т St. Basil of Ostrog т
Serbiaи Orthodox Church
т Св. Василије Острошки т
Српска Православна Црква
The Voice
of Ostrog
Глас
Острога
27450 N. Bradley Rd. Mettawa-Lake Forest, IL 60045 • Church office (847) 247-0077 • Church fax (847) 247-0088
Vol. 1/Иo. 1 We b s i t e : h t t p : / / w w w. s t b a s i l c h u r c h . o r g • E - M a i l : o f f i c e @ s t b a s i l c h u r c h . o r g jaИ. 2013.
Глас Острога
«
»
St. Basil of Ostrog Serbian Orthodox Church
Vol. 1, Number 1
YEAR 2013.
"
Church adress:
27450 N. Bradley Rd. Mettawa - Lake Forest,
Illinois 60045-5104
E-mail: ([email protected])
Web: www.stbasilchurch.org
"
БОЖИЋНИ број
"
Билтен излази три пута годишње
"
Главни и одговорни уредник:
V. Rev. Stavrophor Djuro Krosnjar
E-mail: [email protected]
Cell: 847-477-1531
"
News correspondents:
Protinica Anne Krosnjar
and Nada Savatic
"
Trustee Co-Chairman: Michael Kosanovich
Circle of Serbian Sisters: Richelle Arandjelovic
Choir Director: Roxanne Getz
Folklore Coordinator: Slobodanka Vranjes
Church School Coordinator: Nada Savatic
Culture program coordinator: Zoran Mihajlovic
Brotherhood: Marko Vojcanin
Bookstore: Boonie Popovic
Facilities Contact: Goran Bogojevic
Webmaster: Peter Pirocanac
Serbian School: Dunja Vla, Jelena Visnjevac,
Svjetlana Masic, Jelena Hazlehurst
and Luciana Nikolic
"
Design:
Milovan Parezanovic
E-mail: [email protected]
St. Basil of Ostrog т SerbiaИ Orthodox Church
Глас Острога
глас пастира
Драги моји парохијани,
„Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља!“
Ако је икада постојала потреба за добром вешћу у овом 21. веку,
то је управо сада. Та добра вест о Рођењу Господа и Спаситеља нашег нас поново уверава да има Наде, Љубави и Мира. Тешко је поверовати да је вест о „Слави Божијој на висинама“ већ 2000 година
стара, што је само по себи извор велике наде. Оно што се догодило у Витлејему није остало у Витлејему. Какву наду нам та порука
доноси! Тест времена није нарушио нити умањио радост са којом
се прославља Рођење Хри­стово. Учествовањем на богослужењима
бићемо заједно у тој љубави, радости и миру који нам је дарован
Рођењем нашег Господа Исуса Христа. Празник Рођења Христовог
јесте празник који у цркви Св. Василија Острошког празнујемо као
једна породица, као деца Божија и као заједница верника који се труде да даду живом своме духовном дому.
Вредно је поменути аутопут поред наше цркве пролазе кола,
ује­д­на­ченом и великом брзином, којим се свакодневно омогућава
транспорт људи и добара с једног места на друго. Свакодневно смо
сведоци симболизма овог међудржавног аутопута који се налази на
самом пра­гу нашег дома. Он нас подсећа на брзину наших сопствених живота, тј. колико мало времена имамо, и из године у годину
све мање и мање, како јуримо кроз нашу свакодневицу, и да имамо
почетак и крај сва­кога путовања.
Све то се дешава док наш св. храм стоји мирно међу свом том тр­
ком и земаљским хаосом и тиме нас подсећа на праве животне вредности, нарочито у ово доба године. Док хиљаде људи буде пролазило
поред нас, ми ћемо се заједно молити са искреном благодарношћу
за све оно за шта треба да смо благодарни. Запалићемо Бадњак као
подсетник на нашу хиљадегодишњу традицију. У цркви ћемо примити храстове гра­нчице и понети их кућама да украсимо своје иконе, као и прегршт сла­ме, која расута на поду наших домова, служи
као подсетник на пе­ћину и јасле у којима се Христос родио.
Кроз све то унећемо Христа у наше домове и наша срца. По­з­д­ра­
ви­­ће­мо се традиционалним поздравом и са три целива изго­во­ри­ће­мо:
Хри­стос се Роди, Ваистину се Роди! Поделићемо посну вечеру. Упа­ли­
ће­мо свеће. Помолићемо се окружени анђелским певањем. Све то ће
се одиграти док свет буде журио поред нас покушавајући да стигне
на своје одредиште. За време ових светлих дана, наша богослужења и
наше традиције ће учинити као да је време стало. Као да се само вре­ме
сећа и поштује кроз традицију и молитву. То је време да као паро­хи­
ја заједно заблагодаримо Богу, да се радујемо, да прослављамо Бога.
Зна­ћемо да смо стигли на наше одредиште. Знаћемо да смо се вра­тили
кући. Видећемо место које је наша Православна вера створила за нас.
Би­ћемо окружени небеским иконама, молитвама и певањем. За време
ових празника заиста ћемо бити „код куће“. Нека је зато „Слава Богу“.
Нека свако од вас у овој Божићној сезони унесе мир и љубав
Божју у свој дом. То је једини начин да се осети прави смисао Божића.
Зауставите се усред празничног весеља и загрлите своје најмилије. У
том тренутку изјавите Љубав Божју и да се Христос родио. Дарујте
целив мира и љубави што је више и чешће могуће свима око вас. То
Христос жели од Вас.
Радујмо се у Миру и Љубави, и у хармонији са свима и са Богом.
Црква Св. Василија Острошког је наш духовни дом где је кроз веру у
Христа све могуће. То је место у коме хранимо душе наше и трудимо
се да будемо онакви какве нас је Христос створио, по своме лику и
подобију. Слава на висини Богу! Поново смо се вратили кући.
Ваистину се роди!
Dear members and parishioners,
“Glory to God in the highest, peace on earth and good will towards men!”
If there has ever been a need for a glorious message in the 21st Century it would be now. This glorious message of the birth of our Lord
and Savior reassures us there is hope, love and peace and it can be ours. It is hard to imagine that the message of “Glory to God in the highest” can be over 2000 years old. What happened in Bethlehem did not stay in Bethlehem. What hope that brings for us! The test of time has
not eroded or lessened the glory or joy we can all celebrate honoring the birth of Christ. By attending services, we will share together in this
love, joy and peace given to us through the birth of Our Lord Jesus Christ. The feast of the Nativity of Christ celebrated at St. Basil Serbian
Orthodox Church is one that we celebrate as a family of brothers and sisters, as the children of God and as a community of faithful trying to
bring life to our spiritual home.
It is worth mentioning, that an interstate highway hums past our location with speed and consistency, with the purpose of bringing people
and goods from one destination to another, day after day after day. We are witness to the symbolism of this interstate highway that lay near
our doorstep that reminds us how fast our lives are moving, how little time we have, less and less each year, that we are speeding through each
day, that we had a starting point and we all have a destination.
All of this and more, happens while our church rests peacefully and calmly in the midst of this speeding and earthly chaos as a solid
reminder of what is truly important in life, especially at this time of year. While thousands are speeding by, we will pray together with the sincerest gratitude for all we have to be grateful for. We will light our fire to burn our Badnjak here as a reminder of a tradition that is hundreds
of years old. We will receive our oak branches in church to take home to a place of honor over our icon. We will also receive manger straw to
place on the floors in our home as a reminder of Christ and His birthplace.
Through all of this, we are bringing Christ into our homes and hearts. We will address each other with the traditional greeting, hugging
and kissing, saying Christ is Born, Indeed He is Born! We will share in Lenten foods. We will light candles. We will pray and be surrounded
by angelic singing. All of this will take place while the world is flashing by with so many people trying to get from one place to another. For
these precious holy days, our services and traditions will seem to us as though time has stopped. It will seem as though time remembers and
honors through tradition and prayer. It will be our time together as a parish to give thanks, to rejoice, to glorify God. We will have arrived at
our destination. We will know that we have come home. We will see the place our Orthodox faith has created for us. We will be surrounded
by heavenly reminders, icons, prayers and hymns. We will be “home” for the holidays.” Glory to God” for this.
May each of you bring the spirit of this season and Nativity into your home. Take the time to make it what it should be and what it needs
to mean. And just stop in the middle of the holiday excitement to give the gift of love. Hug each member of your family while you tell them
you love them, tell them that Christ is Born, and tell them we will be okay because we are family and we know God’s love. Give this gift of
peace and love as much as possible and to as many as possible. This is what Christ did.
Let us rejoice together, in peace, in love, and harmony with each other and God. St. Basil Serbian Orthodox Church is our spiritual home
where through God all things will be possible. This is the place where we can nourish our souls and try to be as Christ imagined us to be, in
His own image. Glory to God in the highest! We have all come home.
Indeed He is Born!
Serbian Orthodox Parish Life in Lake County
and Northern Cook County, Illinois 1905-2009
"
САДРЖАЈ CONTENTS
8
Chronology of Serbian Orthodox Parish
Life in Lake County and Northern Cook
County, Illinois 1905-2009
11
Крстовдан
12 New Diocesan Council and Boards
elected! A new dawn begins! Birth
of a Diocese
13 Рођендан Новограчаничке
средњезападно-америчке епархије
18
Добродошлица новом пароху храма
Св. Василија Острошког
у Лејк Форесту, Илиноис
19
Bishop Longin Embraces St. Basil Serbian
Orthodox Church Mission Parish into
the New Gracanica Midwestern Diocese
62
Хришћански живот је немогућ
без живљења догматима
66
Слава - традиција која траје
67
Serbian Krsna Slava
69
О слави - крсном имену потомака
71
О крсној слави
73
Шта је славско жито и шта значи?
73
What is the slava zito (wheat)
and what does it mean?
75
Parish register
91
General donations
99Бројанице
20Donations
101
Prayer rope
Meditations of an Athonite monk
34
Душевни и телесни пост
104
О првом дану - Недељи
37
Црква као заједница
106
The sacraments
38
Successful stewardship:
Using God’s Gifts for God’s Work
109
И сагласно славимо Свесветога Духа
39
Чврст темељ нашег
живота и спасења
111
United, we celebrate the all-holy spirit!
43
У сусрет Божићу
113
Текст Устава СПЦ
за Северну и Јужну Америку
46
Смисао и историја Божића
48
Духовна значење бадњака
114
Decision on the
Reorganization of SOC
In North and South America
115
Сабор Срба Светитеља
117
А тело јој нађоше
да лежи као у роси
123
О кумству у СПЦ
124
Деца и веронаука
125
Children i religion
126
Трапава седмица
128
Три су крста у животу људском
129
Climbing the Spiritual Ladder
132
Пењање уз духовну лествицу
135
Мисли, чланци, изреке ...
49Badnjak
50
Origin Of The Feast Of Christmas
52
On Keeping vigil
54 The Holy Sacrament of Baptism
56
Great Lent: The Journey to Pascha
57
Preparation for the Mystery
of Holy Communion
58Причешће
60
How often should Orthodox
Christians receive
Holy Communion?
11
33
50
108
St. Basil of Ostrog т SerbiaИ Orthodox Church
Глас Острога
повереништво цркве
Божићна честитка
Повереништво цркве Св. Василија Острошког
Велико нам је задовољство и част да Вас све срдачно поздравимо на­шим традиционалним божићним поздравом:
Христос се роди! – Ваистину се роди!
Протекла година остаће забележена у аналима наше цркве
као година великих промена како у животу наше цркве Св.
Василија Острошког тако и у животима наших парохијана.
Гледајући уназад сетићемо се великих изазова које је изазвала
светска економска криза и донела неизвесност у нашим свакодневним животима. Сви смо били искрено забринути за
опстанак наше парохије. Исто тако није било лако предводити
парохију и бити сигуран да су донешене одлуке биле оне праве
које ће осигурати опстанак наше парохије за будуће генерације.
Могли смо одустати и рећи, „Ово је тешка и непремостива
препрека“. Могли смо да рационализујемо наша страховања и кажемо, „И други су одустали па ћемо тако и ми“. Али како је вера
помагала у протеклих две хиљаде година тако је помогла и нама
пошто је Господ чуо наше молбе. Чуо је молбе Његовог народа
који је тражио Спаситеља и послао им Његовог јединосушног
Сина да искупи и спасе цео свет. Чуо је и наше молитве за помоћ и
снагу да истрајемо у свим искушењима. Господ Бог нам је помогао
да уочимо да је ово, поред свих невоља и разлога против, прилика
за обнову наше парохије. Помогао нам је да истрајемо и не препустимо другима да угасе светла и закључају врата наше свете куће.
Уместо тога, отворили смо нашу душу и чули Господњи позив
који каже, „Верујем у вас и стога вам шаљем мога јединог Сина“.
У нашој парохији смо удружени као што су то чиниле генерације
наших православних очева и мајки, који су нам претходили, те
смо и ми засукали рукаве и прионули на рад. Почели смо да радимо више и јаче и да опраштамо чешће, да будемо гостољубивији
и да се молимо страсније. Знали смо да је Господ чуо наше молбе
јер смо осетили снагу која нам је помогла да наставимо на путу
збрињавања наше цркве која нам је била поверена на чување.
Поред свих неизвесности, 2009. годину смо започели са нашим тра­диционалним Светосавским програмом приређеним
посредством наше црквеношколске деце. Организовали смо неколико забава и добротворних приредби пре великог Поста и
тако сакупили 80% од новца потребног за трошак замене нашег
старог и оштећеног крова. Тада смо прославили Ускрс и угостили много пријатеља и посетилаца. Исто тако успешно, у јулу ме-
сецу, организовали смо и наш 12. годишњи Петровдански турнир у голфу и примили неизмерну помоћ од наших парохијана,
те голфера и пријатеља.
У августу смо превалили значајну прекретницу, пошто смо
постали део (Новограчаничке) епархије Његовог Преосвештенства Владике Лонгина који је поставио проту Ђуру Крошњара да
буде наш нови парохијски свештеник овде у цркви Св. Василија
Острошког. Долазак о.Ђуре и п.Ане је био изузетно инспиративан
догађај у животу наше парохије пошто су они одмах прионули на
посао и помогли у организовању нашег традиционалног фестивала хране и музике – ‘Укус Србије’. Уз њихову помоћ и помоћ
СВИХ у нашој парохији, овогодишњи фестивал је био највећи,
најпрофитабилнији и тиме досад најуспешнији фестивал. Такође
смо почели да обнављамо оне делове наше цркве где су поправци били најпотребнији. Од чишћења и обнављања простора
иза олтара преко фарбања саме цркве и црквене сале, били смо
благословени са добровољним радом наших парохијана. Нови
кров је био постављен у септембру месецу док смо банкет у част
добродошлице нашим пастирима, његовом Преосвештенству
Владици Лонгину и о.Ђури одржали у октобру месецу. Банкет је
пао на сам дан десетогодишњице посвећења наше цркве у Лејк
Форесту. Такође смо успели да умањимо дуг на хипотеку нашег
имања продајом једног дела вишка земљишта које парохија још
увек има. Парохија још увек тражи купца за преостала парцелу
да би још додатно смањила наш дуг на хипотеку нашег имања.
Преданим радом и вером свих наших парохијана и при­ја­те­
ља, наша црква је остварила много у протеклим годинама. Били
смо благословени са датом нам приликом да почнемо изнова и
наставимо у остваривању нашег сна о примерној српско пра­
вославној парохији.
Искрено се захваљујемо за све Ваше прилоге и молитве у
про­теклим годинама, као што смо започели, тако би хтели да и
за­вр­шимо наше писмо, са нашим традиционалним божићним
поздра­вом:
Христос се роди! – Ваистину се роди!
St. Basil of Ostrog т SerbiaИ Orthodox Church
Глас Острога
Christmas Greeting
St. Basil Board of Trustees
trustees of the church
It is with great joy that the Board of Trustees begins this letter with the traditional Nativity greeting:
Christ is Born! – Indeed He is Born!
The past year has been one of tremendous change at St. Basil of
Ostrog and the lives of our parishioners. Looking back we recall the
tremendous challenges facing this parish with the collapsing world
economy and the uncertainty of everyday life. We all worried about
the future and wondered how well the parish would be able to survive the difficult course that it seemed to be on. It was a difficult
time to be a church leader and someone that people looked to for
answers. We wondered if we would make the right decisions, and
would our work allow the parish to survive for future generations.
These were just a few of the things that kept many of us awake at
night.
We could have easily said, “It’s too hard; we can’t climb this
mountain.” We could have rationalized our fear by saying, “everyone is giving up, so it’s ok for us to give up as well.” But as it has
been true for over 2000 years, our faith helped us and the Lord
heard our cries. He heard the cries of His people for a Savior and he
sent his Only-begotten Son to redeem and save the world. He heard
our prayers asking for help and strength to accomplish the mission
before us. God helped us look past the troubles and challenges and
arguments and see the opportunity of a renewal and rebirth of this
parish. He helped us to not turn away from the challenge and leave
it to others to turn off the lights and lock the doors of this Holy
House. Instead we opened our hearts and heard the call of God saying, “I believe in you and because of that I send my only Son.” We
joined together as a parish just as generations of Orthodox fathers
and mothers who came before us have done and we rolled up our
sleeves and got to work. We started working together more closely,
forgiving more easily, welcoming more warmly and praying more
earnestly. We knew that God heard our cries because we were filled
with the strength to continue the journey and care for the church
that had been placed in our hands.
Despite a tremendous amount of uncertainty we began 2009
with our traditional St. Sava day program with our church school
children. We hosted several dances and fund raisers before Lent
that allowed us to collect 80% of the money we needed to save for a
new roof that was desperately needed. We again celebrated a joyous
Pascha within our parish and welcomed many friends and visitors
to our church. We successfully hosted our 12th Annual Petrovdan
Golf outing in July and received tremendous support from our parishioners and golfers and friends.
August marked a significant milestone for the year as we moved
under the guidance of His Grace Bishop Longin who appointed
Very Reverend Djuro Krosnjar to be the parish priest here at St.
Basil of Ostrog. The arrival of Father Djuro and Protinica Anne
was a tremendous energizing event in the history of this parish and
they immediately set about helping us prepare for our annual Taste
of Serbia festival. With their help and the hard work of EVERYONE
in the parish we had our largest, most profitable and most successful festival ever. We’ve started making improvements to the church
that were needed and long overdue. From cleaning and remodeling the space behind the altar to having the church and hall space
painted we’ve been blessed with tremendous donations of time and
talents from our parishioners. The new roof was completed in September and we hosted a welcome banquet for His Grace Bishop
Longin and Father Djuro in October which coincided with the 10
year anniversary of the consecration of the Lake Forest church. We
have also succeeded in reducing some of our mortgage debt by selling some of the excess land we owned. We still have more land than
our parish needs and we still look for the opportunity to sell the
additional acres and reduce our mortgage debt even further.
Through the hard work and faith of all our parishioners and
friends this church has accomplished great things in a few last
years. We have been blessed with an opportunity to start again and
move towards the dream of this parish becoming a thriving and
vibrant church in the Serbian Orthodox community.
So with gratitude and thanks for all of your support and prayers
over these past years, the board of trustees close this letter as we
began it; with the traditional Nativity greeting:
Christ is Born! – Indeed He is Born!
Chronology of Serbian Orthodox Parish Life in
Lake County and Northern Cook County, Illinois
1905
Holy Resurrection Serbian Orthodox Parish is established in
Chicago on Fowler (later Schiller) Street as the first Serbian Orthodox Parish in the Midwestern states of the US. All Serbian
Orthodox Christians in Illinois are under the jurisdiction of
Holy Resurrection Parish.
1920-23
The American-Canadian Diocese is established by the Holy
Assembly of Bishops in Belgrade, Yugoslavia and elects as its
Bishop MARDARIJE (Uskokovic), whose initial Diocesan See
is Holy Resurrection Parish in Chicago. Bishop MARDARIJE
proceeds to found St. Sava Monastery in rural Lake County, Illinois, just north of Libertyville, Illinois, which becomes the Diocesan See.
1927
The Monastery Church is consecrated at St. Sava Monastery.
Serbian Orthodox Christians living in Lake County and North8
ern Cook County begin attending the Holy Services and begin
receiving the Holy Mysteries (Communion, Confession, Marriage, etc) and have other “personal” services/rituals (“trebe”
such as burials, baptisms, marriages, home blessings, etc.) performed for them at the Monastery Church. Records of these
Holy Mysteries/Services/Rituals begin being kept by the Monastery Brotherhood, but no Serbian Orthodox Parish is established.
1945
Thousands of Serbian Orthodox Christians displaced by the
Second World War begin arriving at St. Sava Monastery, where
they are given temporary shelter. Many eventually settle in Lake
County and Northern Cook County.
1952 (Check Monastery Spomenica for year; might be 1950 or 1951)
Bishop DIONISIJE (Milivojevic), successor to Bishop MARDA­
RIJE, establishes a Serbian Orthodox Parish at St. Sava Monastery, which he names St. Sava Parish and designates its terri-
Глас Острога " Chronology of Serbian Orthodox Parish Life in Lake County and Northern Cook County, Illinois 1905-2012
tory to include all cities, towns and villages in Lake County and
Northern Cook County, all the way to the border of the City of
Chicago. A Circle of Serbian Sisters is also established and is
given the Slava of St. Petka-Paraskeva (October 27).
Lake, Illinois by Bishop
IRINEJ (Kovacevic), successor to Bishop DIONISIJE.
1960-62
The laity of St. Sava Parish, on one side, and the Diocesan authorities, Monastics and Bishop DIONISIJE, on the other side,
have numerous disputes and disagreements related to the use by
St. Sava Parish of the facilities at St. Sava Monastery.
August 1979
The Serbian Orthodox Christians of St. Sava Parish leave St. Sava
Monastery and move to the Most Holy Mother of God Monastery in Third Lake. Bishop IRINEJ renames St. Sava Parish as
All Serbian Saints Parish.
1962-63
Bishop DIONISIJE renames St. Sava Parish as St. Nikola Parish
and gives his blessing to St. Nikola Parish to purchase the building which was being sold by the Greek Orthodox Parish in
Waukegan. The Circle of Serbian Sisters of St. Sava Parish
becomes the Circle of Serbian Sisters of St. Nikola Parish
and continues to have as its Slava St. Petka-Paraskeva.
1980-82
Bishop FIRMILIAN receives a petition for the establishment of a
Parish at St. Sava Monastery. Bishop FIRMILIAN refuses, citing
the Holy Canons which prohibit lay parishes to exist in monasteries. Instead, Bishop FIRMILIAN allows the Serbian Orthodox Christians who live in Lake County and Northern Cook County who are under his jurisdiction to
attend St. Sava Monastery for Holy Services if they
so desire, but requires them to be under the
spiritual supervision of the Parish Priest
of St. Nikola Parish in Waukegan, who
is to perform all “personal” services/
rituals (burials, marriages, baptisms,
home blessings, etc.).
May 1963
The Holy Assembly of Bishops in Belgrade, Yugoslavia suspends Bishop DIONISIJE, divides the American-Canadian Diocese into three Dioceses and
appoints Bishop FIRMILIAN (Ocokoljic) as Bishop DIONISIJE’s successor
in the Midwest. The Serbian Orthodox
Christians in the USA, Canada, South
America, Australia-New Zealand and
Western Europe proceed to divide
into two groups, one group supporting the decisions and the other group
supporting the status quo, claiming the
decisions were made under duress and oppression. Court cases begin over the control of
various church properties, including but not limited
to a court case for control of St. Sava Monastery in Libertyville.
May-November 1963
The Serbian Orthodox Christians of St. Nikola Parish divide into
two groups. One group remains in Waukegan at St. Nikola Parish under the jurisdiction of Bishop FIRMILIAN. One group
returns to St. Sava Monastery under the jurisdiction of Bishop
DIONISIJE, who proceeds to re-establish St. Sava Parish. The
Circle of Serbian Sisters also divides into to two groups, with
one group remaining in Waukegan and one group returning to
St. Sava Monastery in Libertyville, with both Circles continuing
to celebrate St. Petka-Paraskeva as their respective Slava.
July 1979
Bishop FIRMILIAN is takes control of St. Sava Monastery pursuant to rulings by the US courts.
August 1979
The Most Holy Mother of God Monastery is established in Third
Chronology
August 1984
The Monastery Church is consecrated at Most Holy Mother of God
Monastery in Third Lake. The Monastery Church is a replica of Gracanica Monastery in the Kosovo-Metohija region of Serbia, and soon both
the Monastery and the Monastery Church
are referred to by Serbs everywhere as “New
Gracanica.” In recognition of the close connection
of New Gracanica to Kosovo-Metohija and to St. Tsar Lazar the
Great Martyr of Kosovo-Metohija, Metropolitan IRINEJ renames All Serbian Saints Parish as St. Tsar Lazar Parish in Third
Lake and designates as its territory Lake County and Northern
Cook County. The Circle of Serbian Sisters continues to celebrate St. Petka-Paraskeva as its Slava.
1984-Present
The laity of St. Tsar Lazar Parish, on one side, and the Diocesan authorities, Monastics and Bishops (both IRINEJ and
LONGIN), on the other side, have numerous and continuing
disputes and disagreements related to the use by St. Tsar Lazar
Parish of the facilities at New Gracanica Monastery.
February 1992
The Serbian Orthodox Christians in the USA, Canada, South
America, Australia-New Zealand and Western Europe are reunited eucharistically after the “Liturgy of Reconciliation” in Bel-
Chronology of Serbian Orthodox Parish Life in Lake County and Northern Cook County, Illinois 1905-2012 " Глас Острога
9
Chronology
grade, conce­lebrated by
Serbian Patriarch PAVLE
and Metropolitan IRI­NEJ.
November 1997
Metropolitan CHRISTOPHER (Kovacevic), successor to Bishop
FIRMILIAN, establishes St. Basil of Ostrog Parish and designates as its territory Southern Lake County and Northern Cook
County (previously territory of St. Nikola Parish in Waukegan).
A Circle of Serbian Sisters is established and is given the Slava of
St. Jelena of Gradac, Serbian Queen and mother of Saints Milutin and Dragutin, Serbian Kings (November 12)
March 1999
The Trustees of St. Nikola Parish in Waukegan petition Metropolitan CHRISTOPHER to merge St. Nikola Parish into St. Basil
of Ostrog Parish.
June-October 1999
Metropolitan CHRISTOPHER gives his blessing to St. Basil
of Ostrog Parish to purchase 10 acres of land and an existing
church building in Lake Forest-Mettawa, Illinois.
August-October 1999
Metropolitan CHRISTOPHER convenes a meeting of the parishioners of St. Nikola Parish in Waukegan and thereafter decides, in concert with the Metropolitanate Administrative Board,
10
to merge St. Nikola Parish in Waukegan into St. Basil Parish of
Lake Forest-Mettawa, thereby combining all of the Serbian Orthodox Christians who under the jurisdiction of Metropolitan
CHRISTOPHER into one parish, whose territory includes all of
Lake County and Northern Cook County.
May 2009
The Holy Assembly of Bishops in Belgrade, Serbia administratively reunites the Serbian Orthodox Christians of the USA,
Canada and South America. Bishop LONGIN, successor of
Metropolitan IRINEJ, is given jurisdiction over all Serbian Orthodox Christians who reside in the Midwest, with the Diocesan
See at New Gracanica Monastery in Third Lake. Thus, Bishop
LONGIN is given jurisdiction over Lake County and Northern
Cook County, including both St. Tsar Lazar Parish of Third Lake
and St. Basil of Ostrog Parish of Lake Forest-Mettawa.
September 2009
Recognizing the need to promote monastic life at New Gracanica Monastery and recognizing the need to enhance and promote
Parish life of the lay Serbian Orthodox Christians of Lake County and Northern Cook County and to demonstrate in concrete
terms Serbian Orthodox administrative unity on this territory,
Bishop LONGIN, in concert with the Diocesan Administrative
Board, merges St. Lazar Parish of Third Lake into St. Basil of
Ostrog Parish of Lake Forest-Mettawa.
Глас Острога " Chronology of Serbian Orthodox Parish Life in Lake County and Northern Cook County, Illinois 1905-2012
Часни Крст - оруђе којим се спасавају
хришћани очекујући живот будућег века
зи Часни крст - било је то место на којем
је потом био изграђен Венерин храм.
Царица је наредила да се то идолско
светилиште сруши и да се на том месту
копа. После извесног времена копачи
осетише диван мирис из земље, а недуго
затим откопаше и три крста, таблицу на
којој је писало „Исус Назарећанин, цар
Јудејски“ и клинове којима је био прикован за Крст. Не могавши да разазнају на
којем је тачно крсту био распет Христ,
досете се да на мртваца чија је погребна
поворка пролазила у близини положе
сва три крста. Када је Часни крст дотакао тело мртваца, он је васкрсао, а Крст
је однесен на Голготу.
На вест да је Часни Христов крст
пронађен, слегло се мноштво народа - сви су желели да га виде, додирну и целивају. Они удаљенији су желели макар да га виде, па патријарх
Макарије одлучи да подигне Крст на
једно узвишење. То прво уздизање
(„воздвижење“) Часног крста догодило се 326. године, а од тада је Часни
крст стајао у сребрном ковчегу у Храму Христовог васкрсења који је царица Јелена потом подигла на Голготи.
Тај дан се слави као Крстовдан, један
од најзначајнијих празника у години.
Обележен је црвеним словом и на тај
дан се обавезно пости.
К
рстовдан (14. септембра по
ста­
ром, односно 27. септе­
м­бра по новом календару)
празник је посвећен про­
на­лажењу Христовог Крста на месту
Његовог распећа. Историја каже да је
међу првим подухватима којих се свети цар Константин Велики подухватио пошто је преузео власт над целим
Римским царством, било је обнављање
хришћанских светиња у Светој земљи.
Једна од највећих жеља светог цара
Константина и његове мајке, свете царице Јелене, била је да пронађу Часни
крст на којем је 3 века раније био распет Исус Христ.
Тешке муке царица Јелена успела је да
од неког старца дозна место где се налаКрстовдан " Глас Острога
11
New Diocesan Council and Boards elected!
A new dawn begins! Birth of a Diocese
I
n the recent Sabor in Belgrade
-the Holy Assembly of Bishops of
the Serbian Orthodox Church set the lines of geographic boundaries, thus abolishing the split that occurred in the Serbian Church in 1963,
the extraordinary Diocesan Assembly
of the new Diocese of New GracanicaMidwestern America, PUT INTO ACTION that decision, and in so doing
erased the separation of brothers and
sisters, giving a new chance and a new
day for Serbs in the Diaspora.
After the Divine Liturgy in the Monastery Church, the Diocesan Assembly
was called for Saturday, July 11th in the
Monastery of the Most Holy Mother of
God. Registered were 35 churches, with
39 priests, 66 lay, and 4 of the KSS, bringing the total to 109 delegates.
After the Divine Liturgy in the Monastery Church, the meeting was called to ordered by His Grace Bishop
Longin with prayer. The Bishop then read his greetings to the assembly in English. Packets, prepared in advance with the bishop’s speech
and other materials, were distributed to delegates. Chairing the meeting was V. Rev. Stavrophor Ned Lunich and V. Rev. Stavrophor MarkoTodorovich.
The Bishop then read his greetings to the assembly in English and
spoke in Serbian afterwards. Among many good points, several stood
out: “We are grateful to God first and then to our Holy Church that
she has entrusted us with this apostolic service. Today, we stand before
you in the role, not so much as one who gives orders, but of one who
strives to be a servant of Christ. We truly have no greater ambition
than this. On our path to eternity, the safest and the best path is that
of serving.”
“A sad epoch in the history of our Church in this part of the world
is over, and the dawn of a new day is announced, which we believe will
be brighter and better, more fruitful and more salvific for our people
and our Church in this part of the world.”
“Peace...will be in our hearts - peace from God...that peace makes
one able to disregard his own earthly troubles and sufferings. It extinguishes one’s exaggerated ties to this world. It draws one to heaven,
and creates love for all in one’s heart. That love covers the shortcomings of the near ones so that one does not even notice them, but is
compelled to always show more empathy for those near ones than for
oneself.”
Addressing the Assembly were: V. Rev. Stavrophor Fr. Marko
Todorovich; V. Rev. Fr. Stavrophor Nedeljko Lunich; V. Rev. Fr. Aca
12
Глас Острога " Birth of a Diocese
Ivanovic; past Council members of Gracanica Metropolitanate, Vlado Bjelopetrovic and Petar Samardzija; Milos Saravolatz, VP of the Diocesan Council of the
former Midwest Diocese; National KSS
President, Mira Andjelkovic; Millie Terezich, President of the former Midwest
Diocese KSS; Slavko Panovic, President
of the Serbian National Defense. Greetings were sent from the Organization of
Serbian Chetniks for a successful meeting.
The Nominating Committee for the
Election of the new Diocesan Council
consisted of: V. Rev. Stavrophor Milorad Loncar, Brane Brankov and V. Rev.
Stavrophor Ned Lunich, all appointed by
Bishop Longin. New Diocesan Council
members are:
Members:
V. Rev. Stavrophor Marko Todorovich; V. Rev. Stavrophor Nedeljko Lunich; V. Rev. Stavrophor Dr. Milos
Vesin; V. Rev. Stavrophor Milorad Loncar; Rev. Aleksandar Novakovic; Dennis Svilar; Ostoja Grabovac; Jovo Balach; Milos Saravolatz;
Brane Brankov; Nick Malinovich; Ray Vukas
Alternate Members:
V. Rev. Stavrophor Dragan Veleusic; Rev. Marko Matic; Andrew
Nygren; Dawn Pilja; Zoran Djordjevic; Cvetko Balach.
Auditing Board:
Paul Bajich; Ryan Dorsey; Peter Samardzija
The agenda for the meeting was completed successfully. The Assembly concluded with prayer, photo taking and lunch. One could feel
the tenor of the day, by those in attendance. It was beautiful, peaceful,
brotherly! Everyone came with expectation, enthusiasm, and finally
gratitude, that we were able to live to see this day, and participate in it.
The newly-formed Diocese of New Gracanica-Midwest America
held an extraordinary organizational assembly on July 11 under the
presidency of its hierarch, His Grace Bishop Longin, at the Monastery of the Most Holy Theotokos—New Gracanica. 35 church-school
congregations were represented with 40 clergy and over 100 delegates
present. The Assembly began with the Hierarchical Divine Liturgy
and the Invocation of the Holy Spirit served by His Grace assisted
by the following Deans: Proto-Stavrophors Marko Todorovic of Milwaukee Deanery, Nedeljko Lunich of the Chicago Deanery, Radomir
Chkautovic of the St. Louis Deanery, Bogdan Zjalich of the Duluth
Deanery and Zivan Urosev of the Detroit Deanery. Also serving were
Proto-Stavrophor Milan Savich, Archimandrite Thomas (Kazich) and
Protodeacon Milovan Gogic. The Monastery Choir under the direc-
Рођендан Новограчаничке-средњезападноамеричке епархије
У
суботу 11. Јула 2009. године, на дан ср­пс­ких новомученика Дабробосанских и Ми­ле­шевских, дан
је осва­нуо не само озарен сунчаним
зра­цима са истока, већ је био озарен зрацима радости, која је сијала
са лица Његовог преосвештенства
вла­дике Лонгина, његовог свештен­
ства и верника, који су дошли из
бли­за и из далека да узму учешћа у
исто­ријском догађају – рођењу нове
епархије.
Као што се родбина радује ро­
ђе­њу новог члана породице, тако су
и присутни верници и клирици би­
вших епархија се радовали новој ује­
дињеној епархији.
Радост овога дана је почела духовном радошћу Светом архи­је­ре­јском
литургијом, коју је служио Његово
преосвешт. Еп. Г. Лонгин уз саслужење пет архијерејских намесника; два ђакона; једног архимандрита и једног пензионисаног свештеника. У овој светој радости су били заступљени
сви свештенички слојеви: мирски свештеници, монаси и пензионери. Овој духовној радости су допринели својим појањем
за певницом студенти Богословског факултета а на јектеније
је одговарао хор манастира Грачанице, по управом гђе Марије
Миличић.
После св. Литургије еп. Лонгин је извршио призив Св. Духа
и овај историјски скуп благословио. Манастирска сала је била
испуњена делегатима цшо и радозналим верницима, који су
дошли да присуствују рођењу нове епархије. Еп. Лонгин је отворио Скупштину као надлежни епископ молитвом и све присутне благословио веома надахнутим говором. У своме говору
Владика је апеловао на љубав и слогу у решавању питања.
После епископовог обраћања делегатима Верификациони
одбор је утврдио да је присутно 109 делегата, заједно са све­ште­
ницима. Скупштину су водили протојереји Недељко Лу­нић и
Марко Тодоровић. Скупштину су поздравили Владо Бје­ло­пе­
тровић, Милош Сараволац, Мира Анђелковић, Мили­ца Терзић,
Славко Пановић, као и гост из Београда о. Лука Новаковић,
ста­решина храма Св. Саве на Врачару.
Изабрани су следећи чланови Епархијског Савета:
Протојереји-ставрофори: Марко Тодоровић, Недељко Лу­­
нић, Ми­лош Весин и Милорад Лончар; је­реј Александар Но­
ва­ковић; и лаици: Денис Свилар, Остоја Грабовац, Јово Балаћ,
Милош Сараволац, Бра­на Бранков, Ник Милановић, Реј Ву-
кас; Заменици: протојереј-ста­­в­
рофор Драган Велеушић, је­реј Марко Матић, затим Ендру Нај­
грен,
Дон (Зора) Пиља, Зоран Ђо­рђе­вић и
Цветко Бала. Надзорни од­бор: Пол
Бајић, Рајен Дорси и Петар Са­ма­
рџија.
Владика је заклео новоизабране
чланове епархије и дубоко им се за­
хвалио на пажњи, разумевању и са­
ра­дњи.
Избором Савета извршено је по­
тпуно административно уједи­ње­­­ње
бивших епархија у једну Но­
во­
гра­
чаничко-средње­за­па­дно­аме­ричку, са
седиштем у манасти­ру Нова Грачаница, Треће Језеро, Ил. Сви су се присутни разишли срећни и поносни
што су учествовали у овом исто­ри­
јском догађају-рађању нове епархије.
Ванредна скупштина Новограчаничко-сре­дње­за­па­дно­
аме­ричке епархије
Да би се новокреирана Но­во­гра­ча­ничко-сре­дње­за­па­дно­
аме­ричка епархија конституисала одржана је ванредна скупштина под председништвом надлежног архијереја Његовог
Прео­свештенства Г. Лонгина, у суботу 11. јула 2009. године, у
ма­настиру Пресвете Богородице – Нова Грачаница, у Трећем
Је­зеру, Илиноис. На скупштини је било заступљено 35 црквеношколских општина, 40 свештеника са преко 100 де­ле­гата.
Пре заседања скупштине Његово Преосвештенство епископ
новограчаничко-средњезападноамерички Г. Ло­н­гин служио је
свету архијерејску Литургију, а саслуживали су архијерејски
намесници: протојереји-ставрофори Ма­рко Тодоровић, милвошко намесништво, Недељко Лунић, чи­ка­шко намесништво,
Радомир Чкаутовић, сентлуишко на­ме­сништво, Богдан Зјалић,
дулутско намесништво и Живан Урошев, детроитско намесништво. Њима су се придружили протојереј-ставрофор Милан Савић и архимандрит Тома Ка­жић и протођакон Милован
Гогић. На литургији је одговарао манастирски хор под руководством хоровође Марије Са­вић Миличић. Хору су се придружили присутни свештеници.
Већина делегата који су пристигли прошле вечери или у ју­­­
та­рњим часовима били су присутни на Светој Литургији. По­
сле Свете Литургије и молитве на Призив Светога Духа Пре­­
освећени епископ Лонгин је благословио присутне кро­пљењем
светом водом.
Скупштина је отворена молитвом у 11 сати ујутро.
Рођендан Епархије " Глас Острога
13
JUBILEE
tion of Maria Savich Milicic
responded.
In opening the Assem-
bly, His Grace Bishop Longin said:
Reverend fathers, dear brothers and sisters, “The Holy Apostle
Paul in speaking about apostolic service in his First Epistle to the
Corinthians, says, “Let a man so account of us, as of the ministers of
Christ, and stewards of the mysteries of God” (1 Cor. 4: 1). We also,
in greeting you for the first time today as representatives of our newly
formed Diocese, bring to mind these words of the great Apostle who
has forever paved the way for all true followers of Christ by his own
work and missionary service. We are grateful to God first and then to
our Holy Church that she has entrusted us with this apostolic service.
Today, we stand before you in the role, not of one who gives orders,
but of one who strives to be a servant of Christ. We truly have no
greater ambition than this. On our path to eternity, the safest and the
best path is that of serving.
“The reorganization of the dioceses of our Church in North and
South America by the Holy Assembly of Bishops of the Serbian Orthodox Church has brought a slight change on the territory of the Midwestern America. A new Diocese has been created here: The Diocese
of New Gracanica – Midwestern America. Today, the representatives
of this Diocese are assembled for the first time in order to define the
diocesan bodies so that we may successfully, within the boundaries of
our new Constitution, begin the work on the vast territory which our
Diocese encompasses.
“The decision of the Holy Assembly of Bishops of the Serbian Orthodox Church, along with all of its consequences, is of historic importance. It finally puts an end to our misfortunate division. A sad
epoch in the history of our Church in this part of the world is over,
and the dawn of a new day is announced, which we believe will be
brighter and better, more fruitful and more salvific for our people and
our Church in this part of the world. A lot has been accomplished thus
far in our Dioceses in America and Canada, and not only in the realm
of construction. But imagine now how much better and more blessed
things will be from now on, now that we are one, as brothers of the
same faith ought to be. First of all, peace which we all need will be in
our hearts – peace from God which surpasses all reason and unites
us with God. That peace makes one able to disregard his own earthly
troubles and sufferings, it extinguishes one’s exaggerated ties to this
world, it draws one to heaven, and creates love for all in one’s heart.
That love covers the shortcomings of the near ones so that one does
not even notice them, but is compelled to always show more empathy
for those near ones than for oneself. All people are called to live by that
peace, and especially we, the Orthodox Christians.
“United, we can do a lot, under the condition that we not be selfish and that we don’t put ourselves in the first plan. Let us fear being
high-minded, because pride and high-mindedness are man’s perdition. Bear each other’s burden and thus fulfill the law of Christ – those
are the words of Saint Paul. Let us strive to set our labors into accord
with the Gospel of Christ the Savior. Whatever cannot be placed in
the context of the Gospel is not good for our souls; it is not profitable,
and what is the worst, is can seriously diminish our chance of standing “to the right of the Lord” in that fateful day in which we will meet
the Righteous Judge “face to face”. “It is important to point out that the
14
Глас Острога " Birth of a Diocese
Holy Assembly of Bishops of the Serbian Orthodox Church does not
require anything of us except that we be good members of our Holy
Church, that we labor on the common field of the Lord, and that we
contribute to our own salvation and the salvation of our surroundings
in this part of the world by our living here. The last thing on the minds
of the Fathers of the Holy Assembly is our property. Serbian Orthodox
Church has through the centuries successfully cared for both spiritual and material goods, and nothing has changed in the nature of the
Church during that time.
“Since the Eucharistic union of 1992, nothing more important has
happened than this event, which signifies the new beginning in the
full canonical and administrative union.
Therefore, let us thank God and His most faithful servants in our
nation, headed by Saint Sava, for this great blessing – the Serbian
Orthodox Church as true followers of Christ. If there is still a reason
to ask some of the brethren for forgiveness – forgive me! If there is
a reason for some of the brethren to ask for forgiveness – do so! Let
us humble ourselves before each other and before the Lord, healing
through brotherly love all wounds of sin. Let us show by our own example of sacrificial serving that we are worthy followers of Saint
Sava in all things – that we are worthy followers the teaching
which is framed in the Orthodox confession of God and His Church.
“Let us show brothers and sisters, by our life and work, that the
Gospel of Christ is our Constitution, our ordinances and statutes.
Thus, there won’t be much need for us to rely on administrative decisions. Respect your clergy, and you clergymen who are entrusted with
this high service, care for the souls which have been placed under your
care, because great is the burden and great is the responsibility before
the Lord of both one and the other.
“Today, we will choose Diocesan bodies. Let this election pass
in brotherly accord and understanding, and let our approach to this
important work be inspired only by the genuine care for the Church
of God. May God grant that this most beautiful church, erected by
the Metropolitan Irinej of blessed memory and the honorable Serbian
people, the center of our new Diocese, continue to serve as an important spiritual center in which all Orthodox Serbs will feel at home.
“We welcome all of you and wish a happy and blessed beginning
of work in the new Diocese, and may God’s blessing be with all of you,
now and ever and unto the ages of ages. Amen!
The Assembly heard greetings from clergy and lay leaders of the
former Dioceses of Midwestern America and New Gracanica from
which the new diocese is constituted, as well as Serbian national leaders. The greetings all reflected on the blessings of unity which the new
diocese promises to bring to all the Serbian Orthodox faithful and
parishes on its territory, and which our greater unity as the Serbian
Orthodox Church in North and South America promises for all the
faithful throughout the New World.
All those present appeared to be well acquainted with the decisions which led to the reorganization of the Serbian Orthodox Church
here. There were few questions in this regard. The entire Assembly
took place in constructive and respectful atmosphere.
The Nominating Committee presented its nominations for the
members of the new Diocesan Council and Auditing Board. In making the nominations the committee attempted to bring together representative members from the Councils and Boards of both previous
Заседање је одржано у великој манастирској дворани.
Његово Преосвештенство епископ Лонгин се, одмах после
отварања скупштине, обратио присутнима пригодном архипастирском речју. Текст слова епископа Лонгина доносимо
у наставку овог дописа. Присутнима су се обратили и упутили своје поздраве протојереј-ставрофор Недељко Лунић,
доскорашњи архијерејски заменик митрополита Христофора
и намесник чикашки, протојереј-ставрофор Марко Тодоровић,
архијерејски намесник милвошки, Владо Бјелопетровић,
доскорашњи потпредседник Епархијског савета Епархије новограчаничке, Милош Сараволац, доскорашњи потпредседник
Митрополијског савета Митрополије средњезападноамеричке,
Мира Анђелковић, доскорашња председница Епархијског Кола
сестара Новограчаничке епархије и Мили Терзић, доскорашња
председница Епархијског Кола сестара Митрополије средње­за­
падноамеричке и Славко Пановић, председник Српске народне
одбране. Прота Недељко Лунић је изручио поздрав Стевана Бате
Рађеновића, Председника Покрета српских четника Равне Горе.
Сви поздрави су били усмерени на јединство и слогу у овој нашој
црквеној заједници. С обзиром да је ово најбројнија епархија и да
је средњи запад центар српског верског и националног живота,
то се и очекује од свештенства и верника да буду пример српске
слоге и јединства. На средњем западу је и седиште наше Српске
православне цркве у Северној и Јужној Америци, у манастиру
Све­­
тог Саве у Либертивилу, односно седишту
ЈУБИЛЕЈ
Ми­­тро­­­по­ли­је либертвилско-чикашке, под духовним старалаштвом и председништвом
Ви­со­ко­прео­свећеног митрополита Г. Христофора.
После поздрава Његово Преосвештенство је одговарао на
битна питања свештенства и делегата. Сви су изгледи да су
делегати били добро информисани о новонасталој ситуацији
у црквеном животу те и није било много питања. Морамо
подвући да је скупштина протекла у достојанственој атмосфери са дужним уважавањем свих.
После питања и дискусије Номинациони одбор је презентовао листу предложених чланова Епархијског савета и
Надзорног одбора. Да би се применио принцип што више
заступљености и могућег учешћа Номинациони одбор је
настојао да се укључе чланови из обе бивше црквене јединице,
како у односу на свештенство тако и на мирјане. Није било
могуће све задовољити, јер је у питању само седам чланова
мирјана и пет чланова свештеника у Епархијском савету и три
члана у Надзорном одбору. Треба нагласити да Епархијски савет има чланове заменике: четири мирјана и два свештеника.
Предложена листа Епархијског савета и Надзорног одбора
Епархије новограчаничко-средњезападноамеричке од стране
Номинационог одбора је усвојена од скупштине.
Рођендан Епархије " Глас Острога
15
dioceses. Those nominated
and subsequently elected are:
Diocesan Council:
V. Rev. Marko Todorovic; V. Rev. Nedeljko Lunich; Rev. Milorad
Loncar; Rev. Aleksandar Novakovic; Dennis Svilar; Ostoja Grabovac;
Jovo Balach; Milos Saravolatz; Brane Brankov Nick Malinovich; Ray
Vukas;
Alternate members: V. Rev. Dragan Veleusnic; Rev. Marko Matic;
Andrew Nygren
Dawn Pilja; Zoran Djordjevic; Cvetko Balach
Auditing Board:
Paul Bajich; Ryan Dorsey; Peter Samardzija
JUBILEE
Foreword by Bishop Longin
To the participants in the Extraordinary Diocesan Assembly of the
Diocese of New Gracanica - Midwestern America at the Monastery of
the Protection of the Mother of God
Reverend fathers, dear brothers and sisters,
Holy Apostle Paul in speaking about apostolic service in his First
Epistle to the Corinthians, says, “Let a man so consider us, as servants
of Christ, and stewards of the mysteries of God” (1. Cor 4: 1). We also,
in greeting you for the first time today as representatives of our newly
formed Diocese, bring to mind these words of the great Apostle who
has forever paved the way for all true followers of Christ by his own
work and missionary service. We are grateful to God first and then to
our Holy Church that she has entrusted us with this apostolic service.
Today, we stand before you in the role, not so much as one who gives
orders, but of one who strives to be a servant of Christ. We truly have
no greater ambition than this. On our path to eternity, the safest and
the best path is that of serving.
The reorganization of the dioceses of our Church in North and
South America by the Holy Assembly of Bishops of the Serbian Orthodox Church has brought a slight change on the territory of Midwestern America. A new Diocese has been created here; The Diocese
of New Gracanica - Midwestern America. Today, the representatives
of this Diocese are assembled for the first time in order to define the
diocesan bodies so that we may successfully, within the|| boundaries
of our new Constitution, begin the work on the vast territory which
our Diocese encompasses.
The decision of the Holy Assembly of Bishops of the Serbian Orthodox Church, along with all of its consequences, is of historic importance. It finally puts an end to our misfortunate division.
A sad epoch in the history of our Church in this part of the world
is over, and the dawn of a new day is announced, which we believe will
be, brighter and better, more fruitful and morel salvific for our people
and our Church in this part of the world. A lot has been accomplished
thus far in our Dioceses in America and Canada, and not only in the
realm of construction. But imagine now how much better and more
blessed things will be from now on, now that we are one, as brothers of
the same faith ought to be. First of all, peace which we all need will be
in our hearts • peace from God which surpasses all reason and unites
us with God. That peace makes one able to disregard his own earthly
troubles and sufferings, it extinguishes one’s exaggerated ties to this
world, it draws one to heaven, and creates love for all in one’s heart.
That love covers the shortcomings of the near ones so that one|| does
16
Глас Острога " Birth of a Diocese
not even notice them, but is compelled to always show more empathy
for those near ones than for oneself. All people are called to live by that
peace, and especially we, Orthodox Christians.
United, we can do a lot, under the condition that we not be selfish and that we don’t put ourselves in the first plan. Let us fear being
high-minded, because pride and high-mindedness are man’s perdition. Bear each other’s burden and thus fulfill the law of Christ - those
are the words of St. Paul. Let us strive to set our labors into accord
with the Gospel of Christ the Savior. Whatever cannot be placed in
the context of the Gospel is not good for our souls; it is not profitable,
and what is worst, it can seriously diminish our chance of standing
“to the right of the Lord” in that fateful day in which we will meet the
Rishteous Judge “face to face”.
It is important to point out that the Holy Assembly of Bishops of
the Serbian Orthodox Church does not require anything of us except
that we be good members of our Holy Church, that we labor on the
common field of the Lord, and that we contribute to our own salvation and the salvation of our surroundings in this part of the world by
our living here. The last thing on the minds of the Fathers of the Holy
Assembly is our property. The Serbian Orthodox Church has through
the centuries successfully cared for both spiritual and material goods,
and nothing has changed in the nature of the Church during that time.
Since the Eucharistic union of 1992, nothing more important has
happened than this event, which signifies the new beginning in the
full canonical and administrative union. Therefore, let us thank God
and His most faithful servants in our nation, headed by Saint Sava,
for this great blessing - that we can be united and saved together in
one indivisible, holy, Serbian Orthodox Church as true followers of
Christ. If there is still a reason to ask some of the brethren for forgiveness - forgive me! If there is a reason for some of the brethren to ask
for forgiveness • do so! Let us humble ourselves before each other and
before the Lord, healing through brotherly love all the wounds of sin.
Let us show by our own example of sacrificial serving that we are worthy followers of St. Sava in all things • that we are worthy followers of
the teaching which is framed in the Orthodox confession of God and
His Church.
Let us show brothers and sisters by our life and work, that the Gospel of Christ is our Constitution, our ordinances and statutes. Thus,
there won’t be much need for us to rely on administrative decisions.
Respect your clergy, and you clergymen, who are entrusted with this
high service, care for the souls which have been placed under your
care, because great is the burden and great is the responsibility before
the Lord of both ones and the others.
Today, we will choose Diocesan bodies. Let I this election pass in
brotherly accord and understanding, and let our approach to this important work be inspired only by the genuine care for the Church of
God. May God grant that this most beautiful church, erected by Metropolitan Iriney of blessed memory and the honorable Serbian people,
the center of our new Diocese, continue to serve as an important spiritual center in which all Orthodox Serbs will feel at home.
We welcome all of you and wish a happy and blessed beginning of
work in the new Diocese, and may God’s blessing be with all of you,
now and ever and unto the ages of ages. Amen!
+LONGIN
Bishop of New Gracanica - Midwestern America
Епархијски савет је састављен од следећих чланова:
Њ. Пр. епископ Лонгин, председник, Протојереј Марко
Тодоровић, Протојереј Недељко Лунић, Протојереј др Милош Весин, Протојереј Милорад Лончар, Јереј Александар
Новаковић, Денис Свилар, Милош Сараволатц, Остоја Грабовац, Бране Бранков, Јово Балаћ, Ник Малиновић, Рајко Вукас
Заменици:
Протојереј Драган Велеушић, Јереј Марко Матић, Андреј
Најгрин, Зоран Ђорђевић, Дон Пиља Цветко Балаћ
Надзорни одбор:
Пол Бајић, Рајен Дорси, Петар Самарџија
Уводна реч епископа Лонгина
Учесницима Ванредне скупштине Епархије новограчаничкосредњезападноамеричке, манастир Покрова Пресвете Богородице:
Часни оци, драга браћо и сестре,
Свети апостол Павле у Првој посланици Коринћанима,
говорећи о апостолском служењу, између осталог каже и следеће:
„Тако да нас људи сматрају као слуге Христове и управитеље
тајни Божијих“ (1 Кор. 4,1). И ми данас, када вас по први пут
поздрављамо као представнике наше новоформиране Епархије,
призивамо у сећање ове речи великог апостола, који је, својим
радом и мисионарским служењем, за сва времена трасирао
пут истинских следбеника Христових. Благодарни смо Богу, на
првом месту, а онда нашој светој Цркви, која нам је поверила ову
апостолску службу. Данас стојимо пред вама у улози, не толико
онога који наређује већ онога који се труди да буде слуга Христов.
Већих амбиција од ове ми заиста немамо. На нашем путу
ка вечности, најсигурнији и најбољи начин је да служимо. Арондација или реорганизација епархија наше цркве у
Северној и Јужној Америци, од стране Светог архијерејског
сабора СПЦ, донела је благу измену на простору средњег запада Америке, где је створена нова епархија: Новограчаничкосредњезападноамеричка. Данас су се по први пут састали представници ове Епархије, ради конституисања епархијских тела,
како би успешно, и у оквиру нашега новог Устава, започели рад
на ширем простору који обухвата ова Епархија.
Одлука Светог архијерејског сабора СПЦ, као и све што проистиче из ове одлуке, од историјског је значаја. Овим је коначно
стављена тачка на нашу несрећну поделу, окончана је једна тужна епоха у историји наше Цркве на овим просторима и најављена
зора новога дана, верујемо светлијег и бољег, плодоноснијег и
спасоноснијег за наш народ и нашу Цркву у овом делу света. И
до сада је доста, не само на грађевинском плану, учињено у нашим епархијама у Америци и Канади, а замислите сада, када смо
сви једно, што треба да је нормално за једноверну браћу, како ће,
ако Бог да, све бити боље и благословеније.
На првоме месту, биће мир у срцима нашим, који је свима
тако неопходан. Мир Божији, који превазилази сваки разум
и сједињује нас са Богом. Тај мир чини човека неосетљивим
за сопствене, земаљске невоље и страдања, гаси претерано
везивање за овај свет, вуче га ка небу, рађа у његовом срцу љубав
према свима. Та љубав покрива недостатке ближњега тако да их
он не примећује већ га тера да другог вазда, пре и више пожа-
ли него себе. На тај мир су
позвани сви а посебно ми
ЈУБИЛЕЈ
православни хришћани.
Уједињени можемо учинити много, под условом да смо несебични и да не стављамо себе у први план. Бојмо се високог
мишљења о себи, јер је гордост и високоумље погибељ за човека. Бремена један другог носите и тако испуните закон Христов,
речи су светог Апостола. Трудимо се да свој рад усагласимо са
светим Јеванђељем Христа Спаситеља. Све што не може да се
стави у контекст Благе Вести, није добро за душе наше, није корисно и, што је најгоре, може да нам озбиљно умањи могућност
да станемо „са десне стране Господа“ у онај одлучујући дан, у дан
када будемо „лицем к лицу“ са Праведним Судијом.
Важно је нагласити да Свети архијерејски сабор СПЦ не
тражи од нас ништа осим да будемо добри чланови наше Свете
Цркве, да се трудимо на заједничкој њиви Господњој, да својим
живљењем у овом делу света допринесемо сопственом спасењу
и спасењу нашег окружења. Последња ствар о којој Оци светог
Сабора мисле јесте наша имовина. Српска православна црква је
кроз векове, успешно бринула о духовним и материјалним добрима и ништа се у природи Цркве од тада није променило.
После евхаристијског јединства из 1992. г. ништа се значајније
није десило од овога догађаја, који означава нови почетак у потпуном канонском и административном јединству.
Због тога, заблагодаримо Богу и Његовим највернијим слугама из рода нашега, на челу са Св. Савом, за овај велики благослов да се, као истински Христови следбеници спасавамо у
једној и недељивој светој Српској православној цркви. Ако још
има код неке браће разлога за праштање, опростите! Ако има
код неких разлога да моле за опроштај, учините тако! Смиримо се једни пред другим и пред Господом, лечећи кроз братску
љубав греховне ране. Покажимо сопственим примером жртвеног служења, да смо у свему достојни следбеници светосавске мисли, мисли урамљене у православно исповедање Бога и
Цркве Његове.
Покажимо, браћо и сестре, својим животом и радом, да је
Јеванђеље Христово наш Устав, правила и друге правне норме. На
тај начин неће бити неке посебне потребе да се много ослањамо
на административне мере. Поштујте своје свештенослужитеље а
ви пастири, којима је поверена ова узвишена служба, брините о
душама које су вам дате у старање, јер је велико бреме и велика
одговорност и једних и других пред Господом.
Ми ћемо данас изабрати епархијска тела. Нeка тај избор
прође у братском договору и разумевању и нека наш приступ
томе важном послу буде инспирисан једино истинском бригом
за Цркву Божију. Нека да Бог да овај прелепи храм, подигнут од
стране блажене успомене митрополита Иринеја и благочестивог народа српског, седиште наше нове Епархије, настави да служи као значајан духовни центар у коме ће се сви православни
Срби увек осећати као код куће.
Сви нам добро дошли, свима срећан и благословен почетак
рада у новој Епархији, и нека благослов Божији буде са свима
вама, сада и увек и у све векове, амин!
+ЛОНГИН
Епископ новограчаничко-средњезападноамерички
Рођендан Епархије " Глас Острога
17
Добродошлица новом пароху храма
Св. Василија Острошког
у Лејк Форесту, Илиноис
У
недељу, 18. октобра 2009.
го­­­­ди­­не, Његово Преосве­
ште­­н­­ство епископ Но­во­
гра­­­ча­­ни­чко-сре­дње­за­падно
аме­ри­чки Г. Лонгин служио је свету
архи­­је­рејску Литургију у храму Светог
Ва­­си­ли­ја Острошког у Метави-Лејк Фо­
ре­сту, Илиноис. Ово је био дан добро­
до­
шли­
це новом пароху протојереју
Ђу­­ри Крошњару, ранијем пароху севе­
рне парохије храма Васкрсења Хри­
сто­вог у Чикагу. Такође је ово била и
пр­ва званична канонска посета епископа Лонгина после реорганизације
наше Цркве на овом континенту. Ује­
дно и парохија Св. Василија је про­
сла­­вља­ла десетогодишњицу осве­ће­­
ња храма и осталих просторија ове
цр­квене заједнице. Поред надле­жног
па­роха о. Ђуре служили су све­ште­
ници архимандрит Тома Ка­зић, про­
то­јереј-ставрофор Урош Оцо­ко­љић,
про­
тојереј-ставрофор Лазар Костур,
је­реј Томас Мартиниана из Кеније, и
протођакон Милован Гогић. На ли­т у­
р­гији је одговарао црквени хор „Св.
Вла­дика Николај“ под руководством
Ро­ксанде Гец.
Пре почетка свете Литургије епи­­
скоп Лонгин је рукопроизвео два ипо­­
ђакона за службу у храму Светог Ва­
си­лија, Михајла Косановића и Зо­рана
Бо­бића, а на крају Литургије је одликовао протојереја Ђуру Крошњара напр­
сним крстом за његову дугогодишњу
ре­вносну и одану свештенопастирску
слу­жбу у Српској прaвославној Цркви.
На св. литургији владика Лонгин
је веома надахнуто проповедао на је­
ва­н­ђелску тему. Он је изразио за­до­
во­
љство присуством великог броја
18
ве­рника на св. богослужењима у овом
хра­му, јер је оно израз наше вере, и она
је жива и видно се испољава у нашем
уче­шћу у црквеном животу. Његове
речи су пале као мелем на душу наших верника, који су очигледно били
за­довољни овом посетом и духовним
са­ветом нашег архијереја.
После свете Литургије одржан је
свечани банкет под шатором у част
Вла­дичине посете и оца Ђуре, на којем
је било присутно преко две стотине
и педесет гостију. Многи чланови из
ра­
није парохије о. Ђуре при цркви
Ва­скрсења Христовог (Митрополија
ли­бертвилско-чикашка), у знак по­
што­вања и пажње, присуствовали су
овој свечаности.
Програм су веома лепо водили Нил
Бурмајстер и Уна Михајловић, који
Глас Острога " Нови парох у Лејк Форесту
су представили све госте и дали им
могућност да поздраве све присутне.
Међу званицама био је конзул Републике Србије г. Деско Никитовић, као
и многи други.
После поздрава и благодарних
речи епископу на посети, као и свим
осталим свештеницима и званицама,
госте је поново поздравио еп. Лонгин, похваливши парохијане цркве
Св. Василија на њиховом активном
учешћу у црквеном животу, на великим достигнућима и да им је подршку
и савет како да истрају у овој малој
парохији, али веома стратешки важној
за будући напредак српског живља у
овом крају, а посебно која је важна за
њихову децу, ради енглеског језика, да
се окупљају и проширују и продубљују
своју веру у Христа Спаса.
Bishop Longin Embraces St. Basil Serbian
Orthodox Church Mission Parish
into the New Gracanica Midwestern Diocese
O
n October 18, 2009, His
Grace Bishop Longin made
his first official visit to St.
Basil of Ostrog Serbian Orthodox Church in Mettawa-Lake Forest,
IL. The momentous day was not only the
first official visit of Bishop Longin, but
was also marked with the appointment of
Father Djuro Krosnjar as the new parish
priest.
The bishop arrived and was greeted
by parish trusteeship president, Neil
Bursmeister who was also domacin for
the event. Children, in traditional Serbian costumes and altar boy robes greeted Bishop Longin with the traditional
etiquette while he embraced them with
his love. Clergy led the bishop into the
church for the vesting of the Bishop for
the Liturgy. His Grace Bishop Longin,
before the Liturgy, tonsured Michael Kosanovich and Zoran Bobic to the rank of
sub-deacon.
The Liturgy began and the choir
sang the beautiful responses during the
hieararchical Liturgy. His Grace Bishop
Longin bestowed the elevation of ProtoStavrofor to Fr. Djuro during the service.
Following the Liturgy, a reception was
held in the social hall. This was eloquently organized by St. Basil’s KSS, along with
support from the parish Brotherhood.
The banquet was held in a large white
tent connected to the church hall. Over
300 guests were served in the warmth
and beauty of the sunshine that graced
the day. Various Chicago area dignitaries
were also present.
The banquet featured a program that
had guest speakers and presentation in
both Serbian and English languages.
Guest speakers gave greetings while
Bishop Longin provided the keynote for
the day. The numerous visiting clergy
were thanked for their attendance and
participation in this most auspicious occasion.
Bishop Longin spoke and highlighted
the message of love and harmony and
growing spiritually as a family and parish. The Bishop also spoke about Father
Djuro as a friend and as a very special
priest bestowing upon him his and the
parish his richest blessings. Bishop Longin also, presented the parish with a
$10,000 gift.
Biljana Sevic, president of nearby
Holy Resurrection Cathedral gave her
personal and official greetings. She gave
her personal greetings. There was also a
sizeable group from Holy Resurrection
Cathedral that was in attendance on this
momentous occasion.
The program came to a close with
Trusteeship President presenting Bishop
Longin with a new winter coat from St.
Basil’s Parish. The bishop expressed gratitude for the gift.
The event was a success because of
the collaboration of many people and
the support of those who attended. Special gifts were presented to Fr. Djuro and
Protinica Anna from the parish and kolo
to welcome them into the St. Basil church
family.
This successful celebration is a reflection of great collaboration and self-less
work for one’s church. There were some
very generous donors who bestowed special monetary gifts to the church. May
God bless all those who gave, attended,
supported and worked for this event.
New parish priest in Mettawa-Lake Forest " Глас Острога
19
Donations
Donations from
the Anniversary banquet
2009/Прилози са банкета за
Годишњницу цркве 2009:
St. George Foundation $10,000; Bishop
Longin 5,000; Nick Stokovich Family 5,000;
John Stokovich 600; Pete Bursac 200; Ninko
Veljkovic 200; dr. Gradimir Vuckovic 250;
Petar Kovac 150; Lazar Videnovic 150; Mira
Djordjevic 150; Mike Antonijevic 200; Jelena
Visnjevac 50; Visnjevac-Masic 50; Branko
Vukotic 150; Mary Markovic 50; Ljubo Sipka
175; George Kovac 25; Jovan Jaksic 100; Milan Iglendza 100; Dragica Mrkalj 100; Stojan
Paich 100; Ingeborg Boskovic 100; Aleks Radovic 75; Ivanka Ocokoljic 25; Ivan Lappin
50; G. Djordjic 40; Stanka Kovacevic 10; Goran Ravasi 20; Aleksandra Bobic 30; Mildred
Wilson 25; Zora Rupich 30; Savich/Milicich
200; Milos Jovanovic 100; Milan Zecevic
100; Dusan Prostran 100; Djuro Jocic 100;
Vinko I Desa Lukic 100; Ranko Marjanovic
100; Svetomir I Milka Dupor 100; Nina Isakovic 100; Miodrag Todorovich/Dana Petrovic 100; Boro Nedinic 50; Dusko Zdravkovic
50; Ilija i Nada Trivanovic 90; Gojkovic Family 50; Dragan i Mara Popovic 50; Aleksandra
Tosovich-Yamashirya 60; Stanko Manojlovic
40; Mike Dee 30; Miroslav Maksimovic 25;
Borislav Petrovic 25; Aco Тerzic 30; Slavomir
Lazic 40; Luka Stojanovic 40; Milorad i Milkana Trajkovic 30; M. Dupor 20; Mirko Kokanovic 20; Nedeljko Ilic 20; Mara Rachowsky
20; Desanka Uskokovic 20; Nebojsa Pekic 20;
Milan Stevanovic 20; Slobodan Jaksic 20; Andjela Drondic 20; Savicevic 20; Savo Gruich
20; Tomic 10; Branka Mihailovich 10; N.N
9; Vesna Mihailovic 40; Dragica Nenadic 15;
20
Глас Острога " Donations
Rados Dabizljevic 20; Milan Urosevic 20; N.
N. 20; George Sinnokrak 100; Helen Mandich,
for health of Jelena Mandic 100; Mirko Simic
20; Lazarevic Family 70; Milenko Vuckovich
100; Dusko Zdravkovic 50;
Their Royal Highness, Prince
Alexandar Karageorgevich
and Princess Katherine of
Serbia visit St. Basil Parish
On October 17th, 2010, St. Basil Serbian
Orthodox Church was host to their Royal
Highnesses, Prince Alexandar and Princess
Katherine for the first time in the life of the
parish. Their royal highnesses along with His
Grace Bishop Longin were the honored guests
for the St. Basil event.
Bishop Longin was the first honored guest
to arrive. He was greeted by clergy, parish
children and parents. Children were all in
place in costumes or altar robes. The chil-
dren received a special blessing from Bishop
Longin who was then escorted into church by
the clergy in attendance which included, Fr.
Uros Ocokoljich, Fr. Milorad Loncar, Deacon
Milovan Gogic, Sub-deacons Paul Saniuk,
Michael Kosanovich, and Zoran Bobic.
Following the bishop’s arrival children
once again took their places only this time
with the first time guest tradition of the bread
and salt and a special banquet of flowers for
Princess Katherine. The prince and princess
spent time with the children who were in
place to greet them in the traditional royal
way. Special photos of the prince and princess were taken with the children. The young
children formed a special pathway for the
prince and princess to enter the narthex of
the church where they were met with a special exhibit of enlarged photographs, of some
of their most well-known Lifeline charitable
work with children and hospitals. The photographs told a visual story of their dedication
and work. Each picture was displayed on a
beautiful easel stand. When the royal couple
entered, tears immediately came to Princess
Katherine’s eyes. Prince Alexandar began to
comment and recollect the location of each
photograph and the event it depicted. The
photographs were prepared on permanent
display boards as a personal gift to the royal
couple. Photos were prepared and donated by
Branko Dudic of Darian, IL. Other photographers for the occasion were Radojica Popovich of Popovich Photography of Gurnee, Il
and Nicholas Stokovich of Green Oaks.
The royal couple entered the church to
take their places in the front row in special
chairs donated from the Stokovich Family
home who many times hosted King Peter and
other members of the royal family. The chil-
dren formed a formal aisle that led to the front
row in church for the prince and princess to
walk through. They were seated in the exact
chairs used when any of the Kargeorgevich
family visited this area. The royal couple received holy communion during the service.
They were greeted by Bishop Longin and Father Djuro from the altar. At the end of the
service, the choir greeted them with the hymn
God Grant You Many Years as they received
the blessed bread at the end of the service.
Again, all the parish children formed an official aisle for the royal couple to walk through
as they were led by trusteeship president Michael Kosanovich through the church and
narthex and into the conference for a special
private reception with Bishop Longin. When
the royal couple entered and exited the church
service, the private reception and banquet,
their procession was led by children laying
down rose petals for them to walk on and to
guide the path.
The special reception included clergy and
various area dignitaries. The table was set that
included the china used when other members
of the royal family had visited the area for the
past 70+ plus years. The special items were
brought from the late +Slavko and +Dragica
Stokovich family home where members of the
Karageorgevich family stayed and were hosted. It was special to the prince and princess to
note the special effort to include that memorabilia and information for their visit.
The banquet master of ceremonies, Zoran
Mihajlovic, eloquently greeted guests and
managed the program in both languages. Sofija Obradovich Scalzitti and Dunja Vla delivered special introductions of the prince and
princess. The prince spoke of the work yet to
accomplish and the many challenges that were
ahead. He optimistically moved the audience
with an overview of the needs and how they
are being address in the Serbian homeland.
Princess Katherine spoke of the work through
Lifeline and talked about the health challenges for women, mothers, babies and children.
She discussed the statistics on the some of the
highest cancer cases in the world. She told
the story of the incubators that are needed
and the painful choices when there are not
enough incubators for the new born children
who need them.
In honor of the 25th wedding anniversary of the royal couple, Chicagoland singer,
Slavica Momakovich-Miljanovic led the audience in singing the prince’s favorite song,
Tamo Daleko. Father Djuro announced that
the St. Basil Church and Kolo had gifts for the
prince and princess. Presented by Trusteeship
and Kolo presidents, Michael Kosanovich and
Richelle Arandjelovic, were two rare special
edition collector’s silver dollars to note their
silver or 25th anniversary.
Many came forward with donations to the
Lifeline organization. As usual, the banquet
was prepared, and served in great style. The
special day was filled with joy, love, learning,
compassion, and faith. It was more than an
honor for St. Basil Church to host Bishop Longin, Prince Alexandar and Princess Katherine.
This was an historical day. Special thanks and
blessings to all who collaborated, cooperated
and worked together to make the event special. God bless you all.
Aleksandar Zigic Family 50.00; Dragan
and Dragana Manojlovich 50.00; Bob and
Martha Vuicich 50.00; Jeka Vranjes 50.00;
Biljana Sevic 50.00; Dragoljub and Milica
Sukovic 50.00; Branko Jukovich 50.00; Andrew Emrick 50.00; Milan and Sonja Raich
45.00; Valeria Vranic-Coric 40.00; Dragica
Mrkalj 40.00; Dusan Radakovic 40.00; Ray
and Laura Kulmala 30.00; Dragojlovic porodica 30.00; Vladimir i Biljana Marinkovic
25.00; Vladimir Rokvic 20.00; Fr. Nikolay
Kostur 20.00 Svetlana Ceko 20.00; Danica
Savic 20.00; Olga Zecevic 20.00; Aleksandar i Stefan Dupor 20.00; Alexander Terzic
20.00; Vesna Gogic 20.00; Toso i Vojka Ivanisevic 20.00; Branko Bozich 20.00; Mioljka
Milakovic 10.00;
Donations from the
Anniversary banquet of 2010:
Educational Programming
at St. Basil Parish Expanding
Nikola and Debbie Stokovich 1,000; John
Stokovich 500.00; Michael and Nada Savatic
250.00; Anne Krosnjar 250.00; Mildred Terzich 250.00; Ada Trbojevic 200.00; Gary
and Sofia Scalzitti 200.00; Bonnie Popovic
200.00; Milutin and Mira Djordjevic 200.00;
Milijana and Dusan Prostran 200.00; MIodrag Todorovich 200.00; James Iacubino
200.00; Dragan and Milica Vidovich 150.00;
Momcilo i Gordana Vasiljevic 150.00; Ninko
i Gordana Veljkovic 150.00; Dragan i Mira
Kovacevic 150.00; Rade i Vesna Radovich 100.00; Stevan Vojcanin 100.00; Diane
and Marko Vojcanin 100.00; Michael and
Masha Kosanovich 100.00;Branko i Vesna
Milic 100.00; Vladimir i Biljana Marinkovic 100.00; Zoran and Slobodanka Vranjes
100.00; Theodore and Diana Potkonjak
100.00; Zoran and Una Mihajlovic 100.00;
Andjelo and Richelle Arandjelovic 100.00;
George Sinnokrak 100.00; Svetomir Dupor 100.00; Milan Savic 100.00; Stojan Paic
100.00; Mioljka Milakovic 100.00; Seizovic
Family 100.00; Matija and Mara Pejakovic
100.00; Nikola and Mila Gabric 100.00;
Milenko i Vedrana Ilic 100.00; Milos and
Zora Orlic 100.00; Robert Dragicevich
100.00; Michael Kosanovich 100.00; Stella
Vujovich 100.00; Mr and Mrs Rakovic 80.00;
Olga Djordjevic w/Tania and Tamara 75.00;
Ilija and Nada Trivanovic 60.00; Vukosava Milanovic 60.00; Tamara Vesna 55.00;
Philip Manolovic 50.00; Dr. Srdja Trifkovic
50.00; Misha Djordjevic 50.00; Uros Dupor
50.00; Nedeljko i Melanka Gojkovic 50.00;
Helen Mandich 50.00; Boro Nedinic 50.00;
The St. Basil Educational Board along with
the support of the trusteeship and kolo boards
and the St. Basil Bookstore was able to expand
educational experiences for parishioners.
The programming includes: Sunday school,
Cultural school (language and folkdancing),
adult evening lectures, and Sunday afternoon
Lenten guest lectures, presentations from St.
Sava Seminary. Additions to the educational
program were high school student team building and community outreach through work at
the local Maristella homeless shelter. Building
a stronger sense of a community family, Family Fitness night was added to the two major
Lenten seasons. To expand on history and culture, the first Nikola Tesla Day was held with
students making and presenting science projects and a guest scientist teaching the audience
through his experiments.
