естетске садржаје
у форми која није књига. Стандард којим се дефинише библиографски опис
највећег броја некњижне грађе је ISBD(NBM). У раду је представљен кратак историјат, сврха и циљ стандарда за библиографску обраду некњижних јединица.
Акценат је стављен на кључне разлике између стандарда за обраду монографских
публикација и стандарда за обраду некњижне грађе. Кроз примере праксе Народне библиотеке Србије представљена су подручја у којима се огледају посебности
у обради ових јединица. Најуочљивије специфичности при каталошкој обради
некњижног материјала виде се код одређивања извора података, код општих
и посебних ознака грађе и код напомена које дају преглед садржаја. У раду се
напомиње и да ISBD(NBМ) стандард не даје чврста ограничења по питању врсте
материјала на коју се односи, па је тиме омогућена каталошка обрада и нових
врста библиотечке грађе која је настала као производ модерних и савремених
производних технологија.
Кључне речи: ISBD(NBМ), некњижна грађа, каталошка обрада, Народна библиотека Србије
Први Међународни стандардни библиографски опис објављен je 1971.
године и то ISBD2 за монографске публикације. У оквиру IFLA-e3 1975. годи1
2
3
Рад изложен на стручном скупу у Требињу Изазови и странпутице савременог библиотекарства, 18–19. април 2013.
ISBD – International Standard Bibliographic Description.
IFLA – International Federation of Library Associations and Institutions.
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
5
М Р Е Ж А
ЈАСМИНА ТРИФУНАЦ
не оснива се радна група за ISBD(NBM)4 jer је установљено да је штампана
реч само један од начина да се пренесе садржај, порука, информација и да би
IFLA-ин програм за Међународни стандардни библиографски опис требало
да посвети посебну пажњу изради стандардизоване описне структуре за материјале различите од књиге. Године 1977. године објављено је прво издање
ISBD(NBM)-а. На састанку IFLA-е у Лајпцигу 1981. године донета је одлука да
се за звучне снимке не израђује посебан ISBD, већ да се преради ISBD(NBM) и
да се прошире његове одредбе у циљу веће заступљености звучних снимака.5
Mонографске некњижне јединице подразумевају различите јединице
чија је примарна намена да преносе идеје, податаке и естетскe садржајe у форми која није књига. Та дефиниција се односи на јединице у више примерака,
тако да су оригинална уметничка дела искључена, осим графичких листова
које је уметник објавио у ограниченом тиражу.6 У некњижну монографску
библиотечку грађу убрајају се: географске карте, фотографије, разгледнице,
плакати, гравире, грамофонске плоче, CD-ови, VHS касете, музикалије, CDROM-ови итд.
С обзиром да је некњижна библиотечка грађа веома различита по својој
форми и појавном облику, донето је више стандарда који се користе у каталошко-библиографској обради ове грађе. ISBD(CM)7 је стандард за обраду картографске грађе, ISBD(PM)8 за штампане музикалије, а ISBD(ER)9 за електронске
изворе. Сав остали некњижни библиотечки материјал се каталошки описује
према ISBD(NBM) стандарду. Сврха ових стандарда јесте да установе усаглашену алфабетску каталогизацију широм света.
У циљу једноставније каталогизације различитих врста библиотечке
грађе издат је обједињени Међународни стандардни библиографски опис
ISBD који је одобрен од стране сталног одбора секције IFLA-e за каталогизацију, а по препорукама Радне групе за ISBD. Превод овог стандарда на српски
језик објавила је Народна библиотека Србије 2009. године. Основна намена
овог стандарда је да обухвати тј. обједини мноштво различитих, такорећи специјализованих стандарда за различите врсте материјала. Међутим, у пракси
Народне библиотеке Србије још увек није заживео у пуној снази. Гломазност
и непрегледност обједињеног стандарда је утицала на каталогизаторе да сваки
проблем са којим се сусрећу још увек покушавају да реше тражећи одговоре
у појединачним стандардима. Зато ће тема овог рада бити Non Book стандард
који је у широкој употреби када је реч о некњижној врсти грађе.
4
5
6
7
8
9
6
ISBD(NBM) – International Standard Bibliographic Description for Non-Book Material.
ISBD(NBM) : međunarodni standardni bibliogarfski opis za neknjižnu građu (Beograd:
Narodna biblioteka Srbije, 2006), 7-10.
Исто, 13.
ISBD(CM) - International Standard Bibliographic Description for Cartographic Materials.
ISBD(PM) - International Standard Bibliographic Description for Printed Music.
ISBD(ER) - International Standard Bibliographic Description for Electronic Resources.
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
ISBD(NBM) дефинише захтеве за опис и идентификовање некњижних
јединица, прописује редослед елемената и систем интерпункцијских знакова
у oпису.10 Циљ је да записи израђени у једној земљи могу лако да се прихвате
у библиографијама и каталозима других земаља, да записе који су израђени за
кориснике једног језика могу лако да протумаче и корисници других језика, и
крајњи циљ је да овај стандард помогне у конверзији библиографских записа
у машински читљив облик.11
ISBD(NBM) даје максимум описних података који су потребни у низу
различитих библиографских делатности, а препоручује се да свака национална библиографска агенција у својим описима обухвати све обавезне елементе
из одговарајућег ISBD-а у мери у којој су подаци применљиви на публикацију, а да сама агенција одлучи које ће елементе од изборних користити. Док
друге организације за каталогизацију могу користити и обавезне и изборне
елементе ISBD-а у зависности од својих потреба, само се морају придржавати
прописаног редоследа, као и одговарајуће интерпункције у складу са одредбама стандарда.
ISBD опис представља само део целовитог библиографског описа, док се
други елементи описа, као што су одреднице, предметне одреднице, упутне
помоћне каталошке јединице дефинишу путем правилника за каталогизацију.12
Од 1976. године Народна библиотека Србије је усвојила нова, међународна правила за каталогизацију и почела је да користи међународне стандарде за
библиографски опис ISBD.13
У пракси Народне библиотеке Србије стандард за библиографску обраду некњижне грађе највише се примењује при каталогизацији следећих врста
библиотечке грађе:
1. Видео снимака (DVD, BD, видео касета)
2. Звучних снимака ( звучна касета, CD, грамофонска плоча)
3. Сликовне грађе (графички лист или посебни графички процеси, нпр.
литографија, бакрорез итд., уметничке репродукције, плакат, фотографија, разгледница, слагалице – puzzle)
4. Вишеврсне грађе или Комплета (игра, конструкцијски прибор, лабораторијски прибор)
5. Предмета (макете, дидактичке коцке... тродимензионални производ).
10
11
12
13
ISBD(NBM) : međunarodni standardni bibliogarfski opis za neknjižnu građu (Beograd:
Narodna biblioteka Srbije, 2006), 13.
Исто, 15.
Исто, 15.
Народна библиотека Србије, „Настанак Библиотеке“, Народна библиотека Србије,
http://www.nb.rs/pages/article.php?id=29
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
7
М Р Е Ж А
ПРИМЕНА ISBN (NBM) СТАНДАРДА У НАРОДНОЈ БИБЛИОТЕЦИ СРБИЈЕ
М Р Е Ж А
ЈАСМИНА ТРИФУНАЦ
Према стандарду ISBD(NBM) библиографски опис је груписан у осам
подручја.14 То су:
1. Подручје стварног наслова и података о одговорности
2. Подручје издања
3. Подручје података специфичних за грађу (или врсту публикације)
4. Подручје издавања, дистрибуције
5. Подручје материјалног описа
6. Подручје издавачке целине
7. Подручје напомена
8. Подручје стандардног броја (или алтернативних бројева) и података о
доступности публикације.
Иако је библиографски опис монографских публикација распоређен у
истих 8 подручја, каталошка обрада некњижне грађе се умногоме разликује
од обраде књиге. Најуочљивије специфичности при опису некњижне грађе у
односу на монографске публикације уочавају се код:
I) одређивања извора података
II) код општих и посебних ознака грађе
III) код напомена тј. код напомене која даје преглед садржаја (даје опис
предметног садржаја јединице, без оцењивања тог садржаја).
I) Израда одговарајућег библиографског описа је за разне врсте некњижне грађе проблематична зато што не постоји насловна страна или само један
одговарајући извор података. Стога ће бити потребно да се избор изврши са
различитих извора података као што је: сама јединица, налепница, спремиште,
или нека пропратна текстуална грађа. При одређивању приоритета ових извора
података треба се држати принципа који су прописани у Non book стандарду:
1. Прироритет се најчешће даје изворима који су трајно везани за јединицу. Тако да ће насловни кадрови филма, налепница са обе стране грамофонске
плоче или аудио CD-a, имати предност у односу на спремиште или пропратну
текстуалну грађу која иде уз ове јединице15.
2. У случају када извор по првом принципу садржи непотпуне податке
за потребе каталогизације или ако не постоји извор који је трајно везан за јединицу, онда се приоритет даје неком другом извору који на најтачнији начин
идентификује дело.
На пример, омот уз CD ће имати приоритет у односу на налепницу у
случају када су подаци на омоту потпунији и информативнији од саме налепнице. За вишеделне јединице, заједничко спремиште ће имати предност у
15
ISBD(NBM) : međunarodni standardni bibliogarfski opis za neknjižnu građu (Beograd:
Narodna biblioteka Srbije, 2006), 25-27.
Исто, 33.
8
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
14
односу на налепнице индивидуалних делова, поготово ако је заједничко спремиште једини извор зејдничког главног стварног наслова.16
3. Текстуални извори у односу на звучне најчешће имају приоритет. Али
ако су текстуални подаци непотпуни, а оригинални звучни извор је прикладнији, приоритет се може дати звучном извору.17
У тексту ISBD(NBM)-а се наглашава да се израз „главни извор“ података
користи да означи изабрани извор података. Каталогизатор зато пре одабира
главног извора мора детаљно да проучи све понуђене изворе података и одабере
онај који ће бити у складу са принципима стандарда, а истовремено пружити
што потпуније информације о публикацији.
Noon book стандард прописује да када се елементи који припадају подручијима 1, 2 и 4 преузимају из извора који не припада ниједном од оних који би
били одабрани по првом принципу да се онда извор таквих података наводи
у напомени.18 Међутим, пракса Народне библиотеке Србије је да се у сваком
случају, без обзира по ком принципу је одређен извор података, у блоку напомена наводи извор података са којег се преузимају подаци.
Примери:
KOVAČEVIĆ, Jelena
Engleski jezik [Zvučni snimak] : za III razred gimnazije i ugostiteljsko-turističke
škole : drugi strani jezik / Jelena Kovačević. - Beograd : Zavod za udžbenike, 2008
(Beograd : Jugovideo). - 1 CD (58 min) ; 12 cm
Nasl. sa omota diska.
Објашњење: У подручју напомена наводи се одакле је преузет наслов, чиме се
указује и на главни извор података.
POZDRAV iz Nove Gradiške [Slikovna građa]. - Zagreb : Vjesnik, [197-?] (Zagreb :
Vjesnik). - 1 razglednica : u boji ; 10 x 15 cm
Nasl. preuzet sa aversne str. razglednice.
Објашњење: У подручју напомена наводи се одакле је преузет наслов, чиме се
указује и на главни извор података.
Подаци у подручијима 1, 2, 4 и 6 који не потичу са саме јединице, њеног
спремишта или пропратне текстуалне грађе треба стављати у угласте заграде,
а у подручијима 5, 7, и 8 могу се преузети из било ког извора, без употребе
угластих заграда.19
16
17
18
19
Исто, 33.
Исто, 33.
Исто, 34.
Исто, 34.
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
9
М Р Е Ж А
ПРИМЕНА ISBN (NBM) СТАНДАРДА У НАРОДНОЈ БИБЛИОТЕЦИ СРБИЈЕ
М Р Е Ж А
ЈАСМИНА ТРИФУНАЦ
II) Разноврсност некњижне грађе условила је потребу за њеном класификацијом по групама, па се у оквиру ISBD(NBM) стандарда налазе тачно дефинисане групе које обухватају све облике ове врсте грађе. Те групе су назване
општа ознака грађе, а појединичне јединице некњижне грађе су означене као
посебна ознака грађе. Преглед општих и посебних ознака за различите типове
грађе које ISBD(NBM) обухвата је дат у табеларном приказу са њиховим дефиницијама.
У библиографском опису општа ознака грађе наводи се у првом подручју
(подручје стварног наслова и података о одгворности) и то тако да се ставља
одмах иза наслова и у угласте заграде, а пише се великим почетним словом.
Примери:
ДА су мени очи твоје [Звучни снимак] / Јован Дучић ... [и др.] ; стихове
говори Тома Јовановић.
НОВИ Сад [Сликовна грађа] : мост и тврђава = Novi Sad : most i tvrđava.
MCQUEEN, Steve, 1969Hunger [Video snimak] = Glad / [directed by] Steve McQueen ; [screenplay by]
Steve McQueen, Enda Walsh.
Посебна ознака грађе се у опису наводи у подручју 5 (подручје материјалног описа), па ће за горе наведене примере бити:
1 CD (40 мин) ; 12 cm
1 разгледница : ручно бојена ; 9 x 14 cm
1 DVD : звук, боја 12 cm
На почетку библиографског описа, у првом подручју наводи се општа ознака грађе којом се одмах указује на групу којој одређена некњижна грађа припада (звучни снимак, видео снимак, сликовна грађа, вишеврсна грађа/комплет
итд.), а у подручју материјалног подручја (5. подручје) се тачно идентификује
која је врста некњижне грађе у питању (CD, звучна касета, грамофонска плоча,
DVD, VHS касета, разгледница, фотографија, плакат, итд.).
У пракси Народне библиотеке Србије се у случају опште ознаке грађе
Сликовна грађа одступа од термина који је усвојен у преведеном издању
ISBD(NBM)-а. Реч је о термину Графичка грађа како стоји у стандарду, док се у
библиографској обради Нарoдне библиотеке Србије користи термин Сликовна грађа као адекватнији и тачнији назив за групу библиотечких некњижних
јединица које тај термин обухвата, а то су фотографије, разгледнице, плакати,
графике, слагалице, итд.
10
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
Како би се разјасниле евентуалне дилеме око карактеристика и специфичности везаних за разне врсте некњижних јединица, у стандарду ISBD(NBM)
су дате појединачне дефиниције општих и посебних ознака грађе. Тако се нпр.
за звучни снимак каже да је то „снимак звука који нема пропратне визуелне
слике“.20 Разгледница је „слика произведена на картону и намењена за слање
поштом, без коверте“,21 а плакат је „велики оглас или постер који је намењен
јавном излагању“,22 итд.
III) Оно што је специфично за библиографски опис некњижних јединица, и то пре свега оних које припадају групи Сликовна грађа јесте напомена
која даје преглед садржаја. Преглед садржаја пружа опис предметног садржаја
јединице, али без субјективног оцењивања тог садржаја од стране каталогизатора.23 Код јединица као што су фотографија, разгледница, плакат и графике
коришћење ове напомене је важно, јер сам наслов и остали елементи описа често нису довољни да би се идентификовала публикација, па се уз помоћ кратког
описа садржаја публикација боље приближава кориснику.
Примери:
ПОГЛЕДАЈ и не заборави! [Сликовна грађа] : мајчино те отровало млеко кад имао
вере у Енглезе. - [Б. м. : б. и., 1944?] ([б. м. : б. и.]). - 1 плакат : илустр. ; 86 x 61 cm
На плакату је илустрација човека који у рукама држи дете и показује на порушени град.
Објашњење: У подручју напомене која даје преглед садржаја дат је кратак опис
садржаја публикације.
ЏИНГО, Милан, 1957Matka [Slikovna građa] : Skopje / foto Milan Džingo. - [Skopje] : Studio za
marketing Džingo, [200-?]. - 1 razglednica : u boji ; 10 x 15 cm
Nasl. preuzet sa aversne strane razglednice. - Na razglednici su tri fotografije crkve
Sv. Pantelejmona, Sv. Andrea i Sv. Klimentа.
Објашњење: У подручју напомене која даје преглед садржаја представљен је кратак садржај публикације.
Многе врсте грађе које су описане у ISBD(NBM)-у производи су пролазних технологија, тако да се под утицајем нових технологија развијају другачије врсте библиотечке грађе.
20
21
22
23
Исто, 110.
Исто, 113.
Исто, 113.
Исто, 96.
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
11
М Р Е Ж А
ПРИМЕНА ISBN (NBM) СТАНДАРДА У НАРОДНОЈ БИБЛИОТЕЦИ СРБИЈЕ
М Р Е Ж А
ЈАСМИНА ТРИФУНАЦ
Највеће недоумице које се јављају приликом обраде нових облика
некњижне грађе јесу у оквиру петог подручја, тј. подручја материјалног описа. Зато би поједине одредбе овог ISBD-а требало допуњавати у одређеним
временским размацима, што се сугерише и у самом стандарду.
Такође је важно нагласити да ISBD(NBM) стандард не даје чврста ограничења по питању врсте материјала на који се овај стандард може применити.
Стога је могуће на основу овог стандарда каталошки описати и јединице које
нису првенствено обухваћене његовим опсегом. Нпр. фотографски албуми
нису споменути у стандарду, иако су део фонда скоро сваке библиотеке, а каталошки се могу описати на основу примера и датих објашњења о библиографској обради фотографија. Blu-ray дискови су производ модерних технологија, а
по угледу на обраду DVD-а дискова може се дати адекватан и добар каталошки
опис.
Рад са некњижним библиотечким материјалом са једне стране представља изазов и задовољство у библиотечком раду, а са друге стране изазива низ
потешкоћа и дилема. Све већи прилив некњижног материјала који долази у
библиотеке свих врста, а пре свега у Народну библиотеку Србије чији је први
и основни вид набавке грађе обавезни примерак, па је Законом о обавезним
примерку дужна да прима, обрађује, чува и даје на коришћење свe врсте
публикација,24 условио је да се каталогизатори и класификатори сусрећу са
већ наведеним класичним групама некњижне грађе, али и са другим посебним
врстама грађе.
Искуство каталогизатора у раду са одређеном врстом некњижног библиотечког материјала је чак најпресуднија у доброј каталошкој обради. Радећи са једном врстом некњижне грађе каталогизатор најбоље упознаје њене
карактеристике, лакше одређује главни извор података, ауторство, елементе
за материјални опис и потребне напомене којима ће се боље идентификовати
јединица.
Истраживање и прегледање електронских каталога других библиотека,
како у окружењу, тако и у западним земљама, један је од начина да се „покупи“
туђа пракса и туђа знања у библиографској обради некњижних јединица, као и
да се упореде начини обраде. Тимски рад, сталне консултације, конструктивне расправе са другим библиотекарима каталогизаторима, као и одржавање
стручних скупова на којима ће се отворити дискусија и покренути решавање
текућих стручних проблема кроз примере добре праксе могу допринети да се
пронађу заједничка решења за заједничке проблеме са којима се сусрећу сви
библиотекари који раде са некњижним библиотечким материјалом.
24
12
Закон о обавезном примерку, Службени гласник РС, бр. 52, (2011), стр. 4.
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
ПРИМЕНА ISBN (NBM) СТАНДАРДА У НАРОДНОЈ БИБЛИОТЕЦИ СРБИЈЕ
1. Бабовић, Мирјана и Светлана Јанчић. Алфабетски каталог монографских
публикација : израда и формирање. Београд: Народна библиотека Србије,
1991.
2. Вранеш, Александра и Љиљана Марковић. Од рукописа до библиотеке :
појмовник. Београд: Филолошки факултет, 2008.
3. Закон о обавезном примерку публикација, Службени гласник РС, бр. 52,
2011.
4. Изложба Одељења посебних фондова : водич и каталог, Београд : Народна
библиотека Србије, 1982.
5. Јасмина Трифунац, Типологија и класификација некњижне грађе у Народној
библиотеци Србије, Зборник радова – Дани матичних библиотека Србије
2007 Библионет, Београд : Заједница матичних библиотека Србије ; Крушевац: Народна библиотека, 2008, стр. 115-120.
6. Маша Милорадовић, Фотографије у библиотеци : о каталошкој обради фотодокумената са примерима из Збирке фотодокумента Народне библиотеке
Србије, Глас библиотеке, бр. 18 (2012), стр. 7-20.
7. COMARC/B Формат : приручник за кориснике, Марибор : Институт информацијских знаности, cop. 2000.
8. Filozofoski fakultet Sveučilišta u Zagrebu, „Stručna obrada knjižnične građe“,
Filozofski fakultet Sveučilišta u Zagrebu, http://www.ffzg.unizg.hr/infoz/biblio/
nastava/dz/text/pog4a.htm (преузето 12.02.2013.)
9. ISBD(NBM) Međunarodni standardni bibliogarfski opis neknjižne građe. Beograd:
Narodna biblioteka Srbije, 2006.
10. Međunarodni standardni bibliogarfski opis : ISBD : po preporukama Radne grupe
za ISBD odobrio Stalni odbor sekcije IFLA-e za katalogizaciju. Beograd: Narodna
biblioteka Srbije, 2009.
11. Народна библиотеке Србије, „Настанак Библиотеке“, Народна библитека
Србије, http://www.nb.rs/pages/article.php?id=29 (преузето 12.02.2013.)
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
13
М Р Е Ж А
Литература
М Р Е Ж А
ЈАСМИНА ТРИФУНАЦ
APPLICATION OF THE ISBD (NBM) STANDARD
IN THE NATIONAL LIBRARY OF SERBIA
Summary
Given that non-book materials are different in its form and appearance, several
standards used for cataloging and bibliographic processing of these materials have
been established. Non-book holdings include items that transfer ideas, information
and aesthetic contents in a non-book form. The standard that defines bibliographic
description of the non-book materials is ISBD (NBM). This paper outlines a short
history, purpose and goal of the standard for the bibliographic processing of the nonbook materials. An accent has been placed on key differences between the standards
for bibliographic processing of monographic publications and those for processing of
non-book materials. Areas with the specificities of these items processing are shown
through examples of the practice used in the National Library of Serbia. The most
prominent specificities of the non-book materials cataloging could be detected in
determining the data source, both in general and specific material designation, as
well as in notes which give a short list of contents. In this work, it is noted that ISBD
(NBM) standard does not precisely define the sort of material it refers to, which
enables cataloging of new types of library materials that came as a result of the new
modern and contemporary production technologies.
Keywords: ISBD (NBM), non-book material, cataloging, National Library of
Serbia
Jasmina Trifunac
14
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
М Р Е Ж А
ОБРАД ВУЧКОВАЦ, 1984-
Библиотека Дома културе „Студентски град“
Београд
УДК: 027.7(497.11) ; 024:004.738.5
ID:201596940
ПОДСТИЦАЊЕ ИНФОРМАЦИОНЕ ПИСМЕНОСТИ –
ИСКУСТВА БИБЛИОТЕКЕ ДОМА КУЛТУРЕ „СТУДЕНТСКИ
ГРАД“ У БЕОГРАДУ 1
Сажетак: Библиотекари су на време препознали своју нову улогу у информационој ери, а то је промовисање и обучавање корисника информационој писмености. Радионице и предавања о напредним техникама претраживања, коришћења,
чувања и евалуације информација организоване су данас у многим високошколским библиотекама данас. Све већи број људи који тражи информације окреће се Интернету као свом примарном извору информација и управо због тога
библиотеке морају да пруже богат и користан садржај на својим веб порталима
и друштвеним мрежама, јер веб сајт библиотеке најчешће представља први контакт са библиотечким корисницима.
Овај рад приказује праксу коју су запослени у Библиотеци Дома културе „Студентски град“ применили за обуку корисника основама информационе писмености преко веб сајта своје институције. Објашњени су водичи за цитирање и
евалуацију информација, и упутстава за претраживање онлајн каталога, као и
употреба друштвених мрежа и других бесплатних Интернет апликација у промоцији библиотечких услуга.
Кључне речи: информациона писменост, Библиотека Дома културе „Студентски
град“, евалуација информација, цитирање.
Увод
Водеће светске установе из области образовања на време су препознале
како ће изгледати људски и пословни односи и комуникација у ери која је дошла
након појаве интернета, која је преседан у досадашњој људској историји и којој
1
Веб адреса Дома културе „Студентски град“ у Београду је www.dksg.rs.
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
15
М Р Е Ж А
ОБРАД ВУЧКОВАЦ
је једна од главних одлика хиперпродукција информација. На време је примећено да облици елементарне писмености, која подразумева читање, писање,
рачунање и разумевање написаног, неће бити довољни и да ће бити потребна
једна нова вештина помоћу које ћемо моћи да препознамо када и зашто нам је
потребна информација, где да је можемо наћи, како да оценимо њену вредност,
како да је користимо и пренесемо у етичком маниру.2
Библиотекари високошколских библиотека су међу првима скренули
пажњу друштву на значај информационе писмености.3 Библиотеке постају места у којима се активно врше обуке корисника новим вештинама потребним за
дигитално доба. Али, нису само зграде библиотека или читаонице, једина места
где се корисници окупљају како би долазили до информација или учествовали у учењу и прихватању нових вештина, већ су то и виртуелне библиотеке,
односно њихово Интернет присуство, било преко веб сајта или друштвених
мрежа. Веб сајт библиотеке мора да обухвати све што представља библиотеку,
а то је њен књижни фонд, просторије за учење, просторије за рачунаре, и у
великој мери њене кориснике.
Време када су се на веб страници библиотека налазили само подаци о
адреси, броју телефона, радном времену и (евентуално) линк ка електронском
каталогу је иза нас. Библиотеке се преко својих веб сајтова „боре за кориснике
са низом других интернет сервиса и организација, тако што морају задобити и
мотивисати своје кориснике, пружити им корисне, иновативне и интерактивне
услуге и производе, створити библиотеци идентитет, и подстицати понављање
посете веб странама.4 Чак иако библиотека не може да направи садржај који ће
по занимљивости и корисности конкурисати веб сајтовима „богатијих“ организација, помоћу друштвених мрежа и других бесплатних сервиса на интернету
може се поставити међу водеће интернет портале у својој заједници који ће
вредновати и својим корисницима препоручивати сајтове који им могу бити
од користи у животу и раду или на неки други начин помагати у коришћењу
електронских извора.
Приликом рада на упутствима и водичима који ће помоћи корисницима
при учењу информационих вештина прегледао сам много сајтова (углавном
америчких) универзитетских библиотека. Неки сајтови су били веома корисни
и богати туторијалима и водичима, други су на забаван начин објашњавали
основе информационе писмености, неки су, и поред доброг садржаја, били
2http://www.cilip.org.uk/get-involved/advocacy/information-literacy/pages/default.aspx
3
Стела Филипи-Матутиновић, „Које су перспективе високошколских библиотека у
ери информација?“, у: Инфотека, год. 6, бр. 3 (2005), Београд, стр. 184.
4
Louise McGilis, Elaine G. Toms, „Usability of the academic library web site: implications
for design“, у: College and research libraries, Vol. 6, no. 4 (July 2001), p. 355. Доступно на:
http://crl.acrl.org/content/62/4/355.full.pdf+html, приступљено: 14.06.2013.
16
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
лоше дизајнирани, али једна ствар им је била заједничка – имали су богат и
разноврстан садржај, веома користан и информативан за своје посетиоце.
У америчким и европским високошколским библиотекама рађене су
многе студије о утицају и значају учења информационе писмености у високошколским библиотекама и све се слажу да су студенти који су похађали курсеве, било у облику предавања или преко веб сајтова библиотека, имали боље
резултате у учењу градива и полагању испита.5
Нажалост, веб сајтови високошколских библиотека у Србији су углавном
на ниском нивоу кад је у питању садржај који може бити користан корисницима, било да су то упутства, водичи, прилагођени претраживачи (CSE – Custom
search engines) или препоручени интернет извори. Само неколико библиотека
је присутно на друштвеним мрежама. И готово ниједна библиотека нема свој
посебну URL адресу, као што је чест случај код високошколских библиотека у
Северној Америци или Европи, већ су организовани као секције унутар званичног сајта матичне институције.6
Желео бих да у овом раду поделим своје искуство на изради веб сајта који
може бити од помоћи корисницима при тражењу, вредновању и коришћењу
информација - веб садржаја и услуга које могу да се направе са много забаве,
мало труда и без имало новчаних улагања. На веб сајту Дома културе “Студентски град”, на веб страници Библиотеке направљено је неколико веб страница
помоћу којих смо хтели да нашим корисницима скренемо пажњу на правилну
употребу информација које пронађу било на интернету или у књигама и часописима („Водич за цитирање“ и „Водич за евалуацију информација“), како
се претражује наш онлајн каталог (преко „Упутства за претраживање онлајн
каталога“), препоручимо веб сајтове и на тај начин надокнадимо недостатак
учионице опремљене рачунарима у којој би обука информационе писмености
била потпунија. Отварање профила и све веће ангажовање на друштвеним
мрежама чини да се популација корисника прошири и наше услуге промовишу
и изван граница наше библиотеке.
Упутство за претраживање онлајн каталога
Први корак у циљу обучавања корисника вештинама проналажења информација, а самим тим и промовисања књижног фонда Библиотеке Дома
5
Yvonne Mery, Jill Newby, Ke Peng, „Why one-shot information literacy sessions are not
the future of instruction: a case for online credit courses“, у: College and research libraries,
Vol. 73, no. 4 (July 2012), p. 373. Доступно на: http://crl.acrl.org/content/73/4/366.full.
pdf+html?sid=a7d38f37-09ed-4c7e-837b-5cf75fc82e0a, приступљено: 16.06.2013.
6
Када узмемо у обзир високошколске библиотеке, међу ретке примере добре праксе
спада веб сајт Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ и Библиотеке САНУ.
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
17
М Р Е Ж А
ПОДСТИЦАЊЕ ИНФОРМАЦИОНЕ ПИСМЕНОСТИ
М Р Е Ж А
ОБРАД ВУЧКОВАЦ
културе „Студентски град“, био је да се сетом упутстава на веб сајту Библиотеке
покаже корисницима како се користи онлајн каталог.
У време када смо дошли на идеју да је потребно такво упутство, број
записа у COBISS/OPAC-у је захватао већину фонда монографских публикација, унет је комплетан фонд серијских публикација и почели смо са њиховом
аналитичком обрадом. Један од најчешћих савета на који смо наилазили при
изради овог упутства је био да буде што мање текста, да он буде јасан и да се
постави што више слика које ће илустровати процесе при претраживању онлајн каталога.
Упутство за претраживање каталога састоји се из три целине: у првој је
објашњена претрага монографских публикација, серијских публикација и чланака из зборника и серијских публикација. Друга целина приказује елементе
напредне претраге, док трећа целина може да се назове „Остало“ и представља коришћење узајамног каталога, те објашњава неке недоумице приликом
претраживања, попут коришћења кључних речи.
Кроз разговор са корисницима, а и увидом у слична искуства америчких библиотека,7 схватили смо да су стручни библиотекарски термини попут COBISS/OPAC, монографска публикација, серијска публикација итд. често
непознати и неразумљиви, те су замењени „подобнијим терминима“ попут:
електронски или онлајн каталог, претраживање чланака у часописима и зборницима, итд. Уместо наслова „Коришћење Булових оператора AND, OR или
AND NOT” користе се наслови „Како проширити претрагу“, „Како сузити
претрагу“ или „Како елиминисати неки термин из претраге“.
Упутства су приказана у текстуалном и/или видео формату. Текстуални формат представља обичну HTML веб презентацију која садржи текст,
слике и линкове. Видео формат је видео анимација која приказује конкретно
претраживање онлајн каталога; дакле, ако је у питању претраживање чланака
из часописа или зборника, онда је објашњено кретање стрелице, које опције из
падајућег менија треба одабрати, где се налази податак о сигнатури, и друго.
Видео упутство рађено је помоћу бесплатног програма Wink, али у последње време користимо такође бесплатан програм ActivePresenter, који има
могућност конвертовања видео записа у видео формате које подржава Youtube
и они се могу погледати на нашем Youtube каналу. Израда видео упутстава
помоћу програма ActivePresenter није компликована и често може да буде забавна. Овај програм омогућава да се сними „све што се догађа на екрану“, тако
да се неко једноставније упутство може завршити за свега неколико минута.8
7
8
18
John Kupersmith, Library terms that users understand, UC Berkley Library, 2012, доступно на: http://escholarship.org/uc/item/3qq499w7
Видео упутство које смо направили на овај начин је „Како променити тастатуру“ и
можете га погледати на нашем Youtube каналу – BibliotekaDKSG
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
За прављење анимације са објашњењима мора се ипак уложити мало више
времена и труда.
Упутство за претрагу онлајн каталога је значајно допринело популарисању и коришћењу нашег онлајн каталога. Данас студенти углавном користе
COBISS/OPAC за претраживање нашег фонда. Корисници који имају проблеме
при претрази или желе да обаве напреднију претрагу обраћају се библиотечком
особљу за помоћ и додатна објашњења.
О водичу за цитирање
Водич за цитирање има за циљ да корисницима приближи и појасни онај
део дефиниције информационе писмености који се тиче етичког коришћења
информација. Водич за цитирање је постављен на сајт у септембру 2012. године
и врло брзо је постао најпопуларнија страница сајта Дома културе „Студентски
град“ (не само Библиотеке), чему су знатно допринеле колеге Одељења за научне
информације Народне библиотеке Србије (на чему смо им веома захвални) када
су промовисали „Водич за цитирање“ на сајту КоБСОНа.
„Водич за цитирање“ се састоји из два дела. У првом делу (Увод) објашњено је шта све подразумева правилно коришћење и навођење интелектуалних извора у научном раду. Акценат је стављен на појашњење идеје навођења
информационих извора: зашто је тај концепт уопште потребан у науци; опасности које носи са собом несавесно коришћење туђих идеја и информација
(плагијаризам); које информације се морају цитирати, а које не морају; шта је
навођење, шта парафразирање, а шта резимирање. Поред објашњења, за која
смо настојали да буду кратка и једноставна, додати су примери који најбоље
илуструју правилну употребу цитата.
Други део нуди објашњења четири најчешћа цитатна стила у свету: APA,
MLA, Чикаго (Chicago Manuel of Style) и CSE. Сваки цитатни стил је представљен кроз примере и показује како се интелектуални извори правилно наводе
у тексту, какав је формат цитатног стила (редослед података, интерпункцијски
знаци) и како треба да изгледа референсна страна. Примери који су употребљени за опис цитатних стилова преузимани су у целости из других публикација
или су прилагођавани цитатним стиловима за чије објашњење су служили.
Као што је већ напоменуто, „Водич за цитирање“ је наишао на одличан
одзив код корисника чему најбоље сведочи податак да је од тренутка његовог
увођења посета сајта Библиотеке порасла за скоро 1000% у односу на протекли
период, а учестала су питања за савет при цитирању на сервису „Питај библиотекара.“ За јесен 2013. године спремамо нови изглед „Водича за цитирање“, као и
верзију на енглеском језику. Настојаћемо да у нову верзију убацимо апликације
и веб странице које могу бити од помоћи при цитирању и евентуално још неки
цитатни стил.
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
19
М Р Е Ж А
ПОДСТИЦАЊЕ ИНФОРМАЦИОНЕ ПИСМЕНОСТИ
ОБРАД ВУЧКОВАЦ
М Р Е Ж А
Водич за евалуацију информација
Један од главних задатака у обучавању информационе писмености је научити кориснике како да критички приступају информацијама. Стога је почетком 2013. године Библиотека Дома културе „Студентски град“ објавила на
свом сајту „Водич за евалуацију информација“, који је осмишљен да кроз низ
кратких и јасних лекција са примерима упути корисника на све опасности које
вребају у свету информација, било да су оне дигиталне или штампане.
Водич се састоји из увода („Шта је евалуација“), у којем је објашњена
важност и потреба евалуције информација, и пет основних корака (лекција) у
којима су приказане основне назнаке које свако може лако да провери приликом вредновања информационог извора.
Прва лекција објашњава битност провере аутора информационог извора
који користимо. Ово је један од најважнијих корака при вредновању неке информације. Уз објашњења како и где можемо сазнати информације о аутору,
овде се налази и видео запис са нашег Youtube канала о употреби Српског цитатног индекса приликом истраживања цитираности неког аутора.
Следећа лекција тиче се актуелности информација, односно потребе да
проверимо да ли је нека информација коју користимо застарела и превазиђена
или представља најновије сазнање и најактуелније гледиште на струку о којој
пишемо. Такође је објашњено и када је добро имати старе и превазиђене информације, нпр. када правимо ретроспективу развоја неке науке. Приказани су
детаљи (као што је број издања или последња година ажурирања сајта) на које
можемо обратити пажњу приликом вредновања актуелности информације.
Трећа лекција тиче се објективности. Овде су укратко описане ставке које
могу помоћи при одређивању објективности неког аутора при писању научног
рада, нпр. да ли се неки аутор позива на друге ауторе као доказ за чињенице
које износи у свом научном раду, да ли цитирана литература служи само да
оправда ауторов став или жели да укаже и на другачија мишљења, које организације стоје иза објављивања неке информације, итд. Тема објективности
је веома широка и било је тешко прилагодити је и објаснити кратким текстом
којим је представљена у овом водичу.
Четврта лекција („Публика“) објашњава технике помоћу којих можемо
да сазнамо да ли информације које желимо да искористимо одговорају озбиљности нашег изучавања. Дакле, ако се бавимо научним радом сигурно је да
информације на које ћемо се позивати нећемо тражити у популарним часописима који су писани за „широке народне масе“, већ ћемо информације тражити
у специјализованим и рецензираним научним часописима. И овде је дат видео
приказ разлика између научних и популарних часописа који се налази на нашем Youtube каналу.
20
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
Ситни, али веома значајни недостаци, као што је недостатак цитата, могу
да буду велики показатељ (не)тачности информација које смо пронашли. Овим
се бавимо у петој и последњој лекцији. Као пример узета је Википедија, јер је
ова популарна онлајн енциклопедија у последње време доста коришћен извор
информација. Приказане су опасности на које треба обрадити пажњу, као што
је недостатак цитата, приликом коришћења чланака из Википедије.
На крају сваке лекције налази се квиз у коме корисник може да провери
своје знање, али и да научи нешто ново, јер одговори нуде додатна објашњења
која нису обрађена у лекцији. Као и „Водич за цитирање“, и за „Водич за евалуацију информација“ ће бити урађена верзија на енглеском језику.
Промовисање садржаја помоћу друштвених мрежа
Свака библиотека може преко друштвених мрежа да оствари одлично
промовисање својих услуга. Библиотека Дома културе „Студентски град“ је
однедавно присутна на свим већим друштвеним мрежама, као што су Twitter,
Pinterest, Youtube, Google+, као и веома користан social bookmarking сајт
Delicious. Сваки профил на тим мрежама нас више приближава нашим корисницима и њих нашим услугама и нашем књижном фонду.
Једна од најчешће коришћених услуга је „Питај библиотекара“, путем које
пружамо информације о раду библиотеке, помажемо корисницима при избору
литературе која им је потребна и одговарамо на разна друга питања. Ова услуга
је одличан пример како сервиси који су бесплатни и доступни свакоме на интернету могу да се искористе на најбољи начин - овај сервис је „обичан“ Google
Docs формулар (Google Docs је сада део Google Drive-а), који се веома једноставно прави и поставља на веб страницу. На овај начин уз минималан труд и
потпуно бесплатно можете да имате свој сервис за питања и одговоре, мејлинг
листу, анкету, итд. Постоји још много других сајтова који нуде сличне услуге,
на пример, SurveyMonkey за прављење анкета или Mailchimp (који користи
Библиотека Дома културе „Студентски град“) за прављење мејлинг листи.
Други користан сајт којим библиотечко особље може помоћи својим корисницима је Delicious. Ово је social bookmarking сајт, што значи да корисници могу да сачувају веб странице које су им занимљиве, по жељи дају краћи
опис, означе их кључном речи (тагују их) како би их касније лакше проналазили. Delicious је такође погодан и као претраживач, пошто се преко њега
може претраживати, а за резултат се добија листа најчешће сачуваних сајтова
осталих корисника ове мреже, а који се тичу траженог појма.
На овај начин Библиотека Дома културе „Студентски град“ прави листу
корисних сајтова из разних научних области како бисмо изашли у сусрет корисницима и препоручили им сајт из њихове области интересовања који је
проверен, информативан и објективан. До сада смо на овај начин сакупили
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
21
М Р Е Ж А
ПОДСТИЦАЊЕ ИНФОРМАЦИОНЕ ПИСМЕНОСТИ
М Р Е Ж А
ОБРАД ВУЧКОВАЦ
преко стотину интернет страница које су описане и пажљиво етикетиране
(таговане) и скупљене у групе (bundles). Тагови се могу видети на страници
„Препоручени линкови“.
Недавно је Библиотека Дома културе „Студентски град“ отворила профил на друштвеној мрежи Pinterest, која је тренутно једна од најпопуларнијих
друштвених мрежа на свету. Pinterest је друштвена мрежа преко које можете
постављати или преузимати слике или снимке које други чланови могу коментарисати и/или опет преузимати од вас и постављати на своје профиле.
Свака слика или снимак представља линк до сајта са ког је преузета, тако да
библиотеке ово могу искористити за промоцију сајтова за које мисле да ће
бити занимљиви својим корисницима. Библиотека Дома културе „Студентски
град“ користи ову друштвену мрежу за приказ снимака са свог Youtube канала,
промоцију књига и часописа из библиочког фонда, постављање слика са веб
сајтова који могу бити корисни у учењу и раду.
Закључак
Водиче и упутства направили су запослени у Библиотеци, који нису имали никакво претходно искуство у изради веб страница. За израду једноставне
веб странице која садржи текст, слике и линкове, довољно је основно познавање HTML-а, док познавање CSS може знатно да олакша рад. Веб странице на
којима се може наћи одличан материјал за учење основа веб дизајна (HTML,
CSS и JavaScript) су W3Schools и Codecadamy.
Како примећује Овусу-Анса9, библиотекари високошколских библиотека
би требало више пажње да усмере на учење информационе писмености, пре
него на подучавање претраживања библиограских података и проналажење
информација (information retrieval). Такође, библиотекари морају показати
више интересовања за „виртуелне кориснике“, кориснике који посећују библиотеку преко њене дигиталне манифестације - веб сајта, преко интернета, јер
то представља правац у којем ће се библиотеке у будућности развијати.
9
22
Owusu-Ansah, „In brief response to Diane Zabel“, citirano prema: Yvonne Mery, Jill Newby,
Ke Peng, „Why one-shot information literacy sessions are not the future of instruction: a
case for online credit courses“, u: College and research libraries, Vol. 73, no. 4 (July 2012), p.
373. Dostupno na: http://crl.acrl.org/content/73/4/366.full.pdf+html?sid=a7d38f37-09ed4c7e-837b-5cf75fc82e0a, pristupljeno: 16.06.2013.
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
ПОДСТИЦАЊЕ ИНФОРМАЦИОНЕ ПИСМЕНОСТИ
CILIP [Chartered Institute of Library and Information Professionals], Information
literacy: definition, cop. 2013. Доступно на: http://www.cilip.org.uk/get-involved/
advocacy/information-literacy/Pages/definition.aspx, приступљено: 15.06.2013.
Стела Филипи Матутиновић, „Које су перспективе високошколских
библиотека у ери информација?“, у: Инфотека, год. 6, бр. 3 (2005), Београд, стр.
177-195.
Louise McGilis, Elaine G. Toms, „Usability of the academic library web site:
implications for design“, у: College and research libraries, Vol. 6, no. 4 (July 2001), p. 355367. Доступно на: http://crl.acrl.org/content/62/4/355.full.pdf+html, приступљено:
14.06.2013.
Yvonne Mery, Jill Newby, Ke Peng, „Why one-shot information literacy sessions
are not the future of instruction: a case for online credit courses“, у: College and
research libraries, Vol. 73, no. 4 (July 2012), p. 366-377. Доступно на: http://crl.acrl.
org/content/73/4/366.full.pdf+html?sid=a7d38f37-09ed-4c7e-837b-5cf75fc82e0a,
приступљено: 16.06.2013.
John Kupersmith, Library terms that users understand, UC Berkley Library,
2012, доступно на: http://escholarship.org/uc/item/3qq499w7
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
23
М Р Е Ж А
Литература
М Р Е Ж А
ОБРАД ВУЧКОВАЦ
PROMOTING INFORMATION LITERACY - EXPERIENCE OF THE STUDENT’S
CITY CULTURAL CENTER LIBRARY IN BELGRADE
Summary
Librarians have recognized their new mission in information era on time, and
that is promoting of and training users in information literacy. Workshops and lectures
on advanced searching techniques, using, keeping and evaluation of information are
organized in many academic libraries today. More and more information seekers
are searching the Internet as their primary source of information, and that is why
libraries have to provide rich and useful content on their websites and their social
networks profiles, since nowadays the first contact with library users usually happens
to be established in this way.
This paper shows the practice that employees of the Student’s City Cultural
Center Library have applied for teaching users the basics of information literacy
through their institutional website. Evaluating and citing information tutorials and
guides for searching library catalogs online have been explained, and also the usage
of social networks and other free online applications in promoting library services.
Кeywords: information literacy, Student’s City Cultural Center Library,
evaluating information, citing information, OPAC, online catalogue
Obrad Vučkovac
24
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
М Р Е Ж А
ПОДСТИЦАЊЕ ИНФОРМАЦИОНЕ ПИСМЕНОСТИ
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
25
М Р Е Ж А
ОБРАД ВУЧКОВАЦ
Дом културе у коме је смештена библиотека „Студентски град“
26
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
У Г А О
ВЕСНА ИЊАЦ МАЛБАША, 1960-
УДК:023-051:37(497.11)
ID:201597196
Народна библиотека Србије
Београд
ОБРАЗОВАЊЕ БИБЛИОТЕКАРА У СРБИЈИ
Сажетак: У раду је дат преглед образовања библиотекара у Србији. У оквиру
формалног образовања представљени су Средња библиотекарска школа у Београду, Катедра за библиотекарство и информатику Филолошког факултета у
Београду, Катедра за школске библиотекаре на Педагошком факултету у Сомбору Универзитета у Новом Саду. Посебно је обрађен историјат и актуелно стање
стручног испита у библиотечко-информационој делатности који организују и
спроводе Народна библиотека Србије и Библиотека Матице српске у Новом
Саду. Аутор истиче значај континуираног стручног образовања библиотечких
стручњака и представља постојеће облике те врсте усавршавања у Србији које
се одвија унутар установа и удружења: Народна библиотека Србије, Библиотека
Матице српске у Новом Саду, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“
у Београду, Катедра за библиотекарство и информатику Филолошког факултета
у Београду, Библиотекарско друштво Србије, Друштво школских библиотекара
Србије, Библиотека плус. Аутор такође настоји да укаже на предности и мане
свих облика образовања библиотекара у Србији, као и на недостатак координације у образовању библиотекара на националном ниову.
Кључне речи: образовање библиотекара у Србији, формално образовање библиотекара, континуирано образовање библиотекара, стручни библиотекарски
испит
Увод
Према бази података Народне библиотеке Србије Мрежа библиотека Србије (МБС),1 на дан 8.1.2013, у Србији има укупно 2.276 библиотека: 2 националне (Народна библиотека Србије и Библиотека Матице српске), 227 јавних
1
Мрежа библиотека Србије (МБС). Народна библиотека Србије. http://nb.rs/pages/
article.php?id=1284 (преузето 13.7.2013.)
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
27
У Г А О
ВЕСНА ИЊАЦ МАЛБАША
(општинске 165, месне 32, библиотеке општег типа у предузећу 30), 1590 школских (у средњим школама 440, у основним школама 1150), 6 универзитетских,
213 библиотека при факултетима и вишим школама, 240 специјалних библиотека и Библиотека Српске академије наука и уметности (САНУ).
Према Статистичком годишњаку Србије за 2012. годину2 број запослених
у библиотекама у Србији је укупно 4.766, од чега са пуним радним временом
3694.
Према Закону о библиотечко-информационој делатности3 послове у
библиотеци, зависно од њихове врсте и сложености, обављају лица са одговарајућим образовањем и положеним стручним испитом. Стручне библиотечке
послове обављају књижничари, виши књижничари, библиотекари и дипломирани библиотекари. Послове књижничара може да обавља лице са стеченим
средњим образовањем у четворогодишњем трајању, послове вишег књижничара лице са завршеним двогодишњим студијама на вишој школи у складу са
раније важећим прописима, а послове библиотекара лице са стеченим високим
образовањем на струковним студијама првог степена. Послове дипломираног
библиотекара могу да обављају лица са стеченим високим образовањем на
струковним студијама другог степена у области библиотекарства и информатике, односно на основним студијама у области библиотекарства и информатике
у трајању од најмање четири године, као и лица са стеченим високим образовањем на струковним студијама другог степена у другим областима, односно на
основним студијама у другим областима у трајању од најмање четири године.
Врста образовања
Образовање библиотекара касно се појавило у односу на библиотеке које
постоје још од старина, како у целом свету, тако и у Србији. Библиотекари су
обично били високообразовани појединци којима су у административним и
техничким пословима помагала лица са нижим образовањем. Образовањем
путем разних курсева или практичне обуке бавиле су се углавном веће библиотеке и стручна удружења. Први покушаји увођења библиотекарства у академске студије дешавају се крајем 19. века, а тек средином 20. века отварају се
катедре за библиотекарство.
2
Статистички годишњак републике Србије 2012. (Београд: Републички завод за статистику, 2012), 366. http://webrzs.stat.gov.rs/website/repository/documents/00/00/81/63/
sgs_2012.zip (преузето 4.7.2013.)
3
Закон о библиотечко-информационој делатности, Службени гласник РС, бр. 52/2011.
- http://kultura.gov.rs/sites/default/files/documents/Zakon-o-bibliotecko%E2%80%93info
rmacionoj-delatnosti.doc (преузето 4.7.2013.)
28
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
„Образовање библиотечког кадра у Србији нема дугу традицију, али се
у суштини не разликује од других европских земаља, изузев што је укупан
развојни пут пређен за много краће време, са прекидима, вероватно са пропустима, и у много неповољнијим економским и културним приликама. Од
првог декретом именованог библиотекара 1853. године до првог дипломираног
библиотекара на универзитетском нивоу, протекао је цели век.“4
У Србији се библиотекарска професија споро формирала, у законима
дуго нису били дефинисани услови за запошљавање у библиотекама, као ни
потребна школска спрема нити услови за стицање стручних звања. „Тај недостатак, ублажен делимично тек 1928. године доношењем Правила о полагању
државног стручног испита, прво само за библиотечки кадар националне библиотеке, Народне библиотеке у Београду, а касније и за све библиотекаре – није
могао да замени редовно школовање, посебно не на академском нивоу.“5
Тек после Другог светског рата у Србији су створени услови за развој
библиотека, као и библиотечке струке, доносе се разни закони и уредбе, отвара
се средња библиотекарска школа, а после тога и прве катедре.
Нагли развој информационог друштва у последњим деценијама доноси
промене у свим областима људског деловања, те у складу с тим и у областима
библиотекарства и информационих наука. Данас је библиотечко-информациона
професија једна од најпросперитетнијих и најтраженијих у свету. Пре само пола
века нико није ни слутио да ће експанзивни технолошки напредак довести до
таквих промена у свим доменима човековог делања. Готово би се могло рећи да
је појава веба и Интернета изазвала праву револуцију у целокупном друштву, те
и у библиотечком свету. Промениле су се библиотеке као места, њихови зидови
делом нестају јер су информације доступне онлајн 24 сата седам дана у недељи.
Истина, библиотеке опстају и стално се у целом свету граде нове библиотечке
зграде, али њихова улога је сада доста другачија, више социјалног карактера.
И сама природа информација је промењена преласком од линеарног на тексту
заснованог окружења на умрежено информационо окружење засновано на хиперлинковима и вебу. Промениле су се и стручне студије – од библиотекарства
и информационих наука, преко информатике и информационог менаџмента, до
управљања знањем и информационог умрежавања. И улога библиотекара је у
потпуности промењена, од некадашњих ‘библиотечких мишева’ и чувара блага
у храмовима знања, они се претварају у истинске информационе професионалце
4
Десанка Стаматовић. „Катедра за библиотекарство и информатику Филолошког
факултета у Београду : високошколско образовање библиотекара у Србији (19632000)“, Гласник Народне библиотеке Србије. Год. 2, бр. 1 (2000), 365-384. http://www.
nb.rs/view_file.php?file_id=542 (преузето 4.7.2013.)
5
Десанка Стаматовић. „Десет година катедре за библиотекарство и информатику
Филолошког факултета у Београду : (1991-2001),“. У: Сарадња, образовање, квалитет.
Други скуп библиотекара балканских земаља. (Београд: Филолошки факултет Универзитета : Народна библиотека Србије, 2002), 98.
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
29
У Г А О
ОБРАЗОВАЊЕ БИБЛИОТЕКАРА У СРБИЈИ
У Г А О
ВЕСНА ИЊАЦ МАЛБАША
и савремене стручњаке, од библиотекара обрађивача преко информационих менаџера дошли смо до администратора мрежа и дигиталних, виртуелних, сајбер
библиотекара. Из дана у дан рад библиотекара се подрвграва новим захтевима,
како у погледу корисника њихових услуга, тако и у погледу локалног, регионалног, националног и интернационалног окружења. Нужан предуслов квалитетног
укључивања библиотекара у савремене токове развоја информационог друштва
јесте адекватно прилагођавање свих видова њиховог образовања новим захтевима и условима. Застарелост различитих форми образовања библиотекара намеће
се као један од основних проблема. Стога је неопходно пронаћи одговарајуће
начине ефикасног и одговорног укључивања библиотекара у новонастало окружење, нужно је подизање стандарда рада и одржавање компетенција на највишем
могућем нивоу. Библиотекари морају бити свесни да се променило и окружење,
као и целокупно друштво – од индустријског друштва преко информационог
друштва и друштва знања идемо ка умреженом друштву. Да би уопште било
могуће квалитетно образовање библиотекара, неопходна је координација у раду
свих учесника који се баве образовањем – од факултета и библиотека, до удружења и нових организација за континуирано стручно усаршавање.
Уобичајена подела образовања јесте на формално и неформално. У формално образовање у Србији спадају средња библиотекарска школа, Катедра
за библиотекарство и информатику на Филолошком факултету у Београду,
Катедра за школске библиотекара на Педагошком факултету у Сомбору Универзитета у Новом Саду. Као посебан вид образовања издваја се стручни испит
као процес стицања стручних квалификација потребних за посао, који се данас
полаже у Народној библиотеци Србије и Библиотеци Матице српске у Новом
Саду. У неформално образовање спадају сви облици континуираног стручног
образовања, усавршавања уз рад и доживотног учења.
Средња библиотекарска школа
Као што је речено, после Другог светског рата почињу да се стварају услови за образовање запослених у библиотекама. Од 1946. године почели су да
се одржавају редовни петнаестодневни, једномесечни и тромесечни курсеви
за оспособљавање библиотечких кадрова при библиотекама. Доношењем Основне уредбе о библиотечко-архивистичкој струци, 1947. године, дефинисани
су појам струке, звања и радни односи. Затим је исте године формирано и прво
стручно удружење запослених у библиотекама, Друштво библиотекара Србије,
а већ 1948. почиње да излази и гласило Друштва, познати Библиотекар.
„Из потребе да се библиотечки радници не едукују само на курсевима и
семинарима у организацији библиотека, у Београду је 1948. године отворена трогодишња средња библиотекарска школа са 21 предметом, од којих је 6 било ужестручних. Године 1950. прерасла је у четворогодишњу и у њој је у протеклом периоду
30
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
матурирала 31 генерација књижничара, који су били, а многи су и данас, понос
српске библиотечке делатности. Упоредо са стручном школом у Београду радила
је и школа при Радничком универзитету у Приштини од 1967. до 1976. године.“6
Дакле, Средња библиотекарска школа основана је у Београду 1948. године
као трогодишња средња школа, већ 1950. године је прерасла у четворогодишњу
школу, до 1963. године у њој су образовани само књижничари, а од тада се
уводи и смер за књижаре. Од 1979/80. године Библиотекарско-књижничарска
школа „Иво Андрић“ је спојена са Шестом гимназијом у Београду у Образовно-васпитну организацију усмереног образовања „Звездара“, што значи да је
реформом средњег образовања и увођењем усмереног образовања, четворогодишње образовање књижничара престало да постоји. Од 1981/82. школовање
за занимање књижничара трајало је две године, у трећем и четвртом разреду
усмереног образовања, у оквиру струке „култура и јавно информисање“. Са
усмереним образовањем биле су укинуте и гимназије, као и полагање матуре, а
све школе су биле претворене у такозване образовне центре. После десет година
примене усмереног образовања и васпитања, школске 1987/88. уписана је прва
генерација по новом-старом програму, враћене су гимназије, а више није било
ни смера за занимање књижничара у средњим школама.
Катедра за библиотекарство и информатику на
Филолошком факултету у Београду
„Историју високошколског образовања за библиотекаре чини скуп искустава стечених радом у библиотекама која су, преточена у ставове, принципе,
теорије, препоруке и стандарде, стекла институционални оквир, те надживела
бројне заблуде, препреке и потешкоће које су пратиле његов развој. [...]Погрешна
представа по којој се школе баве теоријом, одвојеном од дневне праксе у билбиотекама, доводила је повремено до изоловања стручних школа у односу на локалне
или националне библиотечке системе… Високе библиотекарске школе постоје
зато да, образујући кадар за рад у библиотекама, омогуће транспарентност професионалних циљева заснованих на правоременом реаговању библиотека на
захтеве друштва. Стога је образовање библиотекара стратешки интерес и струке
и друштва, а његов садржински оквир показатељ виталности идеала које они
прокламују у области науке, образовања, информисања и културе.“7
6
Александра Вранеш. „Изазови образовања библиотекара“. Инфотека. Год. 6, бр. 3,
(2005): 206. http://scindeks.ceon.rs/article.aspx?query=ISSID%26and%26380&page=3&s
ort=8&stype=0&backurl=%2fissue.aspx%3fissue%3d380 (преузето 10.7.2013.)
7
Гордана Стокић Симончић. „Садржај програма за високошколско образовање библиотекара“. У: Сарадња, образовање, квалитет. Други скуп библиотекара балканских
земаља. (Београд : Филолошки факултет : Народна библиотека Србије, 2002): 113-114.
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
31
У Г А О
ОБРАЗОВАЊЕ БИБЛИОТЕКАРА У СРБИЈИ
У Г А О
ВЕСНА ИЊАЦ МАЛБАША
Историјат Катедре за библиотекарство на Филолошком факултету у Београду има своје успоне и падове и изузетно је занимљив. Наиме, школовање
библиотечког кадра на високошколском нивоу у Србији почиње 1963. године,
када је на Филолошком факултету у Београду основана Катедра за библиотекарство. Тада је то била прва катедра библиотекарства у целој Југославији, али
је, нажалост, врло кратко трајала, уписане су само две генерације студената и
катедра је угашена већ 1965. године. На Катедри су изведене само четири генерације студената, дипломирало их је укупно 17, а предавачи су били угледни
професори као што су Мирослав Пантић, Димитрије Вученов, Владан Недић
и други.
Модернизацијом наставе и реформом високог школства 1978. године на
Филолошком факултету је уведено неколико смерова за трећу и четврту годину студија, међу којима и Смер за библиотекарство. Смер је обухватао двогодишње студије библиотекарства, четири семестра, уз редовне четворогодишње
студије на једној од група Филолошког факултета. Оснивач и руководилац
Смера била је др Љубица Ђорђевић, ванредни професор. У периоду од 1980/81.
до 1990/91. школске године дипломирало је 67 студената.
У оквиру изборних предмета, који су се уз обавезне редовне студије нудили студентима од 1988/89. до 1990/91. школске године постојао је двосеместрални предмет Основи библиотечко- информационе делатности. За три године
предмет је слушало и полагало око 300 студената који су, уз редовне студије,
стекли основна знања о библиотекарству и библиотечко-информационим системима. Наставу је изводила др Десанка Стаматовић, доцент.
Катедра за библиотекарство и информатику обновљена је на Филолошком факултету 1990/91. године као четворогодишњи студиј. Припреме за
обнављање Катедре трајале су дуго и нису биле једноставне. Урађена су два
елабората 1989. и прослеђена деканату Филолошког факултета и ректорату
Универзитета.
„Усвајањем Елабората на Универзитету, Филолошком факултету је додељена матичност за научну област библиотекарства. Прва генерација студената библиотекарства и информатике, по усвајању елабората, уписала се на
Филолошки факултет 1990. године.“8
На Катедри за библиотекарство и информатику Филолошког факултета
Универзитета у Београду данас постоје следеће врсте студија:
1. Основне академске студије у трајању од четири године – I степен (осам
семестара).
Звање које се стиче: дипломирани библиотекар информатичар.
8
32
Александра Вранеш. „Изазови образовања библиотекара“. Инфотека. Год. 6, бр. 3,
(2005): 206. http://scindeks.ceon.rs/article.aspx?query=ISSID%26and%26380&page=3&s
ort=8&stype=0&backurl=%2fissue.aspx%3fissue%3d380 (преузето 10.7.2013.)
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
2. Дипломске академске студије – II степен-мастер (два семестра).
Звање које се стиче: дипломирани библиотекар информатичар – мастер.
3. Докторске академске студије – III степен (шест семестара).
Звање које се стиче: доктор библиотекарства и информатике.
„До сада уписаних двадесет генерација студената, са њих око 60 у једној
генерацији, потврђују потребу друштва за школовањем овако профилисаних
кадрова, пораст заинтересованости младих за ову научну грану, али и научност,
животност и флексибилност наставних планова и програма, јер су скоро сви
дипломирани библиотекари-информатичари запослени, а нарочито позитивна
околност је да су у иностранству, након нострификације дипломе, могли наставити постдипломске студије. На Катедри је до сада дипломирало 432, магистрирало 51 и докторирало 13 кандидата; мастер рад је одбранило 104 студената, а на
докторске студије у оквиру модула „Култура“ обједињеног наставног профила
„Језик, књижевност, култура“ уписано је 9 докторанада у две генерације.“9
На Катедри за библиотекарство и информатику у школској 2012/13. години на основне четворогодишње студије уписано је 22 студента на буџету и
35 самофинансирајућих студената.
Од 2010. на Катедри за библиотекарство и информатику студира се по
новом наставном програму који обухвата четири нивоа:
1. Академско-општеобразовни: Увод у библиотечко-информационе студије,
2. Теоријско-методолошки – Библиотечко-информационе науке,
3. Научно-стручни – Библиотечко-информационе студије,
4. Стручно-апликативни – Библиотечко-информациони практикуми.
Предмети који се изучавају по годинама студија у оквиру четворогодишњих студија од 2012. су следећи10:
–– Прва година: Библиотекарство, Библиотечки практикум, Историја
књиге и библиотека, Информатика за библиотекаре, Информатички
практикум.
–– Друга година: Методологија истраживања и цитирања, Организација
знања, Дигитални текст, Библиотечки практикум, Књига и библиотеке
код Срба, Увод у архивистику, Етика у науци и култури.
9
Александра Вранеш. „Двадесет година Катедре за библиотекарство и информатику
Филолошког факултета Универзитета у Београду“. Анали Филолошког факултета.
Св. 22 (2010): 354. http://digifil.fil.bg.ac.rs/Home/Read/104197 (преузето 10.7.2013.)
10
Филолошки факултет Београд, Катедра за библиотекарство и информатику. - http://
www.fil.bg.ac.rs/katedre/biblio/prezmeni/index.html (преузето 10.7.2013.)
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
33
У Г А О
ОБРАЗОВАЊЕ БИБЛИОТЕКАРА У СРБИЈИ
ВЕСНА ИЊАЦ МАЛБАША
У Г А О
–– Трећа година: Увод у музеологију, Структура информација, Статистика у библиотекама, Архивистика, Информатички практикум, Увод у
библиографију, Процеси управљања у библиотекама.
–– Четврта година: Базе података и библиотечко-информациони системи,
Библиотечки практикум, Теорија и историја библиографије, Музеологија, Односи библиотека с јавношћу, Мултимедијални документи,
Методе обраде природних језика.
Структура студија на дипломским академским студијама (II степен-мастер), тo јест пета година студија, иста је за све студијске групе. У Деветом семестру студенти имају 5 једносеместралних курсева, а курс Техника академског
писања је обавезан за све. Остали курсеви имају статус обавезних изборних
предмета и бирају се из понуђених студијских подручја. Катедра за библиотекарство и информатику нуди следеће предмете: Библиографија (проф. др
Александра Вранеш), Библиотека у настави (проф. др Александра Вранеш),
Библиотекарство у образовним установама (проф. др Александра Вранеш), Документалистика (проф. др Бојан Ђорђевић), Електронско издаваштво и дигиталне библиотеке (др Цветана Крстев), Историјски развој јавних библиотека (др
Гордана Стокић Симончић), Националне библиотеке (проф. др Александра
Вранеш), Напредне методе у проналажењу информација (др Цветана Крстев),
Научне информације (проф. др Александра Вранеш), Стандарди у библиотекарству и издаваштву (проф. др Александра Вранеш), Теорија и пракса екстракције
информација (проф. др Душко Витас), Управљање људским ресурсима у библиотекама (др Гордана Стокић Симончић), Техника академског писања (проф. др
Александра Вранеш). У Десетом семестру студенти пишу завршни мастер рад,
од 40 до 60 страница ауторског текста.
У оквиру докторских студија (III степен, 6 семестара) Катедра за библиотекарство и информатику нуди следеће предмете: Теорије библиотекарства и
библиографије (проф. др Александра Вранеш), Научни рад у архивима (проф.
др Бојан Ђорђевић), Историја библиотека, компаративне студије и теорија библиотекарства (др Гордана Стокић Симончић), Лексичко препознавање у обради
природних језика (проф. др Цветана Крстев).
Наставно особље обухвата следеће запослене: др Александра Вранеш, редовни професор, др Цветана Крстев, ванредни професор, др Гордана Стокић
Симончић, ванредни професор, (садашњи руководилац Катедре), Гордана Ђоковић, асистент, Драгана Грујић, асистент, мр Милош Утвић, асистент, Зорица
Ивковић-Савић (секретар катедре и библиотекар).
„Настава на универзитету је жив организам, који се развија не само са
знањем и искуством појединих професора, него и са економским развојем
окружења, технолошким и интелектуалним растом средине. У специфичном
случају, настава библиотекарства на Филолошком факултету пролази кроз разноврсне тешкоће, од оних које потичу од недовољно развијене професионалне
34
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
ОБРАЗОВАЊЕ БИБЛИОТЕКАРА У СРБИЈИ
У Г А О
свести библиотекара у Србији, преко неадекватних услова за извођење наставе
на Факултету, до ниског нивоа предзнања која студенти донесу из средњих
школа.“11
Катедра за школске библиотекаре на Педагошком факултету у
Сомбору, Универзитет у Новом Саду
Основне академске студије за школске библиотекаре у трајању од три
године, шест семестара, установљене су академске 2005/06. године на Педагошком факултету у Сомбору. Стручни назив који се стиче завршетком студија
је школски библиотекар.
„Циљ студијског програма јесте образовање стручњака који, на основу
стечених библиотечких, педагошко-психолошких, те информатичких знања,
као и познавања савременог менаџмента информација, владају компетенцијама неопходним за обављање послова у школским библиотекама. Поред тога,
захваљујући изборном подручју, студенти би требало да специфично уобличе
свој стручни профил, као и да буду оспособљени за перманентно самообразовање, те евалуацију сопственог рада.“12
До сада су студије завршила 43 школска библиотекара, а 2012/2013. на
прву годину је уписано 11 студената, од којих 10 на буџет. Припремљен је за
акредитацију и у процедури је четворогодишњи смер за библиотекара-информатичара, а у припреми су и једногодишње мастер студије за библиотекара-информатичара. Ови програми имаће доста нових садржаја, у односу на
постојећи курикулум, рецимо предмете Претраживање научних информација
у библиотекама, Компјутерска етика, Јавне библиотеке, Високошколске и специјалне библиотеке, Библиотечко законодавство и стандарди, Архивистика,
Социологија књиге и читања, Дигиталне библиотеке.
На Катедри раде др Жељко Вучковић, редовни професор, др Борјанка
Трајковић, ванредни професор, др Гордана Рудић, доцент, и мр Карла Селихар, асистент. Катедра за школског библиотекара има изузетно добру сарадњу
са Катедром за информатику, јер подразумева и доста заједничких садржаја
са њиховим студијама Дизајн медија у образовању. Кандидати се уписују на
основу конкурса који расписује Универзитет у Новом Саду, а спроводи Педагошки факултет у Сомбору.
11
Гордана Стокић Симончић, Миљана Тодоровић. „Десет година наставе менаџмента
на Катедри за библиотекарство и информатику“. Панчевачко читалиште, Год. 9, бр.
17, (2010): 14. http://www.citaliste.com/casopis/pdf/Citaliste_br17.pdf (преузето 10.7.2013.)
12
Жељко Вучковић, Борјанка Трајковић. „Студије школског библиотекарства на Педагошком факултету у Сомбору“. Панчевачко читалиште, 16 (мај 2010): 9. http://www.
citaliste.com/casopis/pdf/Citaliste_br16.pdf (преузето 10.7.2013.)
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
35
У Г А О
ВЕСНА ИЊАЦ МАЛБАША
Као што се види из акредитованог програма, захтеви Болоњског процеса
примењују се од почетка студија, сви предмети су једносеместрални, подразумева се константна активност студената у стицању бодова кроз предиспитне
обавезе, као што су семинарски радови, колоквијуми, практични рад. Настава
се током основних академских студија изводи у виду предавања, вежби, семинара, те самосталног рада студената – стручна пракса. Стручна пракса обавља
се у библиотекама основних и средњих школа и у библиотеци Педагошког
факултета у Сомбору, као и на рачунарском систему у кабинету за библиотекарство, а део праксе реализује се у одељењу за децу сомборске Градске библиотеке
„Карло Бијелицки» и посетом и упознавањем са стручним делатностима Библиотеке Матице српске у Новом Саду и Народне библиотеке Србије у Београду.
Студијски програм се састоји из обавезног и изборног подручја и обухвата:
–– Академске-општеобразовне предмете (Енглески језик I, II, III; Филозофија образовања; Историја; Изборни предмет I; Култура говора са
реториком).
–– Предмете из теоријско-методолошких дисциплина (Информатика у
образовању; Социологија образовања; Библиографија; Медијска култура; Основе теорије књижевности; Статистика).
–– Научно-стручне предмете (Савремено библиотекарство, Српски језик
I и II; Психологија; Класификациони системи, Базе података, Изборни
предмет I, II, III и IV; Историја писма, књига и библиотека, Образовне
технологије) и
–– Стручно-апликативне предмете из области библиотекарства (Каталогизација; Стручна пракса I и II; Менаџмент и маркетинг у библиотекарству; Завршни рад).
Распоред предмета по годинама студија је следећи:13
–– Прва година: Енглески језик I, Информатика у образовању, Историја,
Филозофија образовања, Савремено библиотекарство, Пракса I, Предмети изборног блока I, Психологија, Каталогизација, Српски језик I.
–– Друга година: Енглески језик II, Социологија образовања, Класификациони системи, Култура говора са реториком, Медијска култура,
Пракса II, Предмети изборног блока II, Библиографија, Базе података,
Српски језик II.
13
36
Универзитет у Новом Саду, Педагошки факултет у Сомбору, Студијски програм:
Школски библиотекар. - http://www.pef.uns.ac.rs/index.php option=com_content&view
=article&id=12%3Astudijski-program-kolski-bibliotekar&catid=16%3Aosnovnestudije&Itemid=23&lang=sr (преузето 10.7.2013.)
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
–– Трећа година: Енглески језик III, Основе теорије књижевности, Менаџмет и маркетинг у библиотекама, Историја писма, књиге и библиотека, Образовна технологија, Статистика, Предмети изборног блока
III, Школске библиотеке.
–– Изборни предмети: Историја српског друштва и културе, Општа историја 20. века, Екологија, Мултимедијалне технологије у образовању,
Софтверски практикум, Интернет алати, Социологија, Социологија
породице, Математичко моделовање, Методика наставе словачког језика, Кинезитерапија, Етика.
„Имајући у виду тренутно стање у школама које карактерише одсуство
стручних лица у школским библиотекама, те улогу и важност коју школска
библиотека, као прва библиотека са којом се ученици сусрећу, има у формирању личности ученика, а тиме и директно његове опште културе, неопходно
је образовати стручњаке који ће на задовољавајући начин обављати послове
школског библиотекара. Ово тим пре ако се има у виду значај писаних медија,
као и савремених информационих и комуникационих средстава које библиотеке све више користе, по целокупну културу и образовање сваког друштва.“14
***
Као што је већ наведено, у библиотекама у Србији ради укупно 4.766 запослених, а процењује се да годишње у пензију оде око 10% запослених, што би
значило да би годишње требало да се запосли најмање око 400 библиотечких
стручњака. На Катедри за библиотекарство и информатику Филолошког факултета у Београду годишње се упише око 60 студената, а на Катедри Педагошког факултета у Сомбору студије за школског библиотекара упише годишње
свега око 10 студената. Чак и кад бисмо претпоставили да сви уписани студенти
и дипломирају, то би на годишњем нивоу износило укупно око 70 стручњака.
То свакако није довољан број новог кадра који би заменио процењених 400
пензионисаних стручњака на годишњем нивоу. Из овога би се могао извести
закључак да у Србији не постоји довољан број високих школа и факултета на
којима се образују библиотекари. Напомињемо да далеко мања Хрватска има
чак три катедре за образовање библиотекара, у Загребу, Осијеку и Задру.
На Катедри за библиотекарство и информатику Филолошког факултета
у Београду и на Катедри Педагошког факултета у Сомбору за школске библиотекаре непрестано траје процес усклађивања студија са Болоњском декларацијом, и то је за сваку похвалу. Сматрамо да је заиста неопходно стално
14
Жељко Вучковић, Борјанка Трајковић. Студије школског библиотекарства на Педагошком факултету у Сомбору. Панчевачко читалиште, 16 (мај 2010): 9. http://www.
citaliste.com/casopis/pdf/Citaliste_br16.pdf (преузето 10.7.2013.)
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
37
У Г А О
ОБРАЗОВАЊЕ БИБЛИОТЕКАРА У СРБИЈИ
У Г А О
ВЕСНА ИЊАЦ МАЛБАША
унапређење и усклађивање курикулума на факултетима у Србији са европским
и светским програмима студија. Међутим, када се у библиотекама у Србији
запосле свршени студенти са тих факултета, примећује се да им недостаје доста
практичних знања и вештина. Разлози за то могу бити многоструки: недовољан
обим стручне праксе у библиотекама током студија, сувише теоријски и традиционално заснован концепт студија, недовољно ангажовање стручњака из
праксе у настави. Очекујемо да ће са даљим усклађивањем студија са европским и светским стандардима на нашим факултетима и та неповољност бити
превазиђена.
Следећи проблем наших факултета представља недовољан број запослених кадрова. Наиме, као што смо видели на Катедри за библиотекарство и
информатику Филолошког факултета у Београду запослени су један редован
професор, два ванредна професора, три асистента и један секретар катедре и
библиотекар. На Катедри Педагошког факултета у Сомбору за школске библиотекаре запослени су један редован професор, један ванредни професор,
један доцент и један асистент. На сличним катедрама у региону, Европи и свету
запослено је далеко више професора и асистената. На пример, на Одсеку за
библиотекарство, информационе науке и књижарство Филозофског факултета у Љубљани запослен је укупно 21 стручњак. На Одсјеку за информацијске
и комуникацијске знаности Филозофског факултета у Загребу запослено је
укупно 35 чланова сарадничког и знанствено-наставног особља. На Одсјеку
за информацијске знаности Филозофског факултета у Осијеку запослено је
укупно 17 стручњака. На Француској Високој националној школи за информационе науке и библиотекарство у Лиону (основаној 1992. године!) ради преко
90 запослених. Није потребно даље поређење, несразмер је очигледан. Не знамо да ли Филолошки факултет у Београду и Педагошки факултет у Сомбору
имају развијену стратегију запошљавања нових стручњака, али је ово свакако
показатељ који не иде у прилог студијама библиотекарства у Србији.
Стручни испити
Први пропис о образовању библиотечких радника у Србији донет је 1928.
године под називом Правила о полагању државног стручног испита за прелаз
чиновника Народне библиотеке у Београду из приправних у помоћне групе. Према тим правилима, приправник је као државни чиновник у року од две године
морао да положи стручни испит. Од те две године рада у државној служби, он је
био дужан да једну годину проведе на раду у Народној библиотеци. Министар
просвете и црквених дела постављао је испитни одбор пред којим се полагао
државни испит.
„После Другог светског рата Влада Федеративне Народне Републике Југославије доноси 1947. године Основну уредбу о библиотекарско-архивистичкој
38
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
струци. Министар за науку и културу, на основу те Уредбе 1949. године доноси
Правилник о приправничком стажу, стручним испитима и курсевима за Савезне службенике библиотекарско-архивистичке струке.“15 Овај Правилник
објављен је у Службеном листу ФНРЈ 1949. године, а испит се полагао пред
комисијом коју је одређивало Министарство просвете ФНРЈ. Први стручни
библиотекарски испит одржан је у мају 1950. године, а затим у октобру исте
године. Уставом Србије из 1963. године дошло је до децентрализације власти и
прописи из области културе прелазе у републичку надлежност. Тако стручне
испите организује Секретаријат за културу Социјалистичке Републике Србије.
Престанком важења Закона о јавним службеницима и доношењем Основног
закона о радним односима 1965. године стручно усавршавање и образовање
прелази у надлежност установа. Републички секретаријат за образовање, науку
и културу овластио је Народну библиотеку Србије 1969. године да организује
стручни библиотечки испит за све библиотечке раднике са подручја Србије.
Године 1974. донет је нови Устав СР Србије, као и посебни устави свих тадашњих југословенских република. Тада се одвајају законски и подзаконски
акти у области културе које доноси посебно СР Србија, а посебно покрајине
Војводина и Косово. Тако СР Србија тада има три важећа закона о библиотечкој делатности и три правилника о полагању стручних испита. Ови законски
прописи важили су све до 1990. године, а од 1991. године поново се стручни
испити враћају у надлежност Републике Србије.
Пракса одржавања стручних испита задржала се до данас, испити се полажу у Народној библиотеци Србије, а од 2003. године и у Библиотеци Матице
српске. Сваке године у Народној библиотеци Србије у два рока стручни испит
положи око 150 кандидата, а у Библиотеци Матице српске око 40 кандидата.
Према важећем Закону о библиотечко-информационој делатности,16 Министар надлежан за културу доноси Правилник о Програму стручних испита у
библиотечко-информационој делатности, начину њиховог полагања и висини
накнаде за рад чланова Комисије за полагање стручних испита.17
Стручни испит детаљно је објашњен у члану 47. поменутог Закона. Стручно оспособљавање за практични рад у библиотеци за запослене на стручним
пословима с високим и вишим образовањем траје годину дана, а са средњим
образовањем девет месеци. Сви запослени дужни су да у року од три године
15
Надежда Петронић: „Стручни испити у библиотечкој делатности у Србији“. У: Сарадња, образовање, квалитет / Други скуп библиотекара балканских земаља. (Београд : Филолошки факултет: Народна библиотека Србије, 2002.):247
16
Закон о библиотечко-информационој делатности, Службени гласник РС, бр. 52/2011.
- http://kultura.gov.rs/sites/default/files/documents/Zakon-o-bibliotecko%E2%80%93info
rmacionoj-delatnosti.doc (преузето 4.7.2013.)
17
Правилник о Програму стручних испита у библиотечко-информационој делатности,
начину њиховог полагања и висини накнаде за рад чланова Комисије за полагање
стручних испита. Службени гласник РС, бр. 123/2012.
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
39
У Г А О
ОБРАЗОВАЊЕ БИБЛИОТЕКАРА У СРБИЈИ
У Г А О
ВЕСНА ИЊАЦ МАЛБАША
рада у библиотеци положе стручни испит. Министар надлежан за културу образује комисију за полагање стручног испита у Народној библиотеци Србије, а
надлежни орган аутономне покрајине образује комисију за полагање стручног
испита у Библиотеци Матице српске. Стручни испит организују и спроводе
Народна библиотека Србије и Библиотека Матице српске.
Према Правилнику, стручни испит обухвата следеће предмете:
1. Основи система државне управе и уставног уређења и прописи из библиотечко-информационе делатности;
2. Основе библиотекарства;
3. Каталогизација и предметна и стручна класификација;
4. Информатика у библиотекарству;
5. Библиографија;
6. Историја писма, књиге и библиотека;
7. Заштита библиотечке и архивске грађе (само за кандидате на пословима заштите библиотечке грађе).
Програм стручних испита различит је за различите врсте кандидата. Тако
кандидати са високим образовањем из области библиотекарства и информатике
полажу стручни испит који се састоји из три дела: 1) Основи система државне
управе и уставног уређења и прописи из библиотечко-информационе делатности; 2) Писмена провера знања из предмета Каталогизација и предметна и
стручна класификација; 3) Писмени стручни рад на одабрану тему из предмета по избору. Кандидати који раде на заштити библиотечке грађе и извора не
полажу каталогизацију и предметну и стручну класификацију, али једино они
полажу и пишу рад из области заштите библиотечке и архивске грађе. Доктори,
магистри или мастери библиотекарства и информатике полажу Основе система
државне управе и уставног уређења и прописе из библиотечко-информационе
делатности и имају писмену проверу знања из предмета Каталогизација и предметна и стручна класификација. Сваки кандидат после положеног стручног
испита добија уверење о стеченом основном стручном звању.
Посебан проблем се појавио са школским библиотекарима на које се примењује Закон о основама система образовања и васпитања,18 према којем они
спадају у групу стручних сарадника у школи, заједно са психологом, педагогом
или андрагогом у школама за образовање одраслих. У музичким школама библиотекар добија другачији назив – нототекар и медијатекар. Школски библиотекари према том Закону више немају обавезу да полажу стручни испит, већ
морају да стекну лиценцу за рад, при Министарству просвете, која само делом
18
40
Закон о основама система образовања и васпитања. Службени Гласник РС, бр.
72/2009, 52/2011 и 55/2013.
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
подразумева и стручну обуку. Међутим, школски библиотекари имају обавезу
континуираног стручног усавршавања према програмима чију акредитацију
одобрава Завод за унапређивање образовања и васпитања, те се често дешава
да они немају основна знања (не знају ни шта је каталог), а усавршавају се у
домену, на пример, дигитализације и сложених база података.
„Правилник о стручном усавршавању и напредовању наставника, васпитача и стручних сарадника у образовању (2004) предвиђа професионални
развој запослених у просвети. Након завршетка приправничког стажа и стицања лиценце (школским библиотекарима испит за стицање лиценце још увек
није обезбеђен) обавезни део професионалног развоја је стручно усавршавање.
Програме стручног усавршавања сваке школске године обезбеђује Завод за
унапређивање образовања у сарадњи са установама, стручним друштвима и
удружењима регистрованим за обављање делатности у области образовања
и васпитања. Они су дефинисани по предметним областима, а објављују се у
Каталогу програма стручног усавршавања запослених у образовању. Акредитовани семинари за библиотекаре подгрупа су области Српски језик и књижевност и категорисани су као обавезни и изборни. Школски библиотекар, према
тумачењу Завода, 60 часова обавезних и 40 часова изборних семинара не мора
бирати из области библиотекарства, него и из предметне области за коју је
стекао лиценцу за наставника.“19
Године 2012. донет је нови Правилник о сталном стручном усавршавању
и стицању звања наставника, васпитача и стручних сарадника20. У оквиру
пуног радног времена наставник, васпитач и стручни сарадник (и библиотекар) има 68 сати годишње различитих облика стручног усавршавања, од чега
је 24 сата право на плаћено одсуство из установе ради похађања одобрених
програма и стручних скупова, а 44 сата стручног усавршавања које предузима
установа у оквиру својих развојних активности. Подсетимо се да је према Закону о библиотечко-информационој делатности обавезно стручно усавршавање
на годишњем нивоу само 6 сати, што значи да школски библиотекари имају
4 пута више обавезних сати и плаћеног одсуства за усавршавање. У току пет
година потребно је остварити најмање 120 бодова из различитих облика стручног усавршавања, а сат похађања обуке стручног усавршавања има вредност
једног бода. Неопходан број бодова стручног усавршавања није унет у Закон о
библиотечко-информационој делатности.
Библиотекар се у овом Правилнику поново налази у групи стручних
сарадника, заједно са психологом, педагогом, андрагогом, дефектологом и
19
Гордана Стокић Симончић, Славица Јанковић. „Школски библиотекар пред изазовима реформе образовања“. Библиотекар. Год. 51, св. 1/4 (2009): 23.
20
Правилник о сталном стручном усавршавању и стицању звања наставника, васпитача и стручних сарадника. Службени гласник РС, бр. 13/2012.- http://inkluzivnoobrazovanje.rs/files/Pravilnik_strucno_obrazovanje.pdf (преузето 12.7.2013.)
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
41
У Г А О
ОБРАЗОВАЊЕ БИБЛИОТЕКАРА У СРБИЈИ
У Г А О
ВЕСНА ИЊАЦ МАЛБАША
социјалним радником. Његове области стручног рада су следеће: уређеност
фонда, рад са ученицима, сарадња са наставницима, информативно-документациони рад и културни и јавни рад. Послови школског библиотекара су у
Правилнику наведени доста детаљно и заиста су сложени, на пример, он се
укључује у библиотечко-информациони систем, или, израђује и ажурира каталоге у складу са изменама библиотечке класификације. Питање је, наравно,
где ће он стећи основна знања о каталозима или библиотечко-информационом
систему, ако нема обавезу да полаже стручни библиотечки испит. Школски
библиотекар се чак укључује и у израду развојног плана школе, што је позитиван корак ка поштовању наше струке у школама.
