INTERNET TEHNOLOGIJE – Mašinski fakultet Niš
Predavanja dr M.Jovanović prema J.A.Seen Information Technology - Prentice Hall 2004
Kompjuteri i informacione tehnologije
Kompjuter je u širem smislu elektronski sistem kome se mogu davati instrukcije za prijem, obradu,
skladištenje i prikaz podataka i informacija. Kompjuter je danas sastavni deo većeg broja mašina, način za
komunikaciju, sredstvo za svakodnevni rad.
Kompjuteri je u osnovi mnogih malih mašina: bankomat (automated teller machine - ATM) koji služi za
izdavanje novca je takodje specijalizovan kompjuter.
Prema svojim ditnenzijama i performansama, kompjuteri se dele na četiri kategorije:
Mikro-kompjutere, takozvane midrange (srednje veličine) kompjutere, zatim mainframe kompjutere i kao
najveće - superkompjutere.
Mikrokompjuteri Personalni račimar (personal computer - PC) spada u kategoriju mikrokompjutera. Ovaj relativno kompaktan i najuobičajeniji tip kompjutera, po broju prodatih primeraka
godišnje daleko nadmašuje sve ostale tipove kompjutera zajedno. Više desetina miliona PC-ja se svake
godine proda za kućnu i poslovnu upotrebu. PC računari se najčešće dele na sledećih pet tipova:
1.
Desktop (stoni) kompjuteri Kao originalan oblik PC računara, desktop kompjuteri su
dizajnirani tako da se njihova tastatura, monitor i osnovna jedinica za obradu podataka, može se
smestiti na radni sto. Kompjutere proizvode firme IBM, Dell, Compaq, Gateway, Hewlett-Packard,
Toshiba i druge. Služe za obradu teksta, e-mail, izradu radnih tabela, stono izdavaštvo,
računovodstvene poslove, upravljanje poslovnim finansijama, kreiranje vizuelnih prezentacija itd.
2.
Notebook računari
3.
Tablet PC kompjuteri
4.
Lični digitalni pomoćnici (personal digital assistants - PDA) težine manje od jedne funte
- notebook kompjuteri, koji i po svojim dimenzijama podsecćaju na
običnu beležnicu (notebook), dizajnirani su prvenstveno sa ciljem da budu prenosivi (portabilni). PC
kompjutere teže izmedu 2 i 4 kilograma, odlikuju se kompaktnošću komponenata, ali su ograničenih
performansi usled malih energetskih izvora napajanja.
Sa svojom težinom od oko 1.3 kilograma i dimezijama običnog
papira za pisma, spadaju u pero-laku kategoriju PC-ja. Tablet PC kompjuteri se danas proizvode u
mnogo različitih oblika i veličina: bežični (wireless) tablet-i, koriste specijalne elektronske olovke
(pen). Zatim, notebook računari sa displejima za crtanje; na kraju, postoje i takozvani convertible
kompjuteri, kod kojih se ekran može zakrenuti i tako pretvoriti u samostalan tablet PC. Tablet PC
kompjuteri se odlikuju prenosivošću što im daje mnoge namene.
(454 grama), predstavljaju veoma brze mobilne uređaje. Kod većine PDA kompjutera
imate mogućnost da elektronskom olovkom pišete direktno po displeju. Pomoću PDA uređaja
možete kreirati rokovnike obaveza za više godina unapred, praviti liste zadataka (to-do lists),
držati podatke o imenima i adresama velikog broja ljudi ili zapisivati kratke beleške u toku
poslovnih sastanaka. PDA može da pošalje faks. Sve veći broj PDA uređaja poseduje i mogućnost
bežične komunikacije, pomoću koje su u stanju da šalju i primaju faksove i e-mail poruke, čak i onda
kada nisu priključeni na telefonsku liniju. Medu najpoznadje proizvodače PDA uredaja spadaju:
Palm, HP i Sony.
INTERNET TEHNOLOGIJE – Mašinski fakultet Niš
Predavanja dr M.Jovanović prema J.A.Seen Information Technology - Prentice Hall 2004
Slika 1.5 Pet tipova tnikrokompjutera
5.
Palm PC kompjuteri Palm PC kompjuteri predstavljaju verziju mikrokompjutera čija
je popularnost poslednjih godina najviša. Veličine su džepnog dugitrona, što omogućava da se
stave na dlan jedne ruke (palm). Koriste za obavljanje manjeg broja poslova: poput vođenja
poslovnih kalendara, telefonskih imenika i adresara i elektronskih radnih tabela. Vremenom
dobijaju sve veću snagu, tako da se predviđa njihovo korišćenje u oblastima kao što su
inženjering ili medicina, na primer, gde prvenstveno služe za obavljanje brzih proračuna, te
slanje i prijem podataka i informacija. HP-ov iPAQ je trenutno jedan od najprodavanijih
modela palm PC računara. PDA uredaji i palm PC kompjuteri često se jednim imenom
nazivaju ručnim (handheld) kompjuterima, jer se mogu držati u jednoj ruci, dok se drugom
rukom mogu unositi podaci.
Midrange i mainframe kompjuteri
vezuju se za srednja i velika poslovna preduzeća.
Ovi tipovi kompjutera povezuju ljude sa ogromnim količinama informacija, pri čemu ta veza može biti
na nivou celog preduzeća.
