Стаза Православља
The Path
The Official Publication of the Serbian Orthodox Church in North and South America
Volume 49
July-August 2014
No. 7-8
Double Celebration in Diocese of New Gracanica and
Midwest America: Sixth Annual Assembly and Diocesan Days
21st Church Assembly—Sabor
of the Serbian Orthodox Church
in North and South America
Alhambra, California - August 5-7 2014 “Servant Leadership: Whosoever will be chief
among you, let him be your servant”
Matthew 20-:27
His Grace, Bishop Maxim, of the Western
American Diocese and Saint Steven’s Serbian
Orthodox Cathedral in Alhambra, California consider
it an honor and privilege to host the 21st Church
Assembly/Sabor of the Serbian Orthodox Church in
North and South America. For this Sabor, our honored guest and keynote
speaker will be His Eminence Archbishop Demetrios
of America, Primate of the Greek Orthodox Church in
America and Chairman of the Assembly of Canonical
Orthodox Bishops of North & Central America.
The registration hours for the Church AssemblySabor are: Monday, August 4th 12:00 pm - 8:00 pm
Tuesday, August 5th 9:00 am - 11:00 am.
The Sabor will open with the Divine Liturgy and
Invocation of the Holy Spirit on Tuesday, August 5,
2014 at 9:00 a.m.
All Sabor deliberations will conclude by Thursday,
August 7th with lunch. All events, meetings, sessions, meals and banquet
will be held at Saint Steven’s Serbian Orthodox
Cathedral, 1621 West Garvey Avenue, Alhambra,
CA 91803
More informationon and updates about the
upcoming National Church Assembly can by found at
the Sabor website at http://www.sabor.westsrbdio.org.
A tentative Schedule of Events is listed on Page
4 of The Path.
His Grace Bishop Longin with the priests and delegates of the Diocesan Assembly
For the first time, the Diocese held its annual Assembly
of the New Gracanica-Midwestern America Diocese and
Diocesan Days at the same time. The three-day event began
on Thursday evening for Diocesan Clergy. After Vespers,
V. Rev. Michael Oyer, renown Orthodox priest and speaker,
gave the first of three presentations on Fr. Seraphim Rose
and the Orthodox World View: (1) Fr. Seraphim Rose and
His Contribution to Orthodoxy in America; (2) The Orthodox
World View; (3) Bringing People to Christ. An Americanborn convert, the late Fr. Seraphim Rose in his short life
impacted world Orthodoxy and particularly in America. Fr.
Michael described him as a sincere ascetic searching
for the Truth. It was only through great suffering that he
found Christ. For Fr.
Seraphim, the antidote to
modern life is Orthodox
Christianity. “Orthodoxy
is life. If we do not live
Orthodoxy, we simply
aren’t Orthodox no
matter what formal
beliefs we might
hold.” Fr. Seraphim
was concerned about
“godless” modern
society we live in. He
often said, “It’s later
than you think.” It was
if to say “watch out,
modern tendencies of
the secular world are
all around you.” The
lectures stimulated
His Grace Bishop Longin
discussion and prompted
addresses the Assembly
many questions.
Eastern Diocesan Day August 10
The Serbian Orthodox Diocese of Eastern America will
celebrate its annual Diocesan Day on Sunday, August 10, His
Grace Bishop Dr. Mitrophan has announced.
Each year the Eastern
American Diocese holds a
diocesan reunion that brings
together clergy and faithful from
all over the Diocese for a day of
prayer and fellowship around
their bishop and archpastor.
Taking place at the Most Holy
Mother of God Monastery and
St. Sava Camp at Shadeland,
Pennsylvania, the event is a
great opportunity to see old
friends and make new ones,
to enjoy the beauty of God’s
creation, and to thank Him for it.
The day will begin at 10:00
AM with the Hierarchical Divine Liturgy served by His
Grace and most of the Diocese’s clergy. Responses will be
sung by the campers of St. Sava Camp Shadeland and the
In this issue: • P
congregation. The liturgy will take place in the monastery
church, which was completed and consecrated at Diocese
Day four years ago. The church is a testament to the faith
of the Serbian Orthodox people
and a beautiful addition to the
monastery facilities.
A traditional Serbian picnic
will follow the liturgy, featuring
barbequed lamb and lots of great
food from the kitchen thanks
to the efforts of the Diocesan
Kolo sisters. Picnickers may
use the spacious shelter or
tents provided for the day, or
just camp out on the lawn.
Please note that this event is
for the benefit of our St. Sava
Camp Shadeland. Guests are
respectfully asked to refrain
from bringing coolers, food or drink from outside. We have
plenty for everyone!
continued on p. 10
On Friday the pre-Assembly meetings continued with
the Divine Liturgy, the second presentation, and a clergy
meeting. In the evening after Vespers, about 80 delegates
from among the clergy and laity of the church school
congregations and members of the Diocesan Council
registered and the Assembly began with prayer and selection
of Assembly Secretaries. The Bishop’s report was the first
to be given. Among important points, the Bishop cautioned
the faithful to be aware of maintaining spiritual life in this
modern world.
Our time, just like the time of Apostle Paul, abounds in
“fightings without” and “fears within.” Such trials never end.
But we, strengthened by the optimism of our faith as well as
by the fact that God does not expect us to do what is beyond
our capabilities but seeks our sacrifice and determination to
live in communion with Him, shall resist all challenges and
walk upright through life. ...
Multicultural surroundings in North America are the
“danger without” for our persistence along the Orthodox path.
A secular society has its own standards, its own understanding
of relations between people, its own justice and its own truth.
Very little of this can fit within the framework of Christ’s
Faith and His Gospel. Our everyday life forces us to adapt in
a certain sense. Some worldly laws are in direct conflict with
the Orthodox understanding of the Church and her mission
in this world. Because of these things we need wisdom and
spiritual strength to withstand the challenges of the times...
The Bishop also explained how the Church is structured.
At times we get the impression that some of our faithful
continued on p. 4
Russian churches raised
over $780,000 for Serbia
Moscow, July 8, Interfax - The Moscow Patriarchate
transferred money to the Serbian Orthodox Church to
help victims of the flood.
“In response to my call to all faithful children of
our Church, we held a fundraising to support victims
in Serbia. The collected means in amount of 27 million
rubles (which makes over $780,000 - IF) have already
been transferred to the special account of the Serbian
Orthodox Church,” the patriarchal message to Patriarch
Irinej of Serbia reads.
The Primate also informed that on May 19-21 when
the flood reached its peak, the Synodal Department for
Church Charities and the Representation of the Russian
Church in Belgrade made the first delivery of hygiene
products, food and cloths to towns of Sabac, Svilajnac
and Leskovac.
Serbia survived the most disastrous flood in recent
ten years in mid May. Russian emergency officers
started working in the country on May 16. They
evacuated about 3,000 people, including more than 600
children. Emergency Ministry jets delivered over 105
tons of humanitarian help to Serbia residents. 47 people
received medical help.
Seminar in Chicago, p. 3 • New Book, p. 6 • Our View, pp. 8 & 9 • Serbian Section, pp. 11-16 •
The Path of Orthodoxy
The Path of Orthodoxy
The Official Publication of the Serbian Orthodox Church
in North and South America
ditorial S
English Section Editors
V. Rev. Rade Merick, Senior Editor
530 North Fourth Street
Steubenville, OH 43952
email:[email protected]
V. Rev. Milovan Katanic
65 South Keel Ridge Road
Hermitage, PA 16148
email: [email protected]
V. Rev. Dr. Bratislav Krsic
3025 Denver Street
San Diego, CA 92117
Phone: 619-276-5827
email: [email protected]
Serbian Editor
V. Rev. Nedeljko Lunich
300 Stryker Ave
Joliet, IL 60437
Fax: 815-741-1883
email: [email protected]
Contributing Editor
V. Rev. Thomas Kazich
P.O. Box 371,
Grayslake, IL 60030-0371
Phone: (847) 223-4300
email: [email protected]
Technical Editor
Vesna R. Meinert
email: [email protected]
July-August 2014
New Format for The Path
ith the blessings of the Episcopal Council of the Serbian Orthodox
Church in North and South America, our official church publication,
The Path of Orthodoxy, will soon undergo a change in format. Beginning this
year our readers will notice two changes to our publication: The Path will no
longer be published as a newspaper but in magazine format and instead of being a
monthly publication it will be published quarterly. The editorial staff is currently
preparing the first issue scheduled for the last quarter of this year, OctoberDecember.
Daily news from our Serbian Orthodox Church in North and South America
can be accessed on our official website, www.serborth.org.
We appreciate and welcome comments and suggestions as we strive to
improve our publication that represents our Serbian Orthodox Church in North
and South America in the public sphere here and abroad.
The Editorial Board of The Path of Orthodoxy expresses gratitude to our
readers for their support and understanding.
Vidovdan Sabor in New Jersey
Business and Circulation Address
The Path of Orthodoxy
P. O. Box 883
Bridgeport, WV 26330
The Path of Orthodoxy is a monthly publication with a double issue printed for the
months of July and August. Subscriptions are $12.50 per year for U.S. residents and $15.00
per year (U.S. funds only) for Canadian subsribers.
Letters to the editor are welcomed and encouraged. All letters and manuscripts submitted for publication must be signed and contain the author's name and address. Please
send materials through email or MS Word format.
Me Got My Church
My wife’s paternal grandmother didn’t speak English.Yet she learned a
point-blank phrase for the times no one else was at home and a knock at the door
brought someone selling, promoting or even proselytizing. In broken dialect she
would simply tell them, Me got my church, then smile and close the door.
Granted, the cable guy was never on a mission to convert anybody, but
had he ever tried anything she was ready! In all seriousness though, it’s not
always a stranger knocking on the door who is luring us away from our church.
Sometimes it can be our fellow parishioners. Or, there can be issues with the
clergy, things we might dislike or disapprove of and decide to either not attend or
go somewhere else. All in all, things can be said, feelings hurt and, what’s worse,
grudges held. Yet, there is a full proof and simple solution to all of these and
similar situations – an apology. For some that’s easier said than done but without
it one wonders just how real our faith can be. Shouldn’t that be the main focus of
our monthly church board meetings? Instead of reviewing how much money we
have in the bank maybe checking how much peace and harmony there is among
us would prove more profitable for all. Taking into consideration our problems,
issues, each other. Or as the author of Hebrews writes “...let us consider one
another in order to stir up love and good works, not forsaking the assembling of
ourselves together, as is the manner of some, but exhorting one another....” (10:
I read an old architectural maxim recently: people build their buildings, then
their buildings build people. I would be so bold as to say that among Orthodox
churches some of the most beautiful are Serbian. The beauty we put in the
architecture of our churches - not to mention the frescoes, vestments, etc. - should
inspire our people in the holy virtues. Sadly, this doesn’t always occur. There
are cases within our parish communities where instead of being built up we’ve
witnessed others being knocked down. Mean things are sad or done. Instead of
fighting our passions, we give in to them and fight amongst ourselves.
Among the Beatitudes our Lord says, “Blessed are those who hunger and
thirst for righteousness, for they shall be filled” (Matt. 5:6). Interestingly, He
doesn’t say ‘righteous’ but those who ‘hunger and thirst’ for righteousness.
We’ve all heard the adage that the church is a hospital. It’s very true. It is in the
church that we seek and find spiritual healing from a merciful, compassionate
and forgiving God. One of the Bible’s shortest definitions for God is simply,
“God is love.” But, I wonder, if we were created in God’s image are we not love
as well? Apart from our seeking and expecting it from God, shouldn’t we also be
compassionate, forgiving; shouldn’t we, also, be loving?
In the parish community in which we seek out our salvation we are in
the company of more than just fellow parishioners; other members in “good
standing”. We are with our brothers and sisters with whom we are bound not
merely through a common ethnic background, but one holy Chalice. In a society
that attacks our Christian faith and morals the last thing we need is to be part of
a community in which we attack one another. May we neither be the ones driving
others away nor ever be tempted in abandoning our church. After all, in most
cases it is the church of our fathers and mothers and grandparents; it is very
much our home. After all has been said and done and injured feelings stir doubt within us, a
bit of simple, folk wisdom should help us in our resolve - Me got my church!
Fr. Milovan Katanic
Visit us online at
w w w.serborth .or g
• Read the newest issue of the Path • News and Upcoming Events
• Standing Committees updates!
This year ’s Vidovdan Sabor was
dedicated to the 100th anniversary of the
“Sarajevo Assassination” and the beginning
of World War I. The Sabor on the Serbian
property “Hope” in New Jersey was the
central Vidovdan celebration for the tristate area (New York, New Jersey and
On Saturday, June 28, on Vidovdan, the
Holy Hierarchical Divine Liturgy was served
at the Nativity of St. John the Baptist Church
in Paterson, New Jersey. His Grace Bishop
Mitrophan of Eastern America officiated in
offering the Bloodless Sacrifice, with the
con-celebration of Protonamesnik Zoran
Radovic, parish priest from the St. George
Serbian Church in Elizabeth, New Jersey
and V. Rev. Stavrophor Toma Stojsic, retired
priest from the Paterson parish, as well
as the host and current priest in Paterson,
Protonamesnik Vladislav Radujkovic.
Parastos was offered after the Divine
Liturgy on the Serbian property to all the
Serbian heroes from the Battle of Kosovo to
this day, through all the wars of liberation, to
Kosovo today, as well as all Orthodox victims
who gave their lives for Orthodoxy and their
homelands. Among the participating clergy
from the Tristate area was Russian Orthodox
priest V. Rev. Georgije Zeljon, together with
his parishioners.
After the parastos a solemn program was
prepared celebrating the 100th anniversary of
World War I, entitled: “Historical Moment”.
Participating in the program were Fr.
Georgije, historian Sergey Alchen, historian
Milomir Plakalovic, poet Dr. Milutin Srbljak,
poet Bosko Topic and actress Zana Jovanovic.
New Priest Ordained in
Midwestern Diocese
Vidovdan was solemnly celebrated at
New Gracanica Monastery. His Grace Bishop
Longin of New Gracanica and Midwestern
America officiated at the Holy Hierarchical
Divine Liturgy with 14 priests and 3 deacons.
Special guest attending the liturgy was
Vojislav Mihailovic, the grandson of General
Draza Mihailovic. During the Divine Liturgy
Deacon Aleksandar Petrovic was ordained
to the rank of presbyter.
Fr. Aleksandar was born on December
14, 1982, the son of Ivan and Zora Petrovic
from Latkovic, the Diocese of Valjevo. He
finished elementary school in his home
town then enrolled in St. Sava Seminary in
Belgrade which he completed with honors.
After graduating in 2002 he continued
his studies at St. John the Theologian
Faculty in Belgrade and the following
year at St. Sava School of Theology in
Libertyville, Illinois, which he completed
in 2007. Soon after completing his studies
he married Zora, they have two children,
Andjelija and Teodora. His Grace Bishop
Longin ordained him to the deaconate on
the Feast of the Holy Cross 2008. With
his ordination to the rank of presbyter
on Vidovdan he has been appointed to
be attached to the St. Stefan of Dechani
Church in Chicago. Besides this he has
other diocesan duties which had been
entrusted to him before, among which are
the Diocesan library and administration of
the monastery cemetery.
July-August 2014
The Path of Orthodoxy
Seminar held at
St. George Church,
East Chicago
Last weekend my fiancée and I
with five other couples attended the first
held pre-wedding seminar at the church.
Father Aleksandar Savic hosted the
event with special guests and presenters Dr. Milena Tatic-Bajich and Father
Ilija Balach.
To begin with, the first presentation by Dr. Milena Tatic-Bajich was a
careful yet promising presentation on
the ups and downs of marriages. While
each married relationship is unique,
Dr. Tatic-Bajich focused on the seven
habits of healthy positive relationships or as I perceived it
as the foundations of a positive relationship. What was great
about Dr. Tatic-Bajich’s presentation was that it was not only
well organized, but a presentation from the heart and a person
who knows and understands marriages not only as a wife and
mother, but also a therapist. For example, she related to us
about her marriage and some funny stories about her husband.
She also shared many common issues that arise amongst
couples who have struggled and unfortunately many of them
that end in divorce. There was a lot of information, while
also allowing for reflection in the packets she gave to all.
After Dr. Tatic-Bajich’s presentation and discussion,
Father Ilija Balach spoke about marriage reinforcing points
Jesus and the Decline in
Attendance Figures
that Dr. Tatic-Bajich discussed, but also adding the Orthodox
viewpoint of marriage. It was very interesting to hear Father
Ilija talk about the meaning of love and how it is overused
and misused today. One of the best and light-hearted moments
was when Father Ilija asked the group, “What do you do?”
Unfortunately, no one could answer the appropriate answer
Father Ilija was looking for, which is love your spouse.
Another interesting point Father Ilija made was in marriage
we put so much preparation into the wedding day, but not a
lot of preparation for after that day and the rest of our lives.
That caused for a moment of reflection. Another great question posed to the group was why are you getting married?
In this case, he referred to the Orthodox path to salvation,
which is marriage man and woman becoming
one, or through monasticism; married to the Lord.
Finally, one of the things my fiancée loved was
his reinforcement of the importance of sacrifice
throughout marriage.
Once the two major presentations were concluded there was time for a lunch together with
some of the Board members who also stressed
the importance of being an active member in your
church and community. The Pre-Wedding Seminar
was concluded with a visit in the church followed
by a detailed explanation of the wedding ceremony
given by Father Aleksandar and Father Ilija.
Overall, I think I can speak for the group that
this was a wonderful experience. The topics discussed during the seminar are ones every couple
can benefit even after marriage. Ilija Sisarica
The Feast of Pentecost in Butte
On June 8th, the glorious Feast of Pentecost was
once again celebrated by the Church of the Holy Trinity
in Butte, Montana. Parishioners and clergy of the parish
were duly blessed on the occasion by the presence of their
beloved hierarch, his Grace, Bishop Maxim, who presided
over the Feast.
His Grace arrived late Friday evening and was received
as the honored guest at the residence of Mr. and Mrs. David
Hicks. During his stay, Bishop Maxim was able to discuss
with his hosts and Fr. Russell ideas concerning the future
of Orthodox Christianity across the state of Montana
and review plans for
the much-hopedfor establishment of a
monastic community
there on the Hickʼs
property. Festivities
for the feast-day
began with the solemn
celebration of Great
Vespers Saturday
evening, followed
immediately by an
exceptional hors
dʼoeuvres and
winetasting event
hosted by beloved
parishioners, Kevin
and Denise Horne.
the wine-tasting,
Fr. Russell and the
parish council of Holy Trinity hosted a small meeting
with his Grace in the formal dining room of the
Copper King Mansion in uptown Butte. During this
special time, representatives of the Kalispell satellite
mission presented His Grace with a formal petition to be
recognized as mission church of the Serbian Orthodox
Diocese of Western America. The meeting, which was a
profoundly moving event for everyone present, marked
the culmination of several years work on the part of
countless people from both communities and the deep
Page Three
pastoral sacrifice of Fr. Russell and his family. The sense
of joy and gratitude for Godʼs continued faithfulness to
the people of Montana and for the miraculous growth of
Orthodox Christianity throughout the state was palpable.
After sharing his keen wisdom and insight with the
group, bishop Maxim graciously granted their request and
raised the Orthodox community in Kalispell, Montana
to the status of a mission parish under the patronage
of our beloved wonderworker of Alaska, St. Herman.
The following morning, his Grace, Bishop Maxim,
presided over the celebration of the festal divine liturgy
of Holy Pentecost.
Concelebrating with
his Grace were clergy
of the parish, Fr.
Russell Radoicich,
F r. P e t e r To b i a s ,
and parish deacon,
Daniel Kirk.
The beautiful liturgy
was followed by the
festal procession
and kneeling prayers
of the Vespers of
The banquet
following services
was graciously
hosted by faithful
Svetlan and Nadelka
Krsic –the kumovi of
this yearʼs parish Slava. The meal, which showcased both
traditional Serbian dishes and local Montana fare, was
thoroughly enjoyed by all.
The festivities concluded with several readings from
that great defender of the Holy Spirit and hierarch of
the Church, St. Basil –beautifully read by parish youth
–while parishioners and guests alike were blessed by the
remarkable chanting of Bishop Maxim and the singers
from Holy Trinityʼs own beloved choir.
n any given Sunday, what is the most
likely reason for why a youth might not
be in Liturgy? Because, statistically speaking, he
or she is probably not.