***
С обзиром на недовољан број факултетски образованих библиотекара,
морамо бити свесни да ће се и у наредном периоду у библиотекама у Србији запошљавати стручњаци из других области образовања. За све њих ће и у будућности
стручни испит представљати неку врсту дошколовавања и припреме за стручне
послове у библиотеци. Стога и убудуће посебну пажњу треба посветити стручном
испиту. Чињеница је да је нови Закон о библиотечко-информационој делатности
донет 2011. године, као и да је Правилник о Програму стручних испита у библиотечко-информационој делатности, начину њиховог полагања и висини накнаде за
рад чланова Комисије за полагање стручних испита донет 2012. године, односно
да су оба документа која регулишу стручни испит донета недавно. Ипак, то не
значи да су сва питања стручног испита решена на задовољавајући начин. Наиме,
тематика стручног испита је доста широко постављена, али садржаји појединих
предмета нису довољно осавремењени и усклађени са новим информационим
окружењем. Међу предметима још увек превагу имају они традиционални, као
што је Каталогизација са предметном и стручном калсификациојом, у односу на
оне савремене, као што је Информатика у библиотекарству. Иста је ситуација са
тим предметима и по обиму и по несразмерној заступљености током два семинара, инструктивном и консултативном, који трају по недељу дана и одржавају
се пре полагања стручног испита. Наиме, инструктивни семинар је у целости
посвећен обради библитечке грађе, а током консултативног семинара од укупно
30 сати предавања, Основама библиотекарства је посвећено 1,5 сати, Историји
писма, књиге и библиотека 1,5 сати, Основама система државне управе и уставног уређења и прописима из библиотечко-информационе делатности 1,5 сати,
Информатици у библиотекарству 3 сата, Библиографији 3 сата, а Каталогизацији
и предметној и стручној класификација 19,5 сати. Заштити библиотечке и архивске грађе за кандидате који раде на тим пословима током консултативног семинара посвећен је само један сат предавања. Предмет Основи библиотекарства
усредсређен је више на теоријске поставке и стручни рад библиотекара, а мање
на рад са корисницима библиотека. Током два припремна семинара предавачи
42
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
улажу огромне напоре да на адекватан начин представе грађу својих предмета,
али је још теже полазницима међу којима има доста оних којима је стручни испит
први сусрет са библиотечко-информационом делатношћу. „У десет наставних
дана треба сажети све што је потребно кандидату који се по добијању потврде о
положеном испиту сматра библиотекаром.“21
Посебан проблем представља чињеница да је стручни испит преобиман –
сваки кандидат треба да положи шест испита у врло кратком року – за један или
два дана. То за полазнике, али и за испитиваче представља огроман притисак.
Свакако би требало размислити о смањењу обима стручног испита, као и о
уравнотеженијем распореду полагања. Једно од могућих решења је и предлог
колегинице Љубановић: „Поделити градиво и наставу на део који ће се обрадити и изводити у матичним библиотекама, према методологији и материјалима
израђеним у Народној библиотеци Србије и Бибилиотеци Матице српске, са
обученим предавачима. Тиме би се, поред осталог, постигло растерећење и
смањило време које кандидати треба да проведу у Београду, то јест трошкови
за библиотеке.“22
Следећи проблем представља литература за стручне испите која је најчешће тешко доступна, неки наслови су стари, неке је изузетно тешко наћи
јер су распродати, а за неке предмете спискови препоручене литературе су
преобимни. Предавачи би се морали обавезати да израде приручнике за своје
предмете који би били доступни у отвореном приступу на веб сајтовима Народне библиотеке Србије и Библиотеке Матице српске као организатора стручног
испита. Препоручена литература би се морала редовно иновирати, прилагодити потребама и обиму стручног испита и више ускладити са практичним
радом у библиотеци.
Континуирано стручно образовање
„Када правите план за наредну годину, посадите кукуруз. Када правите
план за наредну деценију, посадите дрво. Када правите план за цео живот, прво
почните да образујете и обучавате људе.“23
21
Из рада Гордане Љубановић „Стручно усавршавање запослених у библиотечкоинформационој делатности и Одсек за континуирано стручно образовање (при
Одељењу НБС за истраживање и развој библиотечког система)“ припремљеног 2013.
за интерне потребе НБС и за излагање на Састанку Заједнице матичних библиотека
Србије, орджаном у Библиотеци града Београда у мају 2013.
22
Исто.
23
Кинеска пословица, мото документа Making a European area of lifelong learning a reality
(2001). http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=CELEX:52001DC0678:
EN:NOT (преузето 11.7.2013.)
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
43
У Г А О
ОБРАЗОВАЊЕ БИБЛИОТЕКАРА У СРБИЈИ
У Г А О
ВЕСНА ИЊАЦ МАЛБАША
Континуирано образовање подразумева такозвано доживотно учење,
перманентну едукацију која се све више проширује и обухвата образовање од
припремног образовања у школама до високих школа, а нарочито после њих.
Наиме, брзина промена у развоју информационих технологија, а посебно промена које нам доноси Интернет, доводи до тога да и студенти који су недавно
завршили студије схватају да ће доста тога што су научили у тим школама врло
брзо бити застарело и да им је неопходно доживотно стручно усавршавање.
Нека истраживања такође показују да знање стечено на факултетима застарева
у року од пет година и да је стога неопходна његова допуна. Данас сигурно не
постоји професор који не признаје неопходност обнављања знања и вештина
у складу са променама. Библиотекари су принуђени да признају да доживотно
учење представља интегрални део њиховог посла и каријере.
У литератури се указује на три вида континуираног образовања – доживотно учење, учење на радном месту и професионални развој. Континуирано
образовање може се дефинисати на више начина: као стручни развој појединца током самог рада; кроз едукационе активности намењене развоју праксе и
знања библиотекара и информационих стручњака у њиховим институцијама,
односно кроз обезбеђивање обуке за постојећи кадар за нова поља знања у
домену њихове струке.
„Најопштије гледано, континуирано образовање се спроводи на лицу
места или на даљину. Стручни скупови, курсеви, семинари, радионице, округли столови... су облици рада на лицу места који захтевају физичко присуство
учесника. Учење на даљину није новост, његов рудиментарни облик су дописни
курсеви, али је са технолошким променама и употребом интернета доживело праву трансформацију. Оно омогућава ученицима да прате одређени курс
употребом нарочито осмишљених наставних материјала (мултимедијални,
материјали за самостално учење, материјали који се користе преко интернета)
и динамиком која њима одговара.“24
Члан 49. новог Закона о библиотечко-информационој делатности25 уводи
обавезу сталног стручног усавршавања, у складу са програмом чију акредитацију врши Народна библиотека Србије. Средства за стално стручно усавршавање обезбеђује оснивач библиотеке у којој запослени ради. Веома је битно што
је та обавеза унета у Закон, иако је обавезно време за усавршавање на годишњем
нивоу од шест радних сати изузетно мало (у неким земљама обавезно стално
24
Гордана Љубановић „Континуирано образовање библиотекара : пројекат Школе Б+“
У: Сарадња, образовање, квалитет. Други скуп библиотекара балканских земаља.
(Београд : Филолошки факултет : Народна библиотека Србије, 2002.): 265
25
Закон о библиотечко-информационој делатности, Службени гласник РС, бр. 52/2011.
- http://kultura.gov.rs/sites/default/files/documents/Zakon-o-bibliotecko%E2%80%93info
rmacionoj-delatnosti.doc (преузето 4.7.2013.)
44
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
усавршавање обухвата и до 10% од годишњег укупног радног времена запосленог).
Акредитацију програма стручног усавршавања, начин организовања и
спровођења сталног стручног усавршавања у библиотечко-информационој
делатности прописује министар надлежан за културу. Према Правилнику о
сталном стручном усавршавању у библиотечко-информационој делатности,26
програме, након спроведеног конкурса, разматра Комисија за акредитацију
програма сталног стручног усавршавања коју образује управник Народне библиотеке Србије. Комисију чини по један члан из Народне библиотеке Србије,
Библиотеке Матице српске, Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“,
Библиотекарског друштва Србије, Заједнице матичних библиотека Србије и
Заједнице библиотека универзитета у Србији. Народна библиотека Србије 1.
септембра сваке године расписује конкурс који траје до 30. септембра. Програми се акредитују на једну, две или три године. Акредитацију програма врши
Народна библиотека Србије, на образложен предлог Комисије. Народна библиотека Србије, најкасније до 31. децембра, писмено обавештава подносиоце
програма о одобреној акредитацији и на својој Интернет страници објављује
списак акредитованих програма. Програми се могу реализовати путем семинара, курсева, радионица, предавања и слично, уживо или на даљину. Програм
може трајати најмање два, а највише шест сати дневно, односно осам сати с
паузама, а број дана предвиђен за спровођење програма није ограничен. На
радионицама и курсевима највећи број полазника може бити двадесет. На предавањима и семинарима број полазника је ограничен бројем места у просторији
у којој се изводи програм.
Данас је основни носилац континуираног образовања у Србији Образовни центар Народне библиотеке Србије (НБС). После деценија током којих се
стручним усавршавањем библиотекара, менторским и саветодавним радом
бавило у првом реду Матично одељење НБС, стицање и ширење знања кроз
посебне и наменске програме, као посао посебне службе, почиње 2002. оснивањем Образовног центра Виртуелне библиотеке Србије. Непосредни повод
за оснивање Центра био је почетак рада у систему узајамне каталогизације на
платформи COBISS. Пошто се Центар после није бавио само обуком у оквиру
Виртуелне библиотеке Србије, већ и многим другим облицима континуираног образовања, променио је назив у Образовни центар Народне библиотеке
Србије, а од 2012. Центар постаје Одсек у склопу Одељења за истраживање и
развој библиотечког система. Одсек обухвата различите облике континуираног образовања: COBISS едукацију, стручне испите и разне друге програме
стручног усавршавања.
26
Правилник о сталном стручном усавршавању у библиотечко-информационој делатности. Службени гласник РС, бр. 18/13.
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
45
У Г А О
ОБРАЗОВАЊЕ БИБЛИОТЕКАРА У СРБИЈИ
У Г А О
ВЕСНА ИЊАЦ МАЛБАША
Образовна понуда Народне библиотеке Србије уведена је 2006. године,
а кроз Каталог образовне понуде НБС27 се први пут у стандардизованом и обједињеном облику нуде различити едукативни програми, обука и консултације
са дефинисаним темама, припремљеним наставним материјалима и најстручнијим предавачима из националне библиотеке. Програми су намењени углавном библиотекарима из јавних библиотека. Нагласак је на практичном аспекту
тема, те се рад углавном одвија у облику радионица и семинара намењених
обуци за одређене послове. Сваки програм је опремљен одговарајућом литературом и приручницима. Зависно од природе теме и броја заинтересованих
полазника неки програми се одвијају у матичним библиотекама у Србији, а
неки у учионицама (електронска и класична) у Народној библиотеци Србије.
Програми су бесплатни, а датуми одржавања се одређују када се оформи група,
о чему се полазници и библиотеке-домаћини обавештавају на време. Понуда
у Каталогу се повремено осавремењује и допуњава. Годишње се на терену реализује од 12 до 15 оваквих програма, према исказаним потребама и потражњи
библиотека.
На листи Каталога се налази 38 различитих тема – од традиционалних
везаних за набавку и обраду грађе (Принципи набавке и набавне политике у
библиотекама, Каталогизација монографских публикација, Каталошка обрада
рукописа, Обрада периодике, Предметна класификација, Стручна класификација, Теоријске основе стручне класификације, Теоријске основе предметне
класификације, Специјалне радионице предметне и стручне класификације
по групама УДК), преко обраде других различитих врста грађе (Библиографска обрада сликовне грађе по ISBD – NBM стандарду, Библиографски опис
музикалија и аудиовизуелне грађе, Збирке старе и ретке књиге, Каталогизација електронских серијских публикација и текућих интегративних извора
- штампаних и електронских, Нови трендови у обради периодике), преко савремених тема, као што су Основе дигитализације библиотечке грађе, Правна
заштита библиотечке грађе, ААCR2 – Англо-америчка каталошка правила,
FRBR - Функционални захтеви за библиографске записе, Библиографски рад
у јавним библиотекама, Јавне библиотеке у документима IFLA/UNESCO, до
рада са корисницима (Дечја одељења јавних библиотекa, Референсне услуге у
библиотекама, Библиотеке у служби лица са посебним потребама).
Крајем 2008. и почетком 2009. године спроведено је квантитативно и
квалитативно анкетно истраживање28 образовних потреба на узорку од 160
јавних библиотека у Србији. Све библиотеке имају афирмативан став у вези
27
Народна библиотека Србије, Каталог образовне понуде (2012). - http://www.nb.rs/
pages/article.php?id=16450 (преузето 12.7.2013.)
28
Драгана Милуновић: „Континуирано стручно образовање библиотекара у Србији.“
(2010). Заједница матичних библиотека Србије. - http://zajednica.nb.rs/files/strucniprilozi/Obrazovnepotrebeanaliza.ppt (преузето 12.7.2013).
46
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
са сарадњом са НБС на овом плану и сматрају да је континуирано стручно образовање изузетно потребно. Према ставу већине библиотека пожељна форма
образовних програма је комбиновани метод предавања и практичних радионица. Такође је утврђено да је концепција Каталога образовне понуде Народне библиотеке Србије одговарајућа, да теме које Библиотека нуди одговарају
потребама на терену, али и да је потребно редефинисати меру разрађености
појединих образовних програма, како у смислу проширивања појединих садржаја, тако и сажимања других. Поред тога, библиотекари су изразили потребу
за увођењем курсева којих нема у понуди, а значајни су за рад библиотека, као
што су прикупљање средстава, стратешки менаџмент, управљање пројектима,
израда веб презентација библиотека. „Одговори библиотека садржани у анкети
отворили су питања од значаја не само за редефинисање концепције каталога
образовне потребе НБС, већ и за сагледавање савремених кретања библиотекарства у Србији у ширем друштвеном контексту.“29
COBISS курсеве за све библиотеке чланице Централног узајамног каталога организује Народна библиотека Србије, што је око 30 курсева годишње,
а лиценце за рад у систему Централног електронског каталога Србије стекло
је до сада укупно 995 стручњака из свих типова библиотека у Србији. COBISS
курсеве изводе инструктори из Народне библиотеке Србије, Библиотеке Матице српске и Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ у Београду.
Нови Закон о библиотечко-информационој делатности30 из 2011. каже да
се библиотечко-информациони систем Републике Србије изграђује на јединственој информационо-комуникационој технологији и програмској платформи, а његову основу чини систем узајамне каталогизације у којем библиотеке
кооперативно обављају функције прикупљања и обраде библиотечко-информационе грађе и извора тамо где се они први пут појаве и уносе податке у
Централни електронски каталог Републике Србије. Народна библиотека Србије
обавља основне функције Центра за узајамну каталогизацију, који делује у оквиру библиотечко-информационог система Републике Србије, као организациони део Народне библиотеке Србије. Нажалост, у библиотекама у Србији
још увек није реализован јединствени библиотечко-иформациони систем, те
многе библиотеке користе различите платформе за обраду грађе, као што су
BISIS, NIBIS, BIBLIO, Pergam, Litteris, Sziren итд.
У циљу превазилажења постојећег стања на овом плану, Народна библиотека Србије је 2003. године започела изградњу јединственог библиотечко-информационог система у Србији на јединственој технологији у оквиру пројекта
Виртуелна библиотека Србије. Тада је успостављен јединствени Централни
29
Исто.
30
Закон о библиотечко-информационој делатности, Службени гласник РС, бр. 52/2011.
- http://kultura.gov.rs/sites/default/files/documents/Zakon-o-bibliotecko%E2%80%93info
rmacionoj-delatnosti.doc (преузето 4.7.2013.)
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
47
У Г А О
ОБРАЗОВАЊЕ БИБЛИОТЕКАРА У СРБИЈИ
У Г А О
ВЕСНА ИЊАЦ МАЛБАША
електронски каталог Србије на информатичкој платформи COBISS (софтвер
Института информацијских знаности из Марибора), изграђен од каталога Библиотеке Матице српске, као највећег електронског каталог у том тренутку, и
каталога Народне библиотеке Србије, Универзитетске библиотеке „Светозар
Марковић“ у Београду и Југословенског библиографско-информационог института. У тај систем данас је укључено 195 библиотека из 153 установе (од чега
је 35% јавних библиотека), са преко 1.200 запослених, а Централни електронски
каталог Србије је на крају 2012. године имао преко 2,5 милиона библиографских
записа. Годишње се у овај систем укључи просечно око 20 нових библиотека,
а Министарство културе подржава изградњу јединственог библиотечко-информационог система Србије од 2007. тако што сноси трошкове укључења у
систем јавних библиотека. COBISS курсеви саставни су део рада Сектора НБС
за Виртуелну библиотеку Србије.
Конзорцијум библиотека Србије за обједињену набавку (КоБСОН),31
основан је 2002. године ради набавке страних научних информација. Основни циљеви удруживања у КоБСОН су оптимизована набавка страних научних информација, прелазак са папирних издања на електронска, унапређење
приступа електронским информацијама и промоција домаћег научног издаваштва. КоБСОН данас има око 130 чланица, истраживачких библиотека;
преко Конзорцијума се врши претплата на 17 сервиса, то јесте на око 35.000
иностраних онлајн часописа из свих научних области, као и на 8 сервиса преко
којих је доступно око 60.000 е-књига; цео систем финансира министарство
надлежно за науку. У оквиру КоБСОН-а се пружају онлајн услуге за око 30.000
истраживача у Србији (9.500 истраживача које финансира министарство надлежно за науку кроз пројекте, 4.500 истраживача који нису финансирани
али раде у научним институтима, где спада и војска, 9.000 запослених на универзитетима, 3.000 лекара на клиничким центрима, 3.000 студената, пре свега
докторских студија). Извори КоБСОН-а доступни су у свим библиотекама
чланицама Конзорцијума, али их истраживачи могу користити и од куће ако
потпишу уговор о коректном коришћењу извора. Седиште КоБСОН-а је у Народној библиотеци Србије. Управо захваљујући КоБСОН-у данас се у најпознатијој светској цитатној бази Web of Science врши индексирање 22 часописа
који излазе у Србији, а на почетку рада КоБСОН-а било их је само два. Истраживачка заједница Србије изузетно је задовољна услугама КоБСОН-а о чему
сведочи и стално повећавање броја прегледа КоБСОН страница – 2005. године
било их је укупно 522.555, а 2012. укупно 6.666.394. Број преузетих чланака
прешао је 2 милиона током 2012. године. У редовне активности КоБСОН-а
спада и континуирано образовање на тему доступности научних информација
31
48
Конзорцијум библиотека Србије за обједињену набавку (КоБСОН). http://kobson.
nb.rs/ (преузето 12.7.2013.)
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
и коришћења база података часописа са пуним текстом; годишње се одржи
просечно око 40 курсева за библиотекаре, истраживаче и докторанде. Поред
Одељења за научне информације НБС, курсеве организује и Универзитетска
библиотека „Светозар Марковић“ у Београду.
Потребно је напоменути и то да је током протекле деценије Народна библиотека Србије у склопу богате међународне сарадње организовала велики
број предавања, курсева и радионица угледних иностраних стручњака за све
библиотекаре у Србији, а посебно захваљујући доброј сарадњи са иностраним
културним центрима у Београду – Гете институт, Француски културни центар,
Америчка амбасада, Британски савет. Навешћемо неке од курсева, предавања
и радионица:
–– Тула Хависто, Финска, радионица „Ауторска права“, Европска комисија, у оквиру пројекта CELIP,
–– Дебора Вили, САД, предавање „Дигиталне библиотеке“,
–– Сали МекКалум из Конгресне библиотеке, Предавања и округли сто
о „Норми Z39.50“ и „Креативном коришћењу информационих технологија у побољшању библиотечких услуга“,
–– Уте Краус, Немачка, предавања о „Школовању и усавршавању библиотекара у Немачкој“ и радионица о „Образовању стручњака из области
библиотекарства и информационих наука“,
–– Маја Жумер, Словенија, предавање о „Ретроспективној конверзији
каталога у НУК Љубљана“ и о „Европским пројектима за библиотеке“,
–– Мелита Амброзич, НУК Љубљана, предавања и радионице «Евалуација библиотека» и «Утврђивање успешности пословања библиотека»,
–– Моника Зегберт, Европска унија, предавање „Европски пројекти за
библиотеке“, и округли сто „Пројектни менаџмент и учешће Србије у
европским пројектима за библиотеке“,
–– Мајнхард Моцко, Праксис Институт, Бремен, радионица «Усмеравање
на корисника библиотеке“,
–– Дејвид Роберт Гордон Бевингтон, Мидлсекс Универзитет, Лондон, курс
„Веб дизајн“,
–– Мелиса Хагеман, OSI, eIFL, радионица „Отворени приступ – отворене
архиве електронских докумената“,
–– Розвита Пол, IFLA, Универзитетска и обласна библиотека у Минстеру,
радионица „Мерење радног учинка у библиотекама“,
–– Евелин Денијел, Школа за библиотекарство и информатику Универзитета Северне Каролине, САД, радионица „Стратешко планирање у
библиотекама“,
–– Барбара Лизон, Градска библиотека из Бремена, радионица „Интернет
за кориснике библиотеке“,
–– Адолф Кнол, Чешка Национална библиотека, курс „Дигитализација
у библиотекама“,
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
49
У Г А О
ОБРАЗОВАЊЕ БИБЛИОТЕКАРА У СРБИЈИ
ВЕСНА ИЊАЦ МАЛБАША
У Г А О
–– Фредерика Мондон и Мари Франс Пејрелон, ENSSIB (Француска национална висока школа за информационе науке и библиотекарство,
Лион), радионица „Библиотеке у културној политици града“,
–– Биргит Данкерт, Факултет за библиотекарство и информационе науке,
Универзитет примењених наука у Хамбургу, радионица „Захтевни и
захвални – млади као корисници библиотека“ и предавање „Пројекат
BibWeb – Фокусирање на младе“,
–– Конрад Умлауф, Институт за библиотекарство Хумболтовог универзитета у Берлину,
–– радионица „Набавна политика и управљање библиотечким колекцијама“,
–– Херберт Ахлајтнер, професор на Школи за библиотечко-информациони менаџмент на Државном универзитету Емпорија, Канзас, САД,
предавања „Глобална информациона инфраструктура“ и „Управљање
знањем“,
–– Метју Дрискол, предавач на Факултету друштвених наука Универзитета у Копенхагену, радионица „XML – TEI“,
–– Нуно Фреире, Национална библиотека Португалије, радионица „Протокол OAI – Open Access Initiative“,
–– Питер Брофи, Метрополитен универзитет у Манчестеру, предавање
„Активни библиотекар у свету који се мења“, округли сто „Међународни стандарди ISO 2789:2003 и ISO 11620:2006“ и радионица „Квалитативни индикатори перформансе библиотека“ итд.
Поред Народне библиотеке Србије, као организатори разних стручних
предавања, семинара, курсева, радионица, трибина, посета другим библиотекама, стручних и научних скупова и саветовања у циљу континуираног образовања библиотекара појављују се и: Библиотека Матице српске, Универзитетска
библиотека „Светозар Марковић“, затим Филолошки факултет Универзитета
у Београду (Катедра за библиотекарство и информатику), Библиотекарско
друштво Србије, Друштво школских библиотекара, Заједница библиотека
универзитета у Србији и многе друге библиотеке у Србији.
Библиотека Матице српске спроводи припрему и полагање Стручног
испита за кандидате из Војводине; нема посебну службу за едукацију, већ се
стручно усавршавање библиотекара одвија у оквиру рада Одељења за матичне
послове.
Слично Народној библиотеци Србије, Универзитетска библиотека
„Светозар Марковић“ у Београду има дугу традицију образовног рада која
се до половине деведесетих година прошлог века претежно реализовала као
део матичних функција. Од тада се у ове активности укључују и друга одељења,
а сада их реализује Одељење за научне информације и едукацију. Нагласак је
на курсевима за библиотекаре високошколских библиотека и истраживаче и
50
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
на програмима информационог описмењавања корисника. У оквиру TEMPUS
пројекта „Изградња кооперативне мреже академских библиотека у Србији“,
током периода 2002-2004, Универзитетска библиотека је организовала значајна
предавања и радионице са предавачима из угледних библиотека сарадница на
пројекту као што су Хумболтов универзитет у Берлину, Универзитет у Бечу и
Мидлсекс универзитет у Лондону. У оквиру другог TEMPUS пројекта „Нови
библиотечки сервиси на универзитетима Западног Балкана“, који је релаизован у периоду 2009-2011, Универзитетска библиотека је такође организовала
значајна предавања и радионице са предавачима из горе поменутих угледних
библиотека партнера на пројекту.32 Поред тога, Универзитетска библиотека
организује и курсеве из области цитатних индекса и евалуације научностраживачког рада, ауторских права и отвореног приступа у науци итд.
Катедра за библиотекарство и информатику Филолошког факултета
Универзитета у Београду организује редовно акредитоване семинаре намењене школским библиотекарима и наставницима језика и књижевности. Филолошки факултет, такође, организује годишње научне конференције које су за
библиотекаре у Србији свакако прилика да се стручно усавршавају.
Библиотекарско друштво Србије (БДС) такође већ годинама организује
акредитоване семинаре за школске библиотекаре и наставнике. Поред тога,
БДС већ дужи период сваке године организује годишње међународне научне
конференције на различите теме (Темељне вредности савременог библиотекарства – 2009, Стандардизација и квалитет библиотечких услуга – 2010, Хоризонти светског и европског библиотекарства у дигиталном добу – 2011, Отворен
приступ знању у библиотекама – 2012), што такође представља својеврсно континуирано образовање библиотекара у Србији. У оквиру пројекта „Транспарентност, добро управљање и слобода од корупције“, који је БДС реализовала
у сарадњи са IFLA-ом током 2010. године, прво је организована радионица за
едукацију едукатора са угледном гошћом из Америке Барбаром Џонс, а затим
је одржан већи број радионица у јавним библиотекама Србије чији је циљ био
да се библиотечка јавност у Србији информише о проблему корупције и борби
против ње. БДС је такође у сарадњи са иностраним културним центрима у Србији организовало последњих година више различитих предавања, семинара
и радионица са угледним иностраним стручњацима и предавачима.
Друштво школских библиотекара Србије основано је 2006. године и од
самог почетка има богату образовну делатност: годишње смотре, семинари,
вебинари, електронски курсеви. Програми Друштва су по правилу акредитовани у Заводу за унапређивање образовања Министарства просвете, а похађају
их поред школских библиотекара и наставници и други стручни сарадници
у настави. „Континуираним стручним усавршавањем треба да унапређујемо
32
Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ у Београду. TEMPUS пројекти.
http://unilib.bg.ac.rs/tempus/2009.php (преузето 12.7.2013.)
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
51
У Г А О
ОБРАЗОВАЊЕ БИБЛИОТЕКАРА У СРБИЈИ
У Г А О
ВЕСНА ИЊАЦ МАЛБАША
своје знање и информисаност, не само у циљу стицања одгововарајућих лиценци, или стручних и научних звања, не толико ни због самопоштовања или
друштвеног статуса, већ због наших корисника који од нас очекују не само да
им културу представимо, већ и да планирамо образовни и културни развој
деце чије нам је васпитање и образовање поверено“.33
Библиотека плус34 је био први организован програм континуираног образовања у Србији који је донео велики број иновативних курсева и радионица
из савременог библиотекарства, а спроведен је у периоду 2001-2004, у организацији НВО Библиотека плус, Народне библиотеке Србије, Заједнице библиотека
универзитета Србије, и уз подршку Института за отворено друштво и Гете
института. Библиотека плус је програмски пакет намењен библиотекарима
и библиотекама, као и сродним институцијама и запосленима у њима. Сви
програми подразумевају различите облике сталног образовања да би се побољшало и осавременило пословање библиотека и других институција – „чувара
памћења“.
Дугорочни циљеви Школе Библиотека плус били су:
–– да постане модерна и флексибилна организација која креира и реализује програме континуираног образовања за библиотекаре и стручњаке из сродних области, са нагласком на практичној применљивости
стечених знања и вештина;
–– да започне увођење нових садржаја, активности и модела понашања и
рада у нашем библиотекарству;
–– да постане део разноврсне образовне понуде за библиотекаре у региону, у сарадњи и координацији са другим библиотекама и институцијама које су активне у области образовања библиотекара.
Током периода 2001-2004. реализовано је 55 курсева и радионица за 978
полазника из 138 библиотека са 78 различитих предавача. Битна чињеница
програма јесте да су многи курсеви реализовани изван Београда чиме је дат
допринос децентрализацији. Нажалост, држава није имала разумевања за
наставак финансирања и даљи развој програма континуираног образовања
Школе Библиотека плус.
Наводимо неке од одржаних курсева: Управљање фондовима, Сарадња
библиотека и заједничко коришћење ресурса, Библиотечка статистика и мерење успешности рада библиотека, Показатељи успешности, Школске библотеке - медијска писменост, Библиотеке за децу – задовољавање потреба деце са
развојним тешкоћама, Музејске библиотеке (Набавна политика, PR активнос33
Александра Вранеш: „Школска библиотека данас“, У: Креативне радионице у школској библиотеци. 2. (Београд : Филолошки факултет Универзитета, 2012): 17-18.
34
Библиотека Плус. http://www.clio.co.rs/b-plus/ (преузето 12.7.2013.)
52
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
ти, Издаваштво музеја, Интернет као средство комуникације међу музејима),
Пројектни менаџмент, Управљање кадровским и финансијским потенцијалима,
Конкурисање за финансирање пројеката и поступци за прикупљање средстава,
Маркетинг у библиотекама (сарадња са локалном заједницом, оглашавање и
односи са јавношћу), Оснивање профитног центра у библиотеци, Стратегијски
менаџмент, Дигитална писменост, Дигитализација у библиотекама, Интернет
за библиотекаре, Онлајн и офлајн претраживање и коришћење информација,
Правни и етички проблеми коришћења електронских извора информација,
Интелектуалне слободе, Израда и одржавање веб презентације библиотеке,
Сарадња библиотека и издавача, Едукација едукатора - планирање, организација и реализација курсева, семинара и радионица, Прикупљање података о
корисницима и задовољавање њихових читалачких и информационих потреба, Електронске публикације – коришћење и обрада, Локалне библиографске
базе података и библиографија у електронском окружењу итд.
„У раду школе је у доброј мери примењен концепт отвореног учења. Курсеви су замишљени тако да полазници могу лако да примене стечена знања,
самостално, или уз помоћ и сарадњу са особљем школе. Образовни процес се
састоји из више целина, а већина курсева је захтевала да се полазници ангажују кроз дужи временски период. После припремне фазе (на основу достављене литературе), полазници су учествовали у раду на самом курсу. После
тога је следила израда практичног рада, а за будућност је предвиђен наставак
сарадње између школе и њених полазника у облику консултативног програма и
заједничке реализације одређених задатака на терену. На тај начин полазници
школе постепено прерастају у њене сараднике и формира се мрежа активних
чланова систем Б+. Школа Б+ сматра да се просперитетно библиотекарство не
дистрибуира из једног центра, већ да пут до њега пролази кроз библиотеке у
свим градовима и местима.“35
***
Из свих наведених појединачних облика континуираног образовања библиотекара у Србији сасвим је очигледно да не постоји координација програма.
Установе, удружења, факултети – свако за себе организује различите облике
усавршавања стручњака према потребама тренутка, у оквиру одређених међународних пројеката или у складу са случајним стицајем околности доласка
неких угледних предавача из иностранства. Чак се и на конкурсе за одобравање
програма сталног стручног усавршавања наставника, васпитача, стручних сарадника и директора Завода за унапређивање образовања и васпитања, на
35
Гордана Љубановић „Континуирано образовање библиотекара : пројекат Школе Б+“
У: Сарадња, образовање, квалитет. Други скуп библиотекара балканских земаља.
(Београд : Филолошки факултет : Народна библиотека Србије, 2002.): 268-269.
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
53
У Г А О
ОБРАЗОВАЊЕ БИБЛИОТЕКАРА У СРБИЈИ
У Г А О
ВЕСНА ИЊАЦ МАЛБАША
којима се акредитују и курсеви за школске библиотекаре, поједине библиотеке,
Библиотекарско друштво Србије и Катедра за информатику и библиотекарство
јављају појединачно, и не знајући једни за друге, те се дешава да видимо који су
све курсеви прошли акредитацију, тек кад се објави Каталог програма сталног
стручног усавршавања.
„...Иницијативе и програми континуираног стручног образовања у Србији су многобројни: од локалних, регионалних до републичких; долазе из библиотека свих типова и величина и из сродних организација. Оно што највише
недостаје јесте координација и уједначеност параметара: теме, настава и резултати. Укратко: дефинисање и поштовање критеријума квалитета и учинка.“36
Надамо се да ће се увођењем законске обавезе сталног стручног усавршавања, према новом Закону о библиотечко-информационој делатности, а
у складу са програмом чију акредитацију врши Народна библиотека Србије,
ситуација поправити. Потребно је напоменути да је намера стручњака који су
радили на Закону била да акредитацију курсева спроводи Библиотечки савет
који би био основан при министарству надлежном за културу, а чији чланови
је требало да буду представници свих главних учесника библиотечке заједнице
Србије. Нажалост, тај предлог није прошао, већ је посао акредитације додељен
Народној библиотеци Србије. Да би превазишла ту централизацију свих послова континуираног образовања, НБС је окупила библиотечке стручњаке из
неколико установа и удружења који су израдили Правилник о сталном стручном усавршавању у библиотечко-информационој делатности,37 и кроз њега
увели комисију која разматра програме сталног стручног усавршавања који ће
бити акредитовани. Комисију образује управник Народне библиотеке Србије,
а њу чине по један члан из Народне библиотеке Србије, Библиотеке Матице
српске, Универзитетске библиотеке “Светозар Марковић“, Библиотекарског
друштва Србије, Заједнице матичних библиотека Србије и Заједнице библиотека универзитета у Србији. Очекујемо да ће кроз рад Комисије и конкурсе који
ће бити објављивани сваке године, координација континуираног образовања
библиотечких стручњака у Србији ипак бити на вишем нивоу него што је то
био случај до сада.
Проблем је, наравно, и то што Закон предвиђа обавезу од само шест сати
годишњег стручног усавршавања, што је заиста недопустиво мало у данашњем
свету убрзаног развоја библиотекарства и информационих наука. Али је још
већи проблем то што је уведена обавеза, а средства мора да обезбеди оснивач
36
Из рада Гордане Љубановић „Стручно усавршавање запослених у библиотечкоинформационој делатности и Одсек за континуирано стручно образовање (при
Одељењу НБС за истраживање и развој библиотечког система)“, припремљеног 2013.
за интерне потребе и за излагање на Састанку Заједнице матичних библиотека Србије, орджаном у Библиотеци града Београда у мају 2013.
37
Правилник о сталном стручном усавршавању у библиотечко-информационој делатности. Службени гласник РС. бр. 18/13.
54
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
библиотеке у којој запослени ради а не, како су предлагали стручњаци који су
радили на Закону, да финансирање сталног стручног усавршавања буде обавеза Републике, као што је то случај са Министарством просвете за школске
библиотекаре. Нажалост, и тај предлог стручњака који су радили на Закону
није прошао, очигледно због недовољно развијене свести надлежних органа о
значају стручног усавршавања библиотекара, али и због економских разлога и
малог процента издвајања средстава у буџету за библиотеке.
Од много фактора зависи да ли ће релативно добра законска основа у будућности довести до побољшања координације стручног усавршавања библиотечких стручњака на националном нивоу. Улога Народне библиотеке Србије у
том послу је изузетно одговорна и обавезујућа и она би требало да буде дорасла
свом значају националне библиотеке. Најпре би било неопходно да се редовно,
у једногодишњим или двогодишњим циклусима, испитају образовне потребе
библиотекарске заједнице Србије, што захтева спровођење истраживања и
анкета. Тај задатак требало би да обави Народна библиотека Србије. После
сагледавања образовних потреба, Народна библиотека Србије би требало да
иницира и подстакне друге установе, удружења и организације да организују
курсеве за библиотечке стручњаке из свих типова библиотека који би били у
складу са сазнањима о ситуацији у домаћем библиотекарству, о постојећем
стању, могућностима и потребама. Наравно, и сама Народна библиотека Србије би требало свој образовни програм и своје курсеве које ће пријављивати
за акредитацију усклади са образовним потребама библиотекара у Србији.
Народна библиотека Србије, али и друге библиотеке, удружења, факултети и
организације требало би да прате развој библиотекарства и информационих
наука на међународном нивоу, односно савремено светско библиотекарство,
и да своју образовну понуду стручног усавршавања ускладе са тим токовима,
те да покушају да у сарадњи са иностраним међународним установама, удружењима, факултетима и организацијама иницирају иновативне курсеве за библиотечке стручњаке у Србији. Од руководилаца библиотека у Србији очекује
се да схвате значај континуираног стручног усавршавања и да се потруде да
својим запосленима обезбеде бар тај годишњи минимум од шест сати обавезног
усавршавања. Поред тога, пошто су онлајн курсеви за едукацију библиотекара
и курсеви за образовање корисника доста запостављени, тим видовима конктинуираног образовања би у будућности требало посветити већу пажњу. Све
у свему, закључак је да би релативно добру законску обавезу сталног стручног
усавршавања требало подржати стручно, организационо и финансијски на
свим нивоима – републичком, покрајинском и локалном.
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
55
У Г А О
ОБРАЗОВАЊЕ БИБЛИОТЕКАРА У СРБИЈИ
ВЕСНА ИЊАЦ МАЛБАША
У Г А О
Литература:
1. Библиотека Плус. http://www.clio.co.rs/b-plus/ (преузето 12.7.2013.)
2. Вранеш, Александра „Изазови образовања библиотекара“. Инфотека. Год.
6, бр. 3, (2005) http://scindeks.ceon.rs/article.aspx?query=ISSID%26and%26380
&page=3&sort=8&stype=0&backurl=%2fissue.aspx%3fissue%3d380 (преузето
10.7.2013.)
3. Вранеш, Александра. „Двадесет година Катедре за библиотекарство и информатику Филолошког факултета Универзитета у Београду“. Анали Филолошког факултета. Св. 22 (2010). http://digifil.fil.bg.ac.rs/Home/Read/104197
(преузето 10.7.2013.)
4. Вранеш, Александра. „Школска библиотека данас“, У: Креативне радионице
у школској библиотеци. 2. Београд : Филолошки факултет Универзитета,
2012.
5. Вучковић, Жељко и Трајковић, Борјанка. „Студије школског библиотекарства на Педагошком факултету у Сомбору“. Панчевачко читалиште, 16
(мај 2010). http://www.citaliste.com/casopis/pdf/Citaliste_br16.pdf (преузето
10.7.2013.)
6. Закон о библиотечко-информационој делатности, Службени гласник РС, бр.
52/2011. http://kultura.gov.rs/sites/default/files/documents/Zakon-o bibliotecko
%E2%80%93informacionoj-delatnosti.doc (преузето 4.7.2013.)
7. Закон о основама система образовања и васпитања. Службени Гласник РС,
бр. 72/2009, 52/2011 и 55/2013.
8. Конзорцијум библиотека Србије за обједињену набавку (КоБСОН). http://
kobson.nb.rs/ (преузето 12.7.2013.)
9. Љубановић, Гордана „Стручно усавршавање запослених у библиотечкоинформационој делатности и Одсек за континуирано стручно образовање
(при Одељењу НБС за истраживање и развој библиотечког система)“ – рад
припремљен 2013. за интерне потребе НБС и за излагање на Састанку Заједнице матичних библиотека Србије, орджаном у Библиотеци града Београда
у мају 2013.
10. Љубановић, Гордана. „Континуирано образовање библиотекара : пројекат
Школе Б+“ У: Сарадња, образовање, квалитет. Други скуп библиотекара
балканских земаља. Београд : Филолошки факултет : Народна библиотека
Србије, 2002.
11. Making a European area of lifelong learning a reality (2001). http://eurex.europa.
eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=CELEX:52001DC0678:EN:NOT (преузето
11.7.2013.)
12. Милуновић, Драгана. „Континуирано стручно образовање библиотекара
у Србији.“ (2010). Заједница матичних библиотека Србије. http://zajednica.
nb.rs/files/strucni prilozi/Obrazovnepotrebeanaliza.ppt (преузето 12.7.2013.)
56
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
13. Мрежа библиотека Србије (МБС). Народна библиотека Србије. http://nb.rs/
pages/article.php?id=1284 (преузето 13.7.2013.)
14. Народна библиотека Србије, Каталог образовне понуде (2012). -http://www.
nb.rs/pages/article.php?id=16450 (преузето 12.7.2013.)
15. Петронић, Надежда. „Стручни испити у библиотечкој делатности у Србији“.
У: Сарадња, образовање, квалитет. Други скуп библиотекара балканских
земаља. Београд : Филолошки факултет: Народна библиотека Србије, 2002.
16. Правилник о Програму стручних испита у библиотечко-информационој
делатности, начину њиховог полагања и висини накнаде за рад чланова
Комисије за полагање стручних испита. Службени гласник РС, бр. 123/2012.
17. Правилник о сталном стручном усавршавању и стицању звања наставника,
васпитача и стручних сарадника. Службени гласник РС, бр. 13/2012.- http://
inkluzivno-obrazovanje.rs/files/Pravilnik_strucno_obrazovanje.pdf (преузето
12.7.2013.)
18. Правилник о сталном стручном усавршавању у библиотечко-информационој делатности. Службени гласник РС. бр. 18/13.
19. Стаматовић, Десанка. „Катедра за библиотекарство и информатику Филолошког факултета у Београду : високошколско образовање библиотекара у
Србији (1963 2000)“, Гласник Народне библиотеке Србије. Год. 2, бр. 1 (2000),
http://www.nb.rs/view_file.php?file_id=542 (преузето 4.7.2013.)
20. Стаматовић, Десанка. „Десет година катедре за библиотекарство и информатику Филолошког факултета у Београду : (1991-2001)“ У: Сарадња, образовање, квалитет. Други скуп библиотекара балканских земаља. Београд:
Филолошки факултет Универзитета: Народна библиотека Србије, 2002
21. Статистички годишњак републике Србије 2012. Београд: Републички завод за статистику, 2012. http://webrzs.stat.gov.rs/website/repository/documents/
00/00/81/63/sgs_2012.zip (преузето 4.7.2013.)
22. Стокић Симончић, Гордана и Јанковић, Славица. „Школски библиотекар
пред изазовима реформе образовања“. Библиотекар. Год. 51, св. 1/4 (2009).
23. Стокић Симончић, Гордана и Тодоровић, Миљана. „Десет година наставе
менаџмента на Катедри за библиотекарство и информатику“. Панчевачко читалиште, Год. 9, бр. 17, (2010). http://www.citaliste.com/casopis/pdf/
Citaliste_br17.pdf (преузето 10.7.2013.)
24. Стокић Симончић, Гордана. „Садржај програма за високошколско образовање библиотекара“. У: Сарадња, образовање, квалитет. Други скуп библиотекара балканских земаља. Београд : Филолошки факултет: Народна
библиотека Србије, 2002.
25.Универзитет у Новом Саду, Педагошки факултет у Сомбору, Студијски
програм: Школски библиотекар. http://www.pef.uns.ac.rs/index.php option
=com_content&view=article&id=12%3A studijski-program-kolski-bibliotekar
&catid=16%3Aosnovne-studije&Itemid=23&lang=sr (преузето 10.7.2013.)
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
57
У Г А О
ОБРАЗОВАЊЕ БИБЛИОТЕКАРА У СРБИЈИ
У Г А О
ВЕСНА ИЊАЦ МАЛБАША
26. Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ у Београду. TEMPUS
пројекти. http://unilib.bg.ac.rs/tempus/2009.php (преузето 12.7.2013.)
27. Филолошки факултет Београд, Катедра за библиотекарство и информатику. http://www.fil.bg.ac.rs/katedre/biblio/prezmeni/index.html (преузето
10.7.2013.)
EDUCATION OF LIBRARIANS IN SERBIA
Summary
This paper provides an overview of the education of librarians in Serbia. In
the framework of formal education, the following institutions have been presented:
the Secondary Library School in Belgrade, Department of Library and Information
Science at the Faculty of Philology in Belgrade and Department for School Librarians
at the Faculty of Education in Sombor at the University of Novi Sad. The history and
current state of the qualifying examination in librarianship organized and realized
by the National Library of Serbia and the Matica Srpska Library in Novi Sad have
especially been discussed. The author emphasizes the importance of continuing
professional education of library professionals and presents the different forms of
trainings in Serbia which take place within institutions and organizations such as
the National Library of Serbia, Matica Srpska Library in Novi Sad, University Library
“Svetozar Marković“ in Belgrade, Department of Library and Information Science
at the Faculty of Philology in Belgrade, the Serbian Library Association, Association
of School Librarians in Serbia, Library plus. The author also tries to highlight the
advantages and disadvantages of various forms of education for librarians in Serbia,
as well as the lack of coordination in the education of librarians at the national level.
Keywords: education of librarians in Serbia, formal education of librarians,
continuing education of librarians, qualifying examination in librarianship
Vesna Injac-Malbaša
58
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
У Г А О
ЈЕЛЕНА МИТРОВИЋ, 1983-
УДК: 026/027:342.727 ; 174:02
ID:201597964
Народна библиотека Србије
Београд
ИНТЕЛЕКТУАЛНЕ СЛОБОДЕ У БИБЛИОТЕКАРСТВУ
Сажетак: Појам слободе стално је мењао своју физиономију, да би се данас примењивао и у културној сфери. Да би појам интелектуалне слободе могао да се
примени и на библиотекарство, потребна је законска утемељеност, која постоји у
оквиру међународних докумената, декларација, манифеста, али и етичког кодекса. Поред непрестане борбе против цензуре, неопходна је брига о интелектуалној својини и заштити права на приватност, едукација корисника, континуирано
образовање библиотекара, као и интелектуално „ослобађање“ библиотекара и
његове професије. Индивидуална настојања библиотекара неће бити узалудна.
И данас се за слободу треба изборити.
Кључне речи: интелектуалне слободе, цензура, право на приватност, едукација
корисника, континуирано образовање библиотекара
Увод
Појам слободе стално је мењао своју физиономију. У почетку се односио само на пуко преживљавање, али развој људског друштва и људске мисли
променио је и поимање појма слободе. Савремено доба, које постаје тржиште
информација због убрзаног технолошког развоја, појам слободе уводи и у културну сферу, па се односи и на област образовања, на право личности, заштиту
приватности и неговање различитости. Повеља Уједињених нација о људским
правима и Европска конвенција о људским правима и основним слободама
говоре о праву сваког појединца на слободу мишљења и изражавања. То право
укључује право на тражење, примање и преношење информација било којим
средствима, без обзира на границе.
Да би појам интелектуалних слобода примењен на библиотекарство заживео, потребна је законска утемељеност. То, пре свега, подразумева директан
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
59
У Г А О
ЈЕЛЕНА МИТРОВИЋ
утицај на писање оног дела законодавства који ће се односити на библиотекарство.
Савремени међународни документи о библиотекама дефинишу библиотеку као установу која омогућава слободан проток информација и има велику
одговорност у остваривању принципа интелектуалне слободе, а библиотекара
обавезују на поштовање интелектуалне слободе и приватности корисника.
У UNESCO-вом Манифесту за јавне библиотеке из 1994. године, јавна
библиотека описана je као установа која „обезбеђује приступ знању, информацијама и производима људског духа, путем различитих извора и услуга,
а подједнако је доступна свим припадницима заједнице, без обзира на расу,
националност, старосно доба, пол, веру, језик, инвалидност, економски и радни
статус, и образовни ниво“.1
На конференцији Међународне федерације библиотечких удружења и
институција, одржаној у Копенхагену 1997. године, основана је Стална комисија за слободан приступ информацијама и слободу изражавања (FAIFE). Две
године касније усвојен је Извештај о библиотекама и интелектуалним слободама, који говори о односу библиотека и интелектуалних слобода, где се одмах
на почетку истиче да IFLA има важну улогу у оквиру заштите и унапређења
интелектуалних слобода у складу са Повељом Уједињених нација о људским
правима.
На Конференцији у Глазгову, одржаној 2002. године, Мeђународна федерација библиотечких удружења и институција усваја Манифест о Интернету,
у коме приступ Интернету и свим његовим изворима треба да буде у складу са
УН-овом Општом декларацијом о људским правима, и то посебно са чланом
19: „Свако има право на слободу мишљења и изражавања; то право обухвата
слободу задржавања властитог мишљења, без уплетања других, те тражења,
примања и ширења информација и идеја путем било којег средства јавног информисања и без обзира на границе.“2
Без обзира што се у оквиру многих докумената могу наћи делови који се
односе на неповредивост људских права и слободе, сведоци смо сурове истине
да су то само речи на папиру, и ништа више од тога. Ипак, стручност, ангажованост и иницијатива оних који духовну храну схватају као неминовност без које
је немогуће живети, могу много да побољшају наизглед безнадежну ситуацију.
1
ИФЛА/УНЕСКО за развој јавних библиотека / у име Секције јавних библиотека припремила Радна група којом је председавао Филип Џил, Београд, Народна библиотека
Србије, 2005, стр. 9.
2www.nbs.bg.ac.yu/view_file.php?file_id=222
60
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
ИНТЕЛЕКТУАЛНЕ СЛОБОДЕ У БИБЛИОТЕКАРСТВУ
Важност постојања етичког кодекса за једну професију је огромна. Кодекс
је индикатор не само стања библиотечко-информационог система појединих
земаља, већ и нивоа политичке и демократске културе: „Општа доступност
знања и информација, заштита интелектуалних слобода, приватност и поверљивост, борба против свих видова цензуре, темељи су постојећих кодификација библиотечко-информационе делатности.“3 Свака професија која има
своју историју, мисију, методологију и специфичну проблематику, мора имати
и кодекс, који својим начелима говори о умној, моралној организацији својих
припадника.
Америчка библиотечка асоцијација (АLА) је први кодекс донела још 1939.
године, док је последња варијанта усвојена 1995. године. Енглески билиотекари
су 1983. године донели кодекс професионалног понашања. Удружење француских библиотекара од 1984. године поштује документ под називом Мисија,
обавезе и права библиотекара. Јапански Манифест о слободи библиотека донет
је 1954, а 1979. декларација о интелектуалним слободама у библиотекама Јапана,
у којој се каже: „Ми признајемо да је одговорност на нама библиотекарима и
библиотекама да очувамо фундаментална права интелектуалних слобода тако
што ћемо наше ресурсе и све оно што имамо учинити доступним народу.“4
Наш кодекс је донет по узору на те професионалне кодексе усвојене у
другим земљама. Друштво библиотекара Србије, на својој Годишњој скупштини, одржаној у Врњачкој Бањи 1998. године, усвојило је Кодекс библиотекара
Србије, веома значајан акт за целокупну библиотекарску професију. Он никако
не сме бити крај, већ почетак нових настојања да се интелектуалној слободи, а
и самој библиотечкој професији, да место које им припада.
Цензура
Зачетак интелектуалне слободе може се наћи у цензури књига и друге
библиотечке грађе. Настанак цензуре везује се за појаву првих држава. У Египту су у 14. веку п. н. е, за време владавине Ехнатона, стругани чак и натписи
са споменика. Крајем 5. века п. н. е. Протагорин спис „О боговима“ јавно је
3
Жељко Вучковић, „Чему етички кодекс?“, у: Библиотекарство на крају века, 4, Београд, Библиотекарско друштво Србије, 1999, стр. 93.
4
Љиљана Марковић и група аутора, „Интелектуална слобода у библиотекама Јапана“,
у: Интелектуална слобода и савремене библиотеке: зборник радова, Београд, Филолошки факултет, 2003, стр. 43.
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
61
У Г А О
Етички кодекси
У Г А О
ЈЕЛЕНА МИТРОВИЋ
спаљен због изражене сумње да постоје богови. У Риму је Сенат наредио да се
спале питагорејски списи, да би спречили ширење грчке филозофије.
У средњем веку била је изражена борба против јереси, јер је црква била
носилац политичке моћи. Католичка црква је установила инквизицију чији
је службени назив био Inquisitio haereticae pravitatis (Истраживање јеретичке
изопачености). Она је санкционисала писце, филозофе и научнике чије су идеје
биле у супротности са црквеним мишљењем. Најпознатији међу њима били су
Јан Хус и Ђордано Бруно.
Појава Гутенберговог изума штампе покретним словима довела је до тога
да су и црква и држава осетиле угроженост, јер су се великом брзином могле
ширити идеје које нису биле по вољи ни световним, ни црквеним властима.
Брзина ширења реформаторских идеја је толико плашила католичке црквене
кругове, да су тражили да се забрани штампа покретним словима. Папа Павле
IV је 1559. године уредио прво издање Index librorum prohibitorum. Идекс је
чинио алфабетски списак аутора чије је целокупно писање забрањено, списак
забрањених дела аутора који су иначе безопасни, и дела чији је аутор забрањен.
Цензура је прави антипод интелектуалној слободи, она угрожава суштину библиотеке. Али, да ње нема, можда не бисмо довољно ценили појаву интелектуалне слободе, можда се не бисмо довољно жустро залагали за њу. Утицајем
цензуре, читаве библиотеке су се претвориле у бледо сећање оних који су о
њима слушали. Још у првом веку, Тацит је написао: „Презира је вредна заблуда
оних који верују да једним безобзирним чином могу избрисати сећање чак и
наредних поколења. Таква казна повећава углед племенитих душа које они
желе да ућуткају.“5
Цензура о којој се најмање говори, а која се најчешће среће баш у библиотекарству је тзв. имплицитна цензура. Односи се на избор библиотечке грађе.
Избор књига за фонд библиотеке почиње давањем предности слободи мисли,
док цензура даје предност контроли.
У библиотеци су чести ти тихи облици цензуре, који се односе на непотпун или недовољно стручно одрађен каталог, неадекватно радно време
библиотеке, непотпуне информације о начину коришћења грађе и читаонице,
нестручну одраду ревизије. Сваки неадекватно одрађен процес у библиотеци
може бити један од начина спровођења цензуре, јер ускраћује корисницима
меродавне информације. Селективни алфабетски каталог који не садржи све
библиотечке јединице које постоје у фонду, стручни каталог који није доследно
урађен у складу са принципима одређене класификације, инвентарисање које
није усклађено са основним правилом по коме свака јединица мора да има свој
инвентарни број, нељубазно особље које мрким погледом испраћа кориснике,
представљају праве примере цензуре у библиотекама.
5
62
Алберт Мангел, Библиотека ноћу, Београд, Геопоетика, 2008, стр. 107.
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
Један од начина одупирања цензури је да библиотека своју делатност
учини видљивом заједници у којој делује. Али, да би била у прилици да то
учини, мора се одговорност и стручност библиотечких радника одредити као
приоритет.
Инструменти за остваривање интелектуалних слобода
О интелектуалној слободи може се бринути на различите начине. Њеном
остваривању доприноси следеће:
1. брига о интелектуалној својини;
2. заштита права на приватност;
3. едукација корисника и перманентно образовање библиотекара;
4. интелектуално „ослобађање“ библиотекара и његове професије.
Интелектуална својина
Живећи у друштву у коме је вредност интелектуалне својине потцењена,
библиотекари добијају незахвалну улогу медијатора између аутора и корисника
које опслужују. У пракси се заштита права над интелектуалном својином може
остварити ефикасним санкционисањем екстремних примера кршења прописа из овог домена. Иако овај став није популаран, библиотекари су дужни да
теже стварању и очувању праведне равнотеже између различитих категорија
носилаца ауторског права и корисника који имају права на коришћење заштићених дела.
Проблем ауторског права не јавља се само код штампаних дела, већ је
изразит и у променљивом дигиталном окружењу. Истовремено са развојем
Интернета, настају и велики изазови, јер је то изузетна глобална мрежа за
дистрибуцију пиратских производа. Развој Интернета ствара препреке како
за кориснике библиотеке, тако и за власнике ауторских права, који постају
забринути због чињенице да технологија, не само што омогућава бржу дистрибуцију њихових заштићених радова, већ и дозвољава њихово моментално
репродуковање без губитка у квалитету.
У високошколским установама најбоље долази до изражаја комплексност
проблема заштите ауторског права. Да ли и у којим случајевима дозволити
фотокопирање публикација, дилема је која од библиотекара захтева објективност. Његова је дужност да брине о правима аутора, и на тај начин поспешује
аутентичност и иновативност код потенцијалних стваралаца, али мора водити
рачуна и о чињеници да је његова основна обавеза давање грађе на коришћење:
„О библиотекарима често размишљамо као о посредницима између аутора и
корисника који се труде да рационално и добронамерно, заштите интересе обе
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
63
У Г А О
ИНТЕЛЕКТУАЛНЕ СЛОБОДЕ У БИБЛИОТЕКАРСТВУ
У Г А О
ЈЕЛЕНА МИТРОВИЋ
стране. Заборављамо том приликом на врло изражену потребу библиотекара да
кориснику пруже комплексну, правовремену, потпуну информацију, која често
подразумева да се без претходног регулисања ауторских права, на порталима
библиотека пронађу пуни текстови материјала, који су били умножени, али не
и штампани, који су као депозитни примерак својина библиотеке.“6
Право на приватност
Приватност, „то острво људске аутономије“,7 потреба је сваког човека,
како у просторном, тако и у информационом смислу. Данас живимо у друштву
у коме тежимо ка све већој приватности и ка све већој употреби информационих технологија: „Сви смо ми одушевљени новим оn-linе сервисима, они
постају наш прозор у свет, у филмове, потрошачке услуге, у разговоре са нашим
пријатељима. Реалност је да исто тако то може да буде и прозор ка унутра.“8
Заштита права на приватност је важно оруђе остваривања интелектуалних слобода у библиотекарству. Однос између корисника библиотека и библиотекара заснива се, пре свега, на поверењу. Библиотекар није само чувар
тајног ковчега универзалног људског знања, он у својим рукама држи и тајне
оних о којима брине, тајне о својим корисницима. Углавном је то прећутни
споразум између библиотекара и корисника, али не би требало тако да буде.
Када први пут ступи у храм ризнице људске мисли, сваки корисник мора да
буде обавештен о томе да је поверљивост информација које тражи загарантована. Од библиoтекара не сме потећи истина о томе шта поједини професори
књижевности читају у слободно време; да ли се неко претерано интересује за
секте или тражи приручнике о томе како се изборити са наркоманијом не сме
да интересује библиотекара; да ли припадници млађих популација избегавају
обавезну лектиру, а дискретно покушавају да допру до оних садржаја који се
могу наћи на „пулту за одрасле“, што је у супротности са очекивањима њихових родитеља, није брига библиотекара; да ли се студенти пре одлучују за
литературу у којој се могу наћи препричана дела, него за сама дела у целини,
или избегавају дела писана на језику оригинала, којег, при том, и студирају, није
на библиотекару да суди. Овим се доводи у питање образовно-васпитна улога
библиотекара. Како пронаћи златну средину између права сваког појединца
на слободу живљења и васпитне улоге библиотекара?
6
Александра Вранеш, „Јавне библиотеке између стандарда и слободе информисања“,
у: Библиотекар: часопис за теорију и праксу библиотекарства / главни и одговорни
уредник А. Вранеш. - Год 50, св. 1-2 (2008), Београд, стр. 10.
7
Питер Брофи, Библиотека у двадесет првом веку: нове услуге за информационо доба,
Београд, Cliо, 2005.
8
Ibid, стр. 175.
64
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
ИНТЕЛЕКТУАЛНЕ СЛОБОДЕ У БИБЛИОТЕКАРСТВУ
Промена начина усвајања знања подразумева веће коришћење библиотечких ресурса, укључујући не само традиционалне штампане, већ и електронске
изворе. Зато библиотеке морају да обезбеде слободан приступ информацијама,
да имају актуелне фондове, савремену опрему, да све више личе на „организам
који се развија“, како би задовољиле потребе својих корисника и наметнуле се
новом „тржишту информација“. На тај начин библиотеке постају информациони центри, посредници између информација и корисника.
Да би корисници могли да се снађу унутар и ван библиотеке, неопходно
их је едуковати, при чему образовна улога библиотеке и библиотекара добија
велики значај. Корисника треба упутити у основне библиотечке вештине, како
би умео ефикасно да се служи библиотеком; рачунарске вештине су му неопходне у новој технолошкој стварности, али не било какве вештине, већ оне које ће
му омогућити да пронађе релевантну информацију, да је препозна и користи
на адекватан начин; вештину критичког мишљења, која подразумева „активно
одржавање, стваралачко усавршавање и инвентивну примену наслеђеног и
наученог, која је контролисана сталним свесним усмеравањем ка правилној
сврсисходности те писмености“.9
Како увођењем информационе писмености библиотекари добијају нову
улогу навигатора у океану различитих информација, они морају прихватити
концепт континуираног образовања, који им омогућава да се на креативан
начин супротставе новим изазовима који се стално постављају: „Библиотекар, у контексту доживотног образовања, има најмање две битне улоге: да би
омогућио и подстакао доживотно образовање у својој заједници, он сам мора
бити спреман на перманентно усавршавање“.10
9
С. Јурић, „Између елементарне, функционалне и информационе писмености“, у:
Информациона писменост и доживотно учење: зборник радова, Београд, Филолошки
факултет, 2008, стр. 286.
10
Нада Арбутина, „Интелигенција – знање у акцији“, у: Информациона писменост и
доживотно учење: зборник радова, Београд, Филолошки факултет, 2008, стр. 4
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
65
У Г А О
Едукација корисника и библиотекара
У Г А О
ЈЕЛЕНА МИТРОВИЋ
Борба за интелектуално ослобађање библиотекара и
његове професије
„Библиотекарство је мало вредновано и код корисника и код окружења
због чињенице да га ни они који се њиме баве, ни они који имају моћ у друштву
не уважавају много више.“11 Живећи у привиду слободе, дајући макар и прећутну сагласност пристајањем на стереотипна тумачења њихове професије као нечега без чега се може, пасивношћу и повлачењем у себе, библиотекари у својим
рукама држе кључеве сопствених тамница.
Библиотекари имају обавезу да „спашавају друштво од духовне булимије
и анорексичне савести“,12 али и то друштво мора да осећа обавезу да на прави
начин вреднује њихово залагање. Свуда се може чути о обавезама и дужностима библиотекара, непрестано му се прети нестајањем са духовне позорнице
света. Нико не промишља о томе да су и библиотекари само обична људска
бића која, да би могла непрестано да утиру пут ширењу интелектуалних слобода, морају и сама да буду слободна.
Није само друштво које нема слуха за библиотекарство криво што се о
правима библиотекара не размишља. Попут Хипократове заклетве, у којој се
детаљно истичу дужности и обавезе лекара, а нигде не говори и о њиховим
правима, и Кодекс библиотекара Србије заснива се на истом принципу. Узевши у обзир да су га стварали сами библиотекари, не чуди чињеница да такво
схватање влада и међу онима који се њиме не баве.
У данашње време, слобода је постала истрошена реч. Разлози за то постоје,
али не и оправдање. Слободи је потребно повратити смисао и пуноћу.
Ако је „знање мера слободе, доступност информација мера демократије, а могућност утицаја на друштвене процесе мера остварења грађанских
права“,13 значај библиотекарства као професије биваће све већи. Индивидуална
настојања библиотекара у тежњи да досегну интелектуалну слободу неће бити
узалудна. Једна ласта не чини пролеће, али га сигурно започиње. И данас се за
слободу мора изборити.
11
Гордана Стокић, Ка филозофији библиотекарства : Џеси Шир у теорији и пракси
библиотекарства 20. века, Панчево, Мали Немо, 2002.
12http://www.biblioteka-bor.org.yu/izdavaštvo/beležnica015/energija_čitalaca.html
13
66
М. Васић, „Друштвена одговорност јавних библиотека у изградњи слободног демократског цивилног окружења“, у: Интелектуална слобода и савремене библиотеке:
зборник радова, Београд, Филолошки факултет, 2003, стр. 77.
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
ИНТЕЛЕКТУАЛНЕ СЛОБОДЕ У БИБЛИОТЕКАРСТВУ
1. Арбутина, Н. „Интелигенција – знање у акцији“. У: Информациона писменост и доживотно учење: зборник радова. Београд: Филолошки факултет,
2008.
2. Библиотекарство на крају века. 4: Стандардизација библиотечке терминологије; Кодекс библиотекара Србије; Документи: зборник радова / четврто
саветовање библиотекара Србије, Врњачка Бања, 1998. – Београд: Библиотекарско друштво Србије, 1999.
3. Брофи, П. Библиотека у двадесет првом веку: нове услуге за информационо
доба. Београд: Clio, 2005.
4. Витковић, Б. „Знање – императив савременог друштва“. У: Информациона
писменост и доживотно учење : зборник радова. Београд: Филолошки факултет, 2008.
5. Вранеш, А. „Јавне библиотеке између стандарда и слободе информисања“.
У: Библиотекар: часопис за теорију и праксу библиотекарства / главни и
одговорни уредник А. Вранеш. – Год. 50, св. 1-2 (2008). – Београд: Библиотекарско друштво Србије, 2008.
6. Васић, М. „Друштвена одговорност јавних библиотека у изградњи слободног демократског цивилног окружења“. У: Интелектуална слобода и савремене библиотеке: зборник радова. Београд: Филолошки факултет : Народна
библиотека Србије : Библиотекарско друштво Србије, 2003.
7. Вучковић, Ж. „Чему етички кодекс?“ У: Библиотекарство на крају века.
4. – Београд : Библиотекарско друштво Србије, 1999.
8. IFLA/UNESCO за развој јавних библиотека / у име Секције јавних библиотека припремила Радна група којом је председавао Филип Џил. – Београд
: Народна библиотека Србије : Библиотека града Београда, 2005.
9. Мангел, А. Библиотека ноћу. – Београд : Геопоетика, 2008.
10. Марковић, Љ. и група аутора. „Интелектуална слобода у библиотекама Јапана“. У: Интелектуална слобода и савремене библиотеке : зборник радова.
Београд : Филолошки факултет : Народна библиотека Србије : Библиотекарско друштво Србије, 2003.
11. Стокић, Г. Ка филозофији библиотекарства : Џеси Шир у теорији и пракси
библиотекарства 20. века. – Панчево : Мали Немо, 2002.
12. www.nbs.bg.ac.yu/view_file.php?file_id=222
13. www.bibliotekabor.org.yu/izdavaštvo/beležnica015/energija_čitalaca.html
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
67
У Г А О
Литература
ЈЕЛЕНА МИТРОВИЋ
У Г А О
INTELLECTUAL FREEDOM IN LIBRARIANSHIP
Summary
The notion of freedom has been constantly changing its physiognomy. Which
in turn, has led to it being applicable in the cultural sphere nowadays. In order to
make the notion of intellectual freedom pertinent in librarianship, it is necessary
that legal foundation be established. This would have its grounds in international
documents, declarations, manifests, as well as in ethical code. Combined with
incessant fighting against censorship, it is vital to care for intellectual property,
protection of privacy, education of users, continuous education of librarians, as well
as intellectual “liberation“ of a librarian and their profession. Librarian’s personal
endeavor will not be futile. Today, freedom is the concept one needs to fight for.
Keywords: intellectual freedom, censorship, right to privacy, education of a
user, continuous education of a librarian
Jelena Mitrović
68
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
У Г А О
ДЕЈАН ВУКИЋЕВИЋ, 1965Народна библиотека Србије
Београд
УДК:027.54:093/094(497.11)
ID:201598220
РЕОРГАНИЗАЦИЈА ФОНДА СТАРЕ, РЕТКЕ И МИНИЈАТУРНЕ
КЊИГЕ НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ СРБИЈЕ У СВЕТЛУ ЗАКОНА
О СТАРОЈ И РЕТКОЈ БИБЛИОТЕЧКОЈ ГРАЂИ 1
Сажетак: Рад се бави Фондом старе, ретке и минијатурне књиге Народне библиотеке Србије, односно његовом старом концепцијом и историјатом догађаја
који су довели до креирања и усвајања нове концепције. Тумаче се Критеријуми
за стару, ретку и минијатурну књигу који су инкорпорирани у актуелни српски
Закон о старој и реткој библиотечкој грађи. Циљ је да се три збирке у Народној
библиотеци Србије ближе представе широј јавности, посебно у контексту заштите културних добара, те да се нагласи потреба за стандардизовањем критеријума
за ову врсту грађе која се врло често опире јаснијем дефинисању.
Кључне речи: старе књиге, ретке књиге, минијатурне књиге, Народна библиотека
Србије, Закон о старој и реткој библиотечкој грађи, заштита културних добара
Никако није наодмет на самом почетку истаћи да је Фонд старе, ретке
и минијатурне књиге, а пре свега његов први сегмент, један од најстаријих и
најважнијих у Народној библиотеци Србије. С тим у вези је и чињеница да је
Одељење посебних фондова приликом оснивања 1947. године носило назив
Одељење рукописа, старих и ретких књига. Преузевши овај фонд 2003. као
водитељ, суочио сам се с многобројним проблемима кад су у питању све три
збирке овог фонда. Пре свега, нисам наишао ни на један акт којим би била регулисана правила, односно критеријуми за попуњавање ове три збирке у којима
сам наилазио на разне недоследне и збуњујуће случајеве. Тако сам убрзо дошао
на идеју о доношењу неопходних критеријума који би јасно, или барем јасније
1
Рад изложен на стручном скупу у Требињу Изазови и странпутице савременог библиотекарства, 18–19. април 2013.
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
69
У Г А О
ДЕЈАН ВУКИЋЕВИЋ
дефинисали појмове везане за збирке, а који би били од користи и другима
у раду на сличним збиркама. Касније, после јавне расправе, они би постали
обавезујући кроз доношење правног акта о томе.2
Већ дуги низ година појавила се потреба за редефинисањем појмова
стара, ретка и минијатурна књига. Стара дефиниција, заступљена у одавно
превазиђеном Закону о културним добрима била је непрецизна, нејасна и није
одговарала захтевима пред којима се нашло савремено библиотекарство.3 Пре
свега требало је терминолошки разграничити термине стара (old, ancient) и
ретка (rare) књига у оквиру врло често нераздвојне синтагме стара и ретка
књига. Старо, наиме, најчешће подразумева и ретко, али обрнуто није случај јер
ретко не мора да значи и старо.4 Осим овога, како у Збирци старе књиге постоје
и књиге на страним језицима, појавио се проблем јасније границе за сваки језик, односно културу понаособ. У збирци су место нашле чак и стране књиге
из 18, па и 19. века. Оваква ситуација је била неминовна јер се при формирању
није водило рачуна о критеријумима, већ се збирка попуњавала у доброј мери
хаотично или барем по нечијем личном нахођењу.
Пред Комисију за израду критеријума за формирање збирки старе, ретке
и минијатурне књиге5 ставио сам неке иницијалне проблеме и дилеме:
1. Који су критеријуми којима би се дефинисала српска стара књига?
2. Шта све улази у дубровачку књижевност и коју границу узети за њу,
српску или хрватску?
3. Утврђивање граница за остале националне/језичке књижевности (западноевропска књига 1700, руска и мађарска 1800, румунска 1830, словеначка ?, хрватска 1835, бугарска 1878 (на новобугарском 1806–1878),
латинска ?, грчка ?, арапска? ...).
2
У том тренутку није се знало да ће критеријуми ући у највиши правни акт – сам закон.
3
„Ста­ру и рет­к у књи­г у сачињавају: ру­ко­пи­си, ру­ко­пи­сне и штам­па­не књи­ге, пе­ри­о­
ди­ка и дру­га библиотечка грађа на­ста­ла до кра­ја 1867. го­ди­не, рет­ке књи­ге, одређени
при­мер­ци пе­ри­о­дич­них из­да­ња и дру­ге рет­ке библиотечке грађе на­ста­ле и по­сле ове
го­ди­не, одређена библиотечка грађа која се на основу овог закона доставља овлашћеној библиотеци као обавезни примерак и до­к у­мен­та­ци­ја о њој, као и посебне
библиотечке целине које су због свог садржаја, уметничке, културне и историјске
вредности значајне за науку и културу.“ (Чл. 26 Закона о културним добрима, Београд, Службени гласник, 1996).
4
О овоме в. више у: Концепција збирки Фонда старе, ретке и минијатурне књиге Народне библиотеке Србије. Колекције у библиотекама : формирање, заштита, богаћење,
одржавање, ревизија и коришћење. Београд : Заједница матичних библиотека Србије
; Крушевац : Народна библиотека, 2008.
5
Њени чланови су били: проф. др Душан Иванић, др Оливера Стефановић, др Нада
Мирков Богдановић, мр Душица Грбић, Финка Пјевач, Владан Тријић и др Дејан
Вукићевић као координатор.
70
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
4. Шта са језицима националних мањина, да ли узимати границу њиховог
језика или српску?
5. Разграничење збирке од збирке Археографског одељења (1638. година).
6. Да ли да годишња периодика (алманаси, календари), иако припадају
серијским публикацијама, остану у Збирци старе књиге?
7. Да ли да за српску књигу остане граница у 1867?
8. Да ли да граница за минијатурне књиге буде 77 х 77 х 77 mm или 100
х 100 х100 mm?
Ваља нагласити да се старе рукописне и штампане књиге у Народној библиотеци Србије налазе на два места – у Археографском одељењу су српске ћириличне рукописне књиге, ћириличне инкунабуле и штампане књиге до 1638,
док се у Збирци старе књиге чувају страна стара и српска стара штампана књига
(од 1638), као и српска периодика на годишњем нивоу (годишњаци, алманаси,
календари). Збирка је некада осмишљена тако да су у њу ушле и хрватске и словеначке књиге закључно са 1867. годином. Даље, „збирка садржи стару српску
ћирилску штампану књигу до краја XVII века закључно као једну, и књигу на
свим језицима југословенских народа штампану од почетка XVIII века до 1867.
године као другу целину; условно, према интерној терминологији Библиотеке,
прва целина подразумева се под појмом старе, а друга под појмом ретке књиге“.6
Oваква концепција можда је и могла да пропрати критеријуме свог времена,
када се на великом простору СФР Југославије очекивао јединствен прилаз,
међутим, данашњи приступ свакако би морао да буде другачији.
Збирка старе књиге је конципована, дакле, пре неколико деценија у држави чије су се границе у међувремену више пута мењале. Тако су се у њој нашле
и публикације које јој не припадају као, рецимо, у случају старе хрватске и
словеначке књиге. Контактима са хрватским и словеначким колегама утврдио
сам да је временска граница за ту врсту грађе у Хрватској 1835. година (година
узета јер је у Аустрији тада уведен обавезни примерак), док у Словенији још
увек немају јасно утврђену границу, али, предочено ми је, постоји тенденција
да и тамо из истих разлога граница буде такође у 1835. години.
На основу примерака страних старих књига могло се закључити да је и
у њиховом случају граница стављана у 1867. годину, као за српску књигу, јер
половина таквих књига припада 18. и 19. веку.
Даље, у Збирци старе књиге затекао сам и веома велики број ретких књига, вероватно стога што је спочетка ова збирка замишљена као јединствена
збирка старе и ретке књиге. Осим њих у збирци се налазе и многобројне књиге
које не припадају ни старим ни ретким, већ општем фонду.
Такође, није мали број ни оних књига које треба звати ретким примерцима јер садрже посвете аутора. Ти аутори су каткада веома значајни, као и особе
6
Каталог књига на језицима југословенских народа : 1519–1867, стр. XV.
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
71
У Г А О
РЕОРГАНИЗАЦИЈА ФОНДА СТАРЕ, РЕТКЕ И МИНИЈАТУРНЕ КЊИГЕ НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ СРБИЈЕ
У Г А О
ДЕЈАН ВУКИЋЕВИЋ
којима су посвете написане, али врло често се ради о мање важним ауторима,
или мање важним особама којима су књиге поклоњене.
Надаље, у збирци су се нашла фототипска издања неких старих књига,
вероватно са идејом да је, кад већ нема тог одређеног наслова, добро имати његов сурогат. Можда је намера била и да се касније, када се оригинал набави, тај
оригинал замени са својим сурогатом. Аргументација донекле заиста постоји,
али је свакако била недовољна.
Комисија је дошла до следећих закључака:
Старе српске књиге су:
а) рукописне књиге на српскословенском и српском језику српскословенског
језичког периода закључно са 18. веком, као и рукописне књиге настале
до 1867. године на српскословенском, рускословенском, славеносрпском
и српском језику;
б)штампане књиге, периодичне и друге публикације објављене на српскословенском, рускословенском, славеносрпском и српском језику, закључно
са 1867. годином;
в) рукописне и штампане књиге на страним језицима чији је аутор припадник српског народа закључно са 1867. годином;
г) стару српску књигу чине издања дубровачке књижевности којa припадају и српској и хрватској култури закључно са 1867. годином;
д)публикације на којима су српски или хрватски језик представљени као
илирски морају се решавати од случаја до случаја у складу са претход–
ним критеријумима.
Када је у питању стара српска књига, колеге из Археографског одељења
предложиле су дефиниције за рукописну књигу, а што се тиче штампане српске
књиге, укрштен је временски принцип са језичким: за српски језик, књижевност и културу узета је, односно потврђена горња граница – 1867, година када
је у Кнежевини Србији у школским институцијама и државној администрацији
укинута забрана употребе Вуковог писма и правописа (или, ако се посматра с
друге стране, када је званично усвојена Вукова реформа); за мађарску 1800; за
румунску 1830; за хрватску и словеначку стару књигу граница је 1835. година;
за бугарску 1878; за западноевропску, старогрчку, латинску, хебрејску, арапску
и све остале књиге то је 1700. година.
Незнатна дилема око померања границе за стару српску књигу унапред
из разлога што је, осим у случају бугарске старе књиге, највиша, лако је разрешена јер би померањем границе била нарушена досадашња традиција, а већ
објављени каталози би изгубили своју пуну сврху.
72
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
Одлучено је да се старим називају књиге које припадају дубровачкој књижевности, односно култури и науци јер истовремено чине и корпус хрватске и
српске културе и традиције, те да се за њих узме временска граница која важи
за српску књигу – 1867. година.
Уколико се ради о књизи на неком од језика националних мањина, ако се
ради о издању са територије Србије, биће третирана као и друге српске старе
књиге, а ако је објављена ван њене територије, биће третирана према језику
на којем је штампана.
Што се тиче разграничења између Археографског одељења и Фонда старе,
ретке и минијатурне књиге, ту је само потврђена година која се и раније примењивала кад је у питању штампана ћирилична књига – 1638, година када је
изашла последња књига на српском језику пред вишедеценијску паузу – Псалтир с последовањем, у Венецији код Бартоломеа Ђинамија.
Одлучено је такође да периодика на годишњем нивоу – алманаси, календари, годишњаци – иако је део серијских а не монографских публикација, остане у Збирци старе књиге јер дугогодишња традиција то сама по себи налаже.
Критеријуми које је донела Kомисија готово верно су пренети и у нови
Закон о старој и реткој библиотечкој грађи: 7
„Стару и ретку библиотечку грађу чине:
1) старе српске књиге:
(1) рукописне књиге на српскословенском и српском језику српскословенског језичког периода закључно са 18. веком, као и рукописне књиге
настале до 1867. године на српскословенском, рускословенском (у
српској употреби), славеносрпском и српском народном језику,
(2)штампане књиге, периодичне и друге публикације објављене на срп–
скословенском, рускословенском (у српској употреби), славеносрп–
ском и српском језику, закључно са 1867. годином,
(3)рукописне и штампане књиге на страним језицима чији је аутор
припадник српског народа, закључно са 1867. годином,
(4) издања дубровачке књижевности, којa припадају и српској и хрват–
ској култури, закључно са 1867. годином;
2)старе стране књиге: рукописне и штампане књиге објављене до године
која се узима као критеријум по прописима државе из које потичу.“
Ретке књиге су најчешћа главобоља библиотечких радника, ма где се
налазили на српском језичком простору. Врло је тешко с великом поузданошћу рећи које то књиге припадају корпусу ретких. Томе су веома допринеле
7
Овде ваља нагласити да се по први пут појављује закон специфично за ову врсту
грађе, а не као до сада у виду уопштеног закона о културним добрима који је обухватао и сва остала покретна и непокретна добра.
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
73
У Г А О
РЕОРГАНИЗАЦИЈА ФОНДА СТАРЕ, РЕТКЕ И МИНИЈАТУРНЕ КЊИГЕ НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ СРБИЈЕ
У Г А О
ДЕЈАН ВУКИЋЕВИЋ
нејасне и непрецизне дефиниције. Негде су, рецимо, књиге објављене у време
балканских ратова, као и Првог и Другог светског рата убрајане у ретке, а негде, пак, само оне из доба ратова, али које нису владина издања (јер се некако
подразумевало да су владина издања штампана у већим тиражима). Када су у
питању библиофилска издања, па још и она нумерисана и потписана, сам појам
библиофилског издања је данас у тој мери профанисан и злоупотребљен да се
под тим називом крију најобичнија нумерисана издања у тиражу од 200, 300,
па и преко 1.000 примерака. У време социјализма и тржишта СФР Југославије
тиражи су били знатно већи него данас, тако да се тираж од 200 примерака (посебно у случају песничких књига) одавно не сматра малим. Не постоји ниједан
разлог да се фототипска издања која нису објављена у малом тиражу прогласе
ретким, без обзира да ли и колико верно прате оригинал. Напротив, она су
најчешће рађена у већим тиражима. Често се граница у тим дефиницијама кад
је у питању тираж одређује на „мали број примерака“, што може да значи 30,
некоме 100, а некоме можда и 500 или много више. Ова релативност довела је
до тога да су у Збирку ретке књиге улазила чак и издања од по неколико хиљада
примерака.
Претрага литературе која би дала дефиницију ретке књиге дала је мршаве
резултате. Осим Владимира Јокановића и Лепосаве Чукић, који су у скриптама
(!) Основи библиотекарства из 1991, те Душице Грбић у тексту „О формирању
и попуњавању збирки старих и ретких књига у Библиотеци Матице српске“
(Годишњак библиотека Срема, 6, 2006) и Наде Вујић која се бавила овим питањем такође с аспекта исте институције, нисам наишао ни на један озбиљнији
покушај дефинисања ове значајне врсте грађе.8
Чувени Каталог ретких српских књига 1741–1941 Јанка Хркаловића веома
је драгоцено помагало библиотекарима, али никако не треба сметнути с ума
да је то каталог рађен пре свега из тржишних књижарских разлога, те га у том
смислу и треба третирати – само као помагало.
Комисија је донела следеће критеријуме за ретке књиге:
„Ретке књиге су публикације које имају неко од следећих обележја:
а)рукописне књиге настале после 1867. године;
б)примерци публикације који због посебне опреме или садржине излазе из
профила укупног тиража;
в)библиофилска издања значајних аутора и библиофилска издања која
имају научну, историјску, културну или уметничку вредност;
г) ретка издања из ратних периода 1912–1913, 1914–1918, 1941–1945;
д) издања с тиражом мањим од 100 примерака која имају посебну научну,
историјску, културну или уметничку вредност;
8
74
И о овој теми опширније в. у мом горе поменутом тексту.
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
ђ) цензурисана, проскрибована издања која су сачувана у малом броју примерака, а сама по себи имају велики културни значај;
е) емигрантска издања објављена ван територије Србије сачувана у малом броју примерака.
Примерци публикација са значајним посветама, маргиналијама, печатима, екслибрисима сматрају се ретким примерцима.
Библиотека може имати и своје посебне критеријуме о реткости неких
наслова.“
Као што се може видети, у Закон о старој и реткој библиотечкој грађи
инкорпориране су дословно тачке од а до е. Рукописне књиге настале после
1867. године су ређа појава, али с обзиром на то да их има, узете су у обзир. Комисија се водила принципом укрштања бар двају начела приликом одређивања
шта књигу чини ретком. Тако је у случају библиофилских издања прикључила
и категорију научне, историјске, културне или уметничке вредности. На сличан начин поступљено је и у осталим случајевима, с малим бројем примерака,
ратним и цензурисаним издањима.
У критеријумима је посебно наглашено и то да примерке с посветама, печатима или екслибрисима изузетних особа или упућених изузетним особама треба
сматрати само ретким примерцима, што значи да не припадају реткој књизи,
те да свака установа треба да нађе модус чувања и коришћења ове врсте грађе.
Такође, остављена је могућност да библиотеке могу појединачно одређивати неке ретке наслове у складу с локалним, завичајним начелима и потребама. У даљем раду на ретким издањима неопходно је периодично објављивати
библиографије ретких књига, како би се свим каталогизаторима олакшао рад
пре свега на селекционисању ове врсте грађе.
Западне земље најчешће минијатурну књигу мере у инчима и ограничавају је на три инча, што би изражено у милиметрима изнело 77 х 77 х 77 mm,
док је у бившим социјалистичким земљама пракса да се узимају димензије
100 х 100 х 100 mm. Уочљива је важност и треће димензије, тј. дебљине књиге.
Литература готово да се није бавила темом минијатурних књига. У Водичу Посебних фондова о овој збирци стоји следећа дефиниција: „Књиге изузетно
малих формата, најчешће прављене за библиофиле, и у малим тиражима, чине
Збирку минијатурних издања.“ Комисији сам предложио да преузмемо англосаксонски критеријум (од три инча) јер када би се прихватила граница од 100
mm, та збирка би била прилично велика стога што књига тих димензија има у
већем броју, те би се тако изгубила поента специфичности.
