UDC: 614-88
YU ISSN 2334 - 6477
NAUČNI Č A SOPIS URG ENTNE MEDICINE
VOL. 20
BROJ 2
2014. GOD
Podružnica SLD
Gradski zavod za
hitnu medicinsku
pomoć
pomoćBeograd
Beog ad
Medicinski fakultet
Univerziteta u
Beogradu
Grad Beograd
ZDAVAČ
VLASN
K
Izdavač
i vlasnik:
Gradski
zavod za
Gradsk
zavod
za
h
nu
med
c nsku pomoć Beograd
hitnu medicinski pomoć Beograd
1
Ĉovek ne moţe da bira vreme u kojem će se roditi i ţiveti; od
njega ne zavisi ni od kojih roditelja, ni od kog naroda će se
roditi, ali od njega zavisi kako će on postupati u datom
vremenu: da li kao ĉovek ili kao neĉovek, bez obzira na to
u kom narodu i od kojih roditelja."
Patrijarh Pavle
YU ISSN 2334
UDC: 614-88
- 6477
NAUČNI ČASOPIS URGENTNE MEDICINE
Vol. 20
Broj 1
Avgust 2014.
Glavni urednik
Prim. dr sc med. SlaĊana AnĊelić
Odgovorni urednik
Dr. Goran Ĉolaković
Zamenik glavnog i odgovornog urednika
Dr Radojka Petrović Glamoĉlija
NAUĈNI ODBOR
Predsednik nauĉnog odbora
UREĐIVAĈKI ODBOR
Predsednik
Akademik Predrag Peško
Prof. dr sc med. ĐorĊe Bajec
Ĉlanovi
Prof. dr sc med. Vladimir Bumbaširević
Prof. dr sc med. Ana Šijaĉki
Prof. dr sc med. Vesna Bumbaširević
Prof. dr sc med. Marko Bumbaširević
Prof. dr sc med. Zorana Vasiljević
Prof. dr sc med. Ljiljana Beslać-Bumbaširević
Prof. dr sc med. Vlada Đukić
Prof. dr sc med. Slavica Vuĉinić
Prof. dr sc med. Zoran Todorović
Prof. dr sc med. Vasa Antunović
Prof. dr sc med. Branimir Aleksandrić
Prof. dr sc med. Cane Tulić
Prof. dr sc med. Aleksandar Ljubić
Doc. dr sci med. Milan Đukić
Doc. dr sc med. Nenad Ivanĉević
Doc. dr sc med. Dejan Radenković
Doc. dr sc med. Vesna Stojanov
Prim. dr sc med. SlaĊana AnĊelić
Dr med. Branislav R. Lazić
Ĉlanovi
Prim. dr med. Nada Macura
Prim. dr med. Dragutin Triĉković
Prim. dr med. Sneţana Petrović
Dr med. Mirjana Milićević
Dr med. Branka Lazić
Dr med. Jasna Milutinović
Dr med. Sneţana Bogunović
Dr med. Ana Petković
Dr med. Zagorka Maksimović
Dr med. Bosiljka Erceg
Dr med. Nada Emiš-Vandlik
Uredništvo i administracija:
Franše d’ Eperea 5, Beograd
Tel.: 011 36 15 007, Fax: 011 36 13 489
e-mail: [email protected]
web sajt: www.beograd94.rs
Urednik sajta: Miloš Martinović
MEĐUNARODNI NAUĈNI ODBOR
Ĉasopis izlazi 3 puta godišnje
Akademik Goran Nikolić (CG)
Prof. dr sc med. Selma Uzunović-Kamberović (BIH)
Doc. dr sc med. Vesna Degoricija (Hrvatska)
Doc. dr sc med. Dejan Trajkov (Makedonija)
Naslovna strana: Hitno kada je bitno /
Milan ĐorĊević
Lektor i korektor za srpski jezik
Maja Popović
Lektor za engleski jezik
Tatjana Paunović
Ĉasopis je registrovan kao sredstvo javnog informisanja rešenjem Republiĉkog ministarstva za informisanje broj:
2206 od 22. 07. 1996. godine. Na zajedniĉkoj sednici Saveta i Struĉnog odbora (SO) Sistema biomedicinskih nauĉnih
informacija Srbije (SBMNI S) odrţanoj 20. 12. 1996. godine na Medicinskom fakultetu u Beogradu doneta je sledeća
odluka: Prihvata se ĉasopis ―Halo 94‖ kao ĉasopis od znaĉaja za Sistem BMNI Srbije i kao takav biće indeksiran u
domaĉoj bazi podataka ―Biomedicina Serbica‖.
Na osnovu mišljenja Ministarstva za nauku i tehnologiju, broj: 413-00-430/98-01, Nauĉni ĉasopis Urgentne
medicine ―HALO 94‖ je publikacija od posebnog interesa za nauku i na nju se ne plaća opšti porez na promet.
YU ISSN 2334
UDC: 614-88
- 6477
SCIENTIFIC JOURNAL OF EMERGENCY MEDICINE
Number 1
Vol. 20
August 2014.
Editor-in-Chief
Prim. SlaĊana AnĊelić, MD, PhD
Responsible Chief
Goran Ĉolaković, MD
Associate Editor-in-Chief
Radojka Petrović Glamoĉlija, MD
SCIENTIFIC BOARD
Scientific board President
Prof. Predrag Peško, MD, PhD, MSAAS
Members
Prof. Vladimir Bumbaširević, MD, PhD
Prof. Ana Šijaĉki, MD, PhD
Prof. Vesna Bumbaširević, MD, PhD
Prof. Marko Bumbaširević, MD, PhD
Prof. Zorana Vasiljević, MD, PhD
Prof. Ljiljana Beslać-Bumbaširević, MD, PhD
Prof. Vlada Đukić, MD, PhD
Prof. Slavica Vuĉinić, MD, PhD
Prof. Zoran Todorović, MD, PhD
Prof. Vasa Antunović, MD, PhD
Prof. Branimir Aleksandrić, MD, PhD
Prof. Cane Tulić, MD, PhD
Prof. Aleksandar Ljubić, MD, PhD
Assist. Prof. Milan Đukić, MD, PhD
Assist. Prof. Nenad Ivanĉević, MD, PhD
Assist. Prof. Dejan Radenković, MD, PhD
Assist. Prof. Vesna Stojanov, MD, PhD
Prim. SlaĊana AnĊelić, MD, PhD
Branislav R. Lazić, MD
EDITORAL BOARD
Editorial board President
Prof. ĐorĊe Bajec, MD, PhD
Members
Prim. Nada Macura, MD
Prim. Dragutin Triĉković, MD
Prim. Sneţana Petrović, MD
Branka Lazić, MD
Mirjana Milićević, MD
Jasna Milutinović, MD
Sneţana Bogunović, MD
Ana Petković, MD
Zagorka Maksimović, MD
Bosiljka Erceg, MD
Nada Emiš-Vandlik, MD
Editorial and administration office:
Prof. Goran Nikolić, MD, PhD, MSAAS (MNE)
Prof. Selma Uzunović-Kamberović, MD, PhD (BIH)
Assist. Prof. Vesna Degoricija, MD, PhD (CRO)
Assist. Prof. Dejan Trajkov, MD, PhD (FYRM)
Franše d’ Eperea 5, Belgrade
Tel.: +381 11 36 15 007,
Fax: +381 11 36 13 489
Web site: www.beograd94.rs
Web site editor: Miloš Martinović
Revision and proofreading for Serbian
The Journal is published in three issues per year.
INTERNATIONAL SCIENTIFIC BOARD
Maja Popović
Translation and proofreading for English
Tatjana Paunović
Front Page: Emergent when urgent by
Milan ĐorĊević
The Journal was registered as a means of public information by the Ministry of Information, decision number:
2206, 22/07/1996. At a joint session of the Council and the Professional Board of the System of Biomedical Scientific
Information of Serbia (SBMNIS), held on 20 December 1996 at the University of Belgrade School of Medicine, it
was decided that HALO 94 Journal is to be considered a journal of importance for SBMNIS and as such indexed
in Serbian database „Biomedicina Serbica―. The Ministry of Science and Technology issued a decision No: 413-00430/98-01, according to which the Journal of Emergency Medicine HALO 94 is considered a publication of special
interest for science, and should thus be exempt from sales taxation.
Nauĉni ĉasopis urgentne medicine HALO 194, 2014; 20(2)
UDC: 618-44
Halo 94
Reĉ urednika
Glavni urednik
Poštovane koleginice i kolege,
Prim. dr sci med.
dr SlaĊana AnĊelić
Odgovorni urednik
Dr Goran Ĉolaković
Zamenik glavnog
i odgovornog urednika
Dr Radojka Petrović Glamoĉlija
U nauĉnom i ureĊivaĉkom odboru Nauĉnog ĉasopisa urgentne
medicine ―HALO 194‖ preovladava hijerarhija znanja i ideja, a ne
zvanja, što moţe da objasni raznovrstan spektar tema objavljenih
radova. Teţnja je da autori radova ne budu samo akademici ili
profesori, već i mladi eksperti, ili vodeći struĉnjaci u našim
regionalnim zdravstvenim ustanovama.
Zbrinjavanje urgentnih stanja je apsolutni prioritet u svim
sistemima zdravstvene zaštite. Urgentna medicina nije skup
urgentnih stanja iz raznih oblasti medicine, već je urgentan pristup
stanjima koja prete da ugroze ţivot. Specijalizacija iz urgentne
medicine ima burnu prošlost: od borbe da se teorija pretoĉi u
praksu, da balansira izmeĊu preventive i interventne medicine, da
implementira najnovije svetske standarde i da produţi liniju ţivota
bolesnika. Svi mi, deca urgentne medicine, nauĉeni smo trima
stvarima: da budemo zadovoljni malim a da uvek teţimo velikim
uspesima i da umemo svim silama, da zahtevamo ono što ţelimo.
Ipak u besomuĉnoj borbi za prestiţnim mestom na lepezi postojećih
specijalizacija, ponekad je neophodno osvrnuti se unazad... Moţe nas
neoĉekivano dotaći, u besmislenosti naše svirepe svakodnevice,
Hipokratova zakletva i, makar na tren, vratiti na zanosni poĉetak,
gde smo bili oni pravi mi – doktori medicine...
Poziv koji smo odabrali slomiće neke od nas, i istovremeno
primorati ostale da se suoĉe sa svojim najskrivenijim tajnama,
snovima i strahovima. U areni gde se svakodnevno bore ţivot i
smrt, najbriljantniji doktori hitnih medicinskih pomoći se utrkuju
oĉajniki – i beskrupulozno – za najveću nagradu ljudski ţivot.
Moto svih nas je da ljudski ţivot nema cenu.
Gledajući svakodnevno sav taj entuzijazam, poţrtvanost i ţelju
za znanjem, uvereni smo da prehospitalnoj urgentnoj medicini
predstoji lepa budućnost. Oĉekujemo da do narednog broja
―Nauĉnog ĉasopisa HALO 194‖, osavremenimo sajt Gradskog
zavoda za hitnu medicinsku pomoć Beograd, koji će omogućiti
efikasnu i modernu komunikaciju svih naših ĉitalaca.
SADRŢAJ / CONTENTS
ORIGINALNI RADOVI / ORIGINAL ARTICLES
Ivana Đurić-Filipović, Đorđe Filipović, Maja Stojanović , Zorica Živković
STAVOVI I PONAŠANJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA GRADSKOG ZAVODA ZA
HITNU MEDICINSKU POMOĆ U BEOGRADU PO PITANJU VAKCINACIJE
PROTIV SEZONSKOG GRIPA………………………………………………………………….56
ATTITUDES AND BEHAVIOR OF HEALTH CARE WORKERS IN CITY INSTITUTE
FOR EMERGENCY MEDICALSERVICES BELGRADE RELATED TO VACCINATION
AGAINST SEASONAL INFLUENZA…………………………………………………………...63
Arsenijević Ljiljana, Ranković Ana, Savić Dejana, Abramović Aleksandar, Rančić Nemanja
RETROSPEKTIVNA ANALIZA AKUTNIH TROVANJA PESTICIDIMA LEĈENIH U
JEDINICI INTENZIVNE NEGE………………………………………………………………...64
RETROSPECTIVE ANALYSIS OF CLINICAL TREATED PATIENTS IN INTENSIVE
CARE UNIT, POISONED BY PESTICIDES……………………………………………………76
PREGLEDNI RADOVI / REVIEW ARTICLES
Milan Novakovi, Slađana Anđelić
SAMOUBISTVO – URGENTNO STANJE...................................................................................77
SUICIDE-EMERGENCY CONDITION .......................................................................................85
Đorđe Filipović, Ivana Filipović, Maja Stojanović , Zorica Živković, Aleksandra Popadić-Perić
ANAFILAKTIĈKA REAKCIJA - NOVINE U PREPOZNAVANJU I INICIJALNOM
ZBRINJAVANJU………………………………………………………………………………….86
ANAPHYLAXIS - NEWSPAPERS IN RECOGNITION AND INITIAL DISPOSAL ………96
PRIKAZ BOLESNIKA / CASE REPORT
Stojanović Maja, Rašković Sanvila, Đurić Filipović Ivana, Bolpačić Jasna, Tomić-Spirić Vesna,
Filipović Đorđe, Perić-Popadić Aleksandra
SINDROM MELKERSSON ROSENTHAL …………………………………………………….97
SYNDROMA MELKERSON ROSENTHAL ……………………………................................103
U FOKUSU / IN FOCUS
PREPORUKE ZA SPREĈAVANJE I SUZBIJANJE PRENOŠENJA EBOLA VIRUSNOG
OBOLJENJA U ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA ……………………………………….104
UPUTSTVO AUTORIMA / INSTRUCTIONS TO THE AUTHORS ……………………….127
UDC: 614.2:615.371(497.11)"2013/2014"
Đurić-Filipović I., i sar. Vakcinacija protiv gripa. NČ urgent medic HALO 194, 2014;20(2):56:63
-
originalni rad –
STAVOVI I PONAŠANJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA GRADSKOG ZAVODA ZA
HITNU MEDICINSKU POMOĆ U BEOGRADU PO PITANJU VAKCINACIJE PROTIV
SEZONSKOG GRIPA
Ivana Đurić-Filipović1, ĐorĊe Filipović2, Maja Stojanović3, Zorica Ţivković4
1
Fakultet Medicinskih nauka Kragujevac, Srbija; 2Gradski zavod za hitnu medicinsku pomoć
Beograd, Srbija; 3Klinika za alergologiju i imunologiju, KCS, Fakultet Medicinskih nauka
Kragujevac, Srbija; 4KBC „Dr Dragiša Mišović―, Srbija
SAŢETAK
Uvod: Grip predstavlja kosmopolitsko, akutno, zarazno, respiratorno oboljenje koje se javlja u
epidemijama a izazavano je jednim od virusa influence. Najznaĉajnija mera prevencije gripa je
vakcinacija. Budući da su zbog prirode posla izloţeni povećanom riziku od infekcije virusom
sezonskog gripa, zdravstveni radnici spadaju u prioritetnu grupu za vakcinaciju protiv gripa.
Cilj rada je bio da se prepoznaju i razumeju faktori koji determinišu stavove i ponašanja
zdravstvenih radnika po pitanju imunizacije protiv sezonskog gripa.
Metod rada: Istraţivanje je sprovedeno uz pomoć anonimnog epidemiloškog upitnika zatvorenog
tipa nakon sezone gripa 2013/2014. godine. U studiji je uĉestvovalo 200 zdravstvenih radnik
Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć u Beogradu.
Rezultati: Na pitanje koliko ĉesto se vakcinišete protiv gripa samo 1.5% ispitanika je odgovorilo da
se vakciniše svake godine, 7.5% ispitanika se vakciniše skoro svake godine, 16% ispitanika se
vakciniše retko; dok se ĉak ¾ uĉesnika ove studije nikada nije vakcinisalo protiv gripa. Uprkos
insistiranju Svetske zdravstvene organizacije na povećanju obuhvata vakcinacije protiv sezonskog
gripa zdravstvenih radnika, i dalje je veoma veliki procenat nevakcinisanih osoba. Povećanje stope
imunizacije meĊu zdravstvenim radnicima iziskuje socijalno bihevioralnu promenu i sistemske
intervencije na svim nivoima zdravstvene zaštite.
Zakljuĉak: Edukacija o vaţnosti vakcinacija kao jedine i najbolje specifiĉne mere prevencija je
neophodna na svim nivoima zdravstvene zaštite.
Kljuĉne reĉi: grip, vakciancija, zdravstveni radnici
Ivana Đurić-Filipović, Sanofi Aventis, Beograd, Srbija ; E-mail: [email protected]
56
UDC: 614.2:615.371(497.11)"2013/2014"
Đurić-Filipović I., i sar. Vakcinacija protiv gripa. NČ urgent medic HALO 194, 2014;20(2):56:63
Virus
UVOD
Grip
predstavlja
kosmopolitsko,
akutno,
gripa
pripada
orthomyxovirida.
Na
familiji
osnovu
sastava
zarazno, respiratorno oboljenje koje se javlja
nuklearnog proteina razlikuju se tri tipa virusa
u epidemijama, a izazavano je jednim od
gripa: A, B i C. Genetski materijal virusa
virusa
influence
influence.
Kliniĉku
sliku
gripa
tipa
A
je
veoma
podloţan
karakteriše nagli poĉetak febrilnosti (telesna
mutacijama po tipu shifta i drifta, i iz tog
temperatura viša od 38°C), bolovi u mišićima
razloga odgovoran je kako za nastanak
i zglobovima, gubitak apetita, malaksalost,
epidemija, tako i za nastanak pandemija.
jeza, drhtavica. Pored opštih simptoma koji
Glavni rezervoari virusa influnece tipa A su
dominiraju nad lokalnim, uobiĉajena je
ljudi i ţivotinje. Sa druge strane ĉovek je
pojava i simptoma od strane respiratornog
jedini rezervoar virusa gripa tipa B. Ovaj tip
trakta:
traheobronhitis,
virusa gripa je znaĉajno manje zastupljen i
laringitis, a nekada se kao kompikacije
odgovoran je za nastanak blaţih formi gripa u
infekcije virusom influenze moţe javiti i
odnosu na virus influence tipa A [4-6]. Treba
bronhopneumonija. Osnovne epidemiološke
istaći da virus influence tipa B moţe biti
karakteristike gripa su masovno oboljevanje,
odgovoran za masovno oboljevanje, ali kako
ĉesta pojava komplikacija, povećana stopa
virus ne cirkuliše u ţivotinjskom svetu,
hospitalizacija, povećana smrtnost za vreme
antigenski šift meĊu vrstama nije moguć te
epidemija, visok apstenizam sa posla i veliko
ovaj tip virusa gripa ne moţe izazvati
opterećenje zdravstvenog sistema [1-3]. Iz
pandemija [5]. Uticaj virusa gripa tipa C na
prethodno navedenih razloga grip predstavlja
javno zdravlje je minimalan.
jedino infektivno oboljenje koje masovno
Virus gripa je prvi put izolovan kod svinje
preti ĉoveĉanstvu. Bolest sliĉna gripu prvi put
1930. godine, a samo tri godine kasnije se
je spomenuta 500 god. p.n.e., a 1170. godine
izoluje i kod ljudi. Virus gripa preţivljava na
grip je prvi put opisan u Evropi (Engleska).
sobnoj temperaturi 6-12 sati, na predmetima
Termin „influenca― („uticaj hladnoće―) se
48
uvodi u Italiji 1358. godine. Prva pandemija
dezinficijense, antiseptike i UV zrake [1-4].
izazvana virusom gripa opisana je u Aziji
Virus se prenosi najĉešće kapljiĉnim putem
1580. godine, a u Evropi 120 godina kasnije.
(kijanje,
kašalj,
kijanje,
kašljanje),
ali
osetljivost
i
direktnim
na
i
pandemije gripa: ―Španska groznica‖1918-
površina. Nakon ulaska u organizam virus
1919. godine, ―Azijski grip‖ 1957. godine,
gripa se replikuje u epitelnim ćelijama
―Hong-konški
nazofarinksa
grip‖
1968.
su
pokazuje
indirektnim kontaktom preko kontaminiranih
novijoj
opisane
a
sledeće
U
istoriji
sati,
godine,
i
Zahvaljujući
pandemija H1N1 2009. godine [4-6].
i/ili
bronhijalnog
mnogostrukim
stabla.
mehanizmima
virus gripa se nakon replikacije oslobaĊa iz
57
UDC: 614.2:615.371(497.11)"2013/2014"
Đurić-Filipović I., i sar. Vakcinacija protiv gripa. NČ urgent medic HALO 194, 2014;20(2):56:63
ćelije i dalje širi. Glavni antigeni virusa gripa,
povećana ĉinjenicom da oni imaju aktivnu
površinski
―ulogu‖ u prenošenju gripa pacijentima sa već
protein
-
hemaglutinin
ima
sposobnost vezivanja za sijalninsku kiselinu
oslabljenim imunitetom [7,8].
koja se nalazi na površini epitelnih ćelija
Brojne studije su pokazale da rutinska
respiratornog trakta, što omogućava virusu da
imunizacija zdravstvenih radnika protiv gripa
prodre u ćeliju domaćina. Nakon ulaska
znaĉajno
virusa u ćeliju domaćina, virus inkorporia
oboljevanja od gripa i oboljenja sliĉnih gripu
svoj RNA u DNK domaćina i poĉinje
kako kod zdravstvenih
replikacija virusa. Novonastali virusi na
njihovih pacijenata. Vakcinacija protiv gripa
svojoj površini poseduju neuroamindazu koja
smanjuje
je odgovorna za oslobaĊanje novonastalih
kompikacija izazvanih ovim virusom [9-12].
virusa iz ćelija domaćina. Nakon oslobaĊanja
U cilju prevencije oboljevanja od gripa
virusa gripa ćelija domaćina umire [1].
Advisory
Committee
Virus retko prodire u krv tako da se viremija
Practices
(ACIP)
retko kada moţe dokumentovati. Inkubacioni
vakcinaciju zdravstvenih radnika i njihovih
period traje 2 dana (opseg 1-4 dana). Teţina
pacijenata
kliniĉke slike zavisi od prethodnog kontakta
aktivnosti pre i u toku pandemije gripa Vlade
pacijenta sa ranijim varijantama virusa, ali je
Republike
ipak karakterišu iznenadna pojava febrilnosti
stanovništva od zaraznih bolesti i Pravilnikom
(iznad 38°C), praćena bolovima u mišićima i
o imunizaciji i naĉinu zaštite lekovima, kao i
zglobovima, suvim kašljem i simptomima od
na osnovu preporuka Svetske zdravstvene
strane gornjih respiratornih puteva [1]. Grip
organizacije, Evropskog centra za prevenciju i
se uglavnom leĉi simptomatski, iako se u
kontrolu bolesti (ECDC, Stokholm) i Centra
novije vreme u terapiji koriste i anitivirusni
za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC,
lekovi [1].
Atlanta, USA), predlaţu se sledeće prioritetne
Najznaĉajnija mera kontrole gripa je njegova
grupe za vakcinaciju stanovništva Republike
prevencija. Postoje brojne nespecifiĉne mere
Srbije protiv pandemijskog gripa A(H1N1)v:
prevencije gripa a samo jedna i ujedno i
1) lica smeštena u gerontološkim centrima i
najbolja specifiĉna mera prevencije protiv
lica zaposlena u gerontološkim centrima; 2)
gripa je vakcinacija.
deca, omladina i stara lica smeštena u
Budući da su zbog prirode posla zdravstveni
ustanovama socijalne zaštite i lica zaposlena u
radnici
i
smanjivanju
radnika tako i kod
potencijalnu
[13].
Srbije,
on
opasnost
od
Immunization
preporuĉuje
U
stope
skladu
Zakonom
obaveznu
sa
o
Planom
zaštiti
povećanom
riziku
od
tim ustanovama; 3) zaposleni u objektima u
sezonskog
gripa,
oni
kojima se obavlja zdravstvena delatnost, a
spadaju u prioritetnu grupu za vakcinaciju
naroĉito u odeljenjima sa povećanim rizikom,
protiv gripa. Vaţnost njihove vakcinacije je
stacionarima za hroniĉno obolela lica i dr; 4)
infekcije
izloţeni
doprinosi
virusom
58
UDC: 614.2:615.371(497.11)"2013/2014"
Đurić-Filipović I., i sar. Vakcinacija protiv gripa. NČ urgent medic HALO 194, 2014;20(2):56:63
lica zaposlena u javnim sluţbama posebno
METOD RADA
eksponiranih infekciji; 5) lica starija od 65
Istraţivanje
godina ţivota [14]. Vakcinacija protiv gripa se
moţe
obavljati
inaktivisanom
anonimnog
vakcinom
zatvorenog
protiv gripa spravljenom od celih virusa ili
je
sprovedeno
uz
epidemiloškog
tipa
nakon
pomoć
upitnika
sezone
gripa
2013/2014. godine (figura 1). U studiji je
SPLIT vakcinom koja sadrţi delove virusa
uĉestvovalo 200 zdravstvenih radnika (lekari,
odgovorne za imunitet [14].
medicinski tehniĉari i farmaceuti) Gradskog
zavoda za hitnu medicinsku
CILJ RADA
pomoć u
Beogradu. Ispitanici su bili proseĉne starosti
Cilj istraţivanja je bio da se prepoznaju i
42,3 godine (najmlaĊi 20, najstariji 55
razumeju faktori koji determinišu stavove i
godina); 45,5% ispitanika su bili ţenskog
ponašanja zdravstvenih radnika po pitanju
pola, dok je 55,5% ispitanika bilo muškog
imunizacije protiv sezonskog gripa.
pola. Najveći broj ispitanika su bili lekari
(64%), zatim medicinski tehniĉari (35%), dok
su 1% ispitanika bili farmaceuti.
59
UDC: 614.2:615.371(497.11)"2013/2014"
Đurić-Filipović I., i sar. Vakcinacija protiv gripa. NČ urgent medic HALO 194, 2014;20(2):56:63
radnika [15,16], a na osnovu evidencije
REZULTATI
GZZHMP Beograd u protekloj sezoni se
Na pitanje Koliko često se vakcinište protiv
vakcinisalo svega 5% zdravstvenih radnika
gripa samo 1.5% ispitanika je odgovorilo
ove zdravstvene ustanove. Za razliku od
svake godine, 7.5% ispitanika se vakciniše
podataka iz Srbije u susednoj Crnoj Gori je na
skoro svake godine, 16% ispitanika se
osnovu istraţivanja sprovedenog u sezoni
vakciniše retko; dok se ĉak ¾ uĉesnika ove
2012/2013
studije nikada nije vakcinisalo protivgripa
zdravstvenih radnika. Sliĉno rezultatima u
(grafikon 1.).
Srbiji, 30% kolege u Crnoj Gori smatra da
nije
Stavovi prema vakcinaciji
1.5%
godine
ugroţeno
vakcinisana
sezonskim
petina
gripom
sa
obrazloţenjem da imaju steĉeni imunitet [17].
7.5%
Suprotno prikazanim rezultatima iz našeg
Svake godine
Skoro svake godine
75%
regiona, u SAD je procenat vakcinisanih
Vrlo retko
Nikada
zdravstvenih radnika u sezoni 2012/13. godini
72% [18]. Ovako visok procenat vakcinisanih
u SAD je postignut nakon sprovedene
Grafikon 1. Stavovi prema vakcinaciji.
edukacije zdravstvenih radnika o koristima i
Najveći broj ispitanika navodi da je razlog
rizicima u vezi sa vakcinacijom protiv gripa.
zbog koga se nije vakcinisao strah od
Najveći broj zdravstvenih radnika u SAD se
neţeljenih reakcija, a potom i ne shvatanje
nije vakcinisao ranijih godina iz straha od
gripa kao ozbiljnog oboljenja. Izvestan broj
neţeljenih reakcija, što potvrĊuju i rezultati
ispitanika je u zabludi da ima trajne
naše studije [19].
kontraidikacije, dok se jedan mali procenat
TakoĊe
ispitanika plaši igle.
vakcinaciju protiv gripa u periodu kada to
Uprkos veoma malom procentu vakcinisanh,
zaposlenima
preko 50% uĉesnika ovog istraţivanja ima
povećanja stope vakcinacije protiv gripa
stav da vakcinacija zdravstvenih radnika mora
imunizacija mora biti besplatna za sve
biti mandatorna.
zdravstvene radnike. Naţalost ovaj stav nije
je
veoma
najviše
vaţno
obezbediti
odgovara.
U
cilju
povećao stopu imunizacije u Srbiji [20,21]
DISKUSIJA
tako
Na osnovu statistiĉkih podataka Gradskog
nevakcinisanih
zavoda za javno zdravlje u Beogradu i
Povećanje
Republiĉkog instituta za javno zdravlje Batut,
zdravstvenim radnicima iziskuje socijalno-
tokom protekle sezone 2013/2014 godine,
bihevioralnu promenu sistemske intervencije
vakcinisano je svega 10% zdravstvenih
na svim nivoima zdravstvene zaštite [22].
60
da
je
još
stope
uvek
visok
zdravstvenih
imunizacije
procenat
radnika.
meĊu
UDC: 614.2:615.371(497.11)"2013/2014"
Đurić-Filipović I., i sar. Vakcinacija protiv gripa. NČ urgent medic HALO 194, 2014;20(2):56:63
ZAKLJUĈAK
virus since 1918. PloS Pathog.
2008;4(2):e1000012. doi:
Nizak nivo svesti o znaĉaju vakcinisanja
zdravstvenih
radnika
zabrinjavajući.
protiv
Vakcinacija
10.1371/journal.ppat.1000012.
je
6. Russell CA, Jones TC, Barr IG, et al. The
zdravstvenih
global circulation of seasonal influenza A
gripa
radnika protiv sezonskog gripa direktno
(H3N2) viruses. Science. 2008;320:340-
doprinosi unapreĊenju bezbednosti pacijenata
46.
što
predstavlja
imperative
savremenog
7. Vanhems P, Voirin N, Roche S, et al. Risk
zdravstvenog sistema. Edukacija o vaţnosti
of influenza-like illness in an acute health
vakcinacije kao jedine i najbolje specifiĉne
care setting during community influenza
mere prevencija je neophodna na svim
epidemics in 2004-2005, 2005-2006, and
nivoima zdravstvene zaštite, jer se i pacijenti
2006-2007: a prospective study. Arch
lakše odluĉuju za vakcinacijom ukoliko im to
Intern Med. 2011; 171(2);151-17.
preporuĉi njihov izabrani lekar.
8. Wilde JA, McMillan JA, Serwint J, Butta
J,
O'Riordan
MA,
Steinhoff
MC.
Effectiveness of influenza vaccine in
LITERATURA
health care professionals: a randomized
1. WHO: Influenza fact sheet. .
trial. JAMA. 1999;281:908-13.
http://www.who.int/mediacentre/factsheet
9. Carman WF, Elder WG, Wallace LA, et
s/fs211/en/.
al. Effects of influenza vaccination of
2. Taubenberger JK, Kash JC: Influenza
health-care workers on mortality of
virus evolution, host adaptation, and
elderly people in long-term care: a
pandemic formation. Cell Host Microbe.
randomized
2010, 7:440–51.
controlled
trial.
Lancet.
2000;355:93–97.
3. Monto AS, Kioumehr F. The Tecumseh
10. Hayward AC, Harling R, Wetten S, et al.
study of respiratory illness. IX. Occurence
Effectiveness of an influenza vaccine
of influenza in the community, 1966--
programme for care home staff to prevent
1971. Am J Epidemiol. 1975;102:553--63.
death, morbidity, and health service use
4. Xu X, Lindstrom SE, Shaw MW, et al.
among
Reassortment and evolution of current
residents:
cluster
randomised
controlled trial. BMJ. 2006;333:1241.
human influenza A and B viruses. Virus
11. Lemaitre M, Meret T, Rothan-Tondeur M,
Res. 2004;103:55--60.
et al. Effect of influenza vaccination of
5. Nelson MI, Viboud C, Simonsen L, et al.
nursing home staff on mortality of
Multiple reassortment events in the
residents: a cluster-randomized trial. J Am
evolutionary history of H1N1 influenza A
Geriatr Soc. 2009;57:1580–86.
61
UDC: 614.2:615.371(497.11)"2013/2014"
Đurić-Filipović I., i sar. Vakcinacija protiv gripa. NČ urgent medic HALO 194, 2014;20(2):56:63
12. Oshitani H, Saito R, Seki N, et al.
Influenza
vaccination
levels
coverage among health-care personnel—
and
United States, 2011–12 influenza season.
influenza-like illness in long-term-care
MMWR
Morb
Mortal
facilities for elderly people in Nigata,
2013;62(38):781-86.
Wkly
Rep.
Japan, during an influenza A (H3N2)
19. Griffin MR. Influenza vaccination of
epidemic. Infect Control Hosp Epidemiol.
health care workers: making the grade for
2000;21:728–30.
action. Clin Infect Dis. 2014;58(1):58-60.
13. Advisory Committee on Immunization
20. Ahmed
F,
Lindley
M,
Allred
N,
Practices; Centers for Disease Control and
Weinbaum C, Grohskopf L. Effect of
Prevention
of
Influenza Vaccination of Health Care
health-care personnel: recommendations
Personnel on Morbidity and Mortality
of
on
Among Patients: Systematic Review and
