Стаза Православља
The Path
The Official Publication of the Serbian Orthodox Church in North and South America
Volume 49March 2014
No. 03
St. Sava School of Theology celebrates its Patron
The St. Sava Monastery in Libertyville
in the Works of St. Bishop Nikolaj”. The fact
once again proved itself as a true gathering
that Milojko is the first student whose father
place of spirituality for all Orthodox Serbs
graduated at this school and now sends him
in America and Canada when on February
to study here speaks much of this school’s
8, 2014 they celebrated the patron Saint of
success. The second prize went to Gostimir
the St. Sava School of Theology, St. Sava the
Dusanic for his paper, “The Life and the
first archbishop of Serbia. His Grace Bishop
Divine Liturgy of St. James the Brother of the
Mitrophan of Eastern American and Dean of
Lord.” There was a tie for third place, given
the school served the evening’s Vesper service
to Dimitrije Stanojevic and Gostimir Dusanic.
in honor of the protector of the monastery
Acknowledgments of gratitude were
and the Krsna Slava of the “fourth monastery
given to the supporters of the School. Though
string, the School of Theology”, “the church,
there are too many to mention here we single
children’s camp and monastery cemetery are
out Paul Grosnik who is in daily contact with
the three strings of St. Sava Monastery in
the students and has been helping them in
Libertyville” (St. Bishop Nikolaj).
many ways for decades now in the measure
Due to blizzard conditions on that day
“of the stature of the fullness of Christ.”
many who had planned on attending were
Monetary awards given to the students
unable to do so. Those attending were
from anonymous donors included a $200
welcomed with the traditional salt and bread
award to the most zealous chanter, given
by children dressed in folk costumes. Over 150
this year to Bojan Banovic and a $100 award
guests were in attendance.
given to Ilija Aleksic for his work with the
Bishop Mitrophan cut the Slava Kolach
priest and parishioners at St. Basil of Ostrog
and blessed the koljivo after which dinner was
Children with the traditional salt and bread welcomed His Grace Bishop
Serbian Church in Lake Forest.
served. The Spiritual Academia of the St. Sava
Mitrophan, Dean of the Libertyville St. Sava School of Theology, to the festivities.
Prota Djuro Krosnjar and Protinica Ana
School began soon after with the hymn to St.
were also acknowledged for the series of
Sava sung by the student choir. A very rich program followed Mardarije Uskokovic, the first Serbian bishop from America adult classes they have organized now for decades about
which included speeches, a lecture by Fr. Vasilije Vranic, an and Canada, describing the establishment of the first diocese church history and catechism that are given by our students.
introductory video about the St. Sava School of Theology, and his prophetic-visionary decision for it to be seated at the
At the conclusion of the program, student Ilija Aleksic
and a selection of spiritual hymns sung by the student choir. St. Sava Monastery in Libertyville.
asked to recite a poem to Serbian mothers and gave a heartflet
Poems were recited, including a hymn to Patriarch Pavle
Awards were given to the students with the best St. Sava recitation.
recited in English and translated by the school’s English themed paper. The first prize went to Milojko Topalovic,
professor. Selected pieces were also read from Archimandrite “The God-man Image of the Chief Pedagogue Jesus Christ
St. Nikola Church
in Phoenix celebrates
50th Anniversary
The St. Nikola Church-School congregation in
Phoenix, Arizona celebrated their fiftieth anniversary
last weekend. “Formal and solemn” best describes the
atmosphere among the Serbs in metro Phoenix. With
their presence the three hierarchs elevated the truly great
jubilee: the host, Bishop Maxim of Western America,
Bishop Longin of New Gracanica and Midwestern
America and special guest Bishop Grigorije of Zahum and
Hercegovina. There were also guests who came from all
over: Hercegovina, Chicago, California, Hawaii.
The celebration began with the festal Vespers served
by Hieromonk Sava, hegumen of Monastery Tvrdos, in
the presence of the aforementioned hierarchs and many
faithful. An agape meal followed Vespers that grew into a
true spiritual feast as a dialogue ensued between the faithful
and bishops. Wishing to use this unique occasion given to
them, the faithful posed many
questions. With true inspiration
the bishops replied to all the
burning questions.
On Sunday, on the feast
day of St. Euthymius the
Great, the Divine Liturgy
was officiated by Bishop
Longin. Concelebrating were
Bishops Grigorije and Maxim,
Hieromonk Sava of Tvrdos,
and Fathers Nikola Ceko from
Los Angeles, Dragomir Tuba,
and the host Stanislava Duric,
as well as Deacon Nikolaj
Kostur from Chicago and
Ozren Todorovic from Las
Vegas. Bishop Maxim gave an
inspiring homily on the Gospel
of Zacchaeus. During the
liturgy Fr. Stanislav Duric was
continued on p. 2
In this issue:
Canadian Diocese
holds 32nd Annual
Clergy, church-school congregation and parish
presidents and delegates from throughout Canada, as well
as representatives of the diocesan bodies – 83 participants in
all - led by His Grace Bishop Georgije of Canada, gathered
for three days at St. Demetrios Serbian Orthodox Church to
consider the current issues in the life of the Serbian Orthodox
Church in Canada.
It was an occasion to focus on the three decades of the
archpastoral work of Bishop Georgije who will commemorate
three decades of leading the Serbian Orthodox Church in
this country on the feast day of the Protection of the Most
Holy Theotokos as the first bishop. For thirty years on the
episcopal throne he increased the number of clergy fourfold,
from the four parishes he inherited in 1984 he multiplied
them to thirty-six, and with the consecrations of the two new
churches this year – in Calgary in April and Ottawa in the
Fall – a wreath of twenty newly consecrated churches will
be realized in this Diocese by the bishop of Canada.
The Assembly greeted the decision of the Appellate
Chamber of the Supreme Court of Ontario which, only a
day before the beginning of the Assembly, dismissed the
appeal of the removed church board members from the St.
Nicholas Church in Hamilton (Nash Rd) of the verdict of
the Supreme Court of Ontario from 2012, thus definitively
concluding this long lasting dispute. To remind our readers, in
2012 the Supreme Court of Ontario dismissed all allegations
of the removed board members against the Canadian bishop
and the Temporary Trusteeship which the Diocesan Council
appointed in Hamilton after a group of the then board
members attempted to disrupt the Liturgy on the feast of
the Dormition in 2005. The verdict expressly states that the
Bishop and the diocesan bodies did not break Ontario laws in
removing the board members. With the verdict the Diocese
of Canada, as a hierarchical Church, was given the right to
define the manner of administering and managing church
property, which, at the gathering in Windsor, was deemed
continued on p. 5
• Gift of Fasting, p. 3 • St. Sava Celebrations, p. 5 • Our View, pp. 6-7 • Serbian Section, pp. 8-12 •
The Path of Orthodoxy
The Path of Orthodoxy
The Official Publication of the Serbian Orthodox Church
in North and South America
Editorial Staff
English Section Editors
V. Rev. Rade Merick, Senior Editor
530 North Fourth Street
Steubenville, OH 43952
email:[email protected]
V. Rev. Milovan Katanic
65 South Keel Ridge Road
Hermitage, PA 16148
email: [email protected]
V. Rev. Dr. Bratislav Krsic
3025 Denver Street
San Diego, CA 92117
Phone: 619-276-5827
email: [email protected]
For address correction:
Business and Circulation Address
The Path of Orthodoxy
P. O. Box 883
Bridgeport, WV 26330
email: [email protected]
New Priest Ordained in Eastern
Serbian Editor
V. Rev. Nedeljko Lunich
300 Stryker Ave
Joliet, IL 60437
email: [email protected]
Contributing Editor
V. Rev. Thomas Kazich
P.O. Box 371,
Grayslake, IL 60030-0371
Phone: (847) 223-4300
email: [email protected]
Technical Editor
Vesna R. Meinert
email: [email protected]
Letters to the editor are welcomed and encouraged. All letters and manuscripts submitted for
publication must be signed and contain the author's
name and address. Please send materials through
email or MS Word format.
The Path of Orthodoxy is a monthly publication
with a double issue printed for the months of July
and August. Subscriptions are $12.50 per year for
U.S. residents and $15.00 per year (U.S. funds only)
for Canadian subsribers.
The Armour of Abstinence
There is a big difference between can’t and won’t. More often will we hear
the former rather than the latter. Won’t is much more decisive; it’s final. Can’t,
on the other hand, is an excuse which can oftentimes be understandable. Thus,
very few people will come out and say they won’t go to church while many will
dole out seemingly excusable reasons why they can’t.
But we’re not the only ones using this word. Our Lord uses it in Scripture.
We hear it at the gospel reading during a very vulnerable moment in our lives –
the funeral service. Namely, it is then that we hear the words of Jesus recorded
in St. John’s Gospel of the general resurrection and how God the Father has
given the Son “authority to execute judgment”. But in this judgment the Lord
makes perfectly clear: “I can of my own self do nothing: as I hear, I judge: and
my judgment is just; because I seek not my own will, but the will of the Father
who has sent me”. Our Lord can do nothing! What a frightening thought.
Particularly when we consider the fact that that’s exactly when many will go to
God – when they can’t do anything else on their own.
I suppose freedom has much to do with it. God created man out of love
and gave him the greatest gift as an expression of His love: free will. For
a great many centuries the Church recognized man’s free will throughout
Scripture. Later, however, when the Protestant Reformation appeared free will
was questioned. Martin Luther, for instance, argued that it was nothing but an
illusion and that instead of being free we are slaves, either to God or Satan.
He and other Protestants were influenced by Augustine, the 5th century Bishop
of Hippo, who, it seems, had adapted the Greek idea of fate. Subsequently, he
taught that God decided – predestined - who would live with Him forever, and
those who would dwell in eternal fires.
Our Orthodox understanding of free will is different. St. John Chrysostom
writes, “All indeed depends on God, but not in such a way that our free will
be hindered…. It is both up to us and up to Him. For we must first choose the
things that are good, and when we have chosen, then He brings in His own part.
He does not anticipate our acts of will, lest our free will should suffer indignity;
but when we have chosen, then He brings great assistance.” It is the teaching
of our holy Church that even after man’s fall into sin he still retains his free
will; though wounded and fallen and hurt, we’re not completely corrupted. In
other words, from an Orthodox point of view there is no place for “can’t”, only
“won’t” and if our choosing is that we “won’t” then there is little God can do
for us.
Alas, we are now in those most holy days of the church’s year when we
are to prove just what we will do for our salvation. Or, as we sing on the eve of
Lent, on Cheesefare: “The time is at hand / let us begin the spiritual contest /
and triumph over the demonic powers / let us put on the armor of abstinence.”
Before that moment comes of which our Lord says He “can do nothing” He
patiently waits – and waits - for us to do something about our salvation. His will
is that all be saved. Or, as St. Peter writes, “the Lord ... is longsuffering toward
us, not willing that any should perish but that all should come to repentance” (2
Peter 3:9).
We can benefit greatly from these Lenten days, only if we choose to do so. In
the words of the Apostle Peter, we are encouraged to “take up the whole armor
of God”, fast, pray and recommit ourselves to our faith. As the hymn above
notes, the time is truly at hand. Pondering on those pre-Lenten words that call
us to “spiritual contest” we conclude that how much ever we are able to do this
Lenten season, we can all do this much: “let us – at least – begin”.
A blessed Lenten season to all.
Fr. Milovan Katanic
Visit us online at
March 2014
w w w.serborth .or g
• Read the newest issue of the Path • News and Upcoming Events
• Standing Committees updates!
On the Feast of the Presentation of the
Lord, February 15, 2014, His Grace Bishop
Dr. Mitrophan officiated at the Hierarchical
Divine Liturgy at St. Nikodim Chapel
at the Episcopal Headquarters in Mars,
The festal celebration increased in joy
with the ordination of Diocesan Secretary
Father Deacon Branislav Golic to the rank
of Presbyter. Additional clergy serving
during the Divine Liturgy included V. Rev.
Stavrophor Dr. Rodney Torbic, V. Rev.
Rajko Kosic, Hieromonk Platon (Jovic) and
Fr. Dragan Goronjic. Episcopal Secretary
Milovan Jovanovic sang the responses.
Family members and friends were
in attendance for this joyous occasion.
Following the Divine Liturgy, the attendees
gathered for a festal and celebratory meal at
the Diocese.
Fr. Branislav was born November 18,
1985, the son of Fr. Vlatko and Jadranka
Golic. In 2000 he enrolled in the Seminary
in Sremski Karlovci, completing with
honors in 2004. Afterward, he continued his
studies at the St. Sava School of Theology
in Libertyville from which he graduated in
2009. That same year he began his studies at
St. Vladimir’s Seminary in New York and in
2011 earned his master’s degree.
Since March of 2012 he has served
as diocesan secretary for the Diocese of
Eastern America. In July 2013 he married
Dragana (Masic) Golic. On July 27, 2013
he was ordained to the deaconate by Bishop
Mitrophan and since then has served as
Diocesan deacon.
We pray for the new laborer in the Lord’s
Vineyard that God might bestow upon him
the spiritual strength to allow him to find
answers to all the challenges that might meet
him in his pastoral ministry. V. Rev. Rodney Torbic
Daniel Kirk of Butte, MT Ordained
to Deaconate
On the Eve of Theophany,
Saturday, January 18th, at
the Saint Steven’s Serbian
Orthodox Cathedral in
Alhambra, California, His
Grace, Bishop Maxim,
during the Divine Liturgy,
ordained to the Deaconate,
Reader Daniel Kirk of Butte,
Montana. Also concelebrating
the Diving Liturgy were V. Rev.
Nicholas Ceko, Rev. Norman
Kosanovich, and Rev. Russell
Radoicic of the Holy Trinity
Church in Butte, Montana.
Following the Divine
Liturgy and the ordination of
Deacon Daniel, His Grace, the
Clergy, and newly ordained
Deacon Daniel together with
the faithful processed outside
for the Blessing of the Water.
After the service a small celebratory luncheon was held for Deacon Daniel Kirk,
his wife Anne, and their daughter Phoebe. Deacon Daniel and his family will return
to Butte, Montana where he will be the parish Deacon at the Holy Trinity Church.
Phoenix 50th Anniversary
continued from p. 1
elevated to the rank of Protopresbyter. Bishop
Longin spoke beautifully, emphasizing
Fr. Stanislav’s merits that, if one were to
visit this parish, are evident; the church is
beautifully frescoed with beautiful grounds
making it a spiritual oasis for this part of
Phoenix. The spiritual life is not neglected as
it can be felt pulsating, Bishop Longin noted. The celebration was continued in
the parish hall where a meal was served.
Speeches and greetings were given during
the lunch, as is appropriate for such a day
and anniversary. Special attention was
given to Bishop Grigorije who gave an
emotional speech that moved everyone in
attendance. All stood to applaud their dear
guest afterwards.