Комисија је донела одлуку да су „минијатурне књиге монографске публикације чије димензије не прелазе 77 х 77 х 77 mm“, док се законодавац није
бавио посебно минијатурном књигом, вероватно стога што она сама по себи
припада реткој књизи. Оваква одлука омогућила је да се из Збирке минијатурне
књиге излуче све оне које не улазе у зацртане димензије.
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
75
У Г А О
РЕОРГАНИЗАЦИЈА ФОНДА СТАРЕ, РЕТКЕ И МИНИЈАТУРНЕ КЊИГЕ НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ СРБИЈЕ
У Г А О
ДЕЈАН ВУКИЋЕВИЋ
Доношењем Критеријума за стару, ретку и минијатурну књигу попуњена
је огромна рупа која је зјапила и доводила до разних недоумица и компликација
у организовању ових збирки у корпусу читавог српског библиотекарства. Када
се оконча реорганизација Фонда старе, ретке и минијатурне књиге у Народној
библиотеци Србије, умногоме ће корисницима, али и запосленима, рад бити
квалитетнији и олакшан.
Литература
1. Almagno, Romano Stephen. Miniature books. Encyclopedia of Library and
Information Science. New York ; Basel : Marcel Dekker, 1976, str. 138–141.
2. Breyer, Mirko. O starim i rijetkim jugoslavenskim knjigama : bibliografskobibliofilski prikaz. Zagreb : Izdavački zavod Jugoslavenske akademije znanosti
i umjetnosti, 1952.
3. Breyer, M. Sudslavische rara und rarissima : eine empfindsamebibliophile
Exkursion. Wien ; Zürich ; Leipzig : Herbert Reichener Verlag, 1937.
4. Вујић, Нада. Чување, коришћење и презентовање старих и ретких књига
у Библиотеци Матице српске. – Београд [тј. Нови Сад] : Н. Вујић, 1997 (необјављени рукопис).
5. Вукићевић, Дејан. Концепција збирки Фонда старе, ретке и минијатурне
књиге Народне библиотеке Србије. Колекције у библиотекама : формирање,
заштита, богаћење, одржавање, ревизија и коришћење. Београд : Заједница
матичних библиотека Србије ; Крушевац : Народна библиотека, 2008, стр.
125–132.
6. Грбић, Д. О формирању и попуњавању збирки старих и ретких књига у Библиотеци Матице српске. Годишњак библиотека Срема, 6, 2006, стр. 47–55.
7. Žnideršič, Martin, Jože Munda. Miniaturna knjiga : mednarodna razstava.
Ljubljana : Cankarjev dom, 1983.
8. Закон о библиотекама. Службени гласник СР Србије, 48, 1960.
9. Закон о библиотекама. Службени гласник СР Србије, 15, 1965.
10. Закон о библиотечкој делатности. Службени гласник СР Србије, 47, 1977.
11. Закон о библиотечкој делатности. Службени гласник СР Србије, 34, 1994.
12. Закон о заштити културних добара. Службени гласник СР Србије, 28, 1977.
13. Закон о изменама и допунама Закона о заштити културних добара. Службени гласник СР Србије, 34, 1981.
14. Закон о старој и реткој библиотечкој грађи. Службени гласник Р Србије, 52,
2011.
15. Изложба Одељења посебних фондова : водич и каталог. Београд : Народна
библиотека Србије, 1982.
16. Каталог књига на језицима југословенских народа : 1519–1867. Београд :
Народна библиотека Србије, 1973.
76
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
17. Katić, Tinka. Primjena formata UNIMARC pri katalogizaciji starih knjiga: praksa
Nacionalne i sveučilišne knjižnice u Zagrebu. Vjesnik bibliotekara Hrvatske, 39,
3–4, 1996, str. 47.
18. Katić, Tinka, Mirna Willer. Retrospektivna katalogizacija u Zbirci starih i rijetkih
knjiga Nacionalne i sveučilišne biblioteke. Vjesnik bibliotekara Hrvatske, 36, 1993,
str. 3.
19. Katić, Tinka. Stara knjiga. Zagreb : Hrvatsko knjižničarsko društvo, 2007, XII,
str. 29.
20. Kleinod der Buchkunst. Leipzig : Veb Fachbuchverlag, 1979.
21. Кљаић, Мирјана, Негован Кљаић. Правни систем заштите културних добара у Србији. Београд : Службени гласник, 1996.
22. Комадинић, Владимир. Каталог ретких српских књига 1741–1941. Библиотекар, 23, 6, 1971, стр. 787–793.
23. Критеријуми за утврђивање које су старе и ретке књиге културна добра
од изузетног и од великог значаја. Библиотекар, 40, 3–4, 1988, стр. 60–61.
24. Немировский, Евгений Львович. Актуальные проблемы работы с редкими
изданиями. Советское библиотековедение, 4, 1980, стр. 71–82.
25. Немировский, Евгений Львович, Ольга Михайловна Виноградова. Миниатюрные книги : вчера, сегодня, завтра. – Москва : Книга, 1977.
26. Никчевић, Драгутин. Заштита старе и ретке књиге. Годишњак Народне библиотеке Србије, 1980, стр. 255–273.
27. Никчевић, Д. Поводом доношења критеријума за утврђивање старе и ретке
књиге. Библиотекар, 40, 3–4, 1988, стр. 62–68.
28. Петрова, Л. Н. О формировании и сохранности фондов редких книг республиканских библиотек. Советское библиотековедение, 4, 1980, стр. 82–97.
29. Popović, Ljubinko. Katalog knjiga na jezicima jugoslovenskih naroda 1519–1867.
Beograd, Izdanje Narodne biblioteke SR Srbije. 1973. Bibliotekarstvo, 21, 4, 1975,
str. 65–71.
30. Popović, Ljubinko. Odjeljenje rijetkih knjiga i rukopisa. Bilten Društva
bibliotekara Bosne i Hercegovine i Narodne biblioteke NR BIH, 1, 4–5, 1955, str.
27–49.
31. Степанова Герасимова, Е. Г. Фонды редких и ценных изданий (книжных
памятников) в библиотеках РСФСР : указатель. Москва : Государственная
библиотека имени В. И. Ленина, 1990.
32. Хркаловић, Јанко. Каталог ретких српских књига : 1741–1941. Београд : Ј.
Хркаловић, 1971.
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
77
У Г А О
РЕОРГАНИЗАЦИЈА ФОНДА СТАРЕ, РЕТКЕ И МИНИЈАТУРНЕ КЊИГЕ НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ СРБИЈЕ
У Г А О
ДЕЈАН ВУКИЋЕВИЋ
REORGANIZATION OF THE OLD, RARE AND MINIATURE BOOK FUND AT
THE NATIONAL LIBRARY OF SERBIA IN LIGHT OF THE OLD AND RARE
LIBRARY MATERIAL LAW
Summary
This paper deals with the old, rare and miniature book fund at the National
Library of Serbia, that is, its old conception and history of events that led to the
creation and adoption of the new conception. The Criteria for old, rare and miniature
book, incorporated in the present Serbian Law on Old and Rare Library Material are
being interpreted. The goal is to popularize three collections at the National Library
of Serbia, especially in the context of cultural property protection, and to indicate
the need for standardized criteria for this type of material, which tends to be only
vaguely defined.
Keywords: old books, rare books, miniature books, National Library of Serbia,
Law on Old and Rare Library Material, cultural property protection
Dejan Vukićević
78
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
У Г А О
МОНИКА ФИН, 1982Универзитет Падова
УДК: 094(=163.41)(450)“14/18“ ;
930.85(=163.41) (450)“14/18“ ;
655.1/.4(=163.41)(450)“14/18“
ID:201598732
ВЕНЕЦИЈА И СРПСКА КЊИГА
Сажетак: Нa идеалној мапи културне географије српског народа Венеција је дуго
представљала најзападнију границу, будући да је била место у које су се, између
15. и 19. века, Срби увек враћали да би штампали своје књиге. Врхунци историје
српске књиге у Венецији везани су за делатност војводе Божидара Вуковића
Подгоричанина и Теодора и Ђурђа Љубавића у 16. веку, па и за грчку породицу
Теодосије у 18. веку, који су од Венеције начинили средишно место књижарске
продукције намењене Србима, објављујући књиге на „илирском“ писму. Ова
студија настаје из жеље да се осветли вишевековна историја српске књиге у Венецији, обраћајући пажњу како на прилике у којима je живелa српска заједница
у Венецији, тако и на специфичности млетачког издаваштва.
Кључне речи: Венеција, српска књига, штампарство, Божидар Вуковић, браћа
Љубавић, Димитрије Теодосије, Захарија Орфелин
Од почетка турске превласти највећи развојни центри српске културе
су се дуго времена налазили ван географских граница историјске Србије. На
идеалној мапи културне географије српског народа Венеција је дуго представљала најзападнију границу – била је, заправо, место у које су се, између 15. и
19. века, Срби увек враћали да би штампали своје књиге.
Од 15. века Венеција је била град у којем је штампарство доживело апсолутно највећи развој, захваљујући њеном богатству, стратешком гео-економском положају, културној отворености, као и политичкој аутономији. Врхунци
историје српске књиге у Венецији везани су за делатност војводе Божидара
Вуковића Подгоричанина и Теодора и Ђурђа Љубавића у 16. веку, и за грчку
породицу Теодосије у 18. веку – објављујући књиге на „илирском“ писму Вуковићи, Љубавићи и Теодосијеви су од Венеције начинили средишно место
књижарске продукције намењене Србима.
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
79
У Г А О
МОНИКА ФИН
Да би се добио бољи преглед вишевековне историје српске књиге у Венецији, добро је поставити одреднице и најпре се фокусирати на прилике у
којима je живелa српска заједница у Венецији, а потом и објаснити одређене
специфичности млетачког издаваштва.
*
Својом политиком толеранције млетачка власт одувек је помагала стварање вишенационалног друштва – странци различитог порекла и занимања
налазили су у Венецији идеално место да се настане и напредују. Међу странцима присутним у Венецији од 10. века, најбројнији су били досељеници са
Балканског полуострва, највише Грци, али и Далматинци и Албанци којима су
се, почевши од 14. века, придружили бројни Јужни Словени – Хрвати и Срби.
Попут других најзначајнијих етничко-лингвистичких мањина у Венецији, и досељеници са Балкана временом су својим активностима дали правни
оквир, организујући се у различита уметничка удружења, школе и братства,
заснована на заједничкој професији или географском пореклу, која су овим
мањинама обезбеђивала формално присуство у млетачком друштву и омогућавала очување њиховог културног идентитета.1
Године 1442. Албанци су први створили своје удружење са Школом Сан
Северо и Сан Гало. Затим, 1451. настала је Словенска школа (Светог Ђорђа
и Трифуна) која је већ тада представљала бројну далматинску колонију, нараслу услед појачаног прилива досељеника, након што је Далмација доспела
под доминацију Млетачке републике. Коначно, 1498. године Веће Десеторице
(Consiglio dei Dieci) ратификовало је успостављање Школе Грка, који су у Венецији присутни од 11. века.
Грчко братство настало је са циљем да се заштите сиромашни сународници и да се добије могућност исповедања сопствене вере у миру и према традиционалним византијским обредима. У ту школу су, по правилу, примани са
једнаким правом и Срби, због њихове припадности истој православној цркви,
чије се градско седиште налазило у цркви Свети Ђорђе (San Giorgio dei Greci).2
Осећај пријатељства и наклоности који је везивао два народа потицао је,
пре свега, од политичих прилика заједничких обема земљама. Суживот две
нације под истом установом служио је, између осталог, и интересима Млетачке
републике, која је на тај начин могла истовремено да контролише и Грке и
Србе, уместо да управља двама раздвојеним балканско-православним језгрима
1
Упор. Симонета Пелузи, Libri e stampatori a Venezia: un ponte verso i Balcani, Venezia,
2005, стр. 61-62.
2
За статитичке податке у вези са активношћу Срба у оквиру грчког братства видети:
Фани Мавроиди, „I Serbi e la confraternita Greca di Venezia“, Balkan Studies, 24 (1983),
стр. 511-529.
80
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
унутар града. Треба, такође, истаћи да, за разлику од Далматинаца, број Срба
у Венецији вероватно није био толико велики (или је био барем недовољан) да
би се могло оправдати установљење њихове посебне школе.
Срби се појављују у регистрима Грчке школе од њеног оснивања. У првој
половини 16. века има 23 српска члана – 11 мушкараца и 12 жена, чија је активност у политичком и привредном животу била „динамична и одлучна“.3 У
том смислу, прави пример је случај Дионизија дела Векије (Dionixio, Dionisio
della Vecchia), заправо војводе Божидара Вуковића Подгоричанина, поборника
изузетних новина у економском управљању братством и, као што је познато,
творца иницијатива на пољу издаваштва која је умногоме допринела историји
српске културе. Изузетно активни Дела Векија (презиме које је Вуковић узео
након венчања са једном млетачком племкињом) био је, на пример, прави борац аукцијске продаје покретне имовине школе да би се прикупила неопходна
средства за изградњу цркве Светог Ђорђа.
Између 18. и 19. века српских чланова било је 37. Долазили су обично
са далматинске обале, области која је била под млетачком доминацијом до
1797; међутим, било је и доста уписа са назнаком „Србин из Зете“. После пада
Млетачке републике крајем 18. века, нови историјски чиниоци утицали су на
смањивање и опадање грчког братства, које је, с друге стране, подстакло улазак
чланова словенског порекла. Коначно је 1863. године донета одлука да се Србима обезбеди и право да буду бирани у Сабор, што је до тада била искључиво
повластица Грка.
Према документима из те епохе, српски чланови су уобичајено скрупулозно поштовали своје економске обавезе према братству (односно плаћали
годишњу чланарину, такозвану „луминарију“), иако се у својим прилозима нису
могли надметати са Грцима, који су се, највећим делом, бавили трговачким делатностима и чије су економске прилике свакако биле имућније. Претпоставља
се да су Срби били део малог броја властелинских породица које су се иселиле
из Србије (или Црне Горе и Херцеговине) у Венецију из политичких разлога.
Ипак, недостају подробнији подаци о словенској браћи: на пример, у регистрима школе не спомињу се српска презимена, осим управо презимена Дела Векија-Вуковића. Та празнина би могла бити последица недовољног формирања
презимена, односно потребе исељеника да усвоје мере опреза из „политичких“
разлога, или коначно (и највероватније) и једноставно последица вулгаризације
њихових имена од стране Млечана, којима је било тешко да их изговарају.4
Напослетку, што се тиче делатности којима су се бавили Срби, врло је
вероватно да је њихово често одсуствовање из лагуне било последица путовања
везаних за трговачке активности. Према архивским подацима, у 18. и 19. веку
3
Мавроиди, „I Serbi e la confraternita Greca di Venezia“, Balkan Studies, 24 (1983), стр.
516.
4
Мавроиди, Op. cit., стр. 516-519.
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
81
У Г А О
ВЕНЕЦИЈА И СРПСКА КЊИГА
МОНИКА ФИН
У Г А О
Срби, који су припадали Грчкој школи, били су превасходно трговци и војници,
али било је и племића (односно земљопоседника).5
*
Захваљујући и постојању оваквих структурираних облика удруживања,
која су имала значајану улогу у друштвено-културном уједињавању, било је природно да се у Венецији развије штампарство намењено како досељеницима који
су у њој живели, тако и њиховим сународницима који су остали у отаџбини.
Показаће се да је та продукција од суштинске важности пре свега за оне регионе
у којима су могућности развоја у том сектору биле сужене због политичких и
културних чинилаца, као и због не увек повољних економских динамика.
Док је у Европи нова технологија уносила револуцију у читаву сферу
комуникације, Венеција се са својим штампаријама понудила као природан
„културни мост“ према територијама Балканског полуострва, које су биле суочене са чврстим баријерама постављеним према развоју, интеграцији, усвајању
културних подстицаја и импулса који јесу клијали, али никада нису процветали остваривши свој потпуни потенцијал.6
У том смислу, српски народ свакако није изузетак. У историји српске књижевности и културе налазимо вишеструке и прилично чврсте везе са деловањем
млетачких штампарија, везе које датирају од самих почетака штампарства у граду Светог Марка и протежу се непрекидно вековима. Без страха од претеривања
може се рећи да су домет и ефекти тих односа били такви да би без њих и српска
књижевност и култура имали другачији ток и били умногоме сиромашнији:
књиге објављене у Венецији између 15. и 19. века садрже можда најбољи део читаве књижевности те епохе, а утицале су на општу духовну и мисаону климу која је
карактерисала српску културну историју, често преузимајући улогу покретача.7
Како је то тачно истакао Мирослав Пантић, током 16. и 17. века само у
Венецији објављено је више од две стотине српских и хрватских књига.8 Венеција је, такође, била место из којег су се ка словенским земљама упутила
оруђа, технологије и умећа, која су преносила читаво искуство неопходно за
штампарску продукцију високог квалитета.9
5
Мавроиди, Op. cit., стр. 524-525.
6
Упор. Пелузи, Libri e stampatori a Venezia: un ponte verso i Balcani, Venezia, 2005, str. 78.
7
Велики део библиографије о овој теми сакупио је Вернер Шмиц у књизи Südslawischer
Buchdruck in Venedig (16-18 Jahrhundert), објављеној у Гисену 1977. Упор. такође Евгени
Л. Немировски, Gesamtkatalog der Frühdrucke in kyrillischer Schrift, Баден-Баден, 19962007, том 2, 4 и 6.
8
Мирослав Пантић, “I libri serbi e croati e l’attività tipografica a Venezia“, у: Il libro nel
bacino Adriatico, Firenze, 1992, str. 53.
9
Упор. Пелузи, Libri e stampatori a Venezia: un ponte verso i Balcani, Venezia, 2005, str. 71.
82
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
То не значи да је словенским народима на Балкану штампарство било
непознато. На балканским територијама под отоманском влашћу оснивање
штампарија свакако је било тешко, али не и неоствариво: између 15. и 16. века
никле су у ствари и на словенској територији прве штампарске радионице чија
је сврха била, пре свега, да удовоље потребама свештенства.
Прву штампарију са ћириличним словима (другу уопште, након оне која
је основана у Кракову 1491) основао је на Цетињу господар Зете Ђурђе Црнојевић са опремом коју је (чини се) допремио баш из Венеције. Да би одговориo
на већ тада хронично „умаљеније светих књига“, између 1493. и 1496. године
Црнојевић је штампаo литургијска дела за православна богослужења, међу
којима и чувени Октоих првогласник црнојевићки (1494), прву књигу штампану
ћириличним словима у књижевној историји Јужних Словена.10
Затим, почетком 16. века, браћа Ђурађ и Теодор Љубавић бавила су се
такође „светије књиги литургије“ – научивши штампарски занат у Венецији,
отворили су штампарију при цркви у близини Горажда, да би се потом преместили у Трговиште. Између 1519. и 1523. године браћа Љубавић објавила су
један Литургијар (или Служабник, јул 1519), један Псалтир (октобар 1521) и један
Молитвеник (Требник, октобар 1523).11 Као што се може наслутити из до сада
наведених наслова, у овим центрима објављивале су се искључиво литургијске
књиге веома ограниченог тиража. Oбе штампарије су, на жалост, биле кратког
даха због непостојања политичких и духовних установа које би биле у стању да
их подрже.
У тим условима задатак очувања и умножавања књижевне баштине свео
се на манастирске скрипторијуме, чија је типично средњовековна пракса преписивања књига омогућила не само да се српска култура сачува, већ и да се
пренесе. Манастири нису били само преписивачки центри: међу штампаријама
које су настале на територији Балканског полуострва између 15. и 17. века треба
Октоиха првогласника, штампарија је објавила и један Октоих петогласник
(1494), један Псалтир (1495), један Молитвеник (Требник, 1495/1496) и једно Четворојеванђеље (1495/1496), укупно, дакле, пет инкунабула, иако се претпоставља
постојање и шесте књиге. Најкомплетнију библиографију о цетињској штампарији
уредио је Боривоје Маринковић у првом тому збирке Библиографија о нашем ћирилском штампарству, штампаријама и књигама XV, XVI i XVII столећа (1988-1992),
Цетиње/Нови Сад, 1988. Упор. такође Пет векова српског штампарства 1494-1994.
Раздобље српскословенске штампе : XV-XVII в., приредили М. Пешикан, К. МаноЗиси, М. Ковачвић, Београд/Нови Сад, 1994, стр. 207-208; Немировски, Gesamtkatalog
der Frühdrucke in kyrillischer Schrift, Том 2, Die Druckereien des Makarije in der Walachei
und von Giorgio Rusconi in Venedig, Баден-Баден, 1997.
10Осим
11
За библиографију видети : Маринковић, Библиографија о нашем ћириличком штампарству, штампаријама и књигама XV, XVI и XVII столећа. Књ. 4. Део 1, Од Горажда
до Мркшине цркве (XVI) : (Горажде, Рујно, Грачаница, Милешева), Цетиње/Београд/
Сарајево/Нови Сад 2001; вид. такође Пет векова српског штампарства 1494-1994.
Раздобље српскословенске штампе : XV-XVII в., Београд/Нови Сад, 1994.
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
83
У Г А О
ВЕНЕЦИЈА И СРПСКА КЊИГА
У Г А О
МОНИКА ФИН
у ствари споменути и штампарске радионице настале унутар зидина манастира
Рујно, Грачаница, Милешева и Мркшина Црква.
Почевши од 16. века и бројне млетачке штампарије посветиле су се штампању књига за православне Србе: нови текстови на глагољици, и то не само
литургијски, појавили су се у ствари у Венецији 16. века у издању штампарија
Бидони и Пазини, као и у издању Андрее Торесана. Овима се затим придружује
и бриљантно искуство Божидара Вуковића (1466–1539), пореклом из Подгорице, али који је у Венецији имао обичај да се зове, као што је наведено, Дионизије
дела Векија.
Стигавши у лагуну након што је Цетиње пало под отоманску власт (1496),
Вуковић се окренуо трговини и убрзо истакао унутар грчког братства. С обзиром на недостатак штампарија у његовој земљи, одлучио је да уложи сопствени
капитал у штампарску делатност отворивши радионицу са ћириличним словима. Према ономе што сâм штампар тврди у предговорима дела која је објавио,
на то га је подстакла жеља да буде од користи, покушавајући да надомести
пропадање и сиромаштво које је у то време било својствено српској православној цркви. Радња Вуковића, основана 1519. године, коју је затим наследио син
Винћенцо (1546), била је активна готово четрдесет година и објавила је неке
од најзначајнијих литургијских и побожних књига на црквенословенском у
издањима која су по лепоти и квалитету остала непревазиђена.
За време управљања Божидара Вуковића деловање штампарије може се
поделити у две фазе. Првој (1519–1520) припадају један Литургијар (Служабник,
чије је штампање завршено 7. јула 1519) и један Псалтир, објављен у два дела
између 1519. и 1520. Након паузе дуге петнаест година штампарија је поново
почела са радом 1536, објавивши пет дела у кратком временском року (1536 –
1540) – Зборник (1536), Молитвеник (1536), Октоих петогласник (1537), Минеј
(1538) и Молитвеник (1539. или 1540). Ради се углавном о реиздањима дела
на црквенословенском која су била у широкој употреби међу православним
свештенством у балканском региону.12
Што се тиче дистрибуције ових књига, Вуковић је одржавао сталне везе са
отаџбином, посебно са манастиром Милешева и са манастирима из скадарске
области. Књиге штампане у његовој штампарији дистрибуиране су не само
српским црквама, већ и по читавој источно-словенској области, све до обала
Балтичког мора.
12
84
За библиографију упоредити: Маринковић, Библиографија о нашем ћириличком штампарству, штампаријама и књигама XV, XVI и XVII столећа, Књ. 2, Божидар и Вићенцо
Вуковић (XVI), Цетиње/Београд, 1989; упор. такође: Немировски, Gesamtkatalog der
Frühdrucke in kyrillischer Schrift, Том 4, Die Druckerei von Božidar Goraždanin in Goražde
und Venedig. Die erste Druckerei von Božidar Vuković in Venedig, Баден-Баден, 2001; исти,
том 6, Die zweite Druckerei von Božidar Vuković in Venedig, Баден-Баден, 2003.
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
Поред Вуковића, током 17. века су и Италијани Рампацето, Пецана и
Ђинами штампали књиге за словенске народе са Балкана.13 Издавачка кућа
Ђинами, посебно, настала је на остацима штампарије коју је 1569. основао
Которанин Јеролим Загуровић, а коју је крајем 16. века преузео Бартоломео
Алберти-Ђинами. Радња је наставила са штампањем књига ћириличним словима задржавајући готово неспорно првенство на источном тржишту, чак и
под вођством његовог наследника, сина Марка. Између 1638. и 1657. године
радионица Ђинами штампала је у ствари бар 24 издања на српском језику,
међу којима и један скупоцени Псалтир (1638), репродукцију оног који је 1569.
године штампао Јеролим Загуровић. Стога не изненађује што се још у половини 19. века браћа Бијазеђо, штампари из Басана, сећају Марка Ђинамија као
„илирског Марка Ђинамија, штампара из Венеције“.14
На преласку из 17. у 18. век штампање књига за српску публику у млетачким штампаријама доживело је делимичан прекид услед активности полиглотске штампарије Конгрегације за ширење вере, са седиштем у Риму, којој
је поверено објављивање реформисаних литургијских књига намењених православним народима са далматинске обале.15
Ипак, од друге половине 18. века Венеција поново преузима вођство у
књижарској продукцији за јужнословенске народе. Република је тада нудила
услове који су омогућили да се попуни вишевековни јаз који је на целом Балкану погађао штампарски занат и комерцијализацију књижевних производа:
након гашења српских штампарија насталих између 15. и 16. века у различитим
центрима Балканског полуострва, српска књижевност је у ствари остала без
могућности ширења сопствених дела.
На прагу 18. века, после великих промена које је донела Велика сеоба,
појавила се код Срба прека потреба за адекватном штампаријом која ће одговорити на верске и дидактичке потребе: као што је познато, свештена елита се
за то залагала од првих година пресељења српског становништва на територију
данашње Војводине, али су покушаји Арсенија Чарнојевића III, Исаје Ђаковића и Мојсија Петровића да добију одобрење од аустријских власти остали
узалудни. Одлучан да ослаби темеље српске културе да би православно становништво лакше привукао унији, аустријски двор је у ствари сматрао отварање
штампарије „бескорисним и сувишним“ и саветовао православну елиту да
13
За библиографију о штампарији Ђованија Антонија Рампацета видети : Маринковић
Библиографија о нашем ћириличком штампарству, штампаријама и књигама XV,
XVI и XVII столећа, књ. 3, Следбеници Божидара и Вићенца Вуковића, Цетиње, 1989,
стр. 187-205; за издавачку кућу Ђинами видети исто: Маринковић 1989, стр. 205-234.
14
О венецијанској штампарији Марка Ђинамија видети монографију Марије Наполи,
L´impresa del libro nell´Italia del Seicento. La bottega di Marco Ginammi, Наполи, 1990
15
Упор. Пелузи, Libri e stampatori a Venezia: un ponte verso i Balcani, Venezia, 2005, стр.
71.
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
85
У Г А О
ВЕНЕЦИЈА И СРПСКА КЊИГА
У Г А О
МОНИКА ФИН
користи унијатску штампарију у Трнави, једину радионицу у монархији која
је поседовала ћирилична слова.16
Лишени сопствених средстава, чак и у првој половини 18. века Срби су наставили, дакле, да се ослањају на стране штампарије, превасходно на православне центре у Петрограду, Москви и Кијеву, чијем утицају се бечка власт упорно
противила.17 Књиге за угарске Србе штампане су у овом периоду и у манастиру
Раковац, као и у центрима Трговиште, Блаж, Јаси и Римник у Румунији.18
*
У том контексту појавила се венецијанска штампарија Димитрија Теодосија, отворена половином 18. века, у тренутку када је млетачко издаваштво
поново оживело.
Након успона у 15. веку, млетачко штампарство је у 16. веку заправо
доживело дубоку кризу, у суштини, због све оштрије стране конкуренције и
притисака Контрареформације. Та стагнација у производњи наставила се и у
17. веку: како наводи Марио Инфелизе, аутор једне монографије посвећене млетачком издаваштву 18. века, Тридесетогодишњи рат, куга тридесетих година
и свеукупно пропадање млетачке индустрије и трговине додатно су ослабили
преостале старе штампарске радионице, остављајући брисан простор великим
француским и фламанским кућама.19
Негативни тренд се, срећом, окренуо у последњим деценијама 17. века,
када је млетачка штампарска индустрија коначно дошла до даха, а штампарске
пресе постепено почеле да раде. Ипак, променило се и међународно окружење у
којем је она требало да функционише: Европа је била подељена надвоје, а оштра
граница делила је север и југ континента, одвајајући средњу и северну, протестантску Европу, од јужне Европе, латинске и католичке, те је значај латинског
16
Упор. Лаза Чурчић, „Тобожња унијатска штампарија у Трнави“, у ауторовој књизи
Српске књиге и српски писци 18. века, Београд, 1988, стр. 5-31.
17Упор. Српска штампана књига 18 века. Каталог. Приредили Л. Чурчић и Д. Стошић.
Београд, 1963, стр. 173; Розана Морабито, Tradizione e innovazione linguistica nella
cultura serba del XVIII secolo, Касино, 2001, стр. 106.
18
О увозу руских књига у Угарску видети студију Мите Костића, „Рускосрпска књижарска трговина Терезијанског доба“, у зборнику Културно-историјска раскрсница
Срба у 18. веку, Загреб, 20102, стр. 126-137; видети такође Никола Гавриловић, Историја ћирилиских штампарија у Хабзбуршкој монархији у 18 веку, Нови Сад 1974, стр.
33-52. О римничкој штампарији видети Штампарија у Римнику и обнова штампања
српских књига 1726 (Tipografia din Rîmnic şi relvarea tipǎririi cǎrţilor sîrbeşti la 1726),
Нови Сад, 1976. Упор. такође Лаза Чурчић, „Штампање српских књига у Епископској
штампарији у Римнику 1726-1761“, у ауторовој књизи Српске књиге и српски писци
18. века, Нови Сад, 1988, стр. 63-75.
19
Марио Инфелизе, L´editoria veneziana del Settecento, Milano, 1999.
86
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
језика био мањи, као што су и италијанска култура и књижевност изазивале
мање одушевљења. Дакле, Млечани су се од краја 17. века готово искључиво
усредсредили на јужну Европу, штампајући књиге религиозног и литургијског
карактера за којима је постојала потражња у читавом шпанском свету и у целој
католичкој и православној Европи.
Препород штампарске делатности и потражња за књигама, која је обележила прве деценије 18. века, довели су до тога да се занимање за издаваштво
пробуди и код финансијера који нису имали везе са штампарским еснафом,
али су сматрали књигу диверсификованим обликом финансијског улагања.20
Испоставило се да је, на дуги рок, допринос ових „капиталиста“ био од пресудне важности, пошто је омогућио оснивање нових штампарија и покретање
амбициозних издавачких пројеката. Видеће се, на пример, како је и богатство
Димитрија Теодосија везано за личност једног богатог млетачког трговца, маркиза Пана Маруција.
У суштини, већи капитали и повољнија међународна клима довели су
до великог оживљавања почетком 18. века – млетачка књига, снажна због квалитета својих издања (реномираних због лепоте слова и хартије и тачности),
одговарајуће цене и добре комерцијалне дистрибуције, поново је освојила италијанска и страна тржишта.
Још један елемент који је утицао на то да Венеција постане омиљени
центар, пре свега за странце, јесте не претерано пажљива цензура. Иако је по
прописима сваки штампар морао да дâ дело, које је намеравао да објави, на две
различите ревизије (ревизору којег би именовали Реформатори и оцу инквизитору из Римске инквизиције), временом је ова пракса довела до растерећивања
процедуре услед чега се издавање дозвола за штампање често сводило на неку
врсту формалног чина.
Текстови дозвола за штампање и привилегија, које су издавали Реформатори Универзитета у Падови, чувају се у великом броју у књигама Венецијанског државног архива. Та документа посебно су драгоцена пошто омогућавају
праћење издавачке делатности у Венецији из века у век, од увођења штампе до
пада Млетачке републике. Као што нам опет показују, на пример, истраживања
Мирослава Пантића, понекад се само на основу ових докумената може одредити када су штампане неке српске књиге, чији примерци не садрже никакав
податак о томе.
Посебан осврт заслужују штампарске дозволе са „лажним датумом“ (falsa
data) или „страним датумом“, као другим обликом дозвола за штампање рас20
Иако није једноставно реконструисати животе „капиталиста“ у ондашњим документима (еснафска правила нису дозвољавала учешће на састанцима субјектима који
нису припадали Цеху), ипак знамо да су ови финансијери често били припадници
млетачке властеле, односно да су били богати страни трговци који су радили у Венецији и чије се искуство у трговини показало драгоцено и у издаваштву (упор.
Инфелизе, L´editoria veneziana del Settecento, 1999, стр. 54-55).
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
87
У Г А О
ВЕНЕЦИЈА И СРПСКА КЊИГА
У Г А О
МОНИКА ФИН
прострањеним и у бројним другим италијанским државама, а које су биле у
употреби у Венецији, чини се, већ у 16. веку. Да би се стекла представа о обиму
текстова штампаних у Венецији на овај начин, треба рећи да су дела са „лажним датумом“ чинила око 30-40% укупно штампаних књига током 18. века.21
Често су искључиво комерцијални разлози наводили Реформаторе да
дају предност том систему, првенствено у случају издања намењених извозу.
Посебно успешна страна издања имитирана су, дакле, у свему, пошто се, рачунајући на мале трошкове најорганизованије млетачке штампарије, надало да
ће се оригинална издања без тешкоћа моћи пласирати на тржишту. Тим пре
је дакле „лажни датум“ издаван млетачким штампарима који су штампали на
страном језику и писму: на пример, на почетку своје активности Димитрије
Теодосије је такође објавио двадесетак наслова са датумом у којем се наводе
Москва и Петроград, како би их боље пласирао на словенском истоку.
Млетачка књижарска продукција одувек је била у значајној мери намењена продаји ван државе: како наводи Марио Инфелизе, половином 18. столећа
готово 80% продукције било је намењено извозу.22 Млечани су тада постали
најзначајнији добављачи књига у јужној и средоземној Европи, од Лисабона до
Константинопоља. И не само то – оснажили су своју надмоћ чак и на Истоку под
турском доминацијом, трудећи се да допру чак до готово непознатог словенског
света, где је писменост била готово свуда слаба, односно ограничена највише
на православно свештенство, а штампарска опрема готово непостојећа.
Због свега тога, источна Европа постала је тржиште погодно за широку
експлоатацију, а међу великим европским издавачким центрима Венеција је
имала извесне предности: као традиционално место у којем се сусрећу Запад
и Исток, град у лагуни имао је у себи интелектуалних и финансијских снага
које су биле у стању да отворе та далека тржишта, с обзиром на то да је могао да
рачуна на грчке и словенске поданике који су могли преузети улогу посредника
млетачког издаваштва на Истоку. Подстицању те активности служила је, између осталог, и чињеница да су штампарије на „источним“ језицима (грчком,23
21
22
23
88
За статистичке податке у вези са тим, видети: Марио Инфелизе, „Falsificazioni di
stato“, у False date. Repertorio delle licenze di stampa veneziane con falso luogo di edizione
(1740-1797), прир. п. Бравети, О. Гранзото, Firenze, 2009, стр. 7-27.
Инфелизе, L´editoria veneziana del Settecento, 1999, стр. 236.
Међу штампаријама на „источним“ језицима, посебан успех имале су штампарије
на грчком језику које су у Венецији присутне од краја 15. века. Управо је у Венецији
штампана прва књига на грчком писму, једна верзија Еротемате Емануела Кризолора, објављена 1471. код издавача Адама де Амбергауа. Након почетног периода
обележеног спором, али сталном експанзијом (око 80% укупно штампаних књига на
грчком до 18. века било је објављено у Венецији), венецијанска продукција грчких
књига доживела је посебан успех имеђу краја 17. и 18. века, захваљујући, пре свега,
грчким издавачима Гликису, Сароу и Теодосију и италијанском Бортолију (Инфелизе, L´editoria veneziana del Settecento, 1999, стр. 262-264).
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
арапском, јерменском, хебрејском и словенском) уживале привилеговане услове: с обзиром на тешкоћу слагања слова на тим језицима, избор особља био
је слободан, као и регулисање плата, а изнад свега, постојала је могућност да
се одреди цена књига која је морала водити рачуна о трошковима превоза и
курсној разлици између валута.
У другој половини 18. века задржавање венецијанске трговине на Истоку
било је, пре свега, заслуга Епирца Димитрија Теодосија: 1755. године Теодосије
је отворио још једну штампарску радњу која је имала кључну улогу за српску
културу као једина штампарија тог доба која је била у стању да штампа, и у
којој су се штампале, књиге на ћириличном писму намењене српској публици.
*
Димитрије Теодосије био је пореклом из Јањине, а потицао из породице
трговаца. Епир је напустио још у младости, а стигавши у Венецију, увек се кретао у кругу најзначајнијих грчких трговачких породица, поготово у друштву
Маруцијевих и Гликисових. Младић је био врло привржен имућном трговцу
Пану Маруцију, такође пореклом из Јањине, али одавно настањеном у Венецији,
једној ауторитативној и веома активној личности чија ће се помоћ касније показати од суштинске важности за Димитријеву штампарску делатност.
Штампарски занат Теодосије је научио службујући у Гликисовој радионици, где је убрзо постао директор и коју је, на крају, одлучио да преузме,
задржавајући ипак њено изворно име.24 Почетком педесетих година Теодосије је ипак одлучио да отвори и своју штампарију и да се усредсреди на трговину књигама на ћириличном и глагољичном писму, намењеним јадранском
басену.
Према утврђеном поступку, у августу 1754. године Теодосије је упутуо
Реформаторима Универзитета у Падови молбу да буде уписан у Цех књижара
и штампара и понудио се да оснује штампарију са „илирским“ словима, тражећи двадесетогодишњу привилегију штампања уз ослобођење од било каквих намета. У прилог свом захтеву Теодосије је навео да књижарска трговина
24
Штампарија Николе Гликиса настала је 1670. године на остацима славне куће
Албрици. Гликис, породица трговаца пореклом из Јањине у Епиру, имала је значајне
трговачке везе у разним местима, са базом у Софији и Константинопољу, поред
Венеције и Јањине, и читаву листу страних клијената из Будимпеште, Букурешта,
Јасија и Москве, као и грчких колонија у Бечу, Трсту и Ливорну. Након смрти
оснивача Николе, крајем 17. века, кућа Гликис доживела је период стагнације, да би
затим поново процветала 1742. са преко 300 наслова одштампаних до 1788. године.
Најкомплетнију монографију о Гликисовој штампарији уредио је Георгиос Велудис,
Das griechische Druck- und Verlagshaus Glikis in Venedig, 1670-1854: Das griechische Buch
zur Zeit der Türkenherrschaft, Wiesbaden, 1974.
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
89
У Г А О
ВЕНЕЦИЈА И СРПСКА КЊИГА
У Г А О
МОНИКА ФИН
Млетачке републике није у стању да покрије тржиште штампе на „илирском“,
превасходно литургијских књига по грчком обреду, које су се увозиле из Велике
московске кнежевине уз оргоман трошак.25
Упркос одлучном противљењу поглаварâ еснафа, који су се обратили
властима тврдећи да су се на „илирском, односно словенском“ језику књиге већ
штампале у Венецији штампарије Пецана, Зане, Оки, Орландини и друге,26 Сенат Републике одобравао је најпре упис, а затим и привилегију које је Теодосије
тражио, ценећи позитивним успостављање „новог промета књигама за који,
као нови производ, трговина има интереса, и који пружа средства поданицима
за веће пословање и повећава приход књижарској професији“.27
Историографија је дуго времена прихватала претпоставку по којој је власт
Млетачке републике следила посебне политичке циљеве са отварањем штампарије Теодосије. Према тим теоријама, књиге које је он штампао и дистрибуирао
у земљама Балканског полуострва требало је да помогну, у договору са римском
куријом, унијатизацији Срба из Далмације као и да умање политички утицај
Русије, главног партнера у књижарској трговини за православно становништво
региона.28
Први који је подржавао ову тезу био је Јован Томић, аутор једне од првих
монографских студија посвећених делатности издавачке куће Теодосије, која је
објављена 1929. године.29 Томићев став је јасан од првог пасуса чланка у којем
отворено говори о „политичком смеру који се желео постићи“ Теодосијевом
штампаријом.30
Други суштински чинилац Томићеве тврдње је историјски. Половином
18. века територије Далмације под влашћу Млетачке републике биле су заправо
добрим делом настањене православцима који су често били приморавани да
се приклоне унијатској цркви. Искорењивање православља у Далмацији било
је, између осталог, одувек жеља папске столице чији су се изасланици ипак
суочавали са отпором локалних властелина и снажном руском пропагандом
на Балкану; та пропаганда материјално је била подржавана и систематским
увозом литургијских текстова, што млетачке власти нису спречавале. Да би
се „шизматици“ (читај: православци) преобратили у католичанство, било је,
25
Упор. ASV, Riformatori, f. 26, c. 24r.
26
АSV, Riformatori, f. 26, cc. 27r-28r.
27
ASV, Senato Terra, f. 2213, c. 332 r/v; ASV, Senato Terra, f. 2229, c. 639.
28
Упор. М. Костић, „Рускосрпска књижарска трговина Терезијанског доба“, у: Културно-историјска раскрсница Срба у 18. веку, Загреб, 2011.
29
Јован Томић, „Кад је и с којим смером основана словенска штампарија Димитрија
Теодосија у Млецима?“, у: Глас СКА, 133 (1929), стр. 29-73.
30Томић,
90
Нав. дело, стр. 29.
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
дакле, неопходно располагати не само проповедницима, већ, пре свега, верским текстовима на локалном језику.
Тим поводом, Томић цитира један документ који је својеручно написао
папа Бенедикт XIV у септембру 1754. године којим се од владе Млетачке републике тражи помоћ у управљању далматинским православцима. У том документу папа препоручује да се конфискују сви литургијски, догматски текстови
и катихизиси увезени у Далмацију из Москве, и да се замене сличним текстовима, „очишћеним“ од „шизматичких“ садржаја, који ће бити одштампани
код падованског католичког семинара под надзором кардинала Рецоникоа.31
Томић објашњава такође и Теодосијеву употребу „лажног датума“, која
је нашла оправдање, према његовим речима, увек у политичким разлозима.
Томићево истраживање створило је чувени преседан у историографији
тог типа. На њега се у неколико наврата, на пример, позива Лазар Плавшић,
који је такође дао да се наслути да је Теодосијев рад имао и политичке импликације. Плавшић је са своје стране циљао на ривалитет који је у 18. веку
постојао између Хабсбуршке монархије, Венеције и Русије око превласти над
Балканом, где су руски цареви покушавали да одрже живим сопствени утицај
постављајући се за бранитеље православља, а подржавали су то слањем литургијских књига.32
Заиста, изгледа као да се све поклопило, чак и временски, са Теодосијевом молбом. Ипак постоји један елемент који не треба пренебрегнути, а то је
млетачки дух: зашто би Венеција, у суштини, требало да се покори захтевима
папства и да тако потчини свој суверенитет на далматинским територијама на
којима су, између осталог, православци чинили већину становништва?
Као што је познато, 1961. године Мирослав Пантић показао је, и то на
основу венецијанских архивских докумената, да су разлози за концесију, која је
дата Теодосију, били чисто економске природе.33 Дубоке намере млетачке владе
изражене су јасно у оцени коју су дали Реформатори након прве Теодосијеве
молбе (август 1754) која је упућена Сенату Републике: она садржи стварне мотиве који су економске и комерцијалне природе, нема помена о наводној католичкој пропаганди на Балкану, а још мање о умишљеним антируским тендецијама.
Заиста, одувек је код Млечана превладавала логика газдовања, a притисак
у Далмацији донео би Венецији само невоље. Млетачка влада, далеко од тога да
програмски подржи римске планове унијатизације, позивала се, дакле, на толеранцију и привилеговала је поштовање културних различитости у односима
31Томић,
Нав. дело, стр. 57-58.
32
Лазар Плавшић, Српске штампарије: од краја 15. до средине 19. века, Београд, 1959,
стр. 203.
33
Мирослав Пантић, „Штампар старих српских књига Димитрије Теодосије“, у Прилози, бр. 24/3-4 (1961), Београд, стр. 206-235.
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
91
У Г А О
ВЕНЕЦИЈА И СРПСКА КЊИГА
У Г А О
МОНИКА ФИН
са својим поданицима, у корист доброг функционисања државе. Не треба заборавити ни дугу и оштру борбу између Млетачке републике и римске курије
око питања цензуре која се закључила избором Млечана да дају сопственим
цензорима потпуну аутономију у одлучивању, потврђујући и тиме традиционалну независност Венеције у питањима штампарства.
Што се тиче наводне потребе за борбом против руске надмоћи на Балкану путем књига које је објављивала кућа Теодосије, испоставља се да је и она
неоснована с обзиром на то да је Венеција, стално супротстављена аустријској
политици у региону, барем до седамдесетих година 18. века, видела у Русији
једину силу која је била у стању да подигне словенске народе против Турака
и да паралише Хабзбурге. Међутим, добар део млетачке аристократије био је
носилац распрострањеног русофилства о којем сведочи пораст броја дела посвећених руским монарсима, која су објављена управо у Венецији током 18. века:
међу њима Орфелиново Житије Петра Великог, које је објавио баш Теодосије
1772. године, наравно представља један од најбољих примера.
Отварањем Теодосијеве штампарије циљало се, дакле, на подстицање
оживљавања млетачке штампарске индустрије, која је, као што смо видели,
током 17. века доживела велики пад, па је и пракса куће Теодосије да прибегава
„лажном датуму“ наводећи као место штампања Москву или Петроград, била
навелико распрострањена у Венецији. Треба, међутим, истаћи да су резултати
које је добио Томић, а које је Пантић оценио као недовољне, били, на жалост,
такви због оскудне архивске грађе коју је он прегледао: Томић је једноставно
ограничавао свој рад на период 1754-1758, занемарујући наредне године за које,
пак, постоји читаво богатство одлично сачуваних докумената.
Остало је, ипак, да се појасни разлог који је навео Теодосија, занатлију
од око педесет година и са тридесет година искуства, да се посвети штампању
књига на језику који вероватно није разумевао. Мирослав Пантић претпоставља да су му од почетка били блиски „саветници“ српске националности, што
се чини још вероватнијим ако се узме у обзир чињеница да је листа књига које
је објавила кућа Теодосије у првим годинама своје активности у потпуности
одговарала потребама српске цркве.
Лаза Чурчић претпоставља да је само неко ко је познавао српске књиге
и могуће потребе књижарског тржишта, као и цене руских књига, те дакле и
могућу зараду која се могла остварити, могао подстаћи Теодосија да се баци на
један такав подухват. Сад, пошто је неспорно да у оно време није постојало много таквих личности међу Србима, готово је природно помислити на Захарија
Орфелина. У епохи у којој политичке прилике не би дозволиле успостављање
директних контаката између Карловачке митрополије, којој је била неопходна
штампарија, и Теодосија, Орфелин је био тај, који је педесетих година 18. века
радио код карловачког митрополита, и имао контакте са венецијанским штампаром; и то не неопходно без знања српске свештеничке хијерархије.
92
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
Али, да се вратимо на активност штампарије. Према подацима које
имамо, радионица се налазила у улици Кале дел пестрин (Calle del Pestrin), у
данашњој четврти Кастело (Castello); то је била четврт грчких штампарија, у
близини цркве Светог Ђорђа и седишта братства. Штампарија се сигурно налазила на последњем спрату једне од зграда у улици Calle del Pestrin, као што
је то био обичај код штампара тог доба.
Теодосију је било дозвољено да штампа на глагољици и на ћириличном
(„илирском“) писму: то је уствари руска гражданска ћирилица, уведена у првој
деценији 18. века од стране цара Петра Првог ради штампања текстова превасходно световног карактера. Историографија се, углавном, слаже око тешкоћа
које је Теодосије имао да би набавио управо „илирска“ слова; Павле Соларић,
сарадник Теодосијевих на преласку из 18. у 19. век, написао је у свом предговору
у „каталогу“ штампарије, Поминак Књижески, да су ћирилична слова стигла из
Москве, док су глагољична увезена из Рима.34 „Илирска“ слова су ипак каснила,
а било је још теже пронаћи ревизора који би био у стању да оцени складност
књига за језике на којима се штампало у радњи. Коначно 14. децембра 1755.
именован је свештеник Николо Гросета.35
Из свих ових разлога Теодосије је почео да штампа на грчком језику објављујући прву књигу 1755; затим ће се штампање књига на грчком језику наставити паралелно са штампањем оних на словенском.
Теодосијеви почеци свакако нису били мучни попут почетака многих
његових колега: према једном извештају о члановима Цеха из 1759. године,
Теодосије је поседовао „велика средства“, што је остало непромењено барем
до краја седамдесетих година.36 Огромни капитал којим је Теодосије могао да
располаже долазио је из благајне маркиза Пана Маруција, изузетно значајне
личности у Венецији у 18. веку не само због свог огромног иметка, већ због
његове политичке улоге и ангажовања да у Италији подржава разлоге и интересе Катарине II, која га је акредитовала као дипломатског представника у
Републици „и при других италијанских областјах“ 1768. године.37
Већ половином шездесетих година кућа Теодосије располагала је, дакле, са
две активне штампарске пресе и потраживала је толико дозвола за штампање
колико су упућивали и Ремондини из Басана, и нешто мало мање него Баљони,
тада највећи штампар Републике; радња је била на истом нивоу као штампарије
за италијански језик по техничкој опреми, нивоу особља и квалитету рада, са
34
Павле Соларић, Поминак књижески, прир. Лазар Чурчић, Инђија, 2003.
35
ASV, Riformatori, f. 31, c. 100.
36Инфелизе,
37
L´editoria veneziana del Settecento, 1999, стр. 265.
О томе упоредити: Инфелизе, L´editoria veneziana del Settecento, 1991, стр. 265; такође,
Франко Вентури, Settecento riformatore, том 3, La prima crisi dell‘Antico Regime (17681776), Torino, 1990, стр. 5.
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
93
У Г А О
ВЕНЕЦИЈА И СРПСКА КЊИГА
У Г А О
МОНИКА ФИН
добрим обртом средстава, посебно у иностранству и позамашним бројем претплатника.38
Да пређемо коначно на праву делатност куће Теодосије...39
Према Соларићевом Поминак Књижески, први текст на „илирском“ језику
који је штампао Теодосије био је Краткое толкование законаго десјатословија,
део чувенијег Первое ученије отроком Феофана Прокоповича, које је венецијански штампар објавио са датумом „Москва 1759, месец новембар“. Ипак није
вероватно да је дело заиста штампано те године, ако, као што изгледа, Теодосије
није могао да располаже ћириличним словима пре 1761. године.
Вероватније је онда, бар према Пантићу, да су прве књиге изашле из
штампарских преса куће Теодосије у јесен 1761. године. Пантић наводи управо
три дела, један Молитвослов и један Требник, оба објављена под „лажним датумом“ 1731, и кратки поема Горестни плач славнија иногда Сербији, штампан,
ако је судећи према импресуму, у новембру 1761. године.
Од самог почетка кућа Теодосије објавила је знатну количину светих и
литургијских књига намењених различитим областима Источне Славије (Далмација, Босна, Србија, Бугарска, Трансилванија, Молдавија и Велика московска
кнежевина), добијајући дозволе за штампање под „лажним датумом“ Москве
или Петрограда и доживљавајући толики успех да је било неопходно поновно
штампање. Овима се придружују и текстови световне природе.
Ако је тешко, као што се види, са сигурношћу одредити када је објављено
прво дело на „илирском“ језику, даљој продукцији куће Теодосије може се доста
лако ући у траг захваљујући обимној архивској грађи.
Шездесетих година 18. века Димитрије Теодосије је започео сарадњу на
даљину са Захаријом Орфелином, који се тада почео бавити готово у потпуности књижевношћу и штампом. Теодосијева штампарија тада је објавила три
написа српског аутора, тј. већ цитиран Горестни плач славнија иногда Сербији
(1761) и његову варијанту на „народном језику“, под насловом Плач Сербији (то
без датума, али вероватно 1762. године), па и кратки напис Мелодија к пролећу
(1764).
38
Сви ови подаци могу се пронаћи у књизи Георгиосa С. Плумидесa To Venetikon
typographeion tou Dēmetriou kai tou Panou Theodosiou 1755-1824, која представља до
данас најкомплетнију монографију о животу штампарије Теодосије. Књига је на грчком језику објављена 1969. У њој истичемо посебно богату библиографију, засновану,
пре свега, на грађи сачуваној у венецијанским архивима. Осим што са прецизношћу
износи историју штампарије и њених издања, Плумидес дотиче питања која су до
тада била у потпуности непозната, дајући, на пример, комплетне спискове радника
запослених у радионици и претплатника Теодосијевих издања, поред драгоцених
података о обрту средстава штампарије.
39
За каталог српских књига штампаних код Теодосијеве штампарије, видети: Српска
штампана књига 18 века. Каталог, Београд, 1963, стр. 198-200; упор. такође Георгије
Михаиловић, Српска библиографија 18. века. Београд, 1964.
94
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
У мају 1764. године Орфелин је, на крају, стигао у Венецију, па је одмах
ушао у службу у штампарији Теодосије, постајући у сваком смислу најближи и најдрагоценији сарадник грчког штампара. Неспорно је у којој се мери
у читавој продукцији тих година веома снажно осећа присуство Орфелина,
који је био приређивач и веома често и аутор књига штампаних између 1764.
и 1770. Међу њима вреди цитирати историографска ремек-дела Палва Јулинца
Краткое введение в историју происхождениа славено-сербскаго народа (1765),
затим уџбеник Новаја сербскаја аритметика Василија Дамјановића из 1767
године, и, коначно, Епитом Дионизија Новаковића, први литургијски уџбеник
у историји српске књижевности, који је Теодосије објавио без датума, иако се
у импресуму појављује година 1741. као датум „састављања“.
Поставши одмах у сваком смислу поданик Републике, 1768. године Орфелин је званично именован за коректора и ревизора књига на „илирском“
писму ванредним указом Реформатора од 12. марта.40 За самог Орфелина је
венецијански период био изразито плодан и срећан, јер је код Теодосија имао
могућност да штампа своја најзначајнија дела: одлучан да еманципује српски
народ својом издавачком и популизаторском активношћу, Орфелин је интензивно радио на ширењу образовања објављујући школске уџбенике, поред
многих других текстова религијског, али и световног садржаја. Иако је делио
опредељеност српске цркве у односу на руску културу, Орфелин је циљао на
све већу секуларизацију садржаја књижевности, подстицан снажним занимањем за културну еманципацију народа насупрот заосталости клера. Према
Тихомиру Остојићу „српски први књижевник коме то име с правом припада“,41
Орфелин се може, дакле, сматрати једним од првих претеча великог културног
преокрета који ће довести до укључивања српске културе у европску панораму.
Међу најзначајнијим Орфелиновим делима штампаним у Венецији су
два наслова од суштинске важности за историју српске књижевности 18. века.
Први је, наравно, Славено-сербски Магазин (1768) који се, по структури и садржају, уписује с пуним правом у ред европских књижевних часописа енциклопедијског карактера те епохе: наиме, Орфелинов Магазин, у потпуности у
складу са енглеским, француским, италијанским и руским моделима тога доба,
садржавао је текстове хетерогене природе и имао простор за рецензије нових
објављених књига.
Други наслов који свакако заслужује да се помене јесте Житије Петра
Великог, прва монографија о Петру I написана на словенском језику, дело које
је још увек компилација, али изузетног значаја због свог обима и богатства
употребљене документарне грађе. Орфелинова монографија била је добро раширена и у Русији, толико да се оправдало издање „на руском језику“ објављено
Академијом наука у Санкт Петербургу 1774. године.
40
ASV, Riformatori, f. 36, c. 727.
41
Тихомир Остојић, Захарија Орфелин. Живот и рад му. Београд, 1923, стр. 78.
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
95
У Г А О
ВЕНЕЦИЈА И СРПСКА КЊИГА
У Г А О
МОНИКА ФИН
Веома ретко илустровано издање монографије више пута је споменуто
као „најлепша књига српског 18. века“ и представља опипљив доказ графичког
умећа куће Теодосије и самог Орфелина. Међутим, изгледа да су управо скупе
илустрације биле разлог сукоба између Теодосија и његовог сарадника. Одлучан да објави своје дело онако како га је замислио, то јест са илустрацијама,
Орфелин се знатно задужио код Теодосија и био због тога приморан да напусти
штампарију односећи са собом незнатан број комплета дела, које је штампар
ипак завршио и објавио.42 Непуне две и по године након што је именован за
ревизора, Орфелин је дакле напустио лагуну и венецијанску радњу коју је у
међувремену званично преузео Димитријев нећак, Пано Теодосије. Након Орфелиновог одласка, у септембру 1770. године функција ревизора куће Теодосије
прешла је, дакле, у руке Грка Спиридона Руђерија.
Истовремено, Хабзбуршка влада била је заузета спровођењем нове
школске реформе (Allgemeine Schul Ordnung) чија ће примена бити незамислива без штампарија које би биле у стању да направе једнаке уџбенике за све
монархијске установе. Илирска дворска депутација је 8. децембра 1769. године донела одлуку о отварању бечке штампарије Јозефа фон Курцбека којем је
уступљен двадесетогодишњи монопол на штампу, трговину и увоз књига на
ћириличном писму на територији Хабзбуршке монархије.43 Са више од 150
дела објављених између 1771. и 1792. Курцбек је постао главни конкурент куће
Теодосије, чија је активност, већ знатно смањена почетком седамдесетих година, почела још брже да опада са аустријском окупацијом Венеције након
Кампоформијског мира, потписаног у октобру 1797. године.
Димитрије Теодосије преминуо је у Венецији у марту 1782. године. Између
1761. и 1776. епирски штампар објавио је око педесет „сервијанских“ књига. Његов нећак, Пано, ипак је наставио да штампа књиге на српском до 1824. године
чак и после окупације Венеције, иако је у то доба монопол за територије Хабзбуршке монархије већ био прешао у руке универзитетске штампарије у Пешти.
*
Венецијанска штампарија Теодосијевих била је добрим делом 18. века
једина радионица која је штампала књиге за српску публику; као таква она је
имала кључну улогу за развој српске културе. Као одговор на трговачке интересе њеног власника, Теодосијева штампарија није се ограничила само на
42
О томе видети студије П.А. Дружинина, „История издания книги Захарии Орфелина
о Петре Великом“, у Памятники культуры новыя открития, 2000, стр. 55-65, и Боривоја Чалића, „Прилози о Житију Петра Великог Захарије Орфелина“, у Љетопис
СКД Просвјета, 2010, стр. 258-281.
43
О историји Курцбекове штампарије видети: Гавриловић, Историја ћирилиских
штампарија у Хабзбуршкој монархији у 18 веку, Нови Сад 1974, стр. 127-201.
96
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
објављивање литургијских књига, већ је издавала и световна дела: први српски
просветитељи – пре свега Захарија Орфелин, Атанасије Стојковић, Доситеј
Обрадовић и Павле Соларић – ослањали су се заправо с поверењем на венецијанску радњу, сигурни да ће тако моћи да допринесу ширењу световне
културе међу својим сународницима.
У том смислу, предност коју су српски интелектуалци давали граду у лагуни није нимало била неоснована: за разлику од бечког двора који се трудио
да угуши културно буђење српског народа чак и уз помоћ цензуре, Венеција
је, захваљујући цензорском систему, који није био превише строг, и пре свега
штампарима, који су обраћали доста пажње на нове културне интересе, омогућавала заправо одувек слободније кружење идеја.
У светлу оног што је речено, речи Лазара Плавшића добро описују допринос који је млетачко штампарство дало историји српске културе и књижевности током векова: „На крају, треба истине ради подвући да су Млечани, без
обзира на мотиве којима су се руководили у омогућавању развоја нашег штампарства, објективно нама помогли, прво, да станемо у ред оних народа код којих
је штампарска вештина прокрчила себи пут већ двадесетих година 15. века;
друго, да у условима робовања Турцима, штампањем књига очувамо нашу
народност и да развијемо писменост, духовну и световну културу“.44
Литература
1. Георгиос Велудис, Das griechische Druck- und Verlagshaus Glikis in Venedig,
1670-1854: Das griechische Buch zur Zeit der Türkenherrschaft, Wiesbaden, 1974.
2. Франко Вентури, Settecento riformatore, том 3, La prima crisi dell’Antico
Regime (1768-1776), Torino, 1990.
3. Никола Гавриловић, Историја ћирилских штампарија у Хабзбуршкој монархији у 18 веку, Нови Сад 1974.
4. П. А. Дружинин, „История издания книги Захарии Орфелина о Петре Великом“, у Памятники культуры новыя открития, 2000, стр. 55-65.
5. Марио Инфелизе, L´editoria veneziana del Settecento, Milano, 1999.
6. Марио Инфелизе, „Falsificazioni di stato“, у False date. Repertorio delle licenze
di stampa veneziane con falso luogo di edizione (1740-1797), прир. п. Бравети,
О. Гранзото, Firenze, 2009, стр. 7-27.
7. Мита Костић, „Рускосрпска књижарска трговина Терезијанског доба“, у
Културно-историјска раскрсница Срба у 18. веку, Загреб, 20102, стр. 126-137.
8. Фани Мавроиди, „I Serbi e la confraternita Greca di Venezia“, Balkan Studies,
24 (1983), стр. 511-529.
44
Лазар Плавшић, Српске штампарије: од краја 15. до средине 19. века, Београд, 1959,
стр. 220.
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
97
У Г А О
ВЕНЕЦИЈА И СРПСКА КЊИГА
У Г А О
МОНИКА ФИН
9. Боривоје Маринковић, Библиографија о нашем ћирилском штампарству,
штампаријама и књигама XV, XVI i XVII столећа (1988-1992), Цетиње/Нови
Сад, 1988.
10. Георгије Михаиловић, Српска библиографија 18. века. Београд, 1964.
11. Розана Морабито, Tradizione e innovazione linguistica nella cultura serba del
XVIII secolo, Касино, 2001.
12. Марија Наполи, L´impresa del libro nell´Italia del Seicento. La bottega di Marco
Ginammi, Наполи, 1990.
13. Евгени Л. Немировски, Gesamtkatalog der Frühdrucke in kyrillischer Schrift,
Баден-Баден, 1996-2007.
14. Тихомир Остојић, Захарија Орфелин. Живот и рад му. Београд, 1923.
15. Мирослав Пантић, „Штампар старих српских књига Димитрије Теодосије“,
у Прилози, бр. 24/3-4 (1961), Београд, стр. 206-235.
16. Мирослав Пантић, „I libri serbi e croati e l’attività tipografica a Venezia“, у: Il
libro nel bacino Adriatico, Firenze, 1992.
17. Симонета Пелузи, „Libri e stampatori a Venezia: un ponte verso i Balcani“, у
Ponti e frontiere, Venezia, 2005, стр. 61-78.
18. Пет векова српског штампарства 1494-1994. Раздобље српскословенске
штампе : XV-XVII в., приредили М. Пешикан, К. Мано-Зиси, М. Ковачевић,
Београд/Нови Сад, 1994.
19. Лазар Плавшић, Српске штампарије : од краја 15. до средине 19. века, Београд, 1959.
20.Георгиос С. Плумидес, To Venetikon typographeion tou Dēmetriou kai tou
Panou Theodosiou 1755-1824, Athēnai, 1969.
21. Павле Соларић, Поминак књижески, прир. Лазар Чурчић, Инђија, 2003.
22. Српска штампана књига 18 века. Каталог, приредили Л. Чурчић и Д. Стошић. Београд, 1963.
23. Јован Томић, „Кад је и с којим смером основана словенска штампарија Димитрија Теодосија у Млецима?“, у Глас СКА, 133 (1929), стр. 29-73.
24. Боривој Чалић, „Прилози о Житију Петра Великог Захарије Орфелина“, у
Љетопис СКД Просвјета, 2010, стр. 258-281.
25. Лаза Чурчић, „Тобожња унијатска штампарија у Трнави“, у Српске књиге и
српски писци 18. века, Нови Сад, 1988, стр. 5-31.
26. Лаза Чурчић, „Штампање српских књига у Епископској штампарији у Римнику 1726-1761“, у Српске књиге и српски писци 18. века, Нови Сад, 1988, стр.
63-75.
27. Вернер Шмиц, Südslawischer Buchdruck in Venedig (16-18 Jahrhundert), Giessen,
1977.
28. Штампарија у Римнику и обнова штампања српских књига 1726 (Tipografia
din Rîmnic şi relvarea tipǎririi cǎrţilor sîrbeşti la 1726), Нови Сад, 1976.
98
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
ВЕНЕЦИЈА И СРПСКА КЊИГА
Summary
In the ideal map of the Serbian people cultural geography, Venice has been
the westernmost border for a long time, the place where the Serbs used to go back
to print their books in the period between the 15th and 19th century. The zenith of
the Serbian book history in Venice is related to the activities of the Duke Božidar
Vuković Podgoričanin and Teodor and Đurđe Ljubavić in the 16th century, as well as
to that of the Greek family Teodosije in the 18th century, who made Venice the central
place of the bookselling industry dedicated to the Serbs, through publishing books in
the Illyrian script. This study arises from the wish to shed some light on the multicentury Serbian book history in Venice, paying close attention to the circumstances
in which the Serbian community lived in Venice, as well as to the specificities of the
Venetian printing.
Keywords: Venice, Serbian book, printing, Božidar Vuković, Ljubavić brothers,
Dimitrije Teodosije, Zaharija Orfelin
Monika Fin
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
99
У Г А О
VENICE AND SERBIAN BOOK
У Г А О
МОНИКА ФИН
Миленко Д. Ђурић:
Гравира „Зах. Орфелин“
Захарија Орфелин,
илустрација уз монографију
о Петру Великом (1872)
100
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
У Г А О
МАРИЈА РАДУЛОВИЋ, 1978-
УДК:027.54(430)
ID:201598988
Градска библиотека
„Владислав Петковић Дис“ Чачак
ДРЖАВНА БИБЛИОТЕКА У БЕРЛИНУ
– МОДЕРНИ КЛАСИК
Лепа Германијо! Идеалима на које сви народи у будућности гледе – ти си најближа,
вештини твога ума и твојих руку диви се свет. Твој напредак, то је напредак
целога човечанства. Ти си оно сунце што од запада истоку путује
да светлост донесе удаљеним народима...
(Љубомир Ненадовић, „Писма из Немачке“)
Сажетак: У раду је приказан немачки библиотечки систем и његова класификација, као и историјат и развојни пут Државне библиотеке у Берлину – Пруско
културно наслеђе (Staatsbibliothek zu Berlin- Preuβischer Kulturbesitz) са посебним
освртом на данашње стање фонда. Приказане су две одвојене зграде библиотеке
у Unter den Linden и Potsdamer straβe са својим медијима и читаоницама. „Српских“ књига у каталогу је 1.086, „чачанских“ 146, а на појам „Владислав Петковић
Дис“ јавља се 27 записа.
Кључне речи: немачки библиотечки систем, државна библиотека, Берлин,
Фридрих Вилхелм, читаонице, књижни и некњижни фонд, српска књига, Чачак
Будући да Савезна Република Немачка (Bundesrepublik Deutschland) никада није била централизована земља,1 културни живот у њој се развија, пре
свега, у федералним државама и самим тим има изразито регионални карактер.
1
Данас је Савезна Република Немачка демократска федерална парламентарна република са 16 федералних држава (Bundesländer). Извор: http://sr.wikipedia.org/wiki/%
D0%A1%D0%A0_%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0.
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
101
У Г А О
МАРИЈА РАДУЛОВИЋ
Ово је један од разлога зашто је немачки библиотечки систем веома развијен,
разноврстан, али и специфичан.2 Флексибилну и ефикасну децентрализовану
мрежу библиотека у Немачкој чини више од 11.000 библиотека које сваког радног дана бележе 680.000 посета, а са 205 милиона корисника годишње спадају у
ред најпосећенијих установа културе.3 Немачки библиотечки систем који чине
државне, покрајинске, јавне, научне, универзитетске, специјалне, мобилне, омладинске, дечје и друге библиотеке почива на вишевековној традицији4 и може
се класификовати на различите начине: према величини и структури књижног
фонда библиотека, према типу финансирања, историјском развоју, распону
циљева и функција, односно типу корисника које услужују. Ипак, најбоље га
је класификовати према типу финансирања (три типа финансирања – јавни5,
црквени6 и приватни7), јер у стварности, у сваком покушају класификације,
постоји добар део преклапања, нарочито у библиотекама које по дефиницији
имају двоструку или чак троструку функцију.
Савезна Република Немачка дуго времена није имала националну библиотеку. Узрок томе је релативно касно конституисање државе у односу на
друге европске нације, као и подела земље након Другог светског рата. Тек од
јуна 2006. Немачка национална библиотека (Die Deutsche Nationalbibliothek)8
(скраћено DNB) са локацијама у Лајпцигу (Leipzig)9 и Франкфурту на Мајни
(Frankfurt am Main)10 носи то име. Библиотека са највећим књижним фондом
у Немачкој набавља публикације на немачком језику објављене на било ком
медију у земљи и иностранству. Ову библиотеку, уз још неколико институција
2
За разлику од многих других земаља, у Немачкој не постоји централна институција за
национално планирање и управљање библиотечким пословима, као ни национални
закон о библиотекама.
3Извор:
http://www.dnb.de/DE/Home/home_node.html.
4
Прве манастирске библиотеке настале су већ у 6. веку н. е.
5
Најважнији и највећи финансијер библиотека у Немачкој је Савезна држава, њене
федералне јединице, градови и јавне фондације као што је Пруско културно наслеђе.
6
И католичка и протестантска црква су покровитељи преко 4.000 библиотека чији
сарадници имају стално запослење, раде хонорарно или као волонтери.
7
Многе велике компаније, друштва или приватна лица имају своје Библиотеке и информационе центре, али они углавном нису отворени за јавност.
8
Прошле, 2012. године, обележила је 100 година постојања. Данас броји 27,8 милиона
медија.
9
Највећи град у Немачкој држави Саксонији са око 515.000 становника. Извор: http://
sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D1%98%D0%BF%D1%86%D0%B8%D0%B3.
10
Највећи град у Немачкој држави Хесен са око 670.000 становника. Извор: http://
sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D1%84%D1%83
%D1%80%D1%82_%D0%BD%D0%B0_%D0%9C%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B8.
102
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
као што је Библиотека немачког парламента (једна од највећих парламентарних
библиотека у свету са око 1,4 милиона библиотечких јединица), библиотеке
савезних министарстава и органа управе, библиотеке савезних судова и друге,
финансира савезна влада.
Одговорност за науку, образовање, културу и уметност преузеле су федералне државе (Länder), a савезна влада финансирa појединe библиотекe и
институцијe од националног значаја само у неколико специфичних случајева.
Међу бројним академским, истраживачким и универзитетским библиотекама треба споменути библиотеке које са Немачком националном библиотеком
чине мрежу и стожер библиотечког система у Немачкој. То су: Саксонска
покрајинска библиотека у Дрездену (Sächsische Landesbibliothek – Staats und
Landesbibliothek – Dresden) (скраћено SLUB),11 Баварска државна библиотека у
Минхену (Bayerische Staatsbibliothek) (скраћено BSB)12 и Државна библиотека у
Берлину13 (Staatsbibliothek zu Berlin) (скраћено SBB), којој је овај рад посвећен.
Пруска државна библиотека
Државна библиотека у Берлину – Пруско културно наслеђе представља
највећу академску библиотеку на немачком говорном подручју и чувар је преко
10 милиона библиотечких јединица од којих 200.000 припада старој и реткој
књизи.14 Она је општа, позајмна истраживачка библиотека са универзалним
историјским и актуелним збиркама и сматра се библиотеком од националног
значаја. Осим што је успела да се опорави након Другог светског рата, Државна
библиотека у Берлину данас носи титулу једне од најсавременијих библиотека
на свету, представљајући у исто време спону између старог и новог – очувања
културне баштине и модернизације као неминовне последице технолошког
напретка.
11
Основана је 1996. године спајањем Саксонске покрајинске библиотеке (Sächsische
Landesbibliothek) и Универзитетске библиотеке Техничког универзитета Дрезден
(Universitätsbibliothek der Technischen Universität Dresden). Са близу девет милиона
јединица у свом фонду, убраја се међу највеће немачке библиотеке.
12
Њен фонд тренутно чини око 9,81 милиона медија, а садржи и највећу колекцију
инкунабула у свету.
13
Берлин (Berlin) је главни и уједно највећи град у Немачкој са 3,5 милиона становника.
Лоциран је у североисточном делу Немачке на реци Шпреји.
14Извор:
php.
http://unilib.bg.ac.rs/zajednica01/izdanja/visokoskolske_biblioteke/god4/br4/4.
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
103
У Г А О
ДРЖАВНА БИБЛИОТЕКА У БЕРЛИНУ – МОДЕРНИ КЛАСИК
У Г А О
МАРИЈА РАДУЛОВИЋ
Берлин, престоница СР Немачке, је до 1989. године био подељен зидом,15
симболом сукобљеног капиталистичког и комунистичког света. Берлинске знаменитости, а међу њима и библиотеке, приповедају историју целе једне нације
и сведоче о политичким, идеолошким и културолошким поделама града кроз
историју. Прослављајући свој 776. рођендан,16 Берлин данас на најбољи начин
спаја урбани концепт метрополе и своју бурну историју.17
Историјат библиотеке
Државна библиотека у Берлину одувек је делила судбину немачког
друштва и заједно са својом државом проживела све добре и лоше стране
прошлости – од оснивања и експанзије, преко ратног уништења и безнађа, до
дизања из пепела и поновног напретка.
Средином 17. века, Фридрих Вилхелм (Friedrich Wilhelm) (слика 1)18, наредио је организовање своје личне колекције књига, која ће бити заведена у
каталоге и доступна јавности. Његова библиотека19 је отворена 1661. године,
а већ крајем 17. века, удвостручен је књижни фонд и продужено радно време.
Библиотека је 1701. године променила име у Краљевску библиотеку,20 на захтев
Фридриха I (Friedrich I).21 Његов син, Фридрих Вилхелм I (Friedrich Wilhelm
15
Берлински зид (Berliner Mauer) – дугачка баријера која је раздвајала Западни и Источни Берлин. Саграђен је 1961.године, а утврђен годину дана касније. Представљао је
симбол Хладног рата и Гвоздене завесе. Након Другог светског рата, Немачка је била
подељена на четири окупационе зоне - америчку, британску, француску и совјетску.
У почетку је требало да ове силе владају заједно, али 1947. године долази до тензија
које као последицу имају поделу Немачке 1949. године на америчко- британско-француску зону (Савезну Републику Немачку) и совјетску зону (Немачку Демократску
Републику). Двадесет осам година од изградње, 9. новембра 1989. године, зид је срушен. Немачка се ујединила 3. октобра 1990. године. Данас се могу видети само мали
делови зида који су туристичка атракција. Извор: http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%
91%D0%B5%D1%80%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B7%
D0%B8%D0%B4.
16
Најстарији сачувани документ у којем је Берлин под тим именом први пут споменут,
датиран је 28. октобра 1237. године.
17
Захваљујући стипендији Гете института (Goethe-Institut Belgrad) и подршци Градске
библиотеке „Владислав Петковић Дис“ у Чачку, ауторка текста је током октобра 2012.
године похађала курс немачког језика у Берлину и том приликом посетила Државну
библиотеку у Берлину (Staatsbibliothek zu Berlin).
18
Извор: http://staatsbibliothek-berlin.de/die-staatsbibliothek/geschichte/#tab2.
19
Churfürstliche Bibliothek zu Cölln an der Spree (1661–1784), смештена у крилу берлинске
палате.
20
Königliche Bibliothek.
21
Friedrich I (1657–1713), први краљ Пруске (владао од 1701–1713).
104
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
I),22 укинуо је финансирање библиотеке 1722. године, а значајан део научне
колекције предао је Пруској академији
наука 1735. године.
Следећи краљ, Фридрих II Велики (Friedrich II der Große),23 у почетку
није толико марио за библиотеку, већ
је више пажње посвећивао својој приватној колекцији на француском језику. Ипак, библиотеци је дао делимичну
аутономију и одређену финансијску
подршку. Пред крај његовог живота,
библиотека је пресељена у зграду Комода24 на данашњем тргу Аугуст-Бебел.25
На овој локацији је остала наредних 125
година.26
Библиотека је у својој колекцији
Фридрих Вилхелм бранденбуршки
1786.
године имала око 150.000 биб(Friedrich Wilhelm von Brandenburg),
лиотечких
јединица, углавном некавладар бранденбуршког округа,
зачетник Немачке државне
талогизованих.27 С обзиром на то да
библиотеке у Берлину
библиотекари нису имали право да набављају књиге без одобрења владара,
због скромног одобреног буџета углавном су били посвећени систематизацији
постојећих књига.
Од 1798–1810. године, библиотека је била под надлежношћу Академије
наука. Вилхелм фон Хумболт (Wilhelm von Humboldt)28 се у оквиру пруских
реформи залагао за проширење Краљевске библиотеке, као централне библиотечке установе у Пруској. На овај начин библиотека је добила значајне при22
Friedrich Wilhelm I (1688–1740), краљ Пруске (владао од 1713–1740).
23
Friedrich II, познат као „Велики“ (1712–1786), краљ Пруске (владао од 1740–1786).
24
Kommode, зграда грађена од 1775–1785. године.
25
August-Bebel-Platz / Unter den Linden.
26
Од 1784 до 1914. године. Данас се на овој локацији налази Хумболтов универзитет
(Humboldt-Universität).
27
Извор: http://staatsbibliothek-berlin.de/die-staatsbibliothek/geschichte/#tab2.
28
Friedrich Wilhelm von Humboldt (1767- 1835), немачки научник, државник и оснивач
Берлинског универзитета (данашњег Хумболтовог универзитета у Берлину). Био је
пруски министар просвете, а од 1802. до 1819. године у дипломатској служби. Извор:
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BB%D1%85%D0%B5%D0%BB%D0
%BC_%D1%84%D0%BE%D0%BD_%D0%A5%D1%83%D0%BC%D0%B1%D0%BE%D0%
BB%D1%82.
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
105
У Г А О
ДРЖАВНА БИБЛИОТЕКА У БЕРЛИНУ – МОДЕРНИ КЛАСИК
У Г А О
МАРИЈА РАДУЛОВИЋ
ходе од државе, па постаје утицајнија и модернија, али и једна од најважнијих
добављача литературе у свету. С обзиром на то да се и финансијска подршка
удвостручила, библиотека је имала средстава да прикупља грађу из области
науке и уметности, укључујући и стручне часописе. Полице библиотеке су 1840.
године имале завидан број издања (325.000 књига и око 6.000 рукописа), па је и
идеја каталогизације добила на значају. Већ 1811. године започет је рад на првом
алфабетском каталогу, а завршен 1827. Ово је била прекретница за развој библиотеке у 19. веку. Већ до 1905. године библиотека је постала највећи и најзначајнији колекционар публикација на немачком језику.29 Само девет година
касније, библиотека је поново премештена, овог пута у још веће здање – булевар
Унтер ден Линден (Unter den Linden) број 8, на адресу где се и данас налази.
Након Првог светског рата, основни задатак библиотеке био је да преброди последице рата, а то је успела захваљујући финансијској помоћи Немачке
истраживачке фондације.30 Приликом оснивања Вајмарске републике (19191933) библиотека мења име у Пруска државна библиотека.31
Ера нацизма (1933-1945) довела је до отпуштања радника библиотеке на
расној и политичкој основи, али и до забране набавке стране литературе. Након
што је 1941. године зграда библиотеке у Унтер ден Линден први пут погођена
бомбама, почела је евакуација збирки. Да би се књижни фонд сачувао од ратних
разарања, али и пљачке, складиштен је на 30 различитих локација.32 У време
капитулације Немачке (1945) зграда библиотеке у Унтер ден Линден била је толико оштећена да се није могла користити, вредне колекције су биле разбацане
широм разрушене земље, а особље библиотеке убијено или расељено. Библиотека је практично престала да постоји, а од 1947. и званично. По завршетку
Другог светског рата, књижни фонд највеће и најстарије берлинске библиотеке
смањио се за чак два милиона33 библиотечких јединица. Фонд који је преживео
рат, подељен је на две стране – источни и западни део.
Библиотека Источног Берлина
Након Другог светског рата, раскошна зграда библиотеке у Унтер ден
Линден налазила се на територији совјетске окупационе зоне у источном делу
29
1,2 милиона библиотечких јединица. Извор: http://staatsbibliothek-berlin.de/diestaatsbibliothek/geschichte/#tab3.
30
Deutschen Wissenschaft.
31
Preußische Staatsbibliothek.
32
Књиге су складиштене у манастирима, дворцима и напуштеним поседима у околини
Немачке.
33
Међу уништеним књигама су биле и књиге Томаса Мана, Ремарка, Хајнеа, Карла
Маркса, и других.
106
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
Берлина. Она је постала делимично функционална 1946. године упркос разореној централној читаоници и измештању велике количине литературе. Почела је са радом, али под новим именом – Јавна академска библиотека (Öffentliche
Wissenschaftliche Bibliothek).34 Крајем 1949. године библиотеци је враћено око
900.000 библиотечких јединица. Већ 1955. Библиотека добија ново име - Немачка државна библиотека (Deutsche Staatsbibliothek, скраћено DSB). Ово име
задржава све до 1990/1991. године. Рестаурација зграде је већим делом била
завршена до 1955, али централна читаоница је тек 20 година касније постала
употребљива. За ових 20 година је и значајан део фонда био враћен библиотеци, укључујући 90.000 научних и техничких публикација, часописа, новина,
као и Библијâ.35 Ова установа је представљала главну академску библиотеку
у Немачкој Демократској Републици (Deutsche Demokratische Republik, DDR),
и заједно са библиотеком у Лајпцигу чинила националну библиотеку. Била је
одговорна за прикупљање и архивирање немачке литературе објављене пре
Првог светског рата, као и значајне стране литературе. Такође је имала право
на обавезни примерак сваке публикације објављене у Немачкој Демократској
Републици, Уједињеним нацијама и сродним организацијама. Захваљујући
међународним партнерствима у 80 земаља (претежно социјалистичких),
библиотека је добила око 20.000 библиотечких јединица заменом или на поклон. На овај начин су научне публикације социјалистичких земаља добиле
на значају. После пада Берлинског зида, библиотека је у свом фонду имала 3,8
милиона јединица.
Библиотека Западног Берлина
Након што је књижни фонд највеће берлинске библиотеке подељен после
Другог светског рата, око 1,5 милиона библиотечких јединица је транспортовано у Hessische Bibliothek, у Хесену (Hessen)36 (америчка зона), која је отворена
за јавност 1946. године. Три године касније, Hessische Bibliothek је прихватила
заједничко финансирање од стране великих регионалних научних институција, и названа је Западнонемачка библиотека.37 Ово име задржава све до 1962.
34
Под овим именом егзистира од 1946. до 1954. године.
35
Несумњиво најпознатији део колекције инкунабула Државне библиотеке у Берлину
је двотомни примерак Гутенбергове Библије који се у Берлину чува од 1668. године.
36
Хесен је једна од 16 немачких федералних држава, са главним градом Висбаденом
(Wiesbaden).
37
Westdeutsche Bibliothek.
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
107
У Г А О
ДРЖАВНА БИБЛИОТЕКА У БЕРЛИНУ – МОДЕРНИ КЛАСИК
У Г А О
МАРИЈА РАДУЛОВИЋ
године, када постаје Државна библиотека Задужбине пруског културног
наслеђа38, а 1968. године Државна библиотека.39
Фонд библиотеке се премешта из Хесена у западни део Берлина између
1964. и 1968. године.40 Нова зграда библиотеке располаже великом читаоницом и колекцијом од око 5 милиона јединица41 и од 1978. године смештена је у
Улицу Потсдамер42 број 33, где се налази и данас. Државна библиотека Пруско
културно наслеђе је поштовање задобила првенствено због широког спектра
наслова од традиционалне колекције научних часописа из свих области, укључујући и историју и друге друштвене науке, преко публикација из источне
Европе, Азије и Африке, до завидне музичке колекције и јавних докумената
са свих страна света.
Државна библиотека у Берлину после пада Берлинског
зида – Библиотека са два крова
Две државне библиотеке, једна у Источном, друга у Западном Берлину,
након пада Берлинског зида ујединиле су се 1992. године и изнедриле нову институцију – Државну библиотеку у Берлину. Она је данас једна библиотека са
два крова и представља део Фондације Пруског културног наслеђа,43 задуженог
за очување, уређење, али и даље прикупљање културне заоставштине бивше
Пруске територије. Придајући огроман значај заштити и очувању ресурса, Државна библиотека у Берлину брине за очување и светског културног наслеђа.
Упоредо са тим, од 1992. године менаџмент Државне библиотеке у Берлину
развијао је концепт за будућност, па је ова библиотека данас део савременог и
глобалног информационог система са свим његовим аспектима.
