Broj 30/godina XIII/avgust 2013./ISSN 1452-3272; e-mail: [email protected]< www.ns/nefro.org
JUNI - mesec
obeležavanja
transplantacije
u Vojvodini
D
PRIJATELJI SAVEZA:
Broj 30/avgust 2013.
IMPRESSUM
Zoran Mišković,
predsednik saveza
bubrežnih bolesnika
Vojvodine
SAVEZ BUBREŽNIH
INVALIDA VOJVODINE
21000 Novi Sad
Bulevar oslobođenja 6-8
Tel/faks: 021/6333-866
Žiro račun: 340-2437-88
Za izdavača:
Radoslav Jovičić i Zoran Mišković
Glavni i odgovorni urednik:
Iris Peregi Kopčanski
Stručni saradnici:
Puk.prof.dr Zoran Kovačević
dr Jelica Alargić - KCV
dr sci. med. Vasilije Tomanoski načelnik specijalne bolnice za
dijalizu “Fresenius Medical Care”
4.
KAKO ŠTO DUŽE I ŠTO BOLJE
ŽIVETI NA DIJALIZI
6.
DOZIRANO INFORMISANJE
JAVNOSTI
PREDLOG NOVOG ZAKONA
O TRANSPLANTACIJAMA
9.
10.
BUBREZI ZA ŽIVOT - SPREČITE
AKUTNO OŠTEĆENJE BUBREGA
12.
I MI BOLESNI, MOŽEMO
DA POMOGNEMO ZDRAVIMA
13.
POKRENIMO SEBE PROMENIMO SVEST 2013.
17.
SPORTISTA JEDNOM,
SPORTISTA ZAUVEK
18.
VELIKI
LJUDI
20.
ANEMIJA - MOJ ŽIVOTNI
SAPUTNIK
List je upisan u registar Ministarstva
za pravosuđe i lokalnu samoupravu
pod brojem 3144 od 20. avgusta 2001.
godine.
24.
UŽINA DIJALIZIRANIH
PACIJENATA
Na osnovu mišljenja Ministarstva za
Nauku, tehnologiju i razvoj broj
413-00-281/2002-01 od
19.06.2002. godine.
Ovaj časopis je oslobođen plaćanja
poreza, jer je „publikacija
od posebnog interesa za nauku“.
26.
ZAŠTITA PRAVA
PACIJENATA
Foto-video prilozi:
Tomek Bela
Adresa Redakcije:
Novi Sad, Bul. oslobođenja 6-8
Tel: 069/712-547, 712-557, 712-535
Tel/faks: 021/6333-866
[email protected]
Tiraž – 1000 primeraka
Prelom i dizajn:
Rade Gardinovački
[email protected]
Lektor:
Nada Abramović
Štampa:
Štamparija MAXIMA GRAF ,
Petrovaradin, Vladana Desnice 13
List izlazi četiri puta godišnje
i besplatan je.
Rukopisi i fotografije se ne vraćaju.
PIB: 100454425
Ministarstvo
rada i socijalne
politike
Pokrajinski
sekretarijat za
zdravstvo,
socijalnu
politiku
i demografiju
Dobro
jutro
Srbijo!
ragi prijatelji, u ime uređivačkog
odbora časopisa „Nefro“, u ime
Saveza organizacija bubrežnih
invalida Republike Srbije, u ime
Saveza bubrežnih invalida Vojvodine i svoje lično ime, šaljem vam topao i
srdačan pozdrav sa severa naše Republike,
iz Novog Sada. Velika mi je čast da se mogu
obratiti svima vama na celoj teritoriji naše
zemlje, Republike Srbije, koji se nalazite
na dijalizi u državnim dijaliznim centrima,
Kliničkim centrima, bolnicama, domovima
zdravlja, specijlanim bolnicama za hemodijalizu Fresenius Medical Care Srbija, Medicom – Gambro, kao i svima vama koji ste
na kućnoj dijalizi, peritoneumskoj i transplantiranima. Na osnovu odluke Izvršnog
odbora Saveza organizacija bubrežnih invalida Republike Srbije, Savezu bubrežnih
invalida Vojvodine pripala je velika čast i
odgovornost da od jula 2013. godine po
prvi put časopis „Nefro“ bude pripreman,
štampan i distribuiran kao jedini interesni i
besplatni časopis za sve naše članove koji se
nalaze na dijalizi kao i medicinsko osoblje
za čitavu teritoriju Republike Srbije.
Pozdravljajući Vas iz „Srpske Atine“, sa
teritorije Autonomne pokrajine Vojvodine,
ogledala tolerancije, multinacionalne regije
naše zemlje, ubeđen da humanost nema granica, očekujem da se svi uključimo u zajedničku humanu borbu za zaštitu naših prava,
poboljšanju uslova pri dijaliznim centrima,
povećanju nivoa zdravstvene zaštite i obezbeđivanju ravnopravnog učešća svih nas u
kompletnim društvenim tokovima.
Igrom sudbine, teška bolest se poigrala
sa našim životima, promenila naše životne
planove, uzdrmala naše porodice, ali upravo ovim putem želim da svi pokušamo da
maksimalno angažujemo snagu naše volje
i optimizma u želji da što duže i kvalitetnije živimo. Svesni smo i ekonomske moći i
problema kako naše zemlje, tako i zemalja
u okruženju, ali smo ubeđeni da u interakciji sa zdravstvenim osobljem i nadležnim
državnim organima mnoge dosadašnje
probleme možemo prevazići uz malo dobre
volje na bezbolan način i bez velikih finansijskih ulaganja. Najvažnija je dobra volja,
iskrenost i obavljanje časne lekarske dužnosti uz poštovanje kodeksa profesionalnog ponašanja, stručnosti, humanosti ali
i minumuma poštovanja prema hiljadama
naših članova, koji na žalost, kao invalidna
lica I stepena invalidnosti, nose teški epitet
OSI (osoba sa invaliditetom).
Ovim želim da dam do znanja da smo pre
svega „OSI“, a tek onda „pacijenti“. Takvim
pristupom biće izbegnuti svi potencijalni vidovi diskriminacije prema našoj populaciji
među kojima su mnogi nepokretni, slabovidi, slepi, dijabetičari, i sa raznim psihofi-
zičkim smetnjama koje im onemogućavaju
obavljanje svakodnevnih normalnih aktivosti. U tom smislu u proteklih par godina urađeno je puno na osavremenjavanju
dijaliznih centara, izgradnji novih centara, ali i dalje su ostali mnogi problemi koji
smatramo da se samo unutrašnjom organizacijom i minimalnom podrškom mogu
efikasno razrešiti. Zbog činjenice da smo
u pogledu aktivnosti vezanih za donorstvo i transplantaciju među predzadnjima
u Evropi, uz nadu da će se u budućnosti
organizovanom akcijom stanje promeniti,
do tada smatramo da se na dijalizi moraju mnogo efikasnije primenjivati osnovni
standardi, kako bi jedan broj naših članova
u objektivno dobrom psihofizičkom stanju
dočekao kadaveričnu transplantaciju i sebi
kako kažu nacionalne kampanje „Produžio
život“ ili dao „Šansu za novi život“.
Do tada se treba boriti za elementarne
stvari:
● Omogućiti adekvatnu dijalizu (minimum
4 časa, prema važećim pravilnicima i normativima).
● Omogućiti prema lekarskom nalazu odgovarajući broj doza: venskog gvožđa, eritropoetina, bevipleksa, C vitamina i veći
broj kvalitetnijih HDF dijaliza, bez administrativnog ograničavanja nivoa kvalitetnih
usluga.
● Omogućiti da se u svim dijaliznim centrima primenjuju identični nivoi u standardima lečenja i po normativima i procedurama
za koje ne moramo ići u EU, jer ih već imamo primenjene u dijaliznim centrima poput
„Fresenius Medical Care Srbija“.
● Pojačati kadrovsku strukturu pri dijaliznim centrima i uticati da se uspostavi
mnogo veća i iskrenija komunikacija između medicinskog osoblja i nas pacijenata.
Mi moramo znati sopstvenu istinu i moramo znati između dve mesečne kontrole
krvi šta znači pravilna terapija lečenja „između dve hemodijalize“.
Ovim putem pokušavamo samo da ukažemo na nekoliko pravaca zajendničke borbe
u ostvarivanju naših ciljeva, a oni su „duži i
kvalitetniji život“. Pozivamo sve naše buduće čitaoce, naše članove i humane ljude da
nam dostavljaju svoje predloge, informacije, probleme koje imaju kako bismo mogli
na iste blagovremeno da reagujemo i putem
javne reči kao i stručnog komentara naših
eminentnih stručnjaka, dajući pravu informaciju, da utičemo na rešavanje problema.
Sve bliže informacije od kad su naši savezi
registrovani po novom Zakonu o Udruženjima možete dobiti putem našeg sajta www.
ns-nefro.org i preko Youtube upisivanjem u
pretraživač Yuotube „Savez i udruženje bubrežnih invalida“ ili „Tomek Bela“.
SA STRUČNE STRANE
MASNOĆE I ZAMENE (10 g) 281kJ (67 kcal)
AVGUST 2013
NAZIV
Ulje
Mast
Maslac
Margarin
Pavlaka
Suva slanina
Majonez
Orah, lešnik, badem
KORISNO
KAKO ŠTO DUŽE I ŠTO BOLJE
ŽIVETI NA DIJALIZI
Nikola Gruber
NAZIV
B
(g)
Ananas
Ananas
(u konzervi)
Borovnice
(smrznute)
Borovnice
(sirove)
Breskve
Breskve
(zašećerena smrznuta)
Trešnje
Šljive
Smokve (sveže)
Grejp (sok)
Grejp (svež)
Grožđe
Grožđe (sok)
Kruške
Jabuka (sok)
Jabuka (sirova)
Jagode (sirove)
Jagode (smrznute)
Mušmula
Limunov sok
Lubenice
Maline
(zašećerene smrznute)
Maline (sirove)
Sok od maline
Mandarine
Sok od mandarine
Narandža
Sok od narandže
Crna ribizla
Crna ribizla (sok)
Crvena ribizla
Crvena ribizla (sok)
Kupina
Kupina (sok)
Banana
4
M
(g)
NAZIV
SUVO VOĆE (100 g) 1184 kJ (282 kcal)
UH
(g)
V
(ml)
Na
(mg)
K
(mg)
Ca
(mg)
P
(mg)
0,4
13,5
85,2
2
172
16
8
0,4
23
75,9
1
85
12
NP
0,7
12,1
85
1
70
10
NP
0,7
13,7
84,1
1
73
13
13
0,7
9,8
88,3
1
204
8
19
0,4
22,2
76,5
2
124
4
NP
1,1
0,6
1,3
0,6
0,6
0,7
0,2
0,6
0,1
0,2
0,8
0,4
0,8
0,4
0,6
16,1
16
17,4
9
9,8
16,9
17,1
13,4
11,7
13,5
7,3
22,9
8,3
8
5,6
81,6
82,4
78,9
89,8
88,9
81,3
82,5
83,8
88
84,4
89,7
75,7
88,1
91
92,9
3
2
2
2
2
3
3
2
2
1
2
1
1
2
3
210
260
217
129
158
183
132
128
109
110
156
104
179
142
135
20
16
45
8
18
15
12
9
7
7
24
13
24
11
15
20
22
22
NP
16
20
NP
11
NP
10
21
NP
NP
NP
20
0,7
22,4
74,3
1
100
13
NP
1,3
0,3
0,6
0,6
1
0,7
1,5
0,4
1,1
0,4
1,2
0,3
1,1
9,3
9,9
10,2
9,6
11,9
10,5
11,6
13
9,7
12
8,7
7,8
24
84,4
89,4
88,1
89,1
85,9
88,2
82,8
85,3
84,7
85,6
84,6
90,9
75,7
1
3
2
1
1
1
3
5
1
2
1
1
169
153
158
158
189
179
341
98
238
110
180
170
420
31
18
37
19
42
11
53
15
29
7
31
12
8
22
NP
18
NP
20
NP
40
NP
NP
NP
NP
NP
260
NAZIV
Suve šljive
Urme
Suve smokve
Suve kruške
Suve jabuke
Suve kajsije
Suvo grožđe
Crne masline
Zelene masline
B
(g)
2,3
2
3,9
3,1
1,2
5
2,3
2,2
1,4
M
(g)
35,8
13,3
UH
(g)
69,4
71,9
62,5
61,1
66,8
66,9
64
4,9
1,5
V
(ml)
24
21,4
23,8
26
25,4
21,3
24,2
43,8
76,5
Na
(mg)
8
18
37
7
5
19
144
3288
2250
K
(mg)
824
649
745
573
596
1175
630
Ca
(mg)
41
61
160
35
31
75
31
49
79
P
(mg)
NP
63
77
NP
NP
NP
101
NP
NP
MESO I ZAMENE 315 kJ (75 kcal)
B
(g)
M
(g)
V
(ml)
Na
(mg)
K
(mg)
Ca
(mg)
P
(mg)
35 g govedine
7
5
23
47
112
4,2
60
35 g teletine
35 g svinjetine
7
1
24
33
121
4,2
68
5
12
17,5
20
84,6
2,5
52
35 g ovčetine
6
6
22
29
105
3,8
49
35 g piletine
7
8
24
22
101
4,2
70
35 g kunića
7
3
24
16,5
134
5
NP
35 g konjskog mesa
7
1
26
116
4,6
NP
35 g divljači
7
4
26
89
121
12,6
NP
35 g iznutrica
5,5
2,5
26
30
91
35 g šunke
7
7
20
307
122
3,5
70
50 g viršli
7
10
32
389
90
4
NP
50 g safalade ili salame
7
10
32
389
90
4
NP
50 g svežeg kravljeg sira
7
6
36
12,5
53
34
76
25 g sira (30% masnoće)
7
4
12
200
24
200
180
25 g sira (45% masnoće)
7
8
9
155
25
295
280
35 g sardine
7
2
26
240
30
NP
1 celo jaje
7
6
36
70
75
30
100
1 žumance
2,8
5,4
8,5
9
21
23
NP
1 belance
3,3
0,1
27
57
46
3
NP
NAZIV
UH
(g)
0,07
0,05
0,25
1
0,2
1,5
M
(g)
9,9
9,9
8,3
8
3,17
6,5
8
6
UH
(g)
V
(ml)
Na
(mg)
1,5
1,8
2
1,5
5
Ca
(mg)
0,1
0,5
7,6
K
(mg)
0,1
0,1
1,6
0,7
177
70
2,3
22,5
2
66
1,3
1,9
20
1,3
1
P
(mg)
0
0
1,6
1,6
10
4,2
6
38
HLEB I ZAMENE 294 kJ (70 kcal)
Napisao:
VOĆE (100 g) 223 kJ (53 kcal)
B
(g)
JELA (VARIVA)
123
Poštovani čitaoci,
u ovom broju završavamo objavljivanje brošure Gruber Nikole pod
nazivom " Kako što duže i što bolje živeti na dijalizi" u nastavcima i
obaveštavamo Vas da, ukoliko Vam nedostaje neki od brojeva i ne
možete da sklopite brošuru u celini, na sajtu saveza www.ns-nefro.org.