Building and expanding educational programming began with the first year-long parish calendar. The 12 month calendar listed all
the educational programming, lectures, special events and holidays. Faithful knew a year
in advance when things would take place. The
calendar was our guide and the path to including new things that would bring the St. Basil
family together more often. Especially in more
challenging times, becoming activity-based
can help to generate the financial support a
parish needs when it cannot exist by donation
alone.
Some of the programming included the
traditional Vertep (Nativity), Children’s Day
(Detinjci), incorporating the St. Sava Seminary students into the educational programDonations " Глас Острога
21
ming, the students preparing the palms
for Palm Sunday and their procession into
church, Vrbica at Monastery Gracanica along
with the egg decorating project, the wonderful St. Sava program, the high school student’s
IOCC Super Bowl Sunday cupcake project,
Kumovi Sunday, etc.
KSS Expands Its Work
and Support
The St. Basil KSS has expanded its impact
and work for the support of the parish. The
KSS Sv. Jelena added new events that educate
and raise funds. The kolo started an evening
event called Cooking with Basil. They host
about four per year. These programs have featured how to make again vegan delights, hnadstretching pita dough, rolled torte, baklava,
Lented dishes, appetizers and various desserts.
These events begin with wine, cheeses and
visiting. Each guest receives a Cooking with
Basil notebook with the recipes. With each
event new recipes are added to the notebook.
Admission is free, but donations are gratefully
accepted. The kolo has raised $750 to $1000 at
each event.
The kolo hosted its first high tea which was
run by High Tea with Gerry, in her Deerfield
home that is specifically staged and decorated
for High Tea complete with hats. At the conclusion of the tea, each guest received a gift
22
Глас Острога " Donations
from our kolo of homemade nut and poppy
seed rolls and mini cheesecakes to enjoy on
Mother’s Day. The gift bags also included various items from the largest house wares show
by Nina Isakovich.
Kolo sold prepared Lenten soups during
the Pascal Lenten season. Each week, faithful
could purchase homemade Lenten soups for
$10.00 per container to take home and enjoy
during the Lenten week. Each week another
sister prepares about 7 gallons of her favorite
soup or Lenten chili for others to purchase and
enjoy. This popular idea has really caught on
and really helps those who like to have soup
daily but don’t have the time to make it happen.
The St. Basil KSS also instituted the making of homemade Christmas cesnicas and the
wheat/candle centerpieces for the holidays.
Sisters gather at church on Jan. 6th in the
morning and make about 50 cenicas with a
gold one-dollar piece hidden inside the bread.
This welcomed idea has proven to be a winner
and loved by those who have to work or are
busy Moms on Christmas Eve. Both ideas sell
out in a very short period of time. Way to go
sisters!
The annual KSS orphanage fundraising
project had its most successful year this spring
raising $3000 at a Sunday lunch to help those
in great need especially those with handicaps.
The kolo tried to expand the event this year
by offering a full meal of favorites by hosting
the fundraiser on Meat Fare Sunday. Everyone
enjoy the grill specialties and all the effort that
went into the preparing of the special menu.
This year’s event tipped the scales as the most
financially generous and successful.
The KSS hopes to host a salad event this
year as well by featuring a spring meal where
we all bring a friend for a spectacular salad bar,
desserts and beverage. Our KSS does all this in
addition to overseeing all the larger banquet
events with slavas and banquets on Sundays.
The Kolos effort have shown improved attendance and additional monetary support on
these occasions.
The Kolo participated in the Midwestern
Diocesan events by donating a day of work to
do all the food prep for the Diocesan Memorial Day picnic. They cleaned and prepared all
the food that would be cooked and served at
the picnic as well as helped with the cleaning
of the kitchen for the picnic. Two KSS members also serve on the Midwestern Diocesan
Camp Committee Board as well as help in the
weekly camp registration on Sunday afternoons during the camp season.
Our kolo also provides all the palms and
willows and supports with the flowers for the
decorating of the church for Great Friday and
Pascha. The kolo sisters also polished the red
Easter eggs for midnight and Sunday services.
Where would any church be without the
support of a strong Kolo. St. Basil is fortunate
to have that kind of Kolo along with all their
creativity and generosity not only for supporting the church but for supporting the educational programming of our parish children.
Thank you sisters for your love and all you do.
2010 Kolo News –Sv. Jelena
2010 was our most successful year, both financially and spiritually, due to the dedication
and contributions of our 51 members!
We supported all banquets and fund rais-
ers throughout the year; Support Sunday
School with parties and field trips; First time
to support Memorial Day picnic at Gracanica;
Hosted coffee hour lunches every Sunday; Paid
for cleaning, prosforas & supplies; Launched a
new series of cooking events; Introduced several new fundraiser events
First time to attend the Midwest KSS Con­
ve­ntion Our Kolo made the following contri­
bu­­tions: $10,538 St. Basil/Building Fund;
4,337 Food/Supplies; 3,320 Cleaning; 3,000
Ta­­ste of Serbia; 1,621 Events-Fitness; 1,400
Or­pha­nage; 585 Monthly Prosphora; 500 Li­
fe­line Humanitarian. $25,101.00 Total
Brotherhood
The St. Basil Brotherhood is under the
leadership of Phillip Manojlovich. The Brotherhood provides support by supplying refreshments on a weekly basis and for all parish
events. They also support the St. Basil Family
by sponsoring one of the Lenten Family Fitness Nights that helps keep our parish family
growing in size and growing together. This
year they will expand their efforts to work side
by side with our teens in a May carwash teaching our teens to be stewards of the church. All
carwash proceeds will go to the church. The
brotherhood provides the hospitality that everyone enjoys. Thank you gentlemen for all
your help throughout the entire year.
Isakovich, repair of equipment used by Matija
Peyakovic and professional kitchen by the Stokovich Family – Libertyville Manor Care Facility. All the ingredients donated along with every penny from the sale of the items and 100%
goes into the church treasury. Just like the song,
“I get by with help from my friends”. Each bake
sale has generated from $500 to $800 for the
church. Thanks to friends and supporters of
the bake sales. Every penny counts!
Building Committee
Established
A St. Basil Building Committee was established. Milan Savic, engineer was appointed as
head of the newly formed building committee.
Other committee members are: Michael Kosanovich, Una Mihajlovic, Zoran Vranjes, Neil
Burmeister, Andjelo Arandjelovic and Vesna
Radovic..
The committee chair made a sample model of a potential new church with topographical dimension The committee has been working on a plan to provide more storage to meet
the demands of the St. Basil parish. The design
and permits have been approved and received.
The hope is with the spring thaw, construction
can begin on the project. Milan Savic along
with Jovan Bulatovic were able to put to eliminate the $80,000 estimate for replacing the 9
aging church furnaces by fixing each one and
bringing them back to working order. It was a
miracle and what a savings! We are all grateful that monies can be now directed to other
projects.
Sale of Excess Acreage
A parcel of church property approximately 5.5 acres was sold to bring down the
exorbitant monthly mortgage payments. The
property was purchased at the height of the
housing market and had fallen and continues
to do so as the housing market continues to
A Sweet Kind of Stewardship
A few of our areas sisters have teamed together with a new kind of stewardship. Mara
Peyakovich and P. Anne Krosnjar have joined
their efforts by hosting 4 – 5 bakes sales
throughout the year. They purchase and donated all the supplies. With the support of friends
Mila Gabric and Debbie and Alyssa Stokovich,
we have all enjoyed the homemade apple strudels, cheese pitas, nut rolls, poppy seed rolls,
and Lenten pitas. Cheese was donated by Nina
Donations " Глас Острога
23
be depressed across the country. Under the
leadership of then Trusteeship president, Neil
Burmeister, the sale of the property was made
and has proved to be a huge help to the church
financial picture.
Taste of Serbia 2010
Taste of Serbia under the leadership of
Cha­i­rperson Sofia Obradovich-Scalzzitti
sky­ro­cketed in success and financial growth
over the past few years. The Taste has become kno­wn as one of the premiere if not the
largest ethnic festivals in the Lake County/
Northern IL area. Sofia begins planning for
Taste as soon as the last one is over. She has
already been in contact with all the Taste area
chairs. She completes the financial picture
and report days after the festival with the help
of the financial people behind the scenes. The
Taste is no barely completed and the conversation for the next year’s festival begins. Last
year had car counts at 650 plus per day. Last
year’s Taste grossed over $90,000 and netted
well over half. This is the biggest event of the
year for St. Basil’s and one where the parish
pulls together and works like a fine-tuned
machine. Each year new things get added and
improvements are made to add to the fun of
the event. Recent additions include: day-long
wrist bands for kids, the vintage tractor that
all children can climb and take their picture
and the e-bay tent. Incorporating the church
as part of the events has drawn more people
into church. There was a steady stream each
day entering to light candles as well as to
watch the presentation highlighting Serbian
culture.
The food has become known as the best
ethnic food in the area and one of the only that
24
Глас Острога " Donations
features fresh never frozen whole lambs and
pigs. Moving the baking and cooking from
bakery purchases into homemade features
has been another big draw. With the support
of the commercial kitchens of the Stokovich
family’s Libertyville Manor, our baking committee for 2010 produced 8 apple strudels,
40 nut rolls, 17 commercial sized 5 cheese
gibanicas and 1200 palachinka in record time.
The 2011 team is looking forward to another
record baking year. By minimizing outside
purchases, profits do rise. Online ordering has
also become a feature with 15 minute parking
for your order pickups. The well rounded marketing that takes place for three month and the
market blitz and signage in the last week are
cornerstones of the success.
The Monday after Taste a core of committee members and workers show up at 9:00
AM and by 1:00 PM the grounds are cleared,
the tents taken down and the premises are restored to normal order…all followed by a sit
down thank-you lunch.
TASTE SPONSORS FOR 2010 were:
$2,400.00 Kolo Srpskih Sestara; $1,500.00
Natalie Sliepcevich; $1,000.00 Nada and David Sizemore; $957.01 Sveta Gora (Djorjdevic); $750.00 Stevan Kosanovich; $652.98
Silent donor; $550 Mane I Daniela Gavric;
$500.00 Luka Nikolic; Srdjan Cemerikic;
N.N.; Peter Roknich; Nicholas Chabraja;
Mary P. Andrich (in memory of parents
Danilo and Violet Andrich); Joe Vijuk (Vijuk
Equipment) Pierre and Carla Wakim; Milan
Stokovich; Nick Stokovich; John Stokovich;
$400.00 Srejovic Accounting; $300.00 Veljko
i Nada Jokic; Ninko i Gordana Veljkovic;
$250.00 Momcilo i Gordana Vasiljevic;
Dr. Ivan Ciric; George Sinnokrak; $200.00
Gradimir and Marija Vuckovic; John Stokovich; Momcilo Vasiljevic; Douglas i Jadranka
Howard; Citizens for Potkonjak; $150.00
Radivoje Bozic; Everlasting Memorials; Mike
Kosanovic; Ana Krosnjar; Philip Manolovic;
Milos Construction, Inc; Ronald Mitrovich;
Milo Popovic; John Stokovic; Marko Vojcanin; Willow Springs Corp. Center; $120.00
Jandrija Bursac; Milos Radovic; Milan Raich;
$100.00 Slobodan Ivkovic; Ruza Vidakovic;
Kevin Witkowski; Neil Burmeister; Milan
Savic; Philip Manolovic; Elena Potkonjak;
Tanja i Miodrag Abramovic; Miljen Jagodic;
Ronald Mitrovich; Dean Jukovich; Donna
Djinovich; Dr. Milenko Lazarevic; Karl and
Angie Rottinger; Dragan Manojlovic; Mary
Ann Rachowsky; Michael Savatic; $75.00
Mike Mikich; $60.00 Miles and Vera Fostar;
$57.41 Marko and Diane Vojcanin; $50.00
Milenko Ilic; Vukosava Milanovic; Persida
Jovanovic; Milos and Zora Orlic; Ilija i Nada
Trivanovic; Branko Kosanovic; $25.00 Peter i
Katherine Cokic; Timothy and Vera Watkins;
$20.00 Slobodan i Vesna Radovic;
TASTE SPONSORS 2011
KSS $2500.00; Joe Vijuk $1000.00; Nada
Sizemore $1000.00; NEIL BURMEISTER
901.80; SVETA GORA FUNERAL 900.00;
STEVAN KOSANOVICH 750.00; NICHOLAS CHABRAJA 500.00; ROXANNE ZIVANOVIC-GETZ 500.00; PETER ROKNICH
500.00; N. N 500.00; LJUBISA SREJOVIC
500.00; STELLA VUJOVICH 500.00; MILENTIJE DRAGIN 500.00; WILLIAM EDMISTON 500.00; BORIS MITROVIC 500.00;
BILJANA SEVIC 500.00; ZORAN MOMIC
500.00; MARTHA BOZIC 500.00; MANE
GAVRIC 500.00; MILUTIN DJORDJEVIC
500.00; DANE BURNETT FUNERAL HOME
350.00; Dr. VERA MIRKOVIC 300.00; Dr.
IVAN CIRIC 300.00; ZORAN RASKOVICH 300.00; Dr. GRADIMIR VUCKOVIC 250.00; VLADIMIR MARINKOVIC
250.00; BRANKO TISMA 250.00; NINKO
VELJKOVIC 200.00; STANKO NIKETIC
200.00; PERSIDA JOVANOVIC 200.00;
MOMCILO VASILJEVIC 200.00; JIM IACUBINO 200.00; SOFIA SCLAZITTI 200.00;
JOHN STOKOVICH 200.00; ANNE KROSNJAR 200.00; NIKOLA GABRIC 200.00;
MIKE KOSANOVICH 200.00; PHILIP
MANOLOVIC 200.00; MARKO VOJCANIN
200.00; LUKA NIKOLIC 200.00; Dr. MILENKO LAZAREVIC 200.00; ZORAN MIHAJLOVIC 200.00; ALAN PAKASKY 200.00;
STOJAN BOZIC 200.00; WILLIAM I BOJAN
PAVLOVIC 200.00; PREDRAG BURSAC
200.00; BRANKO VUKOTIC 200.00; RADIVOJE BOZIC 200.00; Dr. OLGA IVANKOVICH 200.00; BRANKO TUPANJAC 200.00;
MILES FOSTAR 150.00; MILO POPOVIC
150.00; TED POTKONJAK 150.00; MILAN
RAICH 150.00; SVETO DUPOR 150.00;
GORAN BOGOJEVIC 150.00; MILOS RADOVIC 150.00; MILOS LJUBOJA 130.00;
DJURO POLOVINA 125.00; RONALD MITROVICH 125.00; ANGIE ROTTINGER
125.00; FAITH PAICH 125.00; MARC
CHELAP INC. 125.00; PATRICE ST. PETER
125.00; MICHELLE ANDRICH 125.00; MILAN SAVIC 125.00; DOUGLAS HOWARD
125.00; ARLEEN TISMA 125.00; MIKE
MIKICH 110.00; KEVIN & ANN WITKOWSKI 100.00; VUKOSAVA MILANOVIC
100.00; DANA DEJANOVICH-MARAGOS
100.00; MOMCILO VASILJEVIC 100.00;
DENYSE TAYLOR 100.00; MARY ANN RACHOWSKY 100.00; Dr. MILJEN JAGODIC
100.00; UROS DUPOR 100.00; DRAGAN
MANOJLOVIC 100.00; ILIJA TRIVANOVIC
100.00; MILENKO ILIC 100.00; PETAR I
DOBRILA KOVAC 100.00; YOUSEF ATALLAH 100.00; MILA FAIR 100.00; MILDRED
TERZIC 100.00; DUSAN PROSTRAN
100.00; DRAGISA MIRJANIC 100.00; DARLENE LADA 50.00; MARIANA MILACIC
50.00; MILO POLOVINA 50.00; DRAGICA
DJINOVICH 50.00; MIROSLAV NIKOLIC
30.00.
The following people also donated their
time and talents, in many capacities, to prepare
for the Taste: ANDJELO ARANDJELOVIC;
MARIJA ARSENIJEVIC; RADOVAN SARIC; VLADO DRAGOJEVIC; MILOS JOVANOVIC; ANDY PUCIN; ARSEN STANOJEVIC…
New Roof and Indoor/Outdoor
Improvements
A new roof was added to the church after an initial fundraising campaign for funds
to make the improvement. A new roof was
needed for the entire complex. Just in time, to
prevent any new challenges with the torrential
rains that followed. Thank you to everyone
who helped with this project from fundraising, to donations, to supervision, etc.
Roof donors:
Persida Jovanovic 3,355.00; Roxanne Getz
2,500.00; Momcilo Vasiljevic 1,300.00; KSS
1,000.00
Paul Saniuk 1,000.00; Paul Saniuk, in
memory of mother Anna 1,000.00; Jim Iacubino 700.00;
Mike Kosanovich 625.00; Goran Bogojevich 600.00; John Stokovich 600.00; Elena
Potkonjak-Clymer 550.00; St. Basil Book
Store 500.00; Stevan Kosanovich 500.00;
George Sinnokrak 385.00; Matt Peyakovic
300.00; Veljko Jokic 300.00; Wiliam Edmiston 300.00; Diane Pirocanac 270.00; Dean
& Trinity Vla 220.00; Dana Maragos 200.00;
Desanka Matovic 200.00; Jim Emrick 200.00;
David Dejanovich 180.00; Milic and Svetlana
Sutic 150.00; Zoran Gusic 150.00; Nebojsa
Dupor 140.00; Darlene Lada 125.00; Faith
Paich 120.00; Philip Manolovic 100.00; Anise Prodanovic 100.00; Bozidar Bozic 100.00;
Branko Bozich 100.00; Branko Kosanovich
100.00; Dejan Kozic 100.00; Dragan Vidovich 100.00; Dragica Djinovich 100.00; Fr.
Vladimir Vranic 100.00; Mike Kosanovich
100.00; Nada Savatic 100.00; Nadica DrondicPodgurski 100.00; Nick Tseffos 100.00; Sofia
Scalzitti 100.00; Ted Potkonjak 100.00; Uros
Dupor 100.00; Vasilije Vranic 100.00; Ilija
Trivanovic 100.00; Zoran Vranjes 75.00; Mike
Savatic 65.00; Arsen Visnjevac 60.00; Denise
Maas 50.00; Donna Djinovic 50.00; Doug
Howard 50.00 Helen Mandic 50.00; Ivan Kostic 50.00; Jandrija I Milica Bursac 50.00; Keith
Bauman 50.00; Martha Vuicich 50.00; Milan
Kozic 50.00; Slavisa Masic 50.00; Slavoljub
Miljkovic 50.00; Zoran Vranjes 50.00 Stephan
Chobanian 50.00; Vujo and Cheri Dupor
50.00; Pay Kulmala 40.00; George and Mira
Andric 40.00; Ljubomir Konjevic 40.00; Vukica Milovanovich 80.00; Nedeljko Gojkovic
30.00; Slobodan Ilic 30.00; Rosemary Fabina
25.00; Aleksandar Zigic 20.00.
The interior of the entire church, entry and
social hall was painted thanks to the generosity of donors: Natalie Sliepcevich 750; Peter
Roknich 500; Milica Terzich 250; Jim and
Mira Hausser 50; Milan Zecevic 20; Borko
Bozic 500; Borko Bozic 750; Jovan Stokovich
and Church Brotherhood 450. An area color
Donations " Глас Острога
25
specialist was brought in to give the suggestions on how to bring out the beauty of the
icons and give the feel of spaciousness. The
warm colors selected more than highlight the
beauty of the icons and warm up the social hall.
Special thanks to Momcilo Vasiljevic who
donated all new lighting for the office, bookstore, classrooms, kitchen and social hall. Special thanks also to those who helped with the
installation which included Ivan Kostic, Milan Savic, Mane Gavric, Angelo Arandjelovic,
John Stokovich and Matija Pejakovic.
A new drainage system around the exterior was completed. The plan was designed by
an Eagle Scout parishioner, Mark Edminston
of Lake Forest, IL. He chose this as one of his
projects as a scout. With the help of Milan Savic, Mike Kosanovich and Zoran Vranjes the
project was completed and works beautifully.
It make a huge difference in the drainage and
usage of the property when rain and melted
snow doesn’t settle near the structure. Thanks
to all for this great job and improvement.
Special thanks to Krstan-Kico Bozic for his
support with some of the emergency plumbing needs of the church.
Altar Rooms Redesigned
When Fr. Djuro assumed the role of parish
priest, one of the first projects on his agenda
was the organization and massive cleaning
of the altar and altar storage rooms. With the
help of Rade Bozic, Matija Peyakovich, Zoran
Bobic, Petar Roknich, Eli Rocknich, Endy
Emrick, Andjelo Arandjelovic, Dragoslav
Veljkovic and Goran Bogojevic, everything
was removed from the altar and the rooms
behind the altar. Running water was brought
to the altar by Bozic Plumbing Cabinets and
new flooring were also contracted. Every item
was evaluated and assessed for its purpose
and need and age. Some things were properly
disposed of, some donated and some kept.
Now everything is in it’s place. Cabinets conceal and project items that need to be properly stored and kept. All the vestments and
other fabric items that were kept were proper
cleaned and hung for protection and preservation. New cabinets and a sink were purchased.
The cabinets were finished in a stain and protective coating. The expenses for this renovation supplies, equipment, and some additional
labor costs ($3,000.00) were the donation of
Fr. Djuro and P. Anna. The project was completed to be a lasting system of organization
and order that all altars must have.
New Church Items for the Altar
Several church items were donated to
make the altar complete with things that are
needed for holy services. The list of items includes: a censor, a nine-foot wooden Cross
for Holy Thursday and Holy Friday made my
Vinko Lukic and Sava Jovanovic.
Donors for the items are:
CENSOR, - $120.00 by Mark Edminston;
Savatic Family, in memory of +Momcilo Savatic and +Draginja Curcic; EXALTATION
CROSS/PLATE - $750.00 by Edminston
Family; HOLY BREAD CONTAINER $420.00 by Jim Iacubino; COMMUNION
SET - $300.00 by Nina Isakovic, for the health
of Marko, Nikola, Jelena i Sasa; Marko and Diane Vojcanin, in memory of +Dorothy Milic
and +Patriarch Pavle; Millie Terzic; CENSOR
STAND - $450.00 by Petar Savic and Nina Isakovic, in memory of +Predrag Savic; BOOK
OF NEEDS (set of 4) - $150.00 by Kosanovich
family in memory of Bronco Kosanovich and
Petar Lukich; HAND-BLESSING CROSS $500.00 by Roxanne Goetz, in memory of
+Ana Saniuk; HOSPITAL COMMUNION
KIT - $750.00 by Dana Dejanovich-Maragos
and Dejanovic Family in memory of +Doro-
thy Dejanovic; VIGIL LAMP FOR OBLATION - W/HOOK $430.00 by Petar Roknich;
CRUCIFIX - $1,500.00 by Roxanne Getz;
Penticostarion in English - $121.00 by Ninko
i Gordana Veljkovic; WEDDING CROWNS
w/CUP - $757.95 by Vukasin and Stamenka
Pavlovic; GOSPEL BOOK - $1,250.00 by Roxanne Getz; PENTECOSTARION/4 OCTOECHOS BOOKS - $285.00 by Peter Roknich;
CHRIST’S TOMB - $14,500.00 by John Stokovich; BISHOP’S THRONE - $10,000.00 by
John Stokovich; $1,100.00 by Roxanne Getz.
All items were on display for everyone to
see and donors came forward immediately
and on the same day all items had donors.
Sunday School teachers used the opportunity
for the items to be shown in their classes for
up close views and explanations of the items.
The following Sunday, the items were blessed
and placed in the altar for use. Thanks to all
who came forward to complete the renovation of the altar with the needed items that all
orthodox churches need. The generosity was
heart-warming. Thank you all.
Church
and Organizations Slavas
The annual church slava, Kolo and Brotherhood slavas continue to be observed on the
day of the slava with holy liturgy and a luncheon. In addition, slava banquets honoring
the day are also held on the Sundays closest to
the actual slava. The KSS and the Brotherhood
are to be commended for the exceptional job
and efforts put forth on those days that make
them not only meaningful but supportive of
the church as well. Those extra efforts to host
both day for each slava have really made a
difference for the parish. We thank God for
the energy and effort of those who support
this parish, which is in its infancy. We look
to others who through the decades have led
the way and to all those who come to St. Basil
regularly, and from time to time to show give
their support. We gain strength and hope from
those around us. Thank you for that.
KSS AND BROTHERHOOD
SLAVA - 2011:
Debra Stokovich 500; John Stokovich 300;
Persida Jovanovic 300; Vladimir Dragojevic
200; Dr. Ivan Ciric 200; Donna Djinovich 150;
Momcilo Vasiljevic 150; Ratomir Vujovic 100;
Sofia Obradovich-Sclazitti 100; Zoran Mihajlovic 100; Milenko Ilic 100; Popadija Anne
26
Глас Острога " Donations
Krosnjar 100; Mane Gavric 100; Milos Ljuboja
100; Milovan Nikolich 100; Bonnie Popovic
100; Vladimir Marinkovic 100; George Sinnokrak 100; Vukasin Pavlovic 100; Mildred
Terzic 100;Olga Djordjevic 75; Matt Peyakovic
50; Stanko Manojlovic 50; Michael Savatic 50;
Milan Savic 50; Vujo Dupor 50; Radovan Zrnich 50; Dragan Manojlovic 50; Milan Raich
50; Helen Mandich 50; Peter Roknich 50;
Dragoljub Sukovic 40; Ray Kulmala 40; Valeria Vranic-Coric 30; Faith Paich 25; Robert
Vuicich 25; Vladimir Rokvic 20; Douglas Hourad 15; Dusan Radakovic 60; Ninko Veljkovic 40; Dragica Mrkalj 40; Elena Potkonjak 50;
George Raic Family 40; Dragoslav Veljkovic
Family 40; Milanka Veljkovic 25; Dona Maragos 20; Spasoje Gligorevic 20; Donna Savic 10;
V. Jesic 10;
Nikola Tesla Day program master of ceremonies for the science projects. Nick interviewed
each student that had a project. Projects were
presented by Jasmina and Stevie Bogojevic,
Niko Arandjelovic, Luka Arandjelovic, David Hausser, Matija Stokovich and Natalia
Veljkovich. Awards were presented by parish
president, Mike Kosanovich.
Following the student projects, the audience was treated to the experiments of a real
scientist who used student volunteers to demonstrate some basic principles of science. KSS
President introduced the scientist to the audience. The kolo sponsored the event by donating the awards and the costs for the scienctist.
He ended his presentation with an explosion
caused by a balloon on a bottle of liquid nitrogen. It caught everyone’s attention.
Nikola Tesla Day
Chess and Table Tennis
Tournaments
Sunday, March 6th, 2011 was the first
Nikola Tesla Day at St. Basil Church. The
day is established to honor those who made
a difference in the world. Students were encouraged to work on projects that would be
show-cased after lunch. Fr. Djuro and Trusteeship President Michael Kosanovich opened
the program by welcoming everyone to a day
dedicated to recognizing a role model for our
children. Angelo Arandjelovic spoke about
Nikola Tesla highlighting some of his greatest
works. Nick Mitrovich, the official voice of the
Chicago Fire Soccer Team was guest speaker in the high school class, and also was the
St. Basil Church also hosts annual chess and
table tennis tournaments. The chess tourna-
ments are held on Saturdays during Lenten seasons and table tennis is an annual May event.
Zoran Mihajlovic is chairperson for the both
events. Everyone from all ages groups is invited
to participate from all around the Chicago area.
Serbian Classes and Students
at Hellenic Center in Deerfield
Something new for the 2010-2011 school
year is the availability of a dual language preschool (starting at age 2) and parochial school
K - 8 education in nearby Deerfield, IL. The
Hellenic Center located on Lake Cook Road,
only a short distance from St. Basil Church.
St. Basil parishioner, Vesna Radovic, is the
Serbian language teacher now working at
the Hellenic Center. She enables the Center
to offer a Serbian English dual language educational experience. Parents are more than
thrilled with the education their children are
experiencing at the Hellenic Center. Serbian
students recently observed St. Sava Day slava
with the other students at the school and Serbian Christmas in January.
TEENS TO ORGANIZE
Homeless Shelter
St. Basil Teens used the Pascal Lenten season as the time to give back to others. The teens
spent time assembling shelving and reorganizing two major storage areas for donated supplies. One room houses all the shelter’s household and health and beauty and food supplies
while the other stores all household appliances
and bedding equipment etc. Students assembled
shelving, reorganized of the rooms, and then
restacked and organized all the items and supplies so that they are easily accessible and understandable for restocking. The teens took only
one short break and worked through the time
they could give the center. The shelter administrator was present to watch the progress which
also included cleaning the main office. Teens
worked inside and outside to complete the job.
The shelter administrator was so impressed and really touched by the donation
of shelving. When the job was completed
and everything organized by a system created
by the students that color coordinated like
items, the team of teens was treated to lunch
at a local Libertyville favorites spot for young
people. Congratulations to all teens on a great
unselfish effort to help others. Faith and good
works…..a lesson learned.
Donations " Глас Острога
27
Mettawa 50th Anniversary
Celebration
Fr. Djuro and members of the Board were
invited to attend a special celebration of the
Village of Mettawa. There they learned the
history of the area and met the village officials
and many of the residents. Mettawa was incorporated in 1960 by a group of forward-looking
residents who wished to preserve the area’s rural beauty for future generations.
The area was originally settled by Native
Ame­ricans, http://www.tolatsga.org/pota.html,
and Mettawa takes its name from the chief of a
former Potawatami Village that was located in
the 1830s near the Village’s southwestern border. The Village’s name was proposed by James
Getz the first Village Mayor and then president of the Lake County Historical Society.
In 1844, the United States government issued property deeds to settlers who wanted
to homestead in this beautiful area. In fact,
Bradley Road takes its name from one of
these early families. The first homesteaders in
this area east of the Des Plaines River found a
land filled with wetlands, prairie with beautiful flowers, hickory-oak forests, and a network
of Indian trails linking the Villages and Forts,
present at that time. For the next hundred
years much of the land suitable for growing
crops was farmed.
In the early part of the 20th century, some
land holdings were assembled into larger
country estates and used as summer retreats.
Two famous residents and landowners of the
area were Adlai E. Stevenson (Governor of Illinois and candidate for U.S. President) and
Edward H. Bennett (co-author with Daniel
Burnham of the 1909 Plan of Chicago).
By mid-20th century, there were 118 residents living in what is now the Village of Mettawa. Many of these residents kept horses and
appreciated the beauty of the landscape, its
forests and open fields. They understood that
the quality of life here could be threatened by
dense residential and/or commercial development, so they decided to take some steps to
protect the area.
In 1959 a group of these residents decided to incorporate the Village of Mettawa
to help control development and to maintain
their increasingly rare rural environment by
enacting five-acre zoning. Since 1960 the Village Board has supported the Lake County
Forest Preserve as it acquired many acres
of land in the village for forest preserves.
Today’s Village borders contain five large
28
Глас Острога " Donations
preserves: MacArthur woods, the Adlai E.
Stevenson Home, Grainger Woods, Daniel
Wright and the Old School forest preserves.
Since 1994, several businesses have joined
with the Village to preserve open lands. All
business tax revenues collected by the Village help to support Mettawa by funding open
space improvements, trail development and
providing tax rebates for the residents. Some
of the largest businesses based in Mettawa
now include the Hong Kong Shanghai Bank
Corporation (HSBC), Computer Discount
Warehouse (CDW), the Marriott Residence
Inn, and The Hilton Garden Inn, where the
Village holds its official meetings and soon to
be opened, Costco.
Today, Mettawa has over 450 residents, but
many more people than that see its beauty as
they travel through the village by foot, horseback, bicycle or in their cars on Everett Road,
Route 60/Townline Road, Riverwoods road/
Boulevard, Bradley Road, Old School Rd. and
St. Mary’s Road.
St. Sava Day Celebration
Programs
song they learned at Camp Gracanica about
St. Sava. The costumes made and organized
and distributed by Slobodanka Vranjes added
the stellar finishing touches to the beauty of
the program and how the children looked. Everyone participated even the high school class.
Congratulations to the teachers, board and the
children for making us proud and feel so good
on this special day.
Each child received a special silver dollar
from His Honor and parish board member,
Judge Ted Potkonjak from the St. Sava SNF
Lodge 74.
Badnjak
A special feature at the St. Basil Church
Christmas season is the huge Serbian Badnjak
built and decorated by faithful. The tree is kept
up for the children’s Vertep until St. Sava Day.
The tree is decorated with crosses, icons, and
fruit. The base of the tree has fruit, straw and
lights. The tree is also lit by a spotlight to reflect the golden tone on the leaves. Many take
their pictures by the tree as a remembrance of
the holiday season.
One of the highlights of each year for the
parish and of the cultural school program is
the annual St. Sava Program. The program is
prepared by the Cultural school teachers and
board members. The program features the traditional poems, songs and dances that honor
St. Sava and church schools.
This year’s program (2011) was the best
ever. Student sang songs and added a new
The tree is constructed using the largest
branches that can be found in the winter season. John Stokovich has fought the weather extremes for the last two years to bring as many
tree parts as possible including the crown of
a tree. Special thanks to those who came to
decorate the tree which brings a smile to those
who see such a large tree in church. This year
the Kosanovich’s and Vranjes along with our
Petar Roknich were on hand to decorate put
on the finishing touches.
The following year popadija Ana Krosnjar, Dragana Manojlovic and Dragica Mrkalj
decorated Badnjak also. Thank you all!
Basketball Teams
St. Basil Church has been blessed with
some top athletes and great basketball teams.
Avid participants in SNF tournaments, the
youth have brought back many trophies to the
church. Last season was no exception as they
participated in all levels in the Indiana hosted
tournament. Congratulations to our athletes
who came home with top honors and all the
parents for their efforts to give this wonderful
opportunity to the youth. The women’s team
once again came home with the first place
trophy. This year the players will again participate with all their energy in the SNF tourney
in Canton, Ohio.
The St. Basil’s women’s team are the tournament favorites to take first place again this
year, with top high school award winning basketball seniors Kaca Savatic and Andi Potkonjak. Both were recently featured as top in team
by the IL press. Andi Potkonjak also broke a
high school varsity scoring record of 1000
points even with sitting out a year for surgery.
Way to go team!
St. Basil Parish Works
at Monastery Gracanica
Memorial Day Picnic
The St. Basil Parish was assigned as hosts
for the outside bar areas for the annual monastery Memorial Day Picnic. A team of willing
helpers started showing up early in the morning to start setting things up for the picnic
start after the Liturgy. The board had shifts of
people lined up for the entire in the bar area.
Along with our priest, Fr. Djuro, Trusteeship
President, Mike Kosanovich and KSS President, Richelle Arandjelovic, a special tent was
also set up where photos of the St. Basil children’s activities were showcased and registration forms available for Sunday School and
our Cultural School program.
They offered free face painting and balloon animals to all children who stopped by
to visit. St. Basil Parish had a wonderful presence at the picnic. Everyone had a great time
and all efforts were greatly appreciated. Great
job!
The Passing of Fr. Milan Savic,
First Parish Priest
sion of the Sunday liturgy service. Following
the program, everyone enjoyed lunch.
2010 marked the passing of a great priest
and person, the V. Rev. Milan Savich. He was
the first priest of St. Basil Serbian Orthodox
Church. Serbian Orthodox Archpriest Protojerej-Stavrofor Milan Savich, 90, fell asleep in
the Lord on Saturday, November 27, 2010 in
Chicago.
Born in the town of Arilje, Serbia on
September 20, 1920, Father Milan was sent
by, then Bishop, Nikolai (Velimirovic) to the
Bitolj Seminary, where his teachers included
Archimandrite St. John (Maksimovic) and
Archimandrite St. Justin (Popovic). Fr. Milan
was ordained to the Holy Priesthood in 1953.
He served the Serbian Orthodox Church in
various capacities for 57 years.
He was the Parish Priest of: St. George
Church and Holy Trinity Cathedral in Pittsburgh, PA St. George Church in Schererville,
IN and St. Basil Church in Mettawa, IL for 9
years. Fr. Milan was also the Secretary of the
Midwest Diocese in Libertyville, IL.
Fr. Milan was a most loved priest by all ages
at St. Basil Church and wherever he served.
He will always be remembered with love and
prayers and in the hearts of those who knew
him best at St. Basil Church. He will be forever
a part of this parish as well as his wife, the late
Protinica Connie (Stanica) Savich. Together
they dedicated their lives to making the lives
of others better. May his memory be eternal.
Deacon Nikolai Kostur
A Special Lenten Speaker
on St. Nicholas Day
The special nativity Lenten speaker was
Deacon Nikolai. Deacon prepared a very special presentation explaining the nativity using
two icons. He walked the audience through a
step by step explanation of the coming nativity
by featuring small parts of the icon…one at a
time. The young children were especially attentive to his presentation that utilized a power-point of sections of the icons as visuals for
his explanation. Everyone learned something
from the presentation.
Deacon Nikolai was thanked for his wellprepared lecture. Following that, Sv. Nikola appeared and Fr. Djuro and Deacon Nikolai sang
the troparion for the day. He entered the room
and took his seat in the throne where children
came up one at a time to greet St. Nicholas and
receive a special bags of treats and have their
picture taken. Thank you St. Nicholas and Eli
Kosanovich, high school senior, for making
sure St. Nicholas appeared with gift bags for
the children.
Vertep
Vertep is another wonderful annual event
at St. Basil Church. Slobodanka Vranjes with
the assistance of Masha Kosanovich had all the
parts assigned and all the costumes distributed
and all the practices behind them on the day of
the presentation. Many students were involved
as readers and with the parts to tell the story of
the nativity of Christ. It is a heart-warming annual event that everyone enjoys at the conclu-
Palm Sunday, Holy Week
and Pascha Services
All Sunday School children had special
lessons about Palm Sunday and Holy Week.
Children learned about the procession by
Christ into Jerusalem. The students tied palms
and willow branches with green ribbons and
everyone carried some into church to remember Christ’s procession. Holy Week involved
many faithful in attending services, decorating the church for Holy Friday, participating
in services by reading epistles etc, preparing
the eggs for Pascha, attending midnight services and welcoming the record crowd attending Pascha services with a special reception
after services. The record attendance for PasDonations " Глас Острога
29
cha 2011 was an uplifting conclusion to the
Paschal lenten season. We give thanks to God
for continually blessing our parish with the
faithful that comprise a loving parish family
community.
Donations for flowers
for Pascha 2011:
Ninko i Gordana Veljkovic 50; Dragan i
Milica Vidovic 20, in memory of +Lazar Raic
and Dusanka Matejich; Anja Valente 80;for
the health of parents Vaso and Zora Knezevich; Peter Roknich 50, in memory of +Eleanor
Roknich, Ana and Petar Roknich, Sava and
Djuro Roknich; Bonnie Popovic 30, in memory of Bob, Brad and Charles Polivka; for health
of Mary Polivka; Vlad and Biljana Marinkovich 50, in memory of Radomir and Radule
Ostojic, for health of Cedomir and Zorica
Marinkovich, and Marinkovich Family; Dunja
Vla 10; M. Milacic 10, in memory of Milena
and Dragoljub; V & S. Pavlakis 40, in memory
of John and Bessie Bray; Steve Pavlakis; Jovo
and Sava Kovac; Mike and Masha Kosanovich
25; Branko and Olga Jukovich 10; Phil and
Michelle Manojlovic 20; Valeria Coric 30; Fr.
Djuro and Anne Krosnjar 50, in memory of
+Janko Krosnjar; Gary and Sofia Scalzitti 50;
James and Dorothy Iacubino 50, in memory
of +Iacubino and +Nicka families; John Stokovich 30, in memory of +Slavko and Dorothy Stokovich; for health of Nick Stokovich;
Persida Jovanovic 50, in memory of +Nestor
Jovanovic; for health of children and grandchildren; Faith Paich 15; Momcilo and Gordana
Vasiljevic 50; Dana Maragos 20, in memory of
Dorothy Dejanovich; for health of Daniel Dejanovich; Veljko and Nada Jokic 30, in memory
30
Глас Острога " Donations
of Jovo and Koviljka Jokic, Mirjana Padezanin;
for health of Jokic family and Branko Padezanin; Helen Mandich 30, in memory of Milenko
Popovich, for health of George, Vukosava, Jelena, Nich and Barbara; Vukasin and Stamenka
Pavlovic 100, for health of the family.
Donations for flowers
for Pascha 2012:
The Coric Family $30, in memory of Elizabeta and Bella Csonka and for the health of Veronika, Bogosav, Pavle, Isidora and Milos; Paul
Saniuk 100, in memory of John. Anna, child
Alexey and Peter; for the health of Olga, Tamara, Alexander, Paul, Vladimir, Marie, Samuel, Martha and Snezana; Roxanne Zivanovic
Goetz 60, in memory of Richard Getz and
Hranislav and Ljubica Zivanovic, and for the
health of Brian and Fran Weaver and Roxanne;
Phillip Manojlovic 50, in memory of Marjorie
Manojlovic; Maragos Family 50, in memory
of Dorothy Dejanovich; Sofia Scalzitti 50, in
memory of Dusan and marija Obradovic, and
for the health of Gary, Sofia, Christina and Dusanaka; Gordana Vasiljevic 50, for the health of
Vladan, Stepehen, Andrew and Elizabeth; Persida Jovanovic 50, in memory of Nestor Jovanovic and Milena and Dragoljub Stojadinovic,
and for the health of Lyon Family and Jovanovic
Family; The Krosnjar family 50, in memory of
Bajo and Julie Andrich, Janko Krosnjar and
kuma Millie Mitrovich; Seja Munson 40, in
memory of Miodrag “Gane” Gavric and Milka
and Mane Mandic; Jim and Dorothy Iacubino
30, in memory of deceased family members;
Helen Mandich 30, in memory of Milenko
Popovich and for the health of George Sinnokrak, Barbara Gasich, Vukie, Nick and Jelena
Mandich and Anne Popovich; Stevan and Sladjana Vojcanin 30, for the health of their parents Sotir and Jelka Djordjevic and Jovan and
Lili Vojcanin; Bonnie Popovic 25, in memory
of Bob, Brenka, Charles and for the health of
Brenda; Faith Paich 25, in memory of Zora and
Stevan Mitrovich and baba Mara; Marko and
Diane Vojcanin 25, if memory of George Cavic;
Elena Potkonjak 20, in memory of Mary and
Ted Potkonjak; Milica Vidovich 20, in memory
of Lazar Raich and Dusanka Matejic and for the
health of Dragan, Milica, Aleksandra, Stefan
and Jovan Vidovich; Mariana Milacich 20, in
memory of her parents and for the health of
her sons; The Dragoslav Veljkovic Family 20,
in memory of Olga Veljkovic and Milica Mitrovich and for the health of Veljkovic families and
Mitrovic families; Milo Polovina family 10, in
memory of Nada Polovina and Mileva Trbovich; Pavlakis Family 10, in memory of John
and Bessie Bray, Steve Pavlakis, Jovo, Sava and
Darinka Kovac, Katherine and George Lenos
and for the health of George and Risto Kovac.
Choir Slava
The St. Basil Choir observed its annual
krsna slava, St. Nikolai of Zica on Sunday, May
9th. Our choir faithfully sings the hymns and
responses at services which truly makes each
service more beautiful. We thank all those that
give of their talents to sing the responses from
the heart. It is a gift of time and talent and a labor of love.
Special thanks to choir director, Roxanne
Getz for all her efforts and work with the choir.
Sunday School
High School Graduation
On Sunday, May 8th, 2011, the St. Basil Parish paid tribute to our Sunday School graduates who are also graduating from high school.
These you students attended Sunday School
since entering the preschool class. That alone is
a worthy accomplishment. Giving time on Sunday, coming to class as much as possible, participating in church-school activities, completing
community service and more, is deserving of
our time attention in times when so many have
decided that two hours on a Sunday morning
is just too much to ask. Congratulation to: Michael Howard, Tommy Howard, Kaca Savatic,
Steven Pavlakis, Andrea Potkonjak, and Eli Kosanovich.
The seniors were first featured on that day
by participating in special prayers and bible
verses that followed Divine Liturgy. Each then
received a special blessing with holy water before joining Father Djuro in a receiving line
while the choir sang, “God grant you many
years.” When parishioners came to receive
their Holy bread (nafora), the line of graduates
continued and each was congratulated, one by
one, by all the St. Basil parishioners that day.
Each graduate received personal and individual
greetings from those who received bread and
then shook each of their hands to wish them
well.
Immediately following lunch a special program honoring the grads took place. Members
of the high school class took turns introducing
and telling about each grad one by one. After
the honoring by their fellow class peers, a short
PowerPt was presented showing the graduate
over the past 18 years. At the conclusion of the
slideshow, each graduate received a standing
ovation, one by one. Tears were flowing as the
St. Basil parishioners congratulated each graduate and wished them well.
Each grad receives a special hard cover Orthodox study bible with a list of verses to read
in the future, depending on the need they may
be experiencing at any given time. The stewardship coordinator, Elena Potkonjak Clymer
greeted the students and president each with a
St. Basil Stewardship form date for 2015.
Congratulations to all our graduates on
their accomplishments and into their futures.
First Recipients of the St. Basil
Leadership Awarded
to Parish Teens
The first St. Basil Leadership Awards for
dedication to helping others and community
service were presented to eleven of the parish
teens. These students participated in a special community service project in May that
took their time and efforts to the James Lovell
Military Veterans’ Medical Center at the Great
Lakes Base. Students met with patience and residents from various aspects of the medical facility. They had conversations and spent time with
some under psychological care ranging from
schizophrenia on. They sat with those who are
wheelchair bound and residents of the facility. They met family members of those there
for loved ones in hospice. The St. Basil youth
planned and hosted a Sunday of fun and activities along with a special buffet of favorite foods.
Students were responsible for food, activities
and giving the gift of time to be with those in
need of someone to talk with. The youth had to
do set up and cleanup to leave the facility in the
best condition. They also had to help patients
back to their assigned wards and rooms.
The following Sunday, these eleven students received the St. Basil Leadership award
and certificate. They were individually introduced to received the award presented by KSS
president Richelle Arandjelovic, Parish President Michael Kosanovich and Sunday School
Coordinator, Nada Savatic. The special leadership medals were hung around their necks
with ribbons while each also received a special certificate. Recipients are: Nicholas Stokovich, Vuk Savic, Tina Arandjelovic, Marko
Arandjelovic, Sam Maragos, Pavle Coric, Kaca
Savatic, Andrea Potkonjak, Joey Potkonjak,
Nicole Kosanovich, Eli Kosanovich. Special congratulations to these youth. The high
school teens also host a Super Bowl Sunday
fundraiser for IOCC and have worked at the
area homeless shelter.
KSS; Debra and Nick Stokovich; John Stokovich 500; Momcilo Vasiljevic 250; Vladimir
Dragojevic; Goran Bogojevich; Persida Jovanovic 200; Milo Popovic 150; Peter Roknich;
Anne Krosnjar 125; Neil Burmeister; Milan
Savic; Zoran Vranjes; George Sinnokrak; Michael Kosanovich; Zoran Mihajlovic; Mildred Terzich; Andjelo Arandjelovich; Biljana
Miljkovic; Theodore Potkonjak; Vladimir
Marinkovic 100; Mane Gavric 75; Nada Savatic; Sveto Dupor; Nikola Gavric 75; Olga
Georgevich; Dragan Vidovic 60; G. Raich
Family 52; Milan Raich; Ron Mitrovich; Dragan Lakic; Natasa Samardzic; Arleen Tisma;
Helen Mandich; Phil Manolovic; Uros Dupor;
Ilija Trivanovic; Dr. Vera Mirkovic; Mila Fair;
Vukosava Milovanovic; Dragan Manojlovic;
Ninko Veljkovic; Jelica Kostov; Matt Peyakovic; Roxanne Getz 50; Dusan Radakovic; Ray
Kulmala; Gojkovic Family; Branko Dragojlovic 40; Valeria Coric; Dusan Spadic; Nebojsa Dupor; Stevan Vojcanin 30; Ljubo Savcic;
Borka Lakic; N. N.; F. Stojanov; Slavica Kostic;
Milka Dupor; N. N.; Faith Paich; M. Milacic;
Darlene Lada; Danica Maragos 20; N. N. 15;
Sasa Pavlovic 10;
Church Slava celebration 2011
and donations.
Teaching stewardship starts from the
ground up. On the hottest day in May the St.
Basil teens held their first act of collective stewardship by hosting a car wash following liturgy.
This was a school year culminating project that
teaches about stewardship to one’s own church.
The car wash was set for a two hour time slot
in the church parking lot. The basic cost was a
$10.00 donation. Many gave more. The weather
was cooperating, and the wind help in drying
the cars which was appreciated by some of the
teens. It was an all out effort.
By the end of the two hour wash time students earned $310 which they counted and
presented to Fr. Djuro as stewardship from
the teen Sunday School class. Thank you once
again…teens! We are all so proud of you. Congratulations again on a job well done!
Thank you also goes to Vinko Lukic for
doing things around church: painting, changing light-bulbs, etc;
Peter Roknich for maintenance/cleaning
church every week; Andjelo Arandjelovic, Radovan Saric i Stevan Arandjelovic, for electrical
work; Jovan Bulatovic, for fixing airconditionings; Nikola Gabric, Drago Sukovic, Matija
Pejakovic and Goran Bogojevic, for many
The St. Basil Church slava was observed
on the day of the slava, Thurs., May 12th, 2011
with Liturgy and lunch.
A slava celebration banquet was held on
Sunday, May 15th following the Divine Liturgy.
The honorary slava hosts/domacin were past
St. Basil trusteeship president and his wife, Neil
and Mila Burmeister.
The kolo prepared a beautiful banquet with
our chef, Jelista Kostov. Banquet keynote speaker was Neil Burmeister who greeted the guest
and in his humble manner expressed a lovely
message about our parish. He was introduced
by current parish president, Michael Kosanovich who reminded everyone of all the different
things and capacities that Neil served is over
the years, starting with pre-school teacher. Neil
has most recently been singing with the St. Basil Choir. Neil and Mila are always helping and
every present for the needs of St. Basil Church.
Everyone at St. Basil has been touched by Neil’s
leadership in the most challenging of times as
well as by his and Mila’s love. God bless your
family.
Understanding Stewardship
from the Ground Up
Donations " Глас Острога
31
things repaired around the church building;
Dragana Manojlovic, Cica Veljkovic, Dragica
Mrkalj for watering flowers every Sunday in
church, etc. etc.
New Garage
Facility/Нова гаража
Маја месеца се напокон почела да реа­
ли­зује идеја о почетку радова на нашем
цр­­
квеном имању. Грађевински одбор је
про­­јектовао зграду у којој треба да буде
сме­­штене многе ствари које парохија по­
се­дује, а за које није било смештаја. После
добијене дозволе за почетак радова, Ми­
лош Јовановић је са својим радницима
от­по­чео са (разгртањем) раскопавањем
зе­мљишта где треба да гаража буде по­
ста­вљена, излио бетонску плочу и тиме
омо­
гућио наставак радова на подизању
гараже. Захвалност иде Милошу који је
поклонио цемент и рад у износу од преко 2,100 долара. Захвални смо и Мићи
Ракићу и другим Милошевим радницима који су дали своје добровољно време
и тиме смањили трошак цркве око нове
зграде (шупе, колиба).
Компанија Владе Драгојевића је довршила шупу, обложила сајдингом и покрила…
Благодарни смо свима који су својим
прилозима омогући довршење ове зграде.
SHED BUILDING FUND
Milan Savic Family 250.00; Milos Jovanovic 2,138.20; John Stokovic 1,800.00;
KSS 4,500.00; Vlado Dragojevic 3,200.00;
Boris Mitrovic donated Industrial shelves
worth $1,000; We thank also the following
friends for their stewardship concerning the
Shed: Arsen Stanojevic (geometer), Andjelko
Arandjelovic, Milan Savic, Una Mihajlovic
and John Stokovich
32
Глас Острога " Donations
Прослава Видовдана
у недељу 26. Јуна 2011
У цркви Св. Василија Острошког свечано је прослављен Видовдан, овај велики
српски празник, дан када празнујемо св.
великомученика Лазара Косовског и све
новомученике српске, и када вршимо помен свих војсковођа и војника палих на
бранику наше православне вере, отаџбине
и слободе. Пре подне је одслужена Света Литургија а потом одржан помен свим
војсковoђама и војницима који су у Косовском боју, па све до данашњега дана,
положили своје животе за крсни часни и
слободу златну. После се прешло у црквену
салу где је послужен посан ручак а потом и
одржан краћи програм.
На почетку програма све госте је поздравио председник Повереништва Ми­ха­
јло Косановића и захвалио се свим ро­ди­те­
љима и свима присутнима који су довели
своју децу на програм, и што су нашли времена да заједнички прославе овај верски и
национални празник.
Прота Ђуро Крошњар је такође поздра­
вио све и говорио о значају празника, као
на Литургији, тако и у сали. Он је напоменуо од коликог је значаја Видовдан за цр­
кву и народ; како је овај празник постао и
остао најдубља међа и линија, преко које
нам је дато у аманет да не смемо прелазити
нити је померати. Он је напоменуо како је,
гледано у категоријама вечности, овом битком српски народ извојевао велику победу.
Бразду коју су заорали свети Немањићи
огледа се овом јеванђелском жртвом кнеза
Лазара и његових витезова. Када човек за
нешто жртвује свој живот, он тиме показује
да је то управо смисао његовог живота, а на
Косову је Српски народ положио своје животе за своју Православну веру и све друге
духовне тековине које су на темељима те
вере поникле у средњевековној Србији. Бој
на Косову и та жртва показује суштинску
духовну зрелост нашег народа у правосла­
вном и јеванђелском смислу.
Због тога Видовдан остаје мера и кри­те­
ри­јум српског духовног усхођења, а и сво­
је­врсна котва којом смо усидрени у мирној
луци православних народа који очекују
Ца­рство небеско и вечну победу у Христу.
Сто­га, Видовдан представља моменат када
се српски народ опет позива на исповест,
да исповеди пред Богом и својом савешћу
да ли се и колико удаљио од косовско-лаза­
ре­вског завета (по речима оца Јустина) од
те духовне међе која нас држи на сигурном
месту у времену бурне историје.
И оних стотинак верника из наше па­ро­
хије, који су дошли на прославу, по­ло­жио је
испит, док други нису успели да се оправдају
својим изостанком и не­ма­р­но­шћу.
За пригодан културни програм захвални смо протиници Ани која је припремила
мали комад која су деца читала, а на основу
епске песме „Бој на Косову“. Истовремено
су ишле слике и фреске и иконе из боја на
Косову. После програма показан је пaурпоинт о Косову уз пригодну песму са Косова... Пре програма наше сестре су припремиле и скромну посну трпезу љубави на
којој су се укрепили сви који су остали на
ручку. Многа деца су учествовала на овом
програму читајући текстове о Историји
Косовске битке и познате народне песме из
Косовског циклуса.
Још једном нека је велика благодарност
свим родитељима, њиховој деци за учешће у
програму и осталим верницима који су били
на служби тога дана, и заједно са нашом па­
ро­хијом прославили овај свечани дан.
Church Anniversary banquet/
Црквена Годишњица 2011
Stevan Kosanovich 500; Radislav Rakovic
20; Dr Miljen Jagodic 100; Djuro Polovina 50;
Walter Vla 100; Michael Kosanovich 200; Sofia Scalzitti 100; Vladimir Rokvic 20; Zorica
Marinkovic 100; Sipka Family 50; Mioljka Milakovic 20; Uros Dupor 50; Dalibor и majka
Dragica Mrkalj 100; Deacon Kostur Family
20; Luka Stojanovic 20; Vlada Dragojevic 300;
Fr Uros Ocokoljic 20; Boro Nedinic 50; Milan
Davorija 30; Milorad Trajkovic 20; Veljkovic
Family 40; Ronald Mitrovic 100; Bonnie Popovic 200; Vukasin Pavlovic 100; Diane Vojcanin
100; Draga Manojlovic 50; Milan Raich 50;
Nikola Gabric 75; Zoran Mihajlovic 100; Ray
Kulmala 25; Milos Coric 30; Anne Krosnjar 150;
Mildred Terzic 50; Michael Savatic 75; George
Sinnokrak 100; Helen Mandich 40; Brenda
Popovic 50; Elena Potkonjak-Clymer 100; Persida Jovanovic 100; Peter Roknich 100; Dusan
Radakovic 200; Ninko Veljkovic 100; S. L. Dara
25; Vladimir Marinkovich 25; Svetlana Ceko
30; Roxanne Getz 100; Vladimir Marinkovich
100; Momcilo Vasiljevic 200; Philip Manolovic
75; George Raich 40; Debra Stokovich 200; Ilija
Trivanovic 50; Faith Paich 25;
Kolo Slava, November 13, 2011
Новембра 13. и ове године свечано је
прослављена Слава КСС и Братства наше
парохије уз велико присуство верног народа, као и пријатеља, ове парохије, који
су дошли да са нама свечано обележе ову
Славу и поделе трпезу љубави.
KSS and Brotherhood Slava
donation/Прилози за Славу
KSS и Братства:
Fr. Djuro Krosnjar Family 150; Tamara
Vesna 25; Michael Kosanovich 150; Theodore Potkonjak 100; Dennise Taylor 50; Mildred Terzich 50; Debbie Stokovic 200; Neil
Burmeister 50; Robert Vuicich 25; Milovan
Nikolic 100; N. N. 40; N. N. 200; M. Matz 20;
James Iacubino 50; Ray Kulmala 35; Diane Vojcanin 50; Momcilo Vasiljevic 200; George Sinnokrak 100; Helen Mandic 50; Dana Maragos
20; Paul Saniuk 50; Milan Raich 60; Mila Fair
50; Vera Mirkovic 30; Persida Jovanovic 200;
Lj. Gachich 20; N. N. 20; Svetlana Ceko 30;
Vukosava Milanovic 50; Faith Paich 25; Ivanka
Ocokoljic 25; Philip Manojlovic 75; Ron Mitrovic 100; Dragoslav Veljkovic 30; Slavica Topalovic 40; Luka Stojanovic 20; Dragica Mrkalj
40; Jelena Potulic 20; Ninko Veljkovic 50;
Milan Davorija 50; Boro Nedinic 50; Dusan
Radakovic 100; Dragan Manojlovic 50; Rajko
Matovic 40; Jovica Zivkovic 50; Ilija Trivanovic
50; Bogdan Milutinovic 25; Melanie Lingreen
40; Darlene Lada 25; Peter Roknich 100; Milos
Jovanovic 100; Milo Popovic 200; Zoran Mihajlovic 100; Mioljka Milakovic 20; N. N. 20;
Drago Sukovic 40; Doug Howard 50; Branko
Bozic 25; Nada Savatic 50; Vladimir Rokvic 20;
N. N. 10; Sofia Scalzitti 100; Matt Peyakovic
50; Roxanne Getz 100; dr. Ivan Ciric 100;
New Carpeting Project
With the artistic talents of Anja Valente,
Richele Arandjelovic and other sisters, the
church carpeting project was finished and
new carpeting was installed inside of the
church, the altar area, offices and the book
store. We thank our very generous donors
who helped beautify our church with their
donations for the new carpeting. The next
beautification and improvement projects will
include windows, new chairs, and parking
improvements. Thank you everyone for your
love and care of the premises and facilities of
St. Basil Church.
Thank you sponsors for making
this great improvement
possible for St. Basil Church.
Nick and Debbie Stokovic $5000.00; Milan
Stokovic 5000.00; Neil Burmeister 1250.00;
Violet Cokic-Stokovich 1000.00, in memory
of +Ruza and +Zivojin Cokic; Peter Roknich
1000.00; Vukasin Pavlovic 500.00; James Iacubino 500.00; Uros Dupor 500.00; Stevan
Vojcanin 300.00; Dragica Djinovic 125.00;
Milenko Ilic 50.00.
St. Basil Parish Honors
the Class of 2012
St. Basil observed the annual honoring of
the St. Basil Church School Class of 2012 on
Sunday, May 13th, while also observing the
church and choir slava. Bishop Longin was
our special guest. The Sunday School graduates where first recognized with their participation at the conclusion of the hierarchal liturgy. Each graduate recited a specially selected
biblical verse that references a graduate’s new
steps in life. Following the readings, the
Church School grads received a special blessing from Bishop Longin and then with holy
water by Fr. Djuro. The choir sang the hymn,
God Grant You Many Years as the grads took
their places in a receiving line that followed
the faithful receiving the holy bread.
Each grad was greeted and congratulated
by the faithful at liturgy. The Church School
grads of 2012 sat at the head table with His
Grace Bishop Longin. Following the serving
of the banquet, members of the current high
school church school introduced the graduates one by one with text from a series of questions the grads had answered prior to the day.
Each grad received a special hard cover bible
and an individual standing ovation following
their introduction. After all were introduced,
a special slide show covered the years of their
lives at St. Basil Church.
Bishop Longin extended his special greetings to the faithful and especially to the graduates of St. Basil Church School. Congratulations
to the graduates who maintained their participation in Church School and church activities
through their senior year in high school. Our
love and prayers go with the graduates.
Libertyville Days Parade
Features Special Guest
Vlade Divac – Serbian Section
Wins First Place
The 2012 Libertyville Days Parade sponsored through the efforts and support of St.
Basil faithful and the Sv. Jelena KSS was a huge
success. This year’s theme was “Celebrating
the Spirit”. The annual Serbian section of the
parade celebrated the winning spirit of NBA
star Vlade Divac of the LA Lakers and the Sacramento Kings. The Serbian parade section included various banner advertising Serbians in
the Libertyville area over 100 years, the Taste
of Serbia, our two monasteries, a car with our
guest, and our float/trailer. There were also a
number of walking guests this year that provided special cheering as DJ Spaz played music and announced our special guest at various
points in the parade. There was no shortage
of Serbian flags or spirit as you encircled the
sections with the flying flags. Section co-chairs
were Anna Bogojevic, Daniela Gavric, and p.
Anne Krosnjar. Equipment and transportation
was organized by Goran Bogojevich, while the
truck, trailer, and golf carts were provided by
the Stokovich Family of Libertyville Manor
Extended Care of Libertyville. Special thanks
to DJ Spaz for providing the music and excitement and a group of young dancers in
costume from the Gracanica dance group. A
special moment was when the parade ended
with Vlade insisting on dancing one kolo with
all the children in the Serbian parade section.
All units had to stop for this event.
Donations " Глас Острога
33
ПОСТ
Душевни и телесни пост
Ш
та за православног хри­­
шћа­­нина значи пост?
Пост је за њега исто­­
времено – и напор и
празник. Није узалудно установљено
да се почетак поста поздравља као
нека велика свечаност. За верујућег
човека, пост је увек повезан с радошћу,
тј. ако постиш, осетићеш и радост. Радост, заправо, прати сваки духовни
труд који човек у чистоти срца приноси Богу.
Основна духовна занимања хри­­
шћа­­
нина су пост, молитва и ми­
ло­
сти­ња. О свакоме од њих написано је
мноштво књига. Све остало, на овај
или онај начин, проистиче из њих или
је са њима повезано. Целомудреност
је, на пример, тесно повезана са по34
Глас Острога " Душевни и телесни пост
Јеромонах Сергеј Рибко
стом. Милостиња се не састоји само
у томе што ћемо сиромаху дати мало
новца, него се схвата у много ширем
смислу, тј. као сви видови служења и
помоћи ближњем – речју, делом, молитвом, радом својих руку. Молитва
није једноставно обраћање Богу с неком прозбом или благодарношћу, јер
молитва, ако је шире схватимо, подразумева разне видове созерцавања Бога,
боговиђења и богопознања.
Сада ћемо, пак, мало говорити о посту. Пост није једноставно уздржавање
од неких врста хране – од меса, млека
или јаја, тј. од хране животињског порекла. Пост је могућност душе да се макар у нечему одвоји од овоземаљског,
како би могла да погледа на небо и
да види други, духовни свет. Пост је
исповедање чињенице да човек није
једна од животиња него, пре свега, духовно биће, па тек онда и телесно. Према томе, он би више требало да живи у
духу, а не само у телу.
Ево како о посту говори један од
најзначајнијих духовних писаца XIX
века, свети Игњатије Брјанчанинов,
епископ кавкаски:
‘’Глава свих врлина је молитва, а
њихов темељ – пост. Пост значи сталну умереност у храни и разборит однос
према њој. Горди човече! Имаш тако
високо мишљење о свом уму, а он је
потпуно и непрекидно зависан од желуца! Закон поста, који је, споља посматрано, закон за утробу, у суштини
је, заправо, закон за ум. Ако ум, као цар
у човеку, жели да користи и да сачува
права свога самодржавља, мора се, пре
свега, потчинити закону поста. Он ће
тек тада бити у стању да увек буде будан и светао, тек тада ће моћи да господари над жељама срца и тела; најзад,
он ће само уз сталну трезвеност моћи
да изучава јеванђелске заповести и да
их следи. Темељ врлине је, дакле, пост.
И данас греховна смрт погађа оне што
нарушавају свету заповест поста. Онај,
који не сачува умереност и потребну
разборитост у храни, не може да сачува ни девственост, ни целомудреност,
не може да обузда гнев, препушта се
лењости, чамотињи и туговању, постаје
роб славољубља и обитавалиште гордости коју у човека уводи његово телесно стање, а оно највише потиче од
раскошне и богате трпезе’’.
Како је све то једноставно! Одреци се током извесног, краћег периода
од хране, и то не од сваке, него само
од неких њених врста, па ћеш се осетити као духовно биће које је Бог од
почетка предодредио за живот у другом свету – светом, чистом и узвишеном, у општењу са анђелима и светим
људима. Придружи посту и молитву, па
ћеш се истог тренутка узнети у тај свет,
осетићеш његово присуство и његов
дах у самоме себи. Свако ограничење у
земаљском – значи слободу за духовно.
Нека ограничења, а можда и страдање
за тело – истовремено су радост за
душу. И то страдање, уосталом, потиче
од навике, од привезаности за земљу –
за слатку и разнолику храну, за комфор
и удобности цивилизације.
Коришћење земаљских плодова и
творевина људског ума није грех, јер се,
несумњиво, они у свету не појављују без
Божијег учешћа и благослова. Грех је да
Божије створење, тј. душа, која је створена ради слободе, зависи од земаљског.
Све ми је дозвољено, али све не користи; све ми је дозвољено, али не дам да
ишта овлада мноме (1. Кор. 6; 12).
Осим телесног, постоји и душевни пост, и он није ништа мање важан,
него телесни. Душевни пост се састоји
у удаљавању од утисака, пре свега
грешних, а то су, у суштини, сви они
утисци који спречавају непрестану и
тајанствену беседу душе са Богом. Чак
ни монаси нису обавезни да се стално придржавају телесног поста, него
само у одређеним периодима године,
које је Црква установила за четири велика поста (Васкршњи, Петровски,
Успењски и Божићни), као и у посним
данима – средом и петком (монаси посте и понедељком и, поред тога, уопште
не једу месо). Монаси се, међутим, непрестано придржавају душевног поста,
а такође и они мирјани који желе да
воде строг и побожан живот. У суштини, монашки подвиг поста се не састоји
толико у телесном, колико у душевном
посту.
Главно занимање монаха, ради којега
и одлази у манастир, јесте молитва. Молитва – пре свега за сопствене грехове,
за сопствено спасење и спасење својих
ближњих, за читав свет. Само Бог зна
колико се несрећа и катастрофа није
догодило у овом свету само зато што
је неки, свету непознати слуга Божији
у својој монашкој келији умолио Бога
да помилује људе, достојне кажњавања!
Истинска молитва је нераскидиво повезана са постом, како телесним, тако,
и још више – са душевним. Нама је превасходно потребна чистота ума, односно, ум треба да буде спокојан, слободан од земаљских брига и доживљаја. У
манастиру се то постиже удаљавањем
од света, а у свету – удаљавањем од са-
ПОСТ
блазни, разонода, празних и бесмислених послова, макар у време поста.
Човек самоме себи одређује како
меру телесног, тако и меру душевног поста, зависно од своје добре
воље и узимајући у обзир околности:
здравствено стање, духовну зрелост,
професију или занимање, узраст, начин живота. Црква је, за болесне људе,
предвидела ублажавање поста: у случају
неких болести дозвољавају се млечни
производи који имају својства лекова,
а у случају малокрвности – дозвољено
је чак и месо. ‘’Ми нисмо телоубице,
него страстоубице’’, рекао је преподобни Пимен Велики (а страсти су грешне
навике, извори грешних поступака).
Исто тако, црквени канони предвидели су ублажавање поста и за путнике. У
савременој пракси, пост се ублажава и
у случају да се човек бави тешким физичким радом – њему се, на пример, допушта да једе рибу. Сматрам да је за студента, који не живи у свом дому, него на
институту, тешко да одржи пост у пуној
мери, јер би могао да оштети желудац.
У таквим случајевима, ја, на пример, допуштам да током поста једу рибу.
Мера душевног поста у потпуности зависи од самог човека. Шта сам
човек сматра грешним, испразним,
световним утисцима? Какво је његово
искуство молитвеног делања? Какве су
Душевни и телесни пост " Глас Острога
35
ПОСТ
околности његовог живота, његове духовне вредности? Оно што за једнога
није грех, за другога јесте. На пример,
ако монах оде у кафану, сагрешиће, док
Црква то мирјанину не забрањује.
Душевни пост обухвата и разне
‘’представе’’. Како да то разумемо? Представама се називају велики скупови људи
чији је циљ да се развеселе, као што су
балови, игранке, дискотеке, позоришта,
итд. Овде не спадају музеји и изложбе,
чији је циљ углавном образовни. Пост је
време покајања због грехова почињених
у претходном периоду, чему разоноде ове
врсте никако не погодују него, напротив,
директно ометају то покајање. Човек који
жели да принесе покајање осетиће слободу душе и радост сусрета са благодаћу,
па ће се и сам добровољно удаљити од
онога што га у томе спречава. Без обзира на то што је пост добровољан, њега се
често придржавају многи, па чак и они
који ретко долазе у храм. Припремивши се постом и уздржањем, они обично
приступају Светој Тајни Евхаристије,
36
Глас Острога " Душевни и телесни пост
односно, у храму се причешћују Светим
Тајнама Пречистих Тела и Крви Христове, али о томе би требало посебно говорити.
Да ли се током поста може слушати
музика? Ја је слушам, јер у томе не видим никакав грех и не осећам никакву
душевну штету. Музика за мене не значи увесељавање, него предах за нерве.
За некога музика значи – трагање за
смислом живота. Поштујем такве људе
и њихова трагања. Уопштено, није грех
ништа што не спречава молитву, а музика не само да је не спречава, него јој
повремено чак и погодује. Осим тога,
молитва и музика су по нечему сличне.
Њихов предмет је – созерцање. Молитвом се созерцава Бог и Његова духовна
лепота, док се музиком созерцава лепота и хармонија богоствореног света.
Да ли је грех ако током поста идемо на концерте? Сматрам да такав поступак није сасвим без греха. Концерт
није само музика, него, пре свега, велики скуп људи, и то веома различитих.
Где су људи, тамо је и општење, вољно
и невољно, а где је општење, тамо је
мноштво различитих ствари, које нису
увек добре. О томе би, дакле, требало
сами да одлучите, јер је одговор на ово
питање индивидуалан.
Насушни хлеб хришћана је – Хри­
стос. Незасито насићење овим Хлебом
значи ситост и спасоносно на­
сла­
ђи­
вање, на које су позвани сви хришћани.
Нека Бог благослови све оне који
желе да на себе прихвате благи и лагани јарам поста. Они, којима није први
пут да посте, добро знају каква је то духовна радост. Нека, пак, Бог увек буде
у помоћи онима, који су сада први пут
пожелели да осете ову духовну радост,
која се не може упоредити ни са каквим земаљским радостима. При том се
мора запамтити да благочашће захтева
истрајност и да његови слатки плодови пристижу током времена. Нећемо
се уподобити оном безумном човеку
који засади прекрасан цвет, а онда га
свакога дана вади из земље, како би видео да ли је пустио корење. Ако желимо
да окусимо плодове са рајског дрвета,
стрпљиво ћемо сачекати да оно израсте
у нашим срцима и да почне да даје плодове који ће користити и нама и нашим
ближњим.
Црква као заједница
Ц
рква је заједница људи, али
за­је­­дни­ца са Богом. Адамовски покушај човека да живи
у за­јед­ни­ци другојачијој, да
за­јед­ни­ци врх буде човек, довео је до
дегенерисања људ­ског бића, до мржње
и ратова који непрекидно пламте планетом. Исус је сишао и понудио свим
људима кроз Себе Бога, као поновно
откривање могућности да се људи саберу
око свог правог Оца. Они који су пришли ушли су у ту древну заједницу, у то
највише скупно биће, и која сваку личност и сваку појаву негује и чува у њеној
појединачности. Црква је складан сабор
Божијег света загрљај који обухвата свет,
и којег обухвата вечност.
Она је заједница у којој складно живе
и сва духовна Божија створења свети Серафими, Херувими, Престоли, Господства, Силе, Власти, Начела, Арханђели
и Анђели; а човек у њу уноси све што је
њему дато од духовних и материјалних
добара. Заједница Цркве је дакле сабор
на чијем се врху, као глава налази Исус
Христос, градитељ и Спасилац тог скупа
који светлошћу својих снага сузбија таму
и грех.
Живот Цркве је у непрекидној борби
против те таме, која се не налази само
„споља“, већ и у још не­до­во­љно про­све­
тљеним члановима, по­је­ди­н­цима. Прићи
Цркви не значи бити и одмах чист колико она то тражи, већ тражити и борити
се да се буде чист колико је Она чиста.
Тај напор, та битка противу таме
и зла окончаће се победом светлости,
претварањем лошег у добро, прео­бра­
жајем свих у створења у савршена до
све­­тости.
Заиста, ту заједницу и сваког по­
јединца у њој води Свети Дух, али како
је то заједница бића која имају божанску слободу, Свети Дух не принуђује
већ упућује људе на даље усавршавање
себе и – ближњих. Чишћење бића од
греха који се нагомилава и утискује чак
и као наследно оптерећење у сваком
појединцу, велики је и тежак и свет посао, који траје целог живота. У ствари, то
је стална битка за што чистије стање. Од
тамне и упрљане личности извести себе
у бриљантно чисту духовну личност,
јесте битка на којој се ангажују сваки човек за себе и цела црква за њега. И сваки
човек за све посредно. Свака делатност
мисаона, или у речима, или у конкретним делима чисти појединца који делује
али утиче и на заједништво, или пак
прља и њега и заједништво. Преливање
дејства са јединке на заједништво иде од
неприметних утицаја преко отворених
опонашања па до масовних психоза. И
свака мисао, реч или дело појединца
оставља траг у целој цркви, То најбоље
осећају најсветији људи; што се више
осећају грешним јер се на све блиставијем
њиховом бићу свака преостала мрља
и сен приказује све упечатљивијом и
виднијом.
Црква је светилиште, и борбено место у којој битку воде сви, а често многи и не знају колико свако од њих целу
Цркву више уздиже и осветљује.
Народи, нације јесу мање скупине у
огромном здању Цркве; породице су још
мање. Човек има обавезу да се у кругу
тих малих скупина стара о њима и оне о
њему. Али, све су те скупине историјски
гледано пролазне, променљиве у сваком погледу. Црква као заједница остаје
изнад свих заједница, у њој вођени
Богом Оцем, Сином и Светим Духом
преображујемо свет у рај, људе у богове.
Црква као заједница " Глас Острога
37
Successful stewardship:
Using God’s Gifts for God’s Work
by John Meek
S
tewardship, being the main praxis for our doxia (the main way of
worshipping God through practical activity), is part and parcel to
the Orthodox Way of life. There are several
ways we can look at this, but they all center
on our responsibility to care for our common Body, Christ’s Church.
The Church is Christ’s body as expressed
across space and time; and we are the individual cells of this Body. Being one Body, everyone has a unique role to play within this
Body. We all must contribute something to
keep ourselves alive. As individual members
of this Body, there are certain things we can
expect from the Head (and Spirit). While
this may sound arrogant, it is true. God
promises us Light and Life (Phos & Zoe);
since His Word is good, we can expect that
these will be breathed upon us.
All members of Christ’s Body have the
responsibility to do God’s work in accordance with the responsibility given to them.
The clergy are charged with properly leading the divine services, and with properly
administering Christ’s Mysteries. They also
are responsible, along with all the members
of the Church, for using the physical possessions of the Church properly. On the one
hand, they should not throw money into the
wind, but neither must they be miserly in
maintaining the Church.
We also all have responsibilities to this
Body. We must offer worship to the Head
who is the great Lover of all Mankind; we
also must tend to the physical manifestation
of His body on earth. This includes praying
for one another, helping each other when we
can, and maintaining the Church both as
building and as organization, as God gives
us strength and resources.
While it may be an everyday responsibility, Christian Stewardship has forever-reach38
Глас Острога " Church
ing consequences. Our deeds today may
touch many generations to come. Goodness
breeds goodness. Giving of ourselves opens
us up to the action of the Holy Spirit. Not
because we can buy Him, but because, like
many other things, action influences attitude. Saints start out as ordinary people
contributing their share to the Church (and
the poor). It is by doing what Christians do
that they become saints.