То што Државна библиотека у Берлину има „два крова“, тј. што је једна
институција културе на две локације, обе у срцу вишемилионског града, треба
схватити и као историјски усуд, али и као предност у модерном библиотечком
пословању.
38
Staatsbibliothek der Stiftung Preußischer Kulturbesitz.
39Staatsbibliothek.
40
Извор: http://staatsbibliothek-berlin.de/die-staatsbibliothek/geschichte/#tab4.
41
Стање 1990. године. Извор: http://staatsbibliothek-berlin.de/die-staatsbibliothek/geschichte
/#tab5.
42
Potsdamer Straße.
43
Stiftung Preußischer Kulturbesitz.
108
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
Зграда у Потсдамер улици44 изграђена је 1978. по нацрту архитекте Ханса
Шарона,45 који је пројектовао и зграду чувене Берлинске филхармоније. Данас
је Шаронова грађевина једна од најомиљенијих берлинских библиотека. Велике читаонице са својим галеријама и након 35 година постојања изазивају
дивљење. Ова зграда има 1.336 читалачких места, 126 са рачунарима, и 63 са
приступом Интернету. Магацински простор простире се на девет спратова, од
којих су два испод, а седам изнад земље. У оквиру зграде у Потсдамер улици
налазе се следеће читаонице: главна сала за читање, сала за читање рукописа,
сала за читање и преглед мапа, сала за проучавање и читање источноазијских
књига и рукописа и сала намењена проучавању и читању источноевропских
дела и рукописа. Ова зграда Државне библиотеке у Берлину претежно сакупља
дела и рукописе модерног времена. Новине и часописи у овом делу библиотеке
сежу у прошлост до 1946. године. Главна сала има 675 места, док остале четири
имају укупно 137 места. Сала за читање рукописа има 24 места, сала за читање
и преглед мапа има 25 места, сала за проучавање и читање источноазијских
књига и рукописа има 65 места и сала намењена проучавању и читању источноевропских дела и рукописа има 23 места. Све сале поседују рачунаре, Интернет
приступ и копир машине.
У априлу 2006. започета је изградња нове читаонице Државне библиотеке у Берлину на централној авенији Унтер ден Линден. Реч је о највећем
грађевинском подухвату у домену културе у Немачкој од реновирања „Острва
музеја“ (Museumsinsel) у Берлину-пет музеја у Берлину који су 1999. уврштени
у светску културну баштину.46 На идејном решењу овог здања рађено је од
1903. до 1914. године. Зграда је тешко оштећена током Другог светског рата,
након чега су је власти Источне Немачке делимично реновирале. Зграда нове
читаонице, идејна замисао кабинета немачког архитекте Х. Г. Мерца,47 биће
44
Ова зграда Државне библиотеке у Берлину позната је широј јавности захваљујући
филму Вима Вендрса (Wim Wenders) Небо над Берлином (Der Himmel über Berlin) из
1987. године за који је већину дијалога написао аустријски књижевник Петер Хандке.
Кључне сцене у овом филму снимљене су у или на објектима који су истински симболи Берлина. Један од њих је и Државна библиотека у Берлину у Потсдамер улици.
Филм је награђен за најбољу режију на 40. филмском Фестивалу у Кану.
45
Ханс Бернхард Хенри Шарон (1893-1972), немачки архитекта, један од представника
органске архитектуре. После Шаронове смрти, радовима на изградњи зграде библиотеке руководио је Шаронов ученик и сарадник Едгар Висниевски.
46
„Острво музеја“ се налази у центру Берлина, на реци Шпреји. Чине га: „Стари музеј“
(„Altes Museum“), „Нови музеј“ („Neues Museum“), „Стара Национална галерија“ („Alte
Nationalgalerie“), „Музеј Боде“ („Bode Museum“) и „Пергамонски музеј“ („Pergamonmuseum“). Музеје су градили пруски краљеви, а њихове богате уметничке и
археолошке колекције постале су јавно добро 1918. године. Извор: http://sr.wikipedia.
org/wiki/%D0%9C%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0
%BE%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B2%D0%BE .
47
Hans Günter Merz (1947), немачки архитекта.
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
109
У Г А О
ДРЖАВНА БИБЛИОТЕКА У БЕРЛИНУ – МОДЕРНИ КЛАСИК
У Г А О
МАРИЈА РАДУЛОВИЋ
висока 36, широка 30 и дуга 35 метара. У архиви библиотеке ће се, поред осталог, чувати партитуре Бетовенове Девете симфоније, Моцартове Чаробне
фруле и рукопис Бокачовог Декамерона. Ова зграда поседује главну салу за
читање, салу за читање ретких књига, салу где су доступне музикалије, салу
за читање и проучавање мапа и салу за читање инкунабула. Сервиси које овај
део библиотеке нуди су: услуге копирања, приступ рачунарима (за прегледање
електронског материјала), Интернет приступ (WiFi) итд. Главна читаоница
је опскрбљена углавном референсном литературом и историјским радовима
до Првог светског рата. Тренутно је слободан приступ за око 130.000 разних
дела.
Сакупљајући књиге, сакупљамо срећу48
Државна библиотека у Берлину баштини велики број библиотечких јединица из разних области. По последњим подацима, садржи око 11 милиона
књига, штампане периодике, 212.600 ретких књига, 4.442 инкунабула, око милион разних географсих планова (укључујући и штампане водиче за градове).
Библиотека поседује и око 450.000 нотних свезака, 250.000 разних новинских
издања, 19.000 западноевропских рукописа, 1.600 фрагмената из разних рукописа, 67.000 музикалија, 42.000 оријенталних рукописа, 320.000 аутограма.
Треба напоменути да библиотека такође поседује око 405.000 дигиталних јединица и 4.800 база података.49 Источноевропско одељење, чини око 50.000
записа, од тога 1.086 припада српској књизи. Уносом кључне речи „srpski“ у
електронски каталог (StaBiKat) (http://stabikat.de/) Државне библиотеке у Берлину једноставним претраживањем долазимо до податка о постојању 1.086
записа за тражени појам. Каталог пружа комплетну информацију о примерку,
његовом смештају, одељењу и згради у којој се налази, да ли се може издати,
као и на ком је медију. Резултат претраге за појам “cacak“ је 146 записа, међу
којима је најстарија сачувана50 публикација Светислава К. Матића под насловом „Нови путеви и циљеви“, штампана у Чачку 1923. године. Чак ни завичајни
фонд Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ не поседује оригинал,
већ само фотокопију ове књиге. Скоро половина резултата претраге за појам
48
Винсент Старет (Charles Vincent Emerson Starrett, 1886-1974), амерички писац и новинар. Извор: Wikipedia [http://en.wikipedia.org/wiki/Vincent_Starrett].
49
Извор: http://staatsbibliothek-berlin.de/recherche/elektronische-ressourcen/.
50
У електронском каталогу Државне библиотеке у Берлину постоје записи о публикацијама које су уништене током ратних разарања. Једна од њих је и „Најновија књига
Ј. Скерлића професора универзитета и швајцарског доктора књижевности“, аутора
Војислава Илића Млађег, штампана у Чачку, у штампарији С. Матића. Ово је најстарија српска књига штампана у Чачку коју је ова берлинска библиотека поседовала, а
датира из 1910. године.
110
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
„cacak“, чак њих 68, су издања „Легенде“51 из Чачка, а најновија публикација
коју Државна библиотека у Берлину поседује, а тиче се Чачка, је роман „Писац
издалека“ нашег завичајног аутора Владана Матијевића у издању „Агоре“ из
Зрењанина из 2012. године.
Уносом појма „vladislav petkovic dis“ у електронски каталог (StaBiKat) добијамо 27 записа међу којима су најбројнија издања Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ у Чачку. Међу пронађеним резултатима су три едиције
(Serien): „Књига госта“, „Токови“ и „Врела“ чији је издавач чачанска библиотека, као и стручни часопис „Глас библиотеке“ (бројеви 10–14) у електронском и
штампаном издању са линком ка веб страници Градске библиотеке „Владислав
Петковић Дис“ на којој се може наћи електронско издање свих бројева. Штампане монографске публикације чији је издавач чачанска библиотека, а које се
могу пронаћи на полицама Државне библиотеке у Берлину су и: „Повремени
прекиди са зујањем“ Јелене Радовановић, „Руске теме у Српском књижевном
гласнику“ Јелене Ковачевић, „Животокњижје Љубомира М. Марковића“ које је
приредио Светислав Марковић, „Купачица и змија“ Данице Марковић, „Клатно се боји летења“ Драгана Радованчевића и збирка песама „Ватра у башти“
Милана Ђорђевића.
Радно време библиотеке је од понедељка до петка од 9-21, суботом од 1019 часова. Све сервисе библиотеке могу користити особе старије од 16 година.
Библиотека је отворена 301 дан у години. Највећи део библиотечке грађе, чак
96 процената, смештен је у магацину, а око 300.000 јединица је доступно на
полицама.
Државна библиотека у Берлину води централни каталог рукописа и
израђује електронску базу података. Поред стручног, Библиотека има и предметни и електронски каталог и укључена је у пројекат израде ретроспективне
националне библиографије за период од 1871. до 1912. године.
У Савезној Републици Немачкој је у последњој деценији много уложено у
набавку књига, информациону писменост, техничку опрему библиотека, образовање и усавршавање библиотекара, па је самим тим и ниво друштвене свести
о значају и потреби библиотека веома висок. Немачке библиотеке непрестано
проширују лепезу понуде и својим корисницима нуде слободан приступ информацијама и знању на најразличитијим медијима, од књига, новина, часописа, CD-ова, DVD-јева, звучних и електронских књига, до дигитализоване грађе,
доступне преко Интернета, без обзира на место и време. Било у традиционалним или модерним зградама, библиотеке у Немачкој су често посећиване и
веома коришћене. Оне су омиљена места за сусрет са читалачким, информационим и медијским изазовима наших дана. Ово посебно важи за библиотеку
51
Издавачка кућа „Легенда“ из Чачка основана је 1997. године и своју издавачку делатност остварује у разноврсним жанровима сарађујући са великим бројем истакнутих
домаћих аутора у земљи и иностранству.
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
111
У Г А О
ДРЖАВНА БИБЛИОТЕКА У БЕРЛИНУ – МОДЕРНИ КЛАСИК
МАРИЈА РАДУЛОВИЋ
У Г А О
каква је Државна библиотека у Берлину која плени изгледом, опомиње својом
историјом, али и одговара свим захтевима новог информатичког доба.
Литература
1. Jürgen Seefeldt и Ludger Syré, „Portale zu Vergangenheit und Zukunft –
Biblioteheken in Deutschland“, Hildesheim, 2007.
2. Група аутора, „Bibliothek“, Berlin Verlag, Berlin, 2010.
3. Хаген Шулце, „Преглед немачке историје“, Народна књига, Београд,
2001.
4. Снежана Петковић, „Три берлинске библиотеке“ у : Високошколске библиотеке. - Год. 4, бр. 4, Заједница библиотека универзитета у Србији,
Београд, 2007.
5. Веб страна SBB-a (http://staatsbibliothek-berlin.de/).
6. Веб страна Гете-института (http://www.goethe.de/).
7. Подаци са Интернета.
112
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
ДРЖАВНА БИБЛИОТЕКА У БЕРЛИНУ – МОДЕРНИ КЛАСИК
Summary
The paper presents the German library system and its classification, as well as
the history and development of the State Library in Berlin - the Prussian cultural
heritage (Staatsbibliothek zu Berlin – Preuβischer Kulturbesitz) with a special
overview of the present state of the book fund. Two separate library buildings in
Unter den Linden and Potsdamer straβe with its media and reading rooms have been
presented. There are 1086 entries for “Serbian“ books in the catalog, 146 entries show
up for “Čačak“ books, and 27 items occur under the term “Vladislav Petković Dis“.
Keywords: German library system, State Library, Berlin, Friedrich Wilhelm,
reading rooms, book and non-book fund, Serbian book, Čačak
Marija Radulović
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
113
У Г А О
BERLIN STATE LIBRARY – MODERN CLASSIC
У Г А О
МАРИЈА РАДУЛОВИЋ
Зграда Државне
библиотеке у Берлину
у Потсдамер улици
Главни хол Државне
библиотеке у Берлину
114
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
У Г А О
ВЕЛА НИKОЛИЋ, 1962-
Народна библиотека Србије
Београд
УДК:027.54(460)
ID:201599756
НАЦИОНАЛНА БИБЛИОТЕКА ШПАНИЈЕ: ТРИ ВЕКА НА
ИСТОРИЈСКОМ ПУТУ ДУГОМ 250 КИЛОМЕТАРА
Сажетак: Овај рад приказује настанак и развој најстарије шпанске институције
културе, Националне библиотеке, која је уједно и установа од највишег културног значаја у Шпанији. Током периода од три века постојања Библиотека је
постала једна од најбогатијих ризница писане и штампане грађе на свету. Рад
приказује које све колекције поседује библиотека и води кроз њене сале у којима
се налазе богати, значајни фондови. Кроз различите статистичке податке о Библиотеци и њеном фонду добија се увид у богатство и величину ове институције,
те сагледава однос шпанског народа према својој и светској културној баштини.
Кључне речи: Национална библиотека, библиотека, Шпанија, културна баштина,
Филип V, колекција, фонд
„Можда ће Лепотица, велика заљубљеница у књиге, превазићи страх од
дивљаштва Звери, у тренутку када јој принц, претворен у чудовиште, покаже
своју величанствену библиотеку“. У овој реченици из филма Волта Дизнија
„Лепотица и Звер“, сажета је сва чаролија библиотеке наших дечјих снова и
маште. Сетила сам је се када сам, опчињена величином и лепотом Националне библиотеке Шпаније, пролазила њеним мермерним коридорима и салама,
схватајући да заиста постоји место где моћ и богатство знања представљају
уточиште од свега што нас плаши и чини слабима.
Књиге нису значајне само као вредни предмети, нити су само информативни материјал. Долази време у коме ће књиге и све друге публикације, темељи
знања и изражавања, бити обасјане новом светлошћу-престаће да буду само
преносиоци знања и начини комуникације, да би се претворили у друштвена
огледала; неће бити само порука већ и сведочанство, неће вредети само по свом
садржају, већ ће самим својим постојањем припадати културном наслеђу. НаGLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
115
У Г А О
ВЕЛА НИКОЛИЋ
цонална библиотека Шпаније је овај став уградила у своје постојање-сакупља
грађу не да би била споменик, већ кућа и сигуран дом огромном и непроцењивом културном благу.
Најстарија шпанска културна институција, Национална библиотека,
више од три века, настављајући традицију и мисију манастира, катедрала, старих универзитета, краљевских и племићких библиотека, сакупила је, објединила и чува у својим фондовима сведочанства колективне културне баштине.
Све је подложно пролазности, али понекад се историја издиже изнад
рушевина. Постоје учења о којима се сазнаје једино из писаних докумената,
постоје споменици, уметничка дела која упознајемо из кодекса, а неке кодексе
упознајемо путем других књига. Све што обухвата шпанску културу: установе, градови и села, уметничка дела, људско изражавање, обичаји и навике,
употребни предмети, посуђе, оруђе, алат, ношња, одећа, народна веровања,
све постаје бесмртно и траје ако је записано, а још је сигурније и доступније
ако је одштампано. Све што је шпанско или говори о Шпанији има своје место
у Националној библиотеци Шпаније-од најлепшег минијатурног кодекса до
поверљиве посланице, од инкунабуле до врхунског дела типографске уметности, од запечаћених списа или трошног листа на коме је исписана политичка
сатира, од оригиналног Веласкесовог цртежа до најједноставнијег бакрописа,
од средњовековних рукописа до музичког компакт диска са ритмичним звуцима потпетица плесачице фламенка, од јединствених украса руком писане
картографије до туристичког, троделног проспекта... Библиотека поседује инкунабуле, рукописе Леонарда да Винчија, Лопе де Веге, Гонгоре, Галдоса, Лорке,
Далија и Борхеса, сонете Мигела Ернандеса писане у затвору, Рембрантове,
Веласкесове, Дирерове, Пиранесијеве и Гојине цртеже, и још много непроцењивог блага.
Нацонална библиотека није само највећа, најзначајнија и главна библиотека Шпаније, већ, пре свега, јединствена установа коју интересује будућност
земље и која има огроман утицај на њен културни и образовни развој.
Једна од највећих и најбогатијих ризница писане и штампане грађе на
свету, 2011. године славила је три века постојања и за тих три стотине година
саградила је историјски пут дугачак 250 километара. Толика је раздаљина од
прве књиге која је 1711. године стављена на полицу, до последње која је тек
недавно ушла у фонд Библиотеке.
Настанак Краљевске библиотеке одиграо се у историјским околностима
које су Шпанији, после рата који се водио око трона,1 довеле новог краља, Фи-
1
116
Интернационални конфликт који је трајао од 1701. до потписивања споразума у
Утрехту 1713. године представљао је цивилни рат између Хабсбуршке и Бурбонске
круне за превласт, и после дугогодишње хабсбуршке владавине довео на чело Шпаније првог краља Бурбона.
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
липа V Бурбонског.2 Краљ је био окружен саветницима који су имали одређене
политичке ставове када је била у питању култура, и који су Шпанији удахнули
дух просветитељства. Културном политиком која је донела фаворизовање националног покушали су да зацеле ране, пре свега духовне, поражених у рату.
„Филип V је 29. децембра 1711. године одобрио оснивање Краљевске библиотеке која би била отворена за јавност, а Краљевска књижара почиње са
радом 1712. Оснивање Библиотеке представљало је снажан подстрек шпанској
култури у осамнаестом веку, која је имала мисију да оживи историјско приповедање и да изнесе на видело истинске корене шпанског народа и монархије.
Године 1716. Филип V потписао је декрет којим је Библиотека постала
јавна, отворена за све који желе да истражују и уче, и успоставио је норме за
њен рад.
Када је Библиотека отворила своја врата, њени фондови били су сачињени од приватних колекција шпанских краљева Филипа IV3 и Филипа V, који
је наложио да се донесе више од 6.000 књига из Француске. Први примерци
који су се нашли у колекцији били су конфисковани од непријатеља који је
изгубио рат. У Библиотеци су се тада нашле и књиге из приватних колекција
шпанских племића. Већ 1715. године Краљевска библиотека имала је фонд од
28.424 штампане књиге, 1.282 писана документа и 20.000 ордена.
Увођење обавезног примерка 1716. године омогућило је да Национална библиотека значајно увећа своје фондове. Богаћењу фондова допринела
је и одлука Краљевског већа, донета 1750. године, да Краљевска библиотека
има право да од књижара које се затварају захтева спискове расположивих
књига, одабере и узме књиге које недостају у фонду Библиотеке. Урађен је
попис, а 1729. године израђен први јавни каталог Библиотеке Regia Matritensis
Bibliotheca Geographica et Chronologica, а после и Каталог дела математике и
Каталог грчких рукописа.”4
Декретом који је донет 1836. године Краљевска библиотека добија име
Национална библиотека.
Колекције Библиотеке значајно су обогаћене у XIX веку када је дошло
до конфискације5 и када је много библиотечке грађе која се налазила у ма2
Филип V Бурбонски (Версај, 1683-Мадрид, 1746), владао Шпанијом од 1700. до смрти
1746. год. Први Бурбон који је владао Шпанијом и владар који је најдуже провео на
престолу Шпаније.
3
Филип IV Хабсбуршки (Ваљадолид, 1605-Мадрид, 1665), владао Шпанијом од 1621.
до смрти 1665.
4
Manuel Carrión Gútiez, La Biblioteca Nacional (Madrid: Biblioteca Nacional, 1996).
5
Дугачак историјски, економски и социјални процес, започет крајем XVIII века са
циљем да се конфискују црквени поседи и добра добијена тестаментима, донацијама
и сл. која до тада нису могла да се продају или ставе под хипотеку и представљали су
мртав капитал. Тада је све конфисковано, дато на продају и јавне аукције.
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
117
У Г А О
НАЦИОНАЛНА БИБЛИОТЕКА ШПАНИЈЕ: ТРИ ВЕКА НА ИСТОРИЈСКОМ ПУТУ ДУГОМ 250 КИЛОМЕТАРА
У Г А О
ВЕЛА НИКОЛИЋ
настирима и другим религиозним установама припалo Библиотеци. Године
1837. формирана је комисија коју су чинили водећи научници и уметници, са
циљем да одабере и одреди шта од грађе из конфискованих установа треба да
се нађе у библиотекама, музејима или на аукцијама. Тако се само овим чином
у Националној библиотеци нашло 70.000 књига које су потицале из конфискованих и укинутих мадридских манастира. Такође, у Библиотеци се нашао и
велики део фондова Дворске библиотеке, а онда је 1869. године конфискацијом
архива, библиотека, уметничких колекција катедрала, манастира и градских
већа, за време тзв. културне конфискације, Национална библиотека обогаћена
непроцењивим делима, између осталог, вредним колекцијама из катедрала у
Авили и Толеду. Библиотека је 1876. године поседовала 300.000 књига, 200.000
штампаних брошура и више од 300.000 рукописа.
Национална библиотека Шпаније чува библиографску и документациону грађу Шпаније, обједињава, каталогизира и конзервира библиографску
грађу и у својим фондовима чува више од 28 милиона докумената насталих
на територији Шпаније. Богату ризницу једне од највећих и најбогатијих библиотека света чине: књиге, часописи, новине, мапе, атласи, марке, разгледнице, писма, гравире, цртежи, уметничке слике, честитке, календари, брошуре,
плакати, постери, леци, ноте, плоче, касете, CD и DVD материјали. Поседује
велику, изузетну колекцију инкунабула, рукописа и књига непроцењиве вредности.
„Годишње путем обавезног примерка у Библиотеку стигне око 107.000
књига које, када се зброје са пристиглим новинама, часописима, мапама, плакатима, цртежима и фотографијама, чине бројку од око 862.000 нових јединица.
Део фонда се попуњава донацијама. Само у 2010. години донацијама је добијено
5.280 докумената чија је вредност процењена на више од 270.750 евра. Разменом
публикација са библиотекама и другим институцијама годишње у фонд стигне
око 1.900 публикација. Фонд се обогаћује и куповином-само у 2010. години за
куповину публикација новог фонда издвојено је 400.000 евра, а за публикације
које су купљене за стари фонд утрошен је 653.731 евро.
Књиге се чувају у идеалним условима, на температури између 18 и 20 степени. Влажност ваздуха не сме да буде већа од 45%. Огроман депо, у коме дужина полица износи 250 километара, проширен је 2000. и 2009. године, потпуно
аутоматизован и омогућава да се врло брзо пронађе сваки тражени примерак.
Ову библиотеку, са више од 1.100 запослених, не чине само књиге и периодика. Овде се чувају плоче, касете, дискови, филмови. Скривена иза неколико врата, доступна само после више сигурносних контрола, једна сала
пуна ормана крије цртеже Дирера, Рембранта и Пикаса, једну фасцинантну
књигу Гонгориних песама коју је осликао сам Пикасо... Мапе из давнина воде
нас у данас незамисливе пределе. Један одељак, назван Ефемера, формиран
1991. године, обједињује колекцију гравира, кутија од шибица, честитки и чак
етикета са прехрамбених производа-више од 100.000 јединица. Национална
118
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
библиотека Шпаније поседује и изузетну колекцију пропагандних плаката из
времена Републике и Шпанског грађанског рата6.”7
Ову националну заоставштину Библиотека презентује путем свог каталога и радом на Библиографији Шпаније. Рад са јавношћу одвија се у читаоницама, специјализованим службама за библиографско информисање, путем
интернета и међубиблиотечком разменом публикација. Приступ дигиталним
колекцијама остварује се путем Дигиталне Хиспанске библиотеке.8 У Музеју
Националне библиотеке посетиоци могу да се упознају са историјом, колекцијама и радом Библиотеке.
Библиотека развија програм културних активности и активно учествује у
многим културним и значајним догађањима. Као чланица IFLA и OCLC присутна је у важним радним групама, од самог почетка рада део је Virtual Authority
File (VIAF), а такође је значајно и њено присуство у области стандардизације,
као што је International Standard Organization (ISO); чланица је EURIG, организације која је основана са идејом да представља заједничка професионална
интересовања корисника и потенцијално заинтересованих, RDA (Resource
Description and Access) у Европи; учествовала је пројекту IMPACT, који се бави
писаним рукописима, такође и у пројекту ARROW који уређује европску базу
података такозваних „сирочића“, дела за која се не зна ко полаже права на
интелектуалну својину; ради на каталогизацији спевова од XVI до XIX века
у сарадњи са Фондацијом универзитета у Алкали. Библиотека је 2010. године
представила свој Библиографски каталог инкунабула у два тома.
Библиотека сарађује са националним и другим библиотекама широм
света, као и са великим бројем културних и научних установа, организација,
амбасада и појединаца у земљи и иностранству. Има размену са готово свим
националним библиотекама у свету, укључујући и Народну библиотеку Србије,
а највећи број публикација размењује са националним библиотекама земаља
Латинске Америке. О величини и значају ове библиотеке, као и богатству њених фондова говори и податак да се налази у две зграде. Камен темељац за
зграду у Мадриду положила је 1866. године краљица Изабела II,9 a Библиоте6
Социјални, политички и војни сукоб који је у Шпанији трајао од 1936. до 1939. године.
Рат је завршен доласком Франсиска Франка на власт и успостављањем диктатуре
која је трајала до његове смрти 1975. године.
7
(Преузето са www.bne.es и www.20minutos.es)
8
Представља слободан и бесплатан приступ хиљадама дигитализованих докумената
Националне библиотеке Шпаније путем интернета. Омогућава консултовање, читање и увид у књиге штампане између XV и XIX века, рукописе, цртеже, гравире,
брошуре, плакате, фотографије, мапе, атласе, новине, часописе и звучне записе. Настала је 2008. год. са циљем да допринесе ширењу и богаћењу шпанске библиографске
баштине и њеном очувању и конзервацији.
9
Изабела II Бурбонска (Мадрид, 1830-Париз, 1904), шпанска краљица, владала од 1833.
до 1868. године.
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
119
У Г А О
НАЦИОНАЛНА БИБЛИОТЕКА ШПАНИЈЕ: ТРИ ВЕКА НА ИСТОРИЈСКОМ ПУТУ ДУГОМ 250 КИЛОМЕТАРА
У Г А О
ВЕЛА НИКОЛИЋ
ка је отворена 1892. године, када се прослављало четири века од Колумбовог
открића Америке. Потпуно је доступна јавности од 1896. године. Део њених
фондова и служби пресељен је 1993. године у нову зграду у Алкали де Енарес,
у близини Мадрида.
Године 1901. краљевским декретом донет је правилник о јавним библиотекама у Шпанији. Овом уредбом Национална библиотека постала је најзначајнија и главна библиотека Шпаније. Већ тада почиње израда специјализованих
каталога, као што су Каталог арапских рукописа у Националној библиотеци у
Мадриду, Каталог портрета Шпанаца, Каталог колекције оригиналних цртежа.
Почео је да излази и часопис архива, библиотека и музеја који је представљао
важан инструмент за развој библиотекарства у Шпанији. Године 1930. Министарство формира Задужбину Националне библиотеке која започиње процес
реконструкције и проширења зграде, као и реформу библиотечког пословања.
Тада је сређен читалачки салон, изграђена и отворена главна сала за кориснике
и продужено радно време.
За време грађанског рата Библиотека је затворила врата, а највреднији
примерци из њеног фонда пренети су у Валенсију. Тада је склоњено око 500.000
публикација. Зграда Библиотеке је претрпела оштећења за време бомбардовања
али, на срећу, фондови који су ту били похрањени нису оштећени.
„Године 1970. основан је Библиографски хиспански институт у чијем
саставу је била Национална служба за документациону и библиотечку информацију, Обавезни примерак и Национална комисија за планирање и библиотечко координирање. Библиотека се 1985. године интегрише са Библиографским
иститутом и Центром за документационо и библиографско благо. Исте године
Библиотека је проглашена најзначајнијом државном библиотекарском установом и првом у систему шпанских библиотека.“10
„Напредак и развој Библиотеке у наредним годинама довео је до тога да
започне процес аутоматизације, да се прошири делатност и формирају нове
службе, као што су оне које се баве пружањем информација о родослову и грбовима, општим информацијама и библиотечкој документацији. У 1995. години
отворен је Музеј књиге и настављен процес аутоматизације. Библиотека од
1996. год. има свој званични сајт на интернету. Нови Музеј Националне библиотеке, уместо старог Музеја књиге, отворен је 2007. године, са проширеном,
обогаћеном поставком и едукативним садржајима. Године 2008. постављен је
портал Дигитална хиспанска библиотека преко кога се приступа дигитализованом материјалу Библиотеке. Активно учествује на свим социјалним мрежама,
10
120
España (18 de noviembre de 1971). -Orden de 30 de octubre de 1971, por la que se aprueba
el Reglamento del Instituto Bibliográfico Hispánico, cuyo capítulo II regula el Depósito
Legal (pdf). Boletín Oficial del Estado (276): pp. 18572-18576. (Преузето са http://boe.es/
boe/dias/1971/11/18/pdfs/A18572-18576.pdf)
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
има своје профиле и странице на Facebook, Twiter, YouTube, Slideshere, Flickr и
Wordpress.“11
Започиње пројекат сарадње са Internet Archive са циљем да се сакупи,
архивира и сачува шпанско културно добро. У 2010. години постављен је Интерактивни Дон Кихот, дигитализована интерактивна верзија Сервантесовог12
чувеног дела, која укључује садржаје и објашњења везана за живот у XVII веку,
мапу Дон Кихотовог путовања и његових авантура, са циљем да се помогне у
разумевању и тумачењу текста најпознатијег шпанског књижевног дела.
Организација
Национална библиотека Шпаније директно зависи од Министарства
културе.
На њеном челу је генерални директор, а под краљевским је патронатом.
Обавезни примерак
Обавезни примерак представља законску обавезу достављања публикација свих врста, репродукованих на било ком материјалу, са циљем очувања и
увида у културно добро Шпаније.
„Филип V је 1716. године донео одлуку по којој у Краљевску библиотеку
мора да се донесе по један примерак свега штампаног на територији Шпаније.
Ова одлука претеча је данашњег обавезног примерка, а занимљиво је да је
свест о прикупљању и чувању националног блага била присутна још од 1619,
године када су примерци настали на територији Кастиље и Арагона доношени
у Краљевску библиотеку Сан Лоренсо у Ел Ескоријалу.
Упркос напорима, захтев за доставу обавезног примерака није се систематски и у потпуности поштовао све до доношења Краљевског декрета 1957.
године. Њиме је успостављен административни систем који је омогућио да се
циљ у потпуности оствари. Декрет је обавезивао штампаре да буду одговорни
за доставу обавезног примерка.
11
Mercedes Dexeus, El cuerpo Facultativo en los comienzos de la aplicación de la tecnología
informática de las bibliotecas,(PDF) Curepo Facultativo de Archivos, Bibliotecarios y
Arqueólogos, Pasado, presente y futuro, 2008.
12
Мигел де Сервантес Сааведра (Алкала де Енарес, 1547-Мадрид, 1616) шпански војник, романописац, песник и драматург, један је од најзначајнијих шпанских писаца, познат по роману Дон Кихот од ла Манче који су многи критичари прогласили
првим модерним романом и једним од најбољих дела светске књижевности. Ово је
најиздаванији и најпревођенији роман у историји књижевности.
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
121
У Г А О
НАЦИОНАЛНА БИБЛИОТЕКА ШПАНИЈЕ: ТРИ ВЕКА НА ИСТОРИЈСКОМ ПУТУ ДУГОМ 250 КИЛОМЕТАРА
ВЕЛА НИКОЛИЋ
У Г А О
По новом закону донетом 2011. године, издавач доставља два примерка
са обавезним ISBN бројем.“13
Сале
Фондови
Одељења
Сала за општу
информацију
Референсно одељење
Општи салон
Књиге које се чувају у општим депоима Референсно одељење
у оригиналу или репродуковане
Општа референсна колекција, слободан
приступ
Сала Алкала де
Енарес
Фондови који се чувају у депоима овог
седишта
Сала Сервантес
Стари и нови рукописи
Одељење
Лична архива
библиографске
Архив Националне библиотеке
баштине
Инкунабуле
Штампана грађа XVI, XVII и XVIII века
Позоришна дела
Сервантесова дела
Референсне колекције, слободан
приступ
Сала Гоја
Цртежи и гравире
Илустроване књиге са оригиналним
штампаним сликама
Ephemera и ex libris
Плакати, Фотографијe
Старе и нове мапе, рукописи и
штампани материјал везан за
географију, путовања и различите
земље
Референсна, специјализована
библиотека за уметност, цртеже,
гравире, фотографије,
картографију, иконографију, слободан
приступ
13
122
Сектор координације
колекцијама
Одељење лепих
уметности и
картографије
Luis García Ejarque, Del privilegio de recibir las obras impresas al depósito legal en España,
Boletín de la Asociación de Bibliotecarios, pp. 9-10 и Guillermo Gaustavino Gallent, El
deposito legal de las obras impresas en España, su historia, su reorganización y resultados (
Madrid: Dirección General de Archivos y Bibliotecas, 1962) и Montserrat Olivián Plazaola,
Situación del depósito legal en España, pp. 146.
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
НАЦИОНАЛНА БИБЛИОТЕКА ШПАНИЈЕ: ТРИ ВЕКА НА ИСТОРИЈСКОМ ПУТУ ДУГОМ 250 КИЛОМЕТАРА
Писане и штампане партитуре,
књиге везане за музику и музикологију,
рукописи и штампани материјал,
специјализовани часописи и брошуре,
оригинални шпански музички архиви
Звучни записи
Аудиовизуелни документи и
мултимедија
Референсна библиотека музике и
филма, целокупна дела композитора,
стране колекције партитура,
специјализовани часописи, слободан
приступ
Одељење за музику
и аудиовизуелни
материјал
У Г А О
Сала Барбиери
Сала за периодику Часописи, новине и званичне брошуре
Општа референсна колекција и
дела специјализована за штампу и
медије за комуникацију,
слободан приступ
Микрофилмови (новине, часописи и
званичне брошуре) и
дигитализована штампа
Званичне публикације важних
интернационалних иституција
Референсно
одељење
Сала за
библиографску
информацију
Референсно
одељење
Специјализовене и опште
библиографије
Базе података
Каталози шпанских и страних
библиотека
Остала референтна дела
Сала библиотечке Дела специјализована за библиотечко
Референсно
документације
пословање, документацију, архивирање, одељење
музеологију и сл. материјале,
слободан приступ,
изузимајући старе бројеве страних
часописа
Дела везана за информације о
новим технологијама
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
123
ВЕЛА НИКОЛИЋ
У Г А О
Колекције
Колекције Националне библиотеке Шпаније огледало су шпанског
друштва, историје и културе, али и светске културне баштине. Старост Библиотеке и представљање историјских преображаја, допринели су да постане једна
од најзначајнијих и најистакнутијих библиотека у свету. У својим фондовима
и колекцијама поседује благо аутентично како по књижевним и уметничким
карактеристикама, тако и по историјској и библиографској важности. Ова културна баштина сачувана је и доспела у библиотеку захваљујуђи ентузијазму и
раду великог броја људи различитих занимања, од библиофила и библиотекара
до обичних грађана, који су својим личним залагањем и знањем допринели
развоју ове изузетне библиотеке.
Највећи број колекција обогаћен је грађом која је припадала манастирима, катедралама, племству, угледном свештенству и грађанима који су тестаментом завештавали рукописе, књиге и осталу библиотечку грађу.
Колекција
Садржај
Библиотека Ултрамар
Фонд који се односи на
прекоокеанске земље
Кајетано Алберто
де ла Барера
Библиотекар Националне библиотеке у
XIX веку, тестаментом је завештао своје
књиге
Колекција Аугустин
Дуран
Драмска писана и штампана дела
Колекција Барбиери
Музика од средњег до XIX века
Писма, биографије, ноте, либрета за
сарсуеле, шпанске оперете, рукописи
(колекција је завештана тестаментом)
Колекција Кастељано
Фотографије
Колекција Комин Коломер
Дела везана за масонерију,
анархизам, тероризам, Интернационалу,
претече шпанске комунистичке партије
(донација)
Колекција Дуке де Осуна
Инкунабуле, рукописи
Паскуал де Гајанос
Оријенталне књиге
Колекција ретких дела
124
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
Колекција Гомес-Имас
Једна од највећих приватних колекција
о рату за независност Шпаније
Вредни рукописи, књиге и документа
Часописи и новине из XVIII и XIX века
Колекција Граињо
Филипинске књиге
Дела писана на домородачким језицима
Инфанте Франсиско де Паула
Музичка дела
Вокална музика, народна и црквена
аутора из XVI, XVII и XVIII века
Италијанска опера
Колекција Искердо
Књиге цртежи, бакрописи
Колекција Мадрасо
Цртежи, карикатуре из XVII и XVIII века
Колекција Мендоса
2.4005 мапа, XVIII век
Колекција Пи и Маргал
Филозофска дела и америчке теме
Порконес
Политичка, социјална и економска
историја
Право, рукописи и штампани материјал
Колекција Ф. Кондеминас
Картографија, географија, путовања
стара и новија
Атласи од XVI до XIX века
Књиге о пловидби
Фернадо Хосе де Веласко
Рукописи, средњовековни кодекси
Штампани материјал
Гарсиа Фигерас
Књиге везане за Африку и арапски свет
(донација)
Хуан Мариа Гелбенсу
Око 1.200 партитура
Италијанска опера, немачке и француске
класичне и романтичне композиције
Рукописи
Харценбуш
Рукописи
Легат Кондесе дел Кампо Аланхе
Повезани списи
Рамон де Гарсиасол
Оригинални рукописи његових дела,
његова преписка и архива
Валентин Кардерера
Портрети, цртежи, књиге са гравирама
шпанских, италијанских, немачких,
фламанских и фанцуских аутора
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
125
У Г А О
НАЦИОНАЛНА БИБЛИОТЕКА ШПАНИЈЕ: ТРИ ВЕКА НА ИСТОРИЈСКОМ ПУТУ ДУГОМ 250 КИЛОМЕТАРА
ВЕЛА НИКОЛИЋ
У Г А О
Фондови
„Фонд Националне библиотеке Шпаније има око 28 милиона јединица.
Међу њима се по вредности посебно истиче колекција од 23.000 рукописа, почев
од IX века, и 2.298 инкунабула.
У електронском каталогу тренутно се налази преко 150.000 наслова старих штампаних дела, али их Библиотека има знатно више, јер је велики број
уписан само у каталог који је писан руком.
Одељење Лепих уметности и картографије има више од 100.000 бакрописа и 600.000 гравира, цртежа, фотографија и мапа.
Одељење музикалија и аудиовизуелних докумената поседује руком писане и штампане партитуре (179.230 јединица), звучне записе свих формата,
грамофонске плоче, воштане и винилске плоче, касете (323.705 наслова у електронском каталогу) и видео издања 2000 Beta, VHS, DVD и Blu-ray (у каталогу
се налази више од 99.000 наслова).
Колекција новина и часописа има велики значај за историјска и социолошка истраживања и броји 158.100 наслова, који су расположиви за коришћење путем дигиталне библиотеке новина и часописа. Огроман годишњи
прилив грађе представља проблем за складиштење-само колекција нових
књига данас броји 2.900.000 наслова и има стални пораст од 100.000 јединица
годишње, што са осталом приспелом библиотечком грађом чини фасцинантан
прилив од око 870.000 јединица годишње.“14
Каталози
Први каталози Краљевске библиотеке били су каталози рукописа. Велики
број каталога обједињен је у Водич штампаних каталога Националне библиотеке и у свом 3. издању, објављеном 2006. године, садржи 514 каталога који се
односе на све врсте колекција, и који су штампани у облику монографија или
серијских публикација.
Велику важност имају традиционални каталози студиозно сређени по
аутору и тематици, рађени деценијама, почев од интерног каталога названог
Општи попис. Године 1956. почело се са израдом Каталога речника који је имао
исцрпне критеријуме хронологије, аутора и тематике. Одељења и сале такође
се баве израдом специјализованих каталога за различите колекције који су у
многим случајевима једини постојећи каталошки извори. Од 1994. године Библиотека има Online Public Access Catalog. Данас електронски каталог Нацио14
126
(Преузето са www.20minutos.es).
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
НАЦИОНАЛНА БИБЛИОТЕКА ШПАНИЈЕ: ТРИ ВЕКА НА ИСТОРИЈСКОМ ПУТУ ДУГОМ 250 КИЛОМЕТАРА
Општи инвентар рукописа
Године 1953. први пут је објављен Општи инвентар рукописа Националне
библиотеке. Инвентар има петнаест томова и садржи 11.000 наслова од преко
23.000 који се данас чувају у Библиотеци. Већини њих се може приступити
путем електронског каталога.
Заједнички каталог серијских публикација
Библиотека такође израђује Заједнички каталог серијских публикација
који садржи информације о око 88.000 наслова новина и часописа које поседује
Национална библиотека, а који су дистрибуирани и у 1.100 шпанских библиотека. Скупштина шпанских библиотека прикупља податке о више од 10.400
библиотека и представља подршку у библиотечком пословању и сарадњи.
Хиспанска дигитална библиотека
„Дигитална Хиспанска библиотека је портал Националне библиотеке
Шпаније путем кога се слободно и бесплатно приступа садржајима које је Библиотека дигитализовала. Расположив материјал укључује књиге штампане
између XV и XIX века, рукописе, цртеже, гравире, брошуре, плакате, фотографије, мапе, атласе и звучне записе. У сарадњи са Одељењем за музику и аудиовизуелни материјал приводи се крају дигитализација великог броја партитура.
Путем дигиталне библиотеке омогућен је приступ и у око 900 наслова
новина, укључујући шпанску историјску новинску штампу која се чува у Националној библиотеци. Могуће је ишчитавати комплетан текст, омогућено је
и олакшало истраживање и проучавање, и на овај начин заштићена је оригинална грађа.
Захваљујући Хиспанској дигиталној библиотеци и потписаном протоколу, Национална библиотека Шпаније учествује у пројекту Еуропеана, који ради
на стварању европске дигиталне библиотеке, и у пројекту Хиспана у оквиру
кога се прикупља дигитализована грађа Министарства образовања, културе
и спорта. Библиотека је такође прикључила збирку одабраних дела Унесковој
Светској дигиталној библиотеци (World Digital Library).“15
15
Преузето са www.bne.es Biblioteca Digital Hispánica).
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
127
У Г А О
налне библиотеке Шпаније садржи четири милиона наслова из разних области
и осам милиона јединица.
У Г А О
ВЕЛА НИКОЛИЋ
Национална библиотека је под слоганом „Теби припада“, 2011. године
прославила три века од оснивања и показала колико води рачуна да национално благо и култура буду блиски и доступни свим заинтересованим корисницима.
„У једном од интервјуа, представник Библиотеке задужен за односе са
јавношћу, на питање како оцењује садашњи тренутак у коме Библиотека обавља своју делатност, каже да је ово тренутак пуне зрелости и веома добрих
перспектива, да постоји стратегијски план за 21. век и да се остварује план
дигитализације која ће представљати огроман допринос приступу фондовима
путем интернета. Припрема прославе тристоте годишњице прави је дар коме
запослени приступају са радошћу, пуно енергије и жеље за радом. На питање
да ли у Библиотеку долазе корисници, одговорио је да је последњих година све
већи број ученика, студената, професора, научника, а да и они који не долазе
лично у Библиотеку путем интернета могу да приступе фонду. Истакао је да
Национална библиотека Шпаније на фејсбуку има највише пријатеља од свих
библиотека на свету, тачно 134. 763 особе. Сматра да је и то један од показатеља
колико је популарна, блиска корисницима и како су они у потпуности прихватили водеће гесло библиотеке „Теби припада“. Свест о значају Националне
библиотеке и однос према културном наслеђу, у свим, па и тренутно тешким
околностима, огледа се у одговору на питање новинара, да ли се осећа криза:
„Евидентно. У последње две године дошло је до значајног смањења буџета. Али
то нас стимулише: много више се размишља и анализира, боље планирамо и
радимо само суштински битне, значајне послове“.16
Литература
1. Carrión Gútiez, Manuel. La Biblioteca Nacional. Madrid: Biblioteca Nacional, 1996.
2. Dexeus, Mercedes. „El Cuerpo Facultativo en los comienzos de la aplicación de la
tecnología informática a las bibliotecas.“ (PDF). l Cuerpo Facultativo de Archiveros,
Bibliotecarios y Arqueólogos. Pasado, presente y futuro.
3. Catalogo bibliográfico de la colección de manuscritos de la Biblioteca Nacional de
España, elaborado por Julián Martín Abad. Madrid: Biblioteca Nacional., 2010.
4. España (18 de noviembre de 1971). „Orden de 30 de octubre de 1971, por la que se
aprueba el Reglamento del Instituto Bibliográfico Hispánico, cuyo capítulo II regula
el Depósito Legal“ (pdf). Boletín Oficial del Estado (276): pp. 18572-18576. http://
boe.es/boe/dias/1971/11/18/pdfs/A18572-18576.pdf.
5. España (3 de marzo de 1973). „Orden de 20 de febrero de 1973 del Ministerio de
Educación y Ciencia por la que se modifican algunos artículos del Reglamento del
16
128
(Преузето са www.20minutos.es).
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
НАЦИОНАЛНА БИБЛИОТЕКА ШПАНИЈЕ: ТРИ ВЕКА НА ИСТОРИЈСКОМ ПУТУ ДУГОМ 250 КИЛОМЕТАРА
6. García Ejarque, Luis (diciembre 1994). „Del privilegio de recibir las obras impresas
al depósito legal en España“. Boletín de la Asociación Andaluza de Bibliotecarios
(37): pp. 9-10.
7. García Ejarque, Luis (diciembre 1993). „Edificios ocupados por la Biblioteca
Nacional desde su fundación“. Revista general de información y documentación
2 (2): pp. 173-186.
8. Guastavino Gallent, Guillermo (1962). El depósito legal de obras impresas en
España; su historia, su reorganización y resultados, 1958-1961. Madrid: Dirección
General de Archivos y Bibliotecas.
9. Lunn, Jean (1988) (en francés). Recomendaciones para legislación de depósito legal.
Traducido por Alicia Girón. Madrid: Ministerio de Cultura, Dirección general
del libro y bibliotecas. p. 5.
10. Martín Abad, Julián (1992). „Crecimiento de la colección de Manuscritos de la
Biblioteca Nacional en el siglo XIX: breves apuntes para una historia necesaria“.
Boletín de la ANABAD 42 (1): pp. 97-117.
11. Martín Abad, Julián. Nuevos ingresos de impresos antiguos en la Biblioteca
Nacional: siglos XVI-XIX. Madrid: Biblioteca Nacional, 2002.
12. Navarro Tomás, Tomás. „Archivos y bibliotecas de la República Española durante
la guerra“. Biblioteca en guerra. Madrid: Biblioteca Nacional de España, 2005.
13. Oliván Plazaola, Montserrat (2009). „Situación del depósito legal en España“.
Archives et Bibliothèques de Belgique, Archief-en Bibliotheekwezen in België
80: pp. 146-155.
14. (en español) La Real Biblioteca Pública, 1711-1760: de Felipe a Fernando VI.
Madrid: Biblioteca Nacional. 2004.
15. Sánchez Mariana, Manuel. Bibliófilos españoles: desde sus orígenes hasta los
albores del siglo XX. Madrid: Biblioteca Nacional, 1993.
16. Sánchez Mariana, Manuel (1996). La formación del fondo bibliográfico de la Biblioteca
Real Pública. En: El libro en Palacio y otros estudios bibliográficos / al cuidado de
María Luisa López-Vidriero y Pedro M. Cátedra. Salamanca: Ediciones Universidad
de Salamanca. p. 265-277.
Преузето са сајтова:
www.bne.es
www.es.wikipedia.org
www.españaescultura.es
www.20minutos.es
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
129
У Г А О
Instituto Bibliográfico Hispánico“ (pdf). Boletín Oficial del Estado (54): pp. 42524253. http://boe.es/boe/dias/1973/03/03/pdfs/A04252-04253.pdf. Consultado el 21 de
noviembre de 2011.
ВЕЛА НИКОЛИЋ
У Г А О
NATIONAL LIBRARY OF SPAIN:
ON A THREE-CENTURY HISTORICAL JOURNEY 250 KILOMETERS LONG
Summary
This work demonstrates foundation and development of the oldest Spanish
cultural institution, the National Library, which is, at the same time, the institution
of the greatest cultural significance in Spain. During the period of three centuries, the
Library has become one of the richest treasuries of written and printed material in the
world. All the collections owned by the Library have been presented in this paper, as
well as the halls where rich and valuable funds are located. Through statistical data
on the Library and its fund, one gains an insight into the magnificence and size of
this institution, and envisages the Spanish people’s attitude towards their own and
world cultural heritage.
Keywords: National Library, Library, Spain, cultural heritage, Philip V,
collection, fund
Vela Nikolić
130
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
Н А С Л Е Ђ Е
Мр МАРИЈАНА МАТОВИЋ, (1965Градска библиотека
„Владислав Петковић Дис“, Чачак
УДК:821.163.41-1:7.079(497.11)
“1964/2013“
ID:201600012
ПЕДЕСЕТ „ДИСОВИХ ПРОЛЕЋА“
(1964–2013)
Сажетак: Већ пола столећа Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ у
Чачку традиционално организује „Дисово пролеће“, једну од најдуговекијих и
најпрестижнијих поетских манифестација у Србији. Богатим програмом који
траје од 10. марта, дана Дисовог рођења и Дана Библиотеке која од 1998. године
носи песниково име, до последњих дана маја град Чачак и Градска библиотека
низом књижевних приредби достојно се одужују великом завичајном песнику,
ослушкујући савремену поетску реч и окупљајући њене поборнике и поштоваоце.
Прво званично „Дисово пролеће“, у организацији Градске библиотеке и Радничког
универзитета у Чачку, одржано је 13. априла 1964. године. Од Другог „Дисовог
пролећа“ (19. април 1965) најбољи југословенски, а од 1988. само српски песници у
својству лауреата ове јединствене манифестације походе Дисов завичај (1965-1998.
као главни гости „Дисовог пролећа“, а од 1999. као добитници „Дисове награде“).
Међутим, сама идеја први пут је заживела годину дана раније, 17. маја 1963, када је
у сали Скупштине општине Чачак уприличено књижевно вече под истим називом.
Од тада до данас, описавши непрекидан педесетогодишњи развојни лук, књижевни ентузијасти и поштоваоци Дисове уметничке фигуре учинили су „Дисово пролеће“ оптималном афирмацијом врхунског тренутка српске песничке традиције.
Кључне речи: Владислав Петковић Дис, „Дисово пролеће“, педесетогодишњица
„Дисовог пролећа“, Градска библиотека, Чачак, српска поезија.
Култура сећања
У Чачку, граду са богатим књижевним наслеђем, у коме се упорно и гласно изговара и негује поетска реч, у првим поратним годинама као да се заборавило на великог суграђанина и песника Владислава Петковића Диса (Заблаће
код Чачка, 1880 – Јонско море, 1917).
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
131
Н А С Л Е Ђ Е
Мр МАРИЈАНА МАТОВИЋ
Ентузијасти и поштоваоци Дисове уметничке фигуре дуго су се залагали
за оживљавање сећања на овог „књижевног изгнаника“ и његов коначни повратак међу своје, далековидо сагледавајући величину и значај једног од највећих и
најтрагичнијих имена српске поезије. Ипак, био је то само наставак идеје коју
је још 7. маја 1933. спровело Друштво за унапређење Чачка и околине организовањем концерта у сали хотела „Крен“ и пригодним предавањем уваженог
гимназијског професора Саве Ристановића „у спомен поч. Владислава Петковића – Диса, песника – Чачанина“, објављеног у недељном броју Чачанског
гласа 28. маја 1933. Чачански покрет је 14. маја 1933. објавио дужи текст Синише
Кордића „О поезији Владислава Петковића Диса“. Међутим, после ових откривалачких написа, требало је да прође недопустиво дуго време, па да упорни
убеде обазриве да Дисово име незаслужено чами у присенку завичајног нехата
и да га треба што пре духовно скућити у јавном сећању.
Прва послератна свечаност Дису у спомен приређена је 14. децембра 1958.
године у дворишту Народног музеја у Чачку, када је свечано откривена песникова спомен-биста (рад академског вајара Сретена Стојановића из Београда),
а песник утопљених душа први пут постхумно обрео у свом завичају. Испред
споменика, о Дисовој личности и његовом песништву беседио је критичар
Милан Богдановић, док је драмски уметник Драган Оцокољић том приликом
прочитао две Дисове песме. Био је то наговештај дуговеке песничке манифестације, назване по трагичном песнику и најлепшем годишњем добу, која ће и
званично заживети шест година касније.
Заправо, идеја о „Дисовом пролећу“ први пут је реализована 1963. године,
када је у скупштинској сали у Чачку одржано књижевно вече посвећено Дису.
Иницијатор вечери био је Милисав Урошевић, учитељ, васпитач у Дому ученика, председник Управног одбора Центра за културу Радничког универзитета
и велики љубитељ поезије. Његову идеју прихватају Александар Икодиновић,
професор географије, тада директор Центра за културу Радничког универзитета и Славо Зарић, директор Радничког универзитета, те одлучују да за беседу
о Дису ангажују Бранка В. Радичевића, већ признатог песника, тада уредника
„Борбине“ едиције „Жар птица“. Бранко В. Радичевић се здушно одазива и 17.
маја 1963, на дан Дисове смрти, у скупштинској сали у Чачку пред малобројном
публиком чита свој есеј о Дису. Том приликом поезија није читана, а на крају
вечери Бранко В. Радичевић дао је есеј свом пријатељу Милану Ђоковићу,
новинару Чачанског гласа. Организатори ове скромне књижевне вечери која је
накнадно изазвала велико интересовање, нису ни слутили да ће симболична
приредба Дису у част током година које су уследиле прерасти у манифестацију
од прворазредног националног значаја.
Наредне, 1964. године, Раднички универзитет позива Градску библиотеку да се укључи у организацију ове песничке манифестације и Надежда Наца
Вилимановић (1912-1998), тадашњи директор Библиотеке, врло радо прихвата иницијативу, те организацију поверава Љубици Буби Миленковић, првом
132
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
високошколски образованом библиотекару: […] У сарадњи са Радничким универзитетом Библиотека се прихватила организовања нове културне манифестације посвећене нашем познатом песнику Владиславу Петковићу Дису, под
називом „Дисово пролеће“. За извођење програма, који ће се одржати средином
априла, биће ангажовани истакнути уметници пореклом Чачани. О Дисовом
животу и стваралаштву говориће један познати критичар, а одломке из његовог песничког дела рецитоваће еминентни позоришни уметници.1
Током наредних деценија, песничка плејада, стасала на заоставштини
песника нирване и утопљених душа који је поезијом и животом сведочио о
својим, а наговестио и наше дане, учиниће Чачак и Дисово родно Заблаће поетском престоницом Србије.
Има песника којима нема спаса. Узалуд им тражимо неслућене димензије. А Дис, гле, враћа се из заборављених сутона. Враћа се у своје Пролеће. То је
највеће признање песнику Утопљених душа. И сунчан глас у гробљанско-задушничкој интерпретацији његовог дела. Дис има право на своје пролеће. Он га је
добио, беседио је књижевник Бранко В. Радичевић пред Дисовом спомен-бистом 13. априла 1964. године у дворишту Народног музеја, на приредби Првог
„Дисовог пролећа“, у организацији Градске библиотеке и Радничког универзитета. Дисове стихове веома надахнуто говорили су првак Југословенског
драмског позоришта Миливоје Живановић, који се управо вратио са турнеје
по Француској, Растко Тадић, Миодраг Лазаревић и Богић Бошковић, а свечаности је присуствовала и Дисова супруга Христина Тинка Петковић Морозов
(1892-1968). Након завршене приредбе, Бранко В. Радичевић, Милан Ђоковић,
који је обезбедио општински аутомобил и Александар Икодиновић одлазе у
Заблаће, где су мало поседели у кафани коју је некада држао Дисов отац.
Од тада, ова јединствена песничка светковина чију комплетну организацију од 1965. преузима Градска библиотека, непрекидно траје већ 50 година,
доводећи у жижу интересовања не само Диса, већ и значајне јужнословенске
песнике који су следили дисовску поетску нит – по једног савременог, најчешће
српског, а ранијих година, али у много мањој мери, и македонског, хрватског,
босанскохерцеговачког или словеначког песника.
Главни гости „Дисовог пролећа“ (од 1999. године добитници „Дисове награде“), били су: Васко Попа, Ристо Тошовић, Вељко Петровић, Десанка Максимовић, Десимир Благојевић, Александар Вучо, Вито Марковић, Оскар Давичо,
Душан Матић, Милош Црњански, Густав Крклец, Скендер Куленовић, Бранко
1
Записник са VII седнице Савета Градске библиотеке у Чачку, одржане на дан 25.
марта 1964. године у 10 часова. Седници је присуствовала већина чланова Савета:
Радмила Ристић, Миле Мојсиловић, Борика Обреновић, Љубица Ђорђевић, Стеван
Михаиловић, Илија Станић и Надежда Вилимановић, а одлука о организовању „Дисовог пролећа“ разматрана је у оквиру 2. тачке Дневног реда – План рада Библиотеке
за 1964. годину. Свеска записника са седница Градске библиотеке за период 1957-1964.
чува се са осталом документацијом у архиви Градске библиотеке у Чачку.
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
133
Н А С Л Е Ђ Е
ПЕДЕСЕТ „ДИСОВИХ ПРОЛЕЋА“ (1964–2013)
Н А С Л Е Ђ Е
Мр МАРИЈАНА МАТОВИЋ
В. Радичевић, Душан Костић, Блаже Конески, Стеван Раичковић, Јуре Каштелан, Славко Вукосављевић, Изет Срајлић, Александар Ристовић, Цирил Злобец,
Борислав Радовић, Весна Парун, Радован Павловски, Иван В. Лалић, Љубомир Симовић, Матија Бећковић, Танасије Младеновић, Алек Вукадиновић,
Јован Христић, Милутин Петровић, Милован Данојлић, Миодраг Павловић,
Драган Колунџија, Божидар Тимотијевић. Од 1971. до 1999. године лауреату је
уручивана Плакета са Дисовим ликом (рад академског вајара Живорада Максимовића), а од 1999. добитници „Дисове награде“ су: Бранислав Петровић,
Новица Тадић, Милосав Тешић, Мирослав Максимовић, Душко Новаковић,
Радмила Лазић, Војислав Карановић, Слободан Зубановић, Милан Ђорђевић,
Владимир Копицл, Никола Вујчић, Саша Јеленковић, Живорад Недељковић
и Драган Јовановић Данилов. „Дисову награду“ чине повеља (рад академског
графичара Зорана Јуреша) и новчани износ, чији је дародавац најпре Чачанска
банка, а од 2004. Скупштина општине, односно Град Чачак.
Поред најугледнијих имена југословенског, односно српског песништва,
љубитељима поезије на песничкој светковини Дису у част обраћали су се и
бројни књижевници и књижевни критичари: Радомир Константиновић, Зоран Глушчевић, Драган Јеремић, Миодраг Павловић, Јован Ћирилов, Милосав
Мирковић, Божидар Ковачевић, Никола Милошевић, Гоко Ђого, Слободан
Ракитић, Драгомир Брајковић, Влада Урошевић, Јовица Аћин, Тоде Чолак, Матија Бећковић, Братислав Милановић, Миодраг Перишић, Радивоје Микић,
Ђорђије Вуковић, Зоран Гавриловић, Богдан А. Поповић, Мирослав Егерић,
Гојко Тешић, Михајло Пантић, Јован Делић, Александар Јовановић, Бојана
Стојановић Пантовић, Златко Красни, Васа Павковић, Александар Јерков, Саша
Радојчић, Милета Аћимовић Ивков, Саша Јеленковић, Драган Хамовић, Гојко
Божовић, Драган Бошковић, Ален Бешић и многи други.
Посебну димензију овом јединственом празнику поетске речи дају драмски, музички и ликовни уметници својим наступима на „Дисовом пролећу“ и
бројним пратећим приредбама (Орфеј на Морави, предавања, представљања
књига и портрета књижевника, изложбе, концерти). Стихове Владислава Петковића Диса и награђених песника казивала су највећа имена српског глумишта:
Миодраг Радовановић Мргуд, Јован Милићевић, Радмила Ђуричин, Васа Пантелић, Славко Симић, Марија Црнобори, Ксенија Јовановић, Љиљана Крстић,
Растко Тадић, Петар Краљ, Стево Жигон, Јелена Жигон, Ђурђија Цветић, Адем
Чејван, Стојан Дечермић, Маја Димитријевић, Иван Бекјарев, Мирјана Карановић, Милутин Караџић, Љубивоје Тадић, Соња Јауковић, Предраг Ејдус, Горица
Поповић, Олга Савић, Бранислав Јеринић, Милош Жутић, Петар Божовић, Данило Лазовић, Ратомир Рале Дамјановић, Миленко Заблаћански, Иван Јагодић,
Небојша Дугалић, Љиљана Благојевић, Милан Михаиловић, Тихомир Станић...
У оквиру завршних свечаности, у сарадњи са Домом културе и Друштвом
ликовних уметника Рисим, Градска библиотека 1994. године у Ликовном салону
Дома културе први пут организује Мали пролећни анале на коме учествују еми134
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
нентни ликовни ствараоци. Од четврте изложбе, организоване 2000. године, уз
Награду Пролећног анала додељује се и Награда Градске библиотеке Владислав
Петковић Дис. Као симбол Анала и ликовно решење плакете и медаље (рељефи
Николе Вукосављевића), Уметнички савет изабрао је представу Сунца, према
цртежу Захарије Орфелина.
Ову угледну манифестацију традиционално прати и богата издавачка
делатност, покренута на Осмом „Дисовом пролећу“ 1971. године објављивањем
студије Дис Радомира Константиновића (Чачак, Дисово пролеће, књ. 1, 1971) и
листа Дисово пролеће (главни и одговорни уредник Драгољуб Лека Обућина).
Својим садржајем лист Дисово пролеће већ од првог броја превазилази своју
непосредну информативну функцију, постајући не само хроника манифестације коју прати, већ и значајна књижевна публикација за тумаче и изучаваоце
савремене југословенске, а потом српске поезије 20. и 21. века. Током свог непрекидног излажења једном годишње (44 броја, 1971-2013), ово значајно гласило
окупило је око имена Владислава Петковића Диса најзначајније историчаре
књижевности и друге истраживаче, значајно доприносећи расветљавању многих детаља из песникове биобиблиографије.
Поред истраживачких написа о књижевној прошлости, кроз интервју,
аутопоетичке текстове, избор из опуса и критичких осврта на награђено дело и
обиље фотодокумената, на страницама Дисовог пролећа представљен је и актуелни добитник „Дисове награде“. Захваљујући драгоценим и занимљивим откривалачким написима посвећеним уклетом песнику српске модерне, Градска
библиотека „Владислав Петковић Дис“ подстакла је интересовање проучавалаца и за стваралачки опус других књижевника чија дела припадају завичајној
баштини Чачка – Стевана Луковића, Данице Марковић, Бранка В. Радичевића,
Алесандра Ристовића, Бранислава Петровића, Драгослава Грбића и других.
Такође 1971. године установљена је и Плакета са Дисовим ликом (рад
академског вајара Живорада Максимовића), а почео је са радом и Књижевни
клуб „Дис“ који је окупљао младе чачанске песнике.
По први пут, свечана приредба на којој се лауреату додељује Плакета са
Дисовим ликом, а од 1999. новоустановљена „Дисова награда“, одржана је исте,
1971. године у тек отвореној Великој дворани Дома културе у Чачку, где се традиционално одржава и данас.
Године 1973, на јубиларном, Десетом „Дисовом пролећу“, публикована је
збирка главног госта Милоша Црњанског Стражилово, као прва у Библиотеци
„Књига госта“, у којој је до данас, у све квалитетнијој ликовно-графичкој опреми, објављено 38 књига лауреата. Установљавањем традиционалног годишњег
конкурса за прву необјављену песничку збирку 1979. године, покренута је и
Библиотека „Токови“, у којој се штампа награђени рукопис. Прва у овој едицији
је збирка Браниславе Малтез Трагови (аутор ликовног решења знака Библиотеке „Токови“ је академски сликар Миливоје Миња Марић). До деведесетих
година прошлог века овај конкурс имао је југословенски карактер, а усвајањем
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
135
Н А С Л Е Ђ Е
ПЕДЕСЕТ „ДИСОВИХ ПРОЛЕЋА“ (1964–2013)
Н А С Л Е Ђ Е
Мр МАРИЈАНА МАТОВИЋ
Правилника о додели новоустановљене награде „Млади Дис“, од 2003. пропозиције су измењене, тако да учешће у њему могу узети песници старости до 31
године (аналогно годинама у којима је Дис објавио своју прву збирку Утопљене
душе 1911. године) који немају објављену збирку песама, а стварају на српском
језику. Уз штампање награђеног рукописа, његовом аутору се од тада додељује
и повеља Млади Дис (рад академског графичара Зорана Јуреша). У едицији
која траје 34 године и до сада броји 31 наслов, збирке су објавили многи данас
афирмисани ствараоци, а прве књиге Јелене Радовановић, Јована Поповића и
Драгана Радованчевића, овенчане су и Бранковом наградом, док је Бојан Васић
лауреат Матићевог шала за 2010. годину.
У настојању да публици што боље представе опус лауреата Дисових свечаности, чачански библиотекари приређују запажене изложбе и пратеће каталоге који нису само попис изложених експоната, те садржајем и опремом далеко
превазилазе свој пригодни карактер. Едиција Каталози изложби, посвећена
главном госту „Дисовог пролећа“, односно добитнику „Дисове награде“, фактички је покренута 1991, али је као издавачка целина свој назив озваничила
тек 2001. године. До 1995. године приметан је мањи обим и скромнија графичка
опрема каталога, а од 1996. године концепција је далеко амбициознија. Проширен је и боље осмишљен садржај каталога који ће и наредних година бити
усавршаван. Препознатљив дизајн и формат Каталози изложби добијају 1998.
године, објављивањем каталога-прилога за библиографију Божидара Тимотијевића, главног госта 35. „Дисовог пролећа“. Аутори каталога су: Марија Орбовић,
Милица Баковић, Мила (Бакић) Јовашевић, Зорица (Порчић) Петровић, мр
Маријана Матовић, Оливера (Вуксановић) Недељковић, Наташа (Кривачевић)
Поповић, Биљана (Мијаиловић) Рајичић, Душица (Косић) Брковић, Марија
Радуловић и други.
Издавачку делатност Дисове манифестације обогатиле су и друге вредне
публикације – двотомна антологија Песници Дисовог пролећа I-II (1978, 1989),
каталог изложбе … Са очима изван сваког зла : Дисова поезија у делима ликовних уметника Чачка (мај 1991), Глас библиотеке бр. 5 (1993) са беседама
главних гостију „Дисовог пролећа“ које је сабрао Радован М. Маринковић,
штампан исте године и као посебан отисак Беседе песника Дисовог пролећа,
зборник радова Дисова поезија (уредник Новица Петковић, издање Института
за књижевност и уметност из Београда и Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ у Чачку, 2002), објављен у едицији Поетичка истраживања, књ. 5,
поводом научног скупа о Дисовој поезији, у организацији Градске библиотеке
(Чачак, 2000). Поводом 40. „Дисовог пролећа“ изашла је нарочита споменица
Владиславу Петковићу Дису, антологија Овај живот : четрдесет песника Дисовог пролећа (Чачак, 2003), међу чијим је корицама у избору Михајла Пантића
заступљено стваралаштво Диса и свих до тада награђених песника – од Васка Попе до Душка Новаковића. Део постхумне заоставштине Љубомира М.
Марковића - непознате дневничке белешке, факсимиле писама и фотографије
136
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
главних и других гостију „Дисовог пролећа“, објављује Светислав Љ. Марковић
2004. године у библиофилској (нумерисаној) публикацији Походници Дисовог
пролећа: дневнички записи.
У оквиру програма 43. „Дисовог пролећа“ (2006) чачанска Библиотека и
Институт за књижевност и уметност у Београду организују научни скуп „Познато и непознато о Даници Марковић“ (Чачак, 11-12. мај 2006), те саопштене
радове публикују у заједничком зборнику Тренуци Данице Марковић (уредник
Слободанка Пековић, Београд, Чачак, 2007).
Научним скупом у оквиру 47. „Дисовог пролећа“ (Чачак, 22. април 2010)
обновљено је сећање и на завичајног песника Александра Ристовића. Наредне
године Градска библиотека објављује зборник радова са овог скупа Поезија
Александра Ристовића (уредник Радивоје Микић, Чачак, 2011), представљен на
48. „Дисовом пролећу“ (23. мај 2011). Као својеврсну почаст Ристовићевом стваралаштву, Оливера Недељковић приредила је биобиблиографију Светиљка за
Александра Ристовића : прилози за библиографију : (1950-2011) (Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, Чачак, 2012, Едиција Завичајна библиографија,
17). Као главни и одговорни уредник свих издања Библиотеке потписује се
Даница Оташевић.
На јубиларном, 20. „Дисовом пролећу“ 1983. године Градска библиотека,
у сарадњи са Савезом аматера општине, установила је књижевни конкурс за
ученике основних и средњих школа са подручја чачанске општине (касније
Моравичког округа). Најбоље песме са овог конкурса објављиване су у зборнику Жубори (6 књига, 1983-1990) са илустрацијама Грујице Лазаревића и награђеним радовима Дечјег мајског салона у Народном музеју у Чачку, а њихови
аутори, поред сусрета са лауреатом у Дисовом родном Заблаћу, награђивани су
књигама на главној свечаности. Од 2002. године литерарни конкурс за основце
и средњошколце раздвојен је, образовањем две посебне узрасне категорије за
поетске и прозне радове.
Године 1985. Градска библиотека у Чачку, Омладински часопис Венац
(Горњи Милановац) и Књижевна реч (Београд) први пут расписују и конкурс
за необјављени есеј о стваралаштву Владислава Петковића Диса.
Како би осавременили концепцију и садржај ове манифестације учинили што атрактивинјим за различите нараштаје, Градска библиотека и Одбор
„Дисовог пролећа“, уз материјалну подршку Скупшптине општине Чачак и
Министарства за културу и медије Републике Србије, последњих година организују сусрете и са песницима из иностранства (Шпанија, Чешка, Норвешка,
Јапан, Русија, Јерменија), рок концерте, a програм намењен младима обједињен
је под називом Дисовизија.
Успешан искорак Градске библиотеке у међународне културне токове
била је и промоција „Дисовог пролећа“ у марту 2011. у Српском културном
центру у Паризу. Уз париску изложбу плаката под називом То је онај живот
где сам пао и ја (16. март – 10. април 2011), аутора Оливере Недељковић, први
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
137
Н А С Л Е Ђ Е
ПЕДЕСЕТ „ДИСОВИХ ПРОЛЕЋА“ (1964–2013)
Н А С Л Е Ђ Е
Мр МАРИЈАНА МАТОВИЋ
пут је преведена и објављена књига Српска колонија у Пти Далу, штампана
1916. године у овом нормандијском градићу, са чувеним Дисовим говором захвалности француском народу, као и каталог-водич Изван сваког зла о животу
песника Владислава Петковића Диса (обе двојезичне публикације на српском
и француском језику, у преводу Иване Мисирлић Бигард, приредила је Даница Оташевић). Дисова манифестација представљена је и на међународној
конференцији словенских библиотека „Ка југу“ у мају исте године, у Вејхерову
(Пољска), као и 2013. на Тргу од књига у Херцег Новом.
Поводом 49. „Дисовог пролећа“, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ и Одбор „Дисовог пролећа“ по први пут су расписали конкурс за
најбољу дигиталну фотографију под слоганом Слике мога завичаја, за ученике
основних и средњих школа са подручја општине Чачак.
Ове, 2013. године,2 финална свечаност јубиларног, 50. „Дисовог пролећа“
којој је од 5. марта претходио низ богатих културних садржаја, несумњиво
представља круну свих досадашњих манифестација. Свечани програм отварања 50. „Дисовог пролећа“ започео је 5. марта у Великој сали Дома културе
у Чачку обраћањем градоначелника мр Војислава Илића. Даница Оташевић,
директор Библиотеке и манифестације, у поздравној речи подсетила је на Чачане који су установили светковину Дисове поезије. Јубиларну манифестацију
отворио је Дисовим стиховима Наши дани књижевник Радослав Павловић,
саветник за културу председника Републике Србије Томислава Николића.
У наставку вечери представљен је роман Велики рат Александра Гаталице, добитника НИН-ове и Награде „Меша Селимовић“ за најбољи роман у 2012.
години. О делу су говорили проф. др Александар Јерков и аутор.
Поводом 10. марта, дана рођења Владислава Петковића Диса и Дана Библиотеке, у Одељењу за одрасле читаоце одржана је пригодна свечаност на којој
је директор Даница Оташевић говорила о 165-годишњици рада Библиотеке
и јубиларној, 50. манифестацији „Дисовог пролећа“. Дугогодишњи сарадник
Библиотеке, Чачанска банка а. д., поклонила је Библиотеци 200 књига и 100.000
динара за штампање Сабраних Дисових песама, а уручене су и награде најчитаоцима и најбиблиотекару у 2012. години, Марији Орбовић.
У Уметничкој галерији „Надежда Петровић“ 20. марта уприличено је
представљање Сабраних дела Станислава Винавера, проглашених за издавачки
подухват 2012. године на 57. Међународном сајму књига у Београду.
Књижевно вече У граду песника, одржано 24. марта у Уметничкој галерији
„Надежда Петровић“, Библиотека је посветила Бранку В. Радичевићу, завичајном писцу, родоначелнику и духовном утемељивачу „Дисовог пролећа“.
2
138
Година 2013. вишеструко је јубиларна – 110 година од објављивања прве Дисове песме
Идила у Српском књижевном гласнику (1903), 100 година од штампања ауторског
издања друге Дисове збирке Ми чекамо цара (1913), као и 165 година Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ (1848-2013).
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
Гостовањем Дејана Алексића 2. априла Градска библиотека обележила
је Светски дан дечје књиге и отворила програм „Дечјег Дисовог пролећа“. Са
писцем се дружило 320 малишана из основних школа „Степа Степановић“ из
Горње Горевнице, „Божо Томић“ из Пријевора, „Ратко Митровић“ из Чачка и
четвороразредне школе „Љубиша Недић“ из Трбушана.
Небојша Дугалић, драмски уметник из Београда, 4. априла на Великој
сцени Дома културе извео је монодраму Исповест Димитрија Карамазова за
коју је добио Награду „Сребрни витез“ у Москви. У препуном Парохијском
дому цркве Светог Вазнесења 5. априла казивао је Речи о Свечовеку, тумачећи
лик Светог владике Николаја Велимировића. Монодраме су Дугалићеве адаптације дела Достојевског и владике Николаја.
Са Бранком Пражићем, кантаутором из Новог Сада, 9. априла уз музику
се дружило и певало више од 400 ученика у четвороразредној ОШ „Танаско
Рајић“ у Љубићу и матичној школи, као и у школама „Вук Караџић“ и „Др Драгиша Мишовић“.
У Конаку господара Јована Обреновића 13. априла приређен је сценскопоетски програм Код вас је пролеће, дошле су вам ласте, у знак сећања на Прво
„Дисово пролеће“ (13. април 1964). На почетку програма песник Драган Јовановић Данилов и Александар Дачић, помоћник градоначелника за друштвене
делатности, положили су венац на Дисов споменик, где је одржано и Прво
„Дисово пролеће“. Беседу Бранка В. Радичевића са отварања прве манифестације прочитао је Љубиша Ћирковић, а Дисове стихове надахнуто и дирљиво
казивали су студенти друге и треће године глуме Факултета уметности у Звечану (драмски одсек у Косовској Митровици), у класи професорке дикције и
драмске уметнице Андријане Виденовић.
Књижевном вечери Дошли су априли 16. априла у Народној библиотеци
„Вук Караџић“ у Крагујевцу представљено је 50. „Дисово пролеће“. О јубиларним Дисовим свечаностима говорила је Даница Оташевић, а предстојећу књигу
Дису у гостима : избор из разговора и беседа са „Дисових пролећа“ представио
је књижевни критичар Драган Хамовић, приређивач. Песници Живорад Недељковић и Драган Јовановић Данилов, лауреати Дисове награде 2011. и 2012.
године, казивали су своје стихове, а приказан је и филм „Дис и његова Пролећа“, у продукцији Градске библиотеке.
Покренут прошле године према идеји Данице Оташевић, песнички караван „Стихобус“ је 18. априла по други пут кружио чачанском општином на релацији Доња Трепча, Бресница, Слатина, Заблаће и Чачак. Путници овог необичног
аутобуса били су: песник Бошко Ломовић, публициста, музички педагог и антологичар Дејан Томић, који је сабравши расуто српско поетско благо приредио и
издао антологију Гусле у стиховима српских песника, песникиње Оливера Цупаћ
и Рада Пауновић, Теодора Ћендић, ученица седмог разреда Основне школе у
Слатини, која је промовисала своју прву књигу поезије Свемир у теби, глумац
Баћко Букумировић, гуслар Немања Мићевић, Марина Савић, интерпретатор
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
139
Н А С Л Е Ђ Е
ПЕДЕСЕТ „ДИСОВИХ ПРОЛЕЋА“ (1964–2013)
Н А С Л Е Ђ Е
Мр МАРИЈАНА МАТОВИЋ
традиционалне музике, библиотекари и пријатељи Библиотеке. Око 500 ученика
основних школа „22. децембар“, „Ђенерал Марко Ђ. Катанић“, „Бранислав Петровић“, „Владислав Петковић Дис“ и „Милица Павловић“ учествовали су у богатом
музичко-поетском колажу, сазнали све о гуслама као традиционалном инструменту, такмичили се у квизу знања и били награђени књигама. У само једном
дану одржано је пет књижевних сусрета за више од 500 ученика и наставника.
У оквиру програма „Дечјег Дисовог пролећа“ и обележавања Светског
дана књиге, Даница Оташевић и библиотекари Дубравка Илић и Владимир Симић, као и наставници Биљана Вујадиновић, Сњежана Милутиновић и Мирко
Божовић, са 40 ученика четвртог и петог разреда ОШ „Владислав Петковић
Дис“ из Заблаћа 23. априла посетили су Народну банку Србије.
Поетско-музичким рециталом И твоји прсти сад пишу моју песму, одржаним 25. априла у Дому ученика у Чачку, завршен је Дисов априлски програм
намењен младима. Поезију Диса, Милоша Црњанског, Бранка В. Радичевића,
Десанке Максимовић, Љубомира Симовића, Ивана В. Лалића и Драгана Јовановића Данилова казивали су ученици Гимназије, Економске и Техничке школе.
Своје стихове говорио је и Живорад Недељковић.
Књижевно вече добитника Награде „Млади Дис“ Или јеси или – ниси
приређено је 9. маја у Галерији Народног музеја у Чачку, а своје стваралаштво
представили су Владимир Стојнић, Бојан Васић и Мирко Јовановић. Гост вечери био је Живорад Недељковић.
У Уметничкој галерији „Надежда Петровић“ 14. маја приређено је књижевно вече Његош – Црњански – Дис поводом 200-годишњице рођења Петра
II Петровића Његоша, 120-годишњице рођења Милоша Црњанског, 110-годишњице објављивања прве Дисове песме Идила у „Српском књижевном
гласнику“ и 50 година Дисових свечаности. Учествовали су проф. др Мило
Ломпар и Витомир Вицо Дардић, драмски уметник.
У Ликовном салону Дома културе 16. маја отворен је 17. (Мали) Пролећни анале, традиционална годишња изложба у организацији Дома културе и
Градске библиотеке, на којој сваке године излаже по дванаест сликара млађе
и средње генерације (симболишући дванаест месеци у години). Аутор првонаграђеног рада коме је припала плакета Анала је Горан Деспотовски, а награду
Градске библиотеке понела је Бојана Стаменковић. Селектор овогодишње поставке О идентитету била је Милица Тодоровић.
У Уметничкој галерији „Надежда Петровић“ 17. маја промовисана су нова
издања Градске библиотеке – Дисове сабране песме Са заклопљеним очима и
избор из разговора и беседа са „Дисових пролећа“ Дису у гостима, о којима су
говорили Драган Хамовић и Даница Оташевић. Стихове је казивала Андријана
Виденовић.
Изложба Уметничка књига „Дис“, заједнички пројекат Градске библиотеке и Уметничке галерије „Надежда Петровић“, отворена је 23. маја у Галерији
„Рисим“. Фокусиран на визуелну и ликовну интерпретацију Дисове поезије
140
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
кроз уметничку књигу, пројекат је окупио пет уметника из Србије и Црне Горе,
инспирисаних Дисовим песмама који су урадили по четири графике отиснуте
на папиру заједно са Дисовим стиховима.
Изложба дигиталне фотографије ученика основних и средњих школа
општине Чачак, приспелих на овогодишњи конкурс „Дисовог пролећа“ на тему
Лица око мене, отворена је 27. маја у горњем холу Дома културе. Ауторима
награђених и похваљених радова уручене уручене су плакете и награде, као и
књиге чији је дародавац Градска библиотека.
Јубиларно „Дисово пролеће“ промовисано је 28. маја и у Коларчевој задужбини у Београду. На изузетно посећеној књижевној вечери Јављају лахори
да вече долази публици су се, између осталих, обратили академици Љубомир
Симовић, Матија Бећковић и Милован Данојлић, некадашњи главни гости
„Дисовог пролећа“ (1989, 1990, 1995), Драган Јовановић Данилов, Радмила Лазић, Душко Новаковић, др Радивоје Микић и Даница Оташевић. Стихове је
казивао Небојша Дугалић.
Под слоганом Дис у завичају 29. маја у цркви Св. Архангела Гаврила у
Заблаћу парастос Дису служио је протојереј Мирољуб Мирковић, а затим су у
ОШ „Владислав Петковић Дис“ додељене награде за најбоље литерарне радове
ученика основних и средњих школа Моравичког округа.
Прва Дисова плакета која се додељује иностраном књижевнику, установљена ове године поводом јубиларног „Дисовог пролећа“, додељена је истог
дана аустријском писцу и иностраном члану САНУ од 2012. године, Петеру
Хандкеу (1942) на свечаности Вече са Хандкеом у сали Скупштине Града Чачка. Плакету која се додељује за књижевни опус и ширење истине о српској
култури и традицији, овом осведоченом борцу за правду и истину о српском
народу, уручио је песник Драган Јовановић Данилов, предеседник Одбора „Дисовог пролећа“. О Хандкеовој истрајној борби говорио је академик Милован
Данојлић, такође некадашњи главни гост „Дисовог пролећа“ (1995) који живи
у Француској, а са немачког је преводио Жарко Радаковић.
Сутрадан, 30. маја, у дворишту Народног музеја у Чачку у програму Не
јавља се. А има кад... додељена је Награда „Млади Дис“ Бојану Марковићу
(1985) из Ужица, док су награде за најбољи есеј о Дисовом стваралаштву на овогодишњем конкурсу понеле Маја Савић (Нови Сад), Милица Вучковић (Ниш) и
Марија Слобода (Нови Београд). Слово о поезији казивао је Дејан Алексић, а о
Дису су беседили Драган Јовановић Данилов, Дејан Алексић и Енес Халиловић.
Увод у завршно вече 31. маја било је свечано отварање мултимедијалне
ретроспективне изложбе Код вас је пролеће, посвећене Дису и свим досадашњим лауреатима „Дисовог пролећа“ – од Васка Попе (1965) до Драгана Јовановића Данилова (2012).
Аутор изложбе Код вас је пролеће и истоименог пратећег каталога, објављеног у Едицији Каталози изложби је мр Маријана Матовић, док су за уметничку концепцију и реализацију изложбе заслужни ликовни уметник Бојана
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
141
Н А С Л Е Ђ Е
ПЕДЕСЕТ „ДИСОВИХ ПРОЛЕЋА“ (1964–2013)
Н А С Л Е Ђ Е
Мр МАРИЈАНА МАТОВИЋ
Стаменковић и графички дизајнер Миленко Савовић. На овој несвакидашњој
и врло запаженој изложби приказани су лауреати „Дисовог пролећа“ и богата
издавачка делатност манифестације, живот и стваралаштво Владислава Петковића Диса, а кроз фото, аудио и видео-пројекцију, представљен је и историјат манифестације. Посетиоци су имали јединствену прилику да погледају
најстарије видео-записе из 1971. године, видео-записе беседа лауреата „Дисове
награде“, оригинале првих издања Дисових песама Утопљене душе (1911) и Ми
чекамо цара (1913), као и брошуре Српска колoнија у Пти Далу (Colonie Serbe
des Petites-Dalles, 1916) и другу богату документацију манифестације. Изложбу
је у Уметничкој галерији „Надежда Петровић“ у Чачку званично отворио Дејан
Ристић, в. д. управника Народне библиотеке Србије.
Под традиционалним мотом Са очима изван сваког зла у Великој сали Дома
културе у Чачку приређена је свечана академија поводом јубиларног 50. „Дисовог
пролећа“. Са Велике сцене публици су се поздравним словом обратили градоначелник мр Војислав Илић и Даница Оташевић, директор манифестације, а потом
су се својим стиховима огласили живи лауреати „Дисовог пролећа“ - петнаест
најеминентнијих имена савременог српског песништва: Радован Павловски
(Македонија) (1937), Матија Бећковић (1939), Милутин Петровић (1941), Драган
Колунџија (1938), Милосав Тешић (1947), Мирослав Максимовић (1946), Душко
Новаковић (1948), Радмила Лазић (1949), Војислав Карановић (1961), Слободан
Зубановић (1947), Владимир Копицл (1949), Никола Вујчић (1956), Саша Јеленковић (1964), Живорад Недељковић (1959) и Драган Јовановић Данилов (1960).
