INDIKATIVNI PLAN RAZVOJA
PROIZVODNJE 2014-2023.
Sarajevo, april 2013
SADRŽAJ
1. UVOD .................................................................................................................................................................. 3
2. OSVRT NA ENTSO-E DESETOGODIŠNJI PLAN RAZVOJA (TYNDP 2012) .............................................................. 5
2.2. Interkonektivni dalekovodi ......................................................................................................................... 9
2.1.1. Prekogranični prenosni kapaciteti..................................................................................................... 12
3. INFORMACIJE O STANJU ELEKTROENERGETSKOG SISTEMA ............................................................................. 16
3.1. Stanje integracije vjetroelektrana u elektroenergetski sistem BiH ........................................................... 16
3.2. KTG Zenica ................................................................................................................................................ 17
3.3. Integracija obnovljivih izvora na distributivnoj mreži ............................................................................... 17
3.4. Pregled broja i snage prijavljenih planiranih kapaciteta ........................................................................... 17
4. OSTVARENJE ELEKTROENERGETSKOG BILANSA U 2012. GODINI ..................................................................... 20
5. PROIZVODNJA I POTROŠNJA ELEKTRIČNE ENERGIJE U BOSNI I HERCEGOVINI U PROTEKLOM PERIODU ........ 27
6. ENERGETSKI BILANS I TEHNIČKI PARAMETRI PROIZVODNIH KAPACITETA ....................................................... 31
7. PROGNOZA POTROŠNJE 2014.-2023. GODINA ................................................................................................. 37
7.1. Statistički podaci relevatni za planiranje potrošnje .................................................................................. 37
7.2. Prognoziranje potrošnje električne energije na bazi korelacije sa bruto društvenim proizvodom .......... 38
7.3. Izvještaji i predviđanja ENTSO-E ............................................................................................................... 40
7.4. Prognoza potrošnje na bazi predviđanja studija i strategija energetskog sektora u BiH .......................... 42
7.4.1. Procjena Studije energetskog sektora u BiH ..................................................................................... 42
7.4.2. Procjene Studija strategija razvoja energetike u FBiH i RS ................................................................ 43
7.4.3. Prognoza potrošnje na bazi Studije energetskog sektora u BiH i Strategija razvoja energetike u FBiH
i RS ............................................................................................................................................................... 43
7.5. Prognoza potrošnje na bazi podataka dostavljenih od strane korisnika prenosne mreže ..................... 43
7.5.1 Plan potrošnje direktno priključenih kupaca..................................................................................... 44
7.5.2. Bruto distributivna potrošnja – planovi elektroprivrednih preduzeća.............................................. 46
7.6. Efekti ekonomske krize na potrošnju električne energije i analiza kretanja potrošnje u proteklom
petogodišnjem periodu.................................................................................................................................... 46
7.7. Prognoza potrošnje električne energije na prenosnoj mreži BiH za period 2013-2023. godina............... 50
8. BILANSI SNAGA I ENERGIJA NA PRENOSNOJ MREŽI ZA PERIOD 2014. – 2023. GODINA ................................. 53
9. ZAKLJUČCI I SUGESTIJE...................................................................................................................................... 64
10. LITERATURA .................................................................................................................................................... 66
PRILOG 1 :
PRILOG 2-5:
PRILOG 6:
SPISAK PRIJAVLJENIH PROIZVODNIH KAPACITETA
OPTEREĆENJA TS 110/x kV (EP HZHB, ERS, EPBIH, BRČKO)
PRILOG – NOVE TS 110/x KV
2
P1-1
P2-1
P6-1
1. UVOD
U skladu sa važećom legislativom, Nezavisni operator sistema u Bosni i Hercegovini (NOSBiH) je
pripremio već osmi Indikativni plan razvoja proizvodnje. Ovaj Plan obuhvata period 2014.-2023.
godina i vremenski obuhvat je prilagođen potrebama za izradu Plana razvoja prenosne mreže u
skladu sa važećim Mrežnim kodeksom.
Osnove za izradu Indikativnog plana razvoja proizvodnje definisane su:

Članom 3.1. Zakona o Prenosu, Regulatoru i Operatoru sistema električne energije u Bosni i
Hercegovini (Službeni glasnik BiH br. 07/02 i 13.03) definisano je da ''U pogledu
elektroprenosnog sistema u Bosni i Hercegovini regulaciju će vršiti Državna regulatorna
komisija za električnu energiju (DERK), vođenje sistema vršiće Nezavisni operator sistema
(NOSBiH), upravljanje prenosnom mrežom i sredstvima obavljaće elektroprenosna
kompanija (Elektroprenos Bosne i Hercegovine) i kreiranje politike, u skladu sa ovim
zakonom, vršiće Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa (Ministarstvo)''. Na
osnovu ovog Zakona, Zakona o osnivanju Nezavisnog Operatora Sistema za prenosni sistem
u Bosni i Hercegovini'' (Službeni glasnik BiH br. 35/04), ''Mrežnog kodeksa'' kao i ''Licence za
obavljanje djelatnosti nezavisnog operatora sistema'' prema Odluci Državne regulatorne
komisije br. 05-28-12-30-21/12 od 03. jula 2012. godine, Nezavisni operator sistema u Bosni i
Hercegovini je dužan da pripremi Indikativni razvojni plan proizvodnje.

Tačkom 3.18. ’’USLOVA ZA KORIŠTENJE LICENCE ZA OBAVLJANJE DJELATNOSTI NEZAVISNOG
OPERATORA SISTEMA’’ definiše se da je ’’Vlasnik licence dužan da utvrdi Indikativni razvojni
plan proizvodnje za period od 10 godina sa podacima koje će prikupiti od proizvođača,
distributivnih kompanija i krajnjih kupaca koji su direktno priključeni na prenosni sistem.
Plan se svake godine nadopunjuje narednom godinom koja nije bila obuhvaćena planom.
Procedura proširenja plana je ista kao i kod njegovog donošenja. Indikativni plan razvoja
proizvodnje se dostavlja DERK-u na odobrenje do kraja aprila za narednu godinu.’’.

Direktivom 2009/72/EZ EVROPSKOG PARLAMENTA I VIJEĆA od 13. jula 2009. godine –
Poglavlje V, članovi 17-23.
U skladu sa odjeljkom 4.1. Mrežnog kodeksa [1], cilj desetogodišnjeg Indikativnog plana razvoja
proizvodnje je da da informaciju o najavljenim projektima izgradnje novih proizvodnih kapaciteta.
Indikativni plan razvoja proizvodnje treba da prioritetno ukaže na zadovoljenje potreba BiH u
električnoj energiji i snazi na bazi korištenja vlastitih resursa, uvažavajući sljedeće elemente
planiranja:

Određivanje potreba u proizvodnim kapacitetima za pokrivanje vršnog tereta EES BiH na
prenosnoj mreži;

Određivanje potreba u proizvodnim kapacitetima za zadovoljenje potreba za električnom
energijom distributera i direktno priključenih kupaca na prenosnoj mreži; rezerve u snazi i
energiji i mogući deficiti;

Potrebne rezerve u snazi i energiji;

Bilansni suficiti i deficiti sa komentarom o mogućim vrijednostima NTC-a.
3
U pripremnoj fazi realizacije Indikativnog plana razvoja proizvodnje za period 2014.-2023. godina, u
skladu sa tačkom 4.1.7. Mrežnog kodeksa u kojoj se definišu obaveze korisnika prenosne mreže da
svoje planove dostave do kraja decembra tekuće godine, NOSBiH je krajem oktobra 2012. godine
preduzeo sljedeće aktivnosti:

Ministarstvu vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH, DERK-u, Ministarstvu energije,
rudarstva i industrije FBiH, Ministarstvu privrede, energetike i razvoja RS, regulatornim
komisijama (DERK, FERK i REERS) kao i Vladi Distrikta Brčko upućeni su dopisi sa
obavještenjem o početku procesa pripreme plana;

Svim registrovanim investitorima koji su navedeni u prethodnom planu upućeni su pozivi da
dostave svoje inovirane planove ili potvrde postojeće prijave;

U sredstvima javnog informisanja (Oslobođenje, Nezavisne novine i Dnevni list, kao i na
internet stranici NOSBIH-a, objavljen je Javni poziv svim korisnicima prenosne mreže da
dostave svoje planove proizvodnje i potrošnje električne energije;

Svim kupcima električne energije na prenosnoj mreži upućen je poziv da dostave svoje
planove potršnje;
U registar ovog Indikativnog plana uključene su sve prijave pristigle do 31.12.2012. godine. Osim
toga, u ovom Indikativnom planu razvoja proizvodnje naveden je kratki osvrt na aktivnosti ENTSO-E
sa aspekta desetogodišnjeg razvoja EES-a na području zemalja članica [2]. Ovaj plan se zasniva na
kratkoročnim i dugoročnim regionalnim planovima razvoja proizvodnje i potrošnje svake članice
regije, uključujući i aspekte regionalnog tržišta električne energije. Rezultat ovih aktivnosti su
projekti prenosne mreže od evropskog značaja. Za Bosnu i Hercegovinu korišten je Indikativni plan
razvoja proizvodnje za period 2013.-2022. sa podlogama o proizvodnji i potrošnji, ali bez dugoročnog
plana razvoja prenosne mreže.
Krajem 2011. godine završena je studija o integraciji vjetroelektrana u EES BiH, a rezultati te studije
su omogućili da NOSBiH početkom 2012. godine procjeni graničnu snagu za vjetroelektrane.
Ostali elementi Indikativnog plana imaju standardnu formu i sadržaj uz konstataciju da se
proizvodnja i potrošnja na prenosnoj mreži odvija prema predviđanjima NOSBiH. Međutim, veoma je
važna činjenica da se ne ostvaruju planovi izgradnje proizvodnih kapaciteta, rokovi se prolongiraju iz
godine u godinu, tako da je i planirana dinamika navedena u ovom planu, upitna, odnosno nema
realnih pokazatelja da će se planirana dinamika ulaska u pogon novih, pa i zamjenskih, proizvodnih
kapaciteta ostvariti. Ove okolnosti mogu značajno da poremete planirani elektroenergetski bilans za
narednih 10 godina.
Na kraju Indikativnog plana razvoja proizvodnje za period 2014.-2023. godina navode se Zaključci sa
preporukama za što efikasniju realizaciju plana kako bi se u narednom periodu izbjegao uvoz
električne energije i poboljšala ukupna energetska i privredna situacija u Bosni i Hercegovini.
4
2. OSVRT NA ENTSO-E
2012)
DESETOGODIŠNJI PLAN RAZVOJA (TYNDP
Evropsko udruženje operatora prenosnih sistema (ENTSO-E) u skladu sa uredbom 2009/714, na bazi
6 regionalnih planova, svake dvije godine utvrđuje sveobuhvatnu viziju razvoja prenosne mreže na
području članica udruženja za predstojećih 10 godina – Ten Year Network Development Plan
(TYNDP). U ovom dokumentu definisani su projekti od zajedničkog, panevropskog interesa, uz
mogućnost pristupa i za zemlje koje nisu članice udruženja ENTSO-E. Opravdanost svakog projekta
ocjenjivana je na bazi različitih kriterija kao što su potrebne investicije, povećanje prenosnog
kapaciteta, društvena i ekonomska dobrobit, integracija obnovljivih izvora, povećanje sigurnosti
napajanja, smanjenje emisije stakleničkih plinova, smanjenje gubitaka i sl.
TYNDP 2012 [2] bazira se na dva scenarija: Scenariju EU 202020 koji se temelji na nacionalnim
planovima izgradnje obnovljivih izvora (planira se izgradnja 250 GW što predstavlja 25% sadašnje
instalisane snage) i Scenariju B koji se bazira na prognozi dovoljnosti sistema (SAF-System Adequacy
Forecast). Osim proizvodnih kapaciteta koji se gase zbog isteka životne dobi, oba scenarija uključuju
povećanje vršnog opterećenja u januaru za 8% u posmatranom desetogodišnjem periodu, veliku
ekspanziju obnovljivih izvora, u prvom redu vjetroelektrana (VE) i solarnih elektrana (PV) tako da će
(scenario 2020) potrošnja iz obnovljivih izvora iznosi oko 38% uz smanjenje proizvodnje CO2 za 26%57%. To će prouzrokovati promjenu strukture proizvodnih kapaciteta i lokacije u sistemu, čemu će se
morati prilagođavati prenosna mreža.
Na bazi ovih procjena, tržišne studije upućuju na zaključak da će Velika Britanija, Poljska, Italija i
baltičke zemlje i dalje biti značajni uvoznici, a Francuska i skandinavske zemlje veliki izvoznici
električne energije. Bilans Njemačke, Španije i Portugala će biti izbalansiran sa visokim nivoom
razmjene u centralnoj Evropi kako je to prikazano na slici 2.1. To znači da treba očekivati značajno
povećanje tranzita energije sa sjevera na jug, naročito iz Skandinavije prema Italiji, između centralne
Evrope i Pirinejskog poluostrva i Velike Britanije, te u pravcu istok – jug i zapad na Balkanskom
poluostrvu.
5
Slika 2.1.- Razmjene snage u 2020. godini između država ENTSO-E
U cilju eliminacije zagušenja u narednoj dekadi, evidentirano je 112 projekata prenosne mreže od
panevropskog značaja, od čega se oko 40% odnosi na interkonekcije. Među ovim projektima nalaze
se i tri nove interkonektivne veze iz Bosne i Hercegovine prema susjednim državama:
-
Projekat br. 27: Investicija br. 27.227 – novi 400 kV DV Banja Luka (BA)-Lika (HR)
Projekat br. 28: Investicija br. 28.232- novi 400 kV DV Višegrad (BA)- Pljevlja (ME)
Projekat br. 28: Investicija br. 28.A109- novi 400 kV DV Višegrad (BA)- Bajina Bašta (RS)
Na slici 2.2. grafički je prikazan plan pojačanja prenosne mreže za narednih 10 godina, podijeljen u
dva podperioda od 5 godina.
6
Slika 2.2.- Plan pojačanja prenosne mreže
Potrebna pojačanja mreže se određuju mrežnim studijama baziranim na pretpostavljenim tržišnim
transakcijama i uz uvažavanje kriterija sigurnosti (n-1), uključujući različite varijante proizvodnje i
potrošnje. Operatori sistema su obavezni da ENTSO-E dostave podatke o angažovanju proizvodnih
kapaciteta i opterećenjima za presječne godine u zimskom i ljetnjem periodu, bazirane na tržišnim
analizama. Na osnovu ovih podataka formiraće se panevropski model (PSMs - pan-European Power
Systems Models). Tržišne studije, sa mogućim transakcijama i pojednostavljenim modelom mreže i
mrežne studije sa detaljnim modelom sistema, daće konačan odgovor na potrebne investicije.
U procesu izrade desetogodišnjeg plana, ENTSO-E je formirao radnu grupu za koordinaciju izrade
plana i tri ekspertne grupe koje su definisale metodologiju i standarde za planiranje, scenarije za
tržišne studije i modele sistema. Na bazi ovih metodologija, standarda i kriterija, operatori sistema,
podijeljeni u šest regionalnih grupa, definisali su potrebna pojačanja na svom području, uključujući i
interkonekcije, iz čega je proistekao zajednički ENTSO-E desetogodišnji plan.
Potrebne investicije po pojedinim projektima kreću se u širokom dijapazonu, od onih čija je
vrijednost manja od 50 miliona € do onih preko jedne milijarde €, pri čemu 40% projekata košta
manje od 300 miliona €, a 23% projekata košta više od 1 milijarde €. Ukupan iznos investicija za
projekte od panevropskog značaja za ukupno 52.500 km novih prenosnih vodova iznosi 104 milijardi
€, a od tog iznosa 23 milijarde € se odnosi na podmorske kablove. Uz manja odstupanja, investicije
su u korelaciji sa veličinom države i brojem stanovnika. Predviđene investicije predstavljaju značajnu
vrijednost za sve operatore sistema. Međutim, one iznose svega 1,5-2 €/MWh, odnosno povećavaju
za manje od 1% troškove za utrošenu električnu energiju.
7
U narednoj tabeli prikazane su očekivane investicije po pojedinim zemljama – članicama ENTSO-E:
Tabela 2.1.– Očekivane investicije po zemljama [2]
Milijarda €
Austrija
Bugarska
Kipar
Estonija
Makedonija
Mađarska
Latvia
Crna Gora
Poljska
Srbija
Španija
Velika Britanija
1,1
0,2
0,0
0,3
0,1
0,1
0,4
0,4
2,9
0,2
4,8
19,0
Belgija
Hrvatska
Danska
Finska
Njemačka
Italija
Litvanija
Holandija
Portugal
Slovačka
Švajcarska
1,9
0,2
1,4
0,8
30,1
7,1
0,7
3,3
1,5
0,3
1,7
Ukupno
104,0
Bosna i Hercegovina
Češka Republika
Irska
Francuska
Grčka
Island
Luksemburg
Norveška
Rumunija
Slovenija
Švedska
0,0
1,7
3,9
8,8
0,3
0,0
0,3
6,5
0,7
0,3
2,0
Sa aspekta adekvatnosti prenosnog sistema postoje određene neizvjesnosti kao što je mogućnost
transporta bez zagušenja u pravcu sjever – jug, u centralnoj i južnoj Evropi, pogotovo zbog mogućeg
napuštanja njemačkog nuklearnog programa. U jugoistočnoj Evropi ove neizvjesnosti uzrokovane su
povezivanjem balkanskih zemalja i Italije podmorskim kablovima, povezivanjem Ukrajine i Turske na
evropsku mrežu i velikom planiranom izgradnjom obnovljivih izvora, u prvom redu vjetroelektrana.
TYNDP 2012 je prvi put na području ENTSO-E zemalja baziran na rezultatima „cost-benefit“
koordinisanih tržišnih i mrežnih studija.
ENTSO-E je već pokrenuo praćenje realizacije projekata iz TYNDP 2012, kao i prikupljanje podataka
za novi desetogodišnji plan TYNDP 2014. Baze podataka za novi TYNDP 2014 (PEMDB 2014)
obuhvataju i dva scenarija za 2030. godinu: Vizija 1- Usporeni napredak (eng. Slow progres) i Vizija 3
-Zelena tranzicija (eng. Green transition). Ove baze sadrže detaljne podatke o postojećim i novim
proizvodnim objektima, prognozi opterećenja, NTC vrijednostima, rezervama, itd. U narednom
periodu predviđeno je prikupljanje podataka za još dva dodatna scenarija za 2030. godinu: Vizija 2Nedovoljna finansijska sredstva (eng. Money rules) i Vizija 4- Zelena revolucija (eng. Green
revolution).
U cilju harmonizacije planova ENTSO-E je razvio kriterije za planiranje prenosne mreže kojih se
trebaju pridržavati svi operatori sistema, uvažavajući i specifične uslove u pojedinim nacionalnim
sistemima. Važno je napomenuti da se svi potencijalni projekti rangiraju prema sljedećim kriterijima:



projekti koji imaju uticaj na razmjenu između operatora sistema (interkonekcije) i koji će biti
vrednovani prema ENTSO-E kriterijima za planiranje;
projekti u internom sistemu koji imaju uticaj na susjedne sisteme i koji će biti podložni
planskim i internim standardima;
projekti od uticaja samo na internu mrežu, koji podliježu internim standardima i nisu
predmet zajedničkog planiranja.
8
Plan razvoja prenosnog sistema bazira se na dugoročnoj prognozi potreba za pojačanjem i
proširenjem. Proces planiranja treba da sadrži sve scenarije vezane za povećanje proizvodnih
kapaciteta zavisno od lokacije, njihovo dispečiranje, povećanje potrošnje, razmjene sa susjednim
sistemima i sl. Rezultat ovog multikriterijalnog procesa, prikazanog na sljedećem dijagramu je
identifikacija potrebnih pojačanja prenosnog sistema.
Slika 2.3.- Šematski prikaz planiranja
Planske studije zahtijevaju značajan skup pretpostavki kao što su scenariji sa različitim tehničkim i
ekonomskim uslovima i njihovim interakcijama, ekonomski rast i energetska politika države, broj i
vrsta novih proizvodnih kapaciteta, cijene goriva, cijena CO2, rast opterećenja i sl. U slučajevima
veće raspoloživosti proizvodnih kapaciteta od potrošnje, oni trebaju biti rangirani prema varijabilnoj
cijeni proizvodnje (''merit order'') pri čemu neupravljivi proizvodni objekti kao vjetroelektrane,
elektrane na sunčanu energiju (PV) i proizvodni kapaciteti sa najnižom cijenom treba da budu u
temelju dijagrama potrošnje. Tipični scenariji uzimaju u obzir dva vremenska horizonta, srednji (5
godina) i dugoročni (10 godina), za zimski i ljetni period, pri različitim vremenskim uslovima (sušna,
vlažna i prosječna hidrologija, temperatura, vjetar, insolacija).
Tehnički kriteriji za planiranje zasnivaju se na determinističkom pristupu i baziraju se na sljedećem:


