Ивана Милановић
796: 371.3
Изворни научни чланак
Ефекти програмиране наставе физичког васпитања у
млађем школском узрасту
)
Извод из магистарског рада: „ЕФЕКТИ ПРОГРАМИРАНЕ НАСТАВЕ ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА У МЛАЂЕМ ШКОЛСКОМ
УЗРАСТУ“, Факултет спорта и физичког васпитања, Београд 2006, ментор ред. проф. др Драгољуб Вишњић
Физичка култура, Београд, 61 (2007), 1-2, стр. 43 – 56, таб. 6, лит. 11
Сажетак
Предмет овог истраживања је програмирана настава физичког васпитања, у којој методичко-организациона форма
«полигон», као средство, има примарну улогу у повећању ефикасности наставног процеса код млађег школског узраста.
Узорак испитаника у овом истраживању чинили су ученици и ученице III и IV разреда две основне школе у Београду: ОШ
«Милан Ђ. Милићевић» и ОШ «Краљ Петар I». Укупан узорак испитаника чинило је 538 ученика. Ученици IV разреда ОШ
«Милан Ђ. Милићевић» чинили су узорак прве експерименталне групе (Е1) од 126 испитаника (52 ученице и 74 ученика).
Ученици III разреда ОШ «Милан Ђ. Милићевић» чинили су узорак друге експерименталне групе (Е2) од 183 испитаника (82
ученице и 101 ученик). Прву контролну групу (К1) чинили су ученици IV разреда ОШ «Краљ Петар I» са 109 испитаника (51
ученица и 58 ученика), док су другу контролну групу (К2) чинили ученици III разреда ОШ «Краљ Петар I» са 120
испитаника (46 ученица и 74 ученика). Експерименталан фактор, који је уведен у екперименталне групе, био је
програмирана настава физичког васпитања у којој је «полигони окретности», као средство, имао примарну улогу у
повећању ефикасности наставног процеса. Контролне групе су имале наставу по важећем Наставном плану и програму
физичког васпитања за III разред, односно ученици/це четвртог разреда за IV разред. Истраживање је спроведено школске
2004/05 године, у временском интервалу од 14 радних недеља (3 месеца). Ефекти овако програмиране наставе физичког
васпитања мерени су помоћу две варијабле за процену антропометријских димензија и тринаест варијабли за процену
моторичких способности. Резултати истраживања указују да је програмирана настава позитивно утицала на моторичке
способности ученика/ца експерименталних група. Статистички најзначајније разлике, у односу на резултате ученика
контролних група, добијене су на тестовима за процену спринтерске брзине, агилности, покретљивости и делимично код
координативних способности.
Кључне речи: ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ / ПРОГРАМИРАНА НАСТАВА / МОТОРИЧКЕ СПОСОБНОСТИ / МЛАЂИ
ШКОЛСКИ УЗРАСТ
ФИЗИЧКА КУЛТУРА, БЕОГРАД, 61 (2007) 1-2
43
Ивана Милановић
УВОД
Физичко васпитање је сложен васпитнообразовни процес који институционално
почиње у предшколским и траје све до
високошколских установа. Да би овај процес
био успешан потребно га је реализовати
континуирано и квалитетно у свим фазама, од
предшколских установа, преко основне и
средње школе, па све до факултета. Прошле су
деценије од како је на нашим просторима
уочено од коликог је значаја физичко
васпитање у млађем школском узрасту. И поред
тог
сазнања,
проблем
ефикасности
организације и устројства физичког васпитања
у млађем школском узрасту остаје актуелан до
данашњих дана, а настава је и данас на
неодговарајућем нивоу. О томе говори велики
број радова објављених последњих неколико
деценија у стручним и научним часописима,
зборницима радова са различитих стручних и
научних скупова, који се односе на наставу
физичког васпитања у млађем школском
узасту. У већини радова, посебно оних који се
односе на ефикасност наставе физичког
васпитања у млађем школском узрасту, у
зависности од тога да ли се организује као
предметна, или као разредна настава
(Радојевић, 1998; Стаматовић, 2001; Марковић,
2002; Биговић, 2003) аутори наводе да је та
настава једна од најслабијих «карика» сложеног
процеса физичког васпитања. Поред тога, исти
аутори наводе да настава физичког васпитања
не утиче у довољној мери на побољшање и
пораст
функционалних
и
моторичких
способности, као и на позитивно психичко
стање ученика, чиме се непотпуно доприноси
интегралном развоју ученика. По тим ауторима,
због
разних,
што
субјективних,
што
објективних разлога, реализација наставе
физичког васпитања у млађем школском
узрасту не доводи до остваривања предвиђених
циљева и задатака, и, како посебно истичу,
далеко заостаје за објективним могућностима и
реалним потребама ученика млађег школског
узраста.
Један од могућих узрока неповољног
стања за реализовање програма физичког
васпитања јесте и ситуација да у већини
44
основних и средњих школа у Републици Србији
не постоје потребни материјални услови за
реализацију наставе физичког васпитања
(Николић,
2001).
Без
одговарајућих
материјалних услова, не може се говорити ни о
одговарајућим резултатима у настави физичког
васпитања. Поред неадекватне материјалне
ситуације питање је и да ли су постојећи
планови и програми за овај узраст, с обзиром да
нису
експериментално
проверавани,
одговарајући, да ли су пронађени прави начини
и методе на који се они реализују, као и да ли је
стручност наставног кадра који изводи наставу
у млађим разредима на одговарајућем нивоу.