Midrange kompjuteri (slika 1.7) najčešće su namenjeni za izvršavanje specifičnih funkcija u velikim
korporacijama. Primer: midrange kompjuteri se koriste za kontrolu složenih proizvodnih procesa ili za
upravljanje sistemom rezervacija soba u hotelima. U manjim preduzećima, midrange kompjuteri se koriste za
praćenje poslovnih aktivnosti, uključujuci i upravljanje bazama podataka i finansijskim sistemima.
Slika 1.6 IBM Eserver Zseries 900
Slika 1.7 IBM AS/400
INTERNET TEHNOLOGIJE – Mašinski fakultet Niš
Predavanja dr M.Jovanović prema J.A.Seen Information Technology - Prentice Hall 2004
Mainframe računari (slika 1.6) su veći, skuplji i brži od midrange kompjutera i omogućuju
međusobno povezivanje znatno većeg broja ljudi. Pored toga u mainframe računarima se obično čuvaju
ogromne količine podataka i informacija. Jedna od prednosti mainframe sistema leži u multitaskingu –
mogućnosti istovremene obrade različitih poslova.
Superkompjuteri
Najmoćniji od svih tipova računara, super kompjuteri su namenjeni
prvenstveno resavanju zadataka koji zahtevaju duga i komplikovana izračunavanja (videti sliku 1.8). S
obzirom na to da su oni u stanju da izvrše nekoliko miliona računskih operacija u sekundi, naučnici rado
koriste ove kompjutere u cilju predviđanja meteoroloških kretanja, za kreiranje modela hemijskih i
bioloških sistema, mapiranje površine planeta ili proučavanje neuronske mreže u čovečjem mozgu.
U preduzećima superkompjuteri se koriste za osmišljavanje i testiranje novih radnih procesa, mašina i
finalnih proizvoda. Danas, kada proizvođači aviona odluče da dizajniraju neki novi model aviona, oni
najpre pomoću superkompjutera vrše simulacije svih mogućih vremenskih uslova u kojima avion leti,
što predstavlja virtualnu simulaciju avionskog leta pod različitim uslovima, pre no što uopšte započnu
sa izradom pravog aviona. Sve ovo ne bi bilo moguće bez superkompjutera. Mnogi proizvođači
automobila takođe dizajniraju nova vozila pomoću superkompjutera testiraju ih pod različitim uslovima
(ukljućujući i simulaciju sudara) kako bi temeljno proverili čvrstoću strukture i bezbednost dizajna.
Slika 1.8 Superkompjuteri Blue Mountain u laboratcrijama Los Alamosa.
Pod sistemom se podrazumeva bilo koji skup komponenata - ljudi, kompjutera, preduzeća, vladinih
agencija - koje međusobno stupaju u intekaciju radi ostvarenja nekog cilja. Sisteme nalazimo svuda oko
nas: obrazovni sistem, transportni sistem ili sistem skladištenja robe. Svaki stanovnik naše planete je
prinuđen da živi u skladu sa nekim ekonomskim sistemom. Preduzeće takode predstavlja sistem (videti
sliku 1.9). Sve njegove komponente - marketing, proizvodnja, prodaja, istraživanje, transport,
računovodstvo i ljudski resursi - stupaju u međudejstvo radi stvaranja proizvoda i usluga od kojih će
korist imati kako potrošači, tako i zaposleni i, naravno, akcionari konkretne organizarije.
Slika 1.9 Struktum tipičnog poslovnog sistema
INTERNET TEHNOLOGIJE – Mašinski fakultet Niš
Predavanja dr M.Jovanović prema J.A.Seen Information Technology - Prentice Hall 2004
Informacioni sistem
je oslovni sistem dizajniran za obezbeđenje informacija neophodnih za
uspešno upravljanje složenim problemima, procesima, odeljenjima i poslovima preduzeća. Savremene
kompanije u ogromnoj meri zavise od tzv. informacionih sistema, odnosno sistema pomoću kojih se
podaci i informacije razmenjuju između ljudi i pojedinih odeljenja kompanije. Informacionim sistemima
je obuhvaćeno bukvalno sve - od e-mail i telefonskih veza izmedu kancelarija, pa sve do kompjutera i
komunikacijskih mreža za generisanje izveštaja. Oni opslužuju sve poslovne sisteme na taj način što sve
njihove komponente povezuju u jednu celinu i omogućavaju postizanje zajedničkog cilja.
Umesto vetičine i cene, danas se mainframe računari od ostalih tipova kompjutera razlikuju po dvema
kljućnim karakteristikama: mogućnosti brzog preuzimanja ogromnih količina podataka iz čitavog skupa
i džinovskih uređaja za skladištenje koji su priključeni na sistem. Takođe oni imaju sposobnost
prilagođavanja servisa (to jest, privremenog gašenja pojedinih servisa bez negativnih uticaja na
funkcionisanje ostalih servisa) u ciiju obezbeđenja neprekidnog i pouzdanog rada sistema.