Analiza trenutne topološke strukture,
Analiza ispada pojedinih elemenata prenosne mreže ili generatora uzimajući u obzir i
vjerovatnoću događaja.
Plan prenosne mreže na bazi tehničkih kriterija treba da se bazira na sljedećim indikatorima:





ispadi elemenata prenosne mreže, uključujući i mogući kaskadni ispad,
preopterećenja (zagušenja) i naponske prilike,
ispad generatora ili velike potrošnje;
nivo struja kratkog spoja;
statička i tranzijentna stabilnost.
2.2. Interkonektivni dalekovodi
Izgradnja podmorskog kabla (HVDC) Crna Gora - Italija i njegovo puštanje u rad, koje se očekuje
2015. godine (dodatne informacije potvrđuju da je ova godina ulaska u pogon preoptimistična),
planirano otvaranje tržišta te formiranje regionalnog tržišta električne energije i regionalnog
balansnog tržišta kao i planirane investicije u izgradnju obnovljivih izvora (vjetroelektrane) u regionu,
zahtjevaju znatna ulaganja u pojačanje i promjenu konfiguracije prenosne mreže. Otvaranje tržišta u
Evropi i djelimično na Balkanu prouzrokovalo je pojavu stvaranja tranzitnih pravaca čiji je smjer
uslovljen cijenama električne energije i veoma često je promjenljiv u toku godine. Upravo ova
9
činjenica je uzrok pojave zagušenja u prenosnim sistemima u susjednim zemljama koji imaju uticaj i
na EES BiH, što se ponajviše odražava na smanjene iznose prekograničnih kapaciteta, iako se može
reći da prenosni sistem BiH nije značajno opterećen. Navedeni razlozi predstavljaju osnovu za izradu
planova razvoja prenosnih sistema, kako unutar pojedinih zemalja, tako i regionalnih planova. Jedan
od takvih planova jeste Plan razvoja prenosne mreže na nivou jugoistične Evrope koji se bazira na
lokalnim planovima razvoja. Nažalost, u BiH plan razvoja prenosne mreže ne postoji, ali dogovori o
izgradnji interkonektivnih dalekovoda prave se u suradnji sa susjednim operatorima sistema.
Do 2016. godine, CGES zbog izgradnje HVDC-a sa Italijom planira uvođenje DV 400 kV TS Trebinje –
TS Podgorica u TS Lastva 400 kV. U TS Brezna planirana je konekcija vjetroparka. U drugom koraku
planira se izgradnja DV 400 kV TS Lastva – TS Brezna – Pljevlja. CGES predlaže izgradnju
interkonektivnog DV 400 kV Pljevlja – HE Višegrad ili Brezna – Buk Bijela. U toku je izrada studije
izvodljivosti povezivanja BiH, Crne Gore i Srbije koju finansira EBRD i koja treba da pokaže
ekonomsku isplativost izgradnje spomenutih interkonekcija. Zbog problema oko održavanja voda
Višegrad – Pljevlja, koji bi najvećim dijelom išao preko teritorije Srbije, izglednija opcija je DV 400 kV
Brezna – Buk Bijela.
Slika 2.4.- Plan izgradnje DV u Crnoj Gori
10
Nakon 2016. godine EMS, zbog problema pojave zagušenja u zapadnom dijelu Srbije, planira
podizanje TS 220 kV Bajina Bašta na 400 kV i podizanje DV 220 kV Bajina Bašta - Obrenovac na 400
kV nivo. Zbog problema rada koji donosi sadašnji spoj u krutu tačku 220 kV DV Višegrad – Bajina
Bašta – Požega – Pljevlja u Vardištu, planira se uklanjanje krute tačke Vardište podizanjem na 400 kV
DV Višegrad – Bajina Bašta i Bajina Bašta – Pljevlja.
Slika 2.5.- DV 400 kV Višegrad – Bajina Bašta
Iza 2020. godine HEP OPS, zbog izgradnje vjetroparkova ukupne instalisane snage oko 400 MW u
području Dalmacije, planira izgradnju 400 kV postrojenja TS Lika. Takođe planira podizanje
postojećeg DV 220 kV DV Brinje – Mraclin na 400 kV nivo ili izgradnju novog DV 400 kV TS Lika –
Tumbri. Umjesto dosadašnjeg plana izgradnje 400 kV DV Banja Luka – Tumbri HEP OPS predlaže
izgradnju DV 400 kV Banja Luka – Bihać – TS Lika.
Slika 2.6.- DV 400 kV Banja Luka – TS Lika
11
NOSBiH je kandidirao tri projekta u okviru „Projects of Energy Community Interest“ (PECI) pod
pokroviteljstvom Energetske zajednice, i to:



400 kV interkonekcija BiH – Crna Gora (Višegrad-Pljevlja ili Buk Bijela – Brezna, a tačna trasa
će biti određena nakon završteka odgovarajuće studije)
400 kV interkonekcija Višegrad (BiH) – Bajina Bašta (Srbija)
400 kV interkonekcija Banja Luka (BiH) – Lika (Hrvatska)
Bitno je napomenuti da su iste projekte podržali i susjedni operatori sistema.
2.1.1. Prekogranični prenosni kapaciteti
Izgradnja planiranih dalekovoda u susjednim EES kao i interkonekcija navedenih u prethodnom
poglavlju za period do 2016. godine uticaće na iznose prekograničnih prenosnih kapaciteta. U skladu
sa planovima puštanja u pogon dalekovoda u sljedećoj tabeli prikazani su procijenjeni iznosi ukupnih
prekograničnih prenosnih kapaciteta (TTC) na granici sa Crnom Gorom i Srbijom prema slj.
scenarijima:
Scenario A: Podizanje DV 220 kV Višegrad – Vardište na 400 kV nivo, odnosno puštanje u rad DV 400
kV Višegrad – Bajina Bašta (Višegrad – Bistrica - Pljevlja), DV 400 kV Bajina Bašta – Pljevlja, kao i
uvođenje DV 400 kV Trebinje – Podgorica u TS Lastvu. Nije razmatrano puštanje HVDC kabla i DV 400
kV Lastva – Pljevlja u rad.
Scenario B: Scenariju A je dodato opetrećenje HVDC kabla od 500 MW.
Scenario C: Scenariju A je dodato opetrećenje HVDC kabla od 1000 MW i uključen je DV 400 kV
Lastva – Pljevlja.
Na granici sa Hrvatskom nisu prikazani kapaciteti jer je izgradnja DV 400 kV Banja Luka – Lika
planirana za period nakon 2022. godine.
Tabela 2.2.- Ukupni prekogranični prenosni kapacitet.
Smjer
2013.
A.
B.
C.
BA->RS
700
1000
650
550
RS->BA
700
900
900
800
BA->ME
600
850
550
450
ME->BA
600
800
250
250
12
1200
1000
800
600
400
200
0
BA->RS
RS->BA
2013
BA->ME
A.
B.
ME->BA
C.
Slika 2.7.- Ukupni prekogranični prenosni kapacitet.
Iz tabele i slike jasno je uočljivo da se stavljanjem pod opterećenje HVDC kabla prekogranični
kapaciteti smanjuju na granici prema Crnoj Gori. Ovo je naročito izraženo kod punog opterećenja
kabla (1000 MW) gdje vrijednosti prekograničnih kapaciteta padaju ispod sadašnjih vrijednosti.
Izgradnjom i puštanjem u rad HVDC kabla postaje upitna sigurnost izvoza električne energije iz BiH
prema Crnoj Gori, uvažavajući planove izgradnje proizvodnih objekata nakon 2016. godine. Posebnu
pažnju treba posvetiti izgradnji interkonekcija, DV 400 kV HE Višegrad – Bistrica - Pljevlja ili DV 400
kV Buk Bijela – Brezna, čime bi se otklonila spomenuta zagušenja i omogućio izvoz električne energije
iz BiH u Italiju.
Na slikama 2.8 i 2.9 prezentirani su tokovi snaga i naponske prilike na 400 kV mreži EES-a BiH u
maksimalnom režimu 2023. godine, za dva razmatrana scenarija razmjene:
-
Scenario 1: BiH uvozi 167 MW
-
Scenario 2: BiH izvozi 750 MW
13
Slika 2.8 – Očekivani tokovi snaga u EES BiH – Režim maksimalnog opterećenja 2023.(Scenario 1: BiH uvozi 167 MW)
14
Slika
2.9
–
Očekivani
tokovi
snaga
u
EES
BiH
–
Režim
maksimalnog
15
opterećenja
2023.(Scenario
2:
BiH
izvozi
750
MW
3. INFORMACIJE O STANJU ELEKTROENERGETSKOG SISTEMA
3.1. Stanje integracije vjetroelektrana u elektroenergetski sistem BiH
Na osnovu Indikativnog plana razvoja proizvodnje i rezultata studije „Analiza integracije
vjetroelektrana u elektroenergetski sistem i tržišna pravila“ i provedene rasprave, Nezavisni operator
sistema u BiH je izradio, a DERK prihvatio i odobrio, procjenu granične snage priključenja
vjetroelektrana na prenosnu mrežu prema kojoj je, sa aspekta potrebne regulacione snage, u
zavisnosti od instalisanih vjetroelektrana za priključak na prenosnu mrežu BiH odobren iznos
instalisane snage vjetroelektrana do 350 MW.
U skladu sa predloženim i prihvaćenim principom da se raspodjela procijenjene granične snage
vjetroelektrana između entiteta bazira na proporcionalnom udjelu instalisanih kapaciteta entiteta u
ukupnoj instalisanoj snazi elektroenergetskog sistema BiH, definisano je da taj udio za Federaciju BiH
iznosi do 230 MW, odnosno za Republiku Srpsku do 120 MW.
Federalno ministarstvo energije i rudarstva i industrije je dopisom 05-17-2760/12 od 02.10.2012.
godine dostavilo listu investitora sa kojima treba provesti proceduru priključenja vjetroelektrana na
mrežu:
1.
2.
3.
4.
5.
Koncig d.o.o. Posušje VE Debelo Brdo (54,6 MW),
JP Elektroprivreda HZ HB d.d. Mostar – VE Mesihovina (55 MW),
JP Elektroprivreda BiH d.d. Sarajevo – VE Podveležje (48 MW),
Vran-Dukić d.o.o., Tomislavgrad – VE Gradina – prva faza do kraja 2014. God (26 MW),
HB Wind d.o.o., Livno – VE Orlovača (42 MW).
Ministarstvo industrije, energetike i rudarstva Republike Srpske je dopisom 05.05/312-146/12 od
06.03.2012. godine, dostavilo listu investitora koji će, na prostoru RS do kraja 2020. godine priključiti
vjetroelektrane na VN mrežu BiH:
1. Elektroprivrede Republike Srpske snage 50 MW(tačna lokacija će biti naknadno definisana),
2. EOL Prvi d.o.o. , VE Trusina (51 MW).
Ubrzo potom, Elektroprenos a.d. Banja Luka je izdalo načelne saglasnosti za šest vjetroelektrana,
nakon čega su izdati projektni zadaci za izradu elaborata o priključku za sljedeće objekte;
1.
2.
3.
4.
5.
6.
Koncig d.o.o. Posušje VE Debelo Brdo (54,6 MW),
JP Elektroprivreda HZ HB d.d. Mostar – VE Mesihovina (55 MW),
JP Elektroprivreda BiH d.d. Sarajevo – VE Podveležje (48 MW),
Vran-Dukić d.o.o., Tomislavgrad – VE Gradina – prva faza do kraja 2014. god (26 MW),
HB Wind d.o.o., Livno – VE Orlovača (42 MW),
EOL Prvi d.o.o. , VE Trusina (51 MW).
Prema dostavljenim podacima, i projektnim zadacima, godina ulaska u pogon za sve vjetroelektrane
je 2014.
3.2. KTG Zenica
Investitor KTG Zenica d.o.o. predao je na reviziju Elaborat tehničkog rješenja priključka
termoelektrane-toplane KTG Zenica na prenosnu mrežu, a koji je napravljen na osnovu Projektnog
zadatka NOSBiH broj 06-2293/12 od 09.08.2012. godine za presječnu godinu 2014. (godina ulaska u
pogon). TE-TO KTG Zenica ima instalisanu snagu 387,5 MW, a kao pogonsko gorivo će koristiti plin.
Kombi postrojenje će se sastojati od dvije plinske turbine snage 2x126 MW i jedne parne turbine
snage 135,5 MW.
S obzirom da do dana objavljivanja Indikativnog plana razvoja proizvodnje 2014-2023. nije
usaglašena finalna verzija Elaborata, u skladu sa članom 4.1.3. Mrežnog kodeksa, objekat TE-TO KTG
Zenica nije bilansiran u ovom planu.
3.3. Integracija obnovljivih izvora na distributivnoj mreži
NOSBIH je od entitetskih regulatornih komisija i elektroprivreda zatražio podatke o izvorima
priključenim na distributivnu mrežu, u cilju prezentacije što realnije slike elektroenergetskog sistema
Bosne i Hercegovine, te radi sumiranja navedenih podataka na jedno mjesto.
S obzirom da su samo elektroprivrede dostavile podatke, u nastavku dat je pregled osnovnih
karakteristika distribuiranih izvora.
Elektroprivreda Hrvatske zajednice Herceg Bosne na svojoj distributivnoj mreži ima priključenih 5
malih hidroelektrana ukupne instalisane snage 3,92 MW koje su u 2011. godini proizvele 6,3 GWh,
dok je plan za 2012.godinu iznosio 10,6 GWh.
Elektroprivreda Bosne i Hercegovine, na svoju distributivnu mrežu, ima priključeno blizu 104 MW.
Odnosno, oko 40 malih hidroelektrana ukupne instalisane snage 42,73 MW, 8 elektrane na sunčevu
energiju ukupne instalisane snage 476 kW, te tri energane čija instalirana snaga iznosi 60,78 MW
(realni vrhovi snage su znatno manji).
Nadalje, prema podacima koje je dostavila Elektroprivreda BiH, u predstojećem periodu (20132014.), na distributivnu mrežu EP BiH treba biti priključeno 58,86 MW.
Na distributivnu mrežu Elektroprivrede Republike Srpske priključeno je oko 10 malih hidroelektrana
ukupne instalisane snage 28 MW, koje u 2013. godini planiraju proizvesti 109,33 GWh.
Dakle, na distributivnu elektroenergetsku mrežu BiH priključeno je 75 MW obnovljivih izvora (mHE,
VE, SE). Osim toga, priključene su dvije veće hidroelektrane; HE Trebinje 2 - snage 8 MW (ERS), te HE
Jajce 2 - snage 30 MW (EP HZHB), tj. ukupno 113 MW.
3.4. Pregled broja i snage prijavljenih planiranih kapaciteta
Prvi Indikativni plan razvoja proizvodnje objavljen je u novembru 2006. godine, a do objavljivanja
ovog plana, svih sedam dosadašnjih planova odobrio je DERK. Svaki indikativni planu sadrži listu
novih prijavljenih kapaciteta sa osnovnim karakteristikama (broj agregata, snaga agregata,
instalirana snaga, godišnja proizvodnja, godinu ulaska u pogon, te listu saglasnosti nadležnih organa).
U ovom poglavlju dat je uvid u dosadašnje registre novih objekata (2006-2013).
Bilansirani kapaciteti su elektroenergetski objekti koji su zadovoljili kriterije bilansiranja propisane
Mrežnim kodeksom, odnosno objekti koji imaju;
17
1. prihvaćen (revidiran) elaborat o priključku na prenosnu mrežu, te
2. ugovor o koncesiji.
Nebilansirani kapaciteti predstavljaju objekte koji ne zadovoljavaju oba navedena kriterija, te su na
izvjestan način lista zainteresiranih investitora i investicija.
Tablela 3.1. i Slika 3.1.daju prikaz zbirne snage svih prijavljenih objekata (bilansiranih i nebilansiranih)
po vrsti elektrane iz dosadašnjih IPRP. Poglavlje 8 daje detaljniju analizu bilansiranih kapaciteta.
Tabela 3.1. – Pregled instaliranih snaga prijavljenih objekata u prethodnim indikativnim planovima
razvoja proizvodnje razvrstanih po vrsti objekta (MW)
20072016
20082017
20092018
20102019
20112020
20122021
20132022
20142023
Termoelektrane
2830
2830
3665
3775
2240
2800
3248
3548
Hidroelektrane
1716
1742
1888
2024
1941
2557
2221
2099
Vjetroelektrane
610
610
740
1271
3015
2559
2804
2714
Elektrane na biomasu
0
0
0
0
10
10
10
21
Elektrane na sunčevu energiju
0
0
0
0
0
0
10
10
4000
3500
3000
2500
2000
TE
1500
HE
1000
VE
500
0
Slika 3.1 – Ukupna instalisana snaga prijavljenih projekata termoelektrana, hidroelektrana i
vjetroelektrana iz dosadašnjih IPRP (objavljenim u periodu 2006 – 2013)
Slika 3.2. daje prikaz ukupne prijavljene instalisane snage, odnosno broja prijavljenih projekata
vjetroelektrana u Bosni i Hercegovini. Vrijedi napomenuti da do danas nije bilansirana nijedna
vjetroelektrana.
18
3500
60
3000
50
2500
40
2000
30
1500
20
1000
10
500
0
0
2007-2016
2008-2017
2009-2018
2010-2019
2011-2020
Ukupna instalisana snaga VE (MW)
2012-2021
2013-2022
2014-2023
Broj prijavljenih projekata
Slika 3.2 – Ukupna instalisana snaga i broj prijavljenih projekata vjetroelektrana iz dosadašnjih IPRP
(objavljenim u periodu 2006 – 2013.)
19
4. OSTVARENJE ELEKTROENERGETSKOG BILANSA U 2012. GODINI
U Tabelama 4.1, 4.2. i 4.3. prikazani su relevantni podaci o ostvarenju elektroenergetskog bilansa u
2012. godini po mjesecima na prenosnoj mreži Bosne i Hercegovine.
U odnosu na ostvarenje bilansa 2009. 2010. i 2011. godine, ostvarenje bilansa 2012. godine na
prenosnoj mreži [3] pokazuje slijedeće:
Postignut je pad proizvodnje na prenosnoj mreži EES BiH u odnosu na prethodnu godinu za daljnjih
10,7% i podbačaj plana proizvodnje za 2012.godinu u iznosu od 8,6%;
Proizvodnja HE u 2012. godini u odnosu na 2011. godinu je ponovo smanjena i to za 11,2%, a to
smanjenje proizvodnje u HE 2011/2010. je bilo 45,5%. Proizvodnja HE u 2010. godini, u odnosu na
2009. godinu, bila je veća za 32,1%, sličan je bio porast 2009. u odnosu na 2008. godinu u iznosu od
30% što je rezultiralo ukupnom dvogodišnjem povećanju proizvodnje od 70,5%. Ovo ponovo ukazuje
na značajne hidrološke oscilacije;
Proizvodnja TE u 2012. godini u odnosu na 2011. godinu je takodje manja i to za 10,4%. Ako se uzme
u obzir da je proizvodnja TE u 2011. godini u odnosu na 2010. godinu bila značajno veća i to za 22,4%
može se zaključiti da su TE značajno doprinjele energetskom bilansu u BiH.
Suficit električne energije na prenosnoj mreži u 2012. godini je iznosio samo 6.618 MWh. 2011.
godine se suficit smanjio na 1.491 GWh (u prethodnim godinama se kretao izmedju 605,8 u 2007
godini i 4084,6 GWh u 2010. godini. Interesantan je bilans električne energije po mjesecima: 2010.
godine bilans EES BiH je bio negativan u dva mjeseca (juli, avgust), 2011. godine je negativan u tri
mjeseca (septembar, novembar i decembar), a ove godine u sedam mjeseci;;
U ostvarenju elektroenergetskog bilansa u 2012. godini bilježi se minimalno povećanje potrošnje
električne energije za 0,1%. Najveće smanjenje potrošnje je bilo u 2009. godini u iznosu od 4,87%,
dok je 2011. godine zabilježeno povećanje potrošnje za 3,6%. Za razliku od prošle godine kada su
direktno priključeni potrošači imali porast potrošnje i to izmedju 10 – 12% po elektroprivredama, ove
godine je zabilježena stagnacija. Generalno, potrošnja u predhodnih pet godina, uz neke oscilacije,
ima blagi porast da bi se ove godine zadržala na nivou potrošnje za 2011. godinu. Sagledavajući
potrošnju prema planu za 2012. Godinu, ona predstavlja 95,5% planirane potrošnje.
Vršna satna snaga konzuma na prenosnoj mreži u 2012. godini iznosila je 2143 MW što je
zanemarivo smanjenje u odnosu na 2011. godinu (7 MW), a smanjenje za 1,4% u odnosu na 2010.
godinu (2173 MW), kada je vršna satna snaga bila najveća u dosadašnjem periodu.
Na osnovu ostvarenog bilansa elektroenergetskog sistema BiH 2012. godine i dalje se može
konstatovati smanjenje proizvodnje električne energije, kao 2007. godine – oba puta uzrokovano
nepovoljnim hidrološkim uslovima. Potrošnja 2012. godine stagnira u odnosu na predhodne dvije
godine kada se bilježio blagi porast te je dostignuta vrijednost iz 1990. Godine, međutim s naglašeno
drugačijom raspodjelom potrošača – u ovim godinama glavni potrošači su domaćinstva.
20
Tabela 4.1.- Bilans električne energije na prenosnoj mreži
I
II
III
IV
V
VI
VII
VIII
IX
X
XI
XII
2012
2012/2011
MWh
MWh
MWh
MWh
MWh
MWh
MWh
MWh
MWh
MWh
MWh
MWh
MWh
%
Proizvodnja električne energije na prijenosnoj mreži
(1)
HE
274,905
287,495
315,917
586,914
461,234
301,988
202,084
185,168
146,759
200,234
303,864
541,375
3,807,936
88.8%
(2)
TE
863,041
731,755
770,872
582,143
659,556
640,702
651,754
671,572
719,051
740,650
652,457
742,177
8,425,730
89.6%
1,137,946
1,019,250
1,086,788
1,169,057
1,120,791
942,690
853,838
856,740
865,809
940,884
956,320
1,283,553 12,233,666
89.3%
952
1,096
4,407
6,579
9,164
3,323
1,136
1,256
611
601
3,619
4,829
37,573
189.8%
907,018
906,844
778,791
717,903
693,980
677,560
731,508
734,216
680,627
749,075
767,517
901,387
9,246,427
100.1%
(3)
Proizvodnja UKUPNO (1+2)
(4)
Enegija primljena iz distributivne mreže
Potrošnja električne energije sa prijenosne mreže
Ditsributivne kompanije
(5)
*
(6)
Direktno priključeni potrošači
222,168
198,208
222,500
221,487
227,077
218,988
220,561
222,691
216,626
216,680
205,331
214,196
2,606,514
98.7%
(7)
Prijenosni gubici
32,910
32,465
23,166
24,267
21,925
19,956
24,664
27,374
24,426
25,048
23,472
28,464
308,138
95.1%
(8)
Pumpni rad
34,094
31,877
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
65,970
308.2%
1,196,190
1,169,394
1,024,457
963,657
942,982
916,504
976,733
984,281
921,679
990,803
996,320
-58,245
-150,144
62,331
205,399
177,808
26,186
-122,895
-127,540
-55,870
-49,919
-40,000
(9)
Potrošnja UKUPNO (5+6+7+8)
1,144,047 12,227,049
Bilans električne energije na prijenosnoj mreži
(10)
Bilans (3-9)
*
Uključujući potrošnju kvalifikovanih kupaca
21
139,506
6,618
Tabela 4.2.- Proizvodnja električne energije na prenosnoj mreži
I
II
III
IV
V
VI
VII
VIII
IX
X
XI
XII
2012
2012/11
MWh
MWh
MWh
MWh
MWh
MWh
MWh
MWh
MWh
MWh
MWh
MWh
MWh
32,368
14,017
16,445
41,652
22,484
0
49,668
10,540
30,438
11,762
11,474
4,801
28,834
420
0
274,905
26,110
12,150
13,617
58,348
17,057
0
53,390
9,204
31,568
9,746
7,786
4,144
42,508
1,868
0
287,495
32,650
14,436
20,837
107,826
11,968
0
24,942
28,660
22,233
14,875
23,951
8,303
1,288
3,947
0
315,917
100,590
39,577
66,068
163,858
5,406
0
26,601
31,302
37,745
35,228
28,691
9,474
25,671
8,592
8,111
586,914
70,329
24,940
39,458
133,466
33,650
0
43,303
36,871
7,580
23,595
28,769
9,836
306
5,348
3,785
461,234
49,250
17,316
20,627
76,958
7,694
0
0
18,796
67,122
13,694
20,479
6,978
1,536
1,443
95
301,988
34,123
12,216
11,269
42,636
20,418
0
0
9,963
45,370
8,985
11,561
4,850
556
138
0
202,084
35,346
11,738
10,295
29,718
23,822
0
0
8,184
43,744
8,063
7,149
4,226
2,884
0
0
185,168
33,383
12,172
10,797
15,008
17,522
0
0
6,914
29,747
8,248
6,814
4,082
2,072
0
0
146,759
35,869
14,360
23,000
35,966
5,643
0
0
10,772
32,920
15,262
9,782
4,527
9,911
828
1,392
200,234
45,936
18,951