The present reality is very different from that
moment of Pentecost, when thousands entered
the new apostolic church and continued to do
so at an obviously miraculous rate. Contrary to
the nattering doctrines of church growth and
evangelism consultants (and especiatlly the
hysterical secret-agent folk of the New Apostolic
Reformation), the “numbers added daily” was
never a goal for the church, or even a “value.”
It was a sign, rather, and the signification was
obvious. The entirety of human nature, renewed
and assumed into Christ, had become the Holy of
Holies. The new eschatological Israel was now
present and real.
But nowadays, there is no such sign -- at least,
not phenomenonally here, not in the globalized
West. The inescapable fact is that the Christian
West is living in a patently “John 6.66” moment.
If you do not know this verse, with its troubling
numerical reference, permit me to refresh your
“After this many of His disciples drew back
and no longer went about with Him.”
It should be noted that the incarnate Second
Person of the Trinity actually experienced a
decline in His attendance figures. This was
immediately after His troubling doctrinal teaching
on the Trinity and the Eucharist.
Across the board, “Christian participation” in
religion is in sharp decline -- even in the Orthodox
community, much as we would rather not admit.
And please do not bring up megachurch numbers
as a counter-narrative: those numbers mostly
represent people who have laterally migrated
from one Christian community to another. (The
megachurch is to more authentic neighboring
parishes what a brandnew Super WalMart is to
mom and pop stores downtown.)
There are a number of reasons for this
unprecedented net decline -- most of which I
would like to roll up into a single term: The
Who, or what, is this Enemy, that we might
strategize about him, that we might go to seminars
and purchase books about him, that we might do
money-raising projects and consciousness-raising
programs about him?
It is not the Romans -- they have been
“christianized” long ago.
It is not the Mormons or Moslems -- who are
equally non-Orthodox (the “christologies” of these
two traditions are not completely dissimilar).
It is true that in other places -- like the
Middle East and parts of Africa -- that Islamicists
are waging an aggression against Christian
populations. But in the West -- in Europe mostly
and increasing in North America -- mosques are
established mainly in the gray shadowed absence
of faithful Christianity.
The Muslims in the West are displacing no
And besides -- you probably won’t believe
this -- according to the 2008 Pew Religious
Landscape Survey, the Eastern Orthodox and
Muslim communities occupy the exact same
proportion of the American population: and that is
a whopping 0.6%. No, that isn’t a typo: not 6% ...
but 0.6%.
The Mormons, contrary to a lot of scare-talk,
only amount to 1.7% of the total population.
Obviously, the Enemy is not Chinese, nor
North Korean, nor foreign or human at all. And
that, by the way, is why racism is so patently
anti-Christian -- racism is a blasphemous division
of human nature, even a fictitious fracturing of
the icon of Christ. For the Orthodox, at least,
Christians are prohibited from viewing any human
as “the Enemy.”
Contrary to these cultural and racial phobias,
there is a much bigger enemy that accounts for the
across-the-board decline in religious belief and
church attendance.
This enemy accounts for the fact that while
most Americans still believe in a God and an
afterlife, these beliefs are really “opinions,” and
loosely-held attitudes.
Real beliefs actually produce real religion,
like church attendance, prayer and charity. But
continued on p. 4
The Path of Orthodoxy
July-August 2014
Double Celebration
continued from p. 1
people do not understand the role of the
diocese. In other words, they see the diocese
as a burden or as a foreign body. So we feel
the need to briefly address this. It is important
to know that the Parish cannot exist for itself.
The Church is organized so that a certain
number of parishes make up a diocese,
and a certain number of dioceses make up
a patriarchate, metropolia or archdiocese.
Thus, we cannot speak of a parish as an
independent unit. Such is the order of the
Church. Consequently, a parish and a diocese
are one body, and those who care for a parish
ought to also care for the diocese. This is why
you are all here.
In his report, Bishop Longin reported
on the good news that the Holy Assembly of
Bishops has revoked the stavropegial status
of St. Sava’s Monastery and placed it entirely
under our diocese. He thanked the Patriarch
and brother hierarchs for their understanding
and decision. Much work can be forseen in
order to improve the spiritual and material
life at the monastery.
Other reports followed that
included: Treasurer, Youth Department,
Auditing Board Chairman, Religious
Education and Diocesan Kolo. This year
for the first time, our youth representing
several parishes, took part in the Assembly
through observation. A highlight was the
presentation of two contestants of the
Diocesan Oratorical Festival: Jovana Jevtic
and Natalie Kosanovich. The topic was
“The greater the struggle, the more glorious
the triumph.” Members of the Assembly,
unanimously commended the youth and
recommended that both be sent to the
National Sabor in LA in August. Outside the
Assembly, the 30 Youth delegates had their
own agenda and meeting and later participated
in a sleepover on Saturday evening.
On Saturday morning, after the
Hierarchal Divine Liturgy served by Bishop
Longin and clergy, the Assembly resumed. All reports were listened to attentively. Issues
were discussed amicably. And decisions
were made on a variety of topics all for
the betterment of our diocesan and church
life. A powerful set of Resolutions (printed
elsewhere) was read and approved. The
Assembly adjourned and in a spirit of
“brotherly love and understanding,” delegates
left to carry out the decisions and work in
their home parishes.
During the four days, an exhibit was set
up in the conference room of old books and
icons thanks to Dr. Michalis J. Linardakis,
which enriched our whole celebration.
With the end of the Assembly, the
Diocesan Day celebrations took over. In
the afternoon, on the beautiful Monastery
grounds, the Diocesan Bocce Ball Tournament
and Youth Sporting events was held. In
Monday, August 4, 2014
the evening, a Drama Performance, that
commemorated the 100 year Anniversary
1:00 p.m. Lunch and meeting of Episcopal Council
of Serbian involvement in World War
3:00 p.m. Clergy Seminar/Clergy Brotherhood: “The Priesthood and Servant I, was performed at a Chicago high school
auditorium. Participating were: Folklore
5:00 p.m. Vespers
Dance Group of Holy Resurrection Cathedral,
6:00 p.m. Dinner Conference for Clergy: Housing, Health Care, and Retirement SSS Branko Radicevic Choir, and a group of
Serbian actors. The retelling of personal
6:30 p.m. Welcome Reception (for all participants)
experiences of the soldiers, in front of a
Check-In Registration of Sabor Delegates and Observers
changing backdrop of the beautiful Serbian
Check-In Registration for Young Adult Conference
countryside, was very effective. This cultural
Tuesday, August 5, 2014
manifestation was organized by the Diocese,
Invocation of the Holy Spirit
the Consulate General of Serbia and the
School operating at the Serbian Cathedral of
11:00 a.m. Plenary: Opening of Assembly and Keynote Address
the Holy Resurrection in Chicago. 12:30 p.m. Lunch
Diocesan Day concluded on Sunday
2:00 p.m. Second Plenary Session, Presentations and Committee Workshops
with the Divine Liturgy, served by His
Confirmation of Assembly Secretariat
Grace Bishop Longin, with responses by
Report of the Credentials Committee
the SSS Branko Radicevic Choir, under
Review of the Highlights of the 20th Church Assembly
the direction of Popadija Jelena Vranic. St.
Decisions of the Episcopal and Central Councils (Endowment Plan, Ignatius of Antioch, whose life spanned the
Constitution, Rules and Regulations),
first and second century is credited with
Financial Report, Auditing Report
these profound words: “Where the bishop
5:00 p.m. Presentations and Committee Workshops
is, there is the Church.” One could not have
been present in the Gracanica on Sunday
6:30 p.m. Sabor Banquet and Special Program
morning, not felt this, as the Bishop was
Wednesday, August 6, 2014
surrounded by over 25 priests, deacons and
8:30 a.m. Church Service
many pious faithful.
10:00 a.m. Continental Breakfast
After the banquet in the Monastery
10:30 a.m. Third Plenary Session: Saint Nicholai Oratorical Festival
Hall, guests were treated to entertainment by
12:30 p.m. Lunch
the charming Children’s Orchestra of New
2:00 p.m. Fourth Plenary Session Continued:
Gracanica, and the celebrated KONEVETS
Christian Education, Stewardship, Youth Ministry Liturgical Music, QUARTET from St. Petersburg, Russia,
Communications, and Publications, Young Adult Ministry, Serbian who sang not only spiritual hymns but also
Culture and Hertiage, Theological School, Theological Foundation, national folk songs. It was a fitting end to this
Clergy Pension Plan, Group Health Care Plan
important celebration.
5:30 p.m. Vespers
As people returned to their homes, filled
6:30 p.m. Diocesan Caucuses: The purpose of Diocesan Caucuses prior to the fifth with spiritual food and renewed, our
plenary session is to elect new members to the Central Church Council.
beautiful Monastery as host and as a
7:00 p.m. Dinner
mother, bid her children goodbye and
sent them off with the special blessing
Thursday, August 7, 2014
of the Most Holy Mother of God. 8:30 a.m. Divine Liturgy
10:00 a.m. Continental Breakfast
10:30 a.m. Fifth Plenary Session
Release of the present Central Church Council
Confirmation of new Central Church Council elections
Oath of Office of new Councl Members
Adoption of Central Church Budget
executed in concert. One is external to the
Things for the new council to consider in its work until the next Sabor
Christian community -- and that is the utter
Closing Remarks by the President of the Episcopal Council
consumerification of modern globalized
Adjourment with prayer
culture. Everything must be commodifiable
1:00 p.m. Lunch
-- if it cannot be (like real doctrine, like
sacrament, like real goodness and beauty),
then it is relegated to the private sphere.
And this private sphere is considered
meaningless and without public value.
The other internal force of the Enemy
is the ancient degenerative form of religion
sloppily called “Gnosticism.” Gnosticism
has always been around. It has always
The St. George
opposed theology with sentiment. It has
Serbian Orthodox
always tried to escape Place and Time. It
Church community
has always warred against Tradition. It has
in Hermitage, Pa.,
always tried to disregard the poor and the
will be celebrating
weak -- aristocrats have perennially made
its 90th anniversary
the best gnostics.
on Saturday,
But Gnosticism has never met such
November 8th, 2014.
a friendly atmosphere as this present
We would like to
Totalistic Banal Culture of the universal
invite all current and
former parishioners,
Think of it: our totalitarian banality -members and friends
where God’s infinity, beauty and goodness
t o t h e e v e n t . We
are almost completely obfuscated -- is like
would like to reunite
a giant ocean of gasoline, and gnosticism is as many members,
a single Bic.
former members and
The whole globalized marketplace
friends of the church
will develop an allergy to Christianity,
from throughout the
particularly to Orthodoxy. The more
country to celebrate
theological, and sacramental, and
the beginnings
traditional and anti-passion a church is, the
and growth of the
more “de-valued” it will become.
church in Farrell and
This is the challenge. We need a
Hermitage, Pa. Our colony is centrally located our neighbors to join us in our historic
strategy. Stay tuned.
between many other Serbian communities celebration.
such as Pittsburgh,Cleveland,AkronMark your calendars now, and plan your
Fr. Jonathan Tobias is a priest in the
around this historic event.
Carpatho-Russian Church
and others. We cordially welcome all of
John Kasich, 90th Anniversary Chairman
Schedule of Events
The Decline in Attendance
continued from p.3
“religious opinions” have no power to
produce any real religion.
The mere fact that Americans “agree”
with a survey statement reveals only an
observation that Americans have a positive
opinion on God’s existence, with the strong
likelihood that they might not want to do
anything at all about that opinion.
If religion is demoted to the level of
opinion, or, more accurately, “consumer
choice,” then like any other choice it can
always be easily replaced and switched
out with something more convenient or
entertaining. Maybe something more
“personally fulfilling” will come along.
This state of affairs is really
contemporary stuff -- religion is not only
privatized now, it is also commoditized.
Like everything else, religion is passed
through a “values clarification” mental
evaluation that judges whether or not it is
“doing anything good” for the individual.
Is it entertaining? Is it fulfilling? Are my
kids happy in the youth group? Am I
attracted to the leaders and the crowd? Do I
feel better about myself?
If not, well then ... I’ll just mosey on
over to the big megachurch praise center
with the Starbucks in the atrium and a rock
concert for my kids (and me).
Or just stay home and do a Netflix
binge on “House of Cards.” Then go out
for a champagne brunch with much prettier
Not much difference there. They are
both private, consumerist and gnostic.
The Enemy consists of two forces
that may or may not be deliberately
Serbian Church in Hermitage, PA to Celebrate
90 Anniversary
July-August 2014
The Path of Orthodoxy
Page Five
Simply Salads and Simplifying Life
On May 15th, 2014, the St. Jelena KSS of St. Basil’s
Church in Lake Forest, IL presented another night in its
continuing cooking series. This one titled, “Simply Salads
and Simplifying Life”. was dedicated to sharing salads. Everyone enjoyed trying them and sharing receipes. But
more importanat was the talk on simplifying food and our
lives, that brought all this together.
Guest speaker, was Dr. Randa Anderson. Dr. Anderson
is a clinical psychologist and member at St. Peter and
Paul Greek Orthodox Church. She also is a member of the
Orthodox Christian Counseling Institute and works with
children, adolescents and adults in her private practice.
Enthusiastic about religious education, she is a volunteer
leader in an adult education program at her parish. She has
been a guest speaker on “Come Receive the Light” radio
program of the Orthodox Christian Network and has spoken
on topics related to parenting and family life.
Fr. Djuro Krosnjar, parish priest, opened the evening
with prayer. Dr. Anderson’s theme was how to simplify life
using faith-based ideas and strategies. Some of the
presentation focused on “How to identify key areas in your
life that you’d like to simplify”, “How to make small changes
that will lead to a healthier
life, spiritually, emotionally
and physically”, and “How
the Orthodox Church offers
opportunities to clear the
clutter of modern excess.”
Dr. Anderson cited
a couple of books in her
presentation. One she
mentioned a few times
was the book “7: An
Experimental Mutiny
Against Excess” by Jen
This book is about
how American life can
be excessive, to say the
least. It is the true story of
how Jen (along with her
husband and her children
to varying degrees) took
seven months, identified
seven areas of excess, and
made seven simple choices
to fight back against the
modern-day diseases of
greed, materialism, and
overindulgence. Food. Clothes. Spending.
Media. Possessions. Waste. Stress. They
would spend thirty days on each topic,
boiling it down to the number seven.
Only eat seven foods, wear seven articles
of clothing, and spend money in seven
places. Eliminate use of seven media
types, give away seven things each day
for one month, adopt seven green habits,
and observe “seven sacred pauses.” So,
what’s the payoff from living a deeply
reduced life? It’s the discovery of a greatly
increased God - a call toward Christ-like
simplicity and generosity that transcends
social experiment.
Dr. Anderson focused on the 4th
commandment “Keep the Sabbath Holy”
and stressed how important it was to keep
this day special, unique, peaceful, and
filled, by attending liturgy on Sunday. She
said it was a day to recharge and a day to connect with God.
She shared with us statistics to show how stress and
economics can impact the lives
of adults, teens and children. In
referring to the book “Seven” she
mentioned how the author gave
away seven things from each
room in her house. Dr. Anderson
reminded everyone that St. Basil
the Great wrote many years ago
about sharing what we have with
others. An example was the food
we don’t eat that could feed others.
The money we don’t spend on
items that are non necessities could
go to those in greater need and the
clothes we don’t wear could clothe
others. Dr. Anderson gave the practical
example of praying more. She
said setting our phone alarms to
remember to take a few seconds or
minutes at the beginning of the day,
mid morning, noon, mid-afternoon
and evening could reduce stress
with prayer. She referred to it as
“The Hours” similar to the prayers
in the monastic life.
She also talked about the
challenges and identified the factors that add to our stress.
She said begin with a simple, regular little change to improve
our spiritual life that will have the added benefit of improving
one’s emotional and physical life as well. She used the quote,
“When life gives you more than you can stand, KNEEL.” Dr.
Anderson reminded us that spending and possession add to
our stress as well. She talked about how lightening that load
of things can also lighten our lives.
It was a very informative presentation. We all need to
be reminded to “rethink” our thinking from time to time. As
we remove the excess from our lives, there is more room for
God. Mother Theresa said, “The more you have, the more
occupied you are. The less you have, the more free you
are”. She noted from the book, “If a fast doesn’t include any
sacrifices, then it’s not a fast. The discomfort is where the
magic happens.” Again we can see that our perceptions play
in all this. It’s how we choose to perceive things. The evening event ended with door prizes given out
from area sponsors. It was an enjoyable and a great learning
experience. One participant said, “She was great. Loved
having it connected to Orthodoxy.” While another wrote,
“Salads were great! Simplifying theme was great. I loved
the event!” Thank you to all the sisters who brought salads and
desserts and to the door prize sponsors. Everyone extended
thanks to Chairperson, Mira Hausser, and her committee. It
was a wonderful opportunity to learn to grow as an Orthodox
Christian Woman “through salad and food for the soul.”
Protinica Anne Krosnjar and Mira Hauser
Turning the World Upside Down: Five Ideas for
Orthodox Christian College Students
Each September a Sunday is set-aside for Orthodox
Parishes across the country to focus on the lives of
college students. As students settle on campus for another
academic year, it is certain that they will encounter a
world full of questions about the very meaning of life
and how best to live it. They will be challenged by ideas
both ancient and new. Campus life will confront them
with issues from what it means to be human to how to
understand sex and marriage. Today’s college students
are tomorrow’s parish council members, Sunday School
teachers and youth group leaders. More importantly, they
are tomorrow’s parents and how they understand their
faith and the Church will shape Orthodox Christianity in
America for years to come.
Keeping college students connected to the Church has
been the focus of campus ministry for decades. However,
the question must be asked: What kind of Church are we
keeping college students connected to? Is it an ethnic
Church that frequently worships in a language most
do not understand? Is it the social Church of meetings,
committees, conventions and festivals? Or is it the Church
founded by Jesus Christ and lived by the Apostles –-a
church that changes lives and since Apostolic times has
“turned the world upside down” (Acts 17:5-7)?
Church leaders have underestimated college students
for well over thirty years often avoiding the great
questions that society asks in an effort to make the Church
more comfortable and less in conflict with the culture. An
example of this is the issue of marriage. Over the past year
there has been a vocal debate on the meaning of marriage
on college campuses across the country. However,
despite the rich moral tradition of the Church, campus
ministries have remained silent and expressed discomfort
in addressing such issues often avoiding the moral debates
that are taking place. The end result confuses more than it
helps students live their faith.
Questions and our ability to answer them matter. As
Orthodox Christians, we do a great disservice to students
when we avoid the questions society is asking. We do an
even greater disservice when we do not share with them
the answers to these questions that the Orthodox Church
provides for fear of being shunned by popular culture.
Young people do not want an Orthodox Church that is
convenient or comfortable. They do not want a Church
where moral questions are nuanced away as just “difficult
issues.” This is not the courage of the Apostles and the
Holy Men and Women of the Church who changed the
world as we know it.
The Orthodox Church has been the greatest agent of
human development in history. No institution has done
more for humanity than the Church. Young people want
to experience this legacy and this means presenting them
Orthodox Christianity in all its demanding fullness. It
means challenging students with a robust Orthodoxy
that invites them to live the moral heroism and doctrinal
witness of the saints. Orthodox Christianity calls upon us
all to row upstream against the world.
Given this reality, here are five ideas every college
student should consider as they explore their Orthodox
Christian Faith on campus. These ideas can help each
student better live a faith that turns the world upside down:
1. Leadership begins at Liturgy: Orthodox Christian
Leadership is best described as “Humility Before Honor”
(Proverbs 14:3). Orthodox leaders are not to be found
solely in meetings, conventions or committees. They are
-first and foremost- to be found at liturgy. If you want
to be an Orthodox Christian Leader you have to be a
liturgical leader that is someone who sacrifices his time
to consistently live and learn from the liturgical life of the
Church. Liturgy is the first and best school of leadership
in the Orthodox Church. Keeping connected to the Church
means keeping connected to the Liturgy of the Church.
