UTICAJ MEDIJA
Knjiga sažetaka
Novi Sad
2013
Izdavač
Filozofski fakultet u Novom Sadu
Odsek za medijske studije
Za izdavača
Prof. dr Ivana Živančević Sekeruš, dekanica
Urednica
Asist. mr Jelena Kleut
Lektura i korektura
Ivana Simovljević Jokić
ISBN 978-86-6065-215-9
Temat „Uticaj medija” u okviru projekta „Unapređenje kvaliteta rada fakulteta u 2013. godini“
koji je realizovao Filozofski fakultet u Novom Sadu
CIP - Каталогизација у публикацији
Библиотека Матице српске, Нови Сад
316.774(048.3)
UTICAJ medija [Elektronski izvor] : knjiga sažetaka / [urednica Jelena Kleut]. - Novi Sad :
Filozofski fakultet, Odsek za medijske studije, 2013. - 1 elektronski optički disk (CD-ROM) :
tekst ; 12 cm
Nasl. sa naslovnog ekrana. - Tiraž 200.
ISBN 978-86-6065-215-9
а) Масовни медији – Апстракти
COBISS.SR-ID 284038919
Sadržaj
Jelena Kleut
UVODNIK: ZAŠTO JE VAŽNO DA RAZUMEMO UTICAJ MEDIJA . . . . . . . . . . . . . . . .
Vladislava Gordić Petković
Zlatomir Gajić
HIPERTEKST I RASTAKANJE MOĆI MEDIJSKOG UTICAJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Zoran Jevtović
Jelena Kleut
JAVNOST I MOĆ MEDIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Rade Veljanovski
Smiljana Milinkov
JAVNI RADIODIFUZNI SERVIS U NOVOM OKRUŽENJU – MEDIJSKI UTICAJ I
ODGOVORNOST U DEMOKRATSKOM DRUŠTVU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Dubravka Valić Nedeljković
MEDIJSKA PISMENOST NASTAVNIKA USLOV ZA MODERAN PRISTUP VISOKOM
OBRAZOVANJU NET GENERACIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Dejan Pralica
LOKALNA RADIODIFUZIJA I UTICAJI NA MEDIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Dinko Gruhonjić
Norbert Šinković
NOVINSKE AGENCIJE I OBLIKOVANJE MEDIJSKE AGENDE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Brankica Drašković
TELEVIZIJSKI UTICAJI I ODGOVOR AKTIVNE PUBLIKE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Ilija Lalović
Marina Fratucan
NOVINARI KAO AGENSI MEDIJSKOG UTICAJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Vladimir Barović
ZNAČAJ I MOGUĆNOSTI STRUKTURALNOG SAGLEDAVANJA SAVREMENOG
MEDIJSKOG UTICAJ I EDUKACIJA STUDENATA NA TEMU IZVEŠTAVANJA U
KRIZNIM SITUACIJAMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Dragan Živančević
Vukašin Živaljević
UMETNIČKA PRAKSA KAO OTPOR MEDIJSKIM UTICAJIMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
UVODNIK: ZAŠTO JE VAŽNO DA RAZUMEMO UTICAJ MEDIJA
Pitanje uticaja medija na društvo i pojedince, bilo da se radi o uticaju urednika i novinara
ili o uticajima koji se ostvaruju posredstvom medija, jeste pitanje koje je odredilo, ako ne i
kreiralo, komunikologiju. Od prvobitnih, ranih istraživanja u kojima su medijski efekti
konceptualizovani kao kratkoročno dejstvo medijskih sadržaja na pojedince, preko studija koje
su pokazale da je uticaj medija posredovan nizom faktora, pa sve do teorija prema kojima mediji
deluju „na duge staze“, crpeći svoju snagu iz sveprisutnosti u svakodnevnom životu. Danas
pitanje o uticajima medija nije samo pitanje kojim se bave istraživačke ustanove i za koje su
zainteresovane medijske i marketinške kuće. U savremenom društvu koje se orijentiše u odnosu
na medijske slike i tekstove razumevanje načina na koji mediji deluju potrebno je svim
građanima. Nova vrsta pismenosti, medijska pismenost, potrebna je kako bi se odgovorno
učestvovalo u društvenim tokovima.