Immunization Practices (ACIP). MMWR.
Grading of Evidence. Clin Infect Dis.
2011;60(RR-7):1-45..
2013; 58(1):50-57.
the
14. Pravilnik
(CDC).
Immunization
Advisory
o
Committee
izmenama
i
dopunama
21. CDC COCA Conference Call. Update on
Pravilnika o imunizaciji i naĉinu zaštite
Influenza Vaccination for Health Care
lekovima. Sluţbeni glasnik RS, br. 25/13
Personnel:
(od 15.marta 2013., stupio na snagu 23.
Recommendations,
marta 2013., primenjuje se od 31. jula
Resources. November 15, 2011.
2013.), 2013.
22. CDC.
15. Baza podataka Republiĉkog zavoda za
Recent
Reporting,
Telebriefing
Vaccination
Among
and
Coverage,
on
Influenza
Health
statistiku.
Personnel
Pregnant
webrzs.stat.gov.rs/WebSite/public/Report
Thursday. August 18, 2011.
and
Care
Women.
View.aspx
16. Izveštaj o sprovedenoj imunizaciji na
teritoriji Republike Srbije u 2011. godini.
Beograd: Institut za javno zdravlje Srbije
"Dr Milan Jovanović Batut", 2012.
17. Procijenjen
i
zvaniĉan
obuhvat
Rad primljen: 17.01.2014.
vakcinacijom protiv gripa u Crnoj Gori
Prihvaćen: 23.08.2014.
tokom sezone 2012/2013. Podgorica:
Institut za javno zdravlje Crne Gore,
2014.
18. Centers
for
Disease
Control
and
Prevention (CDC). Influenza vaccination
62
UDC: 614.2:615.371(497.11)"2013/2014"
Đurić-Filipović I., i sar. Vakcinacija protiv gripa. NČ urgent medic HALO 194, 2014;20(2):56:63
original article –
-
ATTITUDES AND BEHAVIOR OF HEALTHCARE PERSONNEL OF BELGRADE
EMERGENCY SERVICES IN REGARD TO VACCINATION AGAINST SEASONAL
INFLUENZA
Ivana Đurić-Filipović1, Đorđe Filipović2, Maja Stojanović3, Zorica Živković4
1
Faculty of Medical Sciences, Kragujevac, Serbia; 2EMS, Belgrade, Serbia, 3Hospital for Allergy
and Immunology, Clinical Center, Faculty of Medical Sciences, Kragujevac, Serbia; 4ClinicalHospital Center „Dr. Dragiša Mišović―, Belgrade, Serbia
ABSTRACT
Introduction: Influenza, caused by one of influenza viruses, is a widespread, acute, contagious,
respiratory disease, often occurring in epidemics. Vaccination is the most important way to control
influenza. Due to the nature of their workplaces HCP (Healthcare Professionals) are at higher risk
of catching seasonal influenza and they represent the priority group for vaccination.
Objective: The aims of this report were to recognize and understand the most important factors
which determine the HCP attitudes towards seasonal influenza vaccination.
Methods: The study included 200 HCP employed at the Belgrade EMS. They filled in anonymous
an questionnaire after the 2013/2014 influenza season.
Results: Only 1.5% of participants were vaccinated each year, 7.5% of participants were vaccinated
almost each year, whereas 16% of them received vaccine very rarely. The most important fact in the
study was that 75% of participants were never vaccinated against influenza. A great majority of
HCP is still unvaccinated beside the fact that WHO (World Health Organization) insists on
influenza vaccination for HCP. Systemic intervention and socio-behavioral changes are crucial for
the increment of vaccine coverage rate.
Conclusion: Education of HCP on the importance of vaccination against influenza is very
important at all levels of healthcare system.
Keywords: vaccination, influenza, healthcare personnel
63
UDC: 615.9:632.95.024(497.11)"2007/2009"
Arsenijević Lj., i sar. Bolniĉki leĉeni pacijenti otrovani pesticidima. NČ urgent medic HALO 194, 2014;20(2):64:76
-
originalni rad -
RETROSPEKTIVNA ANALIZA AKUTNIH TROVANJA PESTICIDIMA
LEĈENIH U JEDINICI INTENZIVNE NEGE
Arsenijević Ljiljana1, Ranković Ana2, Savić Dejana1, Abramović Aleksandar1, Ranĉić Nemanja3
1
Fakultet medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu, Srbija; 2Sluţba za radiološku dijagnostiku,
Kliniĉki centar Kragujevac, Srbija;
3
Centar za kliniĉku farmakologiju; Medicinski fakultet
Vojnomedicinske akademije Univerziteta odbrane, Beograd, Srbija
SAŢETAK
Uvod: Pesticidi su hemijski agensi koji se koriste pre svega u poljoprivredi i zbog toga, trovanja
pesticidima su veoma ĉesta u našoj populaciji.
Cilj rada je procena uĉestalosti i vrste trovanja u odnosu na toksikološke i epidemiološke osobine
pacijenata, zbrinutih u Urgentnom centru Kliniĉkog centra „Kragujevac―.
Metod rada: Rad predstavlja retrospektivnu trogodišnju studiju kojom je obuhvaćeno 20 bolesnika
oba pola, hospitalizovanih zbog trovanja pesticidima, u periodu 2007-2009. godine u Urgentnom
centru Kliniĉkog centra „Kragujevac―. Podaci su ekstrahovani iz istorija bolesti leţećih bolesnika.
Ispitivana grupa je posmatrana na osnovu epidemioloških parametara (pol, uzrast, zanimanje),
toksikoloških parametara: porekla (samotrovanje/zadesno trovanje) i sredstva trovanja (insekticidi,
herbicidi, pesticidi), broja dana provedenih u bolnici i konaĉnih kliniĉkih kratkoroĉnih ishoda
leĉenja do otpusta. Kliniĉki ishodi od interesa su bili: prijem na intenzivnu negu, intervencija
kliniĉkog toksikologa, otpust na kućno leĉenje sa ili bez zahtevanog daljeg psihijatrijskog leĉenja,
otpust na kućno leĉenje sa daljim praćenjem u primarnoj zaštiti i komplikacije ĉije zbrinjavanje je
zahtevalo prevod na hirurške klinike, kao i smrtni ishod.
Rezultati: Bilo je 45% muškaraca i 55% ţena, proseĉne starosti od 53 godine (opsega 17-80)..
Samotrovanja je bilo 14, a zadesnih trovanja 6. Bolesnici su dominantno bili nezaposleni,
penzioneri ili poljoprivrednici. Proseĉan broj dana provedenih u bolnici je bio 2,7.
Zakljuĉak: Najĉešće je trovanje kod osoba srednjih godina ţivota, ţenskog pola, u penziji, i ĉešće
je namerno od zadesnog trovanja. Trovanja pesticidima su nezahvalna za leĉenje, jer i pored
intenzivnog nadzora mogu ostaviti trajne posledice po pojedinca. Nisu retki ni smrtni ishodi.
Kljuĉne reĉi: trovanje, pesticidi, intenzivna nega, kliniĉki ishodi
Nemanja Ranĉić, Centar za kliniĉku farmakologiju; Medicinski fakultet Vojnomedicinske akademije, Univerzitet Odbrane; Adresa:
Crnotravska 17, 11000 Beograd, Srbija; E-mail: [email protected]; Tel.: +381/63 852 44 43
64
UDC: 615.9:632.95.024(497.11)"2007/2009"
Arsenijević Lj., i sar. Bolniĉki leĉeni pacijenti otrovani pesticidima. NČ urgent medic HALO 194, 2014;20(2):64:76
alkoholizam predstavlja znaĉajan problem u
UVOD
U današnje vreme ţivot se ne moţe
našoj populaciji [4-7]. Pored alkohola tu su i
zamisliti bez upotrebe hemijskih agenasa,
druge psihoaktivne supstance modernog doba,
meĊu kojima su i pesticidi. Zbog svojih
pre svega opijati, koji su široko prisutni i u
hemijsko-toksikoloških karakteristika (slaba
našem
raspadljivost u vodi i zemljištu; sposobnost
zloupotrebe predstavljaju velike potrošaĉe
akumulacije
ţivotinjama)
zdravstvenih budţeta [8]. Pesticidi, kao jedan
pesticidi se lako prenose putem hrane [1]. U
od dominantnih uzroĉnika trovanja u našoj
organizam se najĉešće unose preko koţe i
populaciji, registrovani su kod 1,9% od
sluznica, inhalacionim putem i/ili gutanjem,
ukupnog
nakon
celom
pacijenata, odnosno 5,4% od ukupnog broja
organzmu, a ĉesto i deponuju u pojedinim
hospitalizovanih pacijenata zbog trovanja [3].
tkivima. Zbog svih svojih karakteristika,
Faktori povezani sa pokušajem suicida
u
ĉega
trovanja
biljkama
se
i
distribuiraju
pesticidima
su
po
veoma
ĉesta.
društvu
broja
pesticidima
te
posledice
ambulantno
njihove
pregledanih
jesu
kombinacija
Procenjeno je da se ingestijom pesticida izvrši
sociodemografskih karakteristika (starost, pol,
preko 250.000 pokušaja suicida godišnje
obrazovanje), negativnih dešavanja u ţivotu
širom sveta, što predstavlja trećinu svih
(nezaposlenost,
pokušaja suicida [2], i zbog toga trovanja
psihološkog
pesticidima su znaĉajan uzroĉnik mortaliteta i
alkoholizam) [9]. U većini sluĉajeva, pre
morbiditeta.
pokušaja suicida, kod takvih osoba se tokom
U Srbiji, na osnovu godišnjeg izveštaja
prethodnih pregleda moţe dijagnostikovati
Nacionalnog centra za kontrolu trovanja u
mentalni
Vojnomedicinskoj akademiji (VMA), gde se
neophodan korak u prevenciji suicida jeste
zbrinjavaju
grada
edukacija medicinskog osoblja na nivou
Beograda, ali i svi teţi sluĉajevi iz ostalih
primarne zdravstvene zaštite da detektuju
krajeva Srbije (ukupno 4.199 ambulantno i
osobu koja ima suicidne misli i ideje i upute
bolniĉki
vodeći
je kod neuropsihijatra [10]. Poseban problem
uzroĉnici trovanja koji su bolniĉki leĉeni
predstavlja prisustvo mentalnih poremećaja
tokom 2013. godine bili su lekovi, korozivna
još u detinjstvu i periodu adolescencije,
sredstva i pesticidi, od ukupno 707 bolniĉki
najĉešće u vidu depresije ili anksioznosti, što
leĉenih pacijenata [3]. Najĉešća trovanja
moţe biti okidaĉ za pokušaj samoubistva pre
(48,5%) bila su posledica trovanja alkoholom
svega hemijskim supstancama [11].
trovanja
zbrinutih
sa
teritorije
pacijenata),
i nisu zahtevala hospitalizaciju. Sliĉni podaci
su
prikazani
i
u
drugim
problemi
profila
poremećaj.
u
porodici)
liĉnosti
Iz
tog
i
(depresija,
razloga,
Teška trovanja pesticidima nastaju i
studijama
zadesno u uslovima neadekvatnog rukovanja
sprovedenim u našoj zemlji, u kojima
ovim hemijskim supstancama. Pri rukovanju
65
UDC: 615.9:632.95.024(497.11)"2007/2009"
Arsenijević Lj., i sar. Bolniĉki leĉeni pacijenti otrovani pesticidima. NČ urgent medic HALO 194, 2014;20(2):64:76
sa njima se ne koristi adekvatna zaštitna
CILJ RADA
oprema u vidu maski, rukavica, odela i drugih
Cilj
rada
je
da
se
prikaţu
sredstava zaštite ili se nakon upotrebe
sociodemografske i kliniĉke karakteristike
neadekvatno uklanjaju sa koţe. Poseban
bolesnika akutno otrovanih pesticidima.
problem je neadekvatno ĉuvanje i odlaganje
pesticida, kao i uništavanje preostalih koliĉina
METOD RADA
pesticida i njihove ambalaţe [12]. Pokazano
Studija je retrospektivnog karaktera i
je da su edukacijom poljoprivrednika, u
obuhvatila je seriju sluĉajeva pacijenata oba
posebnim
pola
ustanovama,
neadekvatna
i
svih
starostnih
grupa,
koji
su
izloţenost pesticidima i poslediĉno trovanje
hospitalizovani zbog posledica i komplikacija
znaĉajno smanjeni [13].
trovanja pesticidima u Urgentnom centru
Kliniĉkog centra „Kragujevac―. Podaci su
Sem poljoprivrednika, koji su direktno
izloţeni dejstvu pesticida, latentnom dejstvu
ekstrahovani iz istorija bolesti
ovih toksiĉnih supstanci, izloţeni su i
leţećih pacijenata. Sluĉajevi koji su akutno
potrošaĉi
zbrinuti u ambulantnim uslovima ili u
pesticidima
hrane.
Toksiĉna
manifestuje
se
izloţenost
kratkoroĉnim
dnevnoj bolnici nisu ušli u analizu.
(glavobolja, nauzeja, povraćanje, dijareja) ili
Pacijentima je dijagnoza postavljena
dugoroĉnim efektima (bolesti koţe, dijabetes,
na osnovu ispoljene kliniĉke slike, izveštaja
depresija, neurološki poremećaji, kancer,
nakon pregleda interniste, psihijatra, rendgena
smrt) [13].
pluća
i
srca,
ultrazvuka
abdomena,
obiĉno
laboratorijskih analiza i druge medicinske
dolaze na pregled sa nekarakteristiĉnim
dokumentacije. Kod pojedinih pacijenata su u
znacima i simptomima trovanja i ĉesto su u
proces dijagnostikovanja bili ukljuĉeni i
besvesnom stanju. Zbog toga je veoma bitno
kliniĉki toksikolog, anesteziolog, neurolog,
blagovremeno
ovakvih
infektolog, radiolog i nefrolog. Inicijalna
bolesnika [13] i informacija o kojoj se vrsti
terapija je podrazumevala lavaţu ţeluca,
otrova radi. Najveći broj smrtonosnih trovanja
primenu
se javlja prilikom izlaganja aluminijum
infuzionog
fosfidu, organofosfatnim i organohloridnim
detoksikacione
pesticidima. Nakon akutnog zbrinjavanja, njih
antiholinergika ili H2-blokatora, dok je dalja
bi trebalo obavezno uputiti na preged kod
specifiĉna
neuropsihijatra.
individualnim karakteristikama bolesnika i
Nakon
trovanja,
bolesnici
prepoznavanje
medicinskog
uglja,
rastvora,
nespecifiĉne
terapije,
terapija
primenu
bila
primenu
prilagoĊena
komorbiditetima.
Serija pacijenata je posmatrana na
osnovu
66
epidemioloških
parametara
(pol,
UDC: 615.9:632.95.024(497.11)"2007/2009"
Arsenijević Lj., i sar. Bolniĉki leĉeni pacijenti otrovani pesticidima. NČ urgent medic HALO 194, 2014;20(2):64:76
uzrast, zanimanje) i toksikoloških parametara:
proseĉna starost 53,05 godine (standardna
poreklo trovanja (samotrovanje ili zadesno
devijacija 18,5) (opsega 17-80 godina).
trovanje) i vrsta pesticida kojima je trovanje
izvršeno, broj dana provedenih u bolnici i
konaĉnih
kliniĉkih
kratkoroĉnih
ishoda
leĉenja do otpusta. Kliniĉki ishodi od interesa
su
bili:
prijem
na
intenzivnu
negu,
intervencija kliniĉkog toksikologa, otpust na
kućno leĉenje sa ili bez zahtevanog daljeg
Grafikon 1. Distribucija pacijenata prema
psihijatrijskog leĉenja, otpust na kućno
starosnom dobu (godine starosti)
leĉenje sa daljim praćenjem u primarnoj
zaštiti i komplikacije ĉije zbrinjavanje je
Najviše pacijenata je bilo iz kategorije
zahtevalo prevoĊenje na hirurško odeljenje ili
penzionera (6 ili 30% otrovanih), dok je
je došlo do smrtnog ishoda.
najmanje bilo zaposlenih (5%) što moţemo
Odobrenjem Etiĉkog odbora dobijeni
videti na grafikonu 2. Trovanje pesticidima
podaci, korišćeni su u nauĉno-istraţivaĉke
zabeleţeno je i kod 4 poljoprivrednika.
svrhe.
Proseĉan broj dana provedenih u bolnici, po
pacijentu, na nivou celog uzorka bio je 3,75
Statistiĉka analiza podataka uraĊena je
u
raĉunarskom
programu
IBM
sa
SPSS
standardnom
devijacijom
2,65.
Od
Statistics, version 19. Atributivne vrednosti su
ukupnog broja, 14 pacijenata je provelo od 1
prikazane u obliku frekvencija pojedinih
do 4 dana u bolnici, dok je 4 pacijenata
kategorija, dok su kontinualne vrednosti
provelo 5 do 8 dana, a svega dva od 9 do 12
prikazane
dana.
u
standardne
obliku
devijacije,
srednje
vrednosti,
minimalne
i
maksimalne vrednosti.
REZULTATI
Ukupan
broj
bolniĉki
leĉenih
bolesnika akutno otrovanih pesticidima u
Grafikon 2. Distribucija pacijenata prema
periodu od 2007-2009. godine u Urgentnom
radnom status
centru Kliniĉkog centra „Kragujevac―, bio je
Najveći broj akutnih trovanja registrovan je u
20 (11 ţena ili 55%, 9 muškaraca ili 45%).
julu (grafikon 3), a nešto manje tokom
Starsona struktura pacijenata je bila od pete
oktobra i aprila.
do sedme decenije ţivota (grafikon 1), a
67
UDC: 615.9:632.95.024(497.11)"2007/2009"
Arsenijević Lj., i sar. Bolniĉki leĉeni pacijenti otrovani pesticidima. NČ urgent medic HALO 194, 2014;20(2):64:76
zadesnim trovanjima. Kao jedini poznati
motiv kod namernog samotrovanja (pokušaj
samoubistva) zabeleţena je porodiĉna svaĊa.
Posmatrano po vrsti pesticida, 8 pacijenata je
otrovano insekticidima, 6 herbicidima, dok je
5
pacijenata
otrovano
ostalim
vrstama
pesticida.
Grafikon 3. Distrbucija trovanja pacijenata u
Zabeleţen je i jedan sluĉaj u kome je
odnosu na mesec u godini
pored pesticida korišćeno i drugo hemijsko
Anamnezom
i/ili
sredstvo - lek iz grupe inhibitora angiotenzin
heteroanamnezom
konvertujućeg enzima.
utvrĊeno je da je kod 13 pacijenata bio
prisutan komorbiditet (65%): hipertenzija - 4,
Laboratorijske vrednosti su odreĊivane
dijabetes melitus tip II - 2, psihijatrijski
na prijemu i prikazane su tabelarno za svakog
poremećaji - 3, epilepsija - 1, poremećaji
pacijenta ponasob (tabela 1). Kod svih
srĉanog ritma - 2, ciste na štitastoj ţlezdi - 1,
pacijenata glikemijija je bila iznad referentnih
respiratorna insuficijencija - 2 i kontuzija
vrednosti. Kreatinin je bio povećan kod dva
mozga kod 2 bolesnika.
pacijenta, a urea kod jednog. Broj leukocita je
Prema poreklu trovanja, kod 14 (70%)
bio povećan kod 9 pacijenta, dok je broj
pacijenata
eritrocita bio smanjen kod 3 pacijenta.
radilo
se
o
namernom
samotrovanju, a u 6 (30%) sluĉajeva o
Tabela 1. Vrednosti laboratorijskih nalaza na prijemu u bolnicu pacijenata otrovanih pesticidima
RB
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
SV±SD
Glikemija
(mmol/l)
6,8
6,7
15,2
7,2
12,5
17,2
6,9
12,1
12,8
10,9
12,5
8,8
9,2
6,9
12,1
12,8
10,9
12,5
8,8
6,3
10,46±3,12
Kreatinin
(μmol/l)
709
73
78
5,4
144
98
70
69
98
56
102
77
92
70
69
98
56
102
77
62
110,27±143,46
Urea
(mmol/l)
37,9
3,1
7,3
5,5
5,3
5,4
6,2
3,9
2,9
5,7
5,5
8,2
8,2
6,2
3,9
2,9
5,7
5,5
8,2
5,9
7,17±7,42
Nа
(mmol/l)
133
140
137
140
129
136
137
137
131
140
140
132
143
137
137
131
140
140
132
137
136,45±3,89
К
(mmol/l)
4,8
3,8
4,8
5,1
3,6
3,8
4,4
3,9
3,3
3,6
4,9
4,5
4,4
4,4
3,9
3,3
3,6
4,9
4,5
3,5
4,15±0,58
SV±SD- srednja vrednost±standardna devijacija
68
Leukociti
(x109/l)
7,5
13,3
5,3
9,3
11,9
17,3
8,8
27,2
9,2
13,2
11,2
9,4
7,3
8,8
27,2
9,2
13,2
11,2
9,4
6,3
11,81±5,95
Eritrociti
(x1012/1)
4,72
4,77
4,4
4,21
3,17
3,92
4,35
5,02
3,75
5,12
4,9
4,39
5,11
4,35
5,02
3,75
5,12
4,9
4,39
4,14
4,48±0,54
PLT
(x109/l)
180
298
195
227
137
304
191
250
805
222
334
335
159
191
250
805
222
334
335
246
301,00±182,94
HBG
144
134
136
128
113
119
121
157
108
148
158
145
148
121
157
108
148
158
145
125
136,05±17,06
UDC: 615.9:632.95.024(497.11)"2007/2009"
Arsenijević Lj., i sar. Bolniĉki leĉeni pacijenti otrovani pesticidima. NČ urgent medic HALO 194, 2014;20(2):64:76
Simptomi trovanja su prikazani u tabeli 2.
Najĉešće je registrovan bol
epigastrijuma,
muĉnina,
Smrtni ishod je registrovan kod 5
u predelu
somnolencija
bolesnika (3 muškarca, 2 ţene), a svi su bili
i
hospitalizovani zbog pokušaja samoubistva i
oslabljen disajni šum.
svi su bili u petoj deceniji ţivota ili stariji.
Primenu mehaničke ventilacione potpore u
Tabela 2. Distribucija znakova i simptoma
jedinici intenzivne nege je bilo neophodno
trovanja kod pacijenata otrovanih pesticidima
sprovesti kod dva pacijenta ali je ipak njihovo
leĉenje imalo letalan ishod.
Znaci i simptomi pacijenata
Oslabljen disajni šum
Broj
pacijenata
%
DISKUSIJA
4
20
Iako je studijom obuhvaćena mala
Oslabljeno do neĉujno
disanje
2
serija sluĉajeva, moţemo predpostaviti da su i
10
ostala trovanja pesticidima sliĉnog karaktera.
Bradikardija
3
15
Tahikardija
2
10
Fibrilacija
2
10
Nauzeja
5
25
Blaţa trovanja pesticidima uglavnom se
zbrinu u ambulantnim uslovima ili na nivou
dnevne bolnice, i nisu uvrštena u ovo
studijsko istraţivanje.
Prema studiji sprovedenoj u Turskoj
[14] pesticidi su na trećem mestu najĉešćih
Povraćanje
3
15
5
25
Somnolencija
5
25
Agitacija
2
10
Dezorijentacija
1
5
Vrtoglavica
2
10
Lako, bolno osetljiv trbuh u
predelu epigastrijuma
toksiĉnih agenasa uzroĉnika trovanja. Ova
meta-analiza koja je obuhvatila 76 studija
(objavljenih u periodu izmeĊu 1980. i 1999.
godine), potvrĊuje da su organofosfatni
pesticidi odgovorni za najveći broj smrtnih
ishoda pri pokušaja suicida, i to najĉešće u
ruralnim sredinama.
Veći
broj
akutno
otrovanih
pesticidima u našoj studiji je ţenskog pola
(55%)
što
se
podudara
sa
rezultatima
Uput za psihijatrijsku procenu i leĉenje
istraţivanja sprovedenog u Kašmiru [15], gde
dobilo je 10 bolesnika usled ispoljene
je 65% otrovanih bolesnika bilo ţenskog pola.
psihiĉke nestabilnosti i samodestruktivnog
MeĊutim u studiji sprovedenoj na Šri Lanci
ponašanja, dok je 5 bolesnika savetovano da
[16] dobijena je veća zastuljenost akutnih
se javi na kontrolni pregled po potrebi.
69
UDC: 615.9:632.95.024(497.11)"2007/2009"
Arsenijević Lj., i sar. Bolniĉki leĉeni pacijenti otrovani pesticidima. NČ urgent medic HALO 194, 2014;20(2):64:76
trovanja
pesticidima
(86%)
kod
pesticidima i pokušaja suicida [20,21]. Osobe
osoba
muškog pola.
koje su izloţene pesticidima imaju veći rizik i
Brojne studije pokazuju veći broj
za nastanak psihiĉkih problema (uglavnom
pokušanih samotrovanja kod osoba ţenskog
depresije), usled neurotoksiĉnosti pesticida
pola, ali da muškarci, ĉešće uspevaju u svojoj
[22]. U našem istraţivanju, kod ĉetiri
nameri [17,18]. U našem istraţivanju, veći je
poljoprivrednika
broj pokušanih samotrovanja kod muškaraca
trovanje
(53,84% od svih namernih samotrovanja).
rukovanja i ne korišćenja adekvatne liĉne
Ovo moţemo potkrepiti ĉinjenicom da je u
opreme. S toga, metode primarne prevencije
današnje vreme ţivot muškaraca pod uticajem
trovanja trebalo bi da budu usmerene pre
većeg stresa zbog velikog broja obaveza i
svega na starije stanovništvo i kategoriju
odgovornosti. TakoĊe, muška populacija je
poljoprivrednika
podloţnija
socioekonomske potpore [23].
i
zloupotrebi
psihoaktivnih
zabeleţeno
pesticidima,
u
usled
vidu
je
zadesno
nestruĉnog
edukacije
i
supstanci, naroĉito alkohola; visoko vrednuje
Prema našim rezultatima, veći je broj
nezavisnost i retko traţi pomoć, jer to smatra
pokušaja suicida u odnosu na zadesna
znakom slabosti.
trovanja pesticidima. Pesticidi su ĉesti agensi
U starijem ţivotnom dobu (65 godina i
koji se koriste u pokušaju samotrovanja zbog
više) beleţe se najviše stope suicida, što ovu
niske cene i lake dostupnosti. Najĉešći motivi
starosnu grupu svrstava u riziĉnu [16]. Ovo se
samoubistva su porodiĉna svaĊa, braĉni
objašnjava lošim zdravstvenim, socijalnim i
konflikti i usamljenost, dok je u našoj studiji
ekonomskim stanjem starije populacije, zbog
kao jedini motiv zabeleţena porodiĉna svaĊa.
ĉega
Iako se uobiĉajeno najveći broj pokušaja
pate
od
osećaja
usamljenosti
i
Prema našim rezultatima
samotrovanja registruje u zimskim mesecima,
trovanje je najĉešće kod osoba srednjih
(oko novogodišnjih praznika), usled depresije
godina i starijih. Najĉešća su trovanja kod
nastale zbog analize poslovnog uspeha u
pacijenata koji su bili u penziji, dok su kod
predhodnoj godini, mi nismo dobili takve
zaposlenih osoba trovanja reĊa. Prethodna
rezultate, ali predpostavljamo da bi na većoj
naša istraţivanja pokazala su da su trovanja
studijskoj populaciji našli bolju korelaciju
bespomoćnosti.
pesticidima
moguća
i
u
adolescentnoj
izmeĊu trovanja i meseca u kome je trovanje
izvršeno. Veliki broj studija uoĉava
populaciji [19].
Istraţivanje sprovedeno u Brazilu
maksimum pokušanih suicida u muškoj
ukazuje na veliku uĉestalost pokušaja suicida
populaciji u proleće i registruje da podruĉja sa
u onim oblastima u kojima se pesticidi
višom temperaturom imaju i veću incidencu
intenzivno
koriste.
trovanja u odnosu na hladnija podruĉja.
potvrĊuju
korelaciju
Dve
velike
izmeĊu
studije
izloţenosti
70
UDC: 615.9:632.95.024(497.11)"2007/2009"
Arsenijević Lj., i sar. Bolniĉki leĉeni pacijenti otrovani pesticidima. NČ urgent medic HALO 194, 2014;20(2):64:76
MeĊutim, ovakvi rezultati se ne mogu
zdravstvenim propisima, osobe koje rukuju sa
sa sigurnošću smatrati pouzdanim, dok se ne
pesticidima moraju da koriste liĉna zaštitna
sprovedu
[24,25].
sredstva. Treba obezbediti uslove za pranje
Poznavanje uticaja sezonskih varijacija na
koţe i odeće, uz obavezno pranje ruku pre
suicid je jako vaţno, zbog preduzimanja
uzimanja hrane i pušenja. Kako se trovanja
odgovarajućih preventivnih mera [26].
pesticidima uglavnom javljaju u seoskim
kompleksnije
studije
Jedna od studija se bavila ispitivanjem
sredinama,
gde
je
upotreba
pesticida
uticaja pesticida na krvnu sliku traktorista,
zastupljenija, širom sveta su raĊene studije
koji su zbog prirode svog posla, permanentno
koje su imale za cilj da poboljšaju adherencu
izloţeni
izmeĊu
dejstvu
pesticida.
Rezultati
su
pokazali da izloţenost pesticidima (kakvu je
parametara
i
Bolesti
endokrinog,
centralnog
i
perifernog nervnog sistema, respiratornog
MeĊutim, kod svih pacijenata iz naše studije
sistema, I bolesti parenhimatoznih organa su
vrednosti glikemije su bile iznad referentnih,
kontraindikacije za rukovanje pesticidima
što je potvrda da na prijemu u zdravstvenu
[31]. NovoroĊenĉad koja su apsorbovala
ustanovu laboratorija moţe da ukaţe na
pesticide preko majĉinog mleka imaju tri puta
postojanje trovanja.
viši morbiditet [32]. Neke studije istiĉu
najĉešće
su
slike
sistema
[27].
Profesionalna
krvne
zdravstvenog
stanovništva [30].
imala ova ispitivana grupa) ne dovodi do
promene
usluga
trovanja
posledica
herbicide kao agense koji u najvećoj meri
pesticidima
nepridrţavanja
dovode
do
fatalnog
ishoda.
Struĉnjaci
propisanim merama rukovanja i ĉuvanja
savetuju da se radi na njihovoj ograniĉenoj
pesticida. Ĉesti su i pokušaji samotrovanja
dostupnosti,
pesticidima. Zbog toga, u nekim zemljama
poboljšanju mera prve pomoći [33]. U našoj
postoje pokušaji da se samotrovanje prevenira
studiji, veći je stepen mortaliteta kod osoba
prodajom pesticida samo poljoprivrednicima
muškog pola stariji od 50 godina, kao i u
[28].
studiji koja je sprovedena na Tajvanu [34]. I
racionalnijoj
upotrebi
i
broj
dok je u drugim studijama mortalitet najveći
pacijenata, pre pokušaja suicida, poseti lekara
kod pacijenata akutno otrovanih herbicidima,
opšte prakse. Ova ĉinjenica ukazuje na šansu
u našoj studiji mortalitet je najveći kod
za prepoznavanje i prevenciju pokušaja
pacijenata akutno otrovanih insekticidima. U
suicida [29]. Svaka osoba koja dolazi u
našoj studiji, smrtni ishod je registrovan kod 5
kontakt sa pesticidima treba biti detaljno
pacijenata starijih od 50 godina kojih su
informisana o toksiĉkim osobinama preparata,
hospitalizovani zbog pokušaja samotrovanja.
o opasnostima pri neopreznom rukovanju i o
Ovaj
Procenjeno
merama
zaštite.
je
U
da
veliki
saglasnosti
sa
71
UDC: 615.9:632.95.024(497.11)"2007/2009"
Arsenijević Lj., i sar. Bolniĉki leĉeni pacijenti otrovani pesticidima. NČ urgent medic HALO 194, 2014;20(2):64:76
rezultat
podrţavaju
i
rezultati
drugih
neţeljeni
Ozbiljni
leĉenja
ishodi
istraţivanja, u kojima osobe starije od 65
najteţih trovanja ĉesto i pored intenzivnog
godina, pokazuju veći stepen mortaliteta u
nadzora
odnosu na ostale starosne grupe [34]. Stepen
pojedinca
mortaliteta
neophodno sprovesti mere prevencije u vidu
pacijenata
koji
su
bili
na
ostavljaju
i
zajednicu.
mehaniĉkoj ventilaciji, u našoj studiji je
edukacije
iznosio 100%.
ograniĉavanja
dostupnosti
odlaganja
pesticida.
Prema svetskoj statistici mortalitet kod
o
trajne
naĉinu
posledice
Zbog
toga
upotrebe
je
pesticida,
adekvatnog
Edukacijom
akutnih trovanja je na trećem mestu, iza
poljoprivrednika
kardiovaskularnih i malignih bolesti. Pacijenti
trovanja koja u velikoj meri nastaju zbog
sa akutnim trovanjem su ĉesto u veoma
nepravilne upotrebe pesticida. TakoĊe je
teškom stanju, zbog prethodno narušenog
neophodna edukacija medicinskog osoblja na
zdravlja usled nekog oboljenja, tako da
nivou primarne zdravstvene zaštite o ranom
zahtevaju intezivnu negu i terapiju, koja
