1 Profesijanaraskršću‐
novinarstvonapraguinformacionogdruštva
CentarzamedijeimedijskaistraživanjaFakultetapolitičkihnauka
Prof.drSnježanaMilivojević,rukovoditeljkaprojekta
Prof.drMiroljubRadojković
MrAnaMilojević
MrAleksandraUgrinić
MrMajaRaković
MrMarijanaMatović
PreparedintheframeworkoftheRegionalResearchPromotionProgrammeintheWesternBalkans(RRPP),
which is run by the University of Fribourg upon a mandate of the Swiss Agency for Development and
Cooperation,SDC,FederalDepartmentofForeignAffairs.
Theviewsexpressedinthisreportarethoseoftheauthorsanddonotnecessarilyrepresentopinionsofthe
SDCandtheUniversityofFribourg.
Beograd,jun2011.
Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
Ova publikacija je nastala na osnovu istraživanja Profesija na raskršću – novinarstvo na
pragu informacionog društva koje je sproveo istraživački tim Centra za medije i medijska
istraživanja Fakuleta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, u okviru Regionalnog programa
podrške istraživanjima na Zapadnom Balkanu (RRPP) koji vodi Univerzitet u Friburu, uz podršku
Švajcarskeagencijazarazvojisaradnju.Istraživanjejerealizovanouperioduodjula2010.dojuna
2011.godine.
Publikacijasemožepreuzetisavebstranice:
http://centarzamedije.fpn.bg.ac.rs
©2011Centarzamedijeimedijskaistraživanja(CMMI)
Fakultetpolitičkihnauka,
JoveIlića165,11000Beograd
Srbija
Dizajn
CMMI
2 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
Sadržaj
SAŽETAK…………………………………………………………………………………………………..4
UVOD
Teorijskiokvir………………………………………………………………………………………….11
Metodološkipristup..........………………………………………………………………………….15
GLAVNIREZULTATIISTRAŽIVANJA…………………………………………………………20
NOVINARSTVOUSRBIJINAPRAGUINFORMACIONOGDRUŠTVA………………41
Socijalno‐ekonomskipokazatelji………………………………..…………………….………...42
Autonomijamedijainovinara……………………………………………………………………..50
Obazovanjenovinara…………………………………………………………………………….…..57
Tehnološkiizazovi……………………………………………………………………………………..63
ZAKLJUČAK……………………………………………………………………………………...............70
BIBLIOGRAFIJA…………………………………………………………………………………………74
PRILOZI
Rezultatianketnogistraživanja‐novinari………………………………………..79
Rezultatianketnogistraživanja‐vlasniciimenadžeri……………………..115
Rezultatifokusgrupnihintervjua…………………………………………………..140
3 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
Sažetak
1.
Istraživanje „Profesija na raskršću ‐ novinarstvo na pragu informacionog
društva“ sproveo je istraživački tim Centra za medije i medijska istraživanja
Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, u okviru Regionalnog
programa podrške istraživanjima na Zapadnom Balkanu (RRPP) koji vodi
Univerzitet u Friburgu, uz podršku Švajcarske agencije za razvoj i saradnju.
Istraživanjejerealizovanouperioduodjula2010.dojuna2011.godine.
2.
Istraživanje „Profesija na raskršću – novinarstvo na pragu informacionog
društva“ polazi od pretpostavke da je novinarstvo možda na najznačajnijoj
prekretnici u svojoj istoriji. Ona se u savremenoj literaturi često definiše kao
kriza, povremeno, čak i kao smrt profesije. Razlog za ovako radikalno viđenje
budućnostijeutomeštosuizazovipredprofesijom,ovogaputa,istovremenoi
tehnološke i ekonomske i duboko socijalne (kulturne) promene unutar
savremenihdruštava.Ovepromenenastupaju„napraguinformacionogdruštva“
i u oštroj su suprotnosti sa sve većim značajem informacija i medija za
svakodnevniživot.
3.
Medijski sistem Srbije transformiše se, kao i sistemi Zapadnog Balkana u
uslovima društvene tranzicije, u okviru koje mediji još uvek nisu postigli pun
potencijal „psa čuvara demokratije”. Ovakav ambijent čini i medije i novinare
mnogo ranjivijim na globalnu krizu novinarstva, u poređenju sa razvijenim
demokratskim sistemima liberalnog tipa. U medijskom sistemu „nedozrele”
demokratije i nerazvijene socijalno‐ekonomske baze i mediji i novinarstvo
suočavajusesanovimmedijskimproblemimauuslovimaukojimanimnogistari
josnisurešeni.
4.
Ciljprojektajezatobiodaistražidruštvene,ekonomskeitehnološkeodlike
novinarske zajednice u Srbiji, kao i njene kapacitete da odgovori na izazove sa
4 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
kojimaseprofesijasuočavauuslovimaglobalnihmedijskihpromenaidomaćih
tranzicionihprocesa.
5.
Istraživanjejeobavljenokombinacijomkvalitativnih(anketnoistraživanje)i
kvantitativnih(fokusgrupniintervju)metoda.Anketnoistraživanjeobavljenoje
sadveodvojenegrupeispitanika,jednonauzorkuod260novinaraiurednikai
drugo, na uzorku od 51 vlasnika i direktora medija. U drugoj fazi obavljeni su
fokusgrupniintervjuisa30novinaraizabranihpoistimkriterijumimapokojima
sustratifikovaniuzorcizaanketnoistrazivanje(teritorija,vrstamedija,pol).
6.
Učesniciufokusgrupamakažudaje„TipičannovinaruSrbiji…osobakoja
ima velikuodgovornost iveliki potencijal, alikoja je potcenjena u društvu, nije
adekvatno plaćena i ne živi dostojanstveno…“ I fokus grupe i anketna
istraživanja se slažu u nalazu da novinari mnogo rade, nemaju radno vreme,
malo zarađuju ili imaju neredovna primanja, nerešenog su statusa, bez
zdravstvenog osiguranja, narušenog zdravlja, pod stresom, zabrinuti za svoju
budućnostiizloženipritiscima.
7.
U anketnom istraživanju je učestvovalo 51,54 % novinarki, 43,46 %
novinara,bezodgovoranaovopitanjebiloje5%upitnika.
8.
Po godinama novinarskog staža najveći broj ispitanika (36,15%) pripada
grupikojaradiunovinarstvuod10do20godina.
9.
Formalnoobrazovanjenovinaraispitanikajeunajvećojmerifakultetsko,od
toga za novinarstvo (31,92%), za druge društvene nauke (35%), tehničke i
prirodne nauke (6,15%). Gimnaziju je završilo 16,15% ispitanika, a srednju
školuprirodnogilidruštvenogusmerenja8,47%.
10. Višeodtrećineispitanikamesečnozaradjujedo50.000dinara(16,54%)ili
više od 50.000 dinara (23,85%), dok isti procenat ispitanika zarađuje između
20.000 i 30.000 dinara. Do 40.000 dinara zarađuje petina ispitanika (20,38), a
3,85%primanovčanunadoknadumanjuod15.000din.
5 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
11. Dve trećine ispitanika nisu članovi sindikata (65,77%), jedna trećina jeste
(33,08%).
12. Najveći problemi medija u Srbiji u ovom trenutku su: nekvalitetno
novinarstvo,dominacijasenzacionalizmaitabloidnognovinarstva(22,13%),jak
politički pritisak i odsustvo medijske autonomije (20,59%) a samo mali deo
ispitanikasmatradajetotehničkazaostalost(4,34%).
13. Najveći pritisak na rad medija u Srbiji vrše: političke stranke koje čine
vladajuću koaliciju (25.59%), vlasnici krupnog kapitala (17.65%), predstavnici
lokalne vlasti (13.09%), privatni vlasnici medija (12,94%), zakupci reklamnog
prostora(11,62%),PR(4.56%).
14. Najzastupljeniji oblici pritiska na medije su uticaj na kadrovsku politiku
medija (19,89%), korumpiranje novinara ili urednika da pišu “naručene
tekstove” (17,31%), uskraćivanje kupovine reklamnog prostora (13,45%),
uskraćivanjeinformacijanakojemedijiimajupravo(12,45%).
15. Najveći problemi novinarske profesije u Srbiji su: slabe plate (20,36%),
nizak stepen profesionalizma, a pre svega nedovoljno poštovanje novinarske
etike (16.78%), nizak društveni ugled i status profesije (16.09%), tehnička
zastarelost opreme za rad (3,16%), nepripremljenost za novinarski posao na
digitalnimplatformama(1,79%).
16. Osvomobrazovanjuiprofesionalnomradunovinariističusledeće:
DajenovinarimauSrbijipotrebnoznačajnododatnoobrazovanje(66,54%);
Da novinari uglavnom imaju odgovarajuća profesionalna znanja ali ne i
tehnološka(12,69%);
Da novinari uglavnom imaju odgovarajuća tehnološka znanja ali ne i
profesionalna(12,69%).
17. Samo 1,92% novinara smatra da novinari u Srbiji veoma dobro poznaju
etičke principe profesije i da ih se pridržavaju. Većina smatra da novinari u
6 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
Srbijineprimenjujuprincipenovinarskeetike:
Daihunajvećojmeripoznajualiihneprimenjujudovoljno(45,38%),
Daihnepoznajunitiihsepridržavaju(29,23%)ili
Daihpoznajualiihskorouopšteneprimenjuju(23,46%).
18. Na pitanje da li su i gde pohađali obuku iz novih medija, najveći broj
novinara je odgovorio da jeste: na seminarima i kursevima (41,23%), na
odgovarajućem fakultetu (12,01%) ili odlaskom na odgovarajuće specijalizacije
u inostranstvo (6,82%); samostalno ili učenjem od kolega za rad u novim
medijimaobučavanoje21,75%ispitanika,anije(12,01%)ilineplanira5,52%
novinara.
19. Na pitanje da li sadašnje obrazovanje novinara odgovara potrebama
medija u Srbiji najveći broj ispitanika (66,54%) smatra da je većini novinara
potrebno značajno dodatno obrazovanje, zatim da novinari uglavnom imaju
odgovarajućaprofesionalnaznanja,alineitehnološka(12,69%)ilidanovinari
uglavnom imaju odgovarajuća tehnološka znanja, ali ne i profesionalna
(12,69%). Da većina novinara u Srbiji ima odgovarajuće obrazovanje smatra
samo6,92%ispitanika.
20. Napitanjekakoočekujudaćeseprimenanovihtehnologijaodrazitina
budućnost novinarske profesije, ispitanici su odgovorili raznoliko. Većina
smatradaćesepovećatiproduktivnostnovinara(28,17%),manjibrojmislida
novinari koji dugo rade u tradicionalnim medijima neće biti sposobni da se
adaptirajunapromene(19,19%),zatimdaćezbogbrzineinedovoljnovremena
daseinformacijeproverepastikredibilitetnovinarskihsadržaja(17,08%).Mali
broj ispitanika misli da će publika u obimnoj ponudi sadržaja imati više
poverenja u proverene novinarske sadržaje (5,46%). Kad su u pitanju troškovi
poslovanja, veći broj ispitanika smatra da će oni biti smanjeni (13,38%), dok
2,99%mislidaćesepovećatizbogporastainvesticijautehnologiju.Daćenove
tehnologijepomoćidaseprivučenovapublikavanSrbijeističe4,58%ispitanih
novinara.
7 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
21. Na pitanje da li smatraju da su dovoljno osposobljeni da se nose sa
tehnološkimiprofesionalnimizazovimakojiočekujunjihovmedijuskoroj
budućnosti,višeodjednetrećineispitanikasmatradaposedujedovoljnoznanja
kojaimmogupomoćidarazumejunovemedijeidaseuosnovinovinarstvoneće
značajno promeniti (39,62%) ili da imaju dovoljno iskustva u medijima sa
mnogim ranijim promenama (34,23%). Pozitivan stav prema novim izazovima,
ali sa izraženom potrebom za dodatnim obrazovanjem ima 18,46% učesnika u
novinarskoj anketi. Dok 4,23% novinara smatra da će promene u medijima
zahtevati sasvim nova profesionalna znanja, ili da im dosadašnja iskustva u
medijimanećebitiodvelikekoristiunovommedijskomambijentu(0,77%).
8 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
Uvod
Savremeni razvoj unutar „polja novinarstva“ otvara niz pitanja o budućnosti
profesije, profesije na istorijskoj prekretnici koju teoretičari u oblasti medijskih studija i
novinarstva nazivaju „globalnom krizom“. Veliki broj naučnih studija i istraživanja
poslednjih nekoliko godina sadrži u naslovu jezičku sintagmu „budućnost novinarstva“
(http://futureofjournalism.net/,http://www.bbc.co.uk/blogs/theeditors/future_of_journal
ism.pdf) brojne se naučne konferencije i profesionalni skupovi organizuju pod ovom
krovnom
temom
(http://www.cardiff.ac.uk/jomec/conference/futureofjournalism/).
Izuzetnoplodnanaučnaliteraturauglavnomnedovodiupitanjesamopstanakprofesije,
ali svedoči o dubokim „strukturnim i vokacionim“ promenama ove značajne medijske
profesije.
(http://flipthemedia.com/index.php/2010/01/re‐imagining‐the‐future‐of‐
journalism/)
Transformacija novinarstva u osnovi je tehnološki uslovljena. Razvoj novih
tehnologija komuniciranja i sve brža penetracija interneta omogućava učešće svih
kompjuterskipismenihpojedinacaujavnojdebati.Novinariimedijskeinstitucijenisuviše
jedini društveni akteri koji imaju prvenstvo pristupa javnoj sferi. Njihova nekada
ekskluzivna društvena pozicija „čuvara kapija“ je sve više ugrožena razgranatom
neposrednom,javnomkomunikacijomkojaseodvijaputemWeb2.0.Građanisuslobodni
da kreiraju, objavljuju i razmenjuju poruke bez posredništva „profesionalnih“
komunikatoraiinstitucija.Blogovi,forumiisocijalnemrežepredstavljajuvirtuelniprostor
u kojem se ubrzano razvija javna komunikacija, koja često uzima formu „novinarstva“.
Ovakavvidparticipacijeujavnojsferinekarakterišutradicionalnenovinarskekonvencijei
praksa, ali ona zadovoljava društvenu funkciju medija, svojstvenu institucionalizovanim
medijskim kućama. Publika nije više pasivni konzument već akter, ne predstavlja samo
primajućustrukturuvećaktivnogčiniocauprocesuproizvodnjevestiimedijskihsadržaja.
Moć publike ne iscrpljuje se samo u mogućnosti izbora medija kao izvora informacija ili
slobodi da tumači poruke, ona stiče značajnu semiotičku moć (Jakubowicz 2009) da
redefiniše,reinterpretiraikomentarimadajenovoznačenjemedijskimporukama.
9 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
Savremena medijska ekologija podrazumeva paralelno postojanje dva tipa medija:
tradicionalnih i takozvanih novih medija; dve vrste publike: pasivne heterogene,
astrukturalne, mase primalaca, naspram aktivno angažovanih građana i ko‐kreatora
medijski posredovanih sadržaja; zatim i dve vrste participativnih kultura: medijskih
imigranata i digitalnih domorodaca. Ovi oblici publika, kultura i medija međusobno se
prožimaju,stvarajućinovikontekstiokvirzarazmatranjenovinarstvakaoprofesije.
Gledajućiubudućnost,novinarisebevidekaomogući„tehnološkivišak“,jernjihovu
ulogu profesionalnih komunikatora preuzimaju drugi, neprofesionalni pojedinci i grupe.
Opsežnadostupnostinformacija,ubacujenovinareudosadanajbržutrkuzaekskluzivnimi
verodostojnim sadržajima, sa nekadašnjim konzumentima medija koji postaju njihovi ko‐
kreatori. Tehnološki aspekt ulazi u središte transformacije medijske komunikacije,
oblikujućinovedruštveneodnoseidajućinoviistorijskitoknovinarstvu.(Zelizer2011:12)
Stvaranje novog oblika novinarstva poznatog kao „brže je bolje“(Gillmor 2006; Shirky
2009) dovodi u rivalski odnos stare i nove medije, a na percepciji njihovog odnosa
zasnivajusepredviđanjaosmrtinovinarstva.No,netrebazaboravitidaserazličitinačini
radaiplasiranjainformacijaunutarstarihinovihmedija,susrećuisintetišuudanašnjem
multiplatformskom informacijskom okruženju. Kako tvrdi Carolyn Marvin (1988), nove
tehnologije imaju tendenciju da koegzistiraju s onim starijim, a ne da ih ukidaju.
Istraživanja u oblasti vesti pokazuju uporedno postojanje mnoštva odnosa prema
tehnologiji. (Atton, 2002; Boczkowski, 2010; Deuze, 2007). Čak i u SAD, većina
Amerikanaca (59%) još uvek kombinuje vesti iz online i offline izvora, a više od trećine
(38%) ostaje verno isključivo tradicionalnim izvorima vesti i informacija. (State of the
media 2010). Iako je tehnološki aspekt u profesiji značajno doprineo promenama i
omogućio da u procesu globalizacije pojedinci mogu biti bolje povezani, samo stanje
tehnološkog razvoja drugačije je na različitim podnebljima i uslovljeno je specifičnim
političkim,kulturnimimedijskimokruženjem.
10 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
Teorijskiokvir
Posmatrano kao set institucionalizovanih praksi smeštenih unutar medija,
novinarstvo evoluira zajedno sa transformacijom društva, kulture i medijskih institucija
kojudonosirazvojnovihtehnologijaiubrzanoprodiranjeInternetausvesferedruštvenog
života.(Dahlgren2010)Dodatniizazovporedovog„spoljnog,tehnološkogilistrukturnog“
zanovinarstvopredstavljaičinjenicadasedodanasnijeutemeljilokaoprofesijaustrogom
smislu. Novinari se često definišu kao profesionalna grupa, a ne kao profesija u punom
smislutereči.(Radojković,Stojković2009:138)Profesijapodrazumevapostojanjestrogih
kriterijuma koje pojedinac mora zadovoljiti da bi dobio zvanje profesionalca:
specijalizovano obrazovanje, nekada uz stručni ispit kojim se verifikuje stečeno znanje i
poznavanjeetičkogkodeksa.Zarazlikuodzanimanjakojeseobavljaradizarade,profesija
osimekonomskeosnovesadržiusebiietičkudimenziju,štoznačidaseneobavljasamo
radi novca nego da bi se ostvarile neke druge vrednosti ili opšte dobro. (Radojković,
Stojković 2003:243) Posmatrano po ovim kriterijumima novinarstvo se definiše kao
„otvorena“ profesija, jer ulazak u nju nije uslovljen nužno prethodnim formalnim
obrazovanjem. Novinar ne mora imati odgovarajuću diplomu, već može steći neophodna
znanja obukom u redakciji, uz preduslov, koji često naglašavaju bardovi u profesiji
„posedovanja talenta, novinarske žice ili njuha“. Međutim, uprkos različitim putevima
ulaskauprofesiju,normativnaosnovanovinarskogposlajeuvekraduinteresuzajednice,
štojenužnikvalitetjedneprofesije.Ovedvesuprotstavljenedimenzijemogusepomiritiu
okviru koncepta habitusa (Burdije 2000), kao socijalnog okruženja novinara koje
objedinjuje dve celine: praktično‐zanatsku koju čine tehnike, umeća i znanja i
vrednosno‐etičku, koja podrazumeva objektivan odnos prema javnosti, opštem dobru,
vlasnicimamedijaikolegamauredakciji.SličnanpristuppredlažeiBarbieZelizertvrdeći
da novinarstvo ne treba definisati kao profesiju, industriju, instituciju ili zanat, već da se
novinarstvomorashvatatikaosvojevrsna„kultura“.(Bainbridge,Goc,Tynan2009:17)
Bez obzira na shvatanje novinarstva kao profesije ili zanata, funkcija novinara
podrazumeva istinito i pravovremeno obaveštavanje javnosti o događajima, pojavama i
ličnostimaodopštegznačajazadruštvo.Uloganovinaratemeljisenaljudskimpravimana
11 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
slobodnoizražavanjemišljenja,primanjaisaopštavanjainformacija.Ali,upravonaodbrani
ovih prava temelji se i argument protiv stroge profesionalizacije novinarstva. Novinari u
kalupu institucija, podležu eksplicitnim i implicitnim uticajima urednika, vlasnika i
oglašivačapanemogupotpunoslobodnobranitiigarantovatiovaosnovnaljudskaprava.
Dakle,nasuprottežnjamadasenovinarstvoprofesionalizujenekiteoretičarismatrajudaje
profesionalizacija nepoželjna, jer novinarstvo u sebi obuhvata pravo na izražavanje
mišljenjakojemožebitimonopolizovanoinstitucijama.Strogaprofesionalizacijamoglabi
zapretitikritičkojulozinovinaraudruštvuipretvoritijeučuvarapostojećegporetka.
Budućnostnovinarstva,ugroženabrzimisveobuhvatnimnapretkominformaciono‐
komunikacionih tehnologija, problematizuje se unutar svih ovih dimenzija. Ukoliko ih
sistematizujemo izdvajaju se tri ključne dimenzije: profesionalna (novinarska praksa,
normativni okvir, organizacija redakcija, proces proizvodnje novinarskih sadržaja, odnos
prema publici), sociološka (percepcija uloge novinara u društvu) i ekonomska
dimenzija, odnosno ekonomske osnove medija kao profitnih preduzeća. Dakle, možemo
govoritiotrividailiaspektapreobražajanovinarstvausavremenomdruštvu:
1. Profesionalniaspekt:transformacijaprofesijeogledaseurazlikovanjukriterijuma
između tradicionalnog i modernog shvatanja novinara. Tradicionalni pristup
karakterišu čvrsti, formalni kriterijumi, koji podrazumevaju postojanje određene
infrastrukture za širenje sadržaja, poznavanje tehnika svojstvenih različitim
tipovimamedija,punoradnovremeivertikalnuorganizacijuunutarmedijskekuće.
Moderni pristup obeležavaju meki kriterijumi, Web 2.0. kao sveprisutne
infrastrukturne podloge, digitalne tehnologije koje objedinjuju sve tipove medija i
horizontalne medijske organizacije. Sukob unutar same profesije oko kognitivne
baze novinarstva koja postaje sve eluzivnija, dodatno se zaoštrava. Postojanje
sintagme„građanskognovinarstva“samopotvrđujedazvanjeizanimanjenovinara
nisusemantičkistrogopovezanisaosobamazaposlenimumedijskiminstitucijama.
Dakle, profesiju ne ugrožava razvoj građanskog novinarstva, nego nepostojanje
strogih načela, pravila i obrazaca koje pojedinac treba da zadovolji kako bi dobio
zvanje novinara. Pored redefinisanja profesije, dolazi i do promene novinarske
prakseizanatskihalata.Redakcijenisuvišehijerarhijskiustrojene,funkcijeunutar
medijskihinstitucijaneustrojavajusepiramidalnovećsehorizontalnoraspodeljuju.
12 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
Objedinjuje se više medijskih poslova i novinarski poziv postaje one man show.
Napredniprocesprodukcijenijevišesukcesivan,većgaobavljasamojedanmedijski
radnik,najčešćenovinar.Montažeri,snimatelji,tonci,realizatoripostajudinosaurusi
medijskog preduzeća. Digitalni alati za proizvodnju sadržaja su opšte dostupni, a
njihova upotreba je jednostavna, pa ne postoji potreba za specijalizovanim
radnicima koji su činili veliki deo medijskih vokacija. Softveri za obradu i
diseminaciju su dostupni podjednako novinarima i svim korisnicima interneta, pa
profesijipretiigubitakzanatskeosnove.
2. Strukturni aspekt: ako se pođe od definicije uloge novinara u društvu: da
izveštavaju o aktuelnim događajima, pojavama ili ličnostima od javnog značaja, na
osnovu istinitih informacija (McQuail 2008) onda ono što se podrazumeva pod
novinarstvom ne mora biti rezultat plaćenog rada, unutar institucionalizovane
medijske kuće. Shvatanje novinara kao „javnog zanimanja“ pre Internet revolucije
bilojeuskoutemeljenoukonceptmasovnihmedija.Danaskonceptmedijakojiradi
uinteresujavnostievoluiraukonceptmedijakojijeistovremenoproizvodjavnostii
u službi javnosti. Posmatrajući novinarsku profesiju kao javno zanimanje, može se
zaključiti da tradicionalni novinari nemaju monopol nad događajima koje
promatrajuiokojimaizveštavaju.Danasjeovopozivotvorenzasvegrađane,anova
tehnološka dostignuća omogućavaju gotovo svakom očevicu zbivanja da obavesti
javnostoaktuelnomdogađaju.Poredtoga,temeljnosvojstvodemokratskogdruštva
jesuslobodnimediji,odnosnonovinarskiintegritetunutarnjih.Utomsmislumože
sedovestiupitanjeuloga„služenjajavnominteresu“tradicionalnihnovinara,jerse
pretpostavlja da u okvirima institucionalnog angažmana pojedinci moraju da se
povinuju različitim redakcijskim, političkim, ekonomskim pa čak i društvenim
pritiscima.Nasuprottome,novi„građaninovinari“nepoznajuovajvid“stege”ine
trpe pritisak referentnih okvira kojima su izloženi „profesionalci“. Normativni
zahtevizaobjektivnim,izbalansiranimpristupomrelevantnimdrušvenimpitanjima
i događajima, postoje kao ideal kojem se teži, ali praksa pokazuje da je nemoguće
biti i profesionalno angažovan i izolovan od pritisaka. Dodatno, iako postoje
samoregulatorni okviri, poznavanje etičkih principa nije preduslov za bavljenje
novinarstvom. Osim kredibiliteta, odnos novinarske etike i odgovornosti prema
13 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
društvu je veoma krhk. Poznavanje samoregulatornih pravila nije nužno u
pravolinijskom odnosu sa službom u javnom interesu. Pojam javnog dobra jeste
otvorenzarazličiteinterpretacijeinovinaripraktikujupravoiobavezudaodlučuju
o„javnominteresu“usvakompojedinačnomslučaju.
3. Ekonomskiaspekt: novitrendoviekonomijemedijapokazujudanovacmigriraka
agregatorima, a ne, kao u prethodnom masmedijskom sistemu, ka proizvođačima
sadržaja. Novi biznis model ukazuje da informacije postaju “bezvredne”, odnosno
opštedostupneidaihvišenijepotrebnoplatiti.Političkiakteri,pripadnicicelebrity
kulture i druge ličnosti od javnog značaja, sve više se direktno obraćaju javnosti,
oduzimajući masmedijima profitnu osnovu – informacije na kojima su gradili
publikuigenerisaliprofit.Krilatica„postojišsamoakosepojavišnateleviziji“više
nevaži.Youtubeidrugeotvoreneplatformezapostavljanjeaudiovizuelnihsadržaja,
privlačemasovnupubliku(brojposetilaca)iproizvodepublicitet,potpunojednako
kao i nekadašnje najgledanije televizije. Funkcije koje su prevashodno pripadale
medijimamasovnogkomuniciranja–informisanje,zabavaiedukacija–činilesuih
masovnim.Masovnostkaoosnovazagenerisanjenovčanevrednostidanaspripada
podjednakonovim,kolikoitradicionalnimmedijima.
Istraživanje „Profesijana raskršću – Novinarstvo na pragu informacionog društva“
imazaciljdaskiciranetehnološke,socijalneiekonomskepromeneuoblastikomunikacija,i
njihovuticajnatradicionalnemedijskeprakseinovinarstvoširomsveta,kontekstualizujeu
specifičnom okviru Srbije. Medijski sistem Srbije transformiše se, kao i sistemi Zapadnog
Balkana u uslovima društvene tranzicije, u okviru koje mediji još uvek nisu postigli pun
potencijal “psa čuvara demokratije”. Ovakav ambijent čini medije mnogo ranjivijim na
globalnukrizunovinarstva,upoređenjusarazvijenimdemokratskimsistemimaliberalnog
tipa. U medijskom sistemu „nedozrele” demokratije i nerazvijene socijalno‐ekonomske
baze i mediji i novinarstvo suočavaju se sa novim medijskim problemima u uslovima u
kojimanimnogistarijošnisurešeni.
Dakle,ciljistraživanjanijesamoispitivanjetrenutnesocio‐ekonomskeitehnološke
baze, tačnije njihove posledice na budućnost novinarstva u Srbiji. Važno je razumeti
sposobnosti novinarstva u Srbiji da odgovori na izazove oba kretanja: globalnog socio‐
tehnološkog i lokalnog socio‐ekonomskog unutar šireg konteksta ‐ kvaliteta javnog
14 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
komuniciranja koje treba da doprinese demokratizaciji društva i uspostavljanju
demokratskihvrednostiunutardruštvakojeseisamotransformiše.
Na razmere ovih promena ukazao je Peter Dahlgren upozorenjem o nestajanju
„klasične paradigme“ novinarstva, utemeljne u tradicionalnim liberalnim idejama
demokratije i građanskog društva. U ovom teorijskom okviru uloga novinara je da
obaveštavajuodogađajimaipojavama,definišujavnuagenduiobezbeđujugrađanimakoji
dele istu kulturnu sredinu, osnovne resurse za participaciju u političkoj i kulturnoj sferi
društva. Ovako shvaćeno novinarstvo predstavlja integrativnu snagu društva i otvorenu
arenuzajavnudebatu,kojajepreduslovzanastanak,unapredjenjeijačanjedemokratske
društvene klime. U zavisnosti od tipa kulture i društva, njegovog istorijskog i kulturnog
razvoja,vrsterežimaipolitičkogsistema,različitadruštvasumanjeilivišedosezalaovaj
paradigmatski normativni model novinarstva. Međutim on ostaje validan osnov za
promišljanje savremene uloge novinara u društvu, budućnosti profesije i valorizacije
izazovapredkojimaseonanalazikakourazvijenim,takoiuzemljamamladedemokratije.
Metodološkipristup
Akademska i profesionalna zajednica u Srbiji još uvek ne sprovode istraživanja
medija u digitalnom dobu, niti postoje sistemske pripreme za promene koje nosi
savremeno informaciono društvo. Ovo istraživanje je jedno od prvih koje se bavi
kompleksnim izazovima sa kojima se suočava novinarska profesija u Srbiji i samim tim
nužno je eksplorativne (preliminarne) prirode. To pre svega znači da je istraživanje
sprovedeno na osnovu generalno formulisanih hipoteza koje je bilo moguće postaviti
uvidom u komparativnu literaturu i skromnu empirijsku građu iz ranijih domaćih
istraživanja. Hipoteze su postavljene u skladu i sa jasno formulisanim istraživačkim
pitanjima koja se već prepoznaju kao odeređujuća za temeljno promišljanje budućnosti
novinarstva.