Физичко васпитање у млађим разредима изводе
наставници разредне наставе и оно се углавном
своди на недовољно добро организовану
наставу. Наставници разредне наставе се не
придржавају важећих планова и програма, при
чему на многим часовима доминира спонтана
игра ученика. Често се дешава да се часови
физичког
васпитања
замењују
другим,
«важнијим» предметима (Крсмановић и
Тодоровић, 1996). Уколико се подразумева да је
настава физичког васпитања у млађем
школском узрасту у функцији превенције и
корекције лошег држања тела и телесних
деформитета ученика, онда се поставља питање
колико овако организована разредна настава
физичког
васпитања
може
допринети
превенцији лошег држања тела и телесних
деформитета (Шуков, 1984).
Само одговарајући ниво моторичких
способности
омогућава успешно учење
сложенијих моторичких задатака, умења и
навика који су неодвојиви чинилац интегралног
развоја детета (Кукољ и сар. 1997). Са аспекта
моторике потребно је непрестано радити на
развоју моторичких способности, и то тако да
се природни ниво моторичких способности
појединца подиже на све виши ниво (Вишњић,
2004). Познато је да је период који ученик
проводи у млађим разредима (од 7. до 11.
године старости) веома значајно доба развоја
детета које у тим годинама лако усваја
моторичка умења. Осим тога, овај период је
посебно погодан и за побољшање моторичких
способности (сензитивни периоди у развоју
ФИЗИЧКА КУЛТУРА, БЕОГРАД, 61 (2007) 1-2
Ефекти програмиране наставе физичког васпитања у млађем школском узрасту
моторике). У оквиру часова физичког
васпитања,
на
побољшање
моторичких
способности се може утицати ефикаснијом
наставом која мора бити програмирана и
праћена.
Намена овог истраживања је да се утврде
могућности интезивније примене једне од
методичко-организационих форми у настави
физичког васпитања, «полигона», у оквиру
постојећих програмских садржаја за III и IV
разред, као и да се утврди њен утицај на
повећање ефикасности наставе физичког
васпитања.
Претпоставља
се
да
ће
програмирана настава утицати позитивно на
моторичке способности ученика млађег
школског узраста, и то нарочито на оне
моторичке способности које, по бројним
ауторима, карактерише већи одговор организма
на деловање спољних надражаја, у односу на
друге интервале развоја детета.
Иако личност детета треба посматрати
интегрално, уважавајући укупну сложеност
његових био-психо-социјалних карактеристика,
у пракси се ти под-простори често посматрају
изоловано, како из теоријско-методолошких,
тако и из практичних разлога. Шире
посматрано ово истраживање бави се,
превасходно, моторичким простором деце
млађег школског узраста зато што многобројни
аутори указују да је период млађег школског
узраста специфичан управо као изразито
осетљива фаза за усавршавање покрета,
кретања и моторичких способности (Копривица
и сар., 1994; Кукољ и сар., 1997). Они сматрају
да се позитивним стимулансима одговарајућих
интезитета у овом периоду могу изазвати
појачане адаптивне реакције организма и да
под утицајем тих стимуланса долази до
побољшања развоја моторичких способности
које, због тог деловања, дају добре резултате.
На основу доступне литературе може се рећи да
није довољно истраживано у којој мери
програмирање наставе физичког васпитања
утиче на побољшање развоја одређених
моторичких способности у млађим разредима
основне школе. Поред тога, мало је и радова
који су се бавили проблематиком методичкоорганизационих форми које се користе на часу
физичког васпитања и њиховим могућностима
ФИЗИЧКА КУЛТУРА, БЕОГРАД, 61 (2007) 1-2
за побољшање ефикасности наставе физичког
васпитања у млађим разредима. Предмет овог
истраживања је програмирана настава физичког
васпитања, у којој методичко-организациона
форма «полигон» као средство има примарну
улогу у повећању ефикасности наставног
процеса код млађег школског узраста.
Циљ истраживања је да се утврде ефекти
програмиране наставе физичког васпитања
путем доминантне примене методичкоорганизационе форме «полигон» на развој
моторичких способности ученика млађег
школског узраста.
Из формулисаног предмета и циља
истраживања
произилази
генерална
претпоставка да ће програмирана настава
физичког васпитања са интезивнијом применом
«полигона» позитивно утицати на развој
моторичких способности деце.
МЕТОД
Метод рада у овом истраживању је
педагошки
експеримент
са
паралелним
групама.
Експериментални
фактор
је
представљала посебно програмирана настава
физичког васпитања у којој је методичкоорганизациона форма "полигон", као средство
којим су се решавали одређени задаци, имала
приоритетну улогу.
Истраживање је спроведно школске
2004/05 године, а експериментални део
истраживања је трајао 14 радних недеља.
Узорак испитаника чинили су ученици и
ученице III и IV разреда две основне школе у
Београду: ОШ «Милан Ђ. Милићевић» и ОШ
«Краљ Петар I». Укупан узорак чинило је 538
испитаника. Ученици IV разреда ОШ «Милан
Ђ. Милићевић» чинили су узорак прве
експерименталне групе (Е1) од 126 испитаника
(52 ученице и 74 ученика). Ученици III разреда
ОШ «Милан Ђ. Милићевић» чинили су узорак
друге експерименталне групе (Е2) од 183
испитаника (82 ученице и 101 ученик). Прву
контролну групу (К1) чинили су ученици IV
разреда ОШ «Краљ Петар I» са 109 испитаника
(51 ученица и 58 ученика), док су другу
контролну групу (К2) чинили ученици III
45
Ивана Милановић
разреда ОШ «Краљ Петар I» са 120 испитаника
(46 ученица и 74 ученика).