34,493
46,084
36,891
0
0
11,080
11,145
21,313
15,693
4,860
48,054
3,210
6,154
303,864
55,984
551,938
22,641
214,514
40,794
307,702
106,324
857,844
56,244
258,799
0
0
0
197,904
26,269
208,556
8,726
368,339
25,014
195,783
28,284
200,432
8,210
74,290
124,387
288,007
13,766
39,561
24,732
44,268
541,375 3,807,936
334,984
184,828
187,274
155,955
246,592
164,376
170,764
150,023
239,723
204,916
168,372
157,860
248,071
96,414
90,112
147,546
227,985
228,189
49,032
154,350
159,966
223,861
150,854
106,022
217,914
251,254
182,586
0
256,383
245,287
169,902
0
208,068
266,787
179,960
64,235
228,254
172,735
167,832
171,829
156,180
212,933
139,984
143,359
183,904
214,425
180,382
163,467
2,708,025
2,466,005
1,837,054
1,414,645
72.43%
111.27%
100.05%
87.67%
863,041
731,755
770,872
582,143
659,556
640,702
651,754
671,572
719,051
740,650
652,457
742,177
8,425,730
89.59%
1,137,946 1,019,250 1,086,788 1,169,057 1,120,791
942,690
853,838
856,740
865,809
940,884
956,320 1,283,553 12,233,666
89.33%
PROIZVODNJA
HE Jablanica
HE Grabovica
HE Salakovac
HE Višegrad
HE Trebinje 1
HE Trebinje 2
HE Dubrovnik (G2)
HE Bočac
HE Rama
HE Mostar
HE Jajce 1
HE Jajce 2*
PHE Čapljina
HE Peć-Mlini
HE Mostarsko Blato**
HIDROELEKTRANE
TE Tuzla
TE Kakanj
TE Ugljevik
TE Gacko
TERMOELEKTRANE
PROIZVODNJA
*Energija se isporučuje na distributivnu m režu
**Energija proizvedena u testnom radu
22
%
92.22%
96.85%
109.28%
119.58%
68.40%
36.53%
119.54%
51.73%
107.35%
117.79%
103.68%
175.78%
94.45%
127.63%
88.76%
Slika 4.1 - Struktura proizvodnje po mjesecima u 2012. godini
23
Tabela 4.3.- Potrošnja električne energije na prenosnoj mreži
I
II
III
IV
V
VI
VII
VIII
IX
X
XI
XII
2012
2012/2011
MWh
MWh
MWh
MWh
MWh
MWh
MWh
MWh
MWh
MWh
MWh
MWh
MWh
%
Elektrokrajina
181.193
189.042
156.390
141.540
133.593
129.781
136.049
133.051
125.853
144.654
152.924
183.758
1.807.828
100,7%
Elektrodoboj
56.769
56.804
48.777
45.208
48.899
48.423
51.782
51.575
47.878
51.949
48.375
52.016
608.454
97,8%
Elektrobijeljina
63.115
63.298
54.935
50.419
48.594
48.117
52.271
53.028
47.732
55.060
56.043
61.232
653.844
98,7%
Elektrodistribucija Pale
32.625
32.274
27.795
23.525
21.407
20.525
21.728
22.504
22.387
24.786
25.540
29.740
304.837
98,7%
Elektrohercegovina
21.090
19.553
17.557
16.164
14.722
13.828
14.896
15.074
13.681
14.923
15.830
17.436
194.754
97,9%
POTROŠNJA
RiTE ERS (Ugljevik i Gacko)
704
719
943
1.090
1.082
1.327
988
1.096
1.985
604
1.495
456
12.489
87,8%
355.496
361.690
306.396
277.946
268.297
262.000
277.716
276.328
259.516
291.976
300.208
344.638
3.582.206
99,4%
132.800
130.599
117.167
106.214
102.190
98.799
103.752
103.082
99.536
109.136
115.230
135.774
1.354.279
100,8%
ED Tuzla
95.610
91.487
87.192
83.317
87.558
77.109
85.188
84.899
80.021
86.373
83.718
93.051
1.035.524
103,4%
ED Zenica
85.632
82.705
76.809
71.821
72.074
69.957
73.274
73.765
71.718
77.886
78.330
90.628
924.600
99,3%
ED Mostar
20.997
19.560
16.487
15.082
14.191
15.597
17.864
17.799
14.945
15.889
17.108
20.375
205.896
100,7%
ED Bihac
38.926
40.377
35.081
34.613
33.534
33.658
38.609
39.577
35.022
37.323
34.495
39.588
440.803
97,0%
Direktni potrošači
34.255
28.456
37.332
40.976
40.372
40.048
38.427
40.870
40.094
35.979
34.884
37.507
449.201
106,8%
408.221
393.184
370.068
352.023
349.919
335.169
357.114
359.993
341.336
362.587
363.766
416.924
4.410.303
101,3%
ED Hercegovačko-Neretvanska
55.940
56.565
40.726
38.811
33.419
36.488
42.739
43.455
35.583
35.670
39.779
55.487
514.661
103,0%
ED Zapadnohercegovačka
32.847
32.471
26.984
25.955
22.597
23.648
25.478
26.621
22.252
24.442
26.136
32.012
321.443
101,1%
ED Herceg Bosanska
14.986
14.615
12.609
12.039
11.451
11.006
11.909
12.198
10.880
11.751
12.336
15.005
150.786
98,9%
ED Srednja Bosna
32.168
32.243
27.022
22.600
21.795
23.497
26.409
27.377
25.760
27.746
27.742
30.571
324.931
95,9%
ED Posavska
10.035
10.469
8.736
9.269
8.071
8.090
8.842
9.220
7.858
8.673
9.389
10.751
109.403
103,9%
ERS
ED Sarajevo
EPBiH
Direktni potrošači
EPHZHB
Aluminij (kvalifikovani kupac)
BSI Jajce (kvalifikovani kupac)
Distrikt Brčko
Potrošnja na prijenosnoj mreži
Pumpni rad PHE Čapljina
Preuzimanje sa prijenosne mreže
112.809
96.554
95.065
93.021
111.223
105.613
106.746
106.325
102.547
105.597
96.951
101.833
1.234.283
92,9%
258.785
242.917
211.142
201.695
208.555
208.342
222.123
225.195
204.880
213.879
212.333
245.660
2.655.507
96,8%
74.400
72.480
89.160
86.400
74.400
72.000
74.400
74.400
72.000
74.500
72.000
74.400
910.540
103,9%
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0,0%
32.284
34.782
24.525
21.327
19.886
19.036
20.716
20.992
19.522
22.812
24.541
33.961
294.384
97,2%
1.129.186 1.105.052 1.001.291
34.094
31.877
0
1.163.280 1.136.929 1.001.291
939.390
0
939.390
921.057
0
921.057
896.548
0
896.548
952.069
0
952.069
956.907
0
956.907
897.253
0
897.253
965.755
0
965.755
972.848 1.115.583
0
0
972.848 1.115.583
11.852.941
65.970
11.918.911
103,3%
308,2%
100,1%
24
U Tabeli 4.4. prikazani su podaci o mjesečnim maksimalnim i minimalnim dnevnim potrošnjama
električne energije u 2012. godini.
Tabela 4.4.- Podaci o karakterističnoj dnevnoj potrošnji električne energije u 2012. godini
MAX SATNA POTROŠNJA
MIN SATNA POTROŠNJA
MAX DNEVNA
POTROŠNJA
MIN DNEVNA
POTROŠNJA
MWh/h
DAN
SAT
MWh/h
DAN
SAT
MWh
DAN
MWh
DAN
Januar
2,028
17.01.2012.
17
1,108
23.01.2012.
4
40,726
31.01.2012.
36,023
01.01.2012.
Februar
2,143
10.02.2012.
18
1,110
26.02.2012.
4
44,044
10.02.2012.
36,260
26.02.2012.
Mart
1,861
07.03.2012.
19
952
26.03.2012.
3
36,733
09.03.2012.
29,710
25.03.2012.
April
1,752
10.04.2012.
20
897
30.04.2012.
3
34,594
14.04.2012.
29,493
29.04.2012.
Maj
1,670
16.05.2012.
20
871
02.05.2012.
3
33,626
17.05.2012.
29,020
06.05.2012.
Juni
1,655
21.06.2012.
14
833
03.06.2012.
5
33,771
21.06.2012.
28,788
03.06.2012.
Juli
1,660
09.07.2012.
14
957
23.07.2012.
4
33,597
20.07.2012.
30,363
22.07.2012.
August
1,718
18.08.2012.
20
938
20.08.2012.
4
34,218
18.08.2012.
29,640
19.08.2012.
Septembar
1,692
26.09.2012.
19
938
03.09.2012.
3
32,303
13.09.2012.
30,047
09.09.2012.
Oktobar
1,897
25.10.2012.
19
912
08.10.2012.
3
36,045
30.10.2012.
29,802
07.10.2012.
Novembar
1,860
11.11.2012.
18
949
05.11.2012.
3
35,488
20.11.2012.
32,066
04.11.2012.
Decembar
2,054
13.12.2012.
17
996
02.12.2012.
3
40,789
13.12.2012.
33,785
02.12.2012.
Slika 4.2.- Minimalna i maksimalna satna potrošnja po mjesecima u 2012. godini
U Tabeli 4.5. i pripadajućim dijagramima prikazani su dnevni izvještaji za 10.02.2012. godine kao
dan u kome je postignuta vršna satna snaga konzuma na prenosnoj mreži, i dnevni izvještaj za
03.06.2012. godine kada je postignuto minimalno satno opterećenje konzuma na prenosnoj
mreži. Može se konstatovati da i dalje postoji relativno nepovoljan odnos maksimalnih i
minimalnih satnih vrijednosti opterećenja konzuma BiH na prenosnoj mreži i to ne samo između
sezonskih vrijednosti, već i između satnih vrijednosti u toku jednog dana.
U danu kada je postignuto vršno opterećenje konzuma, odnos satnog maksimalnog i minimalnog
opterećenja iznosi 1,53 (2143/1399). U danu u kome je postignuto minimalno opterećenje ovaj
odnos je 1,80 (1496/833).
25
Ista tabela sa pripadajućim dijagramima daje i pregled Max. i Min. dnevnog opterećenja u
2012.godini.
Tabela 4.5.- Karakteristične potrošnje električne energije u 2012. godini
Max satna potrošnja
MWh
Dan
Sat
2,143
10.02.2012. 18:00
Min satna potrošnja
MWh
Dan
Sat
833
03.06.2012. 5:00
Max dnevna
MWh
Dan
44,044
10.02.2012.
Min dnevna
MWh
Dan
26,879
01.05.2012.
MW
2.143MW
2.143 MW
1.496 MW
1.399 MW
1.399 MW
1.399MW
895 MW
833 MW
Max opterećenje
Min opterećenje
Max potrošnja
Slika 4.3.- Dijagrami potrošnje za karakteristične dane u 2012. godini
26
Min potrošnja
5. PROIZVODNJA I POTROŠNJA ELEKTRIČNE ENERGIJE U BOSNI I
HERCEGOVINI U PROTEKLOM PERIODU
U Tabeli 5.1. prikazani su podaci o proizvodnji i potrošnji električne energije, a Tabeli 5.2. bilansi
snaga za maksimalno satno opterećenje konzuma BiH u periodu 2002-2012. godina prema
godišnjim izvještajima koje je pripremio NOSBiH (do jula 2005. godine ZEKC).
Izgled tabela je prilagođen potrebama Indikativnog plana razvoja proizvodnje, jer u proteklom
periodu za neke godine NOSBiH (ZEKC) nije raspolagao detaljnim statističkim podacima o
ukupnoj potrošnji pojedinih kategorija potrošača (to je i sada vezano za potrošače u kategoriji
„javna rasvjeta“). Potrebno je napomenuti da je uključivo sa 2012. godinom rubrika obnovljivih
izvora priključenih na mrežu prenosa ostala prazna.
U Tabeli 5.3. za prenosni sistem Bosne i Hercegovine prikazani su karakteristični godišnji
pokazatelji za period 2002 – 2012. god.
Ukupna proizvodnja i potrošnja električne energije u BiH u periodu 1990. – 2012. godina na
godišnjem nivou, prema izvještajima NOSBiH-a, prikazana je na dijagramu Slika 5.1.
27
Tabela 5.1.
R.b.
Godina
Pozicija
Ostvareno
2002
2003
2004
2005
2006
2007
2008
2009
2010
2011
2012
1
Godišnja potrošnja na prenosnoj mreži (MWh)
9,147,770
9,734,965
10,140,892
10,662,510
10,796,667
10,870,500
11,338,800
10,786,500
11,468,900
11,879,700
11,852,941
2
Godišnji stopa rasta potrošnje (%)
-0.39
6.42
4.17
5.14
1.26
0.68
4.31
-4.87
6.33
3.58
-0,25
3
Industrijska potrošnja (%)
38.1
32.1
35.9
4
Transport (%)
0.9
1.0
1.3
5
Ostala potrošnja (%)
17.6
19.0
19.1
6
Domaćinstva (%)
43.4
48.0
43.9
7
Javna rasvjeta (%)
8
Proizvodnja iz obnovljivih izvora na VN (MWh)
9
Proizvodnja na distributivnoj mreži (MWh)
311,000
247,300
299,500
324,700
349,749
361,000
526,900
87,800
84,300
19,791
37,573
10
Proizvodnja na prenosnoj mreži (MWh)
10,473,820
10,992,488
12,415,287
12,393,225
13,277,084
11,800,400
13,270,200
13,994,900
15,553,500
13,694,919
12,233,666
11
Ukupna proizvodnja (MWh)
10,784,820
11,239,788
12,714,787
12,717,925
13,626,833
12,161,400
13,797,100
14,082,700
15,637,800
13,714,710
12,271,239
12
Gubici na prenosnoj mreži (MWh)
267,850
294,844
321,292
383,705
311,071
312,000
326,500
306,100
337,900
324,169
308,138
13
Gubici na prenosnoj mreži u odnosu na (1) (%)
2.93
3.03
3.17
3.60
2.88
2.87
2.88
2.84
2.95
2.73
2,60
14
Pumpni rad
12,400
0.00
0.00
2,200.00
21,403.00
65,970
15
Ukupna potrošnja na prenosnoj mreži (1+12+14)
9,415,620
10,029,809
10,462,184
11,046,215
11,107,738
11,194,900
11,665,300
11,092,600
11,809,000
12,203,869
12,227,048
16
Gubici na prenosnoj mreži u odnosu na (10) (%)
2.56
2.68
2.59
3.10
2.34
2.64
2.46
2.19
2.17
2.37
2,52
17
BILANS NA PRENOSNOJ MREŽI (10-15) (MWh)
1,058,200
962,679
1,953,103
1,347,010
2,169,346
605,500
1,604,900
2,902,300
3,744,500
1,491,050
6,618
28
Tabela 5.2
R.b.
Godina
Ostvareno
Pozicija
2002
2003
2004
2005
2006
2007
2008
2009
2010
2011
2012
18
Vršna snaga konzuma na prenosnij mreži (MW)
1741
1854
1879
2005
2019
2078
2117
2033
2173
2150
2143
19
Angažovana snaga izvora na mreži prenosa (MW)*
2141
2074
2598
2446
1707
2206
2435
2273
2870
1956
1820
20
Potrebna snaga primarne rezerve (MW)**
12
12
12
13
13
14
14
14
14
14
14
21
Potrebna snaga sekundarne rezerve (MW)**
50
53
53
56
57
58
59
57
59
59
59
22
Potrebna snaga tercijerne rezerve (MW)**
250
250
250
250
250
250
250
250
250
250
250
23
BILANS (19-18) (MW)
400
220
719
441
-312
128
318
240
697
-194
-323
* - u vrijeme postizanja vršne snage konzuma
** - za integrisani sistem (do septembra 2004. godine, sistem BiH radio je u dvije sinhrone zone)
Tabela 5.3
R.b.
Godina
Ostvareno
Pozicija
2002
2003
2004
2005
2006
2007
2008
2009
2010
2011
2012
24
Faktor godišnjeg opterećenja konzuma BiH - mg
0.60
0.60
0.61
0.61
0.61
0.60
0.61
0.61
0.61
0.63
0.63
25
Vrijeme iskorištenja maks. god. opterećenja Tg(h)
5254
5251
5397
5318
5348
5231
5356
5306
5277
5526
5531
26
Srednje godišnje opterećenje Pg (MW)
1044
1111
1154
1217
1232
1241
1291
1231
1309
1356
1353
29
Slika 5.1.- Ukupna proizvodnja i potrošnja električne energije u BiH u periodu 1990. – 2012. godina na godišnjem nivou
30
6. ENERGETSKI BILANS I TEHNIČKI PARAMETRI PROIZVODNIH
KAPACITETA
U Tabelama 6.1. i 6.2. prikazani su tehnički parametri elektroenergetskih izvora priključenih na
prenosnu mrežu, a u tabelama 6.3., 6.4. i 6.5. planski bilansi električne energije za 2013. godinu [4].
Planirana proizvodnja na prenosnoj mreži Bosne i Hercegovine u 2013. godini iznosi 13.836,9 GWh i
manja je za 1.603,20 GWh u odnosu na realizovanu proizvodnju u 2012. godini, odnosno, predviđa se
smanjenje proizvodnje za 13,1% u odnosu na ostvarenje u protekloj godini.
Tabela 6.1.- Hidroelektrane
Sliv
Naziv
objekta
Trebinje I
Trebišnjica
Neretva
Vrbas
Drina
Lištica
Tihaljina
Br.
agr
.
Instalisana
snaga
agregata
Max snaga
na
mreži
prenosa
Protok
Kote
Akumulacij
a
SGP
Planirana
proizvodnj
a u 2013.
na mreži
prenosa
(MW)
(MW)
(m3/s)
(m)
(GWh/hm3)
(GWh)
(GWh)
352-402
288-295
224-231,5
536-595
1010,7/107
4,6
8,02/9,30
3,43/6.47
530,8/466
370420
1168
400
731
368.3
531.3
183.5
497.0
235-270
127,7/288
792
704.5
154,5-159,5
118,5-123
74-76,5
425,8-427,1
254-282
330,5-336
2,9/5
5,3/16
0,4/6
2
5,09/42,9
10,0/101,0
342
593
310
247
307
1108
282.2
401.2
238.0
218.2
273.9
909.2
Dubrovnik*
Čapljina
Rama
3
2
2
2
2x54+1x63
2x108
2x220
2x80
171
108
440
160
Jablanica
6
6x30
180
Grabovica
Salakovac
Mostar
Jajce I
Bočac
Višegrad
Mostarsko
blato
Peć-Mlini
2
3
3
2
2
3
2x57
3x70
3x24
2x30
2x55
3x105
114
210
72
60
110
315
3x70
2x48,5
2x112,5
2x32
2x30+4x
35
2x190
3x180
3x120
2x30
2x120
3x270
2
2x30
60
2x18
2
2x15,3
30.6
2x15
86.0
249-252
0,2/0,74
72-80
2030.6
*)
72.0
4.765.3
– Bilansira se samo G2
Tabela 6.2.- Termoelektrane
Naziv
objekta
Oznaka
bloka
Tuzla 2
Tuzla 3
Tuzla 4
Tuzla 5
TUZLA
Kakanj 3
Kakanj 4
Kakanj 5
KAKANJ
G3
G4
G5
G6
GACKO
UGLJEVIK
G1
G1
G5
G6
G7
Instalisan
a
snaga
agregata
Maksimaln
a snaga na
mreži
prenosa*)
Tehnički
minimu
m
Prividna
snaga
(MW)
(MW)
(MW)
(MVA)
100
200
200
215
715
110
110
230
450
85
175
180
190
630
95
85
205
385
60
125
125
115
118
235
235
253
921
125
137.5
270.5
693
300
300
276
279
180
155
353
353
60
55
140
1560
*) - ''Studija elektroenergetskog sektora u BiH'' - Modul 3
Planirana
proizvodnj
a u 2013.
na
mreži
prenosa
Specifična
potrošnja*
Moguća
proizvodnja**
)
)
(kJ/kWh)
(GWh)
(GWh)
LM
LM
LM
M
14,400
12,150
12,200
11,810
3.439.1
M
M
M
11,700
14,433
12,260
462.00
1078.00
1078.00
1103.00
3721.00
627.00
478.00
1227.00
2332.00
L
M
11,520
11,470
1149.40
1457.70
1.646.4
1.600.0
8660.10
9.071.6
Vrsta
uglja
2386.1
**) - Za F BiH ''Strateški plan i program razvoja energetskog sektora F BiH (Vlada F BiH), za RS ostvarenje 2007.
31
Tabela 6.3.- Proizvodnja na mreži prenosa
(GWh)
I
II
III
IV
V
VI
VII
VIII
IX
X
XI
XII
UKUPNO
HE Rama
HE Mostar
CHE Čapljina
HE Peć-Mlini
HE Jajce 1
HE Mostarsko blato
Ukupno EP HZ HB
40,0
25,0
28,0
11,0
20,0
15,0
139,0
40,0
21,0
28,0
11,0
19,0
14,0
133,0
40,0
27,0
26,0
10,0
23,0
12,0
138,0
25,0
30,0
20,0
9,0
29,0
12,0
125,0
25,0
20,0
7,5
5,0
25,0
9,0
91,5
42,0
12,0
3,0
2,0
15,2
0,0
74,2
55,0
10,0
0,0
1,0
12,0
0,0
78,0
45,0
9,0
0,0
1,0
10,0
0,0
65,0
45,0
12,0
0,0
1,0
10,0
0,0
68,0
55,0
20,0
15,0
2,0
14,0
3,0
109,0
45,0
25,0
26,0
7,0
18,0
6,0
127,0
40,0
27,0
30,0
12,0
23,0
15,0
147,0
497,0
238,0
183,5
72,0
218,2
86,0
1.294,7
HE Jablanica
HE Grabovica
HE Salakovac
Ukupno HE
TE Tuzla
TE Kakanj
Ukupno TE
Ukupno EP BiH
71,9
28,4
41,3
141,6
272,6
234,0
506,6
648,2
66,8
26,8
39,1
132,7
276,3
211,3
487,7
620,4
70,7
28,5
42,3
141,4
232,9
180,2
413,2
554,6
90,2
35,6
54,6
180,4
235,4
177,5
412,8
593,2
68,4
27,6
43,3
139,2
243,2
180,2
423,4
562,7
42,3
16,6
22,8
81,7
321,8
107,1
428,9
510,6
34,3
12,9
14,1
61,3
312,2
196,0
508,2
569,5
35,2
13,0
13,2
61,4
333,3
224,5
557,8
619,2
39,1
14,6
16,1
69,8
230,0
221,9
451,8
521,6
63,1
24,8
32,4
120,3
292,4
204,6
497,0
617,3
54,7
24,4
36,9
116,0
340,7
211,7
552,3
668,4
67,7
29,1
45,2
142,0
348,3
237,2
585,5
727,5
704,5
282,2
401,2
1.387,9
3.439,1
2.386,1
5.825,2
7.213,1
HE Trebinje 1
HE Dubrovnik
HE Višegrad
HE Bočac
Ukupno HE
TE Gacko
TE Ugljevik
Ukupno TE
Ukupno ERS
19,7
38,5
95,0
24,1
177,3
149,2
167,5
316,7
494,0
39,0
65,0
86,0
25,1
215,1
149,2
135,0
284,2
499,3
44,2
72,0
120,0
30,1
266,3
143,6
103,0
246,6
512,9
43,7
70,0
124,0
38,1
275,8
159,8
0,0
159,8
435,6
47,7
71,8
100,0
33,1
252,6
149,2
42,0
191,2
443,8
7,9
0,0
64,8
23,1
95,8
159,8
163,0
322,8
418,6
23,3
0,0
41,6
17,1
82,0
143,9
168,5
312,4
394,4
22,0
0,0
29,6
12,1
63,7
165,2
168,5
333,7
397,3
6,9
0,0