The celebration ended with dancing
and singing, with a rich cultural program
prepared by the folklore groups “Srbija” and
“Gavrilo Princip” as well as the ethno group
“Breze”. Children of all ages, in various folk
costumes beautifully showcased the richness
of our culture.
What else to say in the end but to give
thanks to our Triune God, Father, Son and
Holy Spirit, Who brought us together so
beautifully for this special occasion. We
thankful to our dear host Fr. Stanislav
Duric, the president of the church school
congregation Djordje Ristic and to all who
contributed to such a successful celebration
of this great anniversary.
Lazar Supic
The Path of Orthodoxy
March 2014P
age Three
Schedule of 2014 Lenten Vesper Services
New Gracanica Midwest Diocese
Eastern American Diocese
Chicago Deanery
Pittsburgh Deanery
Mar. 25:00PM
Holy Resur., Chicago
Fr. S. Nedic
Mar. 9
Sunday of Orthodoxy Vespers, local pan-Orthodox schedules
Mar. 146:00PM
Fr. L. Lukic
Mar. 16
6:00PMLansingFr. A. Novakovic
Mar. 226:00PM
St. Sava, Merrillville
Fr. V. Vranic
Mar. 236:00PM
St. Elijah, Merrillville
Fr. D. Pavicevich
Mar. 286:00PM
St. Simeon, Chicago
Fr. D. Milunovic
Mar. 286:00PM
Fr. R. Jakovljevic
Mar. 306:00PM
East Chicago
Fr. S. Bosanac
Apr. 6
South Bend
Fr. M. Matic
Apr. 11
Fr. M. Vesin
Apr. 13
Fr. A. Savic
Mar. 2
5:00 PM
Fr. R. Merick
Mar. 9
Sunday of Orthodoxy Vespers, local pan-Orthodox schedules
Mar. 16 5:00PMAliquippaFr. R. Torbic
Mar. 23
Fr. R. Kosic
Mar. 30
Fr. M. Medakovic
Apr. 6
Fr. M. Krstic
Fr. B. Golic
Apr. 13
Fr. D. Zaric
Cleveland Deanery
Mar. 2
Fr. D. Milejusnic
Fr. P. Jovic
Mar. 9
St. Marks Monastery
Fr. L. Alavanja
Mar. 16
Broadview Hts, Cleveland
Fr. Z. Jakovljevic
St. Archangel Michael, Akron Fr. D. Goronjic
Mar. 23
Youngstown (Laird Ave.)
Fr. M. Pajic
5:00PMCincinnatiFr. I. Kisin
Mar. 30
St. Sava, Parma
Fr. M. Matic
Youngstown, Racoon Rd
Fr. Dcn. L. Mitrovic
Apr. 6
St. Demetrius, Akron
Fr. Dcn. L. Mitrovic
5:00PMCantonFr. M. Katanic
Apr. 13
Fr. I. Kisin
5:00PMHermitageFr. A. Pavicevic
Fr. P. Petrovic
Detroit Deanery
Mar. 9
Sun. of Orthodoxy Vespers Ravanica
To be announced
Mar. 166:00PMWarrenFr. R. Obsenica
Mar. 236:00PMTroyFr. R. Ninkovic
Mar. 306:00PMEcorseFr. Z. Kajevic
Apr. 66:00PMMonroeFr. D. Micanovic
Milwaukee Deanery
Mar. 2
Fr. Dcn. P. Samardzic
Mar. 9 Sunday of Orthodoxy Vespers, local pan-Orthodox schedules
Mar. 16
OH. Resur., Chicago
Fr. P. Sailovic
Mar. 19
St. Sava, Milwaukee
Fr. Dcn. N. Kostur
Mar. 23
Racine (Braun Road)
Fr. C. Kostic
Mar. 296:00PMCudahyFr. S. Baltic
Mar. 30
St. Stevan, Chicago
Fr. D. Veleusic
Apr. 6
Mon. New Gracanica
Fr. D. Koncarevic
Apr. 11
Lake Forest
Fr. T. Kazich
Apr. 13
Racine (State St.)
Fr. R. Cutilo
Washington Deanery
Mar. 2
6:00PMSteeltonFr. A. Micic
Mar. 9
Sunday of Orthodoxy Vespers, local pan-Orthodox schedules
Mar. 1410:00AM
New York, NY
Fr. I. Marjanovic
Mar. 166:00PM
Fr. C. Rocknage
Mar. 216:00PM
Fr. P. Micic
Mar. 236:00PM
Patterson (St. John)
Fr. A. Vlajkovic
Mar. 2610:00AM
Elizabeth (Holy Ascension) Fr. Z. Radovic
Mar. 2810:00AM
Fr. D. Majstorovic
Apr. 46:00PM
Elizabeth (St. George)
Fr. V. Radujkovic
Apr. 136:00PM
Fr. M. Orlic
*St. Nicholas parish in Indianapolis, IN, will hold Lenten services with local Orthodox Churches.
**St. Petersburg Deanery schedule was not available as the Path went to press.
The faithful are encouraged to check with their parish priest for the times
Liturgy of Prescantified Gifts and Akathist services in their community.
and schedules for the
Thoughts on Stewardship
nd so it behooves us, the lovers
of all things pure, the lovers of
the word of God, yea—even
Christians, to love the present time,
which our holy Church has set apart
for a special opportunity of obtaining
greater grace in the sight of God. We
should hail with joy such an opportunity! The time I refer to is Great Lent.
We should love this fast as the teacher
of sobriety, the mother of virtue, the
educator of the children of God, the
guardian of the unruly, the quiet of the
soul, the staff of life, the peace that is
firm and serene. Its importance and
strictness pacifies the passions, puts out
the fire of anger and wrath, cools and
quiets the agitation produced by overeating... The speech of him who fasts is
plain... the mind is pure... the sleep is
quiet and free from all apparitions. Not
to extend unnecessarily, we may sum
up by saying that fasting is the common peace of the soul and body. Such
are the beneficent results of a temperate life; and such are the precepts of a
Christian life. It is a law of the Holy
Church, which prescribes that we
should fast during the Lenten season.
-Archimandrite Sebastian Dabovich
The Gift of Fasting
e have entered the course of the
Great Fast, a period of preparation
for our Lord’s Pascha. This wonderful and
glorious time of preparation is offered by the
Church for the up-building and edification
of all faithful. Yet, so often we look upon
this time with disdain and chagrin. We are
extremely reluctant in our present day and
age to allow anyone else to determine what
we are to do in our daily lives — and yet this
is exactly what the church offers for us during
the Great Fast. Throughout the course of this
blog, we have examined that the very nature
of living a life of Christian Stewardship is
something that is all encompassing. This
week, we will take some time to consider
how we may become good Stewards of the
spiritual Gift of Fasting.
Prior to doing this, it is important to
review the meaning of this oft misunderstood
word. “Fasting” in its proper sense, is the
abstinence from food—a detachment of
the self from earthly realities and goods.
Yet, St. Basil the Great reminds us, “fasting
is not just the abstaining from food only;
it is first of all, abstaining from sin” (On
Fasting, Homily I). Fasting is prescribed as
an ascetical effort helping us to deny our
own will and unite our will to God. It is for
this reason that St. Basil reminds us, “Be of
good cheer, for the physician has given you
medicine that destroys sin” (Homily I). Just
as chemotherapy destroys cancerous cells—
so proper fasting destroys the cancer of sin
in the hearts of us all.
The benefits of fasting are innumerable.
Just as a heavily laden eighteen-wheeled
truck takes longer to slow down and is less
maneuverable than a sports car, so too are
our wills when our stomachs are weighed
down with heavy and fatty food. It is so
much harder to resist temptation when we
are not fasting. And in today’s “modern”
and “scientific” age, we are discovering
that there are increasingly more health risks
with heavy consumption of meat and dairy.
That doesn’t mean that we should never
eat meat—there is a time for feasting as
well. However, the common understanding
of “absence makes the heart grow fonder”
holds true in this case. Think of the joyous
and festal celebration accompanying that
first agape meal on Pascha! So, how do we
become good Stewards of the Fast?
The Gift of Fasting should first be
thought of as exactly that: a GIFT! Our
Lord has prescribed this wonderfully potent
spiritual medicine so that we might unite our
will to His will—thus participating in the
energies of God. In fact, He demonstrated
its potency with His perfect fast in the
wilderness! St. Basil reminds us that this gift
enables other spiritual gifts:
“Fasting gives birth to prophets
and strengthens the powerful; fasting
makes lawgivers wise. Fasting is a
good safeguard for the soul, a steadfast
companion for the body, a weapon
for the valiant, and a gymnasium for
athletes. Fasting repels temptations,
anoints unto piety; it is the comrade
of watchfulness and the artificer of
chastity. In war it fights bravely, in peace
it teaches stillness…” (On Fasting,
Homily I).
The words of the serpent, which proved
so perilous to Adam, transformed through
deception the understanding that Fasting
is truly the Gift of God. Because of this
suggestion, Adam chose to perceive the
command of not eating as a burden. So it is
with us all. We constantly view the Fast as a
burden imposed by uncaring monastics. We
need to be reminded that fasting itself comes
from God—to strengthen us. To break this
idea of fasting as burden (and become good
Stewards of this Gift), we should consider
our priorities. Do we value the pleasure
of our stomachs more than the care of our
soul? One is eternal—the other is not. “For
satiety brings delight to the stomach, whereas
fasting brings profit to the soul” (On Fasting,
Homily I). Once our perspective changes from
burden to Gift of God, how do we care for
this potent gift? First of all, as our Lord
reminds us: “And when you fast, do not
look dismal, like the hypocrites, for they
disfigure their faces that their fasting may be
seen by men. Truly, I say to you, they have
received their reward” (Matthew 6:16). We
shouldn’t let others know of our fast and
look dismal (or disfigure our faces). The face
is disfigured when our inner disposition is
hidden by a false external appearance—just
like an actor on the big screen. We should
not seek to change our appearance to make
us seem holier than we are. We should come
to God (and one another) honestly. We should
approach and endure the Fast with joy.
Orthodox fasting is accompanied by
continuous repentance. It becomes a daily
washing of the soul which finds its fulfillment
in the celebration of the Holy Mysteries of
Repentance and the Eucharist. Joyful fasting
permeates our prayer life—strengthening it
and lifting us up so that the Holy Spirit within
us may speak to God. Joyful fasting destroys
the shame of our sinfulness—allowing us,
like the Prodigal, to come to our senses and
return home to God. Joyful fasting softens
our hearts so that they may be made more
pliable in God’s loving and compassionate
hands.Joyful fasting inspires compassion
and love of neighbor. Joyful fasting helps to
unite us to God in preparing a place for His
Son within each of us.
The Joyful Fast is not solely defined
in terms of abstinence from foods, for it is
also the removal of vices and sin. The Joyful
Faster forgives his neighbor—and releases all
grudges. The Joyful Faster does not insult—
nor does he harbor anger in his heart. Rather,
the Joyful Faster becomes the calm haven of
Christ, permeated with His Peace.
As we endeavor to complete this second
week of the Great Fast, may our Lord, who
brings us to this season for our own salvation,
grant us the strength and endurance to
complete the course of this Gift of the Fast
as Good Stewards, enabling us to receive this
spiritual medicine with great joy while we
struggle to unite our will to His Will!
Father Christopher Rocknage
The Path of Orthodoxy
age Four
March 2014
Fr. Katanic marks 10th anniversary at St. George Church in Hermitage, Pa.
The St. George Serbian Orthodox
Church in Hermitage, Pa., recently celebrated
a milestone in its rich 90-year history by
observing the 10th anniversary of Father
Milovan Katanic’s superlative service as
parish priest. Father Katanic has had a proud
and distinguished career as a priest and has
served the Farrell-Hermitage parish very responsibly, overseeing considerable progress
and growth since 2003.
Here are just a few of the highlights of
the life and career of Father Katanic. He was
born October 9, 1972, in Stapar a small town
just outside of Sombor in the province of Vojvodina to Zdravko Katanic from Stapar and
mother Smilja (born Blanusa) of Dalmatian
background, from Brgud, near Benkovac in
In December of 1979, just as he started
first grade at the local elementary school,
his family moved to America, specifically to
Akron, Ohio, where his uncles, the brothers
of his father, had settled.
At first he and his family were members
of the Sts. Peter and Paul Serbian Orthodox
Church in Norton, Ohio, in suburban Akron.
Later, they became members of St. Archangel
Michael Serbian Orthodox Church on Pickle
Road in Akron.
He completed elementary and high
school in Akron. He had originally planned
to attend seminary in Serbia, but it was the
early 1990s, and war was starting in the
former Yugoslavia. As a result, he instead
attended St. Sava School of Theology in
Libertyville, Illinois.
He enrolled at St. Sava the same year
that Bishop Christopher of blessed memory
and Bishop Mitrophan switched places. He
became the very first seminarian that Bishop
Mitrophan gave his blessings for theological
studies during his tenure as diocesan bishop
of Eastern America.
While studying at Libertyville, Father
Katanic served as counselor at St. Sava
Camp in Shadeland, Pennsylvania. During one of those summers, he met Tatiana
Kostur, daughter of Very Rev. Lazar and
Protinica Mira Kostur
of the St. Elijah Serbian
Orthodox Cathedral in
Merrillville, Indiana.
Upon completing studies in Libertyville, they
married on September
8, 1996.
He was ordained
as a deacon on October
13, 1996, at St. Archangel Michael and served
alongside Father Dragomir Tuba until December of that year when
he was ordained as a
priest. His ordination
took place on December
19, 1996, at St. George
SOC in Midland, Pa. He
was appointed priest at
his first full- time parish at the newly established Sts. Peter and Paul Serbian Orthodox
Church in Atlanta. The parish in Atlanta grew
in membership from barely 100 families in
1996 to close to 300 on the mailing list in
2003 when he left. Under his leadership, the
parish purchased a bank building in Lilburn,
Georgia, a northeastern suburb of Atlanta, at
the end of 2001. The first service took place
there on Christmas 2002. It was remodeled
for church use and is still being used to this
day in Atlanta.
Atlanta’s loss became the gain for the
The Joy of Giving: A Beggar Who builds up
In the hustle and bustle of Sofia, captial
city of Bulgaria, were many beggars. One
of them went unnoticed. This was Dobri
Dobrev. Not many really know this 96
year-old man. Nor are they familiar with
what he does.
It may seem hard to believe that the
largest church in the Balkans, the Patriarchal Cathedral and symbol of the city,
recently received a big, gigantic donation from this old man,
Dobri. This would have
remained hidden from
the world had not Bishop
Tikhon of Tiveriopol
revealed it to the press. “I could not believe
it when I saw the receipt. It’s incredible that
the biggest donor to the
Patriarchal Cathedral is
the elder Dobri. Everyone knows him as the
beggar, who bows to
everyone.” The Bishop continued. “This
old man donated about
$26,000.00 to the Cathedral. This man, so modest and poor, made
the largest donation in the last decade to the
Church of St. Alexander Nevsky.”