Medijska pismenost može se odrediti kao sposobnost pristupa, analize, vrednovanja,
stvaranja i slanja poruka posredstvom medija. Medijska pismenost podrazumeva takođe kritičko
shvatanje funkcionisanja različitih oblika medija, razumevanje i poznavanje tehnika, tehnologija
i institucija koje se bave medijskom produkcijom, posedovanje veština da se poruka dekodira,
dekonstruiše i kritički analizira. Takođe, medijski pismeni građani su oni koji razumeju
kompleksne odnose između publike, poruke, pošiljaoca, ali i okruženja u kojima je poruka
nastala i u kojima je poruka primljena.
Kako pokazuju sažeci koje potpisuju prof. dr Vladislava Gordić Petković, dr Rade
Veljanovski, vanr. prof., dr Zoran Jevtović, vanr. prof., mr Dragan Živančević, vanr. prof., dr
Ilija Lalović, nastavnik veština, dr Dubravka Valić Nedeljković, vanr. prof., doc. dr Dejan
Pralica, doc. dr Vladimir Barović, mr Jelena Kleut, asistentkinja, mr Dinko Gruhonjić, nastavnik
veština, mr Brankica Drašković, asistentkinja, Smiljana Milinkov, asistentkinja, Vukašin
Živaljević, stručni saradnik, mr Zlatomir Gajić, stručni saradnik, Norbert Šinković, saradnik u
nastavi i Marina Fratucan, stručna saradnica, pokazuju da se o uticaju medija može se govoriti na
mnoštvo načina. Uticaj jednim delom zavisi od specifičnosti medijskih tehnologija, zbog čega se,
na primer, razlikuju recepcija televizijskog programa i kompjuterski generisanog hiperteksta.
Kontekst medija, tip organizacije u smislu vlasništva ili zone pokrivanje, su važni jer se pred
različite medije postavljaju drugačiji normativni zahtevi, a njihovo poslovanje i publika koju
uslužuju dovode i do razlika u samom sadržaju. Efektima medijskog delovanja važno je pristupiti
i iz ugla novinara i iz ugla javnosti i publike, pošto je kvalitet informisanja unutar jedne
zajednice određen kvalitetom odnosa koji se uspostavlja između pošiljalaca i primalaca poruka u
masovnom komuniciranju. Razumevanje uloge novinskih agencija u postavljanju dnevnog reda
je takođe važno pošto su agencije najvažniji snabdevači sadržajima na koje se mediji oslanjaju.
Sa druge strane, medijsko izveštavanje o pojedinim temama, na primer o kriznim situacijama,
takođe ima svoje specifičnosti i zakonomernosti, te bi medijska pismenost trebalo da obuhvati i
ova pitanja. I umetničke prakse bi trebalo dodati i njima proširiti koncept medijske pismenost
pošto umetnost često nudi kritičko sagledavanje estetizovane medijske sfere.
Celina ovih saznanja potrebna je nastavnicima koji se obraćaju „digitalnim urođenicima“,
posebno učenicima i studentima, a u konačnici i svim građanima. Razumevanje složenih mreža
uticaja medija trebalo bi da ih učini spremnijim i sposobnijim da raščlane medijsku praksu i da u
informacionoj mećavi slika i tekstova kritički prosude o vrednosti svake poruke.
Jelena Kleut
UDK: 316.776.2:004.55
Vladislava Gordić Petković
Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
Zlatomir Gajić
Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
HIPERTEKST I RASTAKANJE MOĆI MEDIJSKOG UTICAJA
U dobu kad se štampana i ekranska kultura bore za isti prostor, za iste rezultate i istu
publiku uočljivo je da su realno i virtuelno dve dimenzije između kojih postoje provizorne i
propustljive granice: svetove (uslovno rečeno) linearnosti i ikoničnosti deli uzan, ali dubok jaz.