30,6
13,1
50,6
143,9
147,0
290,9
341,4
40,0
72,0
40,6
15,1
167,6
0,0
178,0
178,0
345,6
35,6
70,0
80,0
19,1
204,7
138,8
163,0
301,8
506,4
38,3
72,0
97,0
24,1
231,4
143,9
164,5
308,4
539,8
368,3
531,3
909,2
273,9
2.082,7
1.646,4
1.600,0
3.246,4
5.329,0
Ukupno HE u BiH
Ukupno TE u BiH
457,9
823,2
480,8
771,8
545,7
659,8
581,1
572,7
483,3
614,6
251,7
751,7
221,3
820,6
190,1
891,5
188,3
742,7
396,9
675,0
447,7
854,1
520,5
893,8
4.765,3
9.071,6
Ukupno
1.281,1
1.252,6
1.205,5
1.153,8
1.097,9
1.003,5
1.041,8
1.081,5
931,0
1.071,9
1.301,8
1.414,3
13.836,9
32
Tabela 6.4.- Potrošnja na mreži prenosa
Tabela 6.4a. Bruto distributivna potrošnja
(GWh)
I
II
III
IV
V
VI
VII
VIII
IX
X
XI
XII
UKUPNO
EP HZ HB
150,00
129,20
123,20
106,90
98,50
95,20
102,80
104,80
100,30
104,90
124,00
142,40
1.382,20
EP BiH
423,80
392,53
395,10
354,61
355,62
346,54
354,55
364,81
363,70
380,72
390,95
421,05
4.543,98
ERS
344,05
320,72
303,35
268,62
261,83
258,80
268,46
262,37
271,87
295,70
316,42
351,64
3.523,83
Distrikt Brčko
33,75
32,58
26,30
22,23
20,72
19,43
21,02
21,75
21,52
24,82
31,43
33,90
309,43
951,60
875,04
847,95
752,36
736,66
719,97
746,83
753,72
757,38
806,14
862,80
948,98
9.759,44
Ukupno
Potrošnja
Bruto
Distr.
Tabela 6.4b. Direktni kupci (kvalifikovani i tarifni)
(GWh)
I
II
III
IV
V
VI
VII
VIII
IX
X
XI
XII
UKUPNO
Aluminij Mostar (kval. dio)
74,40
67,20
74,30
72,00
74,40
72,00
74,40
74,40
72,00
74,50
72,00
74,40
876,00
Ukupno kvalif. kupci
74,40
67,20
74,30
72,00
74,40
72,00
74,40
74,40
72,00
74,50
72,00
74,40
876,00
Steelmin
0
0
0
0
0
0
16,40
22,70
22,70
22,70
22,70
22,70
129,90
B.S.I. Jajce
14,10
18,10
20,10
19,40
20,10
19,40
20,10
20,10
19,40
20,10
19,40
20,10
230,40
Aluminij Mostar (tarifni dio)
93,00
84,00
92,90
90,00
93,00
90,00
93,00
93,00
90,00
93,10
90,00
93,00
1.095,00
Željeznica FBiH
0,50
0,50
0,50
0,50
0,50
0,50
0,50
0,50
0,50
0,50
0,50
0,50
6,00
EP HZ HB
107,60
102,60
113,50
109,90
113,60
109,90
130,00
136,30
132,60
136,40
132,60
136,30
1.461,30
Mittal Steel Zenica
31,59
30,69
31,70
31,70
31,79
31,79
31,79
31,79
31,80
31,79
31,80
31,80
380,00
Željeznice FBiH
3,59
3,59
3,59
3,59
3,59
3,59
3,59
3,59
3,59
3,59
3,59
3,59
43,06
Željezara Ilijaš
0,36
0,34
0,37
0,36
0,36
0,35
0,37
0,38
0,40
0,40
0,39
0,36
4,43
Cementara Kakanj
0,83
4,35
7,13
7,43
4,14
6,02
7,73
5,85
3,80
3,35
2,83
0,75
54,22
KTK Visoko
0,05
0,05
0,06
0,05
0,05
0,04
0,03
0,03
0,03
0,05
0,05
0,04
0,55
EP BiH
36,43
39,03
42,85
43,13
39,92
41,79
43,49
41,64
39,61
39,18
38,65
36,54
482,26
Glinica Zvornik
6,62
6,22
7,52
7,12
7,52
7,12
7,52
7,52
7,12
7,52
7,32
6,62
85,74
Željeznica RS
1,91
1,69
2,19
1,87
1,95
1,74
1,81
1,99
1,96
1,95
2,15
2,03
23,24
Novi rudnici Ljubija
2,24
1,99
3,37
2,91
2,08
2,52
2,31
2,20
2,29
2,38
2,47
2,60
29,37
33
Potrošnja HE, R i TE
1,32
1,26
1,49
1,44
1,43
1,18
1,28
1,11
1,19
2,03
1,21
1,35
16,29
ERS
12,09
11,15
14,56
13,34
12,99
12,56
12,92
12,82
12,56
13,88
13,16
12,60
154,64
Ukupno tarifni kupci
156,12
152,78
170,91
166,37
166,51
164,25
186,42
190,76
184,77
189,46
184,41
185,44
2.098,20
Ukupno direktni kupci
230,52
219,98
245,21
238,37
240,91
236,25
260,82
265,16
256,77
263,96
256,41
259,84
2.974,20
Tabela 6.4c. Ukupna potrošnja u BiH
(GWh)
I
II
III
IV
V
VI
VII
VIII
IX
X
XI
XII
UKUPNO
EP HZ HB
257,60
231,80
236,70
216,80
212,10
205,10
232,80
241,10
232,90
241,30
256,60
278,70
2.843,50
EP BiH
460,23
431,56
437,95
397,74
395,54
388,33
398,04
406,44
403,31
419,90
429,60
457,59
5.026,24
ERS
356,14
331,88
317,91
281,96
274,82
271,36
281,38
275,19
284,43
309,58
329,58
364,24
3.678,47
Distrikt Brčko
33,75
32,58
26,30
22,23
20,72
19,43
21,02
21,75
21,52
24,82
31,43
33,90
309,43
Kvalifikovani kupci
74,40
67,20
74,30
72,00
74,40
72,00
74,40
74,40
72,00
74,50
72,00
74,40
876,00
Ukupna potrošnja u BiH
1.182,12
1.095,02
1.093,16
990,73
977,57
956,22
1.007,65
1.018,88
1.014,16
1.070,10
1.119,21
1.208,82
12.733,65
34
Tabela 6.5.- Planirani bilans električne energije za 2013. godinu
(GWh)
I
II
III
IV
V
VI
VII
VIII
IX
X
XI
XII
UKUPNO
Bruto distrib. potrošnja
Direktni tarifni kupci
Proizvodnja na mreži prenosa
DHE, MHE i ITE
UKUPNA Potrošnja
UKUPNA Proizvodnja
Bilans EP HZ HB
150,0
107,6
139,0
17,5
257,6
156,5
-101,1
129,2
102,6
133,0
16,5
231,8
149,5
-82,3
123,2
113,5
138,0
18,5
236,7
156,5
-80,2
106,9
109,9
125,0
20,0
216,8
145,0
-71,8
98,5
113,6
91,5
19,0
212,1
110,5
-101,6
95,2
109,9
74,2
15,0
205,1
89,2
-115,9
102,8
130,0
78,0
10,5
232,8
88,5
-144,3
104,8
136,3
65,0
8,5
241,1
73,5
-167,6
100,3
132,6
68,0
9,0
232,9
77,0
-155,9
104,9
136,4
109,0
10,5
241,3
119,5
-121,8
124,0
132,6
127,0
11,5
256,6
138,5
-118,1
142,4
136,3
147,0
17,5
278,7
164,5
-114,2
1.382,2
1.461,3
1.294,7
174,0
2.843,5
1.468,7
-1.374,8
Bruto distrib. potrošnja
Direktni tarifni kupci
Proizvodnja na mreži prenosa
DHE, MHE i ITE
UKUPNA Potrošnja
UKUPNA Proizvodnja
Bilans EP BiH
423,8
36,4
648,2
36,5
460,2
684,7
224,4
392,5
39,0
620,4
33,6
431,6
654,0
222,4
395,1
42,8
554,6
41,9
438,0
596,4
158,5
354,6
43,1
593,2
44,0
397,7
637,2
239,5
355,6
39,9
562,7
46,0
395,5
608,6
213,1
346,5
41,8
510,6
38,7
388,3
549,4
161,0
354,5
43,5
569,5
34,1
398,0
603,6
205,6
364,8
41,6
619,2
31,1
406,4
650,3
243,8
363,7
39,6
521,6
31,0
403,3
552,6
149,3
380,7
39,2
617,3
34,7
419,9
652,0
232,1
391,0
38,7
668,4
37,1
429,6
705,5
275,9
421,0
36,5
727,5
40,7
457,6
768,1
310,5
4.544,0
482,3
7.213,1
449,2
5.026,2
7.662,4
2.636,1
Bruto distrib. potrošnja
Direktni tarifni kupci
Proizvodnja na mreži prenosa
DHE, MHE i ITE
UKUPNA Potrošnja
UKUPNA Proizvodnja
344,1
12,1
494,0
10,1
356,1
504,1
320,7
11,2
499,3
9,6
331,9
508,8
303,3
14,6
512,9
12,5
317,9
525,4
268,6
13,3
435,6
13,0
282,0
448,6
261,8
13,0
443,8
11,7
274,8
455,5
258,8
12,6
418,6
8,2
271,4
426,8
268,5
12,9
394,4
5,9
281,4
400,2
262,4
12,8
397,3
4,0
275,2
401,3
271,9
12,6
341,4
5,0
284,4
346,4
295,7
13,9
345,6
5,8
309,6
351,4
316,4
13,2
506,4
8,3
329,6
514,7
351,6
12,6
539,8
11,1
364,2
550,8
3.523,8
154,6
5.329,0
105,1
3.678,5
5.434,1
Bilans ERS
147,9
177,0
207,5
166,7
180,7
155,4
118,8
126,1
62,0
41,8
185,1
186,6
1.755,6
Distrikt Brčko
33,7
32,6
26,3
22,2
20,7
19,4
21,0
21,7
21,5
24,8
31,4
33,9
309,4
Bruto distr. potrošnja
951,6
875,0
847,9
752,4
736,7
720,0
746,8
753,7
757,4
806,1
862,8
949,0
9.759,4
Direktni tarifni kupci
156,1
152,8
170,9
166,4
166,5
164,2
186,4
190,8
184,8
189,5
184,4
185,4
2.098,2
Direktni kvalifikovani kupci
74,4
67,2
74,3
72,0
74,4
72,0
74,4
74,4
72,0
74,5
72,0
74,4
876,0
Direktni Kupci
230,5
220,0
245,2
238,4
240,9
236,2
260,8
265,2
256,8
264,0
256,4
259,8
2.974,2
Proizvodnja na mreži prenosa
1.281,1
1.252,6
1.205,5
1.153,8
1.097,9
1.003,5
1.041,8
1.081,5
931,0
1.071,9
1.301,8
1.414,3
13.836,9
Proizvodnja DHE, MHE i ITE
64,1
59,7
72,8
77,0
76,7
61,9
50,5
43,5
45,0
51,0
56,9
69,2
728,3
Gubici prenosa
33,5
29,6
29,0
25,9
25,3
22,3
26,0
27,5
22,3
25,3
29,5
34,2
330,5
Isporuka sa mreže prenosa
1.111,0
1.028,6
1.014,3
908,3
895,5
889,2
952,1
970,2
963,8
1.013,2
1.056,0
1.132,5
11.934,7
Ukupna potrošnja u BiH
1.182,1
1.095,0
1.093,2
990,7
977,6
956,2
1.007,7
1.018,9
1.014,2
1.070,1
1.119,2
1.208,8
12.733,6
Ukupno proizvodnja u BiH
1.345,2
1.312,3
1.278,3
1.230,8
1.174,6
1.065,3
1.092,3
1.125,1
976,0
1.122,9
1.358,7
1.483,5
14.565,2
Bilans BiH (Proizv.-potrošnja-gubici)
136,7
194,5
162,2
219,6
177,2
91,9
63,7
83,8
-55,1
33,5
216,2
247,6
1.501,0
35
Iz finalne Tabele 6.5 vidi se da je u 2013. godini planiran suficit električne energije od 1.501 GWh,
odnosno 10,3% u odnosu na ukupnu planiranu proizvodnju, uključujući i MHE i distributivne
elektrane. Potrebno je konstatovati da se samo u jednom mjesecu očekuje negativan bilans na nivou
Bosne i Hercegovine, te da iskustva ukazuju na veliku osjetljivost bilansa na hidrološke prilike.
Negativan bilans registrovan je u sedam mjeseci 2012. godine, tri mjeseca 2011. i u dva ljetna
mjeseca 2010. godine.
Sa aspekta raspoloživosti prenosnih kapaciteta, u 2012. godini ne očekuju se ograničenja u isporuci
električne energije kupcima u Bosni i Hercegovini. Od 01.01.2008. godine svi kupci električne energije
u Bosni i Hercegovini, osim domaćinstava, imaju pravo sticanja statusa ''kvalifikovanog kupca'', ali bez
obaveze da to pravo i ostvare. Ovu mogućnost je, za sada, samo djelimično iskoristio Aluminij
Mostar, dok su svi ostali kupci deklarisani kao ''tarifni kupci''.
NOSBiH mjesečno sa susjednim operatorima sistema sklapa ugovore u kojima su definisane
vrijednosti NTC-a (Net Transfer Capacity) za svaku granicu i oba smjera, i koje su osnov za
odobravanje razmjene (uvoz, izvoz, tranziti) na interkonektivnim vodovima. Pravo korištenja
definisanih vrijednosti NTC-a se po pravilu raspoređuju na jednake dijelove između operatora
susjednih sistema, odnosno NOSBiH raspolaže pravom da koristi 50% NTC-a.
Za ilustraciju, u Tabeli 6.6. prikazane su mjesečne maksimalne vrijednosti NTC-a sa susjednim
sistemima za 2012. godinu.
Tabela 6.6.- Maksimalne „NTC“ vrijednosti u 2012. godini
HRVATSKA
SRBIJA
CRNA GORA
I
II
III
IV
V
VI
VII
VIII
IX
X
XI
XII
uvoz
500
450
650
600
450
550
550
600
600
470
400
530
izvoz
700
700
550
650
650
650
650
650
650
650
550
700
uvoz
500
500
450
550
400
350
400
400
400
350
350
400
izvoz
550
500
450
450
300
400
400
450
450
400
400
450
uvoz
450
400
400
400
400
400
450
460
450
300
450
450
izvoz
550
450
500
500
450
550
480
450
500
250
500
400
36
7. PROGNOZA POTROŠNJE 2014.-2023. GODINA
7.1. Statistički podaci relevatni za planiranje potrošnje
Zvanični nosioci statističkih aktivnosti u Bosni i Hercegovini su: Agencija za statistiku Bosne i
Hercegovine, Zavod za statistiku Federacije Bosne i Hercegovine, Republički zavod za statistiku
Republike Srpske i Statistički biro Distrikta Brčko, koji je prema Zakonu o statistici BiH ispostava
Agencije za statistiku BiH.
U Tabeli 7.1. dat je pregled potrošnje električne energije na prenosnoj mreži [3] i dostupnih
podataka o osnovnim indikatorima za Bosnu i Hercegovinu, za period 2001-2012. godina, prema
podacima zvaničnih statističkih organizacija (www.bhas.ba).
Tabela 7.1.- Pregled potrošnje električne energije i osnovnih indikatora za Bosnu i Hercegovinu
2001.
2002.
2003.
2004.
2005.
2006.
2007.
2008.
2009.
2010.
2011.
2012.
3.798
3.828
3.832
3.842
3.843
3.843
3.842
3.842
3.843
3.843
3.840
-
74
75
75
75
75
75
75
75
75
75
75
-
BDP u mil.
KM
12.641
13.946
14.689
15.946
17.218
19.333
21.836
24.759
24.051
24.584
25.474
-
BDP/stan. u
KM
4.328
3.643
3.833
4.150
4.480
5.031
5.683
6.444
6.258
6.397
BDP/stan. u
EUR***
1.698
1.859
1.956
2.118
2.291
2.572
2.906
3.295
3.200
3.271
Porast BDP
(%)
6,75
9,46
5,22
8,27
7,97
12,28
12,95
13,39
-2,86
2,22
3,62
-
Potrošnja
el.energije
GWh**
9.185
9.147
9.734
10.141
10.663
10.797
10.871
11.338
10.787
11.469
11.880
11.853
Porast
potrošnje
(%)
3,5
-0,41
6,42
4,18
5,14
1,26
0,69
4,2
-4,9
6,3
3,6
-0,2
Procjena
ukupnog
prisutnog
stanovn.hilj.
Broj st./km
2
(*)
6.634
-
3.392
-
*Prvi podaci, **Potrošnja električne energije na mreži prenosa (podaci NOSBIH-a), ***obračunato po prosječnom godišnjem kursu
eura CB BiH
Treba naglasiti da je posljednji popis broja stanovnika u BiH obavljen 1991. godine, kada je na
području Bosne i Hercegovine registrovano 4.377.033 stanovnika. Podaci koji su dati u Tabeli
7.1. predstavljaju procjenu broja stanovnika koje su izvršile statističke organizacije. Planirani
37
popis stanovništva koji će biti proveden u 2013. godini će dati tačan broj prisutnog stanovništva
u BiH.
Podaci o bruto društvenom proizvodu za 2001-2011. godinu su preuzeti iz [5] i [6]. U Bosni i
Hercegovini je u periodu 1992-1995. došlo do drastičnog pada bruto društvenog proizvoda
(BDP), a neposredno nakon rata, BDP u Bosni i Hercegovini je pao na oko 20% predratnog nivoa.
Od 1995. godine BiH je ostvarila visoke stope ekonomskog rasta. Kao rezultat, BDP po
stanovniku je u proteklih 13 godina porastao za više od 7 puta, sa oko 900 KM krajem 1995.
godine na 6.634 KM u 2011. godini, što je premašilo predratnu vrijednost koja je iznosila oko
5.000 KM.
Sa vrlo visokih nivoa (oko 75% u 1996. i 35% u 1997. godini) realna stopa ekonomskog rasta je
pala na 6 - 14% u periodu 2000-2008. U 2009. godini je prvi put došlo do pada BDP za 2,9% što je
posljedica svjetske ekonomske krize i recesije, da bi u 2010. i 2011. godini ponovo bio ostvaren
porast od 2,2% i 3,6%.
Struktura finalne potrošnje električne energije u Bosni i Hercegovini u periodu 2008-2011.
godina koju objavljuje Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine u svojim saopštenjima
„Statistika energije“ [7], [8], [9] i [10] je data u Tabeli 7.2. Iznos finalne potrošnje je nešto manji
(cca 10%) od egzaktnih podataka o potrošnji električne energije na prenosnoj mreži koje
publikuje NOSBiH jer nisu uračunati gubici na distributivnoj mreži, međutim ovi izvještaji su
značajni jer ukazuju na procentualnu strukturu potrošača.
Finalna potrošnja električne energije predstavlja finalnu potrošnju energije u industriji,
građevinarstvu, saobraćaju, poljoprivredi, domaćinstvima i ostalim sektorima.
U finalnoj potrošnji električne energije u 2011. godini domaćinstva učestvuju sa 42,1%, industrija
sa 38,3%, a ostali potrošači uključujući građevinarstvo, saobraćaj i poljoprivredu učestvuju sa
19,6%.
Najveće učešće u potrošnji električne energije u 2011. godini u industrijskom sektoru ima
industrija proizvodnje metala bez željeza sa 51%, dok industrija željeza i čelika učestvuje sa
16,4% [10].
Tabela 7.2.– Struktura finalne potrošnje električne energije u Bosni i Hercegovini u periodu 2008.2011. godina (Izvor: Agencija za statistiku BiH)
GWh
Industrija željeza i čelika
Hemijska (uklj. i petrohemijsku)
Metali bez željeza
Nemetalni mineralni proizvodi
Transportna oprema
Mašine
Rudarstvo i kamenolomi
Prerada hrane, pića i duhana
Celuloza, papir i štampanje
Drvo i drveni proizvodi
2008
472
93
2027
200
23
210
58
268
197
113
2009
351
72
1596
177
19
187
65
164
174
94
38
2010
595
81
1884
181
23
224
80
190
177
115
2011
678
89
2106
189
24
230
84
202
192
137
Tekstil i koža
Nespecificirano (industrija)
Industrija ukupno
Industrija (%)
Saobraćaj
Saobraćaj (%)
37
102
3800
38,1%
94
0,9%
41
93
3033
32,1%
98
1,0%
47
95
3692
35,9%
136
1,3%
88
112
4131
38,3%
139
1,3%
Domaćinstva
Domaćinstva (%)
4335
43,4%
4539
48%
4542
43,9%
4541
42,1%
Građevinarstvo
Poljoprivreda
Ostali potrošači
Ostala potrošnja ukupno
Ostala potrošnja ukupno (%)
94
53
1608
1755
17,6%
99
67
1627
1793
19%
127
89
1761
1977
19,1%
84
94
1799
1977
18,3%
FINALNA POTROŠNJA
9974
9463
10347
10788
7.2. Prognoziranje potrošnje električne energije na bazi korelacije sa
bruto društvenim proizvodom
Teoretski model prognoziranja potrošnje električne energije, na bazi korelacije sa bruto
društvenim proizvodom, bazira se na linearnoj funkcionalnoj povezanosti između potrošnje
električne energije i BDP-a. To znači da je za određeni nivo BDP, potrebno utrošiti i adekvatnu
količinu električne energije.
Prema istraživanjima, postoji visok stepen korelacije između promjena bruto društvenog
proizvoda i promjena u potrošnji električne energije. Konstatovana je pozitivna korelacija, tj. Da
porast društvenog proizvoda dovodi do porasta potrošnje električne energije sa vrlo visokim
stepenom korelacije (između 0,95 i 0,99). Ovu tezu potvrđuje i vrlo visok stepen elastičnosti
između stope rasta bruto društvenog proizvoda i stope rasta potrošnje električne energije.
Koeficijent elastičnosti se obično kreće od 0,85 do 0,95, što znači da promjena bruto društvenog
proizvoda od 1% izaziva promjene u potrošnji od 0,85% -0,95%.
Što se tiče Bosne i Hercegovine, kako je već naglašeno BDP i dalje zadržava relativno visoku
stopu rasta posebno upoređujući stagnaciju uz blagi porast potrošnje električne energije u
prethodnih šest godina, izuzev pada potrošnje u 2009. godini. Na slici 7.1. je prikazan uporedni
dijagram kretanja BDP (mil.KM) i potrošnje (GWh) za period 2000-2011 (2012). godina.
Ovakva kretanja se direktno odražavaju i na koeficijent elastičnosti koji je za 2005-tu godinu
iznosio 0,62, u 2006. godini 0,56, u 2007. godini 0,5, u 2008. 0,46, u 2009. 0,45, u 2010. 0,46,
dok je u 2011. godini iznosio 0,47. Proračunati srednji koeficijent elastičnosti za period 2005.2011. godina iznosi 0,5.
39
GWh, mil.KM
30000
25000
20000
15000