2. Morality Matters: One of the great mistakes of
modern times has been the idea that there is no such thing
as a clear Orthodox Christian morality. This could not
be further from the truth. Morality is an essential part of
Orthodoxy and what distinguishes Christians from the
world. St. Gregory of Nyssa said it best when he wrote:
“If we truly think of Christ as our source of holiness, we
shall refrain from anything wicked or impure in thought
or act and thus show ourselves to be worthy bearers of
his name. For the quality of holiness is shown not by
what we say but by what we do in life.” Being Orthodox
means being moral and embracing what the Church has
taught for centuries on such issues as sex, abortion, capital
punishment and marriage. It also means discovering that
behind each “NO” the Church gives us there is a greater
continued on p. 10
The Path of Orthodoxy
age Six
July-August 2014
New Book Available by
Fr. Milan Popovich
The Conception
of Eternal Life was
Father Popovich’s
thesis that he
wrote over a threeyear period while
attending Oxford University as a young seminarian in 1922.
When Milan attended Oxford, he had to teach himself the
English language, which is astounding considering the genius
of his writings. This feat is a testament to young Milan’s
intellect and perseverance against all odds. Dr. Popovich’s
humility, intellect and more importantly his relationship
with God are manifested in the pages of The Conception of
Eternal Life.
The objective of his thesis was to investigate the eternal
import of human life: to consider not the phenomenal man
but the man of ideals, will, and personality, and particularly
to reflect on him when he is on the highest possible plane
of development, redeemed from all the transitory and
unreal. And since life is by its nature a vast, manifold, and a
very changeable subject, a constant reference to St. John’s
principle of dealing with life will be a great help in the
accomplishment of this task.
The Very Reverend Dr. Milan G. Popovich was born in
Banat, Serbia in 1896 and immigrated to the United States
in the late 1920’s. Educated at Oxford University and later
receiving a Ph.D. in Philosophy from the University of
Pittsburgh, Father Popovich was a pillar of the Serbian
Orthodox Church.
Father Popovich served as the parish priest of St.
Sava Orthodox Church of McKeesport & Duquesne for
nearly 40-years until his retirement in 1971. Fr. Popovich
is recognized even today for his many contributions to
church-life as we know it today. Under his guidance, St. Sava
prospered spiritually, socially and academically. Volumes
have been written about his impressive history as a choir
director, educator, scholar and spiritual leader.
The writings of Father Popovich of blessed memory
are preserved in this work, due to dedicated family efforts.
Though the text is decades old, the questions examined—the
existence of God, what awaits the faithful (and the faithless)
in the afterlife—are timeless.
Father Popovich’s deeds are legendary, his memory
eternal. “Bog ce sve pozlatiti” - God will transform all of
this effort and sacrifice into gold. To order a copy, please
visit Amazon.com
A Brigade of Belly Buttons
Courage to Fight Vulgarity in Fashion Immoral World
e live in a secular, vulgar, and immodest
society where nudity and perversion is deeply
integrated in the lives of many people. The contagious
virus of nakedness and body exposure is everywhere
around us: in the media, in politics, schools, restaurants,
among the poor and the rich people, among children and
adults, and unfortunately in our church life. Young people
are especially caught up in desperate attempts to remain
obedient to these rapidly changing fashion trends.
Centuries ago every new invention and trend,
whether cultural, political, or economical, was regarded as
shocking and a threat to society. People were frightened
that these new inventions and trends would affect their
lives. Today, in this immoral society, nothing is shocking,
nothing can surprise us, and nothing is scandalous. Not
long ago we witnessed one of the most disgusting acts of
immorality, when two popular music stars, Madonna and
Brittney Spears (famous idols of our contemporary youth),
kissed each other on the stage while performing, and
this video clip was shown all over the world. Was this to
shock people or has it become a normal act of perversion
in our society? For those who still have a good religious
foundation this was an outrageous scandal, but for many
others it was just another “awesome thing to do,” to
promote the New Age religion. The followers of this New
Age movement are forging their slogan “Do what feels
good,” suggesting what their predecessor and the founder
of this movement, Alister Crawly, earlier recommended
in his “Book of the Law,” when he stated: “Do what
thou wilt.” Indeed, this newness and self-will is widely
spread in fashion, in the way that people dress according
to “what feels good”, but not according to modesty and
Through media and commercialism, this immorality
has targeted the human body, making it a symbol of the
sexual revolution, contributing to the degradation of our
society. The human body became an object of worship, an
idol which dehumanizes its followers. Everywhere along
our highways and freeways we have glaring commercial
billboards advertising with nudity, inviting the drivers to
take a glimpse at their posted messages.
For those drivers who get hungry during driving they
can always look for a billboard that promotes “Hooters,”
the restaurants where, not surprisingly, the female servers
serve the food in shorts and skin-tight T-shirts. Television
viewers few years ago for Super Bowl saw a controversial
commercial for Miller Lite Beer in which two young
women get into a fight over whether the beer tastes great
or is less filling. During the fight, the women rip each
other’s clothes off as one gets thrown into a fountain and
they continue their fight in a mud pit wearing only the bare
minimum of clothing. Thus we see how this secularized
society uses different methods in a promiscuous and very
hypocritical way to enslave naive people. This society
designates vicious techniques under the guise of morality,
deceiving the people who thirst for something new and
something different.
The Cool Thing
n the terminology of our contemporary teens,
every new trend is regarded as “hot,” and “cool.”
For example, the “hottest” thing these days is skimpy,
skin-revealing clothing. The most exposed part of the
body in this case is the belly button, which is sometimes
“garnished” with a tattoo or piercing. This is the way our
teens dress these days, unfortunately with the approval and
“blessings” of their parents.
The Bible words teach us that our bodies are the
“temple of the Holy Spirit,” emphasizing the sanctity of
the human body. With the new trends, the Bible words are
usually forgotten. The perplexed parents are not aware that
they are openly imperiling the beauty of the innocence,
which their children (in most cases girls) bear from their
birth. In fact they are freely inviting “others” to adore their
daughters with intensely passionate eyes, impoverishing
the spiritual beauty given to them by God. “By no means
are women to be allowed to uncover and exhibit any part
of their bodies, lest both fall-the men by being incited to
look, and the women by attracting to themselves the eyes
of men” Clement of Alexandria.
To dress modestly and adequately implies that
clothing must provide sufficient covering for the body so
that others are not discomforted or tempted. However,
not only the skin-revealing is bad or tempting. The tight
clothing which falls close to the body vividly expressing
certain body parts is also dangerous and inviting. Again
Clement of Alexandria advises Christians: “Luxurious
clothing that cannot conceal the shape of the body, is no
more covering. For such clothing, falling close to the
body, takes its form more easily. Clinging to the body as
though it were the flesh, it receives its shape and outlines
the women’s figure. As a result, the whole outline of the
body is visible to spectators, although they cannot see the
body itself.” This principle is especially relevant today
when modem dress fashions reject modesty and decency
as the basis for constructive human relationships. The
concern of the modem fashion industry is to sell clothes,
jewelry, and cosmetics by exploiting the powerful sex
drives of the human body, even if it means marketing
immodest products that only feed pride and sexuality.
Unfortunately, this trend affects negatively not just our
society but also collides with our church life. Very often
we see people who come to church dressed inappropriately
and immodestly. Parading freely through the church with
their skimpy clothes and half naked bodies they disrespect
not just God, but themselves, showing their ignorance
about morality.
Fall and Fashion
ften we wonder what happened with modesty
in our lives. Why there are less and less of
our population who are anxious about the virtuous way
of living, who don’t care about the life style which is
according to the precepts of the moral laws of God? To
answer this question we must see where we missed the
mark in following God’s commandments. Of course
we must go back to Paradise and realize that sin caused
deprivation from God, and yet with sin shame came as
the result of transgression. Before the transgression there
was no shame between Adam and Eve as we read: ‘’And
they were both naked, the man and his wife, and were not
ashamed.” (Gen. 2:25) This striking verse at once signals
suggested contrasts between the original state of the
human race and its later state, between paradisal simplicity
and civilized complexity, between a childlike lack of selfconsciousness and adult shame over one’s private body
Modesty comes from the Greek word - edos, which means
to downcast eyes, bashfulness towards men and God,
awe, reverence, or shamefacedness. Fashion began as our
guilty ancestors were expelled from the Garden of Eden.
Innocence was gone, the robe of light had faded, and
Adam and Eve, shivering and ashamed in the nakedness of
sin, sewed together fig leaves to cover themselves. Their
temporary covering was soon replaced by skin garments
provided by God Himself: “Also for Adam and his wife
the Lord God made tunics of skin, and clothed them.”(Gen
3:21). As people became increasingly corrupt, they tried
to replace the beautiful simplicity of their innocence with
inventions of fabrics, fashions, and ornaments of gold,
jewels, and pearls. The more demoralized people became,
the more lavish became their clothes and ornaments.
The original function of clothes was to protect the
body from changing climate and lustful desires. Soon,
however, people made clothing and ornaments the
expression of pride and sex. Self-respect was turned
into vanity. The desire for recognition led people to load
themselves with pretentious apparel and costly ornaments.
Thus, dress and ornaments soon became the evidence
of spiritual decline and apostasy (desertion of one’s
faith, religion or principles). The prophet Isaiah spoke
apocalyptically about the Lord’s day when he said: “In
that day the Lord will take away the finery: the jingling
anklets, the scarves, and the crescents; the pendants,
the bracelets, the leg ornaments, and the headbands; the
perfume boxes, the charms, and the rings..., the festal
apparel, and the mantles..., and it shall be: instead of
a sweet smell there will be a stench; instead of a sash,
a rope; instead of well-set hair, baldness; instead of
rich robe, a girding of sackcloth...” (Isaiah 3: 18-25)
Many centuries later Apostle Paul was faced with the
same problem while instructing the Christians how to
live modest lives when he said: “In like manner also,
that women adorn themselves in modest apparel, with
propriety and moderation, not with braided hair or gold
pearls and costly works.” (I Timothy 2:9-10)
Alienation from God thus results in moral downsizing
of a society, and this apostasy is a sign that people
replaced God with their own desires, wants, and selfwills. It is not surprising that every world empire was
first morally rotten and spiritually decayed inside of itself
before it fell under the attacks of an alien aggressor. St.
John Chrysostom (who lived in the fourth century AD)
gives us, in his sermons, lively representations of the
character of the people and the condition of the church at
that time. The prevailing vices even among the Christians
were immodesty, luxury, sensuality, and excessive love
of the circus and the theater. “So great, he says, is the
depravity of the times, that if a stranger were to compare
the precepts of the gospel with the actual practice of
society, he would infer that men were not the disciples, but
the enemies of Christ.” Thus historians describe the morals
of Antioch: “The warmth of the climate disposed the
natives to the most intemperate enjoyment of tranquility
and opulence..., fashion was the only law, pleasure the
continued on p. 10
The Path of Orthodoxy
July-August 2014
Page Seven
How Can The Church Meet the Needs of Her Teenagers
It is well known that many teenagers are alienated from the
Church, an occurrence not only in our Serbian Orthodox Church,
or Orthodox churches across this country, but other Christian
denominations as well. In our Serbian community many
teenagers will consider themselves religious or, as they say, I
am of the “Serbian religion”, meaning I am Serbian Orthodox.
But when it comes down to the practical part of commitment
they usually fail. This is reflected in teen church attendance and
participation in various church programs, or parish activities.
A good number of them will come to church on Nativity
Eve to take a “Badnjak”, some of them will come to the church
premises to practice folklore and happily dance at the Church
Slava and other celebrations, but spending time during liturgy or
in the classroom learning about the Orthodox faith is too boring.
Then we have another large percentage of teenagers who are
unexposed to the church and do not have any understanding of
its mission; they are potentially a lost generation.
Bearing this in mind the Church should be seriously
concerned about teenagers in its community. While primary
responsibility for the upbringing of the youth rests with parents
the Church has always had an important role in the spiritual,
personal, and social growth as well. This role is urgent today.
The church’s mission among the youth is more difficult now
because of the nature of our secular and pluralistic society.
Today, our society is questioning traditional values, sexuality
values, obedience is a strange word in today’s society and
responsibility is someone else’s obligation. This attitude of
modern society is weakening the family and the moral values
that are the main basis of a normal society. The influence of
the media, television, internet, that attractively advertises very
controversial ideas are creating a social environment in which
the growth and development of young people as Orthodox
Christians has become a tremendous challenge to themselves,
as well as to their parents, priests, teachers and advisors.
In some communities not many Serbian families are
closely linked to the church and their ethnic heritage. Most of
them are there out of tradition or custom on special occasions:
baptisms, weddings, funerals, the Badnjak and so on. Many
of our second and third generations are swallowed up in this
society, while newcomers will get caught up in business and
the care for material things and have no time to devote to God
and their Church.
Who is going to help our teenagers honestly address
questions of moral and spiritual values? Parents are busy so they
are unable. Society and public schools definitely cannot help.
So the responsibility rests on the Church as the only institution
of which the primary mission is the moral and spiritual growth
of its faithful. With regard to young people, it is true that those
who grow up within the church and have found the church
meaningful in their lives, are most likely to maintain their links
with it later in life, though they may for a time and for various
reasons drift away.
As throughout history the Church has had a unique message
to offer teenagers. Like her founder our Lord Jesus Christ “who
is the same yesterday and today and for ever” the Church and
its essential message is unchanging and is none other than the
good news of the living Christ, His teachings, His redeeming
work, and the gift of new life in the Spirit. The mystery of Christ
as a living presence is the essence of Orthodox life, worship,
sacraments, spirituality, as proclaimed by the Apostles and the
Church Fathers.
The question remains how can the Church’s message and
all the values of the Orthodox tradition be transmitted to our
teenagers so as to make a real difference in their lives today?
How can the voice of the Church be truly heard by teenagers
as they are growing up in a churchless society with competing
messages from the internet and obligations related to schools,
jobs, peers, television, popular music and many other interests?
How can the Church effectively reach out to the less churched?
One obvious answer is that the message must meet
teenagers where they are. The Church must be directly connected
to their own daily concerns, about identity and friendships,
dreams and fears, ideals and temptations, joys and problems,
successes and failures. The message of the Orthodox Church
has to do with life, the fullness of true life in Christ as God’s
gift, and it must be related to teens and their concerns of who
they are, their future, their personal relations with their peers
and adults, sexuality, social problems, as well as about profound
human values which make life worth living. Teenagers need not
only be informed but also challenged by the Church’s vision
that God’s gift of life is to be generously shared in love and
service to others.
In order to relay this message to teenagers the Church’s
leaders, especially ordained clergy and lay leaders and teachers,
must maintain a high spiritual credibility and moral values in
the eyes of teenagers, so that the message can be fruitful in
their lives. In other words, the message cannot and must not
be separated from its messengers; it must be proclaimed by
messengers of high moral character and of deep conviction
about the things they proclaim.
A very important part is devotion and love. While the
Church firmly holds to its spiritual ideals and standards, it
must also show Christ-like love, forgiveness, understanding,
and openness toward teenagers. The Church cannot merely be
handing down “official teaching”, but be willing to discuss vital
issues in the context of the dignity of personal freedom and
accountability. Teenagers may disagree or even rebel against
Church teachings, but they will grow in respect and trust for
the Church when the Church shows love and understanding
towards them.
The Church can help teenagers grow with a sense of
belonging and identity.
All individuals and especially teenagers have a distinct need
to develop personal sense of belonging and identity, they like to
belong to a group. But for the youth the sense of acceptance and
belonging is a critical factor in the identity, behavior, and growth.
The primary source of acceptance and belonging is the
home. Parents are the first crucial people with whom children
build up bonds of trust and loyalty. The family provides the
secure ground to build up relationships among themselves in
their neighborhood, schools, and other wider areas of society.
The influence of the home is immeasurable in the formation of
the identity and the expressions and of behavior of teenagers.
Icons untouched in Orthodox Church fire
October parishioners of
a Philadelphia Ukrainian
Orthodox church say the
four-alarm fire that destroyed
millions of dollars in furniture
and artifacts and left a gaping
hole in the center of the
historic building also revealed
a miracle.
“The fire was blazing,
so when we saw the fire, we
thought everything burned,”
Saint Mary the Protectress
Ukrainian Orthodox Church
treasurer and parishioner Pasha
Prasko said. “But now that we
can see inside, we looked at it
and said it’s amazing so many
icons are still there.”
Although a large portion
of the church’s roof collapsed
and more than 100 firefighters
doused the building in water to
Amid a pile of scorched rubble, many of the icons at Philadelphia’s Saint
tame the blaze, several icons
Mary the Protectress Ukrainian Orthodox Church remained intact after a four
remained untouched by the
alarm fire torched much of the historic building.
flames at the historic house of
“It’s a holy place, you know, and it’s just not damaged
“What happened was it started on the roof, the fire. But
the way we thought it would be,” Prasko said. “We even it’s still amazing that with the collapse and all, this stuff is
talked about it yesterday and said it would be a miracle if not burned. They could take it right off the wall; a lot of the
her icon would be saved; and here it is, saved. I think it’s pictures are still on the wall, the glass isn’t broken or nothing.
a miracle.”
When it comes to fires, I’ve seen it all, but I’ve never seen
Philadelphia Firefighter Arthur Davis said he’s never nothing like this before.”
seen anything like it before.
At one point, 125 firefighters and 33 engines were on
“Not one of those pictures caught on fire; not the ones the scene trying to get the fire under control. The cause of
on the wall, not the ones on the stage [the iconostasis], not the fire has not yet been identified, but officials believe it
one of them was damaged,” Davis said.
was electrical.
During the teenage years, young people also need to establish
relationships beyond the home and such groups may impact a
greater influence on them, especially if the family environment
is not strong.
Next to the home is the Church. The Church as a community
always has a tremendous potential for providing a sense of
acceptance and belonging to teenagers. One way is through the
fostering of effective peer groups of various kinds under the
spiritual guidance of the Church in order to satisfy their need for
friendships and social interaction. To belong to a Church group
signals important implications for the identity and development
in the life of a teenager. An effective Church group can often
influence a teenager in instances and areas where parental advice
or intervention might only bring resistance and reaction.
The spiritual identity and quality of life of the local parish
are significant factors in giving to teenagers a sense of acceptance
and belonging to a group worthy of their commitment and
loyalty. Christian faith and values cannot be forced on anyone,
nor be transmitted by mere teaching, but will be embraced and
be part of a teenager’s identity when they are heard, seen, and
felt in the concrete life of the Church. In this context, teenagers
can more fully understand and experience what it means to find
acceptance by and to belong to God.
In the mission of the parish especially when it is emphasized
on the service to others and in other projects, teenagers should
be welcomed not only to be present but also to contribute in
their ways and ability. Young people have a profound sense
of idealism and are ready not merely to be served but also to
serve. Both at home and at Church they need to be stimulated
and challenged to learn to be givers as well as takers. Their
identity and development can be immensely enriched when their
attitudes and talents find expression through concrete service
programs both inside and outside the parish.
The Church leadership is crucial element in the development
of the parish youth. Effective leadership and ongoing structures
of leadership are indispensable to carrying out the vision and
goals of the Church’s ministry to teenagers. However, leadership
must be viewed in a broader and more dynamic context. It is
recognized that parents themselves need the Church’s help
pertaining to their own relationships with teenagers.
The leadership role of the parish priest is extremely
valuable. The example of his own personal faith and witness
is vital to the youth. It is usually linked with the personal
skills, interests, cooperation, teaching and guidance, creative
proposals, assistance in the recruitment of suitable teachers and
advisors. Yet the priest’s leadership role must not include full
responsibility for everything in youth programs and activities.
Lay adult supervisors, leaders, and advisors play an important
role in youth programs too.
Special attention must also be given to the development of
leadership from within the ranks of teenagers themselves. By
“involvement” this means not only participation in prepared
programs but also participation in the development and carrying
out of those programs. A young person with leadership abilities
can be crucial to the success of youth programs. Gifted teenagers
need to be identified and cultivated through special training
programs. Such individuals can be valuable assets in both as
teenagers and as future adult leaders in youth ministry.
The overall effectiveness of the Church’s ministry to
teenagers involves a complex, dynamic process not only on
the parish level but on the Diocesan and national level through
camps, pilgrimages seminars, Oratorical Festivals and so on.
A final area of special concern must not be neglected that
is the establishment of a well-defined process of evaluation and
accountability at the parish or diocesan level. Young people
like to know and be complemented for their contribution to
the community. That will give them zeal to get involved more
seriously and more effectively.
To achieve this goal we are to develop and expand
qualified Church personnel engaged in youth ministry at all
levels. Establish a network of Serbian Orthodox parishes and
all Orthodox parishes throughout the nation and exchange
ideas and experiences. We have to establish ongoing training
centers and training programs for the lay leadership throughout
the Diocese. Develop different programs for youth ministry:
worship as a starter, community outreach, witness, and service.