U studiji Prostor za pisanje, Dž. D. Bolter ističe da je elektronski tekst „prvi tekst u kome
su elementi značenja, strukture i vizuelnog izgleda suštinski nestabilni“ i to nije prvi i jedini put
da se ekranskom sadržaju pripisuje nestabilnost. Dok se kao odlike štampanog teksta navode
trajnost, jedinstvo, red, monološka struktura, sekvencijalnost, čvrstina i statičnost, ekranske
sadržaje, po Mari-Lor Rajan, karakterišu efemernost, haotičnost, dijaloška i interaktivna
konstrukcija, paralelizam, fluidnost i dinamika. Suprotstavljanje „fiksiranih“ štampanih
tekstova i „fluidnih“ ekranskih sadržaja posledica je težnje da se digitalne medijske tehnologije
romantizuju tako što će biti proglašene nestabilnim. Međutim, fenomen digitalne dostupnosti
opovrgava predrasudu o efemernosti digitalnih sadržaja. Hipertekst na redefiniciju fenomena
medijskog uticaja utiče upravo zahvaljujući povećanoj dostupnosti sadržaja i većim
mogućnostima njegove alteracije, što ćemo pokazati na primeru suočavanja korpusa kulturnih
rubrika iz vodećih dnevnih listova u Srbiji. Materijal je prikupljen tokom maja 2013. godine i
analizom su obuhvaćeni tekstovi objavljeni u onlajn izdanjima dnevnih listova Politika, Danas,
Večernje novosti i Blic.
Ključne reči: elektronski tekst, hipertekst, štampa, dnevni listovi
UDK:32.019.5:316.776.33
Zoran Jevtović
Filozofski fakultet, Univerzitet u Nišu
Jelena Kleut
Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
JAVNOST I MOĆ MEDIJA
Unutar političkog pristupa, a nasuprot socijalno-psihološkom, javnost je određena kao
praksa zainteresovanih građana da javno rezonuju o pitanjima od javnog značaja. U savremenosti
se javni karakter diskusije ostvaruje bezmalo isključivo putem masovnih medija i upravo iz tog
razloga je jedan od osnovnih normativnih zahteva od medija taj da oni budu otvoreni prema
različitim društvenim glasovima. Takođe, uloga medija je važna pošto se radi o primarnim
snabdevačima informacija koje su osnova za formiranje stavova i sudova. Bez dovoljno
kvalitetnih informacija javno rezonovanje i javno rasuđivanje podložno je manipulaciji.
U savremenosti su nosioci moći oni koji imaju kontrolu protoka informacija, pre svega na
globalnom, a potom i na nacionalnom i na lokalnom nivou. Globalni medijski igrači putem svoje
mreže lokalnih ispostava otvaraju i zatvaraju medijska vrata za određene aktere ili teme i utiču
na izbor tema koje su predmet javnih diskusija. Javno mnjenje otuda sve više predstavlja odraz
dnevnog reda koje mediji kreiraju pod uticajem svojih vlasnika, njihovih ekonomskih partnera i
političkih patrona.
Istovremeno, umesto da kreiraju društvo zainteresovanih građana spremnih da u javnoj
areni iznose svoje stavove, masovno mediji deluju „narkotizirajuće“. Sa jedne strane, stvaraju
utisak da već samo posedovanje informacija znači delovanje. Sa druge strane, pored „tvrdih“
političkih informacija nude obilje zabavnih sadržaja koji pažnju sa političkih i društvenih pitanja
skreću ka trivijalnostima. Senzacionalizam i tabloidno izveštavanje, zajedno sa edu-zabavnom i
info-zabavom preokupiraju građane nudeći im beg umesto suočavanja sa stvarnošću.