možete pronaći sve dosada objavljene delove iste.
Redakcija
30 g crnog hleba
25 g belog hleba
30 g graham hleba
30 g raženog hleba
20 g dvopeka
20 g belog brašna
20 g kukuruznog brašna
20 g pšeničnog griza
20 g kukuruznog griza
25 g kukutuznih
pahuljica
15 g zobnih pahuljica
30 g pirinča
20 g ječma
15 g testenine sa jajima
16 g testenine bez jaja
20 g pudinga u prahu
10 g suvog pasulja
10 g suvog graška
80 g kestena
(oljuštenog)
60 g prženog krompira
B
(g)
2
2
2
2
2
2
2
2
2
M
(g)
UH
(g)
15
15
15
15
15
15
15
15
15
V
(ml)
2,2
0,2
0,2
87
23
56
22,4
16
Ca
(mg)
6
14,5
1,5
6
11
3,2
3,8
3,4
0,8
P
(mg)
NP
29
NP
NP
NP
19,4
32
68
32
2
21
1,4
2,3
35
3,3
NP
2
2
2
2
2
1
2
2
15
15
15
11
12
16
6
6
1,5
3,8
2,4
1,5
1,7
4,5
1,8
1
1,1
0,6
54
30,9
38
23
1,1
1,1
0,2
3
13,1
94,4
10
3,3
2,8
3
3,5
23
10,6
4,5
NP
28
NP
34
24
NP
NP
NP
2
33,5
41
3,2
464
24
70
2
16
78
500
15
53
9,5
12
11,6
1,4
3
2,4
Na
(mg)
90
96
111
66
93
0,6
K
(mg)
93
33
63
ŠEĆER I ZAMENE (10 g) 126 kJ (30 kcal)
NAZIV
Med
Bombone
Kokosovo brašno
Čokolada
Marmelada, džem
Pekmez
Šećer
Koncentrat za supu
Gustin
Kvasac
B
(g)
0,03
M
(g)
0,2
0,5
0,04
0,03
1,8
3
24
0,04
1,2
8,5
UH
(g)
8,1
9,7
6,9
5,4
6,6
6,8
10
5
8,7
1,1
0,04
V
(ml)
1,7
0,9
Na
(mg)
0,7
E
Prot
UH
Masti
100 gr
kcal
gr
gr
gr
Pire krompir
Pilav
Podvarak sa svinjskim
mesom
Krompir čorba sa
piletinom
Čorbasti pasulj bez mesa
Prženi krompir
Boranija sa telećim
mesom
Đuveč (čorbast)
Sarma
Čorbast grašak bez mesa
Pileći paprikaš
Juneći gulaš
Dinstani spanać bez
mesa
Musaka od krompira
Čorba od spanaća sa
piletinom
105
147
1,8
5,8
10,2
16,8
6,3
6,2
K
mmol/
mg
7,6/296
3/117
K
(mg)
4,5
Ca
(mg)
0,5
1,8
1,5
19,5
45
1
6
1,6
6,7
61
1,3
P
(mg)
0,6
0,7
NP
28
2
1
0
NP
NP
40
171
3,3
5,4
15,3
6,5/253
47
66
1,7
4,7
4,6
2,1/82
23
115
130
4,7
3,2
14,3
30
6
1,4
7,2/281
16,7/651
74
74
63
4,8
5,8
2,5
4/156
60
92
108
82
83
116
2,2
6,2
3,7
2
3,4
9,2
9,2
10,1
6,9
3,4
5,1
5,4
4,1
5,2
9,8
4/156
6/234
5,2/203
4/156
2,1/82
35
79
64
33
4
139
3
9,1
10,4
13/507
58
171
7
14,7
9,7
10,3/402
106
63
2,5
4,7
4,3
6,1/238
31
E
Prot
UH
Masti
P
100 gr
kcal
gr
gr
gr
Faširana šnicla
Dinstana teleća šnicla
Dinstana piletina
Praseće pečenje
Kuvane viršle
Pržene kobasice
Ćevapčići
Pečeni šaran
Prženi oslić
271
146
197
450
309
389
237
298
210
17,9
23
342
23
12,5
14,6
24
23
24
5,8
0
0
0
1,8
1,3
0
4,8
4,5
20
52
7,8
40
27,6
36
15
20
10,6
K
mmol/
mg
9,4/367
10/390
14/546
8,4/328
5,6/218
3,4/133
10,2/398
8,4/328
E
Prot
UH
Mast
100 gr
kcal
gr
gr
gr
Kolač sa višnjama
Krofne
Štrudla sa jabukama
Lenja pita
Palačinke sa džemom
Tulumbe
Kokos štanglice
282
286
298
335
275
271
409
3,2
7,2
4,8
4,1
5
7,4
4,4
37,7
53
51
52,3
41
32
48,7
10,4
4,7
8,7
12,4
10
12,3
24,2
E
Prot
UH
Masti
100 gr
kcal
gr
gr
gr
Kokošija supa
Goveđa supa od
koncentrata
Goveđa supa i rinflajš
24
1,7
2,3
27
1,3
79
4,2
mg
56
74
MESA
NAZIV
NAZIV
mg
200
197
318
253
133
133
241
253
182
mg
1,1
K
mmol/
mg
0,9/35
P
5,1
0,1
0,1/4
6
5,1
4,8
3,1/121
51
21
K
mmol/
mg
2,8/109
2,4/94
2,8/109
2/78
2,6/101
1,9/74
4,1/160
P
mg
61
91
58
51
78
94
87
SLANE PITE I SLIČNO
NAZIV
SUPE
NAZIV
P
SLATKE PITE I KOLAČI
3,3
3,1
1,5
1,26
7,1
NAZIV
E
Prot
UH
Masti
100 gr
kcal
gr
gr
gr
Pita sa mesom
Pogačice sa čvarcima
Pita sa sirom
Pizza (domaća)
Prženice
Proja sa sirom i kajmakom
363
408
238
277
275
353
11,5
13,2
9
11,9
7,5
15
36
38,8
30,5
15,2
24
20
18,7
21,5
8,1
18,4
16,5
24
K
mmol/
mg
5,1/199
4,4/172
3,2/125
4,5/180
2,5/98
4,2/164
P
mg
153
105
146
155
106
235
SA STRUČNE STRANE
AVGUST 2013
AVGUST 2013
“Šansa za novi život”
Dozirano informisanje javnosti
Piše: Dr Jelica Alargić
koordinator Projekta promocije transplantacije i donacije organa KCV
Uspešnost presađivanja organa,
odnosno vreme preživljavanja, vremenom je poboljšano, napretkom u
hirurškoj tehnici i anesteziji, novim
oblicima imunosupresivne terapije, kao
i selektivnom izboru pacijenata. Na početku, broj preživelih u toku prve godine iznosio je 30-45 odsto, dok je danas
ovaj procenat čak 70-85 odsto.
Dobitnici Nobelove nagrade
Stotine hiljada ljudi širom sveta, kao
i kod nas, boluje od teških neizlečivih
bolesti, kod kojih su već svi vidovi lečenja isprobani, kako konzervativni
tako i hirurški. Tada ne preostaje ništa
drugo nego da se organ čija je funkcija
prestala zameni drugim organom.
Transplantacija ili presađivanje organa danas je prihvaćena metoda lečenja
i tako se uspešno leče bolesnici sa teškim i terminalnim oboljenjima, naročito organa kao što su bubreg, jetra, srce,
pluća i pankreas. Poslednjih decenija
na taj način se organi čija je funkcija prestala mogu zameniti drugim, od
drugog čoveka – davatelja ili donora.
Pionirima transplantacije, američkim
naučnicima, dodeljena je Nobelova nagrada – Džozefu Mareju iz Bostona za
transplantaciju bubrega 1954. godine i
Donaldu Tomasu iz Sijetla za transplantaciju koštane srži 1956. godine. Njihovo otkriće bilo je presudno za desetine
hiljada teško obolelih ljudi, kod kojih
je transplantacija predstavljala jedini
spas, dok drugi načini lečenja nisu više
imali uspeha.
SA STRUČNE STRANE
Broj prikupljenih organa umrlih osoba za transplantaciju govori o civilizacijskom stepenu neke zemlje i merilo
je razvijenosti tog drištva.
Neophodni organi
za transplantaciju
Program transplantacije uspeo je da
izmeni sumornu prognozu kod bolesnika sa terminalnim i teškim oboljenjima,
da omogući ovim pacijentima duži i
kvalitetniji način života i njihov povratak na radna mesta.
Organi se mogu dobiti od živog donora, ili od preminulog donora u stanju
moždane smrti. Dijagnoza moždane
smrti danas je moguća bez i najmanje
greške, a predstavlja stanje u kome je
mozak nepovratno mrtav, a rad srca i
pluća održava se uz pomoć aparata.
Helsinška deklaracija, 1986. godine
Transplantaciona medicina u jednoj
zemlji uspešna je ukoliko se presadi
dovoljan broj organa. U čitavom svetu postoji nesrazmera između rastućih
potreba za organima i broja organa koji
su na raspolaganju za transplantaciju. Razvijene zemlje zapadne Evrope
i SAD-a pokušavaju, organizovanjem
unutar zdravstvenog sistema, promocijom, kao i obaveštavanjem šire javnosti, da povećaju broj raspoloživih organa umrlih, kako bi se lečili mnogi teški,
i na drugi način neizlečivi bolesnici.
Najbolje rezultate u svetu u prikupljanju organa postigla je Španija – zahva-
Da podsetimo
Istorija transplantacije organa i tkiva
seže u daleku prošlost. Postoji izveštaj
o hindunskom hirurgu, koji je oko 600.
godina p.n.e. izvršio autolognu transplantaciju kože lica. Kozma i Damjan
su u prvom veku transplantirali nogu
pokojnika osobi kojoj je amputirana
noga. Zapisi iz XV veka govore o pokušajima transfuzije krvi i transplantacije zuba. Moderna transplantacija
počinje krajem XVIII veka.
Hronološki pregled razvoja transplantacije organa u svetu:
1954. prva uspešna transplantacija
bubrega kod jednojajačanih
blizanaca (Joseph Murray
i David Hume iz Bostona)
1963. prva uspešna transplantacija
jetre (Thomas Starlz)
1967. prva uspešna transplantacija
pluća (James Hardly)
1967. prva transplantacija pankreasa
(Richard C. Lillehei)
6
7
SA STRUČNE STRANE
ljujući dobro planiranoj organizaciji,
uloženim naporima i motivaciji zdravstvenih radnika, uz podršku ministarstva zdravlja, sudstva, medija i, iznad
svega, španske javnosti i društva. Ovo
je jedina zemlja u svetu u kojoj se lista
čekanja neprestano smanjuje, a naglašena je i velika ekonomska korist, koju
donosi transplantaciona medicina.
Statistika je neumoljiva
Trenuto u Evropi više od 65.000 ljudi
čeka na novi organ. U svetu se svakih
18 minuta jedna nova osoba dodaje na
listu čekanja za transplantaciju organa.
U poslednjoj deceniji zabeležen je porast broja osoba mlađih od 18 godina,
koje se stavljaju na liste čekanja. Nažalost, samo 10-tak odsto ljudi koji se
nalaze na tim listama dožive da dobiju novi organ, a samim tim i šansu za
novi život. Nažalost, Srbija je trenutno
na pretposlednjem mestu po broju transplantacija u Evropi. Godišnje se uradi
8
AVGUST 2013
AVGUST 2013
mali broj transplantacija, koje ne zadovoljavaju ni 10 odsto potreba.