Glavna hipoteza: Novinarstvo u Srbiji ne raspolaže adekvatnim resursima da
odgovori na aktuelne tehnološke, ekonomske i socijalne izazove koji radikalno menjaju
novinarskuprofesiju.
15 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva

Posebnehipoteze:
(H1) Novinari smatraju da su ekonomski problemi ključna prepreka za dalji razvoj
profesijeidaseoniispoljavajuunjihovomtrenutnomsocijalno‐ekonomskompoložaju,
kaoiopštemstanjumedijskeindustrije.
(H2) Novinari smatraju da su politički pritisci još uvek najčešća pretnja za medijsku
autonomijuinovinarskunezavisnost.
(H3) Novinari ne smatraju da velike tehnološke promene u oblasti medija
predstavljajuključniizazovzabudućnostnovinarskeprofesije.
Metodološki posmatrano, svrha ovakvih istraživanja jeste i da prikupe ili
sistematizuju početna saznanja o određenoj pojavi i da se pokažu dimenzije
identifikovanihproblema.Uovomslučaju,osnovniciljprojektabiojedaistražisocijalno‐
ekonomske, tehnološke i obrazovne odlike novinarske zajednice u Srbiji, kao i njene
kapacitetedaodgovorinaizazovesakojimasenovinarstvosuočavauuslovimaglobalnih
medijskih promena. Mapiranje stanja u medijskoj zajednici Srbije nije značajno samo za
akademsku zajednicu i profesionalnu samospoznaju novinara. Analiza tehnoloških,
ekonomskih, obrazovnih i profesionalnih resursa novinarske profesije može pomoći u
formulisanjujasnijihjavnihpolitikaučitavomnizuoblastikaoštosumediji,informaciono
društvo,medijskoiprofesionalnoobraziovanjeilie‐demokratija.
S obzirom na prekograničnu prirodu interneta i lingvistički i kulturni kontekst
zapadnogBalkana,ovajprojekatmožeimatiznačajanregionalniuticajnadaljaistraživanja
isaradnjuizmeđuakademskihzajednica,medijskihstručnjakaikreatoramedijskihpolitika
izrazličitihzemalja.
Uzorak
S obzirom na to da u Srbiji ne postoji pouzdana statistička baza o populaciji
novinaranitivlasnikamedija,ovoistraživanjenijebilomogućeizvestinareprezentativnom
slučajnom uzorku, pa se uzorak ovog istraživanja može smatrati prigodnim i dostupnim.
Poslednji popis stanovništva je bio 2002. godine, kada je Republika Srbija bila u sastavu
državnezajedniceSrbijeiCrneGore.Naosnovuovihpodatakakojisustari8godinanije
bilo moguće napraviti relevantan slučajni uzorak. U Srbiji postoji nekoliko novinarskih
16 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
udruženja (Udruženje novinara Srbije, Nezavisno udruženje novinara Srbije, Nezavisno
društvonovinaraVojvodine)čijebazeseneažurirajuredovnoičlanstvomsuobuhvaćeniI
novinari koji su neaktivni ili penzionisani. Najpotpunija i javno dostupna baza je
novinari.rs, u kojoj su se novinari dobrovoljno registrovali, u cilju lakšeg pronalaženja
posla.Bazajekreiranakaoalternativnotržišteponudeipotražnjenovinarskihimedijskih
poslovaisadržipodatke:ospecijalizacijamaindividualnihmedijskihprofesionalaca,gradu
(regionu) u kojem žive, profesionalnom iskustvu, njihovom polu, broju godina i stručnoj
spremikojuposeduju.Uvremesprovođenjaistraživanjaubazijebiloregistrovanoukupno
3987 medijskih radnika, od čega je bilo 2323 samo‐identifikovanih novinara u
“informativnim” medijima (news media) i još oko 900 koji rade u različitim
specijalizovanim medijima. Ostali se bave srodnim medijskim zanimanjima (montažeri,
kamermani, tonci, lektori, organizatori, radnici na rasveti i dr.). Iz navedenih, i jedino
dostupnihinformacija,nijebilomogućenapravitislučajniuzorak,jerkrozbazunisuvidljivi
kontakt podaci članova. Jedini način pristupa članstvu jeste mogućnost slanja mejla
posredstvom administratora. Stoga je ova baza poslužila za formiranje stratifikovanog,
kvotnoguzorka.
Uzorak je sačinjen na osnovu dva kriterijuma koje smo smatrali validnim, za
reprezentativnu sliku profesije u Srbiji: kvote se odnose na tip medija, a stratumi na
regionalnuzastupljenost.UAgencijizaprivredneregistreRepublikeSrbije1,evidentiranoje
937javnihglasila,odtogaje496štampanih,184radiostanica,96televizijskihstanica,56
internetizdanjai19agencijskihservisa.Naosnovuovihpodatakakvotniuzorakobuhvata
uproporcionalnomodnosunovinarezaposleneuelektronskimištampanimizdanjima.Od
ukupnog broja ispitanika, anketirano je dve trećine novinara zaposlenih u elektronskim
medijima, dok preostala trećina pripada štampanim glasilima. Prema teritorijalnoj
rasprostanjenostivišeodpolovineregistrovanihmedijasenalazi u Beogradu, četvrtina u
Vojvodini,apreostalisusituiraniucentralnojijužnojSrbiji.Ovajparametarjebiokorišćen
zastratifikacijuuzorka.
Imajućiuvidudaje,zbogprirodeiciljevaistraživanja,biloneophodnoobuhvatitidvevrste
ispitanika: novinare/urednike, kao i vlasnike/menadžere u medijima, istraživanje je
1
Podaci sa APR-a preuzeti 31. Oktobra 2010. godine
17 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
sprovedeno sa dva različita upitnika (ankete) i na dva različita uzorka. U sektoru
novinari/uredniciispitanoje260profesionalaca.Izborovihispitanikauuzorkuosimšto
je usklađen sa regionalnom zastupljenošću i vrstom medija u kojima su angažovani (TV,
štampa, radio, agencije, Internet), vođeno je računa i o proporcionalnom odnosu
zastupljenosti polova. U sektoru vlasnici/menadžeri obuhvaćeno je 51 ispitanika. Izbor
ovih ispitanika u uzorku vršen je na osnovu dostupnih informacija o vlasnicima medija u
Srbiji,i njihove spremnosti za saradnju. U uzorak su uključeni ne samo vlasnici, koji su
često nepoznati i samim novinarima koji za njih rade, nego i direktori/menadžeri koji su
često jedini transparentni predstavnici medijskih preduzeća ili u slučaju javnih medija
najodgovornijizanjihovuposlovnupolitiku.Izborispitanikajevršen,kaoikodnovinara,u
skladusaregionalnomzastupljenošću(nacionalni,regionalni,lokalni),vrstommedija,alii
tipom vlasništva. Uzorkom je uspostavljena ravnoteža između medija tipa javnog servisa,
medijskih korporacija sa sedištem u inostranstvu i medijskih korporacija sa sedištem u
Srbiji,kaoimanjihsamostalnihmedijskihpreduzeća.
Ukupan broj anketiranih novinara i vlasnika je 315štoiznosi oko10% relevantne
profesionalne zajednice (oko 3200) evidentirane u bazi novinari.rs. Iako uzorci za oba
sektora, u metodološkom smislu, nisu dovoljno reprezentativni da bi se rezultati mogli
projektovatinacelinunovinarskezajedniceonisuomogućilivalidnozaključivanjeosvakoj
odanketiranihgrupaiosnovnudeskripcijuširegpoljaipredmetaistraživanja,kojejebilo
preliminarnogkaraktera.
Tehnikeispitivanja
Zbog prirode istraživanja, njegovih ciljeva i vrste uzorka, prva tehnika za
prikupljanje podataka bazira se na upitnicima, anketnog tipa. Kao što je već rečeno,
formulisana su dva različita tipa upitnika, ali sa izvesnim podudaranjem u pojedinim
segmentima. Upitnici su obuhvatili socio‐demografska obeležja, pitanja o dosadašnjoj
karijeriiiskustvuispitanikaumedijima,ovrstimedijaisl.Zatim,postojeibaterijepitanja
kojeseodnosenasocio‐ekonomskipoložaj,kaoionakojaseodnosenatehnološkiaspektu
profesiji. Takođe, u upitniku je testiran i stepen medijskog obrazovanja, učestalost
profesionalnogusavršavanja,kaoipotrebeovrstamaobukezanovemedije.Neizostavnoje
18 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
ispitan i uticaj politike i vlasničkih struktura na stanje u domaćim medijima, odnosno
skaliranajeautopercepcijaodominantnimnivoimapritisaka.
Dakle, bez obzira o kom je sektoru ispitanika reč, upitnikom su obuhvaćene tri
ključne grupe istraživačkih pitanja: socio‐ekonomska klima, tehnološka baza i obrazovni
potencijalizanovinarskuprofesiju.
Sviispitanicisusamostalnoodgovaralinapitanjaizupitnika.Oko32odstonovinara
je upitnik popunilo na određenim profesionalnim seminarima, dok su ostali popunili
elektronskiupitnik.
Osimkvanitativnihtehnikaprikupljanjapodataka,anketaiwebanketa,zadobijanje
kvalitativnih podataka korišćene su fokus grupe, uz pomoć kojih su dubinski testirani
preliminarni rezultati dobijeni iz upitnika. Ispitanici za fokus grupe odabrani su iz svih
interesnihgrupadefinisanihprojektomistraživanja.Vodiloseračunadasvakafokusgrupa
sadrži predstavnike vlasničkih, novinarskih i uredničkih stuktura. Zbog dominantne
koncentracijemedijauglavnomgradu,kaoibrojazaposlenihumedijima,organizovanesu
dve fokus grupe u Beogradu. Preostale dve fokus grupe su održane u Novom Sadu i
Kragujevcu.NovosadskagrupajeobuhvatilaučesnikesateritorijeVojvodine,aispitivanje
jeobavljenouprostorijamaNezavisnogdruštvanovinaraVojvodine.Ukragujevačkojfokus
grupi uključeni su ispitanici iz Centralne i Južnje Srbije, a ispitivanje je obavljeno u
prostorijamaLocalpress‐a.
U svakoj grupi je bilo po osam učesnika. Na njihovo formiranje uticala su sledeća
svojstva:proporcionalniodnospremavrstimedija,rodnaravnopravnostibalansiranizbor
zasnovannafunkcijikojupojediniispitaniciimajuuodređenojmedijskojkući.
Ovakav metodološki pristup je omogućio istraživačima da steknu uvid u stanje
profesijeizsvihrelevantnihuglova.Originalniempirijskidokazionovinarstvuprikupljeni
kvantitativnim i kvalitativnim tehnikama istraživanja omogućavaju adekvatnu
interpretaciju bitnih aspekata, odnosno činioca koji dominantno utiču na redifinisanje
profesijeuSrbiji.
19 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
Tokispitivanja
Projekat „Profesija na raskršću ‐ novinarstvo na pragu informacionog društva“
počeo je u junu 2010. godine. U prvom trimestru napravljene su ankete za dve vrste
ispitanika. Oba tipa upitnika sadržala su zajedničke baterije pitanja, sa ciljem vršenja
uporedne analize percepcije novinara i vlasnika medija na aktuelno stanje novinarstva i
medijauzemlji.
Sve ankete su prikupljene u periodu od 15. novembra 2010. do 15. januara 2011.
godine. Nakon uvida u upitnike, odnosno dešifrovanja pitanja otvorenog tipa, izvršeno je
kodiranje podataka. Zbog različitih tipova upitnika, napravljene su dve zasebne baze.
Obrada je uključila izradu tabela i grafikona koje ilustruju dobijene rezultate u završnom
izveštaju.
Terensko ispitivanje učesnika fokus grupa obavljeno je do 15. februara 2011.
godine. Terenskih rad omogućio je, članicama istraživačkog tima, testiranje svih
preliminarnihrezultatadobijenihanketnimispitivanjem.
Glavnirezultatiistraživanja
Profilnovinara:Demografskeiprofesionalneodlike(N=260)

Novinarke:51.54%,novinari:43.46%,bezodgovora:5%

Po godinama novinarskog staža najveći broj ispitanika (36,15%) pripada grupi
kojaradiunovinarstvuod10do20godina.

Formalno obrazovanje novinara ispitanika je u najvećoj meri fakultetsko, od
togazanovinarstvo(31,92%),zadrugedruštvenenauke(35%),tehničkeiprirodne
nauke(6,15%).Gimnazijujezavršilo16,15%ispitanika,asrednjuškoluprirodnog
ilidruštvenogusmerenja8,47%.

Najveći broj ispitanika radi u dnevnim novinama (18,10%) i javnim televizijama
(13,97%)auinternetmedijimaradisamo6,67%.
Ukojojvrstimedijaradite?
Brojzbirnihodgovora
Televizijatipajavnogservisa
Procenat
44
13.97%
20 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
Radiotipajavnogservisa
17
5.40%
Televizijasanacionalnomlicencom
18
5.71%
Radiosanacionalnomlicencom
14
4.44%
RegionalnaTV
23
7.30%
8
2.54%
LokalnaTV
24
7.62%
Lokalniradio
27
8.57%
Nezavisnaprodukcija
10
3.17%
Dnevnanovina
57
18.10%
Nedeljnanovina
15
4.76%
Lokalnanovina
15
4.76%
4
1.27%
Internetmedij
21
6.67%
Slobodninovinar
11
3.49%
7
2.22%
315
100.00%
Regionalniradio
Novinskaagencija
Bezodgovora
Ukupno
Tabela17.Ukojojvrstimedijaradite?

Većinaispitanikajeustalnomradnomodnosu(76.54%),honorarnozaposlenihje
16.15%,asamo3.85%je‘slobodnihnovinara’.

Radnovreme:višeodpolovineispitanikaradido40sati(57,31%),najvećibrojod
30‐40sati,avišeod12%radivišeod50satinedeljno.

Najveći broj ispitanih novinara radi u mediju koji je registrovan kao samostalno
preduzeće(57,69%),ostaliodgovorisujednakoraspoređeninamedijekojisudeo
medijskekorporaciječijejesedišteuinostranstvu(19,62%)iliuSrbiji(18,85%).

Platu dobija uredno, svakog meseca 60,38% ispitanika, sa zakašnjenjem četvrtina
novinara koji su odgovorili na ovo pitanje (25,38%), platu nije dobilo unazad
nekolikomeseci6,54%novinaraiistotolikoispitanihnovinaraumestoplatedobija
honorarpoprilogu,1,15%ispitanikajereklodaradekaovolonteriumedijskojkući.

Višeodtrećineispitanikamesečnozaradjujedo50.000dinara(16,54%)ilivišeod
50.000 dinara (23,85%), dok isti procenat ispitanika zarađuje između 20.000 i
30.000dinara.Do40.000dinarazarađujepetinaispitanika(20,38),a3,85%prima
21 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
novčanunadoknadumanjuod15.000dinara.
Kolikoiznosivašamesečnazarada?
Brojispitanika
Procenti
Do15000dinara
10
3.85%
do20000dinara
21
8.08%
do25000dinara
29
11.15%
do30000dinara
33
12.69%
do40000dinara
53
20.38%
do50000dinara
43
16.54%
preko50000dinara
62
23.85%
9
3.46%
260
100.00%
bezodgovora
Ukupno
Tabela7.Kolikoiznosivašamesečnazarada?

Da im poslodavac plaća socijalno‐penziono osiguranje odgovorilo je 78,08%
ispitanih novinara, negativno je na ovo pitanje odgovorilo 12,31% (ne plaća) i
4,23%(poslodavacdugujedoprinosenekolikomeseciunazad).

Dve trećine ispitanika nisu članovi sindikata (65,77%), jedna trećina jeste
(33,08%).

Potpisivanje kolektivnog granskog ugovora podržava 89,23% ispitanika, ne
podržava5,38%.
Fokus grupe: Tipičan novinar u Srbiji je… Osoba koja ima veliku odgovornost i
veliki potencijal, ali koja je potcenjena u društvu, nije adekvatno plaćena i ne živi
dostojanstveno,imaniskosamopouzdanjezboguslovaukojimaživi.“Potcenjenisuiunutar
esnafaiudruštvuukomerade.”Nemaporodicu,živikaopodstanarilikodroditelja,samac
je, ima prosečnu platu u Srbiji i živi u strahu od gubitka posla: “Frustriran maksimalno
svojim primanjima.” Mnogo radi, nema radno vreme, malo zarađuje ili ima neredovna
primanja, nerešenog statusa, bez zdravstvenog osiguranja, narušenog zdravlja, pod
stresom, zabrinut za svoju budućnost, izložen pritiscima, nema vremena za porodicu.
“Nezadovoljan svojim društvenim statusom, ali to ne sme da iskaže, jer živi u strahu. Ima
mnogo tezgi, koje nisu nužno vezane za novinarstvo.” Ne vidi perspektivu u napredovanju.
Većina učesnika u fokus grupama smatra da je tipičan novinar u Srbiji žena srednjih
(tridesetih) godina i da je novinarstvo “tipičan ženski posao kao i svi drugi loše plaćeni
22 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
poslovi.”
Autonomija:Štanovinarividekaonajvećeproblemezanovinarsku
profesiju?

Najvećim problemima medija u Srbiji u ovom trenutku ispitanici smatraju:
nekvalitetno novinarstvo, dominacija senzacionalizma i tabloidnog novinarstva
(22,13%), jak politički pritisak i odsustvo medijske autonomije (20,59%) a samo
malideonjihsmatradajetotehničkazaostalost(4,34%).
Broj
ŠtasmatratenajvećimproblemommedijauSrbijiuovomtrenutku?
Nepovoljanekonomskipolozajpojačansvetskomekonomskomkrizom
odgovora
Procenat
123
17.23%
97
13.59%
Lošamedijskapolitikainezainteresovanostdržavezasudbinumedija
106
14.85%
Jakpolitičkipritisakiodsustvomedijskeautonomije
147
20.59%
Tehnološkazaostalost
31
4.34%
Veomaloškvalitetmedijskeponude
39
5.46%
158
22.13%
11
1.54%
2
0.28%
714
100.00%
Nedovršenatranzicijainedogovarajućizakonskiokvirzaradmedija
Nekvalitetnonovinarstvo,dominacijasenzacionalizmaitabloidnog
novinarstva
Nestodrugo,sta:
Bezodgovora
Ukupno
Tabela12.ŠtasmatratenajvećimproblemommedijauSrbijiuovomtrenutku?

Kao najveće probleme novinarske profesije u ovom trenutku u Srbiji učesnici
ankete navode: slabe plate (20,36%), nizak stepen profesionalizma, a pre svega
nedovoljno poštovanje novinarske etike (16.78%), nizak društveni ugled i status
profesije (16.09%), tehničku zastarelost opreme za rad (3,16%), nepripremljenost
zanovinarskiposaonadigitalnimplatformama(1,79%).
23 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
Štasmatratenajvećimproblemomnovinarskeprofesijeuovom
trenutkuuSrbiji?
Broj
odgovora
Procenat
Slabeplate
148
20.36%
Nizakdruštveniugledistatusprofesije
117
16.09%
Samovoljavlasnikapremaradnimuslovimaipravima
94
12.93%
Prikrivanjeinformacijaunadleznimizvorima
73
10.04%
Pretnjeiuceneosobaiinstitucijaokojimasepise
53
7.29%
6
0.83%
Tehnickazastarelostopremazarad
23
3.16%
Visokeksploatacijesobziromnatezinuposla
49
6.74%
Sticanjeneadekvatnogznanjatokomskolovanja
26
3.58%
Nepripremljenostzanovinarskiposaonadigitalnimplatformama
13
1.79%
122
16.78%
3
0.41%
727
100.00%
Misljenjejavnostidasunovinarikorumpirani
Nizakstepenprofesionalizma,apresveganedovoljnopostovanje
novinarskeetike
Nestodrugo,sta:
Ukupno
Tabela13.ŠtasmatratenajvećimproblemomnovinarskeprofesijeuovomtrenutkuuSrbiji?

NovinarismatrajudanajvećipritisaknaradmedijauSrbijivrše:političkestranke
koje čine vladajuću koaliciju (25.59%), vlasnici krupnog kapitala (17.65%),
predstavnici lokalne vlasti (13.09%), privatni vlasnici medija (12,94%), zakupci
reklamnogprostora(11,62%),PR(4.56%),VladaSrbije(4,26%),strankeopozicije
(3,68%),policijaiBIA(1,03%).
KovršinajvećipritisaknaradmedijauSrbiji?
VladaSrbije
Brojodgovora
Procenat
29
4.26%
174
25.59%
Strankeopozicije
25
3.68%
Predstavnicilokalnevlasti
89
13.09%
Privatnivlasnicimedija
88
12.94%
120
17.65%
Politickestrankekojecinevladajucukoaliciju
Vlasnicikrupnogkapitala
24 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
Zakupcireklamnogprostora
79
11.62%
Nevladineorganizacije
10
1.47%
SPC
4
0.59%
MedjunarodneorganizacijeuSrbiji
5
0.74%
31
4.56%
Sindikati
1
0.15%
Policija
1
0.15%
BIA
6
0.88%
Niko
4
0.59%
12
1.76%
2
0.29%
680
100.00%
PR
Nekodrugi,ko:
bezodgovora
Ukupno
Tabela14.KovršinajvećipritisaknaradmedijauSrbiji?

Kao najzastupljeniji oblik pritiska na medije novinari u Srbiji vide: uticaj na
kadrovsku politiku medija (19,89%), korumpiranje novinara ili urednika da pišu
"naručene tekstove" (17,31%), uskraćivanje kupovine reklamnog prostora
(13,45%),uskraćivanjeinformacijanakojemedijiimajupravo(12,45%).
Štajeodnavedenognajvišezastupljenokaooblikpritiskana
medije?
Broj
odgovora
Procenat
Uskracivanjefinansiranjaizbudzeta
75
10.73%
Nedefinisanikriterijumizapomocmedijimaizdrzavnihfondova
70
10.01%
Nedefinisanikriterijumizapomocmedijimaizstranihfondova
17
2.43%
Uskracivanjekupovinereklamnogprostora
94
13.45%
Uticajnakadrovskupolitikumedija
139
19.89%
Korumpiranjenovinarailiurednikadapisu"narucenetekstove"
121
17.31%
Pretnjenovinarimailinjihovimporodicama
73
10.44%
Inspekcijeikontroledrzavnihorgana
11
1.57%
8
1.14%
87
12.45%
Nestodrugo,sta:
2
0.29%
bezodgovora
2
0.29%
Ometanjedistribucijemedijskogsadrzaja
Uskracivanjeinformacijanakojemedijiimajupravo
25 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
Ukupno
699
100.00%
Tabela15.Štajeodnavedenognajvišezastupljenokaooblikpritiskanamedije?

Višeodjednečetvrtineodgovoraispitanikapokazujedanovinarikaoglavnenačine
da mediji poprave svoj položaj vide u pomoći od strane države (29,49%) i u
davanju povoljnih kredita i subvencija (22,37%), dok 25,08% pomoć vidi u
inostranimdonacijama.

PrincipenovinarskeetikenovinariuSrbiji,premarezultatimaankete,unajvećoj
meripoznajualiihneprimenjujudovoljno(45,38%),poznajualiihskorouopštene
primenjuju (23,46%) ili ne poznaju niti ih se pridržavaju (29,23%). Samo 1,92%
ispitanikasmatradanovinariveomadobropoznajuetičkeprincipeprofesijeidaih
sepridržavaju.
Fokus grupe: Sprega između politike i medija, autocenzura i
neprofesionalnostnovinara
“Novinarski život je nekada bio boemski, sada je korporativan i robovski.”…
“Ponižavanje počinje u zakonodavstvu. Kada se napravi medijski zakon ovakav kakav je ‐
nakaradan, odmah počinje ponižavanje. Odmah nakon toga ide ekonomski pritisak, jer
postoje 2 firme u Srbiji koje mogu da plasiraju nekakve reklame u medije i ukoliko niste
podobni, ekonomski ste potpuno propali. Treće, nameštaju se urednici po političkoj volji. I
ondaidenovinarodkogneštozavisikojitrebaneštodaproguraitunastajeapatijajeronne
možedaseborisaove3stvari.”
Sagovornici u fokus grupama u velikoj meri ističu i spregu medija i politike i
smatraju da stvari stoje lošije u lokalnim medijima: “Politika i položaj medija su u
sprezi,naročitokadsulokalnimedijiupitanju.Lokalnipolitičariutičudostanauređivačku
politiku medija, a direktori javnih medija se smenjuju zajedno sa smenama političara na
vlasti. Privatni mediji ukoliko su distancirani od lokalnih političara onda su „prokazani”
mediji, i zbog toga su pod konstantnim finansijskim pritiscima. Novac se “pumpa” u
konkurentske medije, kako bi se ugrozio uticaj i opstanak nezavisnog privatnog medija.”
Smatraju i da je previše kompromisa i kupoprodaje u profesiji, da su vlasnici medija
26 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
uglavnom iz druge struke i da ne razumeju suštinu posla, a “mediji im vrlo često služe da
operunovacisličneposlove,anezastvaranjemedijskihsadržaja.”Ispitanicinisuuvereniu
sposobnost ljudi koji donose odluke. “U najmanju ruku ako nisu aktivno učestvovali sa
idejomdasestvorihaos,nisuučiniliništadasepočneneštosređivati,ovakavamedijskascena
tojpolitičkojklasiodgovara.”
Novinari iz fokus grupa smatraju da danas postoji političko opredeljivanje
novinara i da se njihova orijentacija prepoznaje. “Uredjivačka politika gubi balans, i ne
postojiuređivačkapolitikakojajasnoštitikrajnjiproizvoddasenakrivinabilokojustranu,
da ostane u osi objektivnosti. Nema profesionalizma... To nije pritisak od strane vlasnika,
već manjak profesionalizma, a pre svega autocenzura.” Učesnici kažu da i u regionalnim
televizijama novinari u velikoj meri podležu autozenzuri i “ne objavljuju ništa što bi bilo
protivnointeresimalokalnevlasti”zbogčegaemitujusamozabavanprogram.
Novimediji:Kakonovinarividebudućnostprofesije?
 Napitanjedalisuigdepohađaliobukuiznovihmedija,najvećibrojnovinaraje
odgovriodajeste:naseminarimaikursevima(41,23%),naodgovarajućemfakultetu
(12,01%) ili odlaskom na odgovarajuće specijalizacije u inostranstvo (6,82%).
Samostalnoiliučenjemodkolegaradunovimmedijimaučiloje21,75%ispitanika,a
nije(12,01%)ilineplanira5,52%novinara.
 Na pitanje da li sadašnje obrazovanje novinara odgovara potrebama medija u
Srbiji, najveći broj ispitanika (66,54%) smatra da je većini novinara potrebno
značajno dodatno obrazovanje, zatim da novinari uglavnom imaju odgovarajuća
profesionalna znanja ali ne i tehnološka (12,69%) ili da novinari uglavnom imaju
odgovarajućatehnološkaznanjaalineiprofesionalna(12,69%).Davećinanovinara
uSrbijiimaodgovarajućeobrazovanjesmatrasamo6,92%ispitanika.
 Na pitanje kako očekuju da će se primena novih tehnologija odraziti na
budućnost novinarske profesije,ispitanicisuodgovoriliraznoliko.Većinasmatra
daćesepovećatiproduktivnostnovinara(28,17%),manjibrojmislidanovinarikoji
dugoradeutradicionalnimmedijimanećebitisposobnidaseadaptirajunapromene
27 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
(19,19%),zatimdaćezbogbrzineinedovoljnovremenadaseinformacijeprovere
pasti kredibilitet novinarskih sadržaja (17,08%). Mali broj ispitanika misli da će
publika u obimnoj ponudi sadržaja imati više poverenja u proverene novinarske
sadržaje(5,46%).Kadsuupitanjutroškoviposlovanja,većibrojispitanikasmatrada
će oni biti smanjeni (13,38%), dok 2,99% misli da će se povećati zbog porasta
investicijautehnologiju.Daćenovetehnologijepomoćidaseprivučenovapublika
vanSrbijevidi4,58%ispitanihnovinara.
 Napitanjedalismatrajudasudovoljnoosposobljenidasenosesatehnološkim
iprofesionalnimizazovimakojiočekujunjihovmedijuskorojbudućnosti,više
odjednetrećineispitanikasmatradaposedujedovoljnoznanjakojaimmogupomoći
da razumeju nove medije i da se u osnovi novinarstvo neće značajno promeniti
(39,62%)ilidaimajudovoljnoiskustvaumedijimasamnogimranijimpromenama
(34,23%). Pozitivan stav prema novim izazovima, ali sa izraženom potrebom za
dodatnim obrazovanjem ima 18,46% učesnika u novinarskoj anketi. Dok 4,23%
novinara smatra da će promene u medijima zahtevati sasvim nova profesionalna
znanjailidaimdosadašnjaiskustvaumedijimanećebitiodvelikekoristiunovom
medijskomambijentu(0,77%).
 Anketirani novinari u najvećoj meri do potrebnih informacija dolaze: traženjem
informacija na Internetu (20,28%), intervjuima sa osobama bitnim za temu
(17,93%), konsultovanjem sa stručnjacima za temu kojom se bave (15,03%).
Samostalnim istraživanjem do informacija dolazi 12,55% novinara koji su
učestvovaliuistraživanju.
Nakojinačinnajčešćedolazitedopotrebnihinformacija
zaVašrad?
Brojzbirnik
Procenat
odgovora
Nakonferencijamazaštampu
Intervjuimasaosobamabitnimzatemu
Odnovinskihagencija
IzdostavljenihmaterijalaPRagencija
Pregledompisanjadrugeštampe
TraženjeminformacijanaInternetu
50
6.90%
130
17.93%
49
6.76%
6
0.83%
41
5.66%
147
20.28%
28 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
Konsultovanjemsakolegamaizredakcije
28
3.86%
109
15.03%
Razgovorimasapoverljivimizvorimakojisuobavešteniotemi
52
7.17%
Dobijanjemtraženihinformacijaoddržavnihorgana
11
1.52%
6
0.83%
91
12.55%
5
0.69%
725
100.00%
Konsultovanjemsastručnjacimazatemukojomsebavim
PozivanjemnaZakonoslobodnompristupuinformacijama
Samostalnimistraživanjem(istraživačkimnovinarstvom)
Bezodgovora
Ukupno
Tabela28.NakojinačinnajčešćedolazitedopotrebnihinformacijazaVašrad?

Kada
prikupljaju
informacije
putem
Interneta
novinari
najčešće
koriste:zvanične izvore (26,32%), vesti globalnih medijskih kuća (21,51%) i sajt
Google news (16,13%); 9.27% ispitanika kao izvor informacija koristi društvene
mreže,7.89%audiovizuelnesadržajekojekreirajusamikorisnici,7.55%blogove,a
6.52%agregatoresadržaja.
Brojzbirnih
KadaprikupljateinformacijeputemInternetakoristite:
Zvaničneizvore(naprimer,sajtVlade,sajtnekekompanije,
Procenat
odgovora
230
26.32%
Vestiglobalnemedijskihkuća(Reuters,BBC,CNN,itd.)
188
21.51%
Googlenews
141
16.13%
Audiovizuelnesadržajekojekreirajusamikorisnici
69
7.89%
Blogove
66
7.55%
Twitter
16
1.83%
Informacijesadruštvenihmreža(Facebook,Myspace,Linked‐in)
81
9.27%
Agregatoresadržaja
57
6.52%
Neštodrugo,šta:
22
2.52%
4
0.46%
874
100.00%
ustanoveisl.)
Bezodgovora
Ukupno
Tabela29.KojijevašizvorinformacijaputemInterneta

UtraženjuiobradiinformacijasaInternetanovinarimaunajvećojmerismeta
težina odabira (pravilnog izbora) pouzdanih informacija (24,78%). Tehničke
29 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
smetnje(sporostiprekidonlajnsaobraćaja)jenavelo22,74%učesnikauanketi,a
nedovoljno poznavanje jezika 15,45% ispitanika. Nikakvih smetnji nema manje od
petineispitanika(18,95%).
U traženju i obradi informacija sa Interneta najviše Vam
smeta:
Brojzbirnih
Procenat
odgovora
Nedovoljnopoznavanjestranihjezika
53
15.45%
Nedovoljnopoznavanjekompjutersketehnologije
19
5.54%
Tehničkesmetnje(sporostiprekidonlajnsaobraćaja)
78
22.74%
12
3.50%
6
1.75%
Strahodzakonskihsankcijaipovredepravadrugihkorisnika
23
6.71%
Težinaodabira(pravilnogizbora)pouzdanihinformacija
85
24.78%
Nemamnikakvesmetnje
65
18.95%
2
0.58%
343
100.00%
Nedovoljnopoznavanjemetodapretraživanjainačinanakoji
funkcionišupretraživačiidruštvenimediji
Strahodnadgledanjaputemmreže
Bezodgovora
Ukupno
Tabela30.ŠtavamsmetaprilikomtraženjainformacijasaInterneta

Kadajeupitanjuprofesionalnabudućnostispitanika,višeodtrećinekažedaće
se truditi da prihvati promene i prilagodi se potrebama (36,92%), oko petina
ispitanikaćeostatiuprofesijijersmatradaćepromeneumedijimadonetiimnogo
novih mogućnosti za napredovanje dok će četvrtina napustiti profesiju čim im se
ukažeprilikazaboljiposao(25%).
Broj
Kakoviditesvojuprofesionalnubudućnost:
ispitanika
bezodgovora
Ostaćuunovinarstvujerćepromeneumedijimadonetimnogonovih
mogućnostizanapredovanje
Trudićusedaprihvatimpromeneiprilagodimsepotrebama
multimedijalnognovinarstva
Bavićusenovinarstvomdokbudemmogaodaradimkaodosada
Procenat
5
1.92%
58
22.31%
96
36.92%
29
11.15%
30 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
Napustićuprofesijučimmiseukažeprilikazaboljiposao
Nemamvizijusvojekarijere
Ukupno
65
25.00%
7
2.69%
260
100.00%
Tabela27.Kakoviditesvojuprofesionalnubudućnost?
Fokus grupe: Tehnološki aspekt najmanje presudan za budućnost
novinarskeprofesije
Učesnici fokus grupe smatraju da najveći uticaj na novinarsku profesiju ima
kombinacija vlasničkih odnosa, socio‐ekonomskih prilika i političkih pritisaka. Veliki broj
ispitanikajeistakaoiobrazovanje,zamerajućisvojimkolegamadanemajudovoljnoopšteg
obrazovanja. Zanimljivo je da je tehnološki aspekt ocenjen kao najmanje presudan za
budućnost novinarstva u Srbiji. „Istraživačko novinarstvo najviše sputava politički pritisak,
ekonomskipritisakinovinarskineporfesionalizamilineznanje,odnosno„3u1“
Kosuvlasniciimenadžerimedija?(N=51)

Polispitanika:33,33%žena,58,82%muškaraca,bezodgovora7,84%

Godina osnivanja medija: najveći broj medija osnovan je u periodu od 1991. do
2000. godine (52.94%), od 2001‐2010. osnovano je 15.69% medija, malo manje
(13,73%) u periodu 1961‐1970. godine isto koliko i u periodu od 1971. do 1990. godine
(13,72%).
31 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
Grafikon1.Godinaosnivanjamedija

Radnistažumedijima:Najvećibrojispitanihvlasnikaimenadžeraumedijimaradi
između10i20godina(43,14%),odnosnoizmeđu20i30godina(33,33%).Od1‐10
godinaumedijimaradi13,72%ispitanika,od30‐40godina7,84%ispitanika,od40
do50godina1,96%.