Such programs must directly involve young people themselves
as a youth representation at their parishes.
In conclusion the Church as a community of faith, witness,
and service has responsibilities towards people of all ages and of
all walks of life. But the teenage members of the Church, face
a changing and troubled period in their human development in
which their identity and values are formed, need both special
attention by the Church as well as special challenges from the
The Church could and should be an important source of
support, guidance, inspiration, and meaningful challenge for the
young people in our communities in these changing times. For
different reason some of our youth have been slipping beyond
the reach of the Church, the Church can face its future with
optimism only if the church re-engages in meaningful ways
with the teachings, values, and practices of the Church. Only
then will they be able to commit themselves to preserving and
transmitting its teachings and traditions to future generations.
The future of the Church and the contributions of its
members to society can only be bright and successful as much
as the leadership from both clergy and lay members of the
parishes and the Dioceses are successful. We are to commit
ourselves to address the problems identified in a sustained and
long term fashion.
V. Rev. Djokan Majstorovic
Page Eight
The Path of Orthodoxy
July-August 2014
Our View
The Youth Pages
The Path
The Transfiguration Icon
In the icon of the Feast of
Transfiguration Elijah and Moses
stand at the top of separate mountain
peaks to the left and right of Christ.
They are bowing toward Christ with
their right hands raised in a gesture of
intercession towards Him. Saint John
Chrysostom explains the presence
of these two fathers of the faith from
the Old Testament in three ways. He
states that they represent the Law
and the Prophets (Moses received
the Law from God, and Elijah was a
great prophet); they both experienced
visions of God (Moses on Mount Sinai
and Elijah on Mount Carmel); and
they represent the living and the dead
(Elijah, the living, because he was
taken up into heaven by a chariot of
fire, and Moses, the dead, because
he did experience death).
Below Christ are the three
Apostles, who by their posture in
the icon show their response to the transfiguration
of Christ. James has fallen over backwards with his
hands over his eyes. John in the center has fallen
prostrate. Peter is kneeling and raises his right hand
toward Christ in a gesture expressing his desire to
build the three booths. The garments of the Apostles
are in a state of disarray as to indicate the dramatic
impact the vision has had on them.
The icon of the feast directs our attention toward
the event of the Transfiguration and specifically to the
glory of God as revealed in Christ. This event came
at a critical point in the ministry of our Lord, just as
He was setting out on His journey to Jerusalem. He
would soon experience the humiliation, suffering, and
death of the Cross. However, the glorious light of the
Resurrection was revealed to strengthen His disciples
for the trials that they would soon experience.
The feast also points to the great and glorious
Second Coming of our Lord and the fulfillment of
the Kingdom of God when all of creation will be
transfigured and filled with light.
Q.: Which gospels report the
Transfiguration of our Lord?
A.: The Transfiguration is reported in St.
Matthew 17:1-9, St. Mark 9:2-9 and St. Luke 9:28-36.
Q.: How did Jesus’ transfiguration prepare the
apostles for His subsequent crucifixion?
A.: Much of the meaning of a particular event is revealed in the holy services, especially Vespers and Matins.
This is why it is absolutely necessary for a Christian to
zealously attend the Vigil service. The services, and the
commentaries of the holy fathers, which have entered into
the mind of the church, explain that the apostles were prepared for the crucifixion by witnessing the Transfiguration,
and the “splendor of the resurrection” that it prefigured.
They would soon be subjected to terrible temptations and
fears, and our Savior wanted to put the knowledge of His
divinity indelibly in their minds, to help them in the terrible
days of his trial and death.
Q.: When is the Transfiguration celebrated? Where
are the texts of the services found? What services are
celebrated? Explain the differences in the services for the
feast if it falls on a weekday vs. a Sunday.
A.: The feast of the Transfiguration of the Savior is
celebrated on August 19th, and is the last feast of the Lord
on the church calendar since the Ecclesiastical New Year
begins on September 14th (September 1st).
The service is found in the “Festal Menaion”. This
book contains the service texts and rubrics (instructions)
for 9 of the “twelve great feasts of the Lord and the Theotokos”. These commemorations all occur on the same
date every year, and are not dependent on when Pascha
occurs, which is always on a Sunday, but a different date,
each year. The “movable” feasts of the Lord are, preemi-
Orthodoxy, July-August 2014
From the Prologue of Ohrid
by St. Nikolai Velimirovic
The Transfiguration of
our Lord God and Savior
Jesus Christ
Hymns for the Feast Day
of the Transfiguration
Troparion (Tone 7)
You were Transfigured on the Mount, O Christ God,
Revealing Your glory to Your disciples as far as they
could bear it.
Let Your everlasting Light shine upon us sinners!
Through the prayers of the Theotokos, O Giver of Light,
glory to You!
Kontakion (Tone 7)
On the Mountain You were Transfigured, O Christ God,
And Your disciples beheld Your glory as far as they
could see it;
So that when they would behold You crucified,
They would understand that Your suffering was voluntary,
And would proclaim to the world,
That You are truly the Radiance of the Father!
Questions and Answers
Transfiguration of our Lord and God Savior Jesus Christ
nently, Pascha, and also Palm Sunday, Ascension, and
Pentecost. All these services are found in the Pentecostarion, with the exception of Palm Sunday, which is found in
the Lenten Triodion.
The services in the Festal Menaion, in “chronological”
(according to their celebration) order, are 1. The Nativity
of the Theotokos (Sept. 21)
2. The Universal Exaltation
of Precious and Life-giving Cross (Sept. 27)
3. The Entry
of the Most Holy Theotokos and Ever-Virgin Mary into the
Temple (Dec 4)
4. The Nativity of Christ ( Jan. 7)
5. Holy
Theophany (the baptism of the Lord) (Jan. 19)
6. The
Meeting of the Savior (Feb. 15)
7. The Annunciation of the
Most Holy Theotokos and Ever-Virgin Mary (April 7)
8. The
Transfiguration (Aug. 19)
9. The Dormition of the Most Holy
Theotokos and Ever-Virgin Mary (Aug. 28).
The Service for Transfiguration, like all great feasts of
the Lord, supplants the normal Sunday or daily services,
and is served the same way, regardless of what day it falls
Q.: What is the fasting typicon on the Transfiguration?
A.: The Transfiguration of the Lord occurs during the
fast for the Dormition of the Theotokos. On this day, fish
may be eaten, as well as wine and olive oil, all of which are
not eaten on strict fast days, but all meat, cheese and eggs
(all animal products) are not eaten.
Q.: Why were Moses and Elijah present on Mount
A.: Moses represented the law, and Elijah the prophets. Both the law and the prophets spoke of and pointed
to Christ, and were in complete agreement with Him, as
their conversation on Mount Tabor shows. Their presence,
together with the apostles also underscored that God is the
God of the “living and the dead”.
In the third year of His preaching, the Lord Jesus often spoke to His
disciples of His approaching passion
but at the same time of His glory following His suffering on the Cross. So
that His impending passion would not
totally weaken His disciples and that
no one would fall away from Him, He,
the All-wise, wanted to partially show
them His divine glory before His passion. For that reason, He took Peter,
James and John with Him and, with
them, went out at night to Mt. Tabor
and there was transfigured before
them: “And His face shone as the sun
and His garments became white as snow” (St.
Matthew 17:2).
There appeared along side Him, Moses and
Elijah, the great Old Testament prophets. And,
seeing this, His disciples were amazed. Peter said:
“Lord, it is good for us to be here: if You will, let
us make here three tabernacles; one for You, one
for Moses and one for Elijah” (St. Matthew 17:4).
While Peter still spoke, Moses and Elijah departed
and a bright cloud overshadowed the Lord and His
disciples and there came a voice from the cloud
saying: “This is my beloved Son in whom I am well
pleased; hear Him” (St. Matthew 17:5). Hearing
the voice, the disciples fell to the ground on their
faces as though dead and remained that way, lying
in fear, until the Lord came near to them and said:
“Arise and be not afraid” (St. Matthew 17:7).
Why did the Lord take only three disciples on
Tabor and not all? Because Judas was not worthy
to behold the divine glory of the Teacher, Whom he
will betray and the Lord did not want to leave him
[Judas] alone at the foot of the mountain so that
the betrayer would not, by that, justify his betrayal.
Why was our Lord transfigured on a mountain
and not in a valley? So as to teach us two virtues:
love of labor and godly-thoughts. For, climbing to
the heights required labor and height represents
the heights of our thoughts, i.e., godly-thoughts.
Why was our Lord transfigured at night? Because,
the night rather than the day is more suitable for
prayer and godly-thoughts and because the night,
by its darkness, conceals all the beauty of the
earth and reveals the beauty of the starry heavens.
Why did Moses and Elijah appear? In order
to destroy the error of the Jews, as though Christ
is one of the prophets; Elijah or Jeremiah or some
other that is why He appears as a King above the
prophets and that is why Moses and Elijah appear
as His servants. Until then, our Lord manifested
His divine power many times to the disciples but,
on Mt. Tabor, He manifested His divine nature.
This vision of His Divinity and the hearing of the
heavenly witness about Him as the Son of God,
should serve the disciples in the days of the Lord’s
passion, in strengthening of an unwavering faith in
Him and His final victory.
The editors of “Our View” are looking for
volunteers to assist in contributing and editing
articles and other materials for publication.
Are you interested in assisting in our efforts?
Please contact us a the address below. A
member of the staff will contact you with more
information. Help us continue to offer this very
important service to the youth of the Serbian
Orthodox Church!
The Path of Orthodoxy
July-August 2014
Page Nine
Stanley S. Harakas
Contemporary Moral Issues Facing the Orthodox Christian
Understanding mixed marriages
This is a phenomenon well known
to all of us. Many of our young people
have entered into “mixed marriages.” For
them, the individual choice of a marriage
partner because of love outweighs the
counsel of their elders. Fifty percent or
more of the marriages performed in the
Greek Orthodox Archdiocese of North
and South America are mixed marriages.
We are often imprecise in the words,
which we use to describe this situation.
Albert I. Gordon has written a book on
the subject, providing us with a useful set of terms to describe some of the
complexities. “Intermarriage” is applied
in a general sense “to those married
persons whose religious, racial or ethnic
background is or was different from
each other’s, either prior to or after their
marriage.” If the partners retain their
separate religious allegiances after their
marriage, Gordon calls their marriage a
“mixed marriage.” Thus, if an Orthodox
Christian marries a protestant their marriage is a mixed marriage. If, however,
one of the partners converts to the religion of the other, it is called an intermarriage. Both cases, however, are “interfaith” marriages. If two people of different
national backgrounds marry, theirs is an
“inter-ethnic” marriage. When persons of
different racial backgrounds marry, there
is an “inter-racial” marriage.
Interfaith Marriage
How does the Orthodox Church
view interfaith marriage? The church
distinguishes between Christian and nonChristian inter-faith marriages. It treats a
marriage between an Orthodox Christian and a member of another Christian
Church differently than it does when the
non-Orthodox partner is Jewish, Moslem,
Hindu, Buddhist, etc.
In the first case, the marriage of an
Orthodox Christian to a non-Orthodox
Christian (Roman Catholic, Episcopalian,
Baptist, etc.), the Orthodox Church nor-
mally will sanctify the marriage. Orthodox
Christians should know that they must
be married in their own church if they
are to remain in good standing with their
church, that is, if they wish to continue to
receive the sacraments in the Orthodox
However, in the second case, in
which an Orthodox Christian seeks to
marry a non-Christian, the marriage cannot take place in the Orthodox Church.
Thus, persons who enter into such
marriages, in practice, excommunicate
Inter-ethnic Marriage
An intermarriage may be at once a
mixed marriage religiously and inter-ethnic as well. However, all inter-ethnic marriages are not necessarily interfaith marriages. For instance if a Greek Orthodox
Christian marries a Christian from the
Antiochian, or Russian, or Bulgarian Orthodox Church, the marriage is inter-ethnic, but not inter-faith. Such a marriage
is perfectly acceptable from a religious
point of view. The ethnic and cultural
differences may create problems for the
couple, or may enrich their marriage, but
from a strictly Orthodox Christian point of
view the Orthodox Church has no hesitation to perform such a marriage.
Inter-racial Marriage
Inter-racial marriage takes place
when the partners belong to two different races, such as when a Caucasian
and an African American marry. From the
point of view of canon law, the Orthodox
Church permits interracial marriages.
Often, however, an interracial marriage is
also an interfaith marriage. In that case,
the rules and regulations covering interfaith marriages hold true. Thus, a white
Orthodox Christian marrying an Asian
Orthodox Christian, would be fully acceptable, canonically speaking. However,
the marriage of a Caucasian Orthodox
with a African American Roman Catholic would require that the marriage take
place in the Orthodox Church. A marriage
between a Black Orthodox Christian and
a Black Muslim could not be performed in
the Orthodox Church.
Orthodox Christian Terminology
Alpha-Omega: The first and last letters of the Greek
alphabet. It is used in the Apocalypse (Revelation) of
St. John 1:8; ‘I am the Alpha and the Omega, says the
Lord God, Who is and Who was and Who is to come, the
Almighty.’ This relates to Christ as the beginning and end
not only of material existence but of the state of spiritual
being as well. Accordingly, Christ is, was, and is to
come. Therefore, He is the sovereign over the life of
matter and spirit BEFORE AND BEYOND ALL TIME.
The first evidence of Alpha-Omega signifying the
eternity of life in Christ goes back to the 3rd century and is
found on tombstones and in the catacombs of Rome. In the East,
the Alpha-Omega came to prominence in the controversy against the
Arians who were condemned by the First Ecumenical Council in 325.
Since then, the use of Alpha-Omega followed the establishment and development of
the Orthodox faith. The letters were and are still used in various combinations with the sign
of the cross and other symbols signifying the Person and work of Christ. Wherever Christ
is portrayed in Orthodox icons, the Alpha-Omega and the three Greek letters of the Biblical
word ‘who is’, (Omicron-Omega-Ni) appear on the sides and top of the depiction.
Pastoral Concerns
As you have seen, the church does
not permit some kinds of intermarriages,
according to its canon law. However,
there is a pastoral dimension to all of
these situations. This speaks not to
rules and regulations, but to the spiritual
well-being and personal happiness of the
faithful. The church does not encourage
mixed marriages, in general.
Though it is true that many mixed
marriages are successful, they often
have more problems and difficulties than
do those that take place between Orthodox Christians. That is why the church
encourages the non-Orthodox Christian
in such marriages to receive instruction
and, if the non-Orthodox feels he or she
can, become a member of the Orthodox
Church. Many couples do this before
they marry. Gordon writes: “marriages
that commence as mixed marriages,
where one of the partners has not formally accepted the religion of the other,
are definitely less likely to ‘work out’.”
For much of the same pastoral concern,
inter-ethnic and inter-racial marriages are
not encouraged.
Scriptural Quotations
From the New Testament
“Remember those who rule over
you, who have spoken the word of
God to you, whose faith follow, considering the outcome of their conduct.
Jesus Christ is the same yesterday,
today, and forever.”
Hebrews 13:7-8
From the Old Testament
“Josiah was eight years old when
he became king, and he reigned for
thirty-one years in Jerusalem. And he
did what was right before the Lord and
walked in the ways of his father David.
He did not turn aside to the right hand
of the left.”
2 Chronicles 34:1-2
From The Church Fathers:
“Our Life is child’s play, only not innocent, but
sinful, because, with a strong mind, and with the
knowledge of the purpose of our life, we neglect this
purpose and occupy ourselves with frivolous, purposeless matters. And thus our life is childish, unpardonable play. We amuse ourselves with food and drink,
gratifying ourselves by them, instead of only using
them for the necessary nourishment of our body and
the support of our bodily life. We amuse ourselves with
dress, instead of only decently covering our body and
protecting it from the injurious action of the elements.
We amuse ourselves with silver and gold, admiring them in treasuries, or using them for objects of
luxury and pleasure, instead of using them only for
our real needs, and sharing our superfluity with those
in want. We amuse ourselves with our houses and
the variety of furniture in them, decorating them richly
and exquisitely, instead of merely having a secure and
decent roof to protect us from the injurious action of
the elements, and things necessary and suitable for
domestic use. We amuse ourselves with our mental
gifts, with our intellect, imagination, using them only to
serve sin and the vanity of this world–that is, only to
serve earthly and corruptible things–instead of using
them before all and above all to serve God, to learn to
know Him, the all-wise Creator of every creature, for
prayer, supplication, petitions, thanksgiving and praise
to Him, and to show mutual love and respect, and only
partly to serve this world, which will some day entirely
pass away.
We amuse ourselves with our knowledge of worldly vanity, and to acquire this knowledge we waste most
precious time, which was given to us for our preparation for eternity. We frequently amuse ourselves with
our affairs and business, with our duties, fulfilling them
heedlessly, carelessly, and wrongfully, and using them
for our own covetous, earthly purposes. We amuse
ourselves with beautiful human faces, or the fair,
weaker sex, and often use them for the sport of our
passions. We amuse ourselves with time, which ought
to be wisely utilized for redeeming eternity, and not for
games and various pleasures.
Finally, we amuse ourselves with our own selves,
making idols out of ourselves, before which we bow
down, and before which we expect other to bow down.
Who can sufficiently describe and deplore our accursedness, our great, enormous vanity, the great misery into which we voluntarily throw ourselves? What
answer shall we give to our immortal King, Christ our
God, Who shall come again in the glory of His Father
to judge both the quick and the dead, to declare the
secret thoughts of all hearts, and receive from us our
answer for every word and deed. O, woe, woe, woe to
us who bear the name of Christ, but have none of the
spirit of Christ in us; who bear the name of Christ, but
do not follow the teaching of the Gospel!
Woe to us who ‘neglect so great salvation’! Woe
to us who love the present fleeting, deceptive life, and
neglect the inheritance of the life that follows after the
death of our corruptible body beyond this carnal veil!”
St. John of Kronstadt from My Life in Christ
iewOur View Our View
Our View is the official publication of The Serbian Orthodox Youth Ministry Committee and is a regular feature of The Path of Orthodoxy.
Comments can be directed to the committee via e-mail at: [email protected]
age Ten
The Path of Orthodoxy
July-August 2014
A Brigade of Belly Buttons
continued from p.6
only pursuit, and the splendor of dress and furniture was
the only distinction of the citizens of Antioch. The arts
of luxury were honored, the serious and manly virtues
were the subject of ridicule, and the contempt for female
modesty and reverent age announced the universal
corruption of the capital of the East.”(Gibbon)
Where do We Fit?
When we see all this profanity in fashion and how
much vulgarity this society sells to all of us, one question
still remains: How should we, as Orthodox Christians,
consider this corruption of the human body, expressed
through poor and inappropriate clothing? The answer is
not an easy one since we are also a part of this unhealthy
society. Sometimes we are unwillingly immersed in
the offerings of the contemporary trends. However we
must know how to discern right from wrong, good from
bad, and dark from white, keeping in mind who we are
and where we belong. Our role models, our mirrors of
reflection, shouldn’t be contemporary musicians, sports
heroes, or movie stars, but Jesus Christ, Mother of God,
and all the Saints, remembering that we are the icons of
God, created in His image and likeness. God created us
pure, giving us the robe of eternity, and clothing us with
the pure garments of innocence. Every adornment with
vulgar clothing makes us ugly before the eyes of God. By
doing this we distort the beauty which God bestowed upon
us on the day of our creation.
Orthodox Christians, especially teenagers, must
be aware of the fact that they are, and they should be,
different from their non-Orthodox friends, in their actions,
expressions, appearance, and beliefs. The Orthodox teens
ought not to accept whatever is offered to them without
prior investigation, for not all things ‘’which feel good”
are good. Some things might appear to be pleasing to the
eyes, satisfying us for a moment, but they can certainly
be damaging to our minds in the long term, fading away a
desire for modesty and Christian dignity.