Ovi poražavajući podaci pokazuju da,
uprkos postojanju tehnologije i stručnog kadra, i dalje ne postoji razvijena
svest ljudi o značaju ove procedure, što
je posledica neadekvatnog informisanja o čitavom procesu.
Upravo iz tih razloga Klinički centar
Vojvodine pokrenuo je projekat promocija transplantacije i donacije organa
“Šansa za novi život”, koja se na teritoriji Vojvodine sprovodi uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo,
socijalnu politiku i demografiju, s ciljem da zainteresuje i informiše, otkloni
zablude i nejasnoće u vezi sa transplantacijom i donacijom organa. Važno je
navesti širu javnost da razmisli o sopstvenom stavu prema transplantaciji i
donaciji organa, kao njenom sastavnom
delu, i da pokaže da je poklanjanje života drugoj osobi najviši čin humanosti, ljudske plemenitosti.
Ukoliko ne pomognemo, sve će ostati
na opisanom nivou. Veliki broj bolesnika sa teškim i terminalnim oboljenjima,
kojima je transplantacija jedini spas za
nastavak daljeg života i poboljšanja
njegovog kvaliteta, neće biti transplantiran zbog nedostatka organa.
Adekvatna informacija za javnost
Kao veoma složen proces, transplantacija i donacija organa, osim biotehnološkog i medicinskog aspekta, treba da
bude prihvaćena od šire javnosti. Projekat promocije donacije i transplantacije
organa ima svrhu da prezentuje doniranje organa, informiše širu javnost o
doniranju i transplantaciji i da kod ljudi
probudi svest da je za modernu medicinu doniranje organa od velike važnosti.
Podizanje nivoa svesti o važnosti donacije i transplantacije organa, pored
specifične hirurške i tehnološke osnove, bitno je i zbog toga što ovaj proces
zahteva od samih ljudi da odluče da li
žele da postanu donatori organa. Mora
se priznati da zdrava osoba vrlo teško
razmišlja o nečemu tako apstraktnom,
kao što je donacija organa. Upravo to je
ono na šta ovaj projekat može da utiče,
da navede ljude da razmisle o sopstvenom stavu prema donaciji organa.
Ne sme se nikad zaboraviti da nesreća ne bira i da se ne zna kome će ovakav vid lečenja biti neophodan. Samim
tim, ovim projektom, i sa pozitivnim
stavom prema ovakom vidu lečenja,
obezbeđuje se budućnost najužoj porodici, deci i unucima.
Prema statističkim podacima, 20 puta
su veće mogućnosti da će nam zatrebati
ovakav vid lečenja, nego da ćemo biti
potencijalni davalac organa. A svaki
potencijalni davalac organa je ujedno i
potencijalni primalac.
Ni medicinski napredak, ni poboljšanje ekonomskog rasta, ni savršena tehnološka opremljenost, ni promene u zakonodavstvu, ne mogu doneti povećan
broj transplantacija organa od umrlih
osoba bez visoke društvene odgovornosti i visokog stepena građanske solidarnosti. Tajna uspeha je neprekidno,
oprezno, dozirano, ali iskreno informisanje javnosti i edukacija.
Tekst je preuzet iz časopisa
Eko-Med plus
SA STRUČNE STRANE
Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO)
Predlog novog zakona o transplantacijama
Piše: prof. dr sc. med. Momčilo Babić,
direktor Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, Beograd - Upravo zbog toga
insistiram da napravimo sistem koji podrazumeva kadrove,
prostor, znanje, mogućnost usavršavanja
– kako bismo trans-plantacije mogli da
radimo u našoj zemlji, što je naš glavni
cilj. Zakonske i finansijske mogućnosti
su, naravno, nešto što je neophodno.
Što se zakona tiče, RFZO je napravio prvu radnu verziju izmena i dopuna
Zakona o transplantacijama, koja podrazumeva pretpostavljenu saglasnost.
Naš predlog je objavljen na sajtu Fonda
www.rfzo.rs i svi zainteresovani mogu
dati svoje predloge, primedbe, mišljenja… Ako smo svi potencijalni primaoci
organa, onda bi trebalo da svi budemo i
potencijalni davaoci, osim onih koji izričito pismeno daju izjavu kod izabranog
lekara, da neće da budu donori.
Ako uspostavimo sistem transplantacije
koja će se obavljati u Srbiji, Fond će moći
da plati 30.000 do 35.000 evra za presađivanje srca, pankreasa, jetre... Cene operacije su u inostranstvu u proseku šest puta
veće nego što bi bile kod nas.
Ipak, moramo biti svesni i činjenice
da bi troškovi lečenja transplantiranih
pacijenata bili daleko manji kada bi se
transplantacije radile u Srbiji, jer dan u
intenzivnoj nezi u zapadnim transplantacionim centrima košta 1.500 evra i više,
što strahovito podiže troškove lečenja.
Dakle, moramo da napravimo dva-tri
dobra transplantaciona centra u zemlji
i da tu koncentrišemo sve kadrove koji
su zainteresovani, koji mogu da u tome
učestvuju, moramo ih pozvati da se pridruže. Radi se na tome da se obezbedi
adekvatni objekat u kojem će biti ovakav transplantacioni centar. Naši doktori znaju da rade sve pomenute transplantacije, ali, nažalost, Srbija nema
dovoljno donatora. Zbog toga je veoma
važan Nacionalni program transplantacije organa, kako bismo udruženim snagama radili na podizanju svesti građana
o značaju donatorstva. To je jedan od
prioriteta u aktivnostima Fonda!
Sa sajta RFZO, prenosimo delove
koji će Vas, verujemo, zanimati:
LISTE ČEKANJA
Poštovani osiguranici,
U uslovima rada sa ograničenim finansijskim sredstvima, karakterističnim za
skoro sve sisteme zdravstvene zaštite u
svetu, za medicinske procedure i intervencije koje su skupe formiraju se liste
čekanja. Ovde možete naći odgovore na
neka uobičajena pitanja koja će vam pomoći da se informišete o listama čekanja.
Šta je lista čekanja?
Način kojim se obezbeđuje pravičnost pri pružanju zdravstvenih usluga. Liste čekanja koriste se u mnogim
zemljama kod različitih procedura. U
našoj zemlji, liste čekanja se koriste
za sledeće medicinske intervencije i
procedure koje nisu hitne: kompjuterizovana tomografija (CT) glave, vrata i
kičmenog stuba, magnetna rezonancija
(MR) glave, vrata i kičmenog stuba, za
dijagnostičku koronarografiju i/ili kateterizaciju srca, za revaskularizaciju
miokarda, za ugradnju trajnog veštačkog srca (TVES) i kardioverter defibrilatora (ICD), za implantaciju veštačkih
valvula, za ugrađivanje graftova od
veštačkog materijala i endovaskularnih
graft-proteza, za ugradnju endoproteza
kuka i kolena, ugradnju osteosintetskog
materijala i instrumentalnu segmentalnu korekciju deformiteta kičmenog stuba kod dece, oftalmološke intervencije
operacije katarakte i ugradnje sočiva.
Zbog čega?
Da bi se pod jednakim uslovima
i ravnopravno obezbedila potrebna
zdravstvena usluga i racionalno koristila raspoloživa sredstva.
Republički fond za zdravstveno osiguranje planira
da se u celini finansiraju
zdravstvene usluge transplantacije organa u Srbiji, s
obzirom na činjenicu koliko
je to potrebno obolelima. Jer,
da bismo nekoga uputili u
inostranstvo na transplantaciju, neophodno je odvojiti
veću sumu novca, a sa druge strane, moramo nekom
drugome uskratiti novac.
Da bi se uveo red u pružanju već navedenih usluga.
Kako?
Nakon procene doktora da Vam je
neka od ovih procedura neophodna,
evidentiraju se Vaši lični i zdravstveni
podaci, na osnovu kojih se određuje
mesto na listi čekanja.
Jedino Vi možete da vidite svoje mesto na listi čekanja (kako bi se zaštitila
vaša privatnost, što smo dužni da poštujemo po zakonu)!
Vaše mesto na listi možete videti u
zdravstvenoj ustanovi gde se obavlja
zdravstvena usluga na koju čekate, ili
proverom na internet stranici Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, preko zaštićenog jedinstvenog
matičnog broja građana iz lične karte
(JMBG) čijih su prvih sedam i poslednja cifra vidljive. Samog sebe identifikujete upoređujući vidljive cifre sa odgovarajućim ciframa u svom JMBG.
Uz već ponuđene odgovore, dobrodošla su i sva vaša dodatna pitanja.
Možete ih uputiti zdravstvenoj ustanovi u kojoj ste na listi čekanja ili poslati
na adresu:
[email protected]
Tekst je preuzet iz časopisa
Eko-Med plus
9
SA STRUČNE STRANE
AVGUST 2013
AVGUST 2013
14. mart 2013. godine Svetski dan bubrega
BUBREZI ZA ŽIVOT
Zaštiti bubrege
- kontroliši dijabetes
– sprečite akutno oštećenje bubrega
dr Zorica V. Dragaš
ZJZS – Centar za promociju zdravlja, Subotica
Svetski dan bubrega se obeležava na
inicijativu Međunarodnog društva za
nefrologiju (The International Society
of Nephrology ) i Internacionalnog
Udruženja Fondacija za bubreg (International Federation of Kidney Foundations) u više od 100 zemalja širom
sveta. Od 2006. godine obeležava se
svakog drugog četvrtka u martu mesecu. Cilj je podizanje svesti ukupne
javnosti (stručne i laičke) o važnosti
bubrega, organa koji ima važnu ulogu
u održavanju života, kao i upoznavanje
stanovništva sa činjenicama da su bolesti bubrega česte, da mogu biti teške i
opasne, ali i izlečive. Slogan ovogodišnjeg obeležavanja je: “Bubrezi za život:
Sprečite akutno oštećenje bubrega!“
U poslednjih nekoliko godina, prepoznata je potreba povećanja svesti o težini ovih oboljenja, i o značaju pravovremenog i odgovarajućeg lečenja akutnog
oštećenja bubrega među zdravstvenim
radnicima pre svega, a takođe i potreba
pokretanja javnozdravstvenih kampanja sa ciljem informisanja stanovništva
o značaju ovih bolesti. Time bi bilo
omogućeno pravovremeno prepoznavanje znaka i simptoma oboljenja kao i
obraćanje radi dobijanja stručne pomoći. Ove bolesti se često razvijaju postepeno i važno je znati da su česta posle-
Svetski
dan
bubrega
10
dica nekih drugih poremećaja zdravlja,
pre svega šećerne bolesti i povišenog
krvnog pritiska. Istraživanja u svetu
su pokazala da približno svaka deseta
zbog oboljenja bubrega i mokraćnih
puteva, bolnički se lečilo njih 35.105,
a 2.147 osoba je umrlo u 2011. godini,
prema podacima IZJZ Srbije.
Zaštiti bubrege
- sačuvaj svoje srce
odrasla osoba ima neki oblik oštećenja
bubrega. Hronične bolesti bubrega čine
skoro trećinu bolnički lečenih osoba i
čak 84% smrtnih ishoda od svih bolesti
bubrega. U našoj zemlji, svom izabranom lekaru u svim službama domova
zdravlja 543.172 osobe su se obratile
14 mart
2013
U stadijumu terminalne insuficijencije bubrega (otkazivanja funkcije bubrega) sprovodi se dijaliza (peritonealna i hemodijaliza) ili se transplantira
bubreg. Lečenje pacijenata postupcima
dijalize se sprovodi u 58 zdravstvenih
ustanova (53 zdravstvene ustanove iz
Plana mreže i 5 ustanova van Plana
mreže). Broj osiguranih lica u Republici Srbiji u 2012 godini, koji su se
lečili postupcima dijalize u zdravstvenim ustanovama je bio 4.247. Na peritoneumskom programu, koji uključuje
i lečenje dijalizom u kućnim uslovima,
dijalizirano je 466 pacijenata. Ukupan broj pacijenata/osiguranih lica na
hroničnom programu lečenja postupcima dijalize u Republici Srbiji je bio
u 2012. godini 4.713. Ovo su podaci
IZJZ Srbije.
Transplantacija bubrega predstavlja
presađivanje organa, koji se može dobiti od živih ili umrlih osoba. Koji način
transplantacije će biti odabran zavisi
od brzine pronalaženja odgovarajućeg
histološkog tipa. Kod približno 1015% bolesnika, davaoci organa mogu
biti krvni srodnici (članovi porodice)
ili biološki nesrodni donatori (bračni
partneri, prijatelji). Za ostale bolesnike
traže se podudarni davaoci kod osoba
sa dijagnostikovanom moždanom smrću (kadaverični davaoci). Potrebno je
povećati broj kadaveričnih transplantacija, i zbog toga je neophodno inten-
zivnije i više informisati građane o značaju donacije organa. Doniranje organa
je uvek znak humanosti, solidarnosti
i plemenitosti, i takvim činom jedna
osoba iskazuje svoju želju i nameru da
nakon smrti donira bilo koji deo tela
radi presađivanja/transplantacije, da bi
se na taj način pomoglo teškim bolesnicima.
