МЕДИЦИНСКИ ФАКУЛТЕТ
УНИВЕРЗИТЕТА У БАЊОЈЛУЦИ
ВОДИЧ КРОЗ НАСТАВУ
I године студија
СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ
МЕДИЦИНА
Бањалука, 2014.
ВОДИЧ КРОЗ НАСТАВУ
I године студија
Студијски програм Медицина
Издавач
МЕДИЦИНСКИ ФАКУЛТЕТ
УНИВЕРЗИТЕТА У БАЊОЈ ЛУЦИ
Саве Мркаља 14, тел: 051/234-100
Уредник
Проф.др сц. мед.Милан Скробић, Декан Mедицинског факултета
Текст припремили:
Проф.др сц. мед.Милан Скробић
Проф.др сц. мед.Зоран Вујковић
Проф.др сц. мед.Радослав Гајанин
Проф.др сц. мед.Горан Спасојевић
Технички уредник и компјутерска обрада
дипл. инг Синиша Петковић, информатичар
Марија Керезовић, стручни сарадник за наставу
Штампа: "Графомарк", Лакташи
Тираж:500 ком
2
Водич за студенте I године – студијски програм медицина
УВОДНА РИЈЕЧ ДЕКАНА
Поштоване колегинице и колеге!
Уписом на Медицински факултет започињете свој студиј медицине.
Медицински факултет је јединствен по томе што студиј траје шест година и
није степенован него је интегрисан.
Ово је битна прекретница за вас јер улазите у свијет
биомедицинских наука и здравља и спремате се за једну од најхуманијих
дјелатности.
На првим годинама факултета ће те изучавати базичне предмете који вам
омогућавају да на каснијим годинама можете да уђете у свијет клиничке
медицине. Наставни процес предвиђа: предавања, велики број обавезних
вјежби и семинара, консултација и захтјева велики радни напор.
Овакав приступ учењу вам омогућава нове спознаје којима ширите стручна
и научна сазнања.
Ваши професори и асистенти ће бити водитељи кроз свијет
биомедицинских и клиничких наука. Надамо се да ће вам бити и узори у
будућем одговорном и надасве хуманом послу љекара - доктора медицине.
Пословодство медицинског факултета, Декан и продекани желе вам
добродошлицу.
Ваш Декан
Проф.др сц. мед.Милан Скробић
Водич за студенте I године – студијски програм медицина
3
ХИПОКРАТОВА ЗАКЛЕТВА
Кунем се Аполоном лекаром, Асклепијем, Хигејом, и
Панакејом, и за сведоке узимам све богове, и све богиње, да ћу
се у складу са својим способностима и својим расуђивањем
држати ове Заклетве.
Да ћу сматрати драгим као родитеља оног који ме је научио
овој уметности; да ћу живети у слози са њим и, уколико је то
потребно, делити своја добра са њим; да ћу његову децу гледати као своју браћу,
да ћу их, уколико то зажеле, подучити овој уметности без наплате или писане
обавезе, да ћу поделити са својим синовима, синовима учитеља и ученицима који
су се уписали и прихватили правила професије, али само са њима, правила и
инструкције.
Преписиваћу лечење на добробит својих пацијената у складу са мојим
способностима и мојим расуђивањем и никада никоме нећу нанети зло.
Никоме нећу, чак и ако ме замоли, преписати смртоносан отров нити ћу му дати
савет који може проузроковати његову смрт.
Нити ћу дати жени средство за побачај.
Одржаћу чистоту мог живота и мог умећа.
Нећу оперисати код камена, чак и ако је болест очигледна код пацијента;
оставићу ову операцију специјалистима тог умећа.
У коју год кућу да уђем, ући ћу само за добробит мојих пацијената, држећи се
подаље од било каквог намерног недела и од завођења жена и мушкараца зарад
љубавних задовољстава, било да су слободни или робови.
Све што сазнам приликом вршења моје професије или свакодневног пословања са
људима, а што не треба ширити даље, чуваћу као тајну и никада нећу открити.
Уколико се верно држим ове заклетве, нека уживам у мом животу и пракси моје
уметности, поштован од стране свих људи за сва времена; али уколико
застраним са ње или је прекршим, нека ме све супротно задеси.
4
Водич за студенте I године – студијски програм медицина
ЖЕНЕВСКА ВЕРЗИЈА ХИПОКРАТОВЕ ЗАКЛЕТВЕ
ИЗ 1946.ГОДИНЕ
У часу када ступам међу чланове лекарске професије
свечано обећавам да ћу свој живот ставити у службу хуманости.
Према својим учитељима сачуваћу дужну захвалност и поштовање.
Свој позив ћу обављати савесно и достојанствено.
Највећа брига ће ми бити здравље мог болесника.
Поштоваћу тајне онога ко ми се повери.
Одржаваћу свим својим силама част и племените традиције лекарског
звања.
Моје колеге ће бити браћа.
У вршењу дужности према болеснику неће на мене утицати никакви
обзири, вера, националност, раса, политичка или класна припадност.
Апсолутно ћу поштовати људски живот од самог почетка.
И под претњом нећу попустити да се искористе моја медицинска знања,
супротна законима хуманости.
Ово обећавам свечано, слободно позивајући се на своју част.
Водич за студенте I године – студијски програм медицина
5
ОСНИВАЊЕ И РАЗВОЈ МЕДИЦИНСКОГ
ФАКУЛТЕТА У БАЊОЈ ЛУЦИ
Медицински факултет Бањалука ове године је напунио 36 година
успјешног рада, као најстарија високо-школска установа те врсте у регији.
Основан 17. марта 1978. године рјешењем Скупштине општине
Бањалука број: 01-012-33/78 (Сл.гл.бр.3/78), а на иницијативу
Универзитета у Бањој Луци, да образује стручњаке са високом стручном
спремом и стручним називом доктор медицине, а прво предавање је
одржано 15. новембра 1978. године.
Након успјешног рада студијског програма Медицина и студијског
програма Стоматологија Медицински факултет покреће иницијативу за
оснивање студијског програма Фармације на приједлог Универзитета у
Бањој Луци. Рјешењем Министарства образовања, науке и културе
Републике Српске од 17.07.1995. године број: УП-02-07/95 основан је
студијски програм Фармација на Медицинском факултету у Бањој Луци за
профил мастер фармације. Настава на овом студијском програму почела
је школске 1995/96. године.
Медицински факултет је 2007. године започео иницијатију за
оснивање студијског програма Здравствена њега, што је и остварено на
основу одлуке Министарства просвјете и културе Републике Српске
(дозвола за рад број 07.23/602-3900/09). Настава на овом студијском програму
је почела школске 2007/2008. године. Профил за који се студенти образују
гласи дипломирани медицинар здравствене његе.
У оквиру свог рада Медицински факултет организује и обавља
наставни и научно-истраживачки рад за образовање и усавршавање
стручњака са високом и највишом стручном спремом из области
медицинских наука. Организује и обавља научно-истраживачки рад за
стицање стручног степена специјалисте и научног степена магистра у
области медицинских наука, те научног степена доктора медицинских
наука.
Медицински факултет усавршава и развија методе научноистраживачког рада, организује системско праћење стручних и научних
достигнућа и припрема кадрове за самосталан стручни и научноистраживачки рад. Организује и обавља стално стручно усавршавање
кадрова у области здравства у оквирима савремених достигнућа у тој
области, а посебно се бави подизањем и усавршавањем научно-наставног
6
Водич за студенте I године – студијски програм медицина
подмлатка у складу са реформом Високог образовања, те учествује у
научно-истраживачким пројектима свих медицинских дисциплина.
Учесник је пројекта реформе Медицинских факултета у БиХ у складу са
Болоњском декларацијом и Европском реформом високог образовања.
Објекат студијског програма медицине – централна зграда
Водич за студенте I године – студијски програм медицина
7
ОРГАНИЗАЦИЈА МЕДИЦИНСКОГ ФАКУЛТЕТА У БАЊОЈ ЛУЦИ
Декан
Проф. др Милан Скробић
Продекан за
научноистраживачки рад
Проф. др Радослав Гајанин
СТУДИЈСКИ
ПРОГРАМ
МЕДИЦИНА
КАТЕДРЕ
ПРЕДМЕТИ
Продекан за наставу
Проф. др Зоран Вујковић
Продекан за опште послове
Проф. др Горан Спасојевић
СТУДИЈСКИ
ПРОГРАМ
СТОМАТОЛОГИЈА
СТУДИЈСКИ
ПРОГРАМ
ФАРМАЦИЈА
СТУДИЈСКИ
ПРОГРАМ
ЗДРАВСТВЕНА ЊЕГА
КАТЕДРЕ
КАТЕДРЕ
КАТЕДРЕ
ПРЕДМЕТИ
ПРЕДМЕТИ
ПРЕДМЕТИ
Декан
Проф. др Милан Скробић
Продекан за научноистраживачки рад
Проф. др Радослав Гајанин
8
Продекан за наставу
Проф. др Зоран Вујковић
Продекан за опште послове
Проф. др Горан Спасојевић
Водич за студенте I године – студијски програм медицина
СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ МЕДИЦИНА – ОБАВЕЗНИ ПРЕДМЕТИ
АНАТОМИЈА
ХИСТОЛОГИЈА И
ЕМБРИОЛОГИЈА
ХУМАНА ГЕНЕТИКА
КЛИНИЧКА ПРАКСА 1
- ЊЕГА БОЛЕСНИКА
БИОФИЗИКА
МЕДИЦИНА И
ДРУШТВО
ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК
МЕДИЦИНСКА
БИОХЕМИЈА И
ХЕМИЈА
МЕДИЦИНСКА
ФИЗИОЛОГИЈА
МИКРОБИОЛОГИЈА И
ИМУНОЛОГИЈА
ЕПИДЕМИОЛОГИЈА
КЛИНИЧКА ПРАКСА 2
- ПРВА ПОМОЋ
ПАТОЛОШКА
АНАТОМИЈА
ПАТОЛОШКА
ФИЗИОЛОГИЈА
ФАРМАКОЛОГИЈА СА
ТОКСИКОЛОГИЈОМ
РАДИОЛОГИЈА И
НУКЛЕАРНА
МЕДИЦИНА
КЛИНИЧКА
ПРЕПЕДЕВТИКА
МЕДИЦИНСКА
СТАТИСТИКА И
ИНФОРМАТИКА
ИНТЕРНА МЕДИЦИНА
КЛИНИЧКА
МИКРОБИОЛОГИЈА
ДЕРМАТОВЕНЕРОЛОГИЈА
НЕУРОЛОГИЈА
ПСИХИЈАТРИЈА
ФИЗИКАЛНА
МЕДИЦИНА
ХИРУРГИЈА
ПЕДИЈАТРИЈА
ГИНЕКОЛОГИЈА И
АКУШЕРСТВО
СОЦИЈАЛНА
МЕДИЦИНА
ОНКОЛОГИЈА И
РАДИОТЕРАПИЈА
МЕДИЦИНА РАДА
ОФТАЛМОЛОГИЈА
ОРЛ И
МАКСИЛОФАЦИЈАЛНА
ХИРУРГИЈА
ХИГИЈЕНА
СУДСКА МЕДИЦИНА
КЛИНИЧКА
ФАРМАКОЛОГИЈА
ИНФЕКТИВНЕ
БОЛЕСТИ СА
СПЕЦИЈАЛНОМ
ЕПИДЕМИОЛОГИЈОМ
ПОРОДИЧНА
МЕДИЦИНА
УРГЕНТНА
МЕДИЦИНА
Водич за студенте I године – студијски програм медицина
9
СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ МЕДИЦИНА – ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТИ
МОЛЕКУЛАРНА
БИОЛОГИЈА У
МЕДИЦИНИ
ХИСТОЛОШКЕ
МЕТОДЕ
ИНФОРМАТИКА У
МЕДИЦИНИ
БИОФИЗИЧКА
ИСТРАЖИВАЊА
СТАНОВНИШТВО,
ЕКОЛОГИЈА И
МЕДИЦИНА
ВИРТУЕЛНА
АНАТОМИЈА
ЦЕНТРАЛНОГ И
ПЕРИФЕРНОГ
НЕРВНОГ СИСТЕМА
ФИЗИОЛОГИЈА И
ФИЗИЧКЕ
АКТИВНОСТИ
УВОД У НАУКУ
ХЕМИЈА У
МЕДИЦИНИ
НАУКА У МЕДИЦИНИ
БИОХЕМИЈА
СЛОБОДНИХ
РАДИКАЛА
ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК
ФИЗИЧКИ ПРИНЦИПИ
САВРЕМЕНИХ
МЕДИЦИНСКИХ ТЕХНИКА
ПРЕГЛЕД БОЛЕСНИКА
СА СРЧАНИМ
МАНАМА
НАЦИОНАЛНА
ПОЛИТИКА
ЛИЈЕКОВА
БИОХЕМИЈСКИ
ТЕСТОВИ У
ПАТОФИЗИОЛОГИЈИ
ОНКОЛОШКА
ПАТОЛОГИЈА
КЛИНИЧКА
ТОКСИКОЛОГИЈА
МЕНТАЛНО ЗДРАВЉЕ
У ЗАЈЕДНИЦИ
ПРИМЈЕЊЕНА
ЕПИДЕИОЛОГИЈА
БИОЛОШКИ МЕХАНИЗМИ
ИНФЕКТИВНИХ БОЛЕСТИ
МОЛЕКУЛАРНА
ДИЈАГНОСТИКА У
МИКРОБИОЛОГИЈИ
НАУКА И МЕДИЦИНА
ДИЈАГНОСТИЧКЕ И
ТЕРАПИЈСКЕ НОВИНЕ
У НЕУРОЛОГИЈИ
ФИЗИКАЛНА МЕДИЦИНА
И РЕХАБИЛИТАЦИЈА У
РЕУМАТОЛОГИЈИ
КЛИНИЧКА
БИОХЕМИЈА
АКУТНА И УРГЕНТНА
СТАЊА У ГИНЕКОЛОГИЈИ
И АКУШЕРСТВУ,
ПЕРИНАТОЛОГИЈА
НЕОНАТОЛОГИЈА
ТРАНСФУЗИОЛОГИЈА
МИНИМАЛНА
ИНВАЗИВНА
ХИРУРГИЈА
10
Водич за студенте I године – студијски програм медицина
СТУДЕНТСКА СЛУЖБA
Студентска служба обaвља сљедеће активности:
 упис студената на 1. годину студија
 упис студената у више семестре
 овјера семестра
 пријава испита
 вођење матичних књига
 пријем молби и издавање увјерења
 пријем студената
 издавање различитих докумената потребних за студенте (домови,
кредити, стипендије...)