Who is this man? Who is Dobri Dobrev?
In 1988, Dedo Dobri (Grandfather)
gave up his old life and a monthly salary
of $100 and started begging in the streets
and churches. He would travel almost
everyday from his village, Bailovo, to
Sofia, in order to gather every loose
penny. But he never did this for himself.
Many people in Sofia have seen Dobri
standing year after year with a glass in
his hand. The coins would drop into that
glass, and a friend of his would take the
money and deposit it in a bank account. At
first he raised money for the rebuilding of
Elesnita Monastery, located just outside
the Bulgarian capital. With God’s help, in
2006, the Monastery Church was renovated
and consecrated.
In May 2009, he went to the St.
Alexander Nevsky Cathedral’s parish
trustee. He simply beckoned him and said,
“Come with me, so that I can give you
some money for the church!”
What made this old man, who had a
face from the pages of some holy book,
take up this road? Only God knows! When
asked why he did it, Dedo Dobri simply
responded: “We raise money for monasteries. We build churches
in need. We renovate
holy places. It’s not
much, but we do what
we can.”
The name of the
old man, Dobri, and
the amount he donated spread like wild
fire. It was a slap in
the face of many local businessmen, who
talked and made lots of
promises to help, but
who have done nothing. “What a mess our
society has become,” a
well-known Bulgarian
journalist said, “if the largest donor among
us is a poor old man! When the Church
asks for our help, we will no longer be
able to justify our excuses. Today Dedo
Dobri shows us that it can be done, and
even without saying one word.”
Deda Dobri is a simple man with
a simple but living wisdom. He says,
“There are two wills, one of God, another
of the devil. And they wage a war in our
minds. We should follow and submit to
God’s will. May God help us! The good
will is right and true. All things that come
out of this will are good.”
Old Dobri, the silent Christian warrior, comes daily to worship at the Cathedral. He sits down near the exit where
he greets and prostrates before everyone,
bidding farewell with the words, “Rejoice
in the Lord!”
Prepared by Fr. Thomas Kazich from an
article in SOLIA
Farrell-Hermitage parish when Father Katanic was assigned to our St. George Serbian
Orthodox Church on November 1, 2003.
Over the past 10 years, Father Katanic
has made a strong and positive imprint on the
church, the Farrell-Hermitage parish community and the Serbian-Orthodox church nationwide. While in Hermitage, besides his parish
duties, he was selected
to be on the editorial
staff of The Path of
Orthodoxy in 2004. In
that same year, he also
was selected to administer the Health Insurance program for the
clergy of the Serbian
Church nationwide.
In 2006, he was appointed administrator
of the official website
of the Serbian Orthodox Church in North
and South America serborth.org. He also
has administered the
regional diocesan website easterndiocese.org
During his service here, Father Katanic
has overseen many milestones and important
occasions for St. George Serbian Orthodox
Church and its Serbian community.
In 2004, he played a strong role in the
celebration of the Farrell-Hermitage parish’s
80th anniversary and the golf tournament that
the parish hosted. Over the past decade, he
oversaw extensive repair work on the roof
of the church, painted both the interior and
exterior of the church, replaced the cross on
the main dome that was deteriorating, began
work on the frescoes in the church, restarted
the Game Dinner that had ceased for a time
but now has become a successful event. In
2013, he helped to organize a new and what
the parish hopes to be a lasting tradition of
having a Food Fest with the other Orthodox
churches. Of course, over the years, the size of
the Farrell-Hermitage parish community, like
many others in the Rust Belt, has declined.
Even so, not all is doom and gloom for the
parish. Despite its relatively small size, the
Farrell-Hermitage parish has been most
blessed by a small but active core group of
people who put forth extra effort to ensure
the parish prospers. What also is encouraging
is that the western Pennsylvania parish has
plenty of people who needed just a little push
to become more active: a new generation to
take St. George into the next 10 years, 20
years, 50 years and beyond.
Father Katanic also has distinguished
himself as the second-longest serving priest
for the St. George parish. Only Father Vladimir Suka, who presided as parish priest 14
years from 1948 to 1962, served longer in
With the excellent leadership skills of
Father Katanic at the helm of the church, the
congregation can be assured that the best
interests of the church, its members and the
larger Serbian community will be protected
and strengthened. As he embarks on overseeing the 90th anniversary of our church
this year, members of the congregation will
show him their gratitude and appreciation by
working with him diligently to ensure this
milestone in the proud church’s history will
be a wonderful success.
John Kasich, Church President
St. Sava Celebrated in Schererville
On Sunday, January 26, the parish
and Church School of St. George Serbian
Orthodox Church in Schererville, Indiana,
celebrated the patron saint of all Orthodox
Serbs – Saint Father Sava, the first Serbian
Archbishop and Enlightener. Heavy snow
and low temperatures did not prevent a large
number of parishioners and children to take
part in the celebration. After the Divine
Liturgy, Prota Dobrivoje Milunović blessed
the Slava bread and wheat followed by a
slava luncheon. Kumovi for this year’s slava
were Nenad, son of Drago and Nada Vujnić,
natives of Kričke in Dalmatia, and Natasa,
the daughter of Kristina and Predrag Tomic,
natives of Glamoc.
About seventy children took part in the
St. Sava celebration and a rich and diverse
program, thanks to Tijana Samardzija, Milan
Andrijanić and Protinica Jelena Milunović.
Recitations, songs, kolo and drama plays
made the day pleasant and enjoyable for
everyone. Our Children’s Choir, under
the direction of Tijana Samardzija, sang
responses at the Divine Liturgy, during the
blessing of the festal bread and wheat and the
opening of the program. Slava banquet guests
were welcomed by Prota as well as our young
kumovi Nenad and Natasa, along with the
president of the church-school congregation,
Mr. Dane Dukic. High-School graduates
were presented with an Orthodox Study
Bible, while all the children in attendance
received gifts.
The spirit of the feast was most
beautifully and meaningfully expressed by
Kuma Natasa: “This year I have the great
honor to be the kuma of our School Slava,
which is the slava of all the Serbs throughout
the world - the Holy Father Sava. Saint
Sava was the first Serbian Archbishop and
Enlightener. As the youngest child of his
pious and virtuous parents, St. Simeon and
St. Anna, he renounced the worldy fame
and earthly kingdom and dedicated himself
to the glory of heaven and eternal life. With
the help of his parents he erected many
monasteries and churches such as Hilandar,
Studenica, Zica, Djurdjevi Stupovi and many
more. With great sacrifices and hard work, he
established the Holy Orthodox Faith among
the Serbs. This faith preserved and protected
our Serbian people through the centuries
and to the present day. That is why Saint
Sava is a spiritual father of all Serbs at all
times, including ours. We also, here and now,
gathered around the church of St. George,
talk, sing and recite for the glory and honor of
St. Sava. In this way, we continue to treasure
our Holy Orthodox faith and our Svetosavlje.
Also, we thus express our sincere gratitude
and devotion to Saint Sava.”
O Holy Father Sava, pray to God for us!
The Path of Orthodoxy
March 2014
Canadian Diocese
continued from p. 1
of far ranging significance for the life of the Orthodox
church in Canada.
This year once again the assembly worked in five
committees and at the plenary session on the last day the
decisions were adopted that would manage the church
school congregations and parishes in the upcoming
period. From the work of the missionary-educational
committee the decisions that stand out are the decisions
of the improvement of the work of the church schools
and Serbian schools at the diocesan parishes and the
continuation of the series of seminars for church school
teachers. The publication committee determined the
work of “Istocnik” this year. The legislative committee
dealt with the issues related to respecting the Statutes
of the Diocese regarding taking oaths and its fulfillment
as well as ways of support for the eventual problem
our churches in Canada might face in defending the
definition of marriage. At the suggestion of the financial
committee the Assembly accepted the 2014 budget and
the letter to His Holiness Patriarch Irinej of Serbia that
was given by the committee for greetings and resolutions
was approved. All members of the assembly signed
this letter. This was an election year for the Diocesan
Council whose mandate lasts three years. Elected to the
Diocesan Council were: Francois Arsic from Montreal
(Vice President), Jovan Krstic from Ottawa, Dragan
Prostran from Oakville, Dr. Goran Stanisavljevic from
Vancouver, Vojislav Vukovic from Hamilton, Radovan
Gajic and Vidoslav Sestic from Toronto. Bishop Georgije
declared the long reigning president of the St. Demetrios
Church in Windsor, Zarko Vucinic, as honorary Vice
President of the Diocesan Council and thanked him for
all that he has done for his church, the diocese of New
Gracanica to which this parish belonged until 2009 and
now the Diocese of Canada.
This year’s hosts, led by their priest Fr. Jovica
Cetkovic and president Zarko Vucinic, succeeded in
everything. Particularly memorable was the prayerful
gathering at the St. Demetrios church, the Invocation
of the Holy Spirit on Friday, February 7, which began
the Assembly, the Vespers on Friday and Saturday and
the Holy Hierarchical Divine Liturgy that concluded the
Assembly on Sunday.
On Saturday the Holy Hierarchical Divine Liturgy
was served at the other Serbian church in Windsor,
the Dormition of the Most Holy Theotokos, where the
members of the Kolo Sestara warmly welcomed all the
guests and prepared a lunch. The assembly participants
were greeted by Petar Dobric. The bishop and clergy
attended one more beautiful Serbian affair in this city
before the conclusion of the assembly: the St. Sava
celebration organized by the Serbian school “Nikola
Tesla”. Attending this event were 350 faithful, parents
and children, firm in their intentions of preserving the
Serbian language and traditions. This school belongs to
the newly formed Windsor parish of St. Petka whose
founding was sought for by 57 families.
Istocnik Press
Page Five
St. Sava Celebrated in Cincinnati Parish
As I was gathering my thoughts and reflections
over today’s events of the celebration of Saint Sava, the
Serbian prince, Orthodox monk, and first Archbishop of
the autocephalous Serbian Church, I stopped to ask myself,
“How can it be that such a small Orthodox parish here in
America can be so successful, alive, and growing?”. I decided
to inquire with our spiritual father of the parish Father Petar
Petrović to see his thoughts and feelings on the subject.When
put with the question, Father paused for a moment, in order
to thoughtfully ponder the matter, then responded, “Wherever
God is, there is also success. This success is given by God
when His children work together to do His will.” When asked
for an example, Father Petar anticipating my question, quickly
responded, “First
of all, everybody
should be involved
with the happenings
of the parish life
and work together.
For example, there
has to be constant
between the priest,
the parish council,
Sunday School
teachers, KSS, and
all parishioners.
There has to be
planning, hard
work, commitment,
and responsibility
for things to be
successful. God will
shower His children
with blessings when
they give their all for Him, but the most important thing
required for success is Christian love. Without that special
love, there will be no success.”
On January 26, 2014 at St. George Serbian Orthodox
Church in Cincinnati, Ohio celebrated the beloved forefather
of the Serbian Orthodox Church, Saint Sava. What a glorious
day to see so many faithful with their children to celebrate the
Divine Liturgy! On this extra special day, as every Sunday
is special as we celebrate the resurrection of our Lord and
Savior Jesus Christ, we also celebrated Saint Sava. Father
Petar was assisted in the altar by Thomas Frazer, Veljko
Uverici, Marko Petrović, and Adam Meador who served as
The choir sang beautifully as always, led by long-time
parishioner Nancy Helbich. At the end of the service, Nancy
was awarded by Father Petar and parish council president
Čedomir Đoković a certificate of appreciation for the many
years of attendance, support, stewardship, and love given
in service to the parish of St. George. In addition to the
certificate, Nancy was given a beautiful icon of Jesus Christ.
On a day to commemorate a Saint who has such a strong
connection with children as the patron Saint of Serbian
schools and schoolchildren, it was fitting that all children in
attendance under the age of eight came forward and received
Holy Communion. Sponsors for this year’s celebration
were Saša and Evelina Laži with their children Nina and
Aleksander. The Kumovi joined Father Petar and all children
in attendance to bless the Kolač. After the blessing, Father
asked who would be willing to be Kumovi for next year’s St.
Sava celebration. After some kind-hearted debate between
potential Kumovi, Zdravko and Aleksandra Vidović were
chosen along with their daughters Nataša and Sonja.
Afterwards, everyone headed down to the fellowship hall
for a delicious lunch provided by the Lazić family. Evelina
and Protinica Gordana, along with other members of KSS,
helped arrange the food for all the parishioners. What a
wonderful example of loving hands offering their service as
good stewards! After everyone finished lunch, Dr. Slobodan
and Eileen Stanišić
conducted the Saint
Sava program.
After a welcoming
speech from
Aleksander Lažić,
on behalf of him
and his family, and
a brief introduction
from Dr. Slobodan,
the program
c o m m e n c e d . D r.
Slobodan and
Eileen called for the
different age groups
of youth to come and
recite the poems or
songs that they had
practiced at home
with their parents.
The fellowship hall
was full of smiling
faces, delighting in the efforts of the children and their
parents to prepare for this special day. Each child received a
gift from Eileen and Dr. Slobodan, as well as small icons of
Saint Sava from the Kumovi, and they were congratulated
on their recitations from all in attendance.
The success of this year’s celebration was a product
of planning, hard work, commitment, and responsibility
by all who made this day special, especially the children
and parents. Christian love was ever-present on this day,
visible through the laughter of children playing, smiles of
parents as they watched their children during the recitations,
during fellowship with friends and good food, and above all
Christian love was visible as the Eucharist during Divine
Liturgy. We pray that all of the children who attended, those
who participated in the program and those who watched,
will have a wonderful memory of St. George’s Saint Sava
Slava Celebration 2014! We pray that God may bless each
and every child, their parents, the Vidović and Lazić families,
all who offered assistance in any way, and all parishioners
of Saint George during this upcoming year! I think Father
Petar’s wise words resonate in the hearts of the faithful of
St. George and hearken back to the teachings of that humble
prince of Serbia, Saint Sava. May God bless!
Adam M.
St. Sava Celebration at Holy Resurrection Serbian Orthodox Cathedral
This year, as every year, Holy Resurrection
celebrated St. Sava, the first archbishop and
enlightener of Serbs, as the patron saint of education
and learning. This year’s celebration was slightly
different then the previous years, namely, our parish
grew so much in size that the current facilities were
insufficient to hold the participants and parishioners
and the celebration had to be extended to a threeday event.
On Saturday, January 25th our “Soko” Folklore
group and the “Junior Brankies,” the children’s
section of the Cathedral choir SSS “Branko
Radichevich,” celebrated their patron saint. The
kumovi of the celebration were Tanja Vukoja and
Marko Savich. The festivities began with the Vespers
service and the Slava blessing in the church.
The celebration continued in the Social Hall,
where our folklore, children’s choir, and drama club
performed. The “Soko” Folklore group presented a
medley of Serbian dances. All three age groups took
part in the celebration. Demonstrating a great amount of skill
and artistic ability all 270 children of the group honored St.