Ključne reči: javnost, javno mnjenje, masovni mediji, manipulacija
UDK: 32.019.51:654.19
Rade Veljanovski
Fakultet političkih nauka, Univerzitet u Beogradu
Smiljana Milinkov
Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
JAVNI RADIODIFUZNI SERVIS U NOVOM OKRUŽENJU – MEDIJSKI UTICAJ I
ODGOVORNOST U DEMOKRATSKOM DRUŠTVU
Medijski model javnog servisa od svog nastanka označava osnovni put razvoja medijskih
sistema u Evropi, predstavljajući specifičnu filozofiju javnog, masovnog komuniciranja koja
sadrži etičke i antropološke principe. Na taj način ovaj model medija određen je kao nešto više
od pukog informisanja. Od samog ustanovljavanja, organizacije javne radiodifuzije funkcionisale
su na trojnoj formuli: informisanje, obrazovanje, zabava, ali i kvalitetu, raznovrsnosti i
dostupnosti svim građanima.
Pritisci medijske industrije, konkurencija, podela publike, zahtevi za ukidanjem javnog
servisa kao privilegovanog medijskog modela, nedefinisani odnosi sa vlašću, pritisci iz sfere
politike i biznisa, problem finansiranja i novi regulatorni okvir, neki su od izazova koji danas
stoje pred javnim servisom.
Cilj rada je da podstakne teorijsku raspravu o funkcionisanju javnog servisa u novom
tehnološkom dobu, kao i o moći, uticaju i odgovornosti koju javni servis danas ima u društvu.
Po pitanju delovanja javnog servisa u novom tehnološkom okruženju evropska regulatorna
politika ima za cilj zaštitu određenih javnih interesa, kao što su kulturna i lingvistička
raznovrsnost, zaštita maloletnih lica i zaštita potrošača. Tehnološki razvoj ne dovodi u pitanje
ove interese.
Osnovna zalaganja u odnosu na javni servis u novom okruženju su garancija uredničke i
izvršne nezavisnosti, odgovarajuće finansiranje, najbolja opremljenost za ostvarivanje funkcija,
snažan i kompetentan upravljački sistem i javna savetodavna funkcija. Medijski javni servisi,
imajući uređivačku nezavisnost i institucionalnu autonomiju doprinose raznolikosti medija i
pomažu u delovanju protiv rizika od zloupotrebe moći u situaciji velike koncentracije medija i
novih komunikacionih usluga. Oni predstavljaju osnovnu komponentu medijskog okruženja u
demokratskim društvima
Ključne reči: medijski sistem, javni servis, tehnološki razvoj, uticaj, odgovornost,
raznolikost, nezavisnost
UDK:316.774:374
Dubravka Valić Nedeljković
Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
MEDIJSKA PISMENOST NASTAVNIKA USLOV ZA MODERAN PRISTUP VISOKOM
OBRAZOVANJU NET GENERACIJE
Net generacija traži aktivan pristup sticanju znanja u visokom obrazovanju ne
zadovoljavajući se sa tradicionalnim modelima učenja. U literaturi, pripadnici Net generacije se
najčešće definišu kroz nekoliko zajedničkih osobina. Oni su specifični i zaštićeni od strane
roditelja, više nego generacija pre njih; samouvereni su i orijentisani timskom radu;
konvencionalni su, uče pod pritiskom i uspešni, ali istovremeno traže da imaju veoma veliki
uticaj na visoko obrazovanje u kojem učestvuju. Oni su veoma zainteresovani za nove
tehnologije. Skloniji su grupnim aktivnostima, ali se i identifikuju sa vrednostima svojih
roditelja, više nego ijedna generacija pre njih. Pozitivan stav prema Internetu, bez koga ne mogu,
predstavlja jednu od glavnih zajedničkih osobina svih pripadnika Net generacije. Smatraju ih
sledećom sjajnom generacijom u istoriji modernog doba. Oslanjaju se na Web pretraživače pri
potraživanju informacija, zainteresovani su za multimedije, sposobni da sami kreiraju Internet
sadržaje, funkcionišu velikom brzinom, uče putem pokušaja i pogrešaka, u multitaskingu su, ali
imaju slabu koncentraciju, skloniji su vizuelnoj komunikaciji, otvoreni su prema raznolikosti i
multikulturalizmu, imaju potrebu za redovnim povratnim informacijama, motiviše ih trenutno
nagrađivanje. Njihova izloženost novim tehnologijama počinje veoma rano, a svoj vrhunac
dostižu u adolescenciji. Istraživanja ukazuju da tinejdžeri između 13 i 17 godina dnevno u
proseku provode više od tri sata gledajući TV, a tri i po koristeći digitalne medije.