У прве две недеље планираног програма
истраживања извршена су иницијална мерења
и одређене су експерименталне и контролне
групе. Поред мерења телесне висине - ТВ,
телесне масе - ТМ и моторичких способности,
тестирана су и моторичка умења и
способности ученика у савладавању неких од
садржаја из I и II разреда основне школе са
циљем да се конструишу полигони чији је
садржај у сагласности са способностима и
умењима ученика експерименталних група.
Ученици
су
тестирани
предвиђеним
моторичким задацима (Милановић, 2006,
Прилог 3). На основу добијених резултата
које је утврдила експертна комисија од три
професора физичког васпитања, припремљене
варијанте «полигона» кориговане су према
показаним
способностима
ученика
за
реализацију тих задатака.
Након тога уведен је експериментални
фактор у експерименталне групе. Тај фактор је
била посебно програмирана настава физичког
васпитања у којој је «полигон окретности»
представљао најважније средство физичког
васпитања. То значи да се у експерименталној
групи (Е1) радило по важећем Наставном
програму за IV разред основне школе
допуњеним
остваривањем
програмских
задатака интезивнијом применом «полигона
окретности». У другој експерименталној групи
(Е2) радило се по важећем Наставном програму
за III разред основне школе допуњеним
остваривањем
програмских
задатака
интезивнијом
применом
«полигона
окретности».
Експерименталну
наставу
изводили су професори физичког васпитања и у
III и у IV разреду.
У првој контролној групи (К1), радило се
по важећем Наставном програму за IV разред, а
наставу су изводили професори физичког
васпитања. Док се у другој контролној групи
(К2), радило по важећем Наставном програму за
III разред, али су наставу изводили наставници
разредне наставе.
Ученици експерименталних група су по
планираном програму, у току следеће две
недеље, били упознати са планираним начином
46
рада. Тај период је био прелазна фаза у
навикавању на овако програмирану наставу
(Милановић, 2006, Прилог 2). Почетком другог
месеца почело се са спровођењем планираног
експерименталног програма. Принцип рада је
био следећи (пример за III разред):
У току прве недеље другог месеца (3
часа ф.в. у току једне радне недеље) ученици
су на првом часу те недеље у основној фази
часа обрађивали нову наставну јединицу. Што
се тиче уводне и припремне фазе часа, оне су
се изводиле без неких посебних промена у
односу на стандардне варијанте које се већ
примењују у настави физичког васпитања (из
тих разлога неће се описивати начин рада у
тим фазама).
На другом часу су се у основној фази
увежбавали садржаји који су на претходном
часу обучавани и примењивао се «полигон
окретности» према одређеном редоследу (нпр.
полигон 3, и тако даље), који је у својој
структури, поред осталог, имао и нека од
кретања која су ученици научили на
претходном часу. На трећем часу се
примењивао исти «полигон окретности» са
претходног часа, задатак је био да се полигон
савлада у што краћем времену. На том часу се
(најчешће) за ученике који нису могли да
савладају неке од моторичких задатака, из било
којег разлога, појављивала скраћена варијанта
«полигона окретности» коју смо обележили
нпр. - полигон 3 (А). На тај начин је омогућен
диференцијални приступ у настави.
У току друге недеље, организација
првог часа је била веома слична трећем часу
претходне недеље, а затим су на другом часу
ученици у основној фази часа имали неку
елементарну игру, или штафетне игре. На
трећем часу био је примењиван «полигон
окретности» на пример полигон 3 (Б) који је
по својој структури био веома сличан, тј. са
неким мањим изменама у односу на претходно
примењивани полигон 3, али му је намена
била иста, као и у претходној варијанти.
Часови су у следеће две недеље имали
исту структуру и принцип организације, само
што се на првом часу обрађивало ново градиво,
а затим би ред ствари био исти са двема новим
варијантама полигона, које су по својој
ФИЗИЧКА КУЛТУРА, БЕОГРАД, 61 (2007) 1-2
Ефекти програмиране наставе физичког васпитања у млађем школском узрасту
структури одговарале новом градиву. У току
једног месеца на овај начин су обрађиване
најмање две наставне јединице.
Уколико се анализирају
садржаји
Наставног програма за III разред види се да
њима није обухваћен велики број високо
сложених кретања за које је потребно дуже
време обучавања. Из тог разлога, може се рећи
да интезивнија примена «полигона окретности»
није онемогућавала обучавање новог градива,
већ је напротив, доприносила његовом
утврђивању,
а
уједно
је
омогућавала
усавршавање већ раније обучаваног градива.
Поред тога у настави физичког васпитања са
овим узрастом не мора се посебно одвајати
велики број часова на оцењивање. Оцењивање
је обављано у току примене неких од полигона,
док су ученици чекали свој ред. Углавном, то
време између понављања коришћено је за неку
допунску вежбу којом би се увежбавало нешто
од обучаваног градива, или за неку вежбу која
би представљала активан одмор између
понављања и сл.
Узорак варијабли и начин њиховог
мерења
Приликом одређивања варијабли водило
се рачуна о узрасту испитаника. Сви тестови
који су се користили су стандардизовани
тестови. Извођени су према стандардним
упутствима теста.