Sava. We are very grateful to Marija Markovic and everyone
who helped “Soko” grow in the past few years to become
an admirable folklore ensemble. Special gratitude goes to
the choreographers Milan Andrijanic, Duska Kangrga, and
Jovan Aleksic.
The children’s choir, “Junior Brankies,” also took part
in the program. They presented themselves with a number of
ethnic songs. The choir became increasingly popular in the
past few years, since it was reestablished and reinvigorated
through the direction of Milica and Jovan Anicic. It was
especially encouraging to see that the choir constantly grows
in numbers (currently the choir has close to 20 members)
and that an increasing number of children are taking part in
this important ministry. An expression of gratitude is due to
Milica and Jovan Anicic for their tireless work on making
this program a success.
The next day (Sunday, January 26th), following the
Divine Liturgy, the blessing of the Slava Kolach and Zhito
took place in the presence of our students from Sunday and
Serbian schools. The kumovi were Angelina Djordjevic and
Nicholas Subaric. The festivities of the day continued in the
Social Hall with a rich program prepared by all 160 students,
who honored their patron saint with a selection of
declamations and a play adaptation of St. Sava’s
life. We are very grateful to our Sunday School
superintendent Zora Voynovich and Serbian
School president Dr. Mirela Savcic and all the
teachers for all the time and effort they invested
in making our educational programs and the Slava
celebration a great success.
The following Sunday (February 2nd) St.
Sava Academy, our parochial school celebrated
its patron saint. Following the Divine Liturgy,
the Slava celebration was held at the Social Hall.
The kumovi for the Slava were Ema Glavanovic
and Lazar Jevtic. Around 80 children of all grades
and various ethnic backgrounds who attend
our school honored the Saint with a number of
declamations, songs and adaptations of plays on
various instances of St. Sava’s life. We are grateful
to principal Marko Bojovic and all the teachers
for their tireless work on educating the future
generation of orthodox believers on this continent.
The sheer magnitude of this year’s celebration of St.
Sava at Holy Resurrection Serbian Orthodox Cathedral in
Chicago is truly a splendid encouragement to the priests
and parishioners that our church and our Serbian people are
remaining faithful to the Way of St. Sava, i.e., Svetosavlje.
Their love for our orthodox faith and our Serbian culture is
a powerful testament to the continuation of the legacy of St.
Sava on this side of the Atlantic. May St. Sava continue to
bless us and protect us on MANY YEARS!
Rev. Vasilije Vranic
The Path of Orthodoxy
age Six
March 2014
Our View
The Youth Pages
The 9th Annual
Youth Conference of the
Serbian Orthodox Church
in North and South America
Phoenix, Arizona
June 25 – 29, 2014.
The Host Parish:
St. Sava Serbian
Orthodox Church in Phoenix
The Theme:
Suffering in Orthodoxy:
The greater the struggle,
the glorious the triumph.
For Questions:
Please contact ProtopresbyterStavrophor Stevan Rocknage,
chairman of the National
Committee for Youth Ministry of
The Serbian Orthodox Church
of North & South America,
412-672-1872 or
visit: www.serborth.org
The Path
Orthodoxy, March 2013
The Prayer ‘Par Excellence’ of Great Lent:
St. Ephraim’s Prayer
O Lord and Master of my life, take from me the spirit of sloth, despair, lust
for power and idle talk.
But grant unto me, Thy servant, a spirit of chastity, humility, patience and
Yea, O Lord and King, grant that I may see my own transgressions, and
not to judge my brother, for blessed art Thou unto the ages of ages.
Perhaps no one prayer expresses the
essence of Great Lent better than the
Prayer of St. Ephraim the Syrian, a Christian teacher of the 4th century. It is a prayer
that a believer should commit to memory
(heart) and be recited daily in one’s prayer
time, during Lenten services and throughout the day as one does his or her chores.
It is to be accompanied with three great
prostrations after each petition, symbolizing
the ‘breaking-down’ and humbling of the
body to God and His Divine Will.
As you journey through this Lenten Season, please take the time to read over this
prayer, memorize it in your heart, and try
to answer the questions below to help you
gain a better grasp of the power of this
prayer that awaits us.
In the Orthodox Christian tradition,
this prayer is considered to be the most
succinct summation of the spirit of Great
Lent and is hence the Lenten prayer par
excellence, prayed during all Lenten weekday services, such as the Liturgy of the
Presanctified Gifts, and many more times
in private. The First Petition: “O Lord and Master
of my Life…” What does this mean?
-That we acknowledge God as our Lord
and our Master – but how?
-That He is Lord and Master of what?
Our life – how?
The Second Petition: “Take from me the
Spirit of sloth, despair, lust of power and
idle talk…” What do these words mean?
-Some scholars translate the above as
‘Do not give to me…’, which puts a much
different emphasis on the prayer-request
than ‘Take from me…’ – wouldn’t you
-‘Do not give’ – means: protect me, defend me, and deliver me. From what? From
the ‘Spirit of sloth, despair, lust of power,
and idle talk’ – meaning what? It means
that we ask God to help us in disengaging
and staying away from all of these spiritually harmful activities that keep us away
from Him and our ‘neighbors’.
The Third Petition: “But give rather the
spirit of chastity, humility, patience and love
to thy servant…” What do these words
mean for us?
On March 18th (March 5th, Julian calendar) we commemorate:
St. Nikolai of Zicha
aint Nikolai Velimirovich of
Ohrid and Žicha was born
on January 4, 1881. He fell
asleep in the Lord on March 18, 1956.
He was bishop of Ohrid and of Žiča in
the Serbian Orthodox Church, an influential theological writer and a highly
gifted orator, therefore also known as
The New Chrysostom. He has written
many sermons, theological writings,
letters, articles, homilies, etc. The
Prologue is one of his writings that has
daily lives of saints for the entire year
with homilies, reflections and hymns.
His birth name was Nikola. As a
young man, he came close to dying of
dysentery, and decided that he would
dedicate his life to God if he survived.
Survive he did, and was tonsured as
a monk under the name Nikolaj. He
was also ordained into the clergy, and
quickly became an important leader
and spokesperson for the Serbian
Orthodox Church, especially in its relations with the West. When the Germans occupied Yugoslavia in World
War II, Nikolaj Velimirović was imprisoned and eventually taken to Dachau
concentration camp in Germany. After
being liberated by the Allies at the end
of the war, he chose not to return to
Yugoslavia (which had a Communist
government by that time). Instead, he
spent some time in Europe and moved
to the United States in 1946, where he
remained until his death in 1956.
He taught at several Orthodox
Christian seminaries such as St. Sava’s
Seminary in Libertyville, Illinois, Saint
Tikhon’s Orthodox Theological Semi-
nary and Monastery in South Canaan, Pennsylvania, St. Vladimir’s Orthodox Theological
Seminary now in Crestwood, New York.
In June 1946, he was awarded for an
honorary Doctorate of Sacred Theology
from Columbia University for “demonstrated
compassion, holiness and great spiritual
He was elected a dean and
rector of the St. Tikhon’s Seminary
where he spent the last years of
his life as an example in humility
being an elder to the students and
monastics at St. Tikhon’s Monastery. He lived an unassuming life of
an ecclesiastical hierarch when at
his one-bedroom apartment in the
South Canaan monastery and when
he travelled in the United States or
abroad lived as unostentatiously
as possible, consistent with his
teachings, and always of stainless
integrity and blemish.
St. Nikolai was greatly loved
and esteemed by a great circle of
friends and he lived to be recognized and honored as a man whose
opinion on theological subjects carried great weight.
He died on March 18, 1956,
while in prayer at the foot of his bed
before the Liturgy, at the Russian
Orthodox Monastery of St. Tikhon
in South Canaan Township, Wayne
County, Pennsylvania.
His earthly remains were transferred (feast day celebrated on May
3rd) and ultimately re-buried in his
home town of Lelić in 1991, next to
his parents and his nephew, Bishop
Jovan (Velimirović).
On May 19, 2003, the Holy Assembly of Bishops of the Serbian Orthodox Church recognized Bishop Nikolaj
(Velimirović) of Ohrid and Žiča as a saint
and decided to include him into the calendar of saints of Holy Orthodox Church
(March 18 and May 3).
-Taken together, each of these virtues
are the foundation and source of goodness,
according to Christian Spiritual experience
from ancient times. Give rather – in other
words, ‘bless me with’, or ‘bestow upon me’
thy servant these Christian virtues: chastity,
humility, patience, love. What does it mean
to be a servant of the Lord? It means that
we serve the Lord with our deeds, words,
thoughts and that we completely entrust
ourselves to Him.
The Fourth Petition: “Yea, O Lord
and King, grant that I may see my own
transgressions, and not to judge my
brother, for blessed art Thou, unto ages of
ages, Amen.”
-“Yea, O Lord and King”: again, a reminder of who God is to us.
-“Grant that I may see…”: what do these
words mean really – see what? My own
transgressions; not to judge my brother;
see ourselves in a light of the Gospel of
-“for blessed art thou…”: means to bless
God for all of His gifts bestowed upon us.
Discipline yourself to say this beautiful
prayer at the very least three times a day –
once in the morning, once during the day,
and again, once in the evening, thinking
about its words as they help transform our
hearts into loving disciples of our Lord and
May your Great Lenten season be a fruitful
one in Christ our Lord!
in Life
story of St.
Nicholai Velimirovic
tells us the difference between doing
something good and
doing it in Jesus’
Name. One day the Bishop met an old
peasant woman at a tiny railroad station in
Matchva. He asked, “Whom are you waiting for, sister?” “Whomever the Lord sends
me,” she answered. It turns out that this
woman came every day to the station in order to see if some poor traveler might need
food or shelter. If someone showed up, she
would joyfully accept him as someone sent
by God and take him into her house. When
the Bishop tried to praise her gospel-like
hospitality, the woman sighed and saying,
“Aren’t we His daily guests throughout all
our life?”
The Path of Orthodoxy
March 2014P
age Seven
e live in a Facebook world –
that is, in a world characterized
by the presence of what has come to be
called “social media.” Much ink has been
spilled describing this revolutionary new
phenomenon, some people lauding it, and
some lamenting it. But whether it is laudable or lamentable or some combination of
both, it seems to be here to stay. For good
or ill, much of our communication is now
done through Facebook, Twitter, texting,
email, and other forms of social media.
My purpose in discussing this is not to denounce it. I am not suggesting that the baptismal renunciations should be amended
so that the candidate is asked to “renounce
Satan and all his works, and all his angels,
and all his service, and all his pride, and
Facebook.” Social media has its advantages and uses. It allows us to exchange
words with people far distant, and to do
so with greater frequency than we would
probably do if writing and posting letters
were our only medium of communication
with them. I have a Facebook account, and
enjoy reading what others far distant have
to say and share. But there are losses in a
Facebook world as well as gains.
One of the losses has to do with how
we have effectively redefined what we
mean by “communication”. Does anyone
remember the old “Reach our and touch
someone” ads? In 1979, Bell Systems
aired a television ad, showing people
greeting and hugging one another with
the concluding slogan, “Reach our and
touch someone-give ‘em a call.” There
was unconscious irony in the exhortation,
since the one thing one cannot do through
a phone call is to physically reach out and
touch someone. The expressions of physical contact, love, and intimacy portrayed
in the ad could not be had through a
keeping our faces
in a facebook world
by Fr. Lawrence Farley
telephone call. That was okay since telephones in those pre-Skype days were the
closest thing one could get to actual live
contact. But loss of the physical connection was still a loss.
This loss continues – and is furthered – in the Facebook world. At least
on the phone we can hear different tones
of voice, even if we are blind to body language. In our Facebook, Twitter, emails,
and text messages, we lose even this.
Sometimes (in the absence of emotions)
it is hard to determine if someone is being
ironic or serious. If, as some have suggested, body language makes up a large
part of human communication, then having
only the bare words written on a screen involves the loss of most of our communication – and yet this form of communication
is increasingly perceived as “normal”.
There are other losses and challenges
in a Facebook world too. Surely I cannot
be the only one to have observed that people often feel free to say things on Facebook or through e-mail that they would
never dream of saying to anyone to their
face. Usually the presence of others acts
as a restraint on our personal exchanges.
But when one is not in another’s presence,
but rather is almost as if every bit of new
technology has a dark side which we find
soon enough – we invent nuclear power
and then use it to make bombs; we invent
ways of sharing words at a distance and
then “flame” each other, SHOUTING BY
courtesy (or to give its Biblical term, love)
along with restraint when we are safely
distant. Even when one shares words with
civility, we still retain a certain degree of
anonymity. Indeed, some people on Facebook do not use a photo of themselves for
their “profile picture” but substitute another
image. When using any such long-range
medium of communication, we project not
so much our real selves, but a persona, a
mask. It is the safety we feel when hiding
behind the mask that gives us the courage to sometimes speak rudely. (Sometimes, as police will attest, people use that
anonymity for darker purposes.) Yet as our
culture increasingly relies on such media
for communication, we subtly redefine what
constitutes “normal communication”. We
become used to the masks we wear at the
keyboard, and the skill of authentic interpersonal self-disclosure atrophies.
The truth is that real communication
and authentic communion with another
always involves face to face encounter—that is why there is so much hugging at airports when people are physi-
Thoughts from Elder Thaddeus of Vitovnica…
We must give ourselves up to good thoughts and desires for our
benefit and then we, our families and others will experience harmony, for, wherever we may be, we will give out quiet and peaceful
thoughts, which are full of good.
He who accepts an evil suggestion accepts the enemy into his
body. The spirits are invisible, we give them bodies so they become visible.
Work hard to have good thoughts and goodwill towards friends and
enemies and you will see what good fruit you and everyone around
you will receive.
Even the slightest thought that is
not founded on love destroys
Scriptural quotations:
Psalm 118:7-12
“I will give thanks to You, O Lord, with an upright heart, when
I learn the judgments of Your righteousness. I shall keep Your
ordinances; do not utterly forsake me. How shall a young man
keep his way straight? When he keeps Your words. I searched for
You with my whole heart; do not drive me away from your commandments. I hid Your teachings in my heart so as not to sin against you.
Blessed are You, O Lord; teach me Your ordinances.”
Psalms 103:1-2, 35
“Bless the Lord, O my soul. O Lord my God, You are magnified exceedingly;
You cloth Yourself with thanksgiving and majesty, Who cover Yourself with light
as with a garment...Bless the Lord, O my soul.”