Ово је пролеће свих великана који потичу из чачанског краја, а Дис је збирно име за све уметнике чачанског краја, рекао је тим поводом академик Матија
Бећковић. Борхес је рекао да 100 није број, већ знак за бескрајно и већег броја од
тог нема, а пола од бескраја траје ‘Дисово пролеће’... Ово је пролеће и Растка
Петровића, Надежде Петровић, Бранка В. Радичевића, Бране Петровића и многих других... Манифестација ‘Дисово пролеће’ нема чега да се постиди, нити да се
мења, нити да престане, јер она стоји на тврдом постољу, и својом традицијом
обавезује и гарантује будућност. ‘Дисово пролеће’ призива и нерођене песнике
да се упишу у тај родослов.
Поезија има свој живот, као што га има и језик, а читаоци и љубитељи
писане речи нису је издали.
Јубиларну манифестацију обележила су и репрезентативна издања изузетне књижевне и документарне вредности – 44. број часописа Дисово пролеће
на знатно повећаном броју страна (82), каталог ретроспективне изложбе „Дисових пролећа“ (1964-2013) Код вас је пролеће, аутора мр Маријане Матовић,
сабране песме Владислава Петковића Диса Са заклопљеним очима (са предговором Радивоја Микића и поговором Данице Оташевић), избор из разговора
и беседа са „Дисових пролећа“ Дису у гостима (приредио и поговор написао
Драган Хамовић, Завичајна библиотека Врела, књ. 8), као и каталози за 17. Пролећни анале и изложбу Уметничка књига Дис.
142
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
Богатство и разноврсност садржаја остварени за пет деценија непрекидног трајања (1964-2013), као и одјеци далеко изван локалних, па и националних
оквира, према одлуци Скупштине општине Чачак од 7. јуна 2006. уврстили
су „Дисово пролеће“ у ред сталних манифестација у области културе од значаја за Општину Чачак. Спајајући на најбољи начин свевремено стваралаштво
Владислава Петковића Диса са врхунским остварењима песника нашег доба,
али и отварајући пут онима који тек трагају за својим местом у савременом
српском песништву, „Дисово пролеће“ апсолутно оправдава своје постојање
као оптимална афирмација врхунског тренутка српске песничке традиције, а
Дисова награда, као поуздани просудитељ широке српске поезије, изборила се
за позицију једне од најпрестижнијих у српском културном простору.
DIS’ SPRING JUBILEE (1964-2013)
Summary
For the past half-century, the Public library “Vladislav Petković Dis” has
traditionally been organizing Dis’ spring, one of the most longevous and prestigious
poetry festivals in Serbia. In the eventful period from March 10th, the date when Dis
was born and the Library Day is celebrated; since 1998 the Library bears the name of
the poet, until the last days of May, the town of Čačak and this institution honorably
repay their debts to this great local poet through organizing numerous literary events
and gathering enthusiasts and proponents cognizant of the contemporary poetry.
The first, official Dis’ spring, organized by the Public Library and Adult Education
Center in Čačak, was held on April 13th, 1964. The best Yugoslav poets attended Dis’
birthplace and were pronounced laureates of this unique festival after the second
Dis’ spring (April 19th, 1965), and since 1988 only the Serbian poets have taken over
this role (in the period 1965-1998 as honorary guests of the Dis’ spring festival, and
since 1999 as laureates of the Dis’ prize). However, the idea itself was born a year
before on May 17th, 1963, after a literary evening of the same name took place at
the Municipality Assembly of the town of Čačak. Since then, literary enthusiasts
and followers of Dis’ artistic temperament have encircled an incessant fifty-year
development arch and made the festival Dis’ spring an optimal affirmation of the
ultimate moment in the Serbian poetic tradition.
Keywords: Vladislav Petković Dis, Dis’ spring, Dis’ spring jubilee, Public
library, Čačak, Serbian poetry
Marijana Matović
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
143
Н А С Л Е Ђ Е
ПЕДЕСЕТ „ДИСОВИХ ПРОЛЕЋА“ (1964–2013)
Н А С Л Е Ђ Е
Мр МАРИЈАНА МАТОВИЋ
Педесето „Дисово пролеће“: Лауреати Дисове награде
Петер Хандке и Милован Данојлић у цркви у Заблаћу у којој је
1880. године крштен Владислав Пековић Дис
144
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
Н А С Л Е Ђ Е
МИЛИЦА БАКОВИЋ, (1953-
Градска библиотека
„Владислав Петковић Дис“, Чачак
УДК: 014.3:070.488 ДИСОВО
ПРОЛЕЋЕ “1971/1996“
ID:201600524
ЛИСТ ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ : 1971–1996.
Издавачка делатност Дисовог пролећа траје готово пола столећа.1 Покренута је 1971. године објављивањем есеја Радомира Константиновића „Дис“ и
штампањем првог броја листа „Дисово пролеће“, поводом осмог Дисовог пролећа (16-17. мај 1971), када је главни гост био Оскар Давичо.2 Од настанка до данас, лист је тематски посвећен песнику-лауреату, али и песнику чије име носи.
Публикује се једном годишње, у другој половини маја, у седмици када је главна
свечаност. Неспорно, већ пуне 44 године „ова публикација специфичне физиономије je не само верни хроничар свечаности коју прати, већ и незаобилазна
референсна литература за изучаваоце Дисове биобиблиографије и савремене
српске поезије, те [...] представља драгоцени духовни каталог српске поезије“,
записала је, између осталог, Маријана Матовић.3
Првих 26 бројева (1971–1996), обима 8 страна, штампао је на формату А3
и од самог почетка, овај лист превазилази информативну функцију. Основна
концепција првих бројева у принципу задржана је до данас, на насловна стра1
Поред листа „Дисово пролеће“, и посебних издања у оквиру Дисовог пролећа, Библиотека је утемељила значајне едиције: „Књига госта“ (1973), „Токови“ (1979), „Каталози“
(1991), „Каталози изложби“ (2001), али и угледни часопис Глас библиотеке (1988) који
у овом 19. броју, због обима, објављује Библиографију тј. попис текстова „Дисовог
пролећа“ од 1. до 26. броја (1971-1996) који су штампани у новинској форми – условно
названи стара серија. Попис текстова нове серије, односно бројева од 27. до 44. (19972013) биће објављени у наредном броју. Комплетна Библиографија часописа „Дисово
пролеће“, уз ауторски регистар и библиографију значајних едиција у оквиру ове
песничке манифестације, биће штампани касније као посебна књига.
2
Оскар Давичо добитник је 1971. године прве, тек установљене Плакете са Дисовим
ликом – рад академског вајара Живорада Д. Максимовића (Жика Макс) (1933–2009).
3
Мр Маријана Матовић: духовни каталог српске поезије: поводом 40. броја „Дисовог
пролећа“. – Дисово пролеће (Чачак), бр. 40 (11-22. мај 2009), стр. 34-35.
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
145
Н А С Л Е Ђ Е
МИЛИЦА БАКОВИЋ
ни, поред програма мајских песничких свечаности, Дисове фотографије или
цртежа са једном од његових антологијских песама, објављује се и разговор са
награђеним песником који „са очима изван сваког зла“ пролећи у Дисовом родном Заблаћу и Чачку. Главни гост тј. лауреат, врши избор својих песама. Уз фотографију са кратком биобиблиографском белешком и својеручним потписом,
објављиван je и интервју са главним гостом који вишедимензијално осликава
Дисов завичај. Остале прилоге предлагали су чланови редакције. Неспорно,
најзанимљивији и најчитанији текстови везани су за награђеног песника и за
непознате, или мање познате детаље из Дисовог животописа.
Прве бројеве ликовно су опремали познати чачански уметници: Грујица
Лазаревић [дао је идејно решење ћириличних слова у црној, плавој и зеленој
боји у називу листа у чијем заглављу доминира псеудоним DIS], Драган Ћирковић, Петар Бабић, Бранко Трифуновић, Босиљка Шипка, Небојша Бежанић...
Али, неизоставно, ту је и Дис виђен очима Милана Јовановића (1863-1944), Николе Бешевића (1892-1970), Пјера Крижанића (1890-1962), Драгана Ћирковића
(1909-1976) и Богића Рисимовића Рисима (1926-1986).
Значајан простор припада завичајној библиографији тј. историји Чачка
и књижевним ствараоцима из даље и ближе прошлости. У првих 9 бројева
објављиван је летопис Дисово пролеће који је од 10. броја насловљен Од пролећа до пролећа и Песници (Учесници) Дисовог пролећа 1964 – [...]. Будући да је
континуирано прошириван јер садржајно прати сва дешавања у Библиотеци
између претходног и текућег Дисовог пролећа, од 22. броја (1992) устаљен је
назив Летопис који затвара сваки број.
Издавачи листа су Заједница културе Општине Чачак, Одбор Дисовог
пролећа и НИП „Чачански глас“, потом Градска библиотека и Одбор Дисовог
пролећа, касније само Градска библиотека, односно Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“.4 Први главни и одговорни уредник био је Драгољуб
Лека Обућина, а потом Милан Ђоковић, Радован М. Маринковић, Владислав
Поповић, Љубомир Марковић, Миладин М. Вукосављевић, Ангелина Маричић, Марија Орбовић, Радојко Николић и Даница Оташевић. Редакцију листа,
поред библиотекара, чине истакнути ствараоци Чачка.
Потпуно нову ликовно-графичку опрему, а делимично и концепцију, лист
добија од 27. броја (1997) – 34. Дисово пролеће [уредник Весна Бјелић ; главни и
одговорни уредник Радојко Николић]. Дизајн и штампу од тог броја преузима
„Графика Јуреш“ из Чачка. Од 28. броја (1998) главни и одговорни уредник је
Даница Оташевић. Часопис који је већ традиционално пратио све конкурсе и
годишњице Библиотеке и Чачка, смештен је у чвршће, квалитетније корице у
боји, мањег је формата (30 x 23,5 cm) и на знатно повећаном броју страна.
4
146
Управни одбор Градске библиотеке 23. септембра 1998. године, прихвата предлог и
иницијативу установе, што прихвата и Извршни одбор Општине Чачак 9. октобра
1998. године, да Градска библиотека понесе име „Владислав Петковић Дис“.
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
Поред устаљених рубрика, нова серија „Дисовог пролећа“ утемељује опширнији интервју обогаћен фотографијама песника лауреата и факсимил рукописа изабране песме, текстове критичара о награђеној поезији, аутопоетичке
текстове лауреата, беседе лауреата и критичара изречене претходне године, све
већи број прилога чачанских културних посленика, али и сарадника из других
градова, илустроване факсимиле непознатих докумената, фотографије књижевних вечери и изложби књига, као и других значајних књижевних догађања
и сусрета у Библиотеци, приказе нових издања Дисових дела и вредновања
његове поезије код нас и у свету, хронику ликовне изложбе Мали пролећни
анале која последњу деценију употпуњава завршну свечаност Дисовог пролећа,
резултате конкурса за „старе“ и новоустановљени конкурс за дигиталну фотографију ученика основних и средњих школа на тему Слике мога завичаја...
Посебно место припада ванредном, ратном издању „Дисовог пролећа“,
аутентичном сведоку трагичне судбине Срба на крају двадесетог века (бр. 29,
формат А4, штампан у црно белој техници на 14 страна – мај 1999).
Од 31. броја (2000) на унутрашњој страни предње корице објављује се
факсимил одлуке жирија о додели Дисове награде која је установљена 1999.
године, а њен први добитник је Бранислав Петровић.5
Заједно са манифестацијом која је одавно искорачила из локалних оквира
и за тренутак заискрила у Хрватској, Пољској, Француској и Црној Гори, растао
је и богатио се лист, својеврстан изворник и енциклопедија српског песништва,
који баштини драгоцену архивску и документовану завичајну грађу без које је
незамислив било какав озбиљан истраживачки рад из културне историје 20.
и 21. века.
Библиографија листа „Дисово пролеће“ је примарна – урађена је de visu,
што значи да је грађа пописана на основу непосредног увида у све бројеве.
Садржи све текстове од броја 1 (1971) закључно са бројем 44 (2013). Састоји се
из два дела : први део је садржај свих бројева, други део је аналитички – садржај
по ауторима – укупно 1994. библиографске јединице које су систематизоване
хронолошки азбучним редоследом.
„...Град који уме да поштује своје претке, да пронађе најбољи начин да им се
одужи, мора имати и људе који су вољни да, не заборављајући старе, стичу нове
пријатеље“, записано је на крају уводног текста Дани поезије и пријатељства у
првом броју „Дисовог пролећа“ (1971). На понос српског рода, Дисов завичај је
то успео! Спајајући свевремено и савремено, Дисово пролеће траје пола века те
је Библиографија „Дисовог пролећа“ аутентичан доказ да ова песничка манифестација отвара пут онима који тек трагају за својим књижевним идентитетом.
5
Због НАТО агресије на Србију, прва Дисова награда Браниславу Петровићу уручена
је 15. октобра 1999. године.
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
147
Н А С Л Е Ђ Е
ЛИСТ ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ : 1971–1996.
МИЛИЦА БАКОВИЋ
Н А С Л Е Ђ Е
I ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ : 1971 – 1996.
[садржај бројева]
[Часопис излази једном годишње ; бесплатан примерак]
[8. ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ]
* ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ. - Чачак: Заједница културе Општине Чачак, (Штампа
„Литопапир“ Чачак). - [Бр. 1] (16. и 17. мај 1971). - Стр. [8] : илустр. ; 42 cm.
Главни и одговорни уредник: Драгољуб-Лека Обућина ; редакција: Гроздана Савковић, Миломир Петровић, Стеван Секованић, Драгослав Грбић,
Добривоје Благојевић, Грујица Лазаревић ; технички уредник Стеван Секованић ; [вињете Грујица Лазаревић, Мило Милуновић].
Садржај: [Владислав Петковић Дис]: Нирвана* (1); [Уредништво]: Дани
поезије и пријатељства (1) ; [Уредништво]: Програм прославе (1); Мухарем Первић: Владислав Петковић Дис : 1880-1917. (2); [Уредништво]: [Фотографија са
кратком био-библиографијом и својеручним потписом Оскара Давича] (3);
Радомир Константиновић: Суноврати (одломак) : Нек буде твоје све, дај мени
суноврате (Хана ; VII) (3); Оскар Давичо: Поезија и отпори (4-5): Поезија Оскара Давича: Слобода ; Србија ; Баш Челик ; Епитаф Дису ; У име биља (4-5);
[Уредништво]: Чачак (6); Љубица Марковић: Даница Марковић : прва српска
модерна лиричарка (7); [Уредништво]: Дисово пролеће : 1964-1967 (6); [Уредништво]: Библиотека у јавности (7). Књижевна омладина Градац : Недељка
Павићевић: Поноћно зелено мало и топло [8] ; Сутра је улица без страха [8] ;
Бранко Кукић: Песма одбране [8] ; Одупирем се о властиту слободу [8] ; Грозда
Савковић: [Остао је у нама велики део] [8] ; Песма о белим травама [8] ; Радојка
Доловић: Дечак се играо [8] ; Гојко Виг Вујиновић: Деоба [8] ; [Под коју бих клетву
и до кога врага] [8].
[9. ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ]
* ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ. - Чачак : Одбор Дисовог пролећа и НИП „Чачански глас“
(Штампа „Литопапир“ Чачак). - Бр. 2 (14. и 15. мај 1972). - [8] стр. : илустр. ; 42
cm.
Уредници: Милан Ђоковић и Радован М. Маринковић ; редакција: Миломир Петровић, Бранко Кукић, Арсен Секулић, Александар Јовановић и Грујица
Лазаревић ; технички уредник Зоран Максимовић.
148
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
Садржај: Владислав Петковић Дис: Можда спава [са цртежом Николе
Бешевића] (1); [Уредништво] : Мајске песничке светковине (Програм Дисовог
пролећа посвећен поезији Душана Матића) (1); Арсен Секулић: Чачак и Дис
трајно живе у мени : каже песник Душан Матић, учесник на деветом Дисовом
пролећу (1-3); Божидар Ковачевић: Са очима изван сваког зла (2); [Уредништво]:
[Фотографија са кратком био-бибилиографијом и својеручним потписом Душана Матића] (2-3); Јован Христић: Прихватање живота Душана Матића
(одломци) (2-3); Душан Матић: Бескрај и бдења Душана Матића: Море ; Само
пева тајни пламен ; Лепота тек затим долази ; Увод у сећање ; Цар Давид и
жабе; Да именујеш још сенке звезде (5-6); Миодраг Јаћимовић: Седам деценија од
смрти Стевана Луковића : Човек новог доба у нашој поезији (6); [Уредништво]:
1964. : Дисово пролеће [хронологија] (6); Радомир Константиновић: Дисов сан о
облику (одломак из књиге „Дис“, Чачак, 1971) (7); Миломир Петровић: Градска
библиотека најстарија културна установа у Чачку: Лучоноша више од једног
века (7) ; Млади чачански песници : Миладин Вукосављевић: Земља дародавка
[8]; Запис[8]; Владимир Адамов: Без наслова [8]; Гордана Савковић: Визије [8];
Ове ноћи о враћању [8]; Бранко Кукић: У мекоти твога снива[8]; Пламена нит
[8]; Милосав Мариновић: Велика песма о екскурзији Београд Загреб Плитвице
Задар Сплит Дубровник Будва Чачак [8]; Теорија друштвеног уговора [8].
[10. ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ]
* ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ. - Чачак : Одбор за организацију Дисовог пролећа и НИП
„Чачански глас“ (Штампа „Литопапир“ Чачак). - Бр. 3 (19. мај 1973). - Стр. [8] :
илустр. ; 42 cm.
[Лист штампан поводом Десетог Дисовог пролећа у Чачку].
Директор: Владислав Поповић ; главни и одговорни уредник: ДрагољубЛека Обућина ; уредници: Радован М. Маринковић и Милан Ђоковић ; редакција: Миломир Петровић, Арсен Секулић, Зорка Шушић, Милољуб Пантовић,
Александар Јовановић, Бранко Кукић и Грујица Лазаревић ; технички уредник
Зоран Максимовић.
Садржај: Владислав Петковић Дис: Тамница (1) ; Арсен Секулић: „Поезија је један део мог бића...“ : каже песник Милош Црњански, учесник на десетом Дисовом пролећу (1-3); [Уредништво]: Програм десетог Дисовог пролећа у
Чачку (1); Владислав Петковић Дис: Можда спава (2); Александар Јовановић:
Два тумачења најлепше Дисове песме : Очи - вишеструки симбол (одломак) (2);
Милован Урошевић: Вечити сан о идеалној љубави (2-3); [Уредништво]: [Фотографија са кратком био-библиографијом и својеручним потписом Милоша
Црњанског] (3); Поезија Милоша Црњанског: Суматра и објашњење „Суматре“;
Поворка ; Живот ; Прича ; Траг ; Привиђања ; Серената ; Ламент над Београдом
; Лето у Дубровнику године 1927. (4-5) ; Александар Јовановић: Иницијативе:
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
149
Н А С Л Е Ђ Е
ЛИСТ ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ : 1971–1996.
Н А С Л Е Ђ Е
МИЛИЦА БАКОВИЋ
Библиотекарство на прекретници (6); [Уредништво]: Досадашњи учесници на
Дисовом пролећу [хронологија] (6); [Уредништво]: Дисова песничка смотра :
Организатор - клуб који носи име великог песника (6); Миодраг Јаћимовић: Сведочанства: „Сви су се други плашили сем Диса...“ (7); Радован М. Маринковић:
Некролози Дису : „Волели су га они што су га познавали“ (7); Милан Ђоковић:
Прослава стогодишњице рођења Надежде Петровић : Манифестације широм
земље (8); Млади чачански песници : Зорица Златић: Кад престану путовања ;
Кад ти заспиш [8] ; Милорад Лазовић: Љубав ; Без наслова [8] ; Манојле Гавриловић: Делидба у воћу ; Глас јој допираше [8] ; Миладин Вукосављевић: Запис
други ; Запис трећи [8] ; Бранко Кукић: Немир ; Тихом песмом [8].
[11. ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ]
* ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ. - Чачак : Градска библиотека и Одбор Дисовог пролећа
(Штампа „Литопапир“ Чачак). - Бр. 4 (11. мај 1974). - Стр. [8] : илустр. ; 42 cm.
Уредник: Владислав Поповић ; редакција: Миломир Петровић, Бранко
Кукић, Александар Јовановић, Миладин Вукосављевић, Радован Маринковић
и Грујица Лазаревић ; техн[ички] уредник Томислав Радовановић.
Садржај: Владислав Петковић Дис: Утопљене душе [са карикатуром
Пјера Крижанића] (1); [Уредништво]: Програм прославе - 11. мај 1974 (1); Бранко
Кукић: Разговор са Густавом Крклецом : Свијет непрестано води дијалог са мном
(1); Велибор Глигорић: Апологија Дисовог песништва (одломци) (2-3); Милован
Витезовић: Крклец у временима (одломак) (3); [Уредништво]: [Фотографија са
кратком био-библиографијом и својеручним потписом Густава Крклеца] (3);
Жубор живота Густава Крклеца: Сребрна цеста ; Долња Дубрава ; Ведрине
; Жубор живота ; Лука ; Страх ; Сијено; Гитара ; Помрчина ; Безименој ; Разговор с ружом ; Балада; Обична старост ; Епистола у стиховима (4-5); Душан
Радовић: Уместо поговора Густаву Крклецу (5); Гојко М. Тешић: Литература о
Владиславу Петковићу-Дису [72. библиографске јединице]: (6); [Уредништво]:
Дисово пролеће 1964-1974 (6); Радован М.Маринковић: Расветљавања : Трагања
за Дисом (7); Р.М.Маринковић: Дисова смрт (7) ; Александар Јовановић: Библиотека под новим кровом (7); Чачански песници: Гојко Вујиновић: Има да те
браним [8] ; Миленко Пајић: Свирала без свирача ; Исповест ; Берачи биља ; Тица
меког умирања ; Трен одлуке ; Модра јабука [8] ; Бранко Кукић: Твога снива вез ;
Лаким дахом [8] ; Радован М. Маринковић: Легенда о трубачу ; Јабука ; Епитаф
Пети ; Споменик међу свицима [8].
150
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
ЛИСТ ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ : 1971–1996.
* ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ. - Чачак : НИП „Чачански глас“ и Градска библиотека у
Чачку (Штампа „Литопапир“ Чачак). - Бр. 5 (17. мај 1975). - Стр. [8] : илустр. ; 42
cm.
Уредио редакцијски колегијум „Чачанског гласа“ ; директор: Славко Јевтовић ; главни и одговорни уредник Љубомир Марковић ; технички уредник
Зоран Максимовић.
Садржај: Владислав Петковић Дис: Јутарња идила : Михаилу Петковићу, моме брату (1); [Уредништво]: Програм Дисовог пролећа - 17. мај 1975. године (1); Арсен Секулић: Поезија је однос пјесников према животу : каже Скендер
Куленовић, овогодишњи гост завичаја Владислава Петковића Диса (1-3); [Зоран
Гавриловић]: Критичари о Дису : Жудња за невиђеном лепотом (2); [Скендер
Куленовић]: Рађање песме : Стојанка мајка Кнежопољка, Шева (2); Бранислав
Петровић: Звездани тренуци књижевности : Домовини песма (3); Скендер Куленовић: Свеједно (3); [Уредништво]: [Фотографија са кратком био-библиографијом
и својеручним потписом Скендера Куленовића] (3); Скендер Куленовић: Оцвале
примуле ; Стојанка мајка Кнежопољка (одломак) ; Шева ; Писма ; Ево челом свега ;
Стећак ; О алге ; Крик ; Цуји дјевојци писмо по лептирици ; Руса пјесма ; Нотурно ;
Над мртвом мајком својом (4-5); Стеван Раичковић: Сонети Скендера Куленовића
(одломак) (6); [Уредништво]: Учесници на Дисовом пролећу 1964-1974 [хронологија] (6); Миломир Петровић: Трагом документа : Ко је радио у партизанској
библиотеци у Чачку 1941. : Шта о томе казује један полицијски извештај (7);
Р. М. Маринковић: Четири деценије од смрти песника и сликара Владимира Ж.
Костина : Просјак сунца : Припрема се критичко издање одабраних стихова овог
чачанског ствараоца (7); Владимир Ж. Костин: У граду посмртних плаката (7);
Руковет стихова чачанских песника : Међу својима...: Радован М. Маринковић:
Камени трубач ; Епитаф за бубњара [8] ; Црни трубач [8] ; Миладин Вукосављевић: Растуреног ме биљке робе ; Трежњење цвета [8] ; Богдан Миљевић: Хоће ли
тужније бити ; Сталан ход ; Мртви песници ; Било би добро ; Запаљена гробља [8]
; Гојко Вујиновић: Тица меког умирања ; Пролећна [8] ; Верољуб Ћендић Аврамов:
Поново међу својима : Владиславу Петковићу Дису [8].
[13. ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ]
* ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ. - Чачак : НИП„Чачански глас“ и Градска библиотека у
Чачку (Штампа „Литопапир“ Чачак). - Бр. 6 (15. мај 1976). - Стр. [8] : илустр. ;
42 cm.
Уредила редакција „Чачанског гласа“ ; директор: Славко Јевтовић ; главни
и одговорни уредник Љубомир Марковић ; уредници Миладин М. Вукосављевић и Радован М. Маринковић ; технички уредник Зоран Максимовић.
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
151
Н А С Л Е Ђ Е
[12. ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ]
Н А С Л Е Ђ Е
МИЛИЦА БАКОВИЋ
Садржај: Владислав Петковић Дис: Можда спава (1) ; [Уредништво]:
Програм завршних свечаности : 15. мај 1976. године (1) ; М.М. Вукосављевић:
Љубав је и трајање и спас : каже песник Бранко В. Радичевић, овогодишњи гост
„Дисовог пролећа“ (1,3) ; М.М. Вукосављевић: [Фотографија са кратком биобиблиографијом Бранка В. Радичевића] (3) ; Драгутин Стефановић: Песнички
језик и стил Владислава Петковића Диса : Два симбола (1) ; Зоран Гавриловић:
Песник љубави и трајања : Размишљања о песничком делу Бранка В. Радичевића
(2-3) ; Бранко В. Радичевић: Тражим боју за своје небо (2) ; Бранко В. Радичевић:
Сторучица мајка (3) ; Бранко В. Радичевић: Љубомора ; Август ; Крајпуташ ;
Опет то, само мало друкчије ; Тужбалица ; Без наслова ; Сонет за нашу мајку
Драгу Мојсиловић ; Похвала хлебу ; Гавран и смрт ; Кавез ; Покудница (4-5) ;
Бранко В. Радичевић: Похвала жени (6) ; Драгослав Грбић: Расветљавања :
Сурове речи о љубави : Кроз мене земља проговара (6) ; [Уредништво]: Учесници
на Дисовом пролећу : 1964 - 1975. [хронологија] (6) ; Радован М. Маринковић:
Незаборави : Оре земљу и тражи истину : Над песничким животописом Милоша Т. Јовашевића (7) ; [Уредништво]: У Научном одељењу Градске библиотеке
у Чачку : Ризница учитеља Филиповића (7) ; Милош Т. Јовашевић: Мати носи
писмо у недрима (7) ; Песници у завичају... : Радован М. Маринковић: Реквијем
за бубњара [8] ; Гробље олује [8] : Летопис [8] ; Гојко Вујиновић: Писмо завичају [8] ; Славко Луковић: Најслађе јабуке [8] ; Богдан Миљевић: Море касно ;
Оптужба ; Лето [8] ; Светислав Петковић: Завет ; Кроз прстен [8] ; Верољуб
Ћендић Аврамов: Дани незаборавом [8] ; Миладин М. Вукосављевић: Говори
мој отац Милутин [8].
[14. ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ]
* ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ. - Чачак : „Чачански глас“ и Градска библиотека у Чачку
(Штампа „Литопапир“ Чачак). - Бр. 7 (13. мај 1977). - Стр. [8] : илустр. ; 42 cm.
Уредила редакција „Чачанског гласа“ ; директор Славко Јевтовић ; главни
и одговорни уредник Љубомир Марковић ; уредници Миладин М. Вукосављевић и Радован М. Маринковић ; [ликовни прилози: Б. Трифуновић, Драган
Ћирковић, Г. Лазаревић, Никола Бешевић, М. Жмавц, М. Игњић ; вињете: Сава
Лебан и С. Јаковљевић].
Садржај: Владислав Петковић Дис: Тајна (1) ; [Уредништво]: Програм
завршних свечаности (1). ; Радован М. Маринковић: Поезија је једна река низ
коју течем : каже песник Душан Костић, овогодишњи гост „Дисовог пролећа“;
Чуће се моја пјесничка ријеч у крају гдје је поезија суверено ницала : каже Душан
Костић, гост „Дисовог пролећа“ (1,3) ; [Уредништво]: [Фотографија са кратком
био-библиографијом Душана Костића] (2) ; Миливоје Марковић: Песник револуције и интиме (2-3) ; Милан Ранковић: Биће и ништавило (3) ; Душан Костић:
Тиха жетва: Слеђена тишина Виситора ; Бар шапат ; Оток један ; Лапад ; Бан
152
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
Страхињић ; Магла сама (4) ; Архипелаг: Авантура ; Једино што волим ; Архипелаг сам ; Шта сањају архипелази ; Ништа се не догађа ; На путу у недођију ;
Атоли предалеки ; Бубњеви ; Ево и краја свијета ; Мора која се приближава (5)
; [Уредништво]: Учесници Дисовог пролећа : 1964-1976: Васко Попа: Врати ми
моје крпице (6); Ристо Тошовић: Вратимо се малим стварима ; Вељко Петровић: Одметни се (6) ; Милош Црњански: Суматра (6) ; Александар Вучо: Хумор
заспало (6) ; Вито Марковић: Људић очи упире (6) ; Скендер Куленовић: Свеједно
(6) ; Оскар Давичо: [Нек безнађе и пред тобом трзачем истине у жице удара] ;
Душан Матић: Да именујеш сенке звезда (6) ; Густав Крклец: Обична старост
(6) ; Бранко В. Радичевић: Гавран и смрт (6) ; Десимир Благојевић: Девојачке
тишине (6) ; Десанка Максимовић: Тражим помиловање за себра (7) ; [Уредништво]: [Хронологија Дисовог пролећа] (7) ; [Љубомир Марковић]: Представљамо Завичајно одељење Градске библиотеке у Чачку : Драгоцено богатство
(7) ; [Миладин М. Вукосављевић]: Ново издање песама Стевана М. Луковића
(7) ; Стеван М. Луковић: Сетнице: [Цветала бресква јоште голих грана.]; У
подне ; У позни час дана (7) ; Распевана младост: Драган М. Матијашевић: Сан
усним [8] ; Невенка Подунавац: Кад вријеме стане [8] ; Гордана Чвркић: Што
те немаде [8] ; Радојка Петронијевић: Питање [8] ; Милица Павловић: Цртеж
[8] ; Петар Јелић: Чекање [8] ; Светлана Ерац: Априлска симфонија [8] ; Милорад
Кићановић: Портрет [8].
[15. ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ]
* ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ. - Чачак : „Чачански глас“ и Градска библиотека у Чачку
(Штампа „Литопапир“ Чачак). - Бр. 8 (20. мај 1978). - Стр. [10] : илустр. ; 42 cm.
Уредила редакција „Чачанског гласа“ ; директор Славко Јевтовић ; главни
и одговорни уредник Милан Ђоковић; уредници Миладин М. Вукосављевић и
Радован М. Маринковић ; [вињете и цртежи: Цана Јаковљевић и Драган Ћирковић].
Садржај: Владислав Петковић Дис: Међу својима (1) ; Миладин М.
Вукосављевић: Песму пре откривам него штоје пишем : каже Блаже Конески,
гост Дисовог пролећа (1,3) ; [Уредништво]: Програм завршних свечаности (1) ;
Милан Ранковић: Имагинативна апстракција и конкретна општост у Дисовој поезији (2) ; Војислав Илић: Особен лирски глас (одломак) (2-3) ; Блаже Конески (препев: Стеван Раичковић): Пшеница ; Раж ; Анђео из Свете Софије (3) ;
[Уредништво]:[Фотографија са кратком био-библиографијом Блажа Конеског]
(3) ; Блаже Конески: Љубав и земља: Везилка-Везиља ; Лик-Лик ; Реки-Реке ;
Песма ; Молитва (препев: Р. Зоговић) ; Игранка ; Тишина (превео: Стеван Раичковић) ; Виј ; Смрт сина ; Одмазда (превела с македонског: Цвета Котевска)
; Звона ; За непознату (превео : Влада Урошевић) ; Рађање (превео:Александар
Вучо) (4-5) ; Димитар Митрев: Суочавања : У основи поезије рефлексија песGLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
153
Н А С Л Е Ђ Е
ЛИСТ ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ : 1971–1996.
Н А С Л Е Ђ Е
МИЛИЦА БАКОВИЋ
ника са срцем (6) ; Блаже Конески: Уз језеро заспало дете ; Одмор (препев: Р.
Зоговић) (6) ; Радојица Таутовић: Познанства : Непролазни напев протицања
(7) ; Р.М.М.: Припрема за изградњу Градске библиотеке у Чачку : Дом за књигу
(7) ; Песници Дисовог пролећа: 1964-1977 : Бранко В. Радичевић: Похвала жени
(8) ; Ристо Тошовић: Долазак ноћи (8) ; Густав Крклец: Растанак с другом (8) ;
Вељко Петровић: Повратак (8) ; Васко Попа: Смрт сунчевог оца (8) ; Вито Марковић: Бајалице (8) ; Десимир Благојевић: Кестенови (8) ; Душан Костић: Моћ
загонетке (8) ; Милош Црњански: Девојка (9) ; Десанка Максимовић: Поводањ
(9) ; Скендер Куленовић: Ево челом света (9) ; Оскар Давичо: Туђи пољупци (9)
; Душан Матић: Пореч (9) ; Радомир Ивановић: Медитација о свету и дијалогу
са собом (одломак) (9) ; Распевана младост: Светлана Ерац [10] : Молитва [10] ;
Путовања [10]; Суботом увече [10]; Милорад Лазовић: Ноћ [10] ; Момир Радисављевић: Стопама свог оца [10].
[16. ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ]
* ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ. - Чачак : Градска библиотека и Одбор Дисовог пролећа
(Штампа „Литопапир“ Чачак). - Бр. 9 (18. мај 1979). - Стр. [8] : илустр. ; 42 cm.
Уредник: Радован М. Маринковић ; редакција: Милољуб Пантовић,
Биљана Николић, Ненад Вујковић, Мила Бакић и Радован М. Маринковић.
Садржај: [Владислав Петковић Дис]: Тајна (1) ; Р.М.Маринковић: Дис
је додирнуо најзагонетнију нит поезије : рекао је у разговору гост шеснаестог
Дисовог пролећа за наш лист ; Доминирају мотиви слутња и стрепња (1,3) ;
[Уредништво]: Главне свечаности (1) ; Миодраг Павловић: Владислав Петковић Дис : (одломак) (2) ; Стеван Раичковић: Слово о поезији (2) ; [Уредништво]:
[Фотографија са кратком Белешком о песнику] (3) ; Стеван Раичковић: Песма
траве ; Небо (3) ; Стеван Раичковић: Песник тишине: Непозната у давнини
; Тако је добро бити сам ; Записи о песми ; Живот ; Запис у сумраку ; Случајни
запис ; Јутро у старој кући ; Камена успаванка ; Као никада више ; Песници ;
Тихи сат ; Пут у равницу ; Опрости камену што ћути ; У дозивима ; На растанку ; Запис са мора (4-5) ; Љ. Марковић: Сусрети : Враћање Диса у завичај
(6) ; [Уредништво]: Одбор за изградњу зграде Градске библиотеке (6) ; [Уредништво]: Песници Дисовог пролећа : 1964-1979. [хронологија] (6) ; Момчило Тешић:
Песник, бунџија и револуционар Милош Јовашевић (7) ; С књижевног конкурса
[потписано шифром]: [„Краљ Ћићус“]: Девојка [8]; [“Кшеменкари“]: Воде жабокречне [8] ; Зрна [8]; [„Без трага“]: Пуноглавац [8]; [„Paull“]: Могућност или
одбрана сигурности [8].
154
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
ЛИСТ ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ : 1971–1996.
* ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ. - Чачак : Градска библиотека и Одбор Дисовог пролећа
(Штампа „Литопапир“ Чачак). - Год. 10, бр. 10 (16. мај 1980). - Стр. [8] : илустр. ;
42 cm.
Уредник: Љубомир Марковић ; редакција: Милољуб Пантовић, Зора
Петровић, Ненад Вујковић, Теодосије Вукосављевић, Радован М. Маринковић.
Садржај: Јуре Каштелан: Пјесма о Титу (1) ; Владислав Петковић Дис:
Нирвана (2) ; Jure Kaštelan: Približavanje : U umjetnosti je najintenzivniji doživljaj
svijeta (2-3); [Уредништво]: Програм Дисовог пролећа (2) ; [Уредништво]: [Фотографија са Белешком о песнику] (3) ; Јуре Каштелан: Завичај и револуција: Дјетињство ; Подгорски морнари ; Пјесма сутрашњему ; Крвавија ; Зелено и црвено
; Јадиковка камена ; Безимени ; Језеро на Зеленгори ; Пјевам ; Коњаник ; Сан у
камену ; Успаванка времена ; Растанак (4-5) ; Д. Поповић: Месец књиге : Драгоцен дар : Породица Давидовић из Бањице поклонила је Градској библиотеци око
3.000 књига и ретких публикација. Дародавцима уручене доживотне чланске
карте (6) ; [Уредништво]: Од пролећа до пролећа:Чачански песници гостовали
у Титовом Ужицу ; Прва збирка песама Браниславе Малтез ; Гостовање Мире
Алечковић ; Промоција „Камене књиге предака“ ; Књижевно вече Синише Пауновића (6) ; [Уредништво]: Дисово пролеће: Промоција књиге Душана Азањца ;
Изложба књига у „Првом октобру“ (6) ; [Уредништво]: Песници Дисовог пролећа
: 1964-1980. (6) ; Првенци: Драгица Лукић: За Тита (7) ; Весна Гојковић: Дете ове
планете (7); Снежана Миловановић: Покажи ми како... (7); Славица Топаловић:
Слутња (7) ; Босиљка Урошевић: Бесмртност (7); Милан Димић: Земљо моја
(7) ; Мирјана Броћић: Пођимо опет у походе сунцу (7) ; Ковиљка Вуловић: Небо
и дрво (7) ; Весна Петровић: Шумарице 1941 (7) ; Љубиша Шушић: Тито (7) ;
Биљана Миладиновић: Кад би, мајко, знала... (7) ; Гордана Божовић: Пролећна игра (7) ; Милена Кораксић: У спомен песнику (7) ; Са књижевног конкурса
[потписано шифром]: [„Јесен“]: Мораво моја [8]; [„Пролеће 80“]: Крајпуташ [8]
; [„Младост“]: [Чудно. Сасвим мирно.] [8] ; [„Постхумно“]: Молитва ; Крику [8] ;
[„Зрна“]: Надохвату ближе [8] ; [„Тополе“] : Кад би само поглед [8].
[18. ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ]
*ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ. - Чачак: Градска библиотека (Штампа „Литопапир“
Чачак). - Бр. 11 (15. мај 1981). - Стр. [8] : илустр. ; 42 cm.
Уредник: Ангелина Маричић ; редакција: Вера Лазић, Драгољуб Суботић,
Надежда Ерић, Мила Бакић, Милољуб Пантовић, Теодосије Вукосављевић.
Садржај: Владислав Петковић Дис: Недовршене песме (1) ; [Уредништво]: Програм главних свечаности Дисовог пролећа 15. маја 1981. године (1) ; Љ.
Марковић: Разговор са Славком Вукосављевићем : Мислио сам о Радничком баGLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
155
Н А С Л Е Ђ Е
[17. ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ]
Н А С Л Е Ђ Е
МИЛИЦА БАКОВИЋ
таљону као о симболичноме прстену смрти и живота : Моји животни другови
су Чачани - рекао је гост осамнаестог Дисовог пролећа за наш лист (1,3) ; Ђорђе
Поповић: Поезија на трошарини (2) ; Радул Марковић: Истинити подаци о
рођењу Диса : Где је и кад рођен песник Дис (2) ; [Уредништво]: [Фотографија
са Белешком о песнику] (3) ; Славко Вукосављевић: Пољубац тежак и нежан ;
Химна за свакога (3) ; Славко Вукосављевић: Родољубље и завичај: Младост ;
Језеро ; Енглеска ; Манон ; Рођендан ; Ноћ играча ; Рањена птица ; Кадињача ;
Гробови војника (4-5) ; [Уредништво]: Од пролећа до пролећа (6) ; [Уредништво]:
Признање Градској библиотеци у Чачку : Она је добила награду „Милорад Панић
Суреп“ ; [Уредништво]: Песници Дисовог пролећа : 1964-1981 [хронологија] ; (6);
Првенци: Босиљка Урошевић: Нова река (7) ; Биљана Петровић: Моја домовина
(7); Јелена Минић: [Улицама корачају људи] (7) ; Ковиљка Вуловић: Пролећни дан
(7) ; Жарко Поповић: Жеље су звезде (7); Драгица Давидовић: Стих и звук (7)
; Гордана Максимовић: Домовина (7) ; Ана Јевтовић: Захвали мајци (7) ; Весна
Петровић: Кунемо се другу Титу (7) ; Гордана Шаиновић: У спомен песнику (7)
; Милорад Полуга: [Стојим](7) ; Биљана Станишић: [Ноћ ноћује по уџеринама
сна] (7) ; Мирјана Вуловић: Први цвет (7). Са књижевног конкурса [потписано
шифром]: [„Орфеј“]: Завичајна [8] ; [„Лет птице“]: Одазив [8] ; [„Љ/Тр -22688X“]: Црна птица [8] ; [„Ли/тр-22688-Н]“: Пред безгласјем [8] ; [Из збирке „Хлеб,
јабука, књига“]: Песма о магли [8] ; Песма о хлебу [8] ; [„Краљ Ћићуз“]: Вршај
(одломак) [8].
[19. ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ]
*ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ. - Чачак: Градска библиотека (Штампа „Литопапир“
Чачак). - Бр. 12 (21. мај 1982). - Стр. [8] : илустр. ; 42 cm.
Уредник: Љубомир Марковић ; редакција: Вера Лазић, Драгољуб Суботић, Надежда Ерић, Мила Бакић, Стана Вукадиновић, Гина Маричић ; [ликовни прилози: Д. Ћирковић].
Садржај: Владислав Петковић Дис: Повратак (1) ; [Уредништво]: Програм главних свечаности Дисовог пролећа 15. маја 1981. године (1) ; Љубомир
Марковић: Разговор са Изетом Сарајлићем : Мада сам имао друге учитеље, увек
сам се помало осећао и Дисовим учеником ; Моја генерација имала је најтежи
задатак (1, 3) ; Мића Данојлић: Манифест љубави (2) ; Бранимир Бошњак:
Бравурозна непосредност (2) ; Владета Јеротић: Љубав и меланхолија код Диса
(2) ; [Уредништво]: [Фотографија са Белешком о песнику] (3); [Уредништво]:
Укратко : На почетку Дисовог пролећа (3) ; Изет Сарајлић: Песник младости:
Лагано с тугом ; Након Струге ; Из дјетињства ; У одбрану књижевних јунака
; Можда неко ; Опет ме све чешће посећује Ешо ; Песмица за Гинтера и Рут ;
Бранденбуршка врата ; Елегија која те моли да никад не постанеш Маркиза ;
Тврткова улица ; Шта то говори Тамара која још не зна да говори док с цуцлом
156
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
у устима посматра овај велики али и да ли и најсавршенији свет ; Без наслова,
али и без неке посебне горчине (4-5) ; [Уредништво]: Од пролећа до пролећа :
Букети слободе (6) ; [Уредништво]: Песници Дисовог пролећа : 1964-1982 [хронологија] ; (6) ; Првенци: Љиљана Урошевић: Спавај (7) ; Момчило Ристановић:
Пева песма (7) ; Сања Васиљевић: Живот (7) ; Лела Радосављевић: Не дирај у
моје детињство (7) ; Гордана Шаиновић: У спомен песнику краја мог (7) ; Душица
Куч: Слобода (7) ; Биљана Петровић: Нежност твога длана још памти твоја
коса (7) ; Мирјана Максимовић: Зашто (7) ; Лариса Цупаћ: Мали бомбаш (7);
Анета Милосављевић: Живот је неуништив (7) ; Маја Кораксић: Једном ће ове
боли тешке (7) ; Јелена Поповић: Гаси се пролећни дан (7) ; Са књижевног конкурса [потписано шифром]: [„46“]: Раскршће [8] ; Камен [8] ; [„Аурора“]: Осећам
; Непребол [8] ; [„Песник живота“]: [Још једна песма и више не] [8] ; [„Ива“]:
[Желим да те имам] [8].
[20. ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ]
*ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ. - Чачак: Градска библиотека (Штампа „Литопапир“
Чачак). - Бр. 13 (20. мај 1983). - Стр. [8] : илустр. ; 42 cm.
Уредник: Љубомир Марковић ; редакција: Биљана Николић, Миленко
Пајић, Стана Вукадиновић, Ангелина Маричић ; [ликовни прилози: Д. Ћирковић].
Садржај: Владислав Петковић Дис: Нирвана (1) ; [Уредништво]: Програм
свечаности (1) ; Миладин М. Вукосављевић: Разговор са песником Александром
Ристовићем : Поезија је мишљење : Гостовање песника Александра Ристовића
на јубиларном Дисовом пролећу у Чачку и било је повод за наш разговор с њим ;
Добра песма је прави знак који неће мимоићи читаоце (1-3); Александар Ристовић : Мали есеј : Читачи поезије (2) ; Драгиша Витошевић: Из старих дана :
Да ли се Дис бавио превођењем? (2) ; [Уредништво]: [Фотографија са Белешком
о песнику] (3); Александар Ристовић: Љубав, природа и завичај: Киша пада
на мој платнени сто ; Ручак ђавола ; Птица у сенци руке, лица, или уобичајених предмета ; Гост ; О беди ; Шум око ножних чланака ; Дечаштво ; Вино уз
прећутан договор ; Равнодушан човек ; Једној девојци ; Писма сањалица (4-5) ;
[Уредништво]: Дисово пролеће 1983 : Манифестације и акције (6) ; ; [Уредништво]: Учесници Дисовог пролећа [хронологија] ; (6) ; Мирјана Павловић: Ко
ти пољуља снове (6) ; Првенци: Весна Давидовић: Детињство (7) ; Владимир
Димитријевић: Плава гробница (7) ; Гордана Богдановић: Постоји нешто (7) ;
Лариса Цупаћ: Молба (7) ; Мирјана Станковић: Љубичица (7) ; Весна Милошевић: Улицом свог живота (7) ; Тања Судчевић: Прва љубав (7) ; Гордана Бојовић:
Песма за Диса (7); Гордана Божовић: Ти ниси (7) ; Нела Мијушковић: Жуто (7)
; Биљана Петровић: [Одлазим у загрљај] (7) ; Ђорђе Васиљевић: Другарство (7) ;
Данијела Дробњак: Пусти (7) ; Биљана Петровић: Васкрсавање (7) ; Са књижеGLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
157
Н А С Л Е Ђ Е
ЛИСТ ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ : 1971–1996.
Н А С Л Е Ђ Е
МИЛИЦА БАКОВИЋ
вног конкурса [потписано шифром]: [„88“]: Окрени се и иди [8] ; [„Међулушко
благо“]: Заумна тајна [8] ; [„Лоза“]: Тужан дан [8] ; [„Метеори“]: Бол [8] ; [„Брезе“]: Понекад [8] ; [„Звездано небо“]: Несталом другу [8] ; [„Плаве мисли“]: [По
ко зна који пут последњи пут се будим] [8] ; [„Пролеће]: Мислили су [8].
[21. ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ]
*ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ. - Чачак: Градска библиотека (Штампа „Литопапир“
Чачак). - Бр. 14 (18. мај 1984). - Стр. [8] : илустр. ; 42 cm.
Уредник: Љубомир Марковић ; редакција: Биљана Николић, Миленко
Пајић, Стана Вукадиновић, Ангелина Маричић ; [ликовни прилози: Грујица
Лазаревић, М.Ђокић-Млађи, А.Микић-Моравски, М. Ђокић, Обрад Б. Јовановић, Милорад Каровић, Б. Шипка].
Садржај: Владислав Петковић Дис: Међу својима (1) ; [Уредништво]:
Програм завршних свечаности (1) ; Љубомир Марковић (превела Роксанда
Његуш): Разговор са Цирилом Злобецом, гостом овогодишњег Дисовог пролећа
: Видети и осетити некадашње велико време данашњим очима и данашњим
срцем : истиче потребу и неопходност Цирил Злобец у интервјуу за наш лист
: Дисова поезија - мека, интимна, елегична лирика (1, 3) ; Никола Кољевић:
Дисова тамновања и обасјања (одломак) (2) ; Љ. Марковић: Сусрет са Бранком
Ћопићем : „Боља сабља и бољи јунак“ (2) ; [Уредништво]: [Фотографија са Белешком о песнику] (3); Тодор Стојановић: Самом себи (3) ; Милинко Јовановић:
Хирошима 1945 (3) ; Цирил Злобец: Тишина (3) ; Цирил Злобец: Pobeglo otroštvo
(Одбегло детињство) ; Opoldne (Подне) ; Kamen (Камен) ; Pet človbeških čednosti
(Пет људских врлина) ; Dve žgoči sonci (Два врела сунца) ; Soba (Соба) ; Nebo z
ograjo (Небо са оградом); Враћање детињству и красу: Орах ; И у почетку беше
реч ; Чокот (4-5); Љ. Марковић: Од пролећа до пролећа (6) ; Владимир Димитријевић: Опроштај ратника (6) ; М. Јаћиновић: Дис у мађарској култури (6)
; Калман Дудаш (са мађарског препевао аутор): Крамор�* (6) ; Првенци : Нела
Мијушковић: Птица од картона (7) ; Зорица Весковић: Сећање (7) ; Бојовић
Светлана: Пучина (7) ; Душанка Лакушић: Рат човека мења (7) ; Весна Дуканац:
То је Југославија (7) ; Светлана Ђурић: Да имам (7) ; Ирена Томасовић: Падежи
(7); Божо Шљукић: Састанак ОО (7) ; Данијела Лучић: Ноћ лепа као сафир (7)
; Гордана Николић: Кад мајка зове дете у школу (7) ; Татјана Павловић: Зашто
(7) ; Гордана Ристановић: Можда је важно (7) ; Јелена Благојевић: Домовино,
волим те... (7) ; Гордана Ристановић: Стране света (7) ; Са књижевног конкурса [потписано шифром]: [„Аутор“]: Бродолом [8] ; [„Јефимијин вез“]: Запис [8] ;
[„Дис“]: У коју земљу мислиш да се вратиш [8] ; [„Лана“]: Самосвест [8]; [„Бања“]:
Препознавање песме [8] ; [„Ема и небо“]: Закључна [8].
158
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
ЛИСТ ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ : 1971–1996.
*ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ. - Чачак: Градска библиотека (Штампа „Литопапир“
Чачак). - Бр. 15 (17. мај 1985). - Стр. [8] : илустр. ; 42 cm.
Уредник: Љубомир Марковић ; редакција: Биљана Николић, Стана Вукадиновић, Ангелина Маричић, Милољуб Пантовић, Љубомир Марковић.
Садржај: Владислав Петковић Дис: Можда спава (1) ; [Љубомир Марковић]: Разговор са Бориславом Радовићем: Дис се уздигао изузетним даром : каже
главни гост 22. Дисовог пролећа ; (1,3) ; [Уредништво]: Програм свечаности Дисовог пролећа 17. маја 1985. године (2) ; [Уредништво]: Четрдесет година у слободи
: Остаћемо вјерни Титовом завјету : истакао је Веселин Ђурановић, председник
Председништва СФРЈ на свечаној академији уочи Дана победе (2) ; Књижевни
конкурс за Есеј о Дису [потписано шифром]: [„Пипи“-Сања Домазет]: Тајна о
недовршености (2) ; [„Бац 111/30“-Никола Стојшин]: Предели снова и среће у
поезији Владислава Петковића Диса (2); [„Децембар 1966“-Небојша Ковачевић]:
Сан и смрт у Дисовој поезији (3) ; [„Бели јелени“-Бранка Вуковић]: Опори мирис
умирања ; Загонетни ћилим поетике (3) ; [Уредништво]: [Фотографија са Белешком о писцу] (3); Борислав Радовић : Глас уздигнут над временом и тлом:
Зид ; Успарну ноћ ; Веслачи ; Неимари ;У сенци родослова ; Излазак ; Као по некој
старој ковачкој песми ; Чагаљска зорница ; Живот вина ; Ветар ; Кириџијска
(4-5) ; [Уредништво]: Од октобра до априла : Изложбе књига и друге манифестације (6); ; [Уредништво]: Претходна Дисова пролећа (6) ; Представљамо чланове
Књижевног клуба „Разговор“ из Пожеге: Бранко Стевановић: [Ништа си] ; Зоран
Недељковић: Песници ; Дечји прозни радови : Наташа Филиповић: Нежност
твога длана још памти моја коса (6) ; Биљана Јовановић: Опет ме поздравља
пролеће (6) ; Првенци: Татјана Павловић: Слобода (7) ; Весна Габоровић: Вечерња песма (7) ; Лариса Цупаћ: Локвањ (7) ; Снежана Глишић: А тебе нема(7) ;
Љиљана Величковић: Песма пролећу (7) ; Марина Ђуровић: Младост (7); Зоран
Николић: Један живот (7) ; Зорица Зекавица: Бол (7) ; Сунчица Димитријевић:
Песнику (7) ; Виолета Тресач : Мој октобар (7) ; Сузана Чардачанин: Шта је живот (7) ; Божо Шљукић: [Корен дрвету...] (7) ; Са књижевног конкурса [потписано
шифром]: [„Рањено лане“]: Камен крајпуташ [8] ; [„Заборављено лето“]: Крик
[8] ; [„Простачко име судбине“]: Растанак с анђелом [8] ; [„Анђа“]: [Борова гора
пркоси муњи] [8] ; [„Са каменом огрлицом“]: Развалине [8] ; [„Љубић“]: Тито [8]
; [„Лучани-Драгачево-Париз“]: Писмо мајци у Србију [8].
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
159
Н А С Л Е Ђ Е
[22. ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ]
МИЛИЦА БАКОВИЋ
Н А С Л Е Ђ Е
[23. ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ]
*ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ. - Чачак: Градска библиотека (Штампа „Литопапир“
Чачак). - Бр. 16 (16. мај 1986). - Стр. [8] : илустр. ; 42 cm.
Уредник: Љубомир Марковић ; редакција: Биљана Николић, Стана Вукадиновић, Ангелина Маричић, Милољуб Пантовић, Љубомир Марковић.
Садржај: Владислав Петковић Дис: Нирвана (1) ; [Уредништво]: Програм свечаности (1) ; Љубомир Марковић: Разговор са песником Весном Парун,
гостом 23. Дисовог пролећа : Поезија је траг, једва очуван у бурама живљења :
истакла Весна Парун, песникиња из Загреба ; Поезија је против зла, она је човјек
сам (1,3) ; С. Љубисављевић: Дисово књижевно дело (2) ; Љ.М.: Са књижевог конкурса 22. Дисовог пролећа : Награђени аутори есеја о Дису [потписано шифром]:
[„Снови и буђења“-Вишња Јањошевић]: Владислав Петковић Дис (2) ; [„Дон
Кихот“-Семир Османчевић]: Животни адађо : (Дис као пророк егзистенцијализма) (2) ; [„Оракулум“-Бранка Вуковић]: Демујуршко поиштовање празнине
(3) ; [Уредништво]: [Фотографија са кратком био-библиографијом] (3) ; Весна
Парун: Ако је живот ријека што тече, љубав је злато наталожено: Ријека и
море ; Дом на цести ; Свједоци ; Смирење ; Мост ; Развалина ; Зелени крајолик
; Трава усталасана ; Поријекло тишине ; Повратак стаблу времена ; Шумите,
тамна стабла ; Пламен; Жало ; Испраћај ; Незаштићена љубав ; Ропство ; Ја
и пустиња ; Хлеб ; Ти која имаш руке невиније ; Видрама вјерна ; Љубав (4-5) ;
[Уредништво]: Од пролећа до пролећа : Претходна Дисова пролерћа (6) ; [Уредништво] : У спомен [Младену Бојовићу]: Његове топле речи добродошлице (6) ;
Првенци: Марија Чакарниш: Врати ми... (6); Оливера Вуксановић: Тринаеста
(6) ; Бранко Чоловић: Да сам невидљив (6) ; Александар Бећић: [Спустимо се
на земљу] (6) ; Марина Тутуновић: Пролеће (7); Рада Богдановић: И ја бих... (7)
; Анита Ћосовић: Моја љубав (7) ; Владимир Димитријевић: Неуспели филм
(7); Мирјана Петковић : [Лепо ми је] (7) ; Велиборка Короман: Неправда коју
бих желела да исправим (7) ; Миломир Милуновић: Последња оаза лепоте (7)
; Мирјана Радовановић: Ишчезла љубав (7) ; Зорица Весковић: Огледало (7) ;
„Осећам вечерас док посматрам ласте и пупољке ране...“ (7) ; Ана Ранђић: Живим (7) ; Са књижевног конкурса [потписано шифром]: [„Оракултум“]: Глухо
гробље [8] ; [„Марија“]: Мрзим [8] ; [„Морт Синдер Млађи“]: Опроштајна песма
[8] ; [„Мрље бледе“]: Ватре [8] ; [„Скерлићева стаза“]: Камена прича [8] [„Било
је некад“]: Камен [8] ; [„Поезија сва је пут у непознато“]: Глад [8] ; [„Ненеж 63“]:
Уместо епитафа [8].
160
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
ЛИСТ ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ : 1971–1996.
*ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ. - Чачак: Градска библиотека (Штампа „Литопапир“
Чачак). - Бр. 17 (21. мај 1987). - Стр. [8] : илустр. ; 42 cm.
Уредник: Љубомир Марковић ; редакција: Ангелина Маричић, Стана
Вукадиновић, Даница Оташевић, Јелена Ковачевић.
Садржај: Владислав Петковић Дис: Тајна (1) ; [Уредништво]: Програм
свечаности (1) ; Љ. Марковић: Разговор са песником Радованом Павловским :
Немерљива песма – мерљива је животом : истакао је Радован Павловски, гост
24. Дисовог пролећа ; Песник Дис је већи од времена у којем се јавио : рекао је
песник Павловски (1, 3) ; Љ.М.: Два века Вука (2) ; Радован Павловски (с македонског Ана Моралић): Кад млидијах живети (2) ; [Уредништво]: Уз прославу
150 година Гимназије : Награде за најбоље есеје о Дису [потписано шифром] (2) ;
[„Хесиод“-Бојана Бошковић]: Престанак јаве (2) ; Владимир Димитријевић: Пад
(губитак божанске суштине )(2) ; Горан Бојовић: Еснатологија староиталског
Бога подземног света (покушај анализе обескорењености) (2) ; [„4“Невена Витошевић]: Предграђе тишине : или Дисово песничко тројство (3) ; [Уредништво]:
[Фотографија са Белешком о песнику] (3) ; Радован Павловски: Нећу постати
земља: Маја ; Првородна зрна = Првородна зрна ; Магија момче ; Развенчавање
; Пјесма лончара ; Ратниково зрно ; Побуна зрна = Побуна на зрната ; Нећу
постати земља ; Пролећна мисао ; Корење = Корења ; Сачувани лик = Зачуван
лик ; Кључ света; Потера = Потера ; Део клуча (4-5) ; [Уредништво]: Од пролећа
до пролећа (6) ; Љубомир Марковић: Сусрет са Блажом Конеским : Враћање
песми (6) ; [Уредништво]: Претходно Дисово пролеће (6) ; Првенци: Анита Ћосовић: Домовина (7) ; Дамир Студовић: [Кисео осмех разорне младости] (7) ;
Дамљан Вукадиновић: Исповест једног просјака (7) ; Светлана Ђурић: Добро
јутро, родни граде (7) ; Весна Давидовић: Име твоје (7) ; Славица Марјановић:
Другарство (7) ; Слађана Мишовић: Песма Вуку Караџићу (7) ; Бранкица Јовановић: Зовеш ли ме (7) ; Дејан Шибалић: Плаве очи (7) ; Ана Живковић: Дису
(7) ; Рада Богдановић: Молитва (7) ; Александра Каличанин: Два смарагда (7) ;
Марија Катанић: Јесења туга (7) ; [Уредништво]: Престало је дружење са књигом
[In memoriam : Ненад Вујковић, библиотекар у Научном одељењу Библиотеке]
(8) ; Са књижевног конкурса [потписано шифром]: [„Здравље]: Кућа се нагнула
[8] ; [„Пролазник“]: Јутарње слике [8] ; [„Амадеус и кум“]: Таква песма [8] ; [„Пипер“]: Њихало [8] ; [„Живот са усана“]: Невидљиви [8]. ; [„Акротиста“]: Огласно
стабло [8] ; [„Албум анатомије“]: Осмех [8] ; [„Мук“]: Брату [8].
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
161
Н А С Л Е Ђ Е
[24. ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ]
МИЛИЦА БАКОВИЋ
Н А С Л Е Ђ Е
[25. ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ]
*ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ. - Чачак: Градска библиотека (Штампа „Литопапир“
Чачак). - Бр. 18 (19. мај 1988). - Стр. [8] : илустр. ; 42 cm.
Уредник: Љубомир Марковић ; редакција: Ангелина Маричић, Стана
Вукадиновић, Миладин Вукосављевић, Јелена Ковачевић.
Садржај: Владислав Петковић Дис: Уз јубилеј : Можда спава (1) ; [Уредништво]: Програм главних свечаности 19. маја 1988. (1) ; ; Љубомир Марковић:
Разговор са Иваном В. Лалићем : То је поезија једног од можда три највећа српска
песника ; Када преводим - не могу да пишем своје стихове : истче песник Иван В.
Лалић (1,3) ; Иван В. Лалић: „Анђели дајте да заспим, да спим, да ничега злога ја
не спим: Кареја ; Војничко гробље ; Ровињски квартет ; Завичаји ; Каменари ; Рашка; Завичај (2) ; Иван В. Лалић: Песников гроб ; Помен за мајку (3) ; [Уредништво]:
[Фотографија са Белешком о писцу] (3) ; Бранко В. Радичевић: Беседа Бранка В.
Радичевића на првој приредби Дисовог пролећа : Бекство или пристајање на смрт
: (Скице за есеј) (4) ; Драгољуб Вучићевић: Поздравна реч председника Одбора
Дисовог пролећа на свечаности 29. II 1988. године : Песнику пристоји само песма
(4) ; [Уредништво]: На почетку 25. Дисовог пролећа : Тама се претвара у сјај (3) ;
Миле Мојсиловић: Где је била кућа Петковића у Палилулама : то је било одавно
познато, али сада то потврђују и архивски документи : Дис је оставио своју
рану младост у Чачку (5) ; Ангелина Маричић: Дис и Пандуровић (5) ; Љубомир
Марковић: Заљубљеник у Дисово дело и поезију (5) ; [Уредништво]: Од пролећа до
пролећа : У славу Вука (6) ; [Уредништво]: Вече у Ужичкој републици (6); [Уредништво]: Семинар за библиотекаре (6) ; [Уредништво]: Претходно Дисово пролеће
(6) ; [Уредништво]: Конкурси 24. Дисовог пролећа : Без најбоље збирке (6) ; Првенци : Лола Вељовић: Сан (7) ; Драгана Луковић: На уклетом камену (7) ; Сузана
Радивојевић: Раскрсница (7) ; Зора Грбовић: Књига (7) ; Оливера Вуксановић:
Покварени семафор (7) ; Снежана Баук: Ишчекивање (7) ; Александар Винић:
[...Из сна ме буде...] (7) ; Ненад Грујовић: [Нисам у стању све да искажем] (7) ;
Жарко Чекеревац: Ружна свађа (7) ; Дуња Ћусловић: Писмо (7) ; Са књижевног
конкурса [потписано шифром]: [„Осветљена речима“]: О тражењу семена белог
лука [8] ; [„Пролеће треба волети“]: И пролеће ово у спомен је Дису [8] ; [„Гороцвет“]: Брату [8] ; [„Стаза сунца“]: Халејева комета у Девичу [8] ; [„Боја“]: [Ноћас
би открио свима...] [8] ; [„Argentum аstrun“] : Одбегли син [8].
[26. ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ]
*ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ. - Чачак: Градска библиотека (Штампа „Литопапир“
Чачак). - Бр. 19 (18. мај 1989). - Стр. 6 : илустр. ; 42 cm.
Уредник: Љубомир Марковић ; редакција: Ангелина Маричић, Стана
Вукадиновић, Арсен Секулић, Јелена Ковачевић, Љубомир Марковић.
162
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
Садржај: Владислав Петковић Дис: Тајна (1) ; [Уредништво]: Програм
свечаности у Чачку 18. маја 1989. год. (1) ; Љ. Марковић: Разговор са Љубомиром
Симовићем : Дис је открио неке нове визије : рекао је главни гист 26. Дисовог
пролећа ; Привлачила ме та женска снага која је спасавала свет : истиче песник
Љубомир Симовић (1,3) ; Љубомир Симовић: Овде је тај живот који брзо пролази: Балада о војнику ; Смрт песникова ; На Сечоречком гробљу ; На Златару
; Епитафи са Каранског гробља ; Окупација Ужица ; Питалице пред сликама
Младена Србиновића ; Балада о обичном човеку (2-3) ; [Уредништво]: [Фотографија са кратком био-библиографијом] (3) ; М. Вукосављевић: Нове књиге наших
земљака : Завичајни животопис : (Бранко В. Радичевић: „Такав је живот“, СКЗ,
Београд, 1988) (4) ; Миленко Пајић: Огњен лед : (Бранко Кукић: Празно, Српска
књижевна задруга, 1988) (4) ; Ранко Симовић: Црњански на Дисовом пролећу (4)
;Љубомир Симовић: Слово о Рисиму: (реч на отварању изложбе слика Бошка
Рисимовића у Југословенском драмском позоришту у Београду, 8. октобра 1986)
; Љубомир Симовић: Дис (5) ; [Уредништво]: Претходно Дисово пролеће (5) ;
Првенци: Зора Грбовић: Сећање (5) ; Снежана Ковачевић: Постеља (5) ; Милена
Радуловић: Вече (5) ; Мирема Марковић: [Пролеће...] (5) ; Виолета Степановић:
Пролеће (5) ; Мирјана Ракићевић: Волела бих... (5) ; Марија Никетић: Копачи
сребра (5) ; [Уредништво]: Од пролећа до пролећа : Прослава сто четрдесет
година Библиотеке: Изложба Стере и ретке књиге ; Изложба „Библиотекарство нашег краја“ ; Семинар о библиографији ; Награда „Први октобар“ Градској
библиотеци ; Часопис „Глас библиотеке“ ; Промоција књиге „Корени и корови“
(6) ; Љ.М: Сећање [In memoriam : Цветанка Трпкова] (6): Одушевљавала је Чачане (6) ; Са књижевног конкурса [потписано шифром]: [„Аурора“]: Чачак (6) ;
Неповратност (6) ; [„Кићо“]: Песник (6).
[27. ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ]
*ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ. - Чачак: Градска библиотека (Штампа „Литопапир“
Чачак). - Бр. 20 (17. мај 1990). - Стр. 6 : илустр. ; 42 cm.
Уредник: Љубомир Марковић ; редакција: Ангелина Маричић, Стана
Вукадиновић, Арсен Секулић, Јелена Ковачевић.
Садржај: Владислав Петковић Дис: По гробовима (1) ; [Милица Баковић
прир. песме По гровима] (1) ; [Уредништво]: Програм главних свечаности 16. и 17.
маја 1990. (1) ; Љубомир Марковић: Разговор са Матијом Бећковићем: Дис је име
мелодије у коју се транспоновала једна линија српске поезије : истакао је гост
27. Дисовог пролећа ; Језик је једини споменик кога смо сачували : истиче песник
Матија Бећковић (1,3) ; Матија Бећковић: „Вазда ти је камен на истоме, ни
напретка ни назатка нема“ : Леле и кулу (одломак) ; Јунак и кучка ; Сонет ; Кажа
у кажи ; На страшној се ватри ; Метак луталица зове о Матија (2) ; Матија
Бећковић: Косово поље ; Богородица Тројеручица ; Откада главу промолих из
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
163
Н А С Л Е Ђ Е
ЛИСТ ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ : 1971–1996.
Н А С Л Е Ђ Е
МИЛИЦА БАКОВИЋ
мајке (3) ; [Уредништво]: [Фотографија са Белешком о писцу] (3) ; [Уредништво]:
Од пролећа до пролећа : Запажене изложбе књига у првом реду : Изложба књига
Исидоре Секулић ; Изложба књига и Академија посвећена Доситеју Обрадовићу
; Промоција књиге „Каменорезац Радосав Чикирез“ ; Саветовање библиотекара
у Чачку ; Промоција зборника „Песници Дисовог пролећа II“; Књижевно вече Радомира Андрића и Манојла Гавриловића ; Главне свечаности (4) ; [Уредништво]:
Били су гости Дисовог пролећа [in memoriam] : Оскар Давичо ; Јуре Каштелан (4)
; Првенци: Бранка Ковачевић: Стрепња (5) ; Ивана Давидовић: Дису (5); Дејан
Павловић: Дису, Морави и њој (5) ; Растко Радичевић: Зима (5) ; Ненад Гугл:
Трка (5); Ана Ранђић: Између баште и пепела (5) ; Гордана Стевановић: Сећање
на један октобар (5); Катарина Ђоковић: Сећање (5) ; Зоран Николић: Безвременски бал (5) ; Дејан Лазовић: Заборав (5) ; Сретен Бошковић: Стари алас (5) ;
Са књижевног конкурса [потписано шифром]: [„Нада“]: Ветре (6) [„Касијанц“]:
Гозба (6) ; [„Речи младог Филипа“]: Има туге у очима (6) ; [„Кићо“]: Једно стање
(6) ; [„Комови“]: На вечној стражи(6) ; [„На Јелаку“]: Жуљ (6) ; [„Одбрана од зла“]:
Жена ; (6) ; [Уредништво]: Сећања : Међу људима и међу књигама [In memoriam:
Тоде Чолак] ; Пролеће без Мића [In memoriam: Мићо Јаковљевић].
[28. ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ]
* ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ... - Чачак: Градска библиотека (Штампа „Литопапир“
Чачак). - Бр. 21 (15-16. мај 1991). - Стр. 6 : илустр. ; 42 cm.
Уредник: Љубомир Марковић ; редакција: Даница Оташевић, Милица
Баковић, Арсен Секулић, Јелена Ковачевић, Дејан Крунић.
Садржај: Владислав Петковић Дис: Идила (1) ; [прир. Милица Баковић]
(1). - Љубомир Марковић: Разговор са Танасијем Младеновићем : Судбину писца
делиле су његове књиге : истакао је гост 28. Дисовог пролећа ; Из разговора са
Танасијем Младеновићем : Доста сам се наратовао : Песник који је несхваћен
(1,3,5) ; [Уредништво]: Програм свечаности у Заблаћу и Чачку, 15. маја 1991 (1) ;
Танасије Младеновић : „Време чуда је прошло“ : Једном ћемо ; Ако би ; Доба ; Песак ; Кад човек оде ; Куда су то одлутали ; Могли смо бити заједно ; Пођи у поље
(2) ; [Уредништво]: [Фотографија са кратком био-библиографијом] (3) ; Јелена
Ковачевић: Српски књижевни гласник и Владислав Петковић-Дис : Непролазне
вредности (4) ; М. Орбовић: О 27. Дисовом пролећу (4) ; Милица Баковић: Уз
обележавање 120-годишњице рођења и 50-годишњице смрти : Успомена на Миливоја Филиповића (1871 - 1941) (4) ; Са књижевног конкурса [потписано шифром]:
[„Драинац“]: Ратници (5) ; [„Лептир“]: Мој отац (5) ; [„Облутак мене“]: Тајна
(5) ; [„Ветросплет“]: Игра зуб за зуб (5) ; [„Сунцовање“]: Себри (5) ; [„Касандра“]:
Љубав крвљу тапацирана (5) ; [„Нев“]: (Бескрајна) (5) ; Првенци: Данијела Радосавчевић: Моја земља (6) ; Наташа Жижовић: In suspenso (6) ; Сања Нешовић:
Млинарева прича (6) ; Ана Ранђић: Моја боја (6) ; Мирјана Перовић: Једном си
164
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
само дете (6) ; Мирјана Благојевић: Нећемо више... (6) ; Данијела Митровић:
Поглед (6) ; Славица Вукосављевић: Време лечи све (6) ; Ивана Давидовић: На
Морави (6) ; Дејан Лазовић: Увала потоп I (6).
[29. ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ]
*ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ. - Чачак: Градска библиотека (Штампа „Литопапир“
Чачак). - Бр. 22 (20-21. мај 1992). - Стр. [8] : илустр. ; 42 cm.
Уредник: Марија Орбовић ; редакција: Даница Оташевић, Милица Баковић, Арсен Секулић, Јелена Ковачевић, Дејан Крунић.
Садржај: Владислав Петковић Дис: Наши дани (1) ; Марија Орбовић:
Разговор са главним гостом 29. Дисовог пролећа Алеком Вукадиновићем: Дис, то
је божанствена компонента (1,3) ; [Уредништво]: Програм главних свечаности
20. и 21. маја 1992.год. (1) ; Милица Баковић: 75. година од Дисове смрти : Из
Дисовог живота у Француској (2) ; Марија Орбовић: Белешка о песнику [са фотографијом] (3) ; Алек Вукадиновић: За Дисов рођендан (3) ; Биљана Николић:
Владислав Петковић Дис рођен је 27. фебруара 1880. године у Заблаћу код Чачка :
Грешке у биографији (3) ; Никола Милошевић: Алек Вукадиновић: „Трагом плена
и коментари“ - Просвета, Београд, 1973. : Жижак што светли у тами (4) ; Мирослав Егерић: Поезија Алека Вукадиновића или осетљивост имагинације (4) ;
Алек Вукадиновић: Треперење жишка (Из циклуса „Паралелни трази) (4) ; Час
рођења ; Луди свет (4) ; Зимско јутро 24. јануар 1987. ; То је тај пејзаж ; Слепа
страна ; Застирање пејзажа ; Кућне странице ; Луда кућа (5) ; Радивоје Микић:
Између звука и значења (5) ; Јовица Стојановић: Нешто друго (5) ; Милослав
Шутић: Специфична појава (5) ; Са књижевног конкурса [потписано шифром]:
:[„Елдовиште“]: Доживљај бр. 78 (6) ; [„Поље“]: Наказна реч (6) ; [„Драинац“]:
Очи непогодне (6) ; [„Хана“]: Црни коњи бескраја (6) ; [„Возови из дежеле“]: Пре
кише (6) ; [„Утопљене душе 1992“]: Крв (6) ; [„Мимоза“]: Стид (6) ; [„Офелија“]:
Дрво (6) ; [„Президент“]: Птице (6) ; Првенци: Александар Винић: Угасите мржњу, људима је потребно поверење и љубав (6) ; Маја Ђукановић: Жено птицо
(6) ; М. Орбовић: Летопис: 28. Дисово пролеће : Вече сакупљача народног блага
; Изложба књига „90 година Српског књижевног гласника ;“Орфеј на Морави“
; Промоција књиге „Сељакова душа на камену ; „Од октобра до октобра“ (7);
Јелена Ковачевић: Чачак, Дис и Дисово пролеће (7) ; Милан Ђоковић: Реч-две о
Љубомиру Марковићу : Заслужена мировина (7) ; Радул Марковић: Неки нови
и недовољно познати подаци о Дисовој породици : Без потомака (8) ; Радован
М. Маринковић: Некролози о Дису : „Док ти на дну лежиш у царству сирена...“
(8) ; Арсен Секулић: Владислав Петковић Дис у успоменама Драгише Васића :
Песник међу ратницима (8).
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
165
Н А С Л Е Ђ Е
ЛИСТ ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ : 1971–1996.
МИЛИЦА БАКОВИЋ
Н А С Л Е Ђ Е
[30. ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ]
* ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ. - Чачак: Градска библиотека (Штампа „Precision“ Чачак). - Бр. 23 (20-21. мај 1993). - Стр. 12 : илустр. ; 42 cm.
Уредник: Радован М. Маринковић ; редакција: Арсен Секулић, Милан
Ђоковић, Радул Марковић, Миодраг Јаћимовић, Милица Баковић, Марија Орбовић ; [ликовни прилози у листу: Небојша Бежанић].
Садржај: Владислав Петковић Дис: Седма песма (1) ; Миладин Вукосављевић: Сусрет са овогодишњим гостом песничких светковина у Чачку : Митом
до разумевања : Верујем да је све што човек чини и што ствара покушај да се
разуме оно што се у њему и око њега збива. - Мислити да се може живети у
кули од слоноваче за мене је лицемерје - каже песник Јован Христић [интервју
са краћом био-библиографијом и фотографијом]: (1,3) ; [Уредништво]: Програм
главних свечаности тридесетог Дисовог пролећа (3) ; Јован Христић: Гласници
су дошли: Општа места ; Коме још требају лепе приче ; Уморан од дуге зиме ; По
цео дан седим у библиотеци ; Дошло је лето ; У тавни час ; Варвари ; Трагедија је
завршена ; Богови (2) ; Д. Оташевић: Неки значајни моменти из живота аутора
„Утопљених душа“ : Механџијин син (4) ; Радул Марковић: Занимљива сећања
житеља Заблаћа (4) ; Арсен Секулић: Последње писмо (4) ; [Уредништво]: Нежно је волео своју мајку: Разговор са песниковом супругом (4) ; Милица Баковић:
Савременици о Дису и Даници Марковић : Сећање које вида : Поводом 110-годишњице рођења Симе Пандуровића (5) ; Бранко В. Радичевић: Овако је почело:
Дис је имао право на своје пролеће : Беседа Бранка В. Радичевића (Чачак, 23. април 1964) (6) ; Арсен Секулић: Расветљавања : „Ми чекамо цара“ - због пара (6)
; Р. М. Маринковић: Беседе гостију Дисовог пролећа : Песничка завештања (7) ;
Весна Парун: Најдража песма (7) ; Иван В. Лалић: Велики песник нашег времена
; Алек Вукадиновић: Умље и заумље (7) ; [Избор Бранислава Малтез]: Ноћни
букет: Васко Попа: Заточеници мале кутије ; Ристо Тошовић: [Вратимо се
малим стварима] ; Вељко Петровић: Одметни се ; Десанка Максимовић: Људи
ноћи ; Десимир Благојевић: Утва златокрила ; Александар Вучо: Зарни влач ;
Вито Марковић: Човек, чар, разочар (8) ; Оскар Давичо : Обичаји сна ; Душан
Матић: [Ко ствара новине поцепаше свет] ; Милош Црњански: Misera ; Скендер
Куленовић: [И не видим од росе очиње] ; Бранко В. Радичевић: Крчма Код три
багрема ; Душан Костић: Слеђена тишина виситора ; Блаже Конески: Самац јелен ; Стеван Раичковић: Тиса ; Јуре Каштелан: [Нема надгробне плоче овај мрак]
; Славко Вукосављевић: Ноћ играча ; Густав Крклец: Само још 4 стиха (9) ; Изет
Сарајлић: Након Струге ; Александар Ристовић: Ручак ђавола ; Цирил Злобец:
Пет људских врлина ; Борислав Радовић: Лов ловећи ; Весна Парун: Модрине ;
Радован Павловски: Сова ; Иван В. Лалић: Елпенор ; Љубомир Симовић: Чудо
код дрводеље ; Матија Бећковић: [Црна Гора нема другачијег] ; Танасије Младеновић: Епилог ; Алек Вукадиновић: Ноћни букет (10) ; Јован Христић: [Песник
је изашао у ноћ] (10) ; Миодраг Јаћимовић: Двадесет година од доласка у наш
166
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
град Милоша Црњанског : Велики писац у Чачку : (Извадак из Дневника) (11) ;
Марија Орбовић: Летопис (11) ; [Уредништво]: Припреме тридесетог Дисовог
пролећа : Бројни рукописи на конкурсима (11) ; Најмлађи ствараоци: Првенци:
Бранкица Дрињаковић: Вера у љубав (12) ; Биљана Ракићевић: Мајка (12) ; Ивана Давидовић: [Излазиш из сна] (12) ; Ивана Мојићевић: Хвала ти учитељице
(12) ; Јелена Обрадовић: Љубав, шта је... (12) ; Маја Недић: Моје срце снева (12)
; Јелена Јеремић: Никола Тесла (12) ; Владета Коларевић: Душа и плен: Душа и
плен ; Присност ; Заветина ; Кључаоница ; Оглед (12) ; М. Ђоковић: In memoriam
: Пролеће без Мила Мојсиловића (12).
[31. ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ]
*ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ. - Чачак: Градска библиотека (Штампа „Литопапир“
Чачак). - Бр. 24 (19-20. мај 1994). - Стр. [8] : илустр. ; 42 cm.
Главни и одговорни уредник: Радојко Николић ; уредник: Радован М.
Маринковић ; редакција: Арсен Секулић, Милан Ђоковић, Радул Марковић,
Миодраг Јаћимовић, Милица Баковић, Марија Орбовић.
Садржај: Владислав Петковић Дис: Јутарња идила (1) ; Саша Јеленковић: Разговор са овогодишњим гостом песничких свечаности у Чачку : Пут
до апсолута : Драма спољног света и драма унутрашњег света се прожимају
- каже Милутин Петровић (1,3) ; [Уредништво]: Програм главних свечаности
31. Дисовог пролећа (1) ; Милутин Петровић: Поезија снова: Петнаестог октобра ; Мимоход, Реч:болест ; Ил:сажимање ; Домовина у грлу, и други свет ;
Ваздух једино остаје ; драги мој ; Лабуд гледа, главу не помера ; Суха, усна ; За
персефону ; Поезија ; Гост гутач ; Стихија, Покајање, 1990, мај 21,11 59` 59“
Београдски метро ; Расправа с месецом (2-3) ; [Уредништво]: Белешка о песнику
[са фотографијом] ; Радош Ж. Маџаревић: Истраживања : Дисови родитељи
(4) ; Милован Урошевић: Епитаф за Диса (4) ; Вера Павић: Посвете: Поздравно
слово (Песнику Дису) (4) ; Милица Баковић: Тридесет Дисових пролећа: Трагови времена (4) ; Радул Марковић: Часописи: Гласовит „Глас Библиотеке“ (5)
; [Јован Христић]: Беседа Јован Христића на тридесетом Дисовом пролећу :
Читав један континент (5) ; [Конкурс за прву песничку збирку : Награђени песници] : Велиша Јоксимовић : Запис о леђану (5) ; Милан Лукић: Без наслова (5) ;
[Уредништво]: Леп гест старог композитора : Дис као инспирација (6) ; Радови
са конкурса за књижевна остварења најмлађих: Првенци: Љубиша Марковић:
Без наслова (6) ; Бранкица Дрињаковић: Неуспех (6) ; Ивана Давидовић: Трн (6)
; Виолета Радуловић: Времеплов (6) ; Јасна Вукадиновић: Тражиш опроштај
(6) ; Снежана Клипа: Желим, земљо (6) ; Александра Спасојевић: Мрчајевци (6)
; Драгана Красмановић: Полети (6) ; Невена Михаиловић: Моја судбина (6) ;
Марија Орбовић: Догодило се - забележили смо: Летопис (7) ; Верољуб Ћендић
Аврамов: Дису (7) ; Оцене: Духовни отац (Из беседе Ивана В. Лалића, на ДисоGLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
167
Н А С Л Е Ђ Е
ЛИСТ ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ : 1971–1996.
Н А С Л Е Ђ Е
МИЛИЦА БАКОВИЋ
вом пролећу, 19. маја 1988 (7)) ; Радојко Николић: Незаборавник: „Моја поезија
тражи читаоца сањара...“ : рекао је 17. септембра 1965. Александар Ристовић
у интервјуу који тек сада објављујемо (8) ; Милан Ђоковић: In memoriam: Волео
је песничка пролећа [Милољуб-Мијо Пантовић] (8) ; Љубомир Марковић: Блаже
Конески у сећањима: Одушевила га појава „Старе лозе“ (8).
[32. ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ]
*ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ. - Чачак: Градска библиотека (Штампа „Литопапир“
Чачак). - Бр. 25 (19-20. мај 1995). - Стр. 8 : илустр. ; 42 cm.
Главни и одговорни уредник: Радојко Николић ; уредник: Радован М.