Now, this is not to say that we can buy
our way into Heaven; but it does mean that
we “fake it until we make it.” This is the natural course of things. We tell people that we
practice our Faith.
Why? Because we still haven’t got it right.
As with so many other things, with faith
“Practice makes perfect.” By being faithful
in these little things, God will ready us for
greater things.
It is the Spirit that moves us to help others. Good works come from a good Source.
But how can we act upon this inspiration?
While we all should contribute prayer, time,
talent, and money, some are better suited to
one area than another.
The idea of prayer goes without saying
for the Orthodox. It is the gas that runs our
engine. We pray to give glory to God; we
pray for ourselves; but we must pray for others also. This is very apparent in everything
we do, even in something as “personal” as
a Slava.
Time is a very difficult thing to contribute. Why? We have less time than we
have anything else (especially considering we don’t know how long we have). We,
as Church, need to contribute time to this
Body to make it strong enough to sustain
and nurture us (for we are part of this Body).
This can take the form of teaching Religious
Education, helping with the grounds, or any
other form of work that the Church needs.
Remember - this is our Church. If we don’t
do these things, no one else will.
Talents are also needed. We need talented individuals to help with the choir,
entertain at festivals, and decorate our parish centers. We also need those who are
uniquely gifted with children and the elderly
to enrich their lives. We need gifted writers
who can contribute to the literary body of
the Church.
We need individuals who are able AND
generous enough to serve the Body fulltime.
We need priests, deacons, monks, nuns, lectors, and the entire host of persons specifically dedicated to this body – our body.
Finally, and uncomfortably, we need
to contribute to this body monetarily. The
lights over our heads right now would not
work unless we pay the electric bill. We
would not have Bread and Wine for the
Holy Eucharist unless we pay for them, or
at least for the ingredients, at the store. Want
your child baptized, or want to take the
blessed water of Theophany home? There is
a water bill.
We hate hearing the “Church” asking for
money. “Don’t they have enough already?”
we might think. But WE are the Church,
and in caring for the Church we are caring
for ourselves.
The priest who has overall responsibility
for the parish and for us, the parishioners, is
only reminding us that we all, including he,
must pay the bills for the things we do here
for our salvation. And no, the “Church” does
not have an inordinate amount of money.
Funds are so tight right now that some dioceses cannot afford to help seminarians. (We
need priests, right?)
This is our calling and responsibility
before God and one another. We must take
care of what God has given us; no one else
will.
Чврст темељ нашег
живота и спасења
П
Протојереј-ставрофор Саво Б. Јовић
ост духовно уздиже, исце­
љу­
јући нас од саможивог,
лакомог и халапљивог од–
носа према свету и другим
људима око себе и зато православни
хришћани не смеју уграђивати себе у
Христову цркву без поста
Данас почиње Божићни пост који
претходи најрадоснијем хришћанском
празнику - Рођењу Господа Исуса Христа - Божићу. О посту као божанској
установи, његовом значају и духовним поукама за Глас јавности говори
протојереј-ставрофор Саво Б. Јовић,
главни секретар Светог Aрхијерејског
Синода Српске Православне Цркве.
Шта је пост за нас, православне
хришћане и зашто треба постити?
Пост за нас православне хришћане
је спасоносно средство које нам помаже на путу ка спасењу. Господ наш
Исус Христос својим Крсто-Васкрсом
откупио нас је и ослободио робовања
сатани, препоручивши нам пост као
најбоље оружје у борби против нечастивих сила. Пост заједно са молитвом, према речима Светог Јована
Златоустог, чини два крила душе
човечије помоћу којих се уздижемо
Богу. Силазећи са Горе Таворске, где се
преобразио, а после описане немоћи
његових ученика да излече болесног
младића кога је био запосео дух нечастиви, Господ је, излечивши га, рекао:
„Овај се род (мислећи на нечастиве
силе демонске) изгони само постом и
молитвом“. Док нам на другом месту
Спаситељ поручује: „Али се чувајте да
како ваша срца не отежају ждерањем
и пијанством“. Пост нас духовно уздиже, исцељујући нас од саможивог,
лакомог и халапљивог односа према
свету и другим људима око себе. Сто-
га православни хришћани не смеју
уграђивати себе у Христову Цркву
без поста, тог чврстог темеља нашег
живота и спасења. Без поста се нико
у историји Цркве није уздигао на духовне висине и приближио Богу лицем
к лицу. Сви који су то хтели и постиг-
ли, чинили су то на крилима поста и
молитве, а не преједањем, опијањем и
уживањем у варљивим задовољствима
овога света. Дакле, пост за нас православне хришћане је, по речима Светог
Јована Лествичника гашење телесног
пламена, истребљење грешних пожуда, ослобађање од ружних снова,
чистота молитве, светост духа, храна
разума, чишћење срца, врата душевне сладости, радосно скрушавање,
уздржавање од многоговорљивости
(празнословља), стражар послушности, здравље тела, врата раја и небеско наслађивање. Према томе, ако разумемо да је пост установљен нас ради
и ради нашег добра, да би нас приближио Богу који ће нас уселити у вечно
блаженство Царства свога, онда ћемо
га радосно прихватити као дивно средство на путу спасења, средство, којим
ћемо се, као „духовном терапијом“, ослободити од превласти тела и излечити од смрти.
Како правилно треба постити?
Ако знамо да је пост један богодарован начин заштите за нов живот
у Христу и да је нераздвојиво повезан
са покајањем и молитвом онда ће нам
бити јасно како треба правилно постити. Уздржање од одређене хране, у
отачком предању, је схваћено на један
уопштен начин, у смислу одбацивања
плотског стања духа, и због тога је
уздржавање од одређене хране ништа, ако не постимо свим чулима.
Свети Атанасије Александријски
у свом Празничном писму каже да
треба посветити пост тј. не постити
само телом, него и душом. Душа се
посвећује од тренутка кад напусти
зла дела и храни се врлинама које јој
користе. Истински пост, подразумева
милостињу јер пост без милостиње
распиње плот у истини, али не
обасјава душу светлошћу милосрђа.
Пост је неопходан да подржава молитвени живот хришћана, јер пост није
савршена врлина него основа других
врлина. Пост није само телесна аскеза, јер претпоставља обожење целог
човека у Исусу Христу који је примио
целокупну људску природу, тело и
душу. Хришћански пост је Божји дар
човеку, да постигне помоћу Божје блаЦрква " Глас Острога
39
годати, преображај целокупног бића.
Ако знамо да пост није одвојен од
целокупног духовног живота у Исусу Христу онда ће нам бити јасно да
смо ми православни хришћани стално у духовном посту. Увек се морамо
чувати греха без обзира на то да ли је
био пост или не. Време поста нас само
опомиње на то. И посна храна нам помаже да се смиримо и да победимо
своју гордост. Замислите да неко каже
или помисли, како би било добро да
украде и присвоји туђе добро, или да
учини прељубу, или било који други
грех, али се уздржава од тога док не
прође пост. То је погрешно и наопако
схватање поста и не само поста већ
уопште нашег живота у Цркви.
У нашем народу се често чује, од
оних што не посте, да „грех не улази
на уста» - Како то коментаришете?
40
Глас Острога " Church
Много штошта се чује у нашем на­
роду! Људи су увек спремни да нађу
изговор за неки свој поступак. Пи­ја­
нац ће вам увек наћи разлог због кога
се опио. Међутим, није проблем што
неки кажу да грех не улази на уста, већ
је проблем што вас ти исти убеђују да
то пише у Светом писму, односно у
Јеванђељу, а знамо да не пише. Односно пише „Не погани човека што улази у уста него оно што излази из уста,
оно погани човека“. Затим, треба знати
повод због чега је Христос ово рекао.
Уопште није било говора о посту, већ о
прању руку. Дакле, фарисеји су критиковали ученике Христове што не перу
руке пре једења хлеба, а сами их нису
прали ради прања, већ да би формално испунили закон. И Христос осуђује
ту формалност. Дакле, није грех у храни, већ у непослушности. Јер, верници
постећи, учествују у Христовом посту - посту послушања и одричу се, са
Божјом помоћу - непослушности старог Адама. Оно што је Адам изгубио
једући, Христос је повратио постећи и
Он је очувао у пустињи закон уздржања
који је дат у рају. Пад старог Адама,
кроз његово непослушање, из једног
природног стања у једно неприродно
стање показује јасно чињеницу да кроз
учешће у Христовом послушању, верници поново долазе из неприродног у
природно стање тј. у стање пре пада.
Која је храна конкретно дозвољена,
а која није за време поста?
Најкраће речено, то је она иста
храна коју је Творац назначио и првим
људима у рају рекавши: „Ево, дао сам
вам све биље што носи семе; то ће вам
бити за храну“. Дакле, ове биље, семе и
плодови његови, што је, иначе, за нас
најприроднија и најбоља храна. Искуство је показало да ова храна најмање
распаљује крв, а најбоље отупљује
страсти. Чува чистоту и бодрост ума,
и оспособљава нас за духовне подвиге. Међутим, требало би да знамо да
прави хришћански пост не подразумева само уздржавање од мрсне хране
већ и од рђавих мисли, жеља и дела,
као и умножавање љубави, молитве
и доброчинства. Само неједење хране
животињског порекла, без молитве,
и свега реченог, није ништа друго до
дијета тела. Што се недозвољене хране тиче, то је нешто лакше набројати.
Месо, јаја, млеко и млечни производи.
Риба је дозвољена, али опет не за време свих постова и не у све дане. Наш
народ зна коју храну када може, а коју
не може јести. Код нас се уобичајило
да се прва и последња седмица посте
на води, али нам ништа не значи ако
би само јели сув хлеб и пили воду, а
браћу оговарали, љутили се, ником не
праштали, не волели, псовали итд. Уосталом, не могу исту храну узимати болесни и здрави, као и људи на тешким
физичким пословима и они који раде
у топлим и удобним канцеларијама,
затим у хемијској индустрији, на
грађевини... Према томе, ако схватимо пост као средство, а не циљ онда ће
нам са узимањем хране све бити јасно.
Може ли се причестити у првој
не­дељи поста?
Верници се могу причестити,
али ако наставе и даље да посте, до
Божића. Међутим, ако посте само до
недеље, а ради се о здравим особама,
онда се не могу причестити.
Духовни карактер поста се не
огра­­
ничава само на просто уздржа­
ва­
ње од детаљно одређених врста
хране. Пост храном не доноси ништа
добро онима који нису постили свим
чулима. То исто наглашава и Све­ти
Василије Велики: Уздржавање искљу­
чиво од хране није довољно само по
себи да се задобије похвалан пост,
него више морамо поштовати један
пост који Бог жели и прихвата“. Прави пост се састоји у ослобађању од
зла, у контролисању језика, у победи
над гневом, у удаљавању од жеља, и
оговарања, лагања и осуђивања. Узд­
ржа­вање од овога чини прави пост.
Ово посту даје сву његову вредност.
Упр­кос чињеници да нас храна сама
по себи не чини ни више праведнима нити више неправеднима у односу
пре­ма Богу она је видљив и неопходан
део који изражава духовни карактер
поста.
Црква " Глас Острога
41
У сусрет Божићу
42
Глас Острога " У сусрет Божићу
У сусрет Божићу
Др Емилијан М. Чарнић
С
ветом историјом, староза­ве­
тном и новозаветном, упра­
вља Божији промисао. Бог
промишља, брине се и од­
ржава целокупну своју творевину, ство­
рену да учествује у љубави свога Творца.
Сав временски ток од створења света,
неба и земље, па до краја, до новог неба
и земље (Откр. 21,1), обухваћен је смислом који му Творац даје. Тај смисао изражен је приликом стварања човека, круне
свега створенога.
Рај, осећање Божије близине, основно је назначење човека, а преко њега и
све Божије творевине. Адам је добио
све што му је било потребно за срећно и
блажено осећање Божије љубави и бриге. На жалост, грехом је поремећена божанска хармонија у свету. У симфонију
условљену Творчевом љубављу ушли
су рђави тонови, чије призвуке и данас
чујемо. Дисхармонија у самој творевини
и у њеном односу према Творцу најтеже
је погодила човека, разумно и свесно
биће створено по Божијој слици и прилици. Његовим грехом почиње његова
борба против демонских сила, трагичан
период лутања по мраку и тражења оног
изгубљеног.
Био је то дуг и мучан пут, и никад човек не би изашао на светлост
да му сам Бог није пружио руку и повео га путем спасења. И у том периоду
Божији промисао га не напушта. Али
„како су недокучљиви његови судови
и неистражљиви његови путеви“ (Рим.
11,33), човек их никад не би сазнао да
му Отац небески није преко својих изабраника давао потребна откривења
и обећања за будућност, и то на начин прилагођен огреховљеном стању
његовог разума, срца и воље. Сва та
обећања гравитирају према једној личности која ће спасти људски род, према
Месији, Христу. То је суштина старозаветног Божијег откривења ис ви
старозаветни догађаји могу се правилно разумети само као саставни делови
божанског промисла, који их је водио
једном циљу, Христу.
Христос је центар историје који даје
смисао свему ономе што му је претходило. На њега као Спаситеља мисли вечна
одлука Божија о којој говори апостол
Павле у посланици Ефесцима: „Мени,
најмањем од свих светих, дана је ова благодат – да многобошцима ... (Еф. 3,8-11).
Цео Стари завет је у ствари само
једна велика и смишљена припрема за
спасење у Христу. Сврха те дуге припреме била је довођење човека до пуне свесности о греху и његовим последицама,
и до осећања потребе за искупљењем
и Искупитељем. Тек када је овај захтев
испуњен „посла Бог свога Сина, рођеног
од жене, који је био под законом, да искупи оне који су под законом – да ми
примимо усиновљење“ (Гал. 4,4-5). Овај
најзначајнији догађај у историји човечанства Црква у свом животу стално
доживљава празнујући на најсвечанији
начин рођење Сина Божијег. Спасоносном и радосном догађају посвећује
се посебна пажња, али ништа мања
пажња се не придаје припреми која је
претходила оваплоћењу Речи Божије.
Наиме, као што је човечанство имало
да буде припремљено за достојан дочек
Спаситеља света, тако и верни чланови Цркве његове треба да се припреме
за достојно празновање тог у светској
историји јединственог догађаја. Црква се
за то брине и врши ту припрему посебним постом, молитвама и одговарајућим
размишљањима.
ПОСТ као битан елемент сваке религиозности, без чега се она и не може
замислити, ствара најпогоднији услов за
молитву и размишљање. Спољна страна
поста, уздржавање од мрса, представља
само опомену, указивање на унутрашње,
духовно уздржавање, на његов прави смисао. Одрицањем од мрсне хране
ускраћује се храна нашој чулности и
помаже се духовна страна у борби против чулне природе. Пост је ефикасно
средство у борби против греха уопште
и најбоља предохрана против греха,
предочена човеку још у рају: „Са дрвета
од знања добра и зла, с њега не једи; јер
у који дан окусиш с њега, умријећеш“
(1 Мојс. 2, 17). Уздржљивошћу, постом,
условљено је, дакле, човечије биће. Без
поста оно се губи у небиће.
Постом се хришћанин бори против стеченог зла, које се у свакодневном животу акумулира у њему. Да та
акумулација зла не би дошла до стања
засићености, огрезлости у злу, потребно је стално пражњење, растерећење,
ослобађање не само од готовог зла већ
и од свега онога што води злу, порока којима човек лако подлеже. То су
самовоље, властољубље, частољубље,
обраћање пажње само на спољашњу
страну ствари и давање пуног маха пожудама. Чулна страна човечијег бића
сама по себи није рђава, она треба да
буде посуда спасења, оваплоћење лепоте и стине. Али, лишена овог свога
узвишеног смисла, она постаје оруђе
зла и омогућава превласт материје
над духом. Да до тога не би дошло потребно је самообуздавање, духовни пост који се састоји и избегавању
једностраног и самовољног умовања,
јалових и бескорисних игара појмовима
и представама, постављања бесмислених и бескрајних питања из чисте
љубопитљивости. И јагма за новостима
и великом оригиналношћу у мислима
знак је одсуства духа уздржљивости.
А уздржљивост и неуздржљивост су
у моћи човека потпомогнут Божијом
благодаћу. Ако је многобожачки свет
знао за истакнуте примере врлине и
моралности, колико се то тек очекује
од хришћанина који божанску благодат
користи у пуној мери? „Бог, заиста, не
даје Духа на меру“ (Јн. 3,34). И кад Бог
у давању своје благодати није ограничен
никаквом мером, онда је човек дужан
да помоћу ње ограничи све оно што иде
против њених интенција, а што и њему
У сусрет Божићу " Глас Острога
43
У сусрет Божићу
пружа неограничене могућности у погледу духовног усавршавања и стицања
вечног живота. Пост му је прва помоћ.
МОЛИТВА као начин општења чо­ве­
ка са Богом и духовним светом, пред­ста­
вља саставни, нераздвојиви део по­­ста.
Једно без другога се не може зами­с­ли­­
ти и само једни са другим постиже оно
што Бог од човека очекује. Шта је мо­
литва, то сви знамо. Али каква треба
да је хришћанска молитва, то у вртлогу
сва­­кодневне животне борбе често губимо из вида, па се догађа оно на шта апостол Јаков упозорава: „Немате зато што
не иштете. Ви иштете и не примате, зато
што зло иштете“ (Јак. 4,3). Да би, дакле,
молитва остварила своју сврху, потребно је да молилац зна шта треба да моли
и каквом ће молитвом добити оно што
му је претходно потребно. У свему томе
учи га Свето Писмо. Одатле сазнајемо
да смо дужни у молитви пре свега да
прослављамо свога Оца небеског, затим
да му захваљујемо за сва добра која смо
44
Глас Острога " У сусрет Божићу
од њега примили, која примамо и која
ћемо примити, и на крају да га молимо
за оно битно: „Тражите прво царство
(Божије) и праведност његову, а све ово
додаће вам се“ (Мт. 7,33), „Јер зна Отац
ваш шта вама треба, пре но што га замолите“ (Мт. 6,8).
Молитва треба да буде израз де­
тињ­ског предавања и поуздања и Очеву бригу. То поуздање оснива се на
Божијем промислу откривеном на сва­
кој страници свете историје. До­во­љно
је да човек застане и замисли се над
сваким догађајем, сваким спасоносним делом Божијим, па да увидим да
се Бог брине и за човечије спасење и за
најмање делове своје творевине, за птице и пољску траву (Мт. 6, 25-34). До тог
увиђања, сагледавања Божије бриге и
љубави, долази се молитвом спојеном
са одговарајућим размишљањем. Молитва без размишљања своди се на речи
невезане за духовни, прави молитвени догађај. „Молићу се Богу духом, али
молићу се и умом. Певаћу хвале духом,
али певаћу и умом“. (1 Кор. 14,15), учи
апостол Павле и наглашава тесну везу
духовности и умности. Он страхује да
у молитви његов ум „не остане без плода“ (1 Кор. 14,14) и зато не може да замисли молитву без учешћа ума. А умна
молитва, то је молитва са размишљањем
и ангажовањем свих човечијих моћи,
целог човечијег бића.
Пост, молитва и размишљање, ово
тро­је сједињено припрема хришћанина
за примање божанске благодати и до­
сто­­јно учествовање у празницима по­
све­­ћеним великим и спасоносним до­­га­
ђајима или личностима свете историје.
Само размишљање без поста и молитве,
не води поузданом сазнању. То је му­
дровање без праве мудрости. Тек обо­
гаћено молитвом и постом оно постаје
контемплација, доживљај Бо­жије милости и припрема да се прими „благодат за
благодат“ (Јн. 1,16), која не само да нас
спаја са Богом него нас и чини сличнима
Богу.
Божићни пост усмерава наше молитве и мисли на рођење Сина Божијег.
Бог је постао човек из љубави према
човеку; спустио се ниско – да би нас узвисио. Пред овом тајном над тајнама ми
стојимо неми и никада не бисмо могли
да је проникнемо да нам није открио
еванђелист Јован. У прологу његовог
еванђеља читамо да је Исус Христос
Син Божји, једносуштан са Оцем, Реч
Божија која од вечности постоји. Не
напуштајући вечност он је ушао у време: вечни Бог и смртни човек истовремено. Пред овом тајном морамо само да
се дубоко поклонимо оном који је узео
људску природу, иако га је човек својим
гресима стално вређао и противио се
његовој правди. Ова тајна је дело божанске љубави која не дозвољава да човек
заувек остане под проклетством греха. А
љубав рађа љубав. Божија љубав учи нас
љубави и наша љубав, уколико је имамо, није ништа друго до одраз божанске
љубави. Стога се молимо свемилостивом Оцу да нас удостоји те своје љубави.
Ради ње спремни смо да се одрекнемо не
само своје уобичајене хране већ и свега
другог, свега земаљског, да бисмо дошли
до оног небеског, вечног.
Све што ми смртни људи знамо одмерено је и ограничено. Простор меримо метричким мерама а време сатима,
данима, годинама, вековима. А када је
реч о милионима година и о астрономским светлосним годинама, слаба је и
наша фантазија. И она се губи у сунчаним системима и простору који се не
да дефинисати. Па ипак, све је то ситно
према Богу, једином неограниченом и
апсолутном бићу, који је овај неизмерни
свет створио својом свемогућом вољом
и речју. Бог пребива у надчулној светлости коју људско око не може директно
да гледа, али је сагледа у тајнама пред
којима све људске представе отказују.
Удубљујући се у те тајне човек сазнаје да
је у Богу Оцу моћ и величанство, у Богу
Сину мудрост и лепота, у Светом Духу
љубав и доброта и радост. Ово троје је
једно. Наша душа се одушевљава кад
мисли о слави Божијој, његовој љубави
и доброти, и испуњава се захвалношћу
за све оно што је он о себи нама открио,
посебно за благодат којом ми постајемо
његова деца, браћа Христова.
Христов земаљски живот је отворио
човеку врата вечности, врата неба. И
чиме? Сиромаштвом, невољама, тр­пље­
њем гоњења и смрћу на крсту. Ни у чему
није личио на светске владаре, већ на сиромахе, страдалнике и угњетаване. Стога и ми, уподобљавајући му се као првом
брату, треба да му се у свему приближимо. Поздрављајући његово рођење у
прескромној стаји, треба да подржавамо његову животну смерност и кротост,
његово материјално сиромаштво и духовно богатство од којега и ми живимо,
јер Спаситељ је извор свакога живота и
наш живот. Без њега и мимо њега живота нема. Треба да желимо из све душе да
се придружимо свима онима који су у
стању да га славе, да му се предамо и молимо да нас ослободи греха и свега онога
што смета нашем спасењу.
Празник рођења Христова доче­
ку­
јемо удубљени у дело божанске љубави,
како би из ње примили што више светлости, топлоте и снаге за своју љубав
према Богу и својој сабраћи, сваком човеку. Та љубав ствара радост и стога не
заборављамо поруку великог Апостола:
„Радујте се свагда у Господу, опет велим: радујте се. Ваша благост нека буде
позната свима људима. Господ је близу
(Фил. 4,4-5)
У сусрет Божићу " Глас Острога
45
Смисао и историја Божића
Б
ожић је први од дванаест ве­
ликих хришћанских празника. Богослужбено име овог
празника је - Рођење у телу
Господа и Бога и Спаситеља нашег
Исуса Христа. Српски народни назив овог празника – Божић, настао је
од речи Богић (=мали Бог). Због особитог значаја, у црквеним књигама
назива се „Мала Пасха“, а Св. Јован
Златоусти назива га „часнијим и
славнијим од свих празника и мајком
свих празника“. Да није било Божића
не би било ни Васкрса (празника над
празницима), ни Духова, ни Цркве, ни
Хришћанства.
46
Зашто је било потребно да се Христос Бог обуче у људско тело и постане
оно што пре није био – човек?
Бог је постао човек да би спасао
Адама и потомство његово од власти
греха и смрти. Адам је био у телу када
је преступио заповест Господњу (када
је пао под власт греха и смрти), зато
Створитељ Адамов – Син Божији, долази у телу да спаси Адама и потомство његово од власти греха и смрти.
Бог постаје човек да би човек постао
бог - „бог по благодати“ – уче нас Свети
Оци. Својим рођењем Господ нам открива тајну стварања човека, његово
достојанство и на делу открива безграничну милост Своју и смирење Своје.
Глас Острога " Смисао и историја Божића
У Богочовеку Христу стекле су се све
свештене тајне неба и све тужне тајне
земље. Кроз Њега је невидљиво постало видљивим, небеско-земаљским, божанско-човечанским, онострано-овостраним. Поставши човек Христос се
није раздвојио од Свог Божанства и од
Свог небеског Оца, задржао је све оно
што је раније имао и био. Само је примио нешто ново – човечју природу, а
Његова вечна својства оваплоћењем
се нису смањила, нити се Његов однос
према Оцу и Духу променио. Силаском
Сина Божијег на земљу људи су „примили усиновљење“ (Гал. 4, 5), а као синови Божији примили су од Бога као
Оца све дарове јер „нису више странци
ни дошљаци, него суграђани светих и
домаћи Божији“ (Еф. 2, 19). Ове Свете дарове хришћани добијају у Светој
Цркви кроз Свете Тајне и Свете Врлине.
Ове дубоке и надумне тајне Божића
наш српски народ је преточио у своје
предивне и богате божићне обичаје. У
њима главна обележја су: Бадњак, слама,
чесница (божићни хлеб), положајник.
Бадњак је обично младо, храстово
или церово дрво, које се на Бадњи дан
ујутро рано сече и доноси пред кућу.
Увече, уочи Божића, бадњак се пресеца
и заједно са сламом увече уноси у кућу
и налаже на ватру. Бадњак символише
самога Богомладенца Христа. Као што
бадњак осветљава и загрева целу кућу,
тако и Христос својом Божанском науком и благодаћу осветљава и загрева
душе оних који у Њега верују. Ложење ватре нас символично подсећа на ложење
ватре од стране Јосифа у витлејемској
пећини где се Господ родио.
Слама нас јасно подсећа на овчије
јаслице, у које је на сламу положен Богомладенац Христос рукама Свете Богородице.
Положајник си­
м­во­ли­зује саме Ан­
ђеле Бо­жије који су
се ја­ви­ли ви­тле­
је­мским пастирима и објавили
им радосну вест
о ро­ђе­њу Христовом, као и саме ви­тле­
је­мске пастире који су се први поклонили Богомладенцу, а у даљем смислу и
источне мудраце који су рођеном Богу
у телу принели на дар злато, тамјан и
сми­рну.
Чесница је пшенична погача којa се
замешује у јутарњим сатима на сам дан
Божића и у коју се ставља један сребрни новчић. Добила је име по старој
речи „чест“ (част), што значи „део“ („на
равне части“ – „на једнаке делове“), јер
Божићни ритуал подразумева ломљење
чеснице на делове и то искључиво рукама. По доласку домаћина из цркве
са ране Литургије, сви се окупљају око
празничне трпезе. Тада домаћин ломи
честницу и свима даје по комад. Сматра
се и верује у народу, да онај ко добије
комад са новчићем, те године биће посебно напредан и благословен у својим
делима. Чесница овде представља самога Господа Христа, небески хлеб, који
је дошао да се дарује људима за храну,
јер је сам он рекао: „Ја сам хлеб живота“
и ученицима на тајној вечери: „Узмите
једите, ово је тело моје... Пијте из ње
сви, ово је крв моја...“.
У првим вековима Хришћанства,
Божић се празновао 6. јануара, заједно
с празником Христовог крштења, под
заједничким називом Богојављење,
(грчки Θεοφάνια), или тачније, јављање
(грчки Επιφάνια). Према Златоустом,
то је због тога што се Христос крстио
на дан свога рођења. Као што Сунце надјачава и побеђује таму, тако и
Рођење Христово, тј. рођендан Сина
Божјег надјачава људску таму, грех и
патњу. У тропару на Божић певамо:
„Рођењем Твојим, Христе Боже наш,
засија свету светлост богопознања.“
На месту рођења Христовог у
Витлејему, царица Јелена подиже у IV
веку храм, а касније, цареви Теодосије
(438) и Јустинијан (535) својим указима наређују свеопште празновање дана
Христовог рођења.
Божић је у српској традицији породични празник и на овај дан се не иде
у посете.
B
АДЊИ ДАН, навечерје Рођења Христовог – Божића. Уочи Бадњег
дана бди се, бденише и не спава – отуд му и назив у српском језику:
Бадњи, настало од б’дити. Ујутру рано се сече бадњак, а у цркви се служе
„царски часови“, насред храма, уз отворене царске двери и читање Светих
Јеванђеља и кађење. У наставку се служи Литургија Светог Василија Великог, а на сам празник – Светог Јована Златоустог. На Бадњи дан се строго
пости и по старом обичају, једе жито и мед, у спомен на древну праксу
припремања оглашених за крштење на празник Христовог Рођења.
Тропар, глас 4.
Рождество Твоје Христе Боже наш, возсија мирови свјет разума, в њем бо
звјездам служашчии звјездоју учахусја Тебје клањатисја солнцу правди, и
тебе вједјети с висоти востока, Господи слава тебје.
Твојим рођењем Христе Боже, засија свету светлост Богопознања, јер се у
тој светлости звездом учаху они који звездама служе, да се клањају Теби,
Сунцу Правде, и да познају Тебе Исток са висине, Господе, слава Ти!
Кондак, глас 3.
Дјева днес Пресушчественаго раждајет, и земља вертеп неприступному приносит, ангели со пастирми славословјат, волсви же со звездоју
путешествујут: нас бо ради родисја отроча младо, превјечниј Бог.
Дјева данас Натприродног рађа, а Земља пећину приноси Неприступном.
Анђели с пастирима прослављају у песмама, а мудраци са звездом путују,
јер се ради нас роди Дете мало, Превечни Бог.
Смисао и историја Божића " Глас Острога
47
Духовно значење бадњака
У
Јеромонах (сада Епископ) Иринеј Добријевић
ношење бадњака у кућу
озна­чава улазак Христов у
свет, улазак Христов у наше
домове и наше душе. Сла­ван
обичај и дивна слика! Бадњак пред­
ставља Христа. Као младо и снажно
дрво Цар љубави дао се посећи, да ми­
рисом Своје вечне младости подмлади свет, и огњем Своје љубави за­греје
залеђено човечанство, и пламеном
Својих божанских откривења осветли и обрадује невесели род људски, и
ва­рницама Својих речи попали лажне
идоле на земљи, и крвљу Својом као
сла­тким соком заслади горке воде живота човечијег.
Многи наши савременици жале
се на овај живот као на горку воду.
Многи се жале на горчину сиромаштине; обогаћење горчину не ублажује.
Многи плачу што због нешколованости морају да пију чашу горчине
доњих и задњих редова друштвених;
школовани пак више ропћу на живот
и чешће насилно прекраћују свој живот. Једнима је горка вода њихов лични живот, другима је горка вода живот
васцелог човечанства.
Дошао нам је овај Божић, да по
двехиљадити пут опомене људски род
на лек од горчине. Лек је у Дрвету сладости, а Дрво сладости је Господ Спа­
ситељ. Као што си ставио бадњак, дрво
среће, на огњиште своје, тако стави у
загорчану душу своју Дрво сладости,
Спаситеља свога. И Спаситељ твој
засладиће ти горку воду живота.
Бадњак и сви остали божићни
обичаји јесу народна одлика Цркве.
Лепо је да држимо све те красне и изразите обичаје али не смемо остати
само на површини њихове сликовитости, да не бисмо и ми заслужили прекор Господа упућен негде формалистима јеврејским: „Остависте заповјести
48
Божје а држите обичаје људске.“ Него
морамо дубоко поронити у смисао и
стварност коју то обичаји изражавају.
А смисао и стварност свих тих празничних обичаја увек је сâм Господ
Спаситељ наш, који се на Божић родио, на Велики Петак на крст распео,
на Васкрс васкрсао, на Вазнесење узнео на престо вечне славе, све ради
нас и ради нашег спасења. Да би нас
Богу приближио, с Богом сјединио и
Божјом децом учинио. То је смисао и
стварност свих хришћанских обичаја.
Кад то разумом схватимо и срцем прихватимо, онда нам символи или слике
и сви наши верски обичаји постају
још милији, а радост празнична још
већа. Света Црква наша нас позива да
држимо обичаје своје вере али да се
владамо по суштини вере. А суштина
вере је сва у Ономе који се на данашњи
дан родио. Света Црква наша позива
нас да се радујемо Његовом рођењу
непомућеном и чистом радошћу. Цр­
ква не може наћи боље речи да нам
објави оно што се пре 2010. Године догодило у пећини Витлејемској од речи
анђела пастирима: Јављам вам велику
радост – данас вам се роди Спас, а то је
Христос Господ.
Наша Црква Светосавска, трвена
но несатрвена, бијена но неубијена,
прљана но неупрљана, сија се од радости кад нам јављају ову радосну
вест о рођењу Оснивача свога, непобедивог Јагњета Божјег. Ако има неких међу нама који се муче тражећи
или очекујући неког нарочитог спа­
ситеља било за себе лично или за човечанство, таквима Црква шаље ову
поруку: Не тражите га јер се нашао;
не измишљајте га јер је дошао; не
очекујте га јер се родио – Он, једини
прави и истински Месија и Спаситељ
свију и свакога. Вера у Њега никога
Глас Острога " Духовно значење бадњака
до сада није постидела. Нада у Њега
никога до сада није изневерила. Нити
је ичија љубав према Њему остала до
сада ненаграђена животом, здрављем,
радошћу, миром и вечним спасењем.
Зато нека се свака душа Њему поклони и Њему покори. У име тога јединога
Спаситеља рода човечијег Црква Отаца наших позива све нас на покајање,
на лично исправљање, на измирење и
свеопште радовање.
Badnjak
S
by Hieromonk (now Bishop) Irinej Dobrijevic
erbian households in their warm
and entertaining manner hold
a special affection for the heralding of Christ’s birth, Who
manifested Himself as Emmanuel” God
is with us” - the Son of God born in the
flesh of a Virgin Mother.
Of the numerous religious and culturally rich traditions, perhaps the most
endeared is that which surrounds the
badnjak-the Yule tree-log. The badnjak,
as it is called in Serbian, is a specially selected young oak tree which has retained
its foliage throughout the winter months.
Also, being a hard wood, it produces a
tremendous amount of light and heat
when burned. The choice of exactly such
a tree is important, in that is represents
the “death of inter” teaming inside with
newness and the warmth of life. Christ
was born in Bethlehem, into a sleeping
world, frozen over with death and decay,
waiting its rebirth in the newness of Life.
For Christ is Life itself.
By entering into the reality of this
new life, the badnjak acquires its spiritual
imagery as the “tree of life,” upon which
Our Lord was crucified. As the image or
icon of the Tree of Life, the badnjak prefigures the “kenosis” or self- emptying of
Christ on the Cross, in the same way as
does the icon proper of the Nativity. For
the swaddling clothes of the infant Christ
child prefigure his winding sheet, and the
manger in the cave, his tomb.
Through the sprinkling of Holy Water, the invocation of the Most Holy Trinity is bestowed on the badnjak, praying
that this tree be given the same effectual
operation as the wood of the Cross: a
source of spiritual strength by which the
enemies of God are destroyed and the
powers of darkness are overcome by the
light of Christ, the “Sun of Righteousness.”
The Eve of the Nativity begins very
early with an envigored morning in the
snow. The male members of the household fell and bring the young oak to the
foyer of the home. There the lower, heavier portions of the trunk are split into
three logs - each referred to as a badnjak.
The upper, foliaged portions of the tree
are decorated by de lighted children with
all sorts of fruits, nuts and candies. All of
this is finally surmounted with red, blue,
and white ribbons. Finished with uncompromised satisfaction, the best fruits of
the harvest and the fullness of the Serbian
national colors adorn the “Tree of Happiness,” as it is greeted in Serbian – Badnjache, Veseljache.
Now in full array, the badnjak is
brought into the home by the “badnjachari” its bearers, and with exchanged
greetings is presented to the “domachin,”
or the host, who will bless the embellished
badnjak. The paraliturgical rite which
is to follow is greatly reminiscent of the
“Litiya” service of the Orthodox Church,
in which bread, wheat, wine and oil are
blessed and distributed for the sanctification of those partaking of them. These
prayers, as an act of “consecration,” in the
Church are a source of revelation, for they
reveal the matter of this world as a source
of “communion” with the Living God.
Taking a handful of wheat, the
“domachin” sprinkles the tree in the
Name of the Father, Son, and Holy Spirit.
In exchange for the sacrifice of the material harvest of grain, our bodily staff of
life, a petition is made seeking in return
a prosperous and bountiful year. For it is
of the wheat that bread is made, which in
turn always is the image of the pure Body
of Our Lord.
Next, the “domachin” blesses the badnjak by pouring wine over it in the Name
of the Father, Son, and Holy Spirit. He
asks that the presentation of the harvest
of the fruits of the vine may grant unto
his family fortune, peace and all of God’s
blessings. This act points to the crucifixion of Christ, in which His Blood was
spilt from His pierced side. It is as with
the Centurion Longinus, our witness to
the Divinity of Christ. For all wine is the
prototype of His precious Blood.
Thirdly, the “domachin” anoints the
“Tree of Happiness” with oil in the Name
of the Holy Trinity. He seeks in return
health in the home and prosperity for the
members of the household in every step
of their lives. The term for oil in Greek
is “eleion,” which may be interpreted as
mercy, light, grace, the spiritual symbols
of forgive ness, healing and baptism, filled
with the gift of the Holy Spirit.
Positioning the tree in its proper
place, straw is then strewn by the children
under the tree, beneath a well - laden
Lenten table, and as well in other parts of
the home. Decorated in this manner, the
home represents the manger in which the
Divine Child was born. The three badnjak
logs are then placed in the hearth to kindle the Yule fire, adding greater warmth
to the Feast of the Nativity of the Lord.
Lastly, four walnuts are tossed in cruciform, invoking the Name of the Father,
Son, and Holy Spirit, followed by the
singing of “Glory to God in the Highest
and on Earth Peace, Good Will Towards
Men.” This is then the summation of all
Christian prayer and hope, to glorify God
and to bring Peace to men. For Christ is
Peace Incarnate.
Much the same takes place in Serbian
Orthodox Churches, where the faithful
assemble as one in the new born Lord. As
a community they gather to bring in and
bless the badnjak heralding the Incarnation of Emmanuel the Son of God born in
the flesh of a Virgin Mother.
Badnjak " Глас Острога
49
Origin Of The Feast Of Christmas
T
By Father Antony Bassoline
he celebration of the birth of
Chri­st has become the most
obvi­ous religious-based public
festival of American life. Its arrival in December is prepared for months
in advance. It is the one event which generates the most anticipation and to which the
most tradition and custom have attached
themselves. Individual homes and whole
cities dress up for Christmas. In popular
sentiment it has eclipsed the greater feast
of the Resurrection, and has completely
dwarfed its twin festival, the Epiphany.
But how did we get a feast of Christmas? What was its original purpose? How
does it actually fit into the life of the Orthodox Christian Church?
The Christian Church in the first three
centuries of its existence knew of only one
50
great festival, Pentecost (by Pentecost is
here meant the complete celebration of
the Christian Passover from the cross and
resurrection to the 50th day commemorating the descent of the Holy Spirit).
Every Sunday was considered a feast in
that it was a gathering to proclaim the
mighty redemption brought by the death
and resurrection of Christ. This festival
of redemption was realized weekly by the
Holy Eucharist, the presence of the victorious Risen Christ in the midst of the assembly. It was realized yearly in the great
Paschal Feast in the administration of
baptism. We see that in this ancient period the interest and emphasis was not at
all on the historical facts concerning what
happened to Jesus, but rather how what
happened to Jesus now happens to those
Глас Острога " Origin Of The Feast Of Christmas
who join His Church; how the new believer dies and rises to new life in Christ
through baptism and how in the Eucharist the believer participates directly in
the sacrifice of Christ.
In time the celebration of martyrs’
days, that is, the yearly anniversary of a
martyr’s death, came to be celebrated. But
these festivals were local and usually conducted at the martyr’s tomb.
It is not until the Fourth Century
that the idea of celebrating occasions
in the earthly life of our Lord marled to
become popular. Much of this is due to
the Church of Jerusalem. Special celebrations which were devised on the actual or
supposed sites of the events of the life of
Christ lent themselves particularly well to
the celebration of historical remembranc-
es. Thus interest developed in where Jesus
was born, where He grew up, where He
performed His miracles, etc.
It is to the Church of Rome, however,
that we must give the credit for the origins of the feast of the birth of Christ. But
on what was this feast based and why was
December 25th chosen as the day for its
celebration?
The actual historical facts surrounding the birth of Christ are clouded in mystery. No one really knows when Jesus was
born. Only certain facts can be deducted
from the biblical account and from history. For one thing, Jesus was definitely
born in B.C. (Before Christ!). This is
known because Herod the Great died in
4 B.C., and Herod figures in the account
of the Nativity given by St. Matthew. Jesus was definitely not born in winter. St.
Luke mentions that the shepherds were
staying out in the pasture land with their
flocks, an event that does not take place
in winter. We must look elsewhere for the
origin of the late December celebration of
the Nativity.
We find the origin of the winter feast
of the Nativity not in the historical facts
available concerning the birth of Christ,
but in a curious astronomical phenomenon. In late December we reach the
shortest day of the year-with more hours
of darkness than daylight. From this point
the hours of daylight become gradually
longer. This observable phenomenon was
given a religious significance in the pagan Roman world. It became the feast of
Sol Invictus (the Unconquerable Sun). It
was popularly celebrated in Rome during
the last two weeks of December as Saturnalia. What better time for the Christians to celebrate the coming of the true
un-conquered “Sun”? Thus the feast of
Christmas was born; the celebration of
the dawning on the world of the Sun of
Righteousness.
The feast was not originally called
Christmas or Nativity, but Epiphany or
“Manifestation.” It celebrated the idea of
Christ’s coming and manifesting Himself through several events of the New
Testament and its liming was based on
the feast of the Unconquered Sun. In the
East this feast of “coming” was generally
kept on January 6th and in the West on
December 25th. It did not originally concentrate exclusively on the birth of our
Lord, but celebrated several aspects of His
manifestation: the birth in the cave, the
adoration of the Magi, the baptism in the
Jordan, and the first miracle at Cana in
Galilee. All of these themes came in one
way or another to be associated with the
feast of the Epiphany. The East celebrated
all of this on January 6th and knew of no
feast on December 25th. (The Armenian
Church to this day still celebrates the nativity and the baptism together on January 6th with no celebration whatsoever
on December 25th.) Egeria. a nun from
Spain, travelling in Palestine at the end
of the 4th century mentions a great celebration of our Lord’s coming. Thus it was
only later that the East and the West came
to share both December 25th and January 6th. The East separated the Nativity
from the Baptism, leaving the January
date as the feast of the Baptism of Christ
and accepting the December date as the
feast of the Nativity. The West in turn
added January 6th to its “Manifestation”
celebration as the commemoration of the
Adoration of the Magi.
Once this double feast, ChristmasEpiphany, entered the life of the Church
it became, like Easter-Pentecost, an occasion for the celebration of baptism.
The feast of Christ’s coming was seen to
be appropriate for the administration of
the sacrament by which Christ would
come to the new believer. Several relics in
our present liturgical practice hint at the
baptismal connections of Christmas and
Epiphany, as the long list of readings of
the vigil of both days (meant to cover the
time of actual baptizing), and the singing of the baptismal verse “As many as
have been baptized into Christ” in place
of the Trisagion. The strange notation in
the liturgical books: “Nativity of our Lord
... Three days Passover” and “Epiphany
of our Lord ... Three days Passover” can
Christmas
only be explained in connection with the
sacrament of baptism.
The hymns of both Christmas and
Epiphany reveal the origin of these days
in the old winter festival of the Unconquered Sun. Note how many astronomical references we find in the Nativity Troparion: Christ is described as the
“Sun” of Righteousness, who illumines
those who worshipped stars (of which the
physical sun is one). Jesus has come as the
dawning from the East (as the sun does).
The Matins exapostilarion hymn speaks
of: A newly risen day. Our Savior is the
Dayspring from the East. Those who were
in darkness and shadow found the Light.
Epiphany is still known as “ton Foton”
(feast of Lights). Its hymns also concentrate on astronomical themes. In Vespers
Christ is described as “Bestower of light,”
who desires to give light to those in darkness. In the Matins of the feast we find:
“With Thy light that never sets, shine
forth, O Christ.”
Unfortunately most of society has reverted to celebrating the pagan winter
holiday under the excuse of celebrating
the birth of Christ. The Romans had their
Saturnalia, but modern man has his Santa,
reindeer, drinking parties and materialism
to highlight his feast. In spite of all of this
Christians are still called to celebrate joyfully in the Spirit, the coming of the Messiah. As the Christians of old celebrated under the guise of Saturnalia, so the modern
Christian must still celebrate the true feast
as the rest of our society keeps its pagan
winter holiday. The Church at one time
conquered and transformed that pagan
holiday into the sublime celebration of the
coming of the Sun of Righteousness. She
still is challenged to transform and transfigure and to proclaim that coming and to
lead men beyond tinsel and cheap lights to
the true meaning of this holiday; the glorification of the true Gladsome Light of the
Holy Glory of the Immortal Father, heavenly, holy, blessed Jesus Christ.
Origin Of The Feast Of Christmas " Глас Острога
51
On Keeping Vigil
C
hristian Liturgy publicly feasts
the mystery of our salvation al­
ready accomplished in Christ,
thanking and glorifying God
for it so that it might be intensified in us
and communicated to others for the build­
ing up of the Church, to perpetual glory of
God’s Holy Name. (Robert Taft)
What is unique about our worship?
Why is it so important for us to participate in the liturgical life of the Church?
If Robert Taft is correct, then there is
something that happens when we enter into the feasts of the Church. There
is something that we enter into and are
changed as a result. This “something” is
an experience of Christ Himself. As we
are about to celebrate our patronal feast,
it is important for us to be reminded
52
Глас Острога " On Keeping Vigil
Fr. Christopher Foley
about why our participation is so vital to
our spiritual lives.
One of the distinguishing characteristics about Orthodox liturgical worship is
its preparation and fulfillment. Every feast
has a prefeast, or a time leading up to the
feast. Then we have the feast itself, and then
the leave-taking , or the conclusion of the
feast. This is seen most poignantly in the
Vigil of the feast and the feast day Divine
Liturgy itself. In the Orthodox Church every Eucharistic liturgy, strictly speaking,
should be preceded by vigil and prayer. A
vigil consists in our “keeping watch” as the
disciples did in the upper room awaiting
the coming of the Holy Spirit at Pentecost.
Early Christians spent the whole night in
preparation awaiting the coming of the
risen Lord. This was a unique phenome-
non in Christianity. Fr. John Ealy expresses
this important component in Orthodox
Christian worship: “The word vigil itself
comes to us from the Latin military term it
means a state of alarm and of mobilization.
It became connected with the night. It became a negation of that which the natural
world did. The world slept but the Christian did not do what others naturally did.
The Christian was awake and waiting for
the coming of the Bridegroom who comes
in the middle of the night (See Matthew
25:1-13). While all go to sleep the Church
gathers and watches and waits for the
coming of the Bridegroom, Christ. All this
at night because night is spent in expectation, while others are asleep and weak. The
Christian becomes a partaker of a life not
dependent upon this world and death.
“The life of a Christian is the new life
of Christ, the Bridegroom, the life that will
be experienced in the Eucharist. Christians spend that time which precedes the
Eucharist in prayer and expectation. What
the Christian does in vigil points to the future. It points to the coming of Christ in
the Eucharist at the Divine Liturgy, but it
also points to the time of the future when
Christ will come again in all His glory, in
His second coming. This is already experienced here and now in the Eucharist. The
Eucharist is the experience now of that
which is to come. Our vigil of expectation
is fulfilled in the Eucharist. That fulfillment
is always Christ, being with Him at the table in His Kingdom in the Divine Liturgy.
There can be no vigil without the Eucharist
and no Eucharist without a vigil.”
Clearly our personal preparation encompasses a part of this vigil-keeping, but
in our liturgical tradition, there is always a
Vigil service on the eve of any major feast
as well as on Saturday evenings. In many
places the Vigil has been reduced to Great
Vespers, or fallen into disuse entirely.
The Vigil, or sometimes called the AllNight Vigil, consists of the combination of
Vespers and Matins into one service. The
combination of these two services brings
us from the night into the day. It is the
Light of Christ that begins to dawn in our
hearts as the darkness dissipates. It is at
this service that the “meat” of the feast is
heard in the hymns. This is where we begin to participate in the Life-giving events
of our salvation. This is exactly where
we, as the body of Christ, come together
to prepare to meet Christ Himself in the
feast. It is our preparation together, or vigil, that the experience of the feast becomes
more intensified and communicated to us
in a deeper way. We don’t come to Church
to fulfill an obligation, or to say “we went
to church today.” It is much more than
that. We come to Church to participate
in Christ Himself, who is our Life. It is
our secularism that somehow manages
to convince us that these are optional if
it “fits into my schedule.” It is secularism
that makes us think that even by going
to Church we have fulfilled our religious
obligation. We cannot accept this premise
as Orthodox Christians. All these things
are given to us for our salvation. Legalism
should never be the issue when it comes
to Church attendance and participation
in the services. Christ desires that we be
“true worshipers” who “worship Him in
spirit and truth” (John 4:23).
We will be celebrating the Vigil of the
Universal Exaltation of the Precious and
Life-creating Cross of our Lord on September 27. I would encourage everyone
who can to come so that together we may
enter into the feast. This is our patronal
feast. Our Bishop has given us this feast as
our name. This means that we will always
in some way draw our identity from it.
The feast is a wonderful one. We celebrate
the Cross of our Lord. We feast Christ
Himself and the salvation won for us on
that cross. And because of this, our own
“crosses,” our daily trials, now have the
potential to bring us to Christ who is our
Life. The hymns are full of joy and exuberance over the Cross as a “token of victory,”
a “weapon of peace.” By spending some
time with the texts from this service before attending, our ears and hearts will be
better attuned to the message of the feast.
Here are a few selections from the Vigil service:
Let all the trees of the wood rejoice,
for their nature is sanctified by Christ. He
planted them in the beginning, and on a
tree was outstretched. At its exaltation on
this day, we worship Him and magnify you.
The cross is raised up as a sacred horn
of strength to all God’s people, whose foreheads are marked with it. By this, all the
horns of the spiritual powers of wickedness are crushed. At its exaltation on this
day, we worship Him and magnify you.
Not allowing the deadly bitterness of the
tree to remain, Thou didst utterly destroy
it with the cross, as of old the wood once
destroyed the bitterness of the waters of
Marah, prefiguring the strength of the cross
which all the powers of heaven magnify.
Today Thou hast raised us up again
through the cross, O Lord. For we were
VIGIL
plunged forever into the gloom of our forefather, unrestrained greed thrust our nature
down into delusion: but now we have been
restored to our full inheritance by the light
of Thy cross which we faithful magnify.
Today the death that came to mankind
through eating of the tree, is made of no
effect through the cross. For the curse of
our mother Eve that fell on mankind is
destroyed by the fruit of the pure Mother
of God whom all the powers of heaven
magnify.
The Cross is the guardian of the
whole earth; the Cross is the beauty of
the Church. The Cross is the strength of
kings; the Cross is the support of the faithful. The Cross is the glory of angels, and
the wonder of demons.
The degree to which we are able to
spend time personally preparing for the
feast will be the degree to which we will be
able to experience the joy of the feast. It all
takes work, but it is important to remember that the word liturgy itself has a connotation of a corporate work done together
for a purpose, and what greater purpose
than the glorification of God. We can even
attend the services, but never really come
to Liturgy because we are not Liturgizing,
we are not working to offer a sacrifice of
praise. Let us remember how important it
is to have a vision of why we do what we do,
and work hard to make this a reality in our
lives. We come to Vigil, and Great Vespers,
in order to prepare ourselves for the Eucharist, for Christ as the “coming one” will rise
in our hearts as we partake of Him in the
Eucharist. We are then filled with the joy
of the Kingdom and bring Him into this
world to share with others the joy of the
feast. “Rejoice, O Life-bearing cross!”
Today the Cross is exalted and the
world is sanctified. For Thou who art
enthroned with the Father and the Holy
Spirit, hast spread Thine arms upon it and
drawn the world to knowledge of Thee, O
Christ. Make worthy of divine glory those
who have put their trust in Thee.
On Keeping Vigil " Глас Острога
53
The Holy Sacrament of Baptism
By Hieromonk (now Bishop) Dr. Atanasije Jevtic
Prerequisites and the theological-ecclesiastical context of The Holy Sacrament of Baptism.
state, in ruination and death. But he didn’t
entirely fall through. From that derives
the possibility for salvation and for returning man to his original designation.
And that is done through the saving act of
Christ: Incarnation, Baptism, Crucifixion
and Death, glorious Resurrection and the
gift of the Holy Spirit. In one word: the
founding of the Church as the new reality,
the new means of being and life for man.
The context of the Church:
Entering through Baptism
A
Introduction:
s is nothing else in our Christian faith and our Orthodox
Church, thus neither is Baptism independent from the
remaining truths, sacraments and realities of our faith and Church.
The fundamental prerequisite and
context of the Sacrament of Baptism is
the general Divine Economy of salvation,
which covers the creation of the world
and man, man’s sin and fall, and especially the saving act of Christ’s Incarnation,
Death and Resurrection, as also Pentecost
-the pouring out of the Holy Spirit.
And concretely, to correctly (orthodoxly) understand Holy Baptism, one
must have in mind the creation of man
according to, the image and likeness of
God, i.e. an open Christian anthropology
by which man is a dynamic being in God’s
image, open towards life, immortality, theosis, communion of the God-Man
(koinonia) and community-the Church
with the Holy Trinity.
Through sin that dynamism of movement of man toward God was ended and
man reached a “paraphysical” (unnatural)
54
B
y means of Baptism, one enters
into the Church as a Community of people in Christ, with
God the Father, through the
grace of the Holy Spirit. Though Baptism,
one enters into the “Economy! of Grace”
of the Holy Trinity. It is a new creation of
the world and man - a re-creation [Greek:
anaplasis, a re-birth (anagenesis)). The
new and last (eschatological) “creation” is
therefore in the Name of the Holy Trinity: “... is baptized in the Name of the
Father and the Son and the Holy Spirit”
(Mt. 28:20 and St. Basil and Nicholas Cabasilas).
The prerequisite of Baptism for entering into the Church is faith in Christ the
Saviour-God-Man, and in that, through
Him, faith in the Holy Trinity. Thus, the
Triadilogical context of the Christian
faith in Christ (for that reason the entire
Creed is read, and not only, as the Protestants, “a baptism in the Name of Christ”,
since the reception of the Holy Spirit is
also necessary, i.e. a full adoption by God
the Father, through the Son in the Spirit):
a Holy Trinitarian character of the Christian.
Глас Острога " The Holy Sacrament of Baptism
Orthodox faith and Baptism,
as everything else in the Church
T
rue faith assumes repentance:
the rejection of Satan and evil
works and sins and the turning to the Living and True
God. Thence come the exorcisms before
Baptism, since there is no, and neither
can there be, a community between God
and Satan, light and darkness, good and
evil, life and death, hell and paradise,
the Kingdom of God and the .kingdom
of death. Repentance is the return road
from the fall of Adam: the reinstatement
of ceased obedience and love towards
God, humility in the place of pride.
The old man, as a son of the old fallen
Adam, by repentance and faith turns
back to the New Adam, Christ, and in
Him, as the Prodigal Son, he returns to
his Father, and the Father returns to him
his dignity and inheritance as son. Repentance, faith and baptism: that is the
returning to life of the dead, the finding
of the lost, the resurrecting of those who
have passed on. Thus, Baptism is a new
birth or a new creation - of the new and
last communion and community with
God.
Baptism isn’t only a “sacred” (sacramental) action for the sake of receiving
forgiveness and for personal salvation,
but rather it is also taking membership
in Christ, a churching (ensomatosis and
enchristosis, ekklisiopiisis). It is a dying
with and a being crucified with Christ,
immersion (Greek: “Baptists” - immersing) in the death of Christ and by that,
dying to sin and death. Baptism is, then,
a resurrection with Christ into a new,
spirit-bearing life. Baptism is an incorpo-
ration into the Corpus of Christ, incarnation - churching.
This becoming a member in Christ
takes place by the power and action and
grace of the Holy Spirit. “All of you are
baptized in the one (the Holy Spirit) in
the one Body, the Body of Christ.” This
pneumatological character of the Holy
Sacrament of Baptism is very important
in Orthodoxy. As Christ was annointed
by the Holy Spirit at His incarnation and
baptism, so is the newly-baptized also
annointed and sealed by the Holy Spirit,
Which is the spirit of Christ, so that he
- a Christian - also becomes a Christ (an
anointed one) of the Lord. The Holy Sprit
forms Christ in him. (cf. Prayer of Baptism, the last one in the ritual of the blessing of water, before Baptism itself.)
An analysis of the ritual and order of
the Sacrament of Baptism, a cosmological
dimension is also included: Baptism as an
immersion in water, the basic element of
matter and world Through Baptism, all of
creation is consecrated also, but through
man, who is again united with God. Thus
all of creation “awaits release” through
the “appearance of the new sons of God”
(Rm.8).
Immediately after Baptism follows
the Holy Sacrament of Confirmation - a
sealing and filling with the Holy Spirit.
Without that. Baptism isn’t complete,
since it is not some sacrament «for itself
and «by itself, but rather it is the building
into membership in the community of
the Church, entering into a living relation
with God and with brothers, i.e., with all
other people who desire to believe Christ
of eternal life.
This Communion and community is
the “Koinonia of the Holy Spirit” (II Cor.
13:13), by that, “the Communion of the
Holy Trinity”. Through Baptism we become “partakers of the Divine nature” (II
Peter), and that means that we begin to
live in the modus of life of the Holy Trinity: a community of Holy Persons in the
Unity of Nature, Life, Love, Being, Energy. Thus is Baptism our new being (genesis): “To kata Christian ipostine” (exist-
ing by Christ); cf. Heb. 3:14: “for we have
become partakers of Christ, if we until
the end hold hast to our beginning (new)
ipostases”, i.e., our new existence, a new
modus of existing and life in Christ and
by Christ.
Besides the close ties with Holy Confirmation, Baptism is also most-closely
bound to the Holy Eucharist, i.e., the Divine Liturgy. In fact. Baptism is also performed with the Liturgy (and so is always
was and so it should be even today; that
is shown by the ecclesiastical calendar:
period of fasting before Christmas and
Easter, closely by means of Christmas Eve
and Great Saturday Liturgies, at which
baptism is performed and afterwards the
newly-baptized are introduced to the Liturgy and receive communion). The practice should be renewed that children are
baptized before the Liturgy, up until the
Little Entrance, and immediately afterwards receive Communion at the Liturgy.
It is just at the Divine Liturgy that the
newly-baptized fully becomes a member in the Church as the Body of Christ
becomes the member of a concrete community, Eucharistic Church, the Catholic,
Orthodox, Apostolic Church of Christ, of
God.
The Holy Sacrament of Baptism " Глас Острога
55
Great Lent: The Journey to Pascha
ne may compare Great Lent to a
journey across a river teeming
with rapids: the traveler encounters temptations, like rocks
below the surface, everywhere, and it is
only by following the marker buoys showing the river’s depth, that one can get to
the other shore. The Sundays of Great Lent
are those markers. This fast consists of five
weeks. (The sixth Sunday is already the Entry of the Lord into Jerusalem.) The liturgical meaning of each week is expressed in
its Resurrection Service. Each Sunday has a
theme taken from a specific event described
in the Gospels, and an event in the history
of our Church. That is to say, each Sunday
celebration has meaning both in terms of
the Gospel and in terms of history. As we
shall see, they complement one another.
On the first Sunday of Great Lent, the
Church celebrates the Triumph of Orthodoxy, both Orthodoxy’s triumph over
iconoclasm and, its overall triumph over all
of the heresies. The Fast begins on a victorious tone, but at the same time issues a call
to spiritual caution. This celebration, while
apparently somewhat discordant with the
message of the Gospel and Epistle texts setting forth the principal meaning of the day’s
service, brings a particular dynamic to the
development and unfolding of the Fast.
The same may be said of the second
Sunday of Great Lent, on which we remember St. Gregory Palamas, the condemnation
of his enemies, and the confirmation of his
teachings. It was adopted by the Church in
the 14th Century, and in a certain sense, is
a second Triumph of Orthodoxy. At first
glance, these two Sundays would not appear
to be relevant to the theme of fasting. Yet,
they set a very important and specific tone,
providing a Theological understanding of
what Great Lent really is. We now turn to
very important landmarks in Orthodox understanding of life. The triumph of Gregory
Palamas over Varlaam, who had denied the
possibility of communing with the Divine
56
light of Mt. Tabor, is an important point in
the history of Orthodoxy. The Theology of
light had already begun in the very beginnings of the Gospel. The opening verses
of the Gospel according to John point out
“That was the true Light, which lighteth every man that cometh into the world...” God
is the True Light, and man may commune
with that Light.
The third Sunday of Great Lent is
known as the Sunday of the Veneration
of the Cross. One must note that all of the
hymns sung on that Sunday speak not of
sufferings on the Cross, but rather of victory and of the joy of the Resurrection.
The meaning is clear: we have reached the
midpoint of Great Lent. Our physical and
spiritual podvig is beginning to tell, and we
feel a certain weariness. The Fast is, after all,
a kind of journey, a journey toward the days
of Pascha. We pause to rest at the Cross, and
It gives us strength.
The fourth Sunday commemorates the
Venerable St. John of the Ladder [Climacus], and the fifth commemorates St. Mary
of Egypt. In the persons of these saints, we
find not only ascetics, but perfect examples
[to be emulated]. In part, in St. John’s Ladder, in which directions for spiritual practice are set forth, each endeavor is described
a kind of step on a ladder of ascent. Commemoration of those saints in the second
half of Lent encourages and inspires the
faithful to carry on their spiritual battle.
Now let us return to the primary meaning conveyed in the Sundays of Great Lent
and revealed in their Epistle and Gospel
readings. The First Sunday. In remembering the righteous ones of the Old Testament, the Holy Apostle Paul concludes by
saying “And all these, having obtained a
good report through faith, received not the
promise: God having provided some better thing for us…” (Hebrews 11: 39-40) The
Gospel reading which immediately follows
explains, “…thou shalt see greater things
than these…Verily, verily I say unto you,
Глас Острога " Great Lent: The Journey to Pascha
Hereafter ye shall see heaven open, and the
angels of God ascending and descending
upon the Son of Man.” (John 1:50-51) This
means that you, who believe on Christ, who
are preparing for Pascha, will see all of that
promised, the Heavenly Kingdom. But you
will see it only if you believe and repent, if
you amend your vision and your way of life,
if you will want [to see] it and will accept
Christianity as a podvig, will make an attempt to break out of the ordinary.
The Gospel reading of the Second Sunday, taken from the Gospel according to
Mark, relates the example of the paralytic
who was lowered through the roof to be at
Christ’s feet. The text includes the extremely
important words, “When Jesus saw their
faith, he said unto the sick of the palsy, ‘Son
thy sins be forgiven thee.’” Here are brought
together mankind’s response to the Divine
challenge, and the forgiveness of the man’s
sins, followed by his healing.
In the readings from the Epistle to the
Hebrews beginning with the Third Sunday
of Great Lent, the meaning of the sacrifice
offered by Christ begins to unfold. As Paul
says, it was that sacrifice that opened for
each of us, entry through the inner curtain,
into the Holy of Holies of the Kingdom of
God. The Gospel according to Mark read
on the Fifth Sunday tells of our Lord Jesus
Christ’s voluntary suffering, while in the
excerpt from St. Paul’s Epistle to the Hebrews read on the Fourth Sunday, we hear
that the Son of Man will be betrayed, given
over into the hands of sinners, and killed.
The text echoes that in the Gospel according to Mark. “And the third day He shall
rise again!” (Mark 10:34) is confirmed in
the readings of the 5th Sunday, as if fulfilling all that had been promised. Lent is like
a condensed history of the Good News, a
crossing over to an understanding of the appearance in the world of Savior, proceeding
through his being belittled and disparaged,
culminating in His voluntary sacrifice on
the Cross for the salvation of the world.
Preparation for the Mystery
of Holy Communion
T
he practice of parishioners partaking in
the Sacrament (Mystery) of Communion
on frequent basis is encouraged by our Orthodox Church, although it is not the practice in many of our parishes in the Serbian Orthodox
jurisdiction. It is Mystery that ONLY an Orthodox
(baptized) Christian may receive. There are certain
minimum guidelines that should be observed that are
required for proper preparation before one receives
this Mystery.
Adults receiving Holy Communion on a weekly
basis must observe the prescribed fast days of Wednesday and Friday along with other fast days that are set
forth in our Church calendar. Also nothing should
be consumed after midnight (no drinking, eating,
smoking) the night before receiving the Sacrament.
The Mystery of Confession should also be received at
least one a month. Additionally, during the four major fasts (Nativity Fast, Great and Holy Lent, Apostle’s
Fast and Dormition fast) those wishing to take Holy
Communion each week should keep the fast throughout the entire Fast period. (The fasts should be kept
regardless).
Children under the age of 7 should gradually be
introduced to fasting so that once they reach this
age they are ready to prepare also. Children upon
reaching the age of 7 should not consume anything
the morning before they receive the Mystery of Communion. Upon reaching the age of 7, they should also
begin to fast on Friday’s with Wednesday’s being included as they get older.
Children upon reaching the age of 7 should be receiving the Mystery of Confession in the manner as
prescribed for adults above. Children under the age of
7 should be brought to Confession to receive a blessing so that they become accustomed to doing so at an
early age making it second nature to them.
On a final note: Children learn from watch­
ing their parents. If the parents aren’t receiving
Holy Communion regularly and their children
are, what does this tell them? What message
does it send? These are questions that you the
parent’s need to ponder.
Preparation for the Mystery of Holy Communion " Глас Острога
57
Причешће
Протојереј Божидар Мијач
„Узе Исус хлеб и благословивши преломи га, и даваше ученицима, и рече: узмите,
једите; ово је тело моје. И узе чашу и, давши хвалу, даде им говорећи: пијте из ње
сви; јер ово је крв моја Новога завета која ће се пролива за многе ради оптуштења
грехова“ (Мт. 26, 26-28).
О
во су речи Господа Исуса Христа којима је
установио, а затим на Голготи својом крсном
смрћу извршио (испунио), Св. Тајну Причешћа
као начин Његовог истинског присуства под
видом хлеба и вина у онима који се са вером и љубављу
причешћују на Св. Литургији. Да, ту је Он, Син Божји, заклан од постанка света као Јагње Божје ради опроштаја наших грехова, завијен је вео причасног вештаства, без чега
људске очи не би могле поднети сјај Његове божанске славе. (Он је узео овај облик, пре свега, да би заштитио нашу
слободу). Велика је, ипак, и неисказана тајна снисхођења;
да неизмерно и недохватљиво богатство спаситељског дела
Христовог буде садржано у овако обичној материјалној
храни, хлебу и вину, које има свуда, али која, у благосло58
Глас Острога " Причешће
ву Литургије постаје чудесном храном новога духовног
света Божијег. Једући, дакле, у Причешћу Његову крв (реалну преображавајућу божанску силу), ми се сједињујемо
са Христовом крсном смрћу и васкрсењем, постајемо, већ
сада, учесници есхатолошке стварности победе над грехом.
Али – које је достојан Причешћа као таквог присуства
Божјег? Ко сме да се приближи Христу сједини са Њим,
стопи, како каже Апостол, „са силом његовог украса у
заједници његових мука“ (Фил. 3,10)? Како би се могао усудити да приђе Богу, извору свакога добра, онај који у себи
нема никаквога добра? Како ће примити у дому душе своје
Бога, савршену светлост, онај који је у своме живљењу тама?
Како ће ступити у животворну везу са Богом превеликом
љубављу, онај који је у срцу своме испуњен мржњом? Како
ће дочекати у своме телу Бога, сунце чистоте, онај који је
окаљан нечистотом? Гле, највећи праведници су стрепели
од сусрета с Богом. Јер, каже један од њих (у 3. Књ. Цар. 8,27),
„ето, небо и небеса над небесима не могу га обухватити“.
Тако Мојсије, ревносни слуга Божји, са огромним усрђем о
страхопоштовањем начинио је ковчег од скупоценог дрвета
ситима и обложио га чистим златом - да би у њега ставио
таблице закона, које је на брду Хориву добио од Господа.
Тако Соломона, најмудрији између људи на земљи. Зидао
је седам година величанствени храм – да бу у њега сместио
скинију завета. Како су се много трудили свети Божји људи
да би што достојније ступили у неку макар и доста далеку, вез с Богом, а како се мало трудимо ми да ступимо у
много ближу везу са Богом. А наша ревност би требало да
буде далеко већа од њихове. Јер овде, у Причешћу, нису таблице закона, није скинија завета, нешто што је само индиректно Божије, него директно сам Бог, живи и животворни
Господ Исус Христос. Заиста, мало је достојности за овај
сусрет. Мало је огња љубави којом пламте људска срца према Христу. Мало је вере за препознавање ове Тајне. Мало
се улаже труда у спремању за Причешће. Требало би горко
оплакивати лењост и немар који у многима слабе жељу и
паралишу намеру да усрдно приме Сина Божјег, једину наду
спасења, „освећење и избављење“. (1. Кор. 1,30) наше. Слеп
је и окорео ли је сваки кога не може да дирне овај дар, коме
се радују анђели и којим се одржава (да не пропадне, да се
не стропошта у ништавило) свет.
Христос ипак зове на Причешће. Узмите, каже, једите;
пијте, каже, сви. Пазимо: зове – све. Зашто? Зато што
причешће не зависи само од наше спремности, од наших
врлина, већ је оно, претежно, дело, скоро несхватљивог,
милосрђа Божјег. Јер кад би оно зависило искључиво од
људских заслуга, које су већином слабе, ретко би се, или
никако, обављало, а ми видимо како се Христос на овај начин даје на много места. Причешће је распрострањено по
свету. Оно је центар сваке Литургије. Христос, чија служба, као што сам каже, у томе: да објави еванђеље
сиромашнима (не само тугом него и грехом);
да ослободи заробљене (не само социолошки већ и теолошки); да излечи слепе (не само
физички већ и метафизички) (Лк. 4,18; ср.
Ис. 61,1). – врши и слабима је причешће,
као исцељење од греховне болести,
најпотребније (Мт. 9,13; Мк. 2,17; Лк.
5,32). Дистанца између причасника
и Причешћа је истина огромна, али, ипак, није непремостива. Ту долази: грешни – Безгрешноме, болесни
– Исцелитељу, ожалошћени .
Утешитељу, створ – Творцу. По-
звани су, значи не само
они који себе сматрају
Причешће
ис­пра­вним и праведним (питање је . ко је какав), него, и још више, они који себе
држе (и јесу заиста) неисправним и грешним. Баш у При­че­
шћу се је, у највишем степену, „Бог очовечио да би се човек
обо­жио“ (Св. Атанасије Велики).
Али иако је Приче­шће дело Божјег ми­ло­ср­ђа, коме треба сви да теже (просто: да чезну за њим), његови учесници (они који долазе, приступају) морају и сами чинити
што се може за достојно примање ове Свете Тајне. Треба
се, пре свега, ИСПОВЕДИТИ и ПОКАЈАТИ за своје слабости и недостатке, за грехе. То је услов, али и саставни део
„причешћивања“ као преношења у област новога бесмртнога света Божјег, који је са Христом и у Христу већ настао и
нама се приближио, о чему Он сам каже и апелује: „Покајте
се, јер се приближи Царство небеско“ (Мт. 4,17). Покајање
је, у ствари, метод сарадње са Богом да „нико не погине“
(2. Петр. 3,9). Приступи, дакле, покајању и исповеди своје
грехе, веће и мање, које си учинио и чиниш свакога дана.
Излиј пред свештеником и Богом који те невидљиво слуша
сав јад који је плод греха у теби. Отвори ганглију зла у себи.
Изложи безаконе ране... Покај се што си: сиромашан врлинама, а богат телесним жељама; брз у подавању земаљским
уживањима, а спор у тежњи за побожним животом; лаком
у стицању материјалних блага: оран за ништавне разговоре,
а дремован за узвишена бдења; пријатељ злу, а непријатељ
добру; близак пороку, а далек врлини... Једном речи, човек
треба да увиди провалију која га дели од Бога и да настоји
да се она, покајним залагањем и Божјом интервенцијом,
премости како би, умилости опроштаја, могао бити онај на
кога се односи реч Божја: „Безакоња његова што их је год
учинио неће му се више спомињати, јер мени није мило,
вели Господ, да погине безбожник, него да се одврати од
(злих) путева својих и буде жив“ (Ис. 18,22).
Зато нека нико не оклева и нека нико лакомислено не п р
о п у ш т а Свето Причешће. Причешћу треба хитати, журити. Исус Сирахов с правом опомиње: „Не касни да се обратиш Господу, и не одлажи дан за даном; јер изненада може
доћи гнев Господњи (тј. последице греха и непокајања), и у
време кад се не надаш погину-ћеш“ (Ис. Сира. 5,7). Не губи
ни тренутка, стреси клонулост, ослободи се терета који те
притискује и пођи Причешћу, Нека те ништа не заустави
и не спречи: ни невоља, ни послови, ни брига. „Кад некога
уједе змија и отрује се, зар одмах не оставља све и иде лекару? Тако и ти, отрован грехом, очисти се и избаци отров,
узми лек Причешћа и бићеш спасен“ (Св. Јован Златоусти)
Чак ни највећа страдања нису препрека, већ напротив, јаки
поводи за учествовање – прилажење овој Тајни у смислу
речи св. Пророка, који из искуства говори: „Добро ми је
што страдам да се научим наредбама твојим“ (Пс. 119).
Причешће " Глас Острога
59
How often should Orthodox
Christians receive
Holy Communion?
I
Archbishop Lazar Puhalo
f we search the canons which the
Holy Spirit has given us through the
Holy Church, and the teachings of
our Holy and God-bearing fathers,
60
then we will find that with one accord and
as if with a single voice, they direct us to
partake of the Holy Mystery not merely
frequently, but constantly.
Глас Острога " How often should orthodox christians receive Holy Communion?
The practice of infrequent Communion, whatever its precise origin, became
concrete in some of the local churches as
a result of Latin influence (primarily, of
course, through the Uniate occupation of
Western Russia and the Ukraine - prior
to this century, Latins were deprived of
frequent communion and were taught to
commune only four times a year).
Many of the legalistic arguments of
the Latins have been employed by some
of our own people in trying to maintain
the non-Orthodox practice of infrequent
Communion. No one, however, has been
able to justify it by Orthodox Christian
means. “O, the power of custom and preju­
dice,” laments St John Chrysostom.
The canons of God’s Church answer
our question in this manner:
The Holy Apostles have decreed that,
“All those faithful who enter and listen to
the Scripture, but do not remain for prayer
and [partaking of] the Holy Mysteries
must be excommunicated. ...” (c.9 of the
Apostles).
According to the explication of the canon in the Rudder, this means that all who
are not penitents and who thus remain for
the prayers, not departing when the proclamation “Depart!” is heard, must without
fail receive Holy Communion. Our Holy
and God-bearing fathers gathered in the
Holy Spirit at Antioch directed us:
“And those persons who enter the
church and listen to the sacred Scriptures,
but shun the participation in the Eucha­
rist, ... we decree that these people be out­
casts from the Church until they confess
and exhibit the fruits of repentance. “ (c.2
of Antioch).
The explication of the canon explains
that this refers precisely to people who
excuse themselves for abstaining from
Holy Communion “on account of humility or reverence.” Such humility would be
feigned since it is contradictory to obedience and such reverence would be false
since the greatest act of reverence to the
Eucharist is partaking of it.
Again, our Holy and God-bearing
father Timothy of Alexandria (ca 370)
expresses the universal consensus of the
Holy Church when he is asked:
“If anyone who is a believer be pos­
sessed of a demon, ought he to partake of
the Holy Mysteries or not?”
and replies:
“If he does not repudiate the Mystery,
nor otherwise in anyway blaspheme, let
him commune, but not every day in the
week; for it is sufficient for him on the
Lord’s Day only. “
In other words, even a person possessed of a demon is to partake of the
Holy Mystery every Sunday, while, it is
quite clear, the rest of the faithful are to
partake every day, where possible.
St John Chrysostom seems to
synthesize the thoughts of the fathers
and give expression to the concept of
the Church conscience on partaking
of the Holy Mysteries, in his Homily
3 on Ephesians. Here, he instructs
both those who would take communion too lightly and without preparation and those who fail to take Communion at each Divine Liturgy:
“I observe how many partake of
Christ’s Body lightly and just as it hap­
pens, and rather from custom and
form than from consideration and un­
derstanding..”