Тел. 051/234-100
Водич за студенте I године – студијски програм медицина
11
Административно особље факултета:
Дипл. правник Милка Вукмировић,
секретар факултета - лок. 112
Дипл. правник Драгослава Бјелајац,
шеф студентске службе - лок. 106
Бранка Галић,
референт за медицину - лок. 140
12
Зорица Галић,
технички секретар факултета - лок. 101
Нада Анчић,
референт за стоматологију и фармацију - лок. 142
Игор Винчић,
референт за здравствену његу - лок. 143
Водич за студенте I године – студијски програм медицина
БИБЛИОТЕКА МЕДИЦИНСКОГ ФАКУЛТЕТА
Библиотека Медицинског факултета располаже научном грађом која
својим обимом и садржајем обезбјеђује неопходну подршку студијском
процесу и научно - истраживачком раду из области медицине,
стоматологије, фармације и здравствене његе. Фонд библиотеке одговара
научним подручјима Медицинског факултета. Фонд којим располаже
библиотека садржи фундаментална
и специјална дјела из области
медицине, стоматологије, фармације и здравствене његе, обавезну и
допунску литературу прописану програмом наставе у којима се налазе
одговарајуће информације потребне за стицање и продубљивање знања.
Што се тиче монографских публикација, библиотека поред уџбеничке
литературе намијењене студентима располаже и са стручном литературом
намијењеној специјализантима за постдипломски студиј и остале врсте
стручног
усавршавања.
Фондбиблиотекетренутно
садржи6199библиотечких јединица (2244 наслова) у штампаном
облику. Фонд библиотеке је у сталном порасту, систематски се обнавља,
тако да задовољава потребе корисника. Поред набавне политике, поклона,
донација фонд библиотеке се обогаћује и издавачком дјелатношћу
факултета.
Корисници библиотеке су студенти додипломског и
постдипломског студија, наставно особље факултета и остали посјетиоци
из многих здравствених установа.Број корисникабиблиотекејеусталном
порасту,тако
да
је
тренутноучлањено3515
чланова.
Библиотекарасполажеисаодређенимбројем серијских публикација
(часописа) у штампаном облику. Библиотека тренутно располаже са
1472 часописа. Медицински факултет јепретплаћен на пет часописана
српском језику и они редовно стижу у библиотеку. То су часопис љекара
и фармацеута Војске Србије Војносанитетски преглед, часопис
Медицинског факултета у Нишу Acta Medica Mediane, часопис Друштва
доктора медицине Републике Српске Scripta Medica и интернационални
стручни стоматолошки часопис Dentalart. Поред серијских публикација у
штампаном облику, библиотека располаже великим бројем серијских
публикацијауелектронској
форми.
Библиотека
Медицинског
факултета, има омогућен приступелектронској научној бази података
Свјетске ЗдравственеОрганизације,бази Хинари, која располаже
фондомса преко8000 најпознатијих биомедицинских часописа.
Коришћење ове научне базе нашим корисницима омогућава приступ
најпознатијим свјетским биомедицинским часописима, што је од изузетног
значаја за научноистраживачки рад који се одвија на факултету.
Библиотека располаже и са најсавременијом рачунарском опремом која је
Водич за студенте I године – студијски програм медицина
13
на располагању посјетиоцима. У библиотеци се налази шест рачунаракоји
су умрежени на интернет. Корисницима библиотеке омогућен је
несметан приступ интернету, помоћу кога они брзо и ефикасно долазе до
драгоцјених научних информација. Поред монографских и серијских
публикација, библиотека располаже и са великим бројем дипломских,
магистарских и докторских радова одбрањених на нашем и на другим
факултетима. У библиотеци се тренутно налази427докторских
дисертација, 616 магистраскихи 242 дипломска рада. Корисници
библиотеке један дио фонда могу користити у библиотеци (читаони), а
други дио могу подићи и користити ван библиотеке до мјесец дана.
Запослени:
Проф. историје Славиша Зимоња, библиотекар
Раде Бабић, библиотекар
Библиотека ради сваким радним даном у двије смјене од 8,00до 20,00
часова.
14
Водич за студенте I године – студијски програм медицина
ВЕБ СТРАНИЦА
На веб страницама Медицинског факултета и Универзитета можете брзо,
једноставно и лако доћи до потребних података о настави, научноистраживачком раду, академском календару (календар наставних обавеза),
као и другим активностима из домена наших установа.
Веб страница Mедицинског факултета: www.mf-bl.rs.ba
Веб страница Универзитета у Бањој Луци: www.unibl.org
Водич за студенте I године – студијски програм медицина
15
О СТУДИЈАМА
Високо школство у Европи пролази кроз велике реформе у које је
укључено више од 5600 високошколских институција са око 16 милиона
студената. Болоњска декларација је основни, почетни, документ који је
одредио циљеве трансформације високог образовања широм Европе. Ова
декларација је потписана 1999. године од стране министара 29 европских
земаља задужених за високо образовање. Све је почело 1998. године на
Универзитету Сорбона у Паризу кад су министри образовања Француске,
Велике Британије и Италије потписали Декларацију о "усклађивању
архитектуре европског високообразовног система" познату као Сорбонска
декларација. Болоњску декларацију је потписало 45 земаља Европе. Обе
декларације, заједно са документима насталим кроз процес реформе
високог образовања у Европи, чине Болоњски процес.
Болоњски процес има за циљ креирање јединственог европског
система универзитетске наставе и истраживања до 2010. године, уз
истовремено признавање и задржавање разноликости националних
специфичности (култура, језик, традиција и др.). На тај начин се тежи
стварању флексибилнијег и ефикаснијег система високог образовања
Европе, који би био компетитиван и на глобалном свјетском тржишту
знања.
НАЈВАЖНИЈЕ ОДРЕДНИЦЕ БОЛОЊСКОГ ПРОЦЕСА СУ:
 увођење Европског Система Преноса Бодова
(ЕСПБ) или
ЕuropeanCreditTransferSystem (ECTS)
 усвајање нове структуре студија коју чине три циклуса
 промовисање мобилности студената и наставника
 усвајање система упоредивих диплома
Европски систем преноса бодова (ЕСПБ или EЦТС) представља
јединствен систем квантитативног вредновања уложеног рада студента у
стицању знања, способности и вјештина (исходи учења) предвиђених
студијским програмом и сваким предметом у оквиру тог програма. Бодови
су врста заједничке "валуте" у Европском систему високог образовања, при
чему се она заснива на раду студента који је верификован испитом.
ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ЕЦТС СИСТЕМА:


16
судент у просјеку ради 40 часова недељно
укупно оптерећење студента састоји се од похађања предавања и
вјежби, консултација, припрема за наставу, семинарских радова,
пројеката, дипломског-мастер рада и др.
Водич за студенте I године – студијски програм медицина




уведена је конвенција да 60 бодова представља квантитативну мјеру
оптерећења студента у једној академској години, односно 30 бодова
у једном семестру
један бод одговара 25 - 30 сати рада студента
бодови се додјељују свакој наставној компоненти у оквиру предмета
бодови нису оцјене нити их замјењују
ВРСТЕ И ЦИКЛУСИ СТУДИЈА НА МЕДИЦИНСКОМ ФАКУЛТЕТУ
УНИВЕРЗИТЕТА У БАЊОЈ ЛУЦИ:



Основне академске студије (I циклус) имају 240 ЕЦТС, односно
трају 4 академске године. Студент који заврши овај циклус студија
добија звање које стиче првим степеном академских студија из
одговарајуће области. Енглески назив за звањестечено на крају овог
циклуса је "Bachelor"
Дипломске академске студије (инегрисани студиј) трају од 5 до 6
академских година и имају збир од 300 до 360 ЕЦТС. На крају
студент добија назив "Доктор медицине", "Доктор стоматологије" и
"Мастер фармације".
Докторске академске студије трају 3 године и имају 180 ЕЦТС, уз
услов да су претходно завршене дипломске академске студије.
Студент који заврши овај циклус студија добија назив доктор наука
с назнаком области.
На Медицинском факултету Универзитета у Бањој
Луци организују се и остварају у складу са Правилима студирања
заснованим на ЕЦТС сљедеће студије: Интегрисане студије медицине,
стоматологије и фармације, те студије I и II циклуса Студија здравствене
његе, студије трећег циклуса - докторски студиј.
Студијски програми подјељени су на студијске године и семестре.
У складу са ЕЦТС обим студијског програма износи 60 ЕЦТС
бодова у једној студијској години односно 30 ЕЦТС бодова у једном
семестру. Један бод односи се на 30 часова рада студената.Број бодова за
поједини предмет одређује се према броју часова наставе (теоријске или
практичне, вјежби, семинара и слично) и времена за учење код припреме за
провјеру знања и оцјењивање (тестови, колоквијуми, завршни испити).
Водич за студенте I године – студијски програм медицина
17
Интегрисане студије медицине и стоматологије трају 6 (шест)
година и збирно представљају 360 ЕЦТС.
Студијска година се организује у два семестра, гдје се у сваком
семестру планира по 15 седмица наставе (зимски и љетни семестар),
односно 30 седмица годишње током којих студент прати наставу у виду:
предавања (П), вјежби (В), семинара (С). Преостале седмице су предвиђене
за одржавање других облика наставе у виду групних консултација,
завршавање појединих студијских обавеза, завршних испита, самосталног
рада студента и паузе између семестара.
У оквиру наставног процеса предвиђен је седмични фонд укупно 40
сати, од чега непосредни рад са студентом износи 30 сати седмично у
оквиру једног семестра. Један наставни сат траје 45 минута.
Вријеме и начин остваривања појединих облика студија утврђује се
академским календаром и годишњим распоредом рада који дефинише
студијски програм, а у складу са количином рада потребном за успјешно
завршавање сваког појединачног предмета израженом кроз придружене
ЕЦТС бодове.
Студент непосредно након завршетка предиспитних обавеза,
предвиђених за сваки појединачни предмет, полаже испит. Испуњавањем
предиспитних обавеза и полагањем испита студент може остварити
највише 100 бодова. Бодови се стичу само уколико се, на начин који је
предвиђен програмом, успјешно испуне све обавезе. Оцјене на испиту су од
5 до 10, при чему 5 није пролазна оцјена, а 10 је највиша оцјена.
Студент који је положио све испите предвиђене за уписани
студијски програм интегрисаних студија и испунио све остале обавезе
прописане Статутом Универзитета и Правилима студирања стиче диплому
интегрисаног студија одговарајућег студијског програма.
Уз диплому интегрисаних студија медицине издаје се и додатак
дипломи ради детаљнијег увида у ниво, природу, садржај, систем, правила
студирања и постигнуте резултате током студија.
ПРАВА И ОБАВЕЗЕ СТУДЕНАТА
Обавезе студената су да:
 редовно похађа све видове наставе
 поштује општа акта факултета и универзитета
18
Водич за студенте I године – студијски програм медицина


поштује права запослених и других студената на факултету
учествује у доношењу одлука
Најважнија права студената су:
 упис, квалитетно школовање и објективно оцјењивање
 благовремено и тачно информисање о свим питањима која се односе
на студије
 активно учествовање у доношењу одлука
 различитост и заштиту од дискриминације
 самоорганизовање и изражавање сопственог мишљења
 подједнако квалитетне услове студија за све студенте
 да бира и буде биран у студентски парламент и друге органе
универзитета и факултета
Водич за студенте I године – студијски програм медицина
19
ОСНОВНЕ НАПОМЕНЕ О НАСТАВИ
Настава на Медицинском факултету у Бањој Луци састоји се из
основне и изборне наставе.
Основна настава је обавезан вид наставе и заједничка за све
студенте (табела 1-6)
Изборна настава је такође обавезан вид наставе. Из групе понуђених
изборних предмета, студент бира два изборна предмета, и то један у
зимском, а други у љетном семестру. Тада изборни предмет постаје
обавезан.
Број студената на појединим изборним предметима је ограничен.
Предност у избору предмета имају студенти који су постигли боље
резултате на пријемном испиту, према званичној ранг листи студената.
Амфитеатар Медицинског факултета - студисјки програм медицина
20
Водич за студенте I године – студијски програм медицина
НАСТАВНИ ПЛАН ЗА СВЕ ГОДИНЕ СТУДИЈА
Табела 1. Основна и изборна настава прве године студија
I година
Предмет
I семестар
II семестар
Број
часова
ECTS
01.
Анатомија
4+5
3+6
270
22
02.
03.
Хистологија и
ембриологија
Хумана генетика
2+3
2+3
2+4
--------
165
75
14
6
04.