Imajući navedeno u vidu i nastavno osoblje na svim nivoima obrazovanja mora
posedovati znanja i veštine, tačnije moraju biti medijski opismenjeni za upotrebu i aktivno
korišćenje, odnosno kreiranje multimedijalnih sadržaja u kontekstu novih digitalnih medijskih
tehnologija.
Odgovorno obrazovanje podrazumeva ne više pasivan, već interaktivan, odnos predavača
i participanata, uključivanjem u realizovanje nastave multimedijalnih sadržaja. Generacija
„dođoša” u odnosu na generaciju „urođenika”/Net generaciju (Prenski) nije u podjednakoj meri
multimedijalno opismenjena i kod nas se u nastavi koriste još uvek tradicionalne tehnike i učila.
Stoga je prioritetan zadatak upravo nastavnog osoblja da se medijski dodatno opismeni i
nastavu u visokom obrazovanju učini odgovarajućom očekivanjima Net generacije. Uspešnost će
se, pokazuju istraživanja, učenja na univerzitetu povećati i predviđena ishodišta na predmetima
biti lakše dostižna, ako se uključe multimedijalno kreirani materijali za sadržaje koji se na
nastavi obrađuju.
Ključne reči: multimedijalna pismenost, nastavno osoblje, visoko školstvo, Net generacija
UDK: 654.191:316.774(497.11)
Dejan Pralica
Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
LOKALNA RADIODIFUZIJA I UTICAJI NA MEDIJE
„Lokalna radiodifuzija“ može se definisati i kao „programi koji su sadržinski slušaocu
najbliži, te zadovoljavaju njegove potrebe za obaveštenošću iz neposredne okoline“. Popularnost
lokalnog radija u svetu, koja traje od šezdesetih i sedamdesetih godina XX veka do danas,
opstala je zahvaljujući misiji koju je lokalni radio imao kada je nastajao – promovisanje ideja uže
sredine, informisanje o lokalnim vrednostima iz kraja, prezentacija sopstvenih kulturnih
dostignuća i slušanje muzike. Otvorenim programskim šemama lokalni radio može da prati sve
ubrzaniji ritam individualnog i socijalnog života i da se nenametljivo ubacuje u ’prazne’ minute
radnog ili slobodnog vremena.
Orijentisana više ka svakodnevnim problemima zajednice lokalna radiodifuzija ima
specifično mesto u mreži medijskih uticaja. U odnosu na nacionalne emitere, lokalni mediji su
manje zanimljivi grupama moćnika, ali i ranjiviji zbog ekonomski lošije situacije. Stoga, ovi
mediji u medijskom sistemu Srbije imaju dve opcije: da se koncepcijski i programski
nedvosmisleno okrenu građanima i budu njihov servis, što je moguće jedino ako se mediji
odupru eksternim uticajima, ili da potpadnu pod kontrolu lokalnih ekonomskih ili političkih
moćnika i pretvore u njihove oglasne table.