To receive the robe of Christ’s glory on His Return,
we need now to ‘’put off the old nature” (Eph4:23), sinful
and corruptible, and to ‘’put on the Lord Jesus Christ”
(Rom 13:14). The white robe of righteousness we are
called to wear in this present life is not a garment woven
by our efforts, but offered to us by Christ: “I counsel you
to buy from me . . . white garments to clothe you and to
keep the shame of your nakedness from being seen” (Rev
3:18). The nakedness of sin is covered by the sparkling
white garments offered by Christ. His promise to those
“who have not soiled their garments” is that “they shall
walk with me in white” (Rev 3:4). Thus, from the creation
to restoration, God’s creative and redemptive activity
is often represented as covering the nakedness of His
children with the garments of His righteousness. Both
parents and children must be aware of this when deciding
about their Christian apparel. We believe that the words
of St. John Chrysostom gives us the correct answer: “The
primary goal in the education of children is to teach, and to
give them the example of a virtuous life.”
Fr. Milan Pajic
Turning the World Upside Down
continued from p. 5
and more beautiful “YES”. Keeping connected to the
Church means keeping connected to the moral teachings
of the Church.
3. Difficult Questions Lead To Great Answers:
Every great question we encounter in life is a gift from
God to deepen our knowledge of and relationship with
Him. The greatness of Orthodox Christianity is seen when
the Church responds to the great questions of society
with wisdom, common sense and compassion. Keeping
connected to the Church means keeping connected to
the teaching of the Church and we cannot learn from
the Church if we cannot question Her. By challenging
the Church with loving questions we discover the depth
and beauty of Orthodox Christian doctrine –doctrine that
is often misunderstood. No question is irrelevant to the
Church because every question can help us discover Christ
again and again.
4. Orthodox Christianity is Pro-Life: To identify
oneself as an Orthodox Christian is to stand with a prolife Tradition that is over two thousand years old. Human
personhood and human rights begin at conception.
The earliest Orthodox Christians understood this and
distinguished themselves from those around them by
protecting the weakest among us –including the unborn,
the elderly and the disabled. Frederica Mathewes-Green
says it best when she writes: “Our Orthodox Christian
heritage is absolutely opposed to abortion and child-killing
from its very beginnings. This stand against abortion
and exposure of infants is, in fact, one of the things
that attracted people to the Christian faith.” Keeping
connected to the Church means keeping connected to the
great human rights struggle of our time that is the pro-life
5. Religious Freedom is Needed More Than Ever:
Religious freedom is a vital issue that must be embraced
for the Church to survive. Religious Freedom is more
than just being able to go to Church on a Sunday. It is
the right to live, express and share our religious beliefs.
Religious freedom means being able to seek the truth
while respecting the rights of others to do so as well.
Being an Orthodox Christian is not a private opinion that
gets switched on and off in our lives when convenient. It
is not something that is reserved for Sundays but hidden
throughout the week in the workplace or the classroom.
Eric Metaxas says it best when he writes: “Faith is
either something that informs one at all times or it isn’t
anything at all, really. When the …government tells its
citizens that they can worship in a certain building on a
certain day, but once they leave that building they must
bow to the secular orthodoxy of the state, you have a
cynical lie at work.” Keeping connected to the Church
means being connected to our faith every day and
understanding that Orthodoxy has a voice in how we all
live our lives whether that be on a college campus or in
The United States Congress.
College campuses today are very much like the
world the first disciples experienced. They are worlds of
competing ideas, moral confusion and an abundance of
choices. This is the world in which the first Christians
found themselves and yet it was a world they changed
by embracing Jesus Christ with abandon and without
reservation. If Twelve Apostles can alter the course of the
Roman Empire then certainly each Orthodox Christian
College Student has the ability to change the campus on
which they live.
Perhaps the best advice for Orthodox College students
comes from the second century Letter to Diognetus. It is in
many ways the best guide for Orthodox Christian campus
ministry. Consider these simple words as advice for every
Orthodox college student:
For Christians cannot be distinguished from the rest of
the human race by country or language or customs. They
do not live in cities of their own; they do not use a peculiar
form of speech; they do not follow an eccentric manner
of life. . . They live in their own countries, but only as
aliens. They have a share in everything as citizens, and
endure everything as foreigners. Every foreign land is their
fatherland, and yet for them every fatherland is a foreign
They marry, like everyone else, and they beget
children, but they do not cast out their offspring. They
share their board with each other, but not their marriage
bed. It is true that they are “in the flesh,” but they do not
live “according to the flesh.” They busy themselves on
earth, but their citizenship is in heaven. They obey the
established laws, but in their own lives they go far beyond
what the laws require.
They love all men, and by all men are persecuted.
They are unknown, and still they are condemned; they
are put to death, and yet they are brought to life. They are
poor, and yet they make many rich; they are completely
destitute, and yet they enjoy complete abundance. They
are dishonored, and in their very dishonor are glorified;
they are defamed, and are vindicated. They are reviled,
and yet they bless; when they are affronted, they still pay
due respect. When they do good, they are punished as
evildoers; undergoing punishment, they rejoice because
they are brought to life. . . .
To put it simply: What the soul is in the body,
Christians are to the world.
The second century world of Diognetus is not far
from today’s college campus. Orthodox Christian college
students deserve compassion, understanding and support
as they live their faith. They deserve to meet the Church
in all its fullness so that they may struggle, question and
grow. This struggle is nothing new and is the essence of
staying connected to the Church.
The challenge for each of us is whether not we will
rise to responsibility of accompanying them on what is
life’s most important journey –- a journey that can help
students become the soul of the world and –like the
Apostles before them — turn it upside-down.
Andrew F. Estocin
Andrew Estocin is a lifelong Orthodox Christian
and past participant in Orthodox Christian Fellowship.
He received his theological degree from Fordham
University. His articles have appeared in Touchstone, The
Albuquerque Journal and Beliefnet.com He lives with his
family in Albuquerque, New Mexico where they attend St.
George Greek Orthodox Church.
Source: http://www.aoiusa.org
Slava Kumovi Steve and Rosemarie Cheran
Youngwood Parish
celebrates 102 Years
Holy Ascension of Our Lord Serbian Orthodox Church
in Youngwood, Pennsylvania, joyously celebrated its 102nd
Krsna Slava on June 1, 2014. Rev. Father Milan Medakovic
served the Divine Liturgy and Slava Litija to a packed church,
and afterward remarked about the warmth and family atmosphere that prevailed through the services and the banquet
that followed in the social hall.
Stevan and Kimberly Cheran who were married here
in November of 2011 served as honored Kumovi. Stevan is
the son of Steve and Rosemarie Cheran of Monoreville and
the grandson of +Steve and +Lilian Cheran of Youngwood.
Stevan has a long history with our church since his father was
raised here and his grandparents brought him here to services
since his earliest recollection. Kimberly is the daughter of
Ronald and Audrey Gratzinger of Scottdale, Pennsylvania,
and accepted Orthodoxy in 2007. Our entire parish wishes
Stevan and Kimberly many blessings and many years!
A wonderful roast lamb, fried chicken, and sarma dinner
and an entertaining program followed the church services.
Honored guests included Rev. Father Lawrence Daniels and
Matuska Sophie from SS. Cyril and Methodius, a neighboring parish of the Orthodox Church in America, and Father
Konstantin (Kasovac), a monk from St. Tikhon Monastery
who is originally from the St. Sava Serbian Orthodox Church
in Phoenix, Arizona.
Parish Board President Angie Babich welcomed all
parishioners and guests, and Master of Ceremonies Gary
Musgrave thanked the many parishioners who worked on
all the preparations for the Slava and other church projects
throughout the year. Kum Stevan and Kuma Kimberly then
presented a portion of the Slavski Kolac to next year’s Kumovi, Matthew and Anna Krajnak.
The beautiful services, wonderful banquet, and festive
program made this year’s Slava a very special one that most
appropriately honored the faith and hard work of those who
founded and then perpetuated our beloved church through
102 years.
Eastern Diocesan Day
continued from p. 1
A program will include a short talk on a spiritual topic
of interest and a performance by the St. Sava Camp Folklore
Group. Diocese Day is the culmination of Folklore Week at
the Camp, and the campers always put on an outstanding
performance of Serbian song and dance. It is something not
to be missed. Serbian music for listening and dancing will
go on into the evening.
Shadeland itself is a wonderful place to spend a summer
afternoon. Its 1300 acres of rolling hills include woodlands
and fields, hiking trails, a lake for fishing and boating and
much more. Of special interest to many will be the new camp
facilities and other improvements being made to the property
over the past several years. This investment in Shadeland
has made it a year-round destination for church activities,
including retreats and conferences. Parishes are welcome
to make arrangements to use the facilities for their own
groups as well. To allow as many of the clergy and faithful as
possible to participate in Diocesan Day, most parish churches
in the diocese will be closed that day. Parishes are encouraged
to charter buses or make other transportation arrangements
to help as many faithful as possible to attend.
Shadeland is located in northwestern Pennsylvania on
PA Route 18, south of Erie and between Conneautville and
Albion. It is an easy drive from Northeast Ohio and from
the Pittsburgh and Buffalo areas. Visit the Diocesan web site
www.easterndiocese.org for directions and more information.
Please join His Grace Bishop Dr. Mitrophan and our
diocesan family for Eastern Diocesan Day at St. Sava Camp
Shadeland August 10!
The Path of Orthodoxy
July-August 2014
The Path
Page Eleven
Стаза Православља
The Official Publication of the Serbian Orthodox Church in North and South America
Том (ваљум) 49
Јул–Август 2014
Бр. 07-8
Епископ Лонгин са свештенством и делегатима Скупштине, Bishop Longin with the priests and delegates of the Diocesan Assembly
Годишња скупштина и Епархијски дани Епархије НГСЗА
Годишња скупштина Епархије НГСЗА одржана је у склопу
Епархијских дана Епархије НГСЗА, у дане 13. – 15. јуна 2014.
године, у манастиру Новој Грачаници.
Уочи Годишње скупштине одржан је састанак свештенства
и конференција са предавањем угледног теолога Fr. Michael Oyer,
из јурисдикције Бугарске православне цркве, у четвртак увече, 12.
јуна 2014. године.
У петак, 13. јуна служили су свету Литургију више
свештеника и ђакона. Његово Пресовештенство епископ г.
Лонгин присуствовао је светој Литутргији. После свете Литургије
одржао је друго предавање о. Мајкл Ојер, да би затим свештеници
одржали конференцију на којој се дискутовало о актуалним
питањима у црквеном животу.
Регистрација делегата почела је у 4 сата после подне.
Увече је служено вечерње богослужење на којем је
прочитана молитва из Призива Светога Духа.
После заједничког обреда отворена је Годишња скупштина
у 7 сати увече. С благословом епископа г. Лонгина скупштину
је водио протојереј-ставрофор Милош Весин, члан Епархијског
Одмах се прешло на дневни ред. С обзиром да је установљен
кворум скупштина је проглашена пуноважном.
Његово Преосвештенство епископ г. Лонгин је у свом
исцрпном извештају осврнуо се на значај молитве и богослужења,
као и наше привржености светој Цркви и њеном јединству.
Извештај епископа Лонгина доносимо у целини.
После извештаја Преосвећеног Епископа о. Мајкл Ојер
одржао је предавање на тему “Пут ка Христу”. Записник је
примљен као што је у писаној форми достављен свим делегатима.
Благајница је поднела извештај о финансијском пословању у
протеклој години. Директор Црквене просвете поднео је извештај
о стању у тој области епархијске мисије религиозног образовања.
Са тим је завршено прво заседање, у петак 13. јуна 2014. године.
У суботу, 14. јуна 2014. године Његово Пресовештенство
епископ Лонгин служио је свету архијерејску Литургију уз
саслужење више свештеника и ђакона.
На крају свете Литургије Његово Преосвештенство
епископ Лонгин је произвео следеће свештенослужитеље:
јеромонаха Серафима у чин синђела, јереја Сашу Петровића у
звање протонамесника и јереја Радована Јаковљевића у звање
протонамесника. Честитамо унапређеним свештеницима.
После свете Литургије и послужења отворено је друго
заседање Скупштине.
Директор Омладинске секције поднео је извештај.
Две девојчице прочитале су своје ораторске радове. Обе
презентације позитивно су примљене од присутних и жири је
доделио награде обема и предложио да обе учествују
на Црквеном сабору у Алхамбри, Калифорнија, у
почетку овагуста 2014. Ма да су обе презентације
добиле похвалу, рад младе девојке из Ракфорда,
чији су родитељи избеглице и емигранти из
последњег рата, био је веома потресна прича
Ми: свештенство, монаштво и делегати црквено-школских
општина Епархије новограчаничко-средњезападноамеричке,
предвођени нашим епархијским архијерејем –Његовим
Преосвештенством Епископом новограчаничкосредњезападноамеричким Г. Г. Л о н г и н о м, сабрани у
манастиру Покрова Пресвете Богородице – Новој Грачаници,
13. и 14. јуна 2014. године на Годишњој скупштини епархије,
доносимо следећу
Р Е З О Л У Ц И Ј У:
1. Упућујемо, пре свега и пре свих, молитвену благодарност
Тројединоме Богу : Оцу, Сину и Духу Светоме, на свим даровима
које, премудрошћу Својом, богато излива на нашег епископа,
свештенство и монаштво, као и на сву Христољубиву светосавску
децу, која се труде не тек да остану у вери, него и да узрастају и
јачају у вери отаца својих.
2. Исказујемо изразе наше синовске оданости Његовој
Светости АЕМ Патријарху српском Г. Г. И р и н е ј у, као и
свим отачаственим архијерејима нашим и свој пуноти Српске
православне цркве у отачаству и расејању.
3. Као нераскидиви део наше Мајке Цркве и српског
народног бића, изражавамо своје молитвено заједништво са
нашим страдајућим народом на Косову и Метохији, а особито са
пожртвованим и Христу до краја оданим косовско-метохијским
свештенством и монаштвом.
4. Налазећи се и временски а и емотивно још увек близу
стравичних последица недавних поплава које задесише Србију,
Босну и делове Хрватске, упућујемо наше молитвене вапаје
Свемогућем Богу да Милошћу Својом посети све
страдалнике и да пружи утеху и наду свима који у
овој небивалој катастрофи осташе без својих домова
и без свега што су годинама и деценијама стицали.
Истовремено, апалујемо на све наше епархиоте, као и на
све људе добре воље, наше америчке пријатеље и сараднике
свих вероисповедања, да својом помоћи, барем донекле, ублаже
ову велику трагедију која је задесила народ у староме крају.
Посебно се обраћамо нашем верном српском православном
народу на овим просторима да никада не заборави да све оно
што је „тамо“, у староме крају, још увек припада не тек љубави
него и бризи свих нас, ма где да смо расејани широм земаљског
шара. Српска православна црква је увек била уз свој народ, а
особито уз све оне који страдају. Нека Господ узврати свима
онима који се већ потрудише да, преко наше епархије, упуте
своју помоћ пострадалима од поплава, али се Господу молимо
и да огреје срца и оних који то још нису учинили, е да би својим
прилозима пружили руку хришћанског милосрђа знаној и
незнаној браћи и сестрама и страдајућој деци нашој.
5. Очински, братски и сестрински умољавамо сва
светосавска чеда на подручју наше Богом чуване епархије, да
се не отуђују од своје Цркве, једине истините мајке српскога
народа, него да јачају у вери живећи животом Светих тајни и
причешћујући се Христом распетим и васкрслим, Који једини
може да нас сабере расејане и умудри немудре, дарујући нам
ону радост коју овај свет нити може да нам да, али нити може да
continued on p. 14
која се дотакла срца свих присутних, па је било доста и сузних
очију. У вези извештаја надзорног одбора вођена је подужа
дискусија, па су дата и нека упутства за будући рад надзорног
одбора, односно да се сви финасијски извештаји припреме на
време, да би надзорни одбор имао довољно времена за преглед
истих. Усвојен је буџет за текућу 2014. годину.
Извештај о стању судског спора поднео је о. Милорад
Лончар, с обзиром да епархијски адвокат није био присутан, већ
је послао кратак извештај који је о. Милорад прочитао. Судски
спор је још увек у току. Покушало се неколико пута да нађе
решење путем разговора са парничком странком, али без успеха,
с обзирод да су њихови захтеи у суштој супротности са црквеним
законодавним устројством и јерархијским уређењем.
Резулуцију Скупштине прочитао је прота Милош
Весин а симултоно је преводио на енглски о. Серафим.
Резулуција је примљена као што је прочитана.
Резолуција се доноси у целини у овом броју листа.
С обзиром на краткоћу времена Председница
Епархијског кола сестара је сугерирала да се извештај
continued on p. 14
Драга браћо свештенослужитељи,
уважени делегати црквено-школских
општина, парохија и манастира,
представнице кола српских сестара, драга
наша омладино: Обраћајући се вернима
у Коринту апостол Павле написао је:
“Много се уздам у вас, много се поносим
вама, препун сам утјехе, изобилујем
радошћу поред свију невоља наших. Јер
кад дођосмо у Македонију, никаква покоја
н и ј е и м а л о тијело наше, него у свему бијасмо у невољи:
споља борбе, изнутра страховања» (2 Кор. 7, 4 - 5). Када се мало
боље размисли и наше време, које на први поглед изгледа много
другачије, у односу на време о којему се горе говори, има много
сличности са стањем које описује свети Апостол.
Тако, и ја, уважена децо духовна, истински се „много уздам у
вас и поносим се са вама“. Знам вашу жарку љубав за нашу Свету
Цркву. Сведок сам ваше жртве и ваше бриге за њено добро.
Свестан сам изазова и препрека на које у свом раду на црквеном
пољу наилазите. Но, хвала Богу, ви не посустајете, већ годинама
неуморно радите за опште добро нашег духовног бића. Е, то
је оно што увек излази пред моје духовне очи. Познато ми је да
свако од нас, који се трудимо да останемо на Христовом путу, има
извесних мана и недостатака. Али ако, по апостолу Павлу, «једни
других терете носимо“ видимо добре особине а превиђамо мане,
ми ћемо градити нашу заједничку кућу на солидном темељу.
И наше време, као и време апостола Павла, изобилује
у „борбама споља и страховањима изнутра“. Такви изазови
не престају. Али, ми оснажени оптимизмом вере наше, као и
чињеницом да Бог од нас не тражи оно што не можемо учинити,
већ тражи нашу жртву и решеност да са Њим у заједници живимо,
одупрећемо се свим изазовима и усправно корачати кроз живот.
continued on p. 14
The Path
July-August 2014
Спасовданска литија поводом славе Града Београда 2014
На данашњи дан славимо Вазнесење
Господње, које је за нас дан када се Господ
вазнео на небеса. Бог је желео да и ми
постанемо израз и продужетак Његове љубави;
сам Бог је Љубав. Тамо где је Бог, ту је и Љубав,
тамо где је Љубав, ту је и Бог.
У таквом осећању и расположењу сабрало
се свештенство са народом у храму Вазнесења
Господњег у Београду. Мали је био храм, мала
је била порта да сви стану, па је народ испунио
и околне улице. Величанствено је било видети
сабрани свет који и у овим тешким данима по
нашу земљу сведочи речи Божије о љубави и
милосрђу, о узајамној помоћи и разумевању у
невољи. Данас се молимо за страдални народ
на Косову и Метохији, за пострадали народ
у поплавама, за утамниченог Архиепископа
охридског Јована, за свакога ко је у невољама,
за све упокојене, браћу и сестре…
Светом Литургијом је началствовао
Његова Светост Патријарх српски Иринеј
уз саслужење Епископа аустралијсконовозеландског Иринеја (Добријевића) и
свештенства Архиепископије београдскокарловачке и из других епископија.
Честитајући храмовну славу и славу Града
Београда, поздравно слово је упутио владика
“…Посебно се радујемо што су међу
нама овде драга, вољена и лепа наша деца
из Обреновца! Уместо да ми њих тешимо, они
су дошли да на данашњи дан певају заједно
са хором и тако можемо да чујемо њихове
милозвучне гласове! Управо они пружише
нама утешну реч. Зар није то савршени израз
богочовечанске љубави? Тога ради Господ се
на овај данашњи дан и вазнео на небеса…!
Ко не може да осети да су се на данашњи дан
испуниле речи Христове: Где год су двоје или
Славска Литија у Београду, Ascension Procession in Belgrade
троје сабрани у моје име, и ја ћу бити међу њима!