The Saint makes this charge not
against those who commune regularly, but against those who commune
only on a few feast days. He continues:
“When, says one, the holy season of
Lent sets in, whatever a man may be, he
partakes of the Mysteries, or when the day
of the Lord’s Theophany comes. And yet
it is not the Theophany nor is it Lent that
makes a fit time for approaching, but it is
sincerity and purity of soul. With this, ap­
proach at all times; without it, never. ‘For
as often, he [Paul] says, ‘as you do this,
you proclaim the Lord’s death,’ that is, you
make remembrance of the salvation that
has been wrought for you, and the ben­
efits which I have bestowed. ‘ .... And do
you, when you draw nigh to a sacrifice
at which the very angels tremble, do you
measure the matter by the revolution of
season? Observe the vast inconsistency of
the thing. At the other times, you do not
come ... ; but at Pascha, no matter how
flagrant an act you may have committed,
you come. Oh, the power of custom and
prejudice! In vain is the daily Sacrifice [of­
fered}, in vain do we stand before the altar!
There is no one to partake. I am not saying
these things to induce you to partake un­
der any circumstances, but that you should
render yourselves worthy to partake. Are
you not worthy of the Sacrifice nor of the
participation [in Communion}? If so, then
neither are you worthy] of the prayer. You
hear the herald say, ‘Depart!’ As many
as do not partake are in penitence. If you
are one of those you ought not to partake;
... Why then does he say depart you that
are not qualified to pray, while you have
the effrontery to stand still? You are not of
the number of those who are qualified to
partake and yet you are indifferent about it
and regard the matter as nothing.”
And here is the point. It is not those
who partake constantly of the Holy Mysteries who take them for granted, but it is
those who do not partake who count it as
insignificant, for, if they did not take the
Holy Mystery merely for granted, then
HOLY COMMUNION
they would either prepare themselves to
partake, or else depart weeping that they
were unworthy to do so, when the deacon
proclaims, “Depart!” Those who partake
constantly, on the other hand, do not
take the Eucharist for granted, but rather
count it as the greatest necessity for their
lives.
“Look, I entreat you, “Chrysostom con­
tinues: “A royal table is set before you, an­
gels minister at the table, the King Himself
is there, and do you stand gaping? Are your
garments defiled and yet you take no
account of it? Or are they clean? Then
partake .... For everyone that does not
partake of the Mysteries is standing
here in shameless effrontery. It is for
this reason that they which are in sins
are first of all sent out .... You [who are
not partaking] are no more allowed to
be here than the catechumen is.
“One might go on to other points,
and those more awful still; but in or­
der not to burden your understand­
ing, these will suffice. They who are
not brought to their senses with these
certainly will not be with more. That I
may not then be the means of increas­
ing your condemnation, I entreat you
not to forbear coming to church, but
to render yourselves worthy of being
present and of approaching Uor Com­
munion].”
Finally, our Holy and God-bearing
fathers of the Sixth Ecumenical Council,
calling upon us to come forth for Holy
Communion have taught us:
“The divine Apostle loudly proclaims
that man created in the image of God is to
be a body of Christ and a temple. Standing,
therefore, far above all sensible creation
and having attained to a heavenly dignity
by virtue of the saving Passion, by eating
and drinking Christ as a source of life, he
readjusts both his eternal soul and his body
and by partaking of the divine Grace he
is continually sanctified” (c.1 0 1 of 6;. cf
lCor.l2:27; 2Cor.6:16).
How often should orthodox christians receive Holy Communion? " Глас Острога
61
ЖИВЉЕЊE ДОГМАТИМА
Хришћански живот је немогућ
без живљења догматима
Свештеник Дионисије Дунајев
С
екуларизација друштвене
свести је разлокала до не­
пре­познатљивости пој­мо­
ве, као што су „вера“, „ре­
ли­
гија“ и „духовност“. Потрошачко
дру­штво их види као својеврсни терет.
И стварно, разноврсне секте и култови
данас се често користе методима трговаца. У поштанском сандучету, заједно
с рекламама супермаркета, може се
наћи позив на неки секташки скуп, у
ре­кламним часописима нуде се „услуге свештеника“. Грађанин, задовољан
раз­
новрсношћу такве „пијачне“ по62
са руског: Филотеј Дилберовић
нуде, додаје свом задовољству исказе
типа: „Како је сада добро - више ни
веру не забрањују!“ или „Ах, ти православци, баш су непомирљиви - само
гледају на те своје догмате!“
Замислимо се: живимо у 21. веку, у
свету високих технологија и научног
прогреса - можда је стварно потребно
одрећи се тамо некаквих догмата, правила Цркве из епохе раног Средњег
века? „Да - да! - ускликнуће грађани. Одреците их се и тада ћете се ви, православци, са свима братски загрли ти:
са римокатолицима, са секташима, са
Глас Острога " Хришћански живот је немогућ без живљења догматима
окултистима па чак - и са атеистима!“ А
када бисмо се загрлили, схватили бисмо да је наше Православље... ишчезло.
Срећом, ово је само обична претпоставка. Наравно, многи би хтели да
претворе Православље у „музејску“
религију, у одломак културе, али то није
ништа друго до њихово приватно становиште. Многи свесни православци
падају у очајање, видећи, какав мисионарски пораз трпи Православље у целом свету. Хиљаде људи не схватајући,
не познајући или не желећи да познају
Православље, западају у секташку
„машину за млевење меса“ или тачније
речено „машину за млевење душа“, из
које излазе духовно обезличени људи.
Може се рећи сасвим одлучно, да
је Православље данас постало онај
дра­гоцени камен о којем Христос го­
вори у Евангелију: Православље је
удео малобројних. Да би пронашао
тај драгоцени камен, евангелски трговац продао је сва своја богатства, а
да би задобио Православље, савремени човек не треба да се растане
од богатства, већ од обичног смећа:
предрасуда, сујеверја, релативизма,
индеферентизма, лажних мњења и
представа о религији. Треба, ипак,
имати на уму да Хришћанство није
философски систем, који се труди да
објасни свет апстрактним појмовима
и апстрактним формулацијама. Кад би
Хришћанство било само философија,
не би било потребе да се настоји на
његовој искључивој вредности, него
би требало само одабрати разне философске школе (као што су будизам или
конфучијанство који су, пре свега, философски системи). Самој философији,
па и науци уопште, стран је појам догмата. Догмати су немогући у свету
науке и философије једноставно зато
што је тај свет променљив, као што је
променљиво све што је привремено и
пролазно. На вечно питање човековог
разума: „Шта је Истина?“ - Христос је
Својим ученицима на Тајној Вечери
одговорио: „Ја сам Пут и Истина и Живот“ (Јн. 14, 6). Истина, тј. Бог Живи не
може бити исцрпен догматима, нити
најразгранатија и танано исплетена
мрежа дефиниција може изразити Божанску суштину.
Вера у Бога је животворни Савез
са Творцем, и у Цркви се Сам Господ
открива Својим људима. Како пише
о. Георгије Завершински „човек се,
исповедајући своју веру у Христа, саглашава с Духом Божијим, Који човеку открива Божанску природу Христа
Који је дошао у плоти (уп. 1. Јн. 4, 2-3).
Овог критеријума се треба држати у
сваком исповедању. Ипак, пре све-
га Сам Господ припрема човека за
исповедање, поучавајући га онако како
је Он учио Апостоле, пре него што је
Петар казао: „Ти си Христос, Син Бога
Живога“ (Мт. 16,16). Христово учење
има битијни карактер и не ослања се
на апстрактне, књишке појмове, и није
учење у правом смислу те речи. То
што говори Господ, поучавајући народ и ученике, јесте позив на покајање
и личну промену у односу према себи
самом, својим ближњима, околноме
свету, и што је најважније, у односу
према Богу. Таква промена не може
бити спољашња, него треба да захвати
свецело битије човекове личности.
Господ ради поучавања често користи слике и показује чудеса, да би
Његов призив могао бити, говорећи
савременим језиком, егзистенцијално
схваћен и прихваћен од сваког човека
који то жели. Опит проницања у саму
суштину учења Господњег није упоредив је с било којим спољашњим знањем
или мудрошћу, и не може бити достигнут обичним, човеку доступним средствима, јер је суштина или централно
место Његовог учења Он Сам, Који
хоће да буде познат и прихваћен од човека. Вера у Христа, сагласност с Њим
и исповедање Њега јесте резултат
дејства Пресвете Тројице, којим Бог
Отац открива човеку Божанство Сина
у Духу Светоме, показујући самим тим
јединство Лица Тројице у љубави и
њихово узајамно прожимање, перихорезис. Богооткривење се актуализује
у човеку само уз његову сагласност и
жељу да прихвати Божију вољу и припреми себе за то кроз покајање.
У духовном животу открива нам
се Истина. Духом Светим Истина се
објављује свецелој твари. Света Црква
је чуварка и ризница те Истине (у догматима). Догмати Цркве нису апстрактни појмови, него истине, животно
неопходне за наше спасење. Догмат је
граница коју је Црква поставила природноме уму да би гa сачувала од заблуда, у које он упада услед неумереног бављења (раз)умовањем...
ЖИВЉЕЊE ДОГМАТИМА
Насупрот гнози, где се сазнање
само по себи указује као циљ гностика, хришћанско богословље у крајњем
исходу свагда јесте само средство,
само извесна целокупност знања, која
је дужна да служи циљу што превазилази свако сазнање. Тај коначни циљ
је сједињење с Богом или обожење,
о којем говоре источни Оци...
Хришћанска теорија има, у већем
степену, практично значење, и што је
мистичнија та теорија, то непосредније
она тежи свом циљу - сједињењу с Богом, то је она практичнија.
Хришћанство је пунота духовног
живота. „Духовни живот се испољава
двојако, као духовно стање - опи­
товање и као догматичко сазнање.
Догматичко сазнање је органски повезано са кретањем унутарњег духовног
живота. Чим нешто променимо у нашем догматичком сазнању, неизбежно
ће се, у одговарајућој мери, променити и наш духовни лик, и, уопште, лик
нашег духовног битија. И обрнуто,
одступање од истине у унутарњем духовном животу повући
ће нужно промене у
догматичком саз­на­
њу.“
Од самог по­че­
тка свог по­сто­ја­ња
Цр­ква се до­сле­дно
бо­­рила про­тив
ла­жних уче­
ња гно­стика,
а р и­­ј а­­н а­ц а ,
не­­с то­­р и­­ј а­н а­ц а,
апо­­ли­­на­­ри­јеваца и
мо­­но­­фи­зита, монотелита и иконобораца,
од ко­
јих свако по
себи је­
сте већ духовна смрт, зато
што може заувек
ли­­ши­ти човека
мо­­гу­­ћно­­сти сје­
ди­ње­ња с Бо-
Хришћански живот је немогућ без живљења догматима " Глас Острога
63
ЖИВЉЕЊE ДОГМАТИМА
гом. Реч „догмат“ или „догматичко
богословље“ за многе је постала скоро
погрдна, као да је догмат некакав не­
при­јатељ живота. Али, тамо где нема
догмата вра­та су широм отворена за
све за­блуде, како нас и учи исто­­рија:
тад Хри­­шћа­нин мо­же по­стати лак
плен ма које је­ре­си.
За Хришћанина нема пресуднијег
кри­­­те­­ри­јума, него што је позитиван
однос према Цр­­кви. Догмат о Цркви је
та сре­докраћа у ко­јој се одразила вишевековна борба Хришћанства против свих лажних учења. Овде се, на
крају крајева, решава судбина Евангелске благовести. Због тога је необично опасна тенденција која се може назвати адогматизмом.
Адогматизам не пориче директно истинитост Божанских догмата,
већ пориче да је за морални, духовни,
хришћански живот неопходно јасно
познавање догмата. Догмати су, с те
тачке гледишта - „богословље“, „висока тематика“ у чије танчине човек нема
зашто да се удубљује; Бог неће да нам
суди за непознавање догмата, него за то
како испуњавамо Божије заповести. На
тај начин, овакав поглед на догмате као
на нешто апстрактно, нешто што нема
везе са реалним животом, не само што
обезвређује догмате и чини их практично непотребним, већ пориче нераскидиву везу догмата и заповести Божијих.
Против такве тачке гледишта
оштро се изражавао још 30-тих година 20. века професор протојереј
Георгије Флоровски: „Код многих
верника се створила опасна навика
да живе без икаквог богословља уопште, замењујући га чиме било: књигом
правила или Типиком, или древним
предањем, или лириком душе. Рађало
се некакво мрачно уздржање од или
избегавање знања, својеврсна богословска афазија, неочекивани адогматизам и, чак, агностицизам, ради
тобожњег благочешћа, јерес гносеома64
ха... Ова саблазан може се назвати обредним или канонским формализмом
или уљуљкујућом осећајношћу. И од
такве прелести штити нас искључиво
богословско искуство, будност, јаснота
и смирење ума. Дошло је време, када
избегавање богословског знања и одговорности постаје смртни грех, стигма самозадовољства и нељубави, стигма малодушности и притворности...“
Адогматизам одучава Хришћане
од мишљења, разликовања истинског
учења о Истини (од лажног) и то је устанак против Богочовека-Спаситеља,
смртоносно пиће (упор. Мк. 16, 18) које
трује душу човека заувек. Искушења
зла и лажи збивају се у области наше
слободе; одупрети се њима могуће је
само у Христу и чврстом слеђењу догмата Цркве Његове.
Бити верник - значи бити веран,
зато што је Истина садржај верности.
Истина није супротна грешци, него
лажи; она није супротна ономе што је
логички нетачно, већ ономе за шта, у
суштини, не треба рећи: „То је нетачно“, већ: „То је нечастиво“.
Догмат или јерес - то је светлост
или тама, добро или зло, љубав или
мржња, живот или смрт. Прихватање
догмата је једини услов познања Истине и ослобођења од сваке лажи и од
испуњења дела оца лажи. Реч је о борби са ђаволом, о борби у самом овом
Глас Острога " Хришћански живот је немогућ без живљења догматима
свету, на земљи, као и на Небу: не само
у човековом срцу, него и у самој природи човековој, укључујући његов ум
и тело - о борби која, по учењу Светих
Отаца и сведочанству подвижника,
обухвата сву васелену.
„...И познаћете истину и истина ће
вас ослободити“ (Јн. 8, 32) -ослободити од ропства греху и смрти, од таме
и незнања, од бесмисленог живота, од
смрти и учинити богоподобним и слободним по благодати учешћа у Истини.
Апостол Павле ставља знак једнакости
између Истине и спасења. Он пише да
„(Бог) хоће да се сви људи спасу и дођу
до познања истине“ (1. Тим. 2, 4). На
тај начин је чување Истине у непоколебивом и непогрешивом догмату неопходно како за спасење Хришћана, тако
и за спасење људи који их окружују.
У православној молитви постоје
задивљујуће речи: „Посвети их истином Твојом; реч Твоја је истина“ (Јн.
17, 17); „Ви сте већ чисти због речи
коју сам вам говорио“ (Јн. 15, 3). Догмат је очишћујућа и освећујућа реч
Господња: „Благодат и мир да вам се
умножи познањем Вога и Исуса Господа нашега“ - пише Свети апостол
Петар (2. Петр. 1, 2). Реч „познање“
и „знање“ егзегети разликују као истину и означавање истине у догмату.
Апостол Петар овде има у виду оба
значења.
Ревност без знања - без истинског тј. благодатног знања догмата
- може постати фанатизам, баш као
што знање без ревности може остати
мртво. Црквено Хришћанство брани догмате, али оно ништа мање не
показује и трпељивост према личним
заблудама људи. По речима Светог Теофана „истинска верска трпељивост
искрено љуби и поштује једину свету
веру своју (то јест веру Православну), ревнује за чистоту и славу њену,
радује се њеном узвишавању, али при
том оставља место близу ње и другим
верама не због тога, што сматра да су
једнаке части и спасоносне, него из
снисхођења према немоћима заблуделих. Она не притешњује, не прогони,
не уходи; али уједно не пропушта прилику а да с љубављу не укаже на заблуду и предложи слободном убеђењу и
савести избор онога што је боље“.
„Као што Tu мене посла у свет, u
Ја њих послах у свет“ говори Господ о
Апостолима, а даље: „Не молим пак
само за њих него и за оне који због речи
њихове поверују у Мене“ (Јн. 17, 18-20) за све Хришћане до свршетка века, кроз
општење Светих, то јест у Цркви, која је
„стуб и тврђава Истине“ (1. Тим. 3, 15).
Благодарећи знању догмата прошлост и будућност се сједињују у Цркви
у истинско данас. Благодарећи догмату
постоји мудрост у хришћанској прошлости и чврстина у његовом наслеђу,
благодарећи догмату наше црквено
знање стиче чудесну равнотежу. Догмат остварује строги суд над оним
хришћанским заједницама, које игноришу дугу историју Цркве и започињу изнова неко своје сопствено „хришћанство“.
У догматичком богословљу изражена је суштина хришћанске вере,
боготкривено знање, проповедано у
Евангелију, саопштено Апостолима,
откривено и пренесено кроз векове
Оцима Цркве, потврђено у опиту живота и смрти највећих Светих. И зато
је догмат - мач херувимски, који пада
између „Духа Који је истина“ (1. Јн. 5, 6)
и духа заблуде (упор. 1. Јн. 1, 6), то јест
између Христа и антихриста, између
Хришћанства и овог света. Кроз догмат
струји та „клирономија“ која све вернике претвара у клирике, у царско свештенство, призвано да свештенодејствује
истину на свим путевима живота.
Посебно будно познавање и ува­жа­
ва­ње догмата неопходно је данас због
нарастајућег броја псевдо-хри­шћа­н­
ских култова. Многи људи, крштени у
Православној Цркви са безумном ла­
ко­ми­сле­ношћу одлазе у секте, где одба­
цују догмате које ни не знају (на пример у секти „Јеховини сведоци“ осим
догмата које пориче протестантизам,
поричу се се и догмати, које протестанти признају: да је Бог Тројица и да је
Исус Христос Богочовек).
ЖИВЉЕЊE ДОГМАТИМА
То је нарочито трагично када се сетимо колико је светих благочестивих
људи пролило своју крв за победу Истине - победу православних догмата
над јересима! Ипак, било је времена
када су, рецимо, због поштовање икона вернима вадили очи, расецали ноздрве, секли руке (некад и главе), бацали у тамнице... И зар се све то збивало
само зато да би поколење савремених
Хришћана заборавило веру својих
предака и уместо истине Вере уздигло
на степен догмата измишљотине сопственог ума?
Хришћански живот је немогућ без живљења догматима " Глас Острога
65
КРСНА СЛАВА
Слава - традиција која траје
П
роцес христијанизације на­рода пореди се са
ка­ле­м­ље­њем: Хри­шћа­н­ство је калем који опле­
ме­њује до тада дивље, незнабожачко стабло
народа, не мењајући његова осно­вна обележја.
Заузврат, примивши Хри­шћа­н­ство, сваки народ је у начин испо­ведања вере уградио понеку своју особину, па су
тако Јелини пред Христа изнели своју љубав ка мудрости
и промишљању, Јудеји своје исконско познавање Једног
Бога, Римљани рационалност и прагматичност... Такав је
случај и са Србима. Пре примања Хришћанства, Срби су
били многобошци и сваки дом је имао своје „божанство“
као заштитника. Спознавши истину о Једном Богу и одбацивши лажне богове, Срби су узимали Божје светитеље као
заштитнике домова, породица и племена, села и градова, па
и читавих области. Тако је настала Крсна слава.
Слављење Крсне славе је једина традиција која није
прекидана од времена наших предака који су примили
Хришћанство па до наших дана. Народни живот и обичаји
су се мењали, али се Слава одржала, у обиљу и немаштини,
у рату, изгнанству, болници и тамници, у најтрагичнијим
66
Глас Острога " Слава - традиција која траје
као и у најславнијим раздобљима наше историје. У јеку
најжешћих битака, војник у рову је по неколико дана гладовао чувајући следовање бајатог таина да би га, на дан
Крсне славе, уз упаљени комадић воштанице који се ту затекао ко зна откуд, ломио са својим саборцима уз певање
тропара свог светитеља и молитве Богу за избављење. И у
новије време, упамћено по невиђеној безбожничкој пропаганди, Крсна слава је опстала или је обнављана тамо где је
несрећом била прекинута.
Нов начин живота, који карактерише осамостаљивање
приликом заснивања породице и одлазак неретко у друго
место, државу, намеће оправдану потребу да сваки такав
новоосновани дом почне да слави Крсну славу. Међутим,
већ овде се срећемо са неким „алтернативним“, нецрквеним тумачењима, па није редак случај да се у неком православном дому Крсна слава уопште не слави. Најчешћа
образложења такве праксе, попут „Не могу да славим, жив
ми је отац, па он слави“ или „Мој старији брат слави, па ја
зато не могу (не да ми?!)“ бесмислена су и неоправдана. Чим
неко живи засебно, у свом домаћинству, не само да сме,
него неизоставно треба да слави своју Крсну славу. У супротном, ако сам не слави, а због физичке удаљености није
у могућности да са својом женом и децом буде код свог оца
на слави, он лишава Божјег благослова свој дом, сваки започет посао, своје укућане, а нарочито децу која одрастају
без стицања основних навика и сазнања о Крсној слави и
својој православној вери.
Често се дешава да се датум Крсне славе користи као повод за гозбу, а да се занемари суштина овог великог породичног празника. Неки свечари, правдајући се обичајима,
не позивају свеште-ника да освети водицу, други не носе
колач у цркву него га сами ломе код куће уз „молитве“ које
су заправо мешавина здравица и бајалица, а у екстремним
случајевима може вам се десити да, дошавши на „славу“, не
затекнете ни славски колач, ни жито, ни свећу. А управо су
то (уз вино) основна материјална обележја Крсне славе, без
којих ова нема никаквог смисла.
Пре неколико година славили смо празник Преподобне матере Параскеве, у народу познате као света Петка. Те године овај празник Свете Петке пао је у петак, што
је згодна прилика да се осврнемо на често постављано
питање о мрсним и посним славама. Нажалост, и овде је
неупућеност узела свој данак и створила многе забуне.
Уместо разматрања понаособ разних оправдања за мрсну
трпезу на постан дан, што би захтевало много простора, навешћемо једини исправан поступак који је јасан да
јаснији не може бити: када слава падне у постан дан, не
спрема се ништа мрсно. Једнодневни и више-дневни постови су саставни део црквеног живота, а сваки богослужбени обред, дакле и крсна слава, равна се по посту, никако
обрнуто. Славе које падају у период вишедневних постова
(Никољдан, Алимпијевдан, Ивањдан, св, Андреј Првозвани итд.) прослављају се без изузетка посно. Такође, ако тзв.
мрсна слава падне у среду или петак, и онда се све спрема
посно.
Све недоумице око славске трпезе могу се отклонити
једноставним погледом у календар. Једнодневни и вишедневни постови познају се по дебело уоквиреним датумима,
а набројани су и при крају календара. Осим њих, посни су
свака среда и петак, са изузетком неколико „трапавих “седмица“ (такође побројане у календару). Према томе, немушти изговори попут „кад се слава једном премрси, не ваља се
враћати на посно(?!)“ или тзв. „приказивање“ (постављање
на трпезу једне рибице и мало посне хране реда ради... да
би се, пет минута касније, пред гостима нашло печење и
остале мрсне ђаконије, што нема никаквог оправдања и
најобичнији су одраз незаинтересованости и немарности.
Домаћин који тако поступа, доводи у непријатну ситуацију
госте који се придржавају поста.
Гозбе се могу приређивати разним другим поводима, чак
и без икаквог повода. Смисао Крсне славе није у гошћењу за
обилном трпезом, већ у
КРСНА СЛАВА
молитвеној заједници
са Богом, свецем заштитником дома и свима прецима који су нам кроз векове
оставили у аманет да празнујемо тај дан. Зато би и они који
се иначе не могу похвалити ревношћу у држању постова,
на дан своје Славе требало да учине тај напор и славље
организују онако како ваља. Ових дана ћемо прославити
и Аранђеловдан. У неким крајевима за Аранђеловдан не
спремају жито јер је, како кажу, реч о „живом свецу“. Од
свих погрешних, верски неутемељених обичаја везаних за
Крсну славу, овај је можда најпогрешнији и најпротивнији
црквеном учењу. У Св. Писму стоји: „Бог није Бог мртвих,
него живих; јер су њему сви живи“ (Лк. 20, 38).
Славско жито се не приноси за покој душе свеца, него
као заједнички помен свим прецима који су нам кроз векове оставили у аманет да славимо породичну Крсну славу.
Наша хришћанска обавеза је да се молимо не само за душе
оних малобројних предака из пар поколења које знамо по
имену, него и за оне раније нараштаје о којима најчешће не
знамо ништа, а славско жито постоји управо зато да бисмо
и ту обавезу могли да испунимо. Стога се жито нипошто не
сме изостављати из славског обреда, без обзира на то о којој
се Слави ради.
Serbian Krsna Slava
K
rsna Slava - the celebration of the home Patron Saint
is the greatest characteristic of the national and religions life of the Serbian people. It is a beautiful and
unique expression of the Orthodox faith that is deeply implanted in the Serbian Christian soul.
Krsna Slava is an exclusively Serbian custom. It is the
most solemn day of the year for all Serbs of the Orthodox
faith and has played a role of vital importance in the history
of the Serbian people. Krsna Slava is actually the celebration
of the spiritual birthday of the Serbian people. Our forefathers accepted Christianity collectively by families and by
tribes. In commemoration of their baptisms, each family or
tribe began to celebrate in a special way to honor the saint on
whose day they received the sacrament of Holy Baptism. The
mother church blessed this practice and proclaimed Krsna
Slava a Christian institution.
According to the words of St. Paul (Phil. 1:2), every
Christian family is a small church, and, just as churches are
dedicated to one saint, who is celebrated as the protector of
the church, so Serbian families place themselves under the
protection of the saint on whose holiday they became ChrisСлава - традиција која траје " Глас Острога
67
tians and to whom they refer to as their intercessor to God Almighty.
To that protector of their homes, they pay special homage from generation to generation, from father to son, each and every year.
Slava is a day not only of feasting, hut also a day of spiritual revival through which the Serbian national soul is formed and crystallized. To these celebrations, customs, and traditions, our nation owes
its existence, and, therefore, deserves to be appreciated and perpetuated by all grateful Serbian sons and daughters all over the world. The
living example of the Patron Saint gives to the celebrant assurance,
persistence, and the feeling of protection, support, and the encouragement to do good. For that reason, we hear among our people the
ancient saying: “Ko Slavu slavi, tome i pomaze”.
Because Krsna Slava is regarded as the anniversary of the baptism
of the family into Christianity, if is an annual reaffirmation of the
family to its baptismal vows and the renewal of its ties to the Orthodox faith and church.
The commemoration of Krsna Slava was to our ancestors one of
the most important expressions of their Orthodox faith. So they always celebrated their Krsna Slava, regardless of how dangerous the
situation. In our long suffering history, tin state and freedom ceased
to exist, but in our homes, the candle of our Patron Saint never was
extinguished,
The Serbian Krsna Slava links, as a golden string, our past and our
present, our ancestors and their descendants. Serbian people should
never ignore their Krsna Slava because through it the Orthodox faith
was preserved and they were held together through the centuries.
Krsna Slava should he kept not only as a sacred custom, but also to
attest to the sacred truth that «Where the Serb is, Slava is also «.
The celebration of Krsna Slava requires the Icon of the family Patron Saint and several items that symbolize Christ and the believer’s
faith in His death and resurrection: a lighted candle, Slava’s wheat
(Slavsko zhito), Slava’s bread (Slavski kolach), and red wine.
68
Глас Острога " Слава - традиција која траје
The lighted candle reminds us that Christ is the Light of world.
Without Him we would live in darkness. Christ’s light should fill our
hearts and minds always, and we should not hide the Light of Christ
in our lives.
Slavsko zhito represents the death and resurrection of Christ.
Christ reminded us that except a grain of wheat die it cannot rise
again, even as it was necessary that He die, be buried, and on the
third day rise again so that we all can triumph over death. The Slavsko
zhito is prepared as an offering to God for all of the blessings we have
received from Him: it also is to honor the Patron Saint and to commemorate our ancestors who lived and died in the Orthodox faith.
Slava’s bread represents Jesus Christ as the Bread of Life. It is also
symbolic of our thanks to God for being saved through His Son. During Slava, the priest cuts a cross in the bread, which reminds us of
Christ’s death on the cross for the remission of our sins.
The red wine, of course, represents Christ’s precious blood, which
was required to wash our sins away. Note that understanding the
symbols of Slava helps us understand the meaning of the celebration.
There is one symbol, the Slavsko zhito, that needs some special explanation. Some of the faithful have the misunderstanding that the
Slavsko zhito is a parastos (memorial service) for the Patron Saint of
the Slava. The wheat for Slava and the wheat for parastos (Koljivo) are
two different things. In both cases, the wheat symbolizes resurrection
and eternal life (St. John 12:24). However, Slavsko zhito is prepared
for the glory and honor of the Saint and/or the repose of the souls
of those departed members of the family who commemorated that
Saint. We do not pray for the soul of the Patron Saint, but we pray that
he or she intercede to the Lord our God for the forgiveness of our sins.
Therefore, you should never place a candle in the Slavsko zhito.
There is no reason to refrain from celebrating Slava during a
mourning period in the family because at Krsna Slava we experience
the unity with our departed ones. The gaiety should be omitted, but
the zhito, bread, and candle never. On that day they are signs of living
union between the living and the deceased of the family. To not celebrate Krsna Slava, for whatever reason - mourning, travel, poverty,
instability, sickness, and so on - creates a spiritual vacuum, which deprives us of spiritual gladness and our departed ones of a connection
with us through the prayers on that day.
For the faithfull, Krsna Shiva creates confidence, strength, freshness, stability, spiritual and physical peace, and the ability and incentive to do good and to lend help to others. If we want to be the meritorious heirs of our ancestors, keeping our origin, history, and symbols
of Krsna Slava, we can’t permit the flame of our Krsna Slava candle
ever to be extinguished.
The importance of Krsna Slava is not to have a huge, elaborate,
and expensive party. All you need is the Icon of your saint, a candle,
wheat, bread (kolach), and wine, the service of the priest, and an
awarenes that Krsna Slava is a great treasure passed on to you by your
ancestors.
Do not fail to keep tins ancient and honorable Serbian Orthodox
tradition and to pass it on to your children. As St. Paul says in his
epistle to the Thessalonians (2:15), “Stand firm and hold to the traditions which you were taught”.
О слави - крсном имену потомака
П
Епископ рашко-призренски
(сада блаженопочивши Патријарх Српски) Павле
орекло нашег домаћег пра­
зника, Славе, Крсног име­
на, Светог, ни до данас
није у науци коначно ра­
зја­шњено. Постоји више теорија које
по­кушавају да тај проблем реше, али у
већини случајева оне осветљавају само
понеку карактеристику његову оста­
вљајући у тами остале. Углавном би их
могли поделити на две врсте. По првој
је „Слава чисто хришћанска без икакавих трагова погаништва“), изворно
нашег православног хришћанског духа
и дело наше светосавске Цркве. Она
означава прослављање оног Светог на
чији се празник крстио предак неке породице, узевши име тог Светог), тај дан
сам прославио и оставио то у наслеђе
потомству.
По проф. Р. Грујићу, првобитно је
Слава прослављена код цркава које
су врло рано подизане у част Светог
чије је име предак добио на крштењу.
Но наши пенитенцијални зборници
(номоканунци) XIII и XIVв. забрањују
одржавање гозби у „спомен светог“, или
„за покој“ код цркве, него наређују да се
врше по домовима: „Кто творит памет
или светому, или за покој, да јеже имат
да уготовит и предложит на трапезе
ва дому и ту да благословт поп и будет
благословено, и дом тај“) Проф. Грујић
уочава да се сви култни елементи Славе: хлеб, кољиво, вино, свећа јављају
у цркви на литији велике вечерње, од
стране па све до данас, те као врло важно истиче: „Разабире се јасно аналогија
између општецрквеног православног
обичаја благосиљања хлебова и кољива
уочи великих празника, или на сам дан
њихов, као главних елемената данашње
српске Крсне славе“). Из тога, као и из
наведених одредаба поменутих рукописаних пенитенцијала, проф. Грујић с
правом изводи овај закљукчак: „Нема
сумње, да је светосавско упућивање
слављења Светог по кућама и породицама свечарским највише допринело да се православни Срби, у начину
прослављања појединих, нарочито изабраних светитеља, издвоје од осталих православних народа, развију
један свој опште-национални домаћи
култ и створе посебан ритуал у томе
правцу...“) Или како вели Димитрије
Богдановић: „Творац славе је управо
светосавска црква Слава је светосавски култ“).
У другу врсту долазе све остале
теорије о пореклу Славе: да је Слава уствари култ дара, који је из свог
првоби­тног исхо­дишта, Италије,
ширењем римске културе прешао
Илирима, па од њих су­
седним словенским племенима, „ту се удомио и у
христијанизованој форми крсне славе
сачувао до данашњег дана“), или је она
христијанизован „прастари народни
обичај прославе до­
маћег заштитника и даваоца, који су, међу Словенима, најбоље одржали Срби“), или је
анимистичког порекла: „помен (и
жртва у „хлебу и вину“) митском претку једне породице ... и узгред, свима
домаћим претцима уопште“, „и у исто
време празник највећег националног
бога“), или „Крсно име припада култу
мртвих“), итд.
Но без обзира како је Слава код
нас настала и утврдила се, овај наш
лепи обичај није свечаност по­
је­
ди­
нца, као што је нпр. имендан или ро­
ђе­
ндан, обичаји који постоје и код
хри­
шћанских православних народа,
- имендан „ономастириа“ код Грка и
„дењ ангела“ код Руса - него је славље
шире заједнице: једне породице, или
више њих, чак племена. Оно је битно
да се уочи, јер Слава од свог настанка
сасвим одговара новозаветном духу и
најдубљој традицији православне цр­
кве.
По учењу ап. Павла, породица је
„до­маћа црква“. Тако он у својим по­
сла­ницама поручује: „Поздравите
При­скилу и Акилу ... и њихову домаћу
цр­кву“ (Рим. 16, 3-5); „Поздравите...
Ни­мфу и њену домаћу цркву“ (Кол. 4,
О слави - крсном имену потомака " Глас Острога
69
15); „... миломе Филимону ... и твојој
до­маћој цркви“ (Фил. 2).
Хришћанску породицу, „домаћу
цр­
кву“ ап. Павла, Св. Јован Златоуст назива „малом црквом“), свакако за разлику од „велике цркве“, целе
хришћанске заједнице у неком месту,
чију целину и сачињавају ове „мале“,
„домаће“ цркве.
На основу оваквог схватања Св. ап.
Павла и Отаца, проф. Сергије Тројицки
оштроумно изводи закључак: „По
свом идеалу породица је органски део
цркве, она је сама црка. Исто тако као
што се кристал не дели на аморфне,
некристализоване делове, него се дели
само на „омиомерне“ или слично целе, а и најситнији део кристала опет
ће бити кристал, тако и породица, као
део цркве, јесте опет црква“. А мало
даље додаје: „Ако је породица мала
црква, онда је и црква велика породица (1 Тим. 3, 5)“.
Свака црква у неком месту, од нај­
ду­бље старине, славила је једног Светог као свог особитог заштитника, био
то месни мученик, или свети епископ,
или који други од Светих. Обично је
њему био посвећен и храм тога места и
ту су му лежале и мошти. Празник овог
Светог прослављала је цела црква тог
места свечано, свеноћним бденијем на коме су уз запаљена свеће, као што
је речено, освештавани хлебови, пшеница, вино и уље - и литургијом.
Аналогно овом старом хри­
шћа­
н­
ском ставу „велике“, месне цркве, и породица, „мала црква“, у нашем народу
има своју Славу, тј. Светог заштитника
кога свечано прославља цела породица, или више њих уколико су постале
од заједничког претка.
Аналогију Крсног имена са храмо­
вном Славом не можемо следити до
краја. Крсно име је ствар породице, не
дома, куће, зграде. Зато кад се поро­
дица пресели у другу кућу, или друго место, она своју Крсну славу, као и
сла­вску икону, носи собом и наставља
да је и онде, у купљеној кући, или ста­
ну прославља и даље. Храм пак оста­
70
је посвећен истом Светом стално,
и кад с православни житељи места
мењају. Само кад се расељавањем ста­
новништва заборави коме је био по­
свећен, обновљени храм се освештава
и посвећује неком другом Светом, или
Христовом и Богородичном празнику.
Битна је разлика између храма и по­
родичног дома у томе што се при осве­
ћењу храма полажу мошти мученика,
или Светих, у Часну трпезу, или испод
ње, што не бива при освећењу хри­шћа­
нског дома. Однос, дакле, између дома,
по­родице и Крсне славе је унеколико
друкчији него између храма, верних и
Храмовне славе.
Пошто је Слава празник „мале цр­
кве“, основне хришћанске ћелије, породице, излазио јасно да свака, и најмања
породица треба да слави Славу. Чим
се син одвоји у посебно домаћинство,
поготово кад се ожени, дужан је да
прославља свог Светог заштитника,
без обзира што га и отац и мајка славе у
старом дому. Као што отац не може да
задржи у својој власти да сину дозволи или не дозволи слављење Храмовне славе места у коме овај живи, или
светковање недеље и других празника
да иде у храм и причешћује се, освешта стан итд., тако исто не спада у домен његовог располагања празновање
Крсне славе, тј. да ли хоће, или неће да
синовима, одвојеним у посебна до­ма­
ћи­нста, „преда“ Славу.
Разуме се да је син дужан, у знак
по­штовања родитеља, да тако важну
ствар, као што је оснивање породице
и самостално прослављање Крсног
имена, отпочне са знањем и благословом оца, али то спада у област здравих
моралних односа који треба да владају
између хришћанских родитеља и деце.
Као што није хришћански нормално да
син предузме какву другу важну ствар
у животу, не само слављење Славе,
без знања и саветовања са оцем, тако
с друге стране није нормално да због
тога што му отац још није „предао“
Крсну славу он на тај празник остане
без свеће, колача, кољива, као обичних
Глас Острога " О слави - крсном имену потомака
непразничних дана, једино можда с
пра­зничким ручком и гостима.
Настаје питање: Како је дошло до
настанка овог обичаја који се јавља
само у неким крајевима?
Није могуће да би овај обичај могао
имати неке везе са римским правним
схва­тањем по коме вршење домаћег мо­­
литвеног култа спада у права старе­шине
породице и иде „искључиво у ко­м­пе­
тенцију патрис фамилиас“, од кога ће
га „тек након смрти башти­ни­ти филиус
фамилиас“, поготово што се овај обичај
јавља у нашим ју­жним и југозападним
крајевима, где је ово схватање, преко
Албанаца, мо­гло прећи и нашем народу.
Но са више вероватноће може се узети
да су ње­го­вом јављању, или утврђивању
- ако је примљен са стране - ишли особито на руку услови живота у великим
ку­ћним задругама, где је старешина задруге, поред права управљања кућом
и имањем, имао и главну функцију у
до­маћој Слави.16) Кад је онемоћао и
уви­део да већ више не може управљати
за­другом, он је старешинске дужности,
као и домаћинство при домаћој Слави
пре­давао једном члану задруге за кога
је сматрао да ће бити најбољи. И у новим друштвеним приликама, кад су се
услови породичног живота изменили,
де­љењем великих задруга и условима
инокосног живота могло је остати убе­
ђење да од оца, старешине породице,
зависи кад ће коме од синова предати
др­жање Славе.
Без прибегавања каквим новим хи­
по­­тезама, на исти начин можемо схватити поступак таста без мушких пото­
мака, да онемоћавши предаје кућу и
има­ње, као и слављење домаће Славе
зету, „да се не угаси крсна свећа“.
Према томе, одрасли, самоста­
л­
ни синови, одвојени у посебно до­ма­
ћинство, треба на сваки начин да про­
слављају своју Крсну славу. Претходно
да о томе известе оца и замоле га да им
овај то благослови. Ако би отац одбио
и не би им хтео „предати“ Славу, треба да се обрате свештенику у месту где
живе, за савет и решење по тој ствари.
О крсној слави
П
Јеромонах (сада Епископ) Др Атанасије Јевтић
рвохришћанска је вера, од Бога нам дана и од
Светих Апостола предана, да славимо Бога и
Његове Светитеље. Слављење Бога и Божјих
Угодника: Анђела, Апостола, Пророка, Мученика, Светитеља. Преподобних и свих Праведника, јесте
наш хришћански православни животни став којим исповедамо веру своју и прави циљ и смисао нашег људског
живота овде на земљи и у
вечности. Јер ко слави Бога и
Божије Светитеље, тај слави
истинску и вечну славу човекову у Богу Живом и Истинитом, и тај онда неће славити никакве лажне богове и
пролазне и смртне људе овога
света. Ко слави Бога и Божје
Свеце, као праве и истините,
бесмртне људе, који из овог
пролазног и смртног живота
Богом Живим пређоше у живот вечни и бесмртни, тај ће
се и сам славом Божјом прославити и Богу и Светима уподобити, јер ће од Бога бити
заједно са Светима прослављен у вечном Царству Небеском.
Тако су Бога и Његове Свете славили хришћани још
од самог почетка, и зато су многи од њих и сами Свеци
постали. То нам показује и сведоче већ први хришћански
Мученици, који су за славу Божју и саме своје животе
положили. Тако, на пример, Свети Мученик Карп (који
се слави 13. октобра), пред незнабошцима и безбожницима онога доба, није хтео да слави лажне богове, него
само Христа - јединог Истинитог Бога, па је зато говорио
ондашњим властодршцима: „Истинити богопоклоници,
који се по божанској речи Христовој клањају Богу у духу
и истини, уподобљавају се слави Божјој и постају заједно
са Њим бесмртни, јер се још сада причешћују вечним
животом кроз Христа Логоса, док се они који служе лажним боговима уподобљавају ништавилу ђавола и са њиме
пропадају у пакао“. Стога и ми, православни хришћани, од
самог Господа Христа примивши свету веру и свети завет,
славимо и прослављамо Бога и Његове Свете Угоднике и
Бесмртнике: Пресвету Богородицу, Свете Апостоле и Мученике, Свете Оце и праведнике, и тако овим слављењем
Бога и Светитеља, које је сам Бог прославио зато што су и
они Бога прослављали, и ми задобијамо вечну славу Божју
и наслеђујемо живот вечни.
Ово древно хришћанско свето предање о слављењу Бога
и славе Божје у Светима, примили смо и ми Православни
Срби од Светих Ћирила и Методија и од Светога Саве.
Зато и славимо сваке недеље и сваког празника Христа
Бога и Спаситеља нашег и Његову Пресвету Богоматер, и
свете Анђеле и Светитеље
Божје. Славимо их најпре
заједно са целом Црквом
Божјом, у својој парохији
и своме храму, када наша
парохијска црква или наш
манастир слави своју Храмовну Славу, то јест свога
Светитеља као свога Небеског Заштитника, кога
истога дана славе и сви
православни хришћани у
свету. Отуда света Слава,
као општехришћанско и
свецрквено слављење Бога
и Божјих Светаца, није само србски обичај, јер Славу
славе и сви остали православни у свету. Али Свети Отац
Србски, Сава Равноапостолни, дао је нама православним
Србима и једну посебну србску домаћу Славу - наше Крсно
Име, то јест благословио је нашу србску породичну Славу:
да свака србска породица, свака кућа и домаћинство слави онога Светитеља на чији су дан наши претци и праоци
примили Христову веру и крстили се у име Свете Тројице.
То је, дакле наша србска Крсна Слава или Крсно Име, за
које наш верни народ са правом каже: „Ко Крсно Име слави, оно му и помаже“.
Наша Крсна Слава, коју славимо посебно у сваком
дому и свакој породици (ако се нисмо одрекли вере Христове и имена Србиновог), молитвама Светога кога славимо оживљава у нама и душама нашим свету и светлу
успомену на онај дан када смо се сви породично крстили и
христијанизовали, када смо се и наши претци и ми за њима
вером и крштењем у Христа ухристовили и охристовили,
кад смо се уцрквили и оцрквили, да би се обожили и обесмртили, како то лепо вели наш нови угодник Божји Отац
Јустин. Славећи нашу домаћу Славу, ми не престајемо славити и своју црквену, храмовну Славу заједно са својом
браћом парохијанима, и то је наша заједничка света ПреО крсној слави " Глас Острога
71
слава. А када славимо своју домаћу и породичну Славу,
не славимо је опет сами у кући, нити само у кући, него
најпре са осталим православним хришћанима у Цркви. на
заједничкој светој Служби, светој Литургији, где су присутни и сви Божји Анђели н сви Свети, и где се спомињу
сви наши живи и упокојени, па тек онда и у дому своме. И
опет у дому не славимо је сами, него у задрузи и заједници
са својом породицом, са својим ближњима и сродницима, са суседима н пријатељима, и са сваким намерником
Божјим који нам тог дана дође у дом, макар био и просјак
и убожјак, поготову он. Јер је и он, као и сваки човек слика Божија и брат Христов и наш. И први хришћани су на
сличан начин славили Славу као што и ми данас славимо и као што наши свети Манастири и Цркве данас славе: после завршене свете Литургије у храму сви присутни
иду за једну заједничку трпезу љубави: сви се заједно са
свештеником помоле Богу, уз свету водицу, свећу и тамјан,
затим се благослови свето Жито и преломи и прелије вином свети Колач, и онда се помену сви наши сродници на
земљи и на небу, па се онда, уз љубљење и молитвене жеље
и честитања, сви заједно утеше за општом трпезом, оним
што је Бог дао и домаћин спремио. А све то се чини у Славу Божју н у част Светога чији се свети спомен тога дана
слави.
Слављење Бога и Његових Светитеља, и у древној
хришћанској Цркви и данас у читавом Православљу,
неодвојиво је од заједничке свете Литургије у храму и од
заједничарења свих верника у свему ономе што је Божје
72
Глас Острога " О крсној слави
и што је од Бога благословено: у заједници у вери и истини, у благодати и љубави, у светом посту, покајању и
Причешћу, у благослову заједничког јела и пића, у ме­ђу­
собном поштењу и помагању, у братској заједници са Христом и са свима Светима. Јер Црква Божја Православна и
није друго до заједница свих у Христу Богочовеку, у Њему
који је „Првенац међу многом Браћом“, а Браћа су Његова
пре свега Светитељи, а онда са њима и сви ми, Његови и
њихови свечари, који смо зато и позвани од Бога да будемо света браћа и Сабраћа Христова, синови Божји по
благодати у Сину Божјем по природи, како вели Свети
Атанасије Велики.
Света Крсна Слава управо и има тај смисао н значај:
да све нас окупи и сједини у једну праву братску Христову
заједницу, у свету Цркву као сабор Божији, као сабрање
деце Божије, те зато Крсно Име и славимо у славу Божију
и у част Светих, на наше спасење и обожење, на очовечење
и охристовљење, на богоугодно здружење и сједињење са
њима, нашим Славама, и преко њих са Христом, нашом
вечном и непролазном Славом.
Стога се на свакој домаћој и црквеној Слави пева ова
богомдана песма Цркве наше, православна химна сваке
Крсне Славе, која нам најбоље казује смисао и значај наше
свете Славе:
„Данас нас благодат Светога Духа све сабра, и сви са
Крстом Христовим на себи говоримо: Благословен Који
долази (Христос и Светитељ) у име Господње; Слава Богу
на висини!“
Шта је славско жито и шта значи?
С
лавско жито је кувана пше­
ница. Зрна пшенице озна­
чавају Васкрсење. „Јер оно
(семе) што сијеш неће ожи­
в­јети ако не умре“ (1 Кор. 15,36) и да
једно паднувши на земљу не умре, онда
једно остане; ако ли умре, род многи доноси“ (Јн. 12, 24).
Славско жито се спрема као жртва
благодарности Богу за земаљске плодове а у спомен Светитеља који се слави, као и у спомен преминулих предака који у вери преминуше. Славски
обичаји и обреди се врше за здравље,
напредак и благостање живих. Али
је сасвим природно да се Срби сећају
својих преминулих предака и сродника
и да се о дану своје Крсне славе помоле
Богу за покој душа њихових.
Нарочито треба нагласити да се
жито о Крсној слави не спрема за покој
душе Светитеља који се слави. Сви су
светитељи живи и налазе се пред Господом као наши посредници и молитвеници. Ово видимо из молитве при
освећењу жита где се између осталог
вели: ... „Ти, који си наредио земљи да
производи разноврсне плодове за упо­
требу и храну нашу.... благослови и
семење ово са разним плодовима и освети верне који буду јели од њега, јер
слуге Твоје принесоше ово Теби у славу Твоју и у част светога (...) и у спомен
који преминуше у благочестивој вери..“
Зато се жито спрема за све славске дане.
А шећер којим се заслађује означава
блажени живот, живот небеске сладости праведних хришћана после смрти,
који су они својим делима и животом
заслужили.
Од важности је рећи како је жито
установљено. Цар Јулијан, звани „Апостат“- отпадник, који беше примио
Хришћанство у младости а када је постао цар одрекао се Христа и као идолопоклоник прогонио хришћане.
Знајући да хришћани посте Часни пост, а нарочито Прву недељу ради
Причешћа, желео је да наруши прописе
хришћанске цркве. Зато је тајно наредио управнику Цариграда да све што је
за јело на пијаци покропи крвљу жртава које се приносе идолима и тако наведе Хришћане да се оскрнаве.
Свети великомученик Теодор Тирон, преко патријарха цариградског
Евдоксија, јави хришћанима да ништа не купују на пијаци за јело, него
да кувају пшеницу са медом и тако
се прехране. Хришћани тако и учинише и целе Прве недеље Часнога
поста јели су само кувану пшеницу.
У спомен тога Православна Црква је
увела кување пшенице од које се даје
народу у петак и суботу Прве недеље
Часнога поста одмах после службе.
Доцније је уведено у употребу и при
прослављању Крсне славе. И данас
се у петак Прве недеље часнога поста (уочи Теодорове суботе) у спомен
св. великомученика Теодора Тирона,
код свих православних Хришћана
освећује жито истом молитвом као
код Срба о Крсној слави.
What is the slava zito (wheat)
and what does it mean?
S
lava Zito is cooked wheat.
The grain represent the Re­
su­rre­ction. “For the grain
put into the earth will not
live if it does not die (I Cor. 15:36)
and it stays one, but if it dies, brin­gs
forth much fruit.” (Jn. 12:24).
Zito is prepared as an offering of thanksgiving to God for all
earthly fruition in commemoration
of the Patron Saint we celebrate and
in memory of our forefathers who
have fallen asleep in the Faith. Slava
rituals and traditions are performed
for the health, success and welfare
of the living ancestors and relatives,
and to pray to God for their souls on
the day of their Krsna Slava.
It is necessary to emphasize that
zito is not prepared in memory of
the Saints as some people mistak-
Шта је славско жито и шта значи? " Глас Острога
73
enly believe. All the Saints are living
and they come before the Lord as our
intercessors and petitioners. This is
confirmed in the prayer over the slava
zito, which, among other things we
pray, “Thou Who has committed the
earth to produce fruition for our existence and nourishment, bless this
grain with diverse abundance and
sanctify the faithful who will partake
it; because your servants have offered
this to Thee in Thy glory and in honor
of Saint (name) and in memory of
those who have fallen asleep in the orthodox Faith.” Therefore, it is imperative that zito be prepared for all slavas.
Sugar, which is mixed into the
cooked wheat, signifies the sweetness
of heaven which awaits the righteous
Christian who lives life according to
God’s teachings.
74
It should be mentioned how the
preparation of zito for Krsna Slava
originated. Emperor Julian, called the
“Apostate”, or deserter, had accepted Christianity in his youth. When
he became emperor, he renounced
Christ and once again became an
idolater and a cruel persecutor of the
Christians. He knew that Christians
fasted during Great lent, and especially during the first week so they could
receive Holy Communion at the end
of that week. He wanted desperately
to violate the precepts of the Christian Church. So he secretly ordered
the Administrator of Constantinople
to have all edibles at the marketplace
to be sprinkled with the blood of the
sacrifice offered to the idols. In that
way, the Christians would be defiled.
But, St. Theodore of Tiron, through
Глас Острога " Шта је славско жито и шта значи?
the patriarch of Constantinople, Evdoksius, informed the Christians not
to purchase any edibles at the piazza,
but to cook zito (wheat) with honey
instead, and eat that. They did this
and ate zito during the entire first
week of Great Lent.
In remembrance of this, the orthodox Church instituted the practice of distributing cooked zito to the
people on Friday and Saturday of the
first week of Great lent after Services.
Later, it was introduced and used in
the celebration of the Krsna Slava. It
is customary today on the Friday of
the first week of Lent (the eve of Theodore’s Saturday), in commemoration
of St. Martyr Theodore of Tiron, for
all Orthodox Christians to bless the
zito with the same prayer as aid by
Serbs for their Slava.
PARISH REGISTER
BAPTISMS - КРШТЕЊА
ILIJA ORLOVIC, son of Djordje i Slavica (Stojkovic) Orlovic, of Zemuna, Srbija, born July 14, 1978 and baptized April 26, 2008 at St. Sava
Serbian Orthodox monastery, Libertyville, IL. The godfather was Igor
Puskic of Chicago, IL.
ADAM HENDERSON, son of John and Milena (Jovanovic-Lyon) Henderson, of Barrington, IL, born May 4, 2007 and baptized May 3, 2008 at
St. Basil of Ostrog Serbian Orthodox Church, in Mettawa-Lake Forest,
IL. The godfather was Jovan Jovanovic of Ada, MI.
Lake Forest, IL. The godparents were Danka and Marko Lekovic of Oak
Brook, IL.
KYLE ILIJA DANICIC, son of Nenad and Kerri (Amodeo) Danicic,
of Lakemoor, IL, born on November 29, 2007 and baptized September
DAMIR MURTAGIC, son of Fadil and Ljubica (Rabat) Murtagic, of
Novi Grad, RS, born on July 20, 1982 and baptized on June 5, 2008 at St.
Basil of Ostrog Serbian Orthodox Church in Mettawa-Lake Forest, IL.
The godfather was Ugljesa Marjanovic of Chicago, IL.
VUKASIN IVANOV, son of Djordje Ivanov and Sanja Nikolic, of Chicago, IL, born on June 22, 2008 and baptized on August 2, 2008 at St.
Basil of Ostrog Serbian Orthodox Church in Mettawa-Lake Forest, IL.
The godfather was Igor Puskic of Chicago, IL.
STEFAN MILOVAN RIOS, son of Jorge and Brenda (Popovic) Rios,
of Arlington Hts, IL, born on February 27, 2008 and baptized on July
20, 2008 at St. Basil of Ostrog Serbian Orthodox Church in MettawaParish Register " Глас Острога
75
21, 2008 at St. Sava Serbian Orthodox monastery in Libertyville, IL. The
godfather was Savo and Mirjana Trbovic of Glenview, IL.
MARK DANICIC, son of Petar and Debra (Philip) Danicic, of Lakemoor, IL, born on December 27, 2000 and baptized on December 9,
2008 at St. Basil of Ostrog Serbian Orthodox Church in Mettawa-Lake
Forest, IL. The godfather was Savo Trbovic of Glenview, IL.
ADAH DUPOR, daughter of Vujo and Cherie (Beth) Dupor, of Chicago, IL, born on August 17, 2008 and baptized on November 22, 2008
at St. Basil Serbian Orthodox Church in Mettawa-Lake Forest, IL. The
godfather was Dan Austen (Mladen Gojkovic) of Chicago, IL.
PETER RAICH, son of Milan and Sonya (Forster) Raich, of Libertyville,
IL, born on October 30, 2008 and baptized on December 6, 2008 at St.
Sava Serbian Orthodox monastery in Libertvylle, IL. The godfather was
Zoran and Una Mihajlovic of Buffalo Grove, IL.
CHRISTOPHER LUKAS PAICH, son of Brian Samuel and Cristine
Marie Paich, of Northbrook, IL, born on December 26, 2008 and baptized on February 15, 2009 at St. Basil Serbian Orthodox Church in
Mettawa-Lake Forest, IL. The godfather was David Bundalo of Crown
Point, IN.
ANTONINA VRANIC, daughter of Rev. Vladimir and Katerina (Kecman) Vranic of Libertyville, IL, born on February 4, 2009 and baptized
on April 26, 2009 at St. Basil Serbian Orthodox Church in Mettawa-Lake
Forest, IL. The godfather was Momcilo and Gordana Vasiljevic of Libertyville, IL.
at St. Basil of Ostrog Serbian Orthodox Church in Mettawa-Lake Forest,
IL. The godfather was Dan Praljak of Buffalo Grove, IL and Michelle
Bjertnes of La Grange, IL.
DANIEL FAIA, son of Ralph and Marilyn (Donbrack) Faia, of Vernon
Hills, IL, born on August 21, 1967 in Everett, MA and CHRISMA-TED
on March 13, 2010 at St. Basil of Ostrog Serbian Orthodox Church in
Lake Forest, IL. The godmother was Milka Mirjanic of Vernon Hills, IL.
DAWN FAIA, daughter of Ray and Jean Cashman, of Vernon Hills, IL,
born on October 10, 1968 in Beverly, MA and CHRISMATED on March
13, 2010 at St. Basil of Ostrog Serbian Orthodox Church in Lake Forest,
IL. The godmother was Milka Mirjanic of Vernon Hills, IL.
MIRJANA SOFIA MILIC, daughter of Tomislav Zivota i Ana (Lourdes
Quinones) Milic, of Downers Grove, IL, born on May 4, 2009 and baptized on April 10, 2010 at St. Basil Serbian Orthodox Church in Mettawa-Lake Forest, IL. The godfather was Milos and Valeria Coric of Lincolnshire, IL.
JULIA JAMES ARTAC, daughter of Jeff and Anne (Iacubino) Artac, of
Lake Bluff, IL, born on December 10, 2009 and baptized on April 10,
2010 at St. Basil of Ostrog Serbian Orthodox Church in Mettawa-Lake
Forest, IL. The godparents were Dave and Mary Franco of Chicago, IL.
MARKO DJUKIC, son of Sinisa and Vijoleta (Nedeljkovic) of Rolling
Meadows, IL, born on October 31, 2010 and baptized on April 11, 2010
at Most Holy Mother of God monastery (New Gracanica) in Third Lake,
IL. The godfather was Zeljko Djuric of Milwaukee, WI.
MAKSIM DUPOR, son of Predrag and Gordana (Tomovic) Dupor, of
Lake Vila, IL, born on December 3, 2008 and baptized on July 26 2009 at
St. Sava Serbian Orthodox monastery in Libertyville, IL. The godfather
was Sasha Vukas of Highland, IN.
MILANIA MIRJANIC, daughter of Djuro and Milka (Latinovic) of
Vernon Hills, IL, born on August 5, 2008 and baptized on April 11, 2010
at St. Basil of Ostrog Serbian Orthodox Church in Mettawa-Lake Forest,
IL. The godparents were Dan and Dawn Faia of Vernon Hills, IL.
LARA HALEY SCHNEIDER, daughter of Ken and Sofia (Aksentijevich) Schneider, of Long Grove, IL, born on March 26, 2002 and baptized
on August 15, 2009 at St. Sava Serbian Orthodox Monastery in Libertyville, IL. The godmother was Anna Schreck of Mundelein, IL.
MARINA ZEBA KHAN, daughter of Tipo A. and Susanne Sofija (Radivojevic) Khan, of Morton Grove, IL, born on August 17, 2009 and baptized on May 2, 2010 at parents home at Morton Grove, IL. The godfather was Petar Despot Djuric and Dragana Djuric od Chicago, IL.
IRENA BARJAKTAREVIC, daughter of Aleksandar and Mira (Djuraskovic) Barjaktare-vic, of Chicago, IL, born on July 31, 1984 and baptized on August 23, 2009 at St. Basil of Ostrog Serbian Orthodox Church
in Mettawa-Lake Forest, IL. The godfather was Marko Cimbaljevic of
Washington, DC.
MIHAILO MILUTINOVIC, son of Bogdan and Nada (Trbojevic) Milutinovic, born on June 1, 2003 and baptized on July 18, 2010 at St. Basil
of Ostrog Serbian Orthodox Church in Mettawa-Lake Forest, IL. The
godfather was Svetislav and Vera Jovanovic of Columbus, Ohio.
HALEY DANICIC, daughter of Nenad and Kerry (Amodeo) Danicic,
of Lakemoor, IL, born on April 24, 2009 and baptized on October 3,
2009 at St. Basil of Ostrog Serbian Orthodox Church in Mettawa-Lake
Forest, IL. The god-mother was Mirjana and Sava Trbovic of Glenview,
IL.
VICTORIA NICOLE MAKSIMOVIC, daughter of Radisa and Marlena (Stolarska) Maksimovic, of Morton Grove, IL, born on December
2, 2008 and baptized on October 11, 2009 at St. Basil of Ostrog Serbian
Orthodox Church in Mettawa-Lake Forest, IL. The godfather was Sasha
(Christina) Krasic of Des Plaines, IL.
BENJAMIN SVETOZAR VOGT, son of Jason and Jennifer (Jovanov)
Vogt, of Grayslake, IL, born on March 2, 2009 and baptized on November 8, 2009 at Most Holy Mother of God (New Gracanica) monastery in
Third Lake, IL. The godfather was Petar Tisma of Glenview, IL.
GAVIN BJERTNES, son of Scott and BreAnn (Baker) Bjertnes, of Troy,
MO, born on September 14, 2007 and baptizes on December 27, 2009
76
Глас Острога " Parish Register
MARKO POLOVINA, son of Djuro and Ljiljana (Cuckovic) Polovina,
of Wheaton, IL, born on December 13, 2007 and baptized on July 24,
2010 at St. Basil of Ostrog Serbian Orthodox Church in Mettawa-Lake
Forest, IL. The godfather was Nebojsa and Vasilija Jekic of Parma, Ohio.
CHASE HOLDEN AUSTEN, son of Dan and Rachael (Piekarski) Austen, of Chicago, IL, born on April 8, 2010 and baptized on July 31, 2010
at St. Basil Serbian Orthodox Church in Mettawa-Lake Forest, IL. The
godfather was Vujo and Cherie Dupo rod Chicago, IL.
EVAN MICHAEL WELK, son of Michael and Marina (Srejovic) Welk,
of Libertyville, IL, born on December 2, 2009 and baptized on August
22, 2010 at Most Holy Mother of God monastery Gracanica in Third
Lake, IL. The godmother was Vesna and Jeff Micek of Evanston, IL.
VICTORIA JOVANOVIC, daughter of Petar and Gabriele (Bliesze)
Jovanovic, of Berwyn, IL, born on June 30, 2010 and baptized on September 4, 2010 at St. Basil Serbian Orthodox Church in Mettawa-Lake
Forest, IL. The godfather was Vladimir Jovanovic of LaGrange, IL.
ANIKA SCHROCK, daughter of Eric and Natasa (Konstantinovic)
Schrock, of Goodfield, IL, born on April 15, 2010 and baptized on September 12, 2010 at St. Basil Serbian Orthodox Church in Mettawa-Lake
Forest, IL. The godmother was Jena Pupinoska of Chicago, IL.
NJEGOS VELEMIR, son of Goran and Danijela (Gogic) Velemir, of
Deas Plaines, IL, born on July 16, 2010 and baptized on July 17, 2011
at Holy Resurrection Serbian Orthodox Cathedral in Chicago, IL. The
godfather was Velimir and Snezana Vitor of Park Ridge, IL.
JULIANA RADONJIC, daughter of Nenad and Biljana (Djurdjic) Radonjic, of Oak Brook Terrace, IL, born on June 8, 2010 and baptized
on September 19, 2010 at Holy Resurrection Serbian Orthodox Cathedral in Chicago, IL. The godfather was Velimir and Millie Vidakovic of
Countryside, IL.
SINISA MIJATOVIC, son of Miladin and Ilinka (Radeljic) Mijatovic, of
Chicago, IL, born on August 30, 1980 and baptized on July 31, 2011 at St.
Basil of Ostrog Serbian Orthodox Church in Mettawa-Lake Forest, IL.
The godfather was Nedjo Milosevic of Harwood Hts, IL.
ANGELINA DAVORIJA, daughter of Ljubisa and Mirela (Jerkovic)
Davorija, of Morton Grove, IL, born on September 9, 2007 and baptized
on October 30, 2010 at Holy Resurrection Serbian Orthodox Cathedral
in Chicago, IL. The godfather was Dejan Madzarac of Cary, IL.
NIKOLINA DAVORIJA, daughter of Ljubisa and Mirela (Jerkovic)
Davorija, of Morton Grove, IL, born on October 27, 2009 and baptized
on October 30, 2010 at Holy Resurrection Serbian Orthodox Cathedral
in Chicago, IL. The godmother was Mirjana Madzarac of Cary, IL.
WILLIAM HENRY JACKSON, son of Andrew and Natalia (Ocokoljic)
Jacskon, of Lubbock, TX, born on March 16, 2008 and baptized on November 6, 2010 at St. Basil of Ostrog Serbian Orthodox Church in Mettawa-Lake Forest, IL. The godmother was Elizabeth Greenlaw of Black
River Falls, WI.
STEFAN ZWIRBLIS, son of Donald and Donna (Bushman) Zwirblis of
Chicago, IL, born on October 15, 1979 and CHRISMATED on December 11, 2010 at St. Basil of Ostrog Serbian Orthodox Church in MettawaLake Forest, IL. The godfather was Vojislav Stojanovic of Libertyville, IL.
ISABELLA CHEREPOVSKIY, daughter of Petro and Sally (Konstantinov) Cherepovskiy of Northbrook, IL, born on April 12, 2010 and baptized on January 8, 2011 at St. Basil of Ostrog Serbian Orthodox Church
in Mettawa-Lake Forest, IL. The godparents were Angelo and Alexandra
Ivanov of Northbrook, IL.
JOHNATHON ROD BOZIC, son of Rajko and Erin (Nazzarini) Bozic,
of Libertyville, IL, born on February 3, 2010 and baptized on January 15,
2011 at Most Holy Mother of monastery (New Gracanica) in Third Lake,
IL. The gofather was Vojislav and Jela Teodorovic of Kac, Srbija.
ANA REDZIC, daughter of Ognjen and Marija (Medic) Ognjen, of Singapore, Singapore, born on June 6, 2010 and baptized on January 16,
2011 at St. Basil Serbian Orthodox Church in Mettawa-Lake Forest, IL.
The godfather was Vojislav Samsalovic of Chicago, IL.
NEDA ZIVKOVIC, daughter of Dragan and Aleksandra (Tanaskovic)
of Elmwood Park, IL, born on April 1, 2008 and baptized on May 8, 2011
at Most Holy Mother of God monastery (New Gracanica) in Third Lake,
IL. The godfather was Zoran (and Tanja) Jovanovic of Mt. prospect, IL.
MILI PAVLOVIC, son of dr. Sasa and Jasmina (Profirovic) Pavlovic, of
Oak Park, IL, born on June 1, 2010 and baptized on May 28, 2011 at St.
Basil of Ostrog Serbian Orthodox Church in Mettawa-Lake Forest, IL.
The godfather was dr. Sinisa Trbovic of Lawton, OK.
ALEKSANDRA ILIC, daughter of Milenko and Vedrana (Malinovic)
Ilic, of Deerfield, IL. born
on June 30, 2004 and baptized on July 2, 2011
at parents home in Deerfield, IL. The godfather was Brano Skopljak of
Pinellas Park, FL.
SAVA LAZAREVIC, son of Sasa and Sanja (Sokovic) Lazarevic, of Mt.
[prospect, IL, born on May 5, 2011 and baptized on September 25, 2011
at Most Holy Mother of God (New Gracanica) monastery at Third Lake,
IL. The sponsor was Dragan and Dijana Jovanovic of Chicago, IL.
NIKOLA VITOR, son of Velimir and Snezana (Peric) Vitor, of Park
Ridge, IL, born on 16, De-cember 2010 and baptized on October 8, 2011
at Most Holy Mother of God Serbian Orthodox monastery (New Gracanica) in Third Lake, IL. The godfather was Mladen Lazarevic of Pale
(Sarajevo), Bosna and Hercegovina.
DRAGANE BOGDANOV, son of Geba and Veronika (Jakob) Bogdanov, of Chicago, IL, born on September 25, 2008 and baptized on October
9, 2011 at St. Basil of Ostrog Serbian Orthodox Church in Mettawa-Lake
Forest, IL. The godfather was Sami Boobo of Chicago, IL.
SABRINA BOOBO, daughter of Sami and Layla (Bogdanov) Boobo, of
Chicago, IL, born on July 29, 2009 and baptized on October 9, 2011 at
St. Basil of Ostrog Serbian Orthodox Church in Mettawa-Lake Forest,
IL. The godparents were Geba and Veronika Bogdanov of Chicago, IL.
GABRIELA THEODORA RADOVIC, daugh-ter of Aleksandar and
Sonja (Stanimirovic) Radovic, of St. Charles, IL, born on September 22,
2010 and baptized on October 16, 2011 at Most Holy Mother of God
Serbian orthodox monastery (New Gracanica) atThird Lake, IL. The
godfather was Sinisa and Liza Boskovic of Streamwood, IL.
RADOSAVA BOJOVIC, daughter of +Vukic and +Savna (Bubanja)
Scekic, of Berwyn, IL. born on July 1, 1950 and baptized on November
17, 2011 at home in Berwyn, IL. The godmother was Mirjana Scekic of
Countryside, IL.
MAKSIM DERRY, son of Matthew and Tanja (Sukovic) Derry, of Parker, CO, born on April 23, 2011 and baptized on November 19, 2011 at St.
Basil of Ostrog Serbian Orthodox Church in Mettawa-Lake Forest, IL.
The godfather was Nikola and Marina Aleksic of Darian, IL.
MIA RUZICA GAVRIC, daughter of Mane and Daniela (Gabric)
Gavric, of Libertyville, IL, born on July 27, 2011 and baptized on November 27, 2011 at St. Basil of Ostrog Serbian Orthodox Church in Mettawa-Lake Forest, IL. The godfather was Slavisa and Tamara Djurdjevic
of Elmhurst, IL.
ELIZABETH DINETS, daughter of Leo and Oleksandra (Shevchenko)
Dinets, of Vernon Hills, IL, born on November 11, 2011 and baptized on
January 15, 2012 at St. Basil Serbian Orthodox Church in Mettawa-Lake
Forest, IL. The godparents were Ludmila Chernis of Deerfield, IL and
Igor Alekseivich of Chicago, IL.
ELIZABETH DINETS, daughter of Leo and Oleksandra (Shevchenko)
Dinets, of Vernon Hills, IL, born on November 11, 2011 and baptized on
January 15, 2012 at St. Basil Serbian Orthodox Church in Mettawa-Lake
Forest, IL. The god-parents were Ludmila Chernis of Deerfield, IL and
Igor Alekseivich of Chicago, IL.
Parish Register " Глас Острога
77
JELENA BJERTNES, daughter of Scott and BreAnn (Baker) Bjertnes,
of Troy, MO, born on February 17, 2012 and baptized on March 18,
2012 at St. Basil of Ostrog Serbian Orthodox Church in Mettawa-Lake
Forest, IL. The godparents were Michele and Cheda Bojovic of LaGrangde, IL.
VLADIMIR MAKOTNY, son of Alexander and Ellen (May) Makotny, of Buffalo Grove, IL, born on November 10, 1979 and baptizes
on March 24, 2012 at St. Basil of Ostrog Serbian Orthodox Church
in Mettawa-Lake Forest, IL. The godparent was Vicktoria Berkun of
Arlington Hts, IL.
ALEKSANDAR ANTONIO MUFFO, son of Patrick and Jelena (Lazarevic) Muffo, of Chicago, IL, born on May 21, 2011 and baptized on
April 21, 2012 at Holy Resurrection Serbian Orthodox Cathedral at
Chicago, IL. The godmother was Maria Lazarevic of Chicago, IL.
DRAGO MIRJANIC, son of Djuro and Milka (Latinovic) Mirjanic,
of Vernon Hills, Il, born on June 13, 2011 and baptized on April 29,
2012 at St. Basil of Ostrog Serbian Orthodox Church in Mettawa-Lake
Forest, IL. The goparents were Dan and Dawn Faia of Vernon Hills, IL.
MARINA KINZY, daughter of Kyle and Jablanka (Petrovic) Kinzy,
of Long Grove, IL, born on August 15, 2005 and baptized on April
29, 2012 at Most Holy Mother of God monastery (New Gracanica) in
Third Lake, Il. The godfather was Alexander Markovic of Oak Park, IL.
NATASA ADRIANA KINZY, daughter of Kyle and Jablanka (Petrovic) Kinzy, of Long Grove, IL. born on July 5, 2009 and baptized on
April 29, 2012 at Most Holy Mother of God monastery (New Gracanica) in Third Lake, IL. The godfathwe was Alexander Markovic of
Oak Park, IL.
PIER MATUSZEWSKI, son of Paul and Kelly (Kines) Matuszewski,
of Wauconda, IL, born on December 21, 2011 and baptized on May 26,
2012 at St. Basil of Ostrog Serbian Orthodox Church in Mettawa-Lake
Forest, IL. The godfather was Joseph Palladino of Volo, IL.
JORJAH FABBR, daughter of Travis and Melissa (Baruffi) Fabbr, of
Salem, WI, born on August 15, 2010 and baptized on May 27, 2012 at
St. Basil of Ostrog Serbian Orthodox Church in Mettawa-Lake Forest,
IL. The godfather was Cyprian Baruffi of Antioch, IL.
LUKA NESTEROVIC, son of Dragan and Snjezana (Djuric) Nesterovic, of Libertyville, IL, born on October 11, 2011 and baptized on
May 27, 2012 at St. Sava monastery in Libertyville, IL. The gofather
was Rev. Vasilije and Jelena Vranic of Chicago, IL.
LARA NESTEROVIC, daughter of Dragan and Snjezana (Djuric)
Nesterovic, of Libertyville, IL, born on October 11, 2011 and baptized
on May 27, 2012 at St. Sava monastery in Libertyville, IL. The godfather was Rev. Vasilije and JelenaVranic of Chicago, IL.
INDIA ROSE GLOSSON, daughter of Shawn and Barbara (Tatic)
Glosson, of Huntley, IL, born on February 16, 2012 and baptized on
June 10, 2012 at Most Holy Mother of God monastery in Third Lake,
IL. The godmother was Mia Beckman of Atlanta, Georgia.
NIKOLA POPOVIC, son of Dragan and Dragana (Nedinic) Popovic,
of Morton Grove, IL, born on April 2, 2012 and baptized on June 10,
2012 at Most Holy Mother of God monastery in Third Lake, IL. The
godfather was Slaven Majstorovic of Chicago, IL.
MILANIA OBRADOVIC, daughter of Dalibor and Antoinette (Spyropoulos) Obradovic, of Morton Grove, IL, born on December 12,
78
Глас Острога " Parish Register
2011 and baptized on July 8, 2012 at Most Holy Mother of God monastery in Third Lake, IL. The godfather was Konstantinos Varnosidis
of Des Plaines, IL.
ANDRIJA VIRIJEVIC, son of Dusan and Jelena (Vukasinovic) Virijevic, of Chicago, IL. born on March 9, 2012 and baptized on July
15, 2012 at Most Holy Mother of God monastery (New Gracanica)
in Thrid Lake, IL. The godfather was Aleksandar Joavnovic of Crown
Point, IN.
MARKO NIKOLA MIHAILOVIC, son of Nikola and Alina (Romaniuk) Mihailovic, of Glenview, Il, born on December 15, 2012 and baptized on July 21, 2012 at St. Basil of Ostrog Serbian Orthodox Church
in Mettawa-Lake Forest, IL. The godfather was Marko Djuric of Chicago, IL.
ALEKSANDAR JORDAN TRIFKOVICH, son of Andrew Jovan and
Michelle Nicole (Lee) Trifkovich, of Chicago, IL, born on September
26, 2011 and baptized on August 4, 2012 at St. Basil of Ostrog Serbian Orthodox Church in Mettawa-Lake Forest, IL. The godfather was
Christopher Trifkovich of Chicago, IL.
ALEXANDER SCHROCK, son of Eric and Natasa (Konstantinovic)
Schrock, of Goodfield, IL, born on May 24, 2012 and baptized on
August 19, 2012 at St. Basil of Ostrog Serbian Orthodox Church in
Mettawa-Lake Forest, IL. The godparents were Dragan and Marina
Gastevski of Chicago, IL.
BENJAMIN SCHROCK, son of Eric and Natasa (Konstantinovic)
Schrock, of Goddfield, IL, born on May 24, 2012 and baptized on
August 19, 2012 at St. Basil of Ostrog Serbian Orthodox Church in
Mettawa-Lake Forest, IL. The godparents were Dragan and Marina
Gastevski of Chicago, IL.
GAYLE POLOVINA, daughter of Eugene and Judith (Johnson) Strum
of Lake Barrignton, IL, born on September 11, 1964 and CHRISMATED on August 25, 2012 at St. Basil of Ostrog Serbian Orthodox Church
in Mettawa-Lake Forest, IL. The godmother was Nada Savatic of Libertyville, IL.