Ključne reči: radiodifuzija, lokalni mediji, radio, uticaj
UDK:070.431.2:316.776.23
Dinko Gruhonjić
Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
Norbert Šinković
Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
ULOGA NOVINSKIH AGENCIJA U OBLIKOVANJU MEDIJSKE AGENDE
Rad se bavi analizom uloge domaćih novinskih agencija u oblikovanju medijske agende,
odnosno u odabiru i „nametanju“ tema koje će ostali mediji, koji su korisnici servisa novinskih
agencija, potom obrađivati. Za korpus je uzet servis novinskih agencija Tanjug i Beta, koji je
posmatran kroz period od sedam dana. S obzirom da je reč o regionalnim agencijama, analiziran
je broj vesti koje ove agencije pokrivaju u različitim rubrikama: zemlja, svet, ekonomija, kultura,
sport, ekologija itd. S druge strane, za korpus su uzeta i tri dnevna lista, zatim informativne
emisije jedne televizije sa nacionalnom frekvencijom i jedne sa pokrajinskom frekvencijom
(pokrajinski javni TV servis), jednog radija sa nacionalnom frekvencijom i jednog sa
pokrajinskom frekvencijom (pokrajinski javni radijski servis), kao i dva veoma posećena
internetska portala vesti (news portal). Ti mediji su takođe posmatrani kroz isti period od sedam
dana. Kvantitativno je analizirano koliko je učešće agencijskih vesti u dnevnim novinama,
informativnim emisijama elektronskih medija i news portala. Kvantitativno je analiziran i
plasman tih vesti u smislu postavljanja prioriteta pojedinih medija, kroz udarne vesti i naslove.
Kvalitativno je analizirano koliki je uticaj agencijskih vesti i na teme koje su ti mediji
samostalno obrađivali, a kada je bilo očigledno da su bili inspirisani temama koje su inicirale
novinske agencije. Analiziran je i obrnut proces, odnosno koliko su puta novinske agencije Beta i
Tanjug prenosile ekskluzivne informacije i intervjue iz posmatranih medija, koji su tako uticali
na medijsku agendu samih novinskih agencija i postavljanje njihovih prioriteta. Zaključak je da
se mediji i danas, u promenjenim okolnostima koje su uzrokovane znatno bržim protokom
informacija pre svega kroz internet, u značajnoj meri oslanjaju na novinske agencije kao izvore
relevantnih informacija. Zaključeno je i da mediji u većini slučajeva imaju nizak nivo sopstvene
produkcije i inicijative, a da se u velikoj meri u popunjavanju informativnih sadržaja oslanjaju na
novinske agencije.
Ključne reči: novinske agencije, Beta, Tanjug, štampa, radio, televizija, internet,
medijska agenda
UDK: 316.775.4:654
Brankica Drašković
Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
TELEVIZIJSKI UTICAJI I ODGOVOR AKTIVNE PUBLIKE
Televizijska publika je u teorijskim konceptualizacijama prošla put od masovne grupe
pasivnih gledalaca kao pukih primalaca poruka u prvobitnim istraživanjima, preko aktivnog
tumača koji koristi televiziju za zadovoljenje određenih potreba, pa do najnovijih projekcija o
„gledokorisnicima“ kao aktivnim individualnim kreatorima programa u kontekstu nove digitalne
ere. Razvoj novih informacionih tehnologija koji je doveo do digitalizacije televizije i
konvergencije medijskog okruženja nametnuo je istraživačima publike zahtev za novim
teorijskim perspektivama ne samo u pogledu „aktivnosti“ televizijske publike, već i u pogledu
redefinisanja samog značenja televizije i njenih različitih upotreba u odnosu na dosadašnju
tradiciju gledanja televizije. U radu se diskutuju teorijski prilozi razumevanju primalačkog pola
digitalne televizije.
Digitalna televizija nastala je konvergencijom već postojećih medija – analogne televizije
i kompjuterske mreže. Promene koje je konvergencija donela ogledaju se ne samo u boljem
kvalitetu slike već i u mogućnostima nelinearnog gledanja (odloženog i gledanja na zahtev) i sve
većim mogućnostima interakcije. Ove novine u televizijskog praksi, kako pregled literature
pokazuje, utiče na promene koje se ogledaju u novim karakteristikama prostornih i vremenskih
koordinata digitalne televizijske „publičnosti“, novim distinktivnim odlikama sadržaja digitalne
televizije u odnosu na koju se formira publika, na formiranje specifičnih koristi i zadovoljstva
„gledokorisnika“, kao i u pojavi novih konteksta upotrebe koji su karakteristični za digitalnu
televiziju.