Termini mainframe i midrange kompjuteri sve više izlaze iz upotrebe u poslovnom rečniku i informacionoj
tehnologiji. Nedavno je kompanija IBM, dugogodišnji lider u proizvodnji poslovnih računara i midrange
sistema, najavila jednu potpuno novu familiju kompjutera, pod nazivom e-serveri™, koji bi u bliskoj
budućnosti trebalo da zamene mainframe i midrange računare. Velike i male kompanije sada mogu po
svojoj želji odabrati neki od e-servera™.
Komunikacijske mreže
Ogroman podsticaj razvoju komunikacija dao je Alexander Graham Bell, svojim pronalaskom telefona
1876.godine. Njegova velika zasluga je u mogućnosti udaljenih komunikacija. Pri tome mogu se koristiti
obični, žičani telefoni, ili pak bežične, pokretljivi mobilni telefoni, koji su danas u najširoj upotrebi.
Integralni deo informacione tehnlogije jeste komunikacija - slanje i prijem podataka i informacija preko
neke komunikacijske mreže. Komunikacijska mreza se sastoji od niza stanica postavljenih na različitim
lokacijama i međusobno povezanih odgovarajućim medijumom, preko kojeg ljudi mogu slati i primati
podatke i informacije. Telefonski kablovi još uvek predstavljaju najčešći tip komunikacijskog medijuma,
mada bežični vidovi komtinikacije, poslednjih godina beleže buran razvoj. Pod razmenom podataka (data
communication) podrazumeva se prenos podataka i informacija putem nekog komunikacijskog medijuma.
Razvoj komunikacijskih mreža doveo je do prave revolucije u kvalitetu proizvoda i usluga, kao i u našim
svakodnevnim životima. Avio-kompanije koriste komunikacijske mreže radi međusobne razmene
informacija o putničkim rezervacijama, zahtevima komfora i premeštanju prtljaga prilikom presedanja
putnika iz jednog u drugi avion. Javno dostupne mreže, kao što su: America Online (AOL), Earthlink,
Minitel, Internet i World Wide Web - koje nude širok spektar komercijalnih i drugih tipova usluga svojim korisnicima omogućavaju nesmetanu elektronsku korespondenciju preko PC računara.
Informaciona tehnologija je onoliko vredna koliko je korisnik sposoban da je upotrebi. Drugim rečima,
morale znati kako da istražite i iskoristite sve mogućnosti koje ova tehnologija nudi. Sposobnost
upotrebe informacione tehnologije podrazumeva:
• Dobro poznavanje svih IT alata, uključujući i Internet,
• Posedovanje neophodnih veština za efikasnu upotrebu ovih alata,
• Prepoznavanje situacija u kojima se IT može upotrebiti radi rešavanja nekog problema.
Principi informacione tehnologije
Predviđanje mogućih pitanja i pronalaženje adekvamih odgovora predstavlja jedan od najefikasnijih načina u
rešavanju problema bilo koje vrste. Ovaj metod primenjuju i mnogi studenti u toku pripreme ispita; oni se iz
petnih žila trude da "pogode" koja će im pitanja profesor postaviti da bi zatim napamet naučili odgovore na
ova pitanja. Ali, šta će se dogoditi ako neko pitanje nije pravilno anticipirano ili ga je profesor donekle
izmenio? U tom slučaju naučeni odgovor više neće biti primenjiv; u stvari, učenje ovog pogrešnog odgovora
pokazaće se upravo kontraproduktivno u pokušaju da se problem reši.
Daleko najefikasniji način učenja bilo kog predmeta sastoji se u ovladavanju osnovnim činjenicama tog
predmeta i razumevanju principa na kojima se te činjenice zasnivaju. Pod principom se ovde podrazumeva
fundamentalno pravilo, ideja vodilja ili motiv koji, kada se primeni na određenu situaciju, dovodi do željenih
rezultata. Stavljanje težišta na principe, umesto na konkretne situacije i gole činjenice jedini je način za
pouzdanu pripremu.
Prvi princip informacione tehnologije objašnjava samu namenu IT-a: Najveća korist od informacione
tehnologije je u tome što ona ljudima pomaže u rešavanju problema, oslobađa njihovu kreativnost i čini ih
znatno efikasnijim no što bi oni ikada mogli biti bez primene IT-a u izvršavanju svojih aktivnosti.
INTERNET TEHNOLOGIJE – Mašinski fakultet Niš
Predavanja dr M.Jovanović prema J.A.Seen Information Technology - Prentice Hall 2004
Drugi princip: Podjednaku važnost za efikasnu primenu informacione tehnologije ima takozvani
"high-tech" princip: Što je neka informaciona tehnohgija "sofisticiranija" ("high-tech"), utoliko je
važnije temeljno razmotriti njene "high-touch" aspekte - to jest, njenu "ljudsku stranu". Jedan srodan
princip kaže sledeće: "Uvek nastojite da informacionu tehnologiju prilagodiie ljudima, umesto da od ljudi
zahtevate da se prilagode informacionoj tehnologiji".
Funkcije informacione tehnologije
Šta je, dakle, IT u stanju da uradi? IT izvršava šest funkcija iz oblasti rukovanja infovmacijama:
(1) beleženje, (2) obrada, (3) generisanje, (4) skladištenje, (5) preuzimanje i (6) prenos, Način primene
ovih funkcija određuje koliki će uticaj IT imati na dati proces.