ILIJA JOVANOVIC, son of Branislav and Zorica (Subaric) Jovanovic
of Prospect Hts, IL, born on February 13, 2012 and baptized on September 9, 2012 at St. Basil of Ostrog Serbian Orthodox Church in Mettawa-Lake Forest, IL. The godfather was Ivan and Ljubica Filipovic of
Carol Stream, IL.
MARRIAGES – ВЕНЧАЊА
PAUL PAVLE PIROCANAC, son of Diane (Pirocanac) Vojcanin, of
Highland Park, IL and LAURA JOLENE BOGUMIL, daughter of Lawrence and Patricia Bogumil, of Waterford, WI, were married on July 19,
2008 at Serbian Orthodox monastery Nova Gracanica in Third Lake, IL.
The witnesses were Petar Pirocanac of Highland Park, IL and Katie Kelly
of Waukesha, WI.
MARKO TRBOVIC, son of Petar and Milica Trbovic, of Lindenhurst,
IL and CHRISTINA DAMJANOSKI, daughter of Spase and Anka
Damjanoski, of Crown Point, IN, were married on September 13, 2008
at Serbian Orthodox monastery Nova Gracanica in Third Lake, IL. The
witnesses were Mladen Mojsilovic of Grayslake, IL and Aleksandar
Trbovic of Phoenix, AZ.
SHAWN GLOSSON, son of James and Dolores (Vales) Glosson, of
Huntley, IL and BARBARA TATIC, daughter of Stojadin and Barbara
(Micklin) Tatic, of Huntley, IL, were married on September 26, 2009 at
Most Holy Mother of God monastery New Gracanica, Third Lake, IL.
The witnesses were Amelia and Gordon Beckman of Atlanta, GA.
ALEKSANDAR LUKIC, son of Ljuban and Petka (Vrzic) Lukic, of
Wheeling, IL, and DUSICA OBRADOVIC, daughter of +Miomir and
Stanimirka (Milovanovic), of Morton Grove, IL, were married on May
23, 2010 at Most Holy Mother of God (New Gracanica) monastery at
Third lake, IL. The witnesses were Branko Radjenovic of Escondido, Cal.
and Nikola Skedjic of Edmonton, Canada.
MILAN POPOVIC, son of Radojica and Nada (Dragic) Popovic, of
Gurnee, IL and LEIGH E. EWERS, daughter of Michael and Jennifer
(Brown) Ewers, were married on June 26, 2010 at St. Basil of Ostrog Serbian Orthodox Church in Mettawa-Lake Forest, IL. The witnesses were
Pero Matic of Scotsdale, AZ and Milan Dragic of Cary, NC.
MILUTIN CEJOVIC, son of Branislav and Milica (Gostovic) Cejovic,
of Park Ridge, IL and MARIJA MILOVANOVIC, daughter of Rajko
and Gorica (Veljovic) Milovanovic, of Morton Grove, IL, were married
on July 18, 2010 at Most Holy Mother of God monastery (New Gracanica) in Third Lake, IL. The witnesses were Aleksa Petkovic of Chicago,
IL and Goran Gostovic of Park Ridge, IL.
GEORGE GENCEV, son of Boris and Kosana (Maslar) Gencev, of Minneapolis, MN, and MEGHAN MORTLAND, daughter of Steven and Patti
(Brase) Mortland, of Minneapolis, MN, were married on May 28, 2011 at
monastery New Gracanica in Third Lake, IL. The witnesses were Bryan
Hoglund, of Hanover Park, IL and Angelina Georgieva, of Elmhurst, IL.
CHRISTOPHER CHABRAJA, son of Theodore and Linda (Stone)
Chabraja, of Northbrook, IL and JOVANKA PAVLOVIC, daughter
of Vukasin and Stamenka (Petrovic) Pavlovic, of Northbrook, IL, were
married on June 18, 2011 at St. Demetrios Greek Orthodox Church in
Libertyville, IL. The witnesses were Brano Perkovich of Orinda, CA and
Michael Chabraja, of Lake Forest, IL.
DALIBOR OBRADOVIC, son of +Miomir and Mira (Milovanovic)
Obradovic, of Morton Grove, IL, and ANTOINETTE SPYROPOULOS, of Park Ridge, IL, were married on July 16, 2011 at Most Holy
Mother of God Serbian monastery (New Gracanica) in Third Lake, IL.
The witnesses were Constantinos (Dino) Varnasidis of Des Plaines, IL
and Miroslav Milovanovic of Morton Grove, IL.
NENAD JOVANOVIC, son of Branko and Radojka (Miskovic) Jovanovic, of Chicago, IL and ROSALYNN VIOLET THATCHER, daughter of Tom and Andrea (Fisher) Thacher, of Chicago, IL, were married
on July 23, 2011 at St. Sava Serbiab Orthodox Church in Belgrade, Serbija. The witnesses were Milorad Saicic of Novi, Michigan and Bosko
Gasich of Chicago, IL.
STEVAN VOJCANIN, son of Jovan and Ljubinka (Jovanovic) Vojcanin,
of Mt. Prospect, IL and SLADJANA DJORDJEVIC, daughter of Sotir
and Jelka (Nastasijevic) of Chicago, IL, were married on October 1, 2011
at St. Basil Serbian Orthodox Church in Mettawa-Lake Forest, IL. The
witnesses were Zoran Stevanovich of Mt. Prospect, IL and Paul Djurisic
of Chicago, IL.
VLADIMIR ROKVIC, son of Dragan and +Mileva (Zirojevic) Rokvic,
of Libertyville, IL and DRAGANA BRAJIC, daughter of +Radoslav and
Bozana (Maovac) Brajic, of Libertyville, IL, were married on November
5, 2011 at St. Basil of Ostrog Serbian Orthodox Church in Mettawa-Lake
Forest, IL. The witnesses were Lazar Videnovic of Norwood Park, IL and
Dragica Todorovic of St. Louis, MO.
NENAD RADOSAVLJEVIC, son of Bozidar and Milanka (Pavlovic)
Radosavljevic, of Countryside, IL and MILICA SPASOJEVIC, daughter of Milan and Dragica (Ciric) Spasojevic, of Countryside, IL, were
married on February 11, 2012 at St. Basil of Ostrog Serbian Orthodox
Church in Mettawa-Lake Forest, IL. The witnesses were Vlatko Zdrale of
Elk Grove Village, IL and Milica Zdrale of Elk Grove Village, IL.
SLAVISA SEVIC, son of +Slobodan and Koviljka (Djuric) Sevic, of
Downers Grove, IL and BILJANA SEVIC, daughter of +Borislav and
Ognjana (Trifkovic) Sevic, of Downers Grove, IL, were married on May
12, 2012 at St. Basil of Ostrog Serbian Orthodox Church in MettawaLake Forest, IL. The witnesses were Andrija Solovjev of Milwaukee, WI
and Mary Markovic of Park Ridge, IL.
PHILLIP M. KRAJEWSKI, son of Edward and Elizabeth (Brzozowski)
Krajewski, of Chicago, IL, and DRAGANA VIDLJINOVIC, daughter
of Dusan and Danica (Mandic) Vidljinovic, of Chicago, IL, were married on June 2, 2012 at Most Holy Mother of God (New Gracanica)
monastery at Third Lake, IL. The witnesses were Srecko Cvetkovic of
Chicago, IL and Mane Gavric of Libertyville, IL.
DAVID LOVEJOY, son of Larry and Charlene (Tennison) Lovejoy, of
Gurnee, IL and DESA EIGENRAUCH, daughter of Ken and Angela
(Popovic) Eigenrauch, of Gurnee, IL, were married on July 21, 2012 at
St. Basil of Ostrog Serbian Orthodox Church in Mettawa-Lake Forest,
IL. The witnesses were Milan Raich of Libertyville, IL and Dragomir
marinkovich of Hales Corners, WI.
ALEXA PETKOVIC, son of Djuro and Marija (Roza) Petkovic, of Chicago, IL and JESSICA BARTEE, daughter of Robert and Ann Marie
(Pesoli) Bartee, of Park Ridge, IL, were married on August 11, 2012 at
Most Holy Mother of God monastery in Third Lake, IL. The witnesses
were Milutin Cejovic of Park Ridge and Stevo Petkovic of Chicago, IL.
Parish Register " Глас Острога
79
FUNERALS – САХРАНЕ
ANNA SANIUK, age 84, of Chicago, IL, fell asleep in the Lord on Friday, August 21, 2009 and buried on Thursday, August 27, 2009 at St. Sava
Serbian Orthodox monastery in Libertyville, IL. She is survived by son
Paul Saniuk and the family.
Anna Saniuk was born on Monday, September 1, 1924 on farm near
city of Kobryn, Poland. So much of a person’s life is reflected in their
values, beliefs and character. She was courageous and survivor. Life on
a farm in the old country was not an easy task. There were no tractors
or combines. Whatever your horse was unable to do, had to be done by
hard physical labor. Roads and accessibility were also compromised, as
there were periods during the year that made it impossible to travel by
wagon or other vehicle as the ground would turn to mud.
She survived the extreme poverty and danger of World War II. Her
mother and sister were killed by partisans that attacked their home and
set fire to the house and barn with the grandfather bound inside. Miraculously Anna was not there to see these events unfold. Upon returning home, she found that her father miraculously escaped the flames
and that only her younger sisters Tania and Maria had survived. Father
gathered his 3 children and left all of their possessions and retreated
westward.
At the conclusion of the war, they wound up in Germany and lived
there for several years before coming to the United States. Being in a
new country posed its own unique challenges. There was the problem of
language as well as new customs and a new way of life.
80
Глас Острога " Parish Register
All through this experience, there was hardship and struggles.
There were challenges of finding work, learning a new language as well
as adapting to another way of life that was completely foreign and unknown to them, but mom managed to confront, endure and overcome
these challenges. Maintaining and improving her home were always important to her.
She especially loved gardening and was always giving away tomatoes, beets, parsley to friends, neighbors and tenants. She had a special
talent and passion for sewing. Mom had a real artistic ability when it
came to a needle and thread.
She had the gift of watching her grandchildren Alex and Tamara
come into this world healthy and happy. Her grandchildren were the
crown jewels of her life. She loved them and cherished them. She was
grateful to God that she had lived to witness their high school graduation and entry into college. She realized how special that was because
not all grandparents get to experience that privilege.
MIHAILO LONCAR, age 87, of Chicago, IL, fell asleep in the Lord on
Friday, September 25, 2009 and was buried on Wednesday, September
30, 2009 at Montrose cemetery in Chicago, IL.
Mihailo was born in Trebinje, Hercegovina, of father Vule and
mother Milica Loncar, on September 1, 1923.
He was a long time member of St. Ilija Serbian Orthodox church in
Merrillville, IN and also of the Holy Resurrection Serbian Orthodox Cathedral in Chicago, IL. He was a member of the St. Ilija church choir and
member of Srbadija lodge. He worked for US Steel Co. until he retired.
Eventually he moved to Chicago to be closer to cultural things for he
loved art, opera and music.
He is survived by brother Risto and sister Andja of Trebinje, Hercegovina and other nieces and nephews; kumovi Mitar Mace; Marija Mace
Ramon, Donna Mace, Tony Mace and Aleksandra Ramon; long time
friends Milos, Danica, Jovan and Bozidar Pusara, as well as other relatives, friends and other kumovi, here and abroad.
MILE ZORIC, age 82, of Lindenhurst, IL, fell asleep in the Lord on Sunday, October 4, 2009 and buried on Wednesday, October 7, 2009 at St.
Sava monastery cemetery in Libertyville, IL. He is survived by sons: Stojan, Ilija, Dragan and Stanko and daughter Ljubica with their families.
Mile Zoric was born in 1927 at Vrginmost, Kordun, of parents Stojan and Ljubica. Very early he was left without both parents, but with
two sisters and one brother. They all left Kordun early looking for better
life, while Mile stayed on fathers farm.
Mile later met Danica Puskar whom he married. They had five children: Stojan, Ljubica, Ilija, Dragan and Stanko. In 1963 Mile went to
work in Germany while Danica went to Crepaja, Banat. After few years
Mile brings his wife with children to Germany and from there to USA.
Mile and Danica came to America looking for better life for their
children, for which they ever grateful.
He is survived by son Stojan, daughter Ljubica (Milan) Lalic, son
Ilija, son Dragan (Borka) and son Stanko; grandchildren Mirjana, Vladimir, Danijela, Mile, Aleksandra and Vanesa. In Srbija he leaves brother
Ilija with family, cousin Danica Kalambura with family; children of the
late sister Milica: Milan with family, Nada with the family and Nedeljka
with family, and very close friend Vidosav Markovic.
MAGDALENA BUVAC, age 84, of ChicagoIL, fell asleep in the Lord on
Sunday, October 11, 2009 and buried on Friday, October 16, 2009, at St.
Sava Serbian Orthodox monastery in Libertyville, IL.
She is survived by her nephew Michael Andres and his children
Marion, Michael Jr., Martina and Johannes. She is also survived by her
best friend Marija Mutic and Kumovi Vranjes.
Dr. ZAGORKA BRESIC, age 87, of Chicago, IL, fell asleep in the Lord
on Tuesday, October 20, 2009 and buried on Saturday, October 24, 2009
at Montrose cemetery in Chicago, IL.
She is survived by sister Vera Krnic and brother Boris Bresich; niece
Kathy Bresich and nephew Michael (Dawn) Bresich; great-niece Danielle and great-nephew David Bresich.
Dr. CEDOMIR (Cheddy) M. SLIEPCEVICH, age 87, of Norman, OK,
fell asleep in the Lord on October 22, 2009 and buried on October 28,
2009 at Most Holy Mother of God cemetery in Third Lake, IL.
He is survived by his wife Cleo and sister Natalie Sliepcevich of Norman, OK. He is preceded in death by his parents, sister Dr. Elena M.
Sliepcevich and a baby brother, Milorad.
Cedomir M. Sliepcevich, engineering educator; whom his students affectionately refer to as “Cheddy,” was born in Anaconda, Mont., in October
4, 1920, the son of immigrants parents Maksim and Jovanka (Ljubibratich)
S., from Hercegovina, Yugoslavia. His parents (the father was employed by
Anaconda Copper in their smelter plant) taught their three children, Natalie, Elena and Cedomir to love and value education, and all have achieved
high educational attainments. As result of this early guidance, Dr. Sliepcevich has devoted his life to teaching engineering and improving man’s world
through technology. He married Cleo L. Whorton, October 21, 1955.
He first attended Montana State College in Bozeman from 19371939, holding at that time both a university scholarship and the AIME
National Scholarship. After two years he transferred to the University of
Michigan from which he received his B.S. degree in chemical engineering in 1941; his M.S. degree in 1942; and his Ph.D. degree in 1948 in
chemical engineering. During the period of 1942-48, while completing
the requirements for a Ph.D. he launched his teaching career in 1943, by
lecturing in the undergraduate and graduate courses in chemical engineering thermodynamics under the inspiring tutelage of the late Professor George Granger Brown. Simultaneously, he was employed as a research associate by the Research Institute of the University of Michigan
on a number of classified projects. He also served as a private consultant
on atomic energy, the proximity fuse, and high-pressure gas sampling.
Shortly after completing his undergraduate degree, Cheddy began
a long list of “first”. Early in 1942 he undertook the first electron microscope study of crystals of hydration from Portland cement, which
contributed to an increased understanding of the hardening process.
During this period he also participated in a number of then classified
defense research projects including work on the generation and maintenance of screening smokes, studies contributing to the development of
proximity fuses, and heat transfer studies related to the development of
the Oak Ridge nuclear facilities.
In his doctoral research Cheddy pioneered the design of equipment
for carrying out chemical reactions at high pressures and high temperatures. In subsequent work, both in the laboratory and in the development of industrial processes, Sliepcevich made important contributions
to the understanding of high pressure technology of reaction kinetics,
and of catalysts. The magnitude and quality of these contributions ultimately led to his selection as the recipient of the American Chemical
Society’s International Ipatieff prize in 1959.
Dr. Sliepcevich began his teaching career (between 1943 and 1955)
as a graduate assistant at the University of Michigan. After completing
his doctoral dissertation on catalytic reactions at high-pressures and
high-temperatures, he continued on the faculty of the University of
Michigan, his alma mater, becoming an associate professor of chemical and metallurgical engineering in 1951. During 1952-53, he was on
leave from the University to serve as a senior chemical engineer with
the Monsanto Chemical Company in East St. Louis, Mo. He returned to
Ann Arbor in September 1953 and continued on the faculty until January 1955, when he accepted the position of Professor and Chairman of
Chemical Engineering at the University of Oklahoma. With G.G. Brown
he pioneered the development of a generalized system approach to thermodynamics which is widely used today.
While on the faculty at Michigan, he and his graduate students developed the laboratory facilities and programs which permitted them to
conduct classical experiments in light and energy scattering. These experiments led to fundamental extensions in the theory of energy scattering and constituted one of the first applications of high-speed computers
for non-military, scientific research resulting in three widely acclaimed
volumes on the mathematics related to light and energy scattering. This
pioneering work was particularly cited in his receiving the American
Society for Engineering Education’s Curtis McGraw Research in 1958.
In the late 1940’s Cheddy initiated one of the first research programs
in bio-engineering in this country. The principal contributions from this
effort were the development of one of the earliest clinical, artificial kidParish Register " Глас Острога
81
neys and the techniques for using streaming potential to measure blood
flow in remote portions of the body. This was part of the body of work
that led to the development of modern hemo-dialysis technology.
In February, 1955, he joined the University of Oklahoma faculty as
professor and chairman in Chemical Engineering (1955-1959). From
1956 through 1962, he served as Associate Dean of Engineering with full
responsibilities for all college research activities, graduate study, accreditation, faculty recruitment and development. His leadership was the basis
for a complete renewal and revitalization of the College of Engineering.
In July 1958, he relinquished his position as Chairman of Chemical
Engineering to become Chairman of the School of General Engineering in addition to his duties as Associate Dean. He continued in this
dual capacity until 1962, when he decided to devote full-time to teaching and research. Convinced that the traditional engineering, chemical engineering and electrical engineering – had much in common, he
implemented a core curriculum concept in the undergraduate program
in which approximately 70 per cent of the course requirements for all
engineering programs were effectively identical.
In the 1960s Cheddy became involved in the development and evaluation of a novel process for removal of water from dilute aqueous solutions. This process uses an exchange crystallization technique to take
advantage of some unique thermodynamic properties of ice and water.
Several patents have been issued on this process in the United States
and foreign countries. He was directing the operation of a 75,000 gallon per day demonstration plant which he and his associates designed,
developed, and built in Norman for desalinating sea and brackish water.
This privately supported pilot plant appears to provide a substantial cost
advantage and energy savings over other desalination techniques.
This concept not only gave the student better preparation for coping
with rapidly advancing technology but it also permitted optimum use of
university resources. The initiation of the core curriculum also led to the
development of a flexible curriculum in General Engineering which met
the full requirements for ECPD accreditation while allowing the tailoring and career goals of the students. Through his leadership, the College
of Engineering created a graduate program that cut across disciplines
both within and outside the College of Engineering. These contributions
to engineering education earned him the ASEE’s George Westinghouse
Award in 1964.
Dr. Sliepcevich was instrumental in the rapid growth of the Research
Institute – now the Office of Research Administration – and led OU to
the forefront among universities in the use of digital computers. While
fostering conditions for broader and deeper research university-wide
through the institute, Slipecevich served as principal investigator for
contracts and grants in excess of $3.5M.
In January, 1963, Dr. Sliepcevich relinquished all administrative responsibilities to devote full time to teaching and research as a George
Lynn Cross Research Professor of Engineering-the youngest person to
receive this distinction at the University of Oklahoma.
While at Oklahoma he has developed three highly productive laboratories for investigating system identification and process control,
chemical and physical phenomena at elevated pressures, and the fundamental behavior of flames. The Flame Dynamics Laboratory has become internationally recognized for its significant contributions to fire
research, and recently this laboratory played a major role in evaluating
the escape worthiness and occupant survival in automobiles and buses.
82
Глас Острога " Parish Register
In May 1989 he was given additional recognition as the Robert W.
Hughes Centennial Professor of Engineering. Upon his retirement June
30, 1991, after 36 years of research, teaching and administration, he was
named Professor Emeritus of Engineering. In 1992 the School of Chemical Engineering and Material Science honored him by establishing the
C.M. Sliepcevich Professorship in Chemical Engineering. In 1993 the
College of Engineering designated him as the first “honorary” member
of the College of Engineering Distinguished Graduates Society.
In addition to his academic and public service activities, Cheddy has
maintained an active consulting practice. Through his consulting work
with Chicago Stock Yards and Continental Oil Company in Ponca City,
he became Director of research and Engineering. He managed and pioneered the research, development and implementation of the first commercial process for liquefaction and ocean transport of liquefiled natural
gas. These original efforts became the basis for the development of multibillion dollar industry for the processing, transport and utilization of
LNG. His technical leadership in conjunction with this major effort has
made Sliepcevich an internationally recognized name. He is regarded
by many as the father of LNG technology, and in 1962 his contributions
were recognized by designation as a National Sigma Xi Lecturer on the
subject of “Liquefield Natural gas – A new Source of Energy.”
His most significant service to industry was his pioneering contributions to the development of the liquefield natural gas industry. In 1955
he was retained by Constock Liquid Methane Corporation to manage
all of their research, development and engineering from the laboratory
to the first research, development and engineering from the laboratory
to the first commercial venture. In this capacity he had a “hands-on”
involvement in the development of liquefaction cycles, special materials
for cryogenic service, design, development, and construction of marine
tankers, storage tanks and revaporization facilities and safety and fire
protection standards. A number of patents were issued in his name. The
total expenditures on this development and tanker transportation of
natural gas have grown into a worldwide activity with an annual business volume of over $250 billion.
By the time of his retirement in 1991, he had directed 67 Ph.D. students, one doctor of engineering and 29 M.S. degrees. At OU alone, he
had directed 52 Ph.D.’s one doctor of engineering, and 27 master of science degrees.
He has published more than 165 technical papers in a variety of
fields including energy and fuels, light scattering, high-pressure reaction kinetics, hydrocarbon oxidation, flame dynamics, natural gas technology, cryogenics, thermodynamics, heat and mass transfer, extractive
metallurgy, and desalination. In addition he was active as a consultant
for private industry. He also served on the numerous National Research
Council Committee on Pipelines, Land Use and Public Safety.
Dr. Sliepcevich has been the recipient of a number of awards: Curtis
McGraw Research Awards (American Society of Engineering Education) 1958; International Ipatieff Prize (American Chemical Society)
1959; George Westinghouse Award (American Society for Engineering
Education) 1964; University of Michigan’s Sesquicentennial Award for
Distinguished Alumni, 1967; Oklahoma Engineer of the Year (National
Society of Professional Engineers), 1973; Elected to the National Academy of Engineering, 1972; William H Walker Award (American Institute
of Chemical Engineers) 1978; National lectureship by Sigma XI Lecturer, 1962; Peter D. Reilly Lecturer (University of Notre Dame) 1972; Don-
ald L. Katz Lecturer (University of Michigan); Oklahoma Academy of
Science Award of Merit 1975; U. of Oklahoma Distinguished Service Citation, 1975; Oklahoma Hall of Fame, 1974; Sprague Schlumberger Gas
Industry Research Award for 1986 as the “Father of LNG” (American
Gas Association) 1986, for pioneering research in LNG technology, in
Seattle. (The award honors high scientific achievement in research representing a significant contribution of lasting benefit to the gas industry). National Society of Professional Engineers Fellow Member, 2000;
Dr. Sliepcevich holds emeritus membership in the American
Chemical Society, American Institute of Chemical Engineers, American Society for Engineering Education, American Association for the
Advancement of Science, National Academy of Professional Engineers,
the Oklahoma Academy of Science and the National Academy of Engineering. He has also served on numerous national panels and study
committees primarily for Federal Agencies.
It is impossible to reflect the extent and breadth of the Sliepcevich
career – both past and present; however, most recently he has collaborated in the development of a theory on the limit of superheat that provides the basis of understanding the physical explosions associated with
bulk mixing of cryogens and water; he has participated in the conception and development of a safe, reliable, and economical cryogenic vaporizer which is being commercially produced and is expected to find
widespread use in the LNG industry; in 1972-73 he worked with one
of his doctoral students in the development of a computerized energy
model which quantifies resource availability, efficiencies of conversion,
ecological factors, balance of payments, etc.
With all his accomplishments, Cheddy is not satisfied to “rest on past
laurels.” His commitment to mankind and his environment compels
him to continue making his own unique contributions to individuals,
institutions and society. As long as there are crises to meet, educational
improvements to make, and nature’s mysteries to probe, he will view
them as personal challenges to be answered with the same vitality, ingenuity and spirit of innovation that have characterized his entire career.
Alumni, friends and corporations of the University of Oklahoma
School of Chemical Engineering and Materials Science have funded an
endowed professorship to honor C. M. “Cheddy” Sliepcevich, professor
Emeritus Chemical Engineering, for his many contributions to industry
and education. In 1992 they raised a 250.000 endowment, which was
matched by the State of Oklahoma to create the $500.000 C.M. Sliepcevich Professorship in Chemical Engineering.
ZDRAVKO BOZIC, age 81, of Chicago, IL, fell asleep in the Lord on
October 31, 2009 and buried on November 12, 2009 at cemetery in Strpci, Republic of Srpska.
He is survived by wife Smilja, daughter Sladjana, daughter Vesna
(Goran), son Vladimir; grand-children Filip, Nikola, Christian and
Luka; brother Kosta (Marija); brother Stojko (Nada); sister Milena
(Reza); sister Djuja (Reinhart); nephew George (Cynthia) and the family; niece Rada Bokur with children; niece Ilinka with children; nephew
Petar (Dominick); nephew Mladen (Mira) with children; nieces Saja
and Jovanka with families, nephew Tom (Betty); niece Christina (Ted);
nephew Peter (Emily) with children; nephew Mile (Ruza) with children;
nephew Milenko with son and other relatives, kumovi and friends in
homeland and USA.
VLADIMIR STOLIC, age 85, of Chicago, IL, fell asleep in the Lord on
Friday, December 4, 2009 and buried on Tuesday, December 8, 2009
at Most Holy Mother of God (New Gracanica) monastery cemetery in
Third Lake, IL.
Vladimir Stojic was born on November 9, 1925 in Volinje, Dvor of
Una in Banija, of parents Mihailo and Julika Stojic. He lived and worked
in Chicago until riterment.
He is survived by wife Anka (Mrksic), daughters Mirjana (Bogdan)
Janjic and Marija; son Cedomir; grandchildren Visnja and Jasmina;
greatgrand-children Nikolina and Stefan and other relatives in Krajina
and USA.
RUTA DRAGISIC, age 41, of Burr Ridge, IL, fell asleep in the Lord on
Saturday, December 5, 2009 and buried on Wednesday, December 9,
2009 at St. Sava Serbian Orthodox monastery cemetery in Libertyville,
IL.
Ruta Sveinauskaite was born April 2, 1969 in Vilnius, Lithuania. She
was daughter of Stasys and Leonora Sveinauskaite. She had a brother
Armandas. She was educated at Vilnius Univer-sity, spoke multiple languages and studied holistic medicine. She loved reading novels and listening to music. In Chicago she met Phillip Dragisic and they got married. Before Ruta got married, she converted to the Orthodox faith in
Cetinje, Crna Gora and her kuma was Danka Lekovic. A year and two
months after Ruta and Phillip got married she gave birth to a beautiful
boy named Luka.
She is survived by husband Phillip, son Luka, parent Stasys and Leonora Sveinauskaite, brother Armandas, in-laws dr. Branko and Taja
Dragisic, brother-in-law Petar and other friends and acquaintances.
ZORAN PETROVIC, age 55, of Waukegan, IL, fell asleep in the Lord
on January 7, 2010 and buried on Monday, January 11, 2010 at St. Sava
Serbian Orthodox cemetery in Libertyville, IL.
He was born on November 6, 1995 at Glozane, by Svilajnac, Srbija, of
parents Zarko and Vladanka Petrovic.
Survived by wife Penny and her family; parents Zarko and Vladanka, aunts, uncles and their families, as well as kum Milos Jovanovic.
ILIJA JOVANOVIC, age 84, of Des Plaines, IL, fell asleep in the Lord
on February 18, 2010 and buried on February 20, 2010 at Most Holy
Mother of God monastery cemetery in Third Lake, IL.
Ilija was born on September 1, 1926 in village of Gornja Sipulja, by
Sabac (Srbija), of parents Cvetko and Jovanka Jovanovic. In 1950 he
married Natalija Dermanovic and they had 4 children: Ugljesa, Svetislav,
Milena i Svetlana.
In 1955 he left his village and went to Sabac to work and better life
for his children, but in 1970 he decided to come Chicago with his family,
by his sister Anka Arsenijevic.
He is survived by his wife Natalija; son Ugljesa (Mirjana) Jovanovic;
daughter Milena; son Svetislav (Barbara) Jovanovic, and daughter Svetlana Sokolovic; grandchildren Zoran, Jasna, Svetlana, Dragan Jovan,
Nikola, Dusan, Andjela, Deja i Milan; sister Rosa (Miloje) Rakic; greatgranchildren, kumovi and other relatives.
DRAGAN-DAVID DAVIDOVIC, age 54, of Skokie, IL, fell asleep in
the Lord on Saturday, March 20, 2010 and buried on Wednesday, March
24, 2010 at St. Sava Serbian Orthodox monastery cemetery in Libertyville, IL.
He is survived by his wife Vesna, daughter Djurdjina-Gina, aunt Dobrila, and in-laws Radoslav and Milana.
Dragan Davidovic poznat kao “David” je rodjen 1. decembra 1955g
u Krusevcu. Osnovnu skolu i gimnaziju je zavrsio u Krusevcu, a zatim
Parish Register " Глас Острога
83
ekonomski fakultet u Beogradu. Posle zavrsetka fakulteta poceo je da
radi marketing u firmi Rubin, poznata po picu. Svoju mladost je proveo sa Vesnom, vencali su se 1985 godine. Godinu dana kasnije dobio
je cerku, Djurdjinu. 1988 svi troje su se preselili u Cikago kod njegove
majke Radmile i njenog muza Save. U Cikagu je radio Real Estate i steko
mnogo brojne prijatelje. Bio je drustven. Svoje slobodno vreme je provodio igrajuci fudbal u srpskom klubu sa svojim prijateljima. Uvek je bio
optimista, popravljao ljudima raspolozenje, i voleo dobru salu. Voleo je
zivot I prerano je otisao. Ostavlja za sobom veliku prazninu u srcima
njegove familije I prijatelja. Vecno ce ga zaliti cerka Djurdjina, supruga
Vesna, tetka Dobrila, tasta Milana, I tast Radoslav.
Dragan Davidovic, known to most as David, was born on December 1, 1955 in Krusevac, Serbia. There, he completed high school and
went on to study Economics at the University of Belgrade. After graduating from the University, he worked in the marketing department in
the company, Rubin, famous for producing Serbian brand liquor. David
spent his entire youth with Vesna and they married in 1985. A year later
they had a daughter, Djurdjina. In 1988, the three of them came to Chicago to join his mother, Radmila. In Chicago, he was well known for
being a Real Estate agent and acquired many friends. He was a people
person, in its true meaning. In his spare time, David loved to play soccer with his friends. He was an optimist, his smile and laughter would
brighten up the room where ever he went. He loved life and he was taken
from us too soon. He leaves a great emptiness that can never be filled in
the hearts of his daughter Djurdjina, his wife Vesna, his aunt Dobrila, his
inlaws Milana and Radoslav.
SINISA CRNOMARKOVIC, age 46, of Niles, IL, fell asleep in the Lord
on Monday, June 7, 2010 and buried on Thursday, June 17, 2010 at Batajnica, Srbija.
Sinisa-Bato Crnomarkovic rodjen je u Batajnici (Beograd) Srbija, 1
maja 1965. Osnovnu skolu zavrsio je u Batajnici, a srednju Gradjevinsku
u Beogradu. Kao talentovani matematicar upisao je i zavrsio Geoloski
fakultet, i stekao zvanje inzinjera Geotehnike.
Godine 1995. je dosao u Cikago, IL. U Cikagu je osnovao porodicu
i dobio dvoje dece sina Nemanju (11 godina) i cerku Stanu (8 godina).
Ostavlja za sobom suprugu Ljubicu; sina Nemanju, cerku Stanu;
roditelje Dusana i Stanu; sestru Jasminu Bacevic sa suprugom Njegom;
tastu Jadranku Sojic; suraka Vladimira Sojica; prijatelje Zeljka i Vedranu
Kablar i ostale prijatelje, kumove i poznanike.
NATALIJA JOVANOVIC, age 79, of Chicago, IL, fell asleep in the Lord
on Thursday, July 1, 2010 and buried on Saturday, July 3, 2010 at Most
Holy Mother of God monastery (New Gracanica) at Third Lake, IL.
Natalija Jovanovic, rodjena Djermanovic, rodom iz Gornje Badanje,
Srbija, od oca Dusana i majke Spasenije Djermanovic. Sklopila je brak
sa Ilijom Jovanovicem 1950. godine, koji je bio rodom iz Gornje Sipulje, Sabac, Srbija. Rodila je cetvoro dece: Ugljesu, Milenu, Svetlanu i
Svetislava. 1956. godine napusta Sipulju sa svojom porodicom i odlazi
u Sabac, nastavlja da radi i gradi bolju buducnost za svoju decu. Tezak
i pretezak zivot je imala ali njena snaga i borbenost nisu je napustali do
zadnjeg casa.
1970. godine sa svojom porodicom dolazi u Ameriku i dalje radeci i
boreci se za bolje sutra. 33 godine radnog staza stice u Americi i mnogo
diploma i pohvalnica za dobrog i postenog radnika, cime se ponosila.
Pocivsa Natalija ostavlja za sobom: cerku Svetlanu Sokolovic; sina
Ugljesu Jovanovica sa suprugom Mirjanom; cerku Milenu Jovanovic;
84
Глас Острога " Parish Register
sina Svetislava sa suprugom Barbarom; unucad Zorana, Jasnu, Dragana,
Svetlanu, Jovana, Nikolu, Dusana i Andju Jovanovic; i Dejana i Milana
Sokolovic; 5-oro praunucadi, rodjake, poznanike i prijatelje u Americi i
Otadzbini.
CHARLOTTE JOVANOVIC, age 82, of Chicago, IL, fell asleep in the
Lord on Wed-nesday, July 14, 2010 and buried on Friday, July 16, 2010.
She is survived by daughter Christa (James) Calabrese; daughter
Ruza (Russel Kron) Jovanovic; son Alex (Maggie) Jovanovic; daughter
Diana (Roberto) Diaz; grandchildren Tera (Keith), Natalia (Phil), Teddy,
Robbie, Alexis, Nicole, Theresa, Keith and David; great-grandchidlren
Laureeb, Sam, Nick, Ellen, Nevaeh and Coleen; sister Herta Schmidt;
sister0in-law Chrisel Schmidt and friend Eilieen Brown.
LJUBICA-LILLY PAVLOVICH, age 86, of Beach Park, IL, fell asleep in
the Lord on Saturday, July 31, 2010 and buried on Friday, August 6, 2010
at St. Sava Serbian Orthodox monastery cemetery in Libertyville, IL.
She is survived by husband Zivko; daughters and their families.
SAVETA NEDOVICH, age 100, of Las Vegas/ Chicago, fell asleep in
the Lord on Sunday, August 22, 2010 and buried on Friday, August 27,
2010 at Most Holy Mother of God monastery (New Gracanica) in Third
Lake, IL.
She is survived by son Ratomir (Adrian) Nedovich; daughter Jelena
(Ljubisa) Milovanovic; grandchildren: Suzanne, Dragana, Miodrag, Rajko, Spomenka, Goranka i Marija; Great Grandchildren: Milica, Vasilisa,
Ljubica, Milos, Branko i Dana.
She was born in 1910 in the town of Moracha, to parents Mara
Yankovich, and Mato Bakic. She had 1 sister named Ajkuna. Saveta
then met Milan Nedovich in the town of Kolasin, where they were
married to Milan at the age of 19. Saveta, and Milan then went on to
have 4 children Jelka, Jelena, Stanojka, and her youngest Ratomir.
After the war, Saveta came to the United States with her youngest child
Ratomir in 1956 where she would work very hard to provide support for
her family in this new land. After that, her husband Milan, and 2 youngest daughters Jelena, and Stanojka came to this country as well, and were
reunited with Saveta, and Ratomir.
MILENA POPOVIC, age 99, of Chicago, IL, fell asleep in the Lord on
Friday, September 10, 2010 and buried on Monday, September 13, 2010
at Montrose cemetery in Chicago, IL.
No surviving family in this country.
BOZIDAR ZARIC, age 73, of Evanston, IL, fell asleep in the Lord on
Wednesday, September 15, 2010 and buried on Monday, September 20,
2010 at Most Holy Mother of God monastery (New Gracanica), Third
Lake, IL.
He is survived by daughter Tanja (Javier) Capella; grandson Alexander; brother Miodrag (Krystyna) Zaric, nephew Marko Zaric.
RADMILA BATSOFF, age 85, of Niles, IL, fell asleep in the Lord on
Friday, September 24, 2010 and buried on Monday, September 27, 2010
at St. Sava monastery in Libertyville, IL.
Покојна Радмила је рођена 9. априла 1925. године у Србији, у
дивној варошици Трстеник, крај Врњачке Бање. Ту је провела прве
године живота са братом и баком, док је мајка у Београду изучавала
шнајдерски занат.
Школовала се у Београду и тамо дочекала рат као млада девојка
од 16 година. Удала се рано, у осамнаестој години и родила двоје
деце: ћерку Љиљану и сина Мирослава. Дошла је у Чикаго као
млада жена од 35 година и ту провела највећи део свога живота.
Старост је дочекала као Нана, тако названа из милоште од унука
Милоша и унуке Инес, које је бзгранично волела.
Поштована је и вољена од своје деце, родбине и пријатеља,
којима ће вечито недостајати.
She is survived by daughter Ljiljana (Predrag) Aleksic; son Miroslav
(Milka) Misic of Belgrade; grandson Michael (Colin) Aleksic; granddaughter Ines Misic; greatgrand-daughter Kaily Aleksic; relatives Bogdan, Nada, Gojko, Vladislava, Dimitirje and Mihajlo Milutinovic.
CEDOMIR ZIVKOVIC, age 76, fell asleep in the Lord on Saturday,
September 25, 2010 and buried on Tuesday, September 28, 2010 at St.
Sava monastery in Libertyville, IL.
Чедомир Живковић је рођен 30. октобра 1933. године у селу
Завиднице у Југоисточној Србији. Завршио је средњу Учитељску
школу у Пироту, а касније Вишу педагошку у Нишу. Радио је пуних
40 година као просветни радник, прво као учитељ а касније као
наставник Руског језика.
Пензију је стекао 1933. године када и долази у Чикаго да се
придружи својој супрузи Вери и ћерки Тањи. Те године родио се
и његов унук Никола. Чеда није радио у Америци, супруга је прва
пронашла посао а он је остао кући и посветио се подизању свога
унука Николе. Био је врло поносан на свог унука Николу и сваки
његов успех је дођивљавао као свој лични.
Чеда је волео природу и дуге шетње. Волео је да се бави
пољопривредним радовима а нарочито да сади и гаји биље. На
једном пропланку у свом селу је посадио борову шуму на коју је био
јако поносан. Планирао је да читаво имање са боровима поклони
манастиру свог родног села. Волео је да посећује свој завичај али га
је ове године у томе спречила болест.
He is survived by wife Vera, daughter Tanja and grandson Nikola
Vukovojac and other relatives and friends in Serbia and USA.
DRAGO SOLAJA, age 83 of Glendale Hts, IL, fell asleep in the Lord on
Tuesday, September 28, 2010 and buried on Friday, October 8, 2010 at
Cipuljic, by Bugojno, Bosna and Hercegovina.
He is survived by daughter Milka (Miro) Kumkic; son Ile (Kalina)
Solaja; grandchildren Mirela, Andjela and Maja Kumkic and Boris and
Bojan Solaja; brother Djordje Solaja w wife Zora and children Ljubica,
Cedo and Ljubomir; sister Sima Mirkovic w/ family; brother Nedeljko
Solaja w. family; families Miller, Ijacic and Radic.
JOVANKA KONSTANTINOVIC, age 79, of Arlington Hts, IL, fell
asleep in the Lord on Saturday, October 2, 2010 and buried on Thursday,
October 7, 2010 at Most Holy Mother of God monastery (New Gracanica) in Third Lake, IL.
Jovanka (Luca) Konstantinovic je rodjena u Banatu, selo Gaj, 17.
marta 1931. godine. Dosla je u Ameriku 1966. Godine sa muzom
Duskom I sinom Stevanom. Radila je kao knjigovodja u Vrscu i Cikagu.
She is survived by her son Stevan (Svetlana) Konstantinovic, granddaughters Natasa (Eric) and Snezana, and great-granddaughter Anika.
NATALIE SLIEPCEVICH, age 94, of Norman, OK, fell asleep in the
Lord on Tuesday, October 12, 2010 and buried on Monday, October 18,
2010 at Most Holy Mother of God monastery (New Gracanica), Third
Lake, IL.
She is survived by her sister-in-law Cleo Sliepcevich and close friend
Elaine Prosser. She is preceded in death by her parents; her brother Dr.
Chedomir (Cheddy) Sliepcevich; her sister dr. Elena Sliepcevich; and
baby brother Milorad.
Natalie graduated from the Anaconda High School in 1934 and attended Butte Business College. Natalie was a librarian for Hearst Free
Library for 50 years of unbroken service retiring in 1987 and was a life
member of the American Library Association. She was a member of the
Serbian Orthodox Church. She enjoyed golf, skiing, crafts, tennis and
flower gardening.
ILIA STEVANOVICH, age 90, of Mt. Prospect, IL, fell asleep in the
Lord on Saturday, December 18, 2010 and buried on Wednesday, December 22, 2010 at Most Holy Mother of God monastery (New Gracanica), Third Lake, IL.
He is survived by his wife Bosiljka-Bessie; sons Milo and Zoran and
granddaughter Natasha.
MOMCILO PETER VOINOVICH, age 87, of Evanston, IL, fell asleep
in the Lord on Saturday, January 1, 2011 and buried on Wednesday, January 5, 2011 at Memorial Park cemetery in Skokie, IL.
NATALIJA SRECKOVIC, age 81, of Sarasota, FL, fell asleep in the Lord
on Monday, January 24, 2011 and buried on Friday, January 28, 2011
at Most Holy Mother of God monastery (New Gracanica) cemetery inThird Lake, IL.
Рођена је у селу Велике Пчелице, код Крагујевца, у коме се
родила као Наталија Ракић, 12. јула 1929. године од мајке Душице
и оца Милана Ракића. Била је једно од 3. деце. Старији брат Јован,
који је овде у Америци преминуо, и сестра Злата која живи у
Крагујевцу.
1949. године удала се са Слободана-Банета Срећковића, а 1950.
годиле родила ћерку Ангелину, а потом 1954. године ћерку Марину.
Године 1961. са супругом Банетом пребегла је преко Југословенске
границе у Италију а потом прешла у Француску где су остали
до маја 1966. године, када су дошли у Америку код Натиног оца
Милана Ракића, са ћерком Ангелином. Њен отац се већ налазио у
Америци будући да је био ратни заробљеник. Крајем исте године
су успели да доведу и млађу ћерку Марину. Посвећена својој цркви
и деци живела је овде у Либертивилу до 1993. године а онда се са
супругом Банетом одселила у Флориду, где је проводила већи део
времена, као и после смрти свога супруга 1997. године
Покојна Наталија оставља за собом: ћерке Ангелину Боројевић
и Марину Николић; унучад Мирјану, Денија, Данијелу и Николу;
петоро праунучади: Савану, Винсент (од старије унуке Мирјане и
супруга Мајкол): Слободана-Луку, Александра (синови Денијеви и
Ејми): Атанаси (од унуке Данијеле и Косте Влахоса) и сестру Злату
Томић; Миру (Милашина) Радовановића и Мићу (Гордану) Ракић
са њиховим породицама; и Миланку.
STEPHAN I. PUHAR, age 22, of Palos Hts, IL, fell asleep in the Lord
on Sunday, March 6, 2011 and buried on Thursday, March 10, 2011 at
Chapel Hill Gardens South cemetery at Oak Lawn, IL.
He is survived by Jovo and Jasna (Sreckovic) Puhar; brother Alex;
grandparents Ilija and Theodora Sreckovic and other relatives and
friends.
JELENA MARJANOVIC, age 95, of Vernon Hills, IL, fell asleep in the
Lord on Monday, March 7, 2011 and buried on Friday, March 11, 2011
at Most Holy Mother of God monastery cemetery in New Gracanica,
Third Lake, IL.
She is survived by daughter Ivanka (Fr. Uros) Ocokoljic; grandchildren Dawn Harvey and Dorian Yen; greatgrand-children Amanda, Edward and Juliet Harvey and William Yuen.
Parish Register " Глас Острога
85
RATOMIR “Ratko” VUJOVIC, age 91, of Northbrook, IL, fell asleep in
the Lord on Wednesday, March 9, 2011 and buried on Saturday, March
12, 2011 at St. Sava monastery in Libertyville, IL.
Ratomir Vujovich “Ratko” was born the oldest child on September
27, 1919, the son of Selimir and Darinka (Sljivic) Vujovic in Parmenac,
Cacak, Yugoslavia.
Brothers - Radenko (deceased); Radomir (killed in WWII); Rajko
(still living); sisters - Milka (deceased); Milunka (still living)
He married Kosana Eric in Parmenac before World War II. They
had a daughter that died in infancy and have a son, Radoje, who lives in
Camanche, Iowa.
Ratko and Kosana were married for the second time in October,
1971. Kosana died January 11, 2011, in Cacak, Serbia and is buried there.
Radoje Vujovic’ children – daughters: Karen Hornby; Melissa
(husband Milos) Raketic - (children – daughters Vanessa and Monika); Sons - Rod (Radoje); Adam;
He married Adeltraut Bodemer in Germany after the War and they
came to the United States in the autumn of 1951. Ratko and Adele had
5 children; Daughters - Jessica Schultz (given name Elviera, husband Robert) from Lincoln, Nebraska; Milena Bogaard (husband - Jonathan
H. from Northbrook, IL – children: Joseph, Jonathan T. “Jack”; Annette
Lucas (husband - Steven) from Midland, Michigan – children: Stephanie Lucas; Ryan; Sons - George A. Vujovich - (wife maiden name Karen
Schultz) from Bozeman, Montana; Tom T. Vujovich (wife maiden name
Karen Schweitzer) from Des Moines, Iowa.
MARICA BERBAKOV, age 67, of Chicago, IL, fell asleep in the Lord on
Monday, March 14, 2011 and buried on Wednesday, March 16, 2011 at
Most Holy Mother of God monastery cemetery in Third Lake, IL.
Marica Berbakov, daughter of Ilija and Vidosava Zivkovic passed
away Monday March 14, 2011. Marica was born January 29,1944 in
Prisjan Pirot.She married Svetislav Berbakov in 1962 and had her son
Stojan in 1963 and they came to the United States to live in 1967. She had
a daughter Snezana in 1969. Marica has two loving grandchildren Aleks
and Kristina who will miss their grandma very much. She was a wonderful grandma to them and took very good care of both of them. Marica
was a very caring and warm hearted lady and a very hard worker and
fabulous cook. Marica worked at Allstate in Northbrook for 33 years.
Marica has 3 brothers: Dusko, Cale and Jovica and sister Kamenka.
MILICA BUBALO, age 84, of Chicago, IL, fell asleep in the Lord on
Friday, March 18, 2011 and buried on Monday, March 21, 2011 at Most
Holy Mother of God monastery in new Gracanica, Third Lake, IL.
She was survived by her children: Dragica Bubalo; Dragan Bubalo;
Simo (Annett) Bubalo; Marija Neskovic; Danica (Milan) Kecman; Milka
(Bill) Bubalo; grand-children: Marko (Danijela) Neskovic; Vasa (Elizabeth) Neskovic; Alexa Bubalo; Niko Bubalo; Tessa Bubalo; Milan Bubalo
and Jacob Bubalo; greatgrand-children: Marina Neskovic; Katarina
Neskovic; Nadija Neskovic and Marija Neskovic.
JANJA LOZIC, age 100, of Chicago, IL, fell asleep in the Lord on Tuesday, March 22, 2011 and buried on Thursday, March 24, 2011 at St. Sava
Serbian Orthodox monastery in Libertyville, IL.
Janja is survived by granddaughter Vera, great-grandson Milos,
son-in-law Tihomir; niece Ashley Rothchild w/dr. Blair Zajac and sons
Branko Vranic and JT Rothchild; nephew Djuro Gnjatovic w/ wife Ljiljana and sons Sasa, Sinisa, Luka and daughter Lana Gnjatovic; granddaughter Veru Djordjevic and great-grandson Milos Djordjevic.
86
Глас Острога " Parish Register
MIRKO MASLEK, age 71, of Niles, IL, fell asleep in the Lord on Monday, April 4, 2011 and buried on Friday, April 8, 2011 at St. Sava monastery in Libertyville, IL.
He is survived by his wife Mira, daughter Vesna (Desimir) Milovanovic; grandchildren Dejan and Danijela; brother Pero and Milos; sisters Ankica and Danica and their families.
MARY EVA POTKONJAK, Aage 89, of Waukegan, IL, fell asleep in the
Lord on Tuesday, April 12, 2011 and buried on Tuesday, April 19, 2011
at St. Sava cemetery in Libertyville, IL.
Mary Eva Potkonjak nee Pavletic, a longtime resident of Waukegan,
died Tuesday, April 12, 2011 at Condell Medical Center in Libertyville. Wife of the late Todor S. Potkonjak (2006). Mother of Theodore
(Diana) Potkonjak of Antioch, Marianne (Ron) Johnson of Mesa, AZ, Elena (Rick) Clymer of Green Oaks and Steve (Kim) Potkonjak of Loveland, CO. Grandmother of Sam, Andrea, Joe, Jack & Ellie Potkonjak,
Natasha & Jeremy Johnson and Maria Clymer. Sister of Helen (Bud)
Halford of Antioch and the late Antone Pavletic. Sister-in-law of Sofia
(the late Milan) Maodus of Windsor, Ontario Canada. She also leaves
her cousins; Vila (the late Raymond) Green and Merle (Geri) Pavletic
and many nieces and nephews. Mary was born August 3, 1921 in Chicago, graduated from Waukegan Township High School in 1940, received her nursing degree from
the Mercy Hospital School of Nursing (Loras College) in Dubuque, IA
(1950), received her BSN from St. Francis University (1977), was a veteran of the U.S. Army (WWII), former Red Cross nurse, retired as the
Head Nurse of a Medical-Surgical Unit at St. Therese Hospital in Waukegan after serving there for 35 years where she was a longtime volunteer
at the hospital after her retirement. Mary had a passion for reading,
especially enjoyed the annual Mercy Hospital “get-together” with her
classmates and the monthly St. Therese Hospital retired nurses luncheon. She was a member of Immaculate Conception Church and a member of the St. Sava Lodge No. 74 of the Serbian National Federation. PETAR PETROVIC, of Hot Springs, AR, age 75, fell asleep in the Lord
on Great Wednesday, April 20, 2011 and buried on Bright Tuesday, April
26, 2011 at monastery New Gracanica in Third Lake, IL.
He is survived by wife Ljiljana, son Rade, step-daughters Vaska and
Rada; grand-nephews Branislav, Jelena, Zorica and Gordana; sister-inlaw Natalija Petrovic.
VERA CUPIC, of Glenview, IL, age 100, fell asleep in the Lord on Great
Tuesday, April 19, 2011 and buried on Bright Monday, Tuesday, April 26,
2011 at St. Sava monastery in Libertyville, IL.
She is survived by sons dr. Milorad (Dragana) Cupic; dr. Jovan (Dragana) Cupic; granddaughter Lisa Maja (dr Joseph) Whalen; grandson
Michael Cupic (dr. Victoria) Cupic; granddaughters Sandra Cupic, Katarina (Ted) Dini; grandson Steven Cupic; great-grandchildren Nicholas
amd Matalie Whalen, Ivana and Marko Cupic, Gino and Siena Dini…
STEVO KONDIC, of Oxford, CT, age 74, fell asleep in the Lord on Tuesday, April 26, 2011 and buried on Monday, May 2, 2011 at Most Holy
Mother of God New Gracanica monastery in Third Lake, IL.
He is survived by son Marinko and daughter Marina; five grandchildren and six great-grandchildren; brother Mile and his family.
ALEXANDRU SZILAGYI, of Gurnee, IL, age 60, fell asleep in the Lord
on Friday, May 27, 2011 and buried on Tuesday, May 31, 2011 at Most
Holy Mother of God New Gracanica monastery in Third Lake, IL.
He is survived by wife Valentina Szilagyi and daughter Alexandra,
frined Miclea and Mihai families. He worked in Zion at Rolling Hills
and Sheridan Healthcare and at Bella Casa in Waukegan. He had a love
for fishing, soccer and traveling.
SPOMENKA-CICA JORDANOVIC, age 76, of Chicago, IL, fell into
asleep in the Lord on Thursday, June 9, 2011 and buried in Saturday,
June 11, 2011 at St. Sava Serbian Orthodox monastery cemetery in Libertyville, IL.
Born in Drvar, Bosnia and Hercegovina, of parents Pantelija and
Marija Kecman.
She is survived by husband Dragan, son Dusan (Karen) and Lidija
(Dobrinel) Jordanovic.
DIMITRIJE “MITA” DIMITRIJEVIC, age 79, of Lake Zurich, IL, fell
into asleep in the Lord on Friday, June 10, 2011 and buried on Monday,
June 13, 2011 at St. Sava Serbian Orthodox cemetery in Libertyville, IL.
He was born on December 14, 1931 in Serbia, to parents Dragoljub
and Zorka Dimitrijevic. Lived briefly in Paris, before moving to the USA
in 1968. Mita lived in Wadsworth for 20 years and after retiring from St.
Therese Hospital, moved to California in 1988. There, he and his wife
Vida (Miletic) spent 12 golden years of happiness together. He moved
back to Waukegan. Worked for the OMC (Outdoor Marine Corp) and
was the manager of maintenance at. St. Therese Hospital.
Surving are his wife Caja “Vida” Dimitrijevic; daughters; Layla (Larry) Edelman of Barrington, IL and Olga (Chris) Leyh of Spring Grove,
IL and grandchildren Tiffany, Natasha and Liam.
ALEKSANDAR “ACA” SREJOVIC, age 77, of Grayslake, Il, fell asleep
in the Lord on Tuesday, September 6, 2011 and buried on Friday, September 9, 2011 at Most Holy Mother of God, New Gracanica monastery
in Third Lake, Il.
He is survived by wife Milenija “Mica”; son Ljubisa (Milanka) of
Vernon Hills; daughter Vera (Milorad) Racic of Waukegan; 4 grandchildren Petar, Dusan, Marina and Vesna; 4 great grandchildren Sofia,
Nicholas, Alexander and Evan; brother Zika (Marcia) of Naples, Fl and
nieces Nina and Lisa.
BOSILJKA SUBARIC, age 94, of Arlington Hts, IL. fell asleep in the
Lord on Friday, September 30, 2011 and buried on Tuesday, October 4,
2011 at St. Sava monastery cemetery in Libertyville, IL.
Прота Ђуро је одржао опроштајни говор и у име свих
присутних изразо је своје искрено саучешће целој породици:
синовима Жики, Стојану и Милану; снајама Зорки, Цвији и Ради;
унучади: Спасији, Томи, Стеви (са Кејли), Перици (са Ен), Босиљки
(са Вилијамом), Ружици (са Маринком), Разуменки и Миланки;
праунучади Љубици (са Ђорђем), Ради, Зорици (са Браниславом),
Љубиши (са Тијаном), Миодрагу, Милану, Лидији, Николи, Томи,
Џејку и Луки; чукунунучади Његошу, Драгани, Михаилу, Павлу,
Брендон, Луки, Лазару и Милици; Брату Јоци и сестрама Љубици
и Зори, као и многобројним братићима, сестричанама, и осталој
Шубарић породици у Републици Српској; кумовима Марковић и
осталим пријатељима и познаницима у САД и Отаџбини,
STANA-STELLA ROCKNICH, age 89, of Waukegan, IL, fell asleep in
the Lord on Thursday, September 29, 2011 and buried on Thursday, October 6, 2011 at St. Sava Serbian Orthodox cemetery in Libertyville, IL.
Mrs. Rocknich was born on May 22, 1922 of parents Steve and Julia
(Busich) Postich, in North Chicago, IL. She was preceded in death by
her beloved husband Mihailo Rocknich. They were both very active in
church life of monastery St. Sava and later St. Nicholas parish in Waukegan, IL.
She is survived by her daughter, Michaelene (Philip) Mergener nee
Rocknich; granddaughter Megan; son David; sisters, Mary Lou (John)
Mirreti and Violet Hrvoj; and numerous nieces and nephews.
MARIJA SAVIC, age 85, of Woodridge, IL, fell asleep in the Lord on
October 20, 2011 and buried on October 24, 2011 at Most Holy Mother
of God (New Gracanica) monastery in Third Lake, IL.
She is survived by son Djordje (Borka) Savic and her three daughters: Danica Savic, Ana (Tony) Leone and Nada Misconsonius.
DUSICA GAVRILOVIC, age 96, of Niles, IL, fell asleep in the Lord on
Friday, November 25, 2011 and buried on Wednesday, November 30,
2011 at Most Holy Mother of God monastery (New Gracanica) cemetery in Third lake, IL.
She is survived by daughter Mirjana and Slobodan-Bobo Bozovic;
granddaughter Aleksandra (William) Brook and greatgrand-children
Gabriel, Samuel and Michael Brook; niece Nada and Ivan Uremovic.
ZORICA MARINKOVIC, age 76, of Chicago, IL, fell asleep in the Lord
on Monday, December 12, 2011 and buried on Thursday, December 15,
2011 at Most Holy Mother of God monastery (New Gracanica) in Third
Lake, IL.
Zorica was born in Orljakovo, by Karlovac, Croatia to father Josip
and mother Ljubica Borkovic. She was a member of St. Steven of Decani
Serbian Orthodox church, national treasurer for KSS, active at Most
Holy Mother of God Childrens Camp at the New Gracanica monastery.
She is sorely missed by sons Vladimir (Biljana), Dragomir (Donna)
and Sava Marinkovich; grand-children Marko, Nikola, Matija, Dushan,
Zora and Lena Marinkovich; sister of Barica Rome and terezija Zeleznik
in Ljubljana, Slovenia; aunt of Tomislav (Lynn) Vasiljevic and marija
Knee; great-aunt of Alexis and Claire Vasiljevic and Meredith, Samantha
and megan Knee; she is missed by families Ostojic, Mastronardi, Eigenrauch, Tomasic and Potkonjak.
MILAN UZELAC, age 66, of Grayslake, IL, fell asleep in the Lord on
January 20, 2012 and buried on January 25, 2012 at Most Holy Mother
of God monastery cemetery (New Gracanica) in Third Lake, IL. He is
survived by wife Danica and three sons.
Dr. IVAN ZIVKOVIC, age 37, of Chicago, IL, fell asleep in the Lord
on February 14, 2012 and buried on February 24, 2012 at Most Holy
Mother of God monastery cemetery (New Gracanica) in Third Lake,
IL. He is survived by wife Irena, daughter Mia, mother Marija, brother
Srdjan and their families.
У уторак 14, фебруара ове године у својој 37. години живота у
Чикагу, преминуо је др. Иван Живковић, родом из Београда, од оца
Драшка Живковића и мајке Марије, рођене Кањуо.
Др. Иван је рођен у Београду, одрастао у Београду, Либији и
Москви. Основно и средње образовање завршио на међународним
школама и у Београду. Дипломирао на Машинском факултету у
Београду 2001. године и потом заједно са супругом Иреном долази у
Чикаго, где 2006. године брани докторат на Универзитету Илинојс.
Након тога започиње успешну каријеру у Бектон, Дикинсон и Цом,
све до почетка 2012. године. 2009. године постаје отац девoјчици
Мији. С почетка 2012. године прелази у Хоспира компанију где
само након две недеље рада умире.
Сахрана је била 24. фебруара у гробљу манастира Нова
Грачаница у Трећем Језеру, Ил. Дубоко ожалошћени: ћерка Миа,
Parish Register " Глас Острога
87
супруга Ирена, мајка Марија, брат Срђан са супругом Мајом
и ћерком Ирис, породице Видовић и Војводић, таст Петар са
супругом, пријатељи Зоран и Маријана и многобројни пријатељи
и САД и Србији.
PAVLE “PAUL” COSIC, age 83, of Waukegan, IL. fell asleep in the Lord
on Monday, April 9, 2012 and buried on Thursday, April 12, 2012 at St.
Sava Serbian monastery cemetery in Libertyville, IL.
He is survived by his wife Mary; daughters Desanka Cosic, Angela
(Cary) Kratovil and Nadine Cosic; 7b grandchildren and 6 great-grandchildren; 2 brothers Petar and Jovan and 3 sisters Desanka, Milica and
Radmila. He was preceded in death by his daughter Mara in 2007 and
brothers Mirko, Milan and Nikola.
He was veteran of the Serbian Army and came to live in the USA in
1953. He was an employee of Johnson Motors for 30 years.
VASILIJE MAKARENKOV, age 80, of Chicago, IL., fell asleep in the
Lord on April 13, 2012 and buried on April 21, 2012 at Most Holy Mother of God monastery cemetery in Third Lake, IL.
He is survived by his wife Janina, step-daughter Maria Breske; brother Dimitrije Makarenkov; sisters Mirjana Veljkovic and Tatijana Zrnic
with children Stevan and Jovan; nephew Radoslav Medic with wife
Dawn and children Aleksandra, Melanie and Djordje.
NIKOLA-NIKO RALEVIC, age 97, of Niles, IL. fell asleep in the Lord
on April 20, 2012 and buried on April 24, 2012 at Most Holy Mother of
God monastery cemetery in Third Lake, IL.
Biljana and Stanislav Dekic, praunuka, i sinovac Borisa Ralevic with
family. Niko Ralevic je rodjen 6. juna 1914-te godine u seljackoj porodici
u selu Kaludri, srez Berane (Crna Gora), od oca Milije i majke Radosave,
rodjene Stojanovic. Bio je jedno od десеторо dece svojih roditelja; imao
je cetiri brata i tri sestre, од којих је двоје умрло при порођају.
I pored ondasnjih teskih uslova zivota, negovi roditelji su uspeli da
odskoluju dvoje dece, najstarijeg brata i Nika. Niko je zavrsio gimnaziju
u Beranama kao jedan od bojih djaka, a zatim i Vojnu Akademiju
u Beogradu. Posle zavrsene Vojne Akademije rasporedjen je sa sluzbom na Bugarsku granicu u garnizon Berovo, gde ga je zatekla kapitulacija Jugoslavije i II svetski rat. Posle kapitulacije Jugoslavije, uspeva
pod vrlo teskim ratnim uslovima da se vrati u Crnu Goru, gde 1941.
godine ucestvuje u ustanku protiv italijanskog okupatora.
U toku gradjanskog rata u Jugoslaviji pripadao je Ravnogorskom
pokretu u sastavu vojnih jedinica Pavla Djurisica. Prosao je svu golgotu
rata, od Berana, preko Kolasina, Prijepolja, Shehovica, Bosne, sve do
Slovenije, gde je crnogorska vojska dozivela potpuni slom sa neprocenjivim zrtvama. U ovim tragicnim dogadjajima izgubio je tri brata. Uspeo
je da prezivi logor u Gradiski i tragicne dogadjaje u Sloveniji, i predje
prvo i Italiju a potom u Nemacku u zarobljenistvo.
Godine 1951. emigrirao je u Ameriku, u Chicago, kao i mnogi nasi
zarobljeni Srbi i njegovi saborci, gde je ziveo do своје смрти. U prvim
danima emigracije prosao je mukotrpan put izgradnje novog zivota i
okusao se u nekoliko poslova, da bi karijeru ostvario kao knjigovodja
u hotelskoj industriji. Pored svojih radnih obaveza, bio je vrlo akivan
u svim organizacijama Srba, kao sto su SP Crkva, Srpska Narodna Odbrana, Srpska Bratska Pomoc i drustvo Njegos.
Od 1964. godine bio je ozenjen Zivkom Zlatanovic, koja je preminula 2000-te godine. U Crnoj Gori i Srbiji je imao brojnu rodbinu koju
je nesebicno pomagao od prvog mometa kada mu se za to ukazala mogucnost, pa sve do kraja svog zivota.
88
Глас Острога " Parish Register
MILKA JEROSIMIC, age 89, of Chicago, IL, fell asleep in the Lord on
May 7, 2012 and buried on May 10, 2012 at St. Sava Serbian Orthodox
monastery cemetery in Libertyville, IL.
Рођена 24. марта 1924. године у Вргинмосту, Кордун, од мајке
Марије (Орешчанин) и Николе Самарџија. Имала је браћу Ђуру,
Милу и Раду, као и сестре Даницу и Љубицу. Удала се за Душана
Је­росимића и стекла синове Пају, Мирка и Милу. Уз помоћ свога
брата Ђуре Самарџија дошла је у Америку.
Укратко се запошљава а потом одлази у пензију у 62. години.
She was survived by husband Dusan, sons Pavle (Marija), Mirko
(Milka) and Mile (Milka); grandchildren Suzana, Danny, Dana, Pajo,
Mi­rko and Milan; greatgranchildren Mile, Megan and Ivana; Petar Samardzija and Djuro Samardzija families.
STOJAN SUBARIC, age 76, of Des Plaines, IL, fell asleep in the Lord
May 7, 2012 and buried on May 12, 2012 at St. Sava Serbian Orthodox
monastery cemetery in Libertyville, IL.
Наш покојник оставља за собом: супругу Госпаву, ћерку Спасију,
сина Стеву са супругом Keјлом, сина Брану са супругом Љубинком,
брата Живана са супругом Зорком, брата Милана са супругом
Радом, снају Цвију, унуку Љубицу са супругом Ђорђем, унуку
Раду са супругом Драганом, унука Љубиша са супругом Тијаном,
Унучад Драгишу и Ненада, праунучад Његоша, Драгану, Брандона,
Лазара, Луку и Милицу, братића Тому са децом и унучади, братића
Перу са породицом, братичину Босиљку са породицом, братичину
Ружицу са породицом, братичине Разуменку и Миланку, као и
осталу многобројну родбину, кумове и пријатеље у Отаџбини и
Америци.
VLASTA POPOVIC, age 75, of Chicago, IL, fell asleep in the Lord on
April 21, 2012 and buried on May 14, 2012 at Edem Memorial cemetery
in Schiller Park, IL. She was married to late Miodrag Popovic of Chicago, IL.
No surving family members.
LJUBINKO NIKOLIC, age 65, of Bridgeview, IL, fell asleep in the Lord
on Monday, May 21, 2012 and buried on Saturday, May 26, 2012 at Most
Holy Mother of God monastery cemetery in Third Lake, IL.
He was born on February 6, 1947 to his parents Dobrivoje and Petkana Nikolic, in Gornje Svarce, in Kursumlija, Srbija. He is survived
by his wife Dragica, son Milan (Kathy); son Toplica (Marina); son Tito
(Anna); grandchildren Viktor, Andjela, Nina and Aleksandra; brother
Nedeljko; sister Ljubinka; sister Jelena (Djordje); sister Stadija; sister
Vana (Slavko) and other relatives.
STANISLAV MILJKOVIC, age 81, of Morton Grove, IL, fell asleep in
the Lord on Thursday, June 14, 2012 and buried on Tuesday, June 19,
2012 at Most Holy Mother of God monastery (New Gracanica), Third
Lake, IL.
He was born on July 9, 1931 at village Kabash, Gnjilane, Kosovo and
Metohija, to his parents Vidosav and Cveta (Spasic). He married Bozika (Denic) in September of 1970. Soon came to USA with his children
Stanislava, Slavoljub and Ljiljana.
He is survived by his wife Bozika; daughter Stanislava (Milan) Milojevic; son Slavoljub (Biljana) Miljkovic and daughter Ljiljana (Aco)
Barac; grandchildren: Gordan (Holly) Milojevic, Danilo (Nicky) Milojevic, Danijela Milojevic; Branko, Bojan and Stefanija Miljkovic; Predrag
Barac; Sonja (Milan) Jajic and Tanja Barac; greatgrand-children: Aleksandar Milojevic, Nicholas Neamtu and Ilija Jajic.
GEORGINA-GINA GAMBLE, age 82, fell asleep in the Lord on July
7, 2012 and buried on July 12, 2012 at St. Sava monastery cemetery in
Libertyville, IL.
Djordjina-Gina was the youngest of six daughters born to Milan
and Milka Petkovich on April 22, 1930 in St. Louis, Mo. She was the
youngest of six very close and loving sisters, Dorothy, Olga, Lilly, Marion, Desa and then Gina.
These sisters had a very special bond made during World War II
when they were separated from their mother for 11 years. They were
trapped in the former Yugoslavia and raised and cared for by an aunt
and uncle there Gina enjoyed modeling in her late teens and loved attending Serbian functions. It was at one of these functions, a picnic at
St. Sava Monastery where she met Borislav Praljak. They fell in love
and were married at St. Sava Monastery on March 2, 1952. They had
two children; Olga and Danny.
She was always close to family working at Libertyville Manor
where she dedicated 36 years of her professional life as office manager. She was also known to enjoy traveling to Florida with sister Lilly
in their competition for a good tan and especially enjoyed traveling
around the world with her sisters.
She is survived by her children: daughter Olga Bjertnes of Libertyville and son Daniel (Diana) Praljak of Buffalo Grove; five grandchildren, Michelle (Cedo) Bojovic, Scott (Breann) Bjertnes, Stephanie,
Christina and Michael Praljak; two great-grandchildren, Gavin and
Ella; and many other nieces and nephews…
GEORGE NEDIC, age 34, son of Milan-Miki and Barbara Nedic, of
Arlington Hgts, IL, fell asleep in the Lord on Friday, July 13, 2012 and
buried on Tuesday, July 17, 2012 at Westlawn Cemetery (on Montrose
Ave) in Norridge, IL.
He is survived by mother Barbara Riske; stepfather Cary (Donna)
Riske; father Milan-Miki (Vanja) Nedic, Vanjas son Julian; uncle Albert Stevan (Carluci) Markovic with children; aunt Susan (John) Hennessey; uncle Robert Lawrence; cousin Eric (Kelli) Will.
DANICA “DANA” MILENKOVICH, age 90, of Mundelein, IL, fell
asleep in the Lord on July 22, 2012 and buried on July 26, 2012 at St.
Sava Serbian Orthodox monastery cemetery in Libertyville, IL.
Danica was born in Kozji Do, by Vranje, Southern Srbija, on June
22, 1922, to her parents Nikola and Dilbera Popovic. She had a brother
Dobrivoje. She met her husband Momcilo when he was assigned to be
a teacher at her village at the age of 18. After the wedding they went to
Djevdjelija (on Macedonia and Greece border) and to Greece on their
honeymoon, and upon returning home her husband was drafted into
the Yugoslav army.
At the beginning of the World War II he was captured and taken
to a prisoner camp in Germany. With no way to contact someone, she
knew nothing and for the first time she saw him was in 1955 when he
brought her to Chicago. Momcilo passed away in 1985.
The family property which was next to the church was donated to
the church. It was valuable land, but never did she think it was something she should value from but rather….. with ten generations of
clergy in your family…
it was the right and natural thing for her to give the property to the
Holy Transfiguration Serbian Orthodox church.
No surviving relatives. Nada Savatic and her family were her closest friends and caretakers.
VLADANKA PETROVIC, age 81, of Waukegan, IL, fell asleep in the
Lord on Friday, August 17, 2012 at the home of her sister in Beach
Park, IL, and buried on Monday, August 20, 2012 at St. Sava Serbian
Orthodox monastery in Libertyville, IL.
She was born on July 26, 1931 in Glazane, Svilajnac, Srbija. Came
to USA 1974 and worked at Abbot Labs at Housekeeping for 17 years.
She was preceded in her death by son Zoran and brother Milosav Miletic.
She is survived by her husband Zarko Petrovic of Waukegan, IL,
two sisters Vida Dimitrijevic of Lake Zurich and Desanka Kuzmic of
BeachPark; one sister-in-law, Rosalie Miletic of Winthrop Harbor and
many nieces and nephews.
Dr. VERA MIRKOVIC, age 85, of Northfield, IL, fell asleep in the
Lord on Tuesday, August 21, 2012 and buried on September 1, 2012 at
Most Holy Mother of God Serbian Orthodox cemetery at Third Lake,
IL.
Born in Montenegro (former Yugoslavia). Dr. Mirkovic was the
retired physician to His Majesty King of Morocco from 1966 until 5
years ago when she retired and moved the U.S. to join her family. She
received her medical degree from the University of Zagreb and practiced medicine in Belgrade until her move to Morocco. Throughout her life, Dr. Vera was very generous and devoted to
her family, friends, patients and all those in need who crossed her
path. Wife of the late Branko; mother of Dr. Srdjan (Jill) Mirkovic
of Northfield; grandmother of Erin, Matthew & Kyle. Sister of Boba
Kovincic of Belgrade. Aunt toTanja and Rajko Pejovic. BRANKO JOVANOVIC, age 88 of Chicago, IL,/ formerly of East Chicago, IN, passed away on August 27, 2012. and buried on Friday, August 31, 2012 at Most Holy Mother of God cemetery in Third Lake, IL.
Branko was born in Bratunac, Eastern Bosna in 1924 to his parents Pero and Bosiljka. There was seven children: Jako, Branko, Mica,
Milena, Stevo, Sofija and Milos. When the WWII broke out Branko
was senior in Highschool. He joined chetnicks under the commaned
of Jezdimir Dangic.
He was captured by Germans in 1943 and taken to Kalinovik and
then to Greece where he spent one year. Since he was very ill he was returned to Yugoslavija. In the meantime his parents escaped with children to Serbija where Branko joined and after getting well he joined
chetnicks again. After the War he was captured by the communists and
was sent for 10 years into Zenica (Bosna) prison.
After leaving prison he went to Bratunac but could not get a job
anywhere, so went to Srbija where he spent another 8 years working
odd jobs. He met Radojka Miskovic from Hercegovina and got married in February 28, 1965 in St. Sava church on Vracar (Belgrade). (47
years later their son Nenad went from USA and got married at the same
church).
In 1966 he went to Paris, France and his wife Radojka joined him.
Three months later their daughter Slobodanka was born and later son
Slobodan. In 1968 they came to USA where two other sons were born:
Nenad and Nebojsa.
He is survived by his wife, Radojka; four children: Slobodanka
(Zoran) Vranjes, Slobodan Jovanovich, Nenad (Rosalynn) Jovanovich,
Nebojsa (Shamra) Jovanovich; three grandchildren: Danijela, Stevan,
Miliana; brother Stevo Jovanovic and family; and sister Mica Jovanovic;
numerous nieces and nephews, family Kumovi, and many dear friends.