Ukupanbrojzaposlenihiukupanbrojzaposlenihnovinara:
Ukupanbroj
Broj
zaposlenih:
ispitanika
Procenat
Brojzaposlenih
novinara:
Broj
medija
Procenat
od1do10
12
23.53%
1‐10
25
49.02%
od10do20
9
17.65%
10‐20
7
13.73%
od20do50
12
23.53%
20‐50
8
15.69%
od50do100
7
13.73%
50‐100
6
11.76%
od100do500
10
19.61%
100‐500
4
7.84%
1
1.96%
bezodgovora
1
1.96%
51
100.00%
51
100.00%
preko500
Ukupno
Tabela3.1.Ukupanbrojzaposlenihuvašem
Ukupno
Tabela3.2.Brojzaposlenihnovinara
mediju
32 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
Procenatnovinarauodnosunazaposlene
Brojmedijskihkuća
Procenat:
Do30%zaposlenihsunovinari
13
25.49%
Od31do50%zaposlenihsunovinari
25
49.02%
Preko51%zaposlenihsunovinari
12
23.53%
1
1.96%
51
100.00%
Bezodgovora
Ukupno:
Tabela3.Odnosukupnogbrojazaposlenihibrojazaposlenihnovinaraumediju

Funkcije koje obavljaju u mediju: trećina ispitanika je navelo da su vlasnici ili
suvlasnicimedija(33,33%),po27,45%sudirektoriiliglavniiodgovorniurednici,a
oko8%sumenadžeri.
Funkcijakojuobavljateumediju:
Brojodgovora
Procenat
Vlasnik–Suvlasnik
17
33.33%
Direktor
14
27.45%
4
7.84%
14
27.45%
2
3.92%
51
100.00%
Menadžer
Glavniurednik
Neštodrugo,šta:
Ukupno:
Tabela5.Funkcijakojuobavljateumediju

Kadajeupitanjuvrstamedijaukomerade,većinaispitanikajedalavišeodjednog
odgovora:
Kojajevrstavašegmedija(jedanilivišeodgovora): 1.odg. 2.odg.
3.odg. 4.odg. ukupno:
JavniTVservis
7
7
Javniradioservis
1
3
4
Televizijasanacionalnomlicencom
2
2
Radiosanacionalnomlicencom
1
2
3
RegionalnaTV
4
4
Regionalniradio
2
3
1
6
LokalniTV
6
4
1
1
12
Lokalniradio
10
3
1
14
Nezavisnaprodukcija
2
2
33 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
Dnevnanovina
7
7
Nedeljnanovina
5
2
7
Lokalnanovina
2
3
5
Novinskaagencija
0
Internetmedij
2
4
6
Bezodgovora:
2
1
3
51
22
7
2
82
Ukupno:
Tabela6.Vrstamedija

Tipvlasništvamedija:ispitanicisunavelidasumedijiukojimaradeunajvećem
procentu samostalna preduzeća (72,55%), a u malom procentu su deo medijske
korporacijesasedištemuSrbiji(5,88%)iliuinostranstvu(3,92%).
Dalijevašmedij:
Brojispitanika
Procenat
Deomedijskekorporaciječijejesedišteuinostranstvu
2
3.92%
DeomedijskekorporaciječijejesedišteuSrbiji
3
5.88%
37
72.55%
9
17.65%
51
100.00%
Samostalnopreduzeće
Neštodrugo,šta:
Ukupno
Tabela7.Tipvlasništva

U najvećoj meri vlasnička struktura medija je privatna (62,75%), 27,45%
učesnika u anketi je odgovorilo da je medij u kome rade javni, odnosno državni, a
3,92%daimamešovituvlasničkustrukturuilidajeuprocesuprivatizacije(1,96%).
Kakvajevlasničkastrukturavašegmedija:
Brojmedija
Procenat
Privatna
32
62.75%
Državna/javna
14
27.45%
Mešovita(domaće/stranovlasništvo)
2
3.92%
Uprocesuprivatizacije:
1
1.96%
Neštodrugo,šta:
2
3.92%
51
100.00%
Ukupno
Tabela8:Vlasničkastrukturavašegmedija
34 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva

Mediji uglavnom imaju samostalne izvore finansiranja (30,30%) ili sefinansiraju
odprihodaodoglašavanja(32,32%).Jednapetinaučesnikauanketijeodgovorilada
ubiraprihodeizbudžeta(19,19%)odnosnooddonacija(18,18%).
Kakvisuizvorifinansiranjavašegmedija?
Brojzbirnihodgovora Procenat
Samostalniprihod
30
30.30%
Prihododoglašavanja
32
32.32%
Prihodiizbudžeta
19
19.19%
Prihodioddonacija
18
18.18%
Ukupno
99
100.00%
Tabela9.Kakvisuizvorifinansiranjavašegmedija?

Malo više od polovine ispitanika je odgovorilo da u njihovom mediju postoji
sindikalnaorganizacija(52,94%),dokje47,06%odgovorilodaonanepostoji.

Potpisivanje kolektivnog granskog ugovora za medijske radnike podržava
90,20%vlasnikaimenadžera,dokje7,84%njihreklodanepodržava.
Fokusgrupe:KakonovinarividetipičnogvlasnikamedijauSrbiji‐od
prosečnogmenadžera,prekofeudalca,doeksponentatuđegnovca
Vlasnik kao prosečan srpski menadžer: „Kao svaki prosečan srpski menadžer koji
nekadmoždaimapotencijaldauradinekestvari,alije,povlačećipogrešnepoteze,toštoje
moglo da bude dobro upropastio ili čak nije bio spreman da prizna grešku da je nešto loše
uradio.Daklenespremanupotpunostidapriznagrešku....kojenekadneštodobrouradio,ali
kako je došla kriza ne ume u tim stvarima da se snalazi.“...U velikoj meri dominantno je
mišljenje da je vlasnik je neko ko nije kvalifikovan da se bavi menadžerskim delom. Ne
planira, nije taktičan, ne pozicionira medij na tržištu. Vlasnik nije nužno obrazovan,
odnosno to nije njegova osnovna referenca, jer može da kupi diplomu. Može da bude i
polupismentajkun,alojalanjeisključivoprofitu,bezobziranastepenobrazovanja.Nikood
vlasnika (bez obzira da li je reč o onome ko ga je osnovao ili kupio) nije tu zbog ljubavi
prema medijima nego poseduje medije zbog nekog drugog interesa. “Često je to lokalni
kriminalacililokalnitajkun...Aonikojisukupovalimedije,abavilisusesečomšumaisličnim
35 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
poslovima...oni ne osnivaju medije, nego ih kupuju.”… Veoma je rašireno mišljenje da
vlasnicima nije stalo do novinarske profesije nego isključivo do profita i brze zarade i to
predstavljavelikiproblemzaprofesiju.„Nepostojimehanizamkontroleijavnomnjenjekoje
bikontrolisalovlasnikemedijainateraloihdamedijinebuduisključivosredstvozarade,veći
da budu prave novinarske kuće. Mislim da se to kod nas velikom brzinom napušta i da svi
medijizatoličejedninadruge.“
Vlasnikkaofeudalac:ProsečanvlasnikmedijauSrbijiseponašakaonekifeudalacna
svom feudalnom posedu i vlada novinarima sa svog velikog konja, ima neke tamo svoje
najamne radnike, ne može baš da ih ubije, ali može da im da otkaz i osudi na gladovanje.”
Jedan sagovornik iz Vojvodine smatra da u Srbiji postoje “tri vrste pogrešnih vlasnika
medija: jedan je država (lokalne samouprave i više instance vlasti, sve što se finansira iz
budžeta), drugi su ti takvi kakve je kolega pomenuo tipa Mitrović i treći su korporativni
vlasnici kao što su Waz, Ringijer. I imamo ove raštrkane kao što su Vreme gde su novinari
vlasnici, to su više izuzeci nego pravila. Ove tri vrste vlasnika su tri najpogrešnije vrste
vlasnika. Podjednako izrabljuju ljude. Ringijer pravi neke integrisane redakcije, ljudi će da
spadnu s nogu pišući za pet listova kojekakvih. U privatnim medijima, u Pinku, vidite šta se
događa, oni se međusobno prisluškuju, isteruju, pregledaju itd. U feudalne vrste vlasnika
spadajuitimalivlasnicilokalnihradiostanica.Vlasnikbrineonovinarimanatajnačindaih
ima što manje i da ih što jeftinije plati. Novinari su za vlasnike anonimni robovi, bezlična
masa, zvezdice koje nose na reveru i oni legitimišu njegov medij.”…“Novinari su potrošna
roba, puki robovi, nemaju pravo na mišljenje ili im se mišljenje propiše. Vlasnik ima liste
prijatelja,sveštonesmedasedira,ilinemože.”
Vlasnik nepoznat?: Dominantno gledište je da je „vlasnik medija u Srbiji nepoznat“.
JednanovinarkaizBeogradakaže„Jasam radilaanalizuimoždaimadvemedijskekuće u
Srbiji koji imaju fizička lica za vlasnike da znate da su to Pera, Mika i Žika, a sve ostalo
su....70%medijaimajuuokviruoffshorekompanijamavlasnike.Kakomiznamokakavjetaj
vlasnik... Jedino ako izuzmemo državu kao vlasnika, ona je mislim možda i najveći vlasnik
medija u Srbiji i dalje. Ako nju izuzmemo, ona nam je poznata.“ Ovom stanovištu se
pridružujeistanovištesagovornikaizVojvodinekojismatrada“nominalnivlasnicikojemi
vidimokaovlasnike,nisupravivlasnicimedijavećsamoeksponentinečijegnovcaipojavljuju
sekaovlasnici.”Zarazlikuodnacionalnihvlasnika,vlasnicilokalnimedijasu„vidljivi“.
36 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
Autonomija:Štavlasnicimedijaimenadžerividekaonajvećeproblemeza
medijeinovinarskuprofesiju?

Kao najveći problem u ovom trenutku za medije, vlasnici i menadžeri vide
nepovoljan ekonomski položaj praćen svetskom ekonomskom krizom (25,90%),
zatim nedovršenu tranziciju i neodgovarajući zanonski okvir za rad medija
(20,14%).Odmahzatimnavodelošumedijskupolitikuinezainteresovanostdržave
zasudbinumedija(15,11%)inekvalitetnonovinarstvo,dominacijasenzacionalizma
i tabloidnog novinarstva (14,39%). Jak politički pritisak i odsustvo medijske
autonomije se nalazi na petom mestu, a tehnološka zaostalost medija odmah iza
(8,63%).
Štasmatratenajvećimproblemommedijauovomtrenutku?
Brojzbirnih
Procenat
odgovora
Nepovoljanekonomskipoložajpojačansvetskomekonomskom
kriziom
36
25.90%
28
20.14%
medija
21
15.11%
Jakpolitičkipritisakiodsustvomedijskeautonomije
14
10.07%
Tehnološkazaostalost
12
8.63%
7
5.04%
20
14.39%
1
0.72%
139
100.00%
Nedovršenatranzicijaineodgovarajućizanonskiokvirzarad
medija
Lošamedijskapolitikainezainteresovanostdržavezasudbinu
Veomaloškvalitetmedijskogsadržaja
Nekvalitetnonovinarstvo,dominacijasenzacionalizmaitabloidnog
novinarstva
Neštodrugo,šta:
Ukupno
Tabela12.Štasmatratenajvećimproblemommedijauovomtrenutku?

PremamišljenjuanketiranihvlasnikaimenadžeramedijauSrbiji,najvećiuticajna
medije vrše političke stranke koje čine vladajuću koaliciju (22,73%), vlasnici
37 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
krupnog kapitala (18,18%), predstavnici lokalne vlasti (17,42%) i zakupci
reklamnogprostora(15,15%).
KovršinajvećiuticajnaradmedijauSrbiji?(najvišetri
Brojodgovora
Procenat
VladaSrbije
3
2.27%
Političkestranakekoječinevladajućukoaliciju
30
22.73%
Strankeopozicije
11
8.33%
Predstavnicilokalnevlasti
23
17.42%
Privatnivlasnicimedija
7
5.30%
Vlasnicikrupnogkapitala
24
18.18%
Zakupcireklamnogprostora
20
15.15%
Srpskapravoslavnacrkva
1
0.76%
Svetradicionalneverskezajednice
1
0.76%
Agencijezaodnosesajavnošću(PR)
7
5.30%
Sindikati
2
1.52%
Bezbedonosnainformativnaagencija(BIA)
1
0.76%
Niko
1
0.76%
Nekodrugi,ko:
1
0.76%
132
100.00%
odgovora)
Ukupno
Tabela14.KovršinajvećiuticajnaradmedijauSrbiji?

Kao najčešće oblike pritiska na medije vlasnici i menadžeri vide uskraćivanje
finansiranja iz budžeta (18,12%) i nedefinisane kriterijume za pomoć medijima
(18,12%), zatim navode uskraćivanje informacija na koje mediji imaju pravo
(16,67%)iuskraćivanjekupovinereklamnogprostora(15,94%).
Štajeodnavedenognajvišezastupljenokaooblikpritiska
Brojzbirnihodgovora Procenat
namedije?(Izaberitenajvišetriogovora)
Uskraćivanjefinansiranjaizbudžeta
Nedefinisanikriterijumizapomoćmedijimaizdržavnih
fondova
Nedefinisanikriterijumizapomoćmedijimaizstranihfondova
25
18.12%
25
18.12%
4
2.90%
38 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
Uskraćivanjekupovinereklamnogprostora
22
15.94%
Uticajnakadrovskupolitikumedija
10
7.25%
10
7.25%
6
4.35%
10
7.25%
3
2.17%
23
16.67%
Korumpiranjenovinarailiurednikadapišu«naručene
tekstove»
Pretnjenovinarimailinjihovimporodicama
Inspekcijeikontroledržavnihorgana
Ometanjedistribucijemedijskogsadržaja
Uskraćivanjeinformacijanakojemedijiimajupravo
Ukupno
138 100.00%
Tabela15.Oblicipritiskanamedije

Kaoglavniizvorpomoćidamedijipopraveekonomskipoložajvidesepovoljni
krediti i subvencije (41,54%), zatim pomoć od strane države (26,15%) i inostrane
donacije(16,92%).
Novimediji:Kakovlasniciimenadžerimedijavidebudućnostprofesije?

Na pitanje kako će se primena novih tehnologija odraziti na budućnost
njihovih medija, ispitanici su uglavnom odgovorili da će se smanjiti ukupni
troškovi poslovanja (25,42%) i da će se povećati produktivnost (22,88%). Oni
takođe smatraju da će se time privući novi oglašivači i omogućiti pristuo novim
izvorimafinansiranja(16,10%).
Kakoočekujetedaćeseprimenanovihtehnologija
odrazitinabudućnostvašegmedija?(najvišetri
Brojzbirnihodgovora Procenat
odgovora)
Povećaćeproduktivnost
27
22.88%
Smanjićeukupnetroškoveposlovanja
30
25.42%
Privućićenoveoglašivačeiomogućitipristupnovimizvorima
19
16.10%
Smanjićesepublikazbogporastakonkurencije
10
8.47%
Povećaćeseukupnitroškoviposlovanja,zbogporasta
11
9.32%
finansiranja
investicijautehnologiju
39 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
PrivućićenovupublikuizvanSrbije
9
7.63%
Oglašivačićesepovućiiztradicionalnihmedija
9
7.63%
Građanskonovinarstvoćeugrozitinovinarskuprofesiju
3
2.54%
Ukupno
118 100.00%
Tabela 18. Kako očekujete da će se primena novih tehnologija odraziti na budućnost vašeg
medija?

Trećina vlasnika i menadžera smatra da obrazovna struktura zaposlenih
odgovara potrebama njihovog medija, odnosno da novinari i administrativno
osoblje imaju odgovarajuće obrazovanje i redovno se usavršavaju (29,41% ) u
sličnomprocentumisledanovinariimajuodgovarajućaprofesionalnaznanja,aline
i tehnološka (27,45%) i da je novinarima i administrativnom osoblju potrebno je
značajno dodatno obrazovanje (27,45%). Da njihovi mediji imaju nepovoljnu
razmeru novinarskog i administrativnog osoblja smatra 11,76% ispitanika, dok
3,92% misli da novinari imaju odgovarajuća tehnološka, ali ne i profesionalna
znanja.

Oko trećina medija nema zaposlene osposobljene da rade na novim
platformama(31,37%),četvrtinaimavišeodjednog(25,49%),35,29%imavišeod
pet,dokusamo7,84%medijavećinazaposlenihjeosposobljenazaovuvrstuposla.

Na pitanje da li planiraju ili obezbeđuju permanentno profesionalno usavršavanje
novinarakojiradeunjihovommediju,vlasniciimenadžerisuodgovoriliuglavnom
pozitivno. Više od polovine medija organizuje ili šalje novinare na usavršavanje uz
obezbedjenufinansijskupodršku(54,90%),jednačetvrtinaneorganizujeusvommedijuali
postiče zaposlene da se usavršavaju (25,49%), dok 15,69% medija nije u mogućnosti da
zaposlenimaobezbediodlaskenaredovnousavršavanje.