Beleženje (capture)
Često je korisno prikupljati detaljne zapise o izvršenim aktvnostima. Ovaj
proces, koji se obično naziva beleženjem podataka (data capture), vrši se u svim slučajevima kada se
smatra da će prikupljeni podaci kasnije biti od neke koristi.
Neke druge kategorije beleženja podataka:
•
Prilikom svakog uzimanja neke knjige iz biblioteke, beleži se ime i prezime {odnosno
identifikacioni broj) osobe koja je knjigu pozajmila, kao i naslov (pozivni broj) konkretne knjige.
•
Na biletarnici pozorišta beleži se svako sedište za koje je prodata ulaznica.
•
U bolničkim sobama za intenzivnu negu, specijalni monitori beleže otkucaje srca i broj belih krvnih
zrnaca u krvotoku pacijenta.
•
Uređaji za snimanje glasa i podataka, smešteni u pilotskoj kabini aviona, beleže celokupnu
konverzaciju piiota, kao i sve parametre leta koji su vezani za trenutnu lokaciju aviona.
•
Kada naručite neku knjigii iz bilo koje Internet knjižare, pored samog naslova naručene knjige biće
zabeleženo vaše ime i prezime, adresa stanovanja, broj kreditne kartice, kao i adresa na koju želite
da vam knjiga btide isporučena.
Obrada
Kao aktivnost koja se najčešće povezuje sa kompjuterima, obrada (processing) obično
predstavlja osnovni cilj zbog kojeg se ljudi i organizacije uopšte odlučuju za kupovinu kompjutera,
Funkcija obrade sastoji se od konverzije, analize, izračunavanja i sintetizacije svih mogućih vrsta
podataka ili informacija.
Slika 1.10 Šest funkcija informatione tehnologije
Obrada je jedan od najstarijih načina poslovne obrade podataka (data processing). Podrazumeva
preuzimanje podataka (golih brojki, simbola i slova) i njihovo pretvaranje u informaciju. Klasičan primer
obrade podataka predstavlja izračunavanje stanja na tekućem računu, koje se vrši tako što se na početno
stanje (prvog dana u mesecu) dodaju sve uplate i od njega oduzimaju iznosi troškova, te tako dobijeni
iznos predstavlja trenutno stanje na računu.
Obrada informacija predstavlja proces transformacije bilo kog tipa informacije u neki drugi tip
informacije. Ovom obradom mogu biti obuhvaćeni tekst (izveštaji, službena prepiska), zvuk (glas,
muzika, tonovi) i slika (vizualne informacije poput dijagrama, grafikona, crteža i animiranih crteža).
U poslednje vreme veliko je interesovanje za multimedijalnim sistemima, koji takođe predstavljaju jednu
vrstu obrade informacija. U ovim sistemima se istovremeno obrađuje više različitih tipova informacija na primer, tokom prikazivanja neke animirane prezentacije na monitoru koriste se informacije koje su
preuzete iz kompjutera, ćesto praćene muzikom, glasom ili zvučnim efektima.
INTERNET TEHNOLOGIJE – Mašinski fakultet Niš
Predavanja dr M.Jovanović prema J.A.Seen Information Technology - Prentice Hall 2004
Od ostalih tipova obrade, pomenućemo sledeće:
•
•
Obrada teksta (word processing) Kreiranje tekstualnih dokumenata, kao što su izveštaji,
elektronski bilteni (newsletters) i poslovna korespondencija. Sistemi za obradu teksta omogućavaju
korisniku da u kompjuter unosi podatke, tekst i slike, koje zatim može transformisati u upotrebljiv
dokument atraktivnog formata.
•
Obrada slika Konverzija vizualnih informacija (grafike, crteža i fotografija) u format kojim se
može upravljati unutar nekog kompjuterskog sistema, odnosno koji se može razmenjivati između
ljudi i kompjutera. U toku procesa skeniranja vrši se konverzija slika odštampanih na papiru ili sa
foto-negativa, u oblik koji je razumljiv kompjuteru.
Obrada glasa Transformisanje i prenos govornih informacija. Glasovne informacije se u
kompjuterski sistem najčešče unose putem telefona ili mikrofona priključenog na kompjuter.
Pojavljuju se, međutim, neki novi sistemi, koji ljudima omogućavaju direktnu komunikaciju sa
kompjuterom radi izdavanja instrukcija za preduzimanje konkretnih akcija.
Generisanje
Informaciona tehnologija se često koristi za generisanje informacija kroz proces
obrade. Pod generisanjem informacija podrazumeva se organizovanje podataka i informacija u neki
upotrebljiv oblik, bilo da se radi o brojkama, tekstu, zvuku ili slici. Ponekad se tokom ovog procesa
informacije regenerišu u njihovom originalnom obliku. U ostalim slučajevima, generiše se potpuno novi
oblik informacija. Primera radi, zabeležene muzičke note se reprodukuju u obliku zvuka, zajedno sa
odgovarajućim ritmom i pauzama (drugim rečima, kao muzika).
Vizualizacija takode predstavlja jednu vrstu generisanja informacija, tokom koje se podaci konvertuju u
odgovarajuću vizualnu formu. Kao rezultat toga, naizgled besmisleni nizovi brojeva pretvaraju se u
razumljive dijagrame, uzorke i relacije između zavisnih veličina. Često se vizualizacijom mogu generisati čak
i trodimenzionalne slike, koje pored visine i širine imaju još i "dubinu".