Navedene promene od televizije kao medija koji tradicionalno ima najveći uticaj u
društvenoj zajednici čine medij koji je, posmatrano iz ugla publike, sličniji kompjuterskoj mreži i
internetskim korisnicima. Sa time slabi i mogućnost da televizija ostane ključni faktor
oblikovanja javnog mnjenja.
Ključne reči: masovna publika, televizija, digitalna televizija, televizijska publika
UDK: 070.422:213.776.33
Marina Fratucan
Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
Ilija Lalović
Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
NOVINARI KAO AGENSI MEDIJSKOG UTICAJA
Prema Denisu Mekvejlu osnovne funkcije novinarstva su: delovanje u ulozi posmatrača i
izveštača, obezbeđivanje kanala i foruma za glasove izvan samih medija, i preuzimanje uloge
učesnika u društvu. Pored navedenih normativnih zadataka, novinarstvo odlikuje i
samopercepcija profesije, koju Deuze naziva ideologijom novinarstva. Ovu ideologiju čini
shvatanje da novinari deluju u službi javnosti, odnosno da pružaju javne usluge, da su objektivni
i stoga kredibilni, da moraju da budu autonomni i nezavisni u radu, da imaju osećaj za aktuelnost
i da su etični. U ovom radu se analizira i diskutuje mogućnost uticaja novinara na javnost iz ugla
normativnih zadataka novinarstva i njegove ideologije.
Uloga posmatrača i izveštača podrazumeva novinare koji u suštini ne utiču na javnost već
su puki provodnici koji mogu bi trebalo da budu objektivni i neutralni. Slična konceptualizacija
se može naći ako se posmatra uloga novinara da obezbede forum za različite društvene glasove.
U toj ulozi novinari bi trebalo da budu nepristrasni i da „medijsku agoru“ otvore svima bez
obzira na lične preferencije. Treća perspektiva posmatra novinare kao aktivne društvene subjekte
koji ne mogu a da ne učestvuju te svojim delovanjem zagovaraju određene ciljeve.
Prve dve uloge novinari mogu uspešno da ostvaruju jedino ako se u političkoj i medijskoj
kulturi zemlje visoko vrednuje ideologija novinarstva. U medijskim sistemima, kakav je i srpski,
u kojima ne postoji ova medijska svest, urušava se kredibilnost novinarske profesije, a mediji se
pretvaraju u oruđe uticaja na javno mnjenje. Takođe, nizak nivo medijske svesti oličen u
nerazumevanju i neprihvatanju ideologije novinarstva, ulogu novinara u obezbeđivanju foruma
za različite glasove svodi na ulogu propagandiste.
Ključne reči: novinarstvo, novinari, profesionalizam, uticaj medija
UDK:316.776.33:37-057.87
Vladimir Barović
Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
ZNAČAJ I MOGUĆNOSTI STRUKTURALNOG SAGLEDAVANJA SAVREMENOG
MEDIJSKOG UTICAJ I EDUKACIJA STUDENATA NA TEMU IZVEŠTAVANJA U
KRIZNIM SITUACIJAMA
Uticaj medija i kreatora medijskih poruka i sadržaja očigledan je kroz prikriveno
oglašavanje, marketing i razne oblike političke propagande, ali se uticaj u raznim oblicima može
sagledati i u drugim medijskim aspektima. Unapređenje medijske pismenosti nameće se kao
prioritet na akademskim studijama u situaciji kada se u svim segmentima društva oseća moć
medija i sveprisutnih savremenih informaciono – komunikacionih sistema. Neophodno je da
studenti usvoje osnovna znanja i veštine da bi strukturalno mogli da sagledaju i ispravno tumače
složene medijske forme, poruke i sadržaje, posebno kada je evidentno da su svi izloženi
ogromnoj količini informacija na dnevnom nivou. Medijski uticaj je posebno važno spoznati u
izveštavanju sa kriznih situacija, kada se posebno vrednuje i analizira značaj novinarske etike,
(ne)poštovanje novinarskog kodeksa, prava maloletnih lica kao i osoba sa posebnim potrebama.