Parish Register " Глас Острога
89
MEMORIAL SERVICES – ПАРАСТОСИ
+Ljubica Isfan – August 16, 2009
+Bosko Mitic – August 17, 2009
+Svetlana-Beba Andjelkovic – August 22, 2009
+Jelena Mihajlovic – August 23, 2009
+Sonja Stevanovic – August 29, 2009
+Milos Hrsto – August 29, 2009
+Rada Ciric – September 5, 2009
+Milena Ivanovic – September 12, 2009
+Petar Sevic – September 19, 2009
+Ilija Arezina – September 26, 2009
+Ana Saniuk – October 1, 2009
+Zoran Stevlic – October 11, 2009
Miholjske Zadusnice, Oct. 10, 2009
+Radovan Buvac – October 24, 2009
+Dragica Dejanovic – October 25, 2009
Mitrovske Zadusnice, Nov. 7, 2009
+Mile Zoric – November 14, 2009
+Magdalena Buvac – November 14, 2009
+Draginja Curcic – November 27, 2009
+Cedomir Sliepcevic – November 28, 2009
+Svetozar Berbatov – December 13, 2009
+Dr. Draga Vesellinovich – January 2, 2010
+Bosko Mitic – January 4, 2010
+Zivojin Kostic – January 4, 2010
+Punisa Lekovic – January 23, 2010
+Vladimir Stojic – January 23, 2010
+Dusan i Zorka (Nedell) Dzakovic – Jan. 30, 2010
+Zoran Petrovic – February 13, 2010
+Radmila Ciric – March 6, 2010
+Slobodan Subotic – March 6, 2010
+Danica Dudic – March 6, 2010
+Mile and Ela Kosanovic – March 20, 2010
+RastislavManojlovic – March 20, 2010
+Ilija Jovanovic – March 27, 2010
+Mira Adamovic – March 17, 2010
+Dragan Davidovic – April 24, 2010
+Vladimir Stolic – Maj 29, 2010
Vidovdanski Parastos, June 27, 2010
+Ljubica Isfan – July 3, 2010
+Zoran Petrovic – July 3, 2010
+Bosko Mitic – July 7, 2010
+Smilja Pantic – July 31, 2010
+Ilija i Natalija Jovanovic – August 7, 2010
+Svetlana-Beba Andjelkovic – Aug. 21, 2010
+Magda Nedic – August 21, 2010
+Sonja Stevanovic – August 26, 2010
+Anna Saniuk – August 28, 2010
+Dragan Davidovic – September 18, 2010
+Mile Zoric – October 2, 2010
Miholjske Zadusnice – Oct. 9, 2010
+Saveta Nedovic – October 9, 2010
+Magdalena Buvac – October 9, 2010
+Cedomir Sliepcevic – October 16, 2010
90
Глас Острога " Parish Register
+Milena Popovic – October 16, 2010
+Bozidar Zaric – October 23, 2010
+Radmila Batsoff – October 30, 2010
+Cedomir Zivkovic – October 30, 2010
Mitrovske zadusnice – November 6, 2010
+Jovanka Konstantinovic – Nov. 6, 2010
+Natalija Sliepcevich – November 20, 2010
+Vladimir Stolic – November 20, 2010
+Gordana Jovcic – December 25, 2010
+Nestor Jovanovic – January 10, 2011
+Ilija Stevanovic – January 22, 2011
+Jovan Trbojevic – January 22, 2011
+Ilija i Natalija Jovanovic – Jan. 29, 2011
+Slobodanka Dragin – February 5, 2011
+Natalija Sreckovic – February 26, 2011
Mesopusne Zadusnice – February 26, 2011
+Marjorie Manolovic – March 18, 2011
+Cedomir Zivkovic – March 19, 2011
+Dragan Davidovic – March 19, 2011
+Bogdan Zaric – March 19, 2011
+Radmila Batsoff – March 26, 2011
+Jovanka Konstantinovic – April 2, 2011
+Natalija Sliepcevic – April 9, 2011
+Ratomir Vujovic – April 16, 2011
+Milica Bubalo – April 16, 2011
+Marica Berbakov – April 30, 2011
+Janja Lozic – April 30, 2011
+Mirko Maslek – May 14, 2011
+Vera Cupic – May 28, 2011
+Natalija Jovanovic – June 4, 2011
+Stevo Kondic – June 5, 2011
+Todor Potkonjak – June 19, 20011
+Spomenka-Cica Jordanovic – July 16, 2011
+Dimitrije Dimitrijevic – July 19, 2011
+Natalija Sreckovic – July 23, 2011
+Ruza Cokic – July 23, 2011
+Marjorie Manolovic – August 6, 2011
+Saveta Nedovic – August 13, 2011
+Dragan Milosavljevic – August 13, 2011
+Sonja Stevanovic – August 26, 2011
+Jela Marjanovic – September 3, 2011
+Ratomir Vujovic – September 8, 2011
+Milena Popovic – September 10, 2011
+Marica Berbakov – September 17, 2011
+Cedomir Zivkovic – September 17, 2011
+Milica Bubalo – September 17, 2011
+Radmila Batsoff – September 24, 2011
+Nikola Konstantinov – September 29, 2011
+Bozidar Zaric – October 1, 2011
+Natalija Sliepcevich – October 8, 2011
Miholjske Zadusnice – October 8, 2011
+Alexandru Szilagyi – October 8, 2011
+Aleksandar Srejovic – October 15, 2011
+Mirko Maslek – October 15, 2011
Mitrovske Zadusnice – November 5, 2011
+Bosiljka Subaric – November 5, 2011
+Marija Savic – November 26, 2011
+Draginja Curcic – November 27, 2011
+Dimitrije Dimitrijevic – December 10, 2011
+Ilija Stevanovic – December 18, 2011
+Dusica Gavrilovic – December 24, 2011
+Zorica Marinkovic – January 21, 2012
+Marjorie Manolovic – February 5, 2012
+Slobodanka Dragin – February 6, 2012
Mesopusne Zadusnice – February 18, 2012
+Ratomir Vujovic – March 17, 2012
+Marica Berbakov – March 24, 2012
+Bosiljka Subaric – March 24, 2012
+Mirko Maslek – April 7, 2012
+Stevo Kondic – April 28, 2012
+Stevan Tatic – April 28, 2012
+Pavle Cosic – May 19, 2012
+Stojan Subaric – May 19, 2012
+Dusica Gavrilovic – May 19, 2012
+Vera Popovic – May19, 2012
+Niko Ralevic – May 26, 2012
+Alexandru Szilagyi – May 27, 2012
+Sonja-Cica Jordanovic – June 2, 2012
Duhovske Zadusnice – June 2, 2012
+Stojan Subaric – June 9, 2012
+Milka Jerosimic – June 9, 2012
+Zorica Marinkovic – June 10, 2012
+Dimitrije Dimitrijevic – June 10, 2012
+Milija Peladic – June 22, 2012
+Stefan Puhar – June 23, 2012
+Ljubinko Nikolic – June 23, 2012
+Dragan Milosavljevic – July 1, 2012
+Stevo Vukadinovic – July 14, 2012
+Stanislav Miljkovic – July 21, 2012
+Beba Andjelkovic – August 11, 2012
+Dr. Ivan Zivkovic – August 11, 2012
+Georgina-Gina Gamble – August 12, 2012
+Djordje Nedic – August 20, 2012
+Nikola Konstantinov – August 20, 2012
+Sonja Stefanovic – August 25, 2012
+Danica Milenkovic – August 31, 2012
+Aleksandar Srejovic – September 6, 2012
+Dr. Nikola Mihajlovic – September 8, 2012
+Borko Kajgo – September 15, 2012
+Radoslava Ivanovic – September 19, 2012
+Bosiljka Subaric – September 22, 2012
+Vladanka Petrovic – September 22, 2012
+Dr. Vera Mirkovic – September 29, 2012
+Spiro and Vaso Vukojevic – Septmber 29, 2012
Dr. IVAN CIRIC
Slava donation
$100.00
JAMES IACUBINO For church calendar
$851.78
MIKE MILOVANOVIC
Slava donation
$100.00
ROXANNE GETZ
For Church covers
General donations
GENERAL DONATIONS 2009-2010
ARSEN I JELENA VISNJEVAC
Za zdravlje Jelenine sestre
Gordane Pavlica
$50.00
MILAN RAICH
Slava donation
$40.00
$1,000.00
JOHN VUCKOVICH
Slava donation
$25.00
ANNA BOGOJVEIC
For Acc. software
$500.00
GREGG UBELHART
$100.00
SOFIA SACLZITTI
For Slava
$100.00
GENERAL DONATIONS 2011
Batric Furundzic
Za zdravlje i napredak
$40.00
PERSIDA JOVANOVIC
$500.00
DUSANKA LAZAREVIC
Za zdravlje cerke Ane
$100.00
Marija Grubnic$60.00
St. Basil slava donation
TIHOMIR MIJATOVIC
Za zdravlje majke Milice Mijatovic
$60.00
Milenko Ilic
$200.00
For baptism of daughter Alexandra
MILDRED FRANK
$50.00
MIODRAG I TANJA ABRAMOVIC $50.00
Dr. Ivan Ciric
For Petrovdan
ADA TRBOJEVICH
$200.00
DRAGOLJUB LJUMOVIC FAMILY$100.00
Slava donation, St. Arch. Michael
MILENKO ILIC
Slava donation
Sofia Obradovic-Scalzitti $500.00
Donation for Website
HELEN MANDICH
$300.00
DANA LUKAC
Za zdravlje
ANDJELO ARANDJELOVIC
Slava donation
$100.00
NATALIE SLIEPCEVICH
PERSIDA JOVANOVIC
Slava donation
$100.00
SLOBODAN IVKOVIC
Slava donation
$50.00
PETER ROKNICH
For painting
$100.00
BORKO BOZIC For painting church
$750.00
Vukasin Pavlovic$100.00
Slava (Miholjdan) donation
DAVID I NADA SIZEMORE
$250.00
PATRICE ST. PETER
$100.00
Dr. Milenko Lazarevic$300.00
Slava (St. Thomas) donation
DRAGICA MRKALJ
$100.00
JAMES IACUBINO
For incense
$100.00
MARKO VOJCANIN
$100.00
Za zdravlje Ilije i Bessie Stevanovic;
Bato Vukcevich and Florian Rago
JOKIC FAMILY
Slava donation, St. Arch Michael
MIODRAG MILOVANOVIC
Slava donation
$20.00
MILO POLOVINA
Slava donation
$50.00
SCALZITTI, SOFIA
Slava donation
$25.00
M. VASILJEVIC
Slava donation
$25.00
ZORAN RASKOVICH
For health of Family
$500.00
ZORAN RASKOVICH
Annual donation
$2,000.00
STOKOVIC, D. (bake sale)
$97.00
NATALIE SLIEPCEVIC
RONALD MITROVICH
$50.00
$1,000.00
$20.00
$50.00
$2,000.00
DAVID SEIZMORE
$250.00
PATRICE ST. PETER
$100.00
LJUBICA GEORGEVICH
$40.00
$100.00
Milenko Jevdic
St. Ilija slava donation
$100.00
Mirjana Bozovich$50.00
For the health of mother Dusica
Fr. Djuro Krosnjar$100.00
For the health of kum Nikola Stokovich
Dragan and
Milica Vidovich
For church (red) covers
$1,500.00
Cvetko I Melita Djordjevic$50.00
Slava (Sv. Petka) donation
Dr. M. LAZAREVIC
Slava donation
$200.00
Milos Jovanovic$50.00
Slava - St. Luke
VUKASIN PAVLOVIC Slava donation
$200.00
Slobodan Radovic
Slava - St. Luke
ZIKA MUNDZIC
Slava donation
$100.00
NINKO VELJKOVIC
For incense
$50.00
$50.00
Momcilo Vasiljevic$100.00
Slava – St. Luke
Zika Mundzic
Slava – St. Demetrios
Donations " Глас Острога
$100.00
91
Vukasin Pavlovic$100.00
For the health
Milan Raich
St. John slava donation
$75.00
MILLIE TERZIC
In memory of Ana Saniuk
Dragoljub Sukovic
$50.00
For Baptism of the grandson Maksim
Ted Potkonjak
St. John slava donation
$50.00
MILORAD GROCIC
In memory of Andreja Grocic
$100.00
Vukasin Pavlovic$100.00
For the health
Vukasin Pavlovic
$100.00
DUSANKA LAZAREVIC
In memory of Aleksa Todic
$100.00
Fr. Djuro Krosnjar$100.00
Donation for St. Arch. Michael Slava
Momcilo Vasiljevic$100.00
Donation for St. Arch Michael
Cedomir Mitrovic$50.00
Donation for St. Arch Michael
Veljko Jokic
$200.00
Donation for St. Arch Michael Slava
Branko I Olga Jukovich$40.00
St. Arch Michael Slava donation
Dragoslav Veljkovic
$20.00
St. Arch Michael Slava donation
Dana Maragos
$25.00
St. Nicholas Slava donation
in memory of +Dorothy Dejanovich
Valentina Masanovic$50.00
St. Nicholas slava donation
Milo Polovina
St. Nicholas slava donation
$50.00
Dr. Ivan Ciric
St. Nicholas slava donation
$50.00
Vladimir Rokvic$20.00
St. Nicholas slava donation
Dragan Vidovic$100.00
For St. George slava
Milovan Nikolic
For St. George slava
$100.00
Sofia Obradovic Scalzitti$100.00
For Family slava
Luise Stevanovich
For St. George slava
$50.00
Dragica Mrkalj
For St. George slava
$40.00
Milos Coric
For St. George Slava
$30.00
Ljubomir Sipka
For St. Mark slava
$100.00
Tamara Vesna
$50.00
For health of Miodrag, Danilo I Mara
Milenko Jevdic
$50.00
Za slavu Sv. Ilije
Momcilo Vasiljevic
Donation for birthday
of grandson Stephen
$100.00
St. Arch. Michael Slava
Donations 2010
John Vuckovich$25.00
St. Nicholas slava donation
Branko I Olga Jukovich
Bogdan Milutinovic
St. Nicholas slava donation
$50.00
Adade and Jelena Deganus $75.00
Miodrag Milovanovic
St. Nicholas slava donation
$60.00
Daniel Dejanovich$25.00
St. Nicholas slava donation
Persida Jovanovic
St. Nicholas slava donation
Zoran Raskovich
For health of family
$20.00
$500,00
GENERAL DONATIONS 2012
Peter Roknich$1,600.00
For green church covers
Jovica Zivkovic$45.00
For sale of lamp shade on eBay
Paul Saniuk
For sale of pans on eBay
Anne Krosnjar
For sale of article on eBay
92
Глас Острога " Donations
$65.00
$159.89
Veljko and Nada Jokic
$30.00
$100.00
Dean Jukovich
$20.00
Aleksandar Terzic
$20.00
Dragoljub Ljumovic Family $50.00
Fr. Djuro Krosnjar Family $200.00
IN MEMORY OF...
Milo Popovic Family
In memory of Nada Polovina
$100.00
NADA SAVATIC
In memory of Andjelija Spasovic
$25.00
ZORAN I UNA MIHAJLOVIC
In memory of Jelena Mihajlovic
$100.00
PRODANIC FAMILY
In memory of Anka I Elijah
$50.00
DANA MARAGOS
In memory of Ana Saniuk
$25.00
DENYSE TAYLOR
In memory of Ana Saniuk
$50.00
$55.00
ROXANNE ZIVANOVIC GETZ $250.00
In memory of parents and husband
ANN POPOVICH
In memory of Milenko Popovich
$50.00
ANA KROSNJAR
In memory of Ruza Cokic
and Lilly Pavlovic
$100.00
DOUG HOWARD FAMILY
In memory of grandmother
Marie Horrer
$200.00
PERSIDA JOVANOVIC
In memory of Helen Jojich
MARGARET TRBOYEVIC
$18.68
$200.00
ANNA POPOVICH
$50,00
For health of Barbara Gasich
and in memory of +Milenko Popovich
MICHAEL and NADA SAVATIC
$25.00
In memory of Curcic family
and In memory of Jovan Trboyevic
PETER VEZMAR
In memory of Jovan Trboyevic
$100.00
VLADIMIR I
BILJANA MARINKOVIC
In memory 5yr anniversary
death of Radomir Ostojic
$100.00
ZORAN MIHAJLOVIC
In memory of Milan Mihajlovic
$300.00
SLOBODANKA VRANJES
In memory of Milan Mihajlovic
$50.00
MILO POLOVINA
In memory of Nada Polovina
$50.00
PETER ROKNICH
In memory of Milan Mihajlovic
$100.00
Steven and Lauren Borkan $100.00
In memory of Ratomir Vujovic
Philip Manolovic
$50.00
In memory of mother Marjorie
Petar i Dobrila Kovac
In memory of kuma
Milica Kovacevich
Douglas i
Jadranka Howard
In memory of Milica Lukic
$100.00
$50.00
David Dejanovich
$20.00
In memory of Dorothy Dejanovich
Dusanka Lazarevic
$100.00
In memory of mother Radmila
$50.00
MILOVAN NIKOLICH
$100.00
VERA FOSTAR
$100.00
ZORAN MIHAJLOVIC
$100.00
ROXANNE GETZ
$100.00
DANA Maragos$25.00
CHARLES PARISH
$200.00
LUISE STEVANOVICH
PETER ROKNICH
$100.00
PETER ROKNICH
$100.00
MOMCILO VASILJEVIC
$100.00
ROGER REUPERT
$30.00
Zoran Stevanovich$100.00
In memory of Illia Stevanovich
BILLIE KOCAL
$100.00
MILIVOJ STRICEVIC
$50.00
THOMAS SCHWAB
$100.00
Philip and $200.00
Michaelene Mergener
In memory of Michael and Stella Rocknich
MILDRED TERZICH
$50.00
ZORAN VRANJES
$50.00
Petar and Dobrila Kovac
In memory of Jasna Jankovich
KATHY STRIED
$50.00
DRAGAN VIDOVICH
$60.00
ANDJELKA RAICEVIC
$50.00
VLADIMIR MARINKOVIC
$50.00
RAJKO BRKIC
$70.00
Vesna Radovic
$20.00
In memory of sister Snezana Jovanovic
MICHAEL T. CAVANAUGH
Milka Brown
In memory of Potkonjak
$100.00
Slobodan and
Mirjana Bozovic
In memory of Dusica Gavrilovich
$100.00
$50.00
Katja Fredriksen Kallick $100.00
In memory of Marija Bojovic
Danica Vidljinovic
$50.00
In memory of Mane and Milka Mandic
THOMAS BRISCOE
$100.00
Petar I Mara Vujic
In memory of Millie Mitrovich
$40.00
MERLE PAVLETIC
$100.00
SOFIA SCALZITTI
$100.00
Nicholas Mitrovich
In memory of Millie Mitrovich
$20.00
MICHAEL SAVATIC
$100.00
Milentije Dragin
$100.00
In memory Danica-Dana Milenkovich
Nada Savatic$200.00
In memory of Danica-Dana Milenkovic
Dr. Zoran Milosevich
$25.00
In memory of Danica-Dana Milenkovic
Tamara Vesna
In memory of +Danilo
$50.00
IN MEMORY OF +RATOMIR VUJOVIC
Carmelyn & Michael Robinson
$100.00
Jordan and Kathleen Goodman
$118.00
Jeffrey and Leslie Cunix
$50.00
Dean and Minda Gerber
$200.00
Ben and Ann Hobert
$100.00
Mark and Karen Johnson
$75.00
IN MEMORY OF
+MARY EVA POTKONJAK
DAVID DELRE
$250.00
FAITH PAICH
$15.00
DRAGAN MANOJLOVIC
$20.00
PERSIDA JOVANOVIC
$50.00
MILAN RAICH
$20.00
PRESANCTIFIED LITURGY DINNER
DONORS, March 12, 2010
Zoran and Mira Gusic 100; Fr. Djuro and
Ana Krosnjar 100; Zoran and Una Mihajlovic 100; Sofia Scalzitti 100; Angelo and
Richelle Arandjelovic 100; Sveta Gora Funeral 100; Milorad Todorovic 100; Uros Dupor 100; Momcilo I Gordana Vasiljevic 80;
Zoran I Slobodanka Vranjes 50; Anna Bogojevic 50; Matija i Mara Peyajovic 50; Milena
Zivanov 50; Milo I Bonnie Popovic 50; N. N.
50; Helen Mandich 40; Andjelija Drondic 30;
Dana Maragos 30; Angela Eigenrauch and
Mike Matz 30; John Stokovic 25; Alex i Lenore Petrovic 25; Ray and Laura Kulmala 25;
Anna Popovich 20; Desa Matovic 20; Darlene Lada 20; Neil Burmeister 20; Popadic 20;
M.M. 20; Stana Orescanin 20; Ted and Diana
Potkonjak 20; N. N. 20; P. Radovancevic 10;
No name donors 163;
ST. GEORGE SLAVA DONATIONS
ZORAN and UNA MIHAJLOVIC $100.00
DRAGAN VIDOVICH
$100.00
DAVID and NADA SIZEMORE
Dr SRDJA TRIFKOVIC
$50.00
$150.00
MICHAEL and NANCY ARK
$30.00
NENAD GACIC
$50.00
MILO POLOVINA
$25.00
MILAN BABIC
$50.00
$50.00
ST. JOHN THE BAPTIST
SLAVA DONATIONS
Peter and Anne SUBARIC
$500.00
Nebojsa DUPOR
$25.00
Milan RAICH
$50.00
Peter Roknich
$100.00
ST. BASIL SLAVA DONATION 2010
Peter Roknich
$200.00
Jovan and Svetlana Popovic $50.00
Gradimir I
Mirjana Markovic
Ninko Veljkovic
$50.00
$100.00
Nativity donations 2010
$1,000.00
David and Nada Kosanovic-Sizemore, Cromwell, CT; Jovan Stoko­
vic;
$500.00
Dr. and Mrs. Ivan Ciric; Zoran Ra­
sko­vich, for the health of family; Momcilo Vasiljevic; James Iacubino; Kolo of Serbian Sisters;
$499.00
Zoran Mihajlovic
$300.00
Mike Kosanovic; Stevan Kosano­
vi­ch; Mike Savatich; Anne Krosnjar; Jokic;
$250.00
Ljubisa Srejovic; Fr. And Mrs. Djuro Krosnjar; Persida Jovanovic;
Po­tko­njak-Clymer;
$200.00
Petar i Dobrila Kovac; Dr. Gradimir i Marija M. Vuckovic; Sutic;
N. Stokovich; Popovic; Roxanne
Getz; Miles Fostar;
$150.00
Dragan Vidovic; Valente;
Donations " Глас Острога
93
Miliie Terzic;
$115.00
$100.00
Milos i Lucija Ljuboja; Miljen Ja­
go­­dic, M.D.; Eli i Patricia Roknich;
Mi­ke i Joan Mikich; Sam and Angie
Lazich; Emil and Anise Pro­da­­no­
vic; Aleksandar i Sonja Ra­­do­vic;
Mi­lan Egelja; Ruza Vida­ko­vic;
Dra­ga i Ljubica Krosnjar; Uros
Du­por; Svetomir Dupor; Dra­go­
slav Veljkovic; Vera Watkins; Aca
Te­rzich; Raich; Ted Pot­ko­njak; M.
Po­lovina; Brian Paich; M. Milova­
no­vic; P. Manolovic; De­nise Maas;
Je­lica Kostov; D. Juko­vich; B. Ju­
ko­vich; Burmeister Fa­mily; Mike
An­to­nijevic; Mica Ig­nja­tovic, Ke­
no­sha, WI; William G. Salatich, Jr.;
RAJKO I VERA MATOVIC
DRAGAN I DRAGANA MANOJLOVIC
VALENTINA MASANOVIC
DR and MRS IVAN CIRIC
$50.00
$100.00
$50.00
$300.00
EMIL PRODANOVIC $50.00
STEVAN KOSANOVIC
$300.00
BRANKO KOSANOVIC
$100.00
VLADO BJELOPETROVIC
$100.00
TIMOTHY I VERA WATKINS
$100.00
NEIL I MILA BURMEISTER
$100.00
PETAR I KATHERINE COKIC
$50.00
SAM I ANGIE LAZICH
$100.00
STELLA VUJOVICH
$100.00
TATJANA MARJANOVIC
RUZA VIDAKOVIC
$50.00
$100.00
$50.00
Stanko Manojlovic; Stella Rocknich; Ralph i Milka Brashear; Ja­
mes and Danica Taylor; Ranko
Ve­lja­­ncic; Aleksandar i Sladjana
Sto­­ja­­kovic; Branko Kosanovich;
Dra­gica Mrkalj; V. Milanovic; M.
Djo­r­dje­vic; P. Dupor; B. Raich; S.
Ra­­do­
vic; Prus; Darlene Lada; I.
Gvo­­zde­­novic; R. Gilette; Coric;
JELICA KOSTOV
GRADIMIR I MIRJANA MARKOVIC
$50.00
$50.00
BRIAN PAICH
$50.00
RADOVAN ZRNICH
$10.00
$30.00
Dusan i Rajka Eric; Mira i Milenko
Topalovic; Danica Lukac; Momcilo i Loni Rosic; Peter i Anka Vlajnic;
BOB I MARTHA VUICICH
$50.00
NIKOLA I MILA GABRIC
$100.00
ST. BASIL KSS
$500.00
MANE I DANIELA GAVRIC
$100.00
BRIAN I CHRISTINE PAICH
$50.00
ANGELO ARANDJELOVIC
$100.00
NINKO I GORDANA VELJKOVIC $150.00
VOJA I INGRID RADOVANOVIC $30.00
$25.00
Milan Djordjevich; Nikola Avra­
mo­vic; Marie Zabich;
MILAN I OLGA ZECEVIC
$20.00
Milan i Rajka Subaric; Jane Ka­ti­
ch;
DAVID & DANA SEIZMORE
$500.00
NICHOLAS & $500.00
ELEANOR CHABRAJA
TOTAL $5,270.00
$10.00
Milorad i Milkana Trajkovic
TOTAL $13,369.00
PETER ROKNICH
$500.00
Dr GRADIMIR I
MARIJA VUCKOVIC
$350.00
Dr MILJEN JAGODIC
$100.00
PETAR I DOBRILA KOVAC
$100.00
$25.00
DUSAN I STEFICA MATIC
$100.00
PETAR I ANKA VLAJNIC
$30.00
94
Глас Острога " Donations
WILLIAM G. SALATICH
$25.00
$100.00
Nativity donations for 2011
$2,000.00
Zoran Raskovic;
PASCHA DONATIONS 2010
IVAN I LESIA KOSTIC
SAMUEL and JEAN SUTER
$50.00
$1,500.00
Dr. Ivan Ciric;
$1,000.00
Dr. Milorad Cupic; Milos Jovano­
vic;
$500.00
Zoran Raskovic (for the health
of family); Nicholas and Eleanor
Cha­braja; Peter Roknich; Circle
of Serbian Sisters; Momcilo and
Go­rdana Vasiljevic; Vladan and
Eli­zabeth Vasiljevic family; Nick
and Debra Stokovich;
$400.00
Stevan Kosanovich;
$250.00
Persida Jovanovic; Ljubisa and
Mi­lanka Srejovic; Elena Potko­
njak-Clymer; Milo and Bonnie Po­
povic;
$200.00
Petar i Dobrila Kovac; dr. Gradi­
mir and Maria Vuckovic; Fr. Dju­
ro Krosnjar Family; Neil Bu­rme­
i­ster; Dragoljub and Vidosava
Markovic; Boris Mitrovich; Dou­
glas and Jadranka Howard; Philip Manolovic; James Iacubino; Ga­
ry and Sofia Scalzitti;
$150.00
Dragica-Donna Djinovich; Rona­
ld Mitrovich;
$100.00
Djuro i Ljiljana Polovina; Mike
and Joan Mikich; Eli and Patricia
Ro­­knich; Dr. Milen Jagodic; Dar­
le­ne Lada; Mary Ann Rachowsky;
Ili­ja and Nada Trivanovic; Dragan and Dragana Manojlovic;
Mi­­ldred Terzic; Vladimir and Ki­
mbe­rly Dragojevic; Dragica Mr­
kalj; Angie Rottinger; Adrian
Vu­cko­vich; Branko and Anka Ko­
sa­no­vic; Stella Vujovich; Vlado
and Vera Bjelopetrovich; Jelica
Ko­­stov; Uros Dupor; Milentije
Dra­gin; Nada and Michael Savatic; Helen Mandich (for health of
fa­mi­ly); Miles Fostar; Diane Vo­
jcanin; Theodore and Diana Po­
tko­njak; Dragan Vidovich; Ma­
rtin and Anja Valente; Vukosava
Mi­la­no­vic; Ninko Veljkovic; Mi­
lo­van and Luciana Nikolich; Ze­li­­
mir and Mirjana Antonijevic; To­­
mo­thy and Vera Watkins; Milan
and Veselka Savic; Fr. Uros Oco­­
ko­ljic; Mildred Terzic; Zoran and
Una Mihajlovic; Zoran and Slo­­
bo­danka Vranjes; Vukasin and
Stamenka Pavlovic; Mike An­to­­ni­
jevic; Marija Bojovic; Nikola and
Mila Grabric; Van Pavlakis Fa­mi­ly;
Veljko and Nada Jokic; Ale­ksa­n­
dra and Joseph Maruszewski;
$75.00
Milo Polovina; Stevan Vojcanin;
Mi­lan Raich;
Sveto Dupor;
$70.00
$50.00
Dusan i Rajka Eric; Stella Rockni­
ch; Rajko and Vera Matovic; Spa­
so­je Gligorevic; Violet Stokovich; Vesna Davidovic; Mila Fair;
Mi­lanka Veljkovic; Gregory and
Jan Freund; Robert and Martha
Vui­ci­ch; Nebojsa and Tanja Dupor; Misha and Gospava Djordje­
vic; Svetlana Ceko; Petar and Ka­
the­rine Cokic; Dean and Lorene
Ju­ko­
vich; Slobodan and Vesna
Ra­do­vic; Dragoljub and Milica
Su­ko­vic; Branko and Desa Bajic;
Mi­lan and Milena Babic; Dr. Vera
Mi­rko­
vic; Ana Popovich; Milan
and Ljubica Egelja;
$40.00
Dana Maragos;
$35.00
Ivan and Lesia Kostic;
$30.00
Milan Djordjevic; Momcilo Rosic;
Na­da Pastar; Petar and Anka Vlajnic;
$25.00
Voja Radovanovic; Peter and Ka­
ren Sremac; Alexander Terzic;
Mi­le­na Knezevic-Buck; Samuel Su­
ter;
$20.00
Bozo and Zora Milisav; Radislav
Ra­ko­vic; Miland and Rajka Suba­
ric; Nikola Avramovic; Bosiljka
Raic; Ray Kulmala; Vladimir Ro­
kvic; Vujo Dupor;
$10.00
Milorad and Milkana Trajkovic;
PASCHA DONATIONS 2011
NADA SEIZMORE
$1,000.00
PETER ROKNICH
$500.00
MILAN DJORDJEVIC
$25.00
RADISLAV RAKOVIC
$50.00
VUKASIN PAVLOVIC
$100.00
DRAGAN MANOJLOVIC
$100.00
VAN PAVLAKIS
$150.00
PETAR VLAJNIC
$30.00
MICHAEL KOSANOVICH
$200.00
KARL AND ANGIE ROTTINGER $200.00
GRADA VUCKOVICH
$250.00
ZORAN MOMICH
$200.00
Dr. IVAN CIRIC
$300.00
NINKO VELJKOVIC
$50.00
DJURO POLOVINA
$100.00
MILAN EGELJA
$50.00
STELLA ROCKNICH
$50.00
RONALD MITROVICH
$100.00
PETAR KOVAC
$200.00
KEVIN WITKOWSKI
$50.00
DARLENE LADA
$100.00
JELICA KOSTOV
$50.00
BRANKO KOTEVSKI
$100.00
BRIAN PAICH
$100.00
STEVAN VOJCANIN
$100.00
MARY RACHOWSKY
$100.00
MICHAEL SAVATIC
$100.00
NINKO VELJKOVIC
$120.00
RODERICK MOLLISON
$100.00
PETER VEZMAR
$100.00
ZORAN STEVANOVIC
$100.00
JAMES IACUBINO
$100.00
SLADJANA DJORDJEVIC
$100.00
ZORAN I UNA MIHAJLOVIC
$200.00
DIANE VOJCANIN
$100.00
PATRICE ST. PETER
$100.00
MILAN RAICH
$100.00
Fr DJURO KROSNJAR
$200.00
VUKASIN PAVLOVIC
$100.00
$100.00
ANNA POPOVICH
$50.00
BOSILJKA RAIC
$20.00
ZORAN VRANJES
$100.00
GORAN BOGOJEVIC
$50.00
BESSIE STEVANOVICH
$50.00
UROS DUPOR
LOU SREJOVIC
$150.00
HELEN MANDICH
$50.00
MILENTIJE DRAGIN
$150.00
SLOBODAN RADOVIC
$50.00
LJUBOMIR SIPKA
$175.00
MILO POLOVINA
$50.00
MOMCILO VASILJEVIC
$200.00
DANA MARAGOS
$50.00
DRAGICA MRKALJ
$200.00
RAJKO MATOVIC
$50.00
ELEN CLYMER
$100.00
DOUGLAS HOWARD
$50.00
NEBOJSA DUPOR
$100.00
JOSEPH & VERA PRUS
$50.00
DRAGAN VIDOVICH
$150.00
MILOS CORIC
$30.00
MILAN SAVIC
$200.00
BRANKO JUKOVICH
$40.00
PHILIP MANOLOVIC
$200.00
ROGER REUOERT
$50.00
MILO POPOVIC
$250.00
DRAGOLJUB SUKOVIC
$50.00
PERSIDA JOVANOVIC
$250.00
MILENA BUCK
$25.00
VELJKO JOKIC
$300.00
VUJO DUPOR
$25.00
NEIL BURMEISTER
$500.00
NADA PASTAR
$30.00
SVETO DUPOR
$100.00
ANGELA EIGENRAUCH
$1,000.00
RADOVAN ZRNICH
$20.00
MILICA LUKICH
NATASA SAMARDZIC
$20.00
ZORAN MILANOVIC
CHRISTINA SCALZITTI
$20.00
MILJEN JAGODIC, M.D.
$100.00
VLADIMIR ROKVIC
$20.00
BATRIC FURUNDZIC
$100.00
LJUBOMIR KONJEVIC
$10.00
ADRIAN VUCKOVICH
$50.00
RAY KULMALA
$10.00
ANGELO ARANDJELOVIC
$100.00
$50.00
$20.00
MARC CHELAP
$100.00
SAM LAZICH
$100.00
Donations " Глас Острога
95
BOGDAN VITOR
WILLIAM G. SALATICH, JR
SAM SUTER
$25.00
$100.00
$25.00
SOFIA SCALZITTI
$100.00
DEAN JUKOVICH
$50.00
Dr. Miljen Jagodic
$100.00
S. Pavlakis
$100.00
Djuro Polovina
$100.00
George Sinnokrak
$100.00
Mary Ann Rachowsky
$100.00
Ilija Trivanovic
$100.00
Dawn Myer
$100.00
Milan Raich
$100.00
Alan and Dawn Pakaski
$100.00
Jovica Zivkovic
$100.00
NICHOLAS CHABRAJA
$500.00
Mike and Joan Mikich
$100.00
Draga Krosnjar
$100.00
BRANKO KOSANOVICH
$100.00
Mary E. Kautto
$100.00
Ada Trbojevic
$100.00
STEVAN KOSANOVICH
$500.00
Sam and Angie Lazich
$100.00
Vera Prus
$75.00
DRAGAN KAINOVIC
$100.00
$100.00
Rajko Brkic
$70.00
MILDRED TERZIC
$150.00
Vlado i
Vera Bjelopetrovic
Jelica Kostov
$100.00
Radislav Rakovic
$60.00
Branko Kosanovic
$100.00
Ben, Alex, Eli Polovina
$60.00
CHRISTMAS DONATIONS 2012
Dr. Ivan and Anne Ciric
$2000.00
Zoran Raskovich
$2000.00
David i Nada Sizemore
$1000.00
KSS of St. Basil
$500.00
Karl and Angie Rottinger $500.00
Milos and Lucia Ljuboja
$500.00
Nicholas Chabraja
$500.00
Peter Roknich
$500.00
Stevan Kosanovich
$500.00
Momcilo Vasiljevic
$500.00
James Iacubino
$450.00
Dr. Gradimir Vuckovic
$250.00
Steve Sobot
$250.00
Philip Manolovic
$250.00
Milo Popovic
$250.00
Stevan Vojcanin
$250.00
Theodore Potkonjak
$250.00
Persida Jovanovic
$250.00
Marinko Kondic
$200.00
Petar Kovac
$200.00
Debra Stokovich
$200.00
Fr. Djuro Krosnjar
$200.00
Kevin Witkowski
$200.00
Michael Kosanovich
$200.00
Marko Sipka
$175.00
Srejovic Accounting
$150.00
Martin Valente
$150.00
Mildred Terzic
$150.00
Dragan Vidovich
$150.00
Zoran Mihajlovic
$150.00
Milentije Dragin
$150.00
Ronald Mitrovich
$150.00
Aleksandar Radovic
$150.00
Dr. Ivan Knezevic
$100.00
96
Глас Острога " Donations
Aleksandra Maruszewski $100.00
Mildred Terzic
$100.00
Zoran Sevic
$100.00
Vukosava Milanovic
$100.00
Uros Dupor
$100.00
Vladimir Marinkovic
$100.00
Douglas Howard
$100.00
Sofia Scalzitti
$100.00
Milic Sutic
$100.00
Miles Fostar
$100.00
Marko Vojcanin
$100.00
Vukasin Pavlovic
$100.00
Darlene Lada
$100.00
Zoran Vranjes
$100.00
Milovan Nikolic
$100.00
Mike Antonijevic
$100.00
Dragan Manojlovic
$100.00
Pete and Catherine Cokic $100.00
Zelimir Antonijevic
$100.00
Ninko Veljkovic
$100.00
Darko Veljkovic
$100.00
Veljko Jokic
$100.00
Elena Potkonjak-Clymer
$100.00
Nikola Gabric
$100.00
Faith Paich
$100.00
Angelo Arandjelovic
$100.00
Jelica Kostov
$100.00
Aleksandra Maruszewski $100.00
Vlado Bjelopetrovic
$100.00
Sasa Lazarevic
$100.00
Keith Ohlsen
$100.00
Neil Burmeister
$100.00
Helen Mandich
$100.00
Nebojsa Dupor
$100.00
Nada Savatic
$100.00
Desa Bajic
$60.00
Milena Jovanovic
$60.00
Denyse Taylor
$50.00
Petar Vlajnic
$50.00
Spasoje Gligorevic
$50.00
Milan Babic
$50.00
Milan Egelja
$50.00
Emil Prodanovic
$50.00
Misa Djordjevic
$50.00
Slobodan Radovic
$50.00
Vujo Dupor
$50.00
Denise Maas
$50.00
Milo Polovina
$50.00
Stevan Vojcanin
$50.00
Vera Watkins
$50.00
Milena Lyon
$50.00
Dragoljub Sukovic
$50.00
Milanka Veljkovic
$50.00
Maria Veljkovic
$50.00
Roxanne Getz
$50.00
Rajko Matovic
$50.00
Alexander Terzic
$50.00
Emil Prodanovic
$50.00
Goran Bogojevic
$50.00
Branko Jukovich
$50.00
Martha Vuicich
$50.00
Vladimir Rokvic
$50.00
Dragica Djinovich
$50.00
William Salatich, Jr.
$50.00
Michael Martinovich
$50.00
Dean Jukovich
$50.00
Dana Maragos
$40.00
Svetlana Ceko
$40.00
Angelia Jakovljev
$30.00
Nedeljko Gojkovic
$30.00
Gojko Markovic
$30.00
Nikola Avramovic
$30.00
Diane Vojcanin
$150.00
Sofia Scalzitti
$100.00
Momcilo Rosic
$30.00
$150.00
Yousef Atallah
$100.00
Petar Sremac
$25.00
Srejovic
Accounting Service
$100.00
$25.00
$150.00
Dejan Srdjevic
Milka Korac
Zagorka Sevic
$100.00
$25.00
$125.00
Mane I Daniela Gavric
Lesia Kostic
Zoran Stevanovich
Tina James
$25.00
Ivan Knezevic
$100.00
Milena Knezevic-Buck
$25.00
Philip Manolovic
$100.00
Milka Korac
$25.00
Marc Chelap
$100.00
Petar Sremac
$25.00
Ruza Vidakovic
$100.00
Andrew Burmeister
$25.00
Jelica Kostov
$100.00
Roger Reupert
$25.00
Sam Lazich
$100.00
Mirjana Bradic
$25.00
William Salatich, Jr.
$100.00
Samuel Suter
$25.00
Branko Kosanovich
$100.00
Bozo Milisav
$20.00
Miroslav Nikolic
$20.00
Mioljka Milakovic
Za zdravlje unuke Maye
$20.00
Bosiljka Rajic
$20.00
Jela Miladinovic
$20.00
David Dejanovich
$20.00
Danica Milenkovich
$20.00
Ray Kulmala
$10.00
Milla Price
$10.00
PASCHA DONATIONS 2012
David Sizemore
$1000.00
Peter Roknich
$500.00
Stevan Kosanovich
$500.00
Momcilo Vasiljevic
$500.00
Philip Manojlovic
$500.00
Mildred Terzic
$500.00
Dr. Ivan Ciric
$500.00
Nicholas Chabraja
$500.00
Dr. G. Vuckovich
$400.00
Karl and Angie Rottinger $300.00
Milentije Dragin
$300.00
Veljko i Nada Jokic
$300.00
Ljubomir Sipka
$275.00
Milo Popovic
$250.00
Zoran Momich
$250.00
Elena Potkonjak
$250.00
Persida Jovanovic
$250.00
Stevan Vojcanin
$250.00
Milos Radovic
$200.00
Petar Kovac
$200.00
Adrian Vuckovich
$150.00
Anne Krosnjar
$150.00
Svetomir Dupor
$80.00
Alan Pakaski
$75.00
William Edmiston
$75.00
Dr. & Mrs Lapelusa
$70.00
Dragoljub Sukovic
$60.00
Zoran Sevic Family
$60.00
Neil Burmeister
$55.00
Denyse Taylor
$50.00
Mike and Joan Mikich
$50.00
Batric Furundzic
$50.00
Milka Korac
In memory of +Nenad Korac
$50.00
Dr. Milena Bajich
$100.00
For the health of Bajich-Tatic family
Vladimir marinkovich
$50.00
Vlado Bjelopetrovic
$100.00
Mike Mikich
$50.00
Maria Veljkovic
$100.00
Denyse Taylor
$50.00
Ilija Trivanovic
$100.00
Smilja Bozic
$50.00
V. Pavlakis
$100.00
Mrs. V. Milanovic
$50.00
Zoran Raskovic
$100.00
Milanka Veljkovic
$50.00
Stevan Mihajlovic
In memory of Stojan &
Nadezda Mihajlovic
$100.00
Stevan Vojcanin
$50.00
Barbara Djilas
$50.00
Ivan Kostic
$50.00
Dr. Martin Valente
$100.00
Helen Mandich
$50.00
Dragan Manojlovic
$100.00
Vera Prus
$50.00
Dragan Vidovich
$100.00
Angelo Arandjelovic
$50.00
Zoran Vranjes
$100.00
Martha Vuicich
$50.00
Nada Savatic
$100.00
Branko Jukovich
$50.00
Vukasin Pavlovic
$100.00
Theodore Potkonjak
$100.00
D. Lada
$100.00
Milovan Nikolich
$100.00
Brian Paich
$100.00
George Sinnokrak
$100.00
Milan Raich
$100.00
Milos Ljuboja
$100.00
James Iacubino
$100.00
Ninko Veljkovic
$100.00
Zelimir Antonijevic
$100.00
Zoran Mihajlovic
$100.00
Jovanka Chabraja
$100.00
Dragica Mrkalj
$100.00
Milan Savic
$100.00
Ronald Mitrovich
$100.00
Nikola Gabric
$100.00
Djuro Polovina
$100.00
Damjan Vujanovic
$100.00
Dr. Miljen Jagodic
$100.00
Milo Polovina
$50.00
Rajko Matovic
$50.00
Nevenka Isakovic
$50.00
Bessie Stevanovich
$50.00
Mrs. Svetlana Ceko
$50.00
Emil Prodanovic
$50.00
Nevenka i Rajko Isakovic
$50.00
Nick Milivojevich
$50.00
Desa Bajich
$50.00
Dean Jukovich
$40.00
Kathryn O’Dell
$35.00
Maria Tijanic
$30.00
Milan Subaric
$30.00
Borislav Petrovic
$30.00
Milos Coric
$30.00
George Kovac
$25.00
Milan Djordjevic
$25.00
Donations " Глас Острога
97
Momcilo I
Gordana Vasiljevic
$300.00
Persida Jovanovic
$250.00
Michael Kosanovich
$200.00
George Nikolic
$200.00
Dragan I Milica Vidovic
$100.00
Mila Fair
$100.00
Fr. Djuro Krosnjar
$100.00
Peter Roknich
$100.00
Bonnie Popovic
$100.00
Philip Manolovic
$100.00
Ronald Mitrovich
$100.00
George Sinnokrak
$100.00
Ninko I Gordana Veljkovic $100.00
Porodica Mrkalj
$100.00
Mildred Terzic
$100.00
Mane I Daniela Gavric
$100.00
Anne Krosnjar
$100.00
Ruska Kostic
$60.00
Djuro i Mila Loncar
$50.00
Martin i Andja Valente
$50.00
Jovan I Svetlana Popovic
$50.00
Paul Roknich
$25.00
Zoran I Una Mihajlovic
$50.00
Milena Buck
$25.00
Ilija I Nada trivanovic
$50.00
$50.00
Jela Miladinovich
$25.00
Marko I Diane Vojcanin
Samuel Suter
$25.00
Andjelko Komlenac
$25.00
Andjelo I$50.00
Richelle Arandjelovic
Radisav Rakovic
$20.00
Jela Miladinovic
$20.00
Vesna Davidovic
$20.00
Radisav Rakovic
$20.00
Milla Price
$20.00
Stojan Subaric
$20.00
Mioljka Milakovic
$20.00
Nada Pastar
$20.00
Bosiljka Raic
$20.00
Anna Popovic
Za zdravlje unuke Maye
$20.00
Milorad and$10.00
Milkana Trajkovic
Martha Vuicich
$10.00
St. Basil of Ostrog
Slava/Church School
Graduation donations 2012
Nicholas I
Debbie Stokovich
$500.00
St. Basil Bookstore
$500.00
98
Глас Острога " Donations
Stanko I
Milojka Manojlovic
$50.00
Helen Mandich
$50.00
Mioljub Stefanovic
$50.00
Porodica Ilic
$50.00
Dragan I$40.00
Dragana Manojlovic
Valeri Coric
$40.00
Veselka Savic
$40.00
Dr. Sanja Gauthier
$40.00
Nedeljko Gojkovic
$40.00
Luka Stojanovic$40.00
Nebojsa I
Patricia Gmitrovic
$30.00
Ray and Laura Kulmala
$30.00
Borka Lakic
$30.00
John I Violet Kovacevic
$25.00
Darlene Lada
$25.00
Nebojsa Dupor
$25.00
Roxanne Zivanovic-Getz
$20.00
Fr. Nikolaj Kostur
$20.00
Ivan and Lesia Kostic
$20.00
Jordan vasiljevic
$20.00
Milka Dupor
$20.00
Paul Roknich
$20.00
Daniel Dejanovich, Jr.$10.00
TOTAL $4,249.00
Svetosavska proslava 2012
January 29, 2012
Mila Fair 50; Diana Potkonjak 50;
Ljubomir Konjevic 40; Angelo Ara­
n­dje­lovic 50; Matt Peyakovic 50;
He­len Mandich 50; Milan Raich 50;
Slo­bodan Radovic 50; Una Mihaj­
lo­vic 100; Persida Jovanovic 100;
Vla­dimir Marinkovich 100; Dusan
Ra­dakovic 100; Milovan Nikolich 100; Nada Savatich 75; Nikola
Ga­bric 75; Draga Manojlovic 50;
John Stokovich 100; Michael Ko­
sa­novich 100; Milenko Ilic 100;
Man Gavric 100; Fr Djuro Kros­njar
150; Walter Vla 200; Alexander
Vla 250; Vladimir Dragojevic 250;
Fai­th Paich 20; Slobodan Radovic
20; Ray Kulmala 20; Vujo Dupor 28;
Valeria Vranic-Coric 30; Danica
Munson 40; Patricia Gmitrovic 26;
Sonja Radovic 125; Peter Ro­kni­ch
100; Mundzic Family 100; Daca Pavlovic Family 60; Dragica Mr­kalj
20; Petrovic-Kinzy Family 40; Mi­
lenko Ilic 150; Zizic Family 25; Vi­
snjevac Family 100; Jovo Milesic 20;
Ninko Veljkovic Family 40; Pe­tar
and Anna Milovanovic 25; Bra­
nko Milic 50; Milan Savic 60; Neboj­
sa Dupor 20; Nedeljko Gojkovic 50;
He­len Mandic 50; Nebojsa Dupor
40; Jelena Hazelhurst 20;
TOTAL $3,619.00
Presanctified Liturgy dinner
March 23, 2012 donations
Milo Popovic 150; Momcilo Va­si­
lje­vic 100; Dragoljub Todorovic
100; George Sinnokrak 100; John
Sto­kovich 100; Zoran Gusic 75; Diane Vojcanin 50; Vlado Bjelope­
tro­vic 50; Anne krosnjar 75; Helen Mandich 50; Milan Raich 40;
Ray Kulmala 30; Vladimir Rokvic
20; Dana Maragos 25; Roxanne Ge­
tz 25.
Бројанице
М
олитва помоћу бројаница један је од најстаријих
начина молитве, који нарочито негују православни монаси. Саме бројанице имају символички
карактер. Обично су црне боје и тиме нас упућују
да водимо трезвен и озбиљан живот у непрестaном покајању.
Бројанице су исплетене од чисте овчије вуне, што нас подсећа
да смо ми словесне овце Доброг Пастира Господа Христа који
је сам као Јагањац Господњи пострадао за нас и избавио нас од
вечне смрти. Мале бројанице обично имају 33 чворића, који
означавају број година Христовог живота на земљи. Постоје и
веће бројанице од по 50, 100 или 300 чворића. По једном старом предању био је један монах који је желео да начини вунену
бројаницу да би одбројавао своје молитве, али ђаво му је стално развезивао чвориће које би исплео. Једном му се јавио анђео
и научио га да плете чворић који се састоји од седам уплетених
крстова. То је један од најкомпликованијих чворова на свету.
Овакву бројаницу ђаво није могао да расплете.
Како се молимо помоћу бројаница
Поред молитава које се налазе у молитвенику и редовно
се читају у одређено доба дана, Црква Христова благосиља
својим верницима да све своје молитве могу надопунити или
заменити кратким молитвама које се више пута учестало и са
брано понављају. Оне нам омогућавају и помажу да се лакше
саберемо умом на саме речи молитве како нам ум не би лутао.
Како, дакле, да започнемо молитву? Сабравши мисли, узмемо левом руком куглицу бројанице (или крстић), држећи је
лагано између палца н кажипрста. Осенимо се знаком часног
крста десном руком и тихо почнемо молитву одбројавајући
сваку поједину молитву једним чворићем.
Најуобичајенија молитва којом се молимо „на бројанице“
је ИСУСОВА МОЛИТВА која гласи: ГОСПОДЕ, ИСУСЕ
ХРИСТЕ, СИНЕ БОЖЈИ, ПОМИЛУЈ МЕ ГРЕШНОГА!
или у краћем облику: ГОСПОДЕ, ИСУСЕ ХРИСТЕ,
ПОМИЛУЈ МЕ!
ИСУСОВА МОЛИТВА је најважнија молитва сваког православног хришћанина. Она по црквеним правилима може
да замени све друге. Будући освећена самим именом Христа
Бога, она у наше срце низводи божанску благодат и уноси неисказани душевни мир када се учестало понавља. Многи православни хришћани толико су се навикли на ову молитву да
непрестано имају у свом срцу и на уснама име Исуса Христа,
па чак и за време сна, јер када се човек навикне на њу честим
изговарањем она постаје механизам који се одвија као нпр.
процес дисања. Највећа сила ове молитве лежи у самоме имену ИСУСА ХРИСТА, које изгони из нашег срца сваку смутњу
и немир и уноси божански мир.
Бројанице " Глас Острога
99
БРОЈАНИЦЕ
Поред Исусове молитве уобичајено
је да се хришћани моле Пресветој Бого­
ро­дици и светитељима и то на следећи
на­чин: ПРЕСВЕТА БОГОРОДИЦЕ
СПА­СИ МЕ ГРЕШНОГА. СВЕТИ (име
све­ти­теља) МОЛИ БОГА ЗА МЕНЕ
ГРЕ­ШНОГА.
Помоћу бројанице можемо да се молимо за своје ближње и свој народ и то
тако што на првом чворићу бројанице
изговарамо следеће речи: ГОСПОДЕ
ИСУСЕ ХРИСТЕ ПОМИЛУЈ СЛУГУ (Слуге, Слушкињу, народ) СВОГА (име или више имена са списка), а
на осталим чворићима не понављамо
име онога за кога се молимо ако их има
више, већ говоримо: ГОСПОДЕ ИСУСЕ ХРИСТЕ ПОМИЛУЈ ПОМЕНУТЕ
СЛУ­ГЕ СВОЈЕ. Такође, можемо да се
молимо за упокојене сроднике: ГОСПОДЕ ИСУСЕ ХРИСТЕ УПОКОЈ
ДУШЕ УСНУЛИХ СЛУГУ СВОЈИХ..
(име­на), а даље ГОСПОДЕ ИСУСЕ
ХРИ­­СТЕ УПОКОЈ ДУШЕ ПОМЕНУТИХ СЛУГУ СВОЈИХ.
Када смо сами, добро је да изаберемо неко тихо место и да речи молитве
говоримо тихо, шапатом. Православни хришћани најчешће се моле стојећи
пред иконама и упаљеним кандилом,
или можемо да се молимо и седећи или
лежећи када смо телесно исцрпљени или
болесни. Корисно је да се после сваке изговорене молитве прекрстимо. На тај начин се наша пажња лакше веже за речи
које изговарамо. Међутим, молитва „на
бројанице“ може да се практикује на сваком месту и у свакој ситуацији. У аутобусу, возу, чекаоницама, приликом шетње
или чак неког разговора у коме активно
не учествујемо. Многи хришћани пред
спавање осене крстом своју постељу и
легну у кревет заједно са бројаницом,
тихо се молећи док не заспу. Ујутро, када
се пробуде, одмах се лате бројанице и
тако започну свој дан молитвом.
Веома је корисно одвојити, увече пред спавање и ујутро по буђењу,
100
Глас Острога " Бројанице
одређено време које ћемо посветити молитви „на бројанице“. Апостол Павле нас
учи да се „молимо непрестано“. Свакако,
када смо у друштву не можемо се молити
на исти начин као када смо сами. У том
случају не треба привлачити пажњу никаквим „чудноватим“ понашањем, већ
напросто ћутећи у себи изговарати молитву пратећи је неприметно окретањем
бројанице. Молитва се у себи може сасвим лако вршити покретањем језика
при затвореним устима и мисленим
праћењем речи молитве.
Укратко речено, можемо се молити
увек и свугде, а да то нико други не зна
осим Бога коме се молимо и нас самих.
Свако намерно привлачење пажње
других људи око нас приликом молитве страно је духу истинске молитве,
коју морамо да вршимо у покајању и
смирењу, скромно и тихо у „тајној одаји
срца свога“.
Приликом молитве „на бројанице“
Свети Оци апсолутно забрањују било
какво маштање и замишљање слика.
Наша пажња мора искључиво бити сабрана на речи молитве. То се постиже
упорним трудом и вежбањем пажње,
али и полаганим произношењем речи
молитве без журбе да што пре постигнемо одређени број. Бог чује и услишава само ону молитву која се сабрано врши. Ипак, пажњу је тешко одмах
постићи и зато се саветује да се молитва и у тренуцима расејаности изговара,
јер учесталим понављањем молитве
наш ум се постепено навикава на њу и
тако стиче пажња у молитви. Заправо,
најбољи начин да се научимо молитви
јесте да је понављамо, без обзира да ли
успевали да се саберемо или не. Као
што кап по кап воде може да издуби и
најтврђи камен тако и учесталост молитве без обзира колико нам она још
била расејана, може да доведе до чисте
и сабране молитве. Бројаница се може у
тренуцима када је не користимо држати у џепу, или ако је мала око руке. Ипак
није лепо привлачити пажњу својим
бројаницама, а поготово не играти се
њима прстима у доколици. Оне служе
искључиво за молитву, а не за игру или
за украс. Према бројаницама смо дужни да имамо долично поштовање. Монаси и монахиње који плету бројанице
и сами се моле за време свог рада и зато
су бројанице плод молитве и освећене
су њоме.
Зато прионимо на молитву Господу
Исусу Христу и његовим светима за
себе и за своје ближње, како бисмо за
време овога краткога земаљскога живота задобили божанску благодат СВЕТОГА ДУХА, и удостојили се вечне
награде на небесима. Господ је увек са
нама, на сваком месту, јер Он нас учи
да је царство небеско у нама, у нашим
срцима. Дакле, потребно је само да ми
увек будемо са Њим кроз МОЛИТВУ
и друге свете врлине. Свакако, важно
је да знамо да ће наша молитва заиста
бити плодотворна само уколико је поткрепимо ДЕЛАТНИМ ПОДВИГОМ
вере кроз свете постове, милостињу и
друга дела. Веома је опасно бавити се
молитвом без честог исповедања својих
сагрешења духовнику или парохијском
свештенику, као и без свакодневног
подвига смирења и трпељивости према
својим укућанима и колегама на послу.
Бог не прима и не слуша сваку молитву, посебно молитву човека чија је
савест обремењена злопамћењем или
мржњом према ближњима. Господ нас
учи да се први измиримо са братом
својим, па да онда принесемо жртву
Богу, тј. чисту молитву у смирењу
и скрушености срца. Када нас неко
разгњеви или нам учини неку неправду добро је пре почетка читања својих
редовних молитава „окренути“ једну
бројаницу са молитвом: ГОСПОДЕ
ПОМИЛУЈ СЛУГУ СВОГА (име) И
МЕНЕ ГРЕШНОГА ЊЕГОВИМ МОЛИТВАМА Заиста је немогуће задобити ни једну хришћанску врлину без
благодати Божје, а њу добијамо првенствено молитвом. Зато је МОЛИТВА ЦАРИЦА ВРЛИНА која нас узводи ка
самоме Богу и сједињује са Њим.
Дечански монаси
Prayer rope
Meditations of an Athonite monk
L
et us pause for a moment just to look at a little prayer
rope, like this one made of black wool on Mount Athos.
It is a blessing from a holy place. Like so much that we
have in the Church, it is a blessing prepared and given,
to us by a brother or father in Christ, a living witness to living
tradition.
It is black, the color of mourning and sorrow, and this reminds us to be sober and serious in our lives. We are taught that
repentant prayer, especially the Jesus Prayer, can bring us what
the Holy Fathers call joy-creating sorrow. We are sorry for our
sins and our weakness and failings before God, our fellow men
and ourselves; but in Christ, Who pours out His mercy and forgiveness on all who call upon His Name, this sorrow becomes a
source of joy and comfort.
This prayer rope is knotted from wool, that is, it has been
sheared from a sheep, a reminder that we are rational sheep of
the Good Shepherd, Christ the Lord, and also a reminder of the
Lamb of God Who takes away the sins of the world. And the
cross likewise speaks to us of this sacrifice and victory of life
over death, of humility over pride, of self-sacrifice over selfishness, of light over darkness. Andthe tassel? Well, you can use it
to wipe the tears away from your eyes, or, if you have no tears, to
remind you to weep because you cannot weep. Besides, from the
Old Testament times, little tassels have been a deco ration for
sacred vestments, a reminder of the sacred tradition in which we
participate when we make use of the prayer rope.
Prayer ropes are made in keeping with a tradition whose origin is lost in antiquity. Perhaps one of the earliest forms was simply gathering small pebbles or seeds and moving them from one
spot or container to another as one said his prayer rule or did his
rule of bows or of a monk who decided to make knots in a rope
that he could use in carrying out his daily rule of prayer. But the
devil kepi untying the knots he made in the rope, frustrating
the poor monk’s efforts. Then an angel appeared and taught the
monk a special kind or knot that consists of a series of interlocked crosses, and these knots the devil was unable to unravel.
Prayer ropes come in a great variety of forms and sizes. Most
prayer ropes have a cross woven into them or attached to mark
Бројанице " Глас Острога
101
the “end”, and also have
some kind of marker after
each 10, 25, or 50 knots or
beads. There are many forms of prayer ropes; some knotted of
wool or silk, or other more elegant or simpler materials. Others
are made of beads or the dried flower of a plant called “Tears of
the Mother of God”.
The prayer rope is one of the items given to an Orthodox
Christian monk at the time of tonsure: it is given to him as his
spiritual sword with which he, as a soldier of Christ, must make
war against our spiritual enemy, the devil. This sword is wielded
by calling on the name of our Lord and God and Savior Jesus
Christ in a plea for mercy on me a sinner. This prayer can be
said in a shorter form, such as, “Lord Jesus Christ have mercy
on me”; or in a longer form, as, “By the prayers of the Most Holy
Theotokos and all the Saints, Lord Jesus Christ have mercy on
me”. Other short prayers, “God be merciful to me a sinner” —
the prayer of the publican; a prayer to the Mother of God, “Most
Holy Theotokos save us”, or other short prayers to the Guardian
Angel, to individual saints or to all the saints can also be offered
with the assistance of the prayer rope.
A common form of such a prayer is, “Holy Guardian Angel—or Saint (name)—pray to God for me”. By changing the
words of these short prayers and saying, “have mercy on us”, or
“pray for us” or by including the name or names of persons we
want to pray for, we can also use the prayer rope for intercessory prayers This also applies to those already departed this life,
“Give rest O Lord to the soul of Thy servant”.
When monks carry the prayer rope in their hands, it serves
as a reminder of their obligation to pray unceasingly in keeping with the commandment of the Holy Apostle Paul to “pray
without ceasing”. Anyone can keep a prayer rope in a pocket or
some other discreet place where it can be easily used unnoticed
when in situations where it is better to pray or remember prayer
in secret, without a attracting the attention of others. The prayer
rope can also be placed over the head of our bed, in an automobile, with small cross or icon, or in other appropriate places as a
reminder of prayer end a kind of blessing and a holy and godly
presence in our live.
But now let us discuss briefly the primary use for which this
prayer rope was made. The whole purpose of the prayer rope is
to assist us in offering our prayers before God and His saints. In
addition to serving as an external reminder and a blessing present with us, how can this little rope help us to pray? We can pray
without a prayer rope, of course, and there are times when using
the prayer rope may become a distraction for us in our attempts
to concentrate in prayer. With that in mind let us consider some
ways in which the prayer rope can be of assistance.
There are times when our prayer is fervent and it is easy for
us to pray. There are times when our thoughts are so scattered
or we are upset with something or so distracted that we find it
БРОЈАНИЦЕ
102
Глас Острога " Бројанице
virtually impossible to concentrate in prayer. This is especially
true when we try to keep a rule of prayer each day. Some days
it goes very well, but other times—if not most of the time—our
efforts seem almost to be in vain. But because we are “creatures
of habit”, as the saying goes, it is very profitable for us to set apart
a special and a regular time (or times) during the day for prayer.
The time in the evening before going to bed is a good time, as
it is important to end the day with prayer. The morning, upon
wakening from sleep, is also good, so as to begin the new day
with prayer. Or a person may find other times during
the day when he is able to be quiet end concentrate.
We are trying to establish a rule of prayer in our lives, not
an exception, so we want to find a time when each day we can
find some quiet in order to concentrate and turn the eyes of our
soul towards God. We may want to read some prayers from a
prayer book as a part of this rule, or offer prayers and find quiet
for our souls in other ways, such as reading religious literature,
reflecting over the events of the past day and so on, but one of
the most effective ways to find benefit from a rule of prayer is
to say a set number of the Jesus Prayer regularly each day. This
does not have to be a large number, and it may take only fifteen minutes or so, but that will be the portion of our day that
belongs to God, the little grains of salt that will add savor to
our Christian life. This practice is now recommended by many
physicians for the sake of a person’s physical health, especially in
overcoming stress. Better still, find such little pockets of time at
various points throughout the day and regularly fill them with
the precious treasures of prayer, a treasure no one can steal from
you, that is laid up for you in heaven.
In maintaining a consistent number of prayers as part of
such a daily rule, a prayer rope can be quite helpful. With the
prayer rope, you can offer a set number of prayers and concentrate on the words of the prayer as you offer them. After collecting your thoughts, take the cross on the prayer rope in your
left hand, holding it lightly between the thumb and index finger.
Then, making the sign of the cross over yourself quietly, whisper
the Jesus prayer. As your thoughts become more concentrated,
you may not need to continue crossing yourself or saying the
prayer audibly. Other times, when concentration is difficult, use
the sign of the cross and whispering as means to help keep your
mind on prayer.
It is good to stand, with head bowed, in a humble position;
some people like to raise their hands from time to time in their
petitions for mercy. But others find it more helpful to sit oFkneel, with head bowed, in order to concentrate. A lot depends
on the individual, and also on his health and upbringing. The
important thing is to be able to keep still and concentrate on the
words of the prayer as you repeat it.
Of course, a person has to fight off the temptation to “rush”.
For this reason, some people use a clock instead of a prayer rope
as an external measure for their prayer rule. By using a clock,
a person can devote a “set” amount of time to prayer, although
he may not keep track of the ex act number of prayers he says.
But, then again, clocks with electronic beeps are quite a recent
development, and keeping a loudly ticking clock that jangles the
nerves with a loud alarm bell seldom proves to be a great boon
to prayer. So much for the traditional use of digital alarm clocks!
The prayer rope is also a convenient way to keep track of
the number of bows or prostrations a person makes during his
prayer rule. Making the sigh of the cross over oneself and then
bowing from the waist and touching the ground with one’s fingertips, or bowing down on one’s knees and touching the forehead to the ground are very ancient ways of offering prayers to
God and His Saints. One can combine these bows or prostrations with the Jesus Prayer or any of the Short prayers we have
mentioned above. The physical action of bowing or kneeling can
contribute to the fervor of the prayer and give expression to our
supplication, as we humble ourselves before God.
Many people use the prayer rope when they lie down to
sleep. After signing their bed with the cross, they take their
prayer rope, bless themselves with the sign of the cross as they
lie in bed, and quietly pray with the prayer rope until they fall
asleep. And waking up with the prayer rope still in your fingers or next to you on the pillow helps begin the new day, not
to mention preparing for the Eternal Day should we fall asleep
that night in death. And others take their prayer rope in hand
during idle moments, such as while commuting or traveling. At
any time of the day, whenever you remember to do so, you can
take a little prayer rope in your fingers, and the association of
that action with the prayer you offer at other times will help you
concentrate and offer some prayers during the course of the day
wherever you may be, whatever you may be doing. And this is
an important step towards fulfilling the commandment to pray
without ceasing. The holy bishop Ignaty Brianchaninov mentions that the lengthy services held in the Orthodox Church
are also a good opportunity for praying with the prayer rope.
Often there are times when it is difficult to concentrate on the
words being read or changed, and it is easier to concentrate quietly on one’s own private prayers for some special need, repeating prayers or psalms that we know by heart, or repeating some
short prayer, especially the Jesus Prayer, with the assistance of
the prayer dope. In fact, this often helps a person concentrate
better on the service itself, something mentioned by St. Seraphim of Sarov. Of course, when we are praying at the services,
our prayer is joined to that of the entire Church.
We are constantly occupied by all kinds of thoughts that appear in our heads and it seems we no sooner start to pray than
we catch ourselves thinking about something else. Here again,
the physical presence of the prayer rope in our fingers can help
us catch ourselves and return to our task of prayer more quickly.
Or, meeting up with one of the “markers” or with the cross on
the prayer rope as we move it through our fingers remind us that
we have been robbed of the prayers we intended to offer. And
immediately we can offer our prayers without getting further
entangled in our thoughts about how easily we get distracted
from prayer to God.
Here we have touched on the great science of prayer, what
the Holy Fathers have named the “art of arts”. There is a great
and rich literature written by the great men of prayer from all
ages that can help guide us in learning, with God’s help, this
greatest and most beneficial of all sciences. Regular reading of
the Holy Gospel, the lives of the saints and other devotional and
spiritual literature can be of great; assistance. Such books as the
Philokalia Contain important and inspiring instruction and direction in learning to pray as a Christian, which is an essential
aspect of being a Christian. Above all, however, one needs the
grace of God in the Church, especially in communing the Holy
Mysteries.
These are just a few introductory thoughts on how we can
make good uses of a prayer rope. But the important thing is to
start to pray. The prayer rope, does not pray by itself, although
some of them are so magnificent they may give that impression.
Here is an important, traditional aid in offering prayers, and especially for a daily rule of prayer. But the important thing is to
concentrate on the words of the prayer, to offer heart-felt prayers
to Jesus Christ, our Lord and God.
If this little prayer rope helps you say a prayer or reminds you
to pray or helps you in some way to become more prayerful, it
will have fulfilled its purpose—it will have tied you more closely and more intimately with Christ our God, and also brought
you closer to the Kingdom of God, for “the Kingdom of God is
within you”.
Бројанице " Глас Острога
103
О првом дану – Недељи
Н
едеља је први дан у време­
ну. Први и последњи у
ве­чно­сти. Дан Христовог
Васкрсења. Дан силаска
Духа Светога на Апостоле и ко­на­чно
формирање или рођење Новозаветне хришћанске Цркве. Дан откри­
вења тајних есхатолошких (бу­ду­ћих)
догађаја о Цркви Христовој (Откр.
1:10). Дана будућег свеопштег ва­скрс­
ења мртвих. Дан Страшнога суда Бо­
жјег и вечнога живота на Новој земљи!
„И у тај Дан неће бити видјело свијетло
и мрачно, него ће бити ЈЕДАН ДАН
који је познат Господу – неће бити дан
и ноћ, јер ће и увече бити свјетлост... И
Господ ће бити Цар над свом Земљом,
у Онај Дан биће Господ један и име
Његово једно“ (Зах. 14:6-9; Откр. 21:
23-25, 22,5).
У песми васкрсног канона која се
пева на јутрењу у Недељу на дан Христовог Васкрсења: ХРИСТОС ВОСКРЕ­СЕ
ИЗ МЕРТВИХ, СМЕРТИЈУ СМЕРТ
ПОПРАВ И СУШЧИМ ВО ГРОБЈЕ
ЖИВОТ ДАРОВАВ. Ако се ишта у
свету може назвати песмом у пуном
смислу те речи, то може овај канон,
ова Новозаветна песма над песмама,
и клицање које саставља крајеве вре­
мена и простора. Сам предмет је до­
стојан овакве песме. А предмет је ВАС­
КРСЕЊЕ ХРИСТОВО, ЦЕНТРА­ЛНИ
ДОГАЂАЈ У ИСТОРИЈИ СВЕТ ШТО
СЕ ДОГОДИЛО ОД ПОСТАНКА СВЕТА ДО ДАНАС.
Заиста је свештена и свечана ова
спасоносна ноћ, и светозарна; јер је
весница новог Световног Дана! Ове
ноћи засија свима безремена светлост
телесно из гроба. У овој песми опева се
Дан Васкрсења Христова као Дан над
данима и Празник над празницима.
Овај особени Дан, који нас испуњава
божанским весељем од чуда васкрсења
као од рода Новог винограда... Овај
наречени и свети Дан. Први по субо104
Глас Острога " О првом дану – Недељи
ти, и над свим суботама, цар и Господ,
празник је празника и у њему славимо
Христа на век векова“.
Христос је васкрснуо у Први дан –
недељу, и тиме ударио темеље нашем
будућем Општем васкрсењу о Његовом
Другом доласку на Земљу. „Јер како по
Адаму сви умиру, тако ће и по Христу
сви оживети“ (2 Кор. 15:51-52). „Јер кад
смо једнаки с Њим у смрти, бићемо и у
васкрсењу“ (Рим. 6:5).
Истог дана увече, Христос се јавио
својим ученицима са поздравом: Мир
вам! (Лк. 24:36; Јн. 20:19). У исти дана
отворио им је ум да разумеју Свето Писмо (Лк. 24:45). А кад би увече
онај Први дан недеље... дође Исус и
стаде на сриједу и рече: Мир Вам! И
ово рекавши показа им руке и ребра
своја, онда се ученици обрадоваше
и видјевши Господа А Исус им рече
опет: Мир вам! Као што Отац посла
мене, и ја шаљем вас. И ово рекавши
дуну, и рече им: примите Дух Свети.
Којима опростите гријехе, опростиће
им се и којима задржите, задржаће се
(Јн. 20:19-23). После осам дана опет у
Недељу, Христос се други пут јавља
својим ученицима међу којима је и
апостол Тома био, о стаде између њих
и рече: Мир вам!
Као што се види из Светог је­ван­
ђе­ља, Мир и радост и Светога Духа
Христос је даровао ученицима својим
у Први дан – Недељу, а не у суботу или
у који други дан. Зато пророк Давид
кличе томе дану, гледајући га издалека
говорећи; „Ево дана који створи Господ! Радујмо се и веселимо у њему“
(Пс. 118:24). А за оне, који су мрзели
тај дан, пророк Давид опет говори: „Да
васкрсне Бог (Христос), и да се расточе непријатељи Његови“ (Пс. 68:1-2
и 35:5-6). Тако се и догодило: Христос је васкрсао из мртвих, а Његови
непријатељи су расути као прах пред
ветром (Пс. 28:4), и на њим је проклетство Божје (Мт. 27:25, Гал. 3:10).
Дух Свети сишао је на апостоле педесети дан по Христовом васкрсењу –
у Недељу. Тог истог дана формирана је
Прва црквена Општина у Јерусалиму
на Гори Сиону, а од тада Новозаветна црква Христова улази (временски)
у историју (егзистенцију) као реално Тело Христово на земљи, Која и
до данас тако исто реално постоји, и
постојаће вечно (Мт. 16:18).
Опште васкрсење, из­вр­шиће Господ Исус Хри­­стос у дан
недељни (Рим. 6:5). И тај велики Дан биће уједно Први и
Последњи дан у времену, само је пројекција или слика онога великога Дана, који ће с Христом доћи, али неће никада
проћи. То ће бити такав Дан, који неће требати светлости од
сунца: „И ноћи неће више бити и неће бити потребна светлост светиљке, ни сунца, јер ће их Господ Бог обасјавати и
цароваће вечно (Отк. 21:23-25; 22:5).
Као што у крштењу кроз воду симболично умиремо с
Христом и уједно и васкрсавамо с Христом, тако смо ми по
речима апостола већ прешли из смрти у живот (1 Јов. 3:14).
У Духу живимо и по Духу треба да ходимо (Гал. 5:25). „Јер
ако сте, дакле, васкрснути са Христом, тражите оно што је
на небу, где Христос седи с десне стране Божије. Мислите на
оно што је горе, а не што је на земљи. Ви сте, наиме умрли и
ваш живот је са Христом у Богу скривен (сачуван). Када се
јави Христос, наш живот, онда ћете се и ви јавити с њим у
слави“ (Кол. 3:1-4). Што значи: да смо већ на духовном плану закорачивали у Дан вечности, јер у новом животу ходимо
(Рим. 6:4-11). Зато апостол Павле говори Колошанима: „Да
вас дакле нико не осуђује за јело или пиће, или за какав празник, или за младине, или за суботе, које је све било сенка од
онога што је требало да дође, а то је Тело Христово (Црква)
(Кол. 16:17). Исти апостол укорава галатијске хришћане који
су познали Бога кроз Христа у крштењу, у коме су умрли за
стари начин живота и васкрсли за нови живот у Христу –
ипак тежили су да се врате на стари начин живљења: на слабе
и рђаве стихије, којима опет изнова желе да служе, гледајући
на дане и месеца, времена и године (Гал. 4:9-10). А то су били
они, који претворише истину (Христа), који је благословен
ва вијек (Рим. 1:25). Још апостол Павле објашњава, у каквом
су односу хришћани из Јеврејства према Старом закону, који
су кроз крштење примили Христа и Нови начин живота по
Духу: „Закон влада нам човеком докле је жив, а кад умре, Закон нема више никакву силу над њим. Јер који умрије опрости се од грехова, дакле, и од Закона (Рим. 6:7). Зато, браћо
моја, и ви умресте закону Тијелом Христовим, да будете
другога (кроз ново рођење) онога шта уста из мртвих, да
плод донесемо Богу... А сада кад смо умрли (кроз крштење)
изависмо се од Закона, који нас држаше (приправљаше) да
служимо Богу у обновљењу духа а не у старини слова (урезаним на камену). Јер закон Духа који оживљава у Христу
Исусу, опростио ме је од закона греховнога и смрти (Рим. 7:1,
4:6; 8:2). Јер ако опет зидам оно што развалих, тада се и сам
показујем да сам преступник, јер ја законом закону умријех
да Богу живим; а Христом се разапех“ (Гал. 2:18-19).
А сада, када нисмо под Законом можемо и да грешимо
– заједљиво говоре поклоници Закона? Апостол Павле им
одговара: Хоћемо ли грешити кад нисмо под Законом него
под благодаћу“ Боже сачувај! (Рим. 6:15) Напротив, Јевреји
су били под Законом, незнабошци не, па ипак су сви греши-
ли: да су Јевреји и Грци
(незнабошци) сви под
НЕДЕЉА
грехом, као што стоји
написано: ни једнога нема праведна... сви се уклонише и
заједно неваљали посташе: нема га који чини добро, нема
ни једног циглог... А знамо, да оно што закон говори – говори онима који су под законом (Јеврејима), да се свака уста
затисну и сав свет да буде крив Богу; јер се делима Закона
ниједно теле неће оправдати пред Њим, јер кроз Закон долази само познање греха (Рим. 3:9-19). Јер сви згрешише и
изгубили су славу Божију, и могу се оправдати и то забадава искључиво благодаћу Његовом, откупом Исуса Христа
(Рим. 3:23-24). Јер се сав Закон извршује у једној речи, то
јест: љуби ближњега својега као себе“ (Гал. 5:14).
„Стојте у слободи – говори апостол Павле свим
Хришћанима, којом нас Христос ослободи и не дајте се опет
у јарам (старозаветног) ропства ухватити (Гал. 5:1). Тако,
браћо, нијесмо деца робињина него слободне (Гал. 4:24,
31)... јер син робињин неће наследити са сином слободне“
(Гал. 4:30). Под сином робиње, Апостол разуме Стари Завет и оне који се држе Синајског Закона. Све се то догађа
и објашњава кроз призму Старог и Новог стварања у слици Почетка и Свршетка – Алфе и Омеге. Због тога апостол Павле каже за оне који желе остати у сенци Старога
- стварања: „Који су год од дјела Закона под клетвом су, јер
је писано: проклет сваки који не би остао у свему што је написано у књизи законској да чини“ (Гал. 3:10).