Kada je u pitanju osposobljenost vlasnika i menadžera da se nose sa
tehnološkimiprofesionalnimizazovimakojeočekujunjihovimedijiuskorijoj
budućnosti,ispitanicisuoptimisti.Onikažudaimajudovoljnoiskustvaumedijima
sa mnogim ranijim promenama (31,37%) ili da imaju dovoljno znanja koja će im
omogućitidarazumejunovemedije(27,45%).Oko30%ispitanikasmatradaimje
potrebno dodatno obrazovanje (29,41%), dok desetina misli da će promene koje
dolazezahtevatisasvimnovamenadžerskaznanja(9,80%).
40 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
NovinarstvouSrbiji
napraguinformacionogdruštva
Nanivouopšteguverenja,odnosnozdravorazumskogznanja,javnostuSrbijismatra
novinarsku profesiju jednom od onih koje ne donose moć, ni novac niti ugled. Dakle, na
osnovu toga se može pretpostaviti da je novinarstvo posao koji ne obezbeđuje visok
društveni status. Uverenje o kome je reč, i koje je empirijski proveravano u ovom
istraživanju, zasnovano je na činjenicama poznatim građanima iz medija. Veliki broj
novinaraizloženjeverbalnimifizičkimnapadima,takodasuradiboljezaštiteproglašeni
za „lica na službenoj dužnosti“. Svake godine pred pravosudne organe izlaze desetine
novinaraoptuženihzaširenjeuvredaikleveta,nanošenjepovredaugledu,častiipsihičkog
bolaitd.Srećom,zatadelaKrivičnizakonikvišenepredviđakaznezatvorom,alisuione
novčaneveomateškezamedijeinjihoveposlenikekojigrcajuusiromaštvu.Opritiscima
na novinare učesnici fokus grupe kažu: „….u kolegu uperen pištolj, fizičke pretnje, batine,
premlaćivanje. Promil šanse da ćete dobiti zaštitu na sudu ‐ što u velikoj meri utiče na
autocenzuru.«(FG‐4).Predtoga,trinovinarauSrbiji2010/11.suzbogozbiljnihpretnjipo
život pod stalnom policijskom zaštitom, a troje je u poslednje dve decenije ubijeno.
Počiniocinisuotkriveni.
O ugledu novinarske profesije govori i autopercepcija/autorefleksija među njenim
poslenicimakojapotvrđujeiznetesumorneiskaze,ikojačestopoprimaoblikautoironije.
Takojeujednojfokusgrupiunašemistraživanju,poznatanovinarkaizjavila:„Novinarski
životjenekadabioboemski,asadajekorporativanirobovski.“(FG‐1)Uduskusijisafokus
grupomutzv.provinciji(Kragujevac)sastavljenje„fotorobot“novinaraulokalnojsredini
kojije:siromašan,bezradnogvremena,neredovnihprimanja,bezzdravstvenogosiguranja,
zabrinut za svoju budućnost, pod stresom, izložen pritiscima, šarenolikog formalnog
obrazovanja.(FG‐3) Dakle, budući da je prikupljanje stavova u fokus grupama validan
naučnimetod,možemozaključitidajavnostuSrbijisasvimdobroprocenjujenovinarstvo.
41 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
Ovomeuprilogiznosimoirezultatejednogodprvihistraživanjanaistutemuodprejedne
decenije koje su sproveli NUNS i Stratedžik marketing – „Položaj novinara u Srbiji 2002.
godine“. Ono je obuhvatilo oko 700 novinara iz 160 TV, 600 radio stanica, 14 dnevnih
novina i 160 glasila izoblasti periodične štampe. Rezultati su pokazali da59% ispitanika
ponekad strahuje od gubitka posla, 39% bi promenilo sadašnji posao, 24% bi napustilo
profesiju a više od 50% ne bi volelo da im dete bude novinar! ( vidi: Kujundžić i Kožul,
2007:5)Daovustatistikukonkretizujemoasocijacijomnapitanještaje„prosečannovinar“
izjedneodfokusgrupa:„Tojeuvenulaosobakojanijeadekvatnoplaćena,nijeadekvatno
cenjena, koja ima potencijal, ima obrazovanje, ima veliku odgovornost ali to se ne
prepoznajeuovomtrenutkuuovomdruštvu“.(FG‐2)
Socio‐ekonomskipokazatelji
Uprethodnimdecenijamanovinarstvojebilopretežnomuškozanimanje.Zbogtoga
sukrajemXXvekapodsticaneafirmativneakcijekakobisepovećaoudeoženauprofesiji.
UprvojdecenijiXXIvekamožeserećidajesituacijaobrnuta.Nastudijamanovinarstvaiu
redakcijama sada preovladava ženski pol. U našem istraživanju broj ispitanika ženskog
pola bio je veći za približno jednu desetinu (51,54% prema 43,46%, ostatak je prevideo
pitanje).Ovajpodatakjeznačajanzarazmatranjesocijalno‐ekonomskogpoložajanovinara,
jer potencijalno ukazuje na nove probleme. Žene su više izložene mobingu, a ako su
zaposlene po ugovoru ili honorarno, po pravilu gube posao zbog trudnoće i porodiljskog
odsustva. Tako su često suočene sa surovim izborom ‐ karijera ili materinstvo. Ako je za
utehu, ovakve teškoće postoje i u drugim profesijama od kada su privatni poslodavci u
većini. No, ohrabrenje nalazimo u podatku da je dve trećine naših ispitanika (76,54%)
stalnozaposleno,takodauslučajumaterinstva,bolestiitd.nebismelidaizgubeposao.Šta
više,uispitivanomuzorkunajvećijebrojvećiskusnihnovinara(36,15%)kojiradeod10
do20godinauprofesiji.Onispadajuumlađe,aliiskusnenovinare,kojihseposlodavciteže
odriču. Rizik gubitka posla najveći je kod početnika (do 5 godina staža), jer ih pritiska
velika „rezervna armija aspiranata na posao novinara“ koji čekaju svoju šansu bez obzira
nauslove.„Novinarnemaugovororadu,možedaradikolikohoće,mislidaćedobitinešto,
paakonedobije,doćićenekodrugi…“(FG‐4)Rizikjevelikizanovinaresapreko20godina
42 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
staža, koji su najmanje spremni da se odreknu rutine i (na)uče nove metode i veštine za
opsluživanjenovih,multimedijskihplatformi.
Grafikon1.Kolikogodinaraditekaonovinar?
Novinarstvojeoduvekbiloprofesijabezfiksiranogradnogvremena.Stalnaborbada
se pobedi konkurencija i bude ekskluzivan navodi novinare da se čitavog dana kreću
između redakcija i izvora informacija. Medjutim, u anketi koju smo sproveli, rezultati na
prvi pogled odstupaju od pretpostavke da je broj sati provedenih na poslu veoma velik.
Naime,ubedljivavećinaispitanika(43,85%)odgovorilajedanedeljnoradido40sati.Ako
senjimadodajuonikojisuprocenilidužinuradnenedeljedo50sati(24,23%)moglobise
rećidajedo50satinedeljnoradnovremedvetrećinenašihispitanika.Interesantnojeda
ima novinarskih zanimanja koja se svode na rad ispod 20 sati nedeljno (7,31%) kao i
pojedinaca koji verovatno rade na više mesta pa im nedeljni radni angažman traje do 60
(9,62%)ivišeod60satinedeljno(2,69%).Izuglasocijalno‐ekonomskogpoložajanovinara
ovipodacizaslužujudodatnekomentare.Prvo,izdobijenihodgovorasenemoževidetidali
novinariupražnjavajuinekidopunskiradvanprofesije.Dajetomogućepotvrđujeizjava
jednenovinarkeizfokusgrupe:„NajvećiproblemnovinarauSrbijiještonemogudarade
samojedanposao,većmorajudatezgaresastrane.Itakodođudo16satidnevno.“(FG‐2)
Drugo,zaposleninalokalnimmedijimaimajunajmanjeplatetakodaprihvatajuraduviše
medija, dopisništvo, itd. To navodi novinarka iz fokus grupe van Beograda. „U malim
43 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
redakcijamasepokrivavišeposlova...anovinariuunutrašnjostiradeza2‐3redakcijedabi
moglidapreživeiradetrostrukoiličetvorostrukovišenegoštobibilonormalno.“(FG‐3)I
treće,sobziromdanovinariradeivikendomipraznicima,obimnjihovihradnihobaveza
svakakojevećinegoudrugimprofesijama.Ištojejošnepovoljnije,takavradniangažman
seneplaćadodatno.
Nije uočljiva značajna korelacija između broja radnih sati nedeljno i urednosti i
visineisplaćenihzarada.Moglobisesamopretpostavitidajegrupacijakojaimapristojno
radnoopterećenjedo50sati(vidiranije),verovatnoonakojaiplatedobijauredno,svakog
meseca (60,38% odgovora). Trećina ispitanika (31,92%) izjavila je da nadoknadu za rad
primasavećimilimanjimzakašnjenjem.To„većezakašnjenje“možedabudeivišeod12
meseci. U vreme pisanja ovog izveštaja, novinari lokalnih medija u Nišu, Kragujevcu,
Kraljevu...bili su u štrajku jer nisu dobili plate za godinu dana. Uglavnom, to se dešava u
medijimakodkojihjeizvedenaprivatizacija(prodaja),jerjetimčinompresahnuosiguran
izvorprihodakojijedolazioizopštinskihbudžeta.Novivlasnicinisunikupilimedijeradi
njihoverevitalizacije,većizmnogobanalnijihrazloga.Zbogtoganemajunamerudaposle
akvizicije svojim novcem pokrivaju gubitke u poslovanju medija, pa su prve na udaru
novinarskeplate.Toječestodovodilodorevolta,podelauredakcijama,osnivanjanovog,
konkurentskogmedijainaravno,dodaljeekonomskepropastiistaroginovog.
U celini posmatrano, podela po urednosti primanja zarade (i njene visine) jasno
postojiizmeđuzaposlenihumedijimaujavnojionihuprivatnojsvojini.Naprvugrupuse
primenjujeZakonoradutakodasunovinarizaštićeniji.Tojeistaknutoiudiskusijiufokus
grupiuKragujevcu.„Javni(državni)medijisunakačeninabudžet...Privatni–ukojimasu
svisiromašni‐novinarisuizrabljivanisaduplomanjimplatamanegoujavnimmedijima,u
kojima ima mnogo zaposlenih i svi primaju plate...“ Mlada novinarka u istoj fokus grupi
kazalajedaunjenommedijusvi(paivlasnik)primajuminimalniličnidohodakkojičesto
nemogudazarade.Platesuzatoneredovne,aonasamajezbogtogaprimoranadanapusti
posaojerplatunijeprimila6meseci.(FG‐3)Unajtežempoložajusuhonorarninovinari,jer
njih ne štiti Zakon o radu pa mogu biti otpušteni u svakom trenutku; ne dobijaju
otpremnine, troškove prevoza, i druge beneficije. Njih je u istraživačkom uzorku bilo
najmanje (6,54%), ako se izuzmu volonteri (1,15%) čiji je rad u medijima besplatan.
44 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
Potvrđuje se ocena Međunarodne organizacije rada (ILO) da poslodavci ne pomišljaju da
podele dobit od eventualnog povećanja produktivnosti sa novinarima. Korporacija „Blic“,
koja je u stranom vlasništvu (Ringier i Springer), prva je u Srbiji oformila integrisanu
redakciju. Dakle, „Blic“ očekuje da novinari iz jedne redakcije opskrbljuju sadržajima sve
njihoveoff‐lineinoveon‐linemedije.Ali,zbogtogajekonstatovanvišaknovinara.Danebi
davali otkaze, menadžeri su ponudili „tehnološkom višku“ riplijevsko rešenje. Svi
prekobrojni mogu da ostanu na poslu u zvanju „pomoćnik novinara“ ali da ubuduće
primaju prepolovljenu platu! Mnogi novinari su zbog toga napustili ovaj medij sa
indignacijom.Međutim,čininamsedajetotekpočetaktrendakojićeuskorousleditiiu
ostalimmedijima,saposledicamapoprofesijukojesusevećvidelenaprvomprimeru.
Sviiznetiaspektipokazujudajeekonomskipoložajnovinarskeprofesijederogiran,i
da iz njega mogu da proisteknu samo novi socijalni problemi. U skladu sa opisanim
ekonomskimpoložajemmedija,logičnojedasuplatenovinaramale:unašemuzorkusmo
predvideliskalu od 15 do preko 50 hiljada dinara. Najveći broj ispitanika (23,85%), ima
platupreko50.000dinaramesečno.Međutim,ovajnalazodstupaodniskogprosekazarada
zato što je u uzorku anketiranih 84 učesnika bilo na mestima glavnih i odgovornih
urednika,iurednika.NadrugommestujegrupacijakojadomašujeprosečnuplatuuSrbiji
(kojaiznosi37.000dinaraili370evra).Posmatranoucelini,polovinasvihispitanikaima
plateispodidorepubličkogproseka,odnosnood150do400evra.
45 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
Grafikon2.Kolikoiznosivašamesečnazarada?
U oblik skrivene eksploatacije spada odbijanje vlasnika da uz platu zaposlenima
uplaćujusocijalnoipenzionoosiguranje.Dvetrećinenovinaraunašemuzorku(78,08%),
odnosno gotovo isto onoliko koliko je izjavilo da ima stalno zaposlenje, ima i plaćene
doprinose.Trećinanovinarauuzorkuilineznadaliimseuplaćujudoprinosizasocijalnoi
penzionoosiguranje,ilijesamostalnomproveromotkrilodatoposlodavacnečini.Period
zakinutosti doprinosa varira (to može biti i više godina) i u svakom slučaju je
„egzistencialna bomba sa odloženim dejstvom“ po novinara kada bude trebalo da ode u
(neuplaćivanu) penziju. Istine radi, krivci za ovakve mahinacije su i sami novinari, koji
pristajudaimposlodavac(naravnoprivatnik)zvaničnoisplaćujesamodeozarade(nakoji
će platiti manje poreze) a ostatak u gotovini, na ruke. U fokus grupi je ova praksa
potvrđena. „Visina plate se određuje na osnovu ličnog dogovora i nekog prethodnog
iskustva...Postoji neka kao zvanična plata, a novinar dobije ili više ili manje od
toga...Naravnoučetiriokasagazdom.“(FG‐1)Oovojpojavinismopostavilipitanjeunašem
upitniku.Ali,tojeizgledadugotrajnapraksanaštaukazuje i„Izveštajoradnimpravima
medijskih profesionalaca u Srbiji“ rađen na uzorku od 200 ispitanika. U njemu se
konstatuje:„Takođezabrinjavačinjenicadase31%izjasnilodadeoplateprima„naruke“,i
takodozvoljavajuposlodavcudaneplatiporeze.Najčešće(54%)jetood10do30odsto
plate,madajevelikibroj(32%)ionihkojičak60do80%primajunacrno.“(NUNS,2009:3)
Nakon što su objašnjeni i empirijski potvrđeni mnogobrojni načini izrabljivanja
medijskihradnikaodstraneposlodavaca,neminovnosenamećepitanje:zaštosezaposleni
u medijima nisu okrenuli nekom obliku (samo)organizovanja radi zaštite svojih interesa?
Naravno,pomisaoprvopadanasindikalnuorganizaciju.Jer,kadabiuSrbijipostojaojedan
sindikatsavišehiljadačlanovaizmedija,njihovdruštvenoekonomskipoložajbisemogao
popraviti.““Sindikatjemnogojačioblikorganizovanja.Kadabismomoglidauspostavimo
jedan sindikat na nivou države, to bi u dobroj meri doprinelo. Jedino što smo mi malo
sujetni…”kažejedanučesnikfokusgrupeuNovomSadu(FG‐4)Jakacehovskaorganizacija
mogla bi da preduzme: zakonodavnu inicijativu; da se izbori za tipske radne ugovore u
kojimabiseutvrdilaminimalnacenazasvenovinarskeproizvode;dasezakonskiutvrde
radnaidrugapravazasvevrstemedijskihposlenikaiusvimradnimstatusima.Rečju,da
46 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
sepopraviugled,ekonomskistatusimoćprofesije.Kaoiudrugimoblastimaprivrede,iu
medijskojindustrijibitrebaloizdejstvovatikolektivnigranskiugovorzamedijskeradnike
kojibipostaviočvrstapravilaigre.Okooveidejenemaspora.Jer,devetdesetina(89,23%)
učesnikaunašemistraživanjupodržavapotrebudasepotpišekolektivnigranskiugovorsa
poslodavcima. Nedoumica se javlja kada sepogledaju odgovori otome ko i kako to može
praktično da učini. Jer, svega trećina ispitanika (33,08%) učlanjena je u neki sindikat.
Dakle,ostajesasvimnejasnoinerazumljivokobi,osimstrukovnihorganizacija,mogaoda
se izbori za boljitak profesije u kojoj vlada veliko nezadovoljstvo socijalno‐ekonomskim
položajem.
Grafikon3.Dalistečlannekogsindikata
Za ovaj paradoks postoji objašnjenje. Ono se, najkraće rečeno, svodi na potpuno
odsustvopoverenjanovinarausindikalnuorganizaciju.Jednimdelom,onojenasleđenoiz
devedesetih godina, kada je sindikat bio instrumentalizovan za ciljeve autoritarnog
političkogrežima.Potomsusesindikalneorganizacijeumnožileipodržalebilopozicijubilo
opoziciju, zapostavljajući borbu za egzistencijalne interese okupljenog i potencijalnog
članstva. Medijski radnici nisu imali želju da se pojavljuju kao etaloni, i ešaloni,
politizovanih sindikata. U Srbiji, kao i među političkim strankama, postoji mnoštvo
sindikatanapapiru,čiječlanstvo(reprezentativnost)jeteškoutvrditi.Sauspostavljanjem
dualne medijske svojine, vlasnici privatnih medija uzeli su sebi za pravo i da zabranjuju
sindikalnoorganizovanjeusvojimmedijima.Ili,damomentalnootpuštajuaktivistekojibi
47 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
pokušavali da organizuju bilo kakav kolektivni otpor. Konačno, postoje i takvi lokalni ili
internetmedijikodkojihbrojzaposlenihjedvadabinamiriosamofunkcionerskamestau
sindikalnomogranku.
Nepoverenje u ulogu sindikata potvrdili su i učesnici fokus grupa. „Postoje dva
sindikata ali oni ne privlače članstvo, a novinari nisu zainteresovani za sindikalno
organizovanje, prosto tip zanimanja nije takav da se uklapa u sindikalizam (!). Sindikati,
bez obzira da li su novinarski ili neki drugi, u Srbiji se izjednačavaju sa pilićima i
smrznutomribom.“(FG‐3).Urednicadnevnihnovinaimasvojeobjašnjenjezbogčeganijeu
sindikatu: „Iz principa, zato što u mediju u kome ja radim postoje 4 sindikata (!), koji
uglavnom, izvinjavam se na iskrenosti, služe za zaštitu neradnika.“ (FG‐2) Nakon ovih
subjektivnih ocena, potrebno je ponoviti da se „pluralizam“ razjedinjenih i posvađanih
sindikata u Srbiji preslikao i na medijsku industriju. Predsednik „Samostalnog sindikata
zaposlenih u grafičkoj, izdavačkoj, informativnoj delatnosti i kinematografiji“ objašnjava
zaštojeteškodoćidotolikokorisnogiželjenogkolektivnoggranskogugovoraoradu.„Mi
smokaogranskisindikatpripremilijedantakavugovor,kojijenaišaonaotpormedijskih
preduzeća,jertamopraktičnoinepostojereprezentativnesindikalneorganizacijekojesu
ovlašćene da ugovor potpišu.“ („Danas“, 2011) A ogranaka nema jer sindikat ne uživa
poverenje,itakoukrug.
Nakrajuistraživanjaekonomskepozicijemedijainovinarapostavilismopitanjeo
tomeštanovinarismatrajunajvećimproblemommedijauovomtrenutku.Bilojeponuđeno
8 odgovora, a ispitanici su mogli da izaberu i rangiraju tri najvažnija. O njihovoj
samokritičnostidobrogovoripodatakdajenajvećibroj(22,13%)ukazaonanekvalitetno
novinarstvo, dominaciju senzacionalizma i tabloidnog novinarstva. Međutim, kao što je
poznato, to je način na koji mediji sa oskudnim prihodima pokušavaju da postignu veći
tiražilirejting,tojestzaradu.Kadanemadovoljnonovcaumedijimalogičnojedanemani
istraživačkog novinarstva, retko se odlazi na teren, izjave se uzimaju telefonom, često se
koriste vesti novinskih agencija i određeni internet portali. Zbog toga je sadržina svih
informativnih medija u Srbiji veoma slična, osim kod šampiona „žute štampe“, koji ne
prezajuniodobjavljivanjaglasinai/ilidezinformacija.Stogaradi,odgovorkojijeukazaona
posledicetrebapovezatisauzrokom.Tojeocenaispitanikadajenajvećiproblemmedijau
48 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
ovom trenutku nepovoljan ekonomski položaj pojačan svetskom ekonomskom krizom.
Smatramo da spajanjem ova dva odgovora dobijamo prvorangirani (38,36%) koji dobro
sumira ekonomski položaj medija i ukazuje kako se on odražava na ugled i status
novinarske profesije. Ovo nije specifično samo za Srbiju. „U čitavom regionu, trend
tabloidizacije pokrenut iz poslovnih razloga izgleda da neumoljivo podriva kvalitet
novinarstva a sa njim i javni kredibilitet potreban da se odbiju politički napadi.“ (Hume,
2011:16)
Grafikon4.ŠtasmatratenajvećimproblemommedijauSrbijiuovomtrenutku?
Pojedinačnoposmatrano,nadrugommestusenalazijakpolitičkipritisakigubitak
medijske autonomije. Medju važnijim aktuelnim problemima ispitanici vide još lošu
medijsku politiku i nezainteresovanost države za sudbinu medija, kao i nedovršenu
tranziciju i neodgovarajući zakonski okvir za rad medija. Najmanji značaj pridaju lošem
kvalitetumedijskeponude–štobimoglojošvišedapotenciraodgovorsanajvećimrangom
(nekvalitetno novinarstvo). Nizak rang dodeljen tehnološkoj zaostalosti morao bi da
izazove otvaranje javne rasprave, jer tranzicija medija osim svojinske promene vodi
neminovno ka njihovoj konvergenciji sa informaciono‐komunikacionom tehnologijom. Od
49 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
brzine prilagođavanja tehnološkom napretku i primene inovacija najviše će zavisiti
budućnostmedijanesamouSrbiji,negoučitavomsvetu.
KadajerečonajvećimproblemimanovinarskeprofesijeuSrbijiuovomtrenutku,
ponuđenoje10varijantiodgovora.Učesnicianketetrebalisudaizaberutrinajvažnija,tako
da su se njihova mišljenja prilično rasipala. Medjutim, najviši rang imaju četiri odgovora
koji,uglavnom,empirijskipotvrđujuoceneikomentarekojesmovećobrazložili.Naprvom
mestu, dakle kao najveći problem, ispitanici navode slabe plate (20,36%). Sledi nizak
stepen profesionalizma i nedovoljno poštovanje novinarske etike (16,78%), što je takođe
interesatna subjektivno‐kritička ocena koja se ne može zanemariti. Medju aktuelnim
problemimaprofesijenavodesepotom:nizakdruštveniugledistatusprofesije(16,09%),i
samovolja vlasnika u odnosu na poštovanje radnih uslova i prava zaposlenih (12,93%).
Mada nije bilo predviđeno kao odgovor, iz diskusija u fokus grupama vidi se da je
ispitanicima jasno da im je profesija razbijena kako bi lakše bila podređena. Jedan od
učesnika u fokus grupi kaže: „To je darvinovska situacija – borba za opstanak, nema ni
solidarnosti ni sentimentalnosti. Nije slučajno što sindikalni pokreti ne postoje u
novinarstvu...“.Njegovakoleginicadodaje:“Profesijajerazbijena.Iudruženjasurazbijena.
Svakodržisvojsektorograđeninedajedamuganekopreuzme.“(FG‐1).Nakonukazivanja
nanerazumljivunezainteresovanostnovinaradastvorejakucehovskuorganizacijuipruže
otpor izazivačima mnogobrojnih teškoća i problema, (kolektivnim ugovorom, jakim
sindikatom,profesionalnimorganizacijama)jasnojedaćevinovnicipojavakojederogiraju
novinarskuprofesijujoš(za)dugoneometanodelovatinamedijskojsceni.
Autonomijamedijainovinara
Nakonanalizesocio‐ekonomskogkontekstaukomeopstajuirademedijiinovinari
uSrbiji,jasnojedaonneobezbeđujepovoljnepreduslovezasticanjevelikeautonomijeu
radu. Naravno, nezavisni mediji, u punom smislu te reči, ne postoje nigde u svetu. Ta
sintagma se može uzeti kao idealan tip kome se u praksi mediji u različitim zemljama (i
kontekstima) više ili manje približavaju. Pokazatelji medijskih sloboda mogu se
objektiviziratiiizmeriti,pasenakontogamedijskisistemiurazličitimdržavamarangiraju
po stepenu osvojene slobode. Na takvoj lestvici Freedom House‐a, objavljenoj prošle
50 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
godine, mediji u Srbiji su ocenjeni slabije nego ranije. Srbija se po slobodi medija nalazi
2010.godinena78.mestuusvetu(www.freedomhouse.org).Satakvomocenompripada
najvećoj grupi država u kojima postoji „parcijalna sloboda štampe“. Prema ocenama
organizacije Reporters Without Frontiers za istu godinu (http/en.rsf.org/press‐freedom‐
index) Srbija je među zemljama u regionu Zapadnog Balkana rangirana samo ispred
Kosova, a na svetskoj rang lestvici zauzima 85. poziciju! Ovde nije mesto ni vreme da se
pobliže objasne načini „bodovanja“ posmatranih država u dve organizacije, jer nas u
istraživanjuinteresujesamozbog čegajetakouSrbiji.Postavljenopitanjejebilo:kovrši
najvećipritisaknaradmedija?
Ispitanicima je ponuđena lista odgovora sa dvadeset organizacija, institucija,
neformalnihgrupaitd.Ikodovogpitanjatraženojedaizaberutriodgovoraieventualno
dopišu i neki koji nije bio predviđen upitnikom (samo 12 od 260 ispitanika je iskoristilo
ovu mogućnost). Ponovo je zbog velikog broja opcija došlo do rasipanja odgovora, ali u
celiniposmatranomožesepotvrditidejstvotritradicionalnaizvorapritiskanaradmedija.
Tosu:političkiakteri,vlasnicinovca(kapitala)iposleniciPRagencija.
Pod „političkim akterima“ su svrstani odgovori koji ukazuju na izvore pritiska iz
političkog polja. Po redosledu određenom učestalošću odgovora to su: političke stranke
koje čine vladajuću koaliciju (25,59%), predstavnici lokalne vlasti (13,09%), vlada Srbije
(4,26%) i stranke opozicije (3,68%). Ukupno, da najveća opasnost protiv slobode medija
dolaziizpolitičkogpoljaiskazanojeubezmalopolovinisvihodgovora.Ukupno,oniiznose
jedno od tri mišljenja 46,52 odsto ispitanika. Empirijski nalaz potvrđuje konstataciju o
Srbiji kao zemlji nedovršene tranzicije u kojoj mediji imaju slab demokratski potencijal i
uticaj jer su podređeni političkim igračima. To priznaju i rukovodeći ljudi u medijima. „U
istraživanju Instituta društvenih nauka o stanju slobode medija 2009. godine, od 210
anketiranih rukovodećih ljudi u informativnim medijima, ostvarivanjem slobode medija
bio je zadovoljan – jedan (!). Dve trećine urednika (66 odsto) navelo je da je sloboda
njihovih medija bila kršena u nekom obliku. Žalili su se pre svega na ekonomske, ali i na
druge vrste pritisaka, a rekli da slobode i prava medija najčešće narušavaju organi vlasti
(40 odsto svih navedenih izvora narušavanja), političke partije i organizacije (21 odsto),
kaoiekonomskimoćniciusvojstvuoglašivača(21odsto).“(Matić,2011:6)
51 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
Grafikon5.KovršinajvećipritisaknaradmedijauSrbiji?
Političkipritisakdolaziiinstitucionalnimputem(vladaSrbija,lokalnavlast)alii,što
jevišezabrinjavajuće,neformalnimkanalimauticaja–iodstranakanavlastiiodopozicije.
Poštojestrankamazabranjenodaosnivajuelektronskemedije,anjihovenovinesuprestale
daizlazezbogslabeprođe,jasnojedanastavaksvojeintervencijeoneostvarujuusprezisa
vlasnicima i glavnim i odgovornim urednicima medija. To potvrđuju i lična iskustva
novinara iskazana u fokus grupama. Jedan urednik kaže: „Danas je neposredni diktat
52 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
državne politike i diktat poludivljih vlasničkih interesa...Pre je bio jasan jednopartijski
uticaj.“(FG‐1)Novinarizunutrašnjostijeufokusgrupiobjasnioneformalnekanaleuticaja:
„Drastično je smanjena mogućnost rada privatnog sektora. Događa se „partokratizacija“
odnosno fantomsko finansiranje javnih medija iz budžeta, po partijskim linijama...“.
Njegovakoleginicadodaje:„Lokalnipolitičariutičudostanauređivačkupolitiku,adirektori
javnih medija se smenjuju zajedno sa smenama političara na vlasti.“ (FG‐3). Mi bismo
dodali da se ne menjaju samo direktori i glavni urednici po „meri“ onih koji osvoje vlast.
Političke koalicije su u vreme vladavine u velikom broju „naseljavali“ medije svojim
pristalicamaiaktivistima.Natajnačinotvaranasunepotrebnaradnamesta,produktivnost
rada i plate su opadali, a eventualnim kupcima u procesu privatizacije nisu odgovarali
medijisavelikimbropjemzaposlenih.Jer,trebalojeotpuštatiihuztroškoveotpremnine.
Procesprivatizacijejetakođestvorioidrugumogućnostdapolitičkiakteriinstalirajusvoje
sledbenikeumedije.Ulokalnimsredinama,ukojimaseljudidobropoznaju,tvrdisedasu
međukupcimalokalnihmedijačestopojedincipoznatikaoistaknutiaktivistiisimpatizeri
različitih stranaka. Pod tom krinkom oni su kao vlasnici u situaciji da (pred)odredjuju
izdavačkuiliprogramskupolitikumedija.
Štoseposednikanovcatiče,onimogudadiktirajuizdavačkuiprogramskupolitiku
ako su vlasnici medija, što je u pluralističkom političkom sistemu dozvoljeno. Ali, oni
kažnjavajui/ilinagrađujuisveostalemedijedavanjemiliuskraćivanjemoglasa,odnosno
prihoda.Njihovjepritisakveomabitan(amoždadelomiusaglašen)saonimkojidolaziod
političkih aktera. Sabrano, pritisak koji demonstriraju centri novčane moći navelo je
42,21% ispitanika, i to ovim redosledom: vlasnici krupnog kapitala (17,65%), privatni
vlasnicimedija(12,94%)izakupcireklamnogprostora(11,62%).USrbijijejavnatajnada
najvećizakupciipreprodavcireklamnogprostoraživeusimbiozisanajvećompolitičkom
partijom, što novinari znaju. Učesnik fokus grupe kaže“... ponižavanje počinje u
zakonodavstvu,medijskizakonkadsenapraviovakavkakavjenakaradan,odmahpočinje
ponižavanje. Odmah nakon toga ide ekonomski pritisak. Postoje dve firme u Srbiji koje
mogu da plasiraju nekakve reklame u medije i ukoliko niste podobni, ekonomski ste
potpunopropali.“(FG‐4)Zbogtogabisetrećipomenutiodgovoroizvorimaekonomskog
pritiska (zakupci reklamnog prostora) mogao povezati i sa političkim pritiskom. Na moć
vlasnikanovcaukazalisutakođeučesnicifokusgrupa.„MedijskascenauSrbijijetakvada
53 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
se uticajni (nezavisni) lokalni mediji zatvaraju ili finansijski uništavaju tako što se stvara
nelojalnakonkurencija,pokretanjemnovihmedijakojepodržavajuiplaćajuekonomskijaki
pojedinciusprezisalokalnimpolitičarima.“Drugiučesnikdodaje:„Privatnimedijiakosu
distancirani od lokalnih političara, onda su „prokazani“ mediji, a zbog toga su pod
konstantnim finansijskim pritiscima.“ (FG‐3) Citirana izjava nam govori da se na
„prokazane“ medije vrši pritisak tako što se u opštinama (pa i šire) javnim preduzećima
jasnostavljanaznanjeukojimmedijimanesmeju,aukojimamorajudaobjavljujureklame
i oglase. Time se svakako direkno utiče na ekonomsku sudbinu ‐ opstanak ili propast
određenihmedija.
PRagencijesuseumnožileuSrbijikaoiudrugimzemljama.Oneživeodtogaštoće
svoje klijente (iz svih sektora društva) ubaciti na „dnevni red političkog komuniciranja“ (
po„agendasetting“teoriji)iliihubacitinastraniceiradiotalasemedijabezobziradalito
zaslužuju po kriterijumu „vrednosti vesti“. Cilj im je da klijenti budu vidljivi, da dobiju
planirani publicitet (po teoriji o „raspodeli publiciteta“) preko koga se očekuju uticaji na
publiku radi stvaranja poželjnog imidža. Pošto je u demokratskom društvu za sve važije
odluke neophodan javni pristanak, borba za publicitet je veoma oštra. Istovremeno, broj
„imagemaker“‐ajesveveći,srazmernopovećanjubrojaklijenatakojitražejavnupodršku.
Jakakonkurencijasestogaizopačujeuotvorenepritiske,obećanjaipotplaćivanjemedijai
novinara od strane PR poslenika. Ovaj izvor pritisaka na rad medija je označilo 4,56%
ispitanika. Na prvi pogled, moglo bi se učiniti da broj odgovora nije zabrinjavajući.
Međutim,trebavoditiračunadajemeđuvlasnicimamedijauticajPRneradopominjanalije
ipak češći. Ranije je već ukazano da prihode od reklama kontroliše mali broj agencija
povezanihsapolitikom.Ustezanjevlasnikadatoizjaveniječudno,jernalogodavacprvoide
na one koji u medijima donose odluke, a to su u krajnjoj liniji vlasnici. Logično je da PR
stručnjaci održavaju kontakt, i ako treba deluju potom na urednike, kao „čuvare prolaza“
(po teoriji o „gatekeeper“‐ima). Ako od njih dobiju pristanak posao je završen. Jer,
uredničkojodlucidaseneštoobjavi,ilineobjavi,novinarisenećesuprotstaviti.Istotako,
akozasvojeporukedobijupristanakvlasnika,posaojezavršen.Jer,odlucivlasnikamedija
daseneštoobjavi,ilineobjavi,urednicisenećesuprotstaviti.Izperspektivenovinara,PR
agencije se vide kao nosioci pritiska, od onih vaspitanijih do pokušaja korumpiranja.
54 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
UjednojodnašihfokusgrupamladiTVnovinarkažedaunjegovommedijudirektnovrše
pritisak
na
novinare.
Grafikon6.Štajeodnavedenognajvišezastupljenokaooblikpritiskanamedije?
(FG‐2)Mladanovinarkaizprovincijetačnoopisujevartikalupritiska.„PR‐ovizovu
vlasnike,paurednikeinakrajunovinare,kojinemajubašmnogoizboranakrajutoglanca.“
(FG‐3)Ikadavideovakvepritiske,novinarinemoguništadaučinejerstrahzaegzistenciju
prevladava nad profesionalnom etikom. Po rečima mladog novinara u dnevnim
55 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
informativnim novinama: „Novinari su potrošna roba, puki robovi, nemaju pravo na
mišljenjeiliimsemišljenjepropiše.Vlasnikimalisteprijatelja,sveštonesmedasedira,ili
nemože.“(FG‐1)
Interesantno je da je PR mnogo izraženija frekvencija u odgovorima na pitanje o
oblicima pritisaka koji dopiru do samih novinara (vidi grafikon 6). Jer, korumpiranje
novinarailiurednikadapišu„naručene“tekstove(PRjeglavninaručilac)jedrugiodgovor
považnosti(17,31%)uistraživanju.Uskladusavećiznetim,načelujeuticajpolitike,to
jest, uticaj na kadrovsku politiku medija. Uskraćivanje kupovine reklamnog prostora je
trećinajzastupljenijiodgovorštosetakođemogloočekivati.Uznjega,savišeod10odsto
odgovorasuonikojidrugačijeosvetljavajuuticajnovca.Tosu:uskraćivanjefinansiranjaiz
budžeta i nedefinisani kriterijumi za pomoć medijima iz državnih fondova. U prvom
slučaju, najverovatnije se radi o lokalnim medijima koji su bili u društvenoj svojini i
ponašanjulokalnevlasti.Me3dijisuranijebilibudžetskifinansirani.Akosuprivatizovani,
taj izvor prihoda nemaju više. Moraju da se jave na eventualne konkurse za pružanje
servisno‐informativnihuslugalokalnojvlastiidananjimadobijufinansijskupotporu.Ona
je po pravilu manja nego u vreme dok su bili javna preduzeća opština. Što se pomoći iz
državnih fondova tiče, misli se na pokušaje Ministarstva kulture da preko godišnjih
konkursaupumpaneštonovcauekonomskiposrnulemedije.Paranemadovoljnozasve,
pa se raspodela u kojoj je mali broj dobitnika, doživljava u najmanju ruku kao
„nedefinisana“.Ali,kadasedođedonarednogpitanja,otomeštabibilinajboljinačinida
medijipopraveekonomskipoložaj,pogledisuisključivouprtiudržavu,odnosno,rešenjase
očekujuodpomoćidržaveidobijanjapovoljnihkreditai/ilisubvencija.
Među najzastupljenijim manifestacijama pritisaka na novinare visoko je (na
četvrtom mestu) rangiran odgovor (12,45%) ‐ uskraćivanje informacija na koje mediji
imaju pravo. Veliki trud koji Povernik za informacije od javnog značaja ulaže da ovakve
blokade, postavljene na svim stranama ‐ od javnih preduzeća, mesnih zajednica pa do