За процену телесног развоја мерене су
варијабле телесна висина (ТВ) и телесна маса
(ТМ). За процену координативних способности
примењени су следећи тестови: одбијање лопте
о зид (МОЛЗИД), окретност са палицом
(МОКПАЛ), модификовани тест Созанског
(СОЗАНС). За процену агилности: чунасто
трачање 3x10 м (ЧТ3x10м). За процену снаге:
скок у даљ из места (МСДМ), вертикални скок
(ВС) и бацање медицинке од 1кг (МБМ). За
процену динамичке издржљивости у снази:
Лежање-сед за 30 сец. (МЛС30). За процену
статичке издржљивости у снази: Издржај у
згибу на вратилу (МВУЗГ). За процену
спринтерске брзине: трчање на 10 м летећим
стартом
(МТ10мЛ).
За
процену
ФИЗИЧКА КУЛТУРА, БЕОГРАД, 61 (2007) 1-2
флексибилности: дубоки претклон у седу
(МДПС). За процену аеробне издржљивости:
shuttle run (ШАТЛРАН) и за процену
равнотеже: тест на клупици за равнотежу
(СТРАВН).
Мерење ТВ и ТМ је вршено по
уобичајеној стандардизованој процедури. Исто
важи иза тестове: МЛОЗИД, МОКПАЛ,
МВУЗГ и МБМ. Према протоколима
преузетим из батерије тестова "Еурофит",
мерени су следећи тестови: МСДМ, МЛС30,
МДПС, ШАТЛРАН и СТРАВН. Применом
компјутеризованог система фото ћелија и према
одговарајућем протоколу мерени су следећи
тестови: СОЗАНС, ЧТ3x10м и МТ10мЛ.
Мерење вертикалног скока у вис (ВС) са
замахом рукама вршено је компјутеризованим
"ERGOJUMP" системом.
Статистичка обрада података
У обради података примењен је
статистички програм за израчунавање следећих
централних и дисперзионих параметара:
аритметичка средина (x), стандардна девијација
(Sd), минималан резултат (Мin), максималан
резултат (Max) и коефицијент варијације
(CV%). За утврђивање разлика између група у
појединим
варијаблама
коришћена
је
једнофакторска анализа варијансе (АНОВА) са
понављањем.
РЕЗУЛТАТИ И
ДИСКУСИЈА
Дескриптивни статистички
показатељи са иницијалних и
финалних мерења
У табелама 1. и 2. приказани су основни
статистики показатељи: аритметичка средина
(М), стандардна девијација (Sd), коефицијент
варијације (CV%) и минималне (Min) и
максималне вредности (Max) са иницијалних и
финалних мерења.
47
Ивана Милановић
Табела 1. Дескриптивни статистички показатељи за ученике III и IV разреда
48
ФИЗИЧКА КУЛТУРА, БЕОГРАД, 61 (2007) 1-2
Ефекти програмиране наставе физичког васпитања у млађем школском узрасту
Табела 2. Дескриптивни статистички показатељи за ученице III и IV разреда
ФИЗИЧКА КУЛТУРА, БЕОГРАД, 61 (2007) 1-2
49
Ивана Милановић
Разлике између контролних и
експерименталних група на
иницијалном мерењу
У табели 3. приказане су разлике између
контролне и експерименталне групе ученика и
ученица III разреда на иницијалном мерењу.
На
тесту
(ЧТ3x10м)
којим
је
процењивана моторичка способност агилност
добијена је статистички значајна разлика у
резултатима и код ученика и код ученица у
корист контролне групе (К2). Статистичка
значајност разлика код ученика III разреда је на
нивоу p= 0.0458 (M (E2)= 10,03 с; М (К2)=9.68
с). Статистичка значајност разлика код ученица
III разреда је на нивоу p= 0.0029 (М (Е2)=
10.607 с; М (К2)= 10.009 с).
На тесту (МДПС) којим је процењивана
гипкост (флексибилност) код ученика III
разреда нема статистички значајних разлика у
резултатима између контролне (К2) и
експерименталне групе (Е2) на иницијалном
мерењу. Међутим, код ученица III разреда
пронађене су статистички значајне разлике у
корист
експерименталне
групе
(Е2).
Статистичка значајност разлика је на нивоу p=
0.0356 (М (Е2)= 11.139 цм; М (К2)= 6.683 цм.)
На тестовима којима је процењивана
координација, код тестова (МОКПАЛ) и
(СОЗАНС) нису пронађене статистички
значајне разлике у резултатима између
контролне и експерименталне групе ученика и
ученица III разреда. Код теста (МОЛИЗИД)
код ученика III разреда нема статистички
значајних разлика у резултатима између
контролне и експерименталне групе. Код
ученица III разреда на овом истом тесту
(МОЛЗИД) резултати су показали да има
статистички значајних разлика у корист
контролне групе. Статистичка значајност
разлика је на нивоу p= 0.0151; (М (Е2)= 9.575
бод; М (К2)= 11.381 бод).
У табели 4. приказане су разлике између
контролне и експерименталне групе ученика и
ученица
IV
разреда
на
иницијалном
мерењу.