Prenos (transmisija) Slanje podataka i informacija sa jedne lokacije na drugu naziva se
prenosom. Telefonski sistemi prenose naš govor sa mesta njegovog nastanka do željenog odredišta.
Kompjuterski sistemi čine isto to, često pritom koriste takođe telefonske linije. Međutim,
kompjuterski sistemi mogu za slanje podataka i informacija koristiri i neke druge medijume, kao što
su sateliti ili svetlosni signali koji se prenose putem optičkih vlakana.
Postoje dva uobičajena oblika prenosa informacija:
• Elektronska pošta ili e-mail: Prijem, skladištenje i prenos tekstualnih i slikovnih poruka između
korisnika nekog kompjuterskog sistema. Sadržaj e-mail poruka pošiljalac obično unosi pomoću tastature,
dok ih primalac pregleda na monitoru svog kompjutera (čime se eliminiše potreba za štampanjem
poruka na papiru). Često se, međutim, e-mail porukama pri-dodaju još neke informacije - slike i fotografije,
dodatni tekstualni, zvučni fajlovi - koje se za poruke "kače" u vidu priloga (attachments). U tom slučaju,
ovi prilozi se prenose zajedno sa osnovnom e-mail porukom. E-mail poruke mogu razmenjivati
pojedinci među sobom, a mogu se poslati i velikom broju ljudi istovremeno,
• Glasovne poruke ili govorna pošta (voice mail) Pod ovim terminom se podrazumeva jedna
posebna vrsta obrade glasa (voice processing), kod koje pozivač ostavlja govornu poruku
izgovorenu preko telefona. Ova glasovna poruka se zatim prenosi, skladišti i preuz-ima
(reprodukuje) od strane primaoca.
Prednosti informacione tehnologije
Kompjuteri međusobno povezani komunikacijskim mrežama svojim korisnicima pružaju kako na
privatnom tako i na poslovnom planu sledeće četiri prednosti: (1) brzina, (2) doslednost, (3) preciznost i
(4) pouzdanost.
Caterpillar-ov dizajn virtualne realnosti
Kompanija Caterpillar Inc., sa sedištem u državi Ilinois, vodeći je svetski proizvodač džinovskih
građevinskih mašina. Način na koji ova firma dizajnira i izrađuje građevinske mašine danas drastično se
razlikuje od načina na koji je ona to radila u Doba Industrije. Danas je, Caterpillar sve svoje mašine
podvrgava simulaciji - probnoj vožnji računarskom tehnologijom, pre no što uopšte pristupi njihovoj
serijskoj proizvodnji - prednost koja ne bi bila moguća bez virtualne realnosti.
Pod virtualnom realnošću se podrazumeva iluzija stvarnosti, generisana uz pomoć kompjutera. U
INTERNET TEHNOLOGIJE – Mašinski fakultet Niš
Predavanja dr M.Jovanović prema J.A.Seen Information Technology - Prentice Hall 2004
slučaju kompanije Caterpillar, specijalan superkompjuter upravlja procesom projektovanja
trodimenzionalnih slika na sva četiri unutrašnja zida simulatora - dimenzija 3-puta-3 metra - dok je
poseban zvučni sistem vrhunskog kvaliteta zadužen za reprodukciju svih zvukova koje pri radu
"proizvodi" virtuelni model neke nove mašine.
Model nove mašine (slika 1.12) generiše se na ekranu koji u punoj veličini prikazuje okvir, karoseriju,
motor, kašiku ili nož, kao i creva za hidrauliku. Na virtualnoj instrument tabli prikazane su sve lampice i
brojčanici, baš kao što će izgledati na pravoj mašini. Kroz vetrobranska stakla se na sve četiri strane
simulatora mogu videti virtualni putevi, drveće, zgrade, ljudi i vozila u pokretu. Sa svog sedišta vozač
može okretati volan i pomoću raznoraznih ručica i poluga pomerati mašinu napred, nazad ili u stranu,
pritom sve vreme raskopavati i premeštati zemlju. Kada vozač okrene volan, mašina se takođe okreće u
odgovarajuću stranu. Promene u brzini i smeru kretanja vidljive su kroz vetrobranska stakla, na taj način
što se zgrade, drveće i ljudi čas približavaju, a čas udaljavaju. Pritom se, takođe, jasno čuju zvuci snažnih
motora, žagor ljudi, zvuci kamenja, blata i peska koje se prosipa prilikom kopanja i utovara u kamione.
Za kreiranje iluzije nisu potrebni nikakvi šlemovi, viziri ili specijalne rukavice.
Slika 1.12 Testiranje novih Caterpillar mašina u virtualnoj realnosti
Testiranje nove opreme u virtualnoj realnosti omogućava kompaniji Caterpillar da projektuje građevinske
mašine koje su jednostavne za upotrebu i poseduju upravo savršene osobine za obavljanje posla za koji su
namenjene. Testiranja različitih modela pre no što se počne sa njihovom proizvodnjom pomaže kompaniji
Caterpillar da dugi niz godina zadrži poziciju najvećeg proizvodača građevinske opreme na svetu.