ministarstava i pravosuđa – otkloni, potvrđuje da su ispitanici u pravu. O verbalnim i
fizičkim napadima na novinare u Srbiji govorili smo već u uvodu ove diskusije. Ali, i za
istraživački tim je iznenađenje u kojoj meri se, kao oblik pritiska, koriste pretnje
novinarima i članovima njihovih porodica. Za ovu opciju odgovora o izvorima pritiska
56 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
opredelilosevišeod70ispitanika(10,44%),štoukazujenatodajezastrašivanjenovinara
mnogoraširenijenegoštoseotomeznaujavnostiimeđugrađanima.
Obrazovanjenovinara
Poznat je stereotip o tome da je novinar „univerzalni neznalica“. S obzirom na
količinuinformacijakojesedanasobrađuju,čuvajuistavljajunauvid,svakičovekpostaje
to isto ‐ „univerzalni neznalica“ koji mora da uloži veliki trud kako bi na Internetu našao
željene informacije. U Srbiji je, takođe, dugi niz godina uvrežena predstava o tome da su
novinari boemi, avanturisti, loših navika, bez velikog formalnog obrazovanja (nezavršeni
studenti) uz ostale atribute koje smo do sada empirijski potvrdili: pod stresom, loše
plaćeni,niskogugleda,itd.Međutim,prilikomobradeodgovoraizanketekojiseodnosiona
formalnoobrazovanje,usledilojeiznenađenje.
Grafikon7.Kakvojevašeformalnoobrazovanje?
57 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
Istraživačkitimnijeimaoprilikedaproveravapodatkeizankete,isvidosadaizneti
rezultati su obrađeni na osnovu autentičnih, pisanih odgovora. Zbog toga nismo
proveravaliniodgovoreoobrazovanju.Napitanjeoškolskojspremisamo6ispitanikanije
htelo da odgovori, što se može različito tumačiti. No, ubedljiva većina, čak dve trećine
anketiranihnovinara(73%)izjavljujedaimazavršenefakultete:zanovinarstvo,društvene
ihumanističkenaukeitehničke,odnosno,prirodnenauke!Uodnosunadrugeprofesijeto
je veoma visok prosek obrazovnog nivoa i prijatno iznenađenje. Jer, prema podacima
Centra za obrazovne politike, u Srbiji visoko obrazovanje (akademske studije) ima svega
7% stanovništva. Ako njima dodamo još 5% onih koji su, prema istom izvoru, završili
visoko obrazovanje strukovnih studija, u našoj zemlji svega 12% populacije ima visoko i
višeobrazovanje.Dakle,stereotiponovinarimakaoljudimasasumnjivimobrazovanjemje
pogrešan.Jer,međupripadnicimaoveprofesijeješestputaviševisokoobrazovanihnegou
državi.Ovometrebadodatidapreostalatrećinaispitanikaimazavršenugimnazijuilineku
od srednjih skola društvenog, tehničkog i prirodnog smera. Utoliko sada kao velika
nepravda, i tužnije, izgledaju empirijski podaci o njihovim platama, radnim uslovima,
ugledu,statusu,itd.
Ali,saminovinariimajuoobrazovanjudonekledrugačijistav.Uizveštajusajedne
od fokus grupa (FG‐3) sradnici prenose: „Na pitanje šta je bitno za profesiju, učesnici su
imali različita stanovišta. Uglavnom svi su saglasni da fakultetsko obrazovanje nije
presudnozabavljenjeprofesijom.“(!)Uocenamapripadnikanašegistraživačkoguzorkane
pohvaljujusenifakultetinamenjeniuniverzitetskomobrazovanjunovinara.Učesnikfokus
grupe, koji je upravo završio jedan od državnih fakulteta za novinarstvo, kaže: „Na
specijalizovanim fakultetima se malo toga nauči, malo prakse, a u obrazovanju nedostaje
konstantnaobuka.Novinarobičnoidesamnausavršavanje,akogaurednikpusti.“(FG‐1)
Nasuprot tome, u drugoj fokus grupi učesnik tvrdi: „Kod mladih ljudi primećujem da
nemajuopštukulturuidanekestvarizaistaneznaju.Dolazenapraksudecakojaneznaju
šta je holokaust, koja ne znaju šta je Svetski ekonomski forum u Davosu.“ (FG‐2) U ovoj
fokusgrupiučesnicisusesložilidanovimgeneracijamanovinaranedostajeopštakultura.
Ovaj zaključak protivureči ciljevima obrazovanja koje su usvojili baš fakulteti za
58 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
obrazovanje novinara, što može da znači ili da kurikulumi nisu adekvatni, ili da budući
novinarinisuusvojiliznanjakojasuposvećenabašopštojkulturi.
Slično učesnicima fokus grupa samopercepcija novinara o svom obrazovanju nije
zadovoljavajuća. Naime, ubedljiva većina ispitanika je odgovorila da je većini novinara
potrebnoznačajnododatnoobrazovanjesobziromnapotrebesadašnjegibudućegposla.
Interesantno da su se učesnici ankete podelili u odgovorima s obzirom na to šta im
konkretnonedostajeuobrazovanju.Istovetanbroj(12,69%)daojeprotivrečneodgovore.
Jedni misle da nemaju odgovarajuće tehnološko znanje, a drugi smatraju suprotno: da
uglavnomimajuodgovarajućatehnološkoadaimnedostajeprofesionalnoobrazovanje.Za
dalje istraživanje bi bilo interesantno da se ova suprotnost u procenama razjasni. U kom
pravcu bi se dalje moglo razvijati obrazovanje za novinare ukazao je jedan od vlasnika
medijaufokusgrupi.„Obrazovnihprogramaćenamtrebatisvemanje,tusunovimedijski
jeziciionikojisamisavladavajutedigitalneplatformećepostajatinovinari.“(FG‐3)Timeje
otvorenanovatema,pitanjekolikosunašinovinarispremnidaradenavišeplatformiistog
medija,odnosnozanjegovuosnovnuponuduidigitalnedodatke.
Zato je jedno od pitanja bilo da li ste i gde pohađali obuku iz novih medija? Jedna
desetina (12,01%) ispitanika nije nikada učila kako se radi za nove, digitalne medije. S
drugestrane,ubedljivavećinajeizgledaiskoristilaprilikudauzradstekneinovaznanjao
digitalnim medijima. Najveći broj odgovora na dodatnoj obuci (41,23%), ali je ona
obavljananakratkimseminarimaikursevima.Sobziromdasuuzorkunovinarisaoko20
godina radnog staža u proseku, za ovaj propust se ne mogu kriviti samo obrazovne
ustanove (fakulteti) jer pre dve decenije se o novim, digitalnim medijima govorilo samo
teorijski. U praksi ih nije bilo, pa tako ni potrebe da se ova materija ugradi u obrazovne
planove i programe. Neki od ispitanika savladali su multimedijska znanja prilikom
specijalizacija u inostranstvu, što govori da su tamošnji kurikulumi išli u susret
promenama.Ipak,trebapozdravitiodlazaknovinara(kakorečejedanučesnikfokusgrupe,
ako ih vlasnici puste) na specijalističke kurseve u vezi sa digitalnim alatima koji će se
primenjivatiunjihovojprofesiji.Mislimodaćeistasvestpreovladatikodsvihvlasnikaida
ćeonistimulisatizaposlenedaučestvujuuinovacijiispecijalizacijiznanja,posebnouvezi
sanovimmedijima.Toje,uostalom,zasvevrstemedijabudućnostkojajepočela.
59 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
Novinariizgledaneosećajunelagodnostprematojbudućnosti.Dvetrećineučesnika
uanketi(73,85%)smatradaćemoćiuspešnodaseprilagodiradnimzadacimananovim
medijima.Pritome,jednapolovinarezonujeovako:imamdovoljnoiskustvaumedijimaisa
mnogim ranijim promenama. Ali, samo iskustvo nije garancija da će uspeti da prate
tehnološkepromene.Drugapolovina(39,62%)paksmatradaimadovoljnoznanjakojaće
imomogućitidarazumejunovemedije,anovinarstvoseuosnovinećeznačajnopromeniti.
Kod ovog dela ispitanika na pomolu je opasna zabluda. Stoga nam se čini najtrezvenijim
stav 18,46% ispitanika koji smatraju da će uspeti da opstanu u novim medijima ali uz
mnogododatnogobrazovanja.
Grafikon8.Dalismatratedastedovoljnoosposobljenidasenositesatehnološkimi
profesionalnimizazovimakojiočekujuVašmedijuskorojbudućnosti?
60 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
Različite procene kvalifikovanosti za budući posao osnova su i za različite vizije
lične profesionalne budućnosti ispitanika. Uslovno, možemo ih podeliti na optimiste i
pesimiste. Medju optimista su oni koji su izjavili da će se truditi da prihvate promene i
prilagodesepotrebamamultimedijalnognovinarstva(36,2%).Naoptimisteličeionikoji
su odgovorili: ostaću u novinarstvu jer će promene u medijima doneti mnogo novih
mogućnostizanapredovanje(22,31%).Sadrugestranejejednačetvrtinaunašemuzorku
(25,00%) koji su odgovorili: napustiću profesiju čim mi se ukaže prilika za drugi/bolji
posao. Naravno, ne mora da znači da je njihova potencijalna odluka motivisana samo
obavezomdastalnoučeiprilagođavajusezboguvođenjanovihmedijskihtehnologija.Već
je pokazano da postoji sijaset ekonomskih razloga da se donese odluka o napuštanju
novinarske profesije. Ipak, naše pitanje je postavljeno s ciljem da se uoče vizije
profesionalnebudućnostikojavišenećebitiistakaopre.
Posebanaspektkognitivnebazenovinarstvatrebalobidabudeprofesionalnaetika.
Prema Deklaraciji iz Bolonje ona je predviđena kao obavezan kurs na fakultetima koji se
bave univerzitetskim obrazovanjem novinara. Ono što je srpskim novinarima dugo
nedostajalo bio je Kodeks profesionalne etike. Pošto su i profesionalna novinarska
udruženja,izborompolitičkihstrana,bila(iostala)odvojenaiposvađana,svakojezasebe
pisao pravila profesionalne etike. Pre tri godine napokon je pobedila svest da profesija
mora da poštuje neke opšte vrednosti koji ne zavise od političkih i drugih okolnosti.
NapravljenjemoderanikratakKodeksprofesionalneetikeunovinarstvu.Ali,inakontoga
dobilismoodgovortrećineispitanikadanovinariuSrbijinisuupoznati,nitisepridržavaju
principa novinarske etike. Dve trećine anketiranih novinara smatra da novinari poznaju
sadržinu odredbi Kodeksa, ali ih ne primenjuju dovoljno, odnosno, skoro ih uopšte ne
primenjuju u praksi. Rečju, dve trećine ispitanika (68,84%) potvrđuje da problem nije u
principima novinarske etike nego u njihovom nepoštovanju. Nakon ovih podataka, kao
kuriozitetdolazi1,92odstoodgovoraukojimasetvrdidanovinariveomadobropoznaju
proncipe novinarske etike i redovno ih se pridržavaju u radu(!). Delom, ignorisanje
profesionalne etike se može pripisati inertnosti Sudova časti koji postoje pri svim
udruženjimanovinara,takođenapapirualiupraksinedeluju.Ipak,smatramodajeuovom
izveštajunavedenoveomamnogorazloga‐povodakadasekodnovinaramorajavitidilema:
61 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
Znamdasetoštočinimkosisaprofesionalnometikom,alinemamdrugiizbor.Upitanjuje
moja i egzistencija moje porodice. Zbog toga je toliko odgovora: novinari poznaju etiku
profesijealijeprenebregavajuupraksi.
Grafikon9.DalinovinariuSrbijipoznajuprincipenovinarskeetike?
Na kraju, pored empirijskih rezultata ankete na uzorku novinara, našu polaznu
hipotezu o lošem položaju i neizvesnoj budućnosti profesije potvrđuje i redosled
faktora/silakojesenavodeufokusgrupamakaoonekojećebitiodpresudnevažnostiza
opstanak profesije. Prema mišljenjima učesnika fokus diskusija na prvom mestu je bez
konkurencije zabrinjavajući socijalno‐ekonomski položaj novinara, koji može još da se
pogorša. Drugo i treće mesto po rangu (istom) dele neadekvatno obrazovanje profesije i
tehnološkepromene.Četvrtirizikjeumešavanjepolitike,aubedljivonaposlednjemmestu
jefaktorkojisevezujezatipvlasništva.Rečju,uzmnogoboljiekonomskipoložajnovinari
verujudabilakšeusvajalitehnološkeinovacijeiobrazovanjepotrebnozanjih.Politikaima
malovezestim,aštosetičevlasništva,onokaodajenesporno.Medijisupocelomsvetu
uglavnomkomercijalni,tojest,privatni.Tojetačno.Ali,oalternativi,omedijimacivilnog
društva,kojećeuinformacionomdruštvustvaratisamigrađaniudigitalnojmrežiWeb2.0,
inovimmogućnostimajavnogiprivatnogkomuniciranjaunutarnje,izgledamalokomeđu
novinarimarazmišlja.
62 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
Tehnološkiizazovi
Poredekonomskihproblema,novinarisunajosetljivijikadasuupitanjupolitičkipritisci
nanjihovrad.Medijskaautonomijainezavisnonovinarstvojošuveksuglavninormativni
ciljeviizaprofesionalneizaregulatorneaktivnostiuSrbiji.Njihovaformulacijaodražava
tranzicioneciljeveskoronaistinačinkaoštojetobilodefinisanouzemljamaCentralnei
Istočne Evrope pre dvadeset godina. Istovremeno, ceo kompleks aktuelnih tehnoloških
promena rangiran je veoma nisko na listi profesionalnih izazova. Verovatno je delimični
uzroktomeredukcionističkoshvatanjetehnološkihpromenakaoobičnih,redovnihnovina,
tipičnih za istoriju mas‐medija. Iz te perspektive, rezultati istraživanja izgledaju kao
neočekivani talas optimizma – uverenje da tehnološke promene nisu suštinske promene
koje se dešavaju u oblasti novinarstva i da neće presudno uticati na budućnost profesije.
Tehnološkuzaostalostkaonajvećiproblemmedijauovomtrenutkuvidi4,34%novinara,
aistuvrstuproblemakaoglavniizazovnovinarstvu3,16%ispitanika.Istina,neštovećibroj
vlasnika tehnološke probleme rangira u većem procentu (8,63%) kao glavne, ali svi
medijski poslenici očigledno ne smatraju ni tehnološke promene ni tehnološki jaz
značajnimtransformativnimmomentomnovinarstvauSrbiji.
U praktičnom smislu, tehnološki jaz sa naprednijim evropskim društvima nije ključni
problem,iakopodaciukazujunaozbiljnozaostajanjekadajeupitanjustepenrazvijenosti
informacionog društva. Fokus‐grupni intervjui potvrdili su ove empirijske dokaze i sve
diskusije su ukazale na postojanje velikog broja takozvanih "digitalnih podela" unutar
medijske zajednice: između centralnih/beogradskih medija i medija u drugim delovima
zemlje,izmeđunovinarakojiidaljeodbijajudaprihvatenovetehnologijeionihčijiradjeu
potpunostizasnovannakorišćenjunovihtehnologija,izmeđunovinararazličitihgeneracija.
„Retko koja redakcija u Beogradu je odlično opremljena. Neke su opremljene
“očajno”,neke“solidno”,alijetočestouzalud,kadmnogostarijekolegeuopšteneznajuda
ihkoriste.Jošuvekpostojedaktilobiroi(nezadopisnike,većljudekojiradeuBeogradu).
Postojeionikojineprihvatajunipisaćumašinu,većsamoolovku.Tojezapravoaverzija
prematehnologijama.Starijismatrajudasveštojenakompjuteruiliinternetumožedase
koristi,aliumereno(kaodajetonekipreparatodkogamožedazaboliglava)‐percepcija
63 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
mladog novinara. Pristup internetu je dobar, slažu se svi. Opremljenost je solidna:
redakcija je opremljena tako da svako ima svoj kompjuter, tehnički solidno, internet je
dostupanidovoljnobrz.RedakcijevanBeogradasumnogološijeopremljene.»(FGfinalni
izveštaj)
Drugivažanaspekttehnološkihpromenajeizazovkojionipostavljajupredkognitivnu
bazu novinarstva. Kakvu vrsta znanja, veština i prakse je potrebno razviti kako bi se
novinarstvoprilagodilovelikimpromenama?Popitanjuobrazovnihpotrebaprimećujese
višeotvorenostiisamokritičnostiodstranenovinara–samo12%njihjereklodanijeimalo
nikakvu obuku iz oblasti novih medija, ali uprkos tome 66% smatra da je novinarima
potrebno značajno dodatno obrazovanje, dok znatno manje vlasnika i menadžera (27%)
smatradajenovinarimapotrebnoznačajnododatnoobrazovanje.
Grafikon10.Dalisteigdepohađaliobukuiznovihmedija
64 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
Grafikon11.DalisadašnjeobrazovanjenovinaraodgovarapotrebamamedijauSrbiji?
U strukturnom smislu, gotovo danije prisutna nikakva diskusija unutar profesionalne
zajednice o promenama i izazovima koje nova tehnologija predstavlja za profesiju.
Rezultati pokazuju da većina anketiranih novinara ima pomešana osećanja u odnosu na
novemedije:napitanjekakousvakodnevnomradudolazedoinformacijavećinijeInternet
na prvom mestu, ispred intervjua i konferencija za štampu. Ali, kada koriste Internet,
koristeganaveomakonvencionalannačinokrećućisepouzdanimsajtovima–skoro65%
njihovih izvora su ili zvanični veb sajtovi (vlada, partija, kompanija) ili sajtovi velikih
medija(Rojters,BBC,CNN)iGooglevesti.Ostalisadržaji,agregatorisadržaja,uključujućii
društvenemrežeseuglavnomkoristesamokaododatanizvorinformacija.
65 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
Grafikon12.NakojinačindolazitedopotrebnihinformacijazaVašrad?
Kaoštojevišeputanaglašenotokomrazgovoraufokusgrupama,uovimslučajevima
pitanjekredibilitetadolazinaprvomesto.Odbranaprofesijeargumentomkredibilitetaje
jenajčešćividargumentacijekojunovinarikoriste"protiv"konkurencijeuvidugrađanskog
novinarstva i drugih oblika "neprofesionalne" proizvodnje sadržaja. Oni veoma
samouvereno veruju da će se profesija promeniti ali da će preživeti, nasuprot nekim
drugim medijskim profesijama kojima ne vide tako izvesnu budućnost. Novinarstvo će
postatimultimedijalno,alisenećesuštinskipromeniti.
66 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
Grafikon13.Kakoočekujetedaćeseprimenanovihtehnologijaodrazitinabudućnostnovinarske
profesije?
Rezultati istraživanja potvđuju da se srpsko novinarstvo suočava sa ozbiljnim
ekonomskimpreprekamaipolitičkimpritiscima.Usredovemešavinestarih,anerešenih,i
novihproblema,novinarisesuočavajusatehnološkimizazovimasavišeoptimizmaiveruju
da kombinovani strukturni, praktični i obrazovni efekti predstavljaju manje izazove za
67 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
budućnost profesionalnog razvoja. Novinari smatraju da čak petina njihovih kolega neće
biti u stanju da se prilagodi promenama i da novinari koji dugo rade u tradicionalnim
medijima neće biti u stanju da se adaptiraju na zahteve novog radnog okruženja.
Istovremenokadaprocenjujuvlastituprofesionalnubudućnostnemajutuvrstukritičnosti,
jer skoro dve trećine smatra da su dovoljno „osposobljeni da se nose sa tehnološkim i
profesionalnimizazovimakojiočekujunjihovmedijuskorojbudućnosti“.Skoro35%njih
smtara da će biti u mogućnosti zato što imaju dovoljno iskustva u medijima sa raznim
ranijimpromenama,askoro40%smatradaćetobitiustanjuzatoštoimadovoljnoznanja
i da se mediji u osnovi neće značajnije promeniti. Optimizam koji osećaju prema
budućnostizavećinunovinarapotičeizprošlosti,itoštosusigurnidaćeuspetidasesa
profesionialnimizazovimauspešnonosepotičeizčinjenicedamisledaimjeiskustvozato
dovoljangarant.Istovremeno,tuvrstuoptimizmaneispoljavajukadajenjihovakarijerau
pitanju‐samo22,3%kažedaćeostatiunovinarstvuzatoštoćenovimedijidonetimnogo
novihmogućnostizanapredovanjeiliusavršavanje,oko37%ćesetruditidaseprilagodi
zahtevimamultimedijalnognovinarstva,11%ćeunovinarstvuostatisamodokbudumogli
daradenemenjajućise,ačakčetvrtinaćenapustitiprofesijučimseukažeprilikazabolji
posao.
68 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
Grafikon14.Dalismatratedastedovoljnoosposobljenidasenositesatehnološkimi
profesionalnimizazovimakojiočekujuVašmedijuskorijojbućnosti?
Podaci istraživanja zapravo vode ka zaključku da je novinarstvo u Srbiji u
svojevrsnomvakuumu–zaglavljenoizmeđuodloženetranzicijeiinformacionogdruštva,
veomasporomobilišesvojeresursekaoodgovornanovonastajućeprofesionalneizazove.
69 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
Zaključak
Novinarskaprofesijanalazisenajednojodnajozbiljnijihprekretnicausvojojistoriji,
kojasečestoopisujekao"kriza"iličak"smrt"novinarstva.Paralelneikorenitetehnološke,
ekonomske i društvene promene uzrok su temeljnog preispitivanja novinarske profesije.
Ovaj trend opadanja još je problematičniji imajući u vidu da novinarstvo spada među
najznačajnije institucije demokratskog društva. Sumorni tonovi kontradiktorni su
optimističkim debatama i očekivanjima kada je u pitanju razvoj informaciog društva. U
doba informacija i brzog proboja informaciono‐komunikacionih tehnologija u sve sfere
života, novinarstvo kao način "posmatranja, izveštavanja i objavljivanja informacija o
događajimaodjavnogznačaja"moželakopostatiprevaziđeno.(McQuail,2008:54)
Prvaisasvimnovagrupaizazovadolazisatehnološkimrazvojem."Novamedijska
ekologija"obuhvata veliki dijapazon usluga, platformi i novih vidova kominikacija kojima
novinarstvo mora da se prilagodi. Naravno, svi mediji su nekada bili novi, tehnološke
promene su uvek bile izazov, ali nikada takvog intenziteta kao što se to desilo dolaskom
Internetaumedijskuporodicu.Sadruštvimakojaprelaze"izindustrijskoguinformaciono
doba"kompleksnosttehnološkihpromenapredstavljajedinstvenoisasvimnovookruženje
zanovinarskupraksu.(Castells,2000)
Drugi ključni izazov dolazi sa ekonomskim aspektima informacionog društva. Sve
prisutnije pitanje "ko će platiti za vest" ugrožava tradicionalni ekonomski model
novinarstva. Sa novcem koji se od proizvođača sadržaja polako seli u ruke ponuđača
sadržaja, stari biznis model novinarstva zasnovan na industriji oglašavanja se raspada, a
njegova prva žrtva može biti "vest". (Currah, 2009) Potrebni su novi načini finansiranja
proizvodnjevestikakobiseprevazišlakultura"besplatnihinformacija"karakterističnaza
informaciono društvo. Ekonomija interneta je otvorila nove horizonte za medije, ali je
takođetransformisalamedijskoposlovanjedovodećinovinarstvousituacijukojaseteško
može popraviti. Aktuelna globalna ekonomska kriza samo dodatno pojačava problem
70 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
slabeći medijsku industriju i ostavljajući novinare bez posla. Njena ciklična priroda ovog
puta zamagljena je dubljim restrukturiranjem koje se istovremeno dešava u osnovi
medijskeindustrije.
Treće,informacionodruštvotakođedonosisuštinskepromeneuširemdruštvenom
i kulturnom okruženju. Novi mediji ne samo da pružaju nove mogućnosti u plasmanu
informacija, već omogućuju i pojavu novih aktera, spajaju stare ili stvaraju nove forme
javne komunikacije. Interaktivnost, mobilnost, kultura besplatne i lako dostupne
informacije zajedno sa građanskim aktivizmom transformiše tradicionalo shvaćenu ulogu
medija kao "četvrtog staleža". Kolokvijalno rečeno, uloga medija da informišu, zabave i
obrazuju pretvara se u ulogu medija da informišu, zabave i povežu. Ta nova uloga
transformiše medije u "peti stalež", uključujući široku lepezu aktera koji iz pozicije
takozvanog "građanskog novinarstva" i publike u ulozi proizvođača sadržaja postaju deo
tog sistema. Medijska publika se pretvara u velikog, interaktivnog, mobilnog i
individualizovanog aktera medijske scene. Medijska politika, ekonomija, kultura se
razvijajudovodećidopreispitivanjasamogkonceptamedija.(Jakubowitcz,2009)
Ove tri grupe izazova imaju karakter jedinstvenih (tehnološke), cikličnih
(ekonomske)idugoročnih(društvene)promena.(LevyiNielsen,2010)Postojeodređene
regionalne razlike, ali je, pod njihovim uticajem, svuda širom demokratskog sveta
novinarstvo u stanju transformacije. I akademske i profesionalne debate o budućnosti
novinarstva su veoma rasprostranjene, česte i glasne. Demokratska društva sa dugom
tradicijommedijskihslobodafokusirajusenatehnološkepromeneiaktuelnuekonomsku
krizu. Zemlje Centralne i Istočne Evrope pokušavaju da pronađu svoje mesto na mapi.
(JakubowicziSukosd,2008)Njihoviproblemisličnisuproblemimadrugihzemaljačlanica
Evropske unije, iako u njihovim medijskim politikama često dolazi do epizoda koje na
scenuvraćajufaktorepolitičkihuticajaipritisaka.(Hume,2011:11)
Na Zapadnom Balkanu ti izazovi su dodatno naglašeni odloženom tranzicijom i
slabomtradicijomnovinarskogprofesionalizma.Kaoštopokazuju nedavnekomparativne
studije, mediji u regionu dele ključne pan‐evropske tendencije, kao što su tehnološka
konvergencija, koncentracija vlasništvai fragmentacija publike. (EUMAP, 2008) Međutim,
71 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
oni se suočavaju i sa dodatnim problemima koji su u vezi sa širim/sveobuhvatnijim
problemimatranzicijeipost‐konfliktnihdruštavaidugotrajnimiscrpljivanjempolitičkimi
ideološkimpitanjima.Umnogimaodnjih,ključnepromeneuokviruprofesijejošuveknisu
nipostaledruštvenatema.
U Srbiji, zakasnela i komplikovana tranzicija bila je veliki dodatni pritisak i za
medijskuindustrijuizanovinare.Kasnipočetaktranzicijeipost‐konfliktniodnosistvaraju
okruženjeukojemniprvitalastranzicijejošuveknijedovršen.Nakondesetgodina,većina
prvobitnih tranzicionih ciljeva još uvek je nerealizovana. Privatizacija, koncentracija
vlasništva, razvoj medijskog tržišta i ekonomska kriza paralelno oblikuju svet medija.
Informaciono društvo je u ranoj fazi razvoja. Prema zvaničnim statistikama, pristup
Internetu ima 36.7% domaćinstava, a 56.4% populacije nikada nije koristilo Internet. Ali,
premapodacimaMeđunarodneunijezatelekomunikacije(ITU),Srbijajemeđu40zemalja
u svetu po pitanju razvoja Informaciono‐komunikacionoh tehnologija u 2010. godini.
Takođe,društveneikulturološkepromenekaoštojebrzafeminizacijanovinarskeprofesije
i novi rodni odnosi otvaraju nova pitanja unutar profesionalne zajednice. Zbog toga,
kombinacija izazova obeležena je širim društvenim i kulturološkim okolnostima ukupne
tranzicijeuSrbiji.
Prvobitnipost‐1989.momentumdasenovinarstvoprofesionalizujeioslobodiod
političke kontrole bio je veoma jak. (Milivijević, 2003) Međutim, ovaj cilj je zanemaren
tokomgodinadominacijeratnepropagandeigovoramržnjedevedesetih,kaoinakon2000.
usled drugih prioriteta u tranformaciji sistema. Takođe, tada proklamovani profesionalni
idealistvorenisuuokviruepohe"visokogmodernizma"kadajebilosavršenojasnodasu
ciljevi kojima se teži ‐ profesionalna autonomija, služenje javnom interesu, pravo na
izveštavanjeiobjektivnost.(Hallin,1992)Dvadesetgodinakasnije,svejemnogosloženije.
Lekcije iz tranzicije potvrđuju da mediji nisu bili samo promoteri demokratije i da se
veoma teško razvija novinarstvo slobodno od političkih i ekonomskih uticaja. Nedavne
akademske studije medijskog razvoja ukazuju na potrebu drugačijeg pristupa medijskim
temama u zemljama slabe ili nekonsolidovane demokratije. Umesto pitanja kako mediji
mogudadoprinesudemokratizacijionesugerišupostavljanjepitanjakakvademokratijaje
72 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
potrebnadabimedijimoglidaostvarujusvojudemokratskuulogu.Međutim,uobapristupa
kvalitetnonovinarstvoostajeključostvarivanjatakveuloge.
Ovo istraživanje pokazalo je da se novinarstvo u Srbiji nalazi pred prekretnicom
koju u ovom trenutku ni ne doživljava kao veliki izazov. Ekonomske teškoće medijske
industrije u nastajanju tipične za tranzicionu zemlju sa ovom vrstom političke kulture,
dodatno su pojačane velikom ekonomskom krizom. Nažalost, ekomnomski problemi se u
domaćemnovinarstvuuglavnomredukujunaproblemnedogovarajućegfinansiranja,zbog
čega se profesija još ne bavi dubljim ekonomskim prestrukturiranjem koje već potresa
medijski svet. Iz istog razloga, tehnološka revolucija koja se baš preko informaciono‐
komunikacionihtehnologijaširiostalimsferamadruštvaudomaćojnovinarskojzajednici
se ne doživljava kao radikalno novi radni ambijent. Profesinalnu novinarsku kulturu u
Srbiji na pragu informacionog društva određuje specifična kombinacija ekonomskog
iscrpljivanja,tehnološkeneosvešćenostiiobrazovnesamokritičnostinovinarskezajednice.
73 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
Bibliografija
-
Atton,S.(2002).Alternativemedia,London:Sage
-
Bainbridge,J.Goc,N.&Tynan,L.(2009).MediaandJounrnalism:newaproachestoTheory
andPractise.Melbourne:OxforUniversityPress
-
Bertrand,K.J.(2007).Deontologijamedija.Zagreb:ICEJ
-
Blum, R.(2005). Bausteine zu einer Theorie der Mediensysteme. In: Medienwissenschaft
Schweiz,Vol2,No2:5‐11
-
Boczkovski,P.(2010).Newsatwork:Imitationinanageofinformationabundance,Chicago:
UniverstyofChicagoPress
-
Burdije,P.(2000).Narcisovoogledalo,Clio:Beograd
-
Castells, M. (2000).The Rise of the Network Society, Second Edition. U.S.: Blackwell
Publishing.
-
Currah,A.(2009).What'sHappeningtoOurNews:Aninvestigationintothelikelyimpactof
thedigitalrevolutionontheeconomicsofnewspublishingintheUK.Oxford:ReutersInstitute
fortheStudyofJournalism.
-
Dahlgren, P.(2010). Charting the Evolution of Journalism: The Horizont of Democracy,
Medijske studije. Sveučilište u Zagrebu, Fakultet političkih znanosti i Hrvatsko
komunikacijskodruštvo,Zagreb,Vol1,no1‐2:3‐16
-
Deuze,M.(2007).MediaWork.Cambridge:PolityPress
-
Deuze, M. (2002). National News Cultures: A Comparison of Dutch, German, British,
Australian and U.S. Journalist., Journalism and Mass Communication Quarterly, 79(1):
134.49.
-
Dobek‐Ostrowska, B., and Glowacki, M. (eds) (2008). Comparing Media Systems in Central
Europe: Between Commercialization and Politicization, Wroclaw: University of Wroclaw
Press.
-
Fenton, N.(ed.)(200). New media, old news: journalism & democracy in the digital age.
London:Sage.
-
Gavranović,A.(2006).Medijskaobratnica.Zagreb:ICEJ
-
Gillmor, D.(2006).We the media: Grassroots journalism by the people for the people,New
York:O’ReillyMedia
-
Hallin, D.C. & Mancini, P. (2004). Comparing Media Systems: Three Model of Media and
Politics.Cambrige:CambrigeUniversityPress
74 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
-
Hallin,D.C.(1992).ThePassingofthe'HighModernism'ofAmericanJournalism,Journalof
Communication,42:3,pp.14‐25.
-
Hume, E. (2011). Cought in the Middle: Central and Eastern European Journalism at a
Crossroads, Center for International Media Assistance and National Endowment for
Democracy:Washington.
-
ILO (International Labour Organization), (2004), The Future of Work and Quality in the
InformationSociety:Themedia,culture,graphicalsector,ILO:Geneva.
-
Jakubowicz, K. (2009). A new notion of media?.1st Council of Europe Conferencee of
MinistersresponsibledorMediaandNewCommunicationServices,28‐29May,Reykjavik,
Iceland
-
Jakubowicz, K & Sukosd, M. (2008) Finding the Right Place on the Map, Bristol,UK/
Chicago,USA:Intelect.
-
Kepplinger, H. M., and Koecher, R. (1990). Professionalism in the Media World?, European
JournalofCommunication,5(2.3):285.311.
-
Kleinsteuber, H. J.& Thomass, B. (2010). Comparing Madia Systems: The European
dimension.CM, časopis za upravljanje komuniciranjem. Novi Sad: Centar za usmeravanje
komunikacija,Beograd:Fakultetpolitičkihnauka,Vol5,No16:5‐20
-
Kujundžić, L. i Kožul, D. (2007), Istraživanje: „Radno pravo i mediji“, Centar za nezavisno
novinarstvo(Moldavija)iMedijaCentar:Beograd.
-
Levy,D.&Nielsen,R.K.(2010).TheChangingBusinessofJournalismanditsImplicationsfor
Democracy,Oxford:ReutersInstitutefortheStudyofJournalism.
-
Mancini, P.(2005). Is there a European Model of Journalism?., in H. De Burgh (ed.),Making
Journalists,London:Routledge.
-
Marvin,C.(1988).Whenoldtechnologieswerenew,NewYork:OxfordUniversityPress.
-
McQuail,D.(2008).Journalismasapublicoccupation:alternativeimages,inNicoCarpentier
etal.,(Eds.)Democracy,JournalismandTechnology:NewDevelopmentsinanEnlarged
Europe,Tartu:TartuUniversityPress,http://www.
researchingcommunication.eu/reco_book4.pdf,pp.47‐59.
-
Matić, J. (11.04.2011) „Porazni rezultati desetogodišnje vladavine nekadašnjeg
prodemokratskogDOS‐aumedijskojsferi“,dnevnilist„Danas“,str.6:Beograd
-
Milivojevic, S. (2005).Television across Europe ‐ regulation, policy and independence‐
Serbia,in Dragomor.M et al (eds.) Budapest:EUMAP&Network Media Program, pp. 1315‐
1385.
75 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
-
Milivojevic, S.(1993). Novinarski profesionalizam: Granice medijske autonomje, Gledista,1‐
6,pp.87‐95.
-
Norris, P. (2008). Driving Democracy: Do Power‐Sharing Institutions Work?, Cambridge:
CambridgeUniversityPress.
-
Örnebring, H. (2009). Comparative European Journalism: The State of Current Research.
Oxford:ReutersInstitutefortheStudyofJournalism.
-
Profession at the Crossroads: Journalism at the Threshold of the Information Society,
ResearchReport,forthcoming
-
Radojković,M.iStojković,B.(2003).Novinarikaoprofesionalnagrupa,Sociološkipregled:
Beograd:SociološkodruštvoSrbije,Vol37,no.3‐4:241‐254
-
Radojković,M.iStojković,B.(2009).Informacionokomunikacionisitemi.Clio:Beograd
-
RusMol,Š.(2005).Novinarstvo.Clio:Beograd
-
Shirky,C.(2009).preuzeto18.03.2011.sa:
http://www.shirky.com/weblog/2009/03/newspapers‐and‐thinking‐the‐unthinkable/
-
State of the News Media 2010. Annual report on American journalism by Pew Project for
ExcellenceinJournalism.http://www.stateofthemedia.org/2010/index.php
-
Stateofthemedia(2010).PewProjectforExellenceinJournalism.
-
Statistical Office of the Republic of Serbia (2009), Usage of ICTS in the Republic of Serbia,
StatisticalOfficeoftheRepublicofSerbia:Belgrade
-
Schudson,M.(1978).DiscoveringtheNews,NewYork:BasicBooks.
-
Splichal,S.&Sparks,C.(1994).Journalistsforthe21stCentury.Norwood,NJ:Ablex.
-
Schudson,M.(2008).Whydemocraciesneedanunlovablepress.CambridgeUSA:PolityPress.