Тако се ова наша ослабљена људска заједница
претвара у савршену заједницу Његове Љубави,
по речима и учењу светих анших Отаца…”
Владика аустралијско-новозеландски Иринеј
упутио је и речи охрабрења свима нама овде, јер,
како је казао, Аустралија није далеко:
“Верујте ми, удаљеност није појам срца,
већ тек пуке географије. Ми смо стално са вама
у нашим молитвама и осећањима. Ево шта нам
се десило ових дана? Колико невиног народа је
настрадало? Чак и у тој далекој Аустралији сви
су похитали како би подарили који прилог за
пострадале. Радосно вам могу казати да смо до
данашњег дана сабрали око 650.000 долара, као
помоћ нашој сиротињи која је страдала и онима
који ће тек да страдају. Најважније је ово: да
би се оваплотила Христова љубав, не смемо да
се сетимо само оних који пате и тугују, који су
остали бескућници, и то само у овом првом маху,
него да их се сећамо и када им је најпотребније,
када морају обнављати домове своје…”
Кум овогодишње славе је помоћник
директора Управе за сарадњу са Црквама и
верским заједницама г. Братислав Петковић.
Славски колач је пререзао Патријарх Иринеј,
док је друге славске колаче пререзао Епископ
аустралијско-новозеландски Иринеј (Добријевић).
Тропар славе певао је хор са верним
народом, а од уста до уста, у храму, у порти и на
улицама града преносила се радост и узносила
молитва Господу за наш српски род, нашу свету
Цркву, овај град и сваки други град, за све
православне хришћане.
Спасовданску Литију предводио је Његова
Светост Патријарх српски Иринеј са Епископима
аустралијско-новозеландским Иринејем,
новоизабранима аустријско-швајцарским
Андрејем (Ћилерџићем) и славонско-пакрачким
Јованом (Ћилибруком). Црква са верним народом
и представници народне власти били су данас
На челу овогодишње Спасовданске Литије
налазили су се: градоначалник Београда г.
Синиша Мали, и други управници. Присутни су
били и принц Александар са супругом, као и
представници војске и полиције…
Прва молитва је прочитама код чесме
на Теразијама, а затим је литија прошла Кнез
Михаиловом, Париском, Симе Марковића. Код
Саборне цркве је прочитана друга молитва, и
непрегледна литија наставила је свој предивни
ход Поп Лукином, Бранковом, Краљице
Наталије, Добрињском до Адмирала Гепрата
и Вазнесенске цркве, где је одржана трећа
молитва у спомен свих палих јунака Београда.
Зорица Зец
Извор: СПЦ
(Summary: On the Feast Day of the Ascension
of our Lord, May 29, 2014 the City of Belgrade,
Serbia observed its Slava – Patron Saint. His
Holiness Patriarch Irinej celebrated Holy Liturgy in
the Ascension Church in Belgrade. Concelebrant was
His Grace Bishop Irinej (Dobrijevich) of Australia. His
Grace delivered homily at Holy Liturgy… Following
Holy Liturgy traditional procession was held in
Belgrade, following the routs established in the
past… His Holiness lead procession, along with the
Bishops and clergy…)
Мошти преподобног Аве Јустина пренете
у манастирску цркву
Митрополит Иларион, Metropolitan Ilarion
Огромна штета дијалогу
Минск – Председник Оделења за спољне
црквене везе Московске Патријаршије,
Митрополит волоколамски Иларион обратио
се у поздраву учесницима IV европског
римокатоличко-православног форума који је
одржан у Минску 2. – 6. јуна 2014. године.
Између осталог, он се осврнуо на
драматичну ситуацију у Украјини и искритиковао
улогу украјинских гркокатолика у грађанском
рату који се распламсао у источном делу те
Митрополит је у свом обраћању рекао да
су “гркокатолици одиграли веома деструктивну
улогу у развоју ове ситуације. Изјаве њиховог
врховног архиепископа, епископа и свештенства,
и једна изузетно политизована позиција довели
су до поларизације друштва и распламсавања
сукоба, што је већ резултирало многобројним
За разлику од канонске Украјинске
православне цркве, која је у овим тешким
месецима била у стању да уједини људе
различитих политичких уверења, укључујући
и оне који се налазе са обе стране барикада,
унијати се солидаришу само са једном од
сукобљених снага. Агресивне изјаве унијата,
акциje усмерене на подривање канонске
Православне Cркве, активни контакти са
православним расколницима и напори да поделе
вишенационалну Руску Православну Цркву:
све ове ствари су изазвале озбиљну штету не
само Украјини и њеном становништву, него и
православно-римокатоличком дијалогу. Све
ово нас је далеко одгурнуло, подсећајући нас на
време када су се православни и римокатолици
гледали не као пријатељи, него као ривали’’,
казао је, између осталог, Митрополит Иларион.
Извор: http://www.pouke.org
Да је преподобни Ава Јустин Нови,
Ћелијски, заиста поштован у српском народу
али и васцелом Православљу потврдио је и
догађај преноса његових часних моштију у
нову цркву манастира Ћелије
Око петнаест хиљада верника стигло је
на ово свето место из свих крајева земље, али
и са Свете Горе, из Еладе, Русије, Грузије,
Румуније, Кипра, Швајцарске, Немачке, Црне
Горе, Републике Српске, па и из Америке. (Из
Епархије бачке, у организацији
агенције за поклоничка путовања
Светињама у походе, поклоници
су тигли у осамнаест аутобуса).
Свету архијерејску
Литургију је служио Његова
Светост Патријарх српски
г. Иринеј уз саслужење
двадесетак епископа из свих
помесних Цркава, великог броја
свештеника и ђакона.
И пре званичне
канонизације, која је била пре четири године,
Ава Јустин – духовник, молитвеник, професор
догматике, философ православља, мислилац,
саветник и добротвор био је уважаван и
поштован од свих који су тежили истини и
љубави, а прогоњен од комунистичких власти
које су га, пуних тридесет година држали у
заточењу у манастиру Ћелије, у кањону реке
Градац, недалеко од Ваљева. Иако у изолацији
молитвено је био у нераскидивој вези са Богом
Пренос моштију преподобног Аве
Јустина Ћелијског
Transfer of the relics of venerable
Justin of Celije
Живим и Истинитим и свима Светима у Цркви
Божијој јер био је човек Богочовека Христа –
једном речју био је свеобухватан.
Написао је много богословских и
философских дела која су објављена у 33 тома
сабраних дела, од којих ћемо само поменути:
Житија светих, Догматику Православне Цркве
и тумачење новозаветних књига.
Ава Јустин је са профсором Браниславом
Петронијевићем основао Философско
друштво Србије, био је одличан пријатељ с
Браниславом Нушићем, а често су му у госте
долазили различити инетлектуалци, професори
и студенти са простора бивше Југославије,
Еладе, Румуније, Немачке, Француске – Радо је
водио разговоре и давао духовне савете свима
који су долазили у његову испосницу.
Био је духовник и најзначајнијим
теолозима наше помесне Цркве од којих су
неки постали епископи.
Црква у којој ће почивати мошти
преподобног Аве Јустина Поповића урађена
је по његовом завештању и према његовим
нацртима, а грађена је највећим делом од
средстава која су добијена од продаје његових
књига које су штампане на неколико десетина
Импресиониран бројем верника и високих
званичника који
су овом приликом
стигли у манастир
Ћелије, Патријарх
српски Иринеј је
догаћај преношења
моштију Аве
Јустина означио као
По благослову
Епископа ваљевског
г. Милутина,
присутнима у порти
манастира Ћелије
обратио се епископ
бачки г. Иринеј који је
био ученик и духовно
чедо преподобног
Иринеј је рекао да
многи нису могли да схвате преподобног
Старца јер су га посматрали парцијално, у
сегментима, а он је био свеобухватан, целим
својим бићем био је охристовљени човек,
човек Духоносац. Он је саборни човек, човек
цркве и зато је он био тежак за разумевање и
тумачење свима онима који су себе сматрали
за мерило вредности и мерило човечности.
Он је за њих био символ различитих ствари
али они нису схватили и нису достигли његову
Преподобни Ава је, по речима епископа
Иринеја, у својој личности потврдио
свезу академског богословља, монашког
подвижништва, истинске молитве и
свештенослужења у Цркви Христовој са свима
Извор: Епархија бачка
The Path of Orthodoxy
July-August 2014
Page Thirteen
Заједничка изјава Васељенског Патријарха Вартоломеја и
Папе Фрање у Јерусалиму, 25. маја 2014. Године
Патријар московски и све Русије Кирил
Patriarch Kiril of Moscow and All Russia
Обраћање Његове Светости
Патријарха Кирила
Пуноћи Руске Православне
Његова Светост Патријарх Московски
и све Русије Кирил обратио се Пуноћи Руске
Православне Цркве, преноси прес-служба
Драга браћо и сестре, обраћам се данас
целој Пуноћи наше Цркве, свим народима
историјске Русије.
За нас даанс ништа не може бити
важније од братоубиства које и даље траје
распламсавајући се на територији Украјине и
стално односећи нове животе.
Шта се данас дешава, пре свега у
Доњецкој и Луганској области и како према
ономе што се дешава треба да се односе
чланови наше Свете Цркве?
У јужним крајевима историјске Русије
не јењава међусобна борба.
Резултати крвавог конфликта су
страшни. Више није стотину, као што је било
прошле зиме у Кијеву, већ има много, много
стотина погинулих, на хиљаде рањених и
људи који су остали без крова над главом.
Само ђаво може да слави победу кад се
у сечи сукобљавају браћа, убијајући се
међусобно, наносећи ране, слабећи животну
снагу народа.
И наравно, Руска Православна Црква,
Црква духовно недељиве Русије, не може
да дели јединствени народ Божији по
политичком, националном, социјалном
или било ком другом принципу. Црква
извршава мисију коју јој је поверио Господ
Исус Христос, а не наруџбине или налоге
појединих политичких снага. Управо по
томе се и разликује од неких организација
које носе верске називе, али су у суштини
Међусобне борбе су се више пута
дешавале у нашој историји. Управо оне
су довеле до слабљења Кијевске Русије и
пада подељених кнежевина под надирањем
Батија, до страшног времена Смуте у руској
држави у седамнаестом веку, до чудовишног
по својим размерама крвопролића и увођења
безбожног режима на дуги низ година
почетком двадесетог века.
Лекције историје такође показују да
међусобна борба увек рађа опасност од
покоравања Отаџбине спољним силама.
И у стара времена, и сад се пред нама у
таквим случајевима појављује опасност од
губитка истинског суверенитета народа.
Суверенитета који се огледа у могућности
и способности да се свој живот уређује на
основу оних моралних, духовних и културних
вредности које су заједно с Божанском
благодаћу наши преци примили у Кијевској
крстионици приликом Крштавања Русије
и које су неговали и усвајали у току
вишевековне историје.
Обраћам се свима онима од којих
зависи доношење одлука: одмах зауставите
крвопролиће, ступите у стварне преговоре
ради успостављања мира и праведности.
У међусобним борбама не може бити
победника, не може бити политичких
освајања која би била драгоценија од
људских живота.
А што се тиче Цркве, њено оружје и
штит су молитва и Реч Божија, која је “жива
и делатнија и оштрија од сваког мача с две
оштрице”(Јевр. 4,12).
Позивам сву децу Руске Православне
Цркве да појачају молитву, да више поштују
пост Светих Апостола који је почео. Посебно
continued on p. 16
1. Као и наши високопоштовани предшественици Папа Павле VI и Васељенски Патријарх
Атинагора који су се састали овде у Јерусалиму
пре педесет година, тако и ми, Папа Фрањо и
Васељенски Патријарх Вартоломеј, одлучили
смо да се састанемо у Светој Земљи “где је наш
заједнички Спаситељ, Господ наш Исус Христос,
живео, учио, умро, васкрсао и вазнео се на небо,
одакле је послао Светога Духа на рану Цркву”1.
Наш састанак, други сусрет Епископа Цркава
Рима и Цариграда које су основали два
брата, Апостоли Петар и Андреј, за нас
је извор огромне духовне радости. Он
представља промислитељни повод да
се размисли о дубини и аутентичности
наших постојећих спона, које су и саме
плод благодатног путовања по којем нас
Господ води све од тог блженог дана
пре педесет година.
2. Наш данашњи братски сусрет
представља нови и неопходни корак
на путу ка јединству према којем нас
може водити само Свети Дух, а то је
општење у оправданој различитости.
У дубокој благодарности имамо на уму
кораке које је Годпод већ омогућио да
предузмемо. Целив размењен између
Папе Павла VI и Патријарха Атинагоре
овде у Јерусалиму, после многих векова
ћутања, утро је пут за веома важан гест
– уклањање из сећања и из саме Цркве
чинова међусобног изопштења 1054.
године. Уследила је размена посета
између Столица Рима и Цариграда,
редовна кореспонденција и, касније,
одлука донета од стране Папе Јована
Павла II и Патријарха Димитрија, обојице блаженог
помена, да се започне богословски дијалог истине
између католика и православних. Током ових
година, Бог, извор сваког мира и љубави, научио
нас је да сматрамо једни друге члановима исте
хришћанске породице под једним Годподом и
Спаситељем Исусом Христом, да волимо једни
друге да бисмо могли исповедати нашу веру у исто
Јеванђеље Христово, како су га примили Апостоли
а изразили и пренели нам га Васељенски сабори
и Свети оци. И док смо потпуно свесни да нисмо
досегли циљ пуног општења, данас истичемо своју
преданост настављању хода заједно ка јединству
за који се Христос Господ наш молио Оцу ‘’да сви
буду једно’’ (Јн 17,21).
3. Будући свесни да се јединство пројављује
у љубави према Богу и љубави према ближњем,
ишчекујемо у чежњивом предосећању дан када
ћемо коначно заједно учествовати у евхаристијској
гозби. Као хришћани, позвани смо да се припремимо
да примамо овај дар евхаристијског општења,
према учењу Св. Иринеја Лионског2, исповедањем
једне вере, истрајном молитвом, унутарњим
обраћањем, обновом живота и братским дијалогом.
Постављањем ове наде за циљ, пројавићемо свету
љубав Божју по којој се познајемо да смо истински
ученици Исуса Христа (уп. Јн 13,35).
Цркви, истине коју никада не можемо схватити
боље осим ако нисмо вођени подстицајима Светог
Духа; отуда, заједно истичемо да наша оданост
Господу захтева братско сусретање и истински
дијалог. Тако, заједничко трагање не одводи нас
од истине, штавише, разменом дарова, вођењем
Светим Духом оно ће нас одвести у сваку истину
(уп. Јн 16,13).
5. Па ипак, и док заједно путујемо ка пуном
општењу, ми већ имамо дужност да заједнички
сведочимо о љубави Божјој према
свим људима заједнички радећи на
делу човечности, посебно на одбрани
достојанства људске личности на
свакој етапи живота, и на светости
породице која почива на браку,
на неговању мира и заједничког
благостања и на ублаживању
страдања која и даље погађају наш
свет. Сматрамо да се стално мора
говорити о глади, сиромаштву,
неписмености, неравноправној
расподели добара. Дужност нам је
да настојимо заједнички изградити
праведно и човечно друштво у којем
се нико не осећа по страни или да је
6. Наше је дубоко убеђење да
будућност људске породице зависи и
од тога како ми чувамо – разборито и
саосећајно, праведно и исправно – дар
стваралаштва који нам је наш Творац
поверио. Отуда, у покајању опажамо
злоупотребу наше планете, што је
Цариградски Патријарх Вартоломеј и Папа Фрањо
равно греху у очима Божјим. Поново
Ecumenical Patriarch Bartholomew and Pope Francis
истичемо своју одговорност и обавезу
4. У овом циљу, богословски дијалог који да негујемо осећај смирености и умерености како
води Заједничка међународна комисија, пружа бисмо сви могли осећати потребу поштовања твари
веома значајан допринос трагању за пуним и њеног брижљивог очувања. Заједно се залажемо
општењем католика и православних. За све на развијању свести о потреби економичности
време након Папе Јована Павла II и Бенедикта употребе творевине; апелујемо на све људе добре
XVI и Патријарха Димитрија значајно се опажао воље да размотре како да живе мање трошећи
напредак у нашим богословским сусретима. а више штедећи, показујући мање похлепе а
Данас изражавамо срдачну благодарност на више осећајности око заштите Божјег света и
досадашњим достигнућима, као и на садашњим благостања Његовог народа.
настојањима. Ово није тек богословска вежба, него
7. Исто тако, хитна је потреба да хришћани
вежба у истини и љубави која захтева свестраније делотворно и предано сарађују како би свуда
познавање традиција једни других како бисмо очували право да јавно изражавају своју веру, а
их разумели и учили од њих. Тако, још једном и да се према њима поступа уљудно док проводе
истичемо да богословски дијалог не тражи најнижи у живот оно што хришћанство и даље нуди
заједнички показатељ на којем би се постигао савременом друштву и култури. У овом погледу,
компромис, него је пре реч о продубљивању наших позивамо све хришћане да негују аутентичан
схватања читаве истине коју је Христос дао целој
continued on p. 16
Представљен Поменик новог косовског страдања:
митрополит Амфилохије
У препуној великој дворани
Коларчеве задужбине у Београду,
19. маја 2014., у организацији
‘’Светигора’’, широј читалачкој
публици, представљени су
руско и енглеско издање
вишетомног ‘’Поменика новог
косовског страдања’’, Његовог
митрополита црногорскоприморског др Амфилохија
Ово представљање је, уз
учешће угледних говорника,
пропраћено и видео снимцима
и спотовима о Првом свјетском
рату и албанској голготи српских
војника, у издању РТС-а, као
и појањем драмске умјетнице
Иване Жигон и хора “Косовски
божури”, што је цијелом догађају
дало и посебну умјетничку боју и
креативну особеност.
На почетку свога обраћања,
Његова Светост Патријарх српски Иринеј је
поздравио све српске пријатеље, благословио
свој народ, а посебно Србе који су, упркос
великих одрицања и личног страдања остали
на својој завјетној земљи, уз надање да ће и
они који су били приморани да напусте Косово и
Метохију, једнога дана, моћи да се врате својим
коријенима, својој култури, својим огњиштима.
“Митрополит Амфилохије је био сведок
страдања и ужасне смрти на Косову, па је
благодарећи њему та страшна историја записана
и остаће као вечно сведочанство онога што се,
На представљању књиге “Поменик новог косовског страдања”, митрополит Амфилохије
At the presentation of the book: ew Serbian Suffering at Kosovo
са нашим народом, десило од 1999. до 2000.
године овога, новог века. Та књига нас подсећа
и на оне тешке дане бомбардовања, када су
удружене европске државе, заједно са Америком
79 дана сејале бомбе и смрт по Србији. Од тих
касетних бомби и бомби обогаћених уранијумом
Срби данас страдају, оболевајући од карцинома и
других болести. То не смемо да заборавимо, али
не смемо никога ни да мрзимо”, између осталог
је рекао патријарх Иринеј.
Патријарх је нагласио и да се Албанци
данас труде да избришу све трагове српских
постојања на Косову и Метохији, порушена су
наша гробља, поломљени споменици, срушене
богомоље, спаљене куће и да је “Поменик новог
косовског страдања” митрополита Амфилохија
слика нашег страдања и књига која свједочи о
злочину и непочинству пред очима савременог
“демократског” свијета.