Клиничкапракса Iњегаболесника
0 +2
1+1
60
5
05.
Биофизика
1+1
-----------
30
2
---------
2+2
60
5
06.
Медицинаидруштво
(социологија 25, етика 20,
социјалнамед. 15 )
07.
Енглески језик
-----------
1+1
30
2
08.
09.
Изборни предмет I
Изборни предмет II
1+1
-----------
---------1+1
30
30
2
2
25
25
750
60
Недељно оптерећење
ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТИ
ЗИМСКИ СЕМЕСТАР
Молекуларна биологија у медицини
Информатика у медицини
Биофизичка истраживања
Увод у науку
ЉЕТНИ СЕМЕСТАР
Хистолошке методе
Становништво, екологија и
медицина
Виртуална анатомија ЦНС и ПНС
Хемија у медицини
Водич за студенте I године – студијски програм медицина
21
Табела 2. Основна и изборна настава друге године студија
IIгодина
Предмети
Медицинскабиохемија
(165)ихемија (30 часова 1+1)
10.
11.
Медицинскафизиологија
12.
Микробиологијаиимунологија
13.
Епидемиологија
14.
КлиничкапраксаIIПрвапомоћ
Изборнипредмети
15.
Недељнооптерећење
IIIсеместар
IV
семестар
Бројчасова
ЕЦТС
3+4 (7)
3+3 (6)
195
15
4+4 (8)
5+4 (9)
255
21
3+4 (7)
2+3 (5)
180
15
-
1+1 (2)
30
2
0+2
1+1 (2)
60
5
1+0 (1)
1+0 (1)
30
2
25
25
750
60
ИЗБОРНИПРЕДМЕТИ:
1.
2.
3.
4.
5.
22
Физиологијафизичкеактивности
Наукаумедицини
Биохемијаслободнихрадикала
Енглескијезик
Молекуларнадијагностикаумикробиологији
Водич за студенте I године – студијски програм медицина
УСЛОВЉЕНОСТ ПРЕДМЕТА
II (друга)година
Р.бр.
1
ECTS
15
Условљеност предметима
Нема условљености предмета
2.
Предмет
Медицинска биохемија (165 ) и
хемија (30 часова 1+1)
Медицинска физиологија
21
3.
4.
5.
Микробиологија и имунологија
Епидемиологија
Клиничка пракса II - Прва помоћ)
15
2
5
Положени премети:
1.Анатомија,
2. Хистологија и
ембриологија
3. Биофизика
Нема условљености предмета
Нема условљености предмета
Нема условљености предмета
ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТИ: (Немају условљености предмета)
1.
2.
3.
4.
5.
Физиологија физичке активности - Проф. др Амела Матавуљ
Наука у медицини - Проф. др Зденка Кривокућа
Биохемија слободних радикала- Проф. др Јасминка Николић
Енглески језик- Проф. др Бранка Максимовић
Молекуларна дијагностика у микробиологији - Проф. др Мирослав
Петковић
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ЗА СТУДЕНТЕ КОЈИ ОБНАВЉАЈУ ГОДИНУ А
СТУДИРАЈУ ПО БОЛОЊИ:
1. Студенти који обнављају годину могу уписати из наредне године
предмете према условљености предмета дати у горе наведеној табели.
2. Студенти могу уписати онолико бодова из наредне године колико су
положили (остварили) бодова из предтходне године.
Водич за студенте I године – студијски програм медицина
23
Табела 3. Основна и изборна настава треће године студија
IIIгодина
Предмети
V
семеста
р
VI
семестар
Број
часова
16.
Патолошка
анатомија
5+3 (8)
3+3 (6)
210
17.
Патолошка
физиологија
3+3 (6)
2+3 (5)
165
18.
Фармакологија са
токсикологијом
2+2 (4)
2+2 (4)
120
19.
Радиологија и
нуклеарна
медицина
Клиничка
пропедевтика
(Интерна медицина
85
часова,Педијатрија
20 часова)
Медицинска
статистика и
информатика
2+2 (4)
1+1 (2)
90
-
2+5 (7)
105
1+1 (2)
-
30
Изборни предмети
1+0
1+0
30
Недељно
оптерећење
25
25
750
Самоста
лни рад
студента
-
ЕЦТС
17 (16,8)
13 (13,2)
10 (9,6)
-
20.
21.
7 (7,2)
45
2
-
22.
2
45
ИЗБОРНИПРЕДМЕТИ:
1. Физичкипринциписавременихмедицинскихтехника
2. Прегледболесникасасрчанимманама
3. Националнаполитикалијекова
4. Наукаимедицина
5. Биохемијскитестовиупатофизиологији
6. Онколошка патологија
24
9 (8,4)
Водич за студенте I године – студијски програм медицина
60
УСЛОВЉЕНОСТ ПРЕДМЕТА
III (трећа)година
Р.б
р.
1.
Предмет
Патолошка анатомија
17
2.
Патолошка физиологија
13
3.
Фармакологија са
токсикологијом
10
4.
Радиологија и нуклеарна
медицина
Клиничка пропедевтика
( Интерна медицина 85
часова, Педијатрија 20
часова)
Медицинска статистика и
информатика
7
Нема условљености предмета
9
Нема условљености предмета
2
Нема условљености предмета
5.
6.
ECTS
Условљеност предметима
Положени предмети:
1. Медицинска физиологија
2. Медицинска биохемија и хемија
Положени предмети:
1. Медицинска биохемија и хемија
2. Медицинска физиологија
Положени предмети:
1. Медицинска бохемија и хемија
2. Медицинска физиологија
3. Микробиологија и имунологија
ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТИ: (Немају условљености предмета)
1. Физички принципи савремених медицинских техника - Проф. др
Драгољуб Мирјанић
2. Преглед болесника са срчаним манама - Проф. др Александар
Лазаревић и Проф. др Душко Вулић
3. Национална политика лијекова - Проф. др Свјетлана Стојисављевић
Шатара
4. Наука и медицина - Проф. др Драгољуб Мирјанић
5. Биохемијски тестови у патофизиологији- Проф. др Нела Рашета
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ЗА СТУДЕНТЕ КОЈИ ОБНАВЉАЈУ ГОДИНУ А
СТУДИРАЈУ ПО БОЛОЊИ:
1.Студенти који обнављају годину могу уписати из наредне године предмете
према условљености предмета дати у горе наведеној табели.
2.Студенти могу уписати онолико бодова из наредне године колико су
положили (остварили) бодова из предтходне године.
Водич за студенте I године – студијски програм медицина
25
Табела 4. Основна и изборна настава четврте године студија
IVгодина
Предмети
VII
семестар
VIII
семестар
Број
часова
Самостал
ни рад
студента
ЕЦТС
70
30
23.
Интерна медицина
5+8 (13)
4+8 (12)
375
24.
Клиничка
микробиологија
1+0 (1)
-
15
1+2 (3)
1+2 (3)
90
40
8
1+1 (2)
1+1 (2)
60
15
5 (4,8)
1+1 (2)
1+2 (3)
75
25
6
1+2 (3)
1+1 (2)
75
25
6
-
1+1 (2)
30
30
2
Инфективнеболестисасп
ецијалномепидемиологи
јом
25.
Дерматовенерологија
26.
Неурологија
27.
Психијатрија
28.
29.
Физикална медицина
30.
Изборни предмети
1+0
1+0
30
Недељно оптерећење
25
25
750
-
-
205
ИЗБОРНИПРЕДМЕТИ
1.
2.
3.
4.
5.
6.
26
Клиничкатоксикологија
Дијагностичкеитерапијскеновинеунеурологији
Менталноздрављеузаједници
Примјењенаепидемиологија
Биолошкимеханизмиинфективнихболести
Физикалнамедицинаирехабилитацијауреуматологији
Водич за студенте I године – студијски програм медицина
1
2
60
Табела 5. Основна и изборна настава пете године студија
Vгодина
Предмети
IX
семестар
X
семестар
Број
часова
Самостални
рад
студента
ЕЦТС
4+7 (11)
4+8 (12)
345
80
26
31.
Хирургија
32.
Педијатрија
3+3 (6)
3+3 (6)
180
35
13
33.
Гинекологијаиакушерство
2+3 (5)
2+4 (6)
165
35
13
34.
Социјална медицина
1+1 (2)
-
30
-
2
35.
Онкологија са
радиотерапијом
-
1+1 (2)
30
30
2
36.
Медицина рада
1+1 (2)
-
30
-
2
37.
Изборни предмети
1+0
1+0
30
-
2
Недељно оптерећење
27
27
810
180
60
ИЗБОРНИПРЕДМЕТИ:
1. Клиничкабиохемија
2. Неонатологија
3. Трансфузиологија
4. Минималнаинвазивнахирургија
5. Акутнаиургентнастањаугинекологијииакушерству, перинатологија
Водич за студенте I године – студијски програм медицина
27
Табела 6. Основна и изборна настава шетсте године студија
VIгодина
Предмети
XI
семестар
XII семестар
Број
часов
а
1+2 (3)
-
45
38.
Офталмологија
39.
Оториноларингологија са
максилофацијалном
хирургијом
1+2 (3)
40.
Хигијена
2+2 (4)
-
60
41.
Судска медицина
1+2 (3)
-
45
42.
Клиничка фармакологија
1+1 (2)
-
30
43.
Породична медицина
4+6 (10)
Самост
ални
рад
студен
та
-
ЕЦ
ТС
4
-
-
45
4
4
4
2
150
10
-
44.
Ургентна медицина
1+1 (2)
30
ХИРУРГИЈА
45.
Клинички стаж
-
ИНТЕРНА
МЕДИЦИНА
ПЕДИЈАТРИЈА
ГИНЕКОЛОГИЈ
АИ
АКУШЕРСТВО
УРГЕНТНА
МЕДИЦИНА
ПОРОДИЧНА
МЕДИЦИНА
150
ДИПЛОМСКИ РАД
Недељно оптерећење
28
27
25
15
75
2
5
5
75
50
50
3
3
50
3
75
5
6
780
Водич за студенте I године – студијски програм медицина
15
60
ИСПИТНИ РОКОВИ УШКОЛСКОЈ ГОДИНИ
На основу члана 2. Закона о измјенама и допунама Закона о
високом образовању испитни рокови су:
Јануарско-фебруарски
Априлски
Јунско-јулски
Септембарски и
Октобарски
Испитни рокови Јануарско-фебруарски, Јунско-јулски и Септембарски
садрже два испитна термина с правом студента да користи оба термина.
Априлски и Октобарски садрже једна испитни термин, с тим што
Октобарски мора завршити најкасније до 15. октобра.
Водич за студенте I године – студијски програм медицина
29
ПРОГРАМ НАСТАВЕ ПРВЕ ГОДИНЕ СТУДИЈА
МЕДИЦИНА
Назив предмета
Шифра
предмета
АНАТОМИЈА
Статус предмета
семестар
ECTS кредит
Фонд часова
обавезни
И и II
22
270
Студијски програми за које се организује: Академске интегрисане-основне студије
МЕДИЦИНЕ. Студије трају 12 семестара, 360 ЕЦТС
Условљеност другим предметима: Нема услова за пријаву, праћење и полагање предмета
Циљеви изучавања предметаУпознавање студената са изгледом и грађом људског тијела
Омогућавање будућим докторима да стекну непосоредан увид у изглед, положај и међусобне
односе мишића, крвних и лимфних судова, живаца, костију и унутрашњих органа човјека.
Површинска анатомија приказује односе унутрашеих структура према елементима видљивим на
површини тела (оријентационе тачке на тијелу, конвенционалне линије, палпабилне остеолошке
структуре).
Име и презиме наставника и сарадника: Зденка Кривокућа, редовни професор, Душан
Шушчевић, редовни професор, Горан Спасојевић,редовни професор,
Татјана Бућма,
ванредни професор, Весна Гајанин, доцент, Златан Стојановић, доцент, Игор Сладојевић
виши, асистент
Метод наставе и савладавања градива: Теоријска настава и вјежбе. Семинари и консултације
Садржај предмета
Увод у анатомију. Човјечије тијело као цјелина. Основни став човјека- оријентационе равни.
Подјела анатомије. Оsteologia- увод. Scapula, clavicula, humerus.Syndesmologia- увод. Непокретни
зглобови. Покретни зглобови. Art. sternoclavicularis, art. аcromioclavicularis, art. humeri, art.
cubiti.Myologia- увод. Општа механика мишића. Мишићи рамена и надлакта.Аngiologiaувод.Општа ангиологиjа. Састав и грађа судовног система.Велики и мали крвоток. Фетални
крвоток. Лимфни систем. А.еtv.аxillaris,а. еtv.brachialis. Neurologia- увод.Подјела нервног система и
његова грађа.Кичмени живци и њихови сплетови. Plexus brachialis.Art. coxae, art. genus. Горњи и
доњи ножни зглоб. Мишићи бедра. Мишићи бута. Trigonum femorale, canalis adductorius.Артерије и
вене ноге.Лимфа ноге.Живци ноге-увод. Plexus lumbalis et sacralis. Спојеви кичменог стуба и
ребара. Мишићи торакалног зида. Међуребарни мишићи.Леђни мишићи. Дијафрагма. Артерије,
вене и живци торакалног зида.Дојка. Подјела грудне шупљине.Душник,душнице, thymus. Aorta
thoracica. Truncus pulmonalis. Vv. brachiocephalicae. V. cava superior. Ductus thoracicus. Oesophagus.
N. vagus. N. phrenicus. Pleura. Pulmo. Cor- спољашња морфологија, срчане шупљине, septum cordis,
велики и мали крвоток. Cor- срчани скелет, срчани дијаграм, пројекција и аускултација срца.