Za mnoge od njih to je jedina šansa
za život!
U Srbiji se transplantacija bubrega
obavlja u pet zdravstvenih ustanova.
Tokom 2012. godine od ukupno 79
transplantiranih bubrega, 47 je uzeto
od umrlih donora. Na listi čekanja za
transplantaciju bubrega nalazi se 658
osoba. Ovo su takođe podaci IZJZ Srbije.
Bolesti bubrega je moguće na vreme
dijagnostikovati (otkriti), i to relativno
jednostavno. Pregledom krvnog pritiska, uzorka mokraće i krvi mogu se
otkriti rani znaci bubrežne bolesti.
Postoji Osam zlatnih pravila za smanjenje rizika za razvoj bolesti bubrega,
i to su:
SA STRUČNE STRANE
● Budite fizički aktivni!
● Redovno kontrolišite nivo šećera
u krvi!
● Kontrolišite krvni pritisak!
● Hranite se pravilno i održavajte
normalnu telesnu težinu!
● Uzimajte dovoljne količine
tečnosti!
● Živite bez duvana i duvanskog
dima!
● Ne uzimajte lekove koji nisu
propisani receptima!
● Redovno kontrolišite bubrege
ukoliko imate jedan ili više
faktora rizika!
Najznačajniji faktori rizika za razvoj
bolesti bubrega su:
● Povišeni krvni pritisak?
● Šećerna bolest?
● Prekomerna telesna težina?
● Životna dob - 50 i više godina?
● Oboljevanje od bolesti bubrega
u porodici?
● Malokrvnnost?
● Sistemska bolest vezivnog tkiva?
● Aterosleroza?
Uklanjanjem najznačajnijih faktora rizika moguće je značajno smanjivati verovatnoću za nastanak bolesti bubrega, i
to je ono što je za svaku osobu najvažnije. Kada postoji jedan ili više potvrdnih
odgovora ili prisutnih rizika potrebno je
javiti se izabranom lekaru, radi ranog otkrivanja mogućih poremećaja zdravlja.
U SBO je 2012. godine od bolesti bubrega umrlo 29 osoba, 19 muškog i 10
ženskog pola. Najučestalije oboljenje sa
smrtnim ishodom je hronična bubrežna
insuficijencija, od koje je umrla 21 osoba, 13 muškog i 8 ženskog pola. Prema
starosti posmatrano učestaliji smrtni ishodi su posle 70. godine života.
Bubrezi
za život
11
SA STRUČNE STRANE
AVGUST 2013
AVGUST 2013
Udruženje bubrežnih invalida Sr. Mitrovica
I mi bolesni, možemo
da pomognemo zdravima
12
Teška vremena za naše članove i ne
prepoznavanje društva za ovu grupu
bolesnika, nagnalo nas je da pokušamo
da dokažemo da nas nije lepo zaboraviti
i isključiti, jer i mi bolesni možemo da
pomognemo zdravima tada, kada je to
neophodno. Predstavnici naseg Udruženja posetili su Crveni krst i doniranjem
garderobe pomogli su onima, kojima je
pomoć bila potrebna – socijalno ugroženom stanovništvu naše Opštine.
Trudimo se da obeležavanjem pojedinih manifestacija i veselim druženjima
zaboravimo na našeg svakodnevnog
saputnika. Posećujemo pozorište, beogradski ZOO vrt, Zasavicu i lepo i veselo provodimo zajednička posle podneva.
Još mnogo toga nas ipak čeka. Sportsko takmičenje na Paliću – pikado i viseća kugla u avgustu mesecu. U septembru planiramo odlazak na 3. sportske
igre dijaliziranih bolesnika Srbije, koje
će se ove godine održati u Loznici.
Vaša Sr. Mitrovica
Pokrenimo sebe
- promenimo svest
2013.
13
SA SVIH STRANA
AVGUST 2013
AVGUST 2013
SA SVIH STRANA
Dana 13.03.2013. godine u Press centru Gradske kuće Grada Subotica,
održana je konferencija povodom obeležavanja Svetskog dana bubrega.
Svetski dan bubrega se, od
2006. godine, obeležava svake
godine drugog četvrtka meseca
marta, a 2013. godine je to 14.
mart. U našoj zemlji se ove godine obeležava drugi put. Akcenat je na: primarnoj prevenciji
i ranom otkrivanju bubrežnih
bolesti, a tema je i zaveštanje
organa.
Svetski
dan
bubrega
06.06.2013.godine organizovano je predavanje u MUP RS Policijska
Uprava Subotica (aneks) sa temom Donorstvo i transplantacija u Srbiji
"Pokrenimo sebe - promenimo svest".
Ovo je realizacija druge faze projekta "Udahni novi život III", čiji je nosilac Udruženje bubrežnih invalida Subotica u partnerstvu sa IPA Subotica,
a uz podršku Saveza bubrežnih invalida Vojvodine i Kliničkog centra
Vojvodine. Predavanje je održala dr Jelica Alargić.
14
U prostorijama Policijske
uprave Subotica, pukovnik
prof. dr Zoran Kovačević
održao je predavanje na temu
„Donorstvo i transplantacija u
Srbiji“, kako bi se uticalo na
podizanje svesti građana o
značaju transplantacije i potpisivanju donorskih kartica.
Statistika kaže da je Srbija na
dnu lestvice evropskih zemalja po broju transplantacija,
kao i broju donorskih kartica.
Iako je pre nekoliko godina
došlo do poboljšanja na tom
polju, sada je period stagnacije, posebno kada su u pitanju
transplantacije od kadaveričnih davalaca tj. osoba kod kojih je utvrđena moždana smrt.
U Srbiji se trenutno metodom dijalize leči više od
4000 bubrežnih bolesnika.
Transplantacija bi ovim osobama omogućila novi život,
a zdravstvenom sistemu velike uštede. Međutim, samo 10
odsto pacijenata, koji se nađu
na listi čekanja za dobijanje
organa uspe da pronađe donora. Da bi omasovila program
transplantacija, Srbiji je potrebno oko 2 miliona potencijalnih donora.
Posle početnog uspeha u
broju potpisanih donorskih
kartica tokom 2010. godine ,
u 2012. dolazi do stagnacije
koja se i ove godine nastavlja,
posebno kada je reč o broju
transplantacija od kadaveričnih davalaca. U našoj zemlji
još uvek su češće transplantacije od srodnika. Neki od
razloga takvog stanja su zablude koje vladaju, nepoverenje građana, neoganizovanost
struke, ali i novi podzakonski
akti koji nameću potrebu da
izabrani lekar mora da potpiše izjavu o zaveštanju organa. Od jednog kadaveričnog
donora moguće je spasiti tri
života.
Promotivno
predavanje
i potpisivanje Izjava o pristanku za doniranje organa,
odnosno tkiva, radi dobijanja
donorskih kartica organizovalo je Udruženje bubrežnih invalida Subotica u partnerstvu
sa Udruženjem penzionisanih
radnika OUP, a uz podršku
Saveza bubrežnih invalida
Vojvodine. Ovaj projekat
deo je nacionalnih kampanja
„Produži život“ i „Šansa za
novi život“
15
SA SVIH STRANA
AVGUST 2013
AVGUST 2013
SA SVIH STRANA
Senta
Predavanje na temu " Anemija - moj doživotni saputnik" je
predavanje, održano na Paliću,
30.06.2013. u sklopu realizacije
projekta "Udahni novi život III"
i manifestacije "Jun - mesec transplantacije u Vojvodini".
Preavanje je održao dr sci.
med. Vasilije Tomanoski, načelnik specijalne bolnice za
dijalizu "Fresenius Medical
Care". Organozator predavanja bilo je Udruženje bubrežnih
invalida Subotica, a uz podršku
specijalne bolnice za dijalizu "Fresenius Medical Care" i Saveza bubrežnih invalida Vojvodine.
Sportista jednom, sportista zauvek
Povodom obeležavanja petogodišnjice razvoja transplantacije i donorskog
programa na teritoriji AP Vojvodine,
Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo,
socijalnu politiku i demografiju organaizovao je skup u Skupštini AP
Vojvodine sa nazivom "Šansa za novi
život". Učesnici skupa bili su predstavnici Ministarstva zdravlja Republike
Srbije, Uprave za biomedicinu Mini-
16
starstva zdravlja Republike Srbije, Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo,
socijalnu politiku i demografiju, Kliničkog centra Vojvodine, predstavnici
zdravstvenih ustanova i lokalnih samouprava iz Vojvodine, predstavnici udruženja građana i gosti iz Klinike Merkur
iz Republike Hrvatske.
Pokrajinski sekretar za zdravstvo
prof. dr Vesna Kopitović pozdravlja-
jući učesnike, podsetila je da bez jake
donorske mreže, te podizanja svesti
građana, nema razvoja transplantacije.
Ona je saopštila da je u poslednjih pet
godina, u Kliničkom centru Vojvodine,
urađeno 78 transplantacija bubrega i 22
transplantacije jetre, te da je uloženo
preko 19 miliona dinara za unapređanje
uslova rada i pružanje te vrste zdravstvenih usluga.
U jednom od pisama našoj redakciji obratio se čitalac iz Sente, gospodin
M.Ferenc, sa željom da njegove reči
objavimo u nekom od naših narednih
brojeva, te smo se mi, kao članovi redakcije odlučili da njegovu želju ispunimo u ovom 30. broju našeg i vašeg
časopisa Nefro.
-Javljam se iz Sente, imam 70 godina
i redovan sam čitalac časopisa Nefro.
Obraćam Vam se ovim putem, kako
bih dao mišljenje iz mog iskustva kako
se moze živeti na dijalizi, a ujedno ne
odustajati od onog što ste pre toga bili.
Do 24.02.2013.godine na dijalizu sam
iz Sente putovao za Kikindu, a od tog
dana sam prešao u dijalizni centar u Senti, gde živim još od rodjenja. U novom
dijaliznom centru su me jako srdačno primili dr Tibor i dve sestre Gabriela i Eva.
Razlog pisma koje vam šaljem je
sport. Atletikom sam se bavio pre operacije i to maratonskim trčanjem za
veterane. Od 1979.godine do 2012.godine polumaraton sam istrčao 320 puta,
godišnje 1200 – 1500km, što je ukupno
oko 43.000km ili slikovitije, Zemlju
sam optrčao jedan put.
Od trčanja nisam odustao ni posle lečenja. Nastavio sam manjim intenzitetom, što činim i dan danas – 2 do 3 puta
nedeljno. Pored navedene rekreacije u
Senti se bavim i zidanjem roštilja od
starih korišćenih cigala.
Moje pismo nije poslato Vama da
bih se hvalio, već da bih ulio hrabrost
i ostalim bolesnicima, da i sa ovom bolešću mogu da žive i rade. Nadam se da
su moje mišljenje i primer dobar dokaz
za to i da ćete verujući u sebe lakše, bolje i duze živeti na dijalizi.
17
SA SVIH STRANA
AVGUST 2013
AVGUST 2013
Transplantacijom borba ne prestaje i – ne nestaje...
Veliki ljudi
Dokle god kamen držimo u ruci, cilj je naš.
Kad ga ispustimo iz ruke, cilj pripada kamenu.
Ruska mudrost
Nekako spontano, na edukativnom
– Kao i svakom čoveku, radosna vest
predavanju u Novom Sadu, zaintere- je bila da mi se rodio sin, tog 14. fesovala nas je priča porodice Zarić, po bruara 1979. godine – započeo je svoju
kojoj Stevanu Zariću nije urađena ka- životnu priču gospodin Zarić, čiji je sin,
deverična transplantacija, već je donor a ujedno i cela porodica, član Udružebio njegov otac, gospodin Ivan Zarić. nja transplantiranih Vojvodine ''Pan
Zbog toga smo porodicu Zarić posetili transplant''.
u njihovom skromnom domu u Kikindi,
– Već nakon četiri meseca života, ustakako bismo za čitaoce našeg časopisa novljeno je da Stevan slabo napreduje i
napisali još jednu, malo drugačiju, ži- da postoji neki problem. Upućeni smo
votnu priču
na pregled u Beograd, gde su ustanovili da bubrezi ne funkcionišu dovoljno
Ivan i Stevan Zarić
dobro, da je neminovna transplantacija
Borba bez kraja
Nenametljivo, i ovaj put je cela po- bubrega u bliskoj budućnosti.
Videvši u čemu je problem, počela je u devetom mesecu odrastanja – istakao
rodica bila prisutna, kako bi sve novine,
ali i propuštene informacije, na vreme velika borba, kojom smo se pripremali je naš sagovornik.
stigle do njih i pomogle im u daljem za period odrastanja i do časa kada će
Dalje je priča tekla tako da je Stefunkcionisanju u životu. Jer, kako kažu, Stevi biti moguće uraditi transplantaci- van sa deset godina krenuo na dijalizu.
transplantacija nije izlečenje, već samo ju, odnosno do onog momenta, kada bi Usledile su četiri teške godine, s obzivid lečenja. Transplantacijom borba ne to njegov organizam mogao da podne- rom na to da pre četrnaeste godine nije
prestaje i ne nestaje, nego je samo još se. Usledile su stalne kontrole, pregle- bilo moguće uraditi transplantaciju, jer
snažnija.
di, kao i medicinski zahvat na ureteru je očev bubreg bio fizički veći od veli-
čine koju je organizam njegovog sina
mogao da prihvati. U tom periodu najuređeniji centar u Evropi za bubrežne
bolesnike bio je u Amštetenu, te se tako
i porodica Zarić uputila u tom pravcu,
kako bi najbrže i najbolje pomogla
svom detetu. Tamo je utvrđeno da donori mogu biti i majka i otac.