prepoznavanju
zahteva angaţovanje velikog broja specijalista
poremećajima, ĉime moţemo smanjiti stopu
i drugog medicinskog osoblja [35-37]. Kod
pokušaja i realizaciju samotrovanja, ali i
njih se resursi troše na skupe dijagnostiĉke i
smanjiti potrošnju zdravstvenih resursa za
terapijske analize [38,39].
leĉenje otrovanih pacijenata i usmeriti ove
Ograniĉenja
studije:
Nisu
bile
moţemo
i
po
osoba
smanjiti
sa
broj
psihiĉkim
resurse u druge svrhe.
dostupne informacije o naĉinu trovanja
(inhalacijom,
ingestijom
ili
peroralnim
Zahvalnica
unošenjem otrova) kao i o pacijentima koji su
nakon
akutnog
trovanja
zbrinuti
Autori
nauke,
u
se zahvaljuju Ministarstvu
prosvete
i
tehnološkog
razvoja
ambulantama ili psihijatrijskim ustanovama te
Republike Srbije za finansijska sredstva koja
je analiziran samo mali broj pacijenata i to
su pružena u okviru projekta N°175014, a
onih koji su hospitalizovani.
koja su delimično iskorišćena u realizaciji ove
studije.
ZAKLJUĈAK
Trovanja pesticidima za posledicu
mogu
imati
reverzibilna
i
ireverzibilna
Literatura
oštećenja organizma, pa i smrtni ishod, i
1. Stajkovac J, Amidţić B, Bioĉanin J.
najĉešća su kod osoba ţenskog pola srednjih
Pesticidi i izvori zagaĊenja u ţivotnoj
godina ili penzionera, a ĉešće je namerno
sredini i znaĉaj remedijacije u sanaciji
kontaminacije.
samotrovanje od zadesnog trovanja.
1st
International
Conference ″Ecological safety in post-
72
UDC: 615.9:632.95.024(497.11)"2007/2009"
Arsenijević Lj., i sar. Bolniĉki leĉeni pacijenti otrovani pesticidima. NČ urgent medic HALO 194, 2014;20(2):64:76
modern environment″ 26-27. Juny 2009,
9. van der Hoek W, Konradsen F. Risk
Banja Luka, RS, BiH.
factors for acute pesticide poisoning in Sri
2. Gunnell D, Eddleston M, Phillips MR,
Lanka.
Konradsen F. The global distribution of
10. Svetska
review. BMC Public Health. 2007;7:357.
Int
zdravstvena
Health.
organizacija.
Prevencija samoubistva:
3. Bokonjić D, urednik. Godišnjak Centra za
trovanja.
Med
2005;10(6):589-96.
fatal pesticide self-poisoning: systematic
kontolu
Trop
Beograd:
Vojnomedicinska akademija; 2013.
Priruĉnik
zdravstvene
radnike
u
zdravstvenoj
zaštiti. Ţeneva:
za
primarnoj
Svetska
zdravstvena organizacija; 2005.
4. Jakovljevic M, Riegler A, Jovanovic M,
11. Ristić-Ignjatović D, Hinić D, Jakovljević
Djordjevic N, Patek K, Lesch O, Walter
M, Fountoulakis K, Siepera M, Rancić N.
H.
alcohol-
A ten-year study of depressive symptoms
dependent patients: a comparison of two
in Serbian medical students. Acta Clin
samples regarding therapeutically relevant
Croat. 2013;52(2):157-63.
Serbian
clinical
and
features.
Austrian
Alcohol
Alcohol.
12. Mancini F, Jiggins JL, O'Malley M.
2013;48(4):505-08.
Reducing the incidence of acute pesticide
5. Jovanovic M, Jakovljevic M. Inpatient
poisoning
by
educating
farmers
on
detoxification procedure and facilities:
integrated pest management in South
financing considerations from an Eastern
India. Int
European perspective. Alcohol Alcohol.
2009;15(2):143-51.
2011;46(3):364-65.
13. Andersson
6. Jakovljevic M, Jovanovic M, Nikic K,
Radovanovic
A,
I,
H,
Tago
D,
Treich
N.
Pesticides and health: A review of
Djukic
evidence on health effects, valuation of
Dejanovic S, Yamada T. Acute Alcohol
risks, and benefit‐cost analysis. Dostupno
Detoxification Costs in Upper-Middle
na:
Income:
http://www2.toulouse.inra.fr/lerna/travaux
Western
Pirkovic
J Occup Environ Health.
Balkans.
Health
Behavior & Public Health. 2011;1(2):1-7.
7. Ranĉić N, Jovanović M,
/cahiers2014/14.05.406.pdf
Lazić D,
(datum
poslednjeg pristupa 06.08.2014.).
Jakovljević MB. Korelacija alkoholemije i
14. Avsarogullari L, Senol V, Akdur O, Akin
stope saobraćajnih nezgoda sa fatalnim
A, Durukan P, Ozkan S. Characteristics of
ishodom.
acute adult poisonings in a university
Medicinski
ĉasopis.
2012;46(3):160-7.
hospital emergency department in central
8. Jakovljević M, Jovanović M. Sadašnji
status
i
zavisnosti
sektoru.
troškovi
u
leĉenja
domaćem
Psihijatrija
Turkey: a three-year analysis. J Pak Med
opioidne
Assoc. 2012;62(2):129-33.
zdravstvenom
15. Koylu R, Dundar ZD, Koylu O, Akinci E,
danas.
Akilli NB, Gonen MO, Cander B. The
2011;43(2):197-99.
experiences in a toxicology unit: a review
73
UDC: 615.9:632.95.024(497.11)"2007/2009"
Arsenijević Lj., i sar. Bolniĉki leĉeni pacijenti otrovani pesticidima. NČ urgent medic HALO 194, 2014;20(2):64:76
of
623
cases.
J
Clin
Med
22. Bjørling-Poulsen
Res.
2014;6(1):59-65.
Andersen
HR,
Grandjean P. Potential developmental
16. Banerjee I, Tripathi SK, Roy AS. Clinicoepidemiological
M,
profile
of
neurotoxicity
poisoned
of
pesticides
used
in
Europe. Environ Health. 2008;7:50.
patients in emergency department: A two
23. Chien WC, Chung CH, Jaakkola JJ, Chu
and half year's single hospital experience.
CM, Kao S, Su SL, Lai CH. Risk and
Int J Crit Illn Inj Sci. 2014;4(1):14-17.
prognostic factors of inpatient mortality
17. World Health Organization. Preventing
associated with unintentional insecticide
Suicide.
A
Physicians.
Resource
Geneva:
for
General
World
Health
and herbicide poisonings: a retrospective
cohort
Organization; 2000.
18. Ranĉić
N,
study.
PLoS
One.
2012;7(9):e45627.
Ignjatović
Ristić
D,
24. Dixon PG, McDonald AN, Scheitlin KN,
Radovanović S, Kocić S, Radević S.
Stapleton JE, Allen JS, Carter WM,
Sociodemographic
clinical
Holley MR, Inman DD, Roberts JB.
characteristics of hospitalized patients
Effects of temperature variation on suicide
after suicide attempt: a twenty-year
in five U.S. counties, 1991-2001. Int J
retrospective study. Med Glas (Zenica).
Biometeorol. 2007;51(5):395-403.
and
25. Milić C, Kocić S, Radovanović S. Climate
2012;9(2):350-55.
19. Rancic
N,
Rankovic
A,
Savic
D,
variations--risk
Abramovic A, Jakovljevic M, Intentional
self-poisonings
and
factor
of
commiting
suicide. Med Pregl. 2011;64(3-4):202-05.
26. Milić C. Seasonal variations--risk factor
unintentional
poisonings of adolescents with non-fatal
of
outcomes, Journal of Child & Adolescent
2010;63(7-8):531-34.
Substance Abuse 2014; In press.
committing
27. Prokeš
LB.
suicide.
Some
Med
Pregl.
laboratory
blood
20. Faria NM, Fassa AG, Meucci RD.
indicators in tractors drivers exposed to
Association between pesticide exposure
pesticides. Zbornik Matice srpske za
and
prirodne nauke 2010;119:97-104.
suicide
rates
Neurotoxicology.
in
Brazil.
2014;
doi:
28. Weerasinghe M, Pearson M, Peiris R,
10.1016/j.neuro.2014.05.003.
Dawson AH, Eddleston M, Jayamanne S,
21. Lee SJ, Mehler L, Beckman J, Diebolt-
Agampodi S, Konradsen F. The role of
Brown B, Prado J, Lackovic M, Waltz
private pesticide vendors in preventing
J,Mulay P, Schwartz A, Mitchell Y,
access to pesticides for self poisoning in
Moraga-McHaley S, Gergely R, Calvert
rural Sri Lanka. Inj Prev. 2014;20(2):134-
GM. Acute pesticide illnesses associated
37.
from
29. Ignjatovic-Ristić D, Ilić M, Selaković Z.
agricultural applications: 11 States, 1998-
Pokusaji suicida: Retrospektivna analiza
2006.
hospitalizovanih
with
off-target
pesticide
Environ
Health
drift
Perspect.
2011;119(8):1162-69.
74
pacijenata
u
UDC: 615.9:632.95.024(497.11)"2007/2009"
Arsenijević Lj., i sar. Bolniĉki leĉeni pacijenti otrovani pesticidima. NČ urgent medic HALO 194, 2014;20(2):64:76
psihijatrijskoj klinici KBC ―Kragujevac‖.
for
Medicinski ĉasopis 2005;1:28-32.
Resuscitation
30. Pearson M, Konradsen F, Gunnell D,
Examining
the
with
Mortality
after
Human Albumin?
Hospital Pharmacology. 2014;1(1):1-8.
Dawson AH, Pieris R, Weerasinghe M,
37. Vuković M, Gvozdenović BS, Gajić T,
Knipe DW, Jayamanne S, Metcalfe C,
Stamatović Gajić B, Jakovljević M,
Hawton K, Wickramasinghe AR, Atapattu
McCormick BP. Validation of a patient
W, Bandara P, de Silva D, Ranasinghe A,
satisfaction
Mohamed F, Buckley NA, Gawarammana
health
I, Eddleston M. A community-based
2012;126(8):710-18.
questionnaire
care.
in
Public
primary
Health.
cluster randomised trial of safe storage to
38. Jakovljevic M, Rankovic A, Rancic N,
reduce pesticide self-poisoning in rural Sri
Jovanovic M, Ivanovic M, Gajovic O,
Lanka: study protocol. BMC Public
Lazic Z. Radiology Services Costs and
Health. 2011;11:879.
Utilization
31. Goel A, Aggarwal P. Pesticide poisoning.
Analysis from Serbia,
32. Dordević M, Sazdanović P, Dordević G,
39. Ranĉić N, Savić D, Jakovljević M.
Med Pregl. 2010;63(5-6):414-17.
Analytical methods of toxin detection in
33. Chien WC, Lin JD, Lai CH, Chung CH,
in
Value in Health
Issues. 2013;2(2):218–25.
exposed to organophosphorus pesticides.
Trends
in
Regional Issues Value in Health Regional
Jovanović B. Morbidity in newborns
YC.
estimates
Southeastern Europe - A Retrospective
Natl Med J India. 2007;20(4):182-91.
Hung
Patterns
human samples: Applicability in medical
poisoning
care
of
acutely
poisoned
patients.
hospitalization and mortality in Taiwan,
Scientific Journal of Emergency Medicine
1999-2008: a retrospective analysis. BMC
Halo 94. 2011;17(1):34-44.
Public Health. 2011;11:703.
34. Jakovljević
ZR.
Rad primljen: 01.08.2014.
Amiodarone as urgent treatment of life
Prihvaćen: 23.08.2014
threatening
MB,
Metiljević
ventricular
arrhythmias
arrising from myocardial infarction and
cardiac
arrest.
ABC
of
emergency
medicine. 2007;7(1):7-12.
35. Jestrovic N, Folic M, Markovic V,
Jakovljevic M. Acute pulmonary edema in
outpatient conditions – causes, evolution
and treatment. ABC emergency medicine
journal. 2009;9(3):159-64.
36. Vuković M, Gvozdenović B, Jakovljević
M, Ţivanović P, Mitrović D, Plećić I, Ilić
M. Is 28-Day Follow-Up Period Enough
75
UDC: 615.9:632.95.024(497.11)"2007/2009"
Arsenijević Lj., i sar. Bolniĉki leĉeni pacijenti otrovani pesticidima. NČ urgent medic HALO 194, 2014;20(2):64:76
-
original article -
RETROSPECTIVE ANALYSIS OF PATIENTS TREATED FOR PESTICIDE POISONING
AT THE INTENSIVE CARE UNIT
Arsenijevic Ljiljana1, Rankovic Ana2, Savic Dejana1, Abramovic Aleksandar1, Rancic Nemanja3
1
Faculty of Medical Sciences, University of Kragujevac, Serbia; 2Department of Radiologic
Diagnostics, Clinical Center Kragujevac, Serbia; 3Centre for Clinical Pharmacology, Medical
Faculty, Military Medical Academy, University of Defence, Belgrade, Serbia
ABSTRACT
Introduction: The aim of this study is to evaluate the incidence and type of poisoning in relation to
the toxicological and epidemiological parameters in patients treated in the Emergency clinic of
Clinical Centre of ―Kragujevac‖.
Methods: The article is a retrospective three-year study that included 20 patients of both sexes who
were hospitalized due to pesticide poisoning in the period from 2007 to 2009 at the Emergency
Clinic of the Clinical Centre of ―Kragujevac‖. Data was extracted from patients’ histories. The
study group was divided on the basis of epidemiological parameters (sex, age, occupation),
toxicological parameters: origin of poisoning (self poisoning/accidental poisoning) and device of
poisoning (insecticides, herbicides, pesticides), the number of days spent in hospital and clinical
outcomes of poisoning. Clinical outcomes of interest were: reception Objective: The aim of this
study was to evaluate the incidence and type of poisoning in relation to toxicological and
epidemiological parameters in patients treated at the Emergency Clinic of the Clinical Centre of
Kragujevac. on intensive care, intervention of clinical toxicologist, release home with or without
requested further psychistric treatment, release home with further monitoring in primary care units,
movement on surgery clinics and deathly outcomes.
Results: Among the poisoned were 45% man and 55% female. Selfpoisoned were 14 and 6
accidental poisoning. Patients were dominantly unemployed, pensioners and farmers. The average
age of patients was 53 years (range 17-80). The average number of days spent in hospital was 2.7.
Conclusion: The most common poisoning is in middle-aged, females, pensioners, and it is more
often self poisoning than accidental. Pesticide poisonings are very ungrateful for medication,
because despite intensive care, this poisonings can provide permanent consequences for individual
and community, often with permanent consequences, even and death.
Key words: poisoning, pesticides, intensive care unit, clinical outcomes
76
UDC: 616.89-008.441.44-083.98
Novaković M., i AnĊelić S. Samoubistvo. NČ urgent medic HALO 194, 2014;20(2):77:83
- pregledni rad –
SAMOUBISTVO – URGENTNO STANJE
Milan Novaković¹, SlaĊana AnĊelić²
¹Katedra za psihijatriju Medicinski fakultet Foca, Republika Srpska
²Gradski zavod za hitnu medicinsku pomoć Beograd, Srbija
SAŢETAK
''Naziv samoubistvo (suicid) se koristi za sve sluĉajeve smrti koji su direktna i indirektna
posljedica pozitivnog ili negativnog ĉina same ţrtve koja zna kakva će posljedica tog ĉina biti''.
Forme suicidalnog ponašanja zavise od individue, njenog biopsihosocijalnog stanja i uticaja
aktuelnih ţivotnih dogaĊaja. Analiza ĉinilaca koji utiĉu na samoubistvo postavlja uticaj bioloških,
psiholoških i socijalnih faktora, a u raznim studijama se sve ĉešće pominje uticaj religijskih faktora
na samoubilaĉko ponašnje. Nalazi se ponašanje bez sucidalnih ideja, pokušaji suicida, parasuicidalno
ponašanje, izvršen sucid i eutanazija. Svaki od aspekata suicidalnog ponašanja pripada urgentnoj
medicini i zahteva i urgentno pomoć. To prvenstveno znaĉi da se sa suicidantom uspostavi
komplijansa, a potom, u posebnim sluĉajevima otvara moguĉnost intervencije. Mnogim od pokušaja
suicida se moţe pomoći sa adekvatnim naĉinom humanog reagovanja!
Kljuĉne reĉi: samoubistvo, urgentno, stanje
Još je Milovan Milovanović
UVOD
Samoubistvo ili suicid (lat. suicidium od
pisao
da
je
samoubistvo
ubikvitarna
i
latinskih reĉi sui i caedere, što znaĉi ubiti
permanentna socijalna pojava, sa stalnim
sebe) veoma je kompleksan fenomen, koji je
porastom uĉestalosti. Prema nekim statistiĉkim
predmet
nauĉnih
procjenama, dnevno se u svetu ubije oko 1000
disciplina. Rijeĉ ''suicidium'' prvi put se
osoba, a još najmanje pet do deset puta toliko
upotrebljava u knjizi Tomasa Brauna Religio
pokuša izvršenje suicida, a po novijim
Medici 1635. godine. U oksfordskom rjeĉniku
procjenama godišnje se u svetu registruje oko
termin suicidium se prvi put pojavljuje 1651.
milion izvršenih i oko 10 do 20 miliona
godine.
''naziv
pokušanih samoubistva. Drugaĉije reĉeno,
samoubistvo koristimo za sve sluĉajeve smrti
svakih 40 sekundi neka osoba u svetu izvrši
koji su direktna i indirektna posljedica
samoubistvo, a svake tri sekunde neko pokuša
pozitivnog ili negativnog ĉina same ţrtve koja
suicid
zna kakva će posljedica tog ĉina biti''.
tentamen suicidii) se definiše kao zapoĉeto ali
interesovanja
Prema
raznih
definiciji
SZO
[1,2].
Pokušaj
samoubistva
(lat.
Prof. dr Milan Novakovic, Katedra za psihijatriju Medicinski fakultet Foca, Republika Srpska. Email: [email protected]
77
UDC: 616.89-008.441.44-083.98
Novaković M., i AnĊelić S. Samoubistvo. NČ urgent medic HALO 194, 2014;20(2):77:85
nedovršeno samoubistvo. Kao i kod izvršenog
anoreksije nervoze, od ostalih mentalnih
suicida
i
poremećaja suicid je na prvom mestu meĊu
namerno, radi uništenja sopstvenog ţivota,
oboljenjima koje direktno ĉovjeku odnose
meĊutim iz raznih uzroka ne dolazi do smrtnog
ţivot. U fenomenologiji uzroĉnosti medicina se
ishoda. Ti uzroci mogu biti nepodobnost
zanima suicidalnim problemima. Uvijek se i
sredstva, neumešnost izvoĊenja, spasavanje od
ĉinilo da rješavanje kauzalnosti rješava i
strane drugih lica, pravovremena i adekvatna
suicidalnost.
pokušaj
se
zapoĉinje
svjesno
lekarska pomoć i dr. [4]. Pre pokušaja suicida
U savremenoj suicidološkoj literaturi se za
javljaju se: suicidalne ideje, ţelje, planovi i
sve aktove samopovreĊivanja koristi termin
pokušaj samoubistva, a suicid se odvija
parasuicid
nasilnim i nenasilnim metodama [5].
podrazumeva sve aktove samopovreĊivanja
suicida
psiho-patološki i
eng.
parasuicide,
koji
bez obzira na nameru osobe koja se povreĊuje
U Bosni i Hercegovini (BiH) je izazov za
analizu
-
siocio-
[14].
Vrlo sliĉno kao i u tematici suicidalnog
ekonomski uticaj tranzicije kao i individualni
suicidalni rizik [6]. U zemljama u okruţenju
ponašanja
BiH, faktori rizika suicida analizirani su po
faktora: - socijalno-demografskih, biološko-
polu, starosti, migraciji i kros-kulturalno [7].
psiholoških
i
Post-mortem analiza suicida utvrĊuje znaĉaj
oznaĉavaju
kao
tranzicije [8], nasleĊa, religijskih stavova [9]
suicidalnih rizika se u literaturi razlikuju u
psihopatologije
zavisnosti i od stope suicidalnosti. Procjene
i
socijalne deprivacije u
adolescentnciji [10].
parasuicid
zavisi
posebnih
sui
od sljedećih
faktora
generis.
koje
se
Procjene
zavise
Stopa suicida varira od drţave do drţave,
Epidemiološki pokazatelji suicidalnosti.
od kulture do kulture [1]. Bosna i Hercegovina
i od posebnih uslova i uzroka za koje se smatra
je pre rata imala 5.100.000 stanovnika i stopu
da, na bilo koji naĉin, utiĉu na povećanje rizika
suicida 11.5 /100 000 stanovnika, a na oko
od suicida. U literaturi se navode raznovrsni
najveća
podaci o uĉestalosti ranijih pokušaja kod osoba
2001.godine (21.7/100 000 stanovnika) a
koje su kasnije izvršile samoubistvo (od 20%
potom je u stagnaciji. Stope suicida su
do 65%). Po pravilu su pokušaji samoubistva
pribliţno iste u BiH, Hrvatskoj i Srbiji, veće su
mnogo ĉešći u populaciji ţena nego kod
u MaĊarskoj i Sloveniji (46.3/100.000 godišnje
muškaraca [15]. Prema podacima SZO iz
u 1984. u MaĊarskoj, 35.2/100.000 godišnje u
2002. godine, u periodu druge polovine XX
1995 [2]), a manje u Italiji [11] i Grĉkoj [12].
vijeka došlo je do povećanja stope suicida, kod
U analizi nasilnosti suicida u BiH se moţe
muškaraca za 35%, a kod ţena za 10% [16].
objektivizirati «teoriju osećanja zarobljenosti
Stopa suicida izraţava se kao broj izvršenih
[13]. U psihijatriji, osim delirantnih stanja i
suicida na 100.000 stanovnika godišnje. Danas
3.800.000
stanovnika
stopa
je
78
UDC: 616.89-008.441.44-083.98
Novaković M., i AnĊelić S. Samoubistvo. NČ urgent medic HALO 194, 2014;20(2):77:85
je poznato da se medu 50-ak vodećih zemalja u
porodiĉnom
anamnezom
suicidalnih
svijetu prema stopi suicida nalazi većina
pokušaja, što je potvrĊeno u studijama na
zemalja iz našeg regiona. Prema podacima
blizancima [19].
SZO zemlje bivšeg istoĉnog bloka su vodeće
Holesterol i suicidalnost
na tabeli suicida, gdje su poseban problem
Ipitivanja sprovedena poĉetkom 1990 godine,
suicidi kod zrelih muških osoba što se vidi na
pokazala su uzroĉnu vezu izmeĊu niskog
prikazanoj tabeli [17].
holesterola i neprirodne smrti, kao i niskog
holesterola i ponavljanih suicidalnih pokušaja
*Muškarci
Ţene
Litvanija
70.1
14.0
40.2
2004
Belorusija
63.3
10.3
35.1
2003
Rusija
61.6
10.7
34.3
2004
se nalazi i kod paniĉnih poremećaja i
Kazahstan
51.0
8.9
29.2
2003
anoreksije nervoze.
MaĊarska
44.9
12.0
27.7
2003
Serotonin i suicidalnost
Slovenija
37.9
13.9
25.6
2004
Filogenetski gledano, serotoninski sistem
Letonija
42.9
8.5
24.3
2004
jedan je od najstarijih neurotransmiterskih
Japan
35.6
12.8
24.0
2004
sistema u mozgu. S obzirom na široku
Ukrajina
43.0
7.3
23.8
2004
rasprostranjenost serotonina u mozgu i više
Estonija
35.5
7.3
20.3
2005
receptorskih subtipova, on ima veliki uticaj
Finska
31.7
9.4
20.3
2005
na
Zemlja
Ukupno Godina
[20]. Kod pacijenta koji su hospitalno lijeĉeni
nakon pokušaja suicida, takoĊe se detektuje
nizak nivo holesterola. Nizak nivo holesterola
mnoge
simptome
suicidalnošću.
funkcije
Biološki pokazatelji suicidalnosti
Smanjenje
povezano
ponašanjem
povezane
je
kod
sa
niza
sa
serotoniske
suicidalnim
psihijatrijskih
znaĉajnih
poremećaja, od šizofrenije, depresije, bolesti
neurobioloških pokazatelja koji se povezuju
zavisnosti i poremećaja liĉnosti... Postmortem
sa suicidalnim ponašanjem. Faktori koji se
studije pokazuju kako postoji nizak nivo
najviše istraţuju jesu uticaj holesterola i
serotonina
serotonina na suicid. Genetski faktori [18] se
metabolite 5-hidroksiindoloctene kiseline (5-
takoĊe
HIAA)
U
literaturi
postoji
istraţuju
u
nekoliko
kontekstu
etiologije
u
(5-HT)
u
i
njegovog
ventralnom
glavnog
prefrontalnom
suicidalnog ponašanja. Cilj je pronalaţenje
korteksu (VPK) [21]. Lezije ventralnog
gena odgovornog za ispoljavanje odreĊenih
preforontalnog
simptoma kao što su beznaĊe i impulzivnost
neinhibiranim ponašanjem. Serotoniski dotok
koji su visoko riziĉni za suicidalno ponašanje.
u ove djelove mozga moţe doprinijeti
Kliniĉke
inhibiciji
studije
pokazuju
kako
rizik
(auto
korteksa
i
hetero)
rezultuju
agresivnog
ponašanja, što bi smanjilo rizik i od
suicidalnog ponašanja pozitivno korelira s
79
UDC: 616.89-008.441.44-083.98
Novaković M., i AnĊelić S. Samoubistvo. NČ urgent medic HALO 194, 2014;20(2):77:85
suicidalnog ponašanja.. Postmortem kod
- Samoubistvo kao svjedoĉenje je umiranje za
pacijenata koji su uĉini suicid a imalu su
ideologiju, tradiciju, religiju.
sliku
5-
- Samoubistvo kao stvaralaĉki pad i suicid se
hidroksiindolsirćetana kiselina (5-HIAA) u
ĉini u tjesnacu kada prethodne aktivnosti više
cerebrospinalnom likvoru.
nema kao što se ranije odvijala normalno.
Jedna od procjena individulanih suicidalnih
- Samoubistvo kao stil ţivota u antiĉkom i
faktora rizika je sljedeća:
romantiĉkom dobu, a sada je još u bolestima
1. Stresna situacija, gubitak,
zavisnosti ili fatalnosti boemije.
2. Stepen depresije ili „spektar depresije‖,
- Samoubistvo kao prikriveno ubistvo (Qui se
3. Odnos prema uništenju ili samouništenju
ipsum, Homicida est, Sv. Augistin)
ţivota,
predstavlja pokriće namjera onoga ko ulazi u
4. Realna ţivotna situacija,
sraĉunati rizik, ĉiji je zbir najmanje gubitak
5. Agitiranost,
jednog ţivota.
6. Impulzivnost,
Lica sa suicidalnim rizikom se brţe otkrivaju
7.
depresije
je
Zloupoteba
smanjena
toksiĉnih
materija:
u anomiji te nezaposlenost i slaba perspektiva
politoksikomanija,
ţivotnih oĉekivanja doprinosi suicidalnom
8. Opšte zdravstveno stanje,
riziku i to više kod muškaraca. U
9. Odnos prema odgovornosti,
nezaposlenosti se nalaze i druge veze sa
10. Porodiĉna anamneza,
rizikom od suicida21 uz specifiĉan kvalitet
11. Religijsko uvjerenje,
stresa i socijalne adaptacije [22]. U BiH je
12. Bioetiĉki poremećaji,
preko 30% lica ispod linije siromaštva, a
13. Siromaštvo, bijeda, ekonomski krah.
razvojne traume i problemi u porodici utiĉu
Dirkhem (Dirckheim), E. je uveo kategorije
na poremećaje odraslih [23] ili na loš razvoj
suicida koje se i danas koriste: anomiĉno,
ka suicidu [24].
egoistiĉno,
fatalistiĉko
Uticaj socijalnog stanja postoji kod slabosti
samoubistvo. Samoubistvo je oĉajniĉki apel,
roditelja, nasilja u porodici, nadostatka uzora
protest ili vrhunac pobune i potĉinjavanja.
i (zlo)upotrebe PAS kod lica oba pola. Nizak
Suicid se u sljedećoj klasifikaciji odnosi na
socio-ekonomski
fenomenološke
obrazovanja su udruţeni sa suicidalnim
altruistiĉko
oblike
i
i
manifestacije
suicidalnog ponašanja:
status
i
niţi
nivo
ponašanjem. Apeli za pomoć su ĉešći kod
- Samoubistvo je suštinski potpuna
ţena koje poĉine suicid, a nasilna lica imaju
negacija ljudske autentiĉnosti.
violentnije metode za izvršavanja suicida.
- Samoubistvo
u
obliku
osvete
Anomiĉni sindrom je zbir sociodemografskih
i
fenomenologije narcistiĉkog stava.
i psiholoških varijabli uz dokaz da mladi sa
80
UDC: 616.89-008.441.44-083.98
Novaković M., i AnĊelić S. Samoubistvo. NČ urgent medic HALO 194, 2014;20(2):77:85
dobrim porodiĉnim uzorom ne ĉine suicid
emocionalnog doţivljaja kao što je pokušaj
[25].
suicida. Parasuicidalna pauza posle pokušaja
Collishaw i sar., (2004) procenjuju da u svetu
suicida moţe koristi za maturaciju, ali to
postoji povećanje mentalnih poremećaja kod
suicidant ne spoznaje i ne cjeni preţivljavanje
mladih zbog loših socioekonomskih uslova
[4].
ţivota
niţim
Nasilni suicid moţe biti iznenadan i sa
veće
recidivima samopovreĊivanja, što je bliţe
prevalence duševnih poremećaja i suicida, a
osobama muškog pola sa prethodnim ratnim
modeli
dobu,
iskustvom i posleratnim lošim statusom.
braĉnom stanju i urbanoj sredini. Drugi
Nenasilni akt ĉine apatiĉne i beznadeţne
radovi ne postavljaju duševne poremećaje
osobe
kao posrednike izmeĊu socio-ekonomskog
samosakaćenjem
statusa i suicida.
povreĊivanja [28]. Suicidanti mogu biti
Eagles, i sar., (2003) tvrde da je teško
introverti (muški) i ekstroverti (ţenski), a kao
dokazivo
potencijal za suicid pokazuju neuroticizam i
[26].
socioekonomskim
su
Grupe
sa
stanjem
imaju
prilagoĊeni
da
ţivotnom
nezaposlenost
ima
manje
ţenskog
pola.
Recidivanti
podiţu
tenziju
pre
negativan uticaj na suicid od stresa tokom
psihoticizam.
rada [27]. Kontinuitet mladalaĉkog i adultnog
Agresivnost se ukazuje nakon emocionalnih
emocionalnog poremećaja uz rizik od suicida
varijabli
je dokazan u radu sociodemografski i
Psihopatološki faktori rizika imaju razliĉite
psihopatološki. Rat i migracije na našim
efekte kod muškaraca i ţena: muškarci
prostorima su dokazano bitni stresogeni i
koriste brţe metode suicida (vatreno oruţje,
deprivacioni
vešenje) nego ţene (trovanje, predoziranje).
faktori
na
svim
nivoima
i
odlika
je
svih
suicidanata.
obrazovanja kod suicidanata.
Razlike u izvršavanju suicida pokazuju
Teorija osjećanja zarobljenosti se zasniva na
razlike
analizi psihopatoloških uticaja na nasilno i
analiziranjem pokušaja suicida. Suicidi se
nenasilno suicidalno ponašanje u BiH uz
dogaĊaju i u institucijama (bolnice, zatvori),
anomiju i tranziciju. Psihopatološka analiza
a rizici su: loša adaptacija, planiranje suicida;
lica sa nenasilnim suicidalnim ponašanjem
pokušaj suicida; mentalne bolesti i suicid u
nalazi se u apelima i zloupotrebi PAS i
porodici [29].
somatizaciji anksioznosti. Suicidalne osobe
Kod
su emocionalno nestabilne, anksiozne, uz
smanjena je socijabilnost za uspostavljanje i
izraţenu depresiju, retrahovanost i oštećenu
odrţavanje interpersonalnih odnosa [30].
kogniciju.
Stigma postoji kod suicidalnih lica pre
Nenasilni
suicidanti
su
usamljeni,
suicida
u
ţivotnom
hroniĉnog
[31]
a
putu
sucidalnog
recidiv
je
suicidanta
ponašaanja