-
Schudson, M.& Downie, L.Jr: Reconstruction of American journalism. Columbia Journalism
Review,October2009.
-
Veljanovski,R.(2009).MedijskisistemSrbije.Beograd:ČIGOJA
-
Zelizer, B.(2011). Journalism in the service of communication. Journal of Communication,
InternationalCommunicationAssociation,Vol61,No1:1‐21
-
Zelizer,B.(2004).TakingJournalismSeriously:ewsandtheAcademy,BeverlyHills,CA:Sage.
-
Dnevnilist„Danas“(8.11.2010),„Medijskastrategijaulokalnimsredinama“str.13:Beograd
-
Dnevnilist„Danas“(16.03.2011),„Privatnimedijibezsindikata“,str.4:Beograd
-
FG‐1,fokusgrupasa8učesnikaodržanauBeogradu11.02.2011.
-
FG‐2,fokusgrupasa7učesnikaodržanauBeogradu11.02.2011.
-
FG‐3,fokusgrupasa8učesnikaodržanauKragujevcu12.02.2011.
76 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
-
FG‐4,fokusgrupasa7učesnikaodržanauNovomSadu12.02.2011.
-
NUNS(2009),Izveštaj:„Radna(idruga)pravamedijskihprofesionalacauSrbiji“,NUNSuz
podrškuIREXiUSAID:Beograd
-
www.freedomhouse.org,posećeno28.04.2011
-
http/en.rsf.org/press‐freedom‐index,posećeno28.04.2011
77 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
Prilozi
78 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
Prilogbr.1
Rezultati anketnog istraživanja: Novinari
Polispitanika
Polispitanika
ženski
muški
bezodgovora
Ukupno
Brojispitanika
134
113
13
260
Procenat
51.54%
43.46%
5.00%
100.00%
Tabela:Polispitanika
Grafikon:Polispitanika
79 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
1. Kolikogodinaraditekaonovinar?
Kolikogodinaraditekaonovinar?
od1do5
od5do10
od10do20
preko20
Ukupno
Brojispitanika
60
48
94
58
260
Procenat
23.08%
18.46%
36.15%
22.31%
100.00%
Tabela1.Kolikogodinaraditekaonovinar?
Grafikon1.Kolikogodinaraditekaonovinar?
80 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
2. Kojuprofesionalnufunkcijuobavljate?
Kojuprofesionalnu
Procenat1.
funkcijuobavljate?
1.odgovor
odgovora
Novinar
161
61.92%
Urednikrubrike/sektora
59
22.69%
Glavniiodgovorniurednik
25
9.62%
Fotoreporter
3
1.15%
Snimateljtonailislike
4
1.54%
Nestodrugo,sta:
5
1.92%
Bezodgovora
3
1.15%
Ukupno
260
100.00%
Tabela2.Kojuprofesionalnufunkcijuobavljate?
2.odgovor
1
21
5
4
2
2
(1+2)–
zbirni
odgovori
162
80
30
7
6
7
3
295
Procenat
54.92%
27.12%
10.17%
2.37%
2.03%
2.37%
1.02%
100.00%
Grafikon2.Kojuprofesionalnufunkcijuobavljate?
81 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
3. Kakavjevašradnistatus?
Kakavjevašradnistatus?
Stalnozaposlen
Honorarnozaposlen
Slobodninovinar
Volonternapraksi
Novinarupenziji
Ukupno
Brojispitanika
199
42
10
2
7
260
Procenat
76.54%
16.15%
3.85%
0.77%
2.69%
100.00%
Tabela3.Kakavjevašradnistatus?
Grafikon3.Kakavjevašradnistatus?
82 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
4. Kolikosatiraditenedeljno?
Kolikosatiraditenedeljno?
do20sati
od21do30
od31do40
od41do50
od51do60
Višeod60
Bezodgovora
Ukupno
Brojispitanika
19
16
114
63
25
7
16
260
Procenat
7.31%
6.15%
43.85%
24.23%
9.62%
2.69%
6.15%
100.00%
Tabela4.Kolikosatiraditenedeljno?
Grafikon4.Kolikosatiraditenedeljno?
83 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
6. Daliprimatenadoknaduzasvojrad?
Dalinadoknaduzasvojradprimate:
Uredno,svakogmeseca
Platudobijamsazakašnjenjem
Platunisamdobiounazad___meseci
Nedobijamplatunegohonorarpoprilogu
Volontiram
Ukupno
Brojispitanika
Procenti
157
60.38%
66
25.38%
17
6.54%
17
6.54%
3
1.15%
260
100.00%
Tabela6.Daliprimatenadoknaduzasvojrad?
Grafikon6.Daliprimatenadoknaduzasvojrad?
84 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
7. Kolikoiznosivašamesečnazarada?
Kolikoiznosivašamesečnazarada?
Do15000dinara
do20000dinara
do25000dinara
do30000dinara
do40000dinara
do50000dinara
preko50000dinara
bezodgovora
Ukupno
Brojispitanika
Procenti
10
3.85%
21
8.08%
29
11.15%
33
12.69%
53
20.38%
43
16.54%
62
23.85%
9
3.46%
260
100.00%
Tabela7.Kolikoiznosivašamesečnazarada?
Grafikon7.Kolikoiznosivašamesečnazarada?
85 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
8. DaliVamposlodavacuzplatuplaćaisocijalno‐penzionoosiguranje?
DaliVamposlodavacuzplatuplaćaisocijalno‐penziono
osiguranje?
Da
Ne
Nijemipoznato
Dugujemidoprinoseza____meseciunazad
bezodgovora
Ukupno
Brojispitanika
Procenat
203
78.08%
32
12.31%
11
4.23%
11
4.23%
3
1.15%
260
100.00%
Tabela8.DaliVamposlodavacuzplatuplaćaisocijalno‐penzionoosiguranje?
Grafikon8.DaliVamposlodavacuzplatuplaćaisocijalno‐penzionoosiguranje?
86 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
9. Dalistečlannekogsindikata?
Dalistečlannekogsindikata?
Da
Ne
Bezodgovora
Ukupno
Brojispitanika
Procenat
86
33.08%
171
65.77%
3
1.15%
260 100.00%
Tabela9.Dalistečlannekogsindikata?
Grafikon9.Dalistečlannekogsindikata?
87 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
11. Dalipodržavatepotpisivanjekolektivnoggranskogugovorazamedijske
radnike?
Dalipodržavatepotpisivanjekolektivnog
granskogugovorazamedijskeradnike?
Da
Ne
Bezodgovora
Ukupno
Brojispitanika
232
14
14
260
Procenat
89.23%
5.38%
5.38%
100.00%
Tabela11.Dalipodržavatepotpisivanjekolektivnoggranskogugovorazamedijskeradnike?
Grafikon11.Dalipodržavatepotpisivanjekolektivnoggranskogugovorazamedijskeradnike?
88 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
12. ŠtasmatratenajvećimproblemommedijauSrbijiuovomtrenutku?
ŠtasmatratenajvećimproblemommedijauSrbijiuovom
trenutku?
Nepovoljanekonomskipolozajpojacansvetskomekonomskom
krizom
Nedovrsenatranzicijainedogovarajucizakonskiokvirzaradmedija
Losamedijskapolitikainezainteresovanostdrzavezasudbinu
medija
Jakpolitickipritisakiodsustvomedijskeautonomije
Tehnoloskazaostalost
Veomaloskvalitetmedijskeponude
Nekvalitetnonovinarstvo,dominacijasenzacionalizmaitabloidnog
novinarstva
Nestodrugo,sta:
Bezodgovora
Ukupno
Broj
odgovora
Procenat
123
17.23%
97
13.59%
106
14.85%
147
31
39
20.59%
4.34%
5.46%
158
22.13%
11
2
714
1.54%
0.28%
100.00%
Tabela12.ŠtasmatratenajvećimproblemommedijauSrbijiuovomtrenutku?
Grafikon12.ŠtasmatratenajvećimproblemommedijauSrbijiuovomtrenutku?
89 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
13. Šta smatrate najvećim problemom novinarske profesije u ovom
trenutkuuSrbiji?
Štasmatratenajvećimproblemomnovinarskeprofesije
uovomtrenutkuuSrbiji?
Slabeplate
Nizakdrustveniugledistatusprofesije
Samovoljavlasnikapremaradnimuslovimaipravima
Prikrivanjeinformacijaunadleznimizvorima
Pretnjeiuceneosobaiinstitucijaokojimasepise
Misljenjejavnostidasunovinarikorumpirani
Tehnickazastarelostopremazarad
Visokeksploatacijesobziromnatezinuposla
Sticanjeneadekvatnogznanjatokomskolovanja
Nepripremljenostzanovinarskiposaonadigitalnim
platformama
Nizakstepenprofesionalizma,apresveganedovoljno
postovanjenovinarskeetike
Nestodrugo,sta:
Ukupno
Broj
odgovora
148
117
94
73
53
6
23
49
26
Procenat
20.36%
16.09%
12.93%
10.04%
7.29%
0.83%
3.16%
6.74%
3.58%
13
1.79%
122
16.78%
3
727
0.41%
100.00%
Tabela13.ŠtasmatratenajvećimproblemomnovinarskeprofesijeuovomtrenutkuuSrbiji?
90 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
Grafikon13.ŠtasmatratenajvećimproblemomnovinarskeprofesijeuovomtrenutkuuSrbiji?
91 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
14. KovršinajvećipritisaknaradmedijauSrbiji?
KovršinajvećipritisaknaradmedijauSrbiji?
VladaSrbije
Politickestrankekojecinevladajucukoaliciju
Strankeopozicije
Predstavnicilokalnevlasti
Privatnivlasnicimedija
Vlasnicikrupnogkapitala
Zakupcireklamnogprostora
Sudije
Tuzioci
Nevladineorganizacije
SPC
Svetradicionalneverskezajednice
MedjunarodneorganizacijeuSrbiji
PR
Udruzenjenovinara
Sindikati
VojskaSrbije
Policija
BIA
Niko
Nekodrugi,ko:
bezodgovora
Ukupno
Brojodgovora
29
174
25
89
88
120
79
0
0
10
4
0
5
31
0
1
0
1
6
4
12
2
680
Procenat
4.26%
25.59%
3.68%
13.09%
12.94%
17.65%
11.62%
0.00%
0.00%
1.47%
0.59%
0.00%
0.74%
4.56%
0.00%
0.15%
0.00%
0.15%
0.88%
0.59%
1.76%
0.29%
100.00%
Tabela14.KovršinajvećipritisaknaradmedijauSrbiji?
92 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
Grafikon14.KovršinajvećipritisaknaradmedijauSrbiji?
93 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
15. Štajeodnavedenognajvišezastupljenokaooblikpritiskanamedije?
Štajeodnavedenognajvišezastupljenokaooblikpritiskana
medije?
Uskracivanjefinansiranjaizbudzeta
Nedefinisanikriterijumizapomocmedijimaizdrzavnihfondova
Nedefinisanikriterijumizapomocmedijimaizstranihfondova
Uskracivanjekupovinereklamnogprostora
Uticajnakadrovskupolitikumedija
Korumpiranjenovinarailiurednikadapisu"narucenetekstove"
Pretnjenovinarimailinjihovimporodicama
Inspekcijeikontroledrzavnihorgana
Ometanjedistribucijemedijskogsadrzaja
Uskracivanjeinformacijanakojemedijiimajupravo
Nestodrugo,sta:
bezodgovora
Broj
odgovora
75
70
17
94
139
121
73
11
8
87
2
2
699
Procenat
10.73%
10.01%
2.43%
13.45%
19.89%
17.31%
10.44%
1.57%
1.14%
12.45%
0.29%
0.29%
100.00%
Tabela15.Štajeodnavedenognajvišezastupljenokaooblikpritiskanamedije?
94 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
Grafikon15.Štajeodnavedenognajvišezastupljenokaooblikpritiskanamedije?
95 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
16. Štaviditekaoglavninačinadamedijipopraveekonomskipoložaj?
Štaviditekaoglavninačinadamediji
popraveekonomskipoložaj?
Pomoćdržave
Povoljnikreditiisubvencije
Inostranedonacije
Neštodrugo,šta:
Bezodgovora
Ukupno
Odgovor1.
87
61
53
45
14
260
Odgovor2.
0
5
21
9
Zbirni
odgovor
(1+2)
87
66
74
54
14
295
Procenat
29.49%
22.37%
25.08%
18.31%
4.75%
100.00%
Tabela16.Štaviditekaoglavninačinadamedijipopraveekonomskipoložaj?
Grafikon16.Štaviditekaoglavninačinadamedijipopraveekonomskipoložaj?
96 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
17. Ukojojvrstimedijaradite?
Ukojojvrstimedijaradite?
JavniTVservis
Javniradioservis
Televizijasanacionalnomlicencom
Radiosanacionalnomlicencom
RegionalnaTV
Regionalniradio
LokalnaTV
Lokalniradio
Nezavisnaprodukcija
Dnevnanovena
Nedeljnanovena
Lokalnanovena
Novinskaagencija
Internetmedij
Slobodninovinar
Bezodgovora
Ukupno
Tabela17.Ukojojvrstimedijaradite?
Broj zbirnih
odgovora
44
17
18
14
23
8
24
27
10
57
15
15
4
21
11
7
315
Procenat
13.97%
5.40%
5.71%
4.44%
7.30%
2.54%
7.62%
8.57%
3.17%
18.10%
4.76%
4.76%
1.27%
6.67%
3.49%
2.22%
100.00%
97 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
Grafikon17.Ukojojvrstimedijaradite?
98 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
18. Vrstavlasništvamedijaukomeradite
Dalijemedijukojemradite:
Deomedijskekorporacijecijejesedišteuinostranstvu
DeomedijskekorporacijecijejesedišteuSrbiji
Samostalnopreduzeće
Neštodrugo,šta:
Bezodgovora
Ukupno
Tabela18.Vrstavlasništvamedijaukomeradite
Broj
ispitanika
51
49
150
3
7
260
Ukupno
19.62%
18.85%
57.69%
1.15%
2.69%
100.00%
Grafikon18.Vrstavlasništvamedijaukomeradite
99 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
19. Kakvajevlasničkastrukturamedijaukojemradite?
Kakvajevlasničkastrukturamedijaukojemradite?
Privatna
Državno/Javno
Društveno
Uprocesuprivatizacije
Neznam
Bezodgovora
Ukupno
Tabela19.Kakvajevlasničkastrukturamedijaukojemradite?
Broj
ispitanika
145
88
10
6
9
2
260
Procenat
55.77%
33.85%
3.85%
2.31%
3.46%
0.77%
100.00%
Grafikon19.Kakvajevlasničkastrukturamedijaukojemradite?
100 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
20. Kakvojevašeformalnoobrazovanje?
Kakvojevašeformalnoobrazovanje?
Zavrsenfakultetzanovinarstvo
Zavrsenfakultetzadrustvenenauke
Zavrsenfakultettehnickihiprirodnihnauka
Zavrsenagimnazija
Zavrsenasrednjaskoladrustvenogusmerenja
Zavrsenasrednjaskolaprirodnogilitehnickogusmerenja
Bezodgovora
Ukupno
Tabela20.Kakvojevašeformalnoobrazovanje?
Brojispitanika
83
91
16
42
12
10
6
260
Procenat
31.92%
35.00%
6.15%
16.15%
4.62%
3.85%
2.31%
100.00%
Grafikon20.Kakvojevašeformalnoobrazovanje?
101 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
21. Obukaiznovihmedija
Dalisteigdepohađaliobukuiznovihmedija?
Da,naodgovarajucemfakultetu
Da,naseminarimaikursevima
Da,samostalnoiucenjemodkolega
Da,odlaskomnaodgovarajucespecijalizacijeuinostranstvo
Ne,aliplaniram
Nisam
Nestodrugo,sta:
Ukupno
Tabela21.Dalisteigdepohađaliobukuiznovihmedija?
Zbornibroj
odgovora
37
127
67
21
17
37
2
308
Procenat
12.01%
41.23%
21.75%
6.82%
5.52%
12.01%
0.65%
100.00%
Grafikon21.Dalisteigdepohađaliobukuiznovihmedija?
102 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
22. Da li sadašnje obrazovanje novinara odgovara potrebama medija u
Srbiji?
Dalisadasnjeobrazovanjenovinaraodgovarapotrebamamedija
Broj
uSrbiji?
ispitanika
Vecinanovinaraimaodgovarajuceobrazovanje
18
Novinariuglavnomimajuodgovarajucaprofesionalnaznanja,alinei
33
tehnoloska
Novianriuglavnomimajuodgovarajucatehnoloskaznanja,alinei
33
profesionalna
Vecininovinarajepotrebnoznacajnododatnoobrazovanje
173
Nestodrugo,sta:
2
Bezodgovora
1
Ukupno
260
Tabela22.DalisadašnjeobrazovanjenovinaraodgovarapotrebamamedijauSrbiji?
Procenat
6.92%
12.69%
12.69%
66.54%
0.77%
0.38%
100.00%
Grafikon22.DalisadašnjeobrazovanjenovinaraodgovarapotrebamamedijauSrbiji?
103 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
23. DalinovinariuSrbijipoznajuprincipenovinarskeetike?
DalinovinariuSrbijipoznajuprincipenovinarskeetike?
Brojispitanika
Veomadobro,iredovnoihsepridrzavajuuradu
5
Poznaju,aliihnepirmenjujudovoljno
118
Poznaju,aliihskorouopsteneprimenjuju
61
Nisuupoznati,nitiihsepridrzavajuuradu
76
Ukupno
260
Tabela23.DalinovinariuSrbijipoznajuprincipenovinarskeetike?
Procenat
1.92%
45.38%
23.46%
29.23%
100.00%
Grafikon23.DalinovinariuSrbijipoznajuprincipenovinarskeetike?
104 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
24. Kakoočekujtedaćeseprimenanovihtehnologijaodrazitinabudućnost
novinarskeprofesije?
Kakoočekujtedaćeseprimenanovihtehnologijaodrazitina
budućnostnovinarskeprofesije?
Povećaćeproduktivnostnovinara(lakšeibržepravljenjesadržaja
zahvaljujućilakodostupnimijednostavnimzaradnovim
softverskimalatima)
Brojzbirnih
odgovora
Procenat
160
28.17%
109
19.19%
Publikaćezbogobimneponudesadržajaimativećepoverenjeu
novinarskesadržaje(jersuprovereni)
31
5.46%
Pad kredibiliteta novinarskih sadržaja, zbog brzine (nedovoljnog
vremenazaproveravanjeinformacija)
Povećaćeseukupnitroškoviposlovanja,zbogporastainvesticijau
tehnologiju
Smanjićeukupnetroškoveposlovanja
97
17.08%
17
2.99%
76
13.38%
Novinarikojidugoradeutradicionalnimmedijimanećebiti
sposobnidaseadaptirajunapromene
47
8.27%
Smanjićesepublikazbogporastakonkurencije
PrivućićenovupublikuizvanSrbije
26
4.58%
Bezodgovora
5
0.88%
Ukupno
568
100.00%
Tabela24.Kakoočekujtedaceseprimenanovihtehnologijaodrazitinabudućnostnovinarske
profesije?
105 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
Grafikon24.Kakoočekujtedaceseprimenanovihtehnologijaodrazitinabudućnostnovinarske
profesije?
106 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
25. Dalismatratedastedovoljnoosposobljenidasenositesatehnološkimi
profesionalnimizazovimakojiočekujuVašmedijuskorojbudućnosti?
Dalismatratedastedovoljnoosposobljenidase nosite
Broj
satehnološkimiprofesionalnimizazovimakojiočekuju
Procenat
ispitanika
Vašmedijuskorojbudućnosti?
Da,imamdovoljnoiskustvaumedijimasamnogimranijim
89
34.23%
promenama
Da,imamdovoljnoznanjakojaćemiomogućitidarazumem
103
39.62%
novemedije,novinarstvoseuosnovinećeznačajnopromeniti
Ne,promeneumedijimazahtevaćesasvimnovaprofesionalna
11
4.23%
znanja
Ne,dosadašnjaiskustvanećebitiodvelikekoristiunovom
2
0.77%
medijskomokruženju
Da,aliuzmnogododatnogobrazovanja
48
18.46%
Neštodrugo,šta:
6
2.31%
Bezodgovora
1
0.38%
Ukupno
260
100.00%
Tabela25.Dalismatratedastedovoljnoosposobljenidasenositesatehnološkimiprofesionalnim
izazovimakojiočekujuVašmedijuskorojbudućnosti?
107 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
Grafikon25.Dalismatratedastedovoljnoosposobljenidasenositesatehnološkimiprofesionalnim
izazovimakojiočekujuVašmedijuskorojbudućnosti?
108 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
27. Kakoviditesvojuprofesionalnubudućnost?
Kakoviditesvojuprofesionalnubudućnost:
Ostaćuunovinarstvujerćepromeneumedijimadoneti
mnogonovihmogućnostizanapredovanje
Trudićusedaprihvatimpromeneiprilagodimse
potrebamamultimedijalnognovinarstva
Bavićusenovinarstvomdokbudemmogaodaradimkao
dosada
Napustićuprofesijučimmiseukažeprilikazaboljiposao
Nemamvizijusvojekarijere
Bezodgovora
Ukupno
Tabela27.Kakoviditesvojuprofesionalnubudućnost?
Broj
ispitanika
Procenat
58
22.31%
96
36.92%
29
11.15%
65
7
5
260
25.00%
2.69%
1.92%
100.00%
Grafikon27.Kakoviditesvojuprofesionalnubudućnost?
109 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
28. NakojinačinnajčešćedolazitedopotrebnihinformacijazaVašrad?
Nakojinačinnajčešćedolazitedopotrebnihinformacijaza
Brojzbirnik
Vašrad?
odgovora
Nakonferencijamazaštampu
50
Intervjuimasaosobamabitnimzatemu
130
Odnovinskihagencija
49
IzdostavljenihmaterijalaPRagencija
6
Pregledompisanjadrugeštampe
41
TraženjeminformacijanaInternetu
147
Konsultovanjemsakolegamaizredakcije
28
Konsultovanjemsastručnjacimazatemukojomsebavim
109
Razgovorimasapoverljivimizvorimakojisuobavešteniotemi
52
Dobijanjemtraženihinformacijaoddržavnihorgana
11
PozivanjemnaZakonoslobodnompristupuinformacijama
6
Samostalnimistraživanjem(istraživačkimnovinarstvom)
91
Bezodgovora
5
Ukupno
725
Tabela28.NakojinačinnajčešćedolazitedopotrebnihinformacijazaVašrad?
Procenat
6.90%
17.93%
6.76%
0.83%
5.66%
20.28%
3.86%
15.03%
7.17%
1.52%
0.83%
12.55%
0.69%
100.00%
Grafikon28.NakojinačinnajčešćedolazitedopotrebnihinformacijazaVašrad?
110 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
29. KadaprikupljateinformacijeputemInternetakoristite
P29‐KadaprikupljateinformacijeputemInternetakoristite
Zvaničneizvore(naprimer,sajtVlade,sajtnekekompanije,
ustanoveisl.)
Vestiglobalnemedijskihkuća(Reuters,BBC,CNN,itd.)
Googlenews
Audiovizuelnesadržajekojekreirajusamikorisnici
Blogove
Twitter
Informacijesadruštvenihmreža(Facebook,Myspace,Linked‐in)
Agregatoresadržaja
Neštodrugo,šta:
Bezodgovora
Ukupno
Tabela29.KojijevašizvorinformacijaputemInterneta
Brojzbirnih
odgovora
Procenat
230
26.32%
188
141
69
66
16
81
57
22
4
874
21.51%
16.13%
7.89%
7.55%
1.83%
9.27%
6.52%
2.52%
0.46%
100.00%
111 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
Grafikon29.KojijevašizvorinformacijaputemInterneta
112 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
30. UtraženjuiobradiinformacijasaInternetanajvišeVamsmeta
UtraženjuiobradiinformacijasaInternetanajvišeVamsmeta:
Nedovoljnopoznavanjestranihjezika
Nedovoljnopoznavanjekompjutersketehnologije
Tehničkesmetnje(sporostiprekidonlajnsaobraćaja)
Nedovoljnopoznavanjemetodapretraživanjainačinanakoji
funkcionišupretraživačiidruštvenimediji
Strahodnadgledanjaputemmreže
Strahodzakonskihsankcijaipovredepravadrugihkorisnika
Težinaodabira(pravilnogizbora)pouzdanihinformacija
Nemamnikakvesmetnje
Bezodgovora
Ukupno
Tabela30.ŠtavamsmetaprilikomtraženjainformacijasaInterneta
Broj
zbirnih
odgovora
53
19
78
12
Procenat
15.45%
5.54%
22.74%
3.50%
6
1.75%
23
6.71%
85
24.78%
65
18.95%
2
0.58%
343 100.00%
Grafikon30.ŠtavamsmetaprilikomtraženjainformacijasaInterneta
113 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
114 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
Prilogbr.2
Rezuiltati anketnog istraživanja: Vlasnici i menadžeri
Polispitanika
Polispitanika
ženski
muški
bezodgovora
Ukupno
Tabel:Polispitanika
Brojispitanika
17
30
4
51
Procenat
33.33%
58.82%
7.84%
100.00%
Grafikon:Polispitanika
115 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
5. Godinaosnivanjavašegmedija:
Godinaosnivanjavašegmedija:
do1950.
1951‐1960.
1961‐1970.
1971‐1980.
1981‐1990.
1991‐2000.
2001‐2010.
Ukupno
Tabela1.Godinaosnivanjamedija
Brojmedija
1
1
7
4
3
27
8
51
Procenat
1.96%
1.96%
13.73%
7.84%
5.88%
52.94%
15.69%
100.00%
Grafikon1.Godinaosnivanjamedija
116 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
6. Kolikogodinaraditeumedijima:
Kolikogodinaraditeumedijima:
od1do5
od5do10
Brojispitanika
2
5
od10do20
od20do30
od30do40
od40do50
Ukupno
Tabela2.Kolikogodinaraditeumedijima?
22
17
4
1
51
Procenat
3.92%
9.80%
43.14%
33.33%
7.84%
1.96%
100.00%
Grafikon2.Kolikogodinaraditeumedijima?
117 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
3.1. Ukupanbrojzaposlenihuvašemmediju
Ukupanbroj
Brojispitanika
Procenat
zaposlenih:
od1do10
12
23.53%
od10do20
9
17.65%
od20do50
12
23.53%
od50do100
7
13.73%
od100do500
10
19.61%
preko500
1
1.96%
Ukupno
51
100.00%
Tabela3.1.Ukupanbrojzaposlenihuvašemmediju
Grafikon3.1.Ukupanbrojzaposlenihuvašemmediju
118 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
3.2. Brojzaposlenihnovinara
Brojzaposlenihnovinara:
Do10
10‐20
20‐50
50‐100
100‐500
Bezodgovora
Ukupno
Tabela3.2.Brojzaposlenihnovinara
Brojmedija
25
7
8
6
4
1
51
Procenat
49.02%
13.73%
15.69%
11.76%
7.84%
1.96%
100.00%
Grafikon3.2.Brojzaposlenihnovinara
Procenatnovinarauodnosuna
Brojmedija
zaposlene
Do30%zaposlenihsunovinari
Od31do50%zaposlenihsunovinari
Preko51%zaposlenihsunovinari
Bezodgovora
Ukupno
Tabela3.3.Procenatnovinarauodnosunazaposlene
13
25
12
1
51
119 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
5. Funkcijakojuobavljateumediju:
Funkcijakojuobavljateumediju:
Brojzbirnihodgovora
Vlasnik–Suvlasnik
17
Direktor
14
Menadžer
4
Glavniurednik
14
Neštodrugo,šta:
2
Ukupno
51
Tabela5.Funkcijakojuobavljateumediju
Procenat
33.33%
27.45%
7.84%
27.45%
3.92%
100.00%
Grafikon5.Funkcijakojuobavljateumediju
120 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
6. Vrstamedija
Kojajevrstavašegmedija(jedaniliviše
odgovora):
JavniTVservis
Javniradioservis
Televizijasanacionalnomlicencom
Radiosanacionalnomlicencom
RegionalnaTV
Regionalniradio
LokalniTV
Lokalniradio
Nezavisnaprodukcija
Dnevnanovena
Nedeljnanovena
Lokalnanovena
Novinskaagencija
Internetmedij
Bezodgovora:
Ukupno:
Tabela6.Vrstamedija
1.odg.
7
1
2
1
4
2
6
10
2
7
5
2
2.odg.
3
2
3
4
3
1
1
2
3
2
2
51
3.odg.
22
4
1
7
4.odg.
1
1
2
Ukupan
broj
odgovora
7
4
2
3
4
6
12
14
2
7
7
5
0
6
3
82
121 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
Grafikon6.Vrstamedija
122 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
Kojajevrstavašegmedija:
TVjavnogtipa
Radiosanacionalnomlicencom
RegionalnaTV
LokalnaTV
Lokalniradio
Nezavisnaprodukcija
Dnevnenovine
Nedeljnenovine
Novinskaagencija
Regionalnenovine
Mesečnenovine
RTVjavnogtipa
LokalnaRTVjavnogtipa
LokalnaTV,javnogtipa
Dnevneinedeljnenovine
Dnevne,lokalnenovine
Nedeljne,lokalnenovine
Nedeljnenovineiinternetmedij
regionalniradio,javnogtipa
RTVsanacionalnomlicencomiinternetmedij
RegionalnaRTV
RegionalnaRTViinternetmedij
RegionalniradioilokalnaTV
LokalnaRTV
LokalnaRTViinternetmedij
Nezavisnaprodukcija,nedeljnenovine,regionalne
novine
Ukupno
Tabela6.Vrstamedija‐razvrstano
Brojmedija
2
1
2
3
10
1
5
1
2
1
1
2
1
2
1
1
2
2
1
2
1
1
2
2
1
1
51
123 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
7. Tipvlasništva
Dalijevašmedij:
Broj
ispitanika
Procenat
2
3.92%
Deomedijskekorporaciječijejesedišteu
inostranstvu
Deomedijskekorporaciječijejesedišteu
Srbiji
Samostalnopreduzeće
Neštodrugo,šta:
Ukupno
Tabela7.Tipvlasništva
3
5.88%
37
72.55%
9
17.65%
51 100.00%
Grafikon7.Tipvlasništva
124 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
8. Vlasničkastrukturavašegmedija
Kakvajevlasničkastrukturavašegmedija:
Privatna
Državna/javna
Mešovita(domaće/stranovlasništvo)
Uprocesuprivatizacije:
Neštodrugo,šta:
Ukupno
Tabela8:Vlasničkastrukturavašegmedija
Brojmedija
32
14
2
1
2
51
Procenat
62.75%
27.45%
3.92%
1.96%
3.92%
100.00%
Grafikon8:Vlasničkastrukturavašegmedija
125 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
9. Kakvisuizvorifinansiranjavašegmedija?
Kakvisuizvorifinansiranjavašegmedija?
Samostalniprihod
Prihododoglašavanja
Prihodiizbudžeta
Prihodioddonacija
Ukupno
Tabela9.Kakvisuizvorifinansiranjavašegmedija?
Broj
zbirnih
odgovora
30
32
19
18
99
Procenat
30.30%
32.32%
19.19%
18.18%
100.00%
Grafikon9.Kakvisuizvorifinansiranjavašegmedija?
126 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
10. Daliuvašemmedijupostojisindikalnaorganizacija?
Daliuvašemmedijupostojisindikalna
Broj
organizacija?
medija
Da
27
Ne
24
Ukupno
51
Tabela10.Daliuvašemmedijupostojisindikalnaorganizacija?
Procenat
52.94%
47.06%
100.00%
Grafikon10.Daliuvašemmedijupostojisindikalnaorganizacija?
127 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
11. Da li podržavate potpisivanje kolektivnog granskog ugovora za
medijskeradnike?
Dalipodržavatepotpisivanjekolektivnoggranskogugovoraza
medijskeradnike?
Brojmedija Procenat
Da
46
90.20%
Ne
4
7.84%
Bezodgovora
1
1.96%
Ukupno
51
100.00%
Tabela11.Dalipodržavatepotpisivanjekolektivnoggranskogugovorazamedijskeradnike?
Grafikon11.Dalipodržavatepotpisivanjekolektivnoggranskogugovorazamedijskeradnike?
128 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
12. Štasmatratenajvećimproblemommedijauovomtrenutku?
Štasmatratenajvećimproblemommedijauovom
Brojzbirnihodgovora
trenutku?
Nepovoljanekonomskipoložajpojačansvetskom
ekonomskomkriziom
36
Nedovršenatranzicijaineodgovarajućizanonskiokvirza
radmedija
28
Lošamedijskapolitikainezainteresovanostdržaveza
sudbinumedija
21
Jakpolitičkipritisakiodsustvomedijskeautonomije
14
Tehnološkazaostalost
12
Veomaloškvalitetmedijskogsadržaja
7
Nekvalitetnonovinarstvo,dominacijasenzacionalizmai
tabloidnognovinarstva
20
Neštodrugo,šta:
1
Ukupno
139
Tabela12.Štasmatratenajvećimproblemommedijauovomtrenutku?
Grafikon12.Štasmatratenajvećimproblemommedijauovomtrenutku?
Procenat
25.90%
20.14%
15.11%
10.07%
8.63%
5.04%
14.39%
0.72%
100.00%
129 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
14. KovršinajvećiuticajnaradmedijauSrbiji?
KovršinajvećiuticajnaradmedijauSrbiji?
(najvišetriodgovora)
VladaSrbije
Političkestranakekoječinevladajućukoaliciju
Strankeopozicije
Predstavnicilokalnevlasti
Privatnivlasnicimedija
Vlasnicikrupnogkapitala
Zakupcireklamnogprostora
Srpskapravoslavnacrkva
Svetradicionalneverskezajednice
Agencijezaodnosesajavnošću(PR)
Sindikati
Bezbedonosnainformativnaagencija(BIA)
Niko
Nekodrugi,ko:
Ukupno
Tabela14.KovršinajvećiuticajnaradmedijauSrbiji?
Grafikon14.KovršinajvećiuticajnaradmedijauSrbiji?
Broj
odgovora
Procenat
3
30
11
23
7
24
20
1
1
7
2
1
1
1
132
2.27%
22.73%
8.33%
17.42%
5.30%
18.18%
15.15%
0.76%
0.76%
5.30%
1.52%
0.76%
0.76%
0.76%
100.00%
130 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
15. Oblicipritiskanamedije
Štajeodnavedenognajvišezastupljenokao
oblikpritiskanamedije?(Izaberitenajvišetri
ogovora)
Uskraćivanjefinansiranjaizbudžeta
Nedefinisanikriterijumizapomoćmedijimaiz
državnihfondova
Nedefinisanikriterijumizapomoćmedijimaiz
stranihfondova
Uskraćivanjekupovinereklamnogprostora
Uticajnakadrovskupolitikumedija
Korumpiranjenovinarailiurednikadapišu
«naručenetekstove»
Pretnjenovinarimailinjihovimporodicama
Inspekcijeikontroledržavnihorgana
Ometanjedistribucijemedijskogsadržaja
Uskraćivanjeinformacijanakojemedijiimaju
pravo
Ukupno
Tabela15.Oblicipritiskanamedije
Brojzbirnih
odgovora
Procenat
25
18.12%
25
18.12%
4
22
10
2.90%
15.94%
7.25%
10
7.25%
6
10
3
4.35%
7.25%
2.17%
23
138
16.67%
100.00%
131 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
Grafikon15.Oblicipritiskanamedije
132 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
16. Štaviditekaoglavniizvorpomoćidamedijipopraveekonomski
položaj?
Broj
zbirnih
Procenat
odgovora
Pomoćdržave
17
26.15%
Povoljnikreditiisubvencije
27
41.54%
Inostranedonacije
11
16.92%
Neštodrugo,šta:
10
15.38%
Ukupno
65
100.00%
Tabela16.Štaviditekaoglavniizvorpomoćidamedijipopraveekonomskipoložaj?
Štaviditekaoglavniizvorpomoćida
medijipopraveekonomskipoložaj?
Grafikon16.Štaviditekaoglavniizvorpomoćidamedijipopraveekonomskipoložaj?
133 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
18. Kakoočekujetedaćeseprimenanovihtehnologijaodrazitina
budućnostvašegmedija?
Kakoočekujetedaćeseprimenanovihtehnologija
Broj
odrazitinabudućnostvašegmedija?(najvišetri
zbirnih
odgovora)
odgovora
Povećaćeproduktivnost
Smanjićeukupnetroškoveposlovanja
Privućićenoveoglašivačeiomogućitipristupnovim
izvorimafinansiranja
Smanjićesepublikazbogporastakonkurencije
Povećaćeseukupnitroškoviposlovanja,zbogporasta
investicijautehnologiju
PrivućićenovupublikuizvanSrbije
Oglašivačićesepovućiiztradicionalnihmedija
Procenat
27
30
19
22.88%
25.42%
16.10%
10
11
8.47%
9.32%
9
9
7.63%
7.63%
Građanskonovinarstvoćeugrozitinovinarsku
3
2.54%
profesiju
Ukupno
118
100.00%
Tabela18.Kakoočekujetedaćeseprimenanovihtehnologijaodrazitinabudućnostvašegmedija?
Grafikon18.Kakoočekujetedaćeseprimenanovihtehnologijaodrazitinabudućnostvašegmedija?
134 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
20. Kolikoobrazovnastrukturazaposlenihodgovarapotrebamavašeg
medija?
Kolikoobrazovnastrukturazaposlenihodgovara
Brojmedija
potrebamavašegmedija?
Novinariiadministrativnoosobljeimajuodgovarajuće
obrazovanjeiredovnoseusavršavaju
15
Nepovoljnarazmeranovinarskogiadministrativnogosoblja
6
Novinariimajuodgovarajućaprofesionalnaznanja,alinei
tehnološka
14
Novinariimajuodgovarajućatehnološkaznanja,alinei
profesionalna
2
Novinarimaiadministrativnomosobljupotrebnojeznačajno
dodatnoobrazovanje
14
Ukupno
51
Tabela20.Kolikoobrazovnastrukturazaposlenihodgovarapotrebamavašegmedija?
Procenat
29.41%
11.76%
27.45%
3.92%
27.45%
100.00%
Grafikon20.Kolikoobrazovnastrukturazaposlenihodgovarapotrebamavašegmedija?
135 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
21. Daliimatezaposleneosposobljenedaradenanovimplatformama?
Daliimatezaposleneosposobljenedaradenanovim
Brojmedija
platformama?
Nemamo
16
Da,višeodjednog
13
Da,višeodpet
18
Da,većinazaposlenih
4
Ukupno
51
Tabela21.Daliimatezaposleneosposobljenedaradenanovimplatformama?
Procenat
31.37%
25.49%
35.29%
7.84%
100.00%
Grafikon21.Daliimatezaposleneosposobljenedaradenanovimplatformama?
136 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
22. Daliplanirateilivećobezbeđujetepermanentnoprofesionalno
usavršavanjenovinarakojiradeuvašemmediju?
Daliplanirateilivećobezbeđujetepermanentno
profesionalnousavršavanjenovinarakojiradeuvašem
Brojmedija
Procenat
mediju?
Organizujemoilišaljemonovinarenausavršavanjeuz
obezbedjenufinansijskupodršku
28
54.90%
Neorganizujemosamiusavršavanjealipodstičemozaposleneda
seusavršavaju
13
25.49%
Nismoumogućnostidazaposlenimaomogućimoodlaskena
redovnousavršavanje
8
15.69%
Neštodrugo,šta:
2
3.92%
Ukupno
51
100.00%
Tabela22.Daliplanirateilivećobezbeđujetepermanentnoprofesionalnousavršavanjenovinarakoji
radeuvašemmediju?
Grafikon22.Daliplanirateilivećobezbeđujetepermanentnoprofesionalnousavršavanjenovinara
kojiradeuvašemmediju?
137 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
23. Dalismatratedastedovoljnoosposobljenidasenositesatehnološkim
iprofesionalnimizazovimakojiočekujuvašmedijuskorojbudućnosti?
Dalismatratedastedovoljnoosposobljenidasenositesa
Broj
tehnološkimiprofesionalnimizazovimakojiočekujuvašmediju
Procenat
medija
skorojbudućnosti?
Da,imamdovoljnoiskustvaumedijimasamnogimranijimpromenama
16
31.37%
Da,imamdovoljnoznanjakojaćemiomogućitidarazumemnove
medije
14
27.45%
Ne,promeneumedijimazahtevaćesavsimnovamenadžerskaznanja
5
9.80%
Da,aliuzmnogododatnogobrazovanja
15
29.41%
Neštodrugo,šta:
1
1.96%
Ukupno
51
100.00%
Tabela23.Dalismatratedastedovoljnoosposobljenidasenositesatehnološkimiprofesionalnim
izazovimakojiočekujuvašmedijuskorojbudućnosti?
Grafikon23.Dalismatratedastedovoljnoosposobljenidasenositesatehnološkimiprofesionalnim
izazovimakojiočekujuvašmedijuskorojbudućnosti?
138 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
139 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
Prilogbr.3
Izveštaj sa fokus grupa: Novinari
Mesto:BEOGRAD,NOVISAD,KRAGUJEVAC
Vreme:Februar2011.godine
Strukturafokusgrupa:Sviučesniciradekaonovinari,četirifokusgrupe,30učesnika