Перикард.Подјела абдомена на спратове. Предње-бочни трбушни зид, слабе тачке. Задњи трбушни
зид- васкуларизација, инервација, лимфа трбушног зида. Перитонеум- његове творевине, подјела
трбушне дупље. Органи трбушне дупље- подјела. Gaster. Truncus coeliacus. Intestinum tenue. A.
mesenterica superior. Intestinum crassum. A. mesenterica inferior. Pancreas. Lien. Hepar. Жучни путеви.
V. portae. Живци интраперитонеалних органа. Plexus coeliacus. Spatium retroperitoneale. Ren.
Мокраћни путеви. Glandula suprarenalis. V. cava inferior. Aorta abdominalis. Зидови мале карлице.
Подјела карличне дупље. Крвни судови и живци карлице. Мокраћна бешика. Rectum. Organa
genitalia masculina. Organa genitalia feminina.
30
Водич за студенте I године – студијски програм медицина
Cavum oris-vestibulum oris, cavum oris proprium, glandulae oris. Lingua. Dentes. Nasus
externus. Cavum nasi. Sinus paranasales. Pharynx. Larynx. Увод у ЦНС. Грађа нервног системанервна ћелија, неуроглија. Развој нервног система- развој мозга, развој кичмене мождине.
Подјела нервног система. Medulla spinalis: спољашња морфологија, грађа- сива и бијела маса,
крвни судови, омотачи кичмене мождине, кичмени живци, рефлекси. Truncus cerebri: подјела и
границе, medulla oblongata, pons, mesencephalon. Вентрална, бочне и дорзална страна можданог
стабла. Ромбаста јама, кровна плочица. Truncus cerebri: грађа, сива маса: једра кранијалних
живаца, ретикуларна формација, релејна једра, претектално подручје, бијела маса: fasciculus
longitudinalis medialis, tractus tegmentalis centralis, систематизација путева. Cerebellum:
спољашња морфологија, понтоцеребеларни угао, грађа: сива маса (кора, једра, функционална
подјела), бијела маса (краци, путеви). Ventriculus IV. Diencephalon.Thalamus: морфолошка и
функционална подјела једара, предња, спољашња, вентролатерална, дорзолатерална,
унутрашња, задња, интраламинарна група једара и ретикуларно једро. Hypothalamus.
Epithalamus. Metathalamus. Subthalamus. Ventriculus III. Glandula pituitaria.Telencephalonморфологија и подјела. Ventriculus lateralis. Сива маса telencephalona: мождана кора, грађа,
функционалне зоне коре. Лимбички систем, супкортикалне сиве масе. Бијела маса
telencephalona: centrum semiovale, мождане чахуре, мождане спојнице. Путеви ЦНС:
асоцијациони, комисурални, пројекциони путеви (моторни, сензитивни, и сензоријелни
путеви). Аутономни нервни систем- увод, подјела, симпатички нервни систем, парасимпатички
нервни систем. Интрамурални нервни систем. Параганглији. Мождане опне, можданице
(meninges). Крвни судови мозга. Неуротрансмитери и неуромодулатори: холинергички систем,
серотонергички систем, норадренергички систем, диморфизам људског мозга. Око- вањска и
средња очна овојница, сузни апарат ока. Око- унутрашња очна овојница, видни пут,
диоптрички апарат ока. Ухо- вањско ухо. Ухо- средње ухо, унутрашње ухо, слушни пут.
Вjежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки рад
Долажење до сазнања методом анатомске дисекције кадавера о изгледу, положају и садржају
свих дијелова тијела, органа и органскох система
Семинарска настава одржава се у компјутерским учионицама и дискусионим групама. У
компјутерским учионицама студенти су у могућности да прате савремене технологије приказа
људског тијела у дигиталној форми, презентације са предавања и да у форми семинарских
радова, науче да претражују литературу и презентују свој приступ одређеној проблематици
везаној за анатомију. У дискусионим групама расправља се о питањима која нису довољно
расвјетљена на предавањима и вјежбама
Оптерећење студената на предмету
Недељно
У току семестра
Настава и завршни испит 15 часова x 30 недеља=450 часова
Број сати: 22x 40/60=15
Структура оптерећења:
Неопходне припреме (прије почетка семестра):
3 (4) сата предавања и
Укупно оптерећење за предмет: 450 casova
семинара
Допунски рад за припрему испита у поправном испитном
5 (6) сати бјежби и семинара
року укључујући и полагање поправног испита
6 сати самосталног рада
Структура оптерећења
105 часова теоријске наставе
укључујући и консултације
165 часова практичне наставе
Студенти су обавезни да похађају теоријску наставу и вјежбе и положе колоквијум
Литература: У припреми
Мијач М, Благотић М, Ђорђевић Љ, Теофиловски Г. Анатомија човека – Остеологија. Савремена
администрација, Београд, 2004.
Илић А. Анатомија човека – горњи екстремитет. Савремена администрација, Београд, 2004.
Мрваљевић Д. Анатомија човека – доњи екстремитет. Савремена администрација, Београд, 2004.
Богданвић Д. Анатомија човека – грудни кош. Савремена администрација, Београд, 2002.
Мијач М, Драганић В, Радоњић В. Анатомија човека – Трбух и мала карлица. Савремена
администрација, Београд, 2001.
Јеличић Н, Јовановић С. Анатомија човека – Глава и врат. Савремена администрација, Београд,
2005.
Илић А, Благотић М, Малобабић С, Радоњић В, Простран М, Тошевски Ј.Анатомија централног
нервног система. Савремена администрација, Београд, 2005.
Водич за студенте I године – студијски програм медицина
31
Јовановић С. и сарадници. Анатомски атлас. Савремена администрација, Београд, 2004.
Драганић В, Јеличић Н, Ђорђевић Љ, Радоњић В, Пејковић Б. Анатомија човека – приручник за
практичну наставу за студенте медицине. Савремена администрација, Београд, 2005.
Допунска литература
Облици провјере знања и оцјењивање:
Колоквијум
Практични и усмени испит
Колоквијум:
Колоквијум 1( Кости и зглобови)
Колоквијум 2 ( ЦНС )
Колоквијум 3 (Глава и врат )
Парцијални испит из анатомије :
Парцијални испит 1 ( Кости, зглобови , Грудни кош , ЦНС ) , полаже се послије првог
(зимског) семестра у Јануарском ,Фебруарском и Априлском испитном року .
Парцијални испит 2 ( Глава и врат , Карлица , Нога, Трбух, Рука ) полаже се послије
другог семестра
Услови :
за Парцијални испит 1 : положен колоквијум 1 и 2
за Парцијални испит 2 : положен парцијални испит 1 и положен колоквијум 3
Завршни испит из анатомије :
- Положен парцијални испит 1 и парцијални испит 2 или
- Полагање ипита из анатомије у цјелини послијее завршеног другог семестра и положених
колоквија 1,2 и 3
Посебна назнака за предмет:
Име наставника који је припремио податке: Проф. Др Зденка Кривокућа
Напомена:
Назив
предмета
Шифра
предмета
ХИСТОЛОГИЈА И ЕМБРИОЛОГИЈА
Статус
семестар
ECTS кредит
Фонд часова
предмета
обавезни
I и II
14
165 (2+3) (2+4)
Студијски програми за које се организује: Академске основне студије МЕДИЦИНЕ. Студије
трају 12 семестара, 360 ЕЦТС
Условљеност другим предметима: Нема услова за пријаву, праћење и полагање предмета
Циљеви изучавања предмета: Основни циљ предметахистологија јесте да омогући студентима
познавање и разумијевање грађе- структуре ћелија, ткива и органа на нивоу свјетлосне и
електронске микроскопије у односу на њихову функцију. Ембриологија проучава развој цијелог
организма:ћелија,ткива,органа и органских система. Упоредо са проучавањем нормалног развоја
прати и описује појаве развојних аномалија.
Име и презиме наставника и сарадника: др Гостимир Микач, ванредни професор; др Живана
Милићевић, редовни професор; др Новица Милићевић, редовни професор; дрВесна Љубојевић,
доцент;др Синиша Станковић, стручни сарадник.
Метод наставе и савладавања градива: теоријска настава, вјежбе,семинари и консултације.
Садржај предмета
32
Водич за студенте I године – студијски програм медицина
IНЕДЕЉА
II НЕДЕЉА
III НЕДЕЉА
IV НЕДЕЉА
V НЕДЕЉА
VI НЕДЕЉА
VII НЕДЕЉА
VIII НЕДЕЉА
IX НЕДЕЉА
X НЕДЕЉА
XI НЕДЕЉА
XII НЕДЕЉА
XIII НЕДЕЉА
XIV НЕДЕЉА
XV НЕДЕЉА
XVI НЕДЕЉА
XVII НЕДЕЉА
XVIII НЕДЕЉА
XIX НЕДЕЉА
XX НЕДЕЉА
XXI НЕДЕЉА
XXII НЕДЕЉА
XXIII НЕДЕЉА
XXIV НЕДЕЉА
XXV НЕДЕЉА
XXVI НЕДЕЉА
XXVII НЕДЕЉА
XXVIII НЕДЕЉА
XXIX НЕДЕЉА
XXX НЕДЕЉА
Увод у хистологију,типови микроскопије
Цитологија: ћелијска мембрана и органеле
Цитологија: цитоскелет,ћелијска смрт, апоптоза
Епително ткиво
Везивно ткиво:опште карактеристике,подјела
Везивно ткиво: масно ткиво, хрскавично ткиво
Везивно ткиво:коштано ткиво,типови окоштавања
Мишићно ткиво
Нервно ткиво
Крв и хематопоеза
Ембриологија:полне ћелије
Ембриологија:оплодња,имплантација,плацента
Ембриологија:овојнице и заметни листови
Ембриологија:обликовање фетуса и малформације
Кардио-васкуларни систем (грађа,развој и аномалије)
Одбрамбени систем:целуларне основе
Одбрамбени систем:морфологија и развој
Усна дупља (и развој зуба)
Дигестивни систем
Слиновнице,гуштерача,јетра
Ембриологија:примитивно цријево
Респираторни систем (морфологија и развој)
Ендокрини систем (морфологија и развој)
Кожа и деривати коже
Уринарни систем (морфологија и развој)
Женски репродуктивни систем
Мушки репродуктивни систем
ЦНС (морфологија и развој)
Рецепторни систем - око (морфологија и развој)
Рецепторни систем - ухо (морфологија и развој)
Колоквиј, овјера семестра, испитни рок.
Оптерећење студената на предмету
Недељно
У току семестра
Број сати: 14 x 40/60= 9,33
Настава и завршни испит: 9,33 х 30 = 279,9
Структура оптерећења:
Неопходне припреме (прије почетка семестра): 4х9,33=37,32
2 сата предавања
Укупно оптерећење за предмет: 14 х 30 = 420
3,5 сата вјежби
Допунски рад за припрему испита у поправном испитном року
3,83 сата самосталног рада
укључујући и полагање поправног испита: до 102,78 сата
укључујући и консултације
Структура оптерећења
279,9 сати (наставе) + 37,32 сати (припреме) +102,78 сати
(допунски рад)
Студенти су обавезни да похађају предавања и вјежбе. Полагање колоквијума је обавезно.
Литература: Јunqueira-Carneiro: Основе хистологије; Микач Г: Практикум ; Sadller:Ембриологија
Облици провјере знања и оцјењивање: колоквијум,семинарски рад,тест, практични и усмени
испит.
Колоквијуми (по 2 у сваком семестру) се полажу усмено и услов су за излазак на тест.
Семинарски рад није обавезан. Јавним излагањем семинарског рада стиче се 7 испитних поена.
Тест се може полагати парцијално или интегрално. Положен тест је услов за излазак на практични
Водич за студенте I године – студијски програм медицина
33
испит.
Практични испит подразумијева цртање и обиљежавање 3 препарата те препознавање ткивних
структура на 7 хистолошких препарата у дефинисаном видном пољу.
Усмени испит садржи 5 питања тј. по једно из сваке области:општа и специјална
ембриологија,цитологија,општа и специјална хистологија.
Посебна назнака за предмет:
Име наставника који је припремио податке: Проф. др Гостимир Микач
Напомена:
Назив
предмета
Шифра
предмета
ХУМAНA ГЕНЕТИКA
Статус предмета
семестар
ЕЦТС кредит
Фонд часова
обавезни
I
6
75 (2+3)
Студијски програми за које се организује: Aкадемске основне студије МЕДИЦИНЕ. Студије трају
12 семестара, 360 ЕЦТС
Условљеност другим предметима: Нема услова за пријаву, праћење и полагање предмета
Циљеви изучавања предмета: Основни циљ предмета Хумана генетика је да упозна студенте са
основним информацијама савремене биолошке науке чија су достигнућа неопходна за разумијевање,
дијагностику и терапију болести човјека. Студенти ће упознати основе биологије ћелије,
репродуктивне и развојне биологије, молекуларне биологије и генетике са нагласком на
фундаментална и практична знања из области хумане генетике. Настава је организована у виду
предавања, вјежби и семинара повезаних једном тематском цјелином.
Iме и презиме наставника и сарадника: Др Стојко Видовић, редовни професор; Др Љиљана
Aмиџић, доцент; Мр Iрина Вулић, виши асистент
Метод наставе и савладавања градива: Теоријска настава и вјежбе. Семинари и консултације.
34
Водич за студенте I године – студијски програм медицина
Садржај предмета
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
ПРЕДAВAЊA
Генетичке основе репродукције
Ћелијски циклус: митоза, мејоза. Гаметогенеза сисара. Оплођење. Генетика развића.