Гост из Канаде, последњи амбасадор ове
земље у бившој Југославији и велики пријатељ
српског народа, Џејмс Бисет, на почетку свог
излагања, изјавио је да му је била велика част да
continued on p. 16
The Path
July-August 2014
continued from p. 11
катастрофа која нас је задесила имаће смисла. У сваком случају, већ
Мултикултурна средина у Северној Америци представља се може назрети нешто позитивно, а то се види у спремности народа
опасност „споља“ за наше остајање на путу православном. Секуларно да сви раде заједно на превазилажењу овог проблема. Наравно,
друштво има своје аршине, своје разумевање односа између као што је то и за очекивати, овакве ситуације често обелодањују
људи, своју правду и своју истину. Мало шта од овога може да се и извесне негативности. Сазнали смо да и у нашој средини има
може да се уоквири у рам вере Христове и Јеванђеља Његовога. оних који проповедају неповерење према Цркви. Користе, дакле,
Нас живот и свакодневна пракса нас тера да се прилагођавамо у овај моменат да сеју неповерење према Цркви, а да за узврат себе
одређеном смислу. Чак су и неки световни закони у супротности са уздижу и стављају у први план. То није ништа ново. Исконски је то
православним разумевањем Цркве и њене мисије у овоме свету. проблем човека, који има потребу да буде главни. На том темељу, у
Због свега тога потребно нам је мудрости, духовне снаге, којом би ствари, почива и теорија о секуларном друштву. Ако има Бог онда Га
се одупрли изазовима времена. Навешћу и један пример праксе, који се мора слушати, а ако Га одвојимо од нас, или протерамо из наше
се разводњава чистота нашег учења. Наиме, чест је случај да код средине, онда смо ми богови. Слично томе, ако је Црква главна, онда
мешовитих бракова, компромиса ради, наши људи показују спремност ми појединачно не можемо доћи до изражаја, а ако бацимо сенку на
да чине уступак, када је кумство при крштењу у питању. И, не разумеју Цркву, ми смо ти који постајемо значајни, људи од поверења. У свему
зашто Црква не дозвољава да неправославни буде кум при крштењу. овоме тужно је то што то оставља трагове на и овако раслабљеном
Само члан Цркве може да исповеда веру у име новокрштенога. црквеном организму. У сваком случају, кад већ говоримо о овом
Иако је то логично некима је то тешко да ово прихвате. Ми нисмо само да нагласимо да је потребно да све парохије у најскорије време
у ситуацији да нашим члановима бирамо брачне другове нити смо доставе прикупљену помоћ како бисмо то доставили у фонд Српске
ксенофобични, али је чињеница да је много теже православно православне цркве, организован за ову сврху. И, не треба заборавити,
васпитати децу у породици у којој се балансира између две вере.
да ће обнова трајати дуже време и наша помоћ биће добродошла да
Секуларно друштво полако истерује Бога из своје средине и за ублажи последице катастрофалне поплаве.
узврат нуди свој стандард живљења, своја мерила, правду и истину.
Ми смо и у протеклој години служили у многим нашим парохијама,
Како човек може да опстане у оваквом друштву, а да не ради против учествовали на значајним годишњицама, одржавали састанке
себе, на уштрб својих верских убеђења? Добар начин је да покушамо епархијских тела, радили са свештеницима на превазилажењу
да се заштитимо од средстава
јавног информисања. Да
не узимамо за истину то
што нам се сервира преко
телевизијских екрана, већ
да до истине сами долазимо,
консултујући и разум и
осећања, као и знање вере
наше. Потребно је то што нам
се нуди стављати у контекст
Јеванђеља. Поставити себи
питање: шта би Господ о
томе мислио? Како би Он
реаговао? Када одговоримо
на то питање, знаћемо да ли
је то што нам нуде исправно
или није. Без ове провере
постаћемо лак плен оних
који стварају заједницу од
безличних лица. На овом
месту немамо ни довољно
времена ни могућности да
говоримо о свим аспектима
опасности која нас вреба од
стране модерног – секуларног
Епископ Лонгин са свештенством, His Grace Bishop Longin with clergy
друштва. Сигурни смо да је
једина истина у Ономе, који је рекао: „Ја сам пут, истина и живот“. извесних проблема у одређеним парохијама, учествовали на
Зато је Јеванђеље непогрешиво мерило, којим можемо да одмеримо заседањима Епископског савета и Централног црквеног савета
сваку нашу недоумицу, да расветлимо све оно што нам је нејасно, да Српске православне цркве у Северној и Јужној Америци, Сабора
објаснимо необјашњено.
Српске православне цркве у Београду, Епископске конференције
Борба да се остане здрав у модерном друштву не завршава православних канонских епископа у Северној Америци, као и у
се недељним одласком у цркву. Потребно је да човек посведневно многим другим састанцима и пријемима, а везано за живот наше
живи у заједници са Богом. Ово се постиже тиме што се редовно Епархије и Цркве на овим просторима. Преселили смо се у епископску
моли, сваког дана и на сваком месту. Са Богом се треба дружити. резиденцију у манастиру Св. Сава у Либертивилу, која је значајно
И кад се радујемо треба Му захваљивати, и кад смо тужни треба обновљена прилозима многих од вас, а посебно прилогом Епархијског
Га призивати, и кад смо у недоумици треба Га консултовати. Наш кола српских сестара.
одлазак недељом у храм је израз неше потребе да учествујемо,
Обавестили смо вас прошле године да је Свети архијерејски
заједно са Црквом, у „трпези Господњој“. Тачно је да је Бог је сабор на редовном заседању маја 2012. године присаајединио
свудаприсутан и да му се може молити на сваком месту. Али, без манастир Св. Сава, када је имовинско-правни поредак у питању,
учествовања у Литургији, која се приноси само у храму „од свих и за нашој Епархији. Данас вас могу известити да је на овогодишњем
све“, нема спасења. Без учествовања у служби у којој Бог реално заседању Свети архијерејски сабор, а на предлог Епископског
присуствује, у којој се освећени дарови претварају у истинско тело савета, укинуо ставропигијални статус манастира Св. Сава из
и крв Христову, и, на крају, без причешћивања, односно сједињења Либертивила и предао га у нашу јуриздикцију. Епископски савет
са Богом, нема спасења. „Ово је тело моје и ово је крв моја Новога je дошао до закључка да одлука о ставропигијалности ове наше
Завјета“, каже Господ, „ко не једе моје тело и не пије моју крв неће светиње није најпрактичнија и да је много идеалнија ситуација да
имати живот у мени ни ја у њему“.
локални Епископ брине о манастиру. Његова Светост Патријарх
Поред физичког рада на пољу црквеном, потребно је и духовно Иринеј као и остала браћа архијереји имали су разумевања за то,
бринути о Цркви Божијој. Некада, нажалост, нисмо свесни како је те је одлука и донета у томе смислу. На нама је сада, да сви заједно
то значајан аспекат. Сетите се само колико смо зла једни другима унапредимо духовни и материјални живот у манстиру, на добро и
нанели на овим просторима у току нашег међусобног раздора. корист целе Епархије. Ми смо почели да правимо извесне планове
Тешко је измерити штету коју смо сами себи нанели. Будући заузети у вези са тим тако да ћемо у догледно време, уз помоћ Епархијског
сопственим сукобом, ухваћени у борби за своје егоистичке идеје, савета, усагласити извесне ствари и обавестити све вас. Ми смо
заборавили смо на то да су нам деца, посматрајући то, добрим благодарни нашем највишем црквеном телу и браћи архијерејима,
делом, одрођена. Нису имали разумевања за наше свађе па данас на челу са Патријархом Иринејем, на њиховом разумевању наших
стоје по страни. Запитајмо се колики је проценат данас оних Срба потреба на овим просторима.
који иду у цркву недељом? Поражавајуће мали, нема сумње. Шта се
дешава са тим нашим људима, који стоје по страни, који су постали
верни чланови овог секуларног друштва, друштва коме Христос
није мерило. Сада се поставља питање: како да Црква иврши своју
мисију у тим условима? Како да мисионаримо код оних који не continued from p. 11
долазе? Како учинити Цркву релевантном у њиховим животима? То прими као што је објављен у пакету извештаја који је дат свим
су питања на која бисмо требали дати одговоре. На првоме месту, ми делегатима на увид. Скупштина је усвојила извештај као што је
свештенослужитељи, а потом и сви представници нашег парохијског објављен.
Годишња скупштина закључена је молитвом у 2 сата после
живота. Црква мора бити отворена за све. Њена мисија не зауставља
се се само на Србима, већ се Јеванђеље, по речи Господњој, треба подне.
У поподневним часовима биле су друге активности. Увече
проповедати „свим људима, свуда по свету“. Одговорност је стога
огромна на плећима свих нас. Изглда да је увек „жетве много а је у Чикагу одржана драма поводом Првог светског рата, а у
посленика мало“. И ово што нас има, веома често морамо да се манастиру Грачаници пригодна забава.
У недељу, 15. јуна 2014. године Његово Преосвештенство
боримо са непотребним стварима. Са ситницама. Ту губимо снагу и
епископ Лонгин началствовао је на светој Литургији уз саслужење
енергију, време па често и материјална средства.
Поплаве у српским земљама у блиској прошлости нас уче о преко тридесет свештеника и четири ђакона. По завршетку свете
пролазности овога света и свега материјалног. Оне су, нема сумње, Литургије епшископ Лонгин се обратио присутнима са неколико
змачајна опомена. Има се утисак да ће Бог искористити ово што се пастирских речи.
После освежења приређен је свечани банкет у великој
десило на неко добро. Надајмо се да ће се многи освестити и почети
размишљати о суштинским стварима живота и смрти. Ако се то деси, манастирској сали. Присутни су били конзули Републике Србије
continued from p. 11
је узме од нас. Особито се обраћамо српским супружницима и
родитељима да у ове дане свеприсутног суноврата брачног
и породичног морала чувају светињу брака и породице. Сви
ми, а посебно наша деца, на просторима савременог западног
света, изложени смо огромним искушењима од стране једног
до крајности материјалистичко-потрошачко-хедонситичког
друштва, које је сваким даном не тек само даље и даље од
Христа, него је из дана у дан и све отвореније против Христа.
Православни поглед на свет још како укључује и оно што
савременом човеку највише недостаје – а то је радост, али
наша радост треба да је увек радост чистога срца и честитог
живота. Али упоредо са радошћу православни поглед на свет
укључује и спремност на страдање за Љубав, Истину и Правду
Христову. Не остављајмо децу своју да буду препуштена
лако варљивим и душепогубним замкама и странпутицама
данас, у животу деце и младих, све присутније тзв. виртуелне
реалности. Откривајмо деци реалност и лепоту живота у
Христу и Светима, а та реалност је увек у љубави према Богу
и ближњем, па ако је потребно чак и до страдања. Црква је
одувек била и остала Стуб и тврђава истине. Саображавати
се гласу Цркве, Цркве као Тела Христовог пре свега, данас
је потребније него икада раније.
6. На крају, али не и последње, опомињемо и умољавамо
све вернике наше епархије да не
запостављају програм Старатељства
када је у питању брига како о потребама
локалних парохијских заједница, тако
исто и када је реч о потребама наше
епархије. Не заборавимо да су епископ,
као онај који је литургијски предсједатељ,
и епархија чији смо део, једини гарант
нашег заједништва са васцелим
православним светом.
Што нас посебно жалости јесте
чињеница да суд, који против нас воде браћа
из Охаја, још није завршен. Покушавали
смо да се договоримо са њима, да учинимо
извесне уступке, али за сада нема позитивног
резултата. Овде је, као што знате, правни
систем такав да док човек до истине или
неког закључка дође, обично доста времена
и новца потроши. Ја не желим да се на овом
задржавам опширније јер ће правни одбор да
о томе поднесе свој извештај.
Радосна је вест да смо рукоположили свршеног теолога
Александра Вујковића у чин ђакона, а касније свештеника, као и
двојицу ђакона у чин свештеника: Николаја Костура, који је био наш
ђакон и стално запослен при епархијској канцеларији и проф. Др
Предрага Самарџића, који је до сада био ђакон при катедралном
храму Св. Сава У Милвокију, иначе професора у нашој теолошкој
школи у Либертивилу. Ових дана планирали смо и рукоположење
ђакона Александра Петровића, који служи при храму Св. Стеван
Дечански у Чикагу.
Понекад имамо утисак да неки наши епархиоти не разумеју
улогу Епархије. Другим речима, виде Епархију као неко оптерећење
или страно тело. Због тога осећамо потребу да укратко појаснимо
однос парохије и епархије. Важно је знати да парохија не може да
постоји сама за себе. Црква је организована тако да одређен број
парохија сачињавају Епархију, а одређени број епархија патријаршију,
митрополију или архиепископију. Тако, не може се говорити о једној
парохији као о самосталној јединици. Такво је устројство Свете Цркве.
Следствено томе, парохија и епархија су један организам те они који
воде парохију треба исто тако да брину и о епархији. Због тога сте
ви, уосталом овде, те вас све поздрављам, искрено благодарећи
на вашем доласку у ову нашу светињу, манастир Нову Грачаницу,
седиште Епархије, у жељи да се братски и хришћански договоримо
о заједничком раду на опште добро Епархије новограчаничкосредњезападноамеричке као и Српске православне цркве у Северној
и Јужној Америци.
Нека је благодат Духа Светога са свима вама!
†Л О Н Г И Н
Епископ новограчаничко-средњезападноамерички
Годишња скупштина ... НГСЗА
и Републике Б и Х. За време банкета госте су забављали деца
из дечјег манастирског оркестра. Програм је водио прота Милош
Весин. Почасни гости на банкету били су одбојкаши Србије, који су
дан раније одиграли утакмицу са репрезентацијом САД.
Његово Преосвештенство поздравио је све присутне и
захвалио се свим учесницима на Годишњој епархијској скупштини
и Еапрхијским данима. Своје поздраве упутили су и присутни
На програму су учествовали KONEVETS QUARTET из Сент
Питерсбурга, Русија.
После програма присутни су се, после пријатних разговора
и измењених поздрава, разишли својим домовима са, верујемо,
радосним осећањем, јер је ово био један истински српски духовни
молитвени састанак.
о. Н. Л.
July-August 2014
The Path
Page Fifteen
Истина о Србима Бр. 15
СПиКД “Просвјета” ‘Градишка 2013 I’ Награда - Драган Велеушић - Милвоки
“Шта ћу ја овдје? Зашто ме нико неће?
Зашто сам у овој ноћи сам у овој малој соби са
осјећањем да сам проклет и осуђен? Ја, некада
поносан на снагу и љепоту, пун животне снаге,
чамим на половном душеку баченом на под,
зурим у сијалицу без заштитне маске, која виси
са плафона. И та сијалица ми личи на нешто што
никоме не припада и не треба. Некада говорљив
и шаљиво ђаволаст, као шило које никоме не да
мира, сада као трупац лежим ниже него што то
треба у нормалним условима живота. Ћутим и
питам зидове: шта ћу ја овдје?”
Ето, тако, негдје у Америци, изнад једне
димљиве каване чији је власник Србин, у собици
која је, по доброти срца власника, само скрпљена
за принудни смјештај, пружио се и пребира у
мислима по овом свијету и себи у њему млади
Неђељко, један од новодошлих у овај град
сакривен у бујне шуме и паркове. Човјек који
је барем у једно сигуран, а то је да је у право
вријеме и за праву ствар заложио свој живот, а
без злих намјера у срцу и желећи да зла нестане
и да добро царује у срцима свих људи овога
свијета. Све што је чинио мисли да је чинио
у борби против зла. Све је вагао на кантару
образа, поштења и части.
Сва зла последњег рата, каквих је сваки рат
пун, изродила су поратну дјецу у виду губитника
свега што се имало, стицања личне карте
прогнаника и премјештање са једног континента
на други. И, ево, ту је што се од свега добило.
Самоћа, сиромаштво и горчина у души.
Опет овај млади човјек покушава да
састави коцкице.
“Дођох овамо у жељи да побјегнем од
свега што сам видио, чуо и што ми се уселило
у памћење, а рови по памети. Покушах да
побјегнем од стријељања очима, од ријечи које
понижавају и осуђују, од сјећања које нечијом
силом од човјека чини губитника, странца у својој
кући и коме овај хуманитарни свијет отвара
врата свих континената. А све од чега бјежах
донесох са собом. Да сам све то бацио у дубоки
океан, дошло би за мном. Моја земља, моја кућа,
иако разорена, још су моји. А ја странац и овдје и
Дошло вријеме орању, а орања нема. Неки,
не знамо који, по нашим путевима и њивама
просули неку биљку гдје је никада није било.
По њивама трње, воћњаци зарасли у шибље,
у шуму засађену нагазним и потезним минама
нико не смије да крочи. А све може да оживи.
Као они који су крчили и чистили попришта која
су држале највеће силе свијета на Кајмакчалану
или Церу, може Србин да се носи са минираним
шумарцима и амброзијом. Овдје без посла, живи
се од скромне социјалне помоћи, по милости
хуманитараца, а не смијеш да заспиш. Сваки сан
је завичај, презнојавање по потиљку, трзање у
сну и буђење у страху”.
Ријеши човјек да се врати кући, у родно
село, у које, кажу, многи су се вратили,
национално опет измјешали и живе по правилу
демократске толеранције и трпељивости.
Уосталом, тиме су условљени сви обећани и
могући програми оправке, изградње и напретка
којем нас уче неки нови хуманитарни окупатори.
“Има људи, размишља Неђо, биће посла
и мирнијег сна. Тамо сам растао, тамо ми је
топлије. Да овдје продам немам шта, понијећу
мање него шта сам донио. Авионску карту
за овамо сам платио у ратама, а за тамо ћу
одједном. За толико сам сачувао. Док још има
здравља, треба се спасавати”.
“Шта ћеш то овдје?”, пита га први даљни
рођак кога срете на путу према својој оронулој
кући. ‘’Чуо сам ја да стижеш као повратник.
Гдје ти је Америка, гдје су ти долари? Ти би да
нађеш посао, да радиш и да зарађујеш?! А, ја?!
Да ти уступим мој скромни посао? Слушај! Било
би ти боље да ниси долазио. Ти и не знаш, али
већ те многи не воле из љубоморе коју су у себи
зацарилуи поводом твога одласка у Америку.
Веле, благо њему. А ти се вратио. Боље ти је да
се тамо вратиш, а ми од тебе нећемо тражити
ништа. Ако ли останеш, пси ће те пратити
режањем, а дјеца гађати камењем. Баш она
дјеца која немају оца, а немају ни хљеба. И они
су чули како је теби “бјежањем” у Америку много
добро, а она жељна хљеба.
И још нешто да ти додам. Кад си се поуздао
у доброту оних који су нас засули уранијумом
по гробљима, кућама и градовима, од којег број
обољелих од опаке болести расте, код њих си
требао да останеш. Нама ће бити како је било,
како јесте и како буде. Срећан ти пут’’.
Стао млад човјек и пита себе и овдје: “Шта
ћу ја овдје?”
Вратио се у Америку. Опет у истој соби, на
истом половном душеку баченом на под, лежи и
тоне у немиран сан упорно понављајући у себи:
“Па, куда и како? Ни тамо ни овамо!”
Упокојила се у Господу
протиница Паулина Мијатовић 1924-2014
У суботу 17. маја 2014. године упокојила се у Детроиту, Мичиган,
протиница Паулина Мијатовић, удова упокојеног у Господу протеставрофора Миодрага Мијатовића, дугогодишњег пароха цркве
‘’Раванице’’ у Детроиту. Упокојила се у својој 90. години живота. У
енглеској секцији прошлог броја ‘’Стазе Православља’’ речено је о
животу и раду ове угледне и омиљене протинице, а овде ћемо кратко,
у главним цртама, осврнути се на њен, заиста, без преседана, плодни
дугогодишњи рад и допринос српској црквеној заједници у Детроиту.
Такође, у овом броју, у енглеској секцији, у кратким цртама донет
је извештај са сахране и опела и опроштајно слово проте Недељка
Лунића, пријатеља породице упокојене Протинице.
Протиница Паулина је светли пример српске попадије, мајке и
сестре. Незна се где се више узвишила у овим улогама, јер је достигла
врхунац у свакој од њих. Улогу попадије вршила је са највишом
чашћу и достојанством и уздигла исту на
највиши пијадестал службе Богу и Цркви
Христовој. Била је узор свим попадијама у
нашој светој Српској православној цркви.
Као мајка, није само гајила љубав према
својој деци, већ је ту љубав указивали и
према свој деци у великој црквеној заједници
цркве ‘’Раванице’’ у Детроиту. Као сестра
прихватила је сву браћу и сестре, парохијане
цркве ‘’Раванице’’. Активно је учествовала у
Црквеном колу сестара и била секретарица
дуги низ година и једна од оснивачица
Материнског клуба.
Хуманитарни рад протинице Паулине
био је свестран и веома обиман. На
стотине емиграната помогла је, било
сређивањем емиграционих докумената,
било запошљавањем или другим услугама,
као преводима за возачке дозволе, итд. Није
гледала ко је које националности или вере,
већ је свима у сусрет излазила, те је заиста
у срцима многих била као мајка. Већина тих
емиграната били су Албанци из Црне Горе, Македоније, Косова и
Албаније, који су знали српски језик. Протиници то није сметало, јер
је у њима гледала људе, Божја створења којима је била потребна
помоћ. О. Недељко у свом опроштајном слову то истаче, рекавши да,
када га је Протиница питала да помогне овим људима у преводима, и
он мало се устежући, опоменула га је да је свештеничка дужност да
помогне људима, без обзира одакле су и ко су, а Божије је да суди.