Po povratku u Jugoslaviju, u Beogradu je potvrđeno da je transplantaciju
sa njegovih 14 godina moguće uraditi,
kako dalje ne bi došlo do većih komplikacija. Na žalost, u Beogradu, na
Klinici u Tiršovoj, rečeno im je da za
takav poduhvat nedostaje neophodan
materijal.
NE nepremostivi most
Ovo je bio samo jedan most, ali za
ovu porodicu nije bio nepremostiv. Gospodin Ivan ovo nije smatrao preprekom
koju ne može da reši. Preko našeg predstavništva u Frankfurtu, nabavili su neophodan materijal za transplantaciju, ali
ne samo za svog sina, već za narednih
sto operacija ovog tipa. Transplantacija
je uspešno obavljena 25. marta 1993.
godine. Ipak, četvrtog dana nakon operacije, došlo je do odbacivanja organa,
koji je, na svu sreću, nakon udarne doze
zaštitnih preparata ipak sačuvan. Borba
je nastavljena i, kako nam je rekao naš
sagovornik, uspešno traje dvadeset godina.
Ponekad vidljivim, ali najčešće za
ljudsko oko neprimetnim problemima,
suočavala se i porodica Zarić. Gospodin Zarić, moramo istaći, iako nije
puno pričao o sebi, već o svom sinu,
kćerki i supruzi, nije samo oslonac porodici, već i mnogim članovima invalidskih organizacija u Kikindi, pa i šire.
Svima nesebično pruža gostoprimstvo
u svom domu, kao i svoju ljubav onima koji mu se obrate, jer je predsednik
Udruženja za dečju i cerebralnu paralizu u Kikindi. Ipak, ovo je titula koja
u sebi ima premalo slova za sva dobra
dela koja je do sada učinio ovaj veliki čovek. Svet bi zasigurno bio bolji
i lepši kada bi ovakvih ljudi bilo više,
pa makar samo odvojili vreme da nas
saslušaju.
18
SA SVIH STRANA
Klinički centar Vojvodine je
pokrenuo projekat promocije
transplantacije i donacije organa
„Šansa za novi život“. Cilj ovog
projekta je bolja informisanost
javnosti građana kako bi se demistifikovale zablude i otklonile
nejasnoće u vezi sa transplantacijom i donacijom organa, odnosno presađivanjem organa. Takođe, namera je da se još jednom
istakne da je doniranje organa,
kao svojevrsna mogućnost produžetka života druge osobe, najviši
odraz humanosti, altruizma i plemenitosti.
Stotine hiljada ljudi širom sveta i kod nas boluju od teških neizlečivih bolesti, kod kojih su već
svi vidovi lečenja isprobani, kako
konzervativni tako i hirurški, ovim
bolesnicima kako bi se spasao i
poboljšao kvalitet života neophodna je transplantacija organa.
U Evropi oko 65 000 pacijenata
čeka na novi organ. Svakih 18 minuta jedna osoba se stavi na listu
za čekanje organa, a svakih 11
minuta jedna osoba umre koja je
bila na listi za čekanje.
Transplantaciona medicina u
jednoj zemlji je uspešna ukoliko
se presadi dovoljan broj organa.
U čitavom svetu postoji nesrazmera između rastućih potreba za
organima i broja organa na raspolaganju. Godišnje umire veliki
broj bolesnika, koji bi mogli biti
transplantirani, uradi se mali broj
transplantacija koji ne zadovoljava ni 10% potreba bolesnika. Ovi
poražavajući podaci, pokazuju da
uprkos postojanju tehnologije i
stručnog kadra, i dalje ne postoji
razvijena svest ljudi o značaju ove
procedure što je posledica neadekvatnog informisanja o čitavom
procesu.
Ni medicinski napredak, ni
poboljšanje ekonomskog rasta,
ni savršena tehnološka opremljenost, ni promene u zakonodavstvu, ne mogu povećati broj
transplantacija organa od umrlih
osoba bez visoke društvene odgovornosti i visokog stupnja građanske solidarnosti.
U okviru projekta planirano je
niz aktivnosti, među kojima se
izdvaja edukacija šireg građanstva o medicinskim, legalnim,
teološkim i psihološkim aspektima složenog transplantacionog
postupka i donacije organa kao
njenog sastavnog dela, kao i
organizovanje zdravstveno promotivnih akcija na kojima bi se
delio zdravstveno promotivni
materijal od strane zdravstenih
radnika.
Iris Peregi-Kopčanski
19
SA STRUČNE STRANE
AVGUST 2013
AVGUST 2013
Anemija- moj doživotni saputnik
Dr sc. med. Vasilije Tomanoski
Specijalna bolnica za hemodijalizu „Fresenius Medical Care“ Novi Sad
Kod bolesnika sa hroničnom bubrežnom insuficijencijom (HBI) postoji
anemija ukoliko je hemoglobin (Hgb)
manji od 120 g/L kod žena, a manji
od 130 g/L kod muškaraca. Anemija u
HBI se definiše kao hipoproliferativna,
normohromna, normocitna, spada u
grupu anemija kod hroničnih bolesti i
pogoršava se sa stepenom bubrežne insuficijencije.Smanjenje Hgb ispod 110
g/l se javlja kada je JGF ispod30 ml/
min ili kada je kreatinin od 200-500
µmol/l. Kod dijabetičara anemijase
javljaranije, tj. kada je JGF 45 ml/mini
2x je češćanegokod ostale populacije.
Uzroci anemije u HBI su:u početku
smanjenje, a u terminalnoj HBI potpuni
nedostatak eritropoetina (novija saznanja ukazuju na poremećaj senzitivnosti
za kiseonik), smanjene količine gvožđa (loša resorpcija/povećan gubitak),
smanjena količina folata, vitamina B
kompleksa, suprimirana kostna srž uremijskim toksinima, kraći vek eritrocita, gubitak krvi na hemodijalizi (HD),
malnutricija, komorbiditeti (infekcija,
inflamacija, bolesti krvi, bolesti gastrointestinalnog trakta-GIT).
Inicijalna
ispitivanja
anemije u HBI pre započinjanja terapije
obuhvataju:nivo Hgb (stepen anemije), prosečni volumen eritrocita-MCV
i prosečni Hgb u eritrocitu-MCH (tip
anemije), broj retikulocita (za procenu eritropoetske aktivnosti), feritin (za
procenu depoa gvožđa), feremiju (gvožđe-Fe u plazmi), procenat hipohromnih eritrocita, saturaciju transferina
(TSAT), CRP (C-reaktivni protein za
procenu inflamacije), a kod bolesnika
na dijalizi treba da se uzme u obzir učestalost i doza dijalize. Šire ispitivanje
anemije obuhvata: okultno krvarenje iz
gastrointestinalnog trakta, nivo serumskih folata i B12 vitamina, serumski
parathormon- PTH, leukocite i leuko-
20
citarnu formulu, trombocite, testove za
hemolizu (haptoglobin, LDH, bilirubine, Coombsov test), elektroforezu serumskih i urinskih proteina, albumine,
elektroforezu hemoglobina i ispitivanje
kostne srži.
U bolesnika sa HBI pre započinjanja
terapije anemije potrebno je da se odredi status gvožđa u organizmu, na osnovu ispitivanja nivoa feritina i saturacije
transferina (TSAT). Postoje 3 glavna
tipa statusa. Prvi tip je apsolutni deficit
gvožđa koji karakteriše smanjenjenje
depozita gvožđa (feritin < 100 ng/ml,
TSAT < 20 % i odsustvo bojenja gvožđa u kostnoj srži), anastajeusled gubitka
krvi i deficita gvožđa u hrani. Drugi tip
je relativni (funkcionalni) deficit gvožđa koji se karakteriše dovoljnim depoima gvožđa, ali je cirkulišuće gvožđe
nedovoljno, jer se gvožđe ne oslobađa
iz depoa (feritina i retikuloendotelnog
sistema- RES) i ne vezuje za transferin
(protein koji prenosi gvožđe u plazmi),
te su vrednosti feritina normalne (>200
ng/ml), a TSAT je snižen ispod 20%.
Ovaj tip se javlja kod hronične inflamacije, infekcije, maligniteta, autoimunih
bolesti. Treći tip je preopterećenje gvožđem koji se karakteriše akumulacijom
gvožđa u tkivima i organima (posebno
jetra- bolest hemosideroza), vrednosti feritina su preko 800 ng/ml i TSAT
>50%, a nastaje zbog transfuzija krvi
(1 jed. krvi = 200 mg Fe) i prekomernog davanja intravenskih preparata
gvožđa.
Kod bolesnika na hemodijalizi je
veoma često prisutan sindrom malnutricija - inflamacija - ateroskleroza
(MIA),koji je jedan od glavnih faktora
u pojavi anemije i povećanju kardiovaskularnog morbiditeta i mortaliteta (čak
do 5,5 puta).Drugi potencijalni uzroci
inflamacije kod bolesnika na HD mogu
biti artritis, diabetes melitus, gojaznost,
Predavanje na temu
“Anemija - moj doživotni
saputnik” održano je na
Paliću, poslednjeg junskog
dan,. u sklopu realizacije
projekta “Udahni novi
život III” i manifestacije
“Jun - mesec transplantacije u Vojvodini”. Organozator predavanja bilo
je Udruženje bubrežnih
invalida iz Subotice, uz
podršku Kliničkog centra
Vojvodine i Saveza bubrežnih invalida Vojvodine.
%
Procenat bolesnika u FMC Novi Sad
koji su postigli ciljne vrednosti (n=89)
92
90,1
90
88
SA STRUČNE STRANE
87,3
86,1
86
33,3
84
82
80
78
ESA Th
Hb >100 g/L
hronične infekcije (periodontalna bolest i infekcija sa Chlamidia pneumoniae) i srčana slabost.Kod bolesnika na
HD eventualna hospitalizacija i HD po
sebi su jaki prediktori prisustva inflamacije. Jedna studija je pokazala da je
prosečni CRP bio veći kod bolesnika
koji su imali epizodu hospitalizacije u
odnosu na one koji nisu imali.U opštoj
populaciji kod osoba bez HBI je referentni nivo CRP <0,5 mg/L. Kod osoba
sa CRP >1 mg/L smatra se da postoji
mikroinflamacija i da osobe sa CRP
1-3 mg/L imaju umereni rizik od kardiovaskularnih bolesti, a osobe sa CRP>3
mg/L imaju visok rizik. Kod bolesnika
na dijalizi distribucija učestalosti nivoa
CRP je sledeća: 20-40 % bolesnika ima
CRP < od 5 mg/L ima, 30-60 % ima status hronične inflamacije i malnutricije
sa CRP= 5-50 mg/L, a 10 % bolesnika
ima CRP > 50 mg/L koji predstavlja
indikator akutne infekcije ili pogoršanja sistemske bolesti.Brz porast CRP-a
od normalnog ka visokim vrednostima
označava verovatnu infekciju (sepsu).
Vrednosti hemoglobina se odredjuju
iz krvi koja je uzeta pre započinjanja
dijaliznog tretmana. Prema preporukama udruženja nefrologa iz 2006. godine ciljne vrednosti hemoglobina kod
bolesnika na dijalizi iznose 110-120
g/L(KDOQI), a premanajnovijimpreporukamaiz 2012. godineiznose100-
Fe Th
TSAT 20-50%
115 g/L (KDIGO).Ukoliko je Hgbiznad
130 g/l ne treba da se aplikujeESA (eritropoezastimulišućiagens).Vrednosti
Hgb iznad 130 g/L nose veći rizik za
hipertenziju (za 67 %), moždani udar
(za 51 %), trombozu vaskularnog pristupa i tromboembolijske komplikacije
(za 33%), kardiovaskularne bolesti (za
15%), terminalnu HBI (za 8%) i smrtni ishod (za 9%). Varijabilnost Hgb
ima veliki uticaj na povećani mortalitet bolesnika na HD. Kod više od 90
% pacijenata na hemodijalizi postoji
intraindividualna varijabilnost Hb u
opsegu +/- 15 g/L od ciljne vrednosti
koja može da perzistira duže od 8 nedelja. Jedna studija na 281 pacijenata
je pokazala da je prosečan broj Hgb
varijacija po pacijentu iznosio 3,1/god,
sa prosečnom amplitudom varijacije od
25 g/L i prosečnim trajanjem od 10,3
nedelja. Studija na velikom broju bolesnika (n=58058) je pokazala da je kod
bolesnika sa Hgb < 90 g/L rizik mortaliteta bio najveći (HR=1,81, p<0.001),
posebno usled kardiovaskularnih razloga kod starijih bolesnika.