Организација насљедне основе
Основне карактеристике насљедног материјала. Структура молекула ДНК и РНК. Организација
хроматина. Хромозоми. Митохондријална ДНК.
Функције насљедне основе
Семиконзервативни модел репликације ДНК. Генетичка шифра – код. Транскрипција.
Постранскрипциона обрада. Типови и улога РНК. Транслација. Посттранслациона модификација
протеина.
Регулација генске активности
Теорија оперона. Регулација на нивоу молекула ДНК. Регулација на нивоу транскрипције и посттранскрипције. Регулација на нивоу транслације и пост-транслације.
Мутације
Биолошки варијабилитет. Генске мутације. Типови генских мутација. Фактори који условљавају
мутације (физички, хемијски и биолошки).
Механизми репарације ДНК и генетичке рекомбинације
Репарација молекула ДНК. Насљедни поремећаји узроковани грешкама у механизмима репарације.
Цроссинг-овер. Генске мапе. Трансформација, коњугација и трансдукција.
Нумеричке хромозомске аберације
Еуплоидије. Aнеуплоидије. Механизми настанка нумеричких аберација. Хромозомопатије аутозома
и гонозома.
Структурне хромозомске аберације
Узроци и механизми настанка структурних аберација. Делеције. Дупликације. Iзохромозоми и ринг
хромозоми. Iнверзије. Транслокације.
Генетичко савјетовање и превенција насљедних обољења
Генетичко савјетовање. Пренатална дијагностика
Основне технике молекуларне биологије
Технологија рекомбинантне ДНК и њена примјена у медицини.Хибридизација. Одређивање
секвенце ДНК. Клонирање гена. ПЦР. Форензички значај ДНК анализа
Типови насљеђивања
Менделова правила насљеђивања. Моногенско, полигенско и мултифакторијално насљеђивање.
Везано насљеђивање. Методе генеалошке анализе. Моногенске и полигенске болести.
Генетска основа детерминације и диференцијације пола код човека
Генетски, гонадални и фенотипски пол. Iнактивација X хромозома. Генетска детерминација пола.
Реверзија пола. Прави хермафродитизам и псеудохермафродитизам.
Онкогенетика
Генетска основа малигне трансформације. Протоонкогени и механизми њихове активације. Туморсупресорски гени. Еволуција малигног процеса. Хумани ретровируси.
Iмуногенетика
Iмуногенетика крвних група. Фамилије гена за имуноглобулине. Генетика ХЛA система.
Популациона генетика
Генетичка структура популација. Хардy-Wеинбергово правило. Фактори који ремете генетичку
равнотежу. Генски полиморфизми. Значај популационо-генетичких истраживања у медицини.
1.
2.
3.
ПРAКТИЧНA НAСТAВA
I недјеља
Микроскоп и микроскопирање
Упознавање са радом на микроскопу
II недјеља
Митоза
Препарат: посматрање митозе код животињске и биљне ћелије
III недјеља
Мејоза
Водич за студенте I године – студијски програм медицина
35
Упознавање са основним фазама мејозе
IV недјеља
4. Гаметогенеза-оогенеза
Препарат: посматрање оогенезе на пресјеку оваријума пацова
Vнедјеља
5. Гаметогенеза-сперматогенеза
Препарат: посматрање сперматогенезе на пресјеку тестиса пацова
VIнедјеља
6. Iнактивни X-хромозом
Препарат: посматрање и анализирање Баровог тијела
VII недјеља
7. Хумани кариотип
Aнализа нормалног хуманог кариотипа
VIII недјеља
8. Нумеричке аберације
Aнализа хуманог кариотипа са нумеричком аберацијом
IX недјеља
9. Структурне аберације
Aнализа хуманог кариотипа са структурном аберацијом
X недјеља
10. Општи принципи насљеђивања I
Менделова правила – монохибридно и дихибридно насљеђивање
XI недјеља
11. Општи принципи насљеђивања II
Полигенија и везани гени
XII недјеља
12. Општи принципи насљеђивања III
Мултипли алели – насљеђивање крвних група
XIII недјеља
13. Популациона генетика
Iзрачунавање фреквенције алела
XIV недјеља
14. Генетичко оптерећење популација
Iнбридинг и аутбридинг, инцест и консангвинитет
XV недјеља
15. Родословна стабла
Конструкција и анализа хередограма
СЕМИНAРИ
1. област: Молекуларна биологија
2. област: Репродукција
3. област: Пренатална дијагностика
4. област: Онкогенетика
5. област: Медицинска генетика
Оптерећење студената на предмету
Недељно
У току семестра
Број сати: 6 х 40/30 = 8
Настава и завршни испит: 8 сати х 15 недеља = 120 сати
Структура оптерећења:
Неопходне припреме (прије почетка семестра): 2 х 8 = 16
2 сата предавања
Укупно оптерећење за предмет: 6 х 30 = 180
3 сата вјежби и семинара
Допунски рад за припрему испита у поправном испитном року
3 сата самосталног рада
укључујући и полагање поправног испита: 44 сата
укључујући и консултације
Структура оптерећења
120 сати (настава) + 16 сати (припреме) + 44 сата (допунски рад)
Студенти су обавезни да похађају теоријску наставу и вјежбе, те положе колоквијуме.
36
Водич за студенте I године – студијски програм медицина
Литература:
1. Биологија са хуманом генетиком: Диклић В, Косановић М, Дукић С, Николиш Ј. Медицински
факултет, Београд, 2007.
2. Хумана генетика: Кулић М, Станимировић З, Ђелић Н, Новаковић М. Универзитет Iсточно
Сарајево, 2010.
3. Практикум за биологију са хуманом генетиком: Новаковић М, Видовић С. Медицински
факултет, Бања Лука, 2010.
4. Хумана генетика: Зерголлерн Љ. и сурадници, Медицинска наклада, Загреб,1994.
5. GenesVII: LewinB., OxfordUniversity PressInc., New York, 2002.
6. MolecularBiology oftheCell: AlbertsB., GarlandPublishingInc., Philadelphia, 2002.
Облици провјере знања и оцјењивање:
Колоквијум: студент је обавезан положити два колоквијума у семестру.
Тест: студент је обавезан положити два теста у семестру.
Практични и усмени испит: студенти који су редовно присуствовали настави, положили
колоквијуме и тестове, стичу право да полажу практични, а затим усмени (завршни) дио испита.
Посебна назнака за предмет:
Iме наставника који је припремио податке: Др Стојко Видовић, редовни професор
Назив
КЛИНИЧКА ПРАКСА I
предмета
Шифра
Статус предмета
Семестар
ЕЦТС кредит
Фонд часова
предмета
обавезни
I и II
5
60 (0+2) (1+1)
Студијски програми за које се организује: Академске основне студије МЕДИЦИНЕ. Студије
трају 12 семестара, 360 ЕЦТС
Условљеност другим предметима: Нема услова за пријаву, праћење и полагање предмета
Циљеви изучавања предмета: Предмет Клиничка пракса I има за циљ упознавање студената прве године
студија са организацијом рада у болничким условима. Предмет је тако замишљен да студенти медицине
савладају основне елементе његе пацијената (покретних и непокретних), одређивања виталних параметара (пулс,
притисак, дисање), праћење стања болесника, уочавања и регистровања промјена у том стању.
Iме и презиме наставника и сарадника:др Сњежана Поповић Пејичић, редовни професор; др Пеђа Ковачевић,
ванредни професор; Валентина Солдат Станковић, асистент; Бојана Радошевић-Царић, асистент; Јелена
Вилипић,асистент; Јелена Малиновић Панчић, стручни сарадник; Борис Панчић, стручни сарадник; Андреа
Фигурек, стручни сарадник;
Метод наставе и савладавања градива: Практична настава
Садржај предмета
I Недеља Однос здравствених радника и студената медицине према пацијенту
II-III Поступакпријемапацијентанаодјељење
Недеља Основнапроцјенастањаболесникаприпријемунаодјељењеитокомборавкапацијентанаодељ
IV-V ењу
Недеља Јутарње збрињавање и њега пацијента
Iсхранапацијента
VI-VII Узимањетелеснихизлучевиназапреглед
Недеља Праћењеитранспортпацијента
VIII-IX Хигијенапацијентаупостељи
Недеља Примјенасредставазазагријавањеирасхлађивањетијела
X-XI
Недеља
XII
Недеља
XIII-XIV
XV
Недеља
Оптерећење студената на предмету
Водич за студенте I године – студијски програм медицина
37
Недељно
У току семестра
Број сати: 5 х 40/60 =
Настава и завршни испит: 3,33 х 30 = 99,9 сати
3,33
Неопходне припреме (прије почетка семестра): 4 х 3,33 = 13,32 сата
Структура оптерећења:
Укупно оптерећење за предмет: 5 х 30 = 150
1 сат предавања
Допунски рад за припрему испита у поправном испитном року
1,5 сат вјежби
укључујући и полагање поправног испита: 36,78 сати
0,83 сата самосталног
Структура оптерећења
рада укључујући и
99,9 сати (наставе) + 13,32 (припрема) + 36,78 сати (допунски рад)
консултације
Студенти су обавезни да похађају теоријску наставу и вјежбе и положе колоквијум
Литература: 1. Максимовић Ж, Синђелић Р., Јанићијевић М, Старовић Д, Марић Ј. и сар: Прва
помоћ, уџбеник за студенте. Медицински факултет, Цибид, Београд 2005.
Облици провјере знања и оцјењивање: Практични испит, Колоквијум
Посебна назнака за предмет:
Iме наставника који је припремио податке: Проф.др Сњежана Поповић-Пејичић
Напомена:
БИОФИЗИКА
Назив предмета
Шифра предмета
Статус предмета
семестар
ECTS кредит
Фонд часова
обавезни
I
2
30 (1+1)
Студијски програми за које се организује: Академске основне студије МЕДИЦИНЕ. Студије
трају 12 семестара, 360 ЕЦТС
Условљеност другим предметима: Нема услова за пријаву, праћење и полагање предмета
Циљеви изучавања предмета
Име и презиме наставника и сарадника: Академик Драгољуб Мирјанић, редовни професор;
Саша Њежић, асистент.
Метод наставе и савладавања градива: Теоријска настава и вјежбе. Семинари и консултације
Садржај предмета
I Недеља
II Недеља
III Недеља
IV Недеља
V Недеља
VI Недеља
VII Недеља
VIII Недеља
IX Недеља
X Недеља
XI Недеља
XII Недеља
XIII Недеља
XIV Недеља
XV Недеља
XVI-XXIII
СИСТЕМОЛОГИЈА И ОСНОВИ МЕДИЦИНСКЕ КИБЕРНЕТИКЕ
БИОМЕХАНИКА ЧВРСТИХ ТИЈЕЛА
БИОМЕХАНИКА ТЕЧНОСТИ
АКУСТИКА И УЛТРАЗВУК
ТЕРМОДИНАМИКА
ТРАНСПОРТНИ ПРОЦЕСИ
БИОЕЛЕКТРИЧНЕ ПОЈАВЕ
СУПСТАНЦИЈА У ЕЛЕКТРИЧНОМ И МАГНЕТНОМ ПОЉУ
ОСНОВИ МЕДИЦИНСКЕ ЕЛКТРОНИКЕ
ЕЛЕКТРОМАГНЕТНО ЗРАЧЕЊЕ
ЕЛЕКТРОМАГНЕТНО ЗРАЧЕЊЕ
ОПТИЧКИ СИСТЕМИ, ОПТИЧКА И ЕЛЕКТРОНСКА МИКРОСКОПИЈА
РЕНДГЕНТСКО ЗРАЧЕЊЕ
РАДИОНУКЛИДИИ ЈОНИЗУЈУЋЕ ЗРАЧЕЊЕ
ДОЗИМЕТРИЈА ЗРАЧЕЊА И ПРИНЦИПИ ЗАШТИТЕ
ЗАВРШНИ ИСПИТ И ПОПРАВНА НАСТАВА; ИСПИТНИ И ПОПРАВНИ РОК
Недељно
Број сати: 2x40/30=3
Структура оптерећења:
1 час теоријске наставе
1 час практичне наставе
1 сат самосталног рада
укључујући консултације
Оптерећење студената на предмету
У току семестра
Настава и завршни испит: 3 часа x 15 недеља=45 часова
Неопходне припреме (прије почетка семестра): 2x3=6 часова
Укупно оптерећење за предмет: 2x30=60 часова
Допунски рад за припрему испита у поправном испитном року
укључујући и полагање поправног испита: 60-(45+6)=9 часова
Структура оптерећења
45 часова (настава), 6 часова (припрема) + 9 часова (допунски рад)
Студенти су обавезни да похађају теоријску наставу и вјежбе и положе колоквијум
38
Водич за студенте I године – студијски програм медицина
Литература:
1. Заприпремуиспита, семинараиколоквијумаизБиофизичкихистраживањаОБАВЕЗНУлитературу,
уџбеникБИОФИЗИКА, групааутора, МедицинскифакултетБеоград, 2004.
2. Д.Раковић: Биофизика, Београд, 2003.
3. Помоћни уџбеник: Perry Sprawis, Magnetic resonance imaging, Medical Physics Publishing, Medison,
Wisconsin, UA, 2000.
4. С. Вученовић, Ј. Шетрајчић, Д. Мирјанић: Лабораторијске вјежбе из Биофизике, Бањалука, 2006.