Христовим страдањем на Крсту у Петак, и васкрсењу у
Први дан – Недељу, испуњен је и завршен Стари Завет. А од
Духова, или од новозаветне Педесетнице почиње Нови Завет
и Нови Дан одмора, у који нас Христос избави од власти таме,
и премјести на су царство славе и љубави своје. У коме имамо
оживљење крвљу Његовом и опроштење греха, а то је све у
знаку Дана Христовог васкрсења, који је још у Старом Завету
назначен као Велики Дан којега треба очекивати и у њему се
радовати (Пс. 118:24): у Први дан Бог је створио светлост; у
Први дан, први пут почела је падати Мана с неба у Синајској
пустињи, а то је била праслика за Христа, који је по телу рошен
у Први дан – Недељу. Обрезан осмог дана у Недељу. Преобразио се у дан недељни. Највероватније је да се и крстио на реци
Јордану у Први дан после суботе – Недељу. Затим је васкрсао
у Први дан – Недељу. Јавио се први пут Својим ученицима
у Недељу. После осам дана опет у Недељу, јавио се ученицима Својим и посебно Томи. Светога Духа послао на ученике
Своје педесети дан по Васкрсењу свом у Недељу. У тај дан им
је отворио ум да разумеју Писмо. Тада им је рекао: „Мир вам и
радујте се! Радујте се и веселите се и празнујте Дан који створи Господ. Радујмо се и ми заједно са Апостолима и веселимо
се њему, и за све будуће нараштаје колико их год позове Господ у ову заједничку и непролазну радост, коју нам не може
нико узети и помутити (ДА 2: 22-39; Јов. 16: 20-24).
О првом дану – Недељи " Глас Острога
105
The sacraments
O
ne of the best-known prayers
of the Orthodox Church
speaks of the spirit of God
being “present in all places
and filling all things.” This profound affirmation is basic to Orthodoxy’s understanding of God and His relationship to the
world. We believe that God is truly near to
us. Although He cannot be seen, God is not
detached from His creation. Through the
persons of The Risen Christ and the Holy
Spirit, God is present and active in our lives
and in the creation about us. All our life
and the creation of which we are an important part, points, to and reveals God.
There are special experiences in our
corporate life as Orthodox Christians
when the perception of God’s presence
and actions is heightened and celebrated.
We call these events of the Church Sacraments. Traditionally, the Sacraments have
been known as Mysteries in the Orthodox
Church. This description emphasizes that
in these special events of the Church, God
discloses Himself through the prayers and
actions of His people.
Not only do the Sacraments disclose
and reveal God to us, but also they serve
to make us receptive to God. All the Sacraments affect our personal relationship to
106
Глас Острога " The sacraments
Rev. Thomas Fitzgerald
God and to one another. The Holy Spirit
works through the Sacraments. He leads us
to Christ who unites us with the Father. By
participating in the Sacraments, we grow
closer to God and to receive the gifts of
the Holy Spirit. This process of deification,
or theosis, as it is known by Orthodoxy,
takes place not in isolation from others, but
within the context of a believing community. Although the Sacraments are addressed
to each of us by name, they are experiences
which involve the entire Church.
The Sacraments of the Orthodox
Church are composed of prayers, hymns,
scripture lessons, gestures and processions. Many parts of the services date back
to the time of the Apostles. The Orthodox
Church has avoided reducing the Sacraments to a particular formula or action.
Often, a whole series of sacred acts make
up a Sacrament. Most of the Sacraments
use a portion of the material of creation as
an outward and visible sign of God’s revelation. Water, oil, bread and wine are but
a few of the many elements which the Orthodox Church employs in her Worship.
The frequent use of the material of creation reminds us that matter is good and
can become a medium of the Spirit. Most
importantly, it affirms the central truth of
the Orthodox Christian faith: that God became flesh in Jesus Christ and entered into
the midst of creation thereby redirecting
the cosmos toward its vocation to glorify
its Creator.
THE EUCHARIST
The Holy Eucharist, which is known
as the Divine Liturgy, is the central and
most important worship experience of
the Orthodox Church. Often referred to
as the “Sacrament of Sacraments”, it is the
Church’s celebration of the Death and Resurrection of Christ offered every Sunday
and Holy day. All the other Sacraments of
the Church lead toward and flow from the
Eucharist, which is at the center of the life
of the Church. The previous pamphlet in
this series was devoted to the meaning and
celebration of the Eucharist in the Orthodox Church.
BAPTISM
The Sacrament of Baptism incorporates
us into the Church, the Body of Christ, and
is our introduction to the life of the Holy
Trinity. Water is a natural symbol of cleansing and newness of life. Through the threefold immersion in the waters of Baptism
in the Name of the Holy Trinity, one dies
to the old ways of sin and is born to a new
life in Christ. Baptism is one’s public iden-
tification with Christ Death and victorious
Resurrection. Following the custom of the
early Church, Orthodoxy encourages the
baptism of infants. The Church believes
that the Sacrament is bearing witness to the
action of God who chooses a child to be an
important member of His people. From the
day of their baptism, children are expected
to mature in the life of the Spirit, through
their family and the Church. The Baptism
of adults is practiced when there was no
previous baptism in the name of the Holy
Trinity.
CHRISMATION
The Sacrament of Chrismation (Confirmation) immediately follows baptism
and is never delayed until a later age. As
the ministry of Christ was enlivened by the
Spirit, and the preaching of the Apostles
strengthened by the Spirit, so is the life of
each Orthodox Christian sanctified by the
Holy Spirit. Chrismation, which is often
referred to as one’s personal Pentecost, is
the Sacrament which imparts the Spirit in
a special way.
In the Sacrament of Chrismation, the
priest anoints the various parts of the body
of the newly-baptized with Holy Oil saying:
“The seal of the gifts of the Holy Spirit.” The
Holy Oil, which is blessed by the bishop,
is a sign of consecration and strength. The
Sacrament emphasizes the truths that not
only is each person a valuable member of
the Church, but also each one is blessed by
the Spirit with certain gifts and talents. The
anointing also reminds us that our bodies
are valuable and are involved in the process
of salvation.
The Sacraments of initiation always are
concluded with the distribution of Holy
Communion to the newly-baptized. Ideally, this takes place within the celebration
of the Divine Liturgy. This practice reveals that Orthodoxy views children from
their infancy as important members of
the Church. There is never time when the
young are not part of God’s people.
CONFESSION
As members of the Church, we have
responsibilities to one another and, of
course, to God. When we sin, or relationship to God and to others distorted. Sin is
ultimately alienation from God, from our
fellow human beings, and from our own
true self which is created in God’s image
and likeness.
Confession is the Sacrament through
which our sins are forgiven, and our relationship to God and to others is restored
and strengthened. Through the Sacrament,
Christ our Lord continues to heal those
broken in spirit and restore the Father’s love
those who are lost. According to Orthodox
teaching, the penitent confess to God and
is forgiven by God. The priest is the sacramental witness who represents both Christ
and His people. The priest is viewed not
as a judge, but as a physician and guide. It
is an ancient Orthodox practice for every
Christian to have a spiritual father to whom
one turns for spiritual advice and counsel.
Confession can take place on any number
of occasions. The frequency is left the discretion of the individual. In the event of
serious sin, however, confession is a necessary preparation for Holy Communion.
MARRIAGE
God is active in our lives. It is He who
joins a man and a woman in a relationship
of mutual love. The Sacrament of Marriage
bears witness to His action. Through this
Sacrament, a man and a woman are publicly joined as husband and wife. They enter into a new relationship with each other,
God, and the Church. Since Marriage is
not viewed as a legal contract, there are
no vows in the Sacrament. According to
The sacraments " Глас Острога
107
Orthodox teachings, Marriage is not simply a social institution, it
is an eternal vocation of the kingdom. A husband and a wife are
called by the holy Spirit not only to live together but also to share
their Christian life together so that each, with the aid of the other,
may grow closer to God and become the persons they are meant to
be. In the Orthodox Marriage Service, after the couple have been
betrothed and exchanged rings, they are crowned with “crowns of
glory and honor” signifying the establishment of a new family under God. Near the conclusion of the Service, the husband and wife
drink from a common cup which is reminiscent of the wedding of
Cana and which symbolized the sharing of the burdens and joys of
their new life together.
HOLY ORDERS
The Holy Spirit preserved the continuity of the Church through
the Sacrament of Holy Orders. Through ordination, men who have
been chosen from within the Church are set apart by the Church
for special service to the Church. Each is called by God through
His people to stand amid the community, as pastor and teacher,
and as the representative of the parish before the Altar. Each is also
a living icon of Christ among His people. According to Orthodox
teaching, the process of ordination begins with the local congregation; but the bishop alone, who acts in the name of the universal
Church, can complete the action. He does so with the invocation
of the Holy Spirit and the imposition of his hands on the person
being ordained.
Following the custom of the Apostolic Church, there are three
major orders each of which requires a special ordination. These
are Bishop, who is viewed as a successor of the Apostles, Priest and
Deacon, who act in the name of the Bishop. Each order is distinguished by its pastoral responsibilities. Only a Bishop may ordain.
Often, other titles and offices are associated with the three orders.
The Orthodox Church permits men to marry before they are ordained. Since the sixth century, Bishops have been chosen from
the celibate clergy.
ANOINTING OF THE SICK (HOLY UNCTION)
When one is ill and in pain, this can very often be a time of life
when one feels alone and isolated. The Sacrament of the Anointing of the Sick, or Holy Unction as it is also known, remind us that
when we are in pain, either physical, emotional, or spiritual, Christ
is present with us through the ministry of his Church. He is among
us to offer strength to meet the challenges of life, and even the approach of death.
As with Chrismation, oil is also used in this Sacrament as a
sign of God’s presence, strength, and forgiveness. After the reading of seven epistle lessons, seven gospel lessons and the offering of seven prayers, which are all devoted to healing, the priest
anoints the body with the Holy Oil. Orthodoxy does not view
this Sacrament as available only to those who are near death. It
is offered to all who are sick in body, mind, or spirit. The Church
celebrates the Sacrament for all its members during Holy week
on Holy Wednesday.
108
Глас Острога " The sacraments
И сагласно славимо
Свесветога Духа!
П
Епископ Атанасије,
умировљени Херцеговачки
исали смо и почетком
1991.г., − када је у Светом
Си­ноду /Патријарх Герман
је већ био у постељи, као
Па­три­јарх Павле данас/, даром Божијим
одлу­чено да се српски озбиљно и пасти­
рски одговорно реши, тј. превазиђе наш
не­срећни црквени раскол у
Америци − да је Дијаспора већ ода­
вно један од најсложенијих проблема
чи­­тавог Православља, и да је зато с раз­
ло­гом стављена на дневни ред бу­ду­ћег
Ва­
сељенског Сабора Правосла­
вне Цр­
кве. Рекли смо тада такође: да Ди­ја­спо­
ра, и код Јевреја у Старом Завету, и код
Хри­шћана у Новом, тј. у Цр­кви, није по
себи неко зло. Она је неизбежност и истовремено провиденцијални изазов за
Изра­иљ Божији, стари и нови, тј. и за
Је­врејски народ и за Цркву Христову.
Дијаспора све нас, као заједницу Народа
Божијег у историји на путу ка Царству
Небеском, подсећа на путнички и крсни
статус Цркве у овом свету и веку: „у свету смо, али нисмо од овога света“; у Дому
смо Божијем, али Домострој – грађење
Дома Божијег који је Црква - још увек је у
току и траје. Царство Божије је већ присутно у Цркви, али смо као хришћани
истовремено још увек на путу ка Царству, ка Небеској Отаџбини свију нас.
Дијаспора је пред Православну Цр­
кву поставила два битна проблема:
пи­
тање провере исправности нашег
екли­си­олошког схватања, нашег живог
до­жи­вљавања Цркве, и питање мисије
Цр­кве у свету. Дијаспора нас је у новије
време подсетила, и на свој начин приси­
лила, да не заборавимо битну мисију
Пра­вославља у савременом свету, а то
је могуће само кроз излажење из наших
уских националних оквира у којима нам
прети опасност изолације.
Дијаспора на Западу је била и још
увек остаје мисионарско подручје Пра­­­
во­­­сла­­вља. Посебно је Северна и Ју­­­
жна Америка још увек мисионарски
простор. Пред све Аутокефалне Пра­­
во­
славне Цркве Дијаспора је ста­
вила
један битан проблем православне
Екли­сиологије – на који смо, изгледа,
под утицајем новије светске и на­
ци­
она­лне политичке историје, почели за­
б­
о­
рављати. Наиме, основни принцип
орга­­низације древне Цркве Истока – а
на Истоку је Црква и рођена и са Истока
се Јеванђеље раширило по целом свету,
како је подсећао још Свети Василије
Велики и Оци 2. Васељенског Сабора –
био је одувек географски; не национални и државни, него просто­рни, помесни, тј. конкретно животни. Када ми, у
последњих пар векова, чујемо реч „Помесна Црква“, обично под тим мислимо „национална Црква“ (или чак, како
злобно кажу извесни римокатолички
теолози: „државна Црква“). У древној,
пак, Цркви Помесна Црква је значила
Цркву дотичног места – града, области, земље, без обзира на нацију, расу
или боју верних који у том месту живе.
И сагласно славимо Свесветога Духа " Глас Острога
109
Овакво схватање имало је две важне последице.
Најпре је из тога произашао један од
темељних и неизменљивих канона дре­
вне Цркве, кога је формулисао Први Ва­
се­љенски Сабор у 8. правилу: „У једном
граду не могу бити два Епископа“, него
само један (види и 35. Апостолско и 16.
Прводругог сабора).
Тај један Епископ у једном граду
(оби­чно и са околином) био је Епископ
свих верника тога града и околине, без
обзи­ра на етнички и други састав...
У вековној историји Православне
Цр­кве, и Православних Цркава, Епи­
ско­­­
пије се никада нису преклапале,
нити се прожимале на истом геогра­
фском простору. Прожимање двеју
или више Епископских Цркава у истом
граду или истој области био би екли­
си­олошки нон-сенс, јер би то било по­
рицање да је Црква Божија Једна и је­
дин­ствена. Било је изузетака у крајње
ретким случајевима, као нпр. кад је
Кипарски Архиепископ, у 7, веку, због
најезде варвара, пребегао са својим клиром и народом у пределе Мале Азије,
код Кизика (близу Дарданела), и организовали су се као посебна Црква на
терену Цариградске Патријаршије, али
је то било дозвољено само док се Кипар
не ослободи, што се ускоро и догодило.
Или други случај, по угледу на претходни, кад је Српска Црква дозволила Руским избеглицама да се са Епископима
и свештенством организују на простору
Српске Патријаршије (са седиштем у
Сремским Карловцима).
У нашем тада, 1991. године, по жељи
и благослову Св. Синода, написаном и
прихваћеном предлогу превазилажења
раскола у Амeрици, било је предложено
110
и саборно усвојено: да се у Дијаспори
ва­
спостави литургијско заједништво,
канонско-евхаристијско саслуживањe
и причешћивањe, а да само привремено
остане преклапање парохија и Епархија,
тј. не одмах и управно-административно сједињење.
Из тога се није могло, ни смело, за­
кљу­­чивати да ово, по крајњој цркве­но­­
па­стирској икономији допуштено стање
у нашој Дијаспори, треба овеко­ве­чити
и сматрати за нормално. Напротив, то
стање је одавно требало бити решено и
остварено пуно кано­нско и администра­
тивно јединство и разграничење, или
аро­ндирање, Епи­ско­пијâ, тј. да све па­
рохије на терену једне области, једне
Епископске је­
диници - Епархије,
буду под једним Епископом, који је у
литургијско-канонском јединству са
осталим Првославним Епископима (у
овом случају наше Аутокефалне Српске
Цркве, док се не реши такво географско, а не по „националном принципу“,
разграничење и благодатно-литургијско
и канонско-административво јединство
на свеправославним нивоу).
Богу хвала, и поред настојања до
сада нашег Свјатјејшег Патријарха и
Са­бора, тек на овомајском Св. Архи­је­
рејском Сабору наше Цркве, на дан Св.
Јована Јеванђелиста и Богослова, 21/8.
маја, то литургијско-канонско и управно јединство остварено је, и треба од
свег срца, душе и ума благодарити Пастиреначалнику Христу Спасу и На­да­
хнитељу Духу Светоме Утешитељу што
су то прихватили сви наши Епископи,
и ови у Америци, и сви остали чланови
САСабора.
Није ни било, а сада поготову нема
никаквог озбиљног црквеног, пра­
во­
сла­
вног, ни српског, разлога да се
досадашње привремено стање не­са­је­ди­
њења – под једним Епископом на једном
простору – даље продужава. Свако ко
би доводио у питање еклисиолошку,
црквоградитељску ваљаност овакве одлуке нашег овогодишњег Сабора, само
би пројављивао своје ситне, ускогруде,
личне или групашке малодушности и
Глас Острога " И сагласно славимо Свесветога Духа
се­­би­чности, нехришћанске и антицр­
кве­не нетрпељивости и, у крајњем слу­
чају, цркворазорне братомржње. Ду­­
ше­­
гу­
бни раскол, како је са плачем и
молитвеним вапајима говорио Свети
Ава Јустин, раскол који је доносио тро­
вање и потоп душа једноверне и је­дноо­
кр­вне браће, престао је, окончан је, и не
смеју претрајавати никакви рецидиви
његови.
У овогодишњој сложној, једно­
ду­
шној одлуци свега Архијерејског Сабо­
ра нема ни „победе“ ни „пораза“, нема
„победника“ ни „поражених“, јер је
пројављена црквоградитељска свест,
православна савест и братска и спасоносна љубав у Христу Спасу свију.
Браћа Срби у Америци, истински
црквени и православни, овим црко­
вгра­дитељским јединством и љубављу,
чином и делом пуног заједништва у
Хри­сту, благодаћу Духа Светога, на славу Бога Оца и на наше спасење, дају при­
мер и осталим Православним.
Јер, како је давних 50-тих година
го­ворио у самој Америци, Свети Владика Николај, свима нама једнога дана
пре­
дстоји пројава пуног јединства и
мисијског делања Православља у Но­
вом Свету. А то истински црквено и
мисијско деловање овим чином про­
јављује данас у Америци и Црква Светога Саве и Светог Николаја, Црква Светих Новомученика, Јерараха и верника
рода нашега крстоноснога.
„Васкрсења је дан, и просветлимо се
торжеством; и једни друге загрлимо. Рецимо: Браћо! и онима који нас до сад не
волеше! Опростимо све Васкрсењем!“
И браћа Руси су то јединство недавно остварили (осим малобројних по­
је­
динаца, или затрованих ненавишћу
гру­пица), и у томе смо им и ми Срби
по­могли, јер смо им постали пример
измирења и јединства. Еда Бог да да и
осталим Православнима будемо пример пројаве саборнокатоличанске при­
ро­де Православне Цркве Божије, која
литургијско-канонским пуним је­
дин­
ством испољава своју Литургијску и
Ми­сионарску суштину у јединству вере
и заједници Духа Светога, како исповедамо у Светој Литургији пред опште
Причешће свију Хлебом Небеским и Чашом Живота Вечнога.
По богонадахнутом Псалмопевцу:
„Шта је добро или шта красно, него кад
браћа живе заједно!“ Кад сви једним
устима и једним срцем славимо и певамо Пречасно и Величанствено Име Свете Тројице, Вечног Сабора – Архетипа
Саборности Цркве.
И сви се од Једнога Хлеба и Једне
Чаше причешћујемо, и тако видљиво
испо­ведамо и пројављујемо да смо живи
удови-чланови Једнога Тела Христа Богочовека и Спаситеља свију нас и свега
света (1Кор.10.16-17).
Узгред да додамо, да је на овом
Светом Сабору и у овоме пројављено
једнодушје и једномислије Отаца наше
Цркве, јер нису више непотребно потезана неумесна питања тобожњег
„старог“ и „новог“ начина служења,
јер је на заседању речено да сви једну
исту Божанску Службу служимо, макар и било извесних детаља разлике,
као што их је увек било и бива у живој
и нас животворећој Цркви Христовој од
Истока кроз векове, као што је и једно
Јеванђеље Христово макар да су четири
Јеванђеља, и у њима, као и у Православним Литургијама - а и њих има четири,
пројављује се полифонична симфонија
и симфонична полифонија Светопедесетничке огњедухновене Благодати
Духа, Утешитеља Цркве, Који „во со­је­
ди­њеније всја призва“.
Јединство Цркве, у благодатном је­
ди­нству саслуживања и причешћа Бо­
жанске Евхаристије, и канонском је­
ди­нству управљања, где „све бива по
благоликом поретку“ (1Кор.14,40), од
Педесетнице до данас, и од Јерусалима
до Америке, увек је било дар и догађај
присуства и дејства Духа Светога – у
Цркви Апостола и Отацâ, Мученикâ
и верних следбеникâ Јагњета Божијег,
Којега је Црква Богочовечанско Тело,
Заједница у Једноме Духу, Дом Бога Живога, Стуб и Тврђава Истине, спасења,
Васкрсења, Живота вечнога.
“United, we celebrate
the all-holy spirit!”
†ATANASIJE
Retired Bishop of Hercegovina
owards the beginning of
1991, when the Holy Synod
(Patriarch German was already
bedridden, as Patriarch Pavle is
today) decided by the grace of
God, with Serbian seriousness and pastoral responsibility, that our unfortunate
church schism in America should be resolved and surpassed, we wrote that the
Diaspora has for a long time been the
most complex problem of the entirety
of Orthodoxy, and for that reason it has
been included on the agenda of the future Great Council of the Orthodox
Church. We also said at that time that the
experience of Diaspora in the Church, either with the Jews in the Old Testament
or with the Christians in the New, that
is to say the Church, is not something
evil in itself. It is an unavoidable and at
the same time a providential challenge
for God’s Israel, both the old and the
new, that is, for the Jewish people and
the Church of Christ. The Diaspora reminds all of us, as the community of the
people of God in history moving on the
path towards the Heavenly Kingdom, of
the traveling and crucifi ed status of the
Church in this world and age: “we are in
the world but we are not of this world”;
we are in the House of God, but the Dispensation – the building up of the House
of God which is the Church – is still in
progress and continuing. God’s Kingdom
is already present in the Church, but as
Christians we are also simultaneously
still on the path towards the Kingdom,
the Heavenly Homeland of us all.
The Diaspora poses to the Orthodox
Church two important questions: the
question of verifi cation of our correct ec-
clesiological understanding, our living experience of the Church, and the question
of the mission of the Church in the world.
In recent times the Diaspora has reminded us, and in it’s own way has compelled
us, to not forget the important mission of
Orthodoxy in the modern world, which is
possible only by coming out of our narrow
nationalistic frameworks in which we are
threatened by the danger of isolation. The
Diaspora in the West was and still remains
a missionary territory of Orthodoxy. Especially, North and South America still
remain missionary territories.
The Diaspora presents a vital problem
of Orthodox Ecclesiology to all the Autocephalous Orthodox Churches – one
which we have apparently, under the infl
uence of recent world and national political history, begun to forget about. Namely, that the fundamental organizational
principle of the ancient Church of the
East – the Church was born in the East
and the Gospels were spread through-out
the world from the East, as St. Basil the
Great and the Fathers of the Second Ecumenical Council remind us – was always
geographical; not by nationality or state,
but regional, local, that is, concretely
lived. When, in the last few centuries, we
hear the word “Local Church”, we usually understand this as “national Church”
(or even as certain Catholic theologians
will maliciously say: “state Church”). In
the ancient Church, however, the Local Church meant the Church of the respective place – of the city, territory, or
land, regardless of the nationality, race
or color of the faithful who live there.
This understanding had two important
consequences. Firstly, from this derived
United, we celebrate the all-holy spirit! " Глас Острога
111
one of the foundational and unchangeable canons of the ancient
Church, formulated at the First Ecumenical Council in Canon 8:
“Two Bishops cannot be in one city”, but only one (see the 35th
Apostolic Canon and the 16th Canon of the First-second council). That one bishop in one city (usually including its vicinity)
was bishop of all the faithful of that city and area, with no regard
to ethnic or other make-up...
In the centuries-old history of the Orthodox Church and of
the Orthodox Churches, dioceses never overlapped, nor were they
coexisting on the same geographical territory. The establishment
of two or more Diocesan Churches in the same city or same area
would be ecclesiological nonsense, for that would be a denial of
the fact that the Church of God is One and undivided. There were
exceptions in rare instances, for example in the seventh century
when the Archbishop of Cyprus, because of an invasion by barbarians, fled together with his clergy and people to the region of Asia
Minor, to Kizik (near the Dardanelles), and they organized themselves as a separate Church on the territory of the Patriarchate of
Constantinople, but this was permitted only until the liberation
of Cyprus, which occurred soon afterwards. Or another instance,
modeled after the former, when the Serbian Church allowed Russian refugees to organize themselves with their clergy and people
on the territory of the Serbian Patriarchate (with headquarters in
Sremski Karlovci).
In our proposal of 1991 aimed at overcoming the schism in
America, written and adopted at that time with the blessings of the
Holy Synod, it was suggested and was accepted by the Assembly
that liturgical fellowship, canonical-eucharistic con-celebration
and communion be reestablished in the Diaspora, but that the
112
Глас Острога " United, we celebrate the all-holy spirit!
overlapping of parishes and Dioceses should remain only temporarily, that is, that administrative unity would not be reestablished
immediately.
From this we could not have and should not have concluded
that this state of affairs, which was allowed to continue in our Diaspora only through extreme pastoral economia, should be made
permanent and considered normal. On the contrary, that status
should have been resolved long ago, and full canonical and administrative unity should have been established through a restructuring of the Dioceses, that is, that parishes in one particular region, in one episcopal unit – Diocese, be under one Bishop who is
in liturgical and canonical unity with the other Orthodox Bishops
(in this case of our Autocephalous Serbian Church, until a restructuring and a grace-filled liturgical and canonical-administrative
unity on a pan-Orthodox level is established geographically, and
not according to the “nationality principle”).
Thanks be to God, and due to the continuing efforts of our
Holy Patriarch and Assembly, just this May at the Holy Assembly
of Bishops of our Church, on the feast day of St. John the Evangelist and Theologian, 21/8 May, this liturgical-canonical and administrative unity was finally realized, and we should thank with
all our hearts, souls and minds our Chief Shepherd Christ the Savior and the Inspirer the Holy Spirit, the Comforter, that this was
accepted by all of our Bishops, both those in America and all the
rest of the members of the Holy Assembly of Bishops.
There never was, and especially now, there is no serious ecclesiastical, Orthodox, nor Serbian reason that the previous temporary
state of disunion – of not being under one Bishop in one region –
should last any longer. Anyone who would bring into question the
ecclesiological, the church-strengthening value of this decision by
this year’s Assembly, would only demonstrate their petty, narrowminded, personal or group fearfulness and self-centeredness, their
un-Christian and anti-church intolerance and, in the final analysis, their church-destroying hatred for their brothers. The soul-destroying schism, as the Holy Abba Justin with tears and prayerful
lamentations used to call it, the schism which brought poison and
drowning to the souls of our brothers of the same faith and blood,
is over and done with, and no trace of it can be allowed to remain.
In this year’s unified and unanimous decision of the entire Assembly of Bishops there is no “victory” or “defeat”, there are no
“victors” or “vanquished”, for it demonstrates a church-building
consciousness, an Orthodox conscience and a brotherly and salvific love in Christ our Savior towards all.
Our brethren Serbs in America, truly ecclesiastically and Orthodox, by this church-building unity and love, by the act and
deed of their full unity in Christ by the grace of the Holy Spirit to
the glory of God the Father and for our salvation, are also giving
an example to the other Orthodox Christians. For, as St. Bishop
Nikolai said in America itself back in the 50’s, a day is coming
when the full unity and missionary activity of Orthodoxy in the
New World will be made manifest to us all. And this truly eccle-
sial and missionary activity has appeared through this event in
America and in the Church of Saint Sava and Saint Nikolai, in the
Church of the New Martyrs, Hierarchs and faithful of our Crossbearing people.
“This is the day of Resurrection, let us be illumined by the feast;
Let us embrace each other. Let us call ‘Brothers!’ even those who
until now have hated us! Let us forgive all by the Resurrection!”
And also our brethren the Russians recently created this
unity (except for a small number of individuals, or little groups
poisoned with hate), and we Serbs helped them in attaining this,
for we became for them a model of reconciliation and unity. God
grant that we may be a model to the other Orthodox manifesting
the conciliar-catholic nature of the Orthodox Church of
God, which by its full liturgical-canonical unity reveals its Liturgical and Missionary essence in the unity of the faith and in the
communion of the Holy Spirit, as we confess at the Divine Liturgy
before the Communion of all in the Heavenly Bread and the Cup
of Life Eternal.
According to the God-inspired Psalmist: “Behold how good
and how pleasant it is when brothers dwell together in unity!” It
is then that we all may with one mouth and one heart glorify and
hymn the all-honorable Name of the Holy Trinity, the Eternal Assembly – the Archetype of the Unity of the Church. And it is then
that we all may commune from the One Bread and
One Cup, and thus visibly confess and announce that we are
living members of the One Body of Christ the God-man and Savior of us all and of the entire world (1 Cor. 10:16-17).
By the way, we would add that at this Holy Assembly the
oneness of spirit and of mind of the Fathers of our Church was
revealed in that there was no more unnecessary mention of the
inappropriate questions of the so-called “old” and “new” ways of
serving, for at the meeting it was said that we all serve the one
and same Divine Service, even though there might be variations
in certain details, as there always have been and there are in the
living and life-creating Church of Christ from the East throughout
the ages, just as there is one Gospel of Christ even though there are
four Evangelists, and in them, just as in the Orthodox Liturgies —
and there are four of them as well — there appears a polyphonic
symphony and a symphonic polyphony of the Holy Pentecostal,
fiery spirit-filled Grace of the Spirit, the Comforter of the Church,
Who “calls all to unity.”
The unity of the Church, in a grace-filled unity of concelebration and communion in the Divine Eucharist, and a canonical
unity of administration, where “all things are done decently and in
order” (1 Cor. 14:40), from Pentecost to today, and from Jerusalem
to America, was always a gift and event of the presence and action
of the Holy Spirit — in the Church of the Apostles and Fathers, of
the Martyrs and faithful successors of the Lamb of God, Whose
Church is the Body of the God-Man, Community in One Spirit,
the House of the Living God, the Pillar and Foundation of Truth,
of salvation, of Resurrection, of Life eternal.
Утврђен текст Устава
Српске православне цркве
за Северну и Јужну Америку
Свети архијерејски сабор, у седници својој од 21. маја
2009. године – под АСбр. 79/зап. 148, донео је ову одлуку:
“Одобрити коначно утврђени текст Устава Српске пра­во­
славне цркве за Северну и Јужну Америку, који у потпуно­
сти ступа на снагу даном доношења ове одлуке, односно 21/8.
маја 2009. године.
Овом одлуком Светог архијерејског сабора престају да
важе Прелазне уредбе за управљање између Српске пра­во­
славне цркве у Сједињеним Америчким Државама и Канади
и Новограчаничке митрополије.’’
Одлука
Светог Архијерејског Сабора
Српске Православне Цркве
о арондацији епархија
Свети архијерејски сабор, у седници својој од 21. маја
2009. године – под АСбр. 49/зап. 147, донео је ову одлуку:
“На основу члана 16. Устава Српске православне цркве, а
на утврђени предлог Епископског савета Српске православне
цркве у Северној и Јужној Америци и два члана Светог
архијерејског сабора (Његовог Преосвештенства Епископа
жичког Господина Хризостома и Његовог Преосвештенства
Епископа бачког Господина Иринеја), извршити арондацију
постојећих епархија Српске православне цркве:
Устав СПЦ за Северну и Јужну Америку " Глас Острога
113
Средњезападноамеричке, Источноамеричке, За­па­дноа­ме­
ри­чке и Канадске Српске православне цркве у Сједињеним
Америчким Државама и Канади; и Епархије за Америку
и Канаду Митрополије новограчаничке, са извесним
преименовањима њихових назива и премештањем њихових
седишта, тако да канонско подручје Српске православне
цркве на територији Северне и Јужне Америке сада чини:
1) Митрополија либертвилско-чикашка, са седиштем у
манастиру Светога Саве у Либертивилу (обухвата манастир
Светога Саве у Либертивилу и Саборну цркву Васкрсења
Христовог са три припадајуће јој парохије у Чикагу), чији ће
Митрополит бити председник Епископског савета Српске
православне цркве у Северној и Јужној Америци, као и
Црквенонародног сабора и Централног савета, и ex officio
представник Српске православне цркве на подручју Северне
и Јужне Америке.
2) Епархија новограничко-средњезападноамеричка, са се­
ди­штем у манастиру Новој Грачаници (обухвата све парохије
које се налазе у Чикагу – сем горе поменуте цркве Васкрсења
Христовог – и другим државама Средњег Запада Америке из
састава досадашње Епархије средњезападноамеричке Српске
православне цркве, као и све црквеношколске општине,
парохије и манастире досадашње Епархије за Америку и
Канаду Митрополије новограчаничке на подручју досадашње
Епархије средњезападноамеричке).
3) Епархија источноамеричка, са седиштем у Питсбургу/
Марсу (обухвата све парохије садашње Епархије исто­чноа­
меричке Српске православне цркве и парохије, цркве­
но­
школске општине и манастире досадашње Епархије за
Америку и Канаду Митрополије новограчаничке на по­
дру­чју садашње Епархије источноамеричке). 4) Епархија
западноамеричка, са седиштем у Лос Анђелесу/Алхамбри
(обу­хвата све парохије садашње Епархије западноамеричке
Ср­
пске православне цркве и парохије и црквеношколске
општине досадашње Епархије за Америку и Канаду Ми­тро­
полије новограчаничке на подручју садашње Епархије за­па­
дно­америчке).
5) Епархија канадска, са седиштем у Торонту/манастиру
Ми­лтону (обухвата све парохије садашње Епархије канадске
Ср­
пске православне цркве и парохије и црквеношколске
општине досадашње Епархије за Америку и Канаду Ми­тро­
по­лије новограчаничке на подручју Канаде).
Овим се утолико мења и допуњује члан 8. Тачка 1) тек­ста
Устава Српске православне цркве у Северној и Јужној Аме­
рици, чиме престаје важење досадашњих назива “Митрополија
средњезападноамеричка’’ и “Епархија за Америку и Канаду
Митрополије новограчаничке’’, и у исто време разграничавају
све ове новоарондиране епархије Српске православне цркве у
Северној и Јужној Америци.
Исто тако, овим се утолико мења и допуњује члан 15.
Устава Српске православне цркве.’’
114
Глас Острога " Устав СПЦ за Северну и Јужну Америку
DECISION ON THE
REORGANIZATION OF SOC
IN NORTH AND SOUTH AMERICA
The Holy Hierarchical Assembly of the Serbian Orthodox
Church during its meeting on May 21, 2009, based on the recommendation of the Episcopal Council of the Serbian Orthodox
Church in North and South America regarding the restructuring
of the existing dioceses in North and South America, rendered the
following decision confi rming the Constitution of the Serbian Orthodox Church in North and South America, according to which
the Dioceses of our Church on that territory will be structured in
the following manner:
1. THE METROPOLITANATE OF LIBERTYVILLE-CHICAGO, with its See at St. Sava Monastery in Libertyville (comprised of
St. Sava Monastery in Libertyville, Illinois and the Holy Resurrection Cathedral Church with its three parishes), whose Metropolitan shall be president of the Episcopal and Central Church Councils and of the Church-Laity Assembly, and thereby the ex offi cio
representative of the Serbian Orthodox Church on that territory.
2. THE DIOCESE OF NEW GRACANICA-MIDWESTERN
AMERICA, with its See at New Gracanica Monastery (comprised
of all the church school congregations, parishes and monasteries
in Chicago - with the exception of the aforementioned Holy Resurrection Cathedral - and of the other states of the previous Metropolitanate of Midwestern American, as well as all the churchschool congregations, parishes and monasteries of the previous
Diocese for
America and Canada of the New Gracanica Metropolitanate
on the territiory of the previous Metropolitanate of Midwestern
America).
3. THE DIOCESE OF EASTERN AMERICA, with its See in
Pittsburgh/Mars (comprised of all parishes the Church-School
Congregations, Parishes and Monasteries of the current Eastern
American Diocese and the Church-School Congregations, Parishes and Monasteries of the previous Diocese for America and
Canada of the New Gracanica Metropolitanate on the territory of
Eastern America)
4. THE DIOCESE OF WESTERN AMERICA, with its See in
Los Angeles/Alhambra (comprised of all the Church-School Congregations, Parishes and Monasteries of the current Western American Diocese and the Church-School Congregations, and Parishes
of the previous Diocese for America and Canada of the New Gracanica Metropolitanate on the territory of Western America).
5. THE DIOCESE OF CANADA, with its See in Toronto/
Monastery Milton (comprised of all the Church-School Congregations, Parishes and Monasteries of the current Canadian Diocese and the Church-School Congregations and Parishes of the
previous Diocese for America and Canada of the New Gracanica
Metropolitanate on the territory of Canada).
Сабор Срба Светитеља
С
Из проповеди еп. Симеонa (Горњо-карловачког)
изговорена на Малу Госпојину 1968. године у глинској цркви
ветост и савршенство две су исконске потребе
и тежње духа човековог. Обе су од Духа Светог
Божијег, чији печат носи сва ствар, сви закони
и сваки поредак али на првом месту човек. То
је она животворна сила у нама из које израста жива вера
и широко знање. То је она исконска потреба у нама, да се
уздигнемо вером и знањем, да се усавршимо и просветимо. То је баш оно што нас људе, као живу пројекцију Духа
Божијег, издваја и узвисује изнад свега створеног...
Али живот савременог човека сувише је приземљен.
Себе и свет око себе гледамо сувише изблиза, у кратким
хоризонталама, па у животу само назиремо ниске побуде, себичност, потискивање и подметање, мржњу и
нетрпељивост, али у најбољем случају доживљавамо конвенционалну „доброту“ и хладно теоријско човекољубље.
Са Божијих висина све је лепше, као град посматран са
горе, планина из даљине и цветна ливада са висине. Са
духовних висина свет је лепши, људи ближи и дражи, а са
токовима живота и света логичнији и осмишљенији...
Наш Свети Сава и сви свети Срби засветлили су пред
Богом и засјали у историји нашој јер су са духовне висине,
из Божије близине сагледава свет и живот и налазили свој
прави пут. У низинама, далеко од Бога, гасне дух човечији,
као што нестаје руменило са лица лишеног чистог ваздуха.. Живот без вере, без љубави, без циља и смисла, живот без истине и оних светлих тренутака додира са Богом
убрзо постаје мучилиште људског духа. Свега овога смо
сведоци данас. Сведоци смо идејног лутања по беспућима
милиона младих бића, за које је генерација Отаца изгубила снагу узора, а неповерење према свему што је још у овоме свету лепо и здраво, гони у инат, у духовно номадство,
праћено невиђеним немиром.
Ми старији још се сећамо времена између два рата,
када се у име бројних симбола супростављених крсту, као
спасење и решење свих проблема, прижељкивало и чекало
време без вере, време науке и прогреса. Још тада вера је
остављена неуким и „простим“, као рибље уље рахитичним и овештала хаљина оскудним. И постадосмо сведоци
великих збивања и преокрета. Али сведоци како поново
милиони и милиони деце Божије седају крај ногу Исусових као некада Марија из Витаније. Међу њима је процентуално баш највише оних који највише знају и који су на
доњим и горњим границама овог видљивог и мерљивог
света назрели неизрециве тајне вечности.
Сви ми знамо да без знања и просвећености нема среће
и прогреса. Али исто тако знамо да нема знања које може
Сабор Срба Светитеља " Глас Острога
115
потиснути или надоместити религиозно веровање... Никада нам један образован човек не изгледа тако површан,
а и бедан, као када сва збивања око себе објашњава речју
— Природа. Личи нам на човека који би лепоту и стил
неке велике палате у усхићењу објашњавао речима: „камен“, односно — „бетон“... Природа је само оруђе Духа
Божијег...
Чувајмо своју веру. Она је и данас чуварка наше душе,
нашег срца и нашег ума, као што је била Оцима и прецима нашим. Данас је без ње далеко опасније него ли раније.
116
Глас Острога " Сабор Срба Светитеља
Пред нашим очима стално тече мутљаг свих могућих зала
и нискости нашег времена. Безбројне опасности вребају
нашу душу и душе наше деце. Али, знајте, да је било у
нашој прошлости много тренутака када се у народним катастрофама губило све осим голе душе и живе вере. На
згариштима живота остајала је наша вера Православна
са сјајем наше Крсне славе и лепотом верских празника и
обичаја. Остајао је народни календар са светлим именима светих Срба, остајала је вера у Бога и коначну победу
добра. Зато наш народ није никад остављао уверење да је
живот Божији дар и као такав достојан напора и жртве.
Живимо живот достојан човека. Када би сви људи
испуњавали Божију заповест о љубави која себе даје за добробит другог, сваки би нам дан био леп и радостан. Сви
бисмо живели сложно као тонови у хорској песми, као цветови у букету, као звездана кола на вечерњем небу. Свет би
нам изгледао као величанствени Божији храм и све би нас
подсећао на присуство Божије, као што у складној породици све подсећа на присуство родитеља.
Нема човека који не жели да му живот увек буде леп и
срећан. Али ми често хоћемо сопствену срећу, док Бог жели
срећу и радост свих људи. У овом је кључ за разјашњење
многих неуслишаних молитава, много разочарења и многих оптуживања на рачун Оца Небеског...
Једнаку љубав указујмо сваком човеку. Не питајмо
како му је име. Све чинимо да нам живот буде плодан и
леп. Сваки посао с молитвом почињимо. Сваки сусрет са
људима озрачимо добрим жељама. Није случајно наш народ изумео поздрав: Помоз Бог, Добар дан, Добро вече.
Ови поздрави су не само добре жеље него и молитве...
А тело јој нађоше
да лежи као у роси
Жељко Фејфрић
О
д средине 1243. године на српском престолу
седи краљ Урош I „Велики“ пошто је претходно
насилно уклонио свога рођеног брата - краља
Владислава. Много тога је контроверзно око
овога владара. Чак није сигурно ни да је његово крштено
име било Урош, а и додатак његовом имену - „Велики“, од
каснијих је историчара ревидиран чак у толикој мери да
њега и не сматрају посебно успешним владарем. Остало је
тајанствено и порекло његове жене Јелене за коју се не зна
чак ни то да ли му је она прва, друга или чак трећа.
„Ова благочастива и
хри­сто­љубива блажена
света краљица српска
Је­ле­на била је од племена фрушкога, кћи славних родитеља, који су били у великом
бо­га­тству и слави“. (Данило Други).
Било је мишљења да је она анжујскога рода, будући да су
ан­жујски краљеви у Напуљу спомињали по својим писмима
неку Јелену као своју рођаку. Ту су и размишљања да је она
од лозе Куртене, која опет има рођачке везе са Анжујцима.
Нису без основа ни претпоставке да Јелена потиче из неког француског племства из Грчке будући да се наводи да
је „од фрушкога рода“ што је иначе стари термин за Франке или Французе који потиче од грчке речи. Најмање је
вероватно размишљање да Јелена има порекло у француском и мађарском племству у Сла­вонији и Срему. Ипак, на
крају остаје теза да краљица Јелена долази из рода Карла I
Анжујског, краља Сицилије и Напуља. Сам Карло потиче
из краљевске породице у Француској па би сходно томе и
Јелена била из француске краљевске породице.
Тачан датум склапања брака између Уроша и Јелене се не
зна и претпоставља се да је до њега дошло око 1250. године.
Колико се зна имали су петоро деце, од којих само за синове
Драгутина и Милутина имамо сигурније податке. Постоје
претпоставке да су имали још двојицу синова и то Брнчу
(Брњача, Прнча) и Стефана чији је гроб у Студеници, као и
ћерку за коју историја нема података чак ни како се звала.
Јелена је остала у јако лепом сећању:
„Овака је била нарав ове блажене: оштра речју, а блага по
при­роди, непорочна животом, у заповедању кротка, а колика је свесрдачна њезина смелост к Богу, просто казати била
је укра­шена сваком врлином.“ (Данило Други).
Она сама је била католкиња, а веру није променила ни када
је дошла у Србију. Била је веома активна при изградњи хри­­
шћа­­нских храмова, како православних, тако и католичких.
За 1288. годину се везује освећење њена четири фра­ње­
ва­чка манастира који су се налазили у Бару, Скадру, Улцињу
и Котору.
Она је много тога учинила и при изградњи православних
хра­мова и између осталих изградила је православни храм
Градац на Ибру. „И тако поче зидати цркву у име пресвете
Богоро­дице празник Благовешћења, на месту званом Градац. Сама по­двизавајући се, не имајући покоја ни дању ни
ноћу, како би само са успехом могла свршити такво дело...“
(Данило Други).
То је била по својој намени њена гробна црква посвећена
Бла­го­ве­стима, а овај манастир је подигнут око 1275. године
и налази се у селу Горњи Градац.
Биограф тврди да је она лично надгледала како напредује
изградња овога храма.
„Заповедила је да се сакупе сви народи њезине државе,
и када је то учинила, изабрала је од њих најбоље уметниСвета српска краљица Јелена " Глас Острога
117
ке, хо­
тећи да подигну
пре­дивно уздизање тога
света краљица српска
хра­
ма, много злато не­­
ште­­демице дајући свима радницима, да нико од њих не буде
ув­ре­­ђен насиљем, или да ко негодује, као мудри и разумни
стро­­јитељ“ (Данило Други).
Након завршетка изградње храма краљица Јелена га је
на­­­се­лила монасима: „утврдивши црквени устав, сакупивши
иза­­­бране монахе, заповеди им да ту пребивају, установивши
им законско издржавање, које држи непромењено и до сада,
та­­­кође и целом црквеном клиру, као што у тај дан установи
бла­­­жена...“, као што га је снабдела и са неопходним књигама
и оста­­лим потребама.
„И сада за живота свога испуни овај дом пресвете сваким изо­биљем, наиме божанственим књигама и свештеним сасудима златним и сребрним, украшеним драгоценим
камењем и дру­гим лепотама. Иконе оковане златом пуне
моштију светих, зла­тоткане завесе, и друге црквене потребе
дарова, да се не може исказати“ (Данило Други).
Њена побожност је постала пословична.
„Све ово сабираше блаженаподвизавајући се добрим по­
дви­гом и непрестано бринући се дан и ноћ, како ће угодити
Го­споду, а трудила се о томе, како ће давати милостиње у
бо­жанствене храмове, и све што је на потребу, стављајући
бо­жанствене књиге у своме дому, а исто тако и вештене сасуде, златне и сребрне, украшене бисером и скупоценим ка­
ме­њем, изабране одежде јерејима и сваке црквене правде,
што је на потребу“. (Данило Други).
Иако католкиња, Јелена је око 1280. године у цркви Светог Николе код Скадра, који је иначе она подигла као православни манастир, примила и монашки завет.
„Призвавши христољубивог једнога монаха својих, нај­
ча­­сни­­јег старца по имену Јова, и из његове руке прими
мо­на­шки образ у цркви светога Николе, у славном граду Скадру. И у том ве­ликом анђелском образу би названа
мо­­на­­хиња Јелена, и ра­згарајући се таквом љубављу вере у
Го­­спо­ду, полагаће врат свој под добар лаки јарам Христов,
тихо живећи у сваком мо­на­шком исправљању, не кушајући
ни дању ни ноћу сласт сна, нити дајући мира телу своме“
(Да­ни­ло Други).
Она је одмах примила велику схиму, највећи монашки
сте­­пен, али није узела и ново име што симболизује поновно
ра­­ђање у Христу. Било је то неуобичајено, али она је очигле­
дно пре­дстављала изузетак.
Насићујући гладне и одевајући наге, болнима и странима
беше покров и тврда кула
Краљица Јелена је чак организовала и неку врсту женске школе (по свему судећи сиротиште), вероватно прву ове
врсте у Србији.
„Заповеди у целој својој области сабирати кћери сиротих
ро­дитеља, и њихов хранећи у своме дому, обучаваше сваком
118
Глас Острога " Света српска краљица Јелена
до­бром реду и ручном раду, који приличи за женски пол. А
када су одрасле, удаваше их за мужеве да иду у своје куће,
обда­рујући их сваким богатством, а на место њих узимала
је друге девојке као и прве. И тако увек усрдно чинећи ишла
је за Оним јединим, који ради нас претрпе вољно распеће...“
(Данило Други).
У тој школи која се налазила у њеној резиденцији у Бр­ња­
цима (на горњем Ибру) она је младе и сироте девојке поду­
ча­вала оним вештинама које су потребне за брак, а онда их
уз добар мираз удавала.
Осим тога, биограф наводи да се краљица Јелена много
бринула за сиромашне дајући редовно милостињу.
„Од суботе до суботе масла крстећи рукама многих је­
ре­ја, и у те дане довољно милостиње дајући свакоме који је
тре­бао, насићујући гладне утробе, и одевајући наге, а болнима и странима и који нису имали где главе потклонити,
беше ова блажена тврди покров и необорива кула. Сама је
пре­дњачила и служаше им са побожношћу, а када је то чинила, увек је са топлим сузама квасила лице своје и болом
срдачне љубави горко оплакујући себе...“ (Данило Други).
„Које хвале можемо ти принети ми, од слабог смисла нашег?“
Интересантно је како Данило Други сумира њен животни пут не могавши очигледно да нађе довољно снажне речи
да изрази своје дивљење за њу.
„Ако кога треба именовати, чији живот превазиђе чо­
ве­чје умове, то је достојно тебе. Трудове твоје и бодра по­
дви­зања расплодила си на стотину и била си од Господа
даро­вани светилник отачаству своме сијајући многосветлим чу­дима. Но, које хвале можемо Ти принети од слабога смисла нашега? Ти си, блажена, анђелским хвалама
прослављена. Од којих ли цветова лепо украшених и мирисних, саставивши венац, да венчамо свечасну главу Твоју,
коју је увезала де­сница Владићења неувелим венцем? Које
Ти дарове да ти при­несемо ми? Јер ти примивши дар Светога Духа, срушила си нападај лукавога и сачувала си твоје
тело неповређено. Ти блажена обукавши се у хаљину изаткану са висина, коју ћу назвати тихост и незлобивост срца
твога, и имаш свагда благодат од Господа, и наслађивати се
њоме на векове.“
Постоји мишљење да је она имала велики утицај на свога му­жа краља Уроша и на његово вођење политике. Често
се на­води да је Јелена веома много помагала барску като­ли­
чку архи­епи­скопију у њеној парници са дубровачком архи­
е­пи­­ско­пи­јом и то тако што је вршила утицај на свога мужа,
краља Уро­ша.
У прво време краљица Јелена се задовољила тиме да при­
ми­­рује велике амбиције својих синова Драгутина и Милутина. Како су њихове жеље долазиле у стални сукоб јер су
обо­јица на исти начин били властољубиви то су још као
мла­дићи били у сталној неслози. То је она покушавала да
при­мири саветима. Тако биограф наводи како она синовима
го­вори да живе у складу са хришћанским законима, а они
па­жљиво слушају мајку:
„А синови блажене госпође Јелене у сласт и са страхом примаху речи и поуке своје блажене матере Јелене,
повинујући јој се са сваком радошћу“.
На први поглед изгледа као да она на синове има велики
утицај и да они њене жеље поштују. У самоме почетку то је
тако вероватно и било, међутим, касније је од тога остао (нарочито код Милутина) само страх од мајчине реакције, али
без имало воље да се послушају њени савети.
Посебно је упечатљив однос између Јелена и њеног сина
Драгутина, и то у оном критичном моменту када су се састали 1276. године. Драгутин је од ње тражио подршку која му
је у томе моменту била неопходна јер је са престола срушио свога оца, а Јелениног мужа - краља
Уроша I . Било је питање шта ће
у њој превладати - мајчински
осећај или љубав према мужу.
То није било јасно ни Драгутину који прима мајку која долази
код њега и он очекује да ће га она
укорити што се према оцу понео
на тај начин.
Стога покушава да заигра
на њен мајчински осећај, али и
на нешто више од тога. Он њој
изјављује покорност и послушност у свему, међутим то није она
љубав коју исказује син према
мајци, ту је нешто и више.
„А ја ћу се по достојању теби
покоравати и служити теби са
страхом и љубављу истините вере, и теби чинити већу част
и славу, не би ли како ради тебе благослов наследио. И колико ти сагреших, опрости ми. Твоје молитве нека ме утврде у
вољи разума Божија“ (Данило Други).
Стиче се утисак (и то сасвим правилан) да Драгутин од
ње тражи политичку подршку и као награду за њу нуди јој
неке земље на управу.
„А ти као чедољубива мати, у великој љубави узми сва
моја богатства, и колико хоћеш даћеш ми из твоје руке“ (Данило Други).
Драгутин је био веома интелигентан човек који је добро
познавао своју мајку и знао је шта од ње може да очекује. И
до тога момента његова мајка Јелена је од оца - краља Уроша
I, била запостављена и Драгутин је то знао, па је према томе
било за очекивати да га она неће много ни жалити. Уз то,
то Драгутину није могло остати непознато, Јелена је била (и
поред све културе, а можда баш и због тога) властољубива
жена која ће покушати
да кроз власт надокнади
света краљица српска
све оно што је изгубила
кроз свој неуспешни брак. Стога се њена наклоност може
на најбољи начин купити давањем удела у вршењу власти,
односно препуштањем дела српских територија њој на
владање. И ту је погодио.
Јелена је била задовољна начином на који ју је син примио, као што је била задовољна и тиме што је он њој понудио део земље на управу па за Драгутинов напад на оца
не налази кривице њему (Драгутину), већ сматра то Божјом
вољом:
„Ево све што се догоди са нама, то не би од руке снаге твоје, но од Бога, у чијим је рукама све и у кога нема
обазирања на лице. Он једини
све ово учини“ (Данило Други).
Тиме је Јелена наступила, не
као мати или као супруга свргнутог краља Уроша, већ као искусни политичар који је пружио политичку подршку и жели награду
за то. Драгутин је баш тако и поступио давши јој један део земље
на кориштење.
„А благочастиви и самодржавни син њезин краљ Стефан, примивши с љубављу и у
сласт њезину поруку, и павши на
њезине ноге, молио се је са сузама, да прими проштење својих
грехова и да добије благослов.
И ова христољубива, дарова му
савршени благослов и мир, и
тако пође у одељени јој свој крај,
примивши много имање и часне дарове, колико је хтела, од
љубљенога сина свога“. (Данило Други).
Јелена је добила на управу део Зете (ако не баш и целу)
која је до тада била препуштена на власт престолонаследницима. Кроз значај ових територија се сасвим добро види
колико је њена подршка била драгоцена Драгутину и шта
је он све био спреман да уради не би ли ту подршку задобио. Судећи по овоме радило се о веома одлучној жени,
побожној додуше, али спретном политичару који није долазио код Драгутина да би измолила нешто за мужа Уроша,
већ да за своју подршку добије одговарајућу награду. Да је
њена реч у Србији била значајна види се из спремности Драгутина да јој испуни све захтеве.
Много је нејаснији однос краљице Јелене према мужу краљу Урошу I. Остаје факат да му није пружила било какву помоћ или утеху онда када га је син Драгутин рушио са
власти. У том моменту њена улога мајке, супруге и српске
Света српска краљица Јелена " Глас Острога
119
краљице се нашла у процепу. Стиче се утисак
света краљица српска
да њен брак са краљем
Урошем I није испунио њена очекивања и да је она према
мужу (а и он према њој) имала један хладан, скоро „професионалан“ однос. Изродила му је децу али је одбила да остатак свога живота проведе онако како су то до тада радиле
српске краљице, најчешће далеко од свих догађаја. Свесна
свога високога порекла (па и манипулишући њиме), али и
велике културе и знања које је имала, она је одлучила да узме
веће учешће у политици и у културним збивањима.
Сам почетак њеног живота као српске краљице није се
много разликовао од онога који су имале њене претходнице.
Бавила се рађањем и подизањем деце, па се чинило да ће и
остатак њеног живота тако да прође. Ипак ни тада се она
није либила да прави неке своје политичке комбинације и
да повлачи самосталне потезе који су били у опреци
са оном политиком која је
у Србији била званична и
коју је водио краљ Урош I.
У натезањима које је имао
краљ Урош I са Дубровником 1265-6. године краљица
Јелена несумњиво стоји на
дубровачкој страни. Она је
била противник тадашње
политике свога мужа, па је
чак Дубровнику обећала да
ће га обавестити на време
уколико Урош буде спремао напад на њега. Исто тако, узела је обавезу да ће узети
у заштиту дубровачке трговце, па макар то било и про­тив
краљеве воље. То­ком 1268. године сукоб је избегнут тако
што је ду­бро­вачки данак према Ср­бији повећан.
Поставља се питање да ли је њен мотив оваквог поступка
религиозни, од­носно да ли је она као ре­вни католик одлучила да заштити католички град. Могуће је да су у то доба
сукоби у оквиру породице на релацији Урош -- Драгутин
већ постојали и да су довели до њене потпуне поделе. То би
онда значило да је краљица Јелена од самог почетка стала
на страну свога сина Драгутина насупрот своме мужу Урошу. Било како било, ово је био знак да је дошло до великог
раслојавања у оквиру краљевске породице и да краљ није у
стању ни њоме да управља.
Не зна се да ли је за Јеленине тајне договоре са Дубровником краљ Урош знао. Ако јесте, поставља се питање како
је то све трпео. Можда је морао, јер краљици ништа није могао. Зна се да овакви сукоби у оквиру краљевске породице
нужно доводе и до поделе племства и стварања странака.
Могуће је да је створена јака странка на чијем је челу стајао
120
Глас Острога " Света српска краљица Јелена
Драгутин са мајком, насупрот краљевој странци. У овој
ситуацији краљица Јелена је нужно искакала из оне улоге
коју су до тада имале српске краљице и којима никада није
био дозвољен било какав приступ политици.
Отворени лом у краљевској породици је започео 12671268. године када су краља Уроша и њиховог сина Драгутина након једне битке у Мачви заробили Мађари. Из тога
заробљеништва убрзо су се обојица извукли, али уз обавезе које су биле пресудне за наредне догађаје. На угарском
двору Драгутин се оженио угарском принцезом Каталином,
а краљ Урош I је добио обавезу да Драгутина прогласи за
„млађега краља“ и један део Србије му препусти на владање.
Тиме је сасвим свесно унет раздор у породицу јер је Драгутин тражио да добије свој удео у власти, а краљ Урош I је то
упорно избегавао. Било би веома интересантно знати како
се краљица Јелена односила оваквом расплету догађаја. Из
каснијих догађаја извесно је
да су њени односи са мужем,
краљем Урошем I у то доба
били добрим делом захладнели будући да се она неће
одупирати Драгутиновим
захтевима за краљевском
круном. Вероватно да од тих
година њено учешће у политици постаје све значајније
и да се њена реч и те како
уважава.
Као културна жена која
познаје неколико све­­тских
језика и начин по­нашања на
западним дво­ровима она се до­пи­сује са краљевским ку­ћа­ма
где је добро познају и цене је. Да је то тако, види се и из неких
писама у којима је Карло Анжујски назива својом рођаком
што никако није био само обичан знак куртоазије. Током
1273. године Урошеви посланици су били на Карловом двору на Сицилији, где су уговорени детаљи око будућег савеза.
Какви су били услови и ко је био у српском посланству, не
зна се, али зна се да је оно било лепо дочекано што је свакако Јеленина заслуга. Тиме је Урош и званично постао Карлов савезник и по ко зна који пут променио своју политику.
Овакав преокрет у Урошевој политици сигурно је био плод
Јелениног утицаја, будући да му је она омогућила овај контакт и посредовала при склапању савеза.
Од 1276. године, када се Драгутин крунише, краљица
Јелена стиче скоро потпуну самосталност будући да јој он
као награду за подршку коју му је пружила у рушењу краља
Уроша I доделио велику област на самостално владање. Видели смо у досадашњем тексту да је краљица Јелена дошла
код Драгутина и дала му благослов, а заузврат он је њој доделио Требиње где је она надаље пребивала.
Стиче се утисак да је краљица Јелена заправо наплатила своју политичку подршку. Слична је ситуација била и са
Милутином, млађим братом Драгутина. Вероватно је и он
добио засебну област да њоме управља, па је на тај начин и
он био за извесно време смирен. Једини прави отпор Драгутину пружио је српски архиепископ Јоаникије (за архиепископа изабран 1272.) који је одступио са свог положаја у знак
протеста због оваквог поступка према Урошу.
„Овај преосвећени Јоаникије, сећајући се његове нелицемерне љубави и пошто му беше обећао, да се и до своје
смрти неће различити од њега, оставивши свој светитељски
престо, и уставши оде за њиме, и тамо поживе у страни
земље пилотске“ (Данило Други).
Овај архиепископ дао је пример верности и поштовања, а
уз Уроша је провео сво време док бивши краљ није умро. Он
га није дуго надживео (ако узмемо да је Урош умро 1277.) и
умро је 1279. године. Скоро три године након његове смрти
(1282.) његове мошти су краљ Драгутин и краљица - мајка
Јелена, као знак поштовања и захвалности за овакву верност, пренели из Пилота у Сопоћане где су лежале Урошеве мошти. За овај заиста узвишен чин највише заслуга има
краљица Јелена.
„И ту сама благочастива Јелена са свеосвећеним сабором
учинише над телом преосвећенога псалме и божанствена
пијенија и са добромирисним мирисима часно славећи положише његово тело у гроб, где лежи и до овога дана, часно
спомињан у Господу“. (Данило Други).
Ипак, најупечатљивије је било њено одупирање оној
женидби коју је смислио њен други син Милутин. Од 1282.
године Милутин влада уместо брата Драгутина који је, барем привидно, добровољно абдицирао уговором у Дежеву,
а све у Милутинову корист. Првих неколико година Милутин је водио изразито активно политику према Византији
заузимајући огромне комплексе територија. Касније је ублажио свој однос према Византији покушавајући да се ожени
са неком од принцеза из царске породице. Од 1297. године
започињу контакти око Милутинове женидбе, међутим све
је то ишло јако тешко јер су преговори били праћени дубоким међусобним неповерењем, где нико никоме није веровао. Осим тога, целу је ситуацију додатно је оптерећивало то
што је Милутин до тада био жењен 4 или 5 пута и што је у
том моменту имао закониту жену.
Преговори су мучно ишли, тако да је од 1297. до 1299. године, када су коначно и завршени, византијски преговарач
Теодор Метохит чак пет пута долазио у Србију. Главни проблем успешног завршетка преговора био је баш Милутин,
који није могао да испуни све захтеве Византије. Они изгледа
нису много веровали Милутину, па су стога од њега тражили
да као таоца преда своју жену краљицу Ану и неке великаше,
а као једну од најважнијих и за Милутина најмучнију ставку уговора, захтевали су од краљице - мајке Јелене (Милути-
нова мати) посебну заклетву на уговор између
света краљица српска
Византије и Србије, као
и то да она присуствује свадби Милутина и Симониде.
Милутину није било тешко да свој брак са краљицом
Аном прогласи неважећим, мада је то изазвало праву буру
незадовољства у Србији. Прави проблем је био када је требало да од мајке добије одобрење на све оно што је договорио са Византијом. Ми данас не знамо ни да ли је он тако
нешто код мајке уопште покушао, будући да је јако добро
знао да од побожне старице може да добије само прекоре.
Било је сасвим сигурно да она неће никако пристати на оно
што Византијци од ње траже, стога се Милутин извлачио да
се ради о старој жени те да је не жели тиме узнемиравати.
До краја је ова одредба из уговора отпала и није се тражило
одобрење краљице Јелене.
Било би веома интересантно знати како се она односила
према Стефану (Дечанском) - своме унуку, и да ли је имала
било каквог учешћа у дотадашњим изливима незадовољства
према Милутиновој владавини. По свему судећи није доживела то да види побуну унука Стефана (Дечанског) и
ону грозну освету коју је против њега смислио његов отац
- краљ Милутин.
Краљица Јелена је умрла 8. фебруара 1314. године.
Сахрањена је у својој задужбини у манастиру Градац. Она
је већ дуже време побољевала и „када је прошло неко време,
ова христољубива Јелена паде у љуту болест и поче боловати
напрасном болешћу. И била је у великом страху и ужасу, и
сетивши се у своме уму, паде ничице на земљу и лежаше као
мртва...“ (Данило Други).
Изгледа да је биограф Данило II баш у то време боравио
код краљице Јелене тако да су његови наводи не легенда већ
сведочење очевица.
Већ је до сада речено да Данило II (као њен биограф)
нема довољно речи хвале којим би описао њен живот и
њено понашање. Слично томе, он веома узбудљиво и потресно описује њену сахрану, када је њено тело преношено
у манастир Градац. Временски услови су били веома тешки,
зима је била оштра.
„И тако свеосвећени епископи скупивши тело блажене Јелене, и појући песме надгробне, узевши њезино тело,
иђаху кротким ходом ка њезину гробу. А у то време њезина
представљена би узмућење ваздуха и љута зима не мала, и
тако полако идући са телом блажене и мало места прешавши, почиваху, појући многохвалне песме божанствене. И
тако носећи тело блажене са славом, дођосмо у славни манастир њезин Градац“. (Данило Други).
Њена смрт је одјекнула по Србији па је на сахрану осим
највећих црквених и световних великодостојника стигло и
мноштво сиротиње и других невољника ко­ји­ма је краљица
Јелена за живота била велика утеха.
Света српска краљица Јелена " Глас Острога
121
„Тако сам ваистину видео где одасвуд
света краљица српска
иду славни, тако исто и
ништи и страни, хроми и слепи, којима беше хранитељка
ова госпођа моја. И пошто се сабрао цео сабор српске
земље ка њој у славни двор њезин Брњаци, а ја смерни Данило био сам у то време епископ цркве светога апостола
Христова Стефана у месту званом Бањска, и када сам чуо за
престављење ове блажене, брзо пожуривши се, и нађох се
ту са осталим епископима и игуманима, и целим сабором
отачаства њезина“. (Данило Други)
Њени посмртни остаци положени су у гробницу над
којом се налази саркофаг од светлосивог мермера, који је без
финалне обраде, а налази се уз јужни зид западног травеја.
Сама гробница је укопана испод пода на дубину од 0,70м,
дуга је 1,90м, а широка 0,90м. Интересантно је да ова
гробница има два гробна места што упућује на то да
је првобитно предвиђено да она прими тела краљице
Јелене, али и њеног мужа - краља Уроша. То је сасвим неуобичајено за Србију где су владар и његова
жена увек сахрањивани одвојено, али је сасвим нормално за западне земље из којих краљица Јелена по
свему судећи и потиче. Насупрот гроба краљице
Јелене налази се уз северни зид западног травеја
и једна друга гробница, мања по величини, у
којој је (претпоставља се) сахрањена њена
(и краља Уроша) неудата ћерка.
Над гробом краљице Јелене у манастиру Градцу уз јужни зид постоји
њен портрет где она заједно са краљем
Урошем приноси Богородици модел
храма. Приказана је одевена у богато
украшено владарско одело, а на глави има отворену круну. Док су остале
личности које су насликане са њом приказане у три четврти
профила у пози приклањања Христу, она стоји фронтално
окренута посматрачу. Такав њен став очигледно је репрезентативан и открива да је она главни ктитор манастира.
Осим Богородичне цркве у Гра­д­цу њен лик се налази
и на фреска­ма у манастирима Ђурђеви Ступови, Ариље,
Сопоћани, Гра­ча­ни­ци и Градишту у Паштровићима.
Веома рано њен лик (као Свете Јелене) се нашао и на
ико­нама па је тако са синовима Милутином и Драгутином
при­казана на иконама које се налазе у цркви Светитеља
Ни­колаја у Барију и у цркви Светог Петра у Риму.
До тог времена већ је било постигнуто помирење Милу­
ти­на и Драгутина, међутим у време мајчине сахране њихо­
ви односи су се опет погоршали и то у толикој мери да Драгутин није дошао на њену сахрану. Тако биограф описује да
Јеленино тело, иако донето у Градац, није сахрањено јер се
очекивао долазак Милутинов.
122
Глас Острога " Света српска краљица Јелена
„И не хтедосмо погрепсти њезина тела, очекујући долазак вазљубљеног сина њезина, благочастивога и превисокога краља Стефана Уроша“ (Данило Други).
Судећи по биографу Милутина је погодила материна смрт, иако се нису најбоље слагали, будући да је Јелена
осуђивала Милутинов начин живота и неке његове политичке потезе.
„И ту учини велики плач и ридање, трзајући власи главе своје и бацивши се над телом богољубиве своје матере,
бијући се у лице своје и плачући...“ (Данило Други).
На крају, Милутин је својим рукама пренео мајку до гроба.
„Сам благочастиви тај краљ, узевши рукама својим
тело блажене матере своје Јелене, и са преосвећеним архиепископом Савом, и ношаху са псалмима и божаственим
песмама. И тако положише је у спремљени њезин
гроб“ (Данило Други).
Драгутин није био присутан овој сахрани, а место њега је било присутно његово посланство.
„Краљ Стефан није могао приспети из даљне
земље на престављење блажене, и њих беше послао,
да виде шта је било, и да му јаве.“ (Данило Други).
Вероватни разлог његовог неприсуства је било
то што је поново био у свађи са Милутином и
једноставно није желео да се са њим сусреће,
па макар и на мајчиној сахрани. Ето докле
су дошли братски односи њих двојице.
Тако је умрла Јелена, од рода Ан­жу­
ј­
ског, Францускиња, која је дошла у
Ср­бију као католкиња, али је Србију
при­грлила као своју државу и умрла
као православка. Три године након смрти (око 1317. године) она се
јавила једном монаху.
„После овога када је про­шло три године после пре­ста­
вље­ња ове блажене Бог јавља своју брзу благодат, коју сам
за­вештао изабранима својим. Неким привиђењем у сну,
јави се једноме од изабраних монаха...“ (Данило Други).
О томе је одмах обавештен рашки епископ Павле који
је после свеноћног бденија, уз присуство целог Сабора, наредио да се отвори њен гроб.
„И када је он дошао у манастир пресвете и ту учини
свеноћна пјенија и велика славословља, и ујутро опет такође
све по реду, и после овога учинивши молитву над гробом
блажене, пошто је био сабран цео сабор њезина отачаства,
и тако отворивши раку, где беше погребено њезино тело у
земљи, и нађоше га где лежи као у роси, цело непропадљиво
Божјом заповешћу ничим повређено“ (Данило Други).
Након тога мошти су стављене у кивот и положене испред Христове иконе у манастирској цркви. Од тада Српска
Црква је прославља 12. новембра/30. октобра.
О кумству у Српској Православној Цркви
Н
О. Ђуро Крошњар, протојереј-ставрофор
иједан народ на свет није тако лепо раз­вио,
нити пак у срце усадио, осећање кумства као
што је то прихваћено и одомаћено у Српском
народу.
Кумство је код Срба верско-православни обичај, који је
у нашем народу толико стар колико и света Православна
вера. Кумство код Срба се састоји из два вида: КРШТЕНО,
које је уједно и главно кумство – и ВЕНЧАНО кумство.
Наш народ поштује оба вида кумства, ма да је крштено
кумство кулминација
ду­хо­вног сродства.
Вен­ча­но кумство је
увод у кр­­ш­те­но кумство, јер се оби­­
чно
сведок на вен­ча­­њу
(кум) узима за кр­ште­
нога кума.
Кумство је толико
ос­ве­штан и поштован
чин, да се обо непре­ки­
дно наставља и прено­
си са поколења на по­
ко­­лење. То наш народ
оби­­чно зове старо или
ста­ринско кумство.
Има слу­чајева где се то
старо ку­мство држи и
неколико векова и об­
на­вља у новим ге­не­ра­
ци­­јама. Но­во­ку­мство зове се поче­тно кумство, које се такође
треба на­ста­вљати за будуће вре­ме, док се породице не раселе
или не изумру. Ку­м­ство се сматра као велика верска светиња
и тврда веза која се не сме нарушавати нити прекидати.
Ново кумство почиње се из неопходности или из великог пријатељства. Ако се деси да неко без узрока или
нарочитог повода мења кумове, онда се тај чин од народа осуђује и таквима се много замера. Догоди ли се нешто
у фамилији таквих који мењају кумство, то се од народа
карактерише речима: „стигла га Божија казна“. Ако се
несрећом догоди да неко оскрнави светињу кумства каквим тежим преступом онда се то, и од Цркве и од народа,
сматра страшним грехом, који треба да буде кажњен и од
Бога и од људи.
И код нашег Српског народа у овде Америци пијетет
кумства култивисан је у највећим сразмерама, тако да се
у појединим случајевима превазилази и само крвно средство.
Да се мало осврнемо и на религиозни карактер кумства у поређењу са крвним сродством. Телесно смо рођени
од својих родитеља што нас доводи у крвно сродство
са родитељима, браћо, сестрама и осталом родбином.
Међутим ми српски православни хришћани, рађамо се и
духовно. То наше духовно рођење дешава се онда када се
крстимо. Наш духовни отац је наш кум. Као такав он је
одговоран за духовни
узраст и духовни
одгој, од­но­сно религиозно и ду­
ховно
васпитање сво­
га кр­
штеног чеда. Те­
шко
је, а можда и незго­
дно упоређивати ова
два крштења, физи­
чко и духовно. Из
кр­вног сро­­дства уро­
ђе­ним ин­сти­­н­ктом
осе­ћамо љу­бав пре­ма
нашим теле­сним ро­
дитељима, пре­­ма бра­
ћи, сестрама и родбини. Док у слу­
чају
ду­ховног сро­д­ства, по
ку­
мству, наш однос
се ра­
звија у то­
ликој
мери ко­лико од оних који су ре­лигиозно и духовно запарложени да развију духовну љубав према своме духовном
родитељу, куму или куми. Зато је потребно да се духовно уздижемо, духовно васпитамо у духу Божијег закона,
да створимо један духовни потенцијал да би били свесни
духовног родбинског односа, односно значаја кумства у
нашем животу.
Ови наши скупови означени као Недеља о кумовима организују се да би потенцирали значај кумства у
хришћанској Цркви, а специјално у Српској православној
цркви.
Наша данашња порука би била да наставите са гајењем
великог поштовања према светињи кумства. Нека Господ
благослови да се духовна веза учвршћује у нашем Српском
народу, јер је то и залог нашег српског верског и националног јединства.
О кумству у Српској Православној Цркви " Глас Острога
123
Деца и веронаука
Д
а ли треба да учимо нашу децу веронауци?
Ово питање иза­зи­ва много различитих
од­го­вора. Јер, неки од родитеља су одлу­чи­
ли да њихова деца треба да изу­ча­вају веронауку још од ране младо­сти. Дру­ги су дефинитивно против тога, јер сматрају да ће им деца изучити ве­ронауку
онда када сами зато буду спре­мни – некада у будућности.
Али, мо­гуће постoји већина родитеља који ни­с у много ни
за нити против верског ва­спитања. Просто их није брига.
Но и они уче децу вери. Да ли их свесно или несвесно уче
идејама опхођења и верским навикама, њихова деца неизбежно стварају основе држања према животу и свету,
према ближњима и према Богу. Таква држања природно су
верска.
И ван куће, такође, постоје утицаји који имају јак утисак на дечије верско ва­спитање. Без обзира да ли родитељи
пружају својој деци какво одређено ве­рско васпитање, нека
су сигурни да се њихова деца уче из личног искуства и до­
жи­вљавања о основном држању према Богу и ближњима.
И без обзира ако ро­дитељи верују да је Бог свемогућ и да
чини добро, али ако верују да је Бог незаинтересован или
124
Глас Острога " Трапава седмица
немоћан, или ако верују да љубав и добра воља, или лични
интерес и себичност треба да одлуче нечије опхођење према ближњима, и без обзира да ли они верују да је задатак
великих људи да служе, да су добро и да су способни да
створе лепоту, или пак верују да је задатак великих људи
власт и богатство и способност да друге потчине својој
вољи родитељи треба да се постарају и упуте своју децу у
стварима ове врсте.
Изгледа врло чудно да родитељи који су толико жудни
и ревносни за фи­зи­чки и ментални развитак своје деце а
да су наизглед незаинтересовани за верско убеђење своје
деце! Ово се може ставити на страну до каснијег датума као
што је изучавање алгебре. Не може се оставити сопственом
избору детета, док, ето, одрасте, слично избору студија на
факултету. Верско васпитање је оно што се у детету развија
свакодневно и то је оно што се снује и уткива у детињој
младој души кроз животно искуство. Родитељи не би смели то да зауставе, радије, родитељи треба да имају велики
утицај у упућивању своје деце у верском васпитању.
Требало би се сетити да је ту и црква и школа да би вам
помогла.
Children and religion
S
hall we teach our children religion?