Psalms 51:10-12
“Create in me a clean
heart, O God; and
renew a right spirit
within me.”
cally reunited after being separated for a
time. Did those people who greet each
other at the airport not keep in touch by
Facebook while they were gone? Did
they not phone each other? Did they not
exchange e-mails? I’ll bet they did—but
their warm embraces reveal that these are
no substitute for physical presence. We
need not only to read the words of another,
but to see their faces, and to let them look
at ours. Indeed, the word for “presence”
in both the Hebrew and the Greek is the
same word as for “face” (Hebrew panim;
Greek prosopon). That is why all the sacraments in the Church presuppose physical
presence, so that one cannot be baptized
or receive Holy Communion or be anointed
“on-line.” A “cyber-sacrament” is a contradiction in terms. To receive the fullness of
life offered in the Holy Mysteries, physical
presence is required. That is why from the
days of the apostles, each celebration of
the Eucharist has involved the exchange of
the Kiss of Peace: liturgically, each week
the Church bids us to reach out and touch
someone. The liturgical synaxis is literally a
coming together, one that involves physical
God has, in fact, put a hunger for
such physical encounter and communication deep in the human heart. We long to
see others, to look into their eyes (often
and significantly called “the windows of the
soul”), and to let them look into ours.We
were designed to run on such loving interpersonal communication, even as cars
were designed to run on gasoline, and we
suffer if we are deprived of such authentic
human interaction. And yet despite this, we
are designing and living in a world increasingly devoid of such interactions. We spend
a tremendous amount of our time isolated
from others, often not knowing the names
of the neighbours who live beside us on
our street. Increasingly we work in cubicles,
drive to work alone in our cars, and find our
“down time” playing video games or typing
before a computer screen. Gathering for
family dinner becomes rarer, and even
then some send text messages to their
friends during the meal. When we communicate, it is by phone, or text, or e-mail,
or Facebook. True and life-giving encounters become rarer and rarer—some young
people even prefer texting to meeting as
their favourite way of communicating. In a
Facebook world, we hardly ever reach out
and touch someone. It has become unnecessary.
But, one might ask, what’s wrong
with that? If young people prefer texting to
meeting, what’s the harm? Just this: there
are dangers involved in refusing to live the
way we were designed to live. We were
designed to thrive on human personal
contact, and the human heart and spirit still
hunger for it. If that hunger is not met and
satisfied through healthy human encounter,
it will seek satisfaction in less healthy ways,
just as if a man is hungry enough, he will
eat anything. If the human heart is denied
authentic encounter, it will eventually try to
feed on something else, and will become
vulnerable to propaganda, lies, cults,
and other dark things. Denied authentic
encounters and relationships, we will find
that we have less sales-resistance to inauthentic ones. This of course does not mean
that if a teenager girl spends all her time
texting her friends she will fall prey to a cult
in three weeks’ time. But it does mean that
if our culture continues to substitute the
inauthentic for the authentic, it denies itself
a basic component of spiritual health—and
unless it recovers that basic component,
the breakdown in cultural health will come
soon enough. I have no doubt that when
the breakdown begins to occur, someone
will start a Facebook page about it.
iewOur View Our View
Our View is the official publication of The Serbian Orthodox Youth Ministry Committee and is a regular feature of The Path of Orthodoxy.
Comments can be directed to the committee via e-mail at: [email protected]
Page Eight
The Path of Orthodoxy
The Path
March 2014
Стаза Православља
The Official Publication of the Serbian Orthodox Church in North and South America
Том (ваљум) 49Март 2014
Бр. 03
Најстарији српски православни манастир
Свети Сава у Либертивилу, држава Илиноис, 8.
фебруара текуће године, поново се доказао као
јединствено и истинско стециште духовности
за све православне Србе у Америци и Канади.
Наиме, са почетком у 17:00 часова Његово
преосвештенство Владика Источно-амерички Г.Г.
др Митрофан (Кодић) служио је вечерњу службу
у част покровитеља манастира и крсне славе
“четврте струне манастира, Факултета Свети
Сава у Либертивилу” (Р.М.) - “храм, дечији камп и
манастирско гробље, три струне манастира Свети
Сава у Либертивилу” (Св.владика Николај, +1956).
Владици Митрофану саслуживали су
двојица свештеника: протојереј-ставрофор
Марко Пантић и протојереј Јован Јовић као и
један ђакон, дипломирани питомац Факултета,
Александар Петровић.
Многи су се тог фебруарског поподнева
упутили пут манастира (намастира) али због велике временске
непогоде нису могли да се пробију кроз снежну мећаву.
Госте су на улазу у салу дочекале две девојчице у народним
ношњама које су у рукама држале традиционалну погачу и
со. Манастирска сала у згради Дечијег кампа где је смештен
Факултет, била је премалена да прими преко 150 гостију.
Његово Преосвештенство Владика Источно-амерички Г.Г. др
Митрофан (Кодић), декан је пререзао славски колач и благосиљао
жито, а потом је у 18 часова уследила свечана вечера за госте.
Убрзо након вечере у 19 часова отпочела је свечана
Духовна академија Факултета. Химну Светом Сави громко је
отпевао хор студената Богословског факултета Свети Сава,
коме су се придружили и сви присутни. Српски народ, ма где год
живео, задржао је обичај пригодног молитвеног поздрављања
на почетку сваког доброг дела. Водитељ програма на српском
језику, господин Милорад Јанчић, студент друге године, упутио је
препуној сали Здравицу:
Добро дошли драги гости,
Пресрећан сам од радости.
Гости драги, гости мили
Нек сте нама, здрави,живи.
Добро дошли драги гости...
Након уводне речи водитеља на српском и енглеском језику
(водитељ на енглеском био је господин Дарио Спасић, студент
треће године),
уследила је
беседа декана
Факултета, Његовог
Владике Источноамеричког Г.Г. др
Митрофана (Кодића).
предавање одржао
је свештеник др
Василије Вранић на
тему ‘’Ставропигија:
Патријаршијско право
или привилегија’’
након чега је приказан
уводни видео о
богословском факултету Свети Сава. Три видео филма
приказана током програма била су праћена класичним музичким
остварењима исписани пером Моцарта и Бетовена. Прегалаштво,
умеће и искуство Димитрија Станојевића, студента друге година
допринело је да су сви приказани видео филмови те вечери
оставили значајан ефекат на све присутне.
Потом смо се прво сви потсетили некoлико
значајнијих годишњицама које су пропратиле
2013. годину: 900 година од рођења великог
српског жупана и ујединитеља српских држава,
Стефана Немање, у монаштву монаха Симеона
мироточивог и 200 година од рођења господара
Црне Горе, Петра II Петровића – Његоша.
Годину 2014. обележавају: 120 година од
рођења Св.Јустина Ћелијској, 100 година од
рођења блажене успомене Патријарха Павла,
најдраже црквено -народне личности нашег
времена; композитора и музичког педагога који
је вредно радио на састављању две значајне
збирке црквеног појања (Осмогласник и Страно
Пјеније), Стевана Стојановића Мокрањца, који
је тачно пре 100 година, повлачећи се скупа
са српском војском уснуо у Господу. Године
2014. Обележавамо равно 100 година од
почетка Првог светског
рата (тзв. Велики рат) у
коме је малени српски
народ зарад крста
часног и слободе златне
изгубио око једне трећине
од целокупног броја
Гостима се
представио хор студената
Факултета Светог Саве
са пет композиција под
диригентском палицом
господина докторанда
Јована Аничића. Хор
је, по његовим речима,
“обновљен са циљем
неговања благољепија
црквеног појања и
очувања богатог српског
народног певања”. Хор је свој наступ са тропаром светог Саве,
Православија Наставниче, гл. 8, посвећен првом архиепископу
српском, због којег смо се и сабрали, зарад сећања његовог
имена и насушне молитвене помоћи; а по овом тропару, чуле су
се речи стихире “Апостолов сроднија”, стихира 5.гласа, празник
continued on p. 10
Одржана 32. годишња скупштина Епархије канадске
Тридесет друга годишња скупштина
Епархије канадске одржана је од 7. до 9.
фебруара, у Виндзору, Онтарио, Канада.
Свештеници, председници и делегати
црквеношколских општина и парохија
из целе Канаде, као и представници
епархијских тела – укупно 83 учесника –
предвођени Његовим Преосвештенством
Еопископом кандским г. Георгијем, окупили
су се на овом тродневном скупу који је
угостила ЦШО Светог Димитрија да би
разматрали актуелна питања у животу
Српске православне цркве у Канади.
Била је то и прилика да се осврне на
три деценије архипастирског рада владике
Георгија који ће на Покров Пресвете
Богородице ове године обележити
равно тридесет година вођења Српске
православне цркве у овој земљи као први
епископ канадски. За тридесет година
на владичанском трону учетворостручио
је број свештенослужитеља, парохије са
осам, колико их је затекао 1984., умножио
на тридесет и шест, а са освећењем две
нове велелепне цркве у овој години – у
Калгарију, Алберта, у априлу, и у престоници
Отави, на јесен – испуниће се венац од двадесет
новоосвештених богомоља у Епархији од стране
Епископа канадског.
Скупштина је поздравила одлуку
Апелационог већа Врховног суда Онтарија које је
дан пред почетак рада овог скупа одбило жалбу
смењених управника ЦШО Саборног храма Св.
Оца Николаја у Хамилтону (на Неш роуду) на
пресуду Вишег суда Онтарија из 2012. године и
Учесници 32. годишње скупштине са епископом Георгијем
The participants at the Assembly with His Grace Bishop Georgije
тако дефинитивно окончало овај дугогодишњи
спор. Да подсетимо, Виши суд Онтарија је 2012.
одбацио све наводе у тужби смењених управника
против Епархије канадске и Привременог
повереништва које је Епархијски савет поставио
у хамилтонској црквеној општини након што
је део дотадашње управе покушао да прекине
Литургију на Велику Госпојину 2005. Пресуда
изричито наводи да Епископ и епархијска тела
нису смењивањем управе повредили онтаријске
законе. Пресудом је Еапрхији канадској, као
јерархијској цркви, дато право да дефинише
начин управљања и руководи црквеном
имовином, што је на скупу у Виндзору оцењено
као далекосежно значајно за живот Православне
цркве у Канади.
Скупштина је и ове године радила у пет
одбора, да би завршног дана у пленуму усвојила
одлуке које ће руководити црквеношколске
општине и парохије у наредном периоду. Из рада
мисијско-просветног одбора издвајају се одлуке
у даљем унапређењу рада школа веронауке и
српског језика при црквеношколским општинама
у Епархији и наставку серије семинара за
наставнике у овим школама. Издавачки одбор
утврдио јепрограм рада “Источника” у овој
години. Законодавни одбор бавио се питањем
поштовања одредби Статута Епархије о давању
заклетве и њеном испуњавању као и начинима
подршке у случају евентуалних проблема са
којима се наше црквене заједнице у Канади могу
суочити бранећи Црквом дефинисано схватање
брака. Скупштина је, на предлог Финансијског
одбора, усвојила буџет за 2014. годину и усвојила
предлог текста поздравног писма Његовој
Светости Патријарху српском г. Иринеју који
је дао Одбор за поздраве и резолуције. Ово
писмо потписали су сви учесници скупштине, без
Ово је била изборна скупштина за
чланове Епархијског савета чији мандат траје
три године. У нови Савет Епархије гласањем
су изабрани: Франсоаз Арсић из Монтреала
(потпредседник), Јован Крстић из Отаве, Драган
Простран из Оквила, др Горан Станисављевић
из Ванкувера, Војислав Вуковић из Хамилтона,
Радован Гајић и Видослав Шестић из Торонта.
Епископ канадски је, уз аплауз свих присутних,
за почасног потпредседника Епархијског савета
прогласио дугогодишњег председника ЦШО
Светог Димитрија из Виндзора Жарка Вучинића
и захвалио овом прегаоцу на свему што је чинио
за своју свету цркве Светосавску, и у Епархији
новограчаничкој којој је ова црквена јединица
припадала до 2009., и сада, у Епархији канадској.
Домаћини овогодишње скупштине,
continued on p. 12
The Path of Orthodoxy
March 2014P
age Nine
Пола века Црквеношколске општине у Финиксу, Аризона
“Свечано и торженствено” су можда
најприкладније ријечи које могу да опишу
како је у суботу и недељу, 1. и 2. фебруара
2014. г., било међу Србима из Финикса и
околине. Прославу заиста великог јубилеја
својим присуством су увеличали Преосвећени
Епископ западноамерички г. Максим, домаћин,
новограчаничко-средњезападноамерички г.
Лонгин и захумско-херцеговачки и приморски
г. Григорије. За ову прилику гости су стигли
са разних страна – из Херцеговине, Чикага,
Калифорније, са Хаваја …
Прослава је почела празничним вечерњем
које је служио игуман манастира Тврдоша
јеромонах Сава уз присуство поменутих владика
и приличног броја вјерника. Послије вечерње
услиједила је трпеза љубави, која је прерасла
у праву духовну гозбу када се развио дијалог
између присутних вјерника и владика. Желећи
да искористе јединствену прилику која им се
указала вјерници су поставили мноштво питања.
На сва горућа питања владике су одговарале
веома надахнуто.
У недељу, на дан Светог Јефтимија
Великог, божанственом Литургијом је
началствовао епископ Лонгин. Саслуживали су
епископи Григорије и Максим, игуман манастира
Тврдоша Сава, свештеници Никола Чеко из
Лос Анђелеса, Драгомир Туба и домаћин Станислав Дурић, као
и ђакони Николај Костур из Чикага и Озрен Тодоровић из Лас
Вегаса. Епископ Максим је надахнуто бесједио на јеванђеље о
Закхеју. У току Литургије јереј Станислав Дурић је узведен у чин
протопрезвитера. Епископ Лонгин је лијепо нагласио заслуге оца
Станислава, које су, ако посјетите ову парохију, свима видљиве;
предивно уређена и фрескописана црква са лијепо уређеном
портом представљају духовну оазу у овом дијелу Финикса.
Не треба ни занемарити ни духовни живот који се осјећа како
Прослава 50-те годишњице цркве Св. Николе у Финиксу
The 50th Anniversary of St. Nicholas Church in Phoenix
пулсира, како је нагласио епископ Лонгин.
Славље је настављено у парохијској сали, гдје је послужен
славски ручак. У току ручка се бесједило и поздрављало, како
доличи једном оваквом дану и јубилеју. А посебно пажњу је
изазвао веома емотивни говор епископа Григорија, на који нико у
сали није остао равнодушан. На крају говора сви у сали су устали и
аплаудирали драгом госту.
Прослава је завршена игром и пјесмом, тачније богатим
културно-умјетничким програмом који су припремиле фолклорне
групе “Србија” и “Гаврило Принцип”, као и
пјевачка етно група “Брезе”. Дјеца разних
узраста у предивним народним ношњама
су више него успјешно дочарала богатство
наше културе.
И шта на крају рећи него
заблагодарити нашем Богу у Тројици
слављеноме, Оцу, Сину и Духу Светоме,
Који нас је овако лијепо сабрао за ову
посебну прилику. Велику захвалност
изражавамо и нашем домаћину оцу
Станиславу Дурићу, предсједнику
Црквеношколске општин Ђорђу Ристићу
и свима онима који су допринијели овако
успјешној прослави великог јубилеја.