Облици провјере знања и оцјењивање:Похађање наставе и активности: 10 поена
2 колоквијума по 20 поена (укупно 40 поена), завршни испит 50 поена . пролазна оцијена се добије
ако се кумулативно сакупи најмање 51 поен
Посебна назнака за предмет:
Iме наставника који је припремио податке: Проф. Др Драгољуб Мирјанић
Назив предмета
МЕДИЦИНА И ДРУШТВО
(Социологија+Етика+Социјална медицина)
Шифра предмета
Статус
предмета
семестар
ЕЦТС
kредит
Фонд часова
(25 Социологија + 20Етика+
15Социјална медицина)
обавезан
II
5
60 (2+2)
Студијски програми: АКАДЕМСКЕ ОСНОВНЕ СТУДИЈЕ MЕДИЦИНЕ
Студије трају 12 семестара, 360 EЦTС
Условљеност другим предметима: Нема
Циљеви изучавања предмета: Основни циљ предмета Медицина и душтво је да омогући студентима да се
упознају са социо(друштвено)-медицинским аспектима здравља. Развојем медицинске етике и међународних
докумената који регулишу етички и правни приступ у раду с пацијентима, као и функционисању здравствене
службе у циљу унапређења здравља становништва. Појмом јавно здравље и етичким кодексом у јавном
здравству, те медицинском етиком као јавно здравственим појмом. Са улогом законодавства у здравству у циљу
функционисања здравствене заштите..
Iме и презиме наставника: Др Живана Гаврић, редовни професор; Др Остоја Ђукић, редовни професор; Др
Драгана Грујић-Вујмиловић, асистент; Др Горан Стојановић, асистент.
Метод наставе и савладавања градива: Теоријска и практична настава,консултације
Садржај предмета: Медицина и друштво
I Недеља
ТЕОРИЈСКА НАСТАВА
II Недеља
Предмет изучавања социјалне медицине (1 час); Јавно здравље и етика у медицини (1 час);
III Недеља Деонтологија, етика јавног здравља и јавно-здравствени етички кодекс (2 час); Етичке
IV Недеља теорије у развоју система здравствене заштите уз студију случаја (1 час); Унапређење
V Недеља здравља становништва, однос јавно здравље –промоција здравља, међународни документи
VI Недеља (1 час); Општи појмови у здравственом праву и здравственом законодавству , здравствено
VII Недеља законодавство у нашој земљи (1 час); Здравствено законодавство у Европској Унији (ЕУ) (1
VIIIНедеља час); Безбједност и права пацијената (2 часа);
IX Недеља
ПРАКТИЧНА НАСТАВА (вјежбе)
X Недеља Етика јавног здравља и јавно-здравствени етички кодекс (1 час)
XI Недеља Здравствено законодавство у нашој земљи и ЕУ (2 часа)
XII Недеља Права пацијента и међународни документи (2 часа)
XIIIНедеља
XIVНедеља
XV Недеља
Oптерећење студената на предмету
Водич за студенте I године – студијски програм медицина
39
Недељно
Број сати: 5х40/30=6,65
Структура оптерећења:
3 часа предавања
2 часа вјежби
2,65 самосталног рада
укључујући консултације
У току семестра
Настава и завршни испит: 6,65 x 15 недеља=99,75 сати
Неопходне припреме (прије почетка семестра):2х6,65=13,3
Укупно оптерећење за предмет: 5 х 30 = 150 сати
Допунски рад за припрему испита у поправном испитном року
укључујући и полагање поправног испита: 36,95
Структура оптерећења:99,75 сати (настава)+13,3сати (припрема)+36,95
сати (допунски рад)
Литература: У припреми
Облици провјере знања и оцјењивање: Студенти приступају полагању испита уколико су испунили све
обавезе у току теоријске и практичне наставе. Iспит се састоји из: полагање тематских цјелина које се обрађују
кроз теоријску и практичну наставу
Iме наставника који је припремио податке: Проф.др Живана Гаврић
Називпредмета
ЕНГЛЕСКИЈЕЗИК
Шифрапредмета Статуспредмета семестар
ЕЦТСкредит
Фондчасова
обавезни
II
2
30 (1+1)
Студијскипрограмизакојесеорганизује: Академскеосновнестудије МЕДИЦИНЕ. Студијетрају 12
семестара, 360 ЕЦТС
Условљеностдругимпредметима: Немаусловазапријаву, праћењеиполагањепредмета
Циљевиизучавањапредмета:
ЦиљизадатакпредметаЕнглескијезикједастудентимедицинесавладајуосновејезика.
Оваизучавањаомогућићеимдасавладајумедицинскутерминологију.
Iмеипрезименаставникаисарадника: др БранкаМаксимовић, ванредни професор
Методнаставеисавладавањаградива: Теоријсканаставаивјежбе. Семинарииконсултације
Садржајпредмета
40
Водич за студенте I године – студијски програм медицина
I Недеља
II Недеља
III Недеља
IV Недеља
V Недеља
VI Недеља
VII Недеља
VIII Недеља
IX Недеља
X Недеља
XI Недеља
XII Недеља
XIII Недеља
XIV Недеља
XV Недеља
UNIT 1, PART I: The challenge of prevention, PART II: Methods of prevention
ADDITIONAL TEXT: How do general practitioners view their role in primary
prevention
UNIT 2, PART I: Helathy eating, PART II: The importance od protein health
reports
ADDITIONAL TEXT: Who are the ,,Healthy eaters,,? Eating patterns and health
promotion in the west of Scotland
UNIT 3, PART I: Hypertension: the disease, its causes and symptoms, PART II:
Hypertension and the general practitioner: task or challenge? News from the
world of medicine, ADDITIONAL TEXT: Treatment of severe hypertension
UNIT 4, PART I: Stress, PART II: Relaxation and breathing exercises how
vulnerable are you to stress (Test), ADDITIONAL TEXT: A stress diet
UNIT 5, PART I: Peptic ulcer, PART II: Peptic ulcer: Complications
ADDITIONAL TEXT: Illness of dependency, TEST I
UNIT 6, PART I: Dangers of smoking, PART II: Lung cancer, ADDITIONAL
TEXT: Smoker s face: An underrated clinical sign?
UNIT 7, PART I: The heart, PART II: The physical examination of cardiac
patients
ADDITIONAL TEXT: Paces of the heart: morning mortality
UNIT 8, PART I: Risk factors for coronary artery disease, PART II: Cholesterol
and heart disease, TEXT I, TEXT II, ADDITIONAL TEXT: Cardiovascular
disease
UNIT 9, PART I: Investigating heart attacks, PART II: Organ transplantation:
heartADDITIONAL TEXT: Risk of cardiac events in atypical transient
ischaemic attack orminor stroke, cyclosporine
UNIT 10, PART I: Diabetes: 5,000,000 have diabetes and don t know it, PART
II: Diabetes – The disease and it s causes
UNIT 11, PART I: A case of diabetes (Doctor – Patient dialogue), PART II: A
case of diabetes (Intern – Resident dialogue), News in medicine, Test II
ADDITIONAL TEXT: New concepts in the relationship obesity non-insulin
dependent Diabetes mellitus
UNIT 12, PART I: Organ transplantation – Pancreas, PART II: A transplant
diabetes ,,cure,, news from the medical world, ADDITIONAL TEXT: Future of
transplantation
UNIT 13, PART I: The thyroid gland, PART II: Hypothyroidism, (Doctor – Patient
Dialogue 1), (Doctor – Patient Dialogue 1), Hypothyroidism, (Intern-Resident
dialogue 2)
ADDITIONAL TEXT: Thyroid disease in pregnancy
UNIT 14, PART I: Measles, PART II: Chickenpox and german measles,
ADDITIONAL TEXT: - Vitamin A supplements and mortality related to measles
controversy about chicken pox
UNIT 15, PART I: Arthritis, PART II: The symptoms of rheumatoid arthritis,
ADDITIONAL TEXT: Selenium and arthritis
UNIT 16, PART I: Sneezes, wheezes and itches of allergy, PART II: Allergy: The
disease and its causes health lines, ADDITIONAL TEXT: - Doctors track down the
hay fever gene drug therapy has dominated, Asthmatics lives for too long, TEST III
UNIT 17, PART I: Appendicitis, ADDITIONAL TEXT: Hanging up the knife,
ADDITIONAL TEXT: Hanging up the knife, PART II: The story of appendectomy,
ADDITIONAL TEXT: Nineteenth-century surgery
UNIT 18, PART I: Medicine without sings, PART II: Pain, ADDITIONAL TEXT:
Mental illness and the general practitioner
UNIT 19, PART I: Malaria, PART II: Combatting an ancient enemy,
ADDITIONAL TEXT: The challenge of malaria vaccine: Trials and tribulations
UNIT 20, PART I: AIDS – What is aids? What caused AIDS? What are the
Водич за студенте I године – студијски програм медицина
41
symptoms of aids? ADDITIONAL TEXT: AIDS – The next ten years
UNIT 21,PARTI:Alternative medicine,Osteopathy,TEST IV,ADDITIONAL TEXT
Оптерећење студената на предмету
У току семестра
Настава и завршни испит: 3 х 15 = 45 сати
Неопходне припреме (прије почетка семестра): 2 х 3 = 6 сати
Укупно оптерећење за предмет: 2 х 30 = 60 сати
Допунски рад за припрему испита у поправном испитном
року укључујући и полагање поправног испита: 9 сати
Структура оптерећења
45 сати (настава) + 6 сати (припрема) + 9 сати (допунски рад)
Студенти су обавезни да похађају теоријску наставу и вјежбе и положе колоквијум
Литература: У припреми
Недељно
Број сати: 2 х 40/30 = 3 сата
Структура оптерећења:
1 сат предавања
1 сат вјежби
1 сат самосталног рада
укључујући консултације
Облици провјере знања и оцјењивање:
Колоквијум, Тест, Практични и усмени испит
Посебна назнака за предмет:
Iме наставника који је припремио податке: Проф. др Бранка Максимовић
Назив предмета
Шифра предмета
МОЛЕКУЛАРНА БИОЛОГИЈА У МЕДИЦИНИ
Статус предмета
семестар
ЕЦТС кредит
Фонд часова
изборни
I
2
30(1+1)
Студијски програми за које се организује: Академске основне студије МЕДИЦИНЕ. Студије трају
12 семестара, 360 ЕЦТС
Условљеност другим предметима: Нема услова за пријаву, праћење и полагање предмета
Циљеви изучавања предмета: Основни циљ наставе на предмету Молекуларна биологија у
медицини је упознавање студената са основама револуционарне биолошке дисциплине, молекуларне
биологије, и њеног значаја за медицину. Студенти ће се упознати са улогом макромолекула
(нуклеинских киселина и протеина), одговорних за проток и реализовање генетичких информација,
те основним техникама молекуларне биологије у сврху дијагностике насљедних болести код човјека.
Iме и презиме наставника и сарадника: Др Стојко Видовић, редовни професор
Метод наставе и савладавања градива: Теоријска настава. Семинари и консултације.
Садржај предмета
42
Водич за студенте I године – студијски програм медицина
ПРЕДАВАЊА
1. УВОД
Историјат, предмет истраживања, ДНК као носилац насљедних информација, хемијски састав и
грађа нуклеинских киселина.
2. ДЕЗОКСИРИБОНУКЛЕИНСКА КИСЕЛИНА
Генетички код, секундарна структура ДНК и њена полиморфност, сателитска ДНК, јединствени и
поновљени низови, денатурација ДНК, хибридизација нуклеинских киселина, одређивање
примарне структуре, секвенцирање генома, мтДНК.
3. РЕПЛИКАЦИЈА ДНК И РЕПАРАЦИЈА ОШТЕЋЕНИХ МОЛЕКУЛА ДНК
Семиконзервативни процес, ензими репликације, механизам репликације код прокариота и
еукариота, тачност репликације.
Типови репарације неспарених нуклеотида, репарација исијецањем база и нуклеотида, директна
репарација, пострепликативна (рекомбинативна) репарација, СОС одговор.
4. ХРОМАТИН
Хистони, нуклеозоми, нехистонски протеини хроматина, виши нивои структурне организације
хроматина, функција, организација бактеријског генома.
5. ТРАНСКРИПЦИЈА И ТРАНСЛАЦИЈА
Врсте и функције РНК, транскрипција код прокариота и еукариота, обрада примарних
транскрипата.
Активација аминокиселина, иницијација, елонгација и терминација, вјерност превођења,
посттранслационе модификације.
6. РИБОЗОМИ И ПРОТЕИНИ
Састав, структура, функција еукариотских и прокариотских рибозома, биосинтеза рибозома.
Биолошка улога, примарна, секундарна, терцијерна и кватернерна структура, денатурација и
ренатурација протеина.
7. ГЕНЕТИЧКО ИНЖЕЊЕРСТВО
Технологија рекомбинантне ДНК, ензими у генетичком инжењерству, вектори, библиотеке гена,
идентификација клона.
8. РЕГУЛАЦИЈА ГЕНСКЕ ЕКСПРЕСИЈЕ
Код прокариота, код еукариота.
9. МОНОГЕНСКИ ПОРЕМЕЋАЈИ И ПОЛИГЕНСКЕ БОЛЕСТИ
Позиционо клонирање, атеросклероза, шећерна болест, српаста анемија, хемофилија...
10. МОЛЕКУЛАРНА БИОЛОГИЈА РАКА
Карциногенеза, онкогени, тумор супресорски гени, апоптоза.
11. ГЕНСКА ТЕРАПИЈА И ПРЕНАТАЛНА ДИЈАГНОСТИКА
Лијечење насљедних болести, тестови за откривање поремећаја. Амниоцентеза, кордоцентеза,
хориоцентеза.
СЕМИНАРИ
1.
2.
3.