U terapiji anemije kod bolesnika sa
HBI se primenjuju sledeći lekovi: preparati gvoždja, stimulišući agensi eritropoeze (Erythropoiesis stimulating
agents- ESA), folna kiselina, kompleks
vitamina B,vitamin C i transfuzije eritrocita.
21
SA STRUČNE STRANE
U bolesnika sa HBI pre
započinjanja terapije
anemije potrebno je da
se odredi status gvožđa
u organizmu, na osnovu
ispitivanja nivoa feritina
i saturacije transferina
22
AVGUST 2013
SA STRUČNE STRANE
nom u 2 meseca ili redje kod bolesnika
koji nisu na dijalizi. Bolesnici sa normalizovanim Hgb i sa interkurentnim
bolestima koje mogu dovesti do pada
vrednosti Hgb zahtevaju češće kontrole u obe faze lečenja. Da bi se postigao
maksimalan efekat ESA terapije indeks
adekvatnosti HD doze (eKt/V) treba da
bude veći od 1,4 kod bolesnika koji su
3x nedeljno na HD, odnosno preko 1,8
kod nedeljne peritoneumske dijalize.
Najučestalije neželjene reakcije na primenu ESA su glavobolja i hipertenzija i
rezistencija (u toku terapije).Maksimalna doza ESA terapije je 4 puta veća
od inicijalne doze.Za rHuEPO (Eprex,
Recormon) je 240 IU/kg/nedeljno, a
za Darbepoetin (Aranesp) 1,8µg/kg/
nedeljno.Uzrocizaneuspeh ESA terapijemogubitikorektabilnikaoštosu deficit
gvožđa, deficit vitamin B12ifolata, hipotireoidizam, neredovnaaplikacijaleka
(ukolikopacijentsamaplikuje), primenalekovazahipertenziju (ACE inhibitori, blokatoriangiotenzinskihreceptora).
Potencijalnokorektabilniuzrocisuprisu-
javljaju se kod 1-10 % bolesnika. Vrednosti krvnog pritiska treba da se prate u
vreme inicijacije ESA i u fazi dostizanja
ciljnih vrednosti Hgb. Poželjan pritisak
kod bolesnika sa HBI koji primaju ESA
je isti kao i kod onih koji ga ne primaju.
Kod bolesnika na HD treba da se preduzmu mere za korekciju hipertenzije kao što su smanjenje „suve“telesne
težine,uvodjenje antihipertenziva ili povećanje doze postojećih antihipertenzivnih lekova. Ukoliko krvni pritisak raste
treba da se smanji doza ESA. Nema potrebe za povećanjem doze heparina kod
bolesnika na HD kada primaju ESA.
Manje učestale neželjene reakcije su hipertenzivna kriza (0,1-1 % bolesnika),
tromboza AV grafta (0,01 %-0,1 %) i
trombocitoza (< 0,01%).
Rezistencija na ESA terapiju postoji
kada bolesnik ne dostigne ciljne vrednosti Hgb uz duplo veće doze od inicijalne, odnosno kada je porast Hgb < 2
% mesečno.Postoji inicijalna i stečena
stvoinfekcije, inflamacije, nedovoljna
HD doza, hemoliza, krvarenje, hiperparatireoidizam, pravaaplazijacrvenekrvneloze, malignitetiimalnutricija. Ne
mogu da se korigujuurođeneanomalije
(hemoglobinopatije)iodređenaoboljenjakostnesrži.
Deficit folne kiseline može nastati
usled loše absorpcije u GIT, konzumiranja alkohola,interreakcije sa pojedinim lekovima, kao i zbog gubitka dijalizom, posebno high-flux HD. Kod bolesnika na dijalizi folna kiselina može
biti snižena u serumu i eritrocitima što
uzrokuje megaloblastnu anemiju.Preporučena dnevna količina folne kiseline je 1mg/dan.
Vitamin B12u kombinaciji sa gastričnim intrinsik faktorom je neophodan zaoptimalan metabolizam folata,
normalnu eritropoezu i prevenciju demijelinizacije u pernicioznoj anemiji.
Preporučuje se doza vitamina B12 od
2,4 µg/dan.
Vitamin C najviše sadrže povrće
i sveže voće koje je bogato i K, te je
zbog dijete smanjen njegov unos. HD
i HDF se gubi 30-40% nivoa vitamina
C u serumu (80-280 mg).Vitamin C poboljšava oslobađanje gvožđa iz depoa
(feritin, RES) i njegovo iskorišćavanje
u toku sinteze hema-komponente Hgb
(funkcionalni deficit Fe).Preporučuje
se doza vitamina C od 75-90 mg/dan ili
500 mg nedeljno.Veće doze vitamina
C 500-1000 mg/dan treba izbegavati
zbog sekundarne oksaloze (povišenja
nivoa oksalata u plazmi i depozicije
Ca-oksalata u tkivima).
Transfuzije krvi treba izbegavati
kod pacijenata na HD, naročito kod
žena multirotkinja i prethodnih transplantacija bubrega, zbog alosenzibilizacije (2,38 puta veći rizik), odlaganja ili smanjenja mogućnosti za
transplantaciju bubrega i odbacivanje
transplantata. Transfuzije krvi nose
rizik od prenosa virusa hepatitisa B i
C i drugih koji se prenose preko krvi.
Učestalo davanje dovodi do preopterećenja organizma gvožđem i hemosideroze (1 jed. krvi = 200 mg Fe). Međutim, transfuzije krvi su indikovane
kada benefit od transfuzije nadmašuje
rizik, kao što je na primer slučaj kod
akutne hemoragije (Hb<70 g/L), nestabilnekoronarne arterijske bolesti
ili preoperativno za brzu korekciju
Hgb. Transfuzije krvi su indikovane,
takođe, kod neefikasne ESA terapije
(hemoglobinopatije, ESA rezistencija,
bolest kostne srži) ili kada rizik ESA
terapije nadmašuje benefit (prethodni
ili aktuelni malignitet, prethodni moždani udar).
Na grafikonu je prikazan procenat
bolesnika na hemodijalizi u Specijalnoj bolnici za hemodijalizu „Fresenius Medical Care“, OJ Novi Sad, koji
su postigli ciljne vrednosti posmatranih parametara anemije prema poslednjim laboratorijskim nalazima u maju
ove godine. Od ukupno 89 bolesnika,
na ESA terapiji je 86,1 % bolesnika,
a na terapiji intravenskim gvožđem je
87,3 % bolesnika. Hemoglobin (Hgb)
iznad 100 g/L je imalo 90,1 % bolesnika, a saturaciju transferina (TSAT)
u opsegu 20-50% je imalo 83,3 % bolesnika.
AVGUST 2013
Pacijenti na dijalizi imaju veće potrebe za gvožđem nego oni koji se još
ne dijaliziraju. Kod bolesnika sa aktivnom sistemskom infekcijom ne treba
davati preparate gvožđa do saniranja
infekcije jer neke bakterije koriste gvožđe za svoj rast i kod infekcije postoji
inhibicija iskorišćavanja gvožđa iz depoa. Najbolji način davanja preparata
gvožđa je intravenski (i.v.), jerse gvožđe iz tableta kod ovih bolesnika slabo
resorbuje iz gastrointestinalnog trakta.
Doza gvožđa je od 25 do 150 mgnedeljno u prvih 6 meseci davanja ESA.
Kod bolesnika sa apsolutnim deficitom
gvoždja (Feritin <100 ng/ml, TSAT <
20%) daju se injekcije gvožđa od 100
mg na 10 uzastopnih HD, ukupno 1000
mg Fe pre ESA.Ferosukroza (amp. Venofer® 100 mg) je najbezbednija za
intravensko davanje, a zatim Fe-glukonat (amp. Ferrlecit® 62,5 mg).Davanje
Fe-dekstrana (amp. Fedex® 100 mg)
se ne smatra bezbednim za intravensko
davanje zbog mogućih neželjenih efekata. U toku davanja gvožđa treba da
se prate vrednosti feritina i TSAT svakih 2-6 meseci kod bolesnika sa HBI
koji imaju stabilne vrednosti Hgb i ne
primaju ESA,na 4-6 nedelja za vreme korekcije anemije tokom davanja
ESA bez gvožđa,a svakih 1-3 meseca
kod pacijenata koji primaju gvožđe
dok ne postignu ciljne vrednosti Hgb.
Kada se postignu ciljne vrednosti Hgb
status gvožđa se kontroliše na 3 meseca. Najmanje 7 dana pre kontrole
feritina i TSAT treba da se obustave
preparatigvožđa. Prema preporukuma
udruženja nefrologa ciljne vrednosti za
TSAT iznose 20-30%, a za feritin: 200500 ng/ml. Ako je feritin> 800 ng/ml i
TSAT >50% preparati gvožđa ne treba
da se aplikuju.
Eritropoetin (rHuEPO- rekombinantni humani eritropoetin) uveden je u
terapiju anemije kod bolesnika sa HBI
početkom 1980. Njegova primena je
indikovana kod svih bolesnika sa HBI
st.5D sa Hgb od 90-100 g/l (obavezno
ukoliko je Hgb < 90 g/L). U poslednje
2-3 decenije nastao je brz razvoj tehnologije proizvodnje eritropoetina i sada
se primenjuju različiti tipovi stimulišućih agenasa eritropeze (ESA) kao što
su kratkodelujući rHuEPO (epoetin al-
fa-Eprex®, epoetin beta-Recormon®)
i dugodelujući (darbepoetinalfa- Aranesp®,
Methoxypolyethyleneglycol
epoetin beta – Mircera®). Inicijalna
doza za rHuEPO (Recormon, Eprex) je
20-30 IU/kg TT 3x nedeljno, a za Aranesp 0,45 µg/kg/TT i.v./s.c. nedeljno ili
0,75 µg/kg/TT s.c. na 2 nedelje. Faktor
konverzije rHuEPO na Aranesp: 200
IU rHuEPO = 1 µg Aranesp. Kod bolesnika na HD preferira se intravensko
davanje u toku HD. Kod predijaliznih
bolesnika sa HBI i transplantiranih treba ih davati subkutano (s.c.). Darbepoetin alfa se može davati i i.v. i s.c. bez
korekcije doze. Intraperitonealno aplikovanje se ne preporučuje zbog slabe
bioraspoloživosti EPO datog na ovaj
način.
Methoxypolyethyleneglycol epoetin beta – Mircera®) je kontinuirani
aktivator receptora za eritropoetin. U
odnosu na ostale ESA razlikuje se po
načinu vezanja na receptore, zbog čega
ima značajno duži poluživot od ostalih ESA, što omogućuje ređu aplikaciju (1x mesečno).Delotvornost leka
je podjednaka, bez obzira da li se daje
intravenski ili supkutano.Porast hemoglobina je postupan, što bitno smanjuje
rizik neželjenog porasta hemoglobina.
Predstavlja terapiju izbora u lečenju
anemije kod bolesnika sa HBI koji još
nisu na dijalizi (stadijum 1 - 4), bolesnika na peritoneumskoj dijalizi i bolesnika sa transplantiranim bubregom.
Početna doza Mircere je 0,6 µg/kg TT
na 2 nedelje s.c. ili i.v., ili 1,2 µg/kg TT
na 4 nedelje s.c.
Početna doza davanja ESA zavisi od
stepena i uzroka anemije. U toku korektivne faze terapije sa ESA vrednost
Hgb treba da se prati svake 2-4 nedelje
i vrednosti Hgb treba da rastu poželjno10-20 g/L mesečno. Ukoliko je porast manji od 10 g/L treba da se poveća
nedeljna doza za 25 %. Nije poželjan
porast Hgb veći od 20 g/L mesečno i
u tom slučaju treba privremeno da se
obustavi ESA terapija ili da se smanji
nedeljna doza za 25-50 %. Kada se
postigne stabilna ciljna vrednost Hgb
prelazi se na dozu održavanja koja je
za 20-30% manja od inicijalne doze
ESA.Kontrola Hgb u ovoj fazi održavanja se radi jednom mesečno ili jed-
23
SA STRUČNE STRANE
AVGUST 2013
AVGUST 2013
Savez bubrežnih invalida Vojvodine
Užina dijaliziranih pacijenata
u državnim dijaliznim centrima
gr
Na mg K mg.
1332,9
334
694,1
332
80
169
6,6
8,22
3,9
8,8
2,45
5,9
1,3
50,46
20
0,28 17,22
832,8
6
217,8
125,5
558
122
20,8 158,88 56,84
20
6
20,8 103,64 374,44
422
558
472,4
7,35
26,4
7,35
17,7 0,84 51,66
20
17,7 0,84 51,66
653,4
6
651,9
366
558
366
PONEDELJAK
ČETVRTAK
PETAK
SUBOTA
252
20
252
20,32
2,8
4,5
7,65
5,4
20,8 158.,88 56,84
20
6
38,1 53,34 1146,3
422
558
339,9
157,1
20
74,85
45,6
9
9
15,3
15,3
10,8 74,5 103,5 1246,8
10,8 76,2 106,68 2292,6
486,3
679,8
1.
2.
.
510
200
3360
3467.4
804,3
829,5
48,84
48,84
20,5 107.04 1096,2 675
21,8 110,22 1780,8 1123,5
NORMAL
1. Palačinka
sa marmeladom dva kom.