Priča o Caterpillar-ovoj virtualnoj realnosti ilustruje sve četiri prednosti informacione tehnologije:
1. Brzina Svaki pokret vozaca virtualnog modela neke gradevinske mašine biva momentalno
detektovan i u deliću sekunde konvertovan u odgovarajuce kretanje na ekranu simuiatora. S
obzirom na to da su ljudska čula u stanju da osete čak i najmanje kašnjenje, sve osim momentalne
reakcije imalo bi za posledicu narušavanje citave iluzije stvarnosti.
2. Preciznost Prilikom svakog pomeranja neke upravljačke poluge, prekidača, ručice ili volana,
detektuje se pravac, veličma i brzina tog pomeranja, pa na osnovu toga izračunava precizna
reakcija mašine koja se momentalno prenosi na ekran simuiatora.
3. Doslednost Jedni te isti pokreti i instrukcije vozača svaki put imaju za rezultat potpuno identične
reakcije sistema.
4. Pouzdanost Kompanija Caterpillar može sa sigurnošću računati na dostupnost svog razvojnog
sistema virtualne realnosti i sposobnost da uvek generiše pravilne i precizne rezultate.
Mogućnosti koje nudi informaciona tehnologija
Važno je napraviti jasnu razliku između nemogućnosti da od kompjutera dobijete željene rezultate sa jedne i
otkaza samog kompjutera (ili komunikacijske mreže) sa druge strane.
U svitanje kompjuterske ere, stopa otkaza kompjutera bila je veoma visoka, zbog toga što su ugrađene
komponente pregorevale nakon svega par časova rada. Danas, međutim, raspolažemo krajnje pouzdanim
kompjuterima i komunikacijskim mrežama, koje su u stanju da godinama funkcionišu bez ijedne pojave
INTERNET TEHNOLOGIJE – Mašinski fakultet Niš
Predavanja dr M.Jovanović prema J.A.Seen Information Technology - Prentice Hall 2004
neispravnosti. Pojedini sistemi - takozvani bezotkazni (fail-safe) ili non-stop sistemi - čak su opremljeni
udvojenim komponentama; ako jedna od njih otkaže, druga automatski stupa u dejstvo kako bi omogućila
nesmetan i neprekidan rad kompjutera.
Uprkos svemu tome, kompjuteri nisu savršeni. Primera radi, primetna je pojava da kompjuteri i mreže na
univerzitetskim kampovima trpe otkaze znatno češće od ostalih. U opštem slučaju, najčešći uzrok ovih otkaza
leži u preterano intenzivnoj upotrebi. Jednostavno, ovi kompjuteri su izloženi znatno većem opterećenju od
projektovanog, tako da neminovno dolazi do njihovog preopterećenja i posledičnog pada sistema.
Pomoć ljudima Kako da postanem efikasniji? Produktivniji? Kako da izrazim svu svoju kreativnost?
Ako sebi redovno postavljate pitanja ove vrste, datom autosugestijom ćete naterati sebe da radite
najbolje što možete i u punoj meri ostvarite sve svoje potencijale. Postoji, međutim, i druga vrsta
pitanja, ona koja vašu pažnju usmeravaju prema spolja: Kako da pomognem drugim ljudima? Šta bih ja
lično mogao učiniti u cilju obezbeđenja zdravstvene zaštite i zaposlenja za sve kojima je to neophodno?
Kako mogu pomoći u zaštiti životne sredine; borbi protiv zagađenja vazduha, vode i zemlje; ili
spasavanju ugroženih vrsta od potpunog istrebljenja? Na koji način moj privatni biznis može popraviti
kvalit društva u kome živim? Sva ova pitanja su kompleksna, prepuna izazova i izuzetno značajna.
Rešavanje problema Problem se može definisati kao uočena razlika između nekog postojećeg stanja i
željenog stanja - na primer, vremena koje zaista imate na raspolaganju za pripremu nekog ispita i
vremena koje biste želeli da imate. Problemi mogu biti drastični, poput nesreća na putu sa velikim
brojem poginulih i povređenih, ili banalni i svakodnevni, poput gužve u saobraćaju. Bio on drastičan ili
banalan, svaki problem može u određenim situacijama predstavljati izazov.
Pod rešavanjem problema podrazumeva se proces uočavanja problema, identifikacije altemativnih
načina njegovog rešavanja, te uspešne primene odabrane solucije. Primera radi, upotrebom nekog od
programa za obradu teksta prilikom pisanja seminarskih radova ili programa za kreiranje radnih tabela
pri analizi najrazličitijih finansijskih studija, moći ćete da u velikoj meri rešite problem kratkog
vremena za pripremu ispita, jer uz pomoć pomenutih programa možete izvršiti znatno veći obim
poslova.
problem:
Uočena razlika između postojećeg i priželjkivanog stanja stvari.
rešavanje problema: Proces koji se sastoji od uočavanja problema, identifikacije alternativnth načina za
njegovo rešavanje, te uspešne primene odabrane solucije.