kognitivno
potenciran lošim medijskim izvještajima [32].
nesocijalizovani i teško se smire nakon
81
UDC: 616.89-008.441.44-083.98
Novaković M., i AnĊelić S. Samoubistvo. NČ urgent medic HALO 194, 2014;20(2):77:85
To nalaţe etiĉki dio rada u zaštiti suicidanta
1. beznadeţnost kod pacijenata sa
[33]
najavljivanim suicidom, u bilo kom obliku;
koji
prevazilazi
uske
medicinske,
psihijatrijske i suicidološke okvire [34].
2. depresijski kraj; involutivni, endogeni,
Suicid je u psihijatriji urgentno stanje i traţi
shizofreni, alkoholni, narkomanski;
analizu parasuicidalnog ponašanja. Centar za
3. apatija, abulija, adinamija, anhedonija,
prevenciju
ambivalencija;
suicida
bi
dalje
razvijao
suicidološke i pravne aktivnosti uz adekvatan
4. usamljenost, posebno kod starijih osoba;
forenziĉki pristup. Suicidološka institucija bi
5. parasuicid, u prethodnih 10. godina, 5-10%
obavezala društvene (makrosocijalni milje) i
tentamena realizovalo je suicid.
vaspitne (mikrosocijalni milje) i atribute za
c) Znaci rizika suicidalnosti - sui generis:
bolji rad.
1. suicidalni apeli;
Predikcija suicidalnog ponašanja sastoji se u
2. suicidalni hereditet;
neophodnosti iznalaţenja naĉina kako
3. suicidalne prijetnje, direktne i indirektne;
preduprediti ĉin kojim ĉovjek moţe da ugrozi
4. suicidalne konkretne pripreme;
sopstveni ţivot. Suicidalno riziĉne osobe se
5. suicidalni snovi i dugotrajni poremećaji
nalaze u razliĉitim stanjima kao što su:
sna, segregacija, gregarni krah...
beznadeţnost kod pacijenata sa najavljivanim
ZAKLJUĈAK
suicidom, u bilo kom obliku; a) depresijski
Suicidalnost
kraj; involutivni, endogeni, shizofreni,
hospitalizaciji. Buduća istraţivanja trebala bi
alkoholni, narkomanski; b) apatija, c) abulija,
da utvrde senzitivniji naĉin prepoznavanja i
d) adinamija, e) anhedonija, f) ambivalencija,
Iijeĉenja osoba sa psihiĉkim poremećajima u
g) usamljenost (kod starijih osoba), h)
cilju smanjenja rizika od suicidalnosti.
je
prvi
red
hitnosti
pri
parasuicidalno ponašanje.
Predlaţe se sljedeća opšta ocena rizika
LITERATURA
suicidalnosti:
Jakovljević M, Sedić B, Matinac M,
a) Socijalno-demografski faktori:
1.
1. porodica u razdoru (''brocken home'');
Marĉinko D, Ljubićić Đ, Vukušić H. Update
2. interpersonalni kontakti i komunikativnost
of suicide trends in Croatia 1966-2002,
u slabljenju (jenjavanju);
Psychiat Danubina, 2004; (16): 299-308.
3. teškoće: profesionalne, finansijske i sliĉne;
2.
4. obaveze i nerealni ţivotni ciljevi;
Maric D, Mundzic I. Suicide and para-suicide
5. religiozne veze u spektru nedovoljne
behavior. Medarh. 2006; (60):44-48.
realizovanosti.
3.
Novakovic M, Ille T, Tiosavljevic-
Krakowski
MI,
Czobor
P.
b) Posebni sindromi: biološki,
Psychosocial risk factors associated with
psihološki:
suicide
82
attempts
and
violence
among
UDC: 616.89-008.441.44-083.98
Novaković M., i AnĊelić S. Samoubistvo. NČ urgent medic HALO 194, 2014;20(2):77:85
psychiatric inpatients. Psychiatr Serv. 2004;
12.
55 (12):1414-19.
Kyriopoulos J. Trends of mortality rates
4.
Novaković
M,
Ille
T,
Marić-
Nikolaidis G, Zavras D, Bonikos D,
during the last thirty years in Greece. J Med
Tiosavljević D. Forms of parasuicide in
Syst. 2004; 28 (6): 607-16.
young people in Bosnia. Psych Danubina.
13.
2006; 18: 39-48.
Understanding the suicidal brain. Br J
5.
Psychiatry. 2003; 183: 282-84.
Brown, S. (1997) Excess mortality of
schizophrenia.
A
meta-analysis.
Br
J
14.
Van
Herringen,
Marusić
A.
Appleby L, Cooper J, Amos T
Psychiatry. 1997; 171: 502-06.
Psychological autopsy study of suicides by
6.
people aged under 35. Br J Psychiat, 1999.
Lee CS, Chang JC, Cheng AT.
Acculturation and suicide: a case-control
175: 168-74.
psycho-logical autopsy study. Psychol Med.
15.
2002; 32(1):133-41.
Statistical Classification of Diseases and
7.
Related Health Problems WHO: Diagnostic
lessons
Marusic A Suicide in Slovenia:
for
cross-cultural
psychiatry.
WHO:
ICD-X
International
Criteria for research, 1993.
International Review Psychiat. 1999; 11:
16.
212-18.
mental dosorders fourth edition (DSM-IV).
8.
Voracek M, Vintila M, Fisher ML,
Diagnostic and statistic manual of
American psychiatric asotiation. Washington
Yip PS. Evidence for lack of change in
DC, 1994.
seasonality of suicide from Timis County,
17.
Romania. Percept Mot Skills. 2002; 94 (3 Pt
theory of neurosis – a now approach, Beh Res
2):1071-78.
Therapy, 176: 14; 251.
9.
18.
Kelleher MJ, Chambers D, Corcoran
Eizenck HJ, The rearing model
Hamilton M. A rating scale for
P, Williamson E, Keeley HS. Religious
depression. J Neurol Neurosurg Psychiat.
sanctions and rates of suicide worldwide.
1960; 28:56.
Crisis. 1998; 19:78-86.
19.
10.
related to being overweight. J Clin Psychol.
Goodwin RD, Marusic A. Feeling of
Plutchik R. Emotions and attitudes
inferiority and suicide ideation and suicide
1976; 32(1):21-24.
attempt among youth, Croat Med J. 2003;
20.
44(5): 553-57.
Release 9,0. SPSS Inc, Chicago, IL, USA.
11.
2001.
Marangon D, Migliaretti G. Suicide
Stata.
Stata
Statistical
Softwere:
in Verbano-Cusio-Ossola province: decade
21.
1990-2000. Epidemiol Psichiatr Soc. 2002;
Simon.N. Suicide prevention: a study of
11(4): 277-83.
patients' views, Br J Psychiatry. 2003, 182:
261-65.
83
Eagles JM, Carson DP, Begg, A,
UDC: 616.89-008.441.44-083.98
Novaković M., i AnĊelić S. Samoubistvo. NČ urgent medic HALO 194, 2014;20(2):77:85
22.
Kim CD, Seguin M, Therrien N, et
Population? Am J Psychiatry. 2001; 3 (158):
al. Familial aggregation of suicidal behavior:
427-33.
a family study of male suicide completers
29.
from
Socio-economic differentials in mental disor-
the
general
population.
Am
J
Taylor RP, Andrew BA, Moreell S.
Psychiatry. 2005; 162:1017–19.
ders and suicide attempts in Australia. Br J
23.
Psychiatry. 2004; 185: 486-93.
Runeson B, Asberg M. Family
history of suicide among suicide victims. Am
30.
J Psychiatry. 2003; 160: 1525–26.
Psychiatric illness, socioeconomic status, and
24.
marital status in people committing suicide: a
Erazo N, Baumert J, Ladwig KH.
Agerbo E, Qin P, Mortensen PB.
Regional and local clusters of railway
matched
suicides. Nervenarzt. 2004; 75(11): 1099-
Epidemiol Community Health. 2006; 60:776–
106.
81.
25.
Ivanovic-Kovacevic S, Dickov A,
31.
case-siblingcontrol
study.
J
Crisp AH, Gelder M.G, Rix S.
Misic-Pavkov G. Family dysfunction in
Stigmatisation of people with menthal illness.
adoles-cens with suicidal behavior and in
Br J Psychiatry. 2000; 177: 4-7.
adolescens with conduct disorders. Med
32.
Review. 2005 (11-12): 240-44.
exercise in improving suicide reporting in
26.
print media. Crisis. 2000; 21: 71-79.
Collishaw S, Maughan B, Goodman
Michel K, Fey C, Wyss K. An
R. Time trends in adolescent mental health. J
33.
Child Psychology and Psychiatry. 2004; 45:
B, Wilhelm K, Parker K. Self-harming in
1350-62.
depressed patients: pattern analysis. Aust N Z
27.
J Psychiatry. 2005; 39(10): 899-906.
Rutter M. How the environment
Parker G, Malhi G, Mitchell P, Kotze
affects mental health. Br J Psychiatry. 2005;
34.
(186):4-6.
Europe. Suicide Life Threat Behav. 1997; 27:
28.
Stenley
Michalsen
V,
B,
Mann,
Gameroroff
J.
Are
MJ,
Schmidke A. Perspective: suicide in
127-36.
Suicide
Attemptsers Who Self-Mutilate a Unique
Rad primljen: 17.01.2014.
Prihvaćen: 23.08.2014
84
UDC: 616.89-008.441.44-083.98
Novaković M., i AnĊelić S. Samoubistvo. NČ urgent medic HALO 194, 2014;20(2):77:85
- review article –
SUICIDE – EMERGENCY CONDITION
Milan Novaković1, Slađana Anđelić2
1
Department of Psychiatry, Faculty of Medicine Foca, Republic of Serbian
2
Emergency Medical Services, Belgrade, Serbia
ABSTRACT
The term suicide is used for all deaths that have direct and indirect consequences of a positive or
negative act of the victim, who knows what will be the consequences of that act. The forms of
suicidal behavior depend on the individual, his biopsychosocial status and the impact of current life
events. Analysis of factors influencing the suicide is specified by the influence of biological,
psychological and social factors, while various studies increasingly report the influence of religious
factors on the suicidal behavior. Also, behavior can be detected without suicidal ideas, suicide
attempts, parasuicidal behavior, executed suicide and euthanasia. Every aspect of suicidal behavior
belongs to emergency medicine and requires emergency aid. First it means that compliance with
suicidal person should be made and then in special cases this will open a possibility of intervention.
Many of attempted suicide can be helped with appropriate way of human response!
Keywords: suicide, emergency, condition
85
UDC: 616-056.3-083.98
Filipović Đ., i sar.Anafilaktiĉka reakcija. NČ urgent medic HALO 194, 2014;20(2):86:96
- pregledni rad –
ANAFILAKTIĈKA REAKCIJA
NOVINE U PREPOZNAVANJU I INICIJALNOM ZBRINJAVANJU
ĐorĊe Filipović1, Ivana Filipović2, Maja Stojanović3, Zorica Ţivković4, Aleksandra Popadić-Perić5
1
ĐorĊe Filipović, Gradski zavod za hitnu medicinski pomoć Beograd, Srbija; 2Ivana Filipović,
Sanofi Pasteur, Belgrade office, Srbija; 3Maja Stojanović, Klinika za alergologiju i imunologiju,
KCS, Srbija; 4Zorica Ţivković, Specijalna deĉija bolnica za plućne bolesti i TBC KBC „Dr Dragiša
Mišović―, Beograd, Srbija; 5Aleksandra Popadić-Perić, Klinika za alergologiju i imunologiju, KCS,
Srbija
SAŢETAK
Uvod: Anafilaktiĉka reakcija je jedno od najurgentnijih stanja u medicini i stoga je od presudne
vaţnosti rano prepoznavanje, pravovremena dijagnoza i inicijalno zbrnjavanje bolesnika.
Predstavljena je širokim spektrom kliniĉkih entiteta sa raznolikim kliniĉkim simptomima i znacima
koji najĉešće nastaju iznenada, a ne tako retko se i spontano povlaĉe. Trenutna zvaniĉna definicija
anafilaktiĉke reakcije umnogome oteţava sprovoĊenje relevantnih epidemioloških studija. Prema
najvećem broju studija najĉešći prouzrokovaĉi anafilaktiĉkih reakcija su alergeni hrane, lekovi,
ubodi insekata, dok je u 20% sluĉajeva anafilaktiĉkih reakcija alergen nepoznatog porekla.
Cilj rada je da pruţi uvid u najnovija saznanja u vezi inicijalnog zbrinjavanja anafilaktiĉkih
reakcija.
Metod rada: Istraţivanje je izvršeno pretraţivanjem radova u bazama na MEDLINE i PubMed-u u
poslednjih pet godina.
Rezultati: Kliniĉka slika anafilaktiĉke reakcije zavisi od toga koji je organ ili sistem organa
zahvaćen promenama, a dijagnoza se postavlja na osnovu jasno utvrĊenih kriterijuma. Adrenalin
predstavlja prvi lek izbora u zbrinjavanju anafilakse, druga linija zbrinjavanja obuhvata ukljanjanje
alergena, postavljanje pacijenta u odgovarajući poloţaj, pozivanje hitne medicinske pomoći,
primenu kiseonika, nadoknadu teĉnosti i inhalacione beta-2 agoniste. Antihistaminici i
glikokortikoidi su tek treća linija u zbrinjavanju anafilakse.
Zakljuĉak: I pored jasnih protokola za zbrinjavanje obolelih od anafilaktiĉke reakcije, postoje
mnoge nedoumice i dileme. U cilju adekvatnog i pravovremenog zbrinjavanja
neophodna je stalna edukacija kako medicinskog osoblja, tako i nestruĉne javnosti.
Kljuĉne reĉi: anafilaksa, alergeni, adrenalin, beta-2 agonisti
Ivana Đurić-Filipović, Sanofi Aventis, Beograd, Srbija ; E-mail: [email protected]
86
UDC: 616-056.3-083.98
Filipović Đ., i sar.Anafilaktiĉka reakcija. NČ urgent medic HALO 194, 2014;20(2):86:96
0.3%, a mortalitet je veoma nizak, ispod
UVOD
Anafilaksa
se
definiše
kao
0.001 [5].
akutna,
Prema
multiorganska, sistemska, potencijalno po
ţivot
prouzrokovaĉi
opasna alergijska reakcija nastala
oslobaĊanjem
hemijskih
medijatora
alergen
taĉnu
alergeni
prevalencu
alergena
u
[1,5].
nastanku
fokusiranje
SZO
glavni prouzrokovaĉi anafilakse u adultonom
periodu [1]. Kod osoba ţenskog pola je
zabeleţena veća uĉestalost anafilaktiĉkih
strane anafilaktiĉka rekacija predstavlja širok
reakcija
spektar kliniĉkih entiteta sa veoma raznolikim
znacima
bolniĉkim
zdravstvenog
(nesteroidne
uslovima
lekovi,
uglavnom
reakcija, sa većom uĉestalošću kod ţena [1].
sagledati
sistema
NSAID
anastetici, najĉešće dovode do anafilaktiĉkih
spontano povlaĉe. Zbog prethodno pomenutih
jasno
na
antiinflamatorne lekove) i biljnu hranu. U
koji
najĉešće nastaju iznenada, a ne tako retko se i
moguće
prouzrokovaĉi
u tom uzrastu. Lekovi i venomi insekata su
(Svetske
dijagnozu anafilaktiĉkog šoka. Sa druge
i
najĉešći
anafilaktiĉkih reakcija na nutirtivne alregene
Zdravstvene Organizacije ) iskljuĉivo na
simptomima
su
astma su najznaĉajni faktor rizika za pojavu
epidemiloških studija [2]. Dodatan problem
optrećanje
porekla
Alergija na polen (korova, drveća i trava) i
umnogome oteţava sprovoĊenje relevantnih
nije
su
anafilaktiĉkih reakcija u deĉijem uzrastu [1].
zvaniĉna definicija anafilaktiĉke reakcije
ĉinjenica
reakcija
uzrast i geografsko podruĉije. Nutritivni
anafilaktiĉkih reakcija u Evropi [1]. Trenutna
kliniĉkim
najĉešći
anafilaktiĉkih reakicja varira u odnosu na
Na osnovu brojnih epidemioloških studija
predstavlja
anafilaktiĉkih
nepoznatog
Zastupljenost
EPIDEMIOLOGIJA
ustanoviti
studija
u 20% sluĉajeva anafilaktiĉkih reakcija
najznaĉajnih urgentnih stanja u medicini [1]
je
broju
alergeni hrane, lekovi, ubodi insekata, dok je
iz
mastocita i bazofila. Ona predstavlja jedno od
teško
najvećem
ovim
CILJ RADA
problemom [3,4].
Prema rezultatima 10 najznaĉajnih evropskih
Cilj rada je da pruţi uvid u najnovija saznanja
epidemiloških studija incidenca anafilaktiĉkih
u vezi inicijalnog zbrinjavanja anafilaktiĉkih
reakcija varira od 1.5 do 7.9 na 100.000
reakcija.
stanovnika godišnje. Studije sprovedene u
pretraţivanjem aktualnih tematskih radova u
Velikoj Britaniji potvrĊuju znaĉajan porast
bazama na MEDLINE i PubMed-u.
incidence anafilaktiĉkih reakcija u poslednjih
20 godina. Na osnovu 3 velike populacione
studije sprovedene u Evropi prevalenca je oko
87
Istraţivanje
je
izvršeno
UDC: 616-056.3-083.98
Filipović Đ., i sar.Anafilaktiĉka reakcija. NČ urgent medic HALO 194, 2014;20(2):86:96
KLINIĈKA SLIKA I DIJAGNOZA
Ako postoji sumnja na nutritivnu alergiju
mogu biti prisutni i gastrointestinalni
Kliniĉka slika anafilaktiĉke reakcije zavisi od
simptomi.
toga koji je organ ili sistem organa zahvaćen.
3. Hipotenzija nastala nekoliko minuta ili sati
Postoji niz simptoma i znakova, od kojih
nakon izlaganja poznatom alergenu.
nijedan u potpunosti nije specifiĉan za
Kod dece smanjenje sistolnog pritiska za više
anafilaktiĉku reakciju, meĊutim, odreĊene
od 30% (u odnosu na referentne vrednosti za
kombinacije ĉine dijagnozu anafilaktiĉke
uzrast). Kod odraslih sistolni pritosak manji
reakcije verovatnom.
od 100mmHg ili smanjenje za 30% u odnosu
Prema preporukama EAACI (The European
Academy
of
Allergy
Immunology)
and
na uobiĉajene vrednosti.
Clinical
Anafilaksa je vrlo verovatna ako je ispunjen
kriterijumi za postavljanje
bilo koji od tri navedena kriterijuma [2].
dijagnoze su sledeći:
Simptomi i znaci anafilakse se najĉešće
1. Akutno (u toku nekoliko minuta ili sati)
javljuju unutar 2 sata nakon izlaganja
nastala patološka promena:
alergenu, obiĉno 30 minuta kada su u pitanju
- koţe i/ili sluzokoţe u vidu generalizovanog
crvenila,
pruritusa,
otoka
nutritivni alergeni, znaĉajno brţe nakon
jezika,
parenteralne primene lekova i uboda insekata
usana,uvule i
što je vaţan podatak u detekciji etiloškog
a) kompromitivanje disajnog puta (dispnea,
weezing,
bronhospazam,
faktora. Fatalne anafilaktiĉne reakcije na
stridor,
hranu nastaju obiĉno posle 30minuta; 15
redukovanje PEF (vršnog ekspirijumskog
minuta nakon uboda insekata, a smrtni ishod
protoka), ili
b) hipotenzija
praćena
hipotonijom
nakon primene lekova se javlja najĉešće u
i
roku od pet minuta.
sinkopom
2. Dve ili više ĉinjenica koje su povezane sa
Prema rezultatima najnovije kohortne studije
izloţenošću poznatom alergenu :
Worma i saradnika koţa je bila najĉešće
- pozitivna liĉna anamneza o ozbiljnoj
zahvaćen organ u anafilaktiĉkoj reakciji
alergijskoj reakciji
(84%), a zatim organi kardiovaskularnog
- generalizovano crvenilo i pruritus koţe,
sistema
edem jezika, usana, uvule
(68%)[6].
- kompromitovanje disajnog puta (dispnea,
wheezing,
bronhospazam,
(72%)
Ovi
i
respiratornog
autori
navode
sistema
da
se
anafilaktiĉka reakcija moţe razviti i u
stridor,
odsustvu koţnih promena. Simptomi i znaci
redukovanje PEF)
od strane respiratornog sistema su ĉešći kod
- hipotenzija praćena hipotonijom i sinkopom
dece, dok kod odraslih uglavnom dominiraju
kardivaskularni poremećaji. U sklopu kliniĉke
88
UDC: 616-056.3-083.98
Filipović Đ., i sar.Anafilaktiĉka reakcija. NČ urgent medic HALO 194, 2014;20(2):86:96
Specifičnost alergena
slike anafilakse mogu se javiti i simptomi i
znaci od strane gastrointestinalnog trakata,
Brojne studije su pokazale da nemaju svi
kao što su bolovi u stomaku, muĉnina i
alergeni podjedanku moć da dovedu do
povraćanje [2,6-10].
Istraţivanja
su
takoĊe
pokazala
anafilaktiĉke reakcije. Alergeni kikirikija i
da
lešnika
anafilaktiĉka reakcija moţe imati dve faze (u
oboljenja
anafilaktiĉke rekacije se najĉešće pojavljuje
mastocita)
a kliniĉka slika moţe da bude znaĉajno
funkcije
[21,22],
povišene
osnovne
za nastanak anafilaktiĉke reakcije na venome
davanja
insekata
kortikosteroida [12].
kod
prethodno
senzibilisanih
pacijenta [6, 23-24].
Dijagnoza anafilakse se postavlja na osnovu
gore pomenutih kliniĉkih parametara. Za
Ko-faktori
potvrdu dijagnoze korisno je odreĊivanje
ili
poremećaj
inhibitora predstavljaju znaĉajan faktor rizika
primenjen adrenalin, subdoziranje adrenalina,
triptaze
Kardiovaskularna
beta blokatora i ACE (angiotenzin kontertaza)
rizika za razvoj druge faze su prekasno
serumske
(KVO),
intenzivne
vrednosti serumske triptaze [14], primena
dramatiĉnija u odnosu na prvu fazu. Faktori
vrednosti
izazovu
mastocita (mastocitoza i poremećaj aktivacije
4-12 sati od pojave prvih simptoma i znakova,
pravovremenog
da
anafilaktiĉke reakcije.
oko 20% opisanih sluĉajeva) [12]. Druga faza
izostanak
mogu
Opisana su brojna fiziološka i patološka
kasnije
stanja koja favorizuju nastanak anafilaktiĉkih
izvoĊenje alergo testova [14.15].
reakcija naroĉito u gupi mlaĊih pacijenata:
FAKTORI RIZIKA
fiziĉka aktivnost, groznica, akutna infekcija,
premenstrualni sindrom, emocionalni stres,
Do sada su u studijama opisani brojni faktori
upotreba
rizika za razvoj anafilakse [16-18].
nesteroidnih
antiinflamatornih
lekova i alkohol [6].
Komorbiditet
DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA
Brojna istraţivanja su pokazala da su pacijenti
Diferencijalno dijagnostiĉki dolaze u obzir
koji boluju od astme, naroĉito ako bolest nije
sva patološka stanja koja zahvataju iste
kontrolisana, u mnogo većem riziku za razvoj
organe ili sisteme organa koji su zahvaćeni
teških, pa ĉak i fatalnih anafilaktiĉkih reakcija
tokom anafilaktiĉke reakcije.
[19,20]. Vulnerabilnu grupu pacijenata ĉine
oni sa poremećajima funkcije mastocita i
kardiovaskularnim oboljenjima.
89
UDC: 616-056.3-083.98
Filipović Đ., i sar.Anafilaktiĉka reakcija. NČ urgent medic HALO 194, 2014;20(2):86:96
Tabela 1. Diferencijalna dijagnoza [2]
Koţa i sluzokoţa
Respiratorne bolesti
Kardiovaskularne bolesti
Trovanja
Neuropsihijatrijska oboljenja
Oboljenja endokrinog
sistema
-hroniĉna remitentna urtikarija provocirana fiziĉkom aktivnošću ili
angioedem
-polen-hrana sindrom
-akutni laringotraheitis
-opstrukcija larinksa ili traheje (strana tela, disfunkcija glasnih ţica)
-status asmatikus (bez zahvatanja drugih organa i/ili sistema organa)
-vazovagalna sinkopa
-plućna embolija
-infarkt miokarda
-aritmije
-hipertenzivne krize
-kardiogeni šok
-etanolom
-histaminom (trovanje morskom ribom)
-opijatima
-hiperventilacioni sindrom
-anksiozni i paniĉni poremećaji
-psihosomatska oboljenja (psihogena dispnea, disfunkcija glasnih ţica)
-globus hystericus
-cerebrovaskularni poremećaji
-epilepsija
-psihoza
-koma
-Hoigneov sindrom
-hipoglikemija
-tireotoksikoza
-karcinoidni sindrom
-feohromocitom
INICIJALNO ZBRINJAVANJE
na osnovu liĉnog iskustva sumnjamo da će
ANAFILAKTIĈKE REAKCIJE
doći do razvoja anafilaktiĉke reakcije [2].
Adrenalin treba primeniti intramuskularno u
Kod pacijenta sa sumnjom na anafilaktiĉku
spoljnu sredinu natkolenice, sa ponavljanjem
reakciju treba odmah zapoĉeti urgentno
doze na svakih 5 minuta ukoliko ne doĊe do
zbrinjavanje. Do smrtnog ishoda najĉešće
oporavka. Korist od primene adrenalina
dolazi usled kompromitovanja gornjih i/ili
donjih
disajnih
puteva
i/ili
prevazilazi rizik od neţeljenih reakcija, tako
kolapsa
da praktiĉno ne postoje kontraindikacije za
kardiovaskularnog sistema.
primenu adrenalina u zbrinjavanju afilaktiĉkih
Prva linija zbrinjavanja
reakcija
Adrenalin
[2].
Adrenalin
se
primenjuje
intramuskularno u dozi od 0.01ml/kg telesne
Adrenalin predstavlja lek prvog izbora u
teţine (1mg/ml adrenalina) do maksimalne
zbrinjavanju anafilakse. Prema ekspertskim
doze od 0,5ml. Kada se koristi autoinjektor,
preporukama adrenalin treba dati ĉak i kada
90
UDC: 616-056.3-083.98
Filipović Đ., i sar.Anafilaktiĉka reakcija. NČ urgent medic HALO 194, 2014;20(2):86:96
pacijenti teţine od 7.5 do 25kg treba da dobiju
Subkutana i inhalaciona primena adrenalina u
0.15mg adrenalina iz epipena, a teţine veće
leĉenju anafilakse se ne preporuĉuje. Izuzetak
od 25kg 0.3mg adrenalina iz epipena. Doza
je stridor nastao kao posledica edema larinksa
adrenalina se moţe ponoviti posle intervala
koji zahteva primenu adrenalima inhalacionim
od najmanje 5 minuta.
putem u dozi (2-5 ml, 1mg/ml) uz IM
Kod
pacijenata
koji
zahtevaju
mnogo
primenjen adrenalin.
ponovljenih doza adrenalina, treba preći na
Mehanizam dejstva adrenalina je trostruk:
infuzionu primenu adrenalina, naroĉito ako su
adrenalin preko alfa-1 receptora dovodi do
u pitanju anafilaktiĉke reakcije nastale u
vazokonstrikcije
intrahospitalnim
digestivnog
anestetike).
uslovima
Kako
kod
(najĉešće
na
kardiovaskularno
receptore
i
trakta,
deluje
relaksacije
dejstvom
pozitivno
mišića
na
beta-1
inotropno,
stabilnih pacijenta postoji opasnost od razvoj
batmotropno, hronotropno i dromotropno na
hipotenzije, ishemije miokarda i aritmija,
rad srĉanog mišića, delovanjem na beta-2
infuziona
receptore dovodi do relaksacije respiratorne
kontinuirani
primena
EKG
adrenalina
zahteva
monitornig,
pulsnu
muskulature [2].
oksitometriju i neinvazivno merenje krvnog
pritiska.
91
UDC: 616-056.3-083.98
Filipović Đ., i sar.Anafilaktiĉka reakcija. NČ urgent medic HALO 194, 2014;20(2):86:96
Prva linija: Simptomi gronjeg i/ili donjeg respiratornog trakta i/ili
kardiovaskularni simptomi i znaci-najverovatnije je anafilaktiĉka
reakcija-dati I.M adrenalin
Zbrinjavanje po protokolu
I.M. doza adrenalina
Hipotenzija ili kolaps
Stridor
Vizing
0.01ml/kg adrenalina (1mg/ml)
-Kiseonik
-Kiseonik
Ili za pacijente 7.5 do 25kg:
0.15mg adrenalina iz epipena
-Pacijenta postaviti u
leţeći poloţaj sa
podignutim nogama
-Pacijenta staviti u
sedeći poloţaj
-Fiziološki rastvor
20ml/kg u bolusu i.v.
-Inhalaciona primena
adrenalina
-Kiseonik
-Pacijenta staviti u
sedeći poloţaj
-Inhalaciona
primena beta-2
agonista
-Pozvati hitnu pomoć
-Razmotriti
inhalacionu primenu
budesonida
(Pulmicort)
Više od 25kg: 0.3mg adrenalina
iz epipena
Opservacija:
Pacijente sa simptomima i
znacima respiratornog trakta
potrebno je pratiti u bolnici
najmanje 6-8 sati, dok pacijenti
sa hipotenzijom i
kardivaskularnim kolapsom
zahtevaju 12-24 ĉasovno
praćenje
Na otpustu:
Pacijent ne reaguje
unutar 5-10 min.
-Ponoviti adrenalini.m.
-Ponoviti fiziološki
rastvor u bolusu
-Nastaviti davanje
adrenalina u vidu
infuzionog rastvora
Pacijent ne reaguje
unutar 5-10 min
-I.M adrenalin
- Uspostaviti I.V.
put
-Pozvati hitnu
pomoć
-Proceniti rizik od anafilakse u
budućnosti
-Propisati epi pen i dati uputstvo
za upotrebu, ukoliko postoji rizik
od ponovnog javljanja
anafilaktiĉke reakcije
-Insistirati na izbegavanju
alergena ukoliko je to moguće
-Dati detaljan izveštaj izabranom
lekaru
Ako doĊe do
respiratornog
distresa ili pacijent
ne reaguje unutar
5-10 minuta
-I.M adrenalin
-Uspostaviti I.V.
put
Pacijent ne reaguje
unutar 5-10 min
Pacijent ne reaguje
unutar 5-10 min
-Ponoviti
inhalaciju beta-2
agonistima
-Ponoviti
inhalacije
adrenalinom
-Razmotriti
ponovno davanje
i.m adrenalina
-Razmotriti
ponovno davanje
i.m adrenalina
-Pozvati hitnu
pomoć
Treća linija:
-I.V ili peroralna primena antihistaminika u cilju kontrole koţnih promena
-I.V. ili peroralna primena glukokortikoida u cilju prevencije kasne faze
respiratornih promena
Slika 1. Najnovije preporuke za urgentno zbrinjavanje [25]
Druga linija zbrinjavanja
Dok pomoć ne doĊe pacijenta, koji je
Ako je moguće potrebno je ukloniti uzroĉnik
kardiovaskularno nestabilan, postaviti u leţeći
anafilaktiĉe
reakcije,
hitnu
poloţaj sa eleviranim ekstremitetima, ako
medicinsku
pomoć
do
ispoljava simptome i znake od strane gornjih
anafilaktiĉke reakcije doĊe u intrahospitalnim
i/ili donjih respiratornih puteva staviti ga u
pozvati
ili
ukoliko
sedeći polaţaj, a ukoliko je u stanju bez svesti
uslovima pozvati odeljenje intenzivne nege i
postaviti ga u boĉni „koma― poloţaj.
reanimacije [26].
92
UDC: 616-056.3-083.98
Filipović Đ., i sar.Anafilaktiĉka reakcija. NČ urgent medic HALO 194, 2014;20(2):86:96
Pacijenti
sa
anafilaktiĉkom
rekacijom
preporuĉuje se strogo izbegavanje istih, a
zahtevaju primenu kiseonika preko maske.
zatim se razmatra preporuka stalnog nošenja
Intravensku nadoknadu teĉnosti (kristaloidi)
epipena i pravi individulani plan prevencije sa
treba
pacijentom
primeniti
kod
kardiovaskularno
nestabilanih pacijenata u bolusu, 20ml/kg tt.
koji
podrazumeva
multidisciplinarni pristup.
U leĉenju bronhoopstrukcije treba primeniti
ZAKLJUĈAK
inhalaciju beta 2 agonista [27].
Anafilaksa je hitno medicinsko stanje sa
dramatiĉnom simptomalogijom i mogućim
Treća linija zbrinjavanja
smrtim ishodom. Razvija se u kratkom
Oralne H1 antihistaminike treba dati za
vremenskom intervalu i njen ishod zavisi od
tretiranje koţnih promena [28].
rano postavljene dijagnoze i blagovremenog
Sistemska primena kortikosteroida, prema
leĉenja. U cilju pravovremenog i adekvatnog