област: Анализа људских гена
област: Рекомбинантни производи за медицинску примјену
област: Молекуларна биологија имунитета
Оптерећење студената на предмету
Водич за студенте I године – студијски програм медицина
43
Недељно
Број сати: 2 х 40/30 = 3 сата
Структура оптерећења:
1 сат предавања
1 сат вјежби и семинара
1 сат самосталног рада и
консултације
У току семестра
Настава и завршни испит: 3 х 15 = 45 сати
Неопходне припреме (прије почетка семестра): 2 х 3 = 6 сати
Укупно оптерећење за предмет: 2 х 30 = 60 сати
Допунски рад за припрему испита у поправном испитном
року укључујући и полагање поправног испита: 9 сати
Структура оптерећења
45 сати (настава) + 6 сати (припрема) + 9 сати (допунски рад)
Студенти су обавезни да похађају наставу и положе тест.
Литература:
Основе молекуларне биологије: Матић Г, Београд, 2004.
Молекуларна биологија 1: Савић-Павићевић Д, Матић Г. Београд, 2011.
Молекуларна биологија у медицини: Цоx М Т & Синцлаир Ј. Медицинска наклада, Загреб, 2000.
Genes VII: Lewin B., Oxford University Press Inc., New York, 2002.
Molecular Biology of the Cell: Alberts B., Garland Publishing Inc., Philadelphia, 2002.
Облици провјере знања и оцјењивање:Семинари, Тест и усмени испит.
Посебна назнака за предмет:
Iме наставника који је припремио податке: Др Стојко Видовић, редовни професор
Напомена:
Назив предмета
Шифра
предмета
ИНФОРМАТИКА У МЕДИЦИНИ
Статус
семестар
ЕЦТС кредит
Фонд часова
предмета
изборни
1
2
30 (1+1)
Студијски програми за које се организује: Академске основне студије МЕДИЦИНЕ. Студије
трају 12 семестара, 360 ЕЦТС
Условљеност другим предметима: Нема услова за пријаву, праћење и полагање предмета
Циљеви изучавања предмета: Увод у кориштење практичних алата за претраживање
медицинских база знања; основе електронског учења и компјутерски подржаног учења.
Име и презиме наставника и сарадника:
Метод наставе и савладавања градива: Теоретска и практична настава, семинарски рад и
консултације
Садржај предмета
44
Водич за студенте I године – студијски програм медицина
I Недеља
II Недеља
III Недеља
IV Недеља
Рачунарски систем, окружење, Word, мени, формати
Word, вјежба, примјери, Улазни колоквиј
PowerPoint, вјежба, примјери, Улазни колоквиј
Excel: формати, функције и параметри, графикони, припрема за штампу,
вјежбе, примјери
V Недеља Excel, листе, филтри, шта-ако анализа, табелирање функција, вјежбе,
VI Недеља примјери Базе података – Access: креирање фајла, табеле, упити, форме,
VII Недеља извјештаји
VIII Недеља Access: релације, кардиналност, интегритет, инстанце. Разни примјери
IX Недеља Први колоквиј - Интегрисана употреба Office пакета
Интернет сервиси, електронске апликације Упознавање са општим
X Недеља Интенет претраживачима (Google, Yаhоо, ...)
XI Недеља Технике ефикасног претраживања Интернета
Форме едукативног материјала који се може преузети са Интернета (текст,
XII Недеља слике, звучни и видео запис)
Могућност интеграције (класичног текстуалног/уџбеничког материјала са
XIII Недеља осталим формама материјала) за унапређење медицинског знања
XIV Недеља Налажење и преузимање едукативног материјала са Интенета и
Евалуација употребљивости преузетног едукативног материјала за учење и
XV Недеља унапређење медицинског знања
Други колоквиј - Проналажење и коришћење едукативног материјала са
Интернета
Оптерећење студената на предмету
Недељно
У току семестра
Број сати: 2x40/30=3
Настава и завршни испит: 3 часа x 15 недеља=45 часова
Структура оптерећења:
Неопходне припреме (прије почетка семестра): 2x3=6 часова
1 сат предавања
Укупно оптерећење за предмет: 2x30=60 часова
1 сат вјежби
Допунски рад за припрему испита у поправном испитном
1 сат самосталног рада
року укључујући и полагање поправног испита: 60-(45+6)=9
укључујући консултације
часова
Структура оптерећења
45 часова (настава) + 6 часова (припрема) + 9 часова
(допунски рад)
Студенти су обавезни да похађају теоријску наставу и вјежбе и положе колоквијум
Литература:
1. Љубиша Прерадовић, Ратко Дејановић: Информационе технологије, АГФ, Бањалука, 2014.
2.Љубиша Прерадовић, Јелица Којовић, Владо Симеуновић: Информатика-Статистика-Ергономија,
Саобраћајно-технички факултет, Добој, 2006
Облици провјере знања и оцјењивање:
- Колоквиј 1 – Интегрисана употреба Office пакета:40 бодова,
- Колоквиј 2 – Проналажење и коришћење едукативног материјала са Интернета:40 бодова.
- Присуство и активност током наставе: 5 бодова
- Семинарски рад: 15 бодова
Пролазна оцјена се добије ако се на обе провјере оставри најмање51% бодова и редовно похађање
наставе.
Посебна назнака за предмет:Претпоставља се да студент влада елементарном употребом рачунара.
Име наставника који је припремио податке: Проф. дрЉубиша Прерадовић
Напомена:
Водич за студенте I године – студијски програм медицина
45
Назив
предмета
Шифра
предмета
БИОФИЗИЧКА ИСТРАЖИВАЊА
Статус
семестар
ЕЦТС кредит
Фонд часова
предмета
изборни
1
2
30 (1+1)
Студијски програми за које се организује: Академске основне студије МЕДИЦИНЕ. Студије
трају 12 семестара, 360 ЕЦТС
Условљеност другим предметима: Нема услова за пријаву, праћење и полагање предмета
Циљеви изучавања предмета: Основни циљ предмета биофизичка истраживања је да омогући
студентима у складу са развојем науке и технологије нова достигнућа из биофизике.
Iме и презиме наставника и сарадника: Академик Драгољуб Мирјанић, редовни професор
Метод наставе и савладавања градива: Теоријска настава и вјежбе. Семинари и консултације
Садржај предмета
46
Водич за студенте I године – студијски програм медицина
I Недеља
II Недеља
III Недеља
IV Недеља
V Недеља
VI Недеља
VII Недеља
VIII Недеља
IX Недеља
X Недеља
XI Недеља
XII Недеља
XIII Недеља
XIV Недеља
XV Недеља
XVI-XXIII
Уводна недеља
Биомеханика локомоторног система
Слободна дифузија и транспорт супстанце кроз мембрану
Лоши запремински проводници
Електричне струје у течностима (Омов закон за биолошке системе)
Биомагнетизам ЕПР и НМР
Реографија, дијатермија, мјерење биопотенцијала, електрофореза
Апсорпција и расејање свјетлости – оптичка активност
Електронска микроскопија
ПЕТ (Пosиtron Емиssиon Тoмoгrаphy)
Iнфрацрвена и оптичка спектроскопија биолошких макромолекула и ткива,
Физичке основе ласера, интеракције ласерског зрачења са билошким молекулама,
Рендгенска цијев, настанак и спектар X зрачења са билошким ткивом,
Физичке основе уређаја за примјену радиоактивног зрачења у медицини,
Дозиметрија и заштита од зрачења.
Завршни испит и поправна настава; Испитни и поправни рок
Недељно
Број сати: 2x40/30=3
Структура оптерећења:
1 сат предавања
1 сат вјежби
1 сат самосталног рада
укључујући консултације
Оптерећење студената на предмету
У току семестра
Настава и завршни испит: 3 часа x 15 недеља=45 часова
Неопходне припреме (прије почетка семестра): 2x3=6 часова
Укупно оптерећење за предмет: 2x30=60 часова
Допунски рад за припрему испита у поправном испитном року
укључујући и полагање поправног испита: 60-(45+6)=9 часова
Структура оптерећења
45 часова (настава) + 6 часова (припрема) + 9 часова (допунски рад)
Студенти су обавезни да похађају теоријску наставу и вјежбе и положе колоквијум
Литература:
1. Заприпремуиспита, семинараиколоквијумаизБиофизичкихистраживањаОБАВЕЗНУлитературу,
уџбеникБИОФИЗИКА, групааутора, МедицинскифакултетБеоград, 2004.
2. Д.Раковић: Биофизика, Београд, 2003.
3. Помоћни уџбеник: Perry Sprawis, Magnetic resonance imaging, Medical Physics Publishing, Medison, Wisconsin,
UA, 2000.
4. С. Вученовић, Ј. Шетрајчић, Д. Мирјанић: Лабораторијске вјежбе из Биофизике, Бањалука, 2006.
Облици провјере знања и оцјењивање:Похађање наставе и активности: 10 поена , 2 колоквијума по 20 поена
(укупно 40 поена), завршни испит 50 поена
пролазна оцијена се добије ако се кумулативно сакупи најмање 51 поен
Iме наставника који је припремио податке: Проф. др Драгољуб Мирјанић
Назив предмета
УВОД У НАУКУ
Шифра предмета
Статус
семестар
ЕЦТС кредит
Фонд часова
предмета
изборни
1
2
30
Студијски програми за које се организује: Академске основне студије МЕДИЦИНЕ. Студије
трају 12 семестара, 360 ЕЦТС
Условљеност другим предметима: Нема услова за пријаву, праћење и полагање предмета
Циљеви изучавања предмета: Стицање основних знања о природи науке и научног рада: о структури науке и
циљевима научног сазнања; о односу науке и здравог разума, науке и филозофије; о специфичном карактеру
медицине као науке; о утицају науке на живот савременог човјека; о начину истраживања и израде научног рада
Iме и презиме наставника и сарадника: АкадемикДрагољуб Мирјанић, редовни професор;др Зденка
Кривокућа, редовни професор
Метод наставе и савладавања градива: Теоријска настава
Садржај предмета
Водич за студенте I године – студијски програм медицина
47
I Недеља
II Недеља
III Недеља
IV Недеља
V Недеља
VI Недеља
VII Недеља
VIII Недеља
IX Недеља
X Недеља
XI Недеља
XII Недеља
XIII Недеља
XIV Недеља
XV Недеља
XVI-XXIII
Појам науке
Структура науке
Природа, циљеви и врсте научних сазнања
Фазе истраживачког процеса
Практични савјети за научно-истраживачки рад
Да ли је медицина (само) природна наука?
О специфичностима теоријских и емпиријских истраживања у медицини
Медицина заснована на доказима
Врсте научних радова (категоризација научних радова)
Мјерења у биомедицини
Врсте научних хипотеза са посебним освртом у биомедицини
Статистичке основе научно истраживачког рада
Класично претраживање публикација и научних информација
Цитирање литературе
Научно истраживачки рад студената Медицинског факултета
Завршни испит и поправна настава; Испитни и поправни рок
Недељно
Број сати: 2x40/30=3
Структура оптерећења:
1 час теоријске наставе
1 час практичне наставе
1 сат самосталног рада
укључујући консултације
Оптерећење студената на предмету
У току семестра
Настава и завршни испит: 3 часа x 15 недеља=45 часова
Неопходне припреме (прије почетка семестра): 2x3=6 часова
Укупно оптерећење за предмет: 2x30=60 часова
Допунски рад за припрему испита у поправном испитном року
укључујући и полагање поправног испита: 60-(45+6)=9 часова
Структура оптерећења: 45 часова (настава), 6 часова (припрема) + 9
часова (допунска настава)
Студенти су обавезни да похађају теоријску наставу
Литература:
1. В. Цуцић, Основи методологије научног истраживања у медицини, Београд, 1996.
2. Ј. Савић, Како на писати, објавити и вредновати научно дело у биомедицини, Београд, 1996.
3. П. Мандић, Методологија научног рада, Бањалука, 2004.
4. Р. Зеленика, Методологија и технологија израде знанственог и стручног дијела, Ријака 2002.
Облици провјере знања и оцјењивање:Похађање наставе и активности: 10 поена , 2 колоквијума
по 20 поена (укупно 40 поена) завршни испит 50 поена , пролазна оцијена се добије ако се
кумулативно сакупи најмање 51 поен
Iме наставника који је припремио податке: Акад. проф.др Драгољуб Мирјанић, Проф.др
Зденка Кривокућа
Назив предмета
ХИСТОЛОШКЕ МЕТОДЕ
Шифра предмета
Статус
семестар
ECTS кредит
Фонд часова
предмета
изборни
II
2
30 (1+1)
Студијски програми за које се организује: Академске основне студије МЕДИЦИНЕ. Студије
трају 12 семестара, 360 ЕЦТС
Условљеност другим предметима: Нема услова за пријаву, праћење и полагање предмета
Циљеви изучавања предмета: Упознавање са основним методама и техникама које се примјењују
у хистологији.
Iме и презиме наставника: др Гостимир Микач, ванредни професор
Метод наставе и савладавања градива: Теоријска настава, семинари и консултације
Садржај предмета
48
Водич за студенте I године – студијски програм медицина
I-II Недеља
III-IV Недеља
V-VI Недеља
VII-VIII Недеља
IX-X Недеља
XI Недеља
XII-XIII Недеља
XIV Недеља
XV Недeља
Култура ткива,витална бојења,ауторадиографија
Свјетлосна микроскопија
Обрада материјала за свјетлосну микроскопију
Фарбање материјала за свјетлосну микроскопију
Флуоресценцијска микроскопија
Конфокална и фазна микроскопија
Електронски микроскоп
Обрада материјала за електронску микроскопију
Експерименталне животиње у хистолошком истраживању
Оптерећење студената на предмету
Недељно
У току семестра
Број сати: 2x40/30=3
Настава и завршни испит: 3 часа x 15 недеља=45 часова
Структура оптерећења:
Неопходне припреме (прије почетка семестра): 2x3=6 часова
1 час теоријске наставе
Укупно оптерећење за предмет: 2x30=60 часова
1 час практичне наставе
Допунски рад за припрему испита у поправном испитном
1 сат самосталног рада
року укључујући и полагање поправног испита: 60-(45+6)=9
укључујући консултације
часова
Структура оптерећења: 45 часова (настава), 6 часова
(припрема) + 9 часова (допунска настава)
Студенти су обавезни да похађају теоријску наставу и вјежбе.