Маринковић ; редакција: Арсен Секулић, Милан Ђоковић, Радул Марковић,
Миодраг Јаћимовић, Милица Баковић, Марија Орбовић ; [ликовни прилози:
Маја Сковран, Стеван Маркуш, Драган Вук Рачић, Владимир Дуњић]
Садржај: Владислав Петковић Дис: Споменик (1) ; Миладин Вукосављевић: Разговор са песником Милованом Данојлићем, гостом овогодишњег Дисовог
пролећа - буним се да бих се усправио : у туђини само пребивам: живим са нашим
мукама и невољама, и са нашим језиком - народ ће преживети, и преживеће ко
буде са народом - језик је све што писац има (1,3) ; [Уредништво]: Програм свечаности 32. Дисовог пролећа у Чачку (1) ; Милован Данојлић: Гозба вечног благдана: Балада о пчели лењивици ; Карађорђе и Бетовен ; Балада о старим шљивама
; Како умире столеће ; Тренутак историје ; Сечење дрвећа (2) ; [Уредништво:
Кратка био-библиографија са фотографијом] (3) ; Радослав Петковић: Беседе
: Поезија је обред у језику (4) ; Радован М. Маринковић: Бранко В. Радичевић,
зачетник Дисовог пролећа : Говор земље и говор жене (4) ; Бранко В. Радичевић
: [Сто руку има наша сељачка мати] ; Арсен Секулић: Расветљавања : Луковић и Дис (5) ; Милован Миња Урошевић: Конкурси: Есеји о Дису (5) ; Зорица
Лешовић Станојевић: Награђени рад на конкурсу за есеј о Дису : Острво таме
(5) ; Радови са конкурса за књижевна остварења најмлађих: Крилати првенци:
Тијана Тољић: Скакакавац (6) ; Ивана Давидовић: [Штури обогаљени видик] (6)
; Владимир Савчић: Теби (6); Саша Стевановић: Радосна песма (6) ; Ненад Гугл:
Немој да волиш као ја (6) ; Срђан Радојевић: Да имам чаробну моћ (6) ; Славко
Дмитровић: Трагови прошлости (6); Прва награда за најбољу песничку збирку:
Милен Алимпијевић: Лепе озбиљне жене (6) ; Шта је све лепо (6) ; Порађање (6)
; Биљана Николић: Летопис песничких порука (7) ; Грујица Лазаревић: Мали
пролећни анале (7) ; Миладин Вукосављевић: Завичајни поменик : Утихнуле
још две лире : значајном књижевном опусу Драгутина Ракановића и Синише
Пауновића, којима је завичај био ослонац, предодређен - незаборав (8) ; Синиша
Пауновић: Питања (Из рукописне збирке „Присени“) (8) ; Љубомир Марковић:
Сећања : Без Милана Ђоковића (8).
168
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
ЛИСТ ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ : 1971–1996.
*ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ. - Чачак: Градска библиотека (Штампа „Литопапир“
Чачак). - Бр. 26 (24. мај 1996). - Стр. [8] : илустр. ; 42 cm.
Главни и одговорни уредник: Радојко Николић ; уредник: Радован М. Маринковић ; редакција: Арсен Секулић, Радул Марковић, Миодраг Јаћимовић,
Милица Баковић и Марија Орбовић.
Садржај: Владислав Петковић Дис: Утопљене душе (1) ; Милка Лучић:
Разговор са Миодрагом Павловићем, гостом овогодишњег Дисовог пролећа : Ћутати и смишљати праву реч : Дис је био чедна песничка душа, блиска основним
сликама визионарске поезије свих времена - каже наш велики песник Миодраг
Павловић, овогодишњи добитник награде Дисовог пролећа (1,3) ; Миодраг Павловић (избор Павле Зорић) : Браните се! Научите песму!: Силазак у Лимб ;
Песник устаје из земље ; Хлеб и вино ; Научите пјесан ; Светогорски дани и
ноћи ; Парма, У Цркви Св. Марка, Венеција ; Долазак муза (2) ; [Уредништво:
Кратка био-библиографија са фотографијом] (3) ; Синиша Дилпарић: Белешка:
Овако је било (Забележено на дан 1. фебруара 1991) ; Милица Баковић: Прилог
библиографији Владислава Петковића Диса (4): Песник у антологијама: Дисова
поезија у антологијама (1919-1991) [43 библиографске јединице] ; Марија Орбовић: Истраживања : Дис у „Књижевној недељи“ (5) Милован Миња Урошевић: Уз годишњицу смрти: Књижевни почеци Синише Пауновића (5) ; Милован
Данојлић: Беседе на 32. Дисовом пролећу: Шапнуо нам је: има наде (6) ; Горан
Петровић: Ослонац за слух, вид, говор и расуђивање : (Реч поводом отварања
изложбе књига Милована Данојлића) (6) ; Биљана Николић: Летопис: Песнички о
песништву (7) ; Љ. Марковић: Јубилеј: Савремени токови (7) ; Јелена Катић: Конкурси: Будан је сањарио (8) ; Миладин Вукосављевић: Објављена првонаграђена
збирка песама из прошле године : (Милен Алемпијевић, „Склупчани гласови“,
Градска библиотека, Чачак, 1995) (8) ; Оливера Вуксановић: Кроз поље (8) ; Вез
Јефимијин (8) ; Ивана Давидовић: Без наслова (8).
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
169
Н А С Л Е Ђ Е
[33. ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ]
Н А С Л Е Ђ Е
МИЛИЦА БАКОВИЋ
Пред Дисовим спомеником давне 1971. године
170
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
П О Г Л Е Д
ОЛИВЕРА НЕДЕЉКОВИЋ, 1973- Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, Чачак
УДК: 02:929 Орбовић М. ;
012 Орбовић М. ;
016:929 Орбовић М.
ID:201601036
СВЕТЛИ ТРАГОВИ БИБЛИОТЕКАРА И БИБЛИОГРАФА
МАРИЈЕ ОРБОВИЋ
Сажетак: У раду је представљена биобиблиографија Марије Орбовић (1948),
библиотекара саветника Завичајног одељења Градске библиотеке „Владислав
Петковић Дис“, истакнутог библиографа, посвећеног истраживача књижевне
и културне баштине чачанског краја и добитнице бројних значајних признања
која се додељују за изузетне резултате постигнуте у библиотечкој делатности.
Кључне речи: Марија Орбовић, биографија, библиотекарство, библиографија,
Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, Завичајно одељење
Тешко да се о библиотекарском позиву могу изрећи тачније и дубље мисли од оних које је, са љубављу и вером да је реч о заиста повлашћеном занимању, записао Бела Хамваш, књижевник, и сам упосленик једне невелике
књижнице:
... Библиотекар је пак онај човек коме је књига таква храна, страст,
судбина, љубав, уживање, занос, авантура и усуд, као морепловцу море, сељаку
земља, баштовану растиње... Нико се не маша књиге тако као библиотекар,
тако тихо и лагано, онако како човек приступа само вечним стварима: мору,
жени, земљи. Нико не зна шта значи сести уз једног доброг аутора, расклопити
књигу насумице и задубити се у њу. Исписивати маргиналије, правити забелешке, тутнути у џеп једну књигу, попети се на пристранак, сести, гласно читати
и подвлачити важне речи.1 Овим мислима обухваћене су све лепоте и изазови
једне недовољно високо вредноване струке, која предано служи свим гранама
људског знања и претпоставља широко образовање, студиозност, ентузијазам
1
Бела Хамваш, Хамвашев бревијар : мисли Беле Хамваша, избор и превод Сава Бабић,
Београд, 2001, стр. 67.
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
171
П О Г Л Е Д
ОЛИВЕРА НЕДЕЉКОВИЋ
и несебичан, безмало алтруистички рад у корист других књигољубаца, стваралаца и истраживача. Стога ове речи са истинским оправдањем могу стајати на
почетку покушаја да се што свеобухватније и свестраније представи животно
и радно искуство Марије Орбовић, библиотекара саветника Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ у Чачку. Њено библиотечко и библиографско
дело настало је као резултат изузетно савесног обављања најстручнијих и најзахтевнијих професионалних задатака и посвећености којом су надилажене
све препреке и потешкоће у непредвидивом библиографском истраживању
књижевног и културног наслеђа чачанског краја. Оно је одавно понос установе
у којој је Марија Орбовић провела најпретежнији део свог радног века и истински узор генерацијама библиотекара који ће њен темељан рад и поуздане истраживачке резултате засигурно препознавати као светлост коју треба пратити.
Биографија
Марија Орбовић рођена је 14. септембра 1948. године у Врбасу у породици
Барна. Уз оца Данила, службеника, и мајку Јелену, кројачицу, рано су се развиле
оне особине које ће Марија Орбовић исказивати током читавог свог радног века:
изузетне радне навике, веома изражен осећај за ред и меру, одговорност, решеност да се преузети посао обави до краја најбоље што се може, тежња да се проблему приступи што свестраније и пронађе његово најрационалније решење,
као и чврсто уверење да је уживање у самом раду највећа награда коју човек
може добити. Уз све то, ученицу која је, након основне школе, похађала гимназију у свом родном граду, елитну школу са традицијом која се гради од 1809.
године, одмалена је одликовало одушевљење књигом и тајнама које је могуће
открити међу њеним корицама. Као један од пресудних догађаја у детињству
будућег библиотекара, о коме и данас радо и с усхићењем прича, издваја се њен
први одлазак у библиотеку у Врбасу. Њене полице испуњене до врха књигама
чији су наслови обећавали незамисливу пустоловину, опчињавале су девојчицу
која је два пута седмично, са уредно спакованим позајмљеним књигама из библиотеке, журила кући да их што пре отвори и зарони у странице најпознатијих
оновремених едиција за децу. Та љубав и несумњив таленат за језике и званично
су исказани уписивањем Групе за српскохрватски језик и југословенску књижевност на Филолошком факултету у Београду, који похађа од 1967. до 1972.
године. Након дипломирања, враћа се у родни град где као професор српскохрватског језика и библиотекар ради у Школском центру од 1972. до 1975. године.
Удајом за Милутина Орбовића, професора енглеског језика и преводиоца, сели
се у Бар и током две школске године ради у тамошњој Гимназији „Нико Роловић“, у којој стиче прва значајнија искуства у библиотекарском послу, сређујући
фонд школске књижнице и успостављајући добру комуникацију са младим
корисницима. Заинтересованост за рад у библиотеци, као и жеља да се тим
172
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
послом бави дугорочније, подстакли су
Марију Орбовић да полаже стручни испит
у Народној библиотеци Србије и 23. маја
1978. године стекне звање библиотекара.
После земљотреса у Бару, једну школску
годину Марија Орбовић предаје српскохрватски језик у Гимназији „Жарко Зрењанин“ у родном граду, потом се досељава у
Лучане, а затим и у Чачак, који постаје њен
други завичај. После спорадичног замењивања професора српскохрватког језика у
школама Драгачева, 1986. године најзад
добија стално запослење као библиотекар
Градске библиотеке у Чачку.
Радни век овог библиотекара срећно
и плодно се поклопио са деценијама убрзаног развоја и аутоматизацијом послова
у чачанској Библиотеци, интензивирањем
библиографског и других облика стручВрсни библиограф и библиотекар
ног рада, а нарочито са развојем издавачке
Марија Орбовић
делатности у установи чија је традиција
дужа од века и по. Неуморни истраживачки дух и чврста воља Марије Орбовић постали су пример и снажан подстицај млађим колегама, којима несебично, тихо и ненаметљиво, али на начин
који истински охрабрује и инспирише, преноси своје богато професионално
искуство. Марија Орбовић и на тај начин доприноси постојаној афирмацији
библиотекарства, библиографије и библиографског рада коме се посветила с
преданошћу каква се и међу најбољима заиста ретко среће.
Рад у Градској библиотеци у Чачку
Прву годину свог рада у Градској библиотеци са чијим ће именом и радом
њен даљи професионални пут бити нераскидиво повезан, Марија Орбовић проводи обављајући послове каталошке обраде у Одељењу за стручну обраду књига,
а потом се, захваљујући ретком ентузијазму, прихвата послова конципирања
и израде општинског централног каталога у Чачку, замишљеног као окосница
општинског библиотечко-информационог система. Рад на стварању и изградњи
овог идеално замишљеног система значио је превазилажење бројних проблема
који су постајали све теже савладиви у деценији којом се окончао протекли
век и кулминирала друштвено-политичка и економска криза на Балкану. Са
наслеђем које су чинили тежак материјални положај и настојање да се кадровGLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
173
П О Г Л Е Д
СВЕТЛИ ТРАГОВИ БИБЛИОТЕКАРА И БИБЛИОГРАФА МАРИЈЕ ОРБОВИЋ
П О Г Л Е Д
ОЛИВЕРА НЕДЕЉКОВИЋ
ски оснаже библиотеке, српско библиотекарство улази у ново столеће, суочавајући се са скоро непремостивим препрекама при започетој трансформацији
у информационе центре. Управо у том периоду Марија Орбовић, борећи се са
великим финансијским и организационим тешкоћама, обавља функцију вршиоца дужности управника чачанске Библиотеке (од 1992. до 1. септембра 1993).
Када је Законом о библиотечкој делатности из 1994. године2 и решењем министра културе Републике Србије3 донетим на основу њега, Градска библиотека
у Чачку одређена да на територији Моравичког округа обавља матичну улогу,
Марија Орбовић постаје руководилац Матичне службе. Успешно се ослањајући
на своје педагошко искуство и комуникативност у раду са колегама, она је од
1994. до 1999. године пружала драгоцену стручну помоћ библиотекарима из 60
окружних библиотека, успешно сарађујући са библиотечким посленицима из
читаве Србије. Истовремено, уз бројне задатке које треба да обави библиотекар
Матичне службе, Марија Орбовић учествује на стручним скуповима, активно сарађује у организацији манифестације Дисово пролеће и објављује стручне
радове који су углавном засновани на провереном искуству и стеченој пракси.
У то време започиње и прва истраживања на проучавању књижевне и културне прошлости чачанског краја и публикује прве библиографске радове. Први
стручни рад Концепција општинског централног каталога у Чачку публикује
на страницама часописа за савремено библиотекарство Глас библиотеке (23/1990), који чачанска Библиотека објављује од 1988. године. У редакцији овог
гласила Марија Орбовић је била од оснивања, да би у периоду од 2003. до 2009.
године, компетентно и са осећајем за актуелност и квалитет објављених радова,
преузела његово уређивање. На основу запажених резултата, Комисија Народне
библиотеке доделила јој је 24. априла 1996. године звање виши библиотекар, а
потом 10. децембра 1999. године и звање библиотекар саветник.
Највећи допринос афирмацији Градске библиотеке у Чачку, као и библиотечког и библиографског рада у својој средини, Марија Орбовић несумњиво
је оставила као библиотекар Завичајног одељења у периоду од 1999. године
до данас. Доласком у ово Одељење, које је у својој суштини дислоцирани део
националног фонда и које од запосленог захтева значајно предзнање, пуно
ангажовање, изузетно познавање свих фаза и сегмената библиотечког посла,
овај угледни библиотекар је своју професионалност, способност и креативност могао да искаже у најбољем светлу. Уз свесрдну помоћ Данице Оташевић,
директора установе, протеклих година успешно је праћена експанзија текуће
продукције свих врста завичајне библиотечке грађе. Марија Орбовић је притом
осмишљавала нове начине текуће и ретроспективне набавке, успостављајући
при том чврсте везе са ауторима, бројним установама, издавачима и штампаријама првенствено са територије Чачка и Драгачева, али и подручја шире
2
3
174
Службени гласник РС, 34/94
Службени гласник РС, 46/94
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
схваћеног завичаја. Као један од најефикаснијих начина којим би се надоместила нефункционалност и тадашња законска нерегулисаност локалног обавезног
примерка, по замисли Марије Орбовић 2000. године први пут је организована
годишња изложба чачанске штампарско-издавачке продукције Штампана реч,
која богатим културно-уметничким програмима за време свог трајања окупља
велики број завичајних стваралаца и посетилаца. Прикупљањем експоната за
ову изложбу која је увек била медијски адекватно пропраћена, обезбеђивао се
по један примерак потребне публикације за Завичајно одељење, а на основу
прикупљене грађе, Марија Орбовић је израђивала текућу завичајну библиографију која је публикована у Гласу библиотеке од првог броја овог гласила.
Изложба Штампана реч постала је, првенствено захваљујући библиотекару
који ју је приређивао, традиционална манифестација и посебна свечаност
књизи у част на којој чачанска Библиотека додељује два признања. Награда
која носи име Исаила А. Петровића, првог чачанског штампара, додељује се
од 2000. године изложеној публикацији са најбољом ликовно-графичком опремом, а признање Даница Марковић, названо у част једне од најзначајнијих
српских лиричарки с почетка прошлог века, рођеној Чачанки, од 2001. године
додељивано је за годишњи издавачки подухват на локалном нивоу. Поред овог
вида набавке, Марија Орбовић је, уз помоћ других колега, много учинила да
се устали и поклон као вид набавке завичајне грађе. Оформила je и неговала
читаву мрежу лепих сарадничких односа са завичајним ствараоцима који су
своје публикације, па и читаве библиотеке целине, достављали чачанској Библиотеци са посебним осећањем испуњености дуга, али и жељом да њихова остварења трајно буду сачувана у Завичајном одељењу. Такође, Марија Орбовић је
каталошки обрадила и старала се да библиотечке вредности, раритети и ретки
примерци књига, као и занимљиве разгледнице, карте, фотографије и рукописи
из две библиотеке целине чији је легатар Градска библиотека Владислав Петковић Дис у Чачку (Легат библиофила и картофила Јована Давидовића, као и Легат
Синише Пауновића, новинара, књижевника, преводиоца и колекционара) буду
адекватно заштићене, а њихово богатство презентовано јавности.
Библиографско дело и истраживачки рад
Поред редовних радних задатака библиотекара у Завичајном одељењу,
физичке и каталошке обраде разноврсне грађе, свакодневног рада са корисницима и бриге око заштите фонда, Марија Орбовић се са изузетном посвећеношћу бави завичајном библиографијом, као и проучавањем књижевне и
културне баштине чачанског краја. Својим свеукупним радом и залагањем,
она потврђује да је добро заснован, стручно вођен и обрађен завичајни фонд
поуздана основа за израду завичајне библиографије, а рад на завичајној библиографији најпоузданији путоказ за попуњавање завичајног фонда. У основи
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
175
П О Г Л Е Д
СВЕТЛИ ТРАГОВИ БИБЛИОТЕКАРА И БИБЛИОГРАФА МАРИЈЕ ОРБОВИЋ
П О Г Л Е Д
ОЛИВЕРА НЕДЕЉКОВИЋ
сваког од њених библиографских подухвата стоји изузетна преданост истраживању, истрајност којом се надилазе препреке и изазови са којима се један
библиограф неумитно среће, одрицање од слободног времена, као и дубока
љубав према књизи и послу којим се бави. Њен укупни рад као да потврђује
речи Валерија Павловича Леонова који у тексту Библиографска трансформација
знања истиче: Док је љубав према књизи природна потреба било ког човека, љубав према библиографији је нешто друго. Та задивљујућа делатност намењена је
људима који не само што воле књигу, већ располажу и професионалним знањима
о њој. Тајне библиографије нису доступне свакоме. Штавише, „прворазредни
библиограф треба да се роди“.4 Откривајући те тајне, вођена сопственом интуицијом и жељом да повеже прошлост са савременим тренутком, свесна значаја
онога о чему се стара и одговорности која јој је поверена, Марија Орбовић је за
свој други завичај учинила много више него многи који су рођењем везани за
њега. Можда јој је непрестана жеља да што боље упозна нову, менталитетски
веома различиту средину од оне из које потиче, неретко и помало затворену
за све који нису староседеоци, управо и помогла да спозна чачанску прошлост
озбиљније и дубље него они који су уз приче о њој одрастали, не сматрајући их
вредним трајног памћења. У едицији Завичајна библиографија чачанске Библиотеке, чији је идејни творац и покретач била, Марија Орбовић је до сада
објавила девет од укупно 17 публикованих библиографија.
Кључно место међу њима припада књизи Чачанско штампарство и издаваштво : библиографија : 1833-1941, објављеној 1998. године поводом 150 година
Читалишта и 100 година штампарства у Чачку. Високој вредности ове завичајне
ретроспективне библиографије, коју чини 429 хронолошки поређаних јединица (377 монографских и 52 серијске публикације), значајно доприносе ауторски, регистар наслова књига, стручни регистар, регистар издавача, регистар
штампарија, регистар наслова листова, регистар имена власника, уредника,
директора, чланова редакционих одбора, статистички преглед по годинама и
регистар установа у чијим се фондовима налазе публикације обрађене у овој
библиографији. Преко сто библиографских јединица до којих је Марија Орбовић дошла истраживањем обимне штампане и тешко достуне нештампане
грађе и рукописних трагова, драгоцена су допуна Српској библиографији. Књиге
1868-1944. Пратећи делатност чачанских штампарија, Марија Орбовић у уводном тексту осветљава друштвене прилике и услове у којима су се оне појавиле
и радиле. На тај начин, студија која претходи самом библиографском попису,
прераста у својеврсну културну историју Чачка која обухвата читав један век,
указујући на преломне догађаје и најзначајније ствараоце из тог периода. Из
грађе прикупљене приликом рада на овој библиографији, Марија Орбовић
4
176
Валериј Павлович Леонов: „Библиографска трансформација знања“, у: Библиотека
као огледало васељене : огледи из савремене руске науке о библиотекарству / изабрао,
приредио и превео Добрило Аранитовић, Београд, Инђија, 2009, стр. 383.
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
објавила је читав низ запажених текстова у новинама, листовима и часописима.
Међу њима се издвајају медаљони о чачанским књижевницима чија имена је
одавно прекрио заборав, објављивани у Чачанском гласу 1998. године.
Овај предани библиограф аутор је бројних каталога који су пратили
репрезентативне изложбе о Богородици градачкој, историјату чачанске Библиотеке, добитницима Дисове награде Танасију Младеновићу, Миловану
Данојлићу, Миодрагу Павловићу, Милосаву Тешићу, некадашњем директору
чачанске Библиотеке и ствараоцу Љубомиру Марковићу (1934-2000) и Синиши
Пауновићу (1903-1995), као и трију примарних персоналних библиографија
завичајних стваралаца. Прилог за Библиографију др Радула Марковића (19372003), сакупљача народних умотворина, истраживача народне књижевности и
књижевног ствараоца, објављен је 1994. године и садржи 694 јединице, праћене
ауторским и регистром часописа и листова. Наредном библиографијом, Плави
дозиви Радојка Николића : био-библиографија, аутор и чачанска Библиотека
су се одужили некадашњем управнику ове угледне установе, књижевнику и
истраживачу епитафа Западне Србије, Радојку Николићу (1933-2004). Својим
обимом и значајем, међу њима се издваја књига Испуњен живот : биобиблиографија Синише Пауновића, објављена 2008. године. Ова монографија је узоран
пример веродостојно и на документима и архивској грађи засноване биографије коју прати поуздана библиографија. На 380 страница ове књиге, Марија
Орбовић читаоцима и будућим истраживачима документовано представља
живот испуњен вишеструким талентима и неуморним радом овог књижевника, новинара, преводиоца са бугарског језика, познаваоца, љубитеља ликовне
уметности и колекционара. Вештином искусног истраживача, Марија Орбовић
је на основу обимне прелистане штампане грађе сачуване у српским библиотекама, уз вишегодишње истраживање бројних рукописа, личног прес-клипинга
и фотодокументације из Пауновићеве заоставштине која је предата на чување
Градској библиотеци у Чачку, у пет поглавља (Животопис, Новинарство као
судбина, Књижевна остварења, Преводилачки рад, Мала галерија Синише Пауновића) осликала живописан портрет човека чији су богати професионални
пут, ширина интересовања, пријатељства и везе за значајним југословенским
и бугарским књижевницима, као и рад на подстицању и промовисању наивног
сликарства, били истински изазов за стрпљивог и преданог истраживача. То
потврђују пописане 1.362 библиографске јединице распоређене у три целине. У
првој су хронолошким редом пописани Пауновићеви радови на српском језику
разврстани у засебне одељке: посебна издања, каталози и сепарати, приређене књиге, предговори, поговори, прилози у енциклопедијама, лексиконима и
зборницима. Следе потом песме у периодици, песме у антологијама, проза у
периодици, критика и есеји које потписује Синиша Пауновић, његови радови
из историје књижевности, ликовне уметности и позоришне историје, као и
новински чланци о разним темама публиковани највећим делом у Политици,
у којој је радио од 1926. године до пензионисања. Другу целину чине ПауноGLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
177
П О Г Л Е Д
СВЕТЛИ ТРАГОВИ БИБЛИОТЕКАРА И БИБЛИОГРАФА МАРИЈЕ ОРБОВИЋ
П О Г Л Е Д
ОЛИВЕРА НЕДЕЉКОВИЋ
вићеви преводи са бугарског и македонског језика и прилози које овај аутор
дао проучавању историје јужнословенских књижевности објављени у књигама
и периодици. Трећи део Библиографије насловљен Библиографија радова о Синиши Пауновићу састоји се од 194 јединице распоређене азбучним редоследом,
међу којима су од нарочитог значаја библиографске јединице чијим пописивањем је регистрована рецепција Пауновићевог стваралаштва на бугарском
језику. Информативности и употребљивости ове библиографије у великој мери
доприносе Регистар аутора у коме је заступљено 568 имена и Регистар наслова листова и часописа који обухвата 125 наслова јужнословенских серијских
публикација из међуратног и периода после Другог светског рата.
Своје библиографско искуство Марија Орбовић потврдила је и израдом
библиографија три међусобно веома различита часописа. Најпре је израдила
библиографију часописа Врело, који је од 1983. до 2008. године објављивало Завичајно друштво Трнава код Чачка, објављену у две књиге (Врело 1983-2001; Врело
2, 2002-2008, коауторство са Душаном Баралићем), а потом у коауторству са Милом Јовашевић и библиографију 150 бројева гласовитог часописа Градац. Ипак,
објављивањем свог најновијег самостално публикованог библиографског рада,
библиографије омладинског часописа Полет који је у Чачку излазио од 1924.
до 1926. године, Марија Орбовић је на најбољи начин исказала дар да препозна
истински библиографски изазов и библиографским умећем одговори на њега.
У опсежној студији која претходи попису који чини 245 јединица сређених по
УДК систему, аутор анализира омладинску међуратну периодику и њен значај,
даје исцрпне податке о знаменитој Ђачкој дружини Рајић која је деловала при
чачанској Гимназији, прецизно притом утврђујући хронологију кратковеких
ђачких часописа који су претходили Полету. Настала на основу богате рукописне
архиве главног уредника овог часописа, будућег новинара Дојчила Митровића,
и сачуваног комплета часописа, монографија о овој периодичној публикацији
прераста у незаобилазни извор за истраживање културних прилика у Чачку и
околини у трећој деценији протеклог века. Захваљујући уредничким белешкама и докуметима из сачуване Митровићеве документације, Марија Орбовић
аргументовано отклања извесне књижевне мистификације, исправља грешке у
атрибуцији које су се поткрале у националној ретроспективној библиографији,
али и разрешава 34 псеудонима и иницијала којима су се потписивали сарадници Полета. До кратких, али врло садржајних биографских бележака о младим
сарадницима Полета, Марија Орбовић је долазила врло заметним путевима,
којима се, не штедећи ни труд ни време, крећу само најупорнији истраживачи.
Резултати и први пут презентовани подаци до којих је својим тихим прегалаштвом дошла, умногоме надилазе локални карактер, јер могу бити од великог
значаја за тумаче књижевне прошлости и библиографе из различитих средина
у којима је овај часопис стекао бројне сараднике и био радо читан.
У блиској вези са библиографским истраживањима Марије Орбовић,
јесу и књиге у којима је зналачки приредила књижевно стваралаштво истак178
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
нутих завичајних стваралаца, објављене у Завичајној библиотеци Врела, којом
чачанска Библиотека скреће пажњу на поједине завичајне ствараоце чија су
дела остала у рукопису, расута по периодици или у малом броју примерака.
Најпре је 2000. године приредила и написала аналитички предговор за збирку
песама Жетва душе Миодрага Мила Божанића (Чачак, 1913 – Индокина, 1954),
Чачанина који се оглашавао поезијом и још као матурант објавио песничку
књигу Модра свитања. Песмама из Божанићевог првенца придружени су у
овом издању и стихови из два необјављена рукописа настала у немачком логору
за време Другог светског рата. Друга књига коју је Марија Орбовић приредила
и пропратила веома студиозним и откривалачким предговором објављена је
три године касније. То је збирка приповедака Купачица и змија у којој је по
први пут међу једним корицама сабрано 29 приповедака Данице Марковић
(Чачак, 1879 – Београд, 1932), која је у српској књижевности скоро читав век
била сматрана искључиво песникињом. Прозно писмо ове изузетне лиричарке
расуто на страницама предратне периодике, са изузетком антологијске приповетке Дозив нечастивог, до тада је било непознато и најбољим познаваоцима
и тумачима њеног дела. Приредивши прикупљене приповетке, тематски их
групишући и пропративши предговором, изворима и речником, као и детаљном хронологијом животног и стваралачког пута Данице Марковић, Марија
Орбовић је учинила истински откривалачки подухват. Овим својим радом
она је поставила нимало лак задатак пред садашње и будуће тумаче књижевне
традиције: да књигу Купачица и змија прочитају на одговарајући начин, вреднујући је како у контексту ауторског опуса, тако и у контексту оновременог
српског прозног стваралаштва.
Свој допринос Марија Орбовић дала је и публиковању књига Синише
Пауновића у библиотеци Врела. Најпре су 2003. године, уз свесрдну помоћ овог
библиографа, објављене Пауновићеве песме под насловом Присени у избору
Радована М. Маринковића, а потом 2006. године књига Кад су летеле камилавке за коју је Марија Орбовић написала исцрпну биобиблиографску белешку
о аутору.
Чланцима, студијама, есејима, библиографијама, приказима и приређеним радовима других аутора, сарађивала је у листовима и часописима: Зборник
радова Народног музеја, Art 032, Врело, Глас библиотеке, Дисово пролеће, Кораци,
Панчевачко читалиште, Домети, Гимназион, Књижевне новине, Књижевни
лист, Летопис Матице српске, Библиотекар, Крагујевачко читалиште, Траг и
др. Чланке од посебне вредности који су доприносили успостављању нове хронологије и другачијим расветљавањима песничког пута Владислава Петковића
Диса, објављивала је у Дисовом пролећу, гласилу угледне манифестације коју већ
пола века организује чачанска Библиотека. Посебан допринос дала је његовом
профилисању као дугогодишњи члан редакције и проверени консултант за све
недоумице које су се појављивале током његовог публиковања.
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
179
П О Г Л Е Д
СВЕТЛИ ТРАГОВИ БИБЛИОТЕКАРА И БИБЛИОГРАФА МАРИЈЕ ОРБОВИЋ
П О Г Л Е Д
ОЛИВЕРА НЕДЕЉКОВИЋ
Њени радови заступљени су у зборницима: Сусрети библиотекара у спомен на др Георгија Михаиловића, Инђија (од 1999), Стање и перспективе развоја
завичајних фондова, Чачак (2004), Тренуци Данице Mарковић, Београд (2007),
Колекције у библиотекама, Београд – Крушевац (2008), Српска библиографија
данас, Нови Сад (2008). Аутор је бројних изложби које је публика могла да види
у Чачку, Београду и Димитровграду. Активно је учествовала у раду бројних
библиотечких скупова и комисија.
Одлуком директора Данице Оташевић, пет пута је проглашавана за најбољег библиотекара Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“, а Награда
„Стојан Новаковић“ додељена јој је 1999. године за књигу Чачанско штампарство и издаваштво : библиографија 1833-1941. Двоструки је добитник награде
„Даница Марковић“ за књигу године објављену у Чачку 2003. године, која јој
је додељена за рад на књизи Купачица и змија и за биобиблиографију Синише
Пауновића Испуњен живот 2008. године. Награђена је и Повељом Библиотекарског друштва Србије 2008. године, наградом „Душан Панковић“ 2012. године, а
потом и наградом Запис Библиотекарског друштва Србије.
Сасвим заслужено Марији Орбовић припало је и нешто суштински вредније од награда – истраживачка срећа да прикупи расејана сведочанства многих живота, да пажљиво рестаурира белине које су начинили време и немар,
да ишчита многе знакове поред којих су можда многи до тада прошли, журећи
да открију „велике“ тајне и свету представе „епохална“ открића. При томе јој
се указала и прилика да отклони неке значајне грешке и укаже на важна, а
заборављена остварења и њихове ауторе. Одређене теме, поједине неправедно
незаписане судбине, рукописи и пожутеле књиге, као да су деценијама чекале
њену истраживачку интуицију, тиху упорност и умеће да их пренесе у свет
библиографема или преточи у занимљиве ванвременске приче о људским
животима. Каткада су те предисторије проналазака, те повести о заметним
библиографским путевима и неозначеним раскршћима којима је Марија Орбовић пролазила, бивале занимљивије и од коначних резултата истраживања.
У сваком случају, ономе које имао привилегију да о њима нешто сазна, јасније
су сведочиле о решености овог библиографа да истраје и стрпљењу да пажљиво
ишчитава и оне путоказе који су за друге остајали невидљиви.
Приводећи крају још један значајан прилог завичајној чачанској библиографији - биобиблиографију књижевника Драгослава Грбића, Марија Орбовић
је, вођена носталгијом и својим високим моралним начелима, недавно започела
обиман и тежак рад на прилозима за библиографију свог родног Врбаса. Зато летимични поглед на свеукупни досадашњи библиографски попис радова Марије
Орбовић, потврђује да изузетни људи и истински ствараоци могу да имају више
од једног завичаја. Једном се одужујући, други завичај својом професионалном
оданошћу заслужујући, Марија Орбовић, на неопозиви начин надилази све
покушаје да се људи ограниче на једно време и скучени простор. Спајајући дух
различитих времена и удаљене крајеве у свом истраживању, она доказује да је
180
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
једини истински завичај посвећених библиотекара управо књига. Неутажива
жудња за књигом, она о којој сведочи Хамваш у речима којима је започет овај
покушај да се осветли портрет Марије Орбовић, може се заборавити једино још
дубљим понирањем у текст, било да је штампан, било да је писан руком на хартији, коверти или остављен као случајан траг који води до открића. Одласком у
пензију, истински библиотекар наставља да живи своју једино могућу судбину
– ону међу књигама, које су наши завичаји које свуда можемо понети са собом.
Зато пред Маријом Орбовић, надамо се, тек стоје нови истраживачки изазови
и остварења која ће се прибројати светлим траговима које нам је ненаметљиво и
отмено остављала. Следећи их, биће нам у свакој библиотекарској, па и људској
недоумици, лакше да одлучимо куда и како нам ваља ићи.
ПРИЛОЗИ ЗА БИБЛИОГРАФИЈУ МАРИЈЕ ОРБОВИЋ
А) РАДОВИ МАРИЈЕ ОРБОВИЋ
1. Монографске публикације
1. Бој на Љубићу : 1815 – 1990 : каталог / [избор грађе за изложбу и каталог
Биљана Николић, Милица Баковић, Марија Орбовић]. – Чачак : Градска
библиотека, 1990 (Чачак : Литопапир). – 28 стр. : илустр. ; 21 cm
2. Изложба књига Танасија Младеновића : каталог / [изложбу и каталог припремила Марија Орбовић]. – Чачак : Градска библиотека, 1991 (б. м. : б. и.)
– 11 стр. : илустр. ; 21 cm
3. Богородица Градачка : прилог за библиографију / [прилог за библиографију
израдиле] Марија Орбовић, Биљана Николић. – Чачак : Градска библиотека, 1992 (б. м. : б. и.). – 60 стр. ; 20 cm
4. Богородица Градачка кроз векове : каталог / [изложбу и каталог припремиле Биљана Николић и Марија Орбовић ; фотографије Зоран Милошевић
; ликовни део изложбе Грујица Лазаревић]. – Чачак : Градска библиотека,
1992 (Чачак : Литопапир). – 20 стр. : илустр. ; 21 cm
Каталог за изложбу поводом прославе 800 година цркве Св. Вазнесења.
5. На стазама стварања : каталог изложбе књига и радова Љубомира Марковића / [Марија Орбовић]. – Чачак : Градска библиотека, 1993 (б. м. : б.
и.). – 15 стр. ; 21 cm 6. Библиографија др Радула Марковића : прилог. – Чачак : Градска библиотека, 1994 (б. м. : б.и.). – 80 стр. ; 22 cm. – (Едиција Завичајна библиографија ; 4)
7. Књижевно дело Милована Данојлића : каталог изложбе / [аутор изложбе
и каталога Марија Орбовић]. – Чачак : Градска библиотека, 1995 (Чачак :
Калиопа). – 24 стр. ; 21 cm
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
181
П О Г Л Е Д
СВЕТЛИ ТРАГОВИ БИБЛИОТЕКАРА И БИБЛИОГРАФА МАРИЈЕ ОРБОВИЋ
П О Г Л Е Д
ОЛИВЕРА НЕДЕЉКОВИЋ
8. Миодраг Павловић : изложба књига : каталог / [аутор изложбе и каталога
Марија Орбовић]. – Чачак : Градска библиотека, 1996 (б. м. : б. и. ). – 62 стр.
: илустр. ; 21 cm
9. Чачанско штампарство и издаваштво : библиографија 1833-1941 / Марија
Орбовић. – Чачак : Градска библиотека, 1998 (Чачак : Графика Јуреш). – 218
стр. : илустр. ; 22 cm. – (Едиција Завичајна библиографија ; 9)
Тираж 500. „Изд. поводом 150 година Читалишта и 100 година штампарства
у Чачку“. – Регистри.
10. Чачанско штампарство и издаваштво : каталог изложбе / [аутор изложбе
и каталога Марија Орбовић]. – Чачак : Градска библиотека, 1998 (Чачак :
Графика Јуреш). – 30 стр. : илустр. ; 18 cm
Податак о аутору преузет с полеђине насл. листа. - „Поводом 150 година
Читалишта и века штампарства у Чачку“. - Тираж 300.
11. Врело : 1/1983-25/2001 : библиографија / Марија Орбовић. – Чачак : Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ ; Београд : Завичајно друштво
„Трнава“, 2001 (Чачак : Бајић). – 87 стр. ; 20 cm. – (Едиција Завичајна библиографија ; 10)
Тираж 200. – Стр. 5-6: Двадесет и пет бројева часописа „Врело“ / Ранко
Симовић. – Регистри.
12. Милосав Тешић : каталог за изложбу књига „Прелест језика“ / [аутор изложбе и каталога] Оливера Вуксановић. Прилог за библиографију / Марија Орбовић. – Чачак : Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, 2001 (Чачак
: Графика Јуреш). – 48 стр. : илустр. ; 22 cm. – (Едиција Каталози изложби)
Тираж 300. – На прелим. стр.: 38. Дисово пролеће. – Кључар језика и памћења / Александар Јовановић: стр. 5-10.
13. Пером у живот : каталог изложбе : [Синиша Пауновић у књигама, документима и фотографијама]. – Чачак : Градска библиотека „Владислав
Петковић Дис“ ; Београд : породица Синише Пауновића, 2002 (Чачак :
Светлост). – 101 стр. : илустр. ; 23 cm. – (Едиција Каталози изложби)
„Изложба је отворена у Уметничкој галерији „Надежда Петровић“ у Чачку
у оквиру програма 39. Дисовог пролећа“ --› импресум. – Тираж 300. – Литература о Синиши Пауновићу: стр. 85-88.
14. Градац : библиографија 1-151 / Мила Јовашевић, Марија Орбовић. –Чачак:
Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, 2005 (Београд : Зухра). – 168
стр. ; 25 cm. – (Едиција Завичајна библиографија ; књ. 11)
Тираж 500. – Стр. 8-9: Путоказ / Милан Влајчић. – Стр. 10-11: Одакле долазимо? Ко смо? Куда идемо? / Бранко Кукић. – Стр. 11-13: Зашто „Градац“? /
Миленко Пајић. – Регистри.
15. Плави дозиви Радојка Николића : био-библиографија / Марија Орбовић. – 1. изд. – Чачак : Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, 2007
182
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
(Чачак : Графика Јуреш). – 150 стр. : илустр. ; 21 cm. – (Едиција Завичајна
библиографија ; 13)
Тираж 300. – Прилози : стр. 113-150. – Регистар.
16. Испуњен живот : биобиблиографија Синише Пауновића. – Чачак : Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, 2008 (Београд : Чигоја штампа).
– 380 стр. : илустр. ; 24 cm. – (Едиција Завичајна библиографија ; 14)
„Изд. поводом 160 година Градске библиотеке и 600 година првог помена
имена Чачка у писаним документима“ --› колофон. – Тираж 500. – Напомене
и библиографске референце уз текст. – Регистри. – Resume.
17. Прочитане године : од Дружства Читања Српско-Славенскиј Новина до
Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ : [каталог изложбе] / [аутори
изложбе и каталога Оливера Недељковић, Марија Орбовић]. – Чачак : Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, 2008 (Чачак : Графика Јуреш). –
65 стр. : илустр. ; 22 cm + 1 електронски оптички диск (CD-ROM) . – (Едиција
Каталози изложби) Тираж 500.
18. Врело : библиографија II 2002-2008 / Марија Орбовић, Душан Баралић .
– Чачак : Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, 2009 (Београд :
Наука и друштво). – 116 стр. : илустр. ; 22 cm. – (Едиција Завичајна библиографија ; 15)
Тираж 200. – Стр. 3: О раду на часопису „Врело“ / Ранко Симовић. – Регистар.
19. Полет : (1924-1926). − Чачак : Градска библиотека „Владислав Петковић
Дис“, 2009 (Чачак : Графика Јуреш) . – 201 стр. : илустр. ; 22 cm. – (Едиција
Завичајна библиографија ; 16)
Тираж 300. – Регистри.
2. Сепарати
20. Књижар и штампар Исаило А. Петровић / Марија Орбовић. – Чачак : Народни музеј, 1996. – Стр. 143-153.
П. о.: Зборник радова Народног музеја; бр. 26, 1996.
21. Културна догађања у Чачку у деловоднику штампарије Стевана Матића /
Марија Орбовић. – Чачак : Народни музеј, 1997. – Стр. 261-285.
П. о.: Зборник радова Народног музеја; бр. 27, 1997.
22. Плакати Заједнице Дома и школе Чачанске гимназије / Марија Орбовић
. – Чачак : Народни музеј, 1998. – Стр. 161-190.
П. о.: Зборник радова Народног музеја; бр. 28, 1998.
23. Синиша Пауновић : (1903-1995) / Марија Орбовић . – Чачак : Народни музеј,
2001. – Стр. 155-183.
П. о.: Зборник радова Народног музеја ; бр. 31, 2001.
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
183
П О Г Л Е Д
СВЕТЛИ ТРАГОВИ БИБЛИОТЕКАРА И БИБЛИОГРАФА МАРИЈЕ ОРБОВИЋ
П О Г Л Е Д
ОЛИВЕРА НЕДЕЉКОВИЋ
24. Непозната Милена Бојовић / Марија Орбовић. – Чачак : Народни музеј,
2006. – Стр. 77-98.
П. о.: Зборник радова Народног музеја; бр. 36, 2006.
25. Веселин Миликић у сећањима савременика / Марија Орбовић. – Чачак :
Народни музеј, 2007. – Стр. 73-96.
П. о.: Зборник радова Народног музеја; бр. 37, 2007.
26. Књижевна периодика у Чачку између два рата / Марија Орбовић. – Чачак
: Народни музеј, 2008. – Стр. 211-232.
П. о.: Зборник радова Народног музеја; бр. 38, 2008.
27. Заборављени уметник Милорад Јовановић : (1897-1966) / Марија Орбовић.
– Чачак : Народни музеј, 2009. – Стр. 173-200.
П. о.: Зборник радова Народног музеја, бр. 39, 2009.
3. Прилози у књигама
28. Објављене и друге публикације / библиографију припремила Марија Орбовић.
У: Градска библиотека : 1848- 1998 : документа / [припремили Даница Оташевић, Радован М. Маринковић]. – Чачак : Градска библиотека „Владислав
Петковић Дис“, 1998. – Стр. 28-36.
29. Песништво Миодрага Божанића / Марија Орбовић.
У: Жетва душе / Миодраг Божанић ; приредила и предговор написала Марија Орбовић. – Чачак : Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ : Д.
Комненић, 2000. – Стр. 7-14.
30. Приповетке Данице Марковић / Марија Орбовић.
У: Купачица и змија / Даница Марковић ; [приредила и предговор написала
Марија Орбовић]. – Чачак : Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“,
2003. – Стр. 7-21.
31. Три деценије завичајних фондова / Марија Орбовић.
У: Стање и перспективе развоја завичајних фондова : зборник радова. –
Чачак : Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, 2004. – Стр. 40- 45.
32. Синиша Пауновић – сведок историје / Марија Орбовић.
У: Кад су летеле камилавке / Синиша Пауновић. – Чачак : Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ : Породица Пауновић, 2006. – Стр. 255259.
33. Даница Марковић и женски покрет / Марија Орбовић.
У: Тренуци Данице Марковић : зборник радова. – Београд : Институт за
књижевност и уметност ; Чачак : Градска библиотека „Владислав Петковић
Дис“, 2007. – Стр. 193-198.
184
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
34. Збирка новинских исечака у Градској библиотеци „Владислав Петковић
Дис“ у Чачку / Марија Орбовић.
У: Колекције у библиотекама. – Крушевац : Заједница матичних библиотека
Србије : Народна библиотека Крушевац, 2008. – Стр. 201-205.
35. Завичајна библиографија као извор допуна за националну библиографију
/ Марија Орбовић.
У: Српска библиографија данас : зборник радова / [главни и одговорни уредник Александра Вранеш]. – Нови Сад : Матица српска, 2008. – Стр. 183- 186.
36. Рецензија / Марија Орбовић.
У: Развитак : библиографија : (1961-2011) / Бобан Ђорђевић. – Зајечар : Центар за културу града Зајечара, 2012. – Стр. 277.
4. Прилози у серијским публикацијама
37. Концепција општинског централног каталога у Чачку / Марија Орбовић.
У: Глас библиотеке (Чачак). – Год. 3, бр. 2-3 (1990), стр. 15-21.
38. Летопис / М. [Марија] Орбовић.
У : Глас библиотеке (Чачак). – Год. 3, бр. 2-3 (1990), стр. 78-81.
39. Издања у Чачку у 1989 / Марија Орбовић.
У: Глас библиотеке (Чачак). – Год. 3, бр. 2-3 (1990), стр. 85.
40. О 27. Дисовом пролећу / Марија Орбовић.
У: Дисово пролеће (Чачак). – Бр. 21 (15-16. мај 1991), стр. 4.
41. Издања у Чачку у 1990. и 1991 / Марија Орбовић.
У: Глас библиотеке (Чачак). – Год. 4, бр. 4 (децембар 1991), стр. 97-99.
42. Летопис / Марија Орбовић.
У: Глас библиотеке (Чачак). – Год. 4, бр. 4 (децембар 1991), стр. 95-97.
43. Рад Миливоја Филиповића на ширењу књиге у пожешком и ариљском крају
/ Марија Орбовић.
У: Глас библиотеке (Чачак). – Год. 4, бр. 4 (децембар 1991), стр. 29-34.
44.Дис, то је божанска компонента : [разговор са Алеком Вукадиновићем] /
Алек Вукадиновић ; разговор водила Марија Орбовић.
У: Дисово пролеће (Чачак). – Бр. 22 (20-21. мај 1992), стр. 1, 3.
45. Летопис / М. [Марија] Орбовић.
У: Дисово пролеће (Чачак). – Бр. 22 (20-21. мај 1992), стр. 7
46. Летопис / Марија Орбовић.
У: Глас библиотеке. – Год. 5, бр. 5 (септембра 1993), стр. 28-30.
47. Летопис / Марија Орбовић.
У: Дисово пролеће (Чачак). – Бр. 23 (20-21. мај 1993), стр. 11.
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
185
П О Г Л Е Д
СВЕТЛИ ТРАГОВИ БИБЛИОТЕКАРА И БИБЛИОГРАФА МАРИЈЕ ОРБОВИЋ
П О Г Л Е Д
ОЛИВЕРА НЕДЕЉКОВИЋ
48. Летопис / Марија Орбовић.
У: Дисово пролеће (Чачак). – Бр. 24 (19-20. мај 1994), стр. 7.
49. Издавачка делатност Градске библиотеке / Марија Орбовић.
У: Глас библиотеке (Чачак). – ISSN 0353-7595. – Год. 6, бр. 6 (1994), стр. 12-20.
50. Летопис / Марија Орбовић.
У: Глас библиотеке (Чачак). – ISSN 0353-7595. – Год. 6, бр. 6 (1994), стр. 45-47.
51. Издања у Чачку / Марија Орбовић.
У: Глас библиотеке (Чачак). – ISSN 0353-7595. – Год. 6, бр. 6 (1994), стр. 48-51.
52. Дис у „Књижевној недељи“ / Марија Орбовић.
У: Дисово пролеће (Чачак). – Бр. 26 ( 24. мај 1996), стр. 5.
53. Књижар и штампар Исаило А. Петровић / Марија Орбовић.
У: Зборник радова Народног музеја (Чачак). – ISSN 0350-7262. – Бр. 26 (1996),
стр. 143-153.
54. Школске библиотеке у Моравичком округу / Марија Орбовић.
У: Глас библиотеке (Чачак). – ISSN 0353-7595. – Бр. 7-8 (децембар 1996), стр.
15-25.
55. Издања у Чачку / Марија Орбовић.
У: Глас библиотеке (Чачак). – ISSN 0353-7595. – Бр. 7-8 (1996), стр. 100-107
56. Дисово пролеће / Марија Орбовић.
У: Заједница библиотека (Београд). – ISSN 0351-2061. – Год. 20, бр. 1-2 (1997),
стр. 125-135.
57. Од „Идиле“ до „Недовршених песама“ : поводом 80 година од смрти Владислава Петковића Диса / Марија Орбовић.
У: Књижевне новине (Београд). − Год. 50, бр. 953 (1. IV 1997), стр. 10.
58. Живим сахрањен као у ноћи : последњи Дисови стихови / Марија Орбовић.
У: Дисово пролеће (Чачак). – Бр. 27 ( 22. мај 1997), стр. 18.
59. Заједница дома и школе чачанске Гимназије : уз 160-годишњицу Гимназије
у Чачку / Марија Орбовић.
У: Чачански глас (Чачак). – Год. 66, бр. 42 (17. октобар 1997), стр. 8.
60. Културна догађања у Чачку у деловоднику штампарије Стевана Матића /
Марија Орбовић.
У: Зборник радова Народног музеја (Чачак). – ISSN 0350-7262. – Бр. 27 (1997),
стр. 261-285.
61. Књижар и штампар Исаило А. Петровић / Марија Орбовић.
У: Чачански глас (Чачак). – Год. 66, бр. 35 (29. август 1997), стр. 10.
62. Књижар и штампар Исаило А. Петровић / Марија Орбовић.
У: Чачански глас (Чачак). – Год. 66, бр. 36 (5. септембар 1997), стр. 10.
63. Народне песме са Голије : (Словенка Марић : Кроз гору, кроз зелену, Дом
културе, Ивањица, 1997) / Марија Орбовић.
186
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
СВЕТЛИ ТРАГОВИ БИБЛИОТЕКАРА И БИБЛИОГРАФА МАРИЈЕ ОРБОВИЋ
У: Просветни преглед (Београд). – ISSN 0033-1651. – Год. 52, бр. 1982 (22. 10.
1997), стр. 11.
64.Народне песме са Голије : (Словенка Марић: Кроз гору, кроз зелену, Дом
културе, Ивањица, 1997) / Марија Орбовић.
У: Чачански глас (Чачак). – Год. 66, бр. 43 (24. октобар 1997), стр. 9.
65. Жичка библиотека „Свети Лазар“/ Марија Орбовић.
У: Глас библиотеке (Чачак). – ISSN 0353-7595. – Год. 8, бр. 9 (децембар 1997),
стр. 50-61.
66. Издања у Чачку / Марија Орбовић.
У: Глас библиотеке (Чачак). – ISSN 0353-7595. – Год. 8, бр. 9 (децембар 1997),
стр. 82-86.
67. Брдо мудрости : (Радојко Николић: Успења на Овчар, Чачак, Графика Јуреш,
1998) / Марија Орбовић.
У: Просветни преглед (Београд). – ISSN 0033-1651. – Год. 53, бр. 2003 (8. април
1998), стр. 11.
68. Век штампарства у Чачку / Марија Орбовић.
У: Дисово пролеће (Чачак). – Бр. 28 ( 22. мај 1998), стр. 34.
69. Први штампари / Марија Орбовић.
У: Чачански глас (Чачак). – Год 67, бр. 38 (18. септембар 1998), стр. 9.
70. Писци и књиге / Марија Орбовић.
У: Чачански глас (Чачак). – Год 67, бр. 39 (25. септембар 1998), стр. 9.
71. Просветар и писац Јован М. Поповић / Марија Орбовић.
У: Чачански глас (Чачак). – Год 67, бр. 40 (2. октобар 1998), стр. 9.
72. Народни новинар и песник Светислав Јеремић / Марија Орбовић.
У: Чачански глас (Чачак). – Год 67, бр. 41 (9. октобар 1998), стр. 11.
73. Професор и писац Недељко Гиздавић / Марија Орбовић.
У: Чачански глас (Чачак). – Год 67, бр. 42 (16. октобар 1998), стр. 10.
74. Песник и критичар Војислав Ј. Илић-Млађи / Марија Орбовић.
У: Чачански глас (Чачак). – Год 67, бр. 43 (23. октобар 1998), стр. 9.
75. Професор и писац Властимир Матић / Марија Орбовић.
У: Чачански глас (Чачак). – Год. 67, бр. 44 (30. октобар 1998), стр. 9.
76. Библиотечки стручњак Љубица Марковић / Марија Орбовић.
У: Чачански глас (Чачак). – Год 67, бр. 45 (6. новембар 1998), стр. 9.
77. Трагични писац Срећко Пантовић / Марија Орбовић.
У: Чачански глас (Чачак). – Год 67, бр. 46 (13. новембар 1998), стр. 9.
78. Песник и теолог Јелисије Андрић / Марија Орбовић.
У: Чачански глас (Чачак). – Год 67, бр. 47 (20. новембар 1998), стр. 10.
79. Неостварени завет Миодрага Божанића / Марија Орбовић.
У: Чачански глас (Чачак). – Год 67, бр. 48 (27. новембар 1998), стр. 10.
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
187
П О Г Л Е Д
П О Г Л Е Д
ОЛИВЕРА НЕДЕЉКОВИЋ
80. Професор и писац Сава Ристановић / Марија Орбовић.
У: Чачански глас (Чачак). – Год 67, бр. 49 (4. децембар 1998), стр. 9.
81. Сликар и песник Владимир Ж. Костин / Марија Орбовић.
У: Чачански глас (Чачак). – Год 67, бр. 50 (11. децембар 1998), стр. 9.
82. Плакати Заједнице дома и школе Чачанске гимназије / Марија Орбовић.
У: Зборник радова Народног музеја (Чачак). – ISSN 0350-7262. – Бр. 28 (1998), стр. 161-190.
83. Глумац Милоје Достанић / Марија Орбовић.
У: Драгачевски трубач (Гуча). – Бр. 30 (1999), стр. 15.
84. Љубић – новине за народ / Марија Орбовић.
У: Чачански глас (Чачак). – Год 68, бр. 28 (16. јул 1999), стр. 8.
85. Недовршене Дисове песме / Марија Орбовић.
У: Дисово пролеће (Чачак). – Бр. 29 (24-28. мај 1999), стр. 6-7.
86. Штампарство и издаваштво у Чачку од 1833. до 1941. године : допуна „Српској библиографији. Књиге 1868-1944“ / Марија Орбовић.
У: Сусрети библиографа у спомен на др Георгија Михаиловића ’98 (Инђија)
– ISSN 1450-8699. – Год. 11 (1999), стр. 71-91.
87. Knjižar i štampar Isailo A. Petrović / Marija Orbović.
U: Art 032 (Čačak). – Br. 3 (2000), str. 48-50.
88. Потврђена стручност : новински чланци Радомира Станића / Марија Орбовић.
У: Чачански глас (Чачак). – Год. 69, бр. 9 (10. март 2000), стр. 9.
89. Рани Дис / Марија Орбовић.
У: Дисово пролеће (Чачак). – Бр. 31 (18. и 19. мај 2000), стр. 18-20.
Уз текст аутографи Дисових песама.
90. Календар „Свети Лазар“ / Марија Орбовић.
У: Српски народни календар за просту 2002. годину (Чачак). – (2001), стр.
105-108.
Одломак из књиге Чачанско штампарство и издаваштво : библиографија
1833-1941, Градска библиотека, Чачак, 1998.
91. Синиша Пауновић : (1903-1995) / Марија Орбовић.
У: Зборник радова Народног музеја (Чачак). – ISSN 0350-7262. – Бр. 31 (2001),
стр. 155-184.
92. Под завичајним небом : Синиша Пауновић (1903-1995) / Марија Орбовић.
У: Дисово пролеће (Чачак). – Бр. 33 (23. и 24. мај 2002), стр. 36-37.
93. Rastko Petrović, „usamljenik u večnosti“ / Marija Orbović.
U: Art 032 (Čačak). – ISSN 1451-0197. – Br. 7 (2003), str. 70-72.
94. Jedan susret sa Dučićem / Marija Orbović.
U: Art 032 (Čačak). – ISSN 1451-0197. – Br. 8 (2003), str. 70-72.
188
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
95. Тренуци, расположења и – крст : проза Данице Марковић / Марија Орбовић.
У: Дисово пролеће (Чачак). – Бр. 34 (28-30. маја 2003), стр. 34-35.
96. „Врело“, мало познати часопис Завичајног друштва Трнава код Чачка /
Марија Орбовић.
У: Сусрети библиографа у спомен на др Георгија Михаиловића (Инђија)
. – ISSN 1450-8699. – Год. 13 (2003), стр. 149-155.
97. Душа би хтела оно чега нема : (Синиша Пауновић: Присени, Чачак, Градска
библиотека „Владислав Петковић Дис“, 2003) / Марија Орбовић.
У: Дисово пролеће (Чачак). – Бр. 35 (19-21. мај 2004), стр. 38.
98. Сведочанство трајања : (Чедомир Вишњић: Срби у Хрватској 1918-1941 :
анотирана библиографија, Загреб, 2000) / Марија Орбовић.
У: Глас библиотеке (Чачак). – ISSN 0353-7595. – Год. 9, бр. 10 (2003), стр.
09-114.
99. Прилози за чачанску библиографију / Марија Орбовић.
У: Глас библиотеке (Чачак). – ISSN 0353-7595. – Год. 9, бр. 10 (2003), стр.
115-142.
100. „Врело“, мало познати часопис Завичајног друштва Трнава код Чачка /
Марија Орбовић.
У: Врело (Београд). – Бр. 29 (2004), стр. 147-155.
101. Tin Ujević u sećanju Siniše Paunovića / Marija Orbović.
U: Art 032 (Čačak). – ISSN 1451-0197. – Br. 9 (2004), str. 51-52.
102. У част завичајне књиге / Марија Орбовић.
У: Панчевачко читалиште (Панчево). – ISSN 1451-3048. – Год. 3, бр. 4 (мај
2004), стр. 51.
103. Прилози за чачанску библиографију / Марија Орбовић.
У: Глас библиотеке (Чачак). – ISSN 0353-7595. – Бр. 11 (2004), стр. 113-157.
104. Разрешење псеудонима Стеван П. Хоповски / Марија Орбовић.
У: Сусрети библиографа у спомен на др Георгија Маихаиловића ’04
(Инђија). – ISSN 1450-8699. – Год. 14 (2004), стр. 131-136.
105. Дојчило Митровић и чачанска периодика / Марија Орбовић.
У: Глас библиотеке (Чачак). – ISSN 0353-7595. – Бр. 12 (2005), стр. 95-112.
106. Прилози за чачанску библиографију / Марија Орбовић.
У: Глас библиотеке (Чачак). – ISSN 0353-7595. – Бр. 12 (2005), стр. 129-157.
107. Дис у школском програму / Марија Орбовић.
У: Дисово пролеће (Чачак). – Бр. 36 (16-20. мај 2004), стр. 28.
108. Дојчило Митровић – уредник послератних листова / Марија Орбовић.
У: Глас библиотеке (Чачак). – ISSN 0353-7595. – Бр. 13 (2006), стр. 111-122.
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
189
П О Г Л Е Д
СВЕТЛИ ТРАГОВИ БИБЛИОТЕКАРА И БИБЛИОГРАФА МАРИЈЕ ОРБОВИЋ
П О Г Л Е Д
ОЛИВЕРА НЕДЕЉКОВИЋ
109.
110.
Прилози за чачанску библиографију / Марија Орбовић
У: Глас библиотеке (Чачак). – ISSN 0353-7595. – Бр. 13 (2006), стр. 133-164.
Даница Марковић у Топличком устанку / Марија Орбовић.
У: Књижевни лист (Београд) ). – ISSN 1451-2122 . – Год. 5, бр. 47-48 (1. јул – 1.
август 2006), стр. 17.
111. Три писма Данице Марковић Ивану Вазову / Марија Орбовић.
У: Књижевни лист (Београд). – ISSN 1451-2122 . – Год. 5, бр. 49 (1. сепембар
2006), стр. 14.
112. Непозната Милена Бојовић / Марија Орбовић.
У: Зборник радова Народног музеја (Чачак). – ISSN 0350-7262. – Бр. 36
(2006), стр. 77-98.
113. Неупућени прекори : (непозната писма Дисове супруге Тинке) / Марија
Орбовић.
У: Дисово пролеће (Чачак). – ISSN 0351-0417. – Бр. 38 (24-25. мај 2007), стр.
18-19.
114. Стеван Павловић – „Ст. Горски“ : прилог за српску биобиблиографију /
Марија Орбовић.
У: Сусрети библиографа у спомен на др Георгија Михаиловића ’06 (Инђија)
. –ISSN 1450-8699. – (2007), стр. 95-99.
115. Веселин Миликић у сећањима савременика / Марија Орбовић.
У: Зборник радова Народног музеја (Чачак). – ISSN 0350-7262 37. – Бр. 37
(2007), стр. 73-96.
116. Тиослав Матић, први послератни председник књижнице и читаонице у Чачку / Марија Орбовић.
У: Глас библиотеке (Чачак). – ISSN 0353-7595. –Бр. 14 /2007 (2008), стр. 183188.
117. Прилози за чачанску библиографију : издавачко-штампарска продукција
2007 / Марија Орбовић.
У: Глас библиотеке (Чачак). – ISSN 0353-7595. – Бр. 14/2007 (2008), стр. 263291.
118. Тиослав Матић, први послератни председник књижнице и читаонице /
Марија Орбовић.
У: Чачански глас (Чачак). – Год. 75, бр. 9 (29. фебруар 2008), стр. 24.
119. Италијанска студија о Дису / Марија Орбовић.
У: Дисово пролеће (Чачак). – ISSN 0351-0417. – Bр. 39 (2008), стр. 20-21.
120. Чачанска завичајна библиографија / Марија Орбовић.
У: Библиотекар (Београд). – ISSN 0006 -1816. – Год. 50, св. 1-2 (2008), стр.
149-152.
121. Књижевна периодика у Чачку између два рата / Марија Орбовић.
190
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
СВЕТЛИ ТРАГОВИ БИБЛИОТЕКАРА И БИБЛИОГРАФА МАРИЈЕ ОРБОВИЋ
У: Зборник радова Народног музеја (Чачак). – ISSN 0350-7262. – Год. 38
(2008), стр. 211-232.
122. Životna beležnica : (Radojko Nikolić, „Prolazne prilike“, Gornji Milanovac, Lio,
2006) / Marija Orbović.
U: Art 032 (Čačak). – ISSN 1451-0197. – God. 10, br. 18 (2008), str. 93-94.
123. Исправљена неправда : (Борјанка Трајковић, „Никола Кашиковић : живот
и дело“, Београд, Народна библиотека Србије, 2006) / Марија Орбовић.
У: Књижевни лист (Београд). – ISSN 1451-2122 . – Год. 7, бр. 73 (1. септембар
2008), стр. 15.
124. La Patrie Serbe и Дис / Марија Орбовић.
У: Дисово пролеће (Чачак). – ISSN 0351-0417 . – Бр. 40 (2009), стр. 18-19.
125. Заборављени уметник Милорад Јовановић : (1897-1966) / Марија Орбовић
У: Зборник радова Народног музеја (Чачак). – ISSN 0350-7262. – Год. 39
(2009), стр. 173-200.
126. Плакати Заједнице дома и школе Чачанске гимназије / Марија Орбовић.
У: Гимназион (Чачак). – ISSN 1820-5216. –Год. 5, бр. 7 (2009), стр. 13-14.
127. Прилози за чачанску библиографију : издавачко-штампарска продукција
2008 / Марија Орбовић.
У: Глас библиотеке (Чачак). – ISSN 0353-7595. – Бр. 15/2008 (2009), стр. 167200.
128. Периша Г. Богдановић у чачанском „Полету“ / Марија Орбовић.
У : Змајевац (Брезовац) . – Бр. 3 (2010), стр. 12-14.
129. Анонимни сарадници часописа „Полет“ / Марија Орбовић.
У: Сусрети библиографа у спомен на др Георгија Михаиловића´08 (Инђија)
. – ISSN 1450-8699. – Год. 15 (2010), стр. 159-170.
130. Прилози за чачанску библиографију : издавачко-штампарска продукција
2009 / Марија Орбовић.
У: Глас библиотеке (Чачак). – ISSN 0353-759. – Бр. 16/2009 (2010), стр. 181-201.
131. Заборављени уметник Милорад Јовановић : (1897-1966) / Марија Орбовић.
У: Гимназион (Чачак). – ISSN 1820-5216. – Год. 7, бр. 10 (2011), стр. 7-8.
132. Књиге за народ : (Жарко Војновић, „Из Спарте светлост то јест Живот
и подвизи Каменка и Павла Браће Јовановића, уједно и библиографија
издања“, Градска библиотека Панчево, 2010) / Марија Орбовић.
У: Крагујевачко читалиште (Крагујевац). – ISSN 2217-2327. – Год. 16, бр. 32
(децембар 2011), стр. 36-38.
133. Лист „Телечка“ о друштвеном и културном животу у Врбасу од 1883. до
1889. године / Марија Орбовић.
У: Траг (Врбас). – ISSN 1451-9437. – Год. 7, бр. 28 (децембар 2011), стр. 157-163.
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
191
П О Г Л Е Д
П О Г Л Е Д
ОЛИВЕРА НЕДЕЉКОВИЋ
134. Штампарство и издаваштво у Врбасу од 1896. до 1944. године / Марија
Орбовић.
У: Сусрети библиографа у спомен на др Георгија Михаиловића ’10 (Инђија)
. – ISSN 1450-8699. – Год 17 (2012), стр. 201-211.
135. Андреас Сколка и гимназија у Новом Врбасу / Марија Орбовић.
У: Траг (Врбас) ). – ISSN 1451-943. – Год. 7, бр. 28 (децембар 2011), 169-176.
136. Прилози за чачанску библиографију : издавачко-штампарска продукција
2010 / Марија Орбовић.
У: Глас библиотеке (Чачак). –ISSN 0353-7595. – Бр. 17/2010 (2011), стр. 213-237.
137. Изабрана дела Божидара Ковачевића : („Мирис векова“, приповетке, 2010,
„О српској књижевности“, есеји, чланци, 2011, приређивач Станиша Војиновић, Прометеј, Београд) / Марија Орбовић.
У: Књижевни лист (Београд). – ISSN 1451-2122 . – Год. 10, бр. 103 (1. јануар
и 1. фебруар 2012), стр. 19.
138. Све било је музика : (Ђорђевић, Бобан : Све било је музика : био-библиографија Владислава Хиршла, Зајечар : Историјски архив „Тимочка крајина“
: Породица Хиршл, 2011) / Марија Орбовић.
У: Панчевачко читалиште (Панчево). – ISSN 1451-3048. – Год. 11, бр. 20 (мај
2012), стр. 107.
139. Недовршена прича / Марија Орбовић.
У: Дисово пролеће (Чачак). – ISSN 0351-0417. – Бр. 43 (2012), стр. 34.
140. Читалачко друштво – Казино у Новом Врбасу / Марија Орбовић.
У: Траг (Врбас). – ISSN 1451-943. – Год. 8, бр. 31 (септембар 2012), стр. 172-182.
141. Прилози за чачанску библиографију : издавачко-штампарска продукција
2011/ Марија Орбовић.
У: Глас библиотеке (Чачак) . – Бр. 18/2011 (2012), стр. 173-214.
142. Библиографија „Историјске баштине“ 1-20, аутора мр Александра Савића
и Драгославе Родаљевић, Историјски архив, Ужице, 2011 / Марија Орбовић.
У: Историјска баштина (Ужице). – ISSN 0352-2822. – Бр. 21 (2012), стр. 318.
143. Узорна и оргинална библиографија : Оливера Недељковић, Светиљка
за Александра Ристовића : прилози за библиографију : 1950-2011, Чачак,
Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, 2011 / Марија Орбовић.
У: Српски књижевни лист (Београд). – ISSN 2334-6000. – Год. 2/12, бр. 4/109
(март и април 2013), стр. 19.
144. Узорна и оргинална библиографија : Оливера Недељковић, Светиљка
за Александра Ристовића : прилози за библиографију : 1950-2011, Чачак,
Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, 2011 / Марија Орбовић.
У: Дисово пролеће (Чачак). – ISSN 2334-6000. – Бр. 44 (9-31. мај 2013), стр. 19.
192
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
СВЕТЛИ ТРАГОВИ БИБЛИОТЕКАРА И БИБЛИОГРАФА МАРИЈЕ ОРБОВИЋ
5. Интервјуи
146. Једна српска орхидеја [интервју] / Марија Орбовић ; [разговор водила]
Анђелка Цвијић.
У: Политика (Београд). – Год. 100, бр. 32189 (19. VI 2003), стр. А 17.
Б) ПРИРЕЂИВАЧКИ РАД
1. Монографске публикације
147. БОЖАНИЋ, Миодраг
Жетва душе / Миодраг Божанић ; приредила и предговор написала
Марија Орбовић. – Чачак : Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“,
2000. – 132 стр. : илустр. ; 21 cm. – (Завичајна библиотека „Врела“ ; 2)
148. МАРКОВИЋ, Даница
Купачица и змија / Даница Марковић ; [приредила и предговор написала Марија Орбовић]. – Чачак : Градска библиотека „Владислав Петковић
Дис“, 2003. – 307 стр. ; 21 cm. – (Завичајна библиотека „Врела“ ; књ. 4)
2. Прилози у серијским публикацијама
149. ПАВЛОВИЋ, Миодраг
У спомен утопљеном песнику : Миодраг Павловић о Владиславу Петковићу Дису / приредиле Милица Баковић и Марија Орбовић.
У : Чачански глас (Чачак). – Год. 65, бр. 18 (24. мај 1996), стр. 7.
150. АГА од Рибника и Мали Маријан : (из Трнаве) / приредила Марија Орбовић.
У: Врело (Београд). – Бр. 23 (2000), стр. 161-164.
151. ПАУНОВИЋ, Синиша
Синиша Пауновић: У фијакерима, уз музику и песму кроз Чачак /
приредила Марија Орбовић.
У: Дисово пролеће (Чачак). – Бр. 32 (17. и 18. мај 2001), стр. 24-25.
152. ПАУНОВИЋ, Синиша
Повратак у завичај : Синиша Пауновић о себи : фељтон : Детињство
у Чачку / приредила Марија Орбовић.
У: Чачански глас (Чачак). – Год 71, бр. 15 (19. април 2002), стр. 10.
153. ПАУНОВИЋ, Синиша
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
193
П О Г Л Е Д
145. Владислав Поповић Вапа : 1930–2012 : In memoriam / Марија Орбовић.
У: Дисово пролеће (Чачак). – ISSN 2334-6000. – Бр. 44 (9-31. мај 2013), стр. 75.
П О Г Л Е Д
ОЛИВЕРА НЕДЕЉКОВИЋ
Повратак у завичај : Синиша Пауновић о себи 2 : фељтон : Новинарски штрајк / приредила Марија Орбовић.
У: Чачански глас (Чачак). – Год 71, бр. 16-17 (26. април 2002), стр. 8.
154. ПАУНОВИЋ, Синиша
Повратак у завичај : Синиша Пауновић о себи 3 : фељтон : У окупираном Чачку / приредила Марија Орбовић.
У: Чачански глас (Чачак). – Год 71, бр. 18 (10. мај 2002), стр. 13.
155. ПАУНОВИЋ, Синиша
Повратак у завичај : Синиша Пауновић о себи 4 : фељтон : Књижевни
првенци / приредила Марија Орбовић.
У: Чачански глас (Чачак). – Год 71, бр. 19 (17. мај 2002), стр. 12.
156. ПАУНОВИЋ, Синиша
Повратак у завичај : Синиша Пауновић о себи 5 : фељтон : У Политици / приредила Марија Орбовић.
У: Чачански глас (Чачак). – Год 71, бр. 20 (24. мај 2002), стр. 12.
157. ПАУНОВИЋ, Синиша
Повратак у завичај : Синиша Пауновић о себи 6: фељтон : Бурни
догађаји 1941. / приредила Марија Орбовић.
У: Чачански глас (Чачак). – Год 71, бр.211 (31. мај 2002), стр. 21.
158. МАРКОВИЋ, Даница
Даница Марковић : Ратна епизода / приредила Марија Орбовић.
У: Чачански глас (Чачак). – Год. 72, бр. 13 (11. април 2003), стр. 13.
159. ПЕТРОВИЋ, Растко
Преписка Растка Петровића и Слободана Јовановића / Растко Петровић ; приредила Марија Орбовић.
У: Кораци (Крагујевац). – Год. 36, књ. 33, св. 9-10 (2003), стр. 63-82.
160. ПРОТИЋ, Милисав
Милисав Протић : Стјеник и његове пећине у којима су некада биле
калуђерске испоснице : најлепши део Јелице планине / приредила М. [Марија] Орбовић.
У: Врело (Београд). – Бр. 28 (2003), стр. 105-108.
161. ВЕСКОВИЋ, Драгић
Под Бањицом црква Јежевица прославила је јуче шест стотина година : службу Божију служио је епископ г. Николај / приредила Марија
Орбовић.
У: Врело (Београд). – Бр. 28 (2003), стр. 109-111.
162. В. Б.
Непознати подаци о раду песника Диса у Крајини / В. Б. ; приредила
Марија Орбовић.
У: Дисово пролеће (Чачак). – Бр. 35 (19-21. мај 2004), стр. 20-21.
194
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
163. СЕЋАЊА на Вељка Петровића / приредила Марија Орбовић.
У: Домети (Сомбор). –ISSN 0351-0425. – Год. 32, бр. 122-123 (2005), стр. 81-91.
164. ДИС и Душан Поповић / приредила Марија Орбовић.
У: Дисово пролеће (Чачак). – ISSN 0315-0417. – Бр. 38 (24-25. мај 2007), стр.
22-23.
165. МИЛИСАВАЦ, Живан
Неодужен дуг / Живан Милисавац ; приредила Марија Орбовић.
У: Летопис Матице српске (Нови Сад). – ISSN 0025-5939. – Год. 183, књ. 479,
св. 3 (март 2007), стр. 396-403.
166. РАДИЋ, Душан
На мом гробу засадићеш храст / Душан Радић ; приредила Марија
Орбовић.
У: Књижевни лист (Београд). – ISSN 1451-2122. – Год. 7, бр. 70 (1. јун 2008),
стр. 18.
167. УЈЕВИЋ, Тин
Тин Ујевић у чачанском „Полету“ / Тин Ујевић ; приредила Маријa
Орбовић.
У: Књижевни лист (Београд). – ISSN 1451-2122. – Год. 8, бр. 84-85 (1. септембар - 1. октобар 2009), стр. 22-23.
168. ПЕТКОВИЋ, Христина
Дисова земаљска срећа / Христина Петковић ; приредила Марија
Орбовић.
У: Дисово пролеће (Чачак). – ISSN 0315-0417. – Бр. 41 (2010), стр. 30-31.
Садржи: Нина.
В) ЛИТЕРАТУРА
1. У књигама
169. БОЖОВИЋ, Гојко
Приповетке Данице Марковић : интима и модернизација / Гојко Божовић.
У: Тренуци Данице Марковић : зборник радова / уредила Слободанка Пековић. – Београд : Институт за књижевност и уметност ; Чачак : Градска
библиотека „Владислав Петковић Дис“, 2007. – Стр. 37-43.
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
195
П О Г Л Е Д
СВЕТЛИ ТРАГОВИ БИБЛИОТЕКАРА И БИБЛИОГРАФА МАРИЈЕ ОРБОВИЋ
П О Г Л Е Д
ОЛИВЕРА НЕДЕЉКОВИЋ
170. ГАРОЊА Радованац, Славица
Фолклорни мотиви и усмени приповедни поступци у прози Данице
Марковић / Славица Гароња-Радованац.
У: Тренуци Данице Марковић : зборник радова / уредила Слободанка Пековић. – Београд : Институт за књижевност и уметност ; Чачак : Градска
библиотека „Владислав Петковић Дис“, 2007. – Стр. 37-43.
171. ГАРОЊА Радованац, Славица
Непознати прозни опус Данице Марковић / Славица Гароња Радованац.
У: Жена у српској књижевности / Славица Гароња Радованац. – Нови Сад
: Дневник, 2010. – Стр. 155-175.
172. КОХ, Магдалена
Између стварности и маште : лирска аутобиографија Данице М а р ковић / Магдалена Кох.
У: --- Кад сазремо као култура --- : стваралаштво српских списатељица на
почетку XX века : канон-жанр-род / Магдалена Кох. – Београд : Службени гласник, 2012. – Стр. 225-245.
173. КОХ, Магдалена
Завршетак / Магдалена Кох.
У: --- Кад сазремо као култура --- : стваралаштво српских списатељица на
почетку XX века : канон-жанр-род / Магдалена Кох. – Београд : Службени
гласник, 2012. – Стр. 301-306.
174. НЕДИЋ, Марко
Приповетке Данице Марковић / Марко Недић.
У: Тренуци Данице Марковић : зборник радова / уредила Слободанка Пековић. – Београд : Институт за књижевност и уметност ; Чачак : Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, 2007. – Стр. 17-28.
175. НЕДИЋ, Марко
Приповетке Данице Марковић / Марко Недић.
У: Стилска преплитања / Марко Недић. – Београд : Службени гласник,
2011. – Стр. 79-97.
176. ПЕКОВИЋ, Слободанка
Традиционално и модерно у прози Данице Марковић / Слободанка
Пековић.
У: Тренуци Данице Марковић : зборник радова / уредила Слободанка Пековић. – Београд : Институт за књижевност и уметност ; Чачак : Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, 2007. – Стр. 29-38.
177. СТОЈАНОВИЋ Пантовић, Бојана
Модернизација песничког поступка Данице Марковић у светлу родне перспективе / Бојана Стојановић Пантовић.
196
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
СВЕТЛИ ТРАГОВИ БИБЛИОТЕКАРА И БИБЛИОГРАФА МАРИЈЕ ОРБОВИЋ
У: Побуна против средишта : нови прилози о модерној српској књижевности / Бојана Стојановић Пантовић. – Панчево : Mali Nemo, 2006. – Стр.
67-74.
178. ТЕШИЋ, Гојко
Приче на размеђи : између реализма и модернизма / Гојко Тешић.
У: Тренуци Данице Марковић : зборник радова / уредила Слободанка Пековић. – Београд : Институт за књижевност и уметност ; Чачак : Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, 2007. – Стр. 53-57.
179. ХАЏИЋ, Зорица
Збирка приповедака Данице Марковић / Зорица Хаџић.
У: Историја једне самоће : поезија и проза Данице Марковић / Зорица
Хаџић. – Нови Сад : Академска књига, 2007. – Стр. 188-192.
2. У периодици
180. БРКОВИЋ, Мирјана
Две занимљиве књиге из библиотекарства : Марија Орбовић, Чачанско штампарство и издаваштво : библиографија 1833-1941, Чачак, 1998 /
Мирјана Брковић.
У: Годишњак Библиотеке Матице српске (Нови Сад). – ISSN 0351-3580. –
(1999, изд. 2000) стр. 158-161.
181. ВОЈНОВИЋ, Станиша
Један прилог историји српске књижевне периодике : Марија Орбовић, Полет, 1924-1926, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ /
Станиша Војновић.
У: Књижевни лист (Београд). – ISSN 1451-2122 . – Год. 8, бр. 90-91 (1. март и 1. април 2010), стр. 9.
182. ГАРОЊА Радованац, Славица
Откриће заборављене књижевнице : (Даница Марковић : Купачица
и змија, приредила Марија Орбовић, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, Чачак, 2003) / Славица Гароња Радованац.
У: Кораци (Крагујевац). – ISSN 0454-3556. – Год. 36, књ. 33, св. 9-10 (2003),
стр. 155-159.
183. ГАРОЊА Радованац, Славица
Откриће заборављене књижевнице : (Даница Марковић : Купачица
и змија, приредила Марија Орбовић, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, Чачак, 2003) / Славица Гароња Радованац.
У: Школски час (Београд). – ISSN 0354-348X. – Год. 22, бр. 3 (2004), стр.
111-115.
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
197
П О Г Л Е Д
П О Г Л Е Д
ОЛИВЕРА НЕДЕЉКОВИЋ
184. ГАРОЊА Радованац, Славица
Испуњен живот Синише Пауновића : Марија Орбовић, Испуњен живот : биобиблиографија Синише Пауновића, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ и породица Пауновић, Чачак, 2008 / Славица Гароња Радованац.
У: Крагујевачко читалиште (Крагујевац). – ISSN 1451-3048. – Год. 14, бр. 28
(децембар 2009), стр. 29-30.
185. ГЛУШЧЕВИЋ, Весна
Испуњен живот / Весна Глушчевић.
У: Mons Aureus (Смедерево). – ISSN 1451-3846. – Год. 6 , бр. 21-22 (2008), стр.
167-170.
186. ЛЕШОВИЋ Станојевић, Зорица
„Купачица и змија“ : Градска библиотека објавила непознате приче Данице Марковић / Зорица Лешовић Станојевић.
У: Чачански глас (Чачак). – Год. 71 , бр. 17 (9. мај 2003), стр. 12.
187. ЛЕШОВИЋ Станојевић, Зорица
Само једна Трнава има своје „Врело“/ Зорица Лешовић Станојевић.
У: Чачански глас (Чачак). – Год 72, бр. 27 (9. јул 2004), стр. 12.
188. ЛЕШОВИЋ Станојевић, Зорица
Народни дух уклесан у камену : представљена био-библиографија
„Плави дозиви Радојка Николића“ / Зорица Лешовић Станојевић.
У: Чачански глас (Чачак). – Год. 75, бр. 9 (29. фебруар 2008), стр. 25.
189. ЛЕШОВИЋ Станојевић, Зорица
Један „Испуњен живот“ : из завичајне збирке портрета : библиографија Синише Пауновића / Зорица Лешовић Станојевић.
У: Чачански глас (Чачак). – Год. 75, бр. 14 (29. март 2008), стр. 10.
190. ЛЕШОВИЋ Станојевић, Зорица
За трајан допринос српској библиографији : Марији Орбовић додељена награда „Душан Панковић“ / Зорица Лешовић Станојевић.
У: Чачански глас (Чачак). – Год. 80, бр. 44 (16. новембар 2012), стр. 17.
191. МАРИНКОВИЋ, Радован М.
Речју против заборава : Марија Орбовић сачинила библиографију
књига, часописа и листова који су штампани у Чачку до 1941. / Радован
М. Маринковић.
У: Чачански глас (Чачак). – Год. 68, бр. 6 (20. фебруар 1998), стр. 9.
192. МАРИНКОВИЋ, Радован М.
Верски листови : из пера награђених стваралаца / Радован М. Маринковић.
У: Чачански глас (Чачак). – Год. 69, бр. 51/52 (29. децембар 1999), стр. 7
198
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
193. МАРИНКОВИЋ, Радован М.
Библиографија „Врела“ / Радован М. Маринковић.
У: Чачански глас (Чачак). – Год. 71, бр. 37 (28. новембар 2001), стр. 11.
194. МАРИНКОВИЋ, Радован М.
Повратак изгубљеног песника : (Миодраг Миле Божанић, „Жетва
душе“, збирка песама, приредила и предговор написала Марија Орбовић,
Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, Чачак, 2000) / Радован М.
Маринковић.
У: Чачански глас (Чачак). – Год. 71, бр. 9 (9. март 2001), стр. 9.
195.МАТОВИЋ, Маријана
Чачанска, а светска прича : Мила Јовашевић, Марија Орбовић, Часопис Градац : библиографија 1-151 : 1974-2004, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, Чачак, 2005 / Маријана Матовић.
У: Глас библиотеке (Чачак) – ISSN 0353-7595. – Бр. 12 (2005, изд. 2006), стр.
113-127.
196. МАТОВИЋ, Маријана
Полет : (1924-1926) / Маријана Матовић.
У: Глас библиотеке (Чачак) – ISSN 0353-7595. – Бр. 16 (2009, изд. 2010), стр.
171-176.
197. НЕДЕЉКОВИЋ, Оливера
Приповетке „српске орхидеје“: Даница Марковић : Купачица и змија,
приређивач Марија Орбовић, Завичајна библиотека Врела, Градска библиотека Владислав Петковић Дис, Чачак, 2003) / Оливера Недељковић.
У: Mons Aureus (Смедерево). – ISSN 1451-3846. – Год. 2, бр. 5-6 (2004), стр. 135-137.
198. НЕДЕЉКОВИЋ, Оливера
Писани кенотаф : Марија Орбовић, Плави дозиви Радојка Николића,
Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, Чачак, 2005) / Оливера
Недељковић.