Taбелa 3. Raзлике између експериментaлних и контролних групa ученикa и ученицa
III рaзредa нa иницијaлном мерењу
ТЕСТОВИ
ТМ, ТВ, МСДМ, ВС,
МБМ, МЛС30, МВУЗГ,
МТ10мЛ, СТРАВН,
МОКПАЛ, СОЗАНС,
ШАТЛРАН
значајне разлике не
постоје
ученици
ученице
немa
немa
ученици
ученице
M (E2) = 10,03 s
M (K2) = 9.68 s
p= 0.045
ЧT3x10
50
значајне разлике постоје
M (E2) = 10.607 s
M (K2) = 10.009 s
p= 0.002
МДПС
немa
M (E2) = 11.139 цм
M (K2) = 6.683 цм
p= 0.05
МЛОЗИД
немa
M (E2) = 9.575 бод
M (K2) = 11.381 бод
p= 0.015
ФИЗИЧКА КУЛТУРА, БЕОГРАД, 61 (2007) 1-2
Ефекти програмиране наставе физичког васпитања у млађем школском узрасту
Табела 4. Разлике између експерименталних и контролних група ученика и ученица
IV разреда на иницијалном мерењу
ТЕСТОВИ
ТМ, ТВ, МСДМ, ВС,
МБМ, МЛС30, МВУЗГ,
СТРАВН, СОЗАНС,
ШАТЛРАН
знaчaјне рaзлике не
постоје
ученици
ученице
немa
немa
МТ10мЛ
МЛОЗИД
немa
знaчaјне рaзлике постоје
ученици
M (E1) = 2.234 s
M (K1) = 2.398 s
p= 0.022
M (E1) = 12.571 бод
M (K1) = 14.905 бод
p= 0.006
немa
МОКПАЛ
немa
ЧT3x10
МДПС
На тесту (МТ10мЛ) којим је процењивана
спринтерска брзина статистички значајне
разлике пронађене су код ученика IV разреда у
корист експерименталне групе (Е1). Статистичка
значајност разлика је на нивоу p= 0.0224, (M
(E1)= 2,234 с; М (К1)= 2.398 с). Код ученица IV
разреда нема статистички значајних разлика у
разултатима посматраних група (Е1 вс К1).
На
тесту
(ЧТ3x10м)
којим
је
процењивана моторичка способност агилност
добијена је статистички значајна разлика у
резултатима и код ученика и код ученица у
корист контролне групе (К1). Статистичка
значајност разлика код ученика IV разреда је на
нивоу p= 0.0098 (М (Е1)= 9.662 с; М (К1)= 9.122
с). Статистичка значајност разлика код ученица
IV разреда је на нивоу p= 0.0017 (М (Е1)=
10.396 с; М (К1)= 9.67 с).
На тесту (МДПС) којим је процењивана
гипкост (флексибилност) резултати су
показали да има статистички значајних разлика
између контролних и експерименталних група
ученика и ученица IV разреда. Статистички
ФИЗИЧКА КУЛТУРА, БЕОГРАД, 61 (2007) 1-2
ученице
M (E1) = 8.354s
M (K1) = 9.943 s
p= 0.029
M (E1) = 9.662 s
M (K1) = 9.122 s
p= 0.009
M (E1) = 7.83 цм
M (K1) = 2.551 цм
p= 0.003
M (E1) = 10.396 s
M (K1) = 9.67 s
p= 0.001
M (E1) = 9.95 цм
M (K1) = 5.312 цм
p= 0.012
значајне разлике код ученика IV разреда су у
корист
експерименталне
групе
(Е1).
Статистичка значајност код ученика је на нивоу
p= 0.0038 (М (Е1)= 6.483 цм; М (К1)= 2.551цм).
Код ученица IV разреда статистички значајне
разлике су у корист експерименталне групе.
Статистичка значајност разлика је на нивоу p=
0.0127 (М (Е1)= 9.95 цм; М (К1)= 5.312 цм).
На тестовима којима је процењивана
координација, код теста (МОЛИЗИД), код
ученика IV разреда нема статистички значајних
разлика између контролне и експерименталне
групе. Код ученица IV разреда на овом истом
тесту (МОЛИЗИД) резултати су показали да
има статистички значајних разлика у корист
контролне групе. Статистичка значајност
разлика је на нивоу p= 0.0062 (М (Е1)= 12.571
бод; М (К1)= 14.905 бод). На тесту (МОКПАЛ)
код ученика IV разреда статистички значајне
разлике у резултатима су пронађене у корист
експерименталне
групе.
Статистичка
значајност разлика је на нивоу p= 0.0294 (М
(Е1)= 8.354 с; М (К1)= 9.943 с). Код ученица IV
51
Ивана Милановић
разреда статистички значајне разлике између
контролне и експерименталне групе на тесту
(МОКПАЛ) нису пронађене.
Разлике између контролних и
експерименталних група на
финалном мерењу
У табели 5 приказане су разлике између
контролне и експерименталне групе ученика и
ученица III разреда на финалном мерењу.
Код теста (МТ10мЛ) који је служио за
процену спринтерске брзине статистички
значајне разлике су се појавиле код ученика III
разреда у корист експерименталне групе (Е2).
Статистичка значајност је на нивоу p= 0.000 (М
(Е2) = 1.921 с; М (К2)= 2.174 с). Када су у питању
ученице III разреда статистички значајне
разлике су пронађене у корист експерименталне
групе (Е2). Статистичка значајност је на нивоу
p= 0.000 (М (Е2)= 2.005 с ; M (K2)= 2.285 с).
На тесту (МДПС) којим је процењивана
гипкост (флексибилност) резултати су
показали да има статистички значајних разлика
између контролне и експерименталне групе код
ученика III разреда. Статистички значајне
разлике код ученика III разреда су у корист
експерименталне групе (Е2). Статистичка
значајност је на нивоу p= 0.000 (М (Е2)= 6.483
цм; М (К1)= 2.551цм). На овом истом тесту код
ученица III разреда статистички значаjне
разлике су се јавиле у корист експерименталне
групе. Статистичка значајност је на нивоу p=
0.001 (М (Е2)= 9.95 цм; М (К2)= 5.312 цм).