mišljenju eksperata vaţna je za spreĉavanje
zbrinjavanja pacijenta neophodna je stalna
druge (kasne) faze anafilaktiĉke reakcije.
edukacija kako medicinskog osoblja, tako i
Kortikosteroidi se mogu dati i inhalacionim
nestruĉne javnosti.
putem kod pacijenata sa opstrukcijom gornjih
LITERATURA:
disajnih puteva.
1. Panesar SS, Javad S, De Silva D, Nwaru
Druge mogućnosti za terapiju
BI, Hickstein L, Muraro A et al. The
Intravenska primena glukagona je moguća u
epidemiology of anaphylaxis in Europe: a
terapiji anafilaktiĉkih reakcija kod pacijenta
systematic review. Allergy. 2013;68:1353–61.
koji ne reaguju na adrenalin ili koji su na
2. Simons FER, Ardusso LR, Bilo MB,
terapiji beta-blokatorima [29].
DimovmV, Ebisawa M, El-Gamal YM et al.
2012 Update: World Allergy Organization
Monitoring
Guidelines
for
the
assessment
and
Pacijente sa respiratornim tegobama treba
management of anaphylaxis. Curr Opin
pratiti najmanje 6-8 sati, dok pacijenti sa
Allergy Clin Immunol. 2012;12:389–99.
kardivaskularnim kolapsom zahtevaju 12-24
3. Tanno LK, Ganem F, Demoly P, Toscano
ĉasovno praćenje [2].
CM, Bierrenbach AL. Undernotification of
anaphylaxis deaths in Brazil due to difficult
Dugoroĉna kontrola anafilaktiĉkih reakcija
coding
- kako napraviti individulani plan?
2012;67:783–89.
Prevencija anafilaktiĉhih reakcija poĉinje
4. Simons FER, Clark S, Camargo CA Jr.
identifikacijom uzroĉnika in vivo i in vitro
Anaphylaxis in the community: learning from
testovima.
Nakon
otkrivanja
alergena
93
under
the
ICD-10.
Allergy.
UDC: 616-056.3-083.98
Filipović Đ., i sar.Anafilaktiĉka reakcija. NČ urgent medic HALO 194, 2014;20(2):86:96
the survivors. J Allergy Clin Immunol.
12. Ellis AK, Day JH. Incidence and
2009;124:301–06.
characteristics of biphasic anaphylaxis: a
5. Moro Moro M, Tejedor Alonso MA,
prospective evaluation of 103 patients. Ann
Esteban Hernandez J, Mugica Garcia MVM,
Allergy Asthma Immunol. 2007;98:64–69.
Rosado Ingelmo A, Vila Albelda C. Incidence
13. Lieberman P, Nicklas RA, Oppenheimer
of anaphylaxis and subtypes of anaphylaxis in
J, et al. The diagnosis and management of
a general hospital emergency department. J
anaphylaxis practice parameter: 2010 update.
Investig
J Allergy Clin Immunol. 2010;126(3):477-80.
Allergol
Clin
Immunol.
2011;21:142–49.
14.Sala-Cunill A, Cardona V, Labrador-
6. Worm M, Edenharter G, Rueff F, Scherer
Horrillo M, Luengo O, Esteso O, Garriga T et
K, Pfohler C, Mahler V et al. Symptom
al. Usefulness and limitations of sequential
profile and risk factors of anaphylaxis in
serum
Central Europe. Allergy. 2012;67:691–98.
anaphylaxis in 102 patients. Int Arch Allergy
7. Steele R, Camacho-Halili M, Rosenthal
Immunol. 2013;160:192–99.
B,Davis-Lorton M, Aquino M, Fonacier L.
15. Heinzerling L, Mari A, Bergmann KC,
Anaphylaxis
community setting:
Bresciani M, Burbach G, Darsow U et al. The
determining risk factors for admission. Ann
skin prick test – European standards. Clin
Allergy Asthma Immunol. 2012;109: 133–36.
Transl Allergy. 2013;3:3.
8. Hompes S, Kohli A, Nemat K, Scherer K,
16.Mertes PM, Alla F, Trechot P, Auroy Y,
Lange L, Rueff F et al. Provoking allergens
Jougla E, Groupe d’Etudes des Reactions
and treatment of anaphylaxis in children and
Anaphylactoides
adolescents – data from the anaphylaxis
anesthesia in France: an 8-year national
registry
survey.
of
in
the
German-speaking
countries.
tryptase
J
for
P.
Allergy
the
diagnosis
Anaphylaxis
Clin
of
during
Immunol.
Pediatr Allergy Immunol. 2011;22:568–74.
2011;128:366–73.
9. Vetander M, Helander D, Flodstrom C,
17. Park HJ, Kim SH. Factors associated with
Ostblom E, Alfven T, Ly DH et al.
shock in anaphylaxis. Am J Emerg Med.
Anaphylaxis and reactions to foods in
2012;30:1674–78.
children – a population-based case study of
18. Moneret-Vautrin DA. Drugs as risk
emergencydepartment
factors of food anaphylaxis in adults. Facteurs
visits.
Clin
Exp
Allergy. 2012;42:568–77.
de risque d’anaphylaxie alimentaire severe
10. Beyer K, Eckermann O, Hompes S,
Role confirme de certaines classes de
Grabenhenrich L, Worm M. Anaphylaxis in
medicaments. Med Sci. 2010;26:719–23.
an incidence of severe allergic reactions.
19.Calvani M, Cardinale F, Martelli A,
Allergy. 2012;67:1451–56.
Muraro A, Pucci N, Savino F et al. Risk
factors for severe pediatric food anaphylaxis
94
UDC: 616-056.3-083.98
Filipović Đ., i sar.Anafilaktiĉka reakcija. NČ urgent medic HALO 194, 2014;20(2):86:96
in
Italy.
Pediatr
Allergy
Immunol.
26.Simons FER, Sheikh A. Anaphylaxis: the
2011;22:813–19.
acute
20. Gonzalez-Perez A, Aponte Z, Vidaurre
2013;346:602.
CF,
27. Perel P, Roberts I. Colloids versus
Rodriguez
LAG.
Anaphylaxis
episode
and
beyond.
BMJ
epidemiology
crystalloids for fluid resuscitation in critically
in patients with and patients without asthma: a
ill patients. Cochrane Database Syst Rev.
United Kingdom database review. J Allergy
2012;6:CD000567.
Clin Immunol. 2010;125:1098–1104.
28. Nurmatov UB, Rhatigan E, Simons
21. Wimazal F, Geissler P, Shnawa P, Sperr
FER,Sheikh A. H2 antihistamines for the
WR, Valent P. Severe life-threatening or
treatment of anaphylaxis with and without
disabling
shock: a systematic review. Ann Allergy
anaphylaxis
systemic
in
mastocytosis:
patients
a
with
single-
Asthma Immunol. 2014;112:126–31.
centerexperience. Int Arch Allergy Immunol.
29. Thomas M. Best evidence topic report.
2012;157:399–405.
Glucagon infusion in refractory anaphylactic
22. Hamilton MJ, Hornick JL, Akin C,
shock in patients on beta-blockers. Emerg
Castells MC, Greenberger NJ. Mast cell
Med J 2005;22:272–73.
activation
syndrome: a newly recognized disorder with
systemic clinical manifestations. J Allergy
Clin Immunol. 2011;128:147–52.
23. Rueff F, Przybilla B, Dugas-Breit S.
Mastocytosis
–
clinical
symptoms.
Allergologie. 2009;32:214–23.
24. Golden DB, Moffitt J, Nicklas RA,
Freeman T, Graft DF, Reisman RE et al.
Stinging insect hypersensitivity: a practice
parameter update 2011. J Allergy Clin
Immunol. 2011;127:852–54.
25. Muraro A, Roberts G, Worm M, Bilo MB,
Brockow K, Fernandez Rivas M. et al. on
behalf of the EAACI Food Allergy and
Anaphylaxis Guidelines Group. Anaphylaxis:
guidelines from the European Academy of
Allergy and Clinical Immunology. Allergy.
2014; 69: 1026–45.
95
UDC: 616-056.3-083.98
Filipović Đ., i sar.Anafilaktiĉka reakcija. NČ urgent medic HALO 194, 2014;20(2):86:96
-
review article -
ANAPHYLACTIC REACTION: INNOVATIONS IN RECOGNITION AND INITIAL
HEALTHCARE
1
Đorđe Filipović, 2Ivana Filipović, 3Maja Stojanović, 4Zorica Živković, 5Aleksandra Popadić-Perić
Emergency Medical Services, Belgrade, Serbia; 2Sanofi Pasteur, Belgrade office, Faculty of
Medicine, Kragujevac, Serbia; 3Hospital for Allergy and Immunology, Hospital-Clinical Center,
Faculty of Medicine, Kragujevac, Serbia; 4Special Pediatric Hospital for Pulmonary Diseases and
TBC „Dr. Dragiša Mišović―, Belgrade, Serbia; 5Hospital for Allergology and Immunology, Clinical
Center, Belgrade, Serbia
ABSTRACT
Anaphylaxis is a clinical emergency, and all healthcare professionals should be familiar with
its recognition, and acute and ongoing management. The current definition of anaphylaxis is
complex and difficult to use in epidemiological studies. Key triggers include food, drugs, and
stinging insects and in up to 20%, the elicitor is not identified. The main goal of this review article
was to present insight into the most up-to-date understanding of the problem in the diagnosis and
treatment of anaphylaxis. Literature review was performed by PubMed and Medline for the papers
published in the last five years. The clinical manifestations of anaphylaxis depend on the organ
systems involved, and the diagnosis is usually made according to widely accepted criteria that could
help clinicians. We recommend first-line treatment with intramuscular adrenaline, removal of the
trigger, call for help, posture of the patient, oxygen, fluid support, inhaled short-acting beta-2
agonists. Antihistamines and glucocorticoids represent the third line in the treatment of anaphylaxis.
Beside clear criteria and protocols for the diagnosis and treatment of anaphylaxis, there are still
many doubts, and continuous education of healthcare professionals and general population are still
very important.
Keywords: anaphylaxis, adrenalin, beta-2 agonist, allergens
96
UDC: 616.833.17
Stojanović M., i sar. Sindrom Melkersson-Rosenthal. NČ urgent medic HALO 194, 2014;20(2):97:103
-
prikaz bolesnika -
SINDROM MELKERSSON ROSENTHAL
Stojanović Maja1,2, Rašković Sanvila2, Đurić Filipović Ivana1, Bolpaĉić Jasna2, Tomić-Spirić
Vesna2, Filipović ĐorĊe3, Perić-Popadić Aleksandra2
1
Fakultet medicinskih nauka Kragujevac; 2Klinika za alergologiju i imunologiju KCS; 3Gradski
zavod za hitnu medicinsku pomoć Beograd, Srbija
SAŢETAK
Sindrom Melkersson-Rosenthal je izuzetno retko oboljenje. Tipiĉna forma se manifestuje
kliniĉkim trijasom: otokom usne i/ili obraza, neurološkim ispadima u zoni inervacije n.facialisa, i
izbrazdanim jezikom. Mnogo je ĉešći monosimptomatski oblik bolesti kod koje u trenutku
postavljanja dijagnoze kliniĉkom slikom dominira otok usne i/ili lica. Ovaj oblik bolesti, poznat kao
Meischer-ov sindrom, svrstava se u heterogenu grupu oboljenja pod nazivom orofacijalne
granulomatoze. Etiopatogeneza bolesti je nerazjašnjena, te leĉenje ovog entiteta predstavlja kliniĉki
izazov. U radu predstavljamo pacijentkinju kod koje je došlo do rezolucije bolesti i evidentnog
kliniĉkog poboljšanja nakon sanacije periodontitisa i zamene više godina korišćene parcijalne
proteze, uz primenu antibiotika i sistemskih glikokortikoida.
Kljuĉne reĉi: sindrom Melkersson-Rosenthal, cheilitis granulomatosa, paraliza facialisa,
angioedema
Sindrom Melkersson-Rosenthal (SMR) je
UVOD
izuzetno retko oboljenje i tipiĉna forma se
Cheilitis granulomatosa je kliniĉki entitet
manifestuje sledećim
koji je prvi put opisao Meichner 1945.
kliniĉkim trijasom:
neurološkim ispadima u zoni inervacije n.
godine. Manifestuje se hroniĉnim otokom
facialisa, otokom usne i izbrazdanim jezikom
usne i/ili obraza uzrokovanog zapaljenjem
[4]. Monosimptomatska forma bolesti je u
granulomatoznog tipa [1,2]. Ukoliko je
praksi
oboljenje monosimptomatsko naziva se još i
najĉešća
postavljanja
Meichnerov cheilitis i svrstava u heterogenu
dominira
grupu oboljenja pod nazivom orofacijalne
i
obiĉno
dijagnoze
otok
usne
u
kliniĉkom
i/ili
lica
trenutku
slikom
[5].
Za
postavljanje dijagnoze sindrom Melkersson -
granulomatoze. U pribliţno 40% sluĉajeva
Rosenthala dovoljna je jedna do dve kliniĉke
deo je kliniĉke prezentacije koja pored otoka
manifestacije
usne, podrazumeva i izvesne neurološke
bolesti
uz
histopatološku
verifikaciju cheilitis granulomatosa [6]. Kako
manifestacije [3].
Ivana Đurić-Filipović, Sanofi Aventis, Beograd, Srbija ; E-mail: [email protected]
97
UDC: 616.833.17
Stojanović M., i sar. Sindrom Melkersson-Rosenthal. NČ urgent medic HALO 194, 2014;20(2):97:103
je etiologija nepoznata, leĉenje ovog entiteta
podatak navodi da je prethodnih godina imala
predstavlja izazov za kliniĉare.
dve epizode desnostrane periferene paralize n.
facialisa nepoznatog uzroka. Negirala druge
Prikazujemo pacijentkinju kod koje je do
rezolucije bolesti i evidentnog kliniĉkog
tegobe,
poboljšanja
sanacije
genetsko opterećenje. Fizikalnim pregledom
periodontitisa i zamene više godina korišćene
evidentno je prisustvo otoka usne i predela
parcijalne proteze uz primenu antibiotika i
desnog obraza (slika 1), sa oslabljenim
sistemskih glikokortikoida.
senzibilitetom za dodir u istom predelu.
došlo
nakon
teţe
bolesti,
uzimanje
lekova,
PRIKAZ BOLESNIKA
Pacijentkinja u ţivotnoj dobi od 32
godine, hospitalizovana je na Klinici za
alergologiju i imunologiju avgusta 2012.
godine zbog perzistentnog otoka gornje usne i
regije desnog obraza. Prema anamnestiĉkim
podacima i medicinskoj dokumentaciji, otok
se pojavio šest meseci pre prijema u
zdravstvenu ustanovu. Tokom tog perioda
pacijentkinja
je
više
puta
ambulantno
pregledana, a zatim i hospitalno ispitivana u
nadleţnoj
zdravstvenoj
ustanovi.
Pojava
Slika 1. Otok usana i predela desnog
navedenog otoka nije mogla biti povezana sa
konkretnim
provocirajućim
faktorom,
obraza
a
Standardna
laboratorijska
obrada,
shodno urednim biohumoralnim parametrima
ukljuĉujući kompletnu krvnu sliku, markere
i
sprovedenih
inflamacije i druge biohumoralne markere,
dijagnostiĉkih procedura, uzrok navedenih
analiza urina, bila je u referentnom opsegu.
tegoba nije utvrĊen. Pacijentkinja je inicijalno
Elektorforezom proteina nisu detektovane
leĉena parenteralnom primenom 1mg/kg TT
abnormalnosti
metilprednizolona, a potom prevedena na
koncentraciji
oralnu
sa
potklasa proteina seruma. Izmereni nivoi
postepenom redukcijom doze uz primenu
serumskih imunoglobulinima i komponenti
topikalne glikokortikoidne terapije. Tokom
komplementa
leĉenja, dolazi do delimiĉne regresije bolesti.
kvantitativno i funkcionalno) su u okviru
rezultatima
terapiju
drugih
glikokortikoidima
Po prijemu, pacijentkinja se ţalila na otok
proteina
i
relativnoj
(C3,
C4,
u
ukupnoj
zastupljenosti
C1
inhibitor
referentnih vrednosti. Koţnim prick testovima
usne i predela desnog obraza. Kao uzgredan
98
UDC: 616.833.17
Stojanović M., i sar. Sindrom Melkersson-Rosenthal. NČ urgent medic HALO 194, 2014;20(2):97:103
iskljuĉena je senzibilizacija na standardne
Na osnovu anamnestiĉkih podataka i
nutritivne i inhalatorne alergene. Detektovana
objektivnog nalaza, kod pacijentkinje je
je uredna vrednost angioetnzin konvertujuceg
postavljena sumnja da se radi o SMR, te je
enzima
uĉinjena biopsija sluznice gornje usne. Nakon
a
epikutani
test
preĉišćenim
proteinskim derivatom bacila tuberkuloze je
histopatološke
bio negativan. Skrining testovima iskljuĉene
granulomatozne inflamacije postavljena je
su aktuelne virusne infekcije (HBV, HCV,
dijagnoza cheilitis granulomatosa. Shodno
HIV, EBV, CMV).
Imunološka obrada:
rezultatima izvršenog ispitivanja pacijentkinji
antinuklearna antitela (ANA), antinetrofilna
je utvrĊen sindrom Melkersson-Rosenthal-a.
citoplazmatska antitela (ANCA), reumatoidni
Savetovana je antibiotska i glikokortikoridna
faktor
terapija (prednizon u dozi od 20mg dnevno),
(RF),
antitela
usmerenih
protiv
verifikacije
karioznih
zuba,
nekazeozne
enukleisanih antigena (ENA) je bila uredna.
saniranje
Nalazi ultrazvuĉnog pregleda abdomena i
parcijalne
rendgenski pregled pluća nisu ukazali na
paradontoznih dţepova. Šest meseci po
morfološke promene organa. Ultrazvuĉnim
sprovedenoj terapiji, registrovano je znaĉajno
pregledom mekih tkiva vrata opisano je u
poboljšanje.
proteze,
zamena
kao
i
stare
tretman
jugularnim lancima nekoliko pojedinaĉnih
DISKUSIJA
reaktivnih limfnih ĉvorova, benignog UZ
Etiologija MRS je još uvek nepoznata i
aspekta. Intraoralnim pregledom uoĉene su
pretpostavlja se da u nastanku bolesti
diskretne morfološke promene na jeziku
znaĉajnu ulogu imaju infekcija, alergija i
(slika
znaci
genetska predispozicija [7-9]. Opisane su i
prisutnim
familijarne forme gde se mutacija gena koji se
2),
inflamacija
paradontopatije
zubima.
na
gingiva
preostalim
Pacijentkinja
je
i
imala
nalazi
gornju
na
9p11
hromozomu
nasleĊuje
parcijalnu ploĉastu protezu staru šest godina,
autozomno-dominantno [10].
dok nedostatak zuba u donjoj vilici nije
dijagnoze
protetski rehabilitovan.
iskljuĉivanje pojedninih sistemskim oboljenja
koja
se
SMR
svakako
mogu
Postavljanje
podrazumeva
prezentovati
slikom
orofacijalnih granulomatoza, poput Chronove
bolesti,
sarkoidoze,
Wegenerove
granulomatoze [11]. TakoĊe, potrebno je
iskljuĉiti i druga stanja koja se histološki
prezentuju
Slika 2. Diskretne morfološke promene
zapaljenja
na jeziku
slikom
poput
granulomatoznog
tuberkuloze,
leproze
i
sistemskih gljiviĉnih infekcija, zapaljenke
granulomatozne
99
reakcije
na
strano
telo
UDC: 616.833.17
Stojanović M., i sar. Sindrom Melkersson-Rosenthal. NČ urgent medic HALO 194, 2014;20(2):97:103
prisutno u usnoj duplji ili ubrizgano u tkivo
inflamirane
regije
monoterapije ili u kombinaciji sa drugim
Najĉešća
[12-14].
sistemski
primenjivanim
medikamentima
manifestacija bolesti jeste otok lica, usne, koji
poput dapsona [21,22]. Zbog uoĉene kliniĉke
se ponavlja u istoj regiji ili je perzistentan
povezanosti pojave cheilitis granulomatosa i
tokom duţeg perida. Moţe imponovati kao
Chronove bolesti, pretpostavlja se da je jedan
angioedem lica, u odnosu na koji se razikuje
od patogenetskih uzroĉnika faktor nekroze
po duţini trajanja i odgovoru na primenjenu
tumora-Poznati su izolovani sluĉajevi
terapiju. U literaturi se opisuje i izolovani
uspešnog
otok oĉnog kapka kao kliniĉka prezentacija
primenom inhibitora ovog proinflamatornog
SMR
citokina
(15).
Unilateralna
ili
bilateralna
periferna paraliza n. facialisa se moţe javiti
leĉenja
refraktarnog
(infliximab)
koji
se
SMR
i
inaĉe
primenjuje u terapiji Chronove bolesti [23].
mesecima ili ĉak godinama pre ili nakon
pojave
orafacijalnog
Paraliza
zahvaćenog
angioedema
ţivca
ZAKLJUĈAK
[16].
moţe
biti
parcijalna ili kompletna, recidivantna ili
SMR je retko oboljenje i postavljanje
perzistentna, a najteţe forme neurološkog
dijagnoze nije lako imajući u vidu da se u
ispada uzrokovane su fibrozom n. facialisa.
datom
Poznati su i sluĉajevi obolelih od SMR kod
klasiĉnim trijasom simptoma a da evolucija
kojih je zahvaćeno više kranijalnih nerava
bolesti moţe trajati od nekoliko meseci do
[17]. Prisustvo promena na jeziku se opisuje
nekoliko
godina.
mora
Svaki
prezentovati
pacijenta
sa
osnovanom sumnjom na ovo oboljenje,
pacijenata [18]. No, kompletna forma SMR sa
zahteva paţljivu evaluaciju. Neophodno je
već pomenutim trijasom simptoma u trenutku
iskljuĉiti druge sistemske bolesti, infekcije,
postavljanja dijagnoze bolesti, prisutna je u
autoimunske poremećaje, malignitete, ali i
svega 8-18% obolelih [19].
utvrditi eventualno postojanje faktora koji
kongenitalni
u
ne
30-80%
kao
poremećaj
trenutku
Leĉenje obolelih od SMR je i dalje veliki
izazov
imajući
u
vidu
da
hroniĉnom stimulacijom lokalnog imunskog
taĉan
odgovora vode nastanku granulomatoznog
etiopatogenetski mehanizam nije definisan i
zapaljenja. Pokazano je da izvesne forme
da se u literaturi pominju razliĉiti modaliteti
SMR
leĉenja. Najširu primenu imaju sistemski
postojanjem
glikokortikoidi, iako pojedini autori negiraju
nastupa znaĉajno poboljšanje i/ili izleĉenje,
njihov pozitivan terapijski efekat u serijama
kako i u sluĉaju naše pacijentkinje.
obolelih pacijenata [20]. Drugi autori navode
znaĉajno kliniĉko poboljšanje nakon lokalnog
ubrizgavanja
triamcinolona
u
vidu
100
zaista
mogu
faktora
biti
ĉijim
povezane
sa
otklanjanjem
UDC: 616.833.17
Stojanović M., i sar. Sindrom Melkersson-Rosenthal. NČ urgent medic HALO 194, 2014;20(2):97:103
possible
LITERATURA
1.
J.
8.
Melkersson-Rosenthal
9.
van der Waal RI, Schulten EA, van der
L, et al. Granulomatous cheilitis and
van der Waal I. Cheilitis granulomatosa.
Eur
Acad
Dermatol
Borrelia burgdorferi: Polymerase chain
Venereol.
reaction and serologic studies in a
2001;15:519–23.
retrospective
Cernik C, Kerns MJ, Moad JC, Heffernan
Rosenthal
syndrome
syndrome. Oral Dis. 2010;16:707-08.
Melkersson–
Laryngol
11. Girlich C, Bogenrieder T, Palitzsch KD,
Otol.
Scholmerich
2002;116:386–88.
Crohn's
CP, Brandão AZR, de Castro MCM,
Miescher’s
report
of
Gastroenterol
update. Dent
two
Hepatol.
Clin
North
Am.
2005;49:203–21.
cheilitis
13. Sasaki R, Suzuki K, Hayashi T, Inasaka
granulomatosa. A presentation of five
H,
cases, Med Oral Pat Med Oral Patol Oral
Matsunaga
Cheilitis
Cir Bucal. 2004;9(5):427–29.
7.
J
a
oral tissue: differential diagnosis and
Camacho-Alonso F, Bermejo-Fenoll A,
P,
Orofacial
12. Alawi F. Granulomatous diseases of the
Otorhinolaryngol.
2007;73(1):132–33.
López-Jornet
G.
2002;14:873–76.
associated with Melkersson–Rosenthal
J
Lock
disease:
cases. Eur
Lambertucci JR, Cheilitis granulomatosa
Braz
J,
granulomatosis as initial manifestation of
Gonçalves DU, de Castro MM, Galvão
syndrome.
12
of eponymus:13 Melkersson Rosenthal
2009; 145:77-82.
NS.
of
10. Scully C, Langdon J, Evans J. Marathon
granulomatosa (GC). Arch Dermatol.
Jones
series
06.
in a 39/year old woman. Cheilitis
KL,
case
patients. Arch Dermatol. 2000;136:1502–
M. Asymptomatic, edematouos upper lip
Ang
Muellegger RR, Weger W, Zoechling N,
Kaddu S, Soyer HP, El Shabrawi-Caelen
Scheur MR, Wauters IM, Starink TM,
6.
syndrome
Pathol. 1989;67:393–95.
13.
5.
Melkersson-Rosenthal
A case report. Oral Surg Oral Med Oral
oral lesions. Oral Pathol. 1982;54:404–
4.
Oral
related to the exposure to food additives?
patients with special reference to their
3.
J
Pachor ML, Urbani G, Cortina P,
the
clinicopathologic study of thirty-three
J
Br
Lunardi C, Nicolis F, Peroli P, et al. Is
syndrome and cheilitis granulomatosa. A
2.
basis.
Maxillofac Surg. 1985;23:235–42.
Worsaae N, Cristensen KC, Schiodt M,
Reibel
allergic
Treatment.
Patton DW, Ferguson MM, Forsyth A,
101
Improvement
granulomatosa
Case
2011;3:151-54.
James J. Oro-facial granulomatosis: A
K.
Rep
after
of
Dental
Dermatol.
UDC: 616.833.17
Stojanović M., i sar. Sindrom Melkersson-Rosenthal. NČ urgent medic HALO 194, 2014;20(2):97:103
14. Requena C, Requena L, Alegre V, Serra
19. Balevi
B,
Melkersson–Rosenthal
C, Lombart B, Nagore E, et al. Adverse
syndrome: review of the literature and
reaction to silicone simulating orofacial
case report of a 10-year misdiagnosis.
granulomatosis. J Eur Acad Dermatol
Quintessence Int. 1997;28:265–69.
Venerol.
2014;
Apr
21.
doi:
20. Cocuroccia B, Gubinelli E, Annessi G,
10.1111/jdv.12522.
Zambruno G, Girolomoni G. Persistent
15. Rawlings NG, Valenzuela AA, Allen LH,
unilateral orbital and eyelid oedema as a
Heathcote JG. Isolated eyelid edema in
manifestation of Melkersson–Rosenthal
Melkersson–Rosenthal syndrome: a case
syndrome.
series. Eye. 2012; 26:163–66.
Venereol. 2005;19:107–11.
J
Eur
Acad
Dermatol
21. Sobjanek M, Michajłowski I, Zelazny I,
16. Ozgursoy OB, Karatayli Ozgursoy S,
Tulunay O, Kemal O, Akyol A, Dursun
Medrzycka-Dabrowska
G,
Włodarkiewicz A. What is the most
Melkersson–Rosenthal
syndrome
revisited as a misdiagnosed disease. Am J
effective
Otolaryngol.
granulomatosa in Melkersson-Rosenthal
2009;30:33–37.
17. Zeng W, Geng S, Niu X, Yuan J.
Complete
Melkersson–
treatment
W,
syndrome?
Rosenthal
J
Eur
of
Acad
cheilitis
Dermatol
Venereol. 2010;24(3):364-65.
syndrome with multiple cranial nerve
22. Bacci C, Valente ML. succesful treatment
palsies. Clin Exp Dermat. 2009;35:272–
of
74.
intralesional injection of triamcinolone. J
18. Shapiro M, Peters S, Spinelli HM.
Eur
Melkersson–Rosenthal syndrome in the
case
report.
Ann
Plast
Acad
granulomatosa
Dermatol
with
Venerol.
2010;24:363-64.
periocular area: a review of the literature
and
cheilitis
23. Barry O, Barry J, Langan S, Murphy M,
Surg.
Fitzgibbon J, Lyons JF. Treatment of
2003;50:644–48.
granulomatous cheilitis with infliximab.
Arch Dermatol. 2005;141:1080-82.
102
UDC: 616.833.17
Stojanović M., i sar. Sindrom Melkersson-Rosenthal. NČ urgent medic HALO 194, 2014;20(2):97:103
-
case report -
SYNDROMA MELKERSSON-ROSENTHAL SYNDROME
Stojanović Maja1,2, Rašković Sanvila2, Đurić Filipović Ivana1, Bolpačić Jasna2, Tomić-Spirić
Vesna2, Filipović Đorđe3, Perić-Popadić Aleksandra2
1
Faculty of Medical Sciences, Kragujevac, Serbia; 2KHospital for Allergology and
Immunology, Hospital-Clinical Center, Clinical Center of Serbia; 3Emergency Medical Services,
Belgrade, Serbia
ABSTRACT
The Melkersson–Rosenthal syndrome is a very rare clinical entity. Its classical form is being
characterized by the following triad: facial nerve palsy, swelling οf the lips and fissured tongue. The
presence of cheilitis granulomatosa without lingua plicata or facial palsies also is called Meischer
syndrome, which falls under the broader actegory of orofacial granulomatosis (OFG). As the
etiology remains unknown, treatment of CG is challenging. Here, we describe a case of cheilitis
granulomatosa that improved after treatment of periodontitis along with systemic antibiotics and
glucocorticoids.
Keywords: Syndrome Melkersson-Rosenthal, cheilitis granulomatosa, paralysis n.facialis,
angioedema
-
103
UDC: 616.98:578.833.2]:614.253
Ministarstvo zdravlja RS. Ebola. NČ urgent medic HALO 194, 2014;20(2):104:126
-
u fokusu -
PREPORUKE ZA SPREĈAVANJE I SUZBIJANJE PRENOŠENJA EBOLA
VIRUSNOG OBOLJENJA U ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA
MINISTARSTVO ZDRAVLJA REPUBLIKE SRBIJE
REPUBLIĈKA STRUĈNA KOMISIJA ZA NADZOR
NAD BOLNIĈKIM INFEKCIJAMA
BDBV, EBOV i SUDV specijesi su
UVOD
izazivali velike epidemije u Africi (Prilog
Ebola virusno oboljenje (EVO), ranije
1), dok RESTV i TAFV specijesi nisu
poznata kao ebola hemoragiĉna groznica
pokazivali epidemijski potencijal. RESTV
(ebola HG), je oboljenje koje je kod ljudi
vrlo teško
soj je dokazan kod ljudi na Filipinima i u
i ĉesto se završava smtnim
Kini, ali nije izazivao oboljenje ili smrt.
ishodom. U epidemijama, letalitet moţe
dostići i 90%, ali nastanak oboljenja moţe
Rezervoari infekcije
da se prevenira. Epidemije se uglavnom
Prirodnim
rezervoarima
ebola
javalju u selima centralne i zapadne Afrike
virusa se smatra vrsta afriĉkih voćnih
koja se nalaze blizini tropskih šuma.
slepih miševa iz familije Pteropodidae
Ebola je prvi put opisana tokom
(posebno rodovi Hypsignathus monstrosus,
epidemija koje su se istovremeno javile u
Epomops
Sudanu i Demokratskoj republici Kongo
franqueti
i
Myonycteris
torquata). Tako se geografska distribucija
1976. god. Bolest je dobila naziv prema
ovog virusa preklapa sa distribucijom
istoimenoj reci uz koju je prvi put opisana.
navedenih voćnih slepih miševa. Ovih
Etiologija
slepih miševa nema u Evropi. U Africi i
Prouzrokovaĉ bolesti je ebola virus
Aziji, pored voćnih slepih miševa izvori
zaraze mogu biti i šimpanze, gorile ili
koji je jedan od tri virusa iz familije
flavovirusa.
Virus
ima
5
drugi majmuni, antilope i divlje prase.
razliĉitih
Ipak, iako drugi primati mogu biti izvor
specijesa:

Bundibugyo ebolavirus (BDBV)

Zaire ebolavirus (EBOV)

Reston ebolavirus (RESTV)

Sudan ebolavirus (SUDV)

Taï Forest ebolavirus (TAFV).
infekcije za ljude, oni se ne smatraju
rezervoarom infekcije, već pre sluĉajnim
izvorom.
O obolevanju ţivotinja i merama
koje je potrebno preduzeti u animalnoj
populaciji i kod ljudi u Africi dato je u
Prilogu 2.
104
UDC: 616.98:578.833.2]:614.253
Ministarstvo zdravlja RS. Ebola. NČ urgent medic HALO 194, 2014;20(2):104:126
laboratorijskim
Glavni izvor zaraze za humanu
populaciju je ĉovek.
nalazama
zapaţa
se
leukopenija, trombocitopenija i povišeni
Put prenošenja
enzimi jetre. U terminalnoj fazi bolesti,
javalju se neurološki poremećaji, znaci
Oboljenje se u ljudsku populaciju
unosi preko kontkta sa krvlju, telesnim
encefalitisa, a kod nekih osoba nastaje i
izluĉevinama
unutrašnje
i
organima
inficiranih
ili
spoljašnje
(krvarenja na mestu uboda, hematemeze,
ţivotinja, što je opisano u Africi.
Ebola se dalje širi interhumano,
melena, hemoptizije, itd).
putem direktnog kontakta (preko ledirane
Dužina zaraznosti
koţe ili sluzokoţe) sa krvlju, izluĉevinama,
organima
ili
telesnim
krvarenja
Оsоbе inficirаnе virusоm еbоlе su
teĉnostima
zаrаznе svе dок је virus prisutаn u krvi i
inficiranih osoba, ili putem indirektong
tеlеsnim tеĉnоstimа. U period inkubacije
kontakta sa kontaminiranim predmetima i
osoba nije zarazna. Zaraznost poĉinje sa
površinama.
pojavom prvih simptoma
bolesti i
Zdravstveni radnici se najĉešće
povećava se tokom bolesti. Posle preleţale
zaraze tokom nege pacijenta sa suspektnim
bolesti, bolesnik nije znaĉajan izvor zaraze.
ili dokazanim EVO. Infekcija nastaje
MeĊutim, treba imati u vidu da takva
tokom bliskog kontakta sa pacijentom
osoba moţe da izluĉuje virus putem
ukoliko se zdravstveni radnik striktno ne
genitalnog sekreta još 7 nedelja nakon
pridrţava
oporavka, te je moguće da se virus prenese
preporuĉenih
mera
predostroţnosti.
i seksualnim putem.
Dijagnoza
Dužina inkubacije, simptomi i
Pre postavljanja dijagnoze potrebno
znaci oboljenja
je
Duţina inkubacije je 2 do 21 dan,
šigelozu,
proseĉno oko 8 dana.
poĉinje
malariju,
koleru,
trbušni
tifus,
leptospirozu,
kugu,
rikecioze, rekurentnu groznicu, meningitis,
hepatitis ali i druge hemoragiĉne groznice.
EVO je teško virusno oboljenje
koje
iskljuĉiti
visokom
Laboratorijska potvrda infekcije
temepraturom, intezivnom malaksalošću,
postavlja se primenom nekoliko vrsta
bolovim
testova:
u
gušoboljom.
povraćanje,
iznenada
mišićima,
Nakon
dijreja,
sa
glavoboljom
toga
ospa
se
po
i
javlja
koţi