2. voće
1.
2.
3.
200
200
180
3,3
0,4
3,3
20
1.
2.
376,5 32,94
20
0,4
229,2 12,12
252
20
84
278,8 2,68 1,02
20
0,4
20
229,2 12,12 84
200
200
180
180
1973 471,6 6,8
334
80
1628,6 391,6 11,6
4,96
6,1
4,9
6,5
10,5 72,30
92
20
6
66,9 1162,4
10,5
170
170
1469,74 354,5 11,34 5,34
1526,4 362,9 11,34 5,34
647,7
647,7
49,5 658,5 7,2
4,5 838,56 8,88
285
558
234
144,5
20
44,4
24
2
215,5
20
253,6
1,44
0,4
3,04
15,6 0,56 35,6
15,6 0,98 36,66
659,6
108,2
170,8
235,3
264,2
242,7
15
199
259,3
7,54
8,1
DIJABETES
2. Sendvič sa jajima
ražani, dva kom.
1388,2 338 17,6
1444,9 346,4 17,6
1775,34 419
1832,4 436,5
250,5 21,96
458,4 24.24
DIJABETES
2. Sendvič ražani sa
pavlakom i parizerom
dva kom.
4,9
4,9
11,8 0,56 34,44
11,8 1,56 35,5
435,6
782,2
NORMAL
1. Sendvič sa margarinom
i parizerom dva kom.
1.
2.
.
45
DIJABETES
3. Palačinka sa sirom
dva kom.
2. voće
NORMAL
1. Sendvič sa jajima
dva kom.
1.
2.
.
128,7
149,7
DIJABETES
2. Sendvič sa trapistom,
ražani, dva kom.
NORMAL
1. Sendvič sa pavlakom
i parizerom, dva kom.
DIJABETES
3. Sendvič sa sirom ražani
i parizerom tri kom.
2. voće
2,3
1284
1309
244
208,5
239,5
239,3
16,5
1,5
325,2
385,5
DIJABETES
2. Sendvič sa margarinom
i parizerom, ražani,
dva kom.
3
3
5,1
5,1
3,6
3,6
24,8 34,5
25,4 35,56
415,6
764,2
162,1
226,6
42,9
49,9
15
83,5
152,8
7,32
8,08
56
56
255
200
255
2663
334
2748
200
260
180
200
260
bilj.
živ.
bilj.
gr
Na mg K mg.
642,1
80
654,7
255
200
255
2663
334
2748
4,5
7,65
5,4
4,5
7,65
5,4
270
200
270
37,3 51,75 623,4 243,15
20
6
558
38,1 53,34 1146,3 339,9
249,4
558
472,4
170
200
255
Mg
mg
P
mg
Fe
mg
C
mg
64,35
20
74,85
22,5 125,25 10,98
20
0,4
229,2 12,12
84
20
84
169,8
20
171,9
68
250,35 2,13
20
0,4
327,24 0,04
2,8
3,6
20,8 103,24 49,82
20
6
20,8 103,64 374,44
404,4
558
472,4
143,1
20
171,9
44
68
273,6 2,44
20
0,4
327,24 0,04
1.
2.
4,5
7,65
5,4
7,65
5,4
37,2 51,75 623,4 243,15
20
6
558
38,1 53,34 1146,3 339,9
2082,3 507 26,4
334
80
2167,4 519,8 26,4
1384,2 335,2 3,51
334
80
2748 654,7 4,5
64,35
20
74,85
22,5 125,25 10,98
20
0,4
229,2 12,12
0,51
20
1,02
1.
2.
7,35
17,7 0,84 51,66
20
17,7 2,34 53,25
653,4
366 359,25 24,75 487,8 3,3
6
558
20
20
0,4
1176,3 312,75 358,95 2,25 578,25 4,14
1,02
20
1,02
1.
2.
8,2
7,65
5,4
1,3 51,19 594,9
20
6
38,1 53,34 1146,3
202,3
558
339,9
50,9
20
74,85
3,2
142,8 1,6
20
0,4
229,2 12,12
živ.
bilj.
živ.
bilj.
Poslepodnevna užina
Uglj
hidrati
gr
Minerali
Na mg K mg.
?
170
?
1832
?
?
268,1 11,1
180
180
1388,2 338 17,6
1444,9 346,4 17,6
84
20
84
200
200
1.
2.
170
255
?
5,18
?
?
?
9,45 0,84 35,68
?
365,4
?
225
?
215,9
4,9
4,9
11,8 0,56 34,44
11,8 1,56 35,5
435,6
782,2
244
208,5
1.
2.
4
20
84
255
200
2748 654,7 4,5
1366,84 320,9 14,1
15,6 0,56 35,6
15,6 0,98 36,66
659,6
108,2
130
200
170
Fe
mg
?
16,5
?
219,5
?
3,6
239,5
239,3
16,5
1,5
325,2
385,5
170,8
235,3
264,2
242,7
15
199
259,3
8,12
7,65
8,2
5,4
1,3 51,19 594,9
38,1 53,34 1146,3
202,3
339,9
50,9
74,85
3,2
7,54
8,1
142,8 1,6
229,2 12,12
DIJABETES
2. Sendvič sa sirom
i parizerom ražani
dva kom.
7,65
5,34
5,4
9,9
38,1 53,34 1146,3
0,98 36,4 1119.8
1816,2 462,4 1,15 10,16
334
80
1152,5 276,5 11,1 5,18
339,9
233,5
74,85
263,4
1,5
6,3
10,4 79,44
20
0,98 36,74
28,42
6
593,6
211
558
374,5
?
23,6
23,6
4
84
229,2 12,12
281,8 8,6 23,6
DIJABETES
3. Sendvič sa trapistom,
ražani, dva kom.
2. Voće
1,4
C
mg
2,2
2,74
DIJABETES
2. Sendvič ražani sa
sirom i parizerom
dva kom.
NORMAL
1. Kifla sa pekmezom
2. Voće
1.
2.
3.
P
mg
DIJABETES
2. Sendvič sa pavlakom
i parizerom, ražani
dva kom.
NORMAL
1. Sendvič sa sirom
i parizerom
dva kom.
20
Vitamini
Mg
mg
DIJABETES
2. Sendvič sa jajima,
ražani, dva kom.
1469,7 354,5 11,34 5,34
1526,4 362,9 11,34 5,34
1384,2 335,2 3,51
2748 654,7 4,5
Ca
mg
DIJABETES
2. Sendvič ražani sa
trapistom, dva kom.
NORMAL
1. Kifla sa pavlakom
DIJABETES
3. Sendvič ražani sa pavlakom i parizerom tri kom.
2. voće
8,12
Kcal
Masti
gr.
NORMAL
1. Sendvič sa pavlakom
i parizerom, dva kom.
DIJABETES
3. Sendvič ražani
sa jajima, tri kom.
2. voće
7,35
KJ.
Belančevine
gr.
NORMAL
1. Sendvič sa jajima,
dva kom.
DIJABETES
3. Sendvič ražani sa margarinom i parizerom tri kom.
2. voće
4,5
Masa
neto
Energetski
unos
NORMAL
1. Kifla sa pekmezom
DIJABETES
3. Mekike sa sirom
2. voće
NORMAL
1. Kifla sa pavlakom
dva kom.
2. voće
1.
2.
3.
Ca
mg
Naziv jela
i vrsta
namirnice
DIJABETES
3. Sendvič ražani sa
trapistom, tri kom.
2. voće
716,1 2,9 20,24
80
768,9 12,5 20,24
642,1
80
654,7
Užine za 6 dana - II nedelja
Vitamini
DIJABETES
3.Sendvič sa margarinom
i parizerom, raženi,
tri kom, 2. voće
2452,7 547 7,76 10,4 21,2 6,25 51,59 784,6
334
80
20
6
3288 768,9 12,5 20,24 3,6 20,8 103,64 374,44
3196
334
3288
Popodnevna užina energetske
vrednosti od 1.000 -1.504 kj
odnosno 240 – 360 kcal;
belančevine 6.9 – 10.5 g;
Minerali
NORMAL
1. Sendvič sa jajima
tri kom.
2. voće
1.
2.
3.
2,2
2,74
živ.
Kcal
Uglj
hidrati
NORMAL
1. Sendvič sa margarinom
i parizerom, tri kom.
2. voće
1.
2.
3.
23,6
23,6
KJ.
Masti
gr.
NORMAL
1. Mekike, dva kom.
2. voće
1.
2.
3.
1,06
20
Belančevine
gr.
NORMAL
1.Punjena kifla
2. Voće
1.
2.
3.
14,4
14,4
Energetski
unos
NORMAL
1.Sendvič sa margarinom
i parizerom, tri kom.
2. voće
1.
2.
3.
168
168
belančevina od 68 – 74 g
(12- 13 %)
za dijabetičare 68 – 91g
(12-15.8 %)
masti 77 – 87 g
(30-34%)
ugljenih hidrata 310 g
(54 %).
78,55 22,8 139,4 1,34
20
20
0,4
215,9 1,5 279,52 2,96
SUBOTA
3632,4 924,9
334
80
2748 654,7
5326
5496
Znači da od ukupnog kalorijskog unosa doručak odnosno prva
užina treba zadovoljit 25 – 30 %
energetskog unosa.
PETAK
1926 13,5 22,95 16,2 111 155,25 1870,2 729,45 193,05 67,5
20
6
558
20
80
654,7 4,5 7,65 5,4 38,1 53,34 1146,3 339,9 74,85
510
510
DIJABETES
2. Sendvič ražani sa
margarinom i parizerom
tri kom.
SUBOTA
260
200
255
1,02
20
1,02
DIJABETES
3. Sendvič sa sirom ražani
i parizerom tri kom.
2. voće
NORMAL
1. Kifla sa pekmezom
dva kom.
2. voće
1.
2.
3.
278,8 2,68
20
0,4
327,24 0,04
359,25 24,75 487,8
20
20
119,75 24,75 487,8
Na mg K mg.
U izračunavanju užina uzeta je
energetska vrednost od 10.000 kj
odnosno 2.400 kcal. Treba da je
zastupljeno
ČETVRTAK
7989
334
2748
1.
2.
DIJABETES
3. Sendvič ražani sa
jajima, tri kom.
2. voće
26,4
gr
C
mg
PETAK
270
200
255
68
bilj.
NORMAL
1. Sendvič sa trapistom,
dva kom.
111 155,25 1870,2 729,45 193,05 67,5 375,75 32,94
20
6
558
20
20
0,4
114 160,02 3438,9 1019.7 224,55
687,6 36,36
NORMAL
1. Sendvič sa sirom
i parizer, tri kom.
2. voće
1.
2.
3.
11,8
20
DIJABETES
3. Sendvič ražani sa
marg. i parizerom, tri kom.
2. voće
1926 13,5 22,95 16,2
80
1874 13,5 22,95 16,2
507
80
507
45,6
živ.
Fe
mg
Znači od ukupnog energetskog
unosa druga užina treba zadovoljiti 10- 15%.
SREDA
2082,3
334
2082,3
157,1
20
171,9
bilj.
P
mg
ČETVRTAK
270
200
270
7,88
0,4
1,1
živ.
Mg
mg
Masa
neto
belančevine 20 – 22 g;
masti 22 -26 g;
ugljenih hidrata 77 – 93 g;
gvožđa 5 – 5.4 mg;
kalijuma oko 853 mg;
natrijuma 110-150 mg;
fosfora 290- 322 mg.
Užine za 6 dana - II nedelja
Prepodnevna užina
Naziv jela
i vrsta
namirnice
masti 8.7 – 13 g;
ugljenih hidrata 31- 47 g;
gvožđa 1.7-2.5 mg;
kalijuma 284 – 426 mg;
natrijuma 35- 100 mg;
fosfora 98 – 160 mg.
UTORAK
2,8
3,6
NORMAL
1. Sendvič sa jajima
tri kom.
2. voće
1.
2.
3.
144,6
20
162,6
Kcal
NORMAL
1. Sendvič sa margarinom
i parizerom dva kom.
DIJABETES
3. Lepinje sa sirom
dva kom.
2. voće
3632,4 924,9 2,3 20,32
334
80
3288 768,9 12,5 20,24
7989
334
82,44
66
1,45
20
119,75 8,25
KJ.
Ca
mg
Vitamini
SREDA
765
200
765
C
mg
DIJABETES
3. Sendvič sa jajima
raženi tri kom.
2. voće
NORMAL
1. Sendvič sa margarinom
i parizerom, tri kom.
2. voće
1.
2.
3.
Fe
mg
Minerali
UTORAK
260
200
260
P
mg
Masa
neto
Užine za osobe na hemodijalizi
u zdravstvenim ustanovama treba
da zadovolje adekvatnu ishranu.
Prepodnevna užina energetske
vrednosti od 2.500 - 3.000 kj
odnosno 600 – 720 kcal;
PONEDELJAK
170
200
90
Mg
mg
Naziv jela
i vrsta
namirnice
Poslepodnevna užina
Uglj
hidrati
PONEDELJAK
bilj.
Ca
mg
Vitamini
Masti
gr.
UTORAK
živ.
Minerali
Belančevine
gr.
SREDA
bilj.
Užine za 6 dana - I nedelja
Energetski
unos
ČETVRTAK
živ.