На
тесту
(МОКПАЛ)
којим
је
процењивана координација код ученика III
разреда нема статистички значајних разлика у
резултатима између експерименталне (Е2) и
контролне (К2) групе. Код ученица III разреда
статистички значајне разлике између контролне
и експерименаталне групе на тесту су
пронађене у корист експерименталне групе
(Е2). Статистичка значајност је на нивоу p=
0.021 (М (Е2)= 6.443 с; М (К2)= 8.503 с).
У табели 6 приказане су разлике између
контролне и експерименталне групе ученика и
ученица IV разреда на финалном мерењу.
Табела 5. Разлике између експерименталних и контролних група ученика и ученица III
разреда на финалном мерењу
TEСTOВИ
ТМ, ТВ, МСДМ,
МБМ, МЛС30,
МВУЗГ, ЧT3x10м
СТРАВН, МЛОЗИД,
СОЗАНС,
ШАТЛРАН
Значајне разлике не
постоје
ученици
ученице
нема
нема
МДПС
МТ10мЛ,
МОКПАЛ
52
нема
Значајне разлике постоје
ученици
ученице
М (Е2) = 7.734 цм
М (К2) = 5.236 цм
p= 0.006
М (Е2) = 11.14 цм
М (К2) = 7.29 цм
p= 0.001
М (Е2) = 1.921 s
М (К2) = 2.174 s
p= 0.000
М(Е2) = 2.005 s
Мф (К2) = 2.285 s
p= 0.000
М(Е2) = 6.443 s
М(К2) = 8.503 s
p= 0.021
ФИЗИЧКА КУЛТУРА, БЕОГРАД, 61 (2007) 1-2
Ефекти програмиране наставе физичког васпитања у млађем школском узрасту
Табела 6. Разлике између експерименталних и контролних група ученика и ученица IV
разреда на финалном мерењу
ТЕСТОВИ
ТВ, ТМ, МСДМ,
МБМ, СТРАВН,
МОЛЗИД,
ШАТЛРАН
Значајне разлике не
постоје
ученици
ученице
нема
ученици
нема
МЛС30
нема
М (E1) = 28.42 цм
М (К1) = 25.13 цм
p= 0.379
М (E1) = 23.04 бода
М (К1) = 20.71 бод
p= 0.045
нема
МТ10мЛ
ЧТ3x10
нема
МДПС
МОКПАЛ
нема
СОЗАНС
нема
Код теста вертикални скок (ВС)
статистички значајне разлике су се појавиле
код
ученика
IV
разреда
у
корист
експерименталне групе (Е1). Статистичка
значајност разлика је на нивоу p= 0.379 (М
(Е1)= 28.42 цм; М (К1)= 25.13 цм). Код ученица
нису пронађене статистички значајне разлике у
резултатима на финалном мерењу (ВС).
На тесту лежање – сед за 30 с (МЛС30)
којим
је
процењивана
динамичка
издржљивост у снази код ученика IV разреда
статистички значајне разлике су се појавиле у
корист
експерименталне
групе
(Е1).
Статистичка значајност разлика је на нивоу p=
0.0458, М (Е1)= 23,04 бода; М (К1)= 20,71 бода.
ФИЗИЧКА КУЛТУРА, БЕОГРАД, 61 (2007) 1-2
ученице
нема
ВС
МВУЗГ
Значајне разлике постоје
М(E1) = 1.798 s
М(К1) = 2.075 s
p= 0.000
М (E1) = 8.682 s
М (К1) = 9.214 s
p= 0.01
М (E1) = 7.85 цм
М (К1) = 3.24 цм
p= 0.000
М(E1) = 33.84 s
М (К1) = 22.02 s
p= 0.039
М(E1) = 1.889 s
М(К1) = 2.154 s
p= 0.000
М(E1) = 11.425 цм
М(К1) = 7.45 цм
p= 0.005
М(E1) = 6.192 s
М (К1) = 8.502 s
p= 0.000
М(E1) = 5.556 s
М(К1) = 6.123 s
p= 0.003
Код ученица IV разреда на финалним
мерењима нису пронађене статистички значајне
разлике у резултатима између посматраних
група (Е1 вс К1).
Код теста за процену статичке
издржљивости у снази (МВУЗГ) код ученика
IV разреда нису пронађене статистички
значајне разлике у резултатима између
посматраних група (Е1 вс К1). Статистички
значајне разлике су се појавиле код ученица IV
разреда у корист експерименталне групе (Е1).
Статистичка значајност је на нивоу p= 0.039, М
(Е1)= 33.84 с; М (К1)= 22.02 с.
На тесту којим је процењивана
спринтерска брзина (МТ10мЛ) статистички
53
Ивана Милановић
значајне разлике пронађене су код ученика IV
разреда у корист експерименталне групе (Е1).
Статистичка значајност је на нивоу p= 0.000, М
(Е1)=1.798 с; М (К1)=2.075 с. Код ученица на
овом истом тесту пронађене су статистички
значајне разлике у корист експерименталне
групе (Е1). Статистичка значајност је на нивоу
p= 0.000, М (Е1)= 1.889 с; М (К1)= 2.154 с.
На тесту којим је процењивана моторичка
способност агилност (ЧТ3x10м) добијена је
статистички значајна разлика резултата у
корист експерименталне групе (Е1) ученика.
Статистичка значајност је на нивоу p=0.01, М
(Е1)= 8.682 с; М (К1)= 9.214 с. Код ученица IV
разреда нема статистички значајних разлика у
резултатима између
посматраних група
(Е1 вс К1).