Литература: У припреми
Облици провјере знања и оцјењивање:семинарски рад и усмени испит.
Посебна назнака за предмет:
Iме наставника који је припремио податке: Проф.др Гостимир Микач
Напомена:
Назив
предмета
СТАНОВНИШТВО, ЕКОЛОГИЈА И МЕДИЦИНА
Шифра
предмета
Статус
семестар
ECTS кредит Фонд часова
предмета
изборни
II
2
30
Студијски програми за које се организује: Академске основне студије МЕДИЦИНЕ. Студије
трају 12 семестара, 360 ЕЦТС
Условљеност другим предметима: Нема услова за пријаву, праћење и полагање предмета
Циљеви изучавања предмета: Одрживи развој животне срединеи одржавање доброг здравља и
људи.
Име и презиме наставника и сарадника: др Нађа Васиљевић, редовни професор,
мр сци. мед Драгана Стојисављевић, др сци. мед Весна Рудић Грујић, мр сци. мед Милкица Грабеж
Метод наставе и савладавања градива: Теоријска настава, практична настава, семинари и
консултације
Садржај предмета: Еколошка интерпретација здравља и болести.; Демографске и морбидитетне
карактеристике становништва у односу на стање животне средине; Ваздух, вода, земљиште, храна,
исхрана и животна средина.
Водич за студенте I године – студијски програм медицина
49
1. Недеља
2. Недеља
Еколошка интерпретација здравља и болести
Актуелне демографске и морбидитетне карактеристике становништва у свету и
код нас.
3. Недеља Миленијумски развојни циљеви.
4. Недеља Показатељи здравственог стања становништва и показатељи кориштења
здравствене заштите.
5. Недеља Епидемиолошке карактеристике становништва развијених земаља, земаља у
развоју и неразвијених земаља.
6. Недеља Актелно стање животне средине у свету и одрживи развој. Актелно стање
животне средине у Републици Српској и одрживи развој.
7. Недеља Ваздух и одрживи квалитет ваздуха.
8. Недеља Глобални здравствени и економски ефекти загађења ваздуха.
9. Недеља Здравствена безбедност вода различитог порекла.
10. Недеља Загађење земљишта и диспозицја отпада.
11. Недеља Семинарски рад: еколошка интерпретација здравља и болести ( из претходно
обрађених тема).
12. Недеља Храна, исхрана и животна средина.
13. Недеља Семинарски рад: здравствена безбједност хране.
14. Недеља Биотехнологија хране. Храна добијена употребом ГМО и њен утицај на здравље
15. Недеља људи.
16-18Недеља Семинарски рад: Становништво, екологија и медицина.
19-20Недеља Консултације. Завршни испити и овјера семестра.
21 Недеља Консултације, допунска настава.
22 Недеља Поправни испитни рок.
Евалуација наставе.
Оптерећење студената на предмету
Недељно
У току семестра
Број сати: 2x 40/30= 3
Настава и завршни испит: 3 x 15 =45
Структура оптерећења:
Неопходне припреме (прије почетка семестра): 2 x 3=6
1 сат предавања
Укупно оптерећење за предмет: 2 x 30=60
1 сат вјежбе
Допунски рад за припрему испита у поправном испитном року
1 сат самосталнoг рада
укључујући и полагање поправног испита: 60-(45+6)=9
укључујући и консултације Структура оптерећења: 45 сати наставе
6 сата припрема
9 сати допунски рад
Студенти су обавезни да похађају теоријску наставу и вјежбе и ураде семинаре.
Литература: : Јорга Ј. Хигијена са медицинском екологијом, Београд, Медицински факултет, прво
издање, 2014.
Васиљевић Н. Практикум из хигијене са медицинском екологијом, Београд, Медицински факултет,
четврто издање, 2014.
Облици провјере знања и оцјењивање: Тест и урађени семинарски радови.
Посебна назнака за предмет:
Име наставника који је припремио податке: Проф.др Нађа Васиљевић
Напомена:
50
Водич за студенте I године – студијски програм медицина
Назив предмета
ВИРТУЕЛНА АНАТОМИЈА ЦЕНТРАЛНОГ НЕРВНОГ
СИСТЕМА И ПЕРИФЕРНОГ НЕРВНОГ СИСТЕМА
Шифра предмета
Статус
семестар
ECTS кредит
Фонд часова
предмета
изборни
II
2
30 (1+1)
Студијски програми за које се организује: Академске основне студије МЕДИЦИНЕ. Студије
трају 12 семестара, 360 ЕЦТС
Условљеност другим предметима: Нема услова за пријаву, праћење и полагање предмета
Циљеви изучавања предмета: Детаљно изучавање анатомије нервног система
Iме и презиме наставника и сарадника: др Зденка Кривокућа, редовни професор; др Душан Шушчевић,
редовни професор; др Горан Спасојевић, редовни професор; др Татјана Бућма, ванредни професор;др Весна
Гајанин, доцент; Златан Стојановић, доцент, мр Iгор Сладојевић, виши асистент
Метод наставе и савладавања градива: Теоријска настава, семинари, вјежбе и консултације
Садржај предмета
Водич за студенте I године – студијски програм медицина
51
I-II Недеља
III-IV Недеља
V-VI Недеља
Сива маса кичмене и продужене мождине, морфологија и основи анатомске
организације
Сива маса малог мозга и средњег мозга, морфологија и основи анатомске организације
Бијела маса кичмене мождине, можданог стабла и малог мозга, морфологија и основи
VII-VIII Недеља анатомске организације
IX-X Недеља Сиве масе међумозга, морфологија и основи анатомске организације
XI-XII Недеља Kора великог мозга, морфологија и основи анатомске организације
Бијела маса међумозга и великог мозга, моргологија и основи анатомске организације
XIII-XIV Анатомија зона васкуларизације мозга цереброспинални ликвор и коморни систем,
Недеља морфологија и основи анатомске организације
XV Недеља Анатомија ПНС и АНС
XVI-XXIII Нед. Вjежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки рад
Долажење до сазнања методом анатомске дисекције кадавера о изгледу, положају и
садржају нервног система
Семинарска настава одржава се у компјутерским учионицама и дискусионим групама.
У компјутерским учионицама студенти су у могућности да прате савремене
технологије приказа нервног система у дигиталној форми, презентације на предавања
и да, у форми семинарских радова, науче да претражују литературу и презентују свој
приступ одређеној проблематици у вези са анатомијом. У дискусионим групама
расправља се о питањима која нису довољно расвјетљена на предавањима и вјежбама
Завршни испит и поправна настава; Испитни и поправни рок
Оптерећење студената на предмету
Недељно
У току семестра
Број сати: 2x40/30=3
Настава и завршни испит: 3 часа x 15 недеља=45 часова
Структура оптерећења:
Неопходне припреме (прије почетка семестра): 2x3=6 часова
1 час теоријске наставе
Укупно оптерећење за предмет: 2x30=60 часова
1 час практичне наставе
Допунски рад за припрему испита у поправном испитном року
1 сат самосталног рада укључујући
укључујући и полагање поправног испита: 60-(45+6)=9 часова
консултације
Структура оптерећења: 45 часова (настава), 6 часова (припрема) +
9 часова (допунска настава)
Студенти су обавезни да похађају теоријску наставу, семинаре и вјежбе
Литература: Литература о нервном систему кроз базе медицинских податка (Pub Med, EBSCO, SCI index...)
Облици провјере знања и оцјењивање:
Семинарски рад, заврсни испит
Посебна назнака за предмет:
Iме наставника који је припремио податке: Проф.др Зденка Кривокућа
Називпредмета
ХЕМИЈА У МЕДИЦИНИ
Шифрапредмета
Статус
семестар
ЕЦТС
Фонд часова
предмета
kредит
изборни
II
2
30 (1+1)
Студијскипрограми за које се организује: Академске основне студијеMЕДИЦИНЕ. Студијетрају
12 семестара, 360 EЦTС
Условљеностдругимпредметима: Немаусловазапријаву, праћењеиполагањепредмета
Циљевиизучавањапредмета: Основнициљпредметаје даомогућистудентимадаобнове i
проширезнање из општеинеорганскехемијестеченоу токусредњешколскогобразовања,
тедасенатајначинприпремезалакшеиједноставнијепраћењепрограмаизбиохемијеунаредномсеместру.
Iме и презиме наставника: др Снежана Улетиловић, ванредни професор
Метод наставе и савладавања градива: Теоријска настава, семинари и консултације
Садржај предмета
52
Водич за студенте I године – студијски програм медицина
I Недеља
II Недеља
III Недеља
IV Недеља
V Недеља
VI Недеља
VII Недеља
VIII Недеља
IX Недеља
X Недеља
XI Недеља
XII Недеља
XIII Недеља
XIV Недеља
XV Недеља
Врсте хемијских веза
Координативни комплекси, хелати и хелатни лиганди
Процес растварања и врсте раствора
Колигативне особине раствора
Осмотски притисак и осмотска активност тјелесних течности
Енергија хемијских реакција
Редокс реакције у биолошким системима
Брзина хемијске реакције
Дисоцијација воде и pH
Пуфери и начин дјеловања, ацидоза и алкалоза
Капацитет пуфера и његов биолошки значај
Хемијска равнотежа
Електролити тјелесних течности
Киселине и базе
Главни елементи и њихов биолошки значај
Oптерећењестуденатанапредмету
У току семестра
Недељно
Настава и завршни испит2,66 x 15=40
Број сати: 2x40/30=2,66
Неопходне припреме (прије почетка семестра): 2x2,66=5,32
Структура оптерећења:
Укупно оптерећење за предмет: 2x30=60
1 сат предавања
Допунски рад за припрему испита у поправном испитном року
1 сат вјежби
укључујући и полагање поправног испита: до 8 сати
0,66 сати самосталног рада и
Структура оптерећења
консултација
40 (наставе) + 5,32 (припреме) + 8 (допунски рад)
Студенти су обавезни да похађају теоријску наставу и вежбе и положе колоквијум
Литература:
1.БојановићЈ., Чорбић M., Општа хемија за студенте медицине и стоматологије, Медицинска књига ,
Београд,1997.
2. Саничанин Ж., Улетиловић С., Збирка задатака из хемије, Медицински факултет Бањалука, 2003.
3. Дражић A., ДимитријевићН.,Вујовић З.,КарађиђI.,Шљивар-БроћићС.,Приручник за вјежбе из хемије,
МIБА&ДУГА, Београд, 1996.
Облици провјере знања и оцјењивање: Активност,колоквиј, писмении усмени испит
Iме наставника који је припремио податке: Проф. дрСнежана Улетиловић
Водич за студенте I године – студијски програм медицина
53
САВЕЗ СТУДЕНАТА МЕДIЦIНСКОГ ФАКУЛТЕТА
Савез студената Медицинског факултета (ССМФ) је организација чији је основни
циљ заштита права и интереса студената сва четири смјера овог факултета,побољшање
услова студирања и унапређење наставног процеса. ССМФ се може у оквиру досадашњег
рада похвалити чињеницом да је најбоље организована студентска организација, да су
наши чланови иницијатори и оснивачи Студентског парламента Универзитета у Бањој
Луци, да смо нашим студентима у сарадњи са руководством факултета обезбједили нову
опрему за рад, да издајемо студентски часопис „Лимфа“, да помажемо студентима нашег
факултета да преко конкурса учествују са радовима на студентским научним конгресима
широм свијета, као и да учествују у студентским размјенама. До сада смо одржали два
симпозијума студената Медицинског факултета о научно-истаживачком раду „Дани за
науку“ на којима се учимо писати и презентовати истраживачке радове и за који се надамо
да ће кроз неколико година постати конгрес са међународним учешћем. Пуноправни смо
члан Европске асоцијације студената стоматологије (ЕДСА).
Поред тога, ССМФ ради и на анимирању студената омогућавајући им да се укључе и
активно дјелују кроз седам секција, и то: журналистичку, научно – истраживачку,
информатичку, спортску, секцију Црвеног крста, секцију за унапређење рада и секцију за
међународну сарадњу и размјену.
Да бисте се и ви учланили у неку од секција није неопходно да имате претходно
знање из области којом се секција бави, него да имате жељу за дружењем, жељу да ново
научите, старо примјените и подјелите са колегама, жељу да будете дио једног великог
тима јер ССМФ има око 500 чланова, од чега преко 100 представљају активни чланови.
Уписом на факултет постајете чланови ССМФ – а, а на вама је да одлучите и
изаберете желите ли бити активни чланови који ће својим радом помоћи себи и својим
колегама да вам услови студирања постану бољи и да вам студирање буде занимљивије
или ћете сједити и чекати да то неко други уради за вас. Ми смо изабрали ово прво, надамо
се да ћете и ви.
Срећно!
Предсједник Савеза студената Медицинског факултета
Радомир Јеркић
54
Водич за студенте I године – студијски програм медицина

Водич за студенте I године – студијски програм медицина
55
Download

vodic za nastavu – medicina - Медицински факултет Бања Лука