Beograd(7,8)‐novinarisvihvećihmedijauzemlji;

Kragujevac(8)iNoviSad(7)–novinarilokalnihmedija
BRiMESTOFG
POL(ž/m)
UZRAST
(mlađi/srednje/stariji)
UREDNIK/NOVINAR
Ukupno
3U/4N
7
4U/4N
8
4U/4N
8
1U/6N
7
12U/18N
30
3mlađih/
1. BG
5Ž/2M
1srednjihgodina/
3starijih
3mlađih/
2. BG
3Ž/5M
2srednjihgodina/
3starijih
4mlađih/
3. KG
4Ž/4M
2srednjihgodina/
2starijih
4. NS
4mlađih/
3Ž/4M
3starijih
14mlađih/
Ukupno:
15Ž/15M
5srednjihgodina/
11starijih
TEME:
I
II
III
IV
V
SOCIO‐
MEDIJSKO
OBRAZOVANJE
TEHNOLOŠKI
POLITIČKI
EKONOMSKI
VLASNIŠTVO
NOVINARA
ASPEKT
PRITISAK
STATUS
140 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
NOVINARA
Itema:SOCIO‐EKONOMSKISTATUSNOVINARA
 Asocijacija:KakoizgledatipičannovinaruSrbiji?
UčesnicisuuglavnombilisaglasnidajetipičannovinaruSrbiji:osobakojaimaveliku
odgovornostivelikipotencijal,alijepotcenjenaudruštvu,nijeadekvatnoplaćenaine
žividostojanstveno,imaniskosamopouzdanjezboguslovaukojimaživi:“Potcenjenisui
unutaresnafaiudruštvuukomerade.”…“Akonemožešdaobezbedišminimumegzistencije,
ne možeš biti samopouzadan, možeš biti lud samo”. Stariji novinari uglavnom smatraju da
novinari danas imaju nedovršeno ili šaroliko formalno obrazovanje, često nepotpuno
(nesvršeni studenti), sa lošim profesionalnim znanjima: “Uglavnom je završio neki drugi
fakultet, a ne žurnalistiku i sanja da se više ne bavi novinarstvom.” Učesnici smatraju da
tipičannovinaruSrbijinemaporodicu,živikaopodstanarilikodroditelja,samacje,ima
prosećnu platu u Srbiji i živi u strahu od gubitka posla: “Frustriran maksimalno svojim
primanjima.” Mnogo radi, nema radno vreme, malo zarađuje ili ima neredovna primanja,
nerešenogstatusa,bezzdravstvenogosiguranja,narušenogzdravlja,podstresom,zabrinut
za svoju budućnost, izložen pritiscima, nema vremena za porodicu. “Nezadovoljan svojim
društvenimstatusom,alitonesmedaiskaže,jerživiustrahu.Imamnogotezgi,kojenisu
nužno vezane za novinarstvo. Ne vidi perspektivu u napredovanju. Većina ispitanika
smatra da je tipičan novinar u Srbiji žena srednjih (tridesetih) godina, a da je
novinarstvo tipičan ženski posao kao i svi drugi loše plaćeni poslovi: “Uglavnom žena
srednjih godina.” Prisutna je bila kritika zbog skromnog i nedovoljnog poznavaja zanata.
“Podložan korupciji, nude im se pare.” Agresivan i time pokušava da pokrije nesigurnost i
profesionalnoneznanje.Novinardanašnjicenepijekaonekada,jernemanovaczaalkohol.
Primetna je i drugačija percepcija novinara: “oženjen muškarac, urban lik, sklon lošim
navikama,alidelomsvogbićavolidajeutakvomstanju,dostavremenaprovodiukafani,
živiucentru,apočeojedasebaviovimposlomizljubaviientuzijazma,ijošuvekseboriu
njemuljubavpremanovinarstvuirealnost.”…“Uodećisamnogodžepova,kojisediukafani...
„kadgodnekonemačimedasebavionpostajenovinar...“
141 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
 Onovinarskojprofesiji
Učesnici fokus grupa smatraju da ne postoji razlika između show‐biz novinarstva i
istraživačkog novinarstva pa da su “Novinari su sami donekle krivi što ih doživljavaju kao
držače mikrofona”. Primetno je isticanje autocenzure i malih prihoda. Smatraju da je
novinarska profesija je manje plaćena od drugih profesija: “Novinar živi pakao”…
“Novinarski život je nekada bio boemski, sada je korporativan i robovski.”… “Ponižavanje
počinjeuzakonodavstvu.Kadasenapravimedijskizakonovakavkakavjenakaradan,odmah
počinje ponižavanje. Odmah nakon toga ide ekonomski pritisak, jer postoje 2 firme u Srbiji
koje mogu da plasiraju nekakve reklame u medije i ukoliko niste podobni, ekonomski ste
potpuno propali. Treće, nameštaju se urednici po političkoj volji. I onda ide novinar od kog
neštozavisikojitrebaneštodaproguraitunastajeapatijajeronnemožedaseborisaove3
stvari.”
 Velikibrojradnihsati‐velikibrojpriloga
Budućidasurezultatikvantitativnogistraživanjapokazalidanovinaripretežnorade
oko60satinedeljnoidapravevelikibrojpriloga,učesnicisuzamoljenidanamobjasne
da li to ukazuje na činjenicu da novinara ima previše, pa ne stižu svi njihovi sadržaji da
budu plasirani, ili moraju da budu toliko broj sati u redakcija, a u suštini posla možda i
nema,ilimorajudaopslužujuvišeplatformi?Učesnicifokusgrupauglavnomsmatrajudaje
to zato što novinari moraju da “tezgare”,štoradekao“na traci”.Slažusedajenajveći
problemnovinarauSrbijitajšto:“nemogudaradesamojedanposao,većmorajudatezgare
sastranei takodođudo16satidnevno.”…“Premalojeljudi,panovinarizamalopovećanje
plate rade više poslova...ponude im po 50 eura višе dа rade i kao urednici i to se prihvata.”
Takođesureklidabrojradnihsatizavisiiod:prirodedogađaja,odmedijaukomeradei
posla koji obavljaju (urednici rade više, mladi novinari manje). U malim redakcijama se
pokriva više poslova, manji je broj zaposlenih, a novinari u unutrašnjosti rade za 2‐3
redakcije da bi mogli da prežive, i rade trostruko ili četvorostruko više nego što bi bilo
normalno da bi preživeli...Radno vreme, odnosno uložen rad nije ni približno srazmeran
primanjima...ParsagovornikaizBeogradasmatradauvelikojmerinabrojradnihsatiutiče
142 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
itoštonovinaridanasživeuzapadnomsistemuradaukomeradeisvojposaoiposao
montažera, tonaca… “Rade istovremeno verzije tekstova i za sajt, za potkastove, neretko u
novijevremeradeivideopriloge.Tojediktatvremenaineminovnost,ekonomskiitehnološki
razlozi.”
 Visinaplata
Na pitanje kakav je odnos između radnih sati i mesečnih primanja sagovornici
smatrajudasunovinarimanjeplaćenioddrugihprofesijaadasevisinaplateodređujena
osnovu“ličnog dogovora i nekog prethodnogiskustva”… “To nema vezesakoličinom posla.
Postojikaonekazvaničnaplata,anovinardobijeilivišeilimanjeodtoga…inaravnoučetiri
oka sa gazdom.” U nekim beogradskim medijima postoji sistematizacija i plate su tajne.
“Svakakobitrebalobidapostojisistematizacijaumedijimaidavećinibudejasnozaštoneko
ima veliku platu ‐ zato što je vredan i mnogo radi“. Učesnici fokus grupa kažu da postoji i
volontiranje po 7 meseci, čak i do godinu i po dana posle čega novinarima nije
zagarantovan posao. Honorarci su i dalje u većini bezprava kojaimaju stalno zaposleni:
„Ako se desi da ih otpuste nema nikakve otpremnine, ugovor se jednostavno završava.“...
„Nemanisolidarnostinisentimentalnosti.”
UmedijimauCentralnojSrbijisagovornicikažudajesistematizacija“odpreHrista”,
nepromenjiva.Naglašavajudaseradneodražavanaplateidanijebitnokakavjekvalitet
rada. “Radna nedelja je duža od 60 sati, ali posao ne zahteva da se sedi u kancelariji.” O
platama se ne priča, ne znaju kolika je čija plata, i samo jedan od učesnika je zadovoljan
svojomplatomikažedajeuodnosunadrugeprofesijedobrojeplaćen.Svisusaglasnida
postojedvevrstemedijaidvevrstenovinara:“Javni(državni)mediji,nakanečeninabudžet
–ukojimapostojiipoštujesekolektivniugovoriprivatni–ukojimasuilisvisiromašni,ilisu
novinariizrabljivani,saduplomanjimplatamanegoujavnimmedijima,ukojimaimamnogo
zaposlenihisviprimajuplate.”Uprivatnimmedijimanepostojisistematizacijaplataisvi,
pa i vlasnik primaju minimalac, koji često medij ne može da zaradi, pa su primanja
neredovna,anovinariprimoranidanapusteposaojerplatuneprimajupošestmeseci.U
Vojvodini, rade oni koji imaju stalan posao i rado bi promenili profesiju kada bi im se
ukazalaprilika.NovinariizVojvodinesmatrajudasuuzrokovimproblemimalošizakoni.
143 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
 Sindikati
Budući da je kvantitativno istraživanje ukazalo na to da dve trećine (177 od 260
anketiranih)novinaranisučlanovisindikataučesnicifocusgrupasuupitanidalisuoni
članovi sindikata i ukoliko nisu kako misle da se izborite za bolje uslove. U skladu sa
rezultatimaanketenoovinariuBeogradunisučlanovisindikata.Privatnimedijiuglavnom
ninemajusindikateaostaliučesnicikojiradeujavnimmedijimakažudanisuosetilinjihov
uticaj.Jednasagovorniailustruje:„Nisamčlanicasindikataiz principa.Zato što u medijuu
komjaradim,izvinjavamsenaiskrenosti,onislužezazaštituneradnika“...„Sajednestrane
sindikatisuseizborilizasocijalniprogramkojizaistaštitisvakogaipokomenikonemože
nikada više da bude otpušten iz kuće za koju radim. A sa druge strane postoje sindikalni
pravilnici i kolektivni ugovor po kome ljudi koji su u predsedništvu sindikata isto tako ne
mogudabudunikažnjeniniotpušteni.Nažalost,postojiizvestanbrojkolegakojitokoriste
bukvalnozanerad,kočenjeiunazadjivanjeprofesije.Sindikatisejesuizborilizatodapostoje
jasni cenovnici i zna se koliko košta najniže plaćen rad, u mediju u kom radim, ispod koje
nijedannovinarnemožedabudeplaćen,kolikokoštauredničkiposao,zameničkiitd.Itoje
pozitivnastrana.Negativnajetaštonemožetenikoganidakaznitenidanagradite.Tona
žalostvodikatomedaljudimisledaće,radilineradili,dobitiplatu.Ijedandeonovinarana
žalost tako razmišlja.“ Svi sagovornici smatraju da je u novinarstvu sindikalna delatnost
veomadelikatnastvar.Dauopštenefunkcionišuilidasuizobličeni,alidasuneophodni.
I u Vojvodini novinari smatraju da sindikati ne rade svoj posao kako treba. Neki su
razočarani jer su imali loše iskustvo (dobili otkaze, bez otpremnina): “To je lukavi potez
države, kad hoćete nekog da rasturite, bilo koju organizaciju, formu, grupu ljudi, onda
napravite2‐3‐5sindikata.Miimamo2sindikatautelevizijiigotovodasemrze.”…“Sindikati
suupovoljnijimpoložajimaodčlanovajeruzimaju1‐2%odčlanovaazauzvratimništane
daju.”
UCentralnojSrbijinovinarikažuda,iakosunezadovoljnisvojimpoložajem,statusom
i primanjima, nisu članovi sindikata i ne smatraju da sindikalnim organizovanjem mogu
popraviti svoj položaj. Postoje dva sindikata ali oni ne privlače članstvo, a novinari nisu
144 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
zainteresovanizasindikalnoorganizvanje,prostotipzanimanjanijetakavdaseuklapa u
sindikalizam.Sindikati,bezobziradalisunovinarskiilinekidrugi,uSrbijiseizjednačavaju
sa„pilićimaismrznutomribom“.Sviseslažudatrebadapostojijedansindikatkojićeraditi
svojposaokakotreba.“Kadabismomoglidauspostavimojedansindikatnanivoudržave,
tobiudobrojmeridoprinelo.Jedinoštosmomimalosujetni…”
 Oprofesionalnimudruženjima
Beogradski novinari uglavnom nisu ni članovi udruženja i smatraju da su se uloge
UNS‐aiNUNS‐apromenileposlePetogOktobraipočeledaseizjednačavaju.Takođe,veoma
jeuočljivonezadovoljstvobeogradskihnovinararadomobaudruženja,anaročitoNUNS‐a:
„Za sve vreme koliko se bavim novinarstvom nisam primetila da su se UNS i NUNS nesto
posebno bavili zaštitom prava novinara, možda UNS sada kada ga je preuzela Ljiljana
Smajlović,aličinimisedaseNUNSbaviouglavnomdnevnompolitikomnegoštosezaista,po
mom mišljenju, bavio unapređenjem položaja novinara u Srbiji.“... „Što se tiče novinarskih
udruženja,tojeesnafskoudruženjeijamislimdajeovajNUNS...tojevišenegosmešno,aUNS
jepočelosadposlednjihgodinudanadaseponašakaoesnafskoudruženje.“...“Nemožejedno
udruženjekojejejednomnastalokaopolitičkaorganizacijasadaprevestiuesnafsko.Tonije
moguće.“Ovasagovornicaistomisliiosindikatima.„Višesindikatupripadadadelipolutke
negodasebavipolitikom.“
U Vojvodini novinari mogu da se za pomoć obrate novinarskom udruženju, međutim
kažusasunjegovemogućnostisumale.“Štosetičeesnafskogudruživanjaonojekodnasna
veoma niskom nivou, uglavnom se bavi edukacijom novinara, što je jako dobro, ali kada
govorimoozaštitinovinaraonasesvodinapisanjesaopštenja.Akoudruženjepokušadaučini
nešto za novinara… nema mehanizama, samo može da viče i da laje. I to je jedini efekat.
Nekadimanekadnemaefekta“.
 Zaključak‐budućnost,rešenja:
KadajeupitanjubudućnostnovinarskeprofesijeuSrbijiučesnicifokusgrupasmatraju
da nije dobra: „Kratkoročno gledano nije dobra. Ali novinari moraju da shvate da to dosta
zavisiodnjihsamih.Jakojeinteresantnodanovinaripomedijimaosvemuisvačemupopuju
145 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
svima,akadjenjihovslučajupitanjunigdeseživinečuju.Kadsedešavaneštoumedijima–
kotrebaotomedaizveštava?Topostavljapitanjesolidarnosti.Tojezaistajednovrlovažno
pitanje. Jer od čega boluje svaka druga delatnost od toga boluje i medijska kuća. Sve što se
dešavaudrugimdelatnostimadešavaseiumedijskimkućama.Nisuoneodtogaimune.“Svi
sagovornici se slažu da je budućnost novinara u Srbiji neizvesna ida mora da se napravi
ceo sistem. Smatraju da su novinari ugroženi sa raznih strana i mnogo pre recesije: ”Na
duže staze su ugroženi, pre svega, jer se obraćaju nepismenoj naciji, naciji koja je
funkcionalnonepismena.”Ismatrajudaćetododatnodautičenasamopercepcijunovinarai
rezultatenjihovograda:“Većinanovinaraseosećakaokomadmesanapijacikomenijeništa
zagarantovano,panitogdećesutradaosvanu,nipočinu.”UCentralnojSrbijismatrajuda
postoji ogromna razlika između privatnih i državnih medija. Da je loš socio‐ekonomski
položaj novinara, kao i položaj medija posledica medijskog tržišta, drastičnog smanjenja
mogućnosti rada privatnog sektora, partokratizacija, odnosno fantomsko finansiranje
javnih medija iz budžeta, po partijskim linijama, a prepuštanje privatnih medija propasti,
zatim, nedostatak medijske strategije, nedostatak kolektvih ugovora i “partijska ljubav”.
Takođe svi su složni kada kažu da su “sami novinari jako nejedinstveni kad se radi o
njihovominteresu,tojetradicionalnotako.Uveksezalažuzanekijavniinteres,štojedobroi
treba,zatopostoje,alisuužasnonejedinstvenikadasunjihoviinteresiupitanju.Ondaprođe
zakon o javnom informisanju koji je nonsens…i druge stvari koje se dešavaju kako se
dešavaju.”
„Nažalost,timposlomnemožedasebavinekokomejetopitanjeegzistencije,konema
nekidrugioslonac,egzistencijalni,uživotu.“...„Dasisam,danemašništauživotu,niporodicu
padasežrtvuješzato.Aliinače,akozavisišodteplate,patojesmešnodabudešnovinar.“...
Kao rešenja vide: ukidanje nelojalne konkurencije, organizovano tržište i
prestanakfinansiranjapremapartijskojpodobnosti,odnosnopoprincipukoćeokome
višepisati.Svetosmatrajuneophodnimjernovinaraimavišenegomedijskogprostora,pa
su u tom smislu oni zamenjiva, „potrošna roba”. Institucionalno rešenje je neizvesno jer
“sindikat nema sa kim da pregovara, a država nema mehanizam da natera medij da
pregovara sa zaposlenima oko kolektivnog ugovora.” Ovde postoje suprotstavljena
stanovišta, deo učesnika smatra da su mediji često sami krivi za svoj položaj, zbog čestih
kompromisakojepravesalokalnimpolitičarimanavlastiidaje,često,priklanjanjemedija
146 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
političkimopcijamanekadajedininačindamedijopstane.Kaoključzarešenjeproblema
iznetisu:medijskastrategija,regulisanjemedijskogtržištaipoložajanovinara.“Dabi
medijima bilo bitno da imaju kvalitetne novinare, jer im sada nije bitno, pošto i nisu na
tržištu.”
IITema:Medijskovlasništvo
 Asocijacija:KakoizgledatipičanvlasnikmedijauSrbiji?
Učesnici smatraju da tipičan vlasnik medija u Srbiji izgleda: kao prosečan srpski
menadžer koji nije spreman da prizna grešku, kao feudalac i „nepoznat“: „Kao svaki
prosečan srpski menadžer koji nekad možda ima potencijal da uradi neke stvari, ali je,
povlačećipogrešnepoteze,toštojemoglodabudedobroupropastioiličaknijebiospreman
dapriznagreškudajeneštološeuradio.Daklenespremanupotpunostidapriznagrešku....ko
jenekad neštodobro uradio,ali kakoje došla kriza neumeu tim stvarimadasesnalazi.“...
“ProsečanvlasnikmedijauSrbijiseponašakaonekikaofeudalacnasvomfeudalnomposedu
ivladanovinarimasasvogvelikogkonjakakoneketamonjegovenajamneradnike,nemože
bašdaihubije,alimoćedaimdaotkaziosudinagladovanje.”JedansagovornikizVojvodine
smatra da u Srbiji postoje “tri vrste pogrešnih vlasnika medija: jedan je država (lokalne
samouprave i više instance vlasti, sve što se finansira iz budžeta), drugi su ti takvi kakve je
kolega pomenuo tipa Mitrović i treći su korporativni vlasnici kao što su Waz, Ringijer. I
imamooveraštrkanekaoštosuVremegdesunovinarivlasnici,tosuvišeizuzecinegopravila.
Ove tri vrste vlasnika su tri najpogrešnije vrste vlasnika. Podjednako izrabljuju ljude.
Ringijer pravi neke integrisane redakcije, ljudi će da spadnu s nogu pišući za 5 listova
kojekakvih. U privatnim medijima, u Pinku, vidite šta se događa, oni se međusobno
prisluškuju,isteruju,pregledajuitd.Ufeudalnevrstevlasnikaspadajuitimalivlasniciradio
stanica lokalnih. Vlasnik se brine o novinarima na način da ih ima što manje i da ih što
jeftinijeplati.Novinarisuzavlasnikeanonimnirobovi,bezličnamasa,zvezdicekojenosena
reveruionilegitimišunjegovmedij.”…“Novinarisupotrošnaroba,pukirobovi,nemajupravo
namišljenjeiliimsemišljenepropiše.Vlasnikimalisteprijatelja,sveštonesmedasedira,ili
nemože.”
147 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
Jednoodzastupljenijihmišljenjabilojeitodajevlasnikjenekokonijekvalifikovan
dasebavimenadžerskimdelom.Neplanira,nijetaktičan,nepozicioniramedijnatržištu.
Vlasniknijenužnoobrazovan,odnosnotonijenjegovaosnovnareferenca,jermožedakupi
diplomu. Može da bude i polu pismen tajkun, a lojalan je isključivo profitu, bez obzira na
stepenobrazovanja.Nikoodvlasnika(bezobziradalijerečoonomekogajeosnovaoili
kupio) nije tu zbog ljubavi prema medijima nego poseduje medije zbog nekog drugog
interesa. “Često je to lokalni kriminalac ili lokalni tajkun... A oni koji su kupovali medije, a
bavilisusesečomšumaisličnimposlovima...onineosnivajumedije,negoihkupuju.”…Veoma
je rašireno mišljenje da vlasnicima nije stalo do novinarske profesije nego isključivo do
profita i brze zarade i to predstavlja veliki problem za profesiju. „Ne postoji mehanizam
kontroleijavnomnjenjekojebikontrolisalovlasnikemedijainateraloihdamedijinebudu
isključivo sredstvo zarade, već i da budu prave novinarske kuće. Mislim da se to kod nas
velikom brzinom napušta i da svi mediji zato liče jedni na druge.“ Jedino novinar iz
beogradskog dnevnog lista navodi suprotan primer i kaže da se u tom mediju vlasnik
ponašakaonekokobrineozaposlenimaipružaimpomoćkadaimjepotrebna.
Dominantno gledište je da je „vlasnik medija u Srbiji nepoznat“ Jedna sagovornica iz
Beograda kaže „Ja sam radila analizu i možda ima dve medijske kuće u Srbiji koji imaju
fizičkalicazavlasnikedaznatedasutoPera,MikaiŽika,asveostalosu....70%medijaimaju
u okviru offshore kompanijama vlasnike. Kako mi znamo kakav je taj vlasnik... Jedino ako
izuzmemodržavukaovlasnika,onajemislimmoždainajvećivlasnikmedijauSrbijiidalje.
Ako nju izuzmemo, ona nam je poznata.“ Ovom stanovištu se pridružuje i stanovište
sagovornika iz Vojvodine koji smatra da “nominalni vlasnici koje mi vidimo kao vlasnike,
nisupravivlasnicimedijavećsamoeksponentinečijegnovcaipojavljujusekaovlasnici.”Za
razlikuodnacionalnihvlasnika,vlasnicilokalnimedijasu„vidljivi“.
 Vlasničkastrukturaistatusnovinara
Učesnici fokus grupa smatraju da je bolje u državnim, ili poludržavnim medijima
nego u privatnim i lokalnim koji su u veoma lošoj situaciji: “Sa privatizacijom i ulaskom
stranogkapila,radiseviše,abrojljudisesmanjujezbogsmanjenjatroškova.”
148 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
U Centralnoj Srbiji svi učesnici su saglasni da postoji podela na medije koji su
privatizovani(itonatajkunskinačin)ionekojisuizvornoprivatni,odnosnoosnovanikao
privatna preduzeća, u tom smislu postoje i dva tipa vlasnika: “vlasnik koji je u
konfekcijskom odelu, sa špicastim cipelama.” ‐ ovaj opis koriste kao aluziju na nekog ko
svojim stilom pokušava da nadomesti nedostatak obrazovanja (neko ko ima problem sa
padežima) i znanja da vodi medij (vlasnici dolaze iz najrazličitijih sektora privrede). Dok
vlasnike koji su i osnivači medija doživljvaju kao dobre preduzetnike, koji pokušavaju da
opstanunatržištu,podteškimuslovimanelojalnekonkurencije.Takvivlasnicivoderačuna
ozaposlenimaitrudesedašaljusvojeradnikenausavršavanjailiimomogućavajuizvesne
kompenzacije. Vlasnici preduzimači nisu u dobroj finansijskoj situaciji, pošto situacija na
tržištu nije dobra, a pomoć opštine izostaje, “ako ne sklopi dil sa političkim partijama na
vlastima.” Učesnici iz Vojvodine smatraju da su lokalni novinari bili ali su i sad u lošem
položaju.Kadjemedijprešaouprivatnovlasništvoidaljejeloše,stimštosuimsadaplate
kasnepo6meseci.“Neštosuboljipoložajinovinaraujavnimservisima,štosetičeprimanjai
nekesigurnosti.Ukolikosuzastalnozaposlenioniimajunekakvnuzaštitu.Postojiproblemsa
RTV‐om, tu gde su novinari saradnici, kako ih navuku na posao, tako ih samo izbace. Kako
dođeplima,osekaihsamoodnese.Nemajunikakvuzaštitu.Unajgorempoložajusunovinariu
firmamagdesuprivatniciuovomtradicionalnomsmislukaoštojeMitrović,jeletomožeda
seizgubiposaobezdasetrepne.”
Sagovornicismatrajudavlasniciranijenisubilitakobahati.StarijanovinarkaizBG
kažedauSrbijiimamalomedijakojiostvarujuprofit:„itimedijikojisuusmerenidirektno
na profit ja ne znam kako je novinarima u njima.“ Ona smatra da sve medije u Srbiji
finansiradržava:„Sasvimsamsigurnadasvenašemedijeizdržavadržava,čakionekojisuu
privatnom vlasništvu. I sad kad je propala država, kad nema budžeta svi su mediji na
kolenima zbog toga.“ Ona je dodala da je u prošlom izveštaju državnog revizora
konstantovanodajedržavaokomilijardudinarabeztenderaprelilanaelektronskemedije:
„Milijardu dinara, pa to nisu male pare, to je 10 miliona evra, u toku jedne godine, bez
tendera.Izbudžeta.Neprekokonkursa.Direktantransfernovca,zaraznekampanje...poštoje
zakonomoslobođenobaveze.“
149 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
 Onovinarstvudanas,sprezisapolitikomiautocenzuri
„Slika novinarstva je žabokrečina“…”Nije kao devedesetih, postoji jedno sivilo, i u tom
sivilusviplivamo...tojeadhok.”…UčesniciizBeogradasmatrajudajenovinarstvopostalo
površno,svipišuizistogizvoraisutrasevišenebavetomtemom:“Novinarstvoseglumi,
sviistražuju,alisamopopovršinizagrebuneketeme,osimBrankice,sveostalojebrljotinai
površnosti.”
Ističuneposrednidiktatdržavnepolitikeidiktatpoluvidljivihvlasničkihinteresa.
Sviučesnicismatrajudajeranijebiojasanjednopatijskiuticajidasuvideliprijateljiioni
koji nisu bili deklarisani. Danas, navode, da se novinari pojavljivljuju kao PR‐ovi nekih
firmi,adatoformalnonisu,pamanje‐višeneveštoprikrivajudareklamirajunekufirmuito
imseplaća.“Opasnijezaprofesijuodinteresnogpovezivanjajetakozvanasitnakorupcija
koja je uvek postojala. Danas postoji političko opredeljivanje novinara i prepoznaje se
orijentacija koju guraju. Uredjivačka politika gubi balans, i ne postoji uredjivačka politika
koja jasno štiti krajnji proizvod da se nakrivi na bilo koju stranu, da ostane u osi
objektivnosti. Nema profesionalizma... To nije pritisak od strane vlasnika, već manjak
profesionalizma,apresvegaautocenzura.”Učesnicikažudaiuregionalnimtelevizijama
novnari u velikoj meri podležu autozenzuri i “ne objavljuju ništa što bi bilo protivno
interesimalokalnevlasti”zbogčegaemitujusamozabavanprogram.
Uvelikojmeri,sagovorniciističuspregumedijaipolitike.“Politikaipoložajmedijasu
usprezi,naročitokadsulokalnimedijiupitanju.Lokalnipolitičariutičudostanauređivačku
politiku medija, a direktori javnih medija se smenjuju zajedno sa smenama političara na
vlasti. Privatni mediji ukoliko su distancirani od lokalnih političara onda su
„prokazani”mediji,izbogtogasupodkonstantnimfinansijskimpritiscima.Novacse“pumpa”
u konkurentske medije, kako bi se ugrozio uticaj i opstanak nezavisnog privatnog medija.”
Navode da je previše kompromisa i kupoprodaje u profesiji. Smatraju das u vlasnici
uglavnom iz druge struke i da ne razumeju suštinu posla, a mediji im vrlo često služe da
operu novac i slične poslove, a ne za stvaranje medijskih sadržaja.” Slabo su uvereni u
sposobnost ljudi koji donose odluke. “U najmanju ruku ako nisu aktivno učestvovali sa
idejomdasestvorihaos,nisuučiniliništadasepočneneštosređivati,ovakavamedijskascena
tojpolitičkojklasiodgovara.”
150 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
 OPRpritiscima
Rezultati kvantitativne analize su pokazali da su urednici izloženi PR pritisku, ali da
novinari to ne registruju. Međutim, kvantitativnim istraživanjem je ukazano na suprotno.
Novinari su u velikoj meri svesni ovakvih pritisaka: “PR‐ovi zovu vlasnike, pa glavne i
odgovorneurednike,urednikeinakrajunovinare,kojinemajubasmnogoizboranakrajutog
lanca. I novinari i urednici su izloženi strašnom pritisku PR‐a.” Smatraju das u svi izloženi
pritisku PR‐a, ali da je možda taj pritisak izraženiji u pojedinim sektorima, naročito
ekonomskomilisportskom.„MajstorkojidržiključodkasejeglavnametaPR‐a.“
 Zaključak‐kakovidebudućnost:
Predviđajuuglavnomlošubudućnost:„Krizatekdolazi,uvertiraunekijakološperiodpo
novinare“...„Prosto vlasnici medija, barem ovi koji bi trebalo da se bave informativnim
novinarstvom,toimjesvemanjeimanjebitno.Višeseidenatodasepodilazipublici,aneda
sezaista bavinekimozbiljnimtemamailiistraživačkimnovinarstvomitd...vlasnicimajepre
svega bitnodazarade idaostvareprofitnabrznačin,anajbržejetozaraditikrozreality
show‐ove i populističke emisije, a ne pravljenjem ozbiljnog programa, jer novinari nisu više
važan stub društva.“ I ovde izlaz vide u dobroj medijskoj strategiji: “Ako se medijska
strategija ne desi, novinarstvo će se pretvoriti u infotainment.”… „Jedina svetla budućnost
novinara online, a misli da ostali mediji, radio, TV, pa i štampa imaju tu lošiju budućnost.
Jedinodobrubudućnostutominformativnomsmisluaiostalo,možedaimaonline.“
IIITema:OBRAZOVANJENOVINARA
 Asocijacija:Novinarnekadisad
Obrazovan novinar: „riznica udrobljenog znanja“. Neobrazovan novinar:
Neinformisan, ne čita novine, nebitno je da li ima fakultetsku diplomu, nedostatak opšte
kulture i znanja...ne poseduje osnovne pojmove, opšte obrazovanje, profesionalna znanja,
zanatska, koji nema novinarski nerv, lucidnost. Uglavnom svi su saglasni da fakultetsko
obrazovanjenijepresudnozabavljenjeprofesijom.
151 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
Danas,složilisusesagovornici,svakomožebitinovinar,isasrednjomškolom:Stariji
novinarizBGkažedaćebitipristrasanidajeljudimaunjegovimgodinamauvekprošlost
lepša, „ali ranije je bilo uslov da budemo primljeni negde u redakciju morali smo da
završimofakultet.“Štokažunedanepodrazumevadaćebitiitalentovani,alidasudanas
novinariveomaneobrazovani:„Imadostaveomaneobrazovanihimaloradenasebi.“Starija
novinarka iz BG misli „da ovaj tip novinarstva to traži, što manje da si opterećen nekim
svojimaspiracijamatogtipa,adaseštoboljeuklapašutim,aakosiindividualactiseutim
nemožešuklopitilako.Tosedakletraži,damožešsvakičasdaradiščasjednočasdrugošta
treće, a u stvari nije važno, svi mogu sve, važno da si se uklopio. Ali to nije samo u
novinarstvu.“ Smatraju da je to je generalni trend. „Kad samo malo zagrebete, to je zaista
očajno.“
Slažu se da novinari ne moraju da završe Fakultet političkih nauka da bi bili dobri
novinari već da treba da budu obrazovani i da poseduju opštu kulturu, koja nedostaje
svima.Takođesmatrajudasedanasuredakcijamastarijekolegemalobavenovimmladim
novinarima: „Sada je možda problem to što se manje uči novinarstvo u redakciji, na licu
mesta,uživo,upraksi,zatoštodanasljudizazirudakažujednodrugomizvinitenesviđami
sevašprilogkoleginice,nisteuradilitoitodobroidavisutramožetemenidakažeteovoje
moglo da bude i bolje, a da mi sutra ne zaratimo i da ne postanemo zakleti neprijatelji i
pripadnici dva klana. Ne postoji zdrava atmosfera redakcijskog analiziranja priloga i toga
kakoseneštoispratilo.Nepostojikolegijalnokritikovanjeiotvorenorazgovaranjeosvemu,
nego postoji neka politika nezameranja. A kod mlađih ljudi primećujem da nemaju opštu
kulturuidanekestvarizaistaneznaju...Neznajudasesnađu.Značineophodnajenekaopšta
kultura.“NovinariizNovogSadaiKragujevcatakođesmatrajudajevelikinedostataktošto
unutar redakcija nema ljudi koji bi se bavili obučavanjem mladih novinara. Redakcije su
male,papočetnicimanemakodasebavi.