10000
5000
0
2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012
Potrošnja (GWh)
BDP (mil.KM)
Slika 7.1. Bruto društveni proizvod i potrošnja el.energije u BiH za period 2000-2011
(2012). godina
U prethodnom Indikativnom planu za period 2011-2015. je pretpostavljen porast BDP-a od 5,3%
(zasnovano na procjenama Svjetske banke [11]), a u periodu nakon 2016. godine na osnovu
opštih ekonomskih kretanja u BiH i regionu predviđen je porast 5%.
Gornje prognozirane vrijednosti rasta BDP-a zadržane su i u ovom Indikativnom planu- Tabela
7.3.
Uz pretpostavljeni rast BDP od 5,3% do 2015. godine, odnosno 5% za period do 2023. godine i
prethodno proračunati koeficijent elastičnosti 0,5 dobijemo poraste potrošnje električne
energije od 2,65% do 2015. godine, odnosno 2,5% za period od 2015. do 2023. godine.
Tabela 7.3.- Prognoza potrošnje električne energije u BiH na bazi korelacije sa BDP-om za period
2013-2023.
Godina
2013
2014
2015
2016
2017
2018
2019
2020
2021
2022
2023
Realan porast BDP
(reformski scenario)
5,3%
5,3%
5,3%
5,3%
5,0%
5,0%
5,0%
5,0%
5,0%
5,0%
5,0%
40
Porast potrošnje
električne energije
2,65 %
2,65%
2,65%
2,5%
2,5%
2,5%
2,5%
2,5%
2,5%
2,5%
2,5%
Kod prognoziranja potrošnje električne energije na osnovu korelacije sa bruto društvenim
proizvodom u BiH ima dosta nepoznanica, zbog nepoznavanja tačnijih podataka o kretanju BDP
u narednom periodu, ali se gore navedene procjene mogu u kombinaciji sa drugim metodama
koristiti za određivanje okvirnog porasta potrošnje.
7.3. Izvještaji i predviđanja ENTSO-E
Izvještaj “Scenario Outlook and Adequacy Forecast 2012 – 2030” [12] je godišnja publikacija
ENTSO-E koja je korištena kao osnova za desetogodišnji panevropski plan (Ten-Year Network
Development Plan – TYNDP 2012) i Regionalne planove investicija (Regional Investment PlansRgIP).
Prema ovom Izvještaju u dijelu koji se bavi predviđanjem potrošnje za period od 2012 – 2020.
godine, Bosna i Hercegovina je svrstana u grupu zemalja sa najvećim rastom potrošnje (veći od
1,5%) - Slika 7.2.
Kod predviđanja porasta opterećenja za period 2012- 2015. godina Bosna i Hercegovina je
svrstana u grupu zemalja sa porastom opterećenja većim od 1,6%, odnosno za period 20152020. godina porastom većim od 1,2% - Slika 7.3.
Slika 7.2.- Prognoza potrošnje električne energije ENTSO-E za period 2012. - 2020. godina
41
Slika 7.3.- Prognoza godišnjeg porasta opterećenja ENTSO-E za period 2012. – 2020. godina
7.4. Prognoza potrošnje na bazi predviđanja studija i strategija
energetskog sektora u BiH
7.4.1. Procjena Studije Energetskog Sektora u BiH
„Studija Energetskog Sektora u BiH za period od 2005. – 2020. godine“ koju je uradio konzorcij:
Energetski Institut Hrvoje Požar, Hrvatska; Soluziona, Španjolska; Ekonomski Institut Banja Luka,
BiH; Rudarski Institut Tuzla, BiH [13] razmatrala je potrošnju električne energije u tri scenarija
(Slika 7.4). Za referentni scenario je odabran scenario S2 koji na nivou Bosne i Hercegovine
predviđa povećanje potrošnje električne energije u periodu 2005.–2020. godine od 64% ili u
prosjeku oko 3,4%/god. Istovremeno u tom periodu se predviđa rast BDP-a za 2,5 puta. Ova dva
podatka rezultiraju koeficijentom elastičnosti potrošnje električne energije 0,53 uz konstataciju
da je isti primjeren zemljama u tranziciji.
42
Slika 7.4. Studija energetskog sektora u BiH – za tri razmatrana scenarija
7.4.2. Procjene Studija strategija razvoja energetike u FBiH i RS
U proteklom periodu u oba entiteta su rađene prognoze potrošnje električne energije kroz
izradu studija strateškog razvoja energetike u FBiH i RS.
U dokumentu „Strateški plan i program razvoja energetskog sektora Federacije BiH“ [14], na
osnovu strukture i rasta potrošnje u prostorima balansnih odgovornosti elektroprivreda za
period do 2020. godine, konstatuje se porast potrošnje u EP HZ HB od 3,24%, a u EP BiH od
4,43%. Iz toga proizilazi stopa porasta potrošnje za Federaciju Bosne i Hercegovine u
posmatranom periodu od 4% godišnje.
Dokument „Strategija razvoja energetike Republike Srpske“ [15] predviđa tri scenarija razvoja
potrošnje električne energije u periodu 2010-2030. godina: scenario niski BDP (S3), scenario
visoki BDP s mjerama (S2) i scenario visoki BDP (S1).
Prosječan porast potrošnje električne energije na mreži prenosa za područje RS za srednji
scenario (S2- visoki BDP sa mjerama) u periodu 2010-2015 . je 3,5%, a u periodu 2015-2021. je
3,8% i u periodu 2020-2025. je 2,8%.
Na osnovu ovih dokumenata, sumarno gledajući prognozu potrošnje za cijelu Bosnu i
Hercegovinu, došlo se do godišnjeg porasta od cca 3,75% za period 2013-2015. godina, cca 3,9%
za period 2015-2020. godina i cca 3,4% za period 2020-2023. godina.
7.4.3. Prognoza potrošnje na bazi Studije energetskog sektora u BiH i strategija
razvoja energetike u FBiH i RS
Uzimanjem u obzir prognoza potrošnje iz poglavlja 7.4.1 i 7.4.2 dobivena je tabela 7.4., u kojoj
su dati procentualni porasti potrošnje za period 2013-2023. godina na bazi Studije energetskog
43
sektora u BiH i strategija razvoja energetike u FBiH i RS. Posljednja kolona u Tabeli 7.4. dobijena
je kao srednja vrijednost prethodne dvije kolone.
Tabela 7.4.- Prognoza potrošnje na bazi Studije energetskog sektora u BiH i strategija razvoja
energetike u FBiH i RS
Godina
Prognoza prema
Studiji
Energetskog
Sektora u BiH
Prognoza
prema
Strategijama
Razvoja Energetskih
Sektora u FBiH i RS
2013
2014
2015
2016
2017
2018
2019
2020
2021
2022
2023
3,36%
3,37%
3,38%
2,91%
2,93%
2,94%
2,95%
2,95%
2,95%
2,95%
2,95%
3,75%
3,75%
3,75%
3,90%
3,90%
3,90%
3,90%
3,90%
3,40%
3,40%
3,40%
Prognoza potrošnje
na bazi Studije
energetskog
sektora u BiH
i Strategija razvoja
energetike u FBiH i
RS
3,56%
3,56%
3,57%
3,41%
3,42%
3,42%
3,43%
3,43%
3,18%
3,18%
3,18%
7.5. Prognoza potrošnje na bazi podataka koje su dostavili korisnici
prenosne mreže
Kao što je već u Uvodu navedeno, NOSBiH je blagovremeno pripremio sve potrebne elemente
kako bi korisnicima prenosne mreže omogućio pravovremeno informisanje o njihovim
obavezama u dostavljanju planskih podataka u skladu sa Zakonom i Mrežnim kodeksom.
7.5.1 Plan potrošnje direktno priključenih kupaca
U Tabeli 7.5. prikazani su dostavljeni podaci o potrošnji korisnika koji su direktno priključeni na
prenosnu mrežu, a u Tabeli 7.6. maksimalne snage na prenosnoj mreži za period 2014-2023.
godina. Podatke su do utvrđenog roka dostavili Aluminij Mostar i Fabrika glinice Birač. Takođe,
Elektroprivreda RS je dostavila podatke za potrošača Željeznice RS i Fabriku glinice Birač. Za
ostale direktno priključene kupce korišteni su podaci iz prethodnog Indikativnog plana, uz
pretpostavku da je potrošnja u 2023. godini jednaka potrošnji u prethodne tri godine.
Detaljne prijave u skladu sa metodologijom koje su dostavili navedeni korisnici nalaze se u bazi
podataka NOSBiH.
44
Tabela 7.5-. Plan potrošnje direktno priključenih kupaca za period 2014-2023. godina
(GWh)
2014
2015
2016
2017
2018
2019
2020
2021
2022
2023
Aluminijski kombinat bazni
scenario
Aluminijski kombinat viši
scenario
Aluminijski kombinat niži
scenario
2.010
2.010
2.010
2.010
2.010
2.010
2.010
2.010
2.010
2.010
2.211
2.211
2.211
2.211
2.211
2.211
2.211
2.211
2.211
2.211
2.010
2.010
2.010
2.010
2.010
2.010
2.010
2.010
2.010
2.010
B.S.I. Jajce bazni scenario
225,2
225,2
237,2
225,5
225,2
225,2
237,2
225,5
225,2
225,2
225,2
225,2
237,2
225,5
225,2
225,2
237,2
225,5
225,2
225,2
225,2
225,2
237,2
225,5
225,2
225,2
237,2
225,5
225,2
225,2
74,5
74,5
74,5
74,5
74,5
74,5
74,5
74,5
74,5
74,5
84,5
84,5
84,5
84,5
84,5
84,5
84,5
84,5
84,5
84,5
64,5
64,5
64,5
64,5
64,5
64,5
64,5
64,5
64,5
64,5
5,28
5,52
5,76
6,00
6,24
6,48
6,84
7,2
7,2
7,2
6,6
6,9
7,2
7,5
7,8
8,0
8,55
9,0
9,0
9,0
3,96
4,14
4,32
4,50
4,68
4,86
5,13
5,40
5,40
5,40
22,24
22,45
22,67
22,90
23,13
23,37
23,61
23,85
24,17
24,35
22,54
22,77
23,00
23,23
23,47
23,71
23,95
24,20
24,45
24,71
21,95
22,17
22,38
22,61
22,83
23,06
23,29
23,53
23,77
24,01
105
105
105
105
105
105
105
105
105
105
115,5
115,5
115,5
115,5
115,5
115,5
115,5
115,5
115,5
115,5
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
150
150
150
150
150
150
150
180
180
180
180
180
180
180
120
120
120
120
120
120
120
Korisnik
(korišteni podaci iz prethodnog IPRP)
B.S.I. Jajce viši scenario
(korišteni podaci iz prethodnog IPRP)
B.S.I. Jajce niži scenario
(korišteni podaci iz prethodnog IPRP)
Željeznice F BiH
Kakanj
scenario
Cement
bazni
Kakanj Cement viši scenario
Kakanj Cement niži scenario
Mittal Steel Zenica
Željezara Ilijaš
bazni scenario
Željezara Ilijaš
viši scenario
Željezara Ilijaš
niži scenario
Polihem Tuzla
KTK Visoko
Željeznice RS bazni scenario
Željeznice RS viši scenario
Željeznice RS niži scenario
Novi rudnici Ljubija
Alumina
Zvornik
bazni
scenario
Alumina
Zvornik
viši
scenario
Alumina
Zvornik
niži
scenario
Prijedor Cement Company
d.o.o.- bazni sc.
Prijedor Cement Company
d.o.o.- viši sc.
Prijedor Cement Company
d.o.o.- niži sc.
45
Tabela 7.6.- Maksimalne snage na prenosnoj mreži za period 2014-2023. godina
(MW)
2014
2015
2016
2017
2018
2019
2020
2021
2022
2023
234,0
234,0
234,0
234,0
234,0
234,0
234,0
234,0
234,0
234,0
27
27
27
27
27
27
27
27
27
27
Kakanj
Cement
bazni scenario.
Kakanj
Cement
viši scenario
Mittal
Steel
Zenica
13,3
13,3
13,3
13,3
13,3
13,3
13,3
13,3
13,3
13,3
14,6
14,6
14,6
14,6
14,6
14,6
14,6
14,6
14,6
14,6
Željezara Ilijaš
5,6
5,6
5,6
5,6
5,6
5,6
5,6
5,6
5,6
5,6
8,0
10,0
10,0
10,0
10,0
10,0
10,0
10,0
10,0
10,0
13,0
13,0
13,0
13,0
13,0
13,0
13,0
13,0
13,0
13,0
25,0
25,0
25,0
25,0
25,0
25,0
25,0
25,0
Korisnik
Aluminijski
kombinat bazni
scenario
B.S.I. Jajce bazni
scenario
(korišteni
podaci
prethodnog IPRP)
iz
Željeznice F BiH
Polihem Tuzla
KTK Visoko
Novi
Ljubija
rudnici
Željeznice RS
Zvornik
bazni scenario
Alumina
Prijedor
Cement
Company d.o.o.
7.5.2. Bruto distributivna potrošnja – planovi elektroprivrednih preduzeća
Podatke o planiranoj bruto distributivnoj potrošnji TS 110/x kV od elektroprivrednih
(distributivnih) preduzeća u Bosni i Hercegovini su u predviđenom terminu dostavile JP EP BiH,
JP EP HZ HB i MH EP RS, dok su za Distrikt Brčko korišteni podaci iz prethodnih Indikativnih
planova.
46
Podaci o planiranoj bruto distributivnoj potrošnji postojećih transformatorskih stanica 110/x kV,
kao i podaci o novim planiranim transformatorskim stanicama 110/x kV koje je za Indikativni
plan dostavila JP EP BiH, su sastavni dio Priloga. Podaci su podijeljeni po elektrodistribucijama:
ED Sarajevo, ED Tuzla, ED Zenica, ED Bihać i ED Mostar.
JP EP BiH je za Indikativni plan dostavila podatke o potrošnji TS 110/x kV za period 2014-2023.
godina sa prosječnim rastom od oko 4% za bazni scenario, za optimistički (viši) scenario oko
4,8%, a za pesimistički scenario oko 3,1%. Što se tiče prognoze strukture potrošnje generalno se
predviđa smanjenje udjela potrošnje domaćinstava uz povećanje udjela industrijskih kupaca i
ostale potrošnje.
U dostavljenim podacima JP EP HZ HB je za svaku postojeću TS 110/x kV prognozirana ukupna
potrošnja – bazni scenarij temeljem ostvarene preuzete električne energije za 2011. godinu i
godišnje stope porasta od 1,5% (prema Studiji energetskog sektora u BiH, referentni scenarij S2).
Iznos postotka stope rasta – viši scenarij je za svaku TS 110/x kV preuzet iz Integralne studije
razvoja JP EP HZ HB 2006 – 2010. godina sa projekcijom na 2020. godinu i iznosi prosječno 2%.
Iznos postotka stope rasta – niži scenarij u iznosu od 1,2% je preuzet iz Studije energetskog
sektora u BiH i predstavlja godišnju stopu porasta 2020/2005 za niži scenarij sa mjerama (S3)
razvoja potrošnje električne energije za JP EP HZ HB. Ovi podaci sistematizovani po županijama
su sastavni dio Priloga. Prema Integralnoj studiji razvoja JP EP HZ HB 2006–2010. godina sa
projekcijom na 2020. godinu [16] planirano je povećanje opterećenja od 2% po svakoj TS 110/x
kV koje je linearno raspoređeno za period 2014-2023. godina. Što se tiče prognoze strukture
potrošnje za referentni scenarij (S2) u Studiji energetskog sektora u BiH predviđa se smanjenje
udjela potrošnje domaćinstava sa 49% u 2005. godini na 46% u 2020. godini a povećava udio
kupaca na niskom (osim domaćinstava) i srednjem naponu s 32% u 2005. godini na 46% u 2020.
godini. Za svaku TS 110/x kV navedena je ostvarena struktura potrošnje u 2010. godini.
Dostavljeni su i podaci o planiranoj izgradnji novih distributivnih čvorišta prema Integralnoj
studiji razvoja JP EP HZ HB, koji se nalaze u Prilogu.
MH EP RS je dostavila podatke o predviđenom rastu potrošnje postojećih TS 110/x kV i to za
bazni scenario sa prosječnim godišnjim rastom od oko 3,2%, za viši scenario oko 3,5% i niži
scenario oko 0,9%. U Prilogu se nalaze detaljni podaci prognoze potrošnje postojećih TS 110/x
kV za elektrodistribucije: ZP Elektrokrajina, ZP Elektrodoboj, ZEDP Elektrobijeljina, ZP ED Pale,
ZP Elektrohercegovina, i novoplaniranih transformatorskih stanica 110/x kV ZP Elektrokrajina.
Što se tiče strukture potrošnje, zavisno od elektrodistribucije, za cijeli period je ili ostavljena ista
struktura potrošnje, ili je predviđeno smanjenje udjela potrošnje domaćinstava uz povećanje
udjela industrijske i ostale potrošnje.
Javno preduzeće ''Komunalno Brčko'' d.o.o. – Brčko Distrikt je NOSBiH-u za Indikativni plan
2010-2019. dostavilo podatke o sumarnoj potrošnji (MWh) i sumarnoj snazi (MW) na dvije
trafostanice 110 kV (Brčko 1 i Brčko 2). Prosječna stopa rasta za bazni scenario je iznosila 2,5%. S
obzirom da nisu dostavljeni inovirani podaci ovaj procenat porasta je zadržan za period 2014.2023. godina, a kao bazna godina uzeto je ostvarenje iz 2012. godine.
47
U Tabeli 7.7 sistematizovani su podaci dobijeni od elektroprivrednih (distributivnih) kompanija.
U tabeli su navedeni sumarni podaci po elektroprivredama za bazni, viši i niži scenario, prognoze
potrošnje postojećih TS 110/x kV koje napajaju distributivnu mrežu.
Na osnovu ovih podataka može se zaključiti da će distributivna potrošnja u narednom planskom
periodu imati prosječan rast od oko 3,3% u baznom scenariju.
U Indikativnom planu nije razmatrana opravdanost izgradnje novih transformatorskih stanica
110/x kV, koje su elektroprivredne kompanije predložile u svojim planovima razvoja (date u
Prilogu), i ove TS nisu predmet Indikativnog plana razvoja proizvodnje.
Elektroprenos BiH će u skladu sa svojim pravima i obavezama, u dugoročnim planovima razvoja
prenosne mreže razmatrati izgradnju novih transformatorskih stanica 110/x kv i način njihovog
priključivanja na prenosnu mrežu.
Tabela 7.7.- Plan potrošnje distribucije
(GWh)
Korisnik
2014
2015
2016
2017
2018
2019
2020
2021
2022
2023
EP HZ H-B bazni scenario
1,479.0
1,501.2
1,523.7
1,546.5
1,569.7
1,593.3
1,617.2
1,641.5
1,666.1
1,691.1
bazni scenario (%)
1.50%
1.50%
1.50%
1.50%
1.50%
1.50%
1.50%
1.50%
1.50%
1.50%
EP HZ H-B viši scenario
1,501.0
1,531.0
1,561.6
1,592.8
1,624.7
1,657.2
1,690.3
1,724.1
1,758.6
1.793,8
viši scenario (%)
2.00%
2.00%
2.00%
2.00%
2.00%
2.00%
2.00%
2.00%
2.00%
2.00%
EP HZ H-B niži scenario
1,466.8
1,484.7
1,502.8
1,521.1
1,539.7
1,558.5
1,577.5
1,596.7
1,616.2
1.635,9
niži scenario (%)
1.20%
1.20%
1.20%
1.20%
1.20%
1.20%
1.20%
1.20%
1.20%
1.20%
ERS - bazni scenario
4,298.5
4,436.7
4,579.8
4,727.8
4,879.5
5,039.8
5,204.1
5,370.6
5,542.9
5,720.4
bazni scenario (%)
3.22%
3.22%
3.23%
3.23%
3.21%
3.29%
3.26%
3.20%
3.21%
3.20%
ERS - viši scenario
4,309.5
4,459.5
4,614.7
4,775.3
4,941.5
5,113.4
5,291.4
5,475.5
5,666.0
5,863.17
viši scenario (%)
3.48%
3.48%
3.48%
3.48%
3.48%
3.48%
3.48%
3.48%
3.48%
3.48%
ERS -niži scenario
3,996.4
4,032.7
4,069.4
4,106.4
4,143.8
4,181.5
4,219.6
4,258.0
4,296.7
4,338.8
niži scenario (%)
0.91%
0.91%
0.91%
0.91%
0.91%
0.91%
0.91%
0.91%
0.91%
0.91%
EP BiH - bazni scenario
4,519.7
4,698.1
4,883.6
5,076.6
5,277.4
5,486.2
5,703.2
5,928.9
6,163.5
6,407.6
bazni scenario (%)
3.94%
3.95%
3.95%
3.95%
3.95%
3.96%
3.96%
3.96%
3.96%
3.96%
EP BiH - viši scenario
4,706.9
4,932.1
5,168.2
5,415.6
5,675.0
5,946.9
6,231.8
6,530.4
6,843.2
7,171.0
viši scenario (%)
4.78%
4.78%
4.79%
4.79%
4.79%
4.79%
4.79%
4.79%
4.79%
4.79%
EP BiH - niži scenario
4,341.5
4,476.1
4,614.8
4,757.9
4,905.4
5,057.4
5,214.2
5,375.8
5,542.4
5,714.2