У: Дисово пролеће (Чачак). – ISSN 0315-0417. – Бр. 39 (12-23. мај 2008), стр. 29.
199. НЕДЕЉКОВИЋ, Оливера
Потврда и подстицај (Мила Јовашевић, Марија Орбовић, Часопис
Градац : библиографија 1-151 : 1974-2004, Градска библиотека „Владислав
Петковић Дис“, Чачак, 2005) / Оливера Недељковић.
У: Дисово пролеће (Чачак). – ISSN 0315-0417. – Бр. 37 (11-26. мај 2006), стр.
34.
200. НЕДЕЉКОВИЋ, Оливера
Пример знања и ентузијазма (Мила Јовашевић, Марија Орбовић,
Часопис Градац : библиографија 1-151 : 1974-2004, Градска библиотека
„Владислав Петковић Дис“, Чачак, 2005) / Оливера Недељковић.
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
199
П О Г Л Е Д
СВЕТЛИ ТРАГОВИ БИБЛИОТЕКАРА И БИБЛИОГРАФА МАРИЈЕ ОРБОВИЋ
ОЛИВЕРА НЕДЕЉКОВИЋ
П О Г Л Е Д
У: Панчевачко читалиште (Панчево). – ISSN 0315-0417. – Год. 5, бр. 8 (мај 2006), стр. 70.
201. НЕДЕЉКОВИЋ, Оливера
Завичајна библиографија као путоказ за набавку грађе / Оливера
Недељковић.
У: Крагујевачко читалиште (Крагујевац). – ISSN 1451-3048. – Бр. 30 (2010),
стр. 5-7.
202. ОТАШЕВИЋ, Гвозден
Идентитет непознатог аутора : Марија Орбовић, добитница награде
„Стојан Новаковић“ за библиографију „Чачанско штампарство и издаваштво 1833-1941“, решила загонетку писца романа „Дечакова љубав“ из 1926
/ Гвозден Оташевић.
У: Политика (Београд). – Год. 97, бр. 30960 (5. јануар 2000), стр. 22.
203. ОТАШЕВИЋ, Гвозден
Укоричене приче из Политике : седамдесет година после смрти Данице Марковић / Гвозден Оташевић.
У: Политика експрес (Београд). – Бр. 13916 (24. април 2003), стр. 17.
204. ОТАШЕВИЋ, Гвозден
Приче из Политике / Гвозден Оташевић.
У: Политика (Београд). – Год. 100, бр. 32138 (25. април 2003), стр. А 15.
205. ОТАШЕВИЋ, Гвозден
Поздрав бесмртности : ново о Растку Петровићу / Гвозден Оташевић.
У: Политика (Београд). – Год. 100, бр. 32196 (26. април 2003), стр. Б 5.
206. ОТАШЕВИЋ, Гвозден
Госпођа Режан : Часопис Art 032 штампао досад необјављену белешку Синише Пауновића о једној посети славног песника нашој редакцији /
Гвозден Оташевић.
У: Политика (Београд). – Год. 101, бр. (25. јануар 2004), стр. Б 5.
207. ОТАШЕВИЋ, Гвозден
Под ударом цензуре : брошуру „Крвава православна литија“ о нередима у Београду јула 1937. године, под псеудонимом је написао Синиша
Пауновић / Гвозден Оташевић.
У: Политика (Београд). – Год. 102, бр. 32806 (7. март 2005), стр. 19.
208. ОТАШЕВИЋ, Гвозден
Сведок српске периодике : часопис „Градац“ добио библиографију /
Гвозден Оташевић.
У: Политика (Београд). – Год. 103, бр. 33146 (15. фебруар 2006), стр. 17.
209. ОТАШЕВИЋ, Гвозден
Документа о Конкордату / Гвозден Оташевић.
У: Политика (Београд). – Год. 104, бр. 33523 (6. март 2007), стр. 17.
200
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
210. ОТАШЕВИЋ, Гвозден
Новинарски живот / Гвозден Оташевић.
У: Политика (Београд). – Год. 105, бр. 33888 (12. март 2008), стр. 17.
211. ОТАШЕВИЋ, Гвозден
Награда за „Испуњен живот“ / Гвозден Оташевић.
У: Политика (Београд). – Год. 106, бр. 34208 (1. фебруар 2009), стр. 15.
212. ОТАШЕВИЋ, Гвозден
Ујевић екавицом, Крклец и ћирилицом / Гвозден Оташевић.
У: Политика (Београд). – Год. 107, бр. 34595 (1. март 2010), стр. 12.
213. ОТАШЕВИЋ, Гвозден
Дон Кихот из Чачка / Гвозден Оташевић.
У: Политика (Београд). – Год. 107, бр. 34871 (5. децембар 2010), стр. 16.
214. ОТАШЕВИЋ, Гвозден
Нобеловац изгубио десет литара вина : Градска библиотека чува
белешке уредника Политике Синише Пауновића о сусретима са Ивом
Андрићем / Гвозден Оташевић.
У: Политика (Чачак). – Год. 108, бр. 34987 (3. април 2010), стр. 16.
215. ПАВКОВИЋ, Васа
Топли гласови из прошлости. Даница Марковић: Купачица и змија,
Чачак, 2003 / Васа Павковић.
У: Политика експрес (Београд). – (24. јул 2003), стр. 10.
216. ПАЈИЋ, Миленко
Kupačica i zmija : sabrane pripovetke Danice Marković pred izlaskom iz
štampe / Milenko Pajić.
U: Danas (Beograd). – Br. 2015-2016 (5-6. april 2003), str. 21.
217. ПАЈИЋ, Миленко
Nepoznate pripovetke Danice Marković / Milenko Pajić.
U: Danas (Beograd). – Br. 2204-2205 (11-12. oktobar 2003), str. 21.
218. ПEКОВИЋ, Слободанка
Приче из теткине ризнице / Слободанка Пековић.
У: Свеске (Панчево). – ISSN 0353-5525. – Год. 15, бр. 70 (децембар 2003), стр.
181-183.
219. ПETРОВИЋ, Родољуб
Сељакова душа на камену : Марија Орбовић: „Плави дозиви Радојка
Николића“ / Родољуб Петровић.
У: Чачанске новине (Чачак). – Год. 5, бр. 173 (15. I 2008), стр. 19.
220. РАДУЛОВИЋ, Здравка
Монографија омладинског књижевног часописа Полет / Здравка
Радуловић.
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
201
П О Г Л Е Д
СВЕТЛИ ТРАГОВИ БИБЛИОТЕКАРА И БИБЛИОГРАФА МАРИЈЕ ОРБОВИЋ
ОЛИВЕРА НЕДЕЉКОВИЋ
П О Г Л Е Д
У: Панчевачко читалиште (Панчево). – ISSN 1451-3048. – Год. 9, бр. 16
(мај 2010), стр. 98-99.
221. ТЕШИЋ, Гојко
Причање на размеђи реализма и модернизма : (уз књигу „Купачица и
змија“ – приређивање, предговор, хронологија, речник и коментари Марија Орбовић. Издавач Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, Чачак, 2003) / Гојко Тешић.
У : Дисово пролеће (Чачак). – ISSN 0351-0417. – Бр. 34 (28-30. мај 2003), стр.
32-33.
222. ТРАЈКОВИЋ, Борјанка
Позавидеће нам и већи градови : (Марија Орбовић: Чачанско штампарство и издаваштво 1833-1941, Градска библиотека, Чачак, 1998) /
Борјанка Трајковић.
У: Чачански глас (Чачак). – Год. 68, бр. 49 (18. децембар 1998), стр. 9.
223. ТРАЈКОВИЋ, Борјанка
Књига за понос : (Марија Орбовић: Чачанско штампарство и издаваштво 1833-1941) / Борјанка Трајковић.
У: Дисово пролеће (Чачак). – Бр. 29 (24-28. мај 1999), стр. 11.
224. ТРАЈКОВИЋ, Борјанка
Чачанско штампарство и издаваштво : библиографија 1833-1941 /
Борјанка Трајковић.
У: Гласник Народне библиотеке Србије (Београд). – ISSN 1450-8915. – Год.
1, бр. 1 (1999), стр. 401-403.
225. ТРАЈКОВИЋ, Борјанка
Прилог Поменику заслужних Чачана : (Марија Орбовић, „Испуњен
живот“: библиографија Синише Пауновића, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, Чачак, 2008) / Борјанка Трајковић.
У: Библиотекарство Српске (Вишеград). – ISSN 1840-4030. – Год. 1, бр. 1 (2008), стр. 109-113.
226. ТРАЈКОВИЋ, Борјанка
Два значајна библиографска рада из издавачке радионице Градске
библиотеке „Владислав Петковић Дис“ из Чачка / Борјанка Трајковић.
У: Сусрети библиографа у спомен на др Георгија Михаиловића´08 (Инђија)
. – ISSN 1450-8699. – Год. 17 (2010), стр. 501-504.
227. ЋАЛОВИЋ, Бошко
Зар је ово онај свет : (Миодраг Божанић, Жетва душе, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, приређивач Марија Орбовић, Чачак,
2000) / Бошко Ћаловић.
У: Дисово пролеће (Чачак). – Бр. 32 (17. и 18. мај 2001), стр. 31.
202
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
228. ЧОЛАК, Бојан
O najznačajnijoj pesnikinji srpske moderne : Trenuci Danice Marković,
zbornik radova, uredila Slobodanka Peković; Institut za književnost i umetnost,
Beograd, Gradska biblioteka „V. P. Dis“, Čačak, 2007 / Bojan Čolak.
U: Danas (Beograd). – God. 11, br. 3708-3709, (24-25. novembar 2007), dodatak
Vikend, str. 9. 3. У лексиконима
229. МАРКОВИЋ, Љубомир
Орбовић, Марија / Љубомир Марковић, Светислав Марковић.
У: Ко је ко у Чачку 1997 : 333 личности. – Чачак, 1997. – Стр. 74.
230. МАРКОВИЋ, Светислав
Орбовић, Марија / Светислав Марковић.
У: Ко је ко у Чачку почетком трећег миленијума : 470 личности. – Чачак, 2002. – Стр. 122.
231. СИМОВИЋ, Ранко
Орбовић, Марија / Ранко Симовић.
У: Свезнање о Трнави. – Београд : Завичајно друштво „Трнава“, 2009. –
Стр. 139.
Литература
1. Библиотека као огледало васељене : огледи из савремене руске науке о библиотекарству / изабрао, приредио и превео Добрило Аранитовић, Београд:
Службени гласник ; Инђија : Народна библиотека „Ђорђе Натошевић“, 2009.
2. Вранеш, Александра: Основи библиографије. – Београд : Народна библиотека Србије, 2000.
3. Вукићевић, Дејан: О проблемима израде персоналних библиографија, у: Сусрети библиографа у спомен на др Георгија Михаиловића. – Год. XV (206),
стр. 41 -53.
4. Jovanović, Jovan: Okviri personalne bibliografije : problem za razmišljanjе, u:
Bibliotekarstvo (Sarajevo) . – God. 24, br. 1983 (1978), str. 26-30.
5. Хамваш, Бела: Хамвашев бревијар : мисли Беле Хамваша / избор и превод
Сава Бабић, Београд, Дерета, 2001.
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
203
П О Г Л Е Д
СВЕТЛИ ТРАГОВИ БИБЛИОТЕКАРА И БИБЛИОГРАФА МАРИЈЕ ОРБОВИЋ
П О Г Л Е Д
ОЛИВЕРА НЕДЕЉКОВИЋ
INDELIBLE IMPRINTS OF THE LIBRARIAN AND BIBLIOGRAPHER
MARIJA ORBOVIĆ
Summary
This work presents bio-bibliography of Marija Orbović (1948), library adviser of
the Local History Department of the Public library “Vladislav Petković Dis”, eminent
bibliographer, dedicated research librarian of the literary and cultural heritage of the
Čačak area, and the recipient of numerous significant awards and recognitions given
for outstanding achievements accomplished in librarianship.
Keywords: Marija Orbović, biography, librarianship, bio-bibliography, Public
library “Vladislav Petković Dis”, Local History Department
Olivera Nedeljković
204
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
П О Г Л Е Д
СВЕТЛИ ТРАГОВИ БИБЛИОТЕКАРА И БИБЛИОГРАФА МАРИЈЕ ОРБОВИЋ
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
205
П О Г Л Е Д
БОЈАНА ВУКОТИЋ, 1958- Народна библиотека Србије
Београд
УДК: 930.85:004(497.5+497.4) ; 050:02VJESNIK
BIBLIOTEKARA HRVATSKE(497.5)“2012“ ;
050:02KNJIŽNICA(497.4)“2012“
ID:201602060
ХРВАТИ И СЛОВЕНЦИ О ДИГИТАЛИЗАЦИЈИ
У БИБЛИОТЕКАМА
VJESNIK bibliotekara Hrvatske / glavna i odgovorna urednica Jelica Leščić. God. 55, br. 2 (2012). - Zagreb : Hrvatsko knjižničarsko društvo, 2012.
KNJIŽNICA : revija za področje bibliotekarstva in informacijske znanosti /
glavna urednica Ines Vodopivec ; odgovorna urednica Alenka Kavčič-Čolić. - Letn.
56, št. 3 (2012). - Ljubljana : Zveza bibliotekarskih društev Slovenije (ZBDS) : Narodna
in univerzitetna knjižnica, 2012.
Дигитализација културног наслеђа у библиотекама била је у току 2012. године разматрана у тематским бројевима хрватског часописа Vjesnik bibliotekara
Hrvatske (број 2/2012) и словеначког часописа Knjižnica (број 3/2012).
Штампано издање Vjesnika bibliotekara Hrvatske излази тромесечно од
1950. године у издању Хрватског књижничарског друштва (ХКД). Од 2003. године на веб сајту ХКД-а појављује се паралелно електронско издање овог часописа на адреси http://www.hkdrustvo.hr/vbh/. Електронско издање идентично
је штампаном, појављује се готово истовремено и прати нумерацију годишта и
бројева штампаног издања. Часопис повремено има тематске бројеве – у овом
прегледу биће речи о тематском броју 2 за 2012. годину који доноси низ прилога
о дигитализацији на веб адреси http://www.hkdrustvo.hr/vbh/broj/107.
Часопис Knjižnica излази тромесечно од 1957. године у издању Zveze
bibliotekarskih društev Slovenije (Савеза библиотекарских друштава Словеније)
и Narodne in univerzitetne knjižnice (словеначке националне и универзитетске
библиотеке). Часопис је доступан и на веб адреси http://revija-knjiznica.zbdszveza.si/ на којој се могу наћи дигиталне/дигитализоване све свеске од броја
1 за 1957. до броја 4 за 2011. годину. У овом приказу коментарисан је тематски
број 3 за 2012. годину који још увек није доступан у дигиталној верзији, али се
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
205
П О Г Л Е Д
БОЈАНА ВУКОТИЋ
у штампаном облику може користити у читаоници Одсека за библиотекарство
и информационе науке Народне библиотеке Србије.
Тематски број 2 за 2012. годину Vjesnika bibliotekara Hrvatske посвећен
је дигиталним библиотечким збиркама и доноси радове о изворно дигиталној и дигитализованој грађи у фондовима хрватских библиотека, о појединим
питањима обраде и коришћења дигиталне грађе. У уводном тексту главна и
одговорна уредница часописа Јелица Лешчић наглашава значај два важна документа о дигитализацији које је донело Министарство културе Републике
Хрватске: Национални програм дигитализације архивске, књижничне и музејске
грађе (2006) и Смјернице за одабир грађе за дигитализацију (2007).
Прва два прилога у часопису баве се Националним програмом дигитализације архивске, књижничне и музејске грађе (Д. Сеитер-Шверко: Национални
програм дигитализације архивске, књижничне и музејске грађе и Пројекат „Хрватска културна баштина“ и Д. Сеитер-Шверко и Лана Крижај: Дигитализација културне баштине у Републици Хрватској : од тренутне ситуације према
националној стратегији). У првом прилогу су приказани и оцењени резултати
пројекта „Хрватска културна баштина“ који је трајао од 2007. до 2009. године
с циљем побољшања заштите грађе културне баштине и повећања њене доступности на националном и међународном нивоу, а који је настао на темељу
Националног програма дигитализације архивске, књижничне и музејске грађе. У
другом тексту наводи се да је хрватска Влада успоставила Програм е-Хрватска
(на основу директива Програма е-Европа 2005) којим је обухваћена и култура,
што подразумева и стварање висококвалитетних дигитализованих културних
и националних садржаја на темељу материјала из библиотека, музеја, галерија и
архива као произвођача дигиталне баштине и дигиталних културних садржаја.
Пошто је приказано тренутно стање у библиотекама по питању дигитализације, представљени су пројекти дигитализације у хрватским библиотекама, затим стање у музејској, архивској и конзерваторско-рестаураторској делатности.
Успостављена је сарадња архива, библиотека, музеја и конзерваторско-рестаураторске делатности и организовано осам семинара са циљем истраживања,
презентације и расправљања низа практичних и теоријских питања о дигитализацији. Резултат свих ових активности је израда Националног програма дигитализације чија је друга фаза Национални пројекат дигитализације, а крајњи
резултат би требало да буде израда портала под радним називом Хрватска
баштина. Спремност Хрватске за међународну сарадњу на овом пољу већ се
остварује кроз учешће у разним међународним пројектима.
У прилогу А. Хорват: Дигитализација и књижнице говори се о тешкоћама
на које наилазе библиотеке када приступе масовној дигитализацији библиотечке грађе. Библиотеке се најпре сусрећу са проблемом поштовања ауторских
права, а највећи проблем представља библиотечка грађа код које није лако
идентификовати и пронаћи носиоца ауторских права (тзв. дела-сирочади).
206
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
Ауторка нуди неколико могућих решења: колективно остваривање ауторских
права, увођење лиценци између библиотека као корисника и удружења за колективно остваривање права, увођење тзв. проширене колективне лиценце коју
примењују скандинавске земље, могућност да држава изда лиценцу установама
које желе да дигитализују националну и завичајну грађу.
Два прилога у овом часопису се баве дигитализацијом у високошколским
библиотекама: Р. Врана: Видови организације дигитализације грађе у књижницама високошколских установа Свеучилишта у Загребу и А. Зубац, А. Томинац:
Дигитална књижница као подршка свеучилишној настави и истраживачкоме
раду на даљину : електронички извори за електроничко учење на хрватским
свеучилиштима. Аутори расправљају о потреби за повећањем количине грађе
у дигиталном облику и дигитализацијом грађе коју високошколске библиотеке
имају у својим фондовима. У Хрватској је евидентиран мали број пројеката
дигитализације међу високошколским библиотекама. За значајније резултате
на овом пољу потребно је сигурније финансирање библиотека и додатно школовање библиотечког и другог особља за потребе дигитализације. Подвлачи
се значај дигиталних библиотека као подршке универзитетској настави и истраживачком раду на даљину и разматра стање о електрониским изворима за
електронско учење на хрватским универзитетима.
Електронским серијским публикацијама бави се рад Д. Гетлихер: Хрват–
ска мрежна неомеђена грађа на почетку трећег тисућљећа. У овом прилогу су
презентирани резултати истраживања 452 публикације хрватских онлајн континуираних извора идентификованих у ISSN агенцији за Хрватску у распону од
1998. до 2008. године. Методом статистичке анализе детаљно су анализирани:
врсте извора, статус, наслови, адресе, језик, издавач, место објављивања, доступност, формат, трајање, издања на другим медијима, научно-стручне публикације и техничке могућности хрватских онлајн континуираних извора.
Дигитализација штампе је тема прилога С. Лебинац: Припрема старих
новина за микрофилмирање и дигитализацију. Пошто се најпре наводе специфичности новина као библиотечке грађе и специфичности новинске хартије,
расправља се о неопходности да се успоставе јасна мерила одабира грађе за
дигитализацију. Неопходно је утврдити и расположива техничка и финансијска средства и стручно особље. Подвлачи се значај микрофилма као заштите
и посредника у дигитализацији. Следи приказ поступка припреме новина за
микрофилмовање – од пописивања свих годишта, година, бројева, страница
и њихових евентуалних недостатака до припреме у Одсеку за рестаурацију и
микрографију Националне и свеучилишне књижнице у Загребу. На крају је
описана база података у којој се чувају подаци о микрофилмованим публикацијама.
О каталогизацији дигиталне/дигитализоване звучне грађе говори се у
раду В. Семенски: Одређивање врсте записа у каталогизацији дигитализиране
мрежне звучне грађе. У склопу пројекта Дигитализирана загребачка баштина
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
207
П О Г Л Е Д
ХРВАТИ И СЛОВЕНЦИ О ДИГИТАЛИЗАЦИЈИ У БИБЛИОТЕКАМА
П О Г Л Е Д
БОЈАНА ВУКОТИЋ
Градска књижница у Загребу, поред осталих врста грађе, дигитализује и звучне
записе. Анализа разних формата звучних записа показала је да је онлајн дигитализовану звучну грађу у каталозима који су засновани на формату UNIMARC
могуће описати и као звучну и као електронску и да је опредељење за каталошки опис те грађе као електронске питање избора и одлуке самог каталогизатора.
З. Витковић анализира Портал Дигитална збирка Хрватске академије
знаности и умјетности. Приказани су подаци о досадашњем раду на дигитализацији грађе Књижнице Хрватске академије знаности и умјетности (ХАЗУ) –
кренуло се са дигитализацијом Академијиних издања и старих и ретких књига
из њеног вредног библиотечког фонда. Дигитализација грађе започела је и у
осталим научно-истраживачким и уметничким јединицама ХАЗУ и ова грађа
такође се поставља на портал Дигитална збирка Хрватске академије знаности
и умјетности.
Неколико радова бави се дигитализацијом завичајних збирки хрватских
регионалних јавних библиотека: Ј. Иле, И. Меић: Дигитализирана загребачка
баштина : разнолике улоге дигиталних збирки Књижница града Загреба, Д. Саболовић-Крајина, К. Ујлаки и Ј. Стрмечки: Дигитализација културне баштине
као друштвена вриједност : пракса Књижнице и читаонице „Фран Галовић“
Копривница и Ф. Бишћан: Дигитализација карловачке културне баштине.
Наглашава се улога дигиталне збирке Књижница града Загреба међу осталим услугама које Књижница нуди у веб окружењу: интернет приступ, шира
употреба библиотечке грађе, заштита вредне конвенционалне библиотечке
грађе, пружање бољих услуга, смањење трошкова репродукције материјала и
захтева простора, пружање услуга и комуницирање са корисницима на удаљеним локацијама (корисницима изван Загреба и Хрватске, па и изван граница
региона), промовисање осталих аналогних и дигиталних услуга библиотеке,
поучавање корисника и особља за нове технологије, забава, подршка научном
истраживању и истраживању породичне историје, додатне информације посетиоцима града итд, могућности виртуелног спајања грађе која је у прошлости
раздвојена и виртуелно обједињавање дислоциране грађе на одређену тему.
Пракса дигитализације културне баштине Књижнице и читаонице „Фран Галовић“ Копривница представљена је кроз три пројекта дигитализације завичајне
културне баштине које је ова библиотека спроводила од 2007. до 2009. године.
Као главни циљеви ових пројеката наведени су: заштита изворне грађе, већа
претраживост и шира доступност завичајне грађе корисницима. У раду се
наглашава значај ове библиотеке јер је остварила први пројекат у склопу националног пројекта дигитализације „Хрватска културна баштина“. Прилог о
дигитализацији карловачке културне баштине представља завичајну збирку
Карловачке књижнице, разлоге и циљеве дигитализације, почетак и развој
дигитализације у овој библиотеци.
Прилог Ј. Лешчић, З. Бегић, А. Делишимуновић: Пројекти дигитализације у хрватским народним књижницама – статус 2011. представља извештај
208
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
о спроведеној анкети о пројектима дигитализације у хрватским народним библиотекама до 2011. године. Дат је преглед пројеката дигитализације уопште,
затим с обзиром на трошкове дигитализације, с обзиром на грађу (посебно
завичајну), коришћење дигитализоване грађе и будући развој на овом пољу.
Овај тематски број Vjesnika bibliotekara Hrvatske завршава се преводом
документа „IFLA/Unesco Манифест за дигиталне књижнице“ (превела Јелица
Лешчић).
Часопис Knjižnica у броју 3 за 2012. годину доноси радове са првог
љубљанског конгреса дигитализације културног наслеђа Ljubljana BiTiH – BiTi
v Ljubljani одржаног 16. маја 2012. године.
После уводног чланка главне уреднице Инес Водопивец о темату часописа следи прилог А. Фрковић и А. Клемен: Model priprave in izvedbe projektov
digitalizacije - primer osrednjeslovenske regije у коме се разматра проблематика
прикупљања и селекције грађе за пројекат дигитализације серијских публикација на порталу Digitalne knjižnice Slovenije и завичајне збирке на порталу
Камра. Расправља се и о проблемима ауторских права грађе која се дигитализацијом ставља у јавну употребу.
У раду Н. Хрибершек Вук: Načrtovanje projektov digitalizacije v Mariborski
knjižnici kot oblika medinstitucionalnega sodelovanja na območju говори се о планирању пројекта дигитализације у мариборској библиотеци као облику регионалне међуинституционалне сарадње. Један од посебних задатака централних
регионалних библиотека у Словенији је координација прикупљања, обраде и
чувања завичајне грађе што чини основ за координацију пројеката дигитализације.
Т. Хајник у свом прилогу: Učinkovito dolgoročno ohranjanje arhivskega
gradiva v Arhivu RS подсећа да експанзија електронског пословања има за последицу врло велику количину електронских докумената које треба сачувати
за будуће генерације и посебно разматра потребе дугорочног архивирања електронских докумената у Архиву Републике Словеније.
К. Можина, С. Прачек и В. Рутар у чланку: Digitalizacija in papir представљају позитивне и негативне утицаје дигиталног доба на производњу папира
у Европској Унији, индустријске и економске аспекте и проблеме очувања човекове околине, питање рециклирања папира и потрошње енергије.
Прилог Н. Чеброн Липовец и В. Дробњак: Digitalizacija arhivskega gradiva
arhitekta Eda Mihevca говори о проблематици конзервације архивске грађе из
наслеђа архитекте Еда Михевца – питање очувања и дигитализације његових
планова као посебно практично и дугорочно решење.
М. Гнезда Богатај и Т. Грбец у чланку: Projekt digitalizacije katalogov s
čipkami in vzorcev za klekljanje v Mestnem muzeju Idrija in Čipkarski šoli Idrija
износе информације о дигитализација грађе чипкарске збирке Месног музеја
Идрија и Чипкарске школе Идрија. Дигитализацијом узорака чипке и трговачких каталога желели су на једној страни да архивирају и заштите оригинале,
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
209
П О Г Л Е Д
ХРВАТИ И СЛОВЕНЦИ О ДИГИТАЛИЗАЦИЈИ У БИБЛИОТЕКАМА
П О Г Л Е Д
БОЈАНА ВУКОТИЋ
а на другој да омогуће приступ до узорака и да олакшају могућности претраживања збирке.
В. Грегор у прилогу: 3D digitalizacija in vizualizacija situle z Vač приказује пројекат 3Д дигитализације и визуелизације чувеног музејског експоната
Народног музеја Словеније. Циљеви овог пројекта били су да на само једном,
познатом и вредном примеру предмета културног наслеђа покаже шта омогућавају савремене методе и технологије на подручју 3Д дигитализације и визуелизације, како безбедно и квалитетно дигитализовати објекте културног
наслеђа, колико је велика употребна вредност снимања 3Д дигитализације и
визуелизације за заштиту, конзервацију, истраживање, стручно усавршавање
и промовисање културног наслеђа.
У прилогу B. Wagner, M. Brantl и P. Meinlschmidt: Analysing rare books with
digital technologies : the project “Blockbooks in Bavarian collections” анализирају
се блок-књиге штампане са дрвених плоча у 15. веку које су врло ретке, па су
зато драгоцене као део европског културног наслеђа. Пројекат каталогизације
и дигитализације око 90 блок-књига које се чувају у Баварској националној
библиотеци у Минхену и у другим установама у Баварској започет је 2009.
године са циљем да се истраживачима и корисницима омогући приступ до
висококвалитетних репродукција блок-књига и водених знакова. Детаљно је
описана дигитализација која се у оквиру пројекта одвија у Баварској националној библиотеци са посебним освртом на дигитализацијске поступке и откривање и опис водених знакова инфрацрвеном камером. Дигитализована грађа
је доступна на интернет страни центра за дигитализацију који делује у оквиру
Баварске националне библиотеке.
Ј. Грбовшек у раду: Dokumentiranje kulturne dediščine : priprava, potek in
rezultati представља поступак документовања културног наслеђа од почетка –
од припреме за документацију, до закључне фазе – архивирања документације
и њеног комплетирања. Нагласак је на изради архитектонских снимака стања,
фотографском снимању, снимању почетних података и архивирању завршног
рада.
У прилогу М. Оргин, Ј. Јона Јаворшек и Т. Ерјавец: Register slovenskih
rokopisov 17. in 18. stoletja : repozitorij, digitalna knjižnica in raziskovalno okolje
представљени су резултати пројекта NRSS (Neznani rokopisi slovenskega slovstva
17. in 18. stoletja – Непознати рукописи словеначке литературе 17. и 18. века) –
информацијско-технолошки подржани записи, научне публикације и анализе.
Резултат рада на овом пројекту је израда дигиталног репозиторија у XML формату који служи као дигитална библиотека обрађених рукописа и истовремено
као окружење за нова истраживања.
Чланак Т. Трилар, И. Сивец и М. Штангељ: Digitalne inventarne knjige
entomoloških študijskih zbirk in podatkovna zbirka fotografij nevretenčarjev iz
Prirodoslovnega muzeja Slovenije говори о дигитализацији културног наслеђа
на примеру Природњачког музеја Словеније. Дигиталне инвентарне књиге,
210
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
Сликовне инвентарне књиге и Збирка фотографија бескичмењака послужили
су као извори метаподатака за јавну доступност на интернету и презентација
података међународној стручној јавности.
У раду В. Водеб: Georazčlenjevanje metapodatkovnega opisa kulturne dediščine
објашњава се појам georazčlenjevanje (engl. „geoparsing“) као аутоматско одређивање просторне координате на основу једноставног текста корисно за опис
метаподатака непокретног, покретног и живог културног наслеђа.
У прилогу Т. Ерјавец: Jezikoslovni viri starejše slovenščine представљена су
три дигитална извора – три збирке дигитализованих речника старијег словеначког језика доступних на интернету за преглед и претраживање.
У чланку Б. Штулар: IKnjiga - novi medij? разматра се привлачност е-књиге
као новог медија са становишта словеначког културног наслеђа и њене ефикасности у смислу лаке доступности. Резултати анализе показују да су све три
посматране е-књиге у поређењу са штампаним биле читане најмање у тиражу
штампане књиге.
Група аутора Р. Шолар, Б. Ковачич, И. Водопивец, Д. Владушич, М.
Шмид Хрибар, И. Еиселт и Б. Хорват у прилогу: Večrazsežnostni prikazi naravne
in kulturne dediščine v projektu DEDI говоре о ДЕДИ – Дигиталној енциклопедији природног и културног наслеђа Словеније. Дигитални садржаји конвенционалних формата (текст, видео, звучни запис и фотографија) обогаћени су
географском информацијом дво- и/или тродимензионално, чак и четвородимензионално (са временском компонентом). 4Д модели приказују 3Д моделе у
временској димензији као промени – симулира се прошло, садашње и будуће
стање објекта, њихова промена, раст, опадање. У чланку је посебно представљена 4Д симулација развоја Љубљане на основу савремених историјских извора
– 3Д просторни приказ са временском компонентом. Као извор за израду ове
симулације коришћени су стари планови Љубљане, дигитални модел рељефа,
државне топографске карте и савремени урбанистички планови и подаци из
катастарских књига, а зграде су приказане тродимензионално на моделу рељефа који је, за сваки период развоја града, прекривен одговарајућом мапом.
М. Шпичек и Г. Илаш у раду Spletne zbirke na spletni strani Slovenskega
etnografskega muzeja представљају дигиталне збирке на веб сајту Словенског
етнографског музеја у Љубљани који је 2010. године на интернету објавио збирку предмета и фотографија. Збирка обима 23.000 јединица је резултат дугогодишњег континуираног рада на дигитализацији музејских збирки, а у раду
се износе и неке технолошке недоумице које су се појавиле при планирању и
изградњи дигиталне збирке.
У прилогу И. Еиселт, Х. Јанежич и М. Шавник: Virtualni svet razstav приказана је изложбена делатност Народне и универзитетске књижнице у Љубљани
у циљу промоције библиотечке грађе. Поред класичних, у овој библиотеци се
приређују и виртуелне изложбе библиотечке грађе на интернет страници НУКа и на порталу Дигиталне књижнице Словеније. Подвлачи се значај виртуелних
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
211
П О Г Л Е Д
ХРВАТИ И СЛОВЕНЦИ О ДИГИТАЛИЗАЦИЈИ У БИБЛИОТЕКАМА
П О Г Л Е Д
БОЈАНА ВУКОТИЋ
изложби, њихове предности и слабости у поређењу са класичним изложбама и
у поређењу са другим страним и домаћим (словеначким) виртуелним изложбама. Изложен је и поступак употребе програмских алата које особље у НУК-у
користи за припрему виртуелних изложби од 2011. године.
Овај број часописа Knjižnica завршава се радом М. Пургенчар: Digitalne
vsebine na razstavi Novo mesto 1848-1918 v Dolenjskem muzeju Novo Mesto који
говори о садржини и практичном извођењу дигиталних садржаја на изложби Ново Место 1848-1918 (приређивач Долењска музеј). Посетиоцима су на
располагању фотографије, квиз и рачунарска игрица направљена тако да је
омогућено коришћење различитим старосним групама, а дигиталне базе су
доступне и на Интернету. Као закључак наведене су предности дигитализације
музејске грађе: заштита изворне грађе и лакша доступност грађе у дигиталном
облику како за кориснике, тако и за раднике Музеја.
Тематски бројеви „Књижнице“ и „Вјесника“ о дигитализацији
212
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
БИБ ЛИОГРАФИ ЈА
МАРИЈА ОРБОВИЋ, 1948-
Градска библиотека
„Владислав Петковић Дис“, Чачак
УДК: 015(497.11 Чачак)“2012“ ;
016:655.4/.5(497.11)“2012“
ID:201602828
ПРИЛОЗИ ЗА ЧАЧАНСКУ БИБЛИОГРАФИЈУ
Издавачко-штампарска продукција 2012.
1. АЛАЂИДИ, Виржини
Младунци / текст Виржини Алађиди ; илустрације Марсел Женест ; [преводилац Мелита Лого-Милутиновић]. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак :
Светлост). - 29 стр. : илустр. ; 25 cm. - (Едиција Питања и одговори. 4-7 година ; 11)
2. АЛЕКСИЋ, Весна
Причај ми као синоћ / Весна Алексић ; илустратор Ана Григорјев. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 50 стр. : илустр. ; 16 x 16 cm. - (Библиотека
Пчелица плус ; књ. бр. 6)
3. АНДРИЋ, Иво
На Дрини ћуприја / Иво Андрић. - Чачак : Праскозорје, 2012 (Ваљево : Топаловић). - 461 стр. ; 21 cm : илустр. - (Библиотека Праскозорје / [Праскозорје, Чачак])
4. АНТИЋ, Мирослав
Погоди како се расте : одабране песме за малу и велику децу / Мирослав
Антић ; [илустрације Јован Укропина]. - Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост).
- 147 стр. : илустр. ; 21 cm. - (Библиотека Чудесни стихотворци ; књ. бр. 4)
5. БАЈОВИЋ, Ивана
Народна традиција / Ивана Бајовић и Катарина Дмитрић ; [илустрације Мијат
Мијатовић]. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 39 стр. : илустр.
; 30 cm. - (Желимо да научимо)
6. БАЈОВИЋ, Ивана
Учимо колико је сати / Ивана Бајовић и Катарина Дмитрић ; [илустрације
Мијат Мијатовић]. - 2. изд. - Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 27 стр. :
илустр. ; 30 cm. - (Желимо да научимо)
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
213
БИБ ЛИОГРАФИ ЈА
МАРИЈА ОРБОВИЋ
7. БАУМАН, Ан-Софи
Диносауруси / Ан-Софи Бауман ; илустрације Жан-Мари Поасно ; [преводиоци Мелита Лого-Милутиновић, Братислав Аџемовић]. - 3. изд. - Чачак : Пчелица,
2012 (Чачак : Светлост). - 29 стр. : илустр. ; 25 cm. - (Едиција Питања и одговори.
4-7 година)
8. БЕРНИ, Дејвид
Диносауруси / Дејвид Берни ; [преводилац Горан Капетановић ; илустрације
Сем и Стив Вестон]. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2012 (Кина). - 48 стр. : илустр. ; 28
cm. - (Едиција Навигатори)
9. БЕЋИЋ, Александар
Svi naši razvodi i ostale porodične priče : autobiografija sa neznatno izmenjenim
detaljima / Aleksandar Bećić. - Novi Sad : Kuća dobre knjige, 2012 (Čačak : Sito print).
- 160 str. ; 21 cm
10. BIBLIOTEKA - otvorena knjiga Balkana : hram, knjiga, zastava = Library - Open Book
of the Balkans : temple, book, flag / [urednik Božidar Plazinić]. - Čačak : Centar za
vizuelna istraživanja Krug, 2012 (Gornji Milanovac : Grafo print). - 80 str. : ilustr. ; 21
cm
11. БИЛИЈУ, Жан-Мишел
Возила / текст Жан-Мишел Билију ; илустрације Оливије-Марк Надел ; [преводилац Мелита Лого-Милутиновић]. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак :
Светлост). - 29 стр. : илустр. ; 25 cm. - (Едиција Питања и одговори. 4-7 година)
12. БИЛИЈУ, Жан-Мишел
Фудбал / текст Жан-Мишел Билију ; илустрације Бастер Боун ; [преводиоц
Мелита Лого-Милутиновић]. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост).
- 29 стр. : илустр. ; 25 cm. - (Едиција Питања и одговори. 4-7 година ; књ. бр. 9)
13. БЛАГО Народног музеја : истраживања 2002-2012. / [аутори изложбе и каталога
Биљана Чкоњевић ... [и др.] ; фотографије Марко Бојовић]. - Чачак : Народни музеј,
2012 (Чачак : Светлост). - 46 стр. : фотогр. ; 23 cm. - (Изложбени каталози / Народни
музеј, Чачак ; 16)
14. БЛАГОЈЕВИЋ, Даница
Незабораван одмор у Русији / Даница Благојевић. - Чачак : Д. Благојевић,
2012 (Чачак : Copy Xerox). - 126 стр. : илустр. ; 21 cm
15. БЛАГОЈЕВИЋ, Даница
Трагови узвишене туге / Даница Благојевић. - 1. изд. - Чачак : Д. Благојевић,
2012 (Чачак : Xerox). - 123 стр. ; 21 cm
214
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
16. БЛАГОЈЕВИЋ, Добривоје
Ако кињиш - љубав гасиш / Добривоје Благојевић Блажо. - 1. изд. - Чачак : Д.
Благојевић, 2012 (Чачак : Copy Xerox). - 60 стр. ; 21 cm
17. БЛАГОЈЕВИЋ, Добривоје
Грех је децу кињити и понизити / Добривоје Благојевић Блажо ; [илустрације
Даница Благојевић]. - Чачак : Д. Благојевић, 2012 (Чачак : Copy Xerox). - 64 стр. :
илустр. ; 18 x 12 cm. - (Едиција Источник / [Добривоје Благојевић Блажо] ; књ. 21)
18. БРАТИС, Џеф
Четири стотине удараца : (ауторски низ од четири стотине вицева о Чаку
Норису) / Џеф Братис. - Чачак : Легенда, 2012 (Краљево : Кварк). - 103 стр. ; 17 cm
19. БРАЧИКА, Никола
Пословна информатика / Никола Брачика. - 4. изд. - Чачак : Висока пословна
школа струковних студија, 2012 (Београд : Чугурапринт). - VI, 194 стр. : граф.
прикази, табеле ; 25 cm
20. БРОНТЕ, Шарлот
Džejn Ejr / Šarlot Bronte ; prevela Radmila Todorović ; [ilustracije F. H. Townsend].
- Novi Sad : Kuća dobre knjige, 2012 (Čačak : Sito print). - 652 str. : ilustr. ; 21 cm
21. VÄGSKÄL : Kulturmote i Leksand 1997 - 2012 : 15 år / [urednik Jovica Marčeta]. Leksand : Vägskäl, 2012 (Čačak : Majstorović). - [86] str. : ilustr. ; 24 cm
22. ВАНДЕРВИЛ, Ањес
Људско тело / текст Ањес Вандервил ; илустрације Венсан Депланш ; [преводиоци Братислав Аџемовић, Мелита Лого-Милутиновић]. - 3. изд. - Чачак :
Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 29 стр. : илустр. ; 25 cm. - (Едиција Питања и
одговори. 4-7 година)
23. ВАРДИЋ, Славко Б.
Електрична мерења : практикум за лабораторијске вежбе : 1. циклус / Славко
Б. Вардић. - Чачак : Висока школа техничких струковних студија, 2012 (Чачак :
Графичка лабораторија „Др Радован Ћирић“). - 91 стр. : илустр. ; 30 cm. - (Едиција
Академија : Посебна издања / Висока школа техничких струковних студија, Чачак)
24. ВАРДИЋ, Славко Б.
Електрична мерења : практикум за лабораторијске вежбе : 2. циклус / Славко
Б. Вардић. - Чачак : Висока школа техничких струковних студија, 2012 (Чачак :
Графичка лабораторија «др Радован Ћирић»). - 91 стр. : илустр. ; 30 cm. - (Едиција
Академија : Посебна издања / Висока школа техничких струковних студија, Чачак)
25. ВАСОВИЋ, Драгана
Пчелица у вртићу [1] : радна свеска за предшколце из математике / Драгана
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
215
БИБ ЛИОГРАФИ ЈА
ПРИЛОЗИ ЗА ЧАЧАНСКУ БИБЛИОГРАФИЈУ
БИБ ЛИОГРАФИ ЈА
МАРИЈА ОРБОВИЋ
Васовић и Маја Кораксић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 11. изд. - Чачак :
Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 55 стр. : илустр. ; 30 cm + прилог ([2] стр. са
налепницама) + прилог ([1] лист за изрезивање)
26. ВАСОВИЋ, Драгана
Пчелица у вртићу [1] : радна свеска за предшколце из света око нас / Драгана Васовић и Маја Кораксић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 11. изд. - Чачак
: Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 55 стр. : илустр. ; 30 cm + прилог ([2] стр. са
налепницама) + прилог ([1] лист за изрезивање)
27. ВАСОВИЋ, Драгана
Пчелица у вртићу [1] : радна свеска за предшколце из српског језика / Драгана
Васовић и Маја Кораксић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 11. изд. - Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 63 стр. : илустр. ; 30 cm + налепнице ([1] пресавијен
лист) + Диплома из мале школе ([1] лист)
28. ВЕЈД, Бари
Икар, дечак који је летео / Бари Вејд и Дејвид Лопез ; [преводилац Горан Капетановић]. - 2. изд. - Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 31 стр. : илустр. ;
22 cm. - (Деца читају митове)
29. ВЕСЕЛИНОВИЋ, Милован
Живот је вечан / Милован Веселиновић. - Чачак : Јел-Мил, Штампарија Бајић,
2012 (Чачак : Јел-Мил, Штампарија Бајић). - 129 стр. : илустр. ; 21 cm
30. ВЛАХОВИЋ, Југослав
У славу дрвета : Југослав Влаховић : цртежи : Драгољуб Варајић : фотографије
: Коста Богдановић : скулптуре : Ликовни салон Дома културе Чачак, 1 - 19. март
2012. / [уредник Весна Петровић]. - Чачак : Дом културе, 2012 (Чачак : Графички
центар). - [8] стр. : илустр. ; 23 cm
31. ВОЛАС, Карен
Краљ Артур : [приче о краљу Артуру] / Карен Волас и Нил Чапман ; [преводилац Горан Капетановић]. - 2. изд. - Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 31
стр. : илустр. ; 22 cm. - (Деца читају авантуре)
32. ВОЛАС, Карен
Мач у камену : [приче о краљу Артуру] / Карен Волас и Нил Чапман ; [преводилац Горан Капетановић]. - 2. изд. - Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 31
стр. : илустр. ; 22 cm. - (Деца читају авантуре)
33. ВРАНЕШ, Матија
Krvotok želja / Matija Vraneš ; [ilustracije Irena Bajčeta]. - Čačak : Jel-Mil, Štamparija
Bajić, 2012 (Čačak : Jel-Mil, Štamparija Bajić). - 77 str. : ilustr. ; 21 cm
216
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
34. ВУЈИЧИЋ, Момчило
Elektroinženjerstvo : zbirka zadataka / Momčilo Vujičić. - 1. izd. - Čačak : Tehnički
fakultet, 2012 (Čačak : Bajić). - 240 str. : ilustr. ; 24 cm
35. ВУКОВИЋ, Чедо
Тим Лавље срце / Чедо Вуковић. - 2. изд. - Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак :
Светлост). - 187 стр. : ауторова слика ; 21 cm. - (Библиотека Одрастање / [Пчелица]
; књ. бр. 2)
36. ВУЛИЋЕВИЋ, Љубомир
Исповест пророка / Љубомир Вулићевић. - 1. изд. - Чачак : Љ. Вулићевић,
2012 (Чачак : Impressum). - 79 стр. ; 18 cm
37. ГАВРИЛОВИЋ Обрадовић, Драгана
Дидактичко-методичке карактеристике читанки : (у другој половини XX века)
/ Драгана Гавриловић Обрадовић. - Чачак : Легенда, 2012 (Краљево : Кварк). - 114
стр. : табеле ; 24 cm
38. ГАВРИЛОВИЋ Обрадовић, Драгана
Српске читанке у прошлости / Драгана Гавриловић Обрадовић. - Чачак : Легенда, 2012 (Краљево : Кварк). - 41 стр. : илустр. ; 24 cm
39. ГАУАР, Мик
Ромул и Рем / Мик Гауар и Ендру Брејкспир ; [преводилац Горан Капетановић].
- 2. изд. - Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 31 стр. : илустр. ; 22 cm. - (Деца
читају митове)
40. ГАУАР, Мик
Црнобради, морски гусар / Мик Гауар и Мајк Филипс ; [преводилац Горан
Капетановић]. - 2. изд. - Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 31 стр. : илустр.
; 22 cm. - (Деца читају авантуре)
41. ГИЈО, Рене
Бела грива / Рене Гијо ; превела Гордана Велмар-Јанковић. - 1. изд. - Чачак :
Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 79 стр. : ауторова слика ; 21 cm. - (Библиотека
Књиге нашег детињства ; коло 4, књ. бр. 21)
42. ГРИНБЕРГ, Делфин
Свемир / текст Делфин Гриндберг ; илустрације Жан-Франсоа Пенишу ; [преводилац Мелита Лого-Милутиновић]. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак :
Светлост). - 29 стр. : илустр. ; 25 cm. - (Едиција Питања и одговори. 4-7 година ;
књ. бр. 12)
43. ДАВИДОВИЋ, Горан
Од буквара до рачунара : Основна школа „Милица Павловић“, 1937-2012. Књ.
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
217
БИБ ЛИОГРАФИ ЈА
ПРИЛОЗИ ЗА ЧАЧАНСКУ БИБЛИОГРАФИЈУ
БИБ ЛИОГРАФИ ЈА
МАРИЈА ОРБОВИЋ
2, 1987-2012. / Горан Давидовић. - Чачак : Основна школа „Милица Павловић“, 2012
(Чачак : Графика Јуреш). - 232 стр. : илустр. ; 27 cm
44. ДАМЊАНОВИЋ, Александар Н.
Репрофотографија / Александар Н. Дамњановић. - 1. изд. - Чачак : Висока
школа техничких струковних студија, 2012 (Чачак : Графичка лабораторија „Др
Радован Ћирић“). - 143 стр. : илустр. ; 24 cm. - (Едиција Академија / Висока школа
техничких струковних студија, Чачак ; књ. 38.)
45. ДАМЊАНОВИЋ, Предраг
Корпоративна етика / Предраг Дамњановић. - Чачак : Висока пословна школа струковних студија, 2012 (Београд : Чугура принт). - 226 стр. : граф. прикази,
табеле ; 24 cm
46. ДАНИ фотографије у Србији (2012 ; Чачак)
Дани фотографије у Србији / Дани фотографије у Србији, Чачак, 28. јун - 1. јул
2012. ; [уредник Миленко Савовић]. - Чачак : Фото кино клуб Чачак, 2012 (Чачак
: Inprint). - 56 : илустр. ; 20 x 22 cm
47. ДАНТЕ Алигијери
Пакао / Данте Алигијери ; с италијанског препевао Владета Р. Кошутић. - Чачак : Праскозорје, 2012 (Чачак : Бајић). - 217 стр. ; 21 cm. - (Библиотека Изворник
/ [Праскозорје, Чачак])
48. ДЕФО, Данијел
Робинсон Крусо / Данијел Дефо ; превео Владета Поповић. - 3. изд. - Чачак :
Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 267 стр. : ауторова слика ; 21 cm. - (Библиотека
Књиге нашег детињства ; књ. бр. 4)
49. ДЕЧЈИ мајски салон (29 ; 2012 ; Чачак)
Некад и сад / 29. дечји мајски салон, [28. маја - 28. јуна 2012.] ; [аутор каталога
и изложбе Делфина Рајић ; фотографије Марко Бојовић]. - Чачак : Народни музеј,
2012 (Чачак : Графички центар). - 34 стр. : илустр. ; 22 x 22 cm
49. ДИМИТРИЈЕВИЋ, Мирослав
Гаумата / Мирослав Димитријевић. - Чачак : Легенда, 2012 (Краљево : Кварк).
- 95 стр. ; 17 cm. - (Мала класична библиотека / [Легенда, Чачак] ; књ. бр. 28)
50. ДРАШКОВИЋ, Милан Н.
Kvantitativni modeli biznisa / Milan N. Drašković. - 2. izd. - Čačak : Visoka poslovna škola strukovnih studija, 2012 (Beograd : Čugura print). - 315 str. : graf. prikazi,
tabele ; 24 cm
51. ДИКЕНС, Чарлс
Оливер Твист / Чарлс Дикенс ; превео с енглеског Божидар Марковић. - 3.
218
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
изд. - Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 525 стр. : ауторова слика ; 21 cm.
- (Библиотека Књиге нашег детињства ; књ. бр. 9)
52. ДУГАЛИЋ, Горан Ј.
Pedologija / Goran Dugalić, Boško Gajić. – Čačak : Agronomski fakultet ; Kragujevac
: Univerzitet, 2012 (Čačak : Grafika Jureš). - 295 str. : ilustr. ; 24 cm
53. DUBOK san : čitanka : [zbornik tekstova] / [urednik Dragana Božović ; priredila Jelena
Stojanović ; uvodne napomene Jelena Stojanović ; tekstovi Žan - Mari Apostolides ...
[et al.] ; kratke biografije Dragana Božović, Svetlana Simeunović, Katarina Trifunović ;
prevodi s engleskog jezika Svetlana Simeunović, Jelena Stojanović, prevod sa francuskog
Jelana Stojanović]. - Čačak : Umetnička galerija „Nadežda Petrović“, 2012 (Čačak : Artera). - 163 str. ; 24 cm
54. ЂУКИЋ Џамић, Весна
Draga Nina, --- : roman / Vesna Džamić. - Čačak : Legenda, 2012 (Čačak : Bajić).
- 109 str. : autorkina slika ; 21 cm. - (Biblioteka Specijalna izdanja ; knj. br. 106)
55. ЂУНИСИЈЕВИЋ, Мијалко
Светлост од светлости : иконе : Ликовни салон Дома културе Чачак, јун 2012. /
[уредник Весна Петровић]. - Чачак : Дом културе, 2012 (Чачак : Графички центар).
- 1 пресавијен лист (4 стр.) : илустр. ; 23 cm
56. ЂУРИЧКОВИЋ, Милутин
Писци и детињство : прилози из књижевности за децу и омладину / Милутин
Ђуричковић. - Чачак : Легенда, 2012 (Жича : Кварк). - 259 стр. ; 24 cm
57. ENERGETSKA efikasnost elektromotornih pogona : monografija / [Miroslav Bjekić ...
[et al.] ; urednik monografije Miroslav Bjekić]. - Čačak : Tehnički fakultet, 2012 (Čačak
: Impressum). - 394 str. : ilustr. ; 24 cm
58. ЕРИЋ, Добрица
Моји рођаци из долине цвећа : песме и баладе / Добрица Ерић. - Чачак : Легенда,
2012 (Чачак : АЂ-комерц). - 162 стр. ; 17 cm. - (Мала класична библиотека ; књ. бр. 24)
59. ЕРИЋ, Добрица
Пета страна света : одабране песме за малу и велику децу / Добрица Ерић ;
приредио Горан Марковић ; [илустрације Јован Укропина]. - Чачак : Пчелица, 2012
(Чачак : Светлост). - 165 стр. : илустр. ; 21 cm. - (Библиотека Чудесни стихотворци
; књ. бр. 5)
60. ЗЕКОВИЋ, Млађен Ј.
Зековићи са Гласинца : [родословна биографија] / Млађен Ј. Зековић ; [фотографије Јован М. Зековић, Слађана Зековић]. - 1. изд. - Гуча : Библиотека општине
Лучани, 2012 (Чачак : М-граф). - 169 стр. : илустр. ; 25 cm
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
219
БИБ ЛИОГРАФИ ЈА
ПРИЛОЗИ ЗА ЧАЧАНСКУ БИБЛИОГРАФИЈУ
БИБ ЛИОГРАФИ ЈА
МАРИЈА ОРБОВИЋ
61. ЗЕЧЕВИЋ, Миодраг, 1959
Globalizacija i konkurentnost / Miodrag Zečević, Neda Nikolić. - Čačak : Tehnički
fakultet, 2012 (Beograd : Tipografik plus). - 255 str. : graf. prikazi, tabele ; 25 cm
62. ЗОЋЕВИЋ, Жарко
Пут у рајски живот / Жарко Зоћевић. - Чачак : Студио за дизајн, Штампарија
Бајић, 2012 (Чачак : Јел-Мил, Штампарија „Бајић“). - 151 стр. : ауторова слика ; 21 cm
63. ИВАНОВИЋ, Лидија
Deo koji nedostaje : roman / Lidija Ivanović. - Čačak : Legenda, 2012 (Kraljevo :
Kvark). - 176 str. ; 21 cm. - (Biblioteka Specijalna izdanja ; knj. br. 105)
64. ИЗГАРЕВИЋ, Радомир
Лав и миш : по Езопу / препричали Горан Марковић и Бојана Матијевић ;
илустровао Радомир Изгаревић.- 3. изд. - Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост).
- 15 стр. : илустр. ; 24 cm. - (Басне у стрипу)
65. ИЗГАРЕВИЋ, Радомир
Цврчак и мрав : по Лафонтену / препричали Горан Марковић и Бојана Матијевић ; илустровао Радомир Изгаревић. - 3. изд. - Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак
: Светлост). - 15 стр. : илустр. ; 24 cm. - (Басне у стрипу)
66. ИЛИЋ, Златко
Звездане стазе : роман / Златко Илић. - Чачак : Легенда, 2012 (Краљево : Кварк).
- 194 стр. ; 21 cm. - (Библиотека Специјална издања / [Легенда, Чачак] ; књ. бр. 108)
67. INFORMATIKA i računarstvo / Danijela Milošević ... [et al.]. - Čačak : Visoka škola
tehničkih strukovnih studija, 2012 (Čačak : Grafička laboratorija VŠTSS „Dr Radovan
Ćirić“). - VII, 184 str. : ilustr. ; 24 cm
68. ИСКРЕ љубави Саши Божовић / [приредио] Драгослав Угарчина. - Чачак : Штампарија Бајић, 2012 (Чачак : Штампарија Бајић). - 177 стр. ; 24 cm
69. ISPOVEST iz harema : istinita priča jedne Beograđanke / [priredio] Branko Milenković.
- 10. izd. - Čačak : Legenda, 2012 (Čačak : AĐ-komerc). - 270 str. ; 21 cm. - (Biblioteka
Specijalna izdanja / [Legenda, Čačak] ; knj. br. 9)
70. ИТО, Хиротоши
Japansk grafik : från Ukiy-e till Manga och skulpturer av Hirotoshi Ito : Leksands
kulturhus, 20 oktober - 17 november 2012 / Hirotoši Ito. - Leksend : Vägskäl, 2012
([Čačak : Majstorović]). - [14] str. s tablama ; 17 cm
71. ЈАНКОВИЋ, Мара
Математичарење : за ученике првог разреда основне школе : радна свеска са
решењима за додатни рад из математике / Мара Јанковић и Снежана Ковачевић ;
220
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
[илустрације Мијат Мијатовић]. - 8. изд. - Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост).
- 48 стр. : илустр. ; 30 cm
72. ЈАНКОВИЋ, Мара
Математичарење : за ученике другог разреда основне школе : радна свеска са
решењима за додатни рад из математике / Мара Јанковић и Снежана Ковачевић
; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 10. изд. - Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 54 стр. : илустр. ; 30 cm
73. ЈАНКОВИЋ, Мара
Математичарење : за ученике другог разреда основне школе : радна свеска са
решењима за додатни рад из математике / Мара Јанковић и Снежана Ковачевић
; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 11. изд. - Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 54 стр. : илустр. ; 30 cm
74. ЈАНКОВИЋ, Мара
Математичарење : за ученике трећег разреда основне школе : радна свеска са
решењима за додатни рад из математике / Мара Јанковић и Снежана Ковачевић
; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 17. изд. - Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 68 стр. : илустр. ; 30 cm
75. ЈАНКОВИЋ, Мара
Математичарење : за ученике трећег разреда основне школе : радна свеска са
решењима за додатни рад из математике / Мара Јанковић и Снежана Ковачевић
; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 18. изд. - Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 68 стр. : илустр. ; 30 cm
76. ЈАНКОВИЋ, Мара
Математичарење : за ученике четвртог разреда основне школе : радна свеска, збирка задатака и текстови са решењима за додатну наставу и метематичку
секцију / Мара Јанковић и Снежана Ковачевић ; [илустрације Мијат Мијатовић].
- 18. изд. - Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 84 стр. : илустр. ; 30 cm
77. ЈАНКОВИЋ, Мара
Математичарење : за ученике четвртог разреда основне школе : радна свеска, збирка задатака и текстови са решењима за додатну наставу и метематичку
секцију / Мара Јанковић и Снежана Ковачевић ; [илустрације Мијат Мијатовић].
- 19. изд. - Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 84 стр. : илустр. ; 30 cm
78. ЈЕВТИЋ, Слободан
Гајење и нега паса и мачака / Слободан Јевтић, Александра Јевтић Вукмировић. - Чачак : Агрономски факултет, 2012 (Чачак : Штампарија Бајић). - 328 стр. :
илустр. ; 24 cm
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
221
БИБ ЛИОГРАФИ ЈА
ПРИЛОЗИ ЗА ЧАЧАНСКУ БИБЛИОГРАФИЈУ
БИБ ЛИОГРАФИ ЈА
МАРИЈА ОРБОВИЋ
79. ЈЕВТОВИЋ, Братислав
Селебрити = [Celebrity] : (песме) / Братислав Јевтовић. - 1. изд. - Пожега : Свитак, издавачка радионица Књижевног друштва „Развигор“, 2012 (Чачак : Бам експорт импорт). - 118 стр. : ауторова слика ; 21 cm
80. ЈЕЗДИМИРОВИЋ, Милан М.
Промеморија - сведок истине : ратови, сукоби, наметнути режими и друштвено-економска уређења, закони у реформама у служби геноцида над Србима / Милан М. Јездимировић. - 1. изд. - Чачак : Бајић, 2012 (Чачак : Бајић). - 219 стр. : табеле
; 25 cm
81. ЈЕРЕМИЋ, Гордана
Римске терме у Чачку / Гордана Јеремић, Александра Гојгић ; [цртежи и геодетска подлога Александра Филиповић ... [и др.] ; фотографије Марко Бојовић,
Миленко Савовић]. - Чачак : Народни музеј, 2012 (Чачак : Артера). - 126 стр. :
илустр. ; 24 cm. - (Прилози за историју Чачка ; 3)
82. ЈОВАНОВИЋ, Драган Данилов
Вино с вулкана : изабране и нове песме / Драган Јовановић Данилов ; [предговор Давид Албахари ; поговор Саша Радојчић]. - 1. изд. - Београд : Службени
гласник ; Чачак : Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, 2012 (Београд :
Гласник). - 140 стр. ; 21 cm. - (Дисово пролеће ; 49) (Библиотека Књига госта ; књ.
38)
83. ЈОВАНОВИЋ, Мирко
Каменолом / Мирко Јовановић. - 1. изд. - Чачак : Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, 2012 (Београд : Чигоја штампа). - 54 стр. ; 21 cm. - (Библиотека Токови / [Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, Чачак] ; 31)
84. ЈОВАНОВИЋ-ЗМАЈ, Јован
Верујте, без шале : одабране песме за малу и велику децу / Јован Јовановић-Змај
; [илустрације Јован Укропина]. - Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 158
стр. : илустр. ; 21 cm. - (Библиотека Чудесни стихотворци ; књ. 1)
85. КАПЕТАНОВИЋ, Борис
Хомер за рачунаром : ходочашће кроз бешчашће / Борис Капетановић. - Чачак : Легенда, 2012 (Краљево : Кварк). - 78 стр. ; 17 cm. - (Библиотека Вртешка
модерне / [Легенда, Чачак] ; књ. бр. 20)
86. КЕЛИ, Карен
Књига о џунгли / Радјард Киплинг ; адаптација Карен Кели ; илустрације
Гај Волек ; [преводилац Раденко Милутиновић]. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2012
(Чачак : Светлост). - 108 стр. : илустр. ; 21 cm. - (Едиција Одабрани илустровани
класици)
222
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
87. КНЕЖЕВИЋ, Радмила
Мале морске и обалске приче / Радмила Кнежевић ; илустровала Сашењка
Мељников Ивановић. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 90 стр.
: илустр. ; 16 x 16 cm. - (Библиотека Пчелица плус ; књ. бр. 5)
88. КОВАЧЕВИЋ, Бранко
Незаборављени научници, универзитетски професори, сарадници и пријатељи / Бранко Ковачевић. - Чачак : Б. Ковачевић, 2012 (Чачак : Светлост). - 205 стр.
; 24 cm
89. КОКТО, Жан
Opijum : dnevnik detoksikacije 1930. : sa Koktoovim crtežima / Žan Kokto ;
prevela sa francuskog Ivana Velmirac. - Beograd : Branko Kukić ; Čačak : Gradac K,
2012 (Beograd : Zuhra). - 158 str. : crteži ; 18 cm. - (Biblioteka Cveće Zla ; 16)
90. КОЛАРОВ, Игор
SMS приче / Игор Коларов ; илустровао Тихомир Челановић. - 1. изд. - Чачак
: Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 77 стр. : илустр. ; 17 x 17 cm. - (Библиотека
Пчелица плус ; књ. бр. 1)
91. КОЛАШИНАЦ, Исмет А.
Esmana Borespanać : roman / Ismet A. Kolašinac. - Čačak : Legenda, 2012 (Kraljevo
: Kvark). - 270 str. ; 21 cm. - (Biblioteka Specijalna izdanja ; knj. br. 103)
92. КОНФЕРЕНЦИЈА Техника и информатика у образовању (2012 ; Чачак)
Zbornik radova. Knj. 1 = Proceedings =Vol. 1 / Konferencija Tehnika i informatika u
obrazovanju, Čačak, 1-3. juna 2012. = Conference Tehnics and Informatics at Education
; [organizator Tehnički fakultet, Čačak ; glavni i odgovorni urednik Dragan Golubović].
- Čačak : Tehnički fakultet, 2012 (Vrnjačka banja : Satcip). - XVI, 430 str. : ilustr. ; 24 cm
93. КОНФЕРЕНЦИЈА Техника и информатика у образовању (2012 ; Чачак)
Zbornik radova. Knj. 2 = Proceedings =Vol. 2 / Konferencija Tehnika i informatika u
obrazovanju, Čačak, 1-3. juna 2012. = Conference Tehnics and Informatics at Education
; [organizator Tehnički fakultet, Čačak ; glavni i odgovorni urednik Dragan Golubović].
- Čačak : Tehnički fakultet, 2012 (Vrnjačka banja : Satcip). - XVI, 430-936 str. : ilustr. ;
25 cm
94. КОРАКСИЋ, Маја
Вежбалица : за први разред основне школе / Маја Кораксић. - 8. изд. - Чачак
: Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 56 стр. : илустр. ; 30 cm
95. КОРАКСИЋ, Маја
Вежбалица : за први разред основне школе / Маја Кораксић. - 9. изд. - Чачак
: Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 56 стр. : илустр. ; 30 cm
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
223
БИБ ЛИОГРАФИ ЈА
ПРИЛОЗИ ЗА ЧАЧАНСКУ БИБЛИОГРАФИЈУ
БИБ ЛИОГРАФИ ЈА
МАРИЈА ОРБОВИЋ
96. КОРАКСИЋ, Маја
Вежбалица : за други разред основне школе : [контролне вежбе] / Маја Кораксић. - 8. изд. - Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 56 стр. : илустр. ; 30 cm
97. КОРАКСИЋ, Маја
Вежбалица : за други разред основне школе : [контролне вежбе] / Маја Кораксић. - 9. изд. - Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 56 стр. : илустр. ; 30 cm
98. КОРАКСИЋ, Маја
Вежбалица : за трећи разред основне школе : [контролне вежбе] / Маја Кораксић. - 8. изд. - Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 56 стр. : илустр. ; 30 cm
99. КОРАКСИЋ, Маја
Вежбалица : за трећи разред основне школе : [контролне вежбе] / Маја Кораксић. - 9. изд. - Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 56 стр. : илустр. ; 30 cm
100. КОРАКСИЋ, Маја
Вежбалица : за четврти разред основне школе : [контролне вежбе] / Маја
Кораксић. - 8. изд. - Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 56 стр. : илустр. ;
30 cm
101. КОРАКСИЋ, Маја
Вежбалица : за четврти разред основне школе : [контролне вежбе] / Маја
Кораксић. - 9. изд. - Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 56 стр. : илустр. ;
30 cm
102. КОРАКСИЋ, Маја
Причаоница 1 : радна свеска из српског језика : за први разред основне школе
/ Маја Кораксић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 2. изд. - Чачак : Пчелица, 2012
(Чачак : Светлост). - 39 стр. : илустр. ; 30 cm
103. КОРАКСИЋ, Маја
Причаоница 2 : радна свеска из српског језика : за други разред основне школе
/ Маја Кораксић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 2. изд. - Чачак : Пчелица, 2012
(Чачак : Светлост). - 39 стр. : илустр. ; 30 cm
104. КОРАКСИЋ, Маја
Пчелица 1 : радна свеска из математике : за први разред основне школе / Маја
Кораксић и Горан Марковић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 27 изд. - Чачак :
Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 56 стр. : илустр. ; 30 cm
105. КОРАКСИЋ, Маја
Пчелица 1 : радна свеска из математике : за први разред основне школе / Маја
Кораксић и Горан Марковић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 28 изд. - Чачак :
Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 56 стр. : илустр. ; 30 cm
224
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
106. КОРАКСИЋ, Маја
Пчелица 1 : радна свеска из математике : за први разред основне школе / Маја
Кораксић и Горан Марковић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 29. изд. - Чачак :
Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 56 стр. : илустр. ; 30 cm
107. КОРАКСИЋ, Маја
Пчелица 1 : радна свеска из математике : за први разред основне школе / Маја
Кораксић и Горан Марковић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 30. изд. - Чачак :
Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 56 стр. : илустр. ; 30 cm
108. КОРАКСИЋ, Маја
Пчелица 1 : радна свеска из математике : за први разред основне школе / Маја
Кораксић и Горан Марковић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 31. изд. - Чачак :
Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 56 стр. : илустр. ; 30 cm
109. КОРАКСИЋ, Маја
Пчелица 2 : радна свеска из математике : за други разред основне школе / Маја
Кораксић и Горан Марковић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 33. изд. - Чачак :
Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 55 стр. : илустр. ; 30 cm
110. КОРАКСИЋ, Маја
Пчелица 2 : радна свеска из математике : за други разред основне школе / Маја
Кораксић и Горан Марковић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 34. изд. - Чачак :
Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 55 стр. : илустр. ; 30 cm
111. КОРАКСИЋ, Маја
Пчелица 2 : радна свеска из математике : за други разред основне школе / Маја
Кораксић и Горан Марковић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 35. изд. - Чачак :
Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 55 стр. : илустр. ; 30 cm
112. КОРАКСИЋ, Маја
Пчелица 2 : радна свеска из математике : за други разред основне школе / Маја
Кораксић и Горан Марковић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 36. изд. - Чачак :
Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 55 стр. : илустр. ; 30 cm
113. КОРАКСИЋ, Маја
Пчелица 3 : радна свеска из математике : за трећи разред основне школе / Маја
Кораксић и Горан Марковић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 32. изд. - Чачак :
Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 59 стр. : илустр. ; 30 cm
-- Пчелица 3 : контролне вежбе из математике : за трећи разред основне школе /
Маја Кораксић и Горан Марковић. - 20 стр. : илустр. ; 30 cm
114. КОРАКСИЋ, Маја
Пчелица 3 : радна свеска из математике : за трећи разред основне школе / Маја
Кораксић и Горан Марковић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 33. изд. - Чачак :
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
225
БИБ ЛИОГРАФИ ЈА
ПРИЛОЗИ ЗА ЧАЧАНСКУ БИБЛИОГРАФИЈУ
БИБ ЛИОГРАФИ ЈА
МАРИЈА ОРБОВИЋ
Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 59 стр. : илустр. ; 30 cm
-- Пчелица 3 : контролне вежбе из математике : за трећи разред основне школе /
Маја Кораксић и Горан Марковић. - 20 стр. : илустр. ; 30 cm
115. КОРАКСИЋ, Маја
Пчелица 3 : радна свеска из математике : за трећи разред основне школе / Маја
Кораксић и Горан Марковић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 34. изд. - Чачак :
Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 59 стр. : илустр. ; 30 cm
-- Пчелица 3 : контролне вежбе из математике : за трећи разред основне школе /
Маја Кораксић и Горан Марковић. - 20 стр. : илустр. ; 30 cm
116. КОРАКСИЋ, Маја
Пчелица 3 : радна свеска из математике : за трећи разред основне школе / Маја
Кораксић и Горан Марковић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 35. изд. - Чачак :
Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 59 стр. : илустр. ; 30 cm
-- Пчелица 3 : контролне вежбе из математике : за трећи разред основне школе /
Маја Кораксић и Горан Марковић. - 20 стр. : илустр. ; 30 cm
117. КОРАКСИЋ, Маја
Пчелица 4 : радна свеска из математике : за четврти разред основне школе
/ Маја Кораксић и Горан Марковић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 33. изд. Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 59 стр. : илустр. ; 30 cm
-- Пчелица 4 : контролне вежбе из математике : за четврти разред основне школе
/ Маја Кораксић и Горан Марковић. - 20 стр. : илустр. ; 30 cm
118. КОРАКСИЋ, Маја
Пчелица 4 : радна свеска из математике : за четврти разред основне школе
/ Маја Кораксић и Горан Марковић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 34. изд. Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 59 стр. : илустр. ; 30 cm
-- Пчелица 4 : контролне вежбе из математике : за четврти разред основне школе
/ Маја Кораксић и Горан Марковић. - 20 стр. : илустр. ; 30 cm
119. КОРАКСИЋ, Маја
Пчелица 4 : радна свеска из математике : за четврти разред основне школе
/ Маја Кораксић и Горан Марковић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 35. изд. Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 59 стр. : илустр. ; 30 cm
-- Пчелица 4 : контролне вежбе из математике : за четврти разред основне школе
/ Маја Кораксић и Горан Марковић. - 20 стр. : илустр. ; 30 cm
120. КОРАКСИЋ, Маја
Пчелица 4 : радна свеска из математике : за четврти разред основне школе /
Маја Кораксић и Горан Марковић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 36. изд. Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 59 стр. : илустр. ; 30 cm
-- Пчелица 4 : контролне вежбе из математике : за четврти разред основне школе
/ Маја Кораксић и Горан Марковић. - 20 стр. : илустр. ; 30 cm
226
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
121. КОРАКСИЋ, Маја
Пчелица 1 : радна свеска из српског језика : за први разред основне школе
/ Маја Кораксић и Горан Марковић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 21. изд. Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 39 стр. : илустр. ; 30 cm
122. КОРАКСИЋ, Маја
Пчелица 1 : радна свеска из српског језика : за први разред основне школе
/ Маја Кораксић и Горан Марковић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 22. изд. Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 39 стр. : илустр. ; 30 cm
-- Пчелица 1 : контролне вежбе из српског језика : за први разред основне школе
/ Маја Кораксић и Горан Марковић. - 20 стр. : илустр. ; 30 cm
123. КОРАКСИЋ, Маја
Пчелица 1 : радна свеска из српског језика : за први разред основне школе
/ Маја Кораксић и Горан Марковић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 23. изд. Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 39 стр. : илустр. ; 30 cm
124. КОРАКСИЋ, Маја
Пчелица 2 : радна свеска из српског јеѕика : за други разред основне школе
/ Маја Кораксић и Горан Марковић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 30. изд. Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 55 стр. : илустр. ; 30 cm
125. КОРАКСИЋ, Маја
Пчелица 2 : радна свеска из српског језика : за други разред основне школе
/ Маја Кораксић и Горан Марковић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 32. изд. Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 55 стр. : илустр. ; 30 cm
126. КОРАКСИЋ, Маја
Пчелица 2 : радна свеска из српског језика : за други разред основне школе
/ Маја Кораксић и Горан Марковић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 33. изд. Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 55 стр. : илустр. ; 30 cm
-- Пчелица 2 : контролне вежбе из српског језика : за други разред основне школе
/ Маја Кораксић и Горан Марковић. - 20 стр. : илустр. ; 30 cm
127. КОРАКСИЋ, Маја
Пчелица 3 : радна свеска из српског језика : за трећи разред основне школе
/ Маја Кораксић и Горан Марковић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 29. изд. Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 55 стр. : илустр. ; 30 cm
128. КОРАКСИЋ, Маја
Пчелица 3 : радна свеска из српског језика : за трећи разред основне школе
/ Маја Кораксић и Горан Марковић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 30. изд. Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 55 стр. : илустр. ; 30 cm
-- Пчелица 3 : контролне вежбе из српског језика : за трећи разред основне школе
/ Маја Кораксић и Горан Марковић. - 20 стр. : илустр. ; 30 cm
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
227
БИБ ЛИОГРАФИ ЈА
ПРИЛОЗИ ЗА ЧАЧАНСКУ БИБЛИОГРАФИЈУ
БИБ ЛИОГРАФИ ЈА
МАРИЈА ОРБОВИЋ
129. КОРАКСИЋ, Маја
Пчелица 3 : радна свеска из српског језика : за трећи разред основне школе
/ Маја Кораксић и Горан Марковић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 31. изд. Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 55 стр. : илустр. ; 30 cm
-- Пчелица 3 : контролне вежбе из српског језика : за трећи разред основне школе
/ Маја Кораксић и Горан Марковић. - 20 стр. : илустр. ; 30 cm
130. КОРАКСИЋ, Маја
Пчелица 4 : радна свеска из српског језика : за четврти разред основне школе
/ Маја Кораксић и Горан Марковић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 30. изд. Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 55 стр. : илустр. ; 30 cm
-- Пчелица 4 : контролне вежбе из српског језика : за четврти разред основне школе
/ Маја Кораксић и Горан Марковић. - 20 стр. : илустр. ; 30 cm
131. КОРАКСИЋ, Маја
Пчелица 4 : радна свеска из српског језика : за четврти разред основне школе
/ Маја Кораксић и Горан Марковић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 31. изд. Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 55 стр. : илустр. ; 30 cm
-- Пчелица 4 : контролне вежбе из српског језика : за четврти разред основне школе
/ Маја Кораксић и Горан Марковић. - 20 стр. : илустр. ; 30 cm
132.КОРАКСИЋ, Маја
Пчелица 4 : радна свеска из српског језика : за четврти разред основне школе
/ Маја Кораксић и Горан Марковић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 32. изд. Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 55 стр. : илустр. ; 30 cm
-- Пчелица 4 : контролне вежбе из српског језика : за четврти разред основне школе
/ Маја Кораксић и Горан Марковић. - 20 стр. : илустр. ; 30 cm
133. КРИСТИЈАНА Ф.
Ми деца са станице Зоо / [испричала] Кристијана Ф. ; према магнетофонским
записима написали Кај Херман и Хорст Рик ; с предговором Хорста Е. Рихтера ;
превела Сања Катарић. - 3. допуњено изд. - Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 293 стр., [32] стр. с таблама ; 21 cm. - (Библиотека Избор / [Пчелица, Чачак]
; књ. бр. 1)
134. КРСТИЋ, Ана
Ана Крстић : ми не можемо сада стати : Уметничка галерија „Надежда Петровић“, Чачак, 19. мај - 18. јун 2012. = Ana Krstić : we cannot stop now : Art Gallery
„Nadežda Petrović“ Čačak, May 19 - June 18, 2012 / [текстови у каталогу Мирослав
Карић, Ана Крстић ; превод Марина Крстић ; фотографија Миленко Савовић]. Чачак : Уметничка галерија „Надежда Петровић“, 2012 (Чачак : Тригон). - [12] стр.
: илустр. ; 24 cm
135. КРНАЈСКИ, Јадран
Јадран Крнајски : Ликовни салон Дома културе Чачак,новембар 2012. / [уред-
228
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
ник Весна Петровић]. - Чачак : Дом културе, 2012 (Чачак : Графички центар). - 1
пресавијен лист (4 стр.) : илустр. ; 23 cm
136. КУКИЋ, Мира
Природа и друштво 3 : радна свеска за трећи разред основне школе / Мира
Кукић и Милена Аћимовић ; [илустрације Милорад Жарић]. - 16. изд. - Чачак :
Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 64 стр. : илустр. ; 30 cm
- - Природа и друштво 3 : контролне вежбе из природе и друштва : за трећи разред
основне школе / Мира Кукић и Милена Аћимовић. - 20 стр. : илустр. ; 30 cm
137. КУКИЋ, Мира
Природа и друштво 3 : радна свеска за трећи разред основне школе / Мира
Кукић и Милена Аћимовић ; [илустрације Милорад Жарић]. - 17. изд. - Чачак :
Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 64 стр. : илустр. ; 30 cm
- - Природа и друштво 3 : контролне вежбе из природе и друштва : за трећи разред
основне школе / Мира Кукић и Милена Аћимовић. - 20 стр. : илустр. ; 30 cm
138. КУКИЋ, Мира
Природа и друштво 3 : радна свеска за трећи разред основне школе / Мира
Кукић и Милена Аћимовић ; [илустрације Милорад Жарић]. - 18. изд. - Чачак :
Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 64 стр. : илустр. ; 30 cm
- - Природа и друштво 3 : контролне вежбе из природе и друштва : за трећи разред
основне школе / Мира Кукић и Милена Аћимовић. - 20 стр. : илустр. ; 30 cm
139. КУКИЋ, Мира
Природа и друштво 4 : радна свеска за четврти разред основне школе / Мира
Кукић и Милена Аћимовић ; [илустрације Милорад Жарић]. - 14. изд. - Чачак :
Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 72 стр. : илустр. ; 30 cm
- - Природа и друштво 4 : контролне вежбе из природе и друштва : за четврти
разред основне школе / Мира Кукић и Милена Аћимовић. - 20 стр. : илустр. ; 30
cm
140. КУКИЋ, Мира
Природа и друштво 4 : радна свеска за четврти разред основне школе / Мира
Кукић и Милена Аћимовић ; [илустрације Милорад Жарић]. - 15. изд. - Чачак :
Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 72 стр. : илустр. ; 30 cm
- - Природа и друштво 4 : контролне вежбе из природе и друштва : за четврти
разред основне школе / Мира Кукић и Милена Аћимовић. - 18 стр. : илустр. ; 30
cm
141. КУКИЋ, Мира
Природа и друштво 4 : радна свеска за четврти разред основне школе / Мира
Кукић и Милена Аћимовић ; [илустрације Милорад Жарић]. - 16. изд. - Чачак :
Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 72 стр. : илустр. ; 30 cm
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
229
БИБ ЛИОГРАФИ ЈА
ПРИЛОЗИ ЗА ЧАЧАНСКУ БИБЛИОГРАФИЈУ
БИБ ЛИОГРАФИ ЈА
МАРИЈА ОРБОВИЋ
- - Природа и друштво 4 : контролне вежбе из природе и друштва : за четврти
разред основне школе / Мира Кукић и Милена Аћимовић. - 20 стр. : илустр. ; 30
cm
142. КУКИЋ, Мира
Природа и друштво 4 : радна свеска за четврти разред основне школе / Мира
Кукић и Милена Аћимовић ; [илустрације Милорад Жарић]. - 17. изд. - Чачак :
Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 72 стр. : илустр. ; 30 cm
- - Природа и друштво 4 : контролне вежбе из природе и друштва : за четврти
разред основне школе / Мира Кукић и Милена Аћимовић. - 20 стр. : илустр. ; 30
cm
140. КУКИЋ, Мира
Свет око нас 1 : радна свеска за први разред основне школе / Мира Кукић и
Милена Аћимовић ; [илустрације Милорад Жарић]. - 16. изд. - Чачак : Пчелица,
2012 (Чачак : Светлост). - 59 стр. : илустр. ; 30 cm
143. КУКИЋ, Мира
Свет око нас 1 : радна свеска за први разред основне школе / Мира Кукић и
Милена Аћимовић ; [илустрације Милорад Жарић]. - 17. изд. - Чачак : Пчелица,
2012 (Чачак : Светлост). - 59 стр. : илустр. ; 30 cm
- - Свет око нас 1 : контролне вежбе из света око нас : за први разред основне школе
/ Мира Кукић и Милена Аћимовић. - 14 стр. : илустр. ; 30 cm
144. КУКИЋ, Мира
Свет око нас 2 : радна свеска за други разред основне школе / Мира Кукић и
Милена Аћимовић ; [илустрације Милорад Жарић]. - 19. изд. - Чачак : Пчелица,
2012 (Чачак : Светлост). - 64 стр. : илустр. ; 30 cm
- - Свет око нас 2 : контролне вежбе из света око нас : за други разред основне
школе / Мира Кукић и Милена Аћимовић. - 20 стр. : илустр. ; 30 cm
145. КУКИЋ, Мира
Свет око нас 2 : радна свеска за други разред основне школе / Мира Кукић и
Милена Аћимовић ; [илустрације Милорад Жарић]. - 20. изд. - Чачак : Пчелица,
2012 (Чачак : Светлост). - 64 стр. : илустр. ; 30 cm
- - Свет око нас 2 : контролне вежбе из света око нас : за други разред основне
школе / Мира Кукић и Милена Аћимовић. - 20 стр. : илустр. ; 30 cm
146. КУКИЋ, Мира
Свет око нас 2 : радна свеска за други разред основне школе / Мира Кукић и
Милена Аћимовић ; [илустрације Милорад Жарић]. - 21. изд. - Чачак : Пчелица,
2012 (Чачак : Светлост). - 64 стр. : илустр. ; 30 cm
- - Свет око нас 2 : контролне вежбе из света око нас : за други разред основне
школе / Мира Кукић и Милена Аћимовић. - 20 стр. : илустр. ; 30 cm
230
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
145. КУКИЋ, Мира
Свет око нас 2 : радна свеска за други разред основне школе / Мира Кукић и
Милена Аћимовић ; [илустрације Милорад Жарић]. - 22. изд. - Чачак : Пчелица,
2012 (Чачак : Светлост). - 64 стр. : илустр. ; 30 cm
- - Свет око нас 2 : контролне вежбе из света око нас : за други разред основне
школе / Мира Кукић и Милена Аћимовић. - 20 стр. : илустр. ; 30 cm
147. КУРЋУБИЋ, Владимир С.
Практикум за технологију меса / Владимир С. Курћубић, Мирослав Д. Спасојевић, Павле З. Машковић. - Чачак : Агрономски факултет, 2012 (Чачак : Ситопринт). - 132 стр. : илустр. ; 30 cm
148. ЛАНГЛ, Мадлен
Капије времена : фантастични роман о борби са силама тмине / Мадлен Лангл
; превела Љиљана Станић. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 193
стр. : ауторкина слика ; 21 cm. - (Библиотека Времеплов / [Пчелица, Чачак] ; књ.