Novinarima danas zameraju i što rade „copy paste“ i smatraju da je to posledica
obrazovanjaaliiinteresovanja,tedamladinovinarinemajusamoinicijativu.Alikakokažu,
od njih se ni ne zahteva, jer da se zahteva oni bi se trudili. Takođe kažu da je problem u
obrazovanju današnjice taj što je profesori i programi školuju naučne radnike, a ne ljude
kojitrebaneštodarade.Naspecijalizovanimfakultetimasemalotoganauči,maloprakse,
dok u obrazovanju nedostaje konstantna obuka. Novinar obično ide sam na usavršavanje
152 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
ako ga urednik pusti. Navode da im je neophodno konstantno doškolavanje za šta imaju
dobru ponudu ali nedostaju novac i stipendije kao i praksa u drugim sredinama. “Klinci
završavajuižurnalistikupadolazenespremni,nepismeni.”Čestoonikojisuzavršilikurseve
dolazesapraktičnijimznanjemnegoonisazavršenimfakultetom.
Takođe,kadsumladinovinariupitanjusagovornicizajedničkiističudaimnedostaje
kritičko razmišljanje, sumnja, za šta nije potreban fakultet. Kažu da ne idu dalje od
površine. Ali dodaju da je “sistem je takav da te prosto sažvaće i urniše, i novinari koji
sumnjajuposlenekogvremenasezapitaju„začijebabezdravlje“kadihtretirajukaobudale.”
Svi učesnici fokus grupe smatraju da novinari skoro uopšte ne poznaju profesionalni
kodeksikažudajedobrodobititaznanjanaseminarima.Novinarinemajukredibilitetali
profesijaima.
Napitanjedalipostojegeneracijskerazlikemlađiučesnicifokusgrupasmatrajuda
postoje i da „ljudi koji imaju preko 40‐45 teže prihvataju tehnološke inovacije“. U nekim
elektronskimmedijmasvinovinarisumoralidaprođuobukudaseosposobedasvemogu
raditisamitzv.„onemanshow“.Međutim,starijinovinarismatrajudajetoindividualno,i
danemavezesagodinamainavodeprimeremedijaukojimasusvinovinariizredakcije
moralidaprođu15‐20danaintenzivneobuke.Nijebiloslučajevadanekonijehteo,svisu
išli,„esadkolikojekosavladao“.„Urednicisumoralidanaučenajviše,pazameniciurednika,
redaktori i na kraju novinari.“ Takođe smatraju da su i ranije redakcije uvek nudile neko
usavršavanje,dasupostojalivećizahtevi.Aliidasumaterijalniusloviranijebilibolji,dok
danas privatnici nisu zainteresovani. Jedan od retkih primera je RTV B92 ‐ ova medijska
kućaomogućavalasvojimzaposlenimadaiduuškolustranihjezika,nesamoengleskog,ali
opetsemalibrojljudinatoodazvao,jerzahtevadodatnoodvajanjevremena,panemogu
dastignu.
 Etika
MladinovinarikažudanaFakultetupolitičkihnaukanisuučilinovinarskuetiku.Neki
odnjihsmatrajudasamotoobrazovanjeoblikujetakvusvest.
StarijanovinarkaizBGkaže„janisamskoročuladajenekospomenuokodeks“.Svisslažuda
neetičko izveštavanje ne može biti plod NEZNANJA! Pre posledica pritisaka, jer „urednici
153 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
diktirajusve,aonisigurnonisuuneznanju“.Takođenavodeda„etičkenormeuredakcijama
nisujasne.Očekujesedatideotogavećznašidaćešuhodunaučiti.“
„Meru etičnosti trebalo da utvrđuju udruženja novinara, ali nisam čula skoro da je
nekoudruženjeskorosaopštilotakonešto.“...„Mislimdajeredakcijamapotrebanadvokat,jer
mislimdanovinarinekadobjavljujuneštoštopozakonunebismeli.Recimodasepojavinečiji
policijski dosije na naslovnoj strani novine, ja to smatram vrhunskim skandalom. Na to nije
reagovalo nijedno udruženje novinara.... To su novine koje rade sa policijom. I neetičnost i
nezakonitost.Ondamedicinskedijagnoze,tojesvezabranjenozakonom.“
Na pitanje kada su u pitanju bezazlenije stvari kad se povrede nečija privatnost ili
prava deteta, kada nije preterano senzacionalistički...smatraju da je to posledica
neobrazovanja. Učesnici se slažu da je neophodno da novinari uče da koriste nove
tehnologije,aliidaproveravajuinformacijekojedobijusaGoogle,Wikipediejertupostoje
greške:„Potrebnojedaznajugdeikakodatražepraveinformacijeikakodaihproveravaju.“
Medijska etika i moć medijasu povezani. Kažudapoznavanjekodeksanikadanijebio
uslov za zapošljavanje. Smatraju da urednici traže od novinara da budu površni, jer u
dnevnom novinarstvu nema istraživanja, pošto nema ni vremena. Novinari ne poštuju
etiku,jerimtržištetonedozvoljava:“Onipoznajuetiku,alijesveuzemljisvedenonapuko
preživljavanjeiondajetu„etikadoviđenja“.
 Tabloidizacija
Neprofesionalizam, senzacionalizam i tabloidizacija bujaju najviše zbog ekonomskih
pritisaka, a neadekvatno obrazovanje se koristi. „Mi imamo samo tabloide, a ne tabloide i
novine. Naše su televizije tabloidizirane“… To prolazi na tržištu, imaju nižu cenu, ljudi su
umorniitraželajtteme.Tojeuvelikojmeripodstaknutomsituacijomuzemlji,smatraju:
“Kako budu rastao standard padaće interesovanje za ovakve sadržaje. Sasvim je razumljivo
dapublikapratiFarmu,čitaKuriritomesličnesadržaje,jernemauslovazaboljiživot.Kada
imsepoboljšastandard,ionićekvalitetnijeorganizovatisvojeslobodnovreme.
 Posebneoblastikojenedostajuunovinarskomobrazovanju
154 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
Informatička pismenost i engleski jezik: “Neće da se rastane od Olimpije (kucaća
mašina),nećedaidenabesplatankursizinformatike…izprincipanećenainternet.”Mladje
kolegesuinformatičkimahompismene,iveštijeujezicima,akadsustarijekolegeupitanju
oni će ili pristati na promene ili podleći strahu od promena. Na jednom lokalnom radiju
postojale su kolege koje “nisu htele infomatički da se opismene jer to uništava nacionalno
biće!”… “Neki iz unutrašnjosti i dan danas šalju faxom.” Dodaju i da je neophodno znanje
jezika.
Osobakojaćeseposvetitimladimkolegamakojidolaze,usvakojredakciji.Zanatska
usavršavanja i pismenost. Da svaka redakcija nađe načine da nametne etički kodeks.
Učesnici se slažu da je to opšta kultura: „Mora da postoji želja da se menjaju, znači da ne
postojivišestavneželimdaučim,neželimdaradimnaonlineizdanju,neželimdakoristim
mail,neželimdakoristiminternet,daproveramizvore.“
Osnove pismenosti, kako da upotrebi slova azbuke, zatim obavezna praksa nakon
formalnogobrazovanja,najmanje3mesecaprakse.
Neophodno je pratiti trendove: “Novinarstvo ode dalje dok se mi vrtimo oko 5 pitanja za
vest. sve je copy paste.”…”Ranije su postojale škole u redakcijama i mogao si da uzmeš
napisantekstnapapiru,idaprepoznašukojojredakcijijenastao,asadasusviistiibezlični,
odnosno prežvakavanje agencijskih vesti.” Novinarska škola treba da spoji teorijsko
obrazovanjeipraksu.
Ujavnomservisuučise„uzrad“,„iinternetkurseviizanatskideouključenisuucelu
priču“. Da bi obuku prošli svi novinari u jednoj medijskoj kući, svi učesnci se slažu da
„rukovodstvo kuće mora da naredi da SVI moraju da idu na kurs. Tu nema
dobrovoljnosti.“...“Mislim da, na žalost tu nema nikakve demokratije i nekog dobrovoljnog
odlučivanja,negorukovodstvokućemoradakažezadobrobitnovinara,dasvakomoradase
obučidaradiunovimmedijima,daradinasajtu,dapostavlja...Aukolikoodbija,nećemoćida
radi,jerjetozanjegovodobro.“
 Zaključak:
Bilobidobrodabudeobjedinjenoformalnoineformalnoobrazovanje,danovinariidu
na seminare, da ono bude usmereno u zavisnosti od sektora kojim bi se bavili,
155 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
specijalizovano u zavisnosti od tipa medija, da se novinari usavršavaju u samim
redakcijama,atakođekontinuiranodasepratesavremenitokovinovinarstva–novimediji,
da seminari budu jednako dostupni novinarima u unutrašnjosti Srbije kao i onima u
Beogradu.
IVTehnološkiaspekt
 Asocijacija:Tradicionalanimoderannovinar
Asocijacijanovinar20.veka:onajkotrčipoulicidabijaviovest,a21.veka:imalaptop,
fotoaparat, vodi one man show! To olakšava posao. Biće nas manje. Za učesnike focus
grupeuBGnovinarbudućnostijemoderan:Posedovaćeiped,ipod.Slikovito:imaćedve
glave, dve ruke i 48 prstiju. Stari novinari će se adaptirati na promene, ako se znanje
budeprenosilo...Ukolikodođedodiskontinuitetaondaneće.Potrebnojedastariučitelji
prenoseznanjenovimučiteljimaidabudupostenainteligencija.(izuglastarijihnovinara).
Tradicionalninovinar–asociraihnapisaćumašinu,nazastarelost,zatupljenost.Strahod
tehnologije,starijiimorajukapiratiiliprivikavatise,konijespremandaseprivikava,kone
zna da radi na računaru je suludo da se bavi novinarstvom... i dalje je vezan za kafanu i
društveniživot,ljudskepričeiinspiracijasenalazetamo.Moderninovinar–kompjuter,
mora da bude osposobljen da radi za više platformi, na televiziji novinar mora i da nosi
kameruidaznadamontira,danapišeprilogizanovinesaistogdogađaja,akoradizaradio
trebaidaznadamontiraprilog.“Akosamvećnadogađajusasvimmijesvejednodalićeza
radioilitv,ačakbržećeuraditibezmontažera...”
Razlika između modernog i tradicionalnog novinara nema veze sa godinama, ali će
razvoj internet novinarstva naterati novinare da se modernizuju. Postoji i suprotno
mišljenje,tj.visokaprofesionalizacijapodrazumevaspecijalizacijuidanedostajevremena
danovinarradizasveplatforme,tedanijetačnodajesuštinaprilogaistazasvatrimedijai
postojevelikezanatskerazlikeizmeđupriloga.
 Tehničkaopremljenostredakcija
156 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
Retko koja redakcija u BG je odlično opremljena. Neke su opremljene “očajno”, neke
“solidno”,alijetočestouzalud,kadmnogostarijekolegeuopšteneznajudaihkoriste.Još
uvekpostojedaktilobiroi(nezadopisnike,većljudekojiradeuBeogradu).Postojeioni
koji ne prihvataju ni pisaću mašinu, već samo olovku. To je zapravo averzija prema
tehnologijama.Starijismatrajudasveštojenakompjuteruiliinternetumožedasekoristi,
aliumereno.(kaodajetonekipreparatodkogamožedazaboliglava)‐percepcijamladog
novinara. Pristup internetu je dobar, slažu se svi. Opremljenost je solidna: redakcija je
opremljena tako da svako ima svoj kompjuter, tehnički solidno, internet je dostupan i
dovoljnobrz.RedakcijevanBeogradasumnogološijeopremljene.
 Budućnostnovinarstvainovimediji
Različitisustavovikadjeupitanjubudućnostnovinarskeprofesijeimedija.Sviučesnici
fokusgrupateškopredviđajubudućnostprofesije.
Novinari iz Vojvodine misle da će „Internet preuzeti primat….to se već dešava.”…
Integrisaće se.”… “Paralelno, kao i sa prethodnim medijima, ali će promeniti način rada.”
Jedanododgovrajebiodaćeseplaćatiautiritetnovinarskogpera:“Dnevnenovineukoliko
žele da opstanu moraće da prave ozbiljnije tekstove, da potpis ima autoritet, a to
podrazumevaikoštanje.Vlasnikćemoratidaplatizatajtekstboljenegoštobiplatioobičnog
saradnika….jerplaćaautoritet.”Bićeskupljaizradanovina,alićeopstati.
Učesnici fokus grupe u Centralnoj Srbiji smatraju da su promene u profesiji sa novim
tehnologijama nužne i da im se novinari moraju prilagoditi, ali da samo novinarstvo kao
profesija neće biti ugroženo, za razliku od mnogih pomoćnih medijskih zanimanja (na
primertonaca,montažera,fotoreporteraisl.)“Novinenećeopstatinapapirusigurno,aliće
profesija opstati”… “Internet‐novinarstvo će promeniti profesiju, na način što će naterati
novinare da budu multimedijalni”...Smatraju da sadržaj komunikacije ne može tehnika da
opredeli,većdamožesamodaskratiformu,alineidaumanjivrednostsadržaja.
Iako se ne može generalizovati da se stariji novinari više protive promenama nego
mladi, te da prilagođavanje zavisi od ličnosti, ipak smatraju da je u prirodi ljudi da se
protive promenama: “posebno je veliki otpor prema novom mediju prisutan kod onih ljudi
157 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
kojisuveć steklineka imenauredakcijama,anasuprotnjimanovinarikojisetekprobijaju
grabenovemedijekaoprilikudasepozicionirajuuredakciji.”
Sagovornicitakođesmatrajudanećebitipunopromena,alidaćerecimobitipromena
unačinufunkcionisanjaredakcijekaoradnogprostora,odnosnodaćeverovatnosamo
urednikbitiobavezandasediuredakciji,doknovinarinećemoratidadolazeunju.“Neće
bitiokupljanja,kolegijumanitiklasičnihredakcija”.
Tehnološki napredak će omogućiti “malim medijima da doskoče velikim medijima, biće
konkuretniji jer danas su vidljive informacije sa lokalnih portala, što ranije nije bio slučaj”,
neminovno je da će posao tri novinara u budućnosti obavljati jedan i tome se ne može
odupreti,štosmatrajudajedobroizanovinareizamedije.
Stariji novinari iz Beograda, uglavnom, smatraju da će se narednih nekoliko godina
pogoršavati, još će se tabloidizirati iz profitnih razloga. A što se tiče uticaja tehnologije
uticaće kao i u drugim profesijama i biće sve manje radnih mesta za novinare. Više
orijentisaninainternet,manjenaličnoprikupljanjeinformacijaitunijepotrebnomnogo
ljudi. To nije specifično za novinarstvo već za sve profesije, radni svet uopšte. Mlađi
novinariuglavnommisledaćeostatiisto.Nijedanmedijnećeizumreti.Slažusesvidajeza
novinarstvo neophodno da se iskombinuje način razmišljanja tradicionalanog novinara, u
načinupristupa,analiziteme,prikupljanjuinformacija...inovetehnologije,idasetomože
lakonaučiti.
Nekizaključakbimogaobitidanovinarimorajusebedakontekstualizujuutranziciju.
Daćebitižrtvetranzicije,kaoiljudiokojimaizveštavaju.Mladimisledapromenemoguda
dovedu i do boljeg, ali i goreg scenarija. “Profesiju neće ugroziti promene u tehnološkom
smislu,većrazmišljanjesamihprofesionalaca.Malabara,amnogokrokodila,koćekogajače
daugrize.”
Na pitanje da li će konvergenicija medija ugroziti opstanak novinara u
budućnosti? Smatraju da neće nestati potreba za tradicionalnim medijima, samo što će
televizija preći na internet. Tehnologija će omogućiti da se neke druge stvari obavljaju
lakše. Novinari u Vojvodini smatraju da će konvergenvcija medija unaprediti profesiju.
Dobićemokompleksnijeinovepojavneoblike.
158 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
 Izvoriinformisanja:
Idu na zvanične sajtove zato što se pozivaju na proverene izvore, jer to smanjuje
odgovornost novinara za objavljen sadržaj. Poseta oficijalnih sajtova je posledica prirode
posla, nije moguće ići po blogovima jer postoji dea lajn, a sa druge strane reč je o
autentičnost izvora. Osnovni izvor informacija su im ljudi. Internet im je background.
Oficijelni sajtovi samo drugi način korišćenja PR tekstova. „Tu ima svašta interesantno“...
„Službeniglasniknajinteresantnijaknjiga,ali1%novinaraznadaječita“,dok„konferencije
zaštampumogudabudutriler,zavisikakojetividiš.“
Starijinovinarismatrajudajeunovinarstvunajvažnijitalenat,radoznalostidavidiono
štodruginovinarinevide.Akovideonoštosvidrugivideondamogudasebavebilokojom
profesijom.Beogradskanovinarkaironičnonavodiprimerkoleginicekojajenapisalaštaće
da piše i ispod „Izvor internet“ ‐ većina tekstova tako piše, svi prepisuju. Najveća mana
srpskog novinarstva je to što se namanje koristi odlazak na mesto događaja, uglavnom
interent,telefon....
Na pitanje koji izvori se najčešće koriste jedna starija BG novinarka kaže da se
najvišekoristeizjave,„pakadnekolupinešto,panijetačnokažuštajamogu,nisamjakriv
tojeonlupio.“Dodaje„Novinarstvosevišenesastojiupotrazizapodacima,tonepostoji
više. Vlasnici medija nemaju vremena da te puste da ti.. tekst se sastoji u 5 teza i 6
sagovornika,tojemenipotpunoneverovatno.Uopštenijeneobičnoštonovinevišenikone
čita,štosumedijisviupadu.“
 Socijalnemrežekaoizvoriiinformacija:
MlađanovinarkaizBeogradadodajedaizvorimogubitijakodobri,dasujojsavremeni
izvori kao što su Facebook, socijalne mreže dragoceni izvori za priče, ideje, kontakte sa
nekimljudima.Onasmatradaćesetiizvoritekkoristitijernpr.zaNVOinternetjeglavni
izvorinformacija,jersutogrupekoježivevirtuelno.MladiTVnovinarkažedačitaforume,
interpretacije drugih ljudi. Komentari su takođe korisni... ali se te informacije moraju
proveriti.Urednicabeogradskenovineseslažedajetoistoistraživačkonovinarstvo.
Facebooknekadmožedabudedobarizvorzaistraživanje,zapriče,daselakšedođedo
ljudi...ali se ne koristi kao izvor informacija, jer svako može da plasira informacije.
159 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
Percepcija starijih novinara: Socijalne mreže su „rekla kazala“, oni se koriste kao izvor
samodazačinepriču(unedeljnicima).Učesnicinisuprotivnicidemokratizacijemedija,već
samoinsistirajunapouzdaniminformacijama.Facebookjenekadinicijatorzaneketemei
tekstove…kaoinicijalnainformacija.Isvakapričasemoraistražiti,paukolikoseispostavi
da je tačna, ne pozivaju se na facebook već na izvor informacija. Ranije su tu ulogu imali
doušnicikojisučestobilimanipulativneprirode,aovdevamnijenikodojavio.
Twiterii blogovi ukidaju potrebudapostojinekokorazmišlja otežinipriče.To
dovodi do toga da više nisu potrebni ni urednici, ni redakcija. Pojedinac je sam medij.
Atomizacija i usitnjavanje medija jeste stvar politike. To je ono čemu vode novi mediji,
ukidasegrupaosimvirtuelnih,kvarisekvalitetiodmeravanjemisli.
Napitanjedalijeproverljivostsadalakšanovinariodgovarajudanovinarmorada
okrene telefon, isto kao ranije, sve se mora proveriti slanjem novinara na teren. Stariji
novinarismatrajudasadašnjinovinariviševremenaprovodeuredakciji.Mlađanovinarka
kažedamladjenovinareuglavnomšaljunateren.
 Građanskonovinarstvo
Mladi smatraju da nove tehnologije neće značajno promeniti profesiju, u smislu da
građanskonovinarstvoihnećeugroziti.NovinariizVojvodinesmatrajudajekredibilitet
agument.Nebipotcenjivaliblogere,toćepostatiivećpostajevelikotržište.Alijetovelika
šansa za novinare. Novi mediji kao šansa da se reše mnogi od problema o kojima smo
pričali, npr. obrazovanje i novinara tako i urednika. Veliki broj novinara je pokušao da
napišeblogitosmatrajudajedobarpokazateljdaćeonigrativažnuulogunatržištu,ali
nećebitikonkurencija.“Blogermožedaparirasamouinformacijamanemožedamuuzme
pare.” Komentatori mnogo hrabriji nego sami novinari, naročito ako su anonimni, pa
„često ljudi ostavedragocenuinformacijuilijavnonapišuono što jejavnatajna, očemusvi
pričaju, a novinar i ako želi to da napiše imaće pritisak urednika i povućiće priču.“ Na
anonimnog komentatora niko ne vrši pritisak. Slažu se da to neće umanjiti potrebu za
novinarskim tekstom. Smatraju da publika voli da čita komentare, i da će u budućnosti
čitati i tekstove profesionalnih novinara ali će svakako čitati i komentare. Blogovi su u
jednovremedoživeliekspanzijuuSrbijialisusadamalkozamrli,nisutolikointeresantni,
160 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
dosadili su ljudima. U Centralnoj Srbiji novinari smatraju da će građansko novinarstvo
ugroziti tradicionalno samo u brzini u trenutku urgentnih situacija. Misle da će uvek
postojati potražnja za profesionalnim novinarskim sadržajima i da je to garancija da
novinarstvoimabudućnost.
Sinergija građanskog i profesionalnog novinarstva – građansko neće ugroziti
tradicionalnonovinarstvo,naprotiv,građanimogubitiizvorinformacijaipodstaćimnoge
priče, odnosno navesti novinare na istraživanje, komplementiranje i produbljivanje
građanskeinformacije,aupravotojeonoštoseradilopokafanama.
 Kredibilitet
Novinar je onaj ko na drugačiji način to vidi, što ne može svaki građanin. Starija
novinarkaBGdnevnoglistakažedasu„sviljudiusvetuizloženimoruinformacija,ausve
manjimkrugovimaseodlučuje“štootvarapitanjesvrhesvegatoga.„Boljainformisanostne
utičenaboljuangažovanostkaograđanina.“Obiljeinformacijaneznačiboljuinformisanost,
otupljuje,„neinformiševećusmerava“.Ljudinestižudapročitajuiispratesveštoihzanima,
nemaju vremena. Misle da će samo promeniti način prezentacije sadržaja, a širenje
građanskog novinarstva može samo da motiviše novinare da unesu neke promene u
profesiju,jačaćekonkurencija.Bilobiprirodnodakvalitetnimnovinarimasamoskočicena
idasamimtimdobijuvećidruštveniugled.Mišljenjasupodeljenja,uglednećezavisitiod
novihmedija.
Dalisevideza10godunovinarstvu:uBeogradukažudauglavnom,ukulturi,na
internetumlađi.
VTema:POLITIČKIPRITISAK
 Asocijacija:Političkipritisak
Političkipritisaksveučesnikeasociranaapsolutnosvepolitičare.Jedanučesnikufokus
grupijeskaliraopritiskeiobjasniodasumnogoperfidnijiiekonomskijinegodevedesetih
godina: 30% je autocenzura, 10% gazda, a ostalo se odnosi na oglašivače. Na pritisak ih
asociraju: vlast, vladajuća koalicija, vladajuća partija, kabinet predsednika, političari i
vlasnici marketinških agencija (svi su se nasmejali, i rekli jedan čovek), i konkretno
AleksandarVučić.Opozicioniliderikojivršepritisak.
161 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
Mlađi novinar smatra da je manji pritisak bio kad je Koštunica bio premijer, balans
izmeđuDSiDSS.B92jetadamogaooKoštunicisvedaobjavi,adanasnemoženib92niti
bilo koji medij, misle da su oko predsednika Tadića najmoćniji ljudi i u političkom i u
marketinškomsmislu.Starijinovinariseneslažu,misledasuseovdepoklopiliekonomskii
političkiinteresi,atonebismelodabude.VećinaispitanikaizBGsmatradazatoštosudve
najveće agencije u zemlji su u vlasništvu DS da su i ova dva pritiksa su sada zajedno.
Političkipritiscisuusprezisaekonomskim.
Učesnici smatraju da najveće pritiske trpe mediji koji imaju najveći tiraž, „on im je
najmiliji.“ Ne postoji klasičan politički pritisak, kada neki političar javno prozove medij.
Tadabimedijtrebalodaseodupre,anedasepovučeizstrahaodtužbe.“Medijisusluge
režima.”Mlađinovinarismatrajudanijerazličitpritisakkododređenihvrstamedija,većje
većikodonihkojiimajuvećiuticaj.Akosegovoriopodelinanacionalneilokalne,“mrakje
uunutrašnjosti.Tamojepritisakjošveći,alinedirektanodstranepolitičar,većpritisakod
sebesamih.Onisebojedaizazovureakciju.“
Nekiodučesnikanisuimalidirektantelefonskipoziv,kaooblikpretnje,odstranenekog
političara.Nekijesu.“Da,neprijatnisu,pritisci.Zavisiodsektora.
Problem pritiska je problem INDIVIDUALNOG STAVA novinara. (saglasni su mlađi i
stariji)
UVojvodinijestanjemalodrugačije:Pretnje,nasilje,pretnjeotkazom.Naraznenačine.
U kolegu uperen pištolj, fizičke pretnje, batine, premlaćivanje. Od političkih, ekonomskih
struktura….čakiizsamestruke.Čestobilitužni.Promildaćedobitinasuduštouvelikoj
meriutičenaautocenzuru.Čestoproblemunestručnostisudija.Alitojevećužasnaporuka
pr. Karlovački listopad. “Što je uticajniji medij, pritisci su obazriviji…..sloboda medija je
veća.”“Interesjevećialinećeihpritiskatizbogbudalaštinakaoštoćenjih.“Urednikmože
dakažesamoovomtemomsenećemobaviti.Dešavalodavidemasuneobjavljenihpriloga.
UCentralnojSrbijismatraju:Političkipritisakjejačinalokalnomnegonanacionalnom
nivou,onsenerazlikujeuzavisnostiodtipamedija(naradijujenajmanji)Asocijacijana
lokalnu vlast. Politički pritisak uvek ide i od pozicije i opozicije, pritisak je ipak jači od
strane pozicije, a pritisak opozicije zavisi od toga koliko je ekonomski jaka. Smatraju da
nisu manji politički pritisci nego 90‐tih, ali da je razlika u tome što je pritisak bio
kontinuiraninekakosusvibilinaučenikakodaizveštavaju,asadaihimamnogovišesa
162 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
raznih strana, i različitim interesima, i sada ti pritisci opterećuju mnogo više, da bi bio u
mediju (zavisno od medija) moraš biti član odgovarajuće stranke. Pritisak je pre svega
ekonomski,jerjeteškodobitinovacizbudžeta,takodajepolitičkipritisaksadafinansijski,
aoglašivačidobijupozivizvlastidasklonereklamusamedija.Imidžosobenakojunemože
dasevršipritisakjeizgledajakovažanzaprofesiju,pritisakjeindirektankrozuskraćivanje
finansija, i nikako javan. I oni su doživeli fizičke pretnje, telefonski pozivi, osećaju se
nezaštićeno i izloženo, očekuju zaštitu od udruženja i institucija. Tužbe su značajan vid
pritiska na lokalne medije, tužbe koje podnose lokalni političari, to je istovremeno
iscrpljujućipritisak,kojiistovremenokošta,tužiteljiseinepojavljujunasudu.Kažudase
ponekad čini da postoji spisak omiljenih „medijskih“likova, i to nije stvar vlasnika,
jednostavno postoje ljudi koje novinari vole da kontaktiraju, zatim postoji mali broj ljudi
kojisuotvoreniivoledapričajuzamedije,sadrugestranemnogiljudinecedagovoreza
javnost.Međutimponekadurednikotvorenokažekojajeosobanepoželjna,“postojetakve
osobe koje nisu poželjne na nekim televizijama i urednik ih imenuje kao takve, a novinari
čestoineznajuzaštosutiizvorinepoželjni”…”Višeodovolikogpritiskanemože,pritisakne
možedabudejači...aonikojiopstajumimopolitikeopstajujakoteškoiskorojenemoguće
opstati.”
 Podrškagrađana
Građaninepružajunikakvupodršku...građanskoorganizovanjeuzaštitunekogmedija
jezanjihmisaonaimenica.“Javnostsezabavlja.”…“Javnostnepostoji.”…“Srbijamorapostati
država da bi dobila javnost i građane.”… “Mi očekujemo da država uredi društvo umesto
društvo da uredi državu. Pritisci će uvek postojati, mi ih imamo ali javnost ne reaguje.
Reagujuprijatelji,porodica.”
 Kakoseizboriti
“Kada bi medij jednom objavio ko je sve pokušao da vrši pritisak, bilo bi učinkovito.”
(primer Ljilje Smajlović i lista Politika) “Kratkoročno bi se pritisak smanjio promenom
izbornog sistema, kada se ljudi budu birali po imenu a ne po listi ondabi se oni drugačijei
163 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
ponašaliiradilinalokalu,adugoročnoakosedruštvoizađeizstanjaukomejepolitikaizvor
svega.”
Jošjednavažnastvarjekakokažuizbacivanjepolitikeizvlasništvamedijairegulisanje
marketinškog prostora (primer Djilas), zatim regulisanje medijskog prostora i srodnih
prostora. “Svuda pritiskaju ali jenamedijima daseoduprukoliko mogu.”NovinarivanBG
smatrajudarešenjemožebitičešćeobraćanjestrukovnimudruženjima,maloboljikontakt
sa kolegama iz inostranstva,evropskim, medjunarodnim udruženjima. “Jer pritisci postoje
svudausvetu,alioniimajumehanizamdasebore,aminemamo.”
Veći problem od samog pritiska jeste što profesija neće da stane ni iza koga. Nema
SOLIDARNOSTI (uglavnom iz straha) i svi učesnici svih fokus grupa su saglasni sa ovi
stavom.Novinaribimoralidapružajuotpor.
 Budućnostistraživačkognovinarstva
„Koji je motiv nekog mlađeg ili novinara srednje generacija da se bavi istraživačkim
novinarstvom kad vidi da će doživeti neprijatnosti od urednika, prozivke na blogovima, do
Brankicine sudbine.“ Ostali misle da mora biti više od rejtinga i gledanosti. Sputava
redakcija.Nijemotivisanfinansijiski.Vrloretkiprimeri.Jednovremejekrenuloisveviše
zamire,tovišenijevaćnoljudimakojiodlučujuunovinarstvu.Premamišljenjuispitanika
istraživačno novinarstvo najviše sputava: Politički pritisak, ekonomski pritisak ili
novinarski neporfesionalizam i neznanje, odnosno kako kažu „3 u 1“:„Čim ih spomenete u
negativnomkontekstu,gdegodsenalazili,naćićevamprijatelja,najbližegsaradnika,odlično
suobavešteni,dazaustavitoštovispremate.Ustanjusudavamsveobećaju,iekskluzivnost,
svedavamdaju,samonemojteružnustvar,biloštanegativnodanapišeteonjima.“Slazuse
daćebitiVIŠEPRITISAKAubudućnosti.
 Regulatorniokvir:
Kažu da sve što se radi u Srbiji, cela zakonska regulativa se sprovodi preko noći i iza
leđa, nepromišljeno. Smataju da je potrebno da Srbija postane normalna država. „Dok ne
počnuinstitucijekodnasdaradeimaćemoistuovakvupriču.“Potrebnojeuspistavitisistem
sa nezavisnnim i samostalnim medijima. „Urednici svih vodećih medija koji su na tim
164 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
pozicijama 10‐15 pa i 20 godina već su u prijateljskim odnosima sa nekim biznismenima,
političarima“. „Kod nas ne rade institucije, kod nas sve sve odlučuje u kabinetu predsednika
države,nemanormalne države. Kaonekadšto jebio politbiroi Brozov kabinet,isto se tako
odlučivaloikodMiloševićaitakoseodlučujeidanas.“
 Najvećiuticajnabudućnostnovinarstva
Kombinacija
vlasništva,
socijalno‐ekonomskog
momenta
i
političkih
prilika/pritisaka. Veliki broj je rekao i obrazovanje. Zanimljivo je da je tehnološki aspekt
ocenjenkaonajmanjepresudanzabudućnostnovinarstvauSrbiji.
Ključnereči:
LOŠSOCIOEKONOMSKISTATUSNOVINARA
MALEPLATEMNOGORADNIHSATI
LOŠEOBRAZOVANJENOVINARA
AUTOCENZURA
NEDOSTATAKSOLIDARNOSTIISTRAH
NEDOSTATAKDOSTOJANSTVA
KRITIKASINDIKATA
KRITIKANUNS‐aiUNS‐a
POLITIČKO‐EKONOMSKIPRITISCIsvuda,većinalokalnomnivou
POTREBNANNOVREGULATORNIOKVIR
165 Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva
166 
Download

Novinarstvo na pragu informacionog drustva.pdf