i
Dokazivanjem
antivirusnih
poremećaj funkcije bubrega i jetre. U
specifiĉnih
antitela
ELISA testova,
105
primenom
UDC: 616.98:578.833.2]:614.253
Ministarstvo zdravlja RS. Ebola. NČ urgent medic HALO 194, 2014;20(2):104:126

Detekcijom virusnih antigena
zdravstvenim

Testom neutralizacije serumom
radnici su duţni da se pridrţavaju mera

RT-PCR
navedenih u daljem tekstu pri kontaktu sa

Elektronskom mikroskopijom
pacijentom koji:

Izolacijom virusa na kulturi tkiva
ustanovama.
Zdravstveni
1. Ima temperature višu od 38,6o C i
simptome
Obrada uzoraka uzetih od obolelih nosi
kao
što
su
izrazita
ekstremni rizik za infekciju, te bi je trebalo
glavobolja, bolovi u mišićima,
obavljati sa najvećim mogućim nivoom
povraćanje, dijareja, abdominalni
zaštite (u laboratorijama nivoa bezbednosti
bolovi ili neobjašnjene hemoragije;
4- BSL4).
i
2. Ima neki od faktora rizika u
Vakcine i lečenje
poslednje tri nedelje od pojave
Za sada nisu dostupne vakcine
simptoma: kontakt sa krvlju i
odobrene za upotrebu kod ljudi. Nekoliko
telesnim
ih je u fazi ispitivanja, ali ni jedna nije
suspetnog ili obolelog od EVO,
odobrena za kliniĉku upotrebu.
dolazi iz podruĉja gde postoji
Teško
obolelim
teĉnostima
pacijenta
pacijentima
aktuelna transmisija ebole, ili je u
neophodna je intenzivna nega i terapija.
endemskom podruĉju imao direktni
Oni su ĉesto dehidrirani i neophodna im je
kontakt sa slepim miševima ili
oralna
drugim primatima. Diferencijalno
rehidratacija
rastvorima
ili
elektrolitnim
intravenska
nadoknada
dijagnostiĉki
teĉnosti.
u zemlje u kojima ima ebole.
ovu infekciju. Novi lekovi su u fazi
Prenošenje EVO u zdravstvenim
istraţivanja.
ustanovama
I
(EVO)
nastaje
nesprovoĊenja
SUZBIJANJE
u
sluĉaju
adekvatnih
mera
predostroţnosti (opreza).
PRENOŠENJA EBOLA VIRUSNOG
OBOLJENJA
iskljuĉiti
malariu kod osoba koje su putovale
Nije dostupna ciljana terapija za
SPREĈAVANJE
treba
U
S obrzirom da je nekada teško
ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA
pravovremeno prostaviti dijagnozu EVO,
zbog nespecifiĉnih simptoma i znakova
Rano otkrivanje obolelog je od
kljuĉnog znaĉaja za preduzimanje mera
oboljenja,
neophodno
spreĉavanja i suzbijanja širenja EVO u
zdravstveni radnici striktno pridrţavaju
standardnih
106
mera
je
da
se
svi
predostroţnosti
UDC: 616.98:578.833.2]:614.253
Ministarstvo zdravlja RS. Ebola. NČ urgent medic HALO 194, 2014;20(2):104:126
(opreza) koje se primenjuju tokom nege
8. Postupci sa vešom;
SVAKOG
9. Bezbedno odlaganje medicinskog
pacijenta,
bez
obzira
na
otpada;
postavljenu dijagnozu.
10. Postupci
predstavljaju jednostavan set efektivnih
medicinskom
Detaljnije o standardnim merama
ciljem zaštite i zdravstvenih radnika i
predostroţnosti dato je u prilogu 3.
pacijenata od infekcija koje izaziva veliki
i
sa
opremom.
praktiĉnih radnji koje se obavljaju sa
mikroorganizama
bezbednog
sistema za odlaganje otpada.
Standardne mere predostroţnosti
broj
korišćenje
Zdravstveni radnici koji su u
obuhvataju
kontaktu sa
sledeće:
osobom sa sumnjom na
EVO ili bolesnikom sa laboratorijski
1. Higijenu ruku;
potvrĊenim EVO, pored standardnih
2. Nošenje rukavica pri kontaktu sa
mera predostroţnosti, moraju da se
krvlju,
telesnim
teĉnostima,
pridrţavanju i mera navedenih u daljem
lediranom koţom i sluzokoţom;
tekstu, kako bi spreĉili izloţenost krvlju,
3. Nošenje maske, zaštite za oĉi
telesnim teĉnostima ili kontakt bez zaštitne
ako je moguće prskanje krvi ili
opreme sa suspektnim ili obolelim od
drugih telesnih teĉnosti;
EVO.
4. Nošenje zaštitnih mantila (po
Sve navedene mere koje treba da
potrebi i plastiĉnih kecelja) ako
poštuju zdravstveni radnici primenjuju se
je moguće prskanje krvi ili
uvek pri bliskom kontaktu sa suspektnom
drugih telesnih teĉnosti;
ili osobom obolelom od EVO.
5. Prevencija uboda iglom i oštrim
Laboratroijski radnici su takoĊe
izloţeni riziku. Uzroci za laboratorijsko
predmetima;
6. Respiratorna higijena;
7. Ĉišćenje
svih
površina
ispitivanje od osoba sa sumnjom ili
u
obolelih od EVO treba da uzima obuĉeno
zdravstvenoj ustanovi;
osoblje, u opremljenoj laboratoriji.
107
UDC: 616.98:578.833.2]:614.253
Ministarstvo zdravlja RS. Ebola. NČ urgent medic HALO 194, 2014;20(2):104:126
PREPORUKE
Komponenta


Izolacija pacijenta


Liĉna zaštitna
oprema (LZO)

Preporuka
Komentar
Izolovati osobu sa sumnjom na
EVO ili bolesnika sa laboratorijski
potvrĊenim EVO u zasebnoj sobi sa
mokrim ĉvorom, lavaboom, teĉnim
 Obezbediti da na ulazu
sapunom i papirnim ubrusima za
u sobu za izolaciju
ruke, kao i sredstvom za higijenu
postoji osoba koja će
ruku na bazi alkohola (i kupatilom).
nadgledati pravilno
Vrata sobe drţati zatvorena.
korišćenje liĉne zaštitne
U sluĉaju većeg broja bolesnika sa
opreme (LZO) svog
sumnjom ili potvrĊenim EVO,
osoblja koje ulazi u
moţe se primeniti i kohortna
sobu za izolaciju.
izolacija (veći broj pacijenata se
 Osigurati da kliniĉko i
smešta u istu sobu za izolaciju), ali
nekliniĉko osoblje bude
uvek voditi raĉuna da pacijenti sa
zaduţeno samo za rad u
sumnjom na EVO ne budu u istoj
delu za izolaciju, a ne i
sobi sa bolesnicima sa
u drugom delu
laboratorijski potvrĊenim EVO.
bolnice/odeljenja.
Razmak izmeĊu kreveta mora da
bude najmanje 1 metar.
Broj osoblja koji ulaze u sobu za
izolaciju svesti samo na neophodne.
Svo osoblje koje ulazi u sobu za
 Preporuka je da svo
izolaciju mora da nosi najmanje
osoblje pre nego uĊe u
sledeću LZO:
sobu za ili prostor za
o Rukavice
izolaciju stavi LZO
o Nepromoĉiv zaštitni mantil
redosledom kao što je
koji pokriva radnu uniformu
navedeno u prilogu 4a.
(sa dugim pantalonama) i koţu
Kada osoblje izlazi iz
ili zaštitni mantil i
sobe/prostora za izolaciju,
nepromoĉivu kecelju
LZO treba paţljivo da
o Štitnik za oĉi (naoĉare ili
skine, redosledom
štitnik za lice) u cilju
navedenim u prilogu 4b,
spreĉavanja prskanja
da ne bi došlo do
infektivnih kapljica u nos, usta
kontaminacije konjuktiva,
ili konjuktive
sluzokoţe ili odeće
o Partikularnu masku*
potencijalno infektivnim
Dodatna LZO teba da se nosi u
materijalom. Potrebno je:
odreĊenim situacijama (pri
 Odbaciti opremu za
kontatku sa velikom koliĉinom
jednokratnu upotrebu ili
krvi i drugim telesnim
 Oprati i dezinfekovati
teĉnostima, povraćenim
opremu prema upustvu
sadrţajem ili fecesom i to:
proizvoĊaĉa i preporuka
o Dva para rukavica
koje se primenjuju u
o Kaljaĉe (zatvorene, bez rupica)
zdravstvenoj ustanovi
da bi se izbegla kontaminacija
za LZO koja se
krvlju i drugim telesnim
višekratno koristi. Npr,
teĉnostima ili ubod oštrim
nakon svake upotrebe
predmetima.
zaštine naoĉare vodom i
108
UDC: 616.98:578.833.2]:614.253
Ministarstvo zdravlja RS. Ebola. NČ urgent medic HALO 194, 2014;20(2):104:126
Komponenta
Postupci sa
medicinskom
opremom
Postupci tokom
nege bolesnika
Preporuka
 U toku nege inficiranog bolesnika
treba koristiti samo za to
namenjenu medicinsku opremu
(ako je moguće poţeljna je
primena medicinske opreme za
jednokratnu upotrebu).
 Ako se u toku nege koristi
medicinska oprema koja ima drugu
namenu
ili
se
primenjuje
višekratno, nakon upotrebe treba je
mehaniĉki oĉistiti, a potom
dezinfikovati prema preporukama
proizvoĊaĉa ili prema uputstvu o
reprocesovanju medicinske opreme
zdravstvene ustanove.
 Ograniĉiti upotrebu igala i drugih
oštrih predmeta koliko god je
moguće.
 Felbotomija, sve procedure i
laboratorijska ispitivanja treba
ograniĉiti na minimum neophodan
za suštinsku dijagnostiku i
medicinsku negu.
 Iglama i oštrim predmetima
rukovati sa izuzetnom paţnjom i
109
Komentar
deterdţentom. U cilju
odstanjivanja
organiskih materija,
potrebno je zaštitne
naoĉare dezinfekovati,
tj. potopiti ih u rastvor
hlornih preparata u
koncentraciji 1000 ppm
najmanje 30 min.
Nakon toga, moraju se
dobro isprati vodom.
 Higijena ruku mora da se
obavi ODMAH nakon
skidanja LZO.
 Parikularna maska* je
maska sa visokim nivoom
filtracije, a ĉvrsto prileţe
uz lice. Prema ameriĉkim
standardima oznaĉava se
kao respiator N95 (imaju
nivo filtracije 95%), a
prema evropskim
standardima imaju oznaku
FFP2 (nivo filtracije 94%).
 Npr. ukoliko se ne koristi
stetoskop samo za jednog
pacijenta , ceo stetoskop
dobro oĉistiti vodom i
deterdţentom, a zatim
obrisati alkoholom,
izmeĊu pregleda dva
pacijenta.
 Ne prenositi opremu iz
jedne u drugu sobu za
izolaciju. Pored toga, u
sobi za izolaciju drţati
samo neophodnu opremu.
Npr, ne unositi istorije
bolesti u sobu za izolaciju.
UDC: 616.98:578.833.2]:614.253
Ministarstvo zdravlja RS. Ebola. NČ urgent medic HALO 194, 2014;20(2):104:126
Komponenta