бр. 11)
149. ЛЕЈ, Кетрин
Чаробњак из Оза / Лајман Френк Баум ; адаптација Кетрин Леј ; илустрације
Гај Волек ; [преводилац Раденко Милутиновић]. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2012
(Чачак : Светлост). - 110 стр. : илустр. ; 21 cm. - (Едиција Одабрани илустровани
класици)
150. ЛИ, Морин
Koraci života / Morin Li ; s engleskog prevela Milena Vuksanović. - Novi Sad : Kuća
dobre knjige, 2011 (Čačak : Sito print). - 626 str. ; 20 cm
151. ЛИКОВНА колонија (2012 ; Чачак)
Ликовна колонија Чачак 2012 : Ликовни салон Дома културе Чачак, децембар
2012. / [уредник Весна Петровић]. - Чачак : Дом културе, 2012 (Чачак : Графички
центар). - [12] стр. : илустр. ; 23 cm
152. ЛОНДОН, Џек
Бели очњак / Џек Лондон ; превео Божидар Марковић. - 2. изд. - Чачак :
Пчелица, 2012 (Чачак : Пчелица). - 258 стр. : ауторова слика ; 21 cm. - (Библиотека
Времеплов ; књ. бр. 5)
153. ЛОФТИНГ, Хју
Доктор Дулитл / Хју Лофтинг ; превео Живојин Вукадиновић. - 3. изд. - Чачак
: Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 89 стр. : ауторова слика ; 21 cm. - (Библиотека
Књиге нашег детињства ; књ. бр. 7)
154. ЛУКИЋ, Драган
Тролејбус за Месец : одабране песме за малу и велику децу / Драган Лукић
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
231
БИБ ЛИОГРАФИ ЈА
ПРИЛОЗИ ЗА ЧАЧАНСКУ БИБЛИОГРАФИЈУ
БИБ ЛИОГРАФИ ЈА
МАРИЈА ОРБОВИЋ
; [илустрације Јован Укропина]. - Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 160
стр. : илустр. ; 21 cm. - (Библиотека Чудесни стихотворци ; књ. бр. 3)
155. ЛУКИЋ, Миодраг
Protiv sudbine : roman / Miodrag Lukić. - Čačak : Legenda, 2012 (Kraljevo : Kvark).
- 213 str. ; 21 cm. - (Biblioteka Specijalna izdanja ; knj. br. 102)
156. ЉУБЕНОВИЋ, Бојан
Смејалице : афоризми за децу и детињасте / Бојан Љубовић ; [илустрације
Тошо Борковић]. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 111 стр. :
илустр. ; 16 x 16 cm. - (Библиотека Пчелица плус ; књ. бр. 2)
157. МАЈСТОРОВИЋ, Гордана
Banja Gornja Trepča = Gornja Trepča spa / [tekst Gordana Majstorović ; fotografije
Dragan Bosnić... et al. ]. - Čačak : Turistička organizacija Čačka, 2012. - [24] str. ; 21 cm
158. МАРИНКОВИЋ, Радован М.
Чачанице : [збирка песама] / Радован М. Маринковић. - 1. изд. - Чачак : Студио за дизајн, Штампарија Бајић : Завичајно друштво „Чачани“, 2012 (Чачак : ЈелМил, Штампарија Бајић). - 80 стр. : ауторова слика ; 21 cm
159. МАРЈАНОВИЋ, Слободанка
Траг : Ликовни салон Дома културе Чачак,октобар 2012. / [уредник Весна
Петровић]. - Чачак : Дом културе, 2012 (Чачак : Графички центар). - 1 пресавијен
лист (4 стр.) : илустр. ; 23 cm
160. МАРКОВИЋ, Горан
Бисери из школских клупа / Горан Марковић ; илустрације Младен Анђелковић. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 90 стр. : илустр. ; 16 x
16 cm. - (Библиотека Пчелица плус ; књ. бр. 3)
161. МАРКОВИЋ, Горан
Златокоса и три медведа / обрадио Горан Марковић ; илустровао Радомир
Изгаревић. - 2. изд. - Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 18 стр. : илустр. ;
23 х 23 cm. - (Бајке у стрипу)
162. МАРКОВИЋ, Горан
Мачак у чизмама / обрадио Горан Марковић ; илустровао Радомир Изгаревић. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 18 стр. : илустр. ; 23 x 23
cm. - (Бајке у стрипу)
163. МАРКОВИЋ, Горан
Пепепљуга / обрадио Горан Марковић ; Бојан Радовановић. - 1. изд. - Чачак
: Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 18 стр. : илустр. 23 х 23 cm. - (Бајке у стрипу)
232
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
164. МАРКОВИЋ, Горан
Принцеза на зрну грашка / обрадио Горан Марковић ; илустровао Бојан Радовановић. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 18 стр. : илустр. ;
23 x 23 cm. - (Бајке у стрипу)
165. МАРКОВИЋ, Горан
Славуј Славко : радна свеска из музичке културе : за трећи разред основне
школе / Горан Марковић и Горан Милисављевић ; [илустрације Мијат Мијатовић].
- 8. изд. - Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 55 стр. : илустр., ноте ; 30 cm
166. МАРКОВИЋ, Горан
Славуј Славко : нотна свеска из музичке културе : за четврти разред основне
школе / Горан Марковић и Горан Милисављевић ; [илустрације Мијат Мијатовић].
- 8. изд. - Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 55 стр. : илустр., ноте ; 30 cm
167. МАРКОВИЋ, Светислав Љ.
Razvoj oblika mašinskih proizvoda : monografija / Svetislav Lj. Marković. - 1. izd. Čačak : Visoka škola tehničkih strukovnih studija, 2012 (Čačak : Visoka škola tehničkih
strukovnih studija). - 224 str. : ilustr. ; 24 cm
168. МАРТИНОВИЋ, Љиљана
Љиљана Мартиновић : Прелети : Ликовни салон Дома културе Чачак,18. септембар - 1. октобар 2012. / [уредник Весна Петровић]. - Чачак : Дом културе, 2012
(Чачак : Графички центар). - 1 пресавијен лист (4 стр.) : илустр. ; 23 cm
169. МАТОВИЋ, Маријана
Данилов, играч стакленим перлама : каталог изложбе посвећене Драгану
Јовановићу Данилову, добитнику Дисове награде за 2012. годину / Маријана Матовић. - 1. изд. - Чачак : Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, 2012 (Чачак
: Артера). - 39 стр. : илустр. ; 21 cm. - (Едиција Каталози изложби)
170. МАЏАРЕВИЋ, Радош Ж.
Први грађани Чачка : 1839-1914. : [монографија] / Радош Ж. Маџаревић ;
[фотографије Зоран Милошевић]. - 1. изд. - Чачак : Међуопштински историјски
архив, 2012 (Чачак : Јел-Мил). - 256 стр. : илустр. ; 25 cm. - (Едиција Памћеници /
Међуопштински историјски архив, Чачак ; књ. 1)
171. МАЏАРЕВИЋ, Радош Ж.
Председници општине Чачак : 1839-1914. / Радош Ж. Маџаревић. - Чачак :
Међуопштински историјски архив, 2012 (Чачак : Јел-Мил, Штамаприја Бајић). - 1
пресавијен лист (4 стр.) ; 21 cm
172. МЕЂУНАРОДНА конференција Отпадне воде, комунални чврсти отпад и опасан
отпад (42 ; 2012 ; Чачак)
Međunarodna konferencija Otpadne vode, komunalni čvrsti otpad i opasan otpad,
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
233
БИБ ЛИОГРАФИ ЈА
ПРИЛОЗИ ЗА ЧАЧАНСКУ БИБЛИОГРАФИЈУ
БИБ ЛИОГРАФИ ЈА
МАРИЈА ОРБОВИЋ
[42], 02-05. april 2012. godine, Čačak / [organizatori] Udruženje za tehnologiju vode i
sanitarno inženjerstvo ... [et al.] = International Conference Waste Waters, Municipal
Solid Wastes and Hazardous Wastes, [42st], 02th-05th April 2012, Čačak, Serbia /
[organized by] Association for Water Technology and Sanitary Engineering ... [et al.].
- Beograd : Udruženje za tehnologiju vode i sanitarno inženjerstvo, 2012 (Beograd :
Planeta print). - 292 str. : ilustr. ; 24 cm
173. МЕЂУНАРОДНИ салон фотографије (2 ; 2012 ; Чачак)
2. међународни салон фотографије Чачак 2012, 14. 11. 2012 - 05. 12. 2012. =
[Second] 2nd International Salon of Photography Čačak 2012. - Чачак : Фото кино
клуб ; Панчево : Helicon Publishing, 2012 (Чачак : Inprint). - 80 стр. : фотогр. ; 21 x
21 cm
174. МЕЂУНАРОДНИ фестивал анимације Аниманима (2012 ; Чачак)
Međunarodni festival animacije Animanima, 2012 = [International Animation
Festival Animanima] / [urednik, editor Milen Alempijević]. - Čačak : Dom kulture =
Cacak : Cultural Center, 2012 (Čačak : Grafički centar). - 105 str. : ilustr. ; 22 x 22 cm
175. МЕМОРИЈАЛ Надежде Петровић (26 ; 2012 ; Чачак)
Dubok san = The Big Sleep / 26. memorijal Nadežde Petrović = 26th Nadežda
Petrović Memorial ; [urednik, editor Dragana Božović ; prevod na engleski, translation
Svetlana Simeunović, Tijana Mutavdžić ; fotografije, photographs Milenko Savović,
Daniel Mikić]. - Čačak : Umetnička galerija „Nadežda Petrović“ = Art Gallery „Nadežda
Petrović“, 2012 (Čačak : Inprint). - 86 str. : ilustr. ; 24 cm
176. МЕНДЕЛСОН, Петер де
Маријана моје младости : приповест о једном дечачком сну / Петер де Менделсон ; превели Иван Биндер, Милена Шафарик. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2012
(Чачак : Светлост). - 183 стр. : ауторова слика ; 21 cm. - (Библиотека Избор / [Пчелица] ; књ. бр. 4)
177. МИЈАТОВИЋ, Милош
Баба Јага : руска народна бајка / обрадио Милош Мијатовић ; илустровао
Тихомир Челановић. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 19 стр.
: илустр. ; 30 cm. - (Бајке и митови народа света)
178. МИЈАТОВИЋ, Милош
Мудра Ајша : мароканска народна бајка / обрадио Милош Мијатовић ; илустровао Бојан Радовановић. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 19
стр. : илустр. ; 30 cm. - (Бајке и митови народа света)
179. МИЈАТОВИЋ, Милош
Торов чекић : скандинавска народна бајка / обрадио Милош Мијатовић ;
илустровао Бојан Радовановић. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост).
- 19 стр. : илустр. ; 30 cm. - (Бајке и митови народа света)
234
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
180. МИЈАТОВИЋ, Милош
Хијавата : мит северноамеричких индијанаца / обрадио Милош Мијатовић ;
илустровао Мијат Мијатовић. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост).
- 19 стр. : илустр. ; 30 cm. - (Бајке и митови народа света)
181. МИЈАТОВИЋ, Милош
Чаробна крушка : кинеска народна бајка / обрадио Милош Мијатовић ; илустровао Мијат Мијатовић. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 19
стр. : илустр. ; 30 cm. - (Бајке и митови народа света)
182. МИКРОБИОЛОШКА трансформација органских супстрата / Драгутин А. Ђукић...
[и др.]. - Чачак : Агрономски факултет, 2012 (Нови Сад : Будућност). - 232 стр. :
илустр. ; 24 cm
183. МИЛИНКОВИЋ, Миомир
Корак даље : песме за децу / Миомир Милинковић ; [илустрације Александра
Јовић]. - Чачак : Легенда, 2012 (Краљево : Кварк). - 85 стр. : илустр. ; 17 cm. - (Библиотека Дечји свет / [Легенда, Чачак] ; књ. бр. 23)
184. МИЛОВАНОВИЋ, Милутин
Чувари митског стада : роман / Мића Миловановић. - Чачак : Легенда, 2012
(Чачак : АЂ-комерц). - 392 стр. ; 17 cm. - (Мала класична библиотека ; књ. бр. 23)
185. МИЛОВАНОВИЋ, Мића
Благословени и проклети : роман / Мића Миловановић. - Чачак : Легенда,
2012 (Београд : АЂ-комерц). - 423 стр. : вињете ; 17 cm. - (Мала класична библиотека
; књ. бр. 27)
186. МИЉКОВИЋ, Дубравка
Боље бити ветар него лист : психологија дечјег самопоуздања / Дубравка
Миљковић, Мајда Ријавец. - 3. изд. - Чачак : Легенда, 2012 (Ужице : Графопласт
плус). - 143 стр. : табеле ; 21 cm. - (Библиотека Зрно соли ; књ. бр. 9)
187. МИЊАР, Изабел
Одакле шта потиче? / Изабел Мињар и Мари Парад ; илустрације Данијел
Шултес ; [преводиоци Братислав Аџемовић, Мелита Лого-Милутиновић]. - 3. изд.
- Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 29 стр. : илустр. ; 25 cm. - (Едиција
Питања и одговори. 4-7 година)
188. МИХАИЛОВИЋ, Миодраг
Аутобиографија једног матуранта 1941. / Миодраг В. Михаиловић. - Чачак :
Међуопштински историјски архив, 2012 (Чачак : Јел Мил штампарија Бајић). - 137,
130 стр. : илустр. ; 24 cm. - (Едиција Памћеници ; Књ. 2)
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
235
БИБ ЛИОГРАФИ ЈА
ПРИЛОЗИ ЗА ЧАЧАНСКУ БИБЛИОГРАФИЈУ
БИБ ЛИОГРАФИ ЈА
МАРИЈА ОРБОВИЋ
189. МРВИЋ, Милица
Кулинарске мрвице : изложба фотографија : Ликовни салон Дома културе
Чачак, септембар /октобар 2012. / Милица Мрвић ; [уредник Весна Петровић]. Чачак : Дом културе, 2012 (Чачак : Графички центар). - 1 пресавијен лист (4 стр.)
: илустр. ; 23 cm
190. МУЛАРКИ, Лиса
Ен из Грин Гејблса / Л. М. [Луси Мод] Монтгомери ; адаптација Лиса Муларки
; илустрације Патриша Кастело. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост).
- 110 стр. : илустр. ; 21 cm. - (Едиција Одабрани илустровани класици)
191. МУЛАРКИ, Лиса
Хајди / Јохана Шпири ; адаптација Лиса Муларки ; илустрације Мајк Лејси.
- 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 112 стр. : илустр. ; 21 cm. (Едиција Одабрани илустровани класици)
192. МУЛАРКИ, Лиса
Алиса у земљи чуда / Луис Керол ; адаптација Лиса Муларки ; илустрације
Јут Сајмон ; [преводилац Раденко Милутиновић]. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2012
(Чачак : Светлост). - 109 стр. : илустр. ; 21 cm. - (Едиција Одабрани илустровани
класици)
193. НАЈТ, Ерик
Леси се враћа кући / Ерик Најт ; превела Даница Живановић. - 4. изд. - Чачак :
Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 186 стр. : ауторова слика ; 21 cm. - (Библиотека
Књиге нашег детињства ; књ. бр. 6)
194. НАША ризница : IV1 / [приредила Мирјана Чутовић]. - [ Чачак : Основна школа
„Филип Филиповић“], [2012]. - 115 стр. : илустр. ; 21 cm
195. НЕДЕЉКОВИЋ, Оливера
Светиљка за Александра Ристовића : прилози за библиографију : (1950-2011) /
Оливера Недељковић. - 1. изд. - Чачак : Градска библиотека „Владислав Петковић
Дис“, 2012 (Чачак : Штампарија „Бајић“). - 209 стр. : илустр. ; 21 cm. - (Едиција
Завичајна библиографија ; 17)
196. НЕДОВИЋ, Радисав
Чачански крај у НОБ 1941-1945. : Чачани и Драгачевци логораши Бањице
: [монографија] / Радисав С. Недовић. - 1. изд. - Чачак : Јел-Мил, Штампарија
„Бајић“ : Градски одбор СУБНОР-а : Општински одбор СУБНОР-а, 2012 (Чачак :
Штампарија „Бајић“). - 405 стр. : илустр. ; 24 cm
197. НИКОЛИЋ, Добрила
Гнездо соколице : роман / Добрила Николић. - 1. изд. - Чачак : Д. Николић,
2012 (Чачак : Графонин). - 124 стр. : ауторкина слика ; 21 cm
236
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
198. НОВАК, Николета
Животиње помажу Деда Мразу / Николета Новак и Бојан Радовановић. - 1.
изд. - Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 16 стр. : илустр. ; 23 х 23 cm. (Едукативне сликовнице о животињама)
199. НУШИЋ, Бранислав
Аутобиографија / Бранислав Нушић. - 3. изд. - Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак
: Светлост). - 239 стр. : ауторова слика ; 21 cm. - (Библитека Одрастање / [Пчелица,
Чачак] ; књ. бр. 4)
200. НУШИЋ, Бранислав
Сумњиво лице : комедија у два чина / Бранислав Нушић. - 2. изд. - Чачак :
Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 91 стр. : ауторова слика ; 21 cm. - (Библитека
Одрастање / [Пчелица, Чачак] ; књ. бр. 11)
201. НУШИЋ, Бранислав
Хајдуци / Бранислав Нушић. - 3. изд. - Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост).
- 181 стр. : ауторова слика ; 21 cm. - (Библиотека Славне дечје дружине ; књ. бр. 1)
202. О’ДЕЛ, Скот
Острво плавих делфина : живот једне индијанске девојке / Скот О’Дел ; превела Љиљана Станић. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 162 стр.
: ауторова слика ; 21 cm. - (Библиотека Књиге нашег детињства ; коло 5, књ. бр. 21)
203. ОЛОВКА пише срцем / [приредили] Будимир Нешић, Вања Рупник Рачић ; илустровао Тихомир Челановић. - 1. изд. - Београд : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост).
- 116 стр. : илустр. ; 16 cm. - (Библиотека Пчелица Плус ; књ. бр. 4)
204.ОПЛЕМЕЊИВАЊЕ крмних биљака и производња сточне хране на ораницама
: резултати научних истраживања из области биотехничких наука / [уредници,
editors Драган Ј. Ђукић, Владета И. Стевовић ; превод, translation Јелена Крстић]. Чачак : Агрономски факултет Универзитета у Крагујевцу, 2012 (Чачак : Светлост).
- 330 стр. : илустр. ; 24 cm
205. ОСТИН Џејн
Nortengerska opatija / Džejn Ostin ; [prevod Smiljana Kršić, Nikola Kršić]. - Novi
Sad : Kuća dobre knjige, 2012 (Čačak : Sito print). - 324 str. ; 21 cm
206. OSTOJIĆ, Miloje
Ivanjica : tourist guide / [Miloje Ostojić, Svetislav Lj. Marković ; Dragan Bosnić
... [et al.] ; translation Ksenija Popović]. - Ivanjica : Tourist organization of Ivanjica
Municipality, 2012 (Čačak : Majstorović). - 63 str. : fotogr. ; 21 cm
207. ОТАШЕВИЋ, Даница
Изван сваког зла : Влад. Петковић Дис / [приредила Даница Оташевић]. -
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
237
БИБ ЛИОГРАФИ ЈА
ПРИЛОЗИ ЗА ЧАЧАНСКУ БИБЛИОГРАФИЈУ
БИБ ЛИОГРАФИ ЈА
МАРИЈА ОРБОВИЋ
Чачак : Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, 2012 (Чачак : Графика
Јуреш). - 20 стр. : илустр. ; 20 cm
208. ПАВЛОВИЋ, Обрад
Тара, Дрина, Бајина Башта = Tara, Drina, Bajina Bašta / [Обрад Павловић, Михаило Средојевић, Бориша Чолић ; превод Ана Драгојловић ; фотографија Ненад
Марић... и др.]. - Бајина Башта : СТЦ „Бајина Башта“, [2012] (Чачак : Штампарија
Мајсторовић). - [36] стр. : илустр. ; 22 cm
209. ПАЈИЋ, Миленко
Радивоје говори : етно-роман / Миленко Пајић. - Београд : Просвета, 2012
(Чачак : Светлост). - 256 стр., 6 стр. с таблама ; 24 cm : илустр.
210. ПАНТИЋ, Милан
Nedodirljiva : roman / Milan Pantić. - Čačak : Legenda, 2012 (Sokobanja : Heroes).
- 159 str. : autorova slika ; 21 cm. - (Biblioteka Specijalna izdanja ; knj. br. 101)
211. ПАПИЋ, Жељко М.
Методика наставе техничког и информатичког образовања / Жељко М. Папић, Вељко Алексић. - Чачак : Технички факултет, 2012 (Чачак : Светлост). - 286
стр. : илустр. ; 24 cm
212. PARADAJZ / Jasmina Zdravković ... [et al.]. - Smederevska Palanka : Institut za povrtarstvo
; Čačak : Agronomski fakultet, 2012 (Čačak : Svetlost). - 228 str. : ilustr. ; 25 cm
213. ПАСИЛИНА, Арто
Млинар који је завијао као вук : роман / Арто Пасилина ; превод Чедомир
Цветковић. - Чачак : Легенда, 2012 (Чачак : АЂ-комерц). - 281 стр. ; 17 cm. - (Мала
класична библиотека ; књ. бр. 26)
214. ПАУНОВИЋ, Александар С.
Информатор : за упис студената на први, други и трећи степен академских
студија / [Александар С. Пауновић]. - Чачак : Агрономски факултет, 2012 (Чачак
: Светлост). - 137 стр. : граф. прикази ; 24 cm
215. ПЕРСОН, Ханс Пер
Hans Per Persson : Mäster fotograf från Djura / [redaktor Jovica Marceta]. Leksand : „Vägskäl“, 2012 (Čačak : Majstorović). - 167 str. : ilustr. ; 21 x 26 cm
216. ПЕТКОВИЋ, Тодор Л.
Međunarodna ekonomija i finansije / Todor L. Petković. - Čačak : Visoka poslovna
škola strukovnih studija, 2012 (Beograd : Čugura print). - 314 str. : graf. prikazi, tabele
; 24 cm
238
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
217. ПЕТРОВИЋ, Милун
Praktikum iz bioloških osnova stočarstva / Milun Petrović, Vladan Bogdanović,
Simeon Rakonjac. - Čačak : Agronomski fakultet, 2012 (Čačak : Jureš). - 264 str. : ilustr.
; 24 cm
218. ПЕТРОВИЋ, Нада
Југословенско-француски односи 1918-1941 = Les relations Franco-Yougoslaves
1918-1941 : каталог изложбе = catalogue de l’exposition / аутори изложбе и каталога,
réalisation de l’expositon et du catalogue Нада Петровић, Гојко Маловић ; [уводни
текст, texte d’introduction Станислав Сретеновић ; фотографије, photographie Зорица Нетај, Ђорђе Поповић ; превод на француски језик, traduction en français
Јелена Поповић]. - 2. изд. - Чачак : Међуопштински историјски архив ; Београд :
Архив Југославије = Cacak : Archives Historiques Régionale ; Belgrade : Les Archives
de Yougoslavie, 2011 (Трстеник : M-Graf). - 108 стр. : илустр. ; 21 x 21 cm
219. ПЕТРОВИЋ, Никола
Finansijsko računovodstvo / Nikola Petrović, Dragana Petrović. - 2. dopunjeno
izd. - Čačak : Visoka poslovna škola strukovnih studija, 2012 (Beograd : Čugura print).
- 284 str. : graf. prikazi, tabele ; 25 cm
220. ПЕШТЕРАЦ, Војислав
Grad umetnosti i nauka : Valencia 2012 : treća samostalna izložba - projekcija
fotografija, Čačak 3. novembra 2012. / Vojislav Vojo Pešterac. - Čačak : Foto kino klub
Čačak, 2012. - 1 presavijen list (4 str.), 1 elektronski optički disk (CD ROM) ; 21 cm
221. ПЛАВШИЋ, Хаџи Љиља
Ја знам Божије име / Хаџи Љиља Плавшић. - Чачак : Љ. Плавшић, 2012 (Чачак
: „31. октобар“). - 303 стр. : илустр. ; 21 cm
222. ПОПОВИЋ, Јасмина
Сневанке / Јасмина Поповић ; [ликовни прилози Сара Домановић]. - Лучани :
Библиотека Општине, 2012 (Лучани : Књижара „Стеван Сремац“). - 75 стр. : илустр.
; 21 cm. - (Завичајна библиотека / [Библиотека Општине, Лучани] ; књ. 5)
223. ПОПОВИЋ, Павле
Павле Поповић : Ликовни салон Дома културе Чачак, октобар 2012. / [уредник Весна Петровић]. - Чачак : Дом културе, 2012 (Чачак : Графички центар). - 1
пресавијен лист (4 стр.) : илустр. ; 23 cm
224. ПРОЛЕЋНИ анале (16 ; 2012 ; Чачак)
[XVI] пролећни анале : Ликовни салон Дома културе Чачак, мај 2012. / [организација Ликовни салон Дома културе Чачак, Градска библиотека „Владислав
Петковић Дис“]. - Чачак : Дом културе, 2012 (Чачак : Графички центар). - [28] стр.
: илустр. ; 20 cm
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
239
БИБ ЛИОГРАФИ ЈА
ПРИЛОЗИ ЗА ЧАЧАНСКУ БИБЛИОГРАФИЈУ
БИБ ЛИОГРАФИ ЈА
МАРИЈА ОРБОВИЋ
225. ПРОТИЋ, Емилијан
Ој, Јаворе Јаворе : 1912-2012 / Емилијан Протић. - Ивањица : Фудбалски клуб
„Јавор“ ; Чачак : Графика Јуреш, 2012 (Чачак : Графика Јуреш). - 135 стр. : илустр.,
фотогр. ; 30 cm
226. ПЧЕЛИЦА (Чачак)
Издавачка кућа Пчелица. - Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - [32]
јед. : илустр. у боји
Садржај: У зоо врту ; Возила ; Животиње у шуми ; Воће и поврће ; Животиње ; У
кући ; На мору ; Играчке ; У природи ; Бајке : хајде да бојимо ; Животиње у селу
: хајде да бојимо ; Маскенбал : хајде да бојимо ; Играоница : учимо уз слагалице ;
Животиње : учимо уз слагалице ; Возила : учимо уз слагалице ; Љубимци : учимо
уз слагалице ; Животиње у зоо врту : Саобраћај ; Радосница ; Маске и костими
: цртамо корак по корак ; Домаће животиње : цртамо корак по корак ; Дивље
животиње : цртамо корак по корак ; Биће из маште : цртамо корак по корак ; Животиње у зоо врту : цртамо корак по корак ; Занимања : цртамо корак по корак ;
Спортисти : цртамо корак по корак ; Морске животиње : цртамо корак по корак
; Облици : учимо уз стикере ; Бројеви : учимо уз стикере ; Боје : учимо уз стикере
; Бубе : хајде да бојимо ; Крај воде : хајде да бојимо.
227. РАДИВОЈЕВИЋ, Љубомир
Гарсон је имао душу / Љубомир Радивојевић - Шаја. - Београд : Љ. Радивојевић, 2012 (Чачак : Светлост). - 144 стр. : илустр. ; 21 cm
228. РАДОВАНОВИЋ, Драгутин
Прељинска хроника и порекло фамилије Радовановић (Жагрић и Јовановић)
/ Драгутин Радовановић. - Чачак : Међуопштински историјски архив, 2012 (Чачак
: Бајић). - 187 стр. : илустр. ; 24 cm
229. РАДОВИЋ, Душан
Гле, гле све сама чуда : одабране песме за малу и велику децу / Душан Радовић
; [илустрације Јован Укропина]. - Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 152
стр. : илустр. ; 21 cm. - (Библиотека Чудесни стихотворци ; књ. бр. 2)
230. РАДОВИЋ, Милоје
Мале песме / Милоје Радовић. - Чачак : Легенда, 2012 (Краљево : Кварк). - 93
стр. : илустр. ; 17 cm. - (Библиотека Дечји свет ; књ. бр. 25)
231. РАДОЊИЋ, Војислав М.
Tehnologija štampe 2 : skripta / Vojislav Radonjić. - 1. izd. - Čačak : Visoka škola
tehničkih strukovnih studija, 2012 (Čačak : Grafička laboratorija „Dr Radovan Ćirić“
VŠTSS). - 126 str. : ilustr. ; 24 cm
232. РАДОСАВЉЕВИЋ, Миломир
Poljubac stršljena : roman / Milomir Radosavljević Kaludranac. - Čačak : Legenda,
240
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
2012 (Kraljevo : Kvark). - 180 str. : autorova slika ; 21 cm. - (Biblioteka Specijalna izdanja
/ [Legenda, Čačak] ; knj. br. 104)
233. РАЈИЋ, Делфина
Манастири Овчарско-кабларске клисуре / Делфина Рајић, Милош Тимотијевић ; [фотографије Саша Савовић]. - 2. допуњено и измењено изд. - Чачак : Народни музеј ; Београд : Службени гласник, 2012 (Чачак : Гласник). - 399 стр. : илустр.
; 30 cm
234. РАЈИЋ, Раде С. Н.
Објашњење слике „Косовка девојка“ / Раде С. Н. Рајић. - Чачак : Јел Мил штампарија Бајић, 2012 (Чачак : Јел Мил штампарија Бајић). - 32 стр. : илустр. ; 10 x 15 cm
235. РЕМФРИ, Мартин
Змај и качамак / Мартин Ремфри ; [преводилац Горан Капетановић]. - 2. изд.
- Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 31 стр. : илустр. ; 22 cm. - (Деца читају
авантуре)
236. РИЛКЕ, Рајнер Марија
Pisma mladom pesniku ; Devinske elegije / Rajner Marija Rilke ; preveli sa
nemačkog Vera Stojić, Branimir Živojinović. - Čačak : Gradac K ; Beograd : B. Kukić,
2012 (Beograd : Štamparija Zuhra). - 74 str. ; 20 cm. - (Biblioteka Alef ; knj. 78)
237. РОБИНСОН, Хилари
Аладин и чаробна лампа / Хилари Робинсон и Енди Кејтлинг ; [преводилац
Горан Капетановић]. - 2. изд. - Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 31 стр. :
илустр. ; 22 cm. - (Деца читају авантуре)
238. РОБИНСОН, Хилари
Покахонтас доноси мир / Хилари Робинсон и Масуми Фурукава ; [преводилац Горан Капетановић]. - 2. изд. - Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 31
стр. : илустр. ; 22 cm. - (Деца читају историју)
239. РОГАНОВИЋ, Анастасија
Писац у мраку / Анастасија Рогановић. - Чачак : Јел-Мил, Штампарија Бајић,
2012 (Чачак : Штампарија Бајић). - 75 стр. : илустр. ; 21 cm
240. РШУМОВИЋ, Љубивоје
Што на уму то на друму : одабране песме за малу и велику децу / Љубивоје
Ршумовић ; приредио Горан Марковић ; [илустрације Јован Укропина]. - Чачак :
Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 156 стр. : илустр. ; 21 cm. - (Библиотека Чудесни
стихотворци ; књ. бр. 6)
241. САНДИЋ, Игор Сергеј
Заљубљени меда / песма Игор Сергеј Сандић ; илустрације Уна, Вук и Игор
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
241
БИБ ЛИОГРАФИ ЈА
ПРИЛОЗИ ЗА ЧАЧАНСКУ БИБЛИОГРАФИЈУ
БИБ ЛИОГРАФИ ЈА
МАРИЈА ОРБОВИЋ
Сергеј Сандић. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - [28] стр. :
илустр. ; 30 cm
242. САНДИЋ, Игор Сергеј
Маштале су овце / песма Игор Сергеј Сандић ; илустрације Уна, Вук и Игор
Сергеј Сандић. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - [28] стр. :
илустр. ; 27 cm
243. САНДИЋ, Игор Сергеј
Па зар опет шаргарепа? / песма Игор Сергеј Сандић ; илустрације Уна, Вук и
Игор Сергеј Сандић. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - [28] стр.
: илустр. ; 30 cm
244. САНДИЋ, Игор Сергеј
Пада вече над саваном / песма Игор Сергеј Сандић ; илустрације Уна, Вук и
Игор Сергеј Сандић. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - [28] стр.
: илустр. ; 30 cm
245. СИМЕУНОВИЋ, Милан
Одбројавање почиње / Милан Симеуновић. - Чачак : Мегафон, 2012 (Чачак
: Ситопринт). - 182 стр. ; 21 cm
246. СИМОНОВИЋ, Саша
Laku noć, Nina : roman / Saša Simonović. - Čačak : Legenda, 2012 (Sokobanja :
Heroes). - 184 str. : autorova slika ; 21 cm. - (Biblioteka Specijalna izdanja ; knj. br. 100)
247. СЛАВКОВИЋ, Јовиша М.
Осамдесет година фудбалског клуба Драгачево : (1932-2012) : [монографија]/
Јовиша М. Славковић. - 1. изд. - Гуча : Општина Лучани : Центар за културу, спорт
и туризам општине Лучани „Драгачево“, 2010 (Чачак : Бајић). - 283 стр. : илустр. ;
24 cm
248. СМИТ, Миранда
Људско тело / Миранда Смит ; [преводилац Горан Капетановић ; илустрације
Раџив Доши]. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2012 (Кина). - 48 стр. : илустр. ; 28 cm. (Едиција Навигатори)
249. СТАЈНЕР, Џорџ
U zamku Plavobradog : beleške o redefiniciji kulture / Džordž Stajner ; preveo sa
engleskog Aleksa Golijanin. - Čačak : Gradac K ; Beograd : B. Kukić, 2012 (Beograd :
Zuhra). - 89 str. ; 23 cm. - (Alef / urednik Branko Kukić ; knj. 77)
250. СТАНИШИЋ, Слободан
Танго за троје / Слободан Станишић. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак
242
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
: Светлост). - 282 стр. : ауторова слика ; 21 cm. - (Библиотека Звездане године / [Пчелица] ; књ. бр. 3)
251. СТЕВАНОВИЋ, Надежда
Песничко поље / Надежда Стевановић. - Чачак : Студио за дизајн, Штампарија Бајић : Н. Стевановић, 2012 (Чачак : Јел-Мил, Штампарија Бајић). - 144 стр. :
ауторова слика ; 21 cm
252. СТЕФАНОВ, Свилен
Препознавање : Крушевац, Краљево, Чачак, Ниш, Подгорица, Куманово, Софија. 2 = Recognition : Kruševac, Kraljevo, Čačak, Niš, Podgorica, Kumanovo, Sofia. 2
= Распознаване : Крушевац, Кралево, Чачак, Ниш, Подгорица, Куманово, София.
2 / [уредник каталога, уводни текст Биљана Грковић ; текст у каталогу, аутор софијске селекције Свилен Стефанов ; превод Тања Грујић]. - Крушевац : Народни
музеј ; Чачак : Уметничка галерија „Надежда Петровић“ ; Краљево : Народни музеј
; Ниш : Галерија савремене ликовне уметности, 2012 (Крушевац : Сиграф). - 12 стр.
: илустр. ; 23 cm
253. СТИЈЕПОВИЋ, Вељко
Kristina i ja : roman / Veljko Stijepović. - Čačak : Legenda, 2012 (Kraljevo : Kvark).
- 140 str. ; 21 cm. - (Biblioteka Specijalna izdanja / [Legenda, Čačak] ; knj. br. 107)
254. СТИШОВИЋ, Делимир
Братство Караклаја из Шареника : (родослови, људи, занимања, обичаји, прошлост) / Делимир В. Стишовић, Милан Р. Милошевић. - 1. изд. - Чачак : Д. В. Стишовић : М. Р. Милошевић, 2012 (Чачак : Мајсторовић). - 410 стр. : илустр. ; 24 cm
255. СТОЈАДИНОВИЋ, Мирјана
Боба Мирјана Стојадиновић : градске метаморфозе : Уметничка галерија „Надежда Петровић“, Чачак, 2012. / [текстови у каталогу Боба Мирјана Стојадиновић,
Уна Поповић ; превод Зоран Лојаница ; фотографије Боба Мирјана Стојадиновић]
= Boba Mirjana Stojadinović : urban metamorphosis : Art Gallery „Nadežda Petrović“,
Čačak, 2012 / [texts in catalogue Boba Mirjana Stojadinović, Una Popović ; translation
Zoran Lojanica ; photographs Boba Mirjana Stojadinović]. - Чачак : Уметничка галерија „Надежда Петровић“, 2012 (Чачак : Тригон). - 22 стр. : фотогр. ; 24 cm
256. СТОЈИЋ, Ника
Гуча кроз векове : хроника / Ника - Никола Стојић, Јовиша М. Славковић. - 1.
изд. - Гуча : Библиотека општине Лучани, 2012 (Чачак : М-граф). - 540 стр. : илустр.
; 21 cm. - (Завичајна библиотека ; књ. 4)
257. СТОЈИЋ, Никола
Јесење лишће : [збирка песама] / Ника - Никола Стојић. - 1. изд. - Гуча : Библиотека општине Лучани, 2012 (Чачак : Јел - мил, Штампарија Бајић). - 111 стр. :
илустр. ; 25 cm. - (Завичајна библиотека ; књ. 7)
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
243
БИБ ЛИОГРАФИ ЈА
ПРИЛОЗИ ЗА ЧАЧАНСКУ БИБЛИОГРАФИЈУ
БИБ ЛИОГРАФИ ЈА
МАРИЈА ОРБОВИЋ
258. СТОЈИЋ, Никола
Младалачке тугованке : [збирка песама] / Ника - Никола Стојић, Радован М.
Маринковић ; [вињете Ника - Никола Стојић]. - 1. изд. - Чачак : Студио за дизајн,
Штампарија Бајић, 2012 (Чачак : Бајић). - 64 стр. ; 21 cm
259. СТОЈКОВИЋ, Градимир
Копао сам дубок зденац / Градимир Стојковић. - 1. изд. - Чачак : Пчелица,
2012 (Чачак : Светлост). - 217 стр. : ауторова слика ; 21 cm. - (Библиотека Звездане
године / [Пчелица] ; књ. бр. 2)
260. СТОЈШИН, Владимир
Биоскоп у кутији шибица / Владимир Стојшин ; илустровала Милица Стојшин. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 135 стр. : илустр. ; 21
cm. - (Библиотека Маштарије / [Пчелица] ; књ. бр. 5)
261. СТОУ, Харијет Бичер
Чича Томина Колиба / Харијета Бичер Стоу ; превео Јован Богичевић. - 1.
изд. - Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 139 стр. : ауторкина слика ; 21
cm. - (Библиотека Времеплов / [Пчелица, Чачак] ; књ. бр. 10)
262. СТРАТЕШКО планирање одрживог пољопривредног и руралног развоја локалних
заједница : модел МЗ Заблаће : монографија / уредници Драго Цвијановић, Јонел
Субић. - Београд : Институт за економику пољопривреде, 2012 (Београд : Дис
публик). - 209 стр. : илустр. ; 24 cm
263. СТРУЧНО-научни скуп Живот и дело Љубомира М. Марковића (2012 ; Ивањица)
Живот и дело Љубомира М. Марковића : зборник радова са стручно-научног
скупа, одржаног 31. августа 2012. у Ивањици / приредили Радован М. Маринковић, Светислав Љ. Марковић. - Ивањица : Туристичка организација општине,
2012 (Чачак : Copy Xerox). - 160 стр. : илустр. ; 21 cm
264. СУЗУКИ, Дајсец Теитаро
Zen-budizam i psihoanaliza / D. T. Suzuki, E. From ; preveo sa engleskog Branko
Vučićević. - Beograd ; Čačak : Gradac K, 2012 (Beograd : Zuhra). - 223 str. ; 23 cm. (Biblioteka Alef ; knj. 76)
265. ТАЈНА безакоња / Момир Лазић ... [и др.]. - 2. проширено изд. - Чачак : Бајић, 2012
(Чачак : Бајић). - 296 стр. : илустр., факс. ; 17 cm. - (Библиотека Братољубље ; књ. 5)
266. ТАКАРИЧ, Роберт
Школица за виле / [аутор] Роберт Такарич ; [илустратор] Биљана Миросављевић. - 2. изд. - Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 16 стр., [2] листа са
стикерима : илустр. ; 23 x 23cm. - (Необична школица : сликовнице са стикерима)
244
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
267. ТАКАРИЧ, Роберт
Школица за витезове / [аутор] Роберт Такарич ; [илустратор] Мијат Мијатовић. - 2. изд. - Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 16 стр., [2] листа са
стикерима : илустр. ; 23 x 23 cm. - (Необична школица : сликовнице са стикерима)
268. ТАКАРИЧ, Роберт
Школица за змајеве / [аутор] Роберт Такарич ; [илустратор] Тихомир Челановић. - 2. изд. - Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 16 стр., [2] листа са
стикерима : илустр. ; 23 x 23 cm. - (Необична школица : сликовнице са стикерима)
269. ТАКАРИЧ, Роберт
Школица за пирате / [аутор] Роберт Такарич ; [илустратор] Мијат Мијатовић.
- 2. изд. - Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 16 стр., [2] листа са стикерима
: илустр. ; 23 x 23 cm. - (Необична школица : сликовнице са стикерима)
270. ТАКАРИЧ, Роберт
Школица за принцезе / [аутор] Роберт Такарич ; [илустрације] Бојан Радовановић. - 3. изд. - Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 16 стр., [2] листа са
стикерима : илустр. ; 24 cm. - (Необична школица : сликовнице са стикерима)
271. ТАКАРИЧ, Роберт
Школица за сирене / [аутор] Роберт Такарич ; [илустрације] Биљана Миросављевић. - 2. изд. - Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 16 стр., [2] листа са
стикерима : илустр. ; 23 x 23 cm. - (Необична школица : сликовнице са стикерима)
272. ТИМОТИЈЕВИЋ, Гордана
Свракин сат / Гордана Тимотијевић ; [илустрације Радомир Изгаревић]. - 1.
изд. - Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 72 стр. : илустр. ; 21 cm. - (Библиотека Џивџан ; књ. бр. 2)
273. ТИМОТИЈЕВИЋ, Милош
Модернизација балканског града : (1944-1989) : компаративна анализа развоја
Чачка и Благоевграда у епохи социјализма / Милош Тимотијевић. - Чачак : Народни музеј, 2012 (Чачак : Графички центар). - 575 стр. : илустр. ; 24 cm. - (Посебна
издања / Народни музеј, Чачак ; књ. 5)
274. ТОДОВИЋ, Зоран
Зоран Тодовић : уметник може да буде .... Бранимир Карановић : рециклажа
два квадрата : Графика 2012, Уметничка галерија „Надежда Петровић“, Чачак
= [Graphic art 2012, Art Gallery “Nadežda Petrović”, Čačak] / [аутор изложбе, католога и текста Јулка Маринковић = author of the exhibition, catalogue and text
Julka Marinković ; превод Светлана Симеуновић = translation Svetlana Simeunović
; фотографије Миленко Савовић, Иван Пантовић = photographs Milenko Savović,
Ivan Pantović]. - Чачак : Уметничка галерија „Надежда Петровић“, 2012 (Чачак :
Тригон). - [16] стр. : репродукције ; 18 x 24 cm
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
245
БИБ ЛИОГРАФИ ЈА
ПРИЛОЗИ ЗА ЧАЧАНСКУ БИБЛИОГРАФИЈУ
БИБ ЛИОГРАФИ ЈА
МАРИЈА ОРБОВИЋ
275. ТРАВЕРС, Памела Линдон
Мери Попинс / Памела Л. Траверс ; превела Гордана Б. Тодоровић. - 1. изд.
- Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 190 стр. : ауторова слика ; 21 cm. (Библиотека Књиге нашег детињства ; књ. бр. 22)
276. ТРИВУНЧИЋ, Милан М.
Молитвена зрнца / Милан М. Тривунчић. - Чачак : Легенда, 2012 (Краљево :
Кварк). - 99 стр. ; 21 cm. - (Библиотека Специјална издања ; књ. бр. 99)
277. ЋАЛОВИЋ, Милан В.
Жиг у крину / Милан В. Ћаловић. - Чачак : Графика Јуреш, 2012 (Чачак :
Графика Јуреш). - 101 стр. ; 21 cm
278. ЋОПИЋ, Бранко
Доживљаји мачка Тоше / Бранко Ћопић. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2012
(Чачак : Светлост). - 69 стр. : ауторова слика ; 21 cm. - (Библиотека Маштарије /
[Пчелица] ; књ. бр. 6)
279. ЋОПИЋ, Бранко
Орлови рано лете / Бранко Ћопић. - 3. изд. - Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак :
Светлост). - 181 стр. : ауторова слика ; 21 cm. - (Библиотека Славне дечје дружине
; књ. бр. 2)
280.УДРУЖЕЊА ликовних уметника Крушевца : Ликовни салон Дома културе Чачак, мај 2012. / [уредник Весна Петровић]. - Чачак : Дом културе, 2012 (Чачак :
Графички центар). - 1 пресавијен лист (4 стр.) : илустр. ; 23 cm
281 УРОШЕВИЋ, Влада
Измаштани светови : о надреализму у сликарству / Влада Урошевић ; са
македонског превео Миленко Пајић. - Чачак : Уметничка галерија „Надежда
Петровић“, 2012 (Чачак : Тригон). - 212 стр. : репродукције ; 19 cm. - (Библиотека
Равнотежа ; књ. 5)
282. ФИЛДС, Џен
Робинсон Крусо / Данијел Дефо ; адаптација Џен Филдс ; илустрације Ерик
Скот Фишер ; [преводилац Раденко Милутиновић]. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2012
(Чачак : Светлост). - 111 стр. : илустр. ; 21 cm. - (Едиција Одабрани илустровани
класици)
283. ФИЛДС, Џен
Тајни врт / Френсис Хоџсон Бернет ; адаптација Џен Филдс ; илустрације
Јут Сајмон ; [преводилац Раденко Милутиновић]. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2012
(Чачак : Светлост). - 113 стр. : илустр. ; 21 cm. - (Едиција Одабрани илустровани
класици)
246
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
284. ФИЛДС, Џен
20 000 миља под морем / Жил Верн ; адаптација Џен Филдс ; илустрације Ерик
Скот Фишер ; [преводилац Раденко Милутиновић]. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2012
(Чачак : Светлост). - 116 стр. : илустр. ; 21 cm. - (Едиција Одабрани илустровани
класици)
285. ФОТО кино клуб Чачак
35 година Фото кино клуба „Чачак“ : Дом културе Чачак, 3. новембар 2012. Чачак : Фото кино клуб Чачак, 2012. - 1 пресавијен лист (4 стр.) : илустр. ; 21 cm
286. ФРАЈЗИНГЕР, Оскар
Život je kučka : „road movie“ / Oskar Frajzinger ; [prevela sa francuskog Danijela
Milošević]. - Čačak : Legenda, 2012 (Kraljevo : Kvark). - 99 str. : autorova slika ; 21 cm.
- (Biblioteka Specijalna izdanja / [Legenda, Čačak] ; knj. br. 109)
287. ФРАНК, Ана
Дневник Ане Франк / превео са енглеског Горан Капетановић. - 1. изд. - Чачак
: Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 349 стр. : илустр. ; 21 cm. - (Библиотека Књиге
нашег детињства ; књ. бр. 14)
288. ФРУЛА у стиховима српских песника / сабрао Дејан Томић. - Прислоница ; Чачак
: Сабор фрулаша Србије ; Чачак : Туристичка организација, 2012 (Сремска Каменица : West). - 273 стр. ; 24 cm
289. ФУЖИНАТО, Јелена
Група Руж : Јелена Фужинато и Бојана Стаменковић : Ликовни салон Дома
културе Чачак,новембар 2012. / [уредник Весна Петровић]. - Чачак : Дом културе,
2012 (Чачак : Графички центар). - 1 пресавијен лист (4 стр.) : илустр. ; 23 cm
290. ХАЈНЗ, Маргарет
Елементарне непогоде / Маргарет Хајнз ; [преводилац Горан Капетановић ;
илустрације Питер Бул ... и др.]. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2012 (Кина). - 48 стр. :
илустр. ; 28 cm. - (Едиција Навигатори)
291. ХАЈНЗ, Маргарет
Океани и мора / Маргарет Хајнз ; [преводилац Горан Капетановић ; илустрације Томас Бејли]. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2012 (Кина). - 48 стр. : илустр. ; 28
cm. - (Едиција Навигатори)
292. ХАРВИ, Дејмијан
Тутанкамон и златна двоколица / Дејмијан Харви и Грејам Филпот ; [преводилац Горан Капетановић]. - 2. изд. - Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 31
стр. : илустр. ; 22 cm. - (Деца читају историју)
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
247
БИБ ЛИОГРАФИ ЈА
ПРИЛОЗИ ЗА ЧАЧАНСКУ БИБЛИОГРАФИЈУ
БИБ ЛИОГРАФИ ЈА
МАРИЈА ОРБОВИЋ
293. ХАРВИ, Дејмијан
Одисеј и дрвени коњ / Дејмијан Харви и Мартин Ремфри ; [преводилац Горан
Капетановић]. - 2. изд. - Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 31 стр. : илустр.
; 22 cm. - (Деца читају митове)
294. ЦВЕТИЋ, Оливера
Љуљашка снова / Оливера Цветић ; [илустрације Јована Радовић Радовић
Цветић]. - Чачак : Легенда, 2012 (Краљево : Кварк). - 73 стр. : илустр. ; 21 cm. (Библиотека Дечји свет ; књ. бр. 24)
295. ЦУПАЋ, Оливера
Сврби ме сурла / Оливера-Оља Цупаћ ; [илустрације Бојан Радовановић] . - 2.
изд. - Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 63 стр. : илустр. ; 21 cm. - (Библиотека Џивџан ; књ. бр. 1)
296. ЧЕКЕРЕВАЦ, Зоран
Електронско пословање / Зоран Чекеревац. - 2. допуњено изд. - Чачак : Висока
пословна школа струковних студија, 2012 (Београд : Чугура принт). - 266 стр. :
илустр. ; 24 cm
297. ШЕКАРИЋ, Слободан
Priče iz avlije : priče / Slobodan Šekarić. - Čačak : Legenda, 2012 (Kraljevo : Kvark).
- 110 str. ; 21 cm. - (Biblioteka Specijalna izdanja / [Legenda, Čačak] ; knj. br. 110)
298. ШИКИБУ, Мурасаки
Gendži / Murasaki Šikibu ; prevodilac Sreten Ilić. - Novi Sad : Kuća dobre knjige,
2012 (Čačak : Sito print). - 256 str. ; 21 cm
299. ШПИРИ, Јохана
Хајди / Јохана Шпири ; превео с немачког Живојин Вукадиновић. - 3. изд.
- Чачак : Пчелица, 2012 (Чачак : Светлост). - 240 стр. : ауторкина слика ; 21 cm. (Библиотека Књиге нашег детињства ; коло 1, књ. бр. 3)
300. ШУЊЕВАРИЋ-Арбајтер, Љиљана
Љиљана Шуњеварић-Арбајтер : слике : Ликовни салон Дома културе
Чачак,јануар 2012. / [уредник Весна Петровић]. - Чачак : Дом културе, 2012 (Чачак
: Графички центар). - 1 пресавијен лист (4 стр.) : илустр. ; 23 cm
301. ШУТИЋ, Анђела
Звездани сјај / Анђела Шутић ; [илустрације Анђела Шутић]. - 1. изд. - Чачак
: Основна школа „Ратко Митровић“ : Јел-Мил, Штампарија Бајић, 2012 (Чачак :
Јел-Мил, Штампарија Бајић). - 173 стр. : илустр. ; 21 cm
248
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
БИБ ЛИОГРАФИ ЈА
ПРИЛОЗИ ЗА ЧАЧАНСКУ БИБЛИОГРАФИЈУ
Периодика у Чачку у 2012. години
Acta agriculturae serbica, br. 33, 34
Art 032, бр. 24/25
Voćarstvo, br. 177/178, 179/180
Вуковац, лист ученика ОШ „Вук Караџић“, Чачак, бр. 83
Гимназион, бр. 11, 12
Глас библиотеке, бр. 18
Годишњак Техничког факултета, шк. 2011/2012. год.
Градац, бр.182, 183/184
Дисово пролеће, бр. 43
Домац, бр. 21
Зборник радова Народног музеја Чачак, бр. 41
Изворник, бр. 27
Indexpress, br. 7
Летопис Високе школе техничких струковних студија, шк. 2011/2012.
Наши кораци, лист ученика ОШ „Милица Павловић“, Чачак, бр. 39
Savetovanje o biotehnologiji : zbornik radova, br. 19
Serbian Yournal of electrical engineering, br. 1, 2, 3
Српски народни календар : за 2013. годину
Сунцокрети, бр. 1
Tehnika i praksa, br. 6, 7, 8
Трамвај, бр. 1, 2, 3
Трнавска ружа, лист ученика и наставника ОШ „Свети Ђакон Авакум“, бр. 8
Чачани, бр. 6
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
249
И З В Е Ш Т А Ј
ДАНИЦА ОТАШЕВИЋ, 1951-
УДК:027.52(497.11)“2012“(060.055)
ID:201603852
Градска библиотека
„Владислав Петковић Дис“, Чачак
ИЗВЕШТАЈ О РАДУ ГРАДСКЕ БИБЛИОТЕКЕ
„ВЛАДИСЛАВ ПЕТКОВИЋ ДИС“
У 2012. ГОДИНИ
Сажетак: У тексту су представљене бројне активности Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ на спровођењу библиотечко-информационе делатности
у Општини Чачак, али и у Моравичком округу, као и организовање традиционалне манифестације „Дисово пролеће“, разних промоција књига, читања и
креативности младих. За историју установе важни су статистички подаци о
броју корисника, пруженим услугама, раду сваког одељења у граду и сеоским
огранцима, како се увећава допринос на културном пољу где је Библиотека највише коришћен локални сервис са више од 250.000 пружених услуга, 162.000
прочитаних књига и новина. Сви релевантни подаци у остваривању функција
установе бележе раст. Укупан приход од 32.528.000 динара чине средства градског буџета у износу од 28.002.679 динара (увећана за 8%), Министарство културе суфинансирало је пројекте Библиотеке са 2.213.000 динара, јавни радови
износили су 768.000, а сопствена и друга примања 900.000 динара. Читалачка
породица Библиотеке увећана је за 325 чланова и броји 6.138 корисника, а фонд
је обогаћен са 6.447 књига и сликовница.
Кључне речи: Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, извештај, књижни
фонд, корисници, буџет, услуге
Увод
Према свим релевантним показатељима – дневној и месечној статистици
коју, према стандардима Народне библиотеке Србије, води у свим одељењима, броју чланова, броју прочитаних књига и пружених услуга корисницима,
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
251
И З В Е Ш Т А Ј
ДАНИЦА ОТАШЕВИЋ
реализованом програму и броју одржаних промоција, креативних радионица, објављених публикација, наступима на стручним и научним скуповима у
земљи и иностранству, 2012. година била је изузетно успешна за Градску библиотеку „Владислав Петковић Дис“. Јединица мере успешности је повећан број
чланова, већи број пружених услуга, примена нових технологија и потпуније
остваривање библиотечко-информационе делатности, запажено учешће на
стручним скуповима, значај објављених књига и часописа као и цитатност
публикација. Излазак на међународну научну сцену потврђен је пријемом по
позиву Градске библиотеке у породицу Еuropeane чији је део постала као једина
чланица из Србије, уз Библиотеку града Београда. Разлог је развијена дигитална
Библиотека и резултати на електронској заштити локалне баштине. Искуство
чачанске Библиотеке заинтересовало је колеге из Европе, па је један чачански
библиотекар на два скупа Еuropeane (Шпанија, Аустрија) представио позитивна искуства у раду установе и сарадњу са друштвеним и приватним сектором. Библиотека је и даље најфреквентнији и најкоришћенији локални сервис
грађана, а направљен је искорак и према најмлађој популацији у Моравичком
округу. Кроз програм „Дечји писци у школама Моравичког округа“ одржано
је 29 сусрета које је пратило близу две хиљаде ђака. Дечје одељење Библиотеке
посетило је више десетина школараца, а летње радионице, креативни рад на
терену и представе за најмлађе, окупили су више хиљада најмлађих суграђана.
Уз посећене књижевне програме, Библиотека је умногоме допринема културној
понуди града и успешно остварила своју културно-просветно-образовну, а све
више и социјалну мисију.
Повезујући прошлост са садашњошћу, али и гледајући унапред, Градска
библиотека негује будућу публику и кориснике, прикупља завичајно културно благо, публикује га и чува за нове генерације, а путем нових друштвених
мрежа приближава најудаљенијем читаоцу. Осим што се из године у годину
повећава број корисника и издатих књига (у 2012. прочитано је 13.000 више
него 2011), све је значајнија културна мисија Библиотеке на сеоском подручју
где је регистровано око 1.200 активних чланова. Градска библиотека објавила
је три књиге, два часописа и један каталог и извршила неопходне припреме
да у 2013. обележи велики јубилеј – пола века Дисових свечаности. Манифестацију 49. „Дисово пролеће“ прати штампање књиге лауреата Дисове награде
и награде „Млади Дис“, као и часопис „Дисово пролеће“ и каталог изложбе.
Објављен је 18. број стручног часописа „Глас библиотеке“ чије штампање је
Министарство културе помогло са 200.000 динара, а Библиотека је објавила и
био-библиографију великог српског песника Александра Ристовића, рођеног
у Чачку, а аутор је библиотекар Оливера Недељковић. Издања Градске библиотеке унапређују струку и завичајно наслеђе и високо су оцењена у културној
и научној јавности.
Органи управљања Градске библиотеке, односно Управни одбор, радио је
у саставу: Ана Лазаревић, председник, и чланови Јасменка Луковић и Светлана
252
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
Ђоковић (представници осниваача), као и Богдан Трифуновић и Мирко Дрманац, заступници колектива.
Надзорни одбор чинили су представници оснивача Зорица Самарџић,
председник, и Маја Јовановић и Александар Вукајловић из Библиотеке.
Финансирање Библиотеке
Оснивач Градске библиотеке је град Чачак и највише средстава за њено
функционисање издваја се из градског буџета, 86,09%. Суфинансирање установе кроз разне пројекте врши Министарство културе, али и друга министарства кроз јавне радове, или локална заједница из других извора. Библиотека
је у 2012. години располагала са 32.528.000 динара укупних средстава, текући
приходи и примања били су 32.390.917 динара, а расходи 32.334.000 динара.
Остатак средстава који је пренет по разним основама у 2013. годину износио
је 194.000 динара.
Град Чачак је за рад Библиотеке издвојио 28.002.679 динара, односно
увећао је средства за 7,96% у односу на 2011. Проценат извршења планираних
средстава је 97,91%. Средства добијена по разним основама од Министарства
културе износила су 2.213.000 динара (финансирање осам пројеката, матична
средства и откуп књига) што износи 4,5%, за два јавна рада у трајању од четири месеца (привремено запослена четири лица) добијено је 768.584 динара,
сопствени приходи (уписнина, услуге трећим лицима и друго) били су 837.000
динара, а донације 77.000 динара.
За зараде је исплаћено 20.820.307 динара или 74,35% од укупних средстава
добијених из градског буџета. За плате су средства због повећања цене рада
увећана за 7,28%. Просечна нето зарада у установи у 2012. години била је 38.440
динара. За реализацију програма издвојено је 4.936.005 динара што представља 17,63% од укупних средстава. Од ових пара за књиге је издвојено 1.520.000
динара (5,43%), а за опрему 120.000 динара. За ове потребе средства су увећана
у односу на претходну годину за 394.797 динара (8,69%). Исплаћене су јубиларне награде радницима и отпремнина за пензију једног књижничара (укупно
726.367 динара). Два радника у 2012. години била су на породиљском одсуству
и на њихово место примљена су на замену два високообразована стручна лица.
Простор, опрема и кадрови
Простор Библиотеке у 2012. није промењен, нити су услови рада побољшани – установа и даље функционише у две физички одвојене зграде на 680m²
неусловних површина, са депоима у три физички одвојене зграде (Архив, Дом
културе, Хаџића кућа), без простора за одржавање креативних радионица,
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
253
И З В Е Ш Т А Ј
ИЗВЕШТАЈ О РАДУ ГРАДСКЕ БИБЛИОТЕКЕ „ВЛАДИСЛАВ ПЕТКОВИЋ ДИС“ У 2012. ГОДИНИ
И З В Е Ш Т А Ј
ДАНИЦА ОТАШЕВИЋ
скупова и књижевних вечери, са три минималне читаонице са једва 30 места за
кориснике што је далеко од важећих стандарда. Простор у огранцима у Заблаћу
(25 m2), Мрчајевцима (70), Прељини (30) и Пријевору (27) је власништво месних заједница, а Градска библиотека одржава просторије и плаћа електричну
енергију у свим огранцима, сем у Пријевору.
У буџету града за опрему и намештај издвојено је 120.000 динара, а кроз
разне пројекте Библиотека је обезбедила још 290.000 динара и уложила у основна средства установе. Оваква пракса понавља се годинама, тј. да Библиотека
кроз пројекте набавља полице за књиге, рачунаре и другу опрему за унапређење
редовне делатности, што је лош и несигуран вид обнављања ресурса.
У 2012. години набављено је само 62,6m дужних полица за књиге за огранке на селу, јер у просторијама у граду апсолутно нема више простора за смештај
књига. Од технике купљено је: један лап-топ, два рачунара, сервер, скенер,
телевизор, бар-код скенер, штампач „Зебра“, ручни бар-код и два апарата за
пластификацију, два читача за личне карте и канцеларијска столица. Реновирано је одељење Библиотеке у Прељини где је последње године знатно повећан
број корисника. Одељење је окречено, стављени венецијанери на прозоре, нове
завесе, табла са називом установе и додатне полице за књиге.
Библиотечко-информационе послове, послове на културно-просветној
и издавачкој делатности и дигитализацији у Градској библиотеци обављало
је 27 стално запослених и један радник (ССС) запослен на одређено време. У
установи је запослен 21 стручни радник (положен испит за библиотекара или
књижничара), од којих је са високом стручном спремом 16 (један радник је
магистар наука, три радника имају завршене мастер студије, један је на докторским студијама), три запослена радника имају звање библиотекар-саветник,
а пет звање виши библиотекар. Према стандардима за основну делатност, овај
број запослених представља само 50% потреба установе, која већ пола века
паралелно реализује програм манифестације „Дисово пролеће“ и друге активности које је донело ново доба и технологије. Како би проширила услуге и
надоместила недостајући кадар, Библиотека је конкурисала за два јавна рада
на републичком и локалном нивоу и на одређено време примила четири млада
стручњака за испомоћ. Ово није добар начин запошљавања, јер Библиотеци
требају кадрови које ће трајно упутити у струку и у континуитету обављати
сложене и одговорне послове библиотечко-информационе делатности.
Проблем недостатка простора, а сада и кадрова, ометају остварење свих
планова установе и угрожавају даљи развој библиотечко-информационе делатности у општини и Моравичком округу.
254
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
Коришћење библиотечке грађе
Читалачка породица Градске библиотеке бројала је у 2012. години 6.138
чланова, што је за 325 читалаца више него у претходној години. Уписано је 676
предшколаца, 2.246 основаца, 1.152 средњошколца, 452 студента, 257 радника,
987 службеника, 3 пољопривредника и 365 осталих занимања. Услужено је
укупно 127.790 корисника, 13.438 више него у 2011. години. Књигама је услужено 123.575 суграђана, а листовима и часописима 4.215. Чланови Библиотеке
прочитали су у 2012. години 148.358 књига (3.563 књига више него у претходној
години), 463 часописа и 13.159 листова и новина. Укупно је у 2012. коришћено
161.980 књига и новина. Интернет сајт Градске библиотеке имао је 76.241 посету, а услуге бесплатног интернет клуба користило је 6.325 лица. Уколико се
сабере број издатих књига и часописа, интернет услуге, посете сајту, и другим
електронским адресама, Библиотека је пружила више од 250.000 разних врста
услуга што је чини најкоришћенијим локалним сервисом, као и примером како
се нове технологије користе за представљање активности установе. Библиотечки књижни фонд броји, иначе, 144.748 књига и 511 наслов новина (одељење
периодике 404 наслова часописа и 20 новина, завичајно 107 наслова часописа
и 131 наслов новина). Приновљено је 5.155 књига и 1.292 сликовнице.
У књиговезници Библиотеке коричењем је продужен живот 522 књиге,
укоричено је седам наслова новина и часописа у 34 свеске, тј. годишта (Чачански глас, Политика, Чачанске новине, Таковске новине, НИН, Спорт и Свет компјутера). Упаковано је и послато на разне адресе 153 пакета књига и пружено
18 услуга коричења за треће лице, а пружана је и техничка подршка приликом
постављања изложби и других програма.
Проценат обухваћености становника чланством у Библиотеци износи
5,35%, број прочитаних књига по глави становника је 1,29%, а обрт књижног
фонда био је 1,025%. Иако је благо повећан проценат обухваћености становништва чланством у Библиотеци, обрт књижног фонда је скоро исти и још је
далеко од стандарда.
Услуге Библиотеке (књиге и часописе) користило је 11.215 предшколаца,
26.233 основаца, 23.334 средњошколца, 14.711 студената, 10.075 радника, 26.344
службеника, 33 пољопривредника и 15.845 лица других занимања.
Кроз летње креативне радионице и програме Дечјег одељења прошло
је око 1.500 малишана. „Дечје Дисово пролеће“ видело је 1.450 деце са сеоског
и градског подручја, а у огранцима је одржано укупно 130 радионица (обухваћено 1.300 деце). Библиотека је организовала 12 креативних сусрета са децом у четвороразредним школама и руралној средини чачанске општине и
приближила им савремене технологије и књигу. На 25 сусрета са ђацима основних школа Моравичког округа са дечјим писцима било је обухваћено 1.920
ученика из 29 школа. Више од 6.000 ученика и предшколаца учествовало је у
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
255
И З В Е Ш Т А Ј
ИЗВЕШТАЈ О РАДУ ГРАДСКЕ БИБЛИОТЕКЕ „ВЛАДИСЛАВ ПЕТКОВИЋ ДИС“ У 2012. ГОДИНИ
И З В Е Ш Т А Ј
ДАНИЦА ОТАШЕВИЋ
организованим програмима и активностима које је нудила Градска библиотека
у прошлој години.
Друге програме из културно-просветне делатности Библиотеке и изложбе намењене старијим суграђанима, посетило је око две хиљаде лица.
Стручно одељење
Рад Стручног одељења у 2012. години карактерише активно коришћење
новог COBISS2 програма : настављен је унос старог фонда у јединствену електронску базу НБС и обрада нових публикација. Брзина уноса фонда у јединствени књижни каталог Србије за пример је другим установама.
У 2012. уведено је у базу 6.429 књига, од тога радници стручног одељења
обрадили су 6.010 публикација и то: за Одрасло одељење 2.648, Научно 268,
Дечије 2.002, Покретни фонд 216, Мрчајевци 251, Прељина 203, Заблаће 326,
Марксистички фонд 3 и Стара и ретка књига 2, као и 55 публикација прибављених путем куповине за Завичајно одељење (осталих 419 нових публикација доспелих путем поклона унели су у COBISS2 базу радници Завичајног одељења).
За сваку књигу израђена је налепница са бар кодом и заштитна трака.
У протеклој години унет је комплетан фонд Одраслог и Дечјег одељења у
COBISS2 базу и у потпуности је урађен депо Одраслог одељења. Крајем године
извршено је реинвентарисање сликовница из фонда Дечјег одељења и унето у
базу 1.274 публикације.
Започет је и по етапама рађен редован расход библиотечке грађе за 2012.
годину. Из фондова Одељења за одрасле читаоце расходовано је 1.790 књига,
Дечјег одељења 542, Мрчајеваца 42, Прељине 13, Покретног фонда 51 и Завичајног фонда 10. Излучено је укупно 2.448 књигa и урађени су пропратни спискови
расхода, сходно основу по коме се књиге расходују. Одлуку о расходу донео је
Управни одбор. Процењена вредност расходованих публикација је 24.480 динара.
Стручно одељење је у 2012. години у COBISS2 програм унело 10.367 записа, тј. 15.005 књига (од тога: Наташа Кривачевић Поповић 4.922 записа – 7.184
књиге; Снежана Планић 3.629 записа – 4.770 књига, Бранислава Видојевић
1.816 записа – 3.051 књига). Део радника осим уноса фонда у електронску базу
ради и у огранцима.
Поред обраде библиотечке грађе, вођени су спискови поклоњених књига:
Народне библиотеке Србије (8), Списак откупа Министарства културе (131),
разни дародавци (26) и појединачни дародавци. У 2012. години од Министарства културе на поклон је добијено 1.384 књиге.
Уредно се води статистика за сва одељења и штампа инвентарска књига.
У прошлој години Бранислава Видојевић стекла је лиценцу за рад у
COBISS2 програму, а Наташа Кривачевић Поповић учествовала је на курсу за
Употребу COBISS2 опреме / Каталогизација – монографске публикације.
256
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
У 2012. књижни фонд је обогаћен са 6.429 публикација што изражено у
новцу, износи 2.536.530 динара. Куповином је набављено 2.066 публикација
(1.182.532 динара), а поклонима 4.363 (1.353.997 динара). Поклонодавци су Министарство културе са 1.384 књиге (723.325 динара), а од разних дародаваца
добијено је 2.979 публикација чија је процењена вредност 630.671 динар. Вредне
књиге поклонила је Народна библиотека Србије (око 450). Према утврђеним
стандардима, Библиотека би требало годишње да обнови фонд са 7.500 књига,
што значи да је чачанска Библиотека у 2012. години за 1000 публикација мање
од прописаног броја обогатила своје књижне фондове.
Одељење за одрасле читаоце
Позајмно одељење за одрасле читаоце и даље је најпосећеније одељење
Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“. Кроз ово одељење „прошло“ је
77.794 читалаца, а издато је 90.449 публикација. У односу на претходну годину,
услуге одељења користило је 10.222 корисника више. Наши суграђани највише
су прочитали књигa из области белетристике (76.971 књига), од тога 22.341
публикацију из домаће књижевности и 54.630 из стране, 3.174 публикација
издато је из филозофије и естетике, из религије 1.117, из правне, политичке и
економске литературе издато је 2.255 публикација, из области примењених и
природних наука коришћено је 2.350 књига, литературу из уметности, спорта
и опште групе користило је 1.937, а из области историје и географије издато је
2.645 наслова.
У Одељењу за одрасле уписано је 3.036 читалаца, што је 197 више него
претходне године. Од укупног броја уписаних најбројнији су средњошколци
(1.130), студената је 440, радника у непосредној производњи 228, службеника
910 и 328 чланова из других професија. Најактивнији корисници у току 2012.
године били су службеници (23.435), потом следе средњошколци, наши најбројнији чланови (21.508), студенти (12.760), корисници из других професија међу
којима су најбројнији пензионери (10.621) и радници (9.424). Фонд позајмног
Одељења за одрасле користило је и 46 основаца. Током 2012. године опоменуто
је 9.260 несавесних читалаца који књиге из нашег фонда нису вратили и по
неколико година. Упорношћу радника Библиотека је успела да врати на своје
полице преко 1.500 публикација. Фонд овог одељења обогаћен је са 2.684 нових
књига, а расходовано је 1.790 јединица.
У периоду од јуна до 31. октобра, Библиотека је бесплатним уписом наградила 708 одличних средњошколаца. Одељење за одрасле организовано је
посетило 275 ђака. Чланарина у 2012. години за одрасле кориснике била је 400
динара, а право на бесплатан упис имају лица старости преко 70 година, добровољни даваоци крви и лица са посебним потребама.
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
257
И З В Е Ш Т А Ј
ИЗВЕШТАЈ О РАДУ ГРАДСКЕ БИБЛИОТЕКЕ „ВЛАДИСЛАВ ПЕТКОВИЋ ДИС“ У 2012. ГОДИНИ
И З В Е Ш Т А Ј
ДАНИЦА ОТАШЕВИЋ
У току 2012. године инсталирана је тесна позајмица на COBISS платформу Градске библиотеке у Чачку. Овим је Библиотека ушла у завршну фазу
свих сегмената својих услуга у COBISS/OPAC окружењу. Обуци за рад у сегменту COBISS2 (позајмица), у трајању од четири дана у Народној библиотеци
Србије присуствовала је Марија Радуловић, након чега је заједно са Богданом
Трифуновићем обучила за рад најпре запослене на јавном раду (Јадранку
Матијевић и Милицу Милић), а потом и запослене у Градској библиотеци.
Унос корисника у нову базу у мају су започеле Јадранка Матијевић и Милица
Милић, да би овај комплексан и обиман посао касније наставили радници
Позајмног и Дечјег одељења. У оквиру пројекта аутоматизације пословања
и формирања електронске корисничке базе података, поред обуке радника,
набављена је, тестирана и инсталирана потребна опрема (штампач, бар-код
читач, ламинатор). У тестну базу Позајмног одељења до краја 2012. године
унето је преко 3.000 читалаца, што је омогућило штампање нових чланских
карти са бар-кодом, задуживање и раздуживање корисника преко електронске
базе података, а самим тим и бржи и ефикаснији рад запослених, што је и био
крајњи циљ аутоматизације.
Библиотекари Биљана Раичић и Марија Радуловић објавиле су више
приказа у рубрици „Књига недеље“ и припремиле неколико изложби поводом
значајних годишњица (Стеван Луковић, Пера Тодоровић, Вирџинија Вулф, Душко Радовић). Изложба „Превођење као културна размена“ реализована је у
сарадњи са Гете институтом, чиме је обележено шест деценија од оснивања Удружења преводилаца. У одељењу је промовисана књига „Друга места“ Гордане
Смуђа (водитељ Биљана Раичић), као и „Ноћ музеја“ (19. мај), када је одељење
било отворено до 24 часа (те ноћи је уписано 110 нових чланова и приказано
више филмова из документације Градске библиотеке). У одељењу су реализоване изложбе „Данилов играч стакленим перлама“, аутора мр Маријане Матовић,
посвећене лауреату „Дисове награде“ Драгану Јовановићу Данилову, изложба
„Умрла од живота“ поводом 80 година од смрти Данице Марковић (аутор Милица Баковић), изложба „Ратници“ (аутор Мирко Дрманац) и бројне друге.
У 2012. години библиотекар Биљана Раичић учествовала је на стручном
скупу „Библионет“ одржаном у Нишу, међународном стручном скупу у Пироту
на тему „Библиотека и тинејџери“, а посетила је и 57. Међународни сајам књига
у Београду.
Библиотекар Марија Радуловић завршила је четвородневни семинар
COBISS2 – позајмица у Народној библиотеци Србије, а у октобру је као представник Библиотеке била стипендиста Гете института и боравила месец дана
у Берлину на усавршавању немачког језика.
Током године остварена је сарадња са прихватилиштем „Сигурна кућа“
и више удружења корисника са посебним потребама за које су позајмљиване
књиге. Настављена је сарадња и са Окружним затовором и позајмљивање књига на читање лицима која издржавају казне.
258
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
Послове у Позајмном одељењу за одрасле читаоце обављају књижничари
Душица Цибралић и Милица Стовраг, и библиотекари Биљана Раичић и Марија Радуловић (Душица Брковић је у току 2012. године била на породиљском
одсуству).
Дечје одељење
У Дечјем одељењу Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ у 2012.
години уписано је 2.018 чланова: 452 предшколца и 1.566 основаца. У поређењу
са претходном годином број корисника увећан је за 237 нових чланова. За годину дана прочитано је 20.792 књиге и 6.965 сликовница, што укупно износи
27.757 прочитаних публикација. У 2012. години унет је целокупан фонд Дечјег
одељења у CОBISS базу, а реинвентарисањем фонда база је допуњена са 1.274
сликовнице. Базу дечје књиге чини 16.120 јединица или 7.266 записа. Радник
Дечјег одељења, библиотекар Јелена Дуковић, стекла је лиценцу за рад у COBISS
бази у НБС. Књижни фонд обогаћен је са 2.002 књигe. Из фонда је излучено
542 дотрајале публикације.
У прошлој години успешно се одвијала сарадња са предшколском установом „Радост“ и чачанским основним школама. У оквиру „Дечје недеље“, у
октобру, 438 малишана организовано је посетило Библиотеку (268 прешколаца
и 170 основаца), а већина њих постала је и део велике читалачке породице.
Градска библиотека већ пуних пет година током месеца јула и августа организује бројне едукативне и креативне радионице под називом „Лето у библиотеци“. Ове године за стотину дечака и девојчица од предшколског до средњошколског узраста, Библиотека је организовала 30 радионица подељених у 8 тематских
целина. Од 25. јуна до 21. августа 2012. године у Дечјем одељењу одржано је више
од 60 часова креативног рада са најмлађима. У две узрасне групе, у којима је било
од 10 (калиграфија) до 40 полазника (дигитална фотографија, занимљива географија, накит...) реализоване су радионице: „Каменчићи за маштање“, „Уметност
писања – калиграфија“, „Подстицај и развој интелектуалних вештина“, „Шарена
башта“, „Народна традиција – вез“, „Игра стакленим перлама“, „Волим те дигитално“, „Занимљива географија – са децом око света“. Своја професионална
умећа најмлађима преносили су: ликовна уметница Сандра Шесто Ђекић, учитељица Драгана Џоковић, вајарка Данка Перовић, етнолог Снежана Ашанин,
везиља Вера Мајсторовић, мајстор фотографије Миленко Савовић и професор
географије Владимир Мајсторовић. Отварањем изложбе дечјих радова под називом „Моје срце је препуно среће“, скромном свечаношћу и наградама за најмлађе
завршено је пето „Лето у библиотеци“. У току два летња месеца на радионицама
је учествовало 98 полазника (кроз радионице је прошло 1.198 полазника). На
крају дружења Библиотеци су остали предивни радови у мозаику, накит, калиграфски записи, цртежи, извезене марамице, бројне фотографије.
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
259
И З В Е Ш Т А Ј
ИЗВЕШТАЈ О РАДУ ГРАДСКЕ БИБЛИОТЕКЕ „ВЛАДИСЛАВ ПЕТКОВИЋ ДИС“ У 2012. ГОДИНИ
И З В Е Ш Т А Ј
ДАНИЦА ОТАШЕВИЋ
Први пут Библиотека је у току зимског распуста организовала радионицу
„Школа шаха“ коју је похађало 30 основаца, а инструктор је био интернационални мајстор Ђорђе Рољевић. У Библиотеци је организована, у сарадњи са
Народном банком Србије, радионица „Динар наш новац“ и одржано књижевно
вече песника Бошка Ломовића и Душана Поп Ђурђева. Први пут Библиотека
је посетила Дечје одељење чачанске болнице и деци на лечењу поклонила по
примерак „Најлепших српских бајки“ и организовала креативну радионицу
израде новогодишњих честитки. Огранку вртића у болници, Библиотека и
Издавачка кућа „Пчелица“ поклонили су вредне књиге.
На традиционалној, 10. манифестацији „Најчиталац“, уз пригодан програм, најактивнијим члановима Дечјег одељења уручене су дипломе, књиге и
бесплатне чланске карте.
Чланарина у Дечјем одељењу више од 10 година износи 200 динара, а
предшколци и прваци имају право на бесплатан упис. Од јуна до краја октобра
687 одличних основаца искористило је право на бесплатан упис.
Библиотекари Јелена Дуковић и Маријана Лазић објавиле су заједнички
рад о раду Дечјег одељења у стручном часопису „Глас библитеке“ бр. 18. Радови
чланова литерарне дружине Градске библиотеке и ове године су награђени
на Фестивалу хумора за децу који се одржава сваког септембра у Лазаревцу у
организацији библиотеке „Димитрије Туцовић“. Такође, Дечје одељење је за
креативне радионице „Лето у библиотеци 2012.“ добило посебно фестивалско
признање за рад са децом. Библиотекари Маријана Лазић и Јелена Дуковић
презентовале су своја позитивна искуства у раду са најмлађима на скуповима
у Пожеги и Лазаревцу.
Јелена Дуковић посетила је Међународни сајам књига како би се упознала
са издавачком продукцијом дечје књиге у 2012. години, док је Маријана Лазић
водила више програма „Дисовог пролећа“, између осталих и завршно вече на
коме је додељена Дисова награда Драгану Јовановићу Данилову.
У Дечјем одељењу стално раде библиотекари Маријана Лазић и Јелена Дуковић, док су за реализацију радионица, посете и друге програме ангажовани
и радници из других одељења.
Завичајно одељење
У току 2012. године набављено је за Завичајно одељење, физички и каталошки обрађено 474 монографских публикација, а у узајамну базу ВБС унето
је укупно 3.638 записа (Марија Орбовић је преузела 1.642 и креирала 837, а
Оливера Недељковић је преузела 1.159 и креирала 31 запис). Овим је у највећој
мери урађена обрада легата Јована Давидовића и Синише Пауновића, изузимајући публикације на енглеском и француском језику (мањи број). У току
године приновљено је и обрађено укупно 667 фотографија. Инвентарисано је
260
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
12 годишта часописа и новина, 21 нови рукопис и 170 програма и позивница, а
збирка новинских исечака богатија је за 1.714 библиотечке јединице.
За дванаест месеци услужен је 391 корисник. Коришћено је укупно 459
књига, 3.029 новина и 229 часописа, а из фонда завичајне фотографије заинтересованим члановима Библиотеке преснимљене су 53 фотографије.
У Завичајном одељењу раде два радника: Марија Орбовић, библиотекар
саветник и Оливера Недељковић, виши библиотекар.
Марија Орбовић је приредила изложбу Штампана реч 2011. и објавила прилоге у часописима Глас библиотеке, Дисово пролеће, Панчевачко читалиште, Књижевни лист, Траг и у зборнику Сусрети библиографа у спомен
на др Георгија Миахиловића. Учествовала је на два стручно-научна скупа о
библиографији, у Београду са темом Завичајна и национална библиографија –
узајамни однос, а у Инђији на 18. Сусретима библиографа имала је рад Јоханес
Вајденхајм и српска библиографија. Члан је радне групе НБС за израду и допуну
библиографије периодике. Марија Орбовић добитник је награде „Запис“ за
2012. годину, коју додељује Библиотекарско друштво Србије и награде „Душан
Панковић“ за трајан допринос унапређењу српске библиографије.
Оливера Недељковић је аутор књиге Светиљка за Александра Ристовића:
прилози за биобиблиографију : 1950-2011, коју је објавила чачанска Библиотека
као 17. књигу у едицији Завичајна библиографија. Током године, на сајту www.
cacak-dis.rs објавила је пет приказа књига у рубрици Књига недеље, прилог у 43.
броју Дисовог пролећа и рад Библиографија књига женских писаца у Југославији
– сведочанство о скрајнутим вредностима у зборнику Сусрети библиографа
у спомен на др Георгија Миахиловића. За 18. Сусрете библиографа у спомен на
др Георгија Миахиловића одржане у Инђији приложила је рад Библиографски
поглед на књижевно дело Александра Ристовића.
Научно одељење
Услуге Научног одељења у периоду јануар-децембар 2012. године користило је 4.777 лица, којима је у читаоници одељења (12 места) на коришћење
издато 7.087 публикација из редовног фонда одељења, легата Миливоја и Божидарке Филиповић и Старе и ретке књиге.
Најчешћи корисници библиотечких услуга били су ученици средњих школа (1.396), студенти (1.392) и радници из других делатности (1.336), затим остали
(506), ученици основних школа (92), радници у непосредној производњи (59) и
земљорадници (14). Највише су коришћене публикације из историје и географије (1.281), опште групе, тј. референсна литература – енциклопедије, лексикони, каталози, библиографије (1.136), друштвених наука (941), уметности (803) и
примењених наука (701), затим природних наука (632), домаће књижевности
(511), филозофије и психологије (464), страних књижевности (314), религије (304).
GLAS BIBLIOTEKE 19/2012.
261
И З В Е Ш Т А Ј
ИЗВЕШТАЈ О РАДУ ГРАДСКЕ БИБЛИОТЕКЕ „ВЛАДИСЛАВ ПЕТКОВИЋ ДИС“ У 2012. ГОДИНИ
И З В Е Ш Т А Ј
ДАНИЦА ОТАШЕВИЋ
Фонд Научног одељења обогаћен је са 266 нових публикација.
Захваљујући јединственом електронском каталогу COBIB.SR информације о књижном фонду чачанске Библиотеке постале су јавно доступне, те је
интензивирана међубиблиотечка позајмица и сарадња са другим библиотекама
у Србији. Градска библиотека је за своје кориснике у периоду од 12. јануара до
27. децембра 2012. од Народне библиотеке Србије потраживала 29 публикација и 10 фотокопија, Библиотеке Матице српске 5 публикација, Рукописног
одељења Матице српске 1 фотокопију. Размена публикација вршена је и са
библиотекама у Крагујевцу, Књажевцу, Ужицу и Лесковцу (5 библиотечких
јединица). Из богатог фонда чачанске Библиотеке другим установама у Србији,
као и Републици Српској позајмљено је 22 публикације.
Из књижног фонда Научног одељења континуирано су у депо повлачене
мање актуелне публикације: у Стручно одељење депоновано је 455 публикација
из свих УДК група, што је регистровано и у бази БИБЛИО. У Научном одељењу
су запослена два библиотекара саветника.
Библиотекар саветник мр Маријана Матовић аутор је изложбе и каталога
„Данилов, играч стакленим перлама“ (посвећена Драгану Јовановићу Данилову,
лауреату „Дисове награде“ на 49. „Дисовом пролећу“), водила је књижевно вече
„Од ломаче до дигитализације“, објавила је у „Дисовом пролећу“ два рада (биографију Драгана Јовановића Данилова и сећање Момчила Милошевића на Владислава Петковића Диса). У „Гласу библиотеке“ 18/2011, објавила је текст „Не
надајте се да ћете се решити књига“. Учестовала је на промоцији 49. „Дисовог
пролећа“ у Београду, као и промоцији „Гласа библиотеке“ у Чачку и Народној
библиотеци Србије. Присуствовала је у Нишу шестом годишњем стручно-научном скупу матичних библиотека Србије „БИБЛИОНЕТ 2012 – Библиотека
као културни центар“. Објавила је пет приказа за рубрику „Књига недеље“, члан
је Стручног већа, редакције „Гласа библиотеке“ и „Дисовог пролећа“, као и Комисије за утврђивање предлога за стицање стручних звања. Маријана Матовић
поседује лиценцу за COBISS.
Библиотекар саветник Милица Баковић била је водитељ две књижевне
вечери („Унутрашњи видици“ Душка Јефтовића и „Јесења кишна песма