The question calls forth many different answers.
Some parents are certain that their children should
be taught religion from their earliest years. Other
parents are definitely antagonistic. They feel; that their children
will learn about religion when they are themselves ready – some
time in the future. But, perhaps, the majority of parents are neither greatly opposed to it. They simply do little about it.
And yet they are teaching their children religion. Whether
or not they consciously teach ideas, attitudes, and habits which
are called religious, their children are inevitable
developing a fundamental attitude
toward life, toward their fellow men
and toward God. Such attitudes
are, their very nature, religious.
Outside of the home, too,
there are factors which influence children’s religious faith.
Whether or not parents are giving their children any definite
religious teaching, they can be
sure that their children are learning from their own experiences
a fundamental attitude toward God and toward their fellow men.
Whether they believe that God is all powerful, working
good, or whether they believe He is indifferent or powerless,
whether they believe that love and goodwill of that self-interest
and greed should determine one’s attitude toward his fellow
men, whether they believe that the test of the great man is service and goodness and the ability to bend others to his own will
– parents need to provide guidance to their children in matters
such as these.
It seems strange that parent who are so eager and earnest
about the physical and mental growth of their children should
so often appear to be indifferent about their religious faith. The
matter cannot be put off until some latter date, like the study of
algebra. It cannot be left to the child’s own choice after he grows
older, like the field of his major study in college. It is something
that is developing day by day, and being woven into his everyday experiences. Parents cannot stop it; but they can have a
large influence in directing its growth.
Remember: The church is always helpful. Just bring them to
school and church!
Српски народ на крсту " Глас Острога
125
Трапава седмица – тјелесно утјешење
и духовни пост
Јеромонах др Никодим Богосављевић
К
ао што је познато, Црква
на­­кон великих Господњих
пра­­зника, Божића, Васкрса
и Духова, разрјешава пост
сри­­једом и петком, и те седмице су тзв.
Тра­­паве седмице. Суштина ове црквене
праксе јесте да се у вријеме након ве­ли­
ких Христових празника укине, ра­зри­
јеши уобичајено бреме поста и на тај начин и тјелесно испрати духовна радост
коју ови празници собом доносе. Наравно, разрјешавајући, укидајући пост,
Црква не укида и умјереност, јер се
разрјешење односи само на врсту, квалитет хране, а не и на њену количину.
Повод за ово наше писање је, ме­ђу­
тим, једна пракса коју сматрамо супротном суштини духовне и тјелесне радости коју Велики празници собом доносе.
Ријеч о томе, наиме, да се током наведених трапавих седмица укида тјелесни
пост, пост који се односи на тјелесну
храну, а уводи „духовни пост“, јер се,
најчешће, вјернима у овим периодима
не дозвољава приступање Св. чаши.
Другим ријечима, уводи се, условно речено, тјелесна, а укида духовна радост,
јер је извор наше духовне радости . Ду126
Глас Острога " Трапава седмица
ховна храна, тј. Св. причешће. Били смо
свједоци праксе у једноме манастиру, да
се ни монасима, који се иначе редовно
при­
чешћују неколико пута седмично,
ни посјетиоцима, у недјељу после Бо­
жића, дакле, током попразништва, није
дозвољавало приступање Причешћу.
Ово нас је и навело да размишљамо о
исправности овакве праксе, односно, о
суштини и начину прослављања хри­
шћа­нских празника.
Основно питање гласи: зато Црква
укида посто након великих Господњих
празника“ Из простог разлога што је
пост везан за вријеме жалости и по­
ка­јања, било због сјећања на Христова
стра­дања, било на наше гријехове, тако
да би пост био непримјеран великој ра­
дости коју нам Божић, Васкрс и Духови
пружају. Пост је вид припреме за дочек
ових празника, када нас он при­
води
покајању и исповијести, и исто­времено
представља нашу незнатну жртву, по
узору на неизмјерну Христову жртву
коју је Он ради нас принио своме Оцу.
Црква је зато знала да би настављање,
макар и ублаженог – али ипак - поста,
било неспојиво са радошћу и духовним весељем којима у те дане бивамо
даровани одозго. Примјер за овакво
ра­суђивање дао нам је сам Господ. Када
су га питали ученици Јована Крститеља
зашто он и фарисеји пост, а његови ученици не посте, Христос јер одговорио:
„Могу ли сватови постити док је женик
са њима“ Докле год имају са собом же­
ника не могу постити, Него ће доћи дани
кад ће се отети од њих женик, и тада
ће постити у оне дане“ (Мк. 2, 19-20).
Дакле, Христос је свој боравак са уче­
ницима упоредио са свадбом, која пре­д­
ставља духовну радост и по­дра­зумијева
тјелесна утјешења. Исто ако и празнике
Божића, Васкрса и Духова можемо сматрати као вријеме боравка Христа и Св.
Духа са нама, тј. као ври­јеме духовне
свадбе када се не пости, већ се духовна
радост испраћа и тје­ле­сном гозбом. На
духовној свадби наше душе се вјенчавају
са Жеником Хри­стом, управо кроз ми­
с­ти­чно, али и реално сједињавање са
Ње­­говим Ти­јелом и Крвљу. Оданије пра­
з­ни­ка је „ври­јеме када се узима женик
од нас“ и када ми по­ново настављамо
да постимо сри­једом и петком, тугујући
за жеником који је узет од нас, као у
Пјесми над пе­смама, ако је то премудро
устројила Цр­ква.
Вријеме празника бисмо могли, та­
ко­ђе, упоредити са оним мјестом из Је­
ва­­н­ђеља, када отац позива званице на
сва­­дбу свога сина: „Ево сам објед свој
уго­­
товио, јунаци моји и храњеници
по­клани су, и све је готово: дођите на
сва­­дбу“ (Мт. 22,4). Ондје нас Сам Христос позива на свадбу, на којој је Он
исто­­времено и Женик и Теле угојено;
Он је Женик са којим се наше душе у
Св. Евхаристији вјенчавају и хране.
Ме­
ђутим, непричешћивањем у дане
по­­празништва ми као да се, као у Јева­
н­­ђе­лској причи, правдамо разним свје­
то­­вним бригама и обавезама, и не долазимо на свадбу, а ако и дођемо на њу (у
храм) ми не окушамо од богате трпезе
која је ради нас припремљена.
Видјели смо да је извор духовне ра­
дости апостола био боравак духовног
женика – Христа – са њима. Они су се
Њиме, Његовим присуством и Ње­го­
вом ријечју гостили и наслађивали ду­
хо­вно, а јелом и пићем тјелесно. И то­
ком попразништва (трапавих седмица)
Христос – женик је, као некада са апо-
столима, поново са нама, и то у Св. чаши, позивајући нас на
духовну свадбу Његовог небеског царства, у којој је Он уједно
и Женик и главно јело и пиће. Та небеска храна и небеско
пиће јесу главни извор наше радости, и док је Он – женик са
нама, у вријеме попразништва, ми треба слободно , без поста,
покајања и жалости да приступамо Њему и да се Њиме гостимо. Зато је неспојиво са суштином хришћанског празновања
да се вријеме наше највеће радости испред нас склања управо сами извор, узрок и пуноћа наше радости – Христос, тј.
Његово пречисто Тијело и пречасна Крв. То се може поредити, подржавајући Господња поређења, са свадбом на којој женика на тренутак изведу пред госте, и одмах потом га склоне.
Благодат празника укида јарам закона, Христос нас позива на
гозбу, на Теле угојено и Јагње заклано, а ми се фарисејски изговарамо да нисмо достојни да свадби приступамо, сами не
прилазећи и друге не пуштајући.
Сматрамо, дакле, да причешћивање у дане попразни­штва
треба прихватити начелно, с тим да свако лично мора, нај­
бе­зопасније у договору са свештеником или духо­вни­ком, да
води рачуна о сопственој духовној и тјелесној при­пре­мље­
ности за примање Светиње Тијела и Крви Христових. С овим
у вези Св. апостол Павле саветује: „Али човјек нека испитује
себе, и тако од хљеба нека једе и од чаше нека пије“, и додаје:
„Јер који недостојно једе и пије, суд једе и пије, не разликујући
тијела Господњега“ (1. Кор. 11, 28-29).
Хришћанство је и туга и радост. Црква је уредила да тугу
поста и покајања смјењује радост предукуса Христовог Небеског Царства. Прво би без другог доводило до очајања,
што је смртни гријех маловерја, а друго би без првог узроковало губљење страха Божијег, и обезвређивања Светиње.
Архијереји и свештенство стоје између двије крајности: једне
да од Христа буду проглашени за књижевнике и фарисеје:
„Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што затварате Царство небеско пред људима; јер ви не улазите нити
пуштате да уђу они који би хтјели“ (Мт. 23,13) и друге да буду
сљедбеници не као да господаримо над вјером нашом, него
смо помагачи ваше радости; јер у вјери стојите чврсто“ (2 Кор.
1,24). Уистину, свештеници не би требало да буду намргођени
„чувари светиње“, који сматрају да нико осим њих не може
приступати Причешћу, већ будни пастири који бдију над
својим стадом, припремајући га да што чешће и обилније
приступа „духовној паши“, јер: „Ја сам врата овцама; ако ко
уђе кроз ме спашће се, и ући се и изићи ће, и пашу ће наћи“
(Јн. 10,7,9).
ПРИМЈЕДБЕ:
1. Разрјешење од поста послије Божића се продужава до
Кр­стовдана, уочи Богојављења. Такође, трапаве седмице су и
при­премне седмице уочи Великог поста, али оне имају други
сми­сао и о њима нећемо овдје говорити.
2. Мотив мистичне Јагњетове Свадбе срећемо и у Јо­ва­но­
вом Откривењу – (19,6-9)
СРПСКИ НАРОД НА КРСТУ!
Мили Боже на свему ти хвала,
Дал је ово твоја милост дала.
Да овако Српски народ страда,
Јер остаде без икаквих нада.
Без слободе кућа и огњишта,
Без одбране и иког попришта.
Имал игдје пријатеља права,
да заштити нека српска права.
Проговара Господ из облака:
„Ој, Србине сило моја јака!
Голема те спопанула мука,
десна ти је отежала рука.“
А лијева скоро одсјечена,
Поломљене ноге до кољена.
А српско ти је нагрђено лице,
Па те туга мори немилице.
На Косову имао си тамо,
јединога издајицу само.
Данас имаш од хиљаду више,
Српске војске понос унизише.
Историју српску обрукаше,
своју вјеру за интерес даше.
Мене Живог Бога оставише,
те с ђаволом савез учинише.
С тога ти је лице нагрђено,
од Запада име понижено.
Милионе наносе ти рана,
Остаде ти мајка самохрана.
У збјегове пишти сиротиња,
Осташе јој гробља и светиња.
У времену последњега рата,
многе сеје осташе без брата.
Остадоше многе удовице,
мала дјеца тешке сиротице.
Без разлога и какве основе,
те послушај сада ријечи ове!
Срби мили, дјецо моја драга,
Да би црног побједили врага.
Вратите се вјери Православној,
својој Светој цркви светосавској.
Да вас срећа Светог Саве прати,
Његов понос нека вам се врати.
Потом ова невоља ће проћи,
И боља ће времена надоћи.
Ненад Узелац
Српски народ на крсту " Глас Острога
127
Три су крста у животу људском један од њих се мора носити
Епископ Николај
К
ад смо ми, поклоници Гро­ба
Господњег, била на страш­
ној Голготи, видели смо место где је би Крст Господњи.
Лево и десно налазе се места где су
били крстови двојице разбојника.
Све­­га три крста.
Кад смо се спустили у једну пећину
иза Голготе, показали су нам место где
је света царица јелена открила крстове.
Она је откопала три крста: крст Хри­­­
стов, крст покајаног разбојника и крст
непокајаног разбојника. Свега три кр­
ста.
Драга браћо моја, и сада су свега
три крста које људи носе. Један је крст
пра­ведника. Други је крст покајаног
гре­­шника. Трећи је крст непокајаног
гре­­шника. Који је крст најлакши?
Крст означава страдање. Једно је
страдање праведника. Друго је стра­
дање покајаног грешника. Треће је ст­
ра­дање непокајаног грешника. Које је
страдање најлакше?
Најлакши је онај крст који се носи
са вером и надањем. Најлакше је оно
ст­
ра­
дање, које се држи на крилима
вере и наде.
Двојица знају зашто страдају, а тре­
ћи не зна. Праведник зна да страда по
вољи Божијој, ради добра других људи
и ради свога већег савршенства – као
што се гвожђе ставља у огањ да од њега
постане тврди челик. Покајани грешник зна да страда због својих грехова,
страда ради свога очишћења – као што
се платно бије и гњечи и трља да би се
убелило – покајани грешник страда у
овоме свету да не би страдао у ономе.
А непокајани грешник не зна зашто
страда. Он оптужује свакога само не
себе; он страда без вере и надања. Зато
128
Глас Острога " Три крста
је његово страдање најмучније. Зато је
његов крст најтежи.
Познате су вам речи Господа Исуса:
„Јарам је мој благ и бреме је моје лако“
(Мт. 11:30). И заиста је вера у Бога лакша неголи неверовање. Лакши је пост
од прождрљивости, и трезвеност од
пијанства. Лакши је живот са молитвом неголи живот без молитве. Лакше
је опраштање од парничења. Лакше је
давати милостињу него отимати туђе.
Слађе је подржавати туђи живот него
обарати га. Радосније је међусобна
љубав него саможивост и мржња. Пут
правде може се некима учинити тежак,
али свак треба да зна да је пут неправде много тежи.
Погледајте и видите као је тежак
пут неправде. Неправедник једе и никад није сит. Отима и граби, и никад
доста. Чини освету и није задовољан.
Мрзи на Бога и на људе, и нема среће.
И кад на земљи постигне све што жели,
пада и пропада, а деца његова постају
просјаци или иду на робију.
Ни пут праведника није лак, али је
лакши неголи пут неправедника. Уз­
мите, на пример, праведнога Јова. На
правди он је страдао много, премного, но његова вера и надање у милост
Бо­жију нису га издале, и нису га осра­
мотиле. Изгубљено здравље благи Бог
му је повратио, изгубљену децу на­до­
кнадио му је новом породицом, упро­
па­шћено имање повратио му је и још
ве­
ћма умножио. А праведни Јов је
про­слављао Господа подједнаком – и
кад је Господ узимао и кад је давао.
Узмите онда пример цара Давида, покајника. Он беше тешко згрешио Богу, али се покајао. Но дошло је
на њега страдање за страдањем због
учињених грехова. Деца су му почела
умирати. Син му устао на брата свога и убио га. Па онда, син с оружјем
дигао на оца. Па је настала глад у народу. Па помор, па рат, па неверство
пријатеља. Све се то сручило на главу
цара покајника. Но он је све трпео са
вером и надањем у Бога. И отрпео је
све до краја, певајући при томе псалме Богу своме. Зато му је крај живота
био миран и благословен. Мог му је све
опростио. И Бог га је прославио мимо
све људе и цареве, прославио га тиме
што је оредио да се из његово племена роди Спаситељ света – Господ наш,
Исус Христос (в. Лк. 1:32).
Свето Писмо Божије препуно је
при­мера као страда грешник, и како
стра­да покајани грешник. И свуда се у
тим примерима види како се страдање
праведника увенчава славом великом;
и како се страдање покајника завршава опраштањем од греха и спасењем; и
како страдање непокајаног грешника
остаје бесмислено, ненаграђено и уза­
лу­дно.
Ето вам, браћо, три пута. Једним од
њих мора се поћи. Ето нам три крста.
Један од њих мора се носити у овоме животу – или крст Христов, или
крст покајаног разбојника, или крст
непокајаног разбојника. Свега су три
крста у животу људском.
Покрет богомолитеља у нашем народу јесте покрет покајнички. Отуда
и чланови тога покрета не треба да
себе сматрају сувише праведним, а
још мање да се горде својом правдом.
Него нека свак узме крст покајнички
и радосно пође с њим напред ка царству Божијем. Нека се наоружава тр­
пље­њем, и нека испуњава заповести
Го­сподње с вером и надањем. А заповести Његове нису тешке, каже нам
Хри­стов омиљени апостол, св. Јован
Ева­нђелист (в. 1 Јн. 5:3).
Узајамна љубав свију вас ублажиће
стра­дање свакога од вас. Придржавајте
је­дном руком крст свој, а другом крст
бра­та свога, и биће обојици лакше (в.
Гал. 6:2) И обојица гледајте у часни
крст Христов, и биће вам још лакше.
Јер од крста Христовога сићи ће сила
и благослов, и бићете благословени
у овоме свету и у ономе. И тако ћете
лако прећи овај кратки пут земаљског
жи­вота и ући у царство живота вечнога, у царство бесмртно, у коме царује
Отац ваш небески.
Богу нашем слава и хвала, а вама
мир и благодат, радост и љубав, здра­
вље и спасење. Амин.
Climbing the
Spiritual Ladder
e all know that we are living
in a rapidly changing culture.
The one thing certain is that
nothing will stay the same
for long. Concepts such as
God, eternity, heaven, hell and prayer,
which reflect unchanging realities, are
very foreign to most of us. Even those
of us who have been brought up within
a church envi-ronment where we have
been made to feel comfortable with eternal truths, may feel as if we are split personalities as we go about the business of
our daily lives.
Obviously the church as we experience it through its members and institutions is also affected in greater or lesser
degrees by this same split personality.
Gone are the days when living a Christian life could be seen as simply the normal way for a citizen to function. Once
again, Christians are faced with the reality of two citizenships: one the state and
society they were born into, the other the
very different citizenship of the Church.
In all honesty, probably the two were
never quite as wedded as we like to think.
The Emperor Constantine certainly
changed the way Christians perceived
themselves, but we know that his acceptance of Christianity as the state religion
also brought many difficulties. It can
be an easy way of excusing ourselves to
say it was easier to be a Christian "back
then," whenever "then" may have been.
I would like to submit, however, that if
our God is the eternal Being we know
Him to be in Trinity and through His
self-revelation, both through His Spirit
and His Word in Jesus Christ, we have
no excuses. On Judgment Day we will
be expected to have lived as Christians,
even though we have come of age in the
20th century.
Our task, then, is to work within the
time and place we have been given. This
is not an easy approach to the Christian
life when it is done with integrity. I have
chosen the image of the "Spiritual Ladder" made popular by St. John Climacus, because I think it is a useful tool for
us in this task. The ladder rungs are the
same for us as they have been for Christians down the ages. Even more, the top
of the ladder is placed at the same goal
Christians have always struggled to reach
- that of love. What differs for us is where
we find this ladder and how we begin to
climb it. And I would submit that in the
same way the Gospel teaches us we each
must carry our own Cross, we also must
climb our own ladder - not someone
else's.
St. John tells us in his classic exposition of the Ladder of Divine Ascent that
we all must begin with the first step, "Exile." Obviously this is something the monastics he was initially writing for struggle with, leaving their families, their jobs,
the comfort of their private security. Yet
all of us need to make a conscious choice
to change if we are going to make the
Christian faith our own. As more than
one person has pointed out, all of us who
are in the Church as adults are converts.
Yet what does this mean? Ours is not
the first generation to have large numbers of people reject their own society
and look for enlightenment primarily in
foreign and exotic cultures. Even those
who choose to come to or stay within
the Church often take this same route.
God can certainly work with such an
approach to exile when it is undertaken
with sincerity and purity of heart. Yet I
think there is another way. We do not
necessarily need to change our clothes,
take a new name, buy ethnic cookbooks
Climbing the Spiritual Ladder " Глас Острога
129
or learn new languages in order to
follow Christ in our generation. And
those of us who have come to this country from foreign lands with a Christian
culture do not necessarily need to remain within our ethnic ghettos to maintain our faith and to grow in prayer.
I would submit that the Eastern
Church provides an excellent foundation
for those of us who are working to put
our spiritual ladders in place and begin
climbing. Not just because of her great
traditions such as monasticism and hesychasm, her beautiful liturgical services
and vestments, her saints and martyrs,
but even more because of the very many
faithful men and women who live ordinary lives in the world today: attending
public schools, taking part in sports and
the other social events of American culture, and holding jobs up and down the
ladder of the American economy.
These are the people who are in the
advance guard of Christ's army on earth
- not the professional religious people
such as clergy and the monastics. We
have our role, but let's face it, we are
the ones who live in the shelter of the
army camp, with plenty of supplies
around us, sheltered from the front.
We do see the worst the enemy can
do, since those who are injured in the
battle of life often end up at the doors
of our tents with gaping wounds of
body and soul in desperate need of
healing. Yet our main task is to keep
the home fires burning, to provide
places of refreshment, inspiration
and recreation for those who are
sent to us. How understandable that
many of them fall by the wayside in
the midst of the terrible battle of
this life - how less
excusable when
we are not
faithful,
s u r -
130
Глас Острога " Climbing the Spiritual Ladder
rounded as we are by the strength and power of our Lord. How
terrible when some of us even become the enemy within the
camp...
And we religious types are subtly tempted to become the enemy to our fellow Christians. It can be easy to forget the parable
of the Publican and the Pharisee. How easy it is to decide, for
example, that those who do not have an Athonite spiritual father
(Optina fathers being extinct), do not attend every church service and Bible study and do not openly wear their prayer ropes,
are not as spiritual as they should be. I have heard people speaking this way and it appalls me. I often wonder if such people have
read the Gospels. Theirs may be a form of spirituality but I am
not sure it is a Christian one.
Then how, in this busy world of ours, do "ordinary" people
pray? Where do they find their ladder? Can those who are not
able to spend long hours "paying attention to God" in prayer and
religious exercises still become saints: men and women of prayer?
I would say definitively, Yes. To understand this, let us remember that our relationship with the Lord has often been compared to that of a husband and wife. At the beginning of such
intimate relationships, time is needed to become accustomed to
the beloved. - The courtship and honeymoon phase of marriage
are proverbial for that kind of close attention. Yet normally, a
marriage moves beyond that need for physical closeness. A couple learn to feel they are married, to act in a way that is appropriate to married persons, even when they are apart and getting on
with the business of their lives that may frequently separate them
for long periods of time.
Even more than a marriage, our life in God comes to encompass everything we are and everything we do. We cannot exist,
speak or act apart from Him. That is a fact, whether or not we
are ready to accept it or act upon it. In a sense, it is very simple. If
Christians take the time to remind themselves of that fact, even
briefly each day, the rest of their lives gradually begin to fall into
place. I would submit that this is the heart of exile and the most
basic part of prayer: to acknowledge that we are in the presence
of God, to learn to turn to Him, speak to Him and then to be
silent before Him so that He may speak to us. All of this can be
done within a five minute period so there is no excuse for not
taking such time. And many, many so called "common people"
in our parishes are doing just this.
Having said that, as with any relationship, there need to be
times when we work harder on being in the presence of the Beloved. There need to be times when we stay longer in our icon
comer as well as in God's house, times when we sing songs of
praise and worship, study about Him, fast, make serious choices
about our priorities, pray with others and get the support we
need from the Church to carry on the rest of our life - knowing
that all we do is in His presence.
And we all need to learn that we can pray when we are doing
other things. We do need to take time to turn to Him - to give
Him at least the basic courtesy of a greeting every day and more if our life and our
circumstances allow it - and if we do this
type of simple prayer with sincerity and a
whole heart, we will find that we become
gradually aware of Him no matter where
we are and what we are doing. To send a
quick thought, an inward nod of the head
so to speak, in His direction, can keep us
centered in the midst of all sorts of distractions. The apostle Paul tells us to pray
without ceasing, yet we know that he was
a man of immense activity.
We also need help with the thoughts
and feelings that bombard us both from
outside and within our own heads and
hearts. The fathers and mothers of the
Church tell us that we will never get away
from such thoughts and feelings; they always will be there. This is where simple
prayer: a verse from the Psalms or "Lord
have mercy," the Lord's name - whatever
seems right for us - can be used, almost
like a tennis racket to hit the distracting
feelings and thoughts away. As long as we
can do this - as long as we can separate
ourselves from them for even a brief moment - we are not held captive by them.
And that little space we create each time
we "hit" such a thought or feeling with
the name of the Lord or some other brief
prayer, gives God all the room He needs
to act in our lives. We simple learn not to
be bothered by the fact that thoughts and
feelings are there.
Many people also find themselves feeling that the official prayers of the Church
are sometimes too long and wordy. I
would submit that there is nothing wrong
with such a feeling. There are people who
do really like long prayers - the more elaborate the better; the more obscure the language the better. There are other people
who simply can't pray that way. Or if they
can at first, they soon find it becomes impossible for them. Even in church, during
longer prayers, they find themselves unable to concentrate. This has always been
true. Not every one is called to pray in
the same way and there are gifts that vary
here, as well. For many of us, the same
prayers we teach our children to "get by
heart" will continue to be the best prayers
for ourselves: To turn to God with simple
words such as "Our Father," or "Holy God;
Holy Mighty; Holy Immortal, have
mercy on us," or our own words telling
Him our troubles, our joys, our private
thanks and requests, asking Him to take
care of us and our loved ones - this can be
the highest form of prayer for many people. And we should realize that if prayer is
something other than turning to God, it
has lost its meaning and purpose. Just to
"say prayers," or "use the Jesus Prayer" in
such a way that we are more aware of ourselves praying than of being in His presence, is a waste of energy. He Himself said:
"Not everyone who says 'Lord, Lord,' will
enter the Kingdom of Heaven."
Even this simple prayer can be a major
struggle, however. We must not underestimate what those around us may be going
through when hey seem to do not more
than appear faithfully in Church on Sunday. This is a fallen world. The devil has a
vested interest in keeping us unaware of
God's presence. What should be simple
can begin to look like a horrible task. And
in truth, there are some teachers who do
make prayer a "burden too hard to be
borne." There are people who are called to
be the Olympic athletes of prayer - to read
long Scripture passages and whole prayer
books through every day; make hundreds
of prostrations; take on severe fasts; attend every possible service; spend at least
an hour each day in silent meditation.
There are others like the Publican who are
called simply to live their whole lives before God in humility and love. A heartfelt
"Lord have mercy on me a sinner" is all we
need to be justified before Him. Some of
us need to admit that we aren't given the
gifts or the providence for the "Olympic"
kind of prayer and get on with our lives,
turning to God as we can through the day,
not beating ourselves up because we aren't
as good as the Pharisee.
By now you may be wondering why,
in a talk on Eastern Christian prayer, I
haven't done more than mention the "Je-
sus Prayer." Many people today seem to
believe that it is the only truly "Orthodox"
prayer. Yet this is not accurate or traditional. The prayer of Jesus mentioned in
early writers such as St. John Climacus
was actually the Lord's Prayer ("Our Father...") We need to remember that in
the Gospel accounts, when the disciples
asked Jesus how to pray He did not tell
them to use the Jesus Prayer. Some people
find it is a good tool to use to turn to the
Lord; let Him be the One who fights off
the distracting thoughts for them. Others
find other words more useful - or even
turning to Him without words. If we call
on the Lord using His name, we also need
to be sure that we know Who He is. I am
more than a little concerned by people
who "use the Jesus Prayer" without knowing the Gospels - without even having
read the New Testament through once.
Who is the Jesus they are praying to? "The
Jesus Prayer" is not a magical incantation.
He certainly is able to work in spite of our
ignorance. But not many of us are illiterate peasants, unable to read and ponder
His Word in the Gospel. We will be called
to account for the use of our gifts and talents. If the ability to read is one of them,
then we should do just that to inform our
prayer. St. Paul tells us to "pray with understanding."
And we all need to be reminded of the
importance of what we are doing as Christians. A large part of the job of professional religious people is to equip others for
the battle. It gets down to what we believe
bout God. Are we functional atheists? Do
we say God is all powerful, but really think
we are the only ones who can do anything
important? If God is Who we Orthodox
say He is, then turning to Him through
our tasks; during our conversations; is
the only way to gain a real perspective
on what we are doing. When we lose that
sense of an "upper level" in our lives, we
lose the ability to think clearly and with
compassion. We are no longer living as
Christians. If we understand that, then
the problem of "making time for prayer"
ceases to be a problem. We will see how
Climbing the Spiritual Ladder " Глас Острога
131
we are without Him and we won't want to
be that way. We will find that even when
there are emergencies when it is obvious
we must serve our neighbor in immediate need, we can grab time "on the run"
as it were. And we must be careful to remember that He loves our neighbor more
than we do. Often we need to realize there
is no emergency we need to take care of,
we are just busybodies. If we do our own
job, live our own lives, and put our loved
ones into His lands, they will have a much
better chance of learning to stand on their
own feet and living their own lives before
Him as well.
I do think than many people are
tempted to make prayer and the Christian life much too exotic and complicated.
We don't want just to climb a ladder - we
want to do acrobatics and tie ourselves
up in knots. Our Lord became incarnate
as a very common-place person, not even
as exotic a figure as St. John the Baptist.
He came simply to give us abundant life in
our circumstances here and now so that
we will also find it in eternity. He did not
mention spirituality. He did not present
prayer as an end in itself. We need to do
what we can, not what we can't. I think
many of the people in our churches who
don't pray have been led to relieve that the
only way to do so is to take lots of time,
read lots of woks, use fancy words. They
know they can't do that, so sometimes it is
true, they do nothing. We should let them
know that there is another way and that
it is a very traditional one. Simple, heartfelt prayer is something anyone can do at
any time. If we are called to do more by
our gifts and situation, then God will bless
us - only let us not attempt more without
guidance or we can become judgmental
Pharisees rather than men and women of
deep and compassionate love and prayer.
The Lord said something about becoming
like little children in order to enter into
the Kingdom of Heaven... St. John Climacus puts it another way - we cannot climb
the whole ladder in one leap. We must be
willing humbly to take the first step that is
presented to us in our life.
132
Пењање
уз духовну лествицу
С
ви знамо да живимо у кул­
ту­ри која се брзо мења. Је­
ди­но је сигурно то да ништа
неће остати исто дуго вре­
ме­на. Појмови као што су: Бог, вечност,
рај, пакао и молитва - који одражавају
не­промењиву стварност, су веома стра­
ни већини нас. Чак и они од нас који су
васпитавани у црквеној атмосфе­ри, у
којој смо се навикли на вечне истине,
могу да се осећају као подељене личности извршавајући обавезе свакодневног живота.
Очигледно, у већем или мањем сте­
пе­ну тај исти расцеп личности утиче и
на Цркву, као што је ми доживљавамо
преко њених чланова и установа. Про­
шли су дани када се живљење хри­шћа­
нским животом једноставно могло
сма­трати нормалним начином живота. Хришћани се поново суочавају са
ства­рношћу двеју припадности: једне,
др­жави и друштву у којем су рођени,
и друге, врло различите припадности
- Цркви.
Руку на срце, вероватно ове две
(при­падности) никада нису биле тако
бли­ске као што бисмо желели да мислимо. Цар Константин је свакако про­
ме­нио начин на који хришћани виде
себе, али знамо да је његово признање
хри­шћанства као државне религије та­
кође изазвало велики број проблема.
Лако је изговорити се да је „некада у
про­шлости“ било лакше бити хри­шћа­
нин, не дефинишући „када“ је то могло
да буде. Међутим, волео бих да тврдим
да, будући да је наш Бог вечно Биће
Које знамо као Тројично Његовим са­
мо­откривењем, Његовим Духом Светим и Логосом Исусом Христом, немамо права на изговор. У дан Суда, од нас
ће се очекивати да смо живели као хри­
шћани, чак иако смо сазрели у 20. веку.
Глас Острога " Climbing the Spiritual Ladder
Наш задатак је, дакле, да радимо у
датом времену и месту. Ако човек це­
ло­вито приступа хришћанском животу, то неће бити лак задатак. Изабрао
сам слику „Духовне лествице“ Св.
Јо­
вана Лествичника, која је постала
оми­љена, јер мислим да ће нам бити
ко­рисно средство у овом задатку. Степени лествице су исти за нас као што су
били за хришћане у прошлим вековима. Поред тога, на врху лествице стоји
исти циљ који су се хришћани увек
тру­дили да достигну – љубав. Ми се
(од њих) разликујемо по томе где ћемо
наћи ту лествицу и како ћемо почети
да се пењемо уз њу. А ја тврдим да, исто
онако како морамо носити свој крст,
као што нас Јеванђеље учи, морамо се
пе­њати уз сопствену лествицу – а не
не­чију туђу.
Св. Јован нам каже у класичном из­
лагању (објашњењу) „Лествице божа­
н­ственог усхођења“ да сви морамо по­
чети од првог степена, „Одрицања и
одвајања од сујетног живота“. Очигле­
дно, то је нешто што је он у почетку на­
пи­сао за монахе, који су се борили да
на­пусте своје породице, посао, личну
си­гурност. Ипак, сви морамо донети
све­сну одлуку да се променимо ако же­
ли­мо да хришћанска вера буде наша.
Као што је више људи указало, сви ми,
који смо у Цркву дошли као одрасли
људи, смо обраћеници.
Ипак, шта то значи? Наша ге­не­ра­
ција није прва у којој велики број људи
од­
ба­
цује своје сопствено друштво и
нај­пре тражи просвећење у страним и
ег­зо­тичним културама. Чак и они који
од­луче да дођу и остану у Цркви често
иду овим истим путем. Бог свакако
може да сарађује са таквим приступом
пре­ма „одрицању и одајању од сујетног
жи­вота“ када се на њега креће са искре-
ним и чистим срцем. Ипак, мислим да постоји и други начин.
Није неопходно да обучемо другу одећу, променимо своје
име, купимо куваре других националности или да научимо
нови језик како бисмо следили Христа у нашем покољењу.
Није неопходно да сви ми који смо дошли у ову земљу из других земаља са хришћанском културом останемо у оквиру свој
етничког гета како бисмо задржали своју веру и узрастали у
молитви.
Тврдим да Источна Црква пружа одличну основу онима
од нас који раде на томе да поставе духовну лествицу и почну да се пењу. Не само због њеног обимног предања, као што
су монаштво и исихазам (молитвено тиховање), прелепих
литургијских богослужења и одежди, светитеља и мученика,
већ још више због веома великог броја верујућих људи и жена
који живе обичним животом у данашњем свету: похађају
државне школе, узимају учешћа у спорту и другим друштвеним збивањима у америчкој култури, и обављају своје послове у оквиру америчке економије.
Ови људи су на бранику Христове војске на земљи – то
нису људи којима је вера животни позив - попут свештеника
и монаха. Ми имамо своју улогу, али руку на срце, ми смо ти
који живе у заклону војног кампа, са довољно залиха, и штити
нас прва линија. Не видимо најгорег могућег непријатеља, јер
су рањеници у животној борби често на вратима нашег шатора са отвореним телесним и душевним ранама и очајнички
им је потребно исцељење. Но, наш главни задатак је да ложимо ватру код куће, нудимо место за освежење, надахнуће
и обнову оних који су нам послати. Као што је разумљиво да
многи од њих застране усред страшне борбе овога живота,
толико је неоправдано да ми губимо веру, окружени свом
снагом и силом Господњом. Како је страшно кад неки од нас
чак постану непријатељи свога кампа...
А ми, који смо религиозни, смо у искушењу да постанемо
непријатељи своје браће хришћана. Лако је заборавити причу о митару и фарисеју. Како је лако одлучити, на пример да
они који немају за духовног оца неког светогорца (оптинских
отаца више нема), који не присуствују сваком богослужењу и
изучавању Светог Писма и не носе бројанице јавно, нису духовни онолико колико би требали да буду. Чуо сам људе који
говоре тако и то ме је запрепастило. Често се питам: да ли су
такви људи икада читали Јеванђеље? Можда је то што носе у
себи духовност али нисам сигуран да је хришћанска.
Дакле, како се у овом нашем ужурбаном свету моле „обични“ људи? Где они налазе своју лествицу? Могу ли људи, који
нису способни да се моле сатима - „посвећујући пажњу Богу“
молитвом и религиозним делањем - да ипак постану свети:
жене и мушкарци молитвеници?
Рекао бих: да, свакако. Да бисмо то разумели, сетимо се да
се наш однос са Господом често упоређује са односом мужа и
жене. На почетку таквог присног односа, треба времена да би­
смо се навикли на вољену особу. Брачна фаза забављања и ме­
Духовна лествица
деног
месеца
је ши­ром
по­з­ната као
пе­риод по­
све­ћи­­ва­ња ве­
лике па­
жње. Но,
нормално је да брак
превазиђе ту по­требу
за телесном близином.
Пар се учи осећању да је у
браку, чак и када је ра­з­д­во­
јен и обавља своје обавезе које
уда­
љују супружнике једно од
другог на дуже време.
Још више него у браку, наш живот у Богу почиње да обухвата све што јесмо и све што чинимо. Не можемо постојати,
говорити или делати раздвојени од Њега. То је чињеница, било
да смо спремни да то прихватимо и спроведемо у дело или
не. На неки начин, то је врло једноставно. Ако би хришћанин
одвојио време да се подсети на ту чињеницу, чак и на кратко
свакога дана, остатак његовог живота би се мало-помало довео у ред. Тврдим да је то суштина „одрицања и одвајања од
сујетног живота“ и најосновнији део молитве: прихватити да
смо у присуству Божијем, учити да Му се обраћамо, да разговарамо са Њим и да ћутимо пред Њим да би нам Он могао
говорити. Све то се може урадити за пет минута и зато немамо право на изговор о недостатку времена. А велики, велики
број „обичних“ људи у нашој парохији управо то и чини.
Рекавши то, као и у свакој вези, биће тежих тренутака када се морамо више трудити да будемо у присуству
Вољеног. Биће прилика када морамо да останемо дуже у углу
са иконама, као и у дому Божијем, време када ћемо певати
похвалне и богослужбене песме, учити о Њему, постити, доносити озбиљне одлуке о својим приоритетима, молити се
са другима и до­бијати потребну подршку од Цр­кве да бисмо
поднели остатак живота – знајући да је све што чинимо у
Његовом присуству.
Духовна лествица " Глас Острога
133
И
с в и
Духовна лествица
треба да
знамо да се
можемо молити
док обављамо друге послове. Потребно
је да одвојимо време да
бисмо Му се обратили –
да Му укажемо основну учтивост свакодневним поздравом и више од тога ако то наш
живот и околности дозвољавају – и
ако се тако искрено и усрдно помолимо на једноставан начин, сазнаћемо
да ћемо мало-помало постати свесни
Њега без обзира на то ко смо и шта чинимо. Послати краћу мисао, климнути
главом у себи, да тако кажемо, у Његовом
смеру, може нас одржати сабраним и поред
неке умне расејаности. Апостол Павле нам
каже да се молимо без престанка иако знамо да
је он био човек који је чинио огроман број дела.
Такође нам је потребна помоћ (у борби) са помислима и осећањима које нас бомбардују споља и
у глави и срцу. Оци и мајке Цркве нам кажу да никада нећемо
побећи од таквих помисли и осећања; они ће увек бити присутни. Ево веома једноставне молитве: стих из Псалтира или
„Господе, помилуј“, име Господње – оно што нам одговара –
може се употребити, готово као тениски рекет да одбијемо
осећања и помисли која нас расејавају. Док год тако чинимо
– док год се можемо удаљити о њих чак и за кратки тренутак
– неће нас заробити. А то мало простора који стварамо свакога пута када „ударимо“ такву помисао или осећање именом
Господњим или неком другом краћом молитвом, даје Богу оно
што Му је неопходно да дела у нашем животу. Једноставно
учимо да нам не смета чињеница да су те помисли и осећања
присутни.
Многи људи такође осећају да су званичне црквене молитве понекад предуге и превише речите. Тврдим да нема ничега
лошег у том осећању. Постоје људи који воле дуге молитве –
што подробније, то боље; што је нејаснији језик, то је бољи. А
има и оних који једноставно не могу тако да се моле. Или могу
у почетку, а ускоро осете да им је то немогуће. Чак и у цркви,
током дугих молитава, они осећају да не могу да се усредсреде. То је увек било тачно. Није свако призван на исти начин
и постоје дарови који се и у томе разликују. Што се тиче многих од нас, исте молитве које учимо своју децу да „науче напамет“ ће и бити најбоље молитве за нас. Обратити се Богу
једноставним речима као што су „Оче наш“ или „Свети Боже,
Свети Крепки, Свети Бесмртни, помилуј нас“ или сопстве134
Глас Острога " Духовна лествица
ним речима говорећи Му о својим проблемима, радостима,
личној благодарности и молбама, молећи Га да се побрине о
нама и онима које волимо – може бити најузвишенији вид
молитве за многе људе. И треба да увидимо да, ако молитва
постане нешто друго до обраћања Богу – онда је она изгубила
смисао и циљ. Просто „изговарати молитве“ или „користити се Исусовом молтивом“ на такав начин да смо свеснији
себе него да смо у Његовом присуству, је губљење енергије.
Он Сâм је рекао: „Неће сваки који ми говори: Господе, Господе, ући у Царство небеско“. Међутим, чак и ова једноставна
молитва може представљати велику борбу. Не смемо потценити кроз шта они око нас пролазе када нам се чини да се
само верно појављују у цркви недељом. Ово је пали свет. Ђаво
има користи од тога да нам ускраћује свест о Божијем присуству. Оно што треба да буде једноставно нам може изгледати као страшан задатак. И заиста, има неких учитеља који
покушавају да од молитве створе „бреме тешко за ношење“.
Има људи који су призвани да буду олимпијски молитвеници – који читају дуге одељке из Светог Писма и читаве молитвенике у једном дану; чине на стотине метанија; строго
посте; присуствују свакој могућој служби; проводе бар један
сат дневно у богомислију. Има и других који су попут цариника једноставно призвани да проживе свој читав живот
пред Богом у смирењу и љубави. Усрдно „Господе, помилуј ме
грешног (грешну)“ је све што нам је потребно да се оправдамо
пред њим. Неки од нас треба да признају да нам није свима
дат дар или промисао за „олимијску“ молитву и да живимо,
обраћајући се Богу колико можемо током дана, не ударајући
се због тога што нисмо добри као фарисеј.
Сада се већ питате зашто се, у беседи о источној
хришћанској молитви, нисам више потрудио да споменем
„Исусову молитву“. Многи људи данас изгледа верују да је то
једина истински „православна“ молитва. То није истина нити
је то по предању. Исусова молитва коју спомињу рани писци попут Јована Лествичника је заправо молитва Господња
(„Оче наш“). Треба да сетимо из јеванђељских прича да Исус
није рекао својим ученицима, када су Га питали како да се
моле, да то чине Исусовом молитвом. Неки људи је сматрају
добрим средством за обраћање Господу; нека Он буде Тај који
одбија помисли које их расејавају. Други сматрају да су им
друге речи корисније – а неки Му се обраћају и без речи. Ако
призивамо Господа употребљавајући име Његово, потребно
је и да сигурно знамо Ко је Он. Више ме брину они људи који
„користе Исусову молитву“ а да ни не знају Јеванђеље – који
чак нису ни прочитали Нови Завет. Ко је Исус Коме се моле?
„Исусова молитва“ није магијско бајање. Бог свакако може
да дела упркос нашем незнању. Али многи од нас су неписмени сељаци, који нису способни да читају и размишљају о
Његовој речи у Јеванђељу. Бићемо призвани да положимо
рачун за сваки наш дар и таленат. Ако је способност да читамо један од дарова, онда управо треба да читамо да бисмо
научили о својој молитви. Св. Павле нам каже да се „молимо
са разумевањем“.
Све што нам је потребно је да се подсетимо колико је важно оно што чинимо као хришћани. Велики део посла оних
људи, којима је вера животни позив, је да обуче друге за борбу.
Своди се на то што верујемо о Богу. Да ли смо на делу атеисти?
Кажемо ли да је Бог свесилан, али заправо мислимо да смо
ми једини који могу да учине нешто важно? Ако је Бог Онај
Ко ми православни кажемо да јесте, онда Му се обраћајмо у
својим задацима, у својим разговорима, јер је то једини начин
да стекнемо прави став према ономе што чинимо. Када изгубимо тај осећај „вишег нивоа“ у своме животу, губимо способност да размишљамо јасно и саосећајно. Више не живимо
као хришћани. Ако то схватимо, онда „одвајање времена за
молитву“ престаје да буде проблем. Видећемо како је бити без
Њега и нећемо желети да будемо у том положају. Увидећемо да
чак и тада, када искрсне неки хитан случај, када је очигледно
да морамо служити своме ближњем у нужди, можемо уграбити време, такорећи „у трку“. И морамо пазити да се сетимо да
Он воли нашег ближњег више него ми сами. Често је потребно
да схватимо да не постоји хитан случај за који морамо да се
побринемо већ смо једноставно „трчкарала“. Ако обављамо
свој посао, живимо својим животом, и предајемо своје вољене
у Његове руке, они ће имати много бољу прилику да науче да
стоје на својим ногама и живе својим животом пред Њим.
Не сматрам да има много људи који су у искушењу да
учине молитву и хришћански живот превише егзотичним и
компликованим. Не желе само да се пењу уз лествицу – желе
да изводе акробације и да се вежу у чвор. Господ наш се оваплотио као веома обична особа, чак не ни као егзотични лик
Св. Јована Крститеља. Он је једноставно дошао да нам подари
изобилан живот у нашим овдашњим и садашњим околностима да бисмо Га нашли и у вечности. Није споменуо духовност.
Није приказао молитву као циљ самој себи. Морамо учинити
оно што можемо, не оно што не можемо. Мислим да многи
људи у нашим црквама који се не моле, то у ствари не чине зато
што мисле да је за то потребно пуно времена, прочитати пуно
дела и користити извештачене речи. Знају да то не могу то да
учине, па је понекада тачно - и не раде ништа. Треба да им ставимо до знања да постоји и други, веома традиционалан пут.
Једноставна, усрдна молитва је нешто што свако може да каже
у свако време. Ако смо призвани да учинимо више на основу
својих дарова и ситуације, онда нам Бог даје благослов – само
да не покушамо да учинимо више без руковођења јер можемо почети да осуђујемо друге као фарисеј уместо да будемо
људи и жене дубоке и саосећајне љубави и молитве. Господ је
рекао нешто о томе - да будемо попут деце како бисмо ушли
у Царство небеско. Св. Јован Лествичник је то формулисао на
други начин – не можемо се попети уз читаву лествицу једним
скоком. Морамо смерно направити први корак који нам је дат
у животу.
Мисли Светих људи
Човек, док је жив, стално треба да се бори. А најважнија
борба је да победи самог себе.
Невидљиви подвиг монаха управо је у томе да победи
са­мог себе. У почетку ћеш сретати старог човека попут дру­
гог Голијата, али буди храбар.
Човек, уколико се више приближава, а то долази кроз
по­слушање и молитву, толико се више приближава Богу,
то­лико јасније види себе као грешног, и плаче, и жали, и
тра­жи милост Божију.
Труд је похвалан. Без труда нема напретка ни про­чи­ш­
ће­ња, нити вида и осећања.
Светитељи се нису родили као Светитељи већ као сав
оста­ли свет. Али трпљење које су показали кроз разна стра­
да­ња, начинило их је победоносцима.
Немој да сматраш да су мученици само они којима су
одру­били главу зато што се нису одрекли Христа. То су и
они који се не одричу врлине, трпљења.
Помиловање ниједан светитељ није затражио од Бога,
већ трпљење. Ако истрпиш, имаћеш бар малу плату, а ако
бу­деш имао помиловање, немаш ништа. Плате немаш.
Велику силу има епитрахиљ. Епитрахиљ је помиритељ
по­срнулог човека са Оцем, његовим Творцем. Због тога, колико можеш, више имена да спомињеш. Колико год мо­жеш
више.
Када служиш Литургију имај на уму да си посредник.
Преузимаш од света бол, сузе, болести, молбе и износиш
их пред престолом Божијим, а онда преносиш свету утеху,
исцељење, све за чиме неко има потребе. Велике части те је
удостојио Бог. Да то негујеш. Ухо Бога је крај уста свештеника.
Свака молитва уз бројанице који су очитао за свог брата, за свог рођака, неће пропасти. Бог ће му помоћи када
се нађе у тешком положају. Бројанице, не да помажу, већ
и душу из пакла могу да извуку! Толику силу има молитва.
Човек, када се моли Богу, упија на неки начин особине
Божије. Рецимо, Бог је благ, не срди се, милосрдан је. И ти
након молитве доживљаваш слично, милосрдан си, не смета ти шта ради овај и онај, не смета ти ни ово ни оно. Зато
што те је благодат обдарила. А касније ти да да си увек у
молитви. Да. Примио си ову одлику помоливши се Богу и
примио си ову одлику Бога.
Кратки чланци и мисли " Глас Острога
135
Док читаш Свето Писмо, колико духовне силе имаш
толи­ко разумеш, више од тога не разумеш. Тако је било и са
Ста­рцем. Говорио нам је према свом степену а ми смо схватили према свом.
Вршио си послушање, отићи ћеш у рај, ниси извршавао
послушање, можеш да чиниш умну молитву, можеш да се
причешћујеш, можеш да служиш, упућен си ка паклу. И Адам,
али и пророк Јелисеј, и Гијезије потврђују да Бог више воли
послушање него остале врлине. И остале врлине саучествују,
али као што делује послушање не делују остале врлине. Зато
се више старајте о послушању.
Колико су само корисни за покојнике помени, Литургије,
милостиње, свеће које палимо за њих и све друго што чинимо
за њих.
Старац Јефрем Катунакијски
(+14/27 фебруара 1998)
Благодат Божија не може да обитава у душама које су се
уклониле од свог спасења. (Са друге стране), људска врлина
сама по себи није довољна да душе које су туђе благодати узводи до савршенства.... Сједињавајући се заједно, праведност
дела и благодат Светога Духа душу испуњавају блаженим животом, у коме се и поистовећују.
Свети Григорије Ниски
Врло често се данас дешава да они који су поверовали у Бога не живе заиста вером хришћанском, већ разумом
усвојивши само поједине аспекте хришћанског учења, пре­
при­чавају исте ближњима, а да сами заправо и не користе ово
бо­гатство. Данас је веома распрострањена појава да читав чо­
веков религијски живот започиње и завршава се само у глави,
не долазећи уопште до срца.
Архимандрит Лазар Витанијски
Помињање усопших не значи само парастос и свеће. Поменути своје драге не значи само да им напишемо име у поменик и да платимо новцем; јер не могу сви и увек да плате
парастосе или друге службе за усопше. Усопши не очекују
жртву у новцу од сиротих, него особито очекују побожно
сећање у време молитава које се приносе у Цркви, и молитава
келејних. Ово је жртва коју може да принесе свако од нас, ма
колико био убог и ма колико немоћан. По кап молитве када
се скупи од свих, постаје временом као облак миомирисног
тамјана, који се узноси к Престолу Славе, на корист уснулог.
Свети Јован Јаков Хозевит
136
Глас Острога " Кратки чланци и мисли
Пре Крштења божанска благодат подстиче споља на добро, а сатана је закључан у дубинама душе и срца; а након што
се човек крсти, ђаво пребива ван срца, а Божија благодат унутра. Међутим, и након Крштења ђаволи остају унутра, не у
ср­цу, него у дубини човековог тела, како би неко рекао, пред
ср­цем, и отуда прљају ум влагом телесних страсти.
О политичкој коректности
Не смета ми што ме сматрају политички некоректним.
Вр­ло сам поносан што сам политички некоректан. Зато што
бити по­литички коректан је исто што и бити идиот. Бити
политички коректан, значи веровати двема или трима поли­
ти­чким стра­нкама. А то је потпуно непомирљиво са мојом
инте­ле­кту­алном радозналошћу. А мислим и да се број про­
чи­таних књи­га судара с том идејом.
Eмир Кустурица
“How did the West decline from its triumphal march to its present sickness? Have there been fatal turns and losses of direction in
its developments? It does not seem so. The West kept advancing
socially in accordance with its proclaimed intentions, with the help
of brilliant technological progress. And all of a sudden, it found
itself in its present state of weakness. This means that the mistake
must be at the root, at the very basis of human thinking in the past
centuries.. We turned our backs on the Spirit and embraced all that
is material with excessive and unwarranted zeal. This new way of
thinking… did not admit the existence of intrinsic evil in man,
nor did it see any higher task than the attainment of happiness on
earth. It bases modern Western civilization on the dangerous trend
to worship man and his material needs… That provided access for
evil, of which in our days there is a free and constant flow.”
Alexander Solzhenitsyn on the Decline of the West
On Church – state relationship
In principle, the Orthodox reject both the system of church
control over the state and the system of state control over the
Church, as well as the system of separation. They, however, accept
the system of harmony and mutuality ('symphonia' and 'synallelia') which is based on the sufficiency and independence of the
two coexisting and cooperating principles and powers without the
subjugation either of the state to the Church or the Church to the
state. Consequently, the Orthodox Church did not seek to become
a state above the state, nor a state within the state, nor subservient
to the state. It sought to maintain its identity and freedom and independence from the state. It looked rather toward heavenly, and
not earthly things; to the eternal, not the temporal and passing; to
the salvation of souls and things spiritual, and not to bodily and
material things, believing that 'here we have no lasting city, but we
seek the city which is to come' (Heb. 13:14).
Prof. Ioannes Karmires
There is no inner and unchangeable bond between Orthodoxy
and any particular system of government... We repeat, there is no
dogmatic bond between Orthodoxy and any particular political
system. Orthodoxy is free, and it does not exclusively serve any
political establishment. It possesses a religious ideal – a political
one – of the sanctification of political power. It does not hold to the
ideal of the two swords, nor to the ideal of an ecclesiastical state,
such as the Papal State, which Catholicism is not able to renounce.
Orthodoxy accepts neither papal-caesarism nor caesaro-papism.
Sergius Bulgakov
The Church channels its own life to the political organism
through its faithful members – who are concurrently members of
the state. Without identifying itself with it, the Church meets the
state in the persons of its members; and it influences the state not
directly as a social system, but indirectly, organically...The Church,
as the timeless kingdom of God, sends to the historical realities
its anointed bearers of the Spirit whose purpose it is to transmit
the Spirit everywhere and light the fires of pentecost in all corners
of the earth. Prophets, kings and priests, the faithful are called to
transform all of the historical realities in which they participate
into 'expressions of the rational worship of God'.
Panagiotes Nellas
The faithful, as members of society, will naturally be interested
in the problems of their country and will expand effort to respond
to those problems and seek their resolution either as responsible
citizens or as representatives or agents of state authoruty. That, of
course, means their direct or indirect participation in partisan politics. This, however, does not justify in any manner the participa-
tion of the Church itself in any political groupings, or the identification of the Christian name with any political party... The Church
is never identified with any reality of 'this world'. Any result of this
world may be included within the sphere of the Church, but it may
not represent the Church... "The Church", free from any worldly
bond, is able to act and move as a uniting principle above the various divisions and distinctions of man. Cosequently, its social mission is unique and irreplaceable.
George Mantzarides
Господе Исусе Христе,
Сине Божји, помилуј ме!
Кличућим узвиком „ГОСПОДЕ“, славословимо Бога, сла­­
вно величанство Његово, Цара Израиљевог, Творца ви­дљи­ве
и невидљиве твари, пред Којим дршћу Херувими и Се­­ра­фи­ми.
Сладчајшим призивом и позивом „ИСУСЕ“, свједочимо да
је присутан Христос, Спаситељ наш, и захвално Му благо­да­
римо, јер нам је припремио живот вјечни.
Трећом речју, „ХРИСТЕ“, благословствујемо испо­
вје­
да­
јући да је Христос сам Син Божији и Бог. Није нас спасао неки
човјек, нити неки Анђео, него Исус Христос, истинити Бог.
У наставку, молбом из дубине срца, „ПОМИЛУЈ МЕ“, по­
кла­њамо се и молимо да нам Бог буде милостив, испу­ња­вајући
наше спасоносне молбе, жеље и потребе срца наших.
А оно „МЕ“ - коју тек ширину има! Није само ја, него - и
сви који се као грађани уписаше у државу Христову, у Свету
Цр­­кву, сви они који представљају удове тијела Његовог.
И, на крају, да би најпотпунија била молитва наша, испо­
вје­да­јући се закључујемо рјечју „ГРЕШНОГА“ - јер сви смо
гре­шни - као што су исповједали сви Светитељи и помоћу
тих ри­јечи постојали синови свјетлости и дана. Из свега
овога увиђамо да ова молитва у себи садржи сла­во­­сло­вље,
благодарење, богословствовање, молебан и испо­вје­ст.
Старац ЕМИЛИЈАН из књиге
„Печат Истинити“
О благодати крштења
Кратки чланци и мисли " Глас Острога
137
Крштењска благодат је врло велика, неопходна и живоносна за човека: она се не одузима ни од јеретика до саме смрти
ње­гове, тј. до рока означеног одозго по промислу Божијем
ради човекове доживотне пробе на земљи. Човек се, наиме,
про­ба (да би се показало) за шта је способан и шта је у стању
да у размаку времена које му је даровао Бог учини средствима
која су му дарована за спасење. Крштењска благодат (тј. при­
су­ство Духа Светог у нама, које је неодузимљиво и лично за
сва­ког од нас) јесте основа сваког хришћанског живота. Она
је Царство Божије које је Дух Свети припремио у нама.
Свети Серафим Саровски
The baptismal grace is so great, this source of life so necessary
to man, that is not withdrawn from a heretic until the hour of his
death, until that day which Providence assigned to man to prove
him during his life upon earth. For God proves men in assigning
to them the time within which they must accomplish their work,
in turning to good account the power of the grace which has been
given to them. Baptismal grace, the presence within us of the
Holy Spirit – inalienable and personal to each one of us – is the
foundation of all Christian life. It is the Kingdom of God, which
the Holy Spirit prepares within us.
St. Seraphim of Sarov
On The Baptismal Grace
138
Глас Острога " Кратки чланци и мисли
О циљу хришћанског живота
Молитва, пост, бдење и сва остала хришћанска дела јесу
до­бра сама по себи, премда и не чине циљ нашег хри­шћа­н­
ског живота. Она служе као неопходна средства за његово
до­стизање. Истински, пак, циљ нашег хришћанског живота
са­стоји се у стицању Светога Духа Божијег. Пост, пак, бдење,
мо­литва, милостиња и свако дело учињено ради Христа јесу
сре­дства за задобијање Светога Духа Божијега. Запамтите,
мили, да само добро дело учињено ради Христа доноси пло­
дове Духа Светога. Оно што се не учини ради Христа, ма­
кар било и добро, неће нам донети награде у будућем животу, нити ће нам дати благодат Божију у овдашњем животу.
Сто­га је Господ Исус Христос и рекао: „Који не сабира са
мном, расипа“ (Мт. 12, 30). Другим речима, за Хришћанина
не постоји аутономно добро: дело је добро једино уколико
слу­жи нашем сједињењу са Богом, тј. уколико потпомаже
стицање благодати. Врлине нису циљ, него средства, или
још тачније - симптоми и спољашње пројављивање хри­шћа­
н­ског живота, с обзиром да је јединствени циљ стицање бла­
го­дати.
Појам „заслуге“ је туђ предању Источне Цркве. Та реч се
ре­тко сусреће у духовној литератури истока и нема значење
које поседује на западу.
Свети Серафим Саровски
Преузето из књиге „Оглед о Мистичком
Богословљу Источне Цркве“ (стр. 146)
од Владимира Лоског
Prayer, fasting, vigils, and all other Christian practices, although
wholly good in themselves, certainly do not in themselves constitute
the end of our Christian life: they are but the indispensable means
for the attainment of that end. For the true end of the Christian life
is the acquiring of the Holy Spirit. As for fasts, vigils, prayers, alms,
and other good works done in the name of Christ – these are the
means whereby we acquire the Holy Spirit. Note well that it is only
those good works which are done in the name of Christ that bring
us the fruits of the Holy Spirit. Other actions, even good ones, not
done in the name of Christ, can neither procure us a reward in
the life of the age to come, nor win us the grace of God in this
present life. That is why our Lord Jesus Christ has said: 'He that
gathereth not with me, scattereth' (Matt. 12, 30). In other words,
there is for the Christian no such thing as an autonomous good: a
work is good in so far as it furthers our union with God, in so far as
it makes grace ours. The virtues are not the end but the means, or,
rather, the symptoms, the outward manifesttations of the Christian
life, the sole end of which is the acquisition of grace.
The notion of “merit” is foreign to the Eastern tradition. The
word is seldom encountered in the spiritual writings of the Eastern
Church, and has not the same meaning in the West.
St. Seraphim of Sarov
On The Object Of The Christian Life
“The Mystical Theology of the Eastern Church”
by Vladimir Lossky
О Символици Богослужења
Божанствена Литургија изгледа као скуп спасоносних
Бо­жа­нствених промишљања. Улазак знаменује први долазак Спаситеља. Улазак (вход) првосвештеника у олтар, тј. до
горњег места јесте образ Вазнесења. Улазак саслужитеља си­
м­во­лизује улазак незнабожаца у цркву. Отпуштање грехова
је­сте суд Божији, који сваком понаособ открива вољу Божију
која се односи на њега. Свештене песме изражавају радост
која обузима чисте срцем и која их узноси ка Богу. Искања
мира напомињу о миру зритељног живота, који наступа по­
сле страшне подвижничке борбе. Читање Јеванђеља, си­ла­же­
ње првосвештеника са горњег места, удаљавање оглаше­них
и покајника из храма и затварање црквених врата, ра­з­деобу
на изабране и осуђене, ишчезавање видљивог света. Потом
велики вход представља откривење невидљивог све­та, а целив мира - сједињење свих душа у Богу, које се деша­ва по­сте­
пено. Исповедање вере јесте велико благодарење иза­б­раних,
а (песма) „Свет, Свет, Свет“ - узношење душа ка ан­ђе­лским
лицима, који у непоколебивости вечног кретања око Бога
славослове и певају Тројици.
„Оче наш“ јесте наше синовство у Христу, а коначно
певање: „Једин Свет, једин Господ Исус Христос“ у нама изазива мисао о последњем уласку створеног у бездан сједињења
с Богом. Црквени празници нас наводе да учествујемо у
догађајима земаљског живота Христовог на нивоу који је
дубљи од равни простих историјских дешавања, будући
да ми у Цркви нисмо више гледаоци, већ сведоци који су
просвећени Светим Духом.
Свети Максим Исповедник
Преузето из књиге „Оглед о Мистичком
Богословљу Источне Цркве“
од Владимира Лоског
The Eucharistic office manifest the whole of God's saving
providence. The lesser entry during the synaxis represents the
first coming of the Saviour. The ascent of the presiding bishop
to the altar and to his throne is an image of the Ascension. The
entry of the assistant ministers symbolizes the entrance of the
Gentiles into the Church; the forgiveness of sins represents the
judgment of God revealing to each one severally the divine
will as it concerns himself. The liturgical chants express the joy
encompassing the pure hearts which it lifts up towards God. The
invocations of peace recall the serene life of contemplation to
which the fearful battles of asceticism give place. The reading of
the Gospel, the descent of the presiding bishop from his throne,
the expulsion of the catechuments and the penitents, and the
closing of the doors of the church, symbolize the events of the
Last Judgment, the second coming of the Lord, the separation
of the elect from the damned and the passing away of the whole
visible world. Then the entry with the holy gifts represents the
revelation of eternity; the kiss of peace – the union of all souls
with God, gradually being accomplished. The confession of faith
is the great thanksgiving of the elect. The “Svjat, Svjat, Svjat” is
the lifting up of human souls towards the choirs of angels who,
Кратки чланци и мисли " Глас Острога
139
in the immobility of eternal motion in God, bless and hymn the
one and only Trinity.
The Lord's Prayer represents our sonship in Christ, and the
final chant One is Holy, One is Lord, brings to mind the supreme
of the creation into the abyss of the divine union. The Church's
festivals make us participants in the vents of Christ's earthly life
on a deeper level than that of mere historical fact; for in the we
are no more spectators who watch from without, but witnesses
enlightened by the Holy Spirit.
St. Maximus the Confessors
On Liturgical Symbols
“The Mystical Theology of the Eastern Church”
(pp. 189-190)
by Vladimir Lossky
Одговори на литургичке
недоумице
Колико дана пре Светог Причешћа треба хришћани да
посте? Могу ли се причестити без поста?
Да би верник што достојније учествовао у причешћу Телом и Крвљу Господњом захтева се, наравно, посебна припрема. Апостол Павле (1 Кор. 11, 27-32) наглашава последице недостојног приступања Трпези Господњој. Томе се дугују
болести, смрт и друга карања која долазе од Бога на људе
који се недостојно причешћују. „Јер који недостојно једе и
пије, суд себи једе и пије, не разликујући тијела Господњега“.
Саветује да онај коме предстоји да се причести најпре испита себе и потом да приступа: „Али човјек нека испитује
себе, и тако од хљеба нека једе и од чаше нека пије (...) Јер да
смо сами себе испитивали, не бисмо били осуђени“. У чему
се састоји ово „разликовање“ и „расуђивање“? Апостол нам
то не говори. Али из праксе Цркве онога доба свакако је
видљиво да се радило о једном животу у страху Божијем,
дубокој вери и страхопоштовању према Тајни, мирењу и
узајамном праштању, и испитивању савести о свему овом.
Значи, оно што и данас, у три речи, Црква тражи од онога који приступа, говорећи: „Са страхом Божијим, вером
и љубављу приступите“. Пост није сматран претпоставком за Свето Причешће. Света Литургија вршена је увече
на заједничким трпезама, „агапама“ (=гозбама љубави),
пошто су претходно сви учествовали у заједничкој трпези. Дакле, понављали су управо праксу Господњу, који је
установио Тајну „по вечери, у Сионској горњици“. Касније
140
Глас Острога " Кратки чланци и мисли
је из благочешћа Света Литургија одвојена од вечера и бивала је ујутро. Тада је почео постепено да се појављује и
обичај уздржавања од сваке хране од полуноћнице до часа
причешћа. Ово је био, и до данас остао, званични и оба­
везујући пост, припрема за свето причешће. То је пост и
уздржање које верници држе очекујући женика душе, пост
који се повезује с молитвом, сабрањем и очишћењем душе
и тела. Кад је Света Литургија вршена поподне, као у дане
Велике Четрдесетнице (Пређеосвећене) или уочи Божића
и Богојављења, и на Велику Суботу, пост је продужаван од
поноћи до поподнева, значи до момента Причешћа. Само
је за Велики Четвртак држана најстарија пракса и верници
су се причешћивали по подне не постећи током целог дана.
Овај „евхаристијски пост“ налажу многи канони као што су:
41. Картагинског Сабора („Тако, светиње Жртвеника, нека се
не савршавају осим од стране оних људи који су се уздржавали од хране, са изузетком једног дана у години, када је Господ Вечеру уготовио“, (значи Великог Четвртка), 47. истога
Сабора „(...) а у погледу Светиња (тј. Светих Дарова), као
што доликује, да се приносе од оних који су се уздржавали
хране“), 29. Петошестог Васељенског Сабора и 9. Светог Никифора Цариградског. Њега засигурно подразумева и Свети
Јован Златоусти говорећи: „Они, којима престоји приступити страшној и Божанској Трпези, и Свештеној Мистагогији,
нека то чине са страхом и трепетом, чисте савести, с постом
и молитвом“ (Беседа на дан рођења).
Вишедневни пост, значи сухоједеније а не, наравно, потпуно уздржање од хране, као припрема за Свето Причешће,
био је непознат древној Цркви. Најкарактеристичнији доказ
је недељна Литургија. Вршење Свете Литургије претпоставља
да ће се верници причестити. Међутим, како би се могли причестити, ако би пост пре причешћа био обавезан, кад се пост
суботом забрањује, изузев једино Велике Суботе, строгим
забранама од стране свештених канона (66. Св. Апостола,
45. Петошестог)? Исто и током Светле седмице, за коју 66.
канон Петошестог Сабора одређује да се хришћани свакодневно „хране“ Светим Тајнама (тј. причешћују), иако свих
тих дана бива разрешење поста „на свему“.
Међутим, будући да Црква сматра пост као једно одлично средство припреме, очишћења и спремања верника, препоручује због тога верницима који се причешћују у
великим размацима или да приступају Светом Причешћу
након устаљених црквених постова (Велике Четрдесетнице, Светих Апостола, Успења, Божића), или да држе, по
могућности, пост од три, више или мање, дана пре Светог
Причешћа. Ово питање остаје за расуђивање просветљеном
духовнику који ће, познајући дубине срца и услове живота
његове духовне деце, одредити, ако сматра неопходним, и
припрему постом, као и њено трајање.
У сваком случају, пост који је непрекршив пре Светог
Причешћа, понављамо, јесте потпуно уздржавање од хра-
не од полуноћнице, који се, по 9. канону Светог Никифора Цариградског, може прекршити једино у случају смртне
опасности („Болеснику, коме прети смрт, треба дати Свето
Причешће и после јела“).
Проф Др. Јован Фундулис
„Видослов“ број 30/2003
Саборник епархије ЗХ и П
О недељивој Цркви
Црква се актуализовала на дан Педесетнице у Духу и кроз
Духа. Црква је место деловања Духа, а Дух у њој представља
начело живљења и деловања. Црква живи и делује Духом
кроз благодатне дарове које Бог дели у Цркви онако како је
Њему по вољи. Благодат јесте једини покретач свега што се
догађа у њој. Начело предања темељи се у Духу, а не у делима
људским....
Током историје у црквени живот продрло је право, које
постепено у њој постаје организациони принцип. Право је
туђе природи Цркве. Усталивши се у Цркви, оно је на основу римског права обликовало једно посебно црквено право. Црквена свест поставила је црквени канон напоредо са
државним законом. Самим тим оно је признало да канон и
закон представљају појаве истог реда... Догодило се оно чега
се плашио ап. Павле: мешање светлости са тамом и удела
верних са неверницима.
Чињеница императоровог обраћења у хришћанство у
потпуности је заокупила хришћанску свест. Опијени тим
догађајем, хришћани нису приметили да је римска империја
остала идентична као у доба када је гонила Цркву, а да и не
говоримо о томе да је Константинова империја у моралном
и духовном погледу била на далеко нижем нивоу у односу на
империју Трајана или Марка Аурелија. Ни до какве промене, ни до какве „метаноје“ у њој није дошло, да би она могла
постати хришћанска по своме карактеру.
У II столећу страствено ишчекивање доласка про­сла­
вљеног Христа почело је да слаби. У IV веку хришћани као
да су престали да мисле на долазак Господњи, повероваши у
идеју да на земљи влада помазаник Божији. Царство ћесара
није могло функционисати без права и државна црква га је
признала не само ради тога царства, него је и свој живот изградила по моделу хришћанског града, прихвативши право
као основ свога устројства и управљања. Ово се одвијало
тим лакше што је право, почев од доба Кипријана Карта-
гинског, постепено почело продирати у црквени живот. Да
ли је Црква, прихвативши право одбацила благодат? „Не
одбацујем благодат Божију; јер ако праведност кроз закон
бива, онда Христос узалуд умре“ (Гал. 2, 21). Колико год биле
дубоке деформације изазване правом, оне нису могле изопачити истинску суштину Цркве, него су око ње формирале
један емпиријски слој видљиву цркву. Црквена мисао покушавала је да на том путу изнађу синтезу благодати и права.
Да ли је та синтеза успела?
Учење о видљивој и невидљивој цркви представља кобну саблазан теолошке мисли... то је расецање тела Цркве,
делење Христа. „Зар се Христос раздели“? Пита се ап. Павле.
У складу са учењем о католичности Цркве, њено јединство
има апсолутни карактер; нема видљиве и невидљиве,
земаљске и небеске цркве - постоји само јединствена Црква
Божија у Христу, која у пуноћи свога јединства пребива у
свакој локалној цркви са њеним Евхаристијским сабрањем.
Користећи наведену терминологију, рећи ћемо да се не­ви­
дљива црква у потпуности пројављује у видљивој, као што
видљива пројављује ону невидљиву. Ово се сваки пут врши
у Евхаристији, о чему сви ми сведочимо, исповедајући истинско тело и истинску крв Христову. Локална црква пребива у емпиријској реалности, али је не инкорпорира у себе,
пошто она није од овога века. Када би емпиријска стварност
улазила у Цркву, то би било мешање старог и новог еона,
или би то значило да Црква и даље остаје стари еон.
Првобитна црква није знала за право. Разлог томе није тај
што се, наводно, Црква у то доба налазила у некаквом примитивном облику или чак заметку свога устројства, нити
тај што тада још није имала потребе за правом, будући да је
њено устројство било до те мере неодређено и нестабилно,
да је било блиско стању анархије. Она заиста није имала потребе ни за чим, пошто је живела оним што је својствено
њеној природи, а не оним што јој туђе...
Црква признаје право у емпиријском животу. Она га
признаје као најважнији чинилац у друштвеном и државном животу у коме и сама пребива, али признавање у
Цркви било које друге власти изузев љубави значило би или
умањивање, или одбацивање благодати.
У Цркви се човек рађа за нови живот, да би „Богу живео“;
основа тога живота јесте љубав, јер „Бог је љубав“. Стога по
речима Игњатија Богоносца, сама Црква јесте љубав. Црква
је љубав, будући да је створена кроз љубав Христа Који
нас је заволео и да за нас живот Свој. Пребивање у Цркви
јесте живљење у Христу и живљење Христово у свакоме ко
пребива у љубави. Кроз живљење у Христу човек у Цркви
постаје личност. Онај ко пребива у љубави не може тежити ка експанзији своје личности на рачун других, будући
да у свакој личности живи Христос. Напротив: поседујући
савршену љубав, он је спреман да се одрекне самога себе у
корист других личности све до полагања живота свога за
Кратки чланци и мисли " Глас Острога
141
браћу своју. Саможртвено предавање себе Христа ради јесте
одрицање од најбитнијих права што их личност поседује у
емпиријском животу.
Одрицање од права јесте његово превазилажење, као несавршене појаве, зарад савршеног. Првобитна црква управо
је исповедала одрицање од права у људским односима...
Протопрезвитер Николај Афанасјев
Из књиге „ЦРКВА ДУХА СВЕТОГА“
Поглавље VIII - „Власт Љубави“
Бити увређен неправдом људи мање је него бити у беди,
а бити у беди мање је него бити болестан, бити болестан још
није умрети. Али и кад је човек увређен неправдом, тешко
болестан, па и на самрти, не треба, тек тада не треба да ''попусти рђи на се''. Тада треба напрегнути све силе и не признати тугу и малодушност. Издржати тренутак а већ идућег
часа човек је или на путу да прездрави или је мртав.
Свети Јован Кронштатски
О лењости срца
Народно спасење
Нема сумње да се у срцима многих људи ђаво устоличио
у облику неке тромости, слабости и лењости срца за свако
добро и корисно дело, а нарочито за дело вере и побожности које захтева срчану усредсређеност и трезвеност, као и
духовни труд уопште. Тако он за време молитве савлађује
срце малаксалошћу, а ум отупелошћу : тако он савлађује
срце хладноћом и неделањем онда када треба учинити добро. Морамо стално ослушкивати своје срце, протеривати
из њега маглу лењости и сурове безосећајности, мотрити да
оно увек пламти вером и љубављу према Богу и ближњем,
да буде спремно на сваки труд и самопожртвовање ради славе Божије и спасења ближњега.
Грех заклања очи срца; лопов, развратник, среброљубац
клеветник или пијанац мисле да ће успети да прикрију своје
страсти. „Го сам па се сакрих“ (Пост. 3; 10). Тако својим делима говори сваки грешник, скривајући се од свудаприсутног Бога. Али, Бог види и суди.
На једном збору говорио неки политичар, како ће његова
група просећи боље путеве, изградити боље железнице,
постројити такве и такве грађевине, боље од старих. Па је
завршио речима: „Тада ће нам бити далеко боље него сада!“
Слушао то и неки чича Станиша стао пред народ и викнуо:
„Браћо, биће нам боље кад ми будемо бољи!“ Збор се ућутао
и разишао, а чича Станишина реч постала је пословична у
том крају.
Народно спасење је у томе, да сам народ постане бољи;
да се утврди у вери и поштењу својих отаца; да се отрезни
од опијума модерних лажи, које носе име истина међутим
одричу Истину — Христа; да се излечи од крађе, парничења,
кривоклетства, отимања, убијања, самоубијања; од разврата,
мржње, злобе и деобе, од нетрпељивости у браку, од псовке
и грдње, од лажне мере и крваве вечере. Бог ће помоћи, па
ће тако и бити.
Амин, дај Боже!
Иво Андрић
Знакови поред пута
Код унутрашњих борби које човек води са самим собом
и са непознатим силама у себи, важи више него игде правило: не предај се никад! – Ни предаје ни уступања! А пре свега
што кажу у Босни: не вежи тугу за срце!
142
Глас Острога " Кратки чланци и мисли
Labor Day Weekend
Аugust 31, September 1, 2013,
from 12 to 11 pm every day
NON-PROFIT ORG.
BULK RATE
US POSTAGE PAID
PERMIT 133
LAKE FOREST, IL
60045
Saint Basil of Ostrog
SERBIAN ORTHODOX CHURCH
27450 North Bradley Rd.
Mettawa-Lake Forest, IL. 60045-5104
Change Service Requested
Download

to your copy now! - St. Basil of Ostrog Serbian Orthodox