Извор: Епархија западноамеричка
(Summary: The St. Nicholas Church
School Congregation in Phoenix, Arizona
observed its 50th anniversary on February 1-2,
2014. The celebration started with a Vesper
service, served by the Abbott of the Tvrdos
Monastery in Hercegovina and Hieromonk
Sava. ..
Holy Liturgy, on Sunday, February 2,
2014 was served by Their Graces Bishop
Longin, Bishop Maxim and Bishop Grigorije
of Hercegovina, brother of the parish priest
Fr. Stanislav Duric. His Grace Bishop Maxim
delivered homily on the Gospel story, read at the Liturgy… During the
Liturgy Fr. Stanislav Duric was elevated to the rank of protopresbyter.
His Grace Bishop Longin spoke Fr. Stanislav’s accomplishments during
his pastorship. Following Holy Liturgy a festive banquet was held in
the church hall. The main speaker was His Grace Bishop Grigorije. His
words were very emotional and inspiring… Fr. Stanislav and the Church
Board president Djordje Ristic, along with many parishioners, are to be
commended for a success of this great event, the 50th anniversary…)
Митрополит Иларион:
Надам се да је ово само лично мишљење
Новорукоположени ђакон Даниел Крк са владиком Максимом
Newly ordained Deacon Daniel Kirk with Bishop Maxim
Рукоположење Данијел Крка
у чин ђакона
На Крстовдан, уочи Богојављења, 18. јануара 2014.
године, у храму Светог Стевана у Алхамбри, Калифорнија,
Његово Преосвештенство епископ Максим, на светој
архијерејској Литургији, рукоположио је у чин ђакона
Данијел Крка из Бјут, Монтана. Епископу су саслуживали
о. Никола Чеко, о. Норман Косановић и о. Расел Радојчић,
парох цркве Свете Тројице у Бјуту, Монтана. После свете
Литургије и рукоположења Његово Преосвештенство
епископ Максим са свештенством, и уз присутво верника,
осветио је воду испред храма. После тога било је
послужење у част новорукоположеног ђакона Данијел Крка,
његове супруге Ане и кћерке Фебе. О. ђакон Данијел је
постављен за парохијског ђакона при храму Свете Тројице у
Бјуту, Монтана.
Честитамо новом ђакону, о. Данијелу.
Извор: Епархија западноамеричка
(Summary: On the Eve of Theophany, Saturday, January
18th, at the St. Steven’s Serbian Orthodox Cathedral in Alhambra,
His Grace Bishop Maxim, during the Divine Liturgy, ordained to
the Deaconate, Reader Daniel Kirk of Butte, Montana. Concelebrating the Divine Liturgy were Fr. Nick Ceko, Fr. Norman
Kosanovich and Fr. Russell Radoicic of the Holy Trinity in
Butte, Montana. Following the Holy Liturgy and the ordination,
His Grace Bishop Maxim and clergy, together with the faithful
processed outside for the blessing of the Water. Following it a
small celebration luncheon was held for Deacon Daniel, his wife
Anne, and their daughter Phoebe. Deacon Daniel is assigned to
the parish in Montana…)
Недавно се у штампи појавио низ чланака у којима су
неки грчки јерарси изразили своје мишљење о положају Руске
православне цркве по питањима која се односе на живот свих
помесних Православних Цркава. Председник оделења спољњих
црквених послова Митрополит волоколамски г. Иларион дао је
интервју за портал Православние.Ру поводом недавних изјава
Митрополита халкидонског Атанасија и Митрополита пруског
-Ваше Високопреосвештенство, крајем прошле године
Атинска новинска агенција објавила је интервју са јерархом
Цариградске патријаршије и
Митрополитом халкидонским
Атанасијем, у којем он, између осталог,
изјављује да Московска патријаршија
саботира Свеправославни сабор. Други
јерарх исте цркве, Митрополит пруски
Епидофор, у недавно објављеном
чланку “Први без једнаких”, тврди да је
Руска црква “по зна који пут изабрала
изолацију од општења Православних
Цркава.” Како коментаришете ове
- Готово да нема помесне
Православне Цркве која одржава
толико интензивну комуникацију са
другим помесним Црквама као Руска.
Патријарх московски и све Русије
г. Кирил је само прошле године
богослужио и водио братске дијалоге
са предстојатељима 13 помесних
Православних Цркава (тј. са свима
осим са једним) а са некима од њих и у
више наврата. Долази до врло активне
размене делегација на нивоу јерараха,
теолога, свештенства и мирјана.
Ако, пак, говоримо о општеправославним контактима, онда
се Свеправославни Сабор припрема већ више од 50 година, а
Руска православна црква од самог почетка па до данас узима
активно учешће у припремним радњама. Штавише, Московска
патријаршија управо придајући предстојећем Сабору велики
значај темељно проучава све теме које ће бити изнесене на њему.
Друга је ствар што су се припремне методе које су коришћене
на свеправославном нивоу досад показале као недовољно
ефектне, због чега се то толико и одужило. Мишљења сам да је за
активацију предсаборног процеса, пре свега, потребно основати
један ефикасан свеправославни орган, који ће бити у стању да ову
иницијативу доведе до краја. Ако имамо пред собом такав важан
циљ онда је неопходно окупљати се због припремних радњи не
једном у неколико година већ, рецимо, на месечном нивоу.
-Разматра ли се тема Свеправославног Сабора међу
највишим црквеним великодостојницима?
- Тема Сабора се редовно налази међу питањима којих се
Његова Светост Патријарх Кирил дотиче у својим дијалозима
са предстојатељима Православних Цркава свих ових година.
О њој се нарочито расправљало на сусретима Предстојатеља
током прославе 1025 –годишњице Крштења Русије крајем јула
2013. године. У разговорима Његове Светости Патријарха
васељенског г. Вартоломеја и Његове Светости Патријарха
московског и све Русије г. Кирила, који су одржани у Црној Гори
почетком октобра, било је такође посвећено доста пажње питању
припрема за Свеправославни Сабор. Иначе, та тема је била једна
од централних у разговорима Предстојетеља Руске православне
цркве са Његовим блаженством Патријархом антиохијским г.
Јованом приликом његове друге посете Московској патријаршији.
Недавно је Предстојатељима помесних Православних цркава
био послат позив Његове Светости
Патријарха Вартоломеја на сабрање
(синаксис) Предстојатеља, чија је
једна од главних тема требало да буде
припрема Свеправославног Сабора.
-Како коментаришете изјаву
Митрополита Атанасија на рачун
Московске патријаршије за њене
‘’хегемонистичке тенденције уз подршку
државних власти и подаништва (Чешке,
Пољске, итд.)?’’
-Ову изјаву је тешко коментарисати,
јер није поткрепљена никаквим
аргументима. Односи Руске православне
цркве са државним структурама
Русије, Украјине, Белорусије и других
земаља чија је она духовна хранитељка,
остварују се у областима друштвеног,
културног и религиозног васпитања
младих нараштаја, пастирској бризи о
војницима и затвореницима, очувању
историјских споменика, и сл. Ми смо
традиционалну сарадњу између Цркве и
државе, тј. тежњу за симфонијом између
црквених и државних власти, наследили
од Византије.
Што се тиче односа са братским Помесним Црквама, Руска
црква у потпуности подржава њихову самосталност, доследно
бранећи парво сваке аутокефалне цркве, без обзира на њену
величину, на потпуно самостално унутрашње управљање.
Овоме треба још додати и то да терминологија при оцени
међуправославних односа коју владика Атанасије неосновано
употребљава у потпуности припада политичком речнику епохе
“хладног рата”. Међутим, и у политичком свету је дошло до
озбиљних промена: унија Варшавског пакта, као и расцепљеност
Европе на два супростављена табора, увелико више не постоје.
-Колико је правична Митрополитова оцена православног
административног система као “склоног протестантизму”?
-Зашто морамо да размишљамо искључиво у оквирима
бинарне опозиције “римокатолицизам-протестантизам”?
Постојећи систем административног управљања Православне
Цркве одговара православној еклисиологији и пружа могућност
да се избегну карјности као римокатоличког (папизам), тако и
протестантског система.
continued on p. 11
The Path of Orthodoxy
March 2014
continued from p. 8
св. Саве. Потом је хор отпевао песму Служба
служи Виден добар јунак ( народна песма на бас
из села Јабланице, околина Бољевца) и за крај
стихове Тамо далеко, песме непознатог аутора,
која је настала током изгнанства српске војске на
грчком острву Крф.
Традиционалну песму Замучи се мајка
Божија у народној ношњи отпевала је гошћа
госпођица Сандра Глишић, чланица етно састава
‘’Бели Анђео’’.
Рецитал се састојао од следећих тачака:
Химне љубави (део из Прве посланице
Коринћанима, 13 глава), тог обрасца живота
православних хришћана, који су произнели
госпoдин Срђан Максимовић, студент друге
године и господин Стеван Бошковски, студент
четврте године (на енглеском језику). Песму
Васка Попе, великана српске модерне
књижевности и једног од наших најпревођенијих
песника - Живот Светог Саве - ремек дело у
песничком смислу прочитао је студент друге
године господин Млађан Марјановић.
Песму Патријарху Павлу, 44. по реду
наследника трона Светог Саве рецитовали су
на енглеском језику господин Његош Перковић,
студент прве године а на српском језику студент
Срђан Максимовић. Песму посвећену Патријарху
Павлу на енглески језик су превели студенти
Факултета а госпођа
Кристина О ‘Конел,
професор енгелеског
је урадила лектуру.
Госпођа О’ Конел
је добила признање
од студената као
најомиљенији предавач
Факултета за ову
академску годину и
наравно – предиван
букет црвених ружа.
Током овог
богољепног програма,
о лику и делу “светог
живота” (Митр.
Амфилохије [Радовић])
преподобног владике
Мардарија Ускоковића
(+1935), првог Српског
архијереја за Америку и Канаду – “душе
манастира Свети Сава у Либертивилу” – али
и много шире, изабране делове прочитао је
господин Стефан Савић, студент друге године.
Од оснивања прве српске епископије на тлу
Америке и Канаде у задужбинарском духу
укорењеном у нашем народу, ктитор првог
српског манастира Свети Сава у Либертивилу
пророчки-визионарски одредио је да буде
седиштем прве српске епископије. Молитвени
лик овог “мученика савести” налазио се у горњем
десном углу свечаног паноа на бини, урађеноj
специјално за потребе програма Светосавске
академије Факултета (захваљујући новчаној
донацији породице Милутиновић из Шерервила).
Неизоставно је било чути бар неколико
мудрих и далековидих речи Његовог
Високопреосвештенства Г.Г. др Митрополита
Црногорско-приморског Амфилохија (Радовића),
честог и омиљеног пријатеља Факултета, још од
времена предворја оснивања Факултета. Његово
аутентично искуство живота у Христу свог
одраза налази, између осталог и у свестраној
подршци Факултету Свети Сава у Либертивилу.
Лик и речи Високопреосвећеног Митрополита
Амфилохија студенти дубоко потхрањују и памте
у срцу и души до следећег сусрета са њим. Део
митрополитовог говора о Његошу, одржаног
приликом посете Факултету пре пар месеци,
децембра 2013. године, прочитао је студент прве
године, господин Милисав Јовановић, пореклом
из - Црне Горе (Никшић).1
Након заврше речи водитеља, додељене
су награде и то прво студентима за светосавске
темате. Прву награду добио је студент друге
године господин Милојко Топаловић, за рад на
тему из области Катихетике са педагогиком
наставе “Богочовечански лик главног педагога
Исуса Христа у делима Св.владике Николаја”.
Много о успесима Факултета каузује чињеница
да је господин Топаловић први студент
Факултета чији је отац дипломирао на нашем
факултету, да би потом и свог сина послао
на исти. Друга награда припала је господину
Гостимиру Душанићу, студенту четврте
године за рад на тему из области Литургике,
“Живот и Божанствена Литургија Јакова брата
Господњег”. Додељене су и две треће награде,
господину Димитрију Станојевићу, студенту
друге године за рад на тему “Природа говори”
и господину Гостимиру Душанићу, за тему из
Литургијског богословља,
“Света тајна свештенства”.
Потом су подељен
захвалнице подржаваоцима
Факултета којих је превише
да бисмо моогли овом
приликом све да поменемо.
Једног од њих ипак морамо
да издвојима, а то је
господин Пол Грошник који је
у свакодневном контакту са
студентима и на разноврсне
начине им већ деценијама
помаже да расту “у мери
раста Христовог.”
Две од награда које
заслужују да се помену
овом приликом су и новчане
награде студентима од
анонимних дародаваца.
Прво, награда дародавца који сваке светосавске
академије награђује по једног студента –
најревноснијег појца (у износу од 200 долара),
а која је по одлуци декана ове године припала
господину Бојану Бановићу, студенту треће
године. Друга донација такође - “ако је могуће,
у тајности, да не зна левица шта ради десница”
(Мат.6:3-4) додељена је (у износу од 100 долара)
студенту четврте године господину Илији
Алексићу, за сарадњу вредну сваке похвале
са свештеником и парохијанима цркве Светог
Василија Острошког из Лејк Фореста, где се
господин Алексић већ две године налази на
пракси. С друге стране, прота Ђуро Крошњар
и протиница Ана добили су Захвалницу за
своје вишедеценијско ангажовање у успешном
организовању серија предавања за одрасле
студената нашег Факултета и то из области
Историје хришћанске Цркве и Катихетике са
методиком наставе.
На самом крају програма, господин Илија
Алексић умолио је организаторе прославе за
дозволу да, иако није део програма, одрецитује
песму Српским мајкама. Гледајући све време у
публику господин Алексић је надахнуто из дубине
срца произнео оно што у њему носи.
Након званичног дела Академије присутни
гости су замољени, као и прошле године, да
своје утиске упишу у Књигу утисака. Овом
прилико можемо да наведемо само неколико
коментара. Заједничко свима њима је одлучна
и искрена подршка осведоченом раду и мисији
Факултета: “пред свакојаким искушењима да ми
и наша покољења изгубимо свој идентитет, да
се изолујемо и утопимо - Богословски факултет
Свети Сава у Либертивилу за нас је највећа
гаранција будућности и спасења у Христу
наше деце на овом континенту…. “ (Д.Л.)...
“Доказали сте и
стално доказујете и
оправдавате да је
ваш рад гаранција
очувања српског
идентитета –
верског, народног
и културног,
посебно наше деце
овде рођене...“ (
Т.П.)...”Диван је Бог
у својим Светима....
Нека Господ Исус
Христос да да ваш
али и наш Факултет
буде путоказ и срж
наше православне
вере светосавке
свим будућим
геграфски далеким од отаџбине...да наставимо
заједно да проширујмо и продубљујмо
православље нашег Светог Оца Саве.... “ (В.Ј).