Процењивањем флексибилности путем
теста МДПС пронађене су статистички
значајне разлике у резултатима између
контролне и експерименталне групе у корист
експерименталне групе (Е1) и код ученика и код
ученица. Статистичка значајност код ученика је
на нивоу p= 0.000, М (Е1)= 7,85 цм; М (К1)=
3.244 цм. Статистичка значајност код ученица
је на нивоу p= 0.005, М (Е1)= 11.425 цм;
М (К1)= 7.45 цм.
На тесту којим је процењивана
координација (МОКПАЛ) код ученика IV
разреда има статистички значајних разлика у
резултатима између експерименталне (Е1) и
контролне (К1) групе у корист експерименталне
групе. Статистичка значајност је на нивоу p=
0.000, М (Е1)= 6.192 с; М (К1)= 8.502 с. Код
ученица
IV
разреда
нису
пронађене
статистички значајне разлике између контролне
и
експерименталне
групе
на
тесту
(МОКПАЛ).
На тесту СОЗАНС нема статистички
значајних разлика у резултатима између
контролне и експерименталне групе ученица IV
разреда. Код ученика IV разреда добијени
резултати су показали да постоји статистички
значајна разлика између посматраних група (Е1
вс К1). Статистичка значајност је на нивоу
p= 0.003, М (Е1)= 5.556 с; М (К1)= 6.123 с.
54
ЗАКЉУЧАК
Циљ овог истраживања је био да се утврде
ефекти
програмиране
наставе
физичког
васпитања са доминантном применом полигона
као методичке форме у млађем школском
узрасту. Телесни развој, или тзв. морфолошки
простор испитиваног узорка, праћен је кроз две
варијабле: телесну висину и телесну масу.
Моторички простор испитиване популације
праћен је применом 13 моторичких тестова.
Приликом
постављања
циља
претпоставило се да утицај експерименталног
фактора неће бити истоветан на све испитиване
карактеристике и способности испитаника, што
су и резултати истраживања, коначно,
показали. Ова чињеница је била опредељујућа
да код дефинитивног закључивања о ефектима
примењеног експеримента резултате условно,
на основу степена остварених разлика између
контролне
и
експерименталне
групе,
систематизујемо у три групе. Уважавајући овај
принцип формиране су следеће групе варијабли
испитиваних подручја:
Прва група обухвата варијабле код којих
је експериментални фактор био одлучујући у
оствареној
позитивној
трансформацији
испитиваних
способности
(статистички
значајна разлика резултата у корист свих група
испитаника из експерименталних група).
У оквиру друге групе налазе се варијабле
код којих је експериментални фактор био
одлучујући
у
оствареној
позитивној
трансформацији на бар једном од примењених
тестова за процену те варијабле, или бар код
једне од посматраних експерименталних група
(статистички значајна разлика резултата у
корист испитаника експерименталне групе).
У оквиру треће групе налазе се варијабле
код којих су позитивне трансформације
евидентне код свих група испитаника, али није
утврђена
статистички
значајна
разлика
резултата у корист било које групе (контролна,
експериментална).
Опредељујући се за овакав прилаз у
коначном закључивању констатовано је да је до
статистички значајних трансформација дошло,
под утицајем експерименталног фактора, код
следећи варијабли (прва група):
ФИЗИЧКА КУЛТУРА, БЕОГРАД, 61 (2007) 1-2
Ефекти програмиране наставе физичког васпитања у млађем школском узрасту
Спринтерска брзина - утврђено је да су
испитаници у свим експерименталним групама
статистички значајно више напредовали, у
односу на испитанике из свих контролних
група, у развоју моторичке способности
спринтерске брзине, што се може сматрати
утицајем експерименталног фактора.
Агилност - резултати показују да су
испитаници у експерименталним групама
статистички значајно више напредовали, у
односу на испитанике из контролних група, у
развоју моторичке способности агилности, што
се може сматрати утицајем експерименталног
фактора.
Гипкост (флексибилност) - резултати са
теста за процену флексибилности показују да
су испитаници у експерименталним групама
статистички значајно више напредовали од
испитаника из контролних група у развоју
моторичке особине флексибилност, што се
може сматрати утицајем експерименталног
фактора.
Варијабле код којих је експериментални
фактор био одлучујући у оствареној позитивној
трансформацији на бар једном од примењених
тестова за процену те варијабле, или бар код
једне од посматраних експерименталних група,
сврстане су у другу групу:
Координација - резултати добијени на
тестовима за процену координације показују да
су испитаници из експерименталне групе
статистички значајно више напредовали од
испитаника из контролне групе у развоју
моторичке способности координације на тесту
окретност са палицом (МОКПАЛ) и то код
ученика IV разреда и ученица III разреда, на тесту
одбијање лопте о зид (МЛОЗИД) код ученица III
и IV разреда и на тесту модификовани Созански
(СОЗАНС) код ученика IV разреда.
Динамичка издржљивост у снази - на
основу добијених резултата утврђено је да су
испитаници
из
експерименталне
групе
статистички значајно напредовали у развоју
моторичке
способности
динамичке
издржљивости у снази на тесту (МЛС30), и то
код ученика IV разреда, док је код осталих
група испитаника регистрован напредак, нешто
већи у односу на испитанике контролне групе,
али не статистички значајан.
ФИЗИЧКА КУЛТУРА, БЕОГРАД, 61 (2007) 1-2
Општа издржљивост - на основу
добијених резултата утврђено је да су
испитаници
из
експерименталне
групе
статистички значајно напредовали у развоју
моторичке способности опште издржљивости у
тесту шатлран (ШАТЛРАН), и то код ученика
IV разреда.