niži scenario (%)
3.10%
3.10%
3.10%
3.10%
3.10%
3.10%
3.10%
3.10%
3.10%
3.10%
JP ''K. Brčko'' doo -bazni sc.
309.3
317.0
325.0
331.1
341.4
349.9
358.7
367.7
376.9
386.3
bazni scenario (%)
2.50%
2.50%
2.50%
2.50%
2.50%
2.50%
2.50%
2.50%
2.50%
2.50%
10,275.4
10,953.0
11,312.1
11,682.0
12,068.0
12,469.2
12,883.2
13,308.7
13,749.4
14,205.4
JP ''K. Brčko'' doo-viši sc.
JP ''K. Brčko'' doo-niži sc.
bazni sc.
Ukupno
viši sc.
niži sc.
48
7.6. Efekti ekonomske krize na potrošnju električne energije i analiza kretanja
potrošnje u proteklom petogodišnjem periodu
Svjetska ekonomska kriza i recesija koje su vrhunac dostigle u 2009. godini, odrazile su se i na
potrošnju električne energije u Bosni i Hercegovini, pa je u 2009. godini zabilježen pad potrošnje
na prenosnoj mreži za 4,9%.
Ovaj pad je prvenstveno bio uzrokovan padom potrošnje direktno priključenih kupaca (Aluminij,
Mittal Steel Zenica, BSI Jajce). Takođe, u 2009. godini je u odnosu na 2008. godinu zabilježen i
pad bruto društvenog proizvoda od 2,91%.
U 2010. godini, ovaj negativni trend nije nastavljen, već je došlo do izvjesnog oporavka privrede i
porasta potrošnje, što je rezultiralo rastom potrošnje direktno priključenih potrošača. U Bosni i
Hercegovini je, u 2010. godini, porast potrošnje na prenosnoj mreži u odnosu na 2009. godinu,
iznosio 6,3% ili u apsolutnom iznosu 682 GWh. Pri tome je distributivna potrošnja porasla za
1,6%, a potrošnja direktno priključenih potrošača povećana je za 28,7%.
Ostvareni porast potrošnje u 2011. godini u odnosu na 2010. godinu je 3,6%, ili u apsolutnom
iznosu 411 GWh.
Poređenje mjesečne potrošnje na prenosnoj mreži u 2012. godini u odnosu na 2011. godinu
pokazuje da je u prva dva mjeseca 2012. godine zabilježen porast potrošnje, što se može
povezati sa vremenskim prilikama – Slika 7.5. Naročito se izdvaja mjesec februar kada je
zabilježena najveća potrošnja u zadnjih 5 godina. U zadnjim mjesecima 2012. godine ostvarena
je manja potrošnja nego u prethodne dvije godine zbog nešto viših temperatura od prosječnih za
to doba godine, što je uticalo i na ukupnu godišnju potrošnju.
Godišnja potrošnja u 2012. godini je u konačnici bila manja od potrošnje u 2011. godini za 0,2%,
odnosno u apsolutnom iznosu za 26 GWh.
49
1200
1100
1000
900
800
1
2
3
4
2008
5
2009
6
2010
7
2011
8
9
10
11
12
2012
Slika 7.5. – Potrošnja električne energije po mjesecima u periodu 2008- 2012. godina
7.7. Prognoza potrošnje električne energije na prenosnoj mreži BiH za period
2013-2023. godina
Prognoza potrošnje na prenosnoj mreži data je u Tabeli 7.8. (na ovu potrošnju treba dodati još
gubitke prenosa) prema slijedećim scenarijima:
Prvi scenario prognoze potrošnje električne energije na prenosnoj mreži BiH je procjena, koja se
bazira na predviđenom porastu bruto društvenog proizvoda BDP -Tabela 7.3.
U drugom scenariju su uzeti procenti porasta potrošnje prema Referentnom scenariju
prognoze potrošnje iz prvog Indikativnog plana 2007 – 2016. [17], dopunjenog za 2017- 2023.
godinu, uz korekcije koje uzimaju u obzir ostvarenje potrošnje u 2006-2012. godini.
Treći scenario prognoze potrošnje se zasniva na procentualnom porastu potrošnje na bazi
Studije energetskog sektora u BiH i strategija razvoja energetike u FBiH i RS -Tabela 7.4.
Četvrti scenario je urađen prema determinističkom modelu, gdje je za analizu ostvarenja iz
prošlosti i predviđanje razvoja potrošnje korištena eksponencijalna funkcija. Razmatrana su
ostvarenja potrošnje u periodu 2000-2012. i dobivena eksponencijalna funkcija oblika:
50
Potrebno je napomenuti da je u Tabeli 7.8. data potrošnja električne energije na prenosnoj
mreži, bez prenosnih gubitaka koji se dodaju kasnije u izradi bilansa. Pošto su prvi i četvrti
scenario približno isti, konačno su definisana tri scenarija:
-
prognoza prema aktueliziranom referentnom scenariju iz Indikativnog plana 2007-2016.
- Pesimistični scenario – niži scenario (prosječni godišnji porast 1,94%)
prognoza prema BDP- Realistični scenario – bazni scenario (prosječni godišnji porast
2,54%)
prognoza na bazi Studije energetskog sektora u BiH i strategija razvoja energetike u FBiH
i RS - Optimistični scenario – viši scenario (prosječni godišnji porast 3,4%)
U 2013. godini je predviđeni porast potrošnje u odnosu na potrošnju ostvarenu u 2012. godini:
1,91% prema pesimističnom scenariju, 2,65% prema realističnom scenariju i 3,56% prema
optimističnom scenariju.
Procenti porasta u ostalim godinama su dati u Tabeli 7.8.
Tabela 7.8 - Prognoza potrošnje električne energije na prenosnoj mreži BiH, za pet scenarija za
period 2013. – 2023. godina i ostvarenje potrošnje za period 1997.-2012. godina
Prognoza
BDP
prema
Godina
Prognoza
prema
aktualiziranom
referentnom scenariju
iz Indikativnog plana
2007-2016.
Prognoza prema Studiji EIHP i
strategijama
razvoja
energetskih sektora FBIH I RS
Prognoza
prema
determinističkom
modelu
(eksponencijalna funkcija)
Bazni (realistični)
scenario
Niži (pesimistični)
scenario
Viši (optimistični)
scenario
(GWh)
%
(GWh)
%
(GWh)
1997.
6.832
17,03%
6.832
17,03%
1998.
8.007
17,20%
8.007
17,20%
1999.
8.879
10,89%
8.879
10,89%
2000.
8.836
-0,49%
8.836
-0,49%
2001.
9.185
3,49%
9.185
3,49%
2002.
9.147
-0,41%
9.147
-0,41%
2003.
9.734
6,42%
9.734
6,42%
2004.
10.141
4,18%
10.141
4,18%
2005.
10.663
5,14%
10.663
5,14%
10.663
2006.
10.797
1,26%
10.797
1,26%
10.797
1,26%
10.797
1,26%
2007.
10.871
0,69%
10.871
0,69%
10.871
0,69%
10.871
0,69%
2008.
11.338
4,30%
11.338
4,30%
11.338
4,30%
11.338
4,30%
2009.
10.787
-4,86%
10.787
-4,86%
10.787
-4,86%
10.787
-4,86%
2010.
11.469
6,32%
11.469
6,32%
11.469
6,32%
11.469
6,32%
2011.
11.880
3,58%
11.880
3,58%
11.880
3,58%
11.880
3,58%
2012.
11.853
-0,23%
11.853
-0,23%
11.853
-0,23%
11.853
-0,23%
2013.
12.167
2,65%
12.079
1,91%
12.275
3,56%
12.191
2,85%
2014.
12.490
2,65%
12.313
1,93%
12.712
3,56%
12.501
2,54%
2015.
12.821
2,65%
12.551
1,94%
13.166
3,57%
12.819
2,54%
2016.
13.141
2,50%
12.796
1,95%
13.615
3,41%
13.145
2,54%
51
%
(GWh)
%
10.663
2017.
13.470
2,50%
13.046
1,95%
14.080
3,42%
13.479
2,54%
2018.
13.806
2,50%
13.300
1,95%
14.562
3,42%
13.822
2,54%
2019.
14.151
2,50%
13.559
1,95%
15.061
3,43%
14.174
2,54%
2020.
14.505
2,50%
13.824
1,95%
15.578
3,43%
14.535
2,54%
2021.
14.868
2,50%
14.093
1,95%
16.073
3,18%
14.904
2,54%
2022.
15.240
2,50%
14.368
1,95%
16.584
3,18%
15.284
2,54%
2023.
15.621
2,50%
14.648
1,95%
17.112
3,18%
15.672
2,54%
2012.
11.853
-0,23%
11.853
-0,23%
11.853
-0,23%
11.853
-0,23%
2013.
12.167
2,65%
12.079
1,91%
12.275
3,56%
12.191
2,85%
2014.
12.490
2,65%
12.313
1,93%
12.712
3,56%
12.501
2,54%
2015.
12.821
2,65%
12.551
1,94%
13.166
3,57%
12.819
2,54%
2016.
13.141
2,50%
12.796
1,95%
13.615
3,41%
13.145
2,54%
2017.
13.470
2,50%
13.046
1,95%
14.080
3,42%
13.479
2,54%
2018.
13.806
2,50%
13.300
1,95%
14.562
3,42%
13.822
2,54%
2019.
14.151
2,50%
13.559
1,95%
15.061
3,43%
14.174
2,54%
2020.
14.505
2,50%
13.824
1,95%
15.578
3,43%
14.535
2,54%
2021.
14.868
2,50%
14.093
1,95%
16.073
3,18%
14.904
2,54%
2022.
15.240
2,50%
14.368
1,95%
16.584
3,18%
15.284
2,54%
2023.
15.621
2,50%
14.648
1,95%
17.112
3,18%
15.672
2,54%
Prosječni porast potrošnje za period 2013-2023. godina prema pesimističnom scenariju je 1,94%,
prema realističnom scenariju je 2,54%, a prema optimističnom scenariju 3,4%.
Prognoza potrošnje na prenosnoj mreži BiH za period 2013-2023. godina, za tri scenarija i
ostvarenje potrošnje u periodu 2000-2012. godina su dati na slici 7.6.
GWh
19,000
Prognoza potrošnje na prenosnoj mreži BiH za period 2013-2023.
godina
17,000
15,000
13,000
11,000
9,000
7,000
5,000
2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022 2023
Realistični scenario
Pesimistični scenario
Optimistični scenario
Slika 7.6. Prognoza potrošnje na prenosnoj mreži BiH za period 2013-2023, za tri scenarija i
ostvarenje potrošnje u periodu 2000-2012.
52
Potrebno je napomenuti da je greška u prognozi potrošnje za 2012. godinu bila reda 2,9%, koliko
iznosi procentualna razlika u prognozi prema baznom scenariju iz Indikativnog plana za prošlu
godinu (12.201 GWh), u odnosu na ostvarenu potrošnju (11.853 GWh). Ostvarena potrošnja je
bila manja od prognozirane, zbog vremenskih prilika, odnosno nešto viših temperatura od
prosječnih u zadnjim mjesecima 2012. godine.
Što se tiče prognoze vršne snage konzuma na prenosnoj mreži, Bilansom za 2012. godinu je bila
prognozirana vršna snaga konzuma od 2133 MW. Vršna snaga konzuma u 2012. godini je iznosila
2143 MW i ostvarena je u mjesecu februaru. Ova vrijednost je nešto veća od vrijednosti
predviđene Bilansom – procentualna greška je 0,4%. Takođe je potrebno napomenuti da je
Bilansom za 2013. godinu planirana vršna snaga konzuma na prenosnoj mreži 2187 MW.
53
8. BILANSI SNAGA I ENERGIJA NA PRENOSNOJ MREŽI ZA
PERIOD 2014 – 2023. GODINA
Bilansi snaga i energija za planski period 2014–2023. godina urađeni su za tri scenarija potrošnje:
‘’pesimistički’’ – niži scenario potrošnje, ‘’realistički’’ – prognoza prema BDP i ‘’optimistički’’ –
viši scenario potrošnje, opisana u odjeljku 7.
Mrežnim kodeksom, maj 2011. godina, tačkom 4.1.3. definiše se da ‘’Novi proizvodni kapacitet,
za koga je investitor obezbijedio Ugovor o koncesiji i Elaborat tehničkog rješenja priključka u
skladu sa odredbama Pravilnika o priključku, biće bilansno uključen u Indikativni plan razvoja
proizvodnje’’.
U proteklom periodu, od usvajanja Pravilnika o priključku, izvršena je revizija Elaborata o
tehničkom rješenju priključka na prenosnu mrežu za devet novih elektrana. Za TE Stanari, Studija
izvodljivosti uklapanja TE Stanari u EES Bosne i Hercegovine i njena revizija je obavljena prije
definisanja i stupanja na snagu Pravilnika o priključku. U međuvremenu je redukovana
instalisana snaga elektrane sa 420 MW na 300 MW, odnosno na pragu sa 388,5 MW na 262,5
MW ili za oko 30%, a takođe je godina ulaska u pogon pomjerena na 2015. godinu. Regulatorna
komisija za energetiku Republike Srpske je svojim Rješenjem o izmjenama i dopunama Dozvole
za izgradnju TE Stanari br. 01-530-11/10 od 26.11.2010. sa rokom trajanja do 07.08.2014. godine
odobrilo izmjenu instalisane snage elektrane. Između ostaloga, ovim Rješenjem se konstatuje da
nije potrebno ponovo raditi novu Studiju izvodljivosti priključka na EES BiH, te da u Javnoj
raspravi nije bilo primjedbi ili komentara.
Podaci o planiranoj proizvodnji i snazi novih (bilansiranih) proizvodnih kapaciteta pridruženi su
postojećim proizvodnim kapacitetima, te upoređenjem sa tri scenarija potrošnje formiran je 10godišnji bilans energija i snaga na prenosnoj mreži Bosne i Hercegovine. Treba napomenuti da
nije bilansirana nijedna vjetroelektrana jer ni za jednu nije urađen revidovan Elaborat tehničkog
rješenja priključka na prenosnu mrežu.
NOSBiH je u saradnji sa Elektroprenosom BiH izdao Projektne zadatke za 6 vjetroelektrana za
koje je predviđen ulazak u pogon 2014. godine: VE Debelo brdo, VE Gradina, VE Mesihovina, VE
Podveležje, VE Trusina i VE Orlovača.
S obzirom na osjetljivost proizvodnje HE od hidroloških prilika, što se naročito odrazilo u
proteklih nekoliko godina, kao i određeni nesklad u podacima o planskim vrijednostima
proizvodnje za pojedine HE, u Tabeli 8.1. navedeni su podaci o proizvodnji iz različitih izvora
podataka. U bilansima, proizvodnja svih HE planirana je na bazi prosječne hidrološke godine,
odnosno podataka koje su dostavile elektroprivredne kompanije.
JP Elektroprivreda Bosne i Hercegovine, JP Elektroprivreda Hrvatske zajednice Herceg Bosne i
MH Elektroprivreda Republike Srpske su za cijeli planski period dostavile podatke za sve
proizvodne kapacitete, uključujući i nove bilansirane. Za Elektroprivredu BiH su korišteni podaci
iz prethodnog Indikativnog plana za izlazak iz pogona pojedinih blokova TE, pa tako blok 3 u TE
Tuzla prestaje sa radom u 2016. godini, blok 4 u 2019. godini, a blok 5 TE Kakanj izlazi iz pogona
54
2019. godine. Vezano za ulazak u pogon novih blokova, blok 7 TE Tuzla ulazi u pogon 2018.
godine, a blok 8 TE Kakanj 2019. godine.
U Tabelama 8.2a-c. data je proizvodnja postojećih i novoplaniranih bilansiranih proizvodnih
objekata na prenosnoj mreži BiH, dok su u Tabeli 8.2d. dati bilansi električne energije za tri gore
navedena scenarija potrošnje, za period 2014-2023. godina.
Tabela 8.1.- Podaci o proizvodnji HE
Ostvarena
proizvodnja u 2012.
godini na mreži
prenosa
Planirana
proizvodnja u 2013.
na mreži prenosa
Očekivana godišnja
proizvodnja prema
Studiji EI HP
Strateški plan i
program
razvoja
energetskog sektora
Vlade F BiH
(GWh)
(GWh)
(GWh)
(GWh)
Čapljina
Rama
Jablanica
Grabovica
Salakovac
Mostar
Jajce I
Peć-Mlini
M.Blato
288,06
368,34
551,94
214,51
307,70
195,78
200,43
39,56
44,27
183,50
497,00
704,50
282,20
401,20
238,00
218,20
72,00
86,00
200,00
650,00
771,00
334,00
410,00
247,00
233,00
82,00
400,00
731,00
792,00
342,00
593,00
310,00
247,00
84,00
Ukupno F BiH
2210,6
2682,60
2927,00
3499,00
Višegrad
Bočac
Trebinje I
Dubrovnik G2
Ukupno ERS
857,84
208,56
258,80
197,90
1523,1
909,20
273,90
368,30
531,30
2082,70
1038,00
307,50
535,40
695,60
2576,50
UKUPNO BiH
3733,7
4765,30
5503,50
Naziv objekta
55
Tabela 8.2a.- Proizvodnja postojećih HE i TE na prenosnoj mreži BiH za period 2014-2023.
PROIZVODNJA
(GWh)
RAMA
HE ČAPLJINA
MOSTAR
JAJCE1
JAJCE2
PEC-MLINI
JABLANICA
GRABOVICA
SALAKOVAC
TREBINJE 1
DUBROVNIK
VISEGRAD
BOCAC
2014
650,0
200,0
247,0
232,9
157,0
82,0
719,0
287,6
407,7
393,8
647,5
909,2
273,9
2015
650,0
200,0
247,0
232,9
157,0
82,0
719,0
287,6
407,7
393,8
647,5
909,2
273,9
2016
650,0
200,0
247,0
232,9
157,0
82,0
719,0
287,6
407,7
393,8
647,5
909,2
273,9
2017
650,0
200,0
247,0
232,9
157,0
82,0
719,0
287,6
407,7
393,8
647,5
909,2
273,9
2018
650,0
200,0
247,0
232,9
157,0
82,0
719,0
287,6
407,7
393,8
647,5
909,2
273,9
2019
650,0
200,0
247,0
232,9
157,0
82,0
719,0
287,6
407,7
393,8
647,5
909,2
273,9
2020
650,0
200,0
247,0
232,9
157,0
82,0
719,0
287,6
407,7
393,8
647,5
909,2
273,9
2021
650,0
200,0
247,0
232,9
157,0
82,0
719,0
287,6
407,7
393,8
647,5
909,2
273,9
2022
650,0
200,0
247,0
232,9
157,0
82,0
719,0
287,6
407,7
393,8
647,5
909,2
273,9
2023
650,0
200,0
247,0
232,9
157,0
82,0
719,0
287,6
407,7
393,8
647,5
909,2
273,9
MOSTARSKO BLATO
167,0
167,0
167,0
167,0
167,0
167,0
167,0
167,0
167,0
167,0
POSTOJEĆE
UKUPNO
5.374,6
5.374,6
5.374,6
5.374,6
5.374,6
5.374,6
5.374,6
5.374,6
5.374,6
5.374,6
252,0
948,0
978,0
1.112,0
460,0
468,0
1.274,0
1.619,7
1.530,0
189,0
948,0
978,0
1.112,0
460,0
468,0
1.274,0
1.619,7
1.775,0
0,0
1172,0
978,0
1.112,0
460,0
468,0
1.274,0
1.500,0
1.775,0
0,0
1172,0
978,0
1.112,0
460,0
468,0
1.274,0
1.619,7
1.775,0
0,0
948,0
978,0
1.112,0
460,0
468,0
1.274,0
1.619,7
1.530,0
0,0
0,0
978,0
1.112,0
0,0
468,0
1.274,0
1.619,7
1.775,0
0,0
0,0
978,0
1.112,0
0,0
468,0
1.274,0
1.500,0
1.775,0
0,0
0,0
978,0
1.112,0
0,0
468,0
1.274,0
1.619,7
1.775,0
0,0
0,0
978,0
1.112,0
0,0
468,0
1.274,0
1.619,7
1.530,0
0,0
0,0
978,0
1.112,0
0,0
468,0
1.274,0
1.619,7
1.775,0
TE
8.641,7
8.823,7
8.739,0
8.858,7
8.389,7
7.226,7
7.107,0
7.226,7
6.981,7
7.226,7
UKUPNO POSTOJEĆI
OBJEKTI
14.016,3
14.198,3
14.113,6
14.233,3
13.764,3
12.601,3
12.481,6
12.601,3
12.356,3
12.601,3
HE
TUZLA G-3
TUZLA G-4
TUZLA G-5
TUZLA G-6
KAKANJ G-5
KAKANJ G-6
KAKANJ G-7
GACKO
UGLJEVIK
POSTOJEĆE
UKUPNO
Tabela 8.2b.- Proizvodnja novih HE na prenosnoj mreži BiH za period 2014-2023.
PROIZVODNJA
HE DUB I HE USTIPRAČA
HE ULOG
MHE NA RIJECI SUTJESCI
HE DABAR
(GWh)
2014
74,4
83,6
2015
74,4
2016
74,4
2017
74,4
2018
74,4
2019
74,4
2020
74,4
2021
74,4
2022
74,4
2023
74,4
82,3
82,3
82,3
82,3
82,3
82,3
82,3
82,3
82,3
83,6
83,6
83,6
83,6
83,6
83,6
83,6
83,6
83,6
251,8
251,8
251,8
251,8
251,8
251,8
236,8
236,8
236,8
236,8
236,8
236,8
HE USTIKOLINA
HE VRANDUK
NOVE HE BILANSIRANO
158,0
240,3
96,4
96,4
96,4
96,4
96,4
96,4
96,4
96,4
336,7
336,7
825,3
825,3
825,3
825,3
825,3
825,3
56
Tabela 8.2c.- Proizvodnja novih TE na prenosnoj mreži BiH za period 2014-2023.
PROIZVODNJA
(GWh)
2014
2015
TE STANARI
2016
1.500,0
2017
2.000,0
TE TUZLA, blok 7
TE KAKANJ, blok 8
NOVE
BILANSIRANO
TE
0,0
0,0
1.500,
0
2.000,
0
2018
2.000,0
2019
2.000,0
2020
2.000,0
2021
2.000,0
2022
2.000,0
1263,6
2527,2
2527,2
2527,2
2527,2
1.675,1
1.675,1
1.675,1
1.652,1
6.202,
3
6.202,