Obrazovanje
U nameri da svoje zaposlene i potencijalne potrošače poštede svih troškova i
neprijatnosti koje nose poslovna putovanja, sve ved broj kompanija se odlučuje za kreiranje online
sistema za obuku, preko kojih se zaineteresovani mogu upoznati sa načinom upotrebe odredenih
proizvoda i usluga. Kompanija Cisco Systems, smeštena u samom središtu čuvene Silikonske Doline u
severnoj Kaliforniji, jedan je od najznačajnijih snabdevača kompjuterske opreme bez koje bi čak i
Internet bio samo pusta želja. Gotovo sve potrebne informacije o novim proizvodima ova kompanija
svojim zaposlenima i zainteresovanim potrošačima nudi putem Intemeta u bilo kom delu sveta gde god
se oni trenutno nalazili. Online edukacija ove vrste u potpunosti eliminiše potrebu za organizacijom
kurseva obuke i usluga ove kompanije.
Obuka Pojedine kompanije intenzivno koriste informacionu tehnologiju u programima za obuku
zaposlenih, Primera radi, budućl agenti osiguravajuceg društva State Farm Insurance mogu, u toku obuke, na
kompjuterskim monitorima gledati prikaze različltih događaja u kojima je nastala šteta (saobraćajne
nesreće ili prirodne katastrofe). Pritom oni imaju mogućnost da fotografije snimljene na licu mesta
detaljno analiziraju iz različitih uglova, pri čeimi se od njih traži da procene visinu štete i količinu
potrebnih radova na njenom otklanjanju. Uspostavljajući punu interakciju sa kompjuterom, kandidati
postavljaju sva moguća pitanja u cilju prikupljanja što više informacija o šteti. Kompjuter im, medutim, ne
daje nikakva šira objašnjenja, već samo koncizne odgovore na postavljena pitanja. Na kraju svakog časa
kandidatima se daju sugestije o dodatnim pitanjima koje je trebalo da postave i o drugim aspektima
prikazanog dogadaja koje je trebalo da provere kako bi uradili precizniju analizu ukupne visine štete.
"Papirologija" Uprkos nekim ranijim predvidanjima, era "kancelarije bez papira" još uvek nije
čak ni na vidiku. Većina poslovnih kompanija i dalje šalje, prima i skladišti ogrorone količine
štampanih dokumenata. Ipak, pojedine među njima polako počinju da preduzimaju korake u cilju
smanjenja utroška papira. Primera radi, kad god bilo kakva korespondencija u vezi sa polisama,
odštetnim zahtevima ili premijama pristigne u teksašku kompaniju USAA Insurance, sva dokumenta se
pomoću skenera odmah prenose direktno u kompjuterski sistem kompanije. Nakon toga, ovako kreirane
elektronske verzije dokumenata može, na monitoru svog desktop kompjutera, u svakom trenutku
INTERNET TEHNOLOGIJE – Mašinski fakultet Niš
Predavanja dr M.Jovanović prema J.A.Seen Information Technology - Prentice Hall 2004
pregledad bilo koji agent za rad sa strankama (customer-service agent - CSA) koji je povezan sa
mrežom ove kompanije za razmenu podataka. Kada klijent pozove telefonom da bi se raspitao o nekom
svom zahtevu, CSA može, pomoću par klikova na taster miša, na ekranu otvoriti svu prethodnu
korespondenciju u vezi sa konkretnim slučajem. Štaviše, nekoliko CSA agenata može na svojim
kompjuterima istovremeno prikazati eiektronsku verziju jednog te is tog dokumenta, Kao posledica
svega ovoga, klijenti su brže usluženi, a kompanija troši znatno manje papira.
Novac i investicije Širom sveta, tržišta akcija prolaze kroz proces tranzicije. Na nekim berzama
hartija gotovo da izlazi iz upotrebe. U stvari, ponegde se gase čak i prostorije za trgovinu akcijama,
barem u onom obliku koji je do sada bio uobičajen. U Njujorškom NASDAQ centru za razmenu akcija,
berzanski brokeri mogu sve transakcije vršiti elektronskim putem. Naime, brokeri su međusobno
povezani mrežom za razmenu podataka preko koje mogu slati i primati ponude uz pomoć svojih PC
računara i radnih stanica. U bliskoj budućnosti, ovakva elektronska trgovina u potpunosti će zameniti
klasičnu trgovinu akcijama na investicionim tržištima širom sveta.
Poljoprivreda Nekoliko kompanija iz oblasti hemijske industrije i proizvodnje veštačkih đubriva
svojim potrošačima nudi usluge planiranja, koje predstavljaju svojevrsnu kombinaciju poljoprivredne
ekspertize i efikasne primene informacione tehnologije, Savetnici ove kompanije razvili su sofisticirane
kompjuterske programe, koji farmerima pomažu da razmotre alternativne načine upotrebe obradivog
zemljišta. Ovi programi analiziraju različite snategije sadnje biljaka i đubrenja zemljišta, ujedno
procenjuju osetljivost useva na kišu i druge uslove okruženja. Svaka od ponudenih strategija može biti
pojedinačno razmotrena, kako bi se odredilo koja će od njih dati najbolje rezultate u smislu
praduktivnosti i profita.