Zaštita
zdravstvenih
radnika prilikom
izvoĊenja
procedura sa
produkcijom
aerosola (PPA)



Higijena ruku
Preporuka
nakon upotrebe treba ih odlagati u
za to namenjene, zapeĉaćene i
neprobojne
kontejnere
za
infektivni medicinski otpad.
Izbegavati izvoĊenje PPA kod
bolesnika sa EVO.
Ukoliko je kod inficiranog
pacijenta
izvoĊenje
PPA
neminovno, koristiti mere za
smanjivanje rizika ekspozicije
nastalom aerosolu.
Posetioci ne treba da budu prisutni
tokom izvoĊenja PPA.
Ograniĉiti
broj
zdravstvenih
radnika prisutnih u toku PPA samo
na onaj od suštinske vaţnosti za
pruţanje nege i podrške pacijentu.
PPA izvoditi u zasebnoj sobi,
poţeljno je postojanje soba za
izolaciju sa negativnim pritiskom.
U toku PPA drţati vrata od sobe
zatvorena, osim u sluĉaju ulaska i
izlaska iz sobe, koje treba svesti na
minimum tokom i neposredno
nakon izvoĊenja PPA.
Zdravstveni radnici koji izvode
PPA treba da koriste liĉnu zaštitnu
opremu: rukavice, mantil za
jednokratnu upotrebu, potpunu
zaštitu za lice sa frontalne i boĉnih
strana (štitnik za lice ili naoĉare ) i
partikularnu masku sa stepenom
filtracije od najmanje 95%* ili
više**, kao i kaljaĉe.
Nakon izvoĊenja PPA sprovesti
proceduru ĉišćenja i dezinfekcije
svih površina u prostoriji.
Ukoliko je liĉna zaštitna oprema,
taĉnije partikularne maske, za
višekratnu upotrebu, paţljivo je
oĉistiti i dezinfikovati prema
preporukama proizvoĊaĉa. Ovu
proceduru izvode samo za to
obuĉene osobe.
 Svi zdravstveni radnici treba da
primenjuju meru higijene ruku što
ĉešće, a obavezno:
o pre stavljanja rukavica prilikom
oblaĉenja LZO
110
Komentar

Mada ne postoji u
potpunosti usvojena lista
procedura kod kojih se
produkuje infekivni
aerosol, u njih se obiĉno
ubrajaju: bronhoskopija,
indukcija sputuma,
intubacija i ekstubacija,
toaleta disajnih puteva i
mehaniĉka ventilacija i
otvorena sukcija vazdušnih
puteva.
 Zbog postojanja
potencijalnog rizika za
osoblje koje bi vršilo
reprocesovanje
partikularnih maski za
višekratnu upotrebu,
preporuĉuje se jednokratno
korišćenje partikularne
maske.
 **Parikularne maske sa
nivom filtracije 99,95%
(FFP3, prema evropskoj
nomenklaturi). Postupci za
stavljanje i skidanje ove
maske prikazani su u
prilozima 5a i 5b.
 Higijena ruku se izvodi
pranjem
vodom
i
sapunom ili primenom
sredstava
na
bazi
alkohola, tehnikama koje
UDC: 616.98:578.833.2]:614.253
Ministarstvo zdravlja RS. Ebola. NČ urgent medic HALO 194, 2014;20(2):104:126
Komponenta
Preporuka
o pre izvoĊenja ĉistih/aseptiĉnih
procedura kod pacijenta
o posle svake ekspozicije krvlju
ili telesnim teĉnostima
pacijenta
o posle kontakta sa svim i
potencijalno kontaminiranim
površinama/medicinskom
opremom u neposrednoj blizini
pacijenta
o posle skidanja LZO,
ukljuĉujući i rukavice.
 Rukovodstvo
zdravstvene
ustanove
je
odgovorno
za
postojanje
dovoljne
koliĉine
sredstava za izvoĊenje higijene
ruku.
 Sve površine u okolini pacijenta se
moraju
detaljno
i
paţljivo
mehaniĉki ĉistiti i dezinfikovati
(sveţe pripremljenim preparatima
hlora),
a
sa
potencijalno
infektivnim telesnim teĉnostima
kao što su krv, znoj, povraćeni
sadrţaj, feces treba bezbedno
rukovati.
 Zdravstveni radnici koji ĉiste i
dezinfikuju moraju u toku ovih
procedura nositi liĉnu zaštitnu
opremu.
Zaštita
zdravstvenih
radnika u kolima
HP (koji prevoze
osobu sa
sumnjom na
EVO ili
 Zdravstveni radnici u kolima hitne
bolesnika sa
pomoći (HP) kod prevoza osobe sa
laboratorijski
sumnjom ili obolelog od EVO
potvrĊenim EVO
treba da se pridrţavaju svih
navedenih mera predostroţnosti u
radu sa ovim bolesnicima.
Postupci sa
 Osolje koje vrši ĉišćenje
površinama u
soba/prostora za izolaciju treba da
zdravstvenoj
nosi ĉvrste, gumene rukavice,
ustanovi
nepropusnu kecelju i kaljaĉe.
 Pored toga, ovo osoblje mora da
nosi i zaštitu za lice (štitnik za lice
ili masku i naoĉare) kada obavljaja
poslove kao što je odlaganje
teĉnog otpada tj. telesne teĉnosti
koja moţe izazvati prskanje, ili
kada ĉisti površine kontaminirane
krvlju ili telesnim teĉnostima
111
Komentar
su prikazane u prilogu 6a
i 6b. Ako su ruke vidljivo
zaprljane, obavezno ih
oprati vodom i sapunom.
 Higijena ruku se izvodi i
u sobi za izolaciju uvek
kada je to potrebno, tj.
prema
navedenom
uputstvu.
 Ukoliko se u sobi za
izolaciju
nalazi
više
pacijenta,
obavezno
obaviti higijenu ruku
izmeĊu
nege
dva
pacijenta.
UDC: 616.98:578.833.2]:614.253
Ministarstvo zdravlja RS. Ebola. NČ urgent medic HALO 194, 2014;20(2):104:126
Komponenta
Postupci sa
posteljinom
Bezbedno davanje
injekcija
Postupak sa
infektivnim
otpadom
Preporuka
Komentar
bolesnika.
 Primenjivati
uobiĉajene
standardne
procedure
za
prevenciju i suzbijanje infekcija u
zdravstvenoj ustanovi taĉnije
potrebno je poštovanje svih ranije
ustanovljenih
procedura
za
ĉišćenje i dezinfekciju medicinske
opreme i svih površina.
 Površine najpre oprati vodom i
deterdţentom, a zatim vršiti
dezinfekciju sveţe pripremljeniim
preparatima hlora (koji sadrţe
0,5%, odnosno 1000 ppm hlora).
 Prilikom rukovanja posteljinom
nakvašenom telesnim teĉnostima
pacijenta, nositi LZO (rukavice,
zaštitni mantil/kecelju, kaljaĉe i
zaštitu za lice (masku i zaštitne
naoĉare ili štitnik za lice).
 Posteljina treba da u sobi za izolaciju
bude stavljena u obeleţene
nepropusne vreće (izmet prethodno
odstraniti u toalet).
 Posteljina se zatim u kontejnerima
direktno odnosi u perionicu gde se
odmah pere vodom i deterdţentom u
mašini za pranje veša.
 Primenjivati praksu bezbednog
davanja injekcija kao deo
standardnih mera predostroţnosti.
 Prilikom rukovanja infektivnim
otpadom nositi LZO (rukavice,
zaštitni mantil/kecelju, kaljaĉe i
zaštitu za lice (masku i zaštitne
naoĉare ili štitnik za lice).
 Postupati sa infektivnim otpadom
prema uobiĉajenoj proceduri za ovu
vrstu otpada (Pravilnik o upravljanju
medicinskim otpadom).


Trajanje
sprovoĊenja mera
predostroţnosti
 Trajanje sprovoĊenja mera
predostroţnosti odreĊuje se na
osnovu okolnosti u vezi sa svakim
sluĉajem infekcije, a na osnovu
zakonske regulative (Zakon o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti RS)
112
Sva oprema za
injektiranje i parenteralno
davanje lekova koja se
unosi u sobu u kojoj je
inficirani pacijent treba da
se koristi samo kod tog
pacijenta i nakon
upotrebe se odloţi kao
infektivni medicnski
otpad.
Faktor koje treba razmotriti
kod donošenja odluke o
trajanju primene mera
predostroţnosti: prisustvo
simptoma infekcije, datum
povlaĉenja simptoma
infekcije, ostala stanja koja
zahtevaju primenu mera
predostroţnosti (npr. TBC,
UDC: 616.98:578.833.2]:614.253
Ministarstvo zdravlja RS. Ebola. NČ urgent medic HALO 194, 2014;20(2):104:126
Komponenta
Preporuka


o
o
o
Praćenje i odnos
prema
potencijalno
eksponiranim
osobama
o

Zdravstvena ustanova treba da
razmotri procedure praćenja i odnosa
prema potencijalno eksponiranim
osobama.
Zdravstvene ustanove treba da
razviju procedure u vezi sa
bolovanjima zdravstvenih radnika
koje su u skladu sa
javnozdravstvenom praksom.
Osigurati da su svi zdravstveni
radnici, ukljuĉujući i osoblje koje
obavlja sve osnovne delatnosti, u
vezi sa funkcionisanjem
zdravstvenih ustanova svesni
procedure bolovanja.
Osoba koja je imala perkutanu ili
mukokutanu ekspoziciju na krv,
telesne teĉnosti, secrete, ekskrete
inficiranog treba da:
Prestane da radi, izaĊe iz
sobe/prostora za izolaciju, paţljivo
skine LZO i odmah ispere
izloţenu koţu sapunom i vodom.
Eksponirane mukozne membrane
(npr.konjuktive) treba obilno da
ispere vodom ili rastvorima za oĉi.
Odmah prijavi ekpoziciju
zaposlenog sluţbi zdravstvene
ustanove zaduţenoj za nadzor nad
povredama na radu a u vezi sa
infektivnim agensima (npr. HIV,
HCV).
Zdravstveni radnici koji su bili
izloţeni nezaštićenom kontaktu sa
inficiranim (npr. nisu nosili
preporuĉenu LZO u toku kontakta ili
su bili direktno eksponirani krvi i
telesnim teĉnostima), a iznenada
razviju povišenu telesnu temperature,
osete slabost i bolove u mišićima,
poĉnu da povraćaju ili dobiju proliv
ili bilo koji oblik hemoragije treba
da:
o Odmah prestanu da rade i ne
dolaze na posao do daljnjeg.
o Obaveste o svom zdravstvenom
113
Komentar
Clostridium difficile), kao i
dostupni laboratorijski
pokazatelji
UDC: 616.98:578.833.2]:614.253
Ministarstvo zdravlja RS. Ebola. NČ urgent medic HALO 194, 2014;20(2):104:126
Komponenta

Praćenje,
zdr.vaspitanje, i
postupci sa
posetiocima




Preporuka
Komentar
stanju nadleţne koji će dalje
obavestiti sve u zdravstvenom
sistemu.
o Jave se doktoru koji će obaviti
brzu medicinsku procenu i uraditi
potrebne laboratorijske testove.
o Pridrţavaju se preporuka za
odsutvovanje sa posla dok god
mogu predstavljati izvor infekcije
za druge.
Zdravstveni radnici koji nemaju
simptome, a bili su izloţeni
nezaštićenom kontaktu sa inficiranim
(npr. nisu nosili preporuĉenu LZO u
toku kontakta ili su bili direktno
eksponirani krvi i telesnim
teĉnostima) treba medicinski pratiti,
uz obavezno praćenje febrilnosti,
tokom 21 dan od poslednje
izloţenosti.
o Bolnica treba da razmotri
procedure koja predviĊa dva
svakodnevna kontakta sa
eksponiranom osobom u cilju
dobijanja informacije o
potencijalnim simptoma i radi
dokumentovanja izmerene telesne
temperature.
o Ako nakon ovog perioda osoba
nema simptome i znakove
infekcije, a u skladu sa
definisanom procedurom,moţe se
vratiti na posao.
Zabraniti ulazak posetioca u sobu za
izolaciju.
Izuzetno, poseta moţe da se dozvoli
bolesniku kod koga se proceni da će
ona imati povoljen uticaj za njegov
 Posetioci koji su bili u
oporavak (npr. roditelji kod dece).
kontaktu sa obolelim od
Uspostaviti proceduru uvida u
ebole, pre ili tokom
zdravstveno stanje posetioca i njhovo
njegove hospitalizacije, su
zdravstveno vaspitanje.
mogući izvor zaraze za
Posete treba da budu zakazane da se
druge pacijente, posetioce i
omogući:
osoblje.
o Skrining na ebolu (tj.
registrovanje temperature i drugih
simptoma) pre ili po dolasku u
bolnicu;
o Procena rizika po zdravlje
114
UDC: 616.98:578.833.2]:614.253
Ministarstvo zdravlja RS. Ebola. NČ urgent medic HALO 194, 2014;20(2):104:126
Komponenta


Postupak sa
umrlim licima

Obdukcija


Preporuka
posetioca i njihove sposobnost da
se ponašaju u skladu sa
preporuĉenim merama;
o Pruţanje informacija o higijeni
ruku, minimalnom kontakta sa
površinama, postupcima
korišćenja LZO, pre ulaska u deo
za negu pacijenta i s obu za
izolaciju;
o Kretanje posetioca u zdravstvenoj
ustanovi mora da bude ograniĉeno
ne deo gde se nalazi osoba koju
posećuju i ĉekaonica neposredno
uz taj deo.
Prilikom rukovanje sa telima osoba
umrlih od EVO ili suspektnih na
EVO, treba nositi LZO
(nepromoĉivu kecelju, partikularnu
masku, zaštitne naoĉare ili štitnik za
lice, dupli par rukavica).
Telo staviti u duplu vreću, zatvoriti je
i njenu spoljašnju površinu obrisati
hlornim preparatom i oznaĉiti
oznakom za visoko infektivan
material, te ga odmah prebaciti u
mrtvaĉnicu.
Posmrtne ostatke treba odmah
poloţiti u kovĉeg i što je moguće pre
sahraniti (prema Zakonu o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti).
Obdukciju obavljati samo ako je
krajnje neophodna.
Osoblje koje vrši obdukciju mora da
nosi LZO.
Komentar
Literatura:
-ipc-guidance-ebolafinal-
1.
09082014.pdf?ua=1
World Health Organization. Interim
Infection Prevention and Control
2.
CDC. Infection Prevention and
Guidance for Care of Patients with
Control Recommendations for
Suspected or Confirmed Filovirus
Hospitalized Patients with Known or
Haemorrhagic Fever in Health-Care
Suspected Ebola Hemorrhagic Fever
Settings, with Focus on Ebola. WHO,
in U.S. Hospitals. CDC, Atlanta.
Geneva, 2014. Dostupno na:
Dostupno na:
http://www.who.int/csr/resources/who
http://www.cdc.gov/vhf/ebola/hcp/infe
115
UDC: 616.98:578.833.2]:614.253
Ministarstvo zdravlja RS. Ebola. NČ urgent medic HALO 194, 2014;20(2):104:126
3.
ction-prevention-and-control-
N°103.Updated April 2014.WHO,
recommendations.html.
Geneva. Dostupno na:
World Health Organization. Ebola
http://www.who.int/mediacentre/facts
virus disease. Fact sheet
heets/fs103/en/
Prilog 1. Epidemije Ebola virusnog oboljenja (ebola hemoragiĉne groznice)
Godina
Zemlja
Ebolavirus species Inficirani Umrli Letalitet
2012
2012
2012
2011
2008
2007
2007
2005
2004
Demokratska Republika Kongo Bundibugyo
Uganda
Sudan
Uganda
Sudan
Uganda
Sudan
Demokratska Republika Kongo Zaire
Uganda
Bundibugyo
Demokratska Republika Kongo Zaire
Kongo
Zaire
Sudan
Sudan
57
7
24
1
32
149
264
12
17
29
4
17
1
14
37
187
10
7
51%
57%
71%
100%
44%
25%
71%
83%
41%
2003 (Nov-Dec) Kongo
Zaire
35
29
83%
2003 (Jan-Apr) Kongo
Zaire
143
128
90%
2001-2002
2001-2002
2000
1996
Zaire
Zaire
Sudan
Zaire
59
65
425
1
44
53
224
1
75%
82%
53%
100%
1996 (Jul-Dec) Gabon
Zaire
60
45
75%
1996 (Jan-Apr) Gabon
Zaire
31
21
68%
315
1
52
34
1
284
318
254
0
31
22
1
151
280
81%
0%
60%
65%
100%
53%
88%
1995
1994
1994
1979
1977
1976
1976
Kongo
Gabon
Uganda
Juţna Afrika (ex-Gabon)
Demokratska Republika Kongo Zaire
Obala Slonovaĉe
Taï Forest
Gabon
Zaire
Sudan
Sudan
Demokratska Republika Kongo Zaire
Sudan
Sudan
Demokratska Republika Kongo Zaire
Prilog 2. Ebola kod ţivotinja
Poput ljudi i drugi primati se smatraju sluĉajnim izvorom, ali ne i rezervoarom virusa Ebole u
prirodi. Od 1994. god. epizootije izazvane EBOV i TAFV specijesima registrovane su u šimpanzi i
116
UDC: 616.98:578.833.2]:614.253
Ministarstvo zdravlja RS. Ebola. NČ urgent medic HALO 194, 2014;20(2):104:126
gorila. RESTV uzrokovao je ozbiljnu epizootiju u makaki majmuna (Macaca fascicularis) na
farmama na Filipinima odakle su u improtovani u US u 1989, 1990, i 1996 i u Italiju 1992. Od
2008. RESTV virusi su registrovani kao uzoĉnici epizootija sa viskom stopom smrtnosti u svinja u
NR Kini i na Filipinima. Uoĉene su i asimptomatske infekcije kod svinja. Eksperimentalna
inokulacija RESTV pokazala je da ovaj virus u tih ţivotinja ne moţe da izazove bolest.
Sprečavanje i suzbijanje ebole
Ni za ţivotinje nije dostupna vakcina protiv RESTV. Rutinsko ĉišćenje i dezinfekcija farmi svinja i
majmuna (hlorni preparati ili drugi deterdţenti) su efektivna mera inaktivacije virusa.
U sluĉaju sumnje na epizootiju potrebno je odmah organizovati karantin. Izdvajanje inficiranih
ţivotinja, njihovo uništavanje, kao i nadzor nad sahranjivanjem ili spaljivanjem leševa ţivotinja
neophodni su za redukciju rizika prenosa infekcije sa ţivotinja na ljude. Ograniĉavanje ili zabrana
kretanja ţivotinja izmeĊu farmi u kojima ima i onih gde nema inficiranih ţivotinja moţe doprineti
spreĉavanju širenja bolesti.
Epizootije izazvane RESTV u svinja i majamuna prethode humanim infekcijama, pa je aktivan
nadzor u cilju ranog otkrivanja bolesti kod ţivotinja od esencijalne vaţnosti za vetereinarske i
humane javnozdravstvene vlasti.
Redukcija rizika od infekcije kod ljudi u endemskim podruĉjima
U odsustvu efektivne, ciljane terapije i vakcina za humanu upotrebu, podizanje svesti o faktorima
rizika za nastanak infekcije, ali i primena adekvatnih mera prevencije od strane svakog pojedinca
jedini su naĉin da se smanji broj nastalih humanih infekcija i njihovih smrtnih ishoda.
U Africi, u toku epidemije, potrebno je redukciju rizika za nastanak infekcije fokusirati na nekoliko
osnovnih aktivnosti:

Redukovati rizik prenosa sa divljih ţivotinja (voćnih slepih miševa, majmuna) na ljude, što
se posebno odnosi na konzumaciju ţivog mesa. Tokom rada sa ţivotinjama potrebno je
koristiti zaštitne rukavice i drugu zaštitnu opremu. Pre konzumacije sve ţivotinjske
proizvode neophodno je termiĉki obraditi.
Redukovati rizik prenosa sa osobe na osobu, koji nastaje pre svega u direktnom i bliskom
kontaktu sa inficiranom osobom, taĉnije sa njenim telesnim teĉnostima. Blizak kontakt sa
inficiranim osobama treba izbegavati. Osobe koje brigu o inficiranim sprovode u kućnim
uslovima treba da korsite zaštitne rukavice i drugu liĉnu zaštitnu opremu. Redovna higijena
ruku nakon svih aktivnosti u negovanju inficiranh (u bolniĉkim i kućnim uslovima) je
obavezna mera prevencije.

U zajednicama koje su pogoĊene epidemijom potrebno je sprovesti edukaciju stanovništva o
prirodi infekcije, merama njene prevencije, kao i vaţnosti pravilnog sahranjivanja
preminulih. Osobe preminule od ove infekcije potrebno je shraniti brzo i sigurno. Farme
117
UDC: 616.98:578.833.2]:614.253
Ministarstvo zdravlja RS. Ebola. NČ urgent medic HALO 194, 2014;20(2):104:126
svinja u Africi igraju znaĉajnu ulogu u širenju bolesti zbog prisustva voćnih slepih miševa
na njima. U tom smislu je neophodno preduzeti sve sigurnosne mere.
Prilog 3. Standardne mere predostroţnosti (opreza)
1. Higijena ruku

Obavljati higijenu ruku sredstvom na bazi alkohola u rutinskoj higijeni ruku kada one nisu
vidljivo zaprljane. To je brţi i efektivniji naĉin za obavljanje higijene ruku, sa manjim
iritiranjem koţe.

Pranje ruku vodom i teĉnim sapunom se obavlja ukoliko su ruke vidljivo zaprljane ili
kontaminirane.

Ukoliko postoji mogućnost da su ruke kontaminirane sporama bakterija (npr. sporama
Clostridium difficile-a) iskljuĉivo se preporuĉuje pranje ruku vodom i sapunom.
Indikacije za higijenu ruku:
1.
Pre kontakta sa pacijentom
2.
Pre aseptiĉnih procedura
3.
Nakon kontakta sa telesnim teĉnostima i izluĉevinama
4.
Nakon kontakta sa pacijentom
5.
Nakon kontakta sa predmetima iz pacijentove okoline
2. Nošenje rukavica

Nositi rukavice pri kontaktu sa krvlju, telesnim teĉnostima, lediranom koţom i sluzokoţom.

Promeniti rukavice kod izmeĊu izvoĊenja dve razliĉite procedure kod istog pacijenta, nakon
kontakta sa potencijalno infektivnim materijalom.

Skinuti ih nakon upotrebe, pre nego se dodirnu nekontaminirane površine i oprema, a pre
nege drugog bolesnika.

Obaviti higijenu ruku odmah nakon skidanja rukavica.
3. Nošenje maske, zaštite za oĉi, nos i usta

Nositi (1) hiruršku masku i zaštitu za oĉi (masku sa štitnikom za oĉi ili naoĉare), ili (2)
štitnik za lice radi zaštite konjuktiva, sluzokoţe nosa i usta od prskanje krvi ili drugih
telesnih teĉnosti, sekreta i ekskreta.
4. Nošenje zaštitnog mantila

Nositi zaštitni mantil da bi se zaštitila koţa i spreĉilo kontaminiranje radne uniforme tokom
izvoĊenja procedura kada verovatno moţe doći do prskanja krvi ili drugih telesnih teĉnosti,
sekreta i ekskreta.

Skinuti zaštitni mantil odmah po obavljanju procedura i obaviti higijenu ruku.
118
UDC: 616.98:578.833.2]:614.253
Ministarstvo zdravlja RS. Ebola. NČ urgent medic HALO 194, 2014;20(2):104:126
5. Prevencija uboda iglom i oštrim predmetima. Nikada ne vraćati kapicu na upotrebljenu iglu.
6. Respiratorna higijena.
- Osobe sa respiratornim simptomima treba da se pridrţavaju sledećeg:

Da pokrivaju nos i usta papirniom maramicom ili maskom kada kašlju/kijaju i obave
higijenu ruku nakon toga.
- Zdravstvena ustanova treba da:

Odvoji u ĉekaonici bolesnika koji imaju tempertaturu i respiratorne simptome najmanje
jedan metar