У виду закључка, у кратким цртама ћемо
појаснити ову до сада без сумње на много
начина најуспешнију светосавску академију
Факултета. Дипломирани студенти Факултета
су својом личношћу и делом постали главни
носиоци, крстоносни учитељи и преводници,
челни носиоци Светосавког и Косовског завета
од кога наш народ никада током своје целокупне
историје није одступао. Присутни гости су
и својим будућим свештеницима исказали
безрезервну подршку “од истока до запада”,
односно њиховим напорима да свакодневна
богослужења, интернатски начин живота,
здружено са наученим у учионици и складно
провереним и допуњеним у пракси по околним
парохијама, ваистину јесте и чини “стуб и
тврђаву Истине” (ср.1 Тим. 3, 15) за
њих и њихова покољења у расејању.
Факултет је промислом
Божијим али додуше и стицајем
околности, као кроз прозирно
платно иза кога се назире извор
светлости (тзв. прозрак), смештен
у манастиру Свети Сава, сада већ
слобоодно можемо рећи и пре
почетка времена органски повезан и
срођен са њим (“Храм гради нас, ми
градимо њега).” Следећи прави пут
утрт још од времена првог српског
просветитеља, архиепископа и
учитеља самог Светог Саве, свог
заштитиника и покровитеља, своје
крсне славе, 2 у својој трећој декади
постојања и рада Факултет је постао
насушна потреба нашег народа у
Америци и Канади. Овогодишња
Светосавска академија је само један од
показатеља да је Богословски факултет Свети
Сава у Либертивилу - исконски народна “школа
православија” (често коришћен израз посебно
у доба кнеза Милоша) и да је као таква, дубоко
повезана са нашим народом зарад кога је, у
првом реду, основан и постоји.
Светосавска прослава Факултета ове
године била је, не само бројчано, још један израз
вапаја нашег народа ка стицању предокушаја
вечности и вечног знања у првом реду српског
стила и искуства: “Прими ме данас, Сине Божији,
за причасника Тајне Вечере Твоје!”
“Како радили тако нам и Бог помогао” - све
остало додаће нам се приде.
Уз Божију помоћ уздамо се да Богословски
факултет Свети Сава “заједно са свим светима”
односно православнима у Америци и Канади –
пуним једрима заједри у времену које је испред
Молитвама Светог Саве, Светог Владике
Николаја Жичког и преподобног мученика
владике Мардарија (Ускоковића), Господе Исусе
Христе Сине Божији - помилуј и спаси нас. АМИН.
Цео говор Његовог Високопреосвештенства
Митрополита Црногорско-приморског Г. Г. др
Амфилохија (Радовића) на парастосу одржаном
владици Мардарију Ускоковићу у манастиру
Свети Сава у Либертивилу 12. децембра на дан
владичиног упокојења, као и говор митрополита
о значају и месту Његоша, објавићемо у целости
у следећем броју, као и песму посвећена
Патријарју Павлу на српском и енглеском језику.
. Српски просветитељ Свети Сава је 1840.
године “предложенијем и благовољењем
Попочитељства просвештенија, високославног
Наместинчества, у соглсју са Совјетом
Књажевства србског,” проглашен заштитиником
свих школа у Србији. Види више у “Проглашење
1840. године српског просветитеља Светог
Саве за школског покровитеља у Србији и прва
прослава у Крагујевцу и целој Србији,“Гласник
Српске православне Цркве, 2. Фебруар 1991.
године, стр. стр.42-54.
Индијана - Парохија
и Црквена школа Св.
Великомученика Георгија
у Шерервилу, Индијана,
прославили су славу
свих Православних
Срба – Светога оца Саву,
првог Архиепископа и
Просветитеља српског,
у недељу, 26-ог јануара.
Велики снег и ниске
температуре које се не
памте деценијама нису
спречиле парохијане и
децу да у великом броју
узму учешћа на прослави.
После Свете Литургије,
прота Добривоје
Милуновић је благословио
славски колач и кољиво,
а потом је уследио ручак.
Кумови овогодишње славе били су Ненад,
син Драга и Наде Вујнић, родом из Кричака
у Далмацији, и Наташа, кћерка Предрага и
Кристине Томић, родом из Гламоча.
У Светосавској прослави учествовало
је око седамдесеторо деце, а за разноврстан
и богат програм највише су заслужни Тијана
Самарџија, Милан Андријанић и Протиница
Јелена Милуновић.
Рецитације, песме,
народна кола и драмски
комади, учинили су дан
пријатним и лепим за
све. Дечији хор, под
руководством Тијане
Самарџије, одговарао
је на Светој Литургији,
током благосиљања
колача и приликом
отварања програма. За
време славског ручка
госте су, поред Проте,
поздравили млади
кумови Ненад и Наташа,
као и председник
општине Дане Дукић.
Матурантима средње
школе уручене су
Библије, а свој деци на
крају програма пригодни поклони.
Дух празника најлепше и најсадржајније
је изразила кума Наташа рекавши: “Ове
continued on p. 12
March 2014
The Path
of P
Светосавска прослава у Чикагу
У недељу, 26. јануара
многима који су
2014. године црквена школа
били задужени
Саборног храма Васкрсења
за припрему
Христовог и студенти
и извођење.
српског језика прославили
То укључује
су Светог Саву. Кумови
парохе саборног
за прославу су изабрани
храма, учитеље,
од студената гимназијског
доба. Та част припала је
а највише
студентима Николи Суботић
студенте. На
и Ангелини Ђорђевић.
крају, захвалност
Прослава је почела
припада Колу
божанственом Литургијом,
сестара и Жељку
коју су служили сва три
Карановићу за
пароха. За време свете
Литургије проповедали су
укусни ручак,
о. Дарко и о. Василије, о
као и Алексу
значају Светог Саве и зашто
је потребно наставити са
и Миленку
прославом овог српског
Мирковићу за
учитеља и просветитеља.
послужење ручка.
На крају Литургије сва деца
Извор: Саборни
су позвана да учествују у
храм Васкрсења
обреду резања славског
Христовог - превод
колача, који је припремила
Мира Ђорђевић, мајка куме
Светосавска прослава у Чикагу, St. Sava celebration in Chicago
ове прославе. Било је заиста
The Holy resurrection Cathedral Church School and Serbian class celebrated
лепо видети велики број деце која су узелча учешћа у овој свечаности.
St. Sava on Sunday, January 26, 2014. The celebration began with the Holy
После свете Литургије, послужен је ручак за све присутне,
Liturgy, served by the Cathedral clergy. Fr. Darko and Fr. Vasilije delivered
да би се затим наставило са програмом. Кумови прославе у својим
sermons. ...The children participated in the Slava Ritual. After Holy Liturgy
поздравним говорима изразили су особито задовољсто на части која им
a luncheon was served in the Church Hall, followed by St. Sava program.
је припала овог славља, као и стечено искуство кроз које су упознали
Program consisted of the songs and deklamacijas. Kumovi for the St. Sava
колики је значај Светог Саве за Српску цркву и српски народ.
celebration were Nicholas Subotic and Angelina Djordjevic…Many have
Затим су студенти извели програм посвећен Светом Сави. Програм
participated in the preparation as well as in the exucution of the program. This
се састојао од песама и рецитација. После српске школе наступили су
includes the cathedral clergy, the Church and Serbian School teachers, the
студенти недељне религиозне школе. Програм се статојао од песама
parents and most importantly, the students. Special recognition is due to the
религиозног карактеера, декламација и скеча о животу Светог Саве. На
Kolo sisters and Zeljko Karanovic for providing with a delicious lunch and also
крају су кумови завршили програм са познатом декламаторном песмом
to Alex Sretenovic and Milenko Mirkovic for aiding the kitchen crew in serving
‘’Растко’’, пут Светог Саве у манастир Хиландар.
Све у свему, била је то дивна прослава. За успех прославе
Нове књиге
Јован Зизијулас: Примат
у Цркви – Православни
Проблем примата у Цркви, свакако
је, по последицама које производи у Телу
Цркве, једно од најакутнијих питања
савременог хришћанства. Решити овај
проблем – није императив који намеће
неслагање око некаквог историјског својства
Цркве, већ императив који извире из вере
Цркве у Царство Божије. Другим речима,
питање примата у Цркви јесте питање које
се тиче самог бића Цркве.
Имајући у виду важност ове тематике,
Одбор за просвету и културу, одлучио је
да у оквиру своје издавачке библиотеке
Приручници, понуди својој читалачкој
публици зборник текстова чији је аутор
Митрополит пергамски Јован Зизијулас.
Зборник Примат у Цркви представља три
сабрана текста која је овај реномирани
аутор објавио у различитим приликама,
и за које је дао благослов да буду
објављени у зборнику који носи његово
ауторско име. Поред ова три текста,
доносимо и два интервјуа са митрополитом
Јованом, у којима многи аспекти који су
у понуђеним текстовима представљени
научном методологијом и академском
терминологијом, могу бити појашњени
из друге (једноставније) перспективе. На
крају зборника, као закључак, доносимо и
текст најновијег интервјуа са Епископом
пожаревачким и браничевским Игњатијем,
који нам многе ставове митрополита Јована,
из перспективе међусобног пријатељства
и искуства учења теологије од Учитеља,
додатно појашњава.
Зизјулас, Јован, “О појму ауторитета”
Зизјулас, Јован, “Примат у Цркви –
православни приступ”
Зизјулас, Јован, “Недавне расправе о
примату у православној теологији”
Зизјулас, Јоан, “Кад говоримо о
Зизјулас, Јован, “Православље се не
може бојати дијалога”
Мидић, Игњатије, “Литургијска
перспектива заједништва је извор
ауторитета у Цркви”
Извор: http://izdavastvo.sabornost.org
Митрополит Иларион
continued from p. 9
По мом мишљењу, не би требало
да размишљамо о систему управљања у
световним аспектима Православља, већ о
томе шта би требало да буде наш заједнички
одговор на насушне проблеме: у првом реду,
на претњу хришћанском присуству у Сирији
и у Блискоисточном региону и на потребу да
се консолидују напори у борби за јеванђелске
моралне норме. Аутономија у управљању
Аутокефалних Цркава не представља ни најмању
-Како коментаришете Митрополита
Епидофора у истом чланку, да први међу
Предстојатељима помесних Цркава има
искључиву моћ која га чини “првим без
једнаких” (primus sine paribus), да се Црква увек
“ипостазира у личности” и да првојерарх своје
првенство не добија од неког, “већ се сам јавља
његовим извориштем”?
-Овај став, по мом мишљењу, представља
одступање од многовековне православне
традиције, јер пренебрегава резултате готово
хиљадугодишње полемике с латинским
Западом и максимално се приближава папском
еклисиолошком моделу.
Без помињања великих проблема
који могу донести до сличних закључака у
међуправославним односима, истакао бих да
такве изјаве стварају озбиљне препреке за даљи
развој православно-римокатоличког дијалога,
јер на тај начин изнети став православне стране
Митрополита пруског, ствара утисак као да међу
православним и римокатоличким учењем готово
и нема разлике. Надам се да је оно само лично
мишљење Преосвећеног Епидофора, а не општи
став свештеноначалништва Цариградске Цркве.
Са руског: Наташа Јефтић
Светосавска прослава у Синсинати 2014.
Док сам прикупљао своје мисли и
размишљања о данашњим догађајима на
дан прославе Светога Саве, српског кнеза,
православног монаха, и првог архиепископа
аутокефалне Српске цркве, почео сам да се
питам: ‘’Како је могуће да тако мала православна
парохија овде у Америци може бити толико
успешна, жива и напредна?’’ Одлучио сам да
упитам нашег духовног оца парохије проту Петра
Петровића да ми да своје мишљење и осећања
на ту тему. Када сам му поставио питање, отац је
застао за тренутак, како би пажљиво размислио,
и онда је одговорио: ‘’Где год је Бог, ту је успех.
Овај успех је дат од Бога Његовој деци која раде
заједно чинећи Његову вољу.’’ Када је упитан
за пример, отац Петар очекујући моје питање,
брзо је одговорио; ‘’Пре свега, сви треба да буду
укључени у дешавања из парохијског живота и
рада заједно. На пример, мора да постоји стална
комуникација између свештеника, парохијског
црквеног одбора, наставника недељне школе,
КСС, хора и свих парохијана. Ту мора да се
планира, напорно ради. Требамо бити посвећени
цркви и одговорни да бисмо били успешни. Бог
ће наградити Своју децу са благословом када
дају све за Њега, али најважнија ствар потребна
за успех је хришћанска љубав. Без те посебне
љубави, неће бити успеха.’’
Дана 26. јануара 2014. г., Свети Ђорђе
Српска православна црква у Синсинатију,
Охајо прославила је вољеног предка Српске
православне цркве, Светога Саву. Како је било
дивно видети толико верног народа са својом
децом да присуствују светој Литургији. На овај
специјални дан, као што је и свака недеља
специјална јер славимо васкрсење нашег
Господа и Спаситеља Исуса Христа, ми смо
такође славили Светога Саву. Оцу Петру су
помагали у олтару Томас Фрајзер, Вељко Уверић,
Марко Петровић, и Адам Меадор. Црквени хор на
челу са Ненси Хелбић певао је дивно као и увек.
На крају свете Литургије, Ненси је награђена
од стране о. Петра и председника парохијског
одбора Чедомира Ђоковића Захвалницом
за дугогодишњи рад, подршку, и љубав дату
парохији Светога Ђорђа. Поред Захвалнице,
Ненси је добила на поклон дивну икону Господа
Исуса Христа.
На дан обележавања свеца који има тако
снажну везу са децом, као светац заштитник
српских школа и школске деце, сва деца
млађа од осам година су примила свету тајну
Причешћа. Спонзори овогодишње прославе
Прослава Светог Саве у Синсинати, Охајо, St. Sava celebration in Cincinnati, Ohio
били су Саша и Евелин Лазић са својом децом
Нином и Александром. Кумови су се придружили
о. Петру и свој деци приликом благосиљања
колача. После резања колача, о. Петар је упитао
присутне ко би био вољан да се прими кумства
за следећу годину. После краће дебате између
потенцијалних кумова, Здравко и Александра
Видовић су изабрани заједно са својим ћеркама
Наташом и Сањом.
Након тога, сви су кренули ка црквеној
сали на укусан ручак који је припремила Лазић
породица, Евелина и протиница Гордана, заједно
са осталим чланицама КСС, које су учествовале
да се организује и припреми храна за све
парохијане. Какав диван пример љубави и правог
старатељства о својој цркви! После завршетка
ручка, Др Слободан Станишић и Ајлин су водили
Светосавски програм. Након поздравног говора
Александра Лазића, у име њега и његове
породице, као и кратак увид Слободана, програм
је почео. Др Слободан и Ајлин позвали су децу
различитих година старости да дођу и рецитују
песмице или певају песме које су вежбали код
куће са својим родитељима. Црквена сала је
била пуна насмејаних лица, радујући се напорима
деце и њихових родитеља да се припреме за овај
посебан дан. Свако дете је добило поклон од
Ајлин и Др Слободана, као и мале иконе Светога
Саве од кумова, а присутан народ их је наградио
аплаузом на припремљеним рецитацијама.