Od 2007. godine na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, realizuje
se predmet „Izveštavanje o prirodnim i izazvanim katastrofama i nesrećama“ sa dva časa
predavanja i dva časa vežbi nedeljno na četvrtoj godini osnovnih akademskih studija. Na kursu
se studenti obučavaju da izveštavaju sa kriznih situacija izazvanim od strane ljudskog faktora
(terorizam, saobraćajne nezgode, građanska okupljanja, hemijski incidenti) ili prirodnih sila
(poplave, zemljotresi, požari). Studenti treba da uvide sve aspekte i reperkusije etički i
faktografski neprihvatljivog izveštavanja u kriznim situacijama i zato je jedno od težišta kursa
upravo na medijskoj pismenosti, odnosno osposobljavanju studenata da prepoznaju i markiraju
negativne aspekte u medijskim sadržajima. To je posebno važno u kriznim situacijama, kada su
ugroženi ljudski životi i materijalna dobra i gde pogrešno plasirana, analizirana i tumačena
informacija od strane medija može imati pogubne posledice. Kao posebno važan segment kursa
markiran je medijski uticaj na konzumente informacija, koji moraju biti zaštićeni od
neprimerenih snimaka, fotografija i tekstova, čiji sadržaji mogu uznemiriti i negativno uticati na
čitaoce, slušaoce i gledaoce.
Ključne reči: krizne situacije, utucaj, mediji, studenti, izveštavanje, etika.
UDK: 316.774:7.038.53
Dragan Živančević
Akademija umetnosti, Univerzitet u Novom Sadu
Vukašin Živaljević
Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
UMETNIČKA PRAKSA KAO OTPOR MEDIJSKIM UTICAJIMA
U čuvenoj knjizi „Umetničko delo u veku svoje tehničke reprodukcije“, objavljenoj 1936.
godine, Valter Benjamin kritikuje potrošačko društvo i njegove modele proizvodnje koji dovode
do toga da umetničko delo postane roba kao bilo koja druga, roba koja se umnožava na traci i
koja time gubi auru autentičnosti. Masovna reprodukcija, kako smatra Benjamin, odgovara
reprodukciji masa i u funkciji je totalnog uticaja medija na publika.
U savremenosti koju određuje sve rasprostranjenija upotreba kompjutera, odnos između
društva, tehnologije i umetnost se usložnjava. Umetničke prakse najavile su mnoge odlike
virtuelnog komuniciranja: interaktivnost kao specifičan odnos autora, dela (teksta) i publike;
hipertekstualnost (nelinearnost) i fragmentarnost poruka koje se razmenjuju. Sa druge strane,
estetika autentičnog i estetika reprodukovanog, kojim se u virtuelnoj sferi pridružuje i estetika
graničnih copy-paste praksi u kojima se autentično rastače na nove načine, dovodi u pitanje
razlike između umetničkih i svih drugih praksi. Estetika, kako pokazuje Divna Vuksanović,
zalazi u sve sfere, a masovni mediji imaju važnu ulogu u procesu sveopšte estetizacije. Hibridna
stvarnost nastaje integrisanjem estetskih i vanestetskih fenomen u globalni spektakl, a publiku u
pasivne gledaoce.
Ključna razdelnica između medijske estetike i spektakla, sa jedne strane, i umetničkih
praksi, sa druge strane, danas se ogleda u mogućnostima kritičkog sagledavanja stvarnosti koja je
predstavljena znacima. Nekritičnim i uglavnom manipulativnim mas-medijskim slikama sveta
suprotstavlja se kritičko propitivanje ovih slika u umetnosti. Medijska pismenost danas može da
se baštini na umetničkim praksama i da omogući da kritički potencijali iz polja umetnosti, u meri
u kojoj je to moguće, postanu prepoznati kao jedan od načina čitanja medija.
Ključne reči: umetnost, estetika, tehnologija, društvo, medijska pismenost
Download

Knjiga sazetaka_Uticaj medija