Таква је била ова добра и честита Попадија. Била је гостопримљива
домаћица. Прото Мићо је био, с обзиром на величину парохије, стално
на дужности, а код протинице су свакодневно долазили за услуге,
а она је са великом љубазношћу примала их, угошћавала и услуге
чинила. Све се то одвијало на хуманитарној људској обзирности и
саосећању, без икаквих материјалних претензија. Многим старијим
особама којима је требало помоћи превозом до болнице или лекара,
или пак до продавнице, она је увек била на услузи. Није је требало
питати, већ је она предосећала и сама помоћ нудила. Могло би се
много и много доброга да каже о овој, већ легендарној, Попадији.
У светлу њеног живота и рада посматраће се многе свештеничке
Господ је учврстио протиницу Паулину јаком вером и надом, те
и у најтежим моментима када је прерано остала удова, у својој 52.
години, и када се упокојила њена кћерка Коса, 1984. године, у својој
34. години живота, оставивши двоје малолетне деце, није клонила,
већ је Божјом помоћи крочила, бринећи о двоје младе унучади.
Упокојењем супруга проте Миће, 1976. године, њен се живот донекле
мења. Но, њена улога протинице и даље је настављена, те и даље
ради и помаже и стоји на услузи многима којима је помоћ потребна.
Земни остаци протинице Паулине били су изложени у цркви
‘’Раваници’’, у среду, 21. маја 2014. године, од 2 до 9 сати увече.
Цело време поштоваоци Протинице долазили су и одлазили, а неки
су остајали цело време. Помен је служен
у 7 сати увече. Служили су следећи
свештеници: протојереј-ставрофор Живан
Урошев, месни парох и архијерејски
намесник детроитски, протојерејставрофор Недељко Лунић, архијерејски
намесник чикашки, протојереј-ставрофор
Миосав Ђинђиловић, пензионисани парох
монроески, протојереј-ставрофор Живко
Кајевић, парох цркве Св. Петке, Трој,
јереј Драган Масановић, парох цркве Св.
Стеван Дечански, Ворен, и свештеник
из Румунске цркве. После помена прота
Недељко је одржао посмртно слово. У свом
опроштајном говору о. Недељко је истакао
добре особине протинице Паулине, њен
пожртвован рад и улогу у животу парохије
Св. кнеза Лазара, црква ‘’Раваница’’ у
Детроиту. (видети опроштајни говор о.
Недељка у енглеској секцији овог броја).
Света заупокојена Литургија служена
је у четвртак, 22. маја, у 9 сати ујутро.
Служили су свештеници, горе поменути, сем о. Миосава и о. Драгана,
као и протојереј-ставрофор Србољуб Јоцковић, пензионисани
свештеник Стилтонски, Охајо. Одмах после свете Литургије, тачно
у 11 сати, служено је опело. На опелу су се придружили о. Драган
Мићановић, о. Миосав Ђинђиловић, о. Душан Копривица и свешеник
из Америчке православне цркве.
На опелу се од покојнице опростио њен свештеник протаставрофор Живан Урошев. Синовски је одао поштовање Протиници
за њену љубав, њен плодотворан рад, за њен богоугодни живот, за
велики допринос црквеној заједници у Детроиту, за њене материнске
и сестринске савете, као и за много доброчинства учињеног свима
којима је помоћ била потребна. Потресне су биле опроштајне речи о.
Живана. И сам је био емоционално потакнут, те је и сузе тешко било
зауставити, које су оквасиле његово захвално часно свештеничко
лице, као и сузе многих изазване потресним речима о. Живана.
continued on p. 16
Протојереј-ставрофор Драган Велеушић
V. Rev. Dragan Veleusich
Просуло се небо, ломе громови, вјетар
повија стабла. Свјетло је угашено, али муње као
блицеви фотоапарата нађу сваки кутак ове мале
собе у коју се одоздо из каване усељава мирис
дима, алкохола и скромне кухиње.
На крају, пред сан, негдје око поноћи,
ријеши да се сутра упише на курс за камионџије,
па – кабина и друм. На сву срећу имају тестове и
на српском језику.
Најтеже је поред куће бити бескућник,
поред земље бити беземљаш. Али, свуда је
земља Господња. Чуда се дешавају без наше
воље, али увијек нечијим заслугама!
“Ваљда сам и ја заслужио да ми
се деси неко мало чудо. Да имам хљеба и са
хљебом, без обзира гдје живио. Даће Бог”, утону
у сан Неђо у овим мислима.
Шифра: “Богољуб Крстић”
Честитамо о. Драгану на овој узбудљивој
причи. Верујемо да има много Неђа које је
“судбина” бацила у вртлог живота.
Имамо обавезу према својим прецима и потомству да
сачувамо од заборава најважнији период српске историје
на северноамеричком континенту, а за то нам је потребна
ваша несебична помоћ.
Са архипастирским благословом епископа
новограчаничко-средњезападноамеричког Г. Лонгина (Е.
бр. 267/13 од 21. маја 2013. године) др Ружица Марић,
са тимом састављеним од професора са Богословског
факултета у Београду као и универзитета у Америци,
наставља дугогодишњи рад на изучавању историје
Српске Православне Цркве у Америци и Канади, са
посебним нагласком на првог српског владику америчкоканадског Мардарија Ускоковића (+1935) и Светог
владику Николаја жичког и охридског (Велимировића,
У својој петој архијерејској посланици о Божићу
1927. године, владика Мардарије је, поред осталог, рекао:
„Нашим црквама прети опасност да после ваше смрти
остану пусте. Кад вас нестане са овога света, међу вашим
нараштајем неће се наћи један човек који ће недељом
да отвори врата ваших цркава и неће имати ко да пред
иконом Св. Саве запали свећу и прижегне кандило. Зато
вас ја као ваш Владика преклињем: окупљајте децу… да
се уче вери нашој, историји, писању и читању. Не дајте
да у души вашег српског подмлатка умре Бог, и са њиме и
наша лепа Светосавска црква, вера и просвета.“
Молимо све појединце, црквено-школске општине,
кола српских сестара и народне организације који
имају податке, фотографије, књиге, споменице, старе
црквене календаре и годишњаке, филмове, успомене
и други материјал о преподобном владици Мардарију
и Светом владици Николају, као и историји Српске
Православне Цркве и народа, посебно до 1960. године, да
помогнете овај значајан пројекат. Планирано је да књига
(монографија) изађе из штампе до јесени 2015. године на
осамдесетогодишњицу упокојења владике Мардарија.
Молимо све вас који на било који начин можете да
нам помогнете да нас ради договора контактирате на
адресу Манастира Покрова Пресвете Богородице (Нова
Грачаница), ATTN: Dr Ruzica Maric, Serbian Orthodox Diocese
of New Gracanica - Midwestern America, P.O. Box 371,
Grayslake IL, 60030, телефоном на број +1 847 548 7873 или
путем и-мејла
[email protected]
[email protected]
[email protected]
Хвала вам што нам помажете да забележимо и
тако сачувамо славне моменте наше црквене и народне
историје. По окончању истраживања, сви прикупљени
материјали постаће део епархијске архиве.
age Sixteen
The Path
Представљен Поменик новог косовског страдања...
continued from p. 13
напише предговор енглеском издању књиге која
је “свједочанство о снази и храбрости српског
народа и издаји НАТО снага на Косову” и да је
“искрено поносан и срећан” што учествује на
њеном представљању. Ова књига, по његовом
мишљењу, има огроман значај јер свједочо
о срамном понашању оних који су морали да
заштите Србе, а они су, у ствари, помагали у
њиховом затирању и убијању.
“Био сам свједок тог издајства, када је
Србија, која је била жртва, проглашена кривцем.
Прво Њемачка, а потом и САД су прекршиле
1. члан Статута НАТО-а, у коме се изричито
каже да је НАТО одбрамбена снага. У вријеме
нестанка СССР-а и пада Берлинског зида НАТО
није више имао разлог да постоји. САД су тада
илегално преиначиле његов Статут, тумачећи
да хладни рат никада није престао. Србија је
искоришћена као изговор за постојање таквог
НАТО-а, у ствари, САД су пакт искористиле за
вођење своје спољње политике. На прослави
педесетогодишњице овог пакта (у години
бомбардовања Србије и Црне Горе) Клинтон
је формулисао нову улогу НАТО снага: оне
могу да ратују свуда гдје се укаже потреба за
ратом. Србија је била жртвено јагње. Тог марта
1999. године САД су прекршиле обећање које
су дале Горбачеву да се, ако се разбије СССР,
неће ширити на Исток, а управо тада су у НАТО
Обраћање Његове Светости
Патријарха Кирила
continued from p. 13
Address Service Requested
The Path of Orthodoxy
Official Publication of the Serbian
Orthodox Church in the USA and Canada
P. O. Box 883 Bridgeport, WV 26330
Non-Profit Organization
U.S. Postage Paid
Indiana, PA 15701
Permit No. 12
позивам монашке заједнице: молите
се данас Господу као што су наши
благочестиви преци умели да се моле у
страшним временима потреса; као што
су у време међусобица Небесног Оца за
њихов престанак умољавали начелници
подвига руског монаштва преподобни
Антоније и Теодосије Кијево-Печерски,
као што се молио за престанак мрских
распри света овог помиритељ руских
земаља преподобни Сергије Родоњешки,
као што су вапили Господу у данима
крвавог хаоса и грађанског рата
светитељ Тихон, патријарх Сверуски, и
свештеномученик Владимир, митрополит
Нека се у свим храмовима наше
Цркве сад служи посебна молитва за
свет и за превладавање муђусобица,
чији сам текст данас благословио за
“И цео ваш дух и душа и тело да се
сачувају без порока за долазак Господа
нашега Исуса Христа” (1 Сол. 5,23).
Извор: Pravoslavie.ru
примљене Чешка, Пољска и Мађарска. Циљ,
који ни до данас нијесу остварили, била им је
Украјина. Основне особености овога савеза су
лицемерје, хипокризија, двојни аршини.
Бизет је испричао и да је, због пријатељства
са Србима и због свједочења истине о
бомбардовању и косовској несрећи, данас
у својој амбасади у Београду означен као
непожељна особа.
Затим је говорила Јелена Јурјевна
Гускова, доктор историјских наука и редовни
члан Руске академије наука…Између осталог
др Гускова за Митрополитову књигу је рекла
да је “Свједочанство о голготи српског народа
у цивилној Европи на крају 20. и почетком 21.
Вијека”, и да је то дијело из пера изузетног
човјека, чија је судбина ‘’подвиг Богу и људима у
најтежим временима за Цркву и државу”….
Александар Васиљевич Конузин, руски
дипломта и бивши амбасадор Руске Федерације у
Републици Србији, дочекан бурним аплаузом, на
почетку свог обраћања је исказао задовољство
што је поново у Србији, “што види многа драга и
позната лица”, али и своју жалост због поплава
и велике природне катастрофе која је задесила
Србију и изазвала људске жртве. Постављајући
и уочавајући обрасце и релације у историјским
токовима и савременим међународним односима
и стању у свијету, Конузин је нагласио да су
у грчким трагедијама описани сви људски
односи и сукоби, а да је све што ја касније
написано само понављање тих односа и сукоба
уз прилагођавање савременом животу. По том
обрасцу ће и сви будући политички и друштвени
конфликти међу народима и унутар држава бити
само понављање онога што се десило и даље
се дешава на Косову, на коме су видљиви сви
проблеми данашњег свијета. Најтеже кршење
међународног права десило се на Косову због
тога што је за западне земље “Косово посебан
случај”. Истичући паралеле на примјеру Косова,
Конузин је објаснио и однос западних сила
и Русије према Грузији, Абхазији, Осетији,
Украјини, Криму. На крају је захвалио Србији што
није учествовала у најновијој антируској кампањи
европских држава, исказујући и негодовање
и чуђење због црногорског увођења санкција
његовој отаџбини.
Послије пуштања аудио снимка са
говором Владике Николаја у Лондону, на
Видовдан 1916. године, у коме се каже да
је наш нејвеличанственији храм Ћеле Кула
у Нишу, храм сазидан од лобања и костију
српског народа, митрополит Амфилохије
је своје излагање наставио у том тону. Он
је рекао да његове књиге о Косову садрже
“опис нових глава уграђених у Ћеле кулу”, а
од страдалника је поменуо дјевојчицу Милицу
Ракић, монахе Харитона и Стефана, као и
Марицу Мирић коју су четири учековца силовала,
па је, као јагње заклали и која је сахрањена иза
Пећке Патријаршије. У књигама се, рекао је
Митрополит, “говори и о другим главама које су
удјенуте у тај храм који је изданак из Христовог
гроба, као што је и Косово гробница израсла
из Христовог гроба. Наш Његош, ловћенски
тајновидац, каже да ми Срби немамо дом, да
нам је изгорио на Косову, а каже и: “Надање
је наше закопано на Косову у једну гробницу”.
Митрополит Амфилохије је посебно захвалио
Џејмсу Бисету. “вјечном амбасадору Канаде у
Србији”, на његовом истинитом свједочењу о
збивањима на Косову и Србији, наводећи примјер
и њемачког политичара Шредера који је недавно
изјавио да га је стид што је његова земља три
пута, у новијој историји, бомбардовала Србију.
На крају је рекао да будућност свијета почива на
невиним жртвама, и да је дужност свих нас да
праштамо крвницима, али и да не заборављамо
те жртве.
Весна Тодоровић
Извор: Митрополија црногорско-приморска
Патријарх Кирил: Мешање истине и лажи
уништава човекову моралну природу
“Историја наше Цркве је врло сложена, као и
историја наше земље,” -истакао је Његова Светост
Патријарх Кирил 7. јула у својој беседи посвећеној
прослави спомена на Јована Претечу и све свете
који су у Руској земљи заблистали.
“И како често је у овој историји било критичних
момената кад се радило о самом постојању наше
свете вере. То је било и у стара времена, и у време
татарско-монголске најезде и приликом покушаја
крсташа да уђу на територију наше земље и да
униште православну веру. То је било и у ужасима
међусобица, кад се Христово име срамотило
самим непријатељством, праћеним крвопролићем
и безакоњем, које су чинили браћа по вери. То
се дешавало и онда кад су се на нашу земљу
обрушавали снажни спољашњи интелектуални
утицаји,” - истакао је Патријарх.
“Али, то је било посебно опасно у XX веку кад
је сила идеологије и политичке власти радила на
томе да уништи православни принцип у животу,
како не би постојао никакав Божански закон,
како се људи градећи свој живот, укључујући и
морални, не би позивали на било какве Божије
заповести, како не би било покајања, како
савест не би говорила човеку да је учинио нешто
лоше. Зато што се приликом уништавања вере
и Божанског закона уништавао еталон, мерило
истине. И ми знамо да су наши благочестиви преци,
укључујући новомученике и исповеднике Руске
цркве, издржали ове нападе и сачували праву
веру у нашој земљи.”
“И сад живимо у тешким временима.
Формално нико не покушава да се бори с вером,
али се данас дешава нешто још опасније. Данас се
уништава човекова морална природа – управо она
која је само по себи закон, која је у стању да доведе
до спасења човека који можда целог живота није
знао за Божији закон, али је живео по Божанском
закону, по савести. Мешање добра и зла, мешање
истине и лажи јесте оно што уништава човекову
моралну природу, тако да он престаје да буде
способан да остане сам себи судија, зато што нема
никакво мерило, никакав координантни систем,
никакву животну истину.
Као наши новомученици и исповедници, као и
угодници Божији који су заблистали у нашој земљи,
тако су и православни хришћани XXI века позвани
да чувају Богом откривене истине, које су урезане
у речи Божијој и у нашим срцима. Због чега? Па
због тога како бисмо били у стању да принесемо
July-August 2014
Заједничка изјава
Васељенског Патријарха
Вартоломеја и Папе Фрање
у Јерусалиму,
25. маја 2014. Године
continued from p. 13
дијалог са Јудејством, Исламом и другим
религијским традицијама. Равнодушност
и међусопбно непознавање могу водити
једино неповерењу и, нажалост, чак сукобу.
8. Из овога светога града Јерусалима
изражавамо заједничку дубоку забринутост
због стања хришћана на Блиском истоку и
залажемо се за њихово право да остану
пуни грађани својих отаџбина. Искрено се
обраћамо свемоћном и милостивом Богу
молитвом за мир у Светој Земљи и на
Блиском истоку уопште. Посебно се молимо
за Цркве у Египту, Сирији и Ираку, које су
веома много пропатиле услед недавних
збивања. Охрабрујемо све стране без
обзира на њихова религијска определења
да и даље раде на помирењу и на праведном
признању права тих народа. Уверени смо да
једини могући начин постизања мира није
оружје, него дијалог, праштање, помирење.
9. У историјском контексту обележеном
насиљем, равнодушношћу и егоизмом многи
мушкарци и жене сматрају да су изгубили
свој ослонац. Управо нашим заједничким
сведочењем јеванђелске Благе вести
можемо помагати људима нашега доба
како да разоткрију пут који води истини,
правди и миру. Удружени у својим намерама
и сећајући се примера, пре 50 година овде
у Јерусалиму, Папе Павла VI и Патријарха
Атинагоре, апелујемо на све хришћане, као
и на вернике свих религијских традиција и
на све људе добре воље да опажају хитност
часа који нас гони да тражимо помирење
и јединство људске породице, притом
потпуно поштујући оправдане различитости,
на добро свег човечанства и будућих
10. И док смо предузели ово заједничко
поклоњење месту где је наш исти Господ
Исус Христос био разапет, погребен и
васкрсао, ми смирено препоручујемо
заступништво Пресвете и Приснодјеве
Марије наше будуће кораке по стази ка
пунини јединства поверавајући Божјој
безграничној љубави свеукупну људску
“Нека Господ обасја лице твоје! Нека
Господ погледа на те милостиво и подари
ти мир!” (Бројева 6,25-26).
1.Заједничко саопштење Папе Павла
VI и Патријарха Атинагоре после њиховог
сусрета 6. јануара 1964.г.
2. Против јереси, IV, 18,5 (PG 7, 1028).
Са енглеског оригинала превео Р.
Извор: СПЦ
Упокојила се ... протиница
Паулина Мијатовић
Патријарх московски и све Русије Кирил
The Patriarch of Moscow and All Russia Kiril
покајање, како бисмо били у стању да одазивајући
се на глас своје савести савладамо порив греха,
како бисмо били способни да се одазовемо на
Божанску благодат која нас позива,” - истакао је
Његова Светост Патријарх.
Извор: pravoslavie.ru
(Summary: His Holiness Patriarch Kiril of Moscow
and All Russia in his homily spoke about attacks made
against Russian Orthodox Church, Russian people and
Russia… Attacks were made in old times by Mongols,
then the Crusaders attempted to enter Russian and
attack Orthodox Faith…His Holiness emphasized
suffering of the Church during Communist ideology…
However, even nowadays when there is no danger from
the Communism, an attack is directed against human
moral nature, human conscience, that voice of God
within human being…He calls on the faithful to preserve
God’s truths, to preserve our Holy Orthodox Faith…).
continued from p. 15
После о. Живана опростио се од своје вољене
бабе Паулине унук Мајкл Бејло (Michael Below).
Својим казивањен гануо је све присутне…Говорио
је о раној смрти своје вољене мајке Косаре, о
бризи његове бабе протинице Паулине за њега и
његову сестру Полу. Баба је заједно са његовим
оцем Роналдом одгојила њега и његову сестру и
поставила их на прави пут у животу. Одгојила га
је у духу у којем је и његова мајка Косара желела,
то јест да воли све људе, да остане принципијелан
у својој вери и настави у духу традиције својих
предака. Доказ да је успела јесте да је он данас
активан у животу цркве ‘’Раванице’’, те је и
председник црквеног управног одбора. Заиста,
иако упокојени, верујемо да су поносни на њега
и његову сестру Полу, њихов деда прота Мића,
њихова мајка Косара и њихова баба протиница
Затим је настављено опело са последњим
целованијем, отпустом и испраћајем из храма на
гробље где је са малим поменом тело предато
земље од које је и створено.
После је послужена заупокојена даћа.
Нека Господ усели душу протинице Паулине
у Небеске Дворе.
Бог да јој душу прости! Вјечнаја памјат!
о. Н.Л.

Стаза Православља - Serbian Orthodox Church in North and