Успех овогодишње прославе био
је производ планирања, напорног рада,
посвећености и одговорности свих који су
учинили овај дан посебним, посебно деце и
родитеља. Хришћанска љубав је увек присутна
на овај дан, видљива кроз осмехе деце која
се играју, осмехе родитеља док су гледали
своју децу током рецитација, током дружења
са пријатељима уз добру храну, а изнад
свега хришћанска љубав је била видљива као
Евхаристија током божанствене Литургије.
Молимо се да сва деца која су похађала, она
која су учествовала у програму и она која су
посматрала, имају дивну успомену на Светог
Ђорђа, и Светосавску прославу 2014! Молимо се
да Бог благослови свако дете, њихове родитеље,
као и Лазић и Видовић породице, све оне који
су дали било какву помоћ на било који начин, и
све парохијане Светог Ђорђа током ове наредне
continued on p. 12
continued from p. 10
године мени је припала велика част да
будем кума наше Школске славе и славе
свих Срба и Српкиња широм света –
Светога Оца Саве. Свети Сава је био први
српски Архиепископ и Просветитељ. Као
најмлађе дете својих побожних и честитих
родитеља, Светога Симеона и Свете Ане,
он се одрекао светске славе и царства
земаљског и определио се за небеску
славу и живот вечни. Уз помоћ својих
родитеља подигао је многе манастире
и цркве попут Хиландара, Студенице,
Жиче, Ђурђевих Ступова и тако даље.
Својом великом жртвом и трудом, утврдио
је свету Православну веру код Срба. Та
вера очувала је наш српски народ кроз
векове и до дана данашњег. Зато је Свети
Сава духовни отац свих Срба у свим
временима, па и у овом нашем. Данас
и ми овде, окупљени око храма Светог
Георгија, говоримо, певамо и рецитујемо
у славу Светитеља Саве. На тај начин ми
настављамо да чувамо Свету Православну
веру и наше Светосавље. Такође, ми тиме
изражавамо и нашу велику захвалност и
приврженост Светоме Сави.”
.... У СИНСИНАТИ 2014.
continued from p. 11
Non-Profit Organization
U.S. Postage Paid
Indiana, PA 15701
Permit No. 12
године! Мислим да су мудре речи о. Петра
одјекнуле у срцима верниак Светог Ђорђа
и да су послушали учење тог скромног
кнеза Србије, Светога Саве. Нека вас Бог
све благослови.
У Христу,
Адам Меадор, дописник
(Summary: As I was gathering my
thoughts and reflections over today’s event,
the celebration of St. Sava in Cincinnati…I
stopped to ask myself, “How can it be that
such a small Orthodox parish here in America
can be so successful, alive and growing?” I
decided to confer with our spiritual father of the
parish Fr. Petar Petrovic to hear his thoughts
and feelings on subject. When asked, Father
paused for a moment in order to thoughtfully
ponder the matter, then responded: “Wherever
God is, there is also success. The success is
given by God when His children work together
and do His will.” When asked for example, Father responded: “First of all, everybody should
be involved with the happenings of the parish
life and work together…There has to be planning, hard work, commitment, and responsibility for things to be successful. God will shower
children with the blessings when they give
their all to Him, but the most important thing
required for success is Christian love. Without
that special love, there will be no success….)
The Path
March 2014 Orthodoxy
Руски Патријарх Кирил
одржао молебан
у Сочију
Његова Светост Патријарх московски и све
Русије г. Кирил служио је молебан у храму Светог
Нерукотвореног Лика Спаситеља у Сочију.
Током службе Патријарх се молио заједно са
представницима олимпијских тимова Белорусије,
Молдавије, Русије и Украјине, којима се обратио:
“Желео сам да вас све упознам, драги моји, да
се упознам са спортистима из Русије, Белорусије,
Украјине и Молдавије, са спортистима који
представљају земље у којима се простире пастирска
брига наше Цркве – једне Цркве Свете Русије.
Помолио сам се за ваш успех, за вашу добробит, да
вам Господ у тешким тренуцима током такмичења
подари силу духа”, рекао је Његова Светост и
додао: “Спортисти, који напрежући сву своју снагу
желе да победе противника, морају бити свесни
да им је поред врхунске техничке обуке и опреме,
неопходно врхунско унутрашње стање ума, што
у великој мери одређује способност личности да
победи. Овај феномен је познат не само у спорту:
победници нису били увек боље наоружани и боље
припремљени, њих је до победе пратила победа
духа. Кад дођете на старт, сетите се мојих речи.
Концентришите се, пробудите унутрашњу силу духа
– то ће гарантовати ваш успех. А сада помолимо
се за добробит наших народа и наших земаља.
Помолимо се за добробит спортиста који ће овде на
Олимпијади представљати наше земље и народе.
Патријарху Кирилу је саслуживао Митрополит
јекатеринодарски и кубански Исидор, Епископ
солнечногорски Сергије, схиархимандрит Илија,
протојереј Всеволд Чаплин, протојереј Николај
Соколов и старешина храма архимандрит Флавијан.
Богослужењу је присуствовао и први заменик
председника Државне Думе и председник руског
Олимпијског комитета А.Д. Жуков.
Патријарх Кирил са спортистима испред храма
Patriarch Kiril with the athletes in the front of the church
Због помоћи у изградњи храма Светог
Нерукотворног Лика Спаситеља у Сочију патријарх
Кирил је орденом Светог Сергија одликовао
заменика министра за регионални развој Руске
Федерације У. Рејлаина, председника “Олимстроја”
С.А. Гапликова, заменика генералног директора
Центра “Омега” Л.Е. Зебедејеву, заменика министра
за ванредне ситуације А.П. Чупријана и извршног
директора Фонда храма Нерукотворног Лика
Спаситеља С.А. Јексузијана.
На крају богослужења Његова Светост
је благословио чланове олимпијских тимова
Спаситељевим иконама.
О храму Светог Нерукотворног Лика Спаситеља у
Храм је 2. фебруара 2014. године освештао
Митрополит јекатеринодарски и кубански Исидор.
Осим храма комплекс обухвата Дом Светог
Апел Грчке цркве народу: О породици, истополним и грађанским “браковима”
Грчка православна црква се званично
изјаснила против новог закона који омогућава
паровима који нису у браку да правно признају
своје партнерство. Agionoros.ru с мањим скраћењма
објављује “Апел народу” који се дотиче проблема
као што су криза породичних односа, хомосексуални
бракови и слободан саживот.
“Вољена у Господу духовна децо Православне
Наше друштво је тешко болесно, а његова
основна ћелија – породица, полако, али сигурно
трпи утицај разорног утицаја и распада се... Не
може нам промаћи чињеница да је институција
као што је породица у току свог постојања била
најпоузданија социјална структура која служи
правилном васпитању омладине. И управо породица
формира дечје душе “у учењу и поучавању
Господњем”, припрема будуће чланове друштва,
људе различитих професија, укључујући и
руководиоце различитог ранга.
За нашу Православну цркву брак се не састоји
само у заједничком кретању путем ка обожењу
и преобрженом свету Божијем. Путем рађања и
васпитања деце брак не гарантује само биолошки
наставак људског рода… Уз помоћ породице човек
постаје сатворац Бога и добија највећу од свих
врста одговорности – одговорност према својим
Свака породица има свет, јединствен и
непоновљив карактер пошто представља слику
тајне која се налази у основи Христове цркве. А то
значи да нико нема права да понижава породицу
или да подмеће било шта друго уместо ње.
“Алтернативни облици породице”’ који настају
у савременим религијама само доказују чињеницу
посветовњачења и дехришћанизације савремених
западних друштава и народа који притом имају
богату хришћанску прошлост. Данас је животно
неопходно сачувати и обезбедити даље постојање
свете институције брака, која се праведно назива
“малом Црквом”.
Живот у духу материјализма и нихилизма,
оскудевање морала и праве љубави, нова ситуација
у финансијској сфери и на тржишту рада и промена
улога у комбинацији с другим факторима довели су
до извртања и умањивања институције породице.
Изгледа да су за многе наше суграђане тајанствени
карактер породице и њена веза са Црквом ослабили
или да чак уопште више не постоје. У овим
условима су се појавили такви облици организације
породичног живота који у светлости хришћанског
учења треба посматрати као одступање, а по
савременим посветовњаченим представама то су
алтернативни облици породице. То су невенчани
брак, непотпуна породица, слободан саживот и
такозвани хомосексуални брак.
Црква коју представљају клирици и мирјани –
стручњаци у различитим областима, проучава ове
појаве с богословске тачке гледишта, формулише
своје сведочанство, а такође ствара пастирски
приступ свим новим алтернативним шемама
за уређивање савременог приватног живота у
поређењу с традиционалном породицом. У случају
да држава озакони слободни саживот имаћемо
посла с дубоким богословским и социјалним
извртањем појма породице, која се више не
посматра као “мала Црква”, већ као обичан
заједнички живот. Црквени чин венчаног брака
у очима многих савремених људи представља
некакво бесмислено дејство, а у коначном и
својеврстан фолклорни обред.
Данас је веома повећан број развода, што
указује на то да су људи данас постали површнији,
да се њихова осећања не одликују дубином у
Одржана 32. годишња скупштина Епархије канадске
continued from p. 8
Address Service Requested
предвођени својим свештеником о. Јовицом
The Path of Orthodoxy
Official Publication of the Serbian
Orthodox Church in the USA and Canada
P. O. Box 883 Bridgeport, WV 26330
пророка Јована Крститеља за старе свештенике.
Цео комплекс је изграђен за две године. Током
грађевинских радова 2011. године у Имеретској
долини су откривене рушевине византијске цркве
из IX века. Камен овог храма уграђен је у темеље
цркве Нерукотворног Лика Спаситеља. Планирано
је да се богослужења обављају свакодневно, а
током Олимпијских игара врата храма ће бити
отворена 24 часа дневно.
Извор: Московска патријаршија
(Summary: His Holiness Patriarch Kiril of Moscow
and All Russia held prayer services for the Olympic
teams of Russia, Belaruss, Ukraine and Moldavia in
Church of the Savior in Socchi… The church was built
for the last two years and was consecrated in 2014.
Along with the prayers for the athletes His Holiness
prayed for peace and good will among the people…)
Ћетковићем и пердседником Жарком Вучинићем,
у свему су осветлали образ. Посебно ће остати
у сећању молитвени скупови у храму Светог
Димитрија – призив Светог Духа којим је у петак,
7. фебруара, почела скупштина, вечерње службе
у петак и суботу, и нарочито света архијерејска
Литургија којом је окончан скуп, у недељу.
У суботу, света архијерејска Литургија
служена је у другој српској цркви у Виндзору, храму
Успенија Пресвете Богородице, где су чланице КСС
након службе топло дочекале госте и припремили
им доручак. Учеснике скупштине је испред ове
црквене јединице поздравио Петар Добрић.
Епископ и свештеници присуствовали су,
након завршетка скупштине, још једној лепој српској
свечаности у овом граду: Светосавској прослави
коју је организовала школа српског језика “Никола
Тесла”. Овом скупу присуствовало је преко 350
верника, родитеља и деце, који су чврсти у намери
да у расејању одрже српски језик и обичаје. Школа
припада новоформираној виндзорској парохији
Свете Петке чије је оснивање тражило 57 породица.
Извор: Епархија канадска
(Summary: The Canadian Diocese of the Serbian
Orthodox Church in North and South America held Annual Assembly, February 7-9, 2014 in Windsor, Canada.
The host was the St. Demetrius Church School Congregation. The priests, presidents and delegates from all
Church School Congregations and parishes gathered
at this annual conclave, led by Bishop Georgije. There
were 83 participants. It was pointed out that this year
will mark 30th anniversary of His Grace Bishop Georgije
as Bishop of the Serbian Orthodox Diocese in Canada.
Great progress was made in the past thirty years.
In 1984 there were eight parishes and eight clergy.
Nowadays there are thirty-six parishes and the same
number clergy. Twenty new churches were built and
consecrated. The new Diocesan Council members were
elected. During three days gathering Church Services
were held in St. Demetrius and “Gracanica” Churches…)
поређењу с осећањима њихових предака. И они су
били несавршени, али су њихови бракови трајали
целог живота. Данас је људима све теже да се
одлуче на склапање брака и стварање породице,
при чему понекад за то нису криве обејктивне
тешкоће попут економске кризе и незапослености,
већ други у суштини друштвени разлози.
У условима савремене друштвене кризе треба
поново “уцрковљавати” породицу и повезати је с
евхаристијским искуством Цркве.
Треба духовно припремити младе парове на
њиховом путу ка браку и стално их подржавати у
стварању своје мале Цркве, како не би осећали да
су препуштени сами себи са својим проблемима.
Задатак и мисија Цркве састоји се у томе,
да се јавно, смело и свуда сведочи свету о смислу
живота у Христу, превладавању трулежности и
смрти, о снази Христове вере. Као и да се на све
могуће начине подржи и заштити породица.
Истински проблем породице се данас не
састоји само у раскиду односа, свађама или
суровости једног брачног друга према другом,
колико у томе што је породица подигнута на ниво
материјалистичког идола, брак се више не сматра
за пут у Царство Божије и није оријентисан на њега.
Разводи не наводе на презирање породице као
институције, већ на то да човек одбија да носи крст
породичног живота.
У Грчкој цркви постоји специјална комисија
за питање брака, породице, заштите детињства и
демографије, као и специјална синодална комисија
за питања жена. Важан је и програм Светог синода
за финансијску помоћ породицама с више деце који
је испробан у Тракији.
Уз учествовање клирика и мирјана Грчке цркве
створене су нове структуре за припрему родитеља
и пружање консултативне помоћи у васпитању
деце: курсеви припреме за тајну брака, школе
за родитеље, центри за пружање консултативне
помоћи и подршку порордице. Издају се специјалне
књиге, емитују се радио и телевизијске емисије
посвећене породици и браку, одржавају се
омладински сусрети на одговарајуће теме.
Црква тражећи ближње и даљње, не пропушта
ни једну прилику за општење с породицама тежећи
ка томе да им пружи битну и инструктивну помоћ да
буду заједно са својом духовном децом у радости и
У садашњим условима посветовњачења
које се одвија великом брзином Црква наставља
да открива верницима, као и онима који желе да
живе ван њеног окриља, дубоки смисао и значај
хришћанске породице покушавајући да поново
донесе људима радосну вест у време нездравог
нихилизма и свеопштег губитка сваког смисла и
вредносних орјентира. Данас се смисао постојања
институције породице састоји управо у томе да се
обнови и поново стекне смисао хришћанског смисла
вере и односа међу личностима.”
Са руског: Мирјана Тодић
Извор: “Православије.ру”

Стаза Православља - Serbian Orthodox Church in North and