Oporezivanje i računovodstvo Ljudi ne vole da plaćaju porez, a još manje da popunjavaju
formulare. Iako se po prvom pitanju ne može ništa učiniti, odgovorni iz poreske uprave {Internal
Revenue Service - IRS) su se potrudili da instaliraju sistem koji ljudima omogućava da poreske prijave
podnose elektronskim putem, preko PC računara u svom domu ili kancelariji. 1989. godine je uveden
sistem elektronskog podnošenja poreskih prijava, broj korisnika ove usluge iz godine u godinu stalno
raste. Sve veći broj računovodstvenih firmi usvaja ovu mogućnost elektronskog podnošenja poreskih
prijava i nudi je svojim klijemima kao novi vid usluge i kao značajnu prednost u odnosu na
konkurenciju. Kompanija H&R Block je među prvima upotrebila ovu mogućnost, kombinujući je sa
sopstvenim Rapid Refund programom. Rezultat je krajnje zadovoljavajući: klijenti, koji poresku prijavu
podnesu preko kompanije H&R Block već istog dana dobijaju odgovarajuću refundaciju.
Zdravstvo i medicina Svima je dobro poznato da zdravstvene klinike i bolnice u velikoj meri
koriste kompjutere za vođenje medicinske dokumentacije i izdavanje računa za izvršene usluge, Pored
toga, u njima se kompjuteri koriste i prilikom dijagnostikovanja bolesti i određivanja adekvatne terapije.
Primera radi, CAT skener je optičko-elektronski uredaj koji lekarima omogućava da zavire ispod kože
pacijenta. Dok glava skenera polako prelazi iznad tela pacijenta, na kompjuterskom displeju se
prikazuje slika strukture kostiju i unutrašnjih tkiva. CAT skeneri su postali nezamenljivo oružje u
ranom otkrivanju raka i drugih teških bolesti koje zahtevaju hitno i neodložno lečenje.
Industrija
Tokom poslednjih par decenija roboti su se iz oblasti naučne fantastike preselili u
fabričke pogone. Danas skoro da na svetu nema nijednog tipa automobila, bilo da se radi o modeli-ma
marke Daimler-Chrysler, Peugeot, Ford, GM, Honda ili Toyota, koji nije proizvoden rukom nekog
robota. Roboti obično rade na monotonim poslovima od kojih ljudi najčešće beže, kao što su farbanje
limarije ili zavarivanje spojeva na šasiji.
Energetika
Danas na većini benzinskih stanica gorivo možete plaćati kreditnom karticom, U tu
svihu, dovoljno je da svoju kreditnu karticu ubacite u automatski držač na samom uređaju za punjenje
goriva, nakon čega možete sami otpočeti sa punjenjem. Pritom će kompjuter, koji je ugraden u uređaj za
punjenje, automatski izradinati cenu preuzetog goriva, preko komunikarijskih linija poslati detaljne
podatke o izvršenoj transakciji do vaše banke, odnosno agencije koja vam je izdala kreditnu karticu, i na
kraju odštampati vaš primerak priznanice.
Pitanja za vežbu
1. Posedovanje pravih znanja je presudno za uspeh u svakom poslu. Pa ipak, pojedine radnike
nazivamo ekspertima, a druge ne. Šta se, dakle, podrazumeva pod ekspertom i zbog čega sve
radnike ne nazivamo ekspertima?
INTERNET TEHNOLOGIJE – Mašinski fakultet Niš
Predavanja dr M.Jovanović prema J.A.Seen Information Technology - Prentice Hall 2004
2. Termini Informacijsko doba i informacijsko društvo Često se povezuju sa primenom informa-cione
tehnologije. Po čemu se ova dva termina međusobno razlikuju sa stanovišta IT-a?
3. Objasnite razlike izmedu Poljoprivrednog, Industrijskog i Informacijskog doba. Koji su to ključni
pronalasci doveli do nastanka Industrijskog i Informacijskog doba?
4. Kojih šest karakteristika defmiše Informacijsko doba?
5. Definišite informacionu tehnologiju. U kakvom su međusobnom odnosu IT i kompjuteri?
6. Šta su radni procesi i kako na njih utiče informaciona tehnologija?
7. Po čemu se radni procesi razlikuju od poslovnih procesa?
lO.Re-inženjering je, kao ideja i kao termin, prvi put predstavljen 1990. godine, dakle, pre više od
jedne decenije. Da li re-inzenjering u sferi savremenog biznisa danas predstavlja već zastarelu
stvar? Zbog čega tako mislite?
ll.Objasnite razliku izmedu podataka, informacija i znanja.
12.Nabrojite četiri tipa kompjutera.
13. Po čemu su različiti tipovi PC međusobno slični, a po čemu se razlikuju jedan od drugog?
14.Po čemu se hardver razlikuje od softvera? Kakav je njihov međusobni odnos?
I5.Kakvu ulogu igraju komunikacijske mreže u nekom informacijskom društvu?
16.Sposobnost (know-how) nije ni vrsta kompjutera, niti tip komunikacijske mreže. Kako to da, onda,
sposobnost predstavlja sastavnu komponentu informacione tehnologije?
17.Objasnite takozvani "high- tech/ high -touch" princip informacione tehnologije.
18-Kojih šest funkcija izvršava informaciona tehnologija?
19.Objasnite četiri prednosti informacione tehnologije.
20. Šta se podrazumeva pod terminom "problem", a šta pod "rešavanjem problema"?
21. Koje tri odgovornosti na sebe moraju preuzeti korisnici informacione tehnologije?
Download

Predavanje 1 - Kompjuteri i informacione tehnologije