3
6.202,
3
6.179,
3
3.263,
6
2023
2.000,
0
2527,2
1.652,
1
6.179,
3
Tabela 8.2d.- Bilansi električne energije na prenosnoj mreži BiH za period 2014-2023.
POTROŠNJA
(GWh)
2014
12.313
1,93%
12.490
2,65%
2015
12.551
1,93%
12.821
2,65%
2016
12.796
1,95%
13.141
2,50%
2017
13.046
1,95%
13.470
2,50%
2018
13.300
1,95%
13.806
2,49%
2019
13.559
1,95%
14.151
2,50%
2020
13.824
1,95%
14.505
2,50%
2021
14.093
1,95%
14.868
2,50%
2022
14.368
1,95%
15.240
2,50%
2023
14.648
1,95%
15.621
2,50%
Scenario 3. Prognoza
prema Studiji EIHP i
strategijama razvoja RS i
FBiH – Viši scenario
12.712
13.166
13.615
14.080
14.562
15.061
15.578
16.073
16.584
17.112
3,56%
3,57%
3,41%
3,42%
3,42%
3,43%
3,43%
3,18%
3,18%
3,18%
PROIZVODNJA
(GWh)
158,0
240,3
1.836,7
2.336,7
4.088,9
7.027,6
7.027,6
7.027,6
7.004,6
7.004,6
14.174,3
14.438,6
15.950,3
16.570,0
17.853,2
19.628,9
19.509,2
19.628,9
19.360,9
19.605,9
Gubici (3% u odnosu
na proizvodnju)
425,2
433,2
478,5
497,1
535,6
588,9
585,3
588,9
580,8
588,2
Scenario
1
(Niži
scenario potrošnje +
gubici)
12.738,2
12.984,2
13.274,5
13.543,1
13.835,6
14.147,9
14.409,3
14.681,9
14.948,8
15.236,2
Scenario 2 (Bazni
scenario potrošnje +
gubici)
12.915,2
13.254,2
13.619,5
13.967,1
14.341,6
14.739,9
15.090,3
15.456,9
15.820,8
16.209,2
Scenario
3
(Viši
scenario potrošnje +
gubici)
13.137,2
13.599,2
14.093,5
14.577,1
15.097,6
15.649,9
16.163,3
16.661,9
17.164,8
17.700,2
BILANS za Scenario 1
1.436,1
1.454,5
2.675,8
3.026,9
4.017,6
5.481,0
5.099,9
4.947,0
4.412,1
4.369,7
BILANS Scenario 2
1.259,1
1.184,5
2.330,8
2.602,9
3.511,6
4.889,0
4.418,9
4.172,0
3.540,1
3.396,7
BILANS Scenario 3
1.037,1
839,5
1.856,8
1.992,9
2.755,6
3.979,0
3.345,9
2.967,0
2.196,1
1.905,7
Scenario
1.
Niži
scenario
Scenario 2. Prognoza
prema BDP - Bazni
scenario
NOVI
BILANSIRANI
IZVORI
Scenario
Proizvodnja
bilansirano
I.
57
TRI SCENARIJA PROGNOZE POTROŠNJE I PROIZVODNJA
ELEKTRIČNE ENERGIJE U BIH ZA PERIOD 2014 - 2023.
22,000
20,000
GWh
18,000
16,000
14,000
12,000
10,000
2014
2015
2016
2017
2018
2019
2020
2021
2022
2023
godina
Scenario 1. Niži scenario potrošnje
Scenario 2. Bazni scenario potrošnje-prognoza prema BDP
Scenario 3. Viši scenario potrošnje
Proizvodnja bilansirano (postojeći+novi)
Slika 8.1.– Tri scenarija potrošnje i planirana proizvodnja postojećih i novih bilansiranih
proizvodnih kapaciteta 2014-2023. godina
Bilansi za Scenarije 1, 2 i 3 urađeni su tako da su se upoređivali viši, bazni i niži scenariji
potrošnje (sa gubicima) sa proizvodnjom postojećih i novih bilansiranih kapaciteta. Provedene
analize upućuju na zaključak da je za sve scenarije potrošnje i planiranu proizvodnju postojećih i
novih bilansiranih proizvodnih kapaciteta, zadovoljen bilans električne energije. Međutim,
ukoliko se odmah ne započne izgradnja planiranih novih proizvodnih kapaciteta, odnosno ako se
posmatra samo proizvodnja postojećih kapaciteta može biti kritična već 2016. godina kao i
naredne godine, što znači da bi Bosna i Hercegovina mogla uvoziti električnu energiju.
U tabeli 8.3. prikazane su instalisane snage proizvodnih kapaciteta na prenosnoj mreži Bosne i
Hercegovine, kao i snage na pragu elektrana uvažavajući planirane godine puštanja u pogon
novih (Slika 8.2) i izlazak iz pogona proizvodnih kapaciteta kojima ističe životni vijek.
58
Tabela 8.3.- Instalisane snage proizvodnih kapaciteta
(MW)
2014
17,1
Novi kapaciteti
HE DUB I HE USTIPRAČA
2015
2016
2017
2018
2019
2020
2021
2022
2023
34,4
HE ULOG
19,15
MHE NA RIJECI SUTJESCI
19,6
300
(262,5*)
HE VRANDUK
TE STANARI
450
(410* )
TE TUZLA, blok 7
300
(270*)
TE KAKANJ, blok 8
HE DABAR
159,9
HE USTIKOLINA
65,4
Novi bilansirano:
36,3
34,4
319,6
0,0
675,3
300,0
0,0
0,0
0,0
0,0
Kumulativno novi –inst.sn.
36,3
70,7
390,3
390,3
1.065,6
1.365,6
1.365,6
1.365,6
1.365,6
1.365,6
Postojeći objekti (bazna
2012. godina- inst.snaga)
3.795,6
3.795,6
3.695,6
3.695,6
3.695,6
3.385,6
3.385,6
3.385,6
3.385,6
3.385,6
Postojeći objekti (bazna
2012. godina- snaga na
pragu*)
3.596,0
3.596,0
3.511,0
3.511,0
3.511,0
3.241,0
3.241,0
3.241,0
3.241,0
3.241,0
UKUPNO
inst.snaga
BILANS-
3.831,9
3.866,3
4.085,9
4.085,9
4.761,2
4.751,2
4.751,2
4.751,2
4.751,2
4.751,2
UKUPNO BILANS- snaga na
pragu*
3.632,3
3.666,7
3.863,8
3.863,8
4.499,1
4.499,1
4.499,1
4.499,1
4.499,1
4.499,1
(MW)
*snaga na pragu elektrane
700
blok 7 TETuzla
500
blok 8 TE Kakanj
HE Dabar
HE Ustikolina
300
HE Sutjeska
-300
-500
Nove HE
Nove TE
Izlazak iz pogona
2023
2022
Tuzla G4
Kakanj G5
2021
2020
2019
2018
Tuzla G3
2017
2016
HE Vranduk
2015
-100
2014
100 HE Dub HE Ulog
godina
Slika 8.2.– Dinamika puštanja u pogon novih proizvodnih kapaciteta i izlaska iz pogona
postojećih kapaciteta
59
U Tabelama 8.3a, 8.3b i na Slikama 8.3a. i 8.3b. je data proizvodnja električne energije na
prenosnoj mreži BiH i instalisana snaga po izvorima: TE, obnovljivi izvori (HE), i PHE.
Tabela 8.3a.- Proizvodnja električne energije na prenosnoj mreži BiH po vrsti izvora za period
2014-2023.
PROIZVODNJA
(GWh)
2014
2015
2016
2017
2018
2019
2020
2021
2022
2023
TE
8.641,7
8.823,7
10.239,0
10.858,7
11.653,3
13.429,0
13.309,3
13.429,0
13.161,0
13.406,0
PHE ČAPLJINA
200,0
200,0
200,0
200,0
200,0
200,0
200,0
200,0
200,0
200,0
OBNOVLJIVI IZVORI
5332,6
5414,9
5511,3
5511,3
5999,9
5999,9
5999,9
5999,9
5999,9
5999,9
PROIZVODNJA
UKUPNO
14.174,3
14.438,6
15.950,3
16.570,0
17.853,2
19.628,9
19.509,2
19.628,9
19.360,9
19.605,9
2021
2022
25,000
20,000
GWh
15,000
10,000
5,000
0
2014
2015
2016
Proizvodnja ukupno
2017
2018
2019
2020
2023
godina
TE
PHE ČAPLJINA
OBNOVLJIVI IZVORI (HE)
Slika 8.3a.- Proizvodnja električne energije na prenosnoj mreži BiH po vrsti izvora za period 20142023. godina
60
Tabela 8.3b.- Instalisane snage proizvodnih kapaciteta po vrsti izvora u BiH
(MW)
(MW)
TE
PHE ČAPLJINA
OBNOVLJIVI IZVORI
UKUPNO
2014
2015
2016
2017
2018
2019
2020
2021
2022
2023
1765,0
1765,0
1965,0
1965,0
2415,0
2405,0
2405,0
2405,0
2405,0
2405,0
440,0
440,0
440,0
440,0
440,0
440,0
440,0
440,0
440,0
440,0
1626,9
1661,3
1680,9
1680,9
1906,2
1906,2
1906,2
1906,2
1906,2
1906,2
3831,9
3866,3
4085,9
4085,9
4761,2
4751,2
4751,2
4751,2
4751,2
4751,2
Instalisana snaga bilansiranih proizvodnih kapaciteta u BiH
za period 2014- 2023. godina
5000.0
4500.0
4000.0
3500.0
3000.0
2500.0
2000.0
1500.0
1000.0
500.0
0.0
2014
2015
2016
2017
2018
2019
TE
PHE ČAPLJINA
OBNOVLJIVI IZVORI -HE
UKUPNO
2020
2021
2022
2023
godina
Slika 8.3b.- Instalisana snaga bilansiranih proizvodnih kapaciteta u BiH po vrsti izvora za period
2014- 2023. godina
Sa aspekta zadovoljenja bilansa snaga, prema kriterijima ENTSO-E, kao referentni vremenski
presjeci smatraju se treća srijeda u januaru u 11:00 i 19:00 sati i treća srijeda u julu u 11:00 sati
(CET). U skladu s tim, a na bazi raspoloživih podataka EES BiH, postignuta satna opterećenja
konzuma BiH na prenosnoj mreži za 2012. i 2013. godinu su:
(MWh/h)
11:00
1.845
19:00
1.967
11:00
1.507
11:00
1.727
19:00
1.868
Januar 2012.
Juli 2012.
Januar 2013.
61
Maksimum za 2012. godinu od 2.143 MWh/h postignut je 10. februara u 18 sati (osamnaesti
sat), što je za oko 9% više od ''treće srijede u januaru''. Međutim, kako se vrši procjena potrebne
jednovremene snage konzuma EES BiH na prenosnoj mreži, a ne jednovremena snaga ENTSO-E
konzuma, kao startna vrijednost je uzeta postignuta snaga od 2.143 MW u 2012. godini. U Tabeli
8.4a. i 8.4b. prikazane su vrijednosti maksimalnih i minimalnih jednovremenih snaga konzuma
BiH na prenosnoj mreži za posljednjih 5 godina i procentualne razlike u odnosu na prethodnu
godinu.
Tabela 8.4a.- Maksimalne jednovremene snage konzuma
Godina
Pmax (MW)
%
31.12.2008.
18-ti sat
2.117
1,88
05.01.2009.
18-ti sat
2.033
-3,97
31.12.2010.
18-ti sat
2.173
6,89
31.12.2011.
18-ti sat
2.150
-1,06
10.02.2012.
18-ti sat
2.143
-0,33
22.07.2011.
4-ti sat
872
6,86
21.06.2012.
5-ti sat
833
-4,47
Tabela 8.4b - Minimalne jednovremene snage konzuma
Godina
Pmin (MW)
%
21.04.2008.
4-ti sat
870
2,96
13.04.2009.
4-ti sat
796
-8,51
03.05.2010.
4-ti sat
816
2,51
Iz gornjih tabela je očigledno da nema kontinuiteta u vrijednostima jednovremenih snaga
konzuma BiH na prenosnoj mreži. Ipak, isključujući godine u kojima je zabilježen pad, rast
maksimalnih snaga se može procijeniti na oko 2% godišnje, a rast minimalnih snaga na oko 3%.
U skladu s tim i uzimajući baznu vrijednost od 2.143 MW, u Tabeli 8.5. prikazan je bilans
jednovremenih maksimalnih snaga na prenosnoj mreži za period 2014-2023. godina.
Tabela 8.5.- Procjena konzuma i rezerve na prenosnoj mreži
(MW)
2014
2015
2016
2017
2018
2019
2020
2021
2022
2023
Vršna
snaga
konzuma
na
prenosnoj mreži
2.230
2.274
2.320
2.366
2.413
2.462
2.511
2.561
2.612
2.665
Potrebna snaga
primarne rezerve
15
15
16
16
16
17
17
17
17
17
Potrebna snaga
sekundarne
rezerve
64
66
67
68
70
71
73
74
74
74
Potrebna snaga
tercijerne rezerve
250
250
300
300
300
300
400
400
400
400
UKUPNO
(Konzum+rezerve)
2.559
2.605
2.703
2.750
2.799
2.850
3.001
3.052
3.103
3.156
Snaga na pragu
(postojeći + novi)
3.632
3.667
3.864
3.864
4.499
4.499
4.499
4.499
4.499
4.499
BILANS SNAGE
1.073
1.062
1.161
1.114
1.700
1.649
1.498
1.447
1.396
1.343
62
Podaci u gornjoj tabeli upućuju na zaključak da će u narednom periodu, pod pretpostavkom
planirane realizacije izgradnje novih proizvodnih kapaciteta, biti obezbijeđena dovoljna rezerva
snage u sistemu. Međutim, ukoliko dođe do pomjeranja planiranih rokova puštanja u pogon
novih proizvodnih kapaciteta, uz gašenje postojećih i eventualnu lošu hidrologiju, vrlo je realna
pojava deficita snage u toku planskog perioda.
63
9. ZAKLJUČCI I SUGESTIJE
Analizirajući podatke koje su dostavili korisnici prenosnog sistema Bosne i Hercegovine, a u
skladu sa zakonskim ovlaštenjima NOSBiH, Licencom za obavljanje djelatnosti Operatora
sistema, Mrežnim kodeksom i obavezama prema Energetskoj zajednici i ENTSO-E, rezultati ovog
Indikativnog plana razvoja proizvodnje za period 2014-2023. godina, upućuju na sljedeće
zaključke i sugestije:
1. Analizirajući realizaciju prethodnih Indikativnih planova može se zaključiti da su oni bili
ambiciozni, kako sa aspekta rasta potrošnje, tako i sa aspekta izgradnje novih
proizvodnih kapaciteta. S jedne strane, nije se ostvario planirani rast potrošnje, a sa
druge strane izgradnja nijednog novog proizvodnog kapaciteta nije počela planiranom
dinamikom.
2. Bilansi snaga i energija za narednih 10 godina upućuju na zaključak da je neophodno što
prije početi sa realizacijom planirane dinamike izgradnje novih proizvodnih kapaciteta.
Ukoliko dođe do daljeg prolongiranja rokova puštanja u pogon novih proizvodnih
kapaciteta, realna je mogućnost da Bosna i Hercegovina već od 2016. godine bude
suočena sa uvozom električne energije. Takođe kritične bile bi i ostale godine do kraja
planskog perioda, čak i sa pesimističnim rastom potrošnje, pogotovo ako se ponove loši
hidrološki uslovi kao 2011. i 2012. godine. Međutim, u slučaju ispunjavanja planova
izgradnje svih novih bilansiranih proizvodnih kapaciteta, bilans električne energije bi bio
zadovoljen u cijelom posmatranom periodu, uz značajne viškove.
3. Pojedini korisnici prenosne mreže ne ispunjavaju svoje obaveze u dostavljanju podataka
prema odredbama Mrežnog kodeksa, što može dovesti do određenog odstupanja u
planskim kategorijama, prvenstveno kada se radi o potrošnji distribucija i kupaca
direktno priključenih na prenosnu mrežu.
4. Razvoj potrošnje električne energije u proteklom periodu nije se odvijao kontinuirano
što uveliko otežava procjenu trenda potrošnje u narednom planskom periodu. Ako se
tome doda svjetska ekonomska kriza, koja neminovno ostavlja negativne posljedice i na
potrošnju električne energije u Bosni i Hercegovini i uz nedostatak objektivnih planova
razvoja, u narednom periodu može doći do značajnijih odstupanja planskih vrijednosti
od realizovanih. Međutim, i pored ovih neizvjesnosti i rizika, potrošnja električne
energije za period 2014–2023. bazirana je na optimističkom (pozitivnom) trendu u sva tri
scenarija.
5. Evidentan je veliki interes investitora za izgradnju novih proizvodnih kapaciteta, u prvom
redu obnovljivih izvora kao što su hidroelektrane i vjetroelektrane. Na žalost, NOSBiH
procjenjuje da je za najveći broj prijavljenih proizvodnih kapaciteta planirana izgradnja i
godina ulaska u pogon upitna, uglavnom radi nepostojanja odgovarajućih dozvola
nadležnih organa. Zbog toga je neophodno da se svi investitori prije prijavljivanja za
uključenje njihovih proizvodnih kapaciteta u Indikativni plan razvoja proizvodnje
konsultuju sa nadležnim institucijama u vezi sa dobivanjem odgovarajućih saglasnosti, a
sve u skladu sa Pravilnikom o priključku.
6. Problematika stakleničkih plinova i globalno zagrijavanje nameće sve veće korištenje
obnovljivih izvora električne energije, u najvećem broju slučajeva izgradnju
64
vjetroelektrana. Međutim, vjetroelektrane kao neupravljivi izvori, negativno utiču na
regulacione performanse sistema, pa je neophodno obezbijediti povećanu sekundarnu
rezervu kako bi se kompenzovale neželjene varijacije snage uzrokovane promjenljivim
intenzitetom vjetra. Nezavisni operator sistema u Bosni i Hercegovini je pokrenuo
izradu studije koja je završena krajem 2011. godine, na osnovu koje je NOSBIH procjenio
graničnu snagu vjetroelektrana.
7. Formiranjem ENTSO-E i izradom desetogodišnjih planova razvoja evropskog i
regionalnog elektroenergetskog sistema kao jednog od najvažnijih dokumenata, snažno
je istaknuta uloga operatora sistema u pripremi adekvatnih i što realnijih planova
razvoja na području kojeg oni pokrivaju. Izmjenama i dopunama Mrežnog kodeksa, koje
je maja 2011. godine odobrio DERK, precizirani su uslovi pod kojima novi proizvodni
kapacitet može biti bilansno uključen u Indikativni plan proizvodnje, što je i signal
Elektroprenosu BiH da ove proizvodne kapacitete uključi u Dugoročni plan razvoja
prenosne mreže. Na taj način je omogućeno da se realnije, na bazi tehno-ekonomskih
analiza, planira prenosna mrežu, kako interno tako i za interkonekcije, čime bi se u isto
vrijeme NOSBiH-u omogućilo da ravnopravno, zajedno sa drugim operatorima sistema,
na regionalnom i panevropskom nivou učestvuje u planiranju i razvoju
elektroenergetskog sistema.
65
10. LITERATURA
[1]
„Mrežni kodeks“, maj 2011. godine
[2]
„TEN-YEAR NETWORK DEVELOPMENT PLAN 2012-2022“, European Network of
Transmission System Operators for Electricity, prijedlog, januar 2012.
[3]
„Izvještaj o tokovima električne energije u BiH u 2012. godini“ – NOS BiH, Sarajevo, mart
2013. godine
[4]
„Bilans električne energije na mreži prenosa za 2013. godinu“ – NOSBiH, Sarajevo,
31.10.2012. godine
[5]
„Bruto domaći proizvod prema proizvodnom pristupu 2005-2010“ – Agencija za
statistiku BiH, Sarajevo, decembar 2011. god.
[6]
„Bruto domaći proizvod za Bosnu i Hercegovinu 2011. Proizvodni pristup, prvi rezultati“,
Agencija za statistiku BiH, Saopštenje, 25.07.2012. godine
[7]
„Statistika energije“, Agencija za statistiku BiH, Saopštenje- 20.11. 2009. godine
[8]
„Statistika energije“, Agencija za statistiku BiH, Saopštenje- 29.10. 2010. godine
[9]
„Statistika energije“, Agencija za statistiku BiH, Saopštenje- 05.12. 2011. godine
[10]
„Statistika energije“, Agencija za statistiku BiH, Saopštenje- 23.11. 2012. godine
[11]
“Srednjoročna razvojna strategiji BiH, 2004-2007“- siteresources.worldbank.org
[12]
“Scenario Outlook and Adequacy Forecast (SO & AF) 2012 – 2030“, www.entsoe.eu
[13]
„Studija energetskog sektora u BiH za period 2005 – 2020. god.“ - konzorcij: Energetski
Institut Hrvoje Požar, Hrvatska; Soluziona, Španjolska; Ekonomski Institut Banja Luka, BiH;
Rudarski Institut Tuzla, BiH., mart 2008. god.
[14]
„Strateški plan i program razvoja energetskog sektora Federacije BiH“, FMERI, 2008. god.
[15]
„Strategija razvoja energetike Republike Srpske“ – Ministarstvo industrije, energetike i
rudarstva, Banja Luka, 2010. god.
[16]
''Integralna studija razvoja JP Elektroprivreda HZ H-B d.d. Mostar 2006. – 2010. godina sa
projekcijom na 2020. godinu”, Institut za elektroprivredu i energetiku d.d. Zagreb Zagreb, travanj
2007.
[17]
“Indikativni plan razvoja proizvodnje 2007 – 2016. godina”, Sarajevo, oktobar 2006.
66
Download

indikativni plan razvoja proizvodnje 2014