Uglj
hidrati
ishrane u našoj ustanovi. Pratim
nova saznanja u oblasti ishrane.
Prošle godine (29.09.2012 g) dobila
sam priznanje Društva dijetetičaranitricionista Srbije za stručan i
kolegijalan doprinos društva i
zahvalnice Udruženja Centra za
pravi život. Dobru saradnju imam sa
Udruženjima obolelih od dijabeta gde
sam u tri navrata održala predavanje
i Udruženje za Dečiju i cerebralnu
paralizu, predavanje “Pravilna
ishrana osobe sa hendikepom”.
PETAK
Kcal
Masti
gr.
PONEDELJAK
UTORAK
KJ.
Belančevine
gr.
NORMAL
1. Lepinje
s marmeladom, dva kom.
1.
2.
3.
SREDA
Energetski
unos
NORMAL
1.Filovana kifla 180
2. voće
1.
2.
3.
24
Masa
neto
Dana Meškov rođena Trifunović
iz Raške. Osnovnu i prve dve
godine srednje škole završavam u
Raški. Srednjoškolsko obrazovanje
završavam u Kraljevu kao laborant
za mikrobiologiju 1984. Posle srednje
škole, upisujem Višu pedagošku
školu, smer nutricionista-dijetetičar
u Zemunu. Višu školu završavam
1986 g. Kao pripravnik počinjem
da radim u Medicinskom centru
u Subotici 1989 kao nutricionista
dijetetičar. Šef odelenja Ishrane,
postajem 01.04.1995 godine gde
i danas radim. Sve ove godine
radila sam u interesu unapređenje
Užine za 6 dana - I nedelja
Prepodnevna užina
Naziv jela
i vrsta
namirnice
zahvalnice Udruženja Centra za
pravi život, a dobru saradnju ima
i sa Udruženjem obolelih od dijabetesa i Udruženjem za dečiju i
cerebralnu paralizu.
Ovaj pilot projekat prvenstveno
ima za cilj da animira i ostale državne dijalizne centre na teritoriji Republike Srbije, da se svojim
kreativnim pristupom uključe u
obezbedjivanje uslova za spremanje adekvatne užine pri svojim
centrima. Ova brošura je predlog
jedne od mogućih varijanti priprema užina u organizaciji postojećih
stručnih službi pri bolnicama.
SUBOTA
Naša redakcija je imala tu čast
da zaviri u subotičku bolnicu, u
prostorije Dane Meškov, autora
brošure koja je pred vama i zahvaljujući kojoj će dijalizni centri
prilagoditi užinu osobama na dijalizi.
-Ova brošura je nastala u interesu unapredjenja ishrane u našoj
ustanovi – istakla je naša sagovornica, Dana Meškov.
Prativši nova saznanja u oblasti
ishrane, Dana je prošle godine dobila priznanje Društva dijetetičara
– nutricionista Srbije za stručan
i kolegijalan doprinos Društvu i
SA STRUČNE STRANE
0,51
20
4,8
25
o svom radu i preduzetim merama za
zaštitu prava pacijenata nadležnom organu jedinice lokalne samouprave, kao
i ministarstvu zdravlja, a na teritoriji
Autonomne pokrajine i organu uprave
nadležnom za poslove zdravlja. Ovaj
godišnji izveštaj dostavlja i Zaštitniku
građana radi informisanja i ostvarivanja potrebne saradnje.
Savet za zdravlje pored predstavnika
lokalne samouprave čine i predstavnici
udruženja građana iz reda pacijenata,
zdravstvenih ustanova sa teritorije jedinice lokalne samouprave, kao i nadležne filijale Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
Članovi Saveta za zdravlje i savetnik
pacijenata su obavezni da u svom radu
postupaju u skladu sa propisima kojima
je uređena zaštita podataka o ličnosti.
U postupku je javna rasprava Zakona
o zaštiti i unapređenju prava pacijenata,
koji će zasigurno sveobuhvatno regulisati ovu oblast.
Nada Abramović
ŽIVOTNI RULET ● ŽIVOTNI RULET ● ŽIVOTNI RULET ● ŽIVOTNI RULET ● ŽIVOTNI RULET ● ŽIVOTNI RULET
Ove stranice će u narednim brojevima biti namenjene svima nama kao putokaz
kako da uspešno rešavamo životne probleme i dobijemo prave informacije koje će
pomoći svakom našem članu, našoj porodici, prijateljima i zdravstvenom osoblju.
dsk
up
Znač
e
č
n
i
aj už
nal nziju
ine t
okom az kr
dijal vi?
„Bubrežn
ize
a dijeta“
Šta je dnevna bolnica?
oj m
ese
za
li
Vrste dija
eg
bubr
i
k
č
a
Vešt
la
stu
fi
a
j
Mo
BI?
H
e
j
Šta
si
ab
ete
Hep
atit
is
Specifični vidovi diskriminacije
?
lantacije stvo
n transp
or
Šta nako
i don ak
gana
ć
at
je or
dod omo
ip
štan
u
eg
nv
ali
lni
cija
a so
je m
Zave
ai
un
uđ
Čiji
Pra
vo
n
ja
069/712 547
069/712 557
069/712 535
at
zdravstvenog radnika, omoguće uvid
u medicinsku dokumentaciju pacijenta
koja je u vezi sa navodima iznetim u
prigovoru. Pored navedenog, u obavezi
su da na zahtev savetnika pacijenata, u
postupku po prigovoru bez odlaganja,
a najkasnije u roku od pet radnih dana,
dostave sve tražene informacije, podatke i mišljenja.
Pacijent, ili njegov zakonski zastupnik može podneti prigovor savetniku
pacijenata pismeno, ili usmeno na zapisnik. Savetnik pacijenata odmah, a
najkasnije u roku od pet radnih dana od
dana podnošenja prigovora, utvrđuje
sve bitne okolnosti i činjenice u vezi sa
navodima iznetim u prigovoru. Nakon
toga savetnik sačinjava izveštaj, koji
odmah a najkasnije u roku od tri radna
dana, dostavlja podnosiocu prigovora,
rukovodiocu organizacione jedinice i
direktoru zdravstvene ustanove odnosno osnivaču privatne prakse.
Direktor zdravstvene ustanove, odnosno osnivač privatne prakse obavezan je da u roku od pet radnih dana od
dobijanja izveštaja savetnika pacijenata, dostavi savetniku pacijenata obaveštenje o postupanju i preduzetim merama u vezi sa prigovorom.
Pacijent odnosno podnosilac prigovora, koji je nezadovoljan izveštajem
savetnika pacijenata u kojem je on utvrdio sve relevantne činjenice i okolnosti,
može u skladu sa Zakonom da se obrati
Savetu za zdravlje, zdravstvenoj inspekciji, odnosno nadležnom organu organizacije zdravstvenog osiguranja kod koje
je pacijent zdravstveno osiguran.
Savetnik pacijenata dostavlja mesečni izveštaj o podnetim prigovorima
direktoru zdravstvene ustanove, u cilju
njegovog informisanja i preduzimanja
određenih mera u okviru njegove nadležnosti, a Savetu za zdravlje dostavlja
tromesečne, šestomesečne i godišnje
izveštaje.
Savet za zdravlje obrazovan u jedinici lokalne samouprave, pored zadataka
utvrđenih statutom odnosno odlukom
n
vo
Pra
strane, taj odnos podrazumeva uzajamno poverenje i poštovanje na svim
nivoima zdravstvene zaštite, i uzajamno poverenje i poštovanje svih prava
i dužnosti partnera u tom odnosu.
Zaštitu prava pacijenata obezbeđuje
jedinica lokalne samouprave određivanjem lica koje obavlja poslove savetnika za zaštitu prava pacijenata i obrazovanjem Saveta za zdravlje. Zaštitu
prava osiguranog lica obezbeđuje i organizacija zdravstvenog osiguranja kod
koje je to lice zdravstveno osigurano.
Poslove savetnika za zaštitu prava
pacijenata (savetnik pacijenata) obavlja diplomirani pravnik sa položenim
stručnim ispitom za rad u organima
državne uprave, sa najmanje tri godine
radnog iskustva u struci i poznavanjem
propisa iz oblasti zdravstva. Savetnik
pacijenata može obavljati poslove zaštite prava pacijenata za više jedinica
lokalne samouprave. Po podnetim prigovorima savetnik obavlja poslove zaštite prava pacijenata, i pruža potrebne
informacije i savete u vezi sa pravima
koja zakonski pripadaju pacijentu.
Nadležni organ jedinice lokalne samouprave donosi odluku o organizovanju, finansiranju i uslovima rada savetnika za zaštitu prava pacijenta, u skladu
sa potrebama pacijenata i kapacitetima
zdravstvene službe na teritoriji jedinice
lokalne samouprave.
Savetnik pacijenata ima službenu legitimaciju čiji obrazac i sadržinu propisuje ministar zdravlja. Službenom
legitimacijom se identifikuje prilikom
dolaska u zdravstvenu ustanovu, privatnu praksu, organizacionu jedinicu visokoškolske ustanove zdravstvene struke
koja obavlja zdravstvenu delatnost i
drugo pravno lice koje obavlja određene poslove iz zdravstvene delatnosti.
Ove institucije su dužne da na vidnom
mestu istaknu ime i prezime, radno vreme savetnika pacijenata, kao i adresu i
broj telefona na koji se pacijent može
obratiti radi zaštite svojih prava. Istovremeno, dužni su da mu u prisustvu
jedinice lokalne samouprave, obavlja i
određene zadatke iz oblasti zaštite prava pacijenata, i to: razmatra prigovore
o povredi pojedinačnih prava pacijenata na osnovu dostavljenih i prikupljenih
dokaza i utvrđenih činjenica; o utvrđenim činjenicama obaveštava podnosioca prigovora i direktora zdravstvene
ustanove, odnosno osnivača privatne
prakse na koju se prigovor odnosi i
daje odgovarajuće preporuke; razmatra izveštaje savetnika pacijenata, prati
ostvarivanje prava pacijenata na teritoriji jedinice lokalne samouprave i predlaže mere za zaštitu i promociju prava
pacijenata; podnosi godišnji izveštaj
n
vo
Pra
26
SA STRUČNE STRANE
?
ce
ti
ar
ek
ciju
sk
a
r
t
o
n
an
do anspl
e
o
češć
u
o d čnu tr
i
k
a
cij
Ka veri
cipa
i
a
t
r
d
V
a
Pa
tu za T
a
l
ak
p
t
z
e
a pr
ta
ncija n
e
Lis
v
b
u
S
eni kupac
Energetski zaštić
Lista lekova
Bespla
tno pa
Želi
rkiran
mn
je
am
Pra
ore.
vo
.. Ka
na
ko?
reh
a
bil
Pr
ita
av
ciju
on
až
ivo
t
Dij
Zaštita prava pacijenata
Zakon o pravima pacijenata je usvojen na zasedanju Narodne Skupštine
Republike Srbije dana 22.05.2013. godine, a objavljen u ‘’Sl. gl. RS’’ broj 45,
dana 22.06.2013. godine.
U smislu ovog Zakona, pacijentom
se smatra osigurano lice shodno Zakonu o zdravstvenom osiguranju, bolesno
ili zdravo koje zatraži ili kome se pruža zdravstvena usluga radi očuvanja
i unapređenja zdravlja, sprečavanja,
suzbijanja i ranog otkrivanja bolesti,
povreda i drugih poremećaja zdravlja
i blagovremenog i efikasnog lečenja i
rehabilitacije.
Istim Zakonom su utvrđena prava
pacijenata, i to: pravo na dostupnost
zdravstvene zaštite, pravo na informacije, pravo na preventivne mere, pravo
na kvalitet pružanja zdravstvene usluge, pravo na bezbednost pacijenta, pravo na obaveštenje, pravo na slobodan
izbor, pravo na drugo stručno mišljenje, pravo na privatnost i poverljivost,
pravo na pristanak, pravo na uvid u
medicinsku dokumentaciju, pravo na
poverljivost podataka o zdravstvenom
stanju pacijenta, pravo pacijenta koji
učestvuje u medicinskom istraživanju,
pravo deteta u stacionarnim zdravstvenim ustanovama, pravo pacijenta da na
sopstvenu odgovornost napusti stacionarnu zdravstvenu ustanovu, pravo na
olakšavanje patnji i bola, pravo na poštovanje pacijentovog vremena, pravo
na prigovor i pravo na naknadu štete.
Pored navedenih prava, pacijent ima
i odgovarajuće dužnosti, koje se odnose na odgovornost za lično zdravlje,
odgovornost prema drugim korisnicima zdravstvenih usluga i odgovornost
prema zdravstvenim radnicima i saradnicima.
Obzirom da se pacijentu garantuje
jednako pravo na kvalitetnu i kontinuiranu zdravstvenu zaštitu, koja se zasniva na partnerskom odnosu pacijenta
kao primaoca zdravstvenih usluga sa
jedne strane, i zdravstvenih radnika kao
davaoca zdravstvenih usluga sa druge
AVGUST 2013
AVGUST 2013
Ja i sportske
aktivnosti
Kako
do ku
ćne d
ijalize
?
SA STRUČNE STRANE
27
Download

Nefro 30.pdf - Savez bubrežnih invalida Vojvodine