Статичка издржљивост у снази - на
основу добијених резултата утврђено је да су
испитаници
из
експерименталне
групе
статистички значајно напредовали у развоју
моторичке
способности
статичке
издржљивости у снази на тесту вис у згибу
(МВУЗГ), и то код ученица IV разреда, док је
код осталих група испитаника регистрован
напредак, нешто већи у односу на испитанике
контролне групе, али не статистички значајан.
Снага - утврђено је да не постоји
статистички значајна разлика у развоју
моторичке
способности
снаге
између
испитаника из експерименталне групе и
испитаника из контролне групе. Констатовано
је да су и једни и други напредовали у развоју
снаге,
нешто
више
испитаници
из
експерименталне групе, али не статистички
значајно (изузев ученика IV разреда на тесту
ВС).
Варијабле код којих су позитивне
трансформације евидентне, али није утврђена
статистички значајна разлика резултата у
корист
било
које
групе
(контролна,
експериментална), сврстане су у трећу групу:
Телесни развој - резултати истраживања
показују да су испитаници из експерименталне
групе и испитаници из контролне групе
статистички
подједнако
напредовали
у
телесном
развоју
код
обе
варијабле
(ТВ и ТМ).
Равнотежа - утврђено је да не постоји
статистички значајна разлика у развоју
моторичке способности равнотеже између
испитаника из експерименталне групе и
испитаника из контролне групе. Констатовано
је да су и једни и други напредовали у развоју
равнотеже, нешто више испитаници из
експерименталне групе, али не статистички
значајно.
Као
и
у
досадашњим
сличним
истраживањима, и у овом истраживању,
55
Ивана Милановић
констатовано је да настава физичког васпитања
у овом узрасту нема значајнији утицај на
телесни развој (висина и маса).
Након
завршеног
експерименталног
истраживања и добијених резултата, који су из
њега произашли, може се констатовати да
програмирана настава физичког васпитања са
интезивнијом применом «полигона» позитивно
утиче на развој моторичких способности деце.
У вези са укупном проблематиком
реализовања наставе физичког васпитања у
млађим разредима основне школе, нарочито са
аспекта развоја моторичких способности, ово, а
и будућа истраживања, би требало да употпуне
слику о неопходности увођења посебно
испланираних програма у оквиру наставе
физичког васпитања, намењених првенствено
развоју моторичких способности ученика и
ученица млађег школског узраста. Осим тога,
стручна лица која би требала да овако, или на
сличан начин, планирају и спроводе наставу
физичког васпитања, морају да поседују
адекватно стручно предзнање које се стиче само
на високошколским установама, првенствено,
факултетима за физичко васпитање. Другим
речима, законски обавезно увођење предметне
наставе физичког васпитања у млађе разреде
(барем од III и IV разреда основне школе)
допринело би побољшању ефеката наставе
физичког васпитања у овом узрасту. Настава
физичког васпитања би на тај начин имала
континуитет, а самим тим би се побољшали
ефекти јединственог концепта развоја физичког
васпитања.
ЛИТЕРАТУРА
/1/
/2/
/3/
/4/
/5/
Биговић, М. (2003). Ефикасност наставе
физичког васпитања у зависности од нивоа
стручне
оспособљености
наставника.
Магистарски рад. Факултет физичке културе,
Нови Сад.
Копривица, В. и сар. (1994). Значај
сензитивних периода за планирање наставе
физичког
васпитања.
Научни
скуп
«Припремање
наставника
физичког
васпитања за реализацију наставних планова
и програма деце и омладине», Зборник
радова,
Факултет
физичке
културе,
Нови Сад.
Крсмановић, Б., Тодоровић, В. (1996). Однос
наставника разредне наставе према физичком
васпитању, Физичка култура, 4.
Кукољ, М., Аруновић, Д., Бокан, Б. (1997).
Моторичке особине ученика млађег школског
узраста у функцији сагледавања сензитивних
периода моторичког развоја, Летња школа
педагога физичке културе '97, Зборник
радова.
Марковић, М. (2002). Ефикасност предметне
и разредне наставе физичког васпитања
ученика IV разреда основне школе.
Магистарски рад. Факултет спорта и
физичког васпитања, Београд.
/6/
/7/
/8/
/9/
/10/
/11/
Милановић, И. (2006). Ефекти програмиране
наставе физичког васпитања у млађем
школском
узрасту.
Магистарски
рад,
Факултет спорта и физичког васпитања,
Београд.
Николић, С. (2001). Предлог норматива
простора за наставу физичког васпитања сa
аспекта категоризација школа у Србији.
Магистарски рад. Факултет спорта и
физичког васпитања, Београд
Радојевић, Ј. (1998). Физичко васпитање јуче
– данас - сутра, Физичка култура, 1.
Стаматовић,
М.
(2001).
Испитивање
ефикасности наставе физичког васпитања у
IV разреду основне школе у зависности да ли
се организује као разредна или предметна
настава. Докторска дисертација. Факултет
спорта и физичког васпитања, Београд
Вишњић, Д. (2004). Теорија и методика
физичког васпитања. Београд: Самостално
издање аутора.
Шуков, Ј. (1984). Како је настава физичког
васпитања у нижим разредима основних
школа у функцији превенције и корелације
лошег држања и телесних деформитета
ученика, Зборник радова II конгреса педагога
физичке културе Југославије, Загреб.
мр Ивана Милановић,
Факултет спорта и физичког васпитања
Благоја Паровића 156, 11000 Београд, Србија
e-mail: [email protected]
56
ФИЗИЧКА КУЛТУРА, БЕОГРАД, 61 (2007) 1-2
Download

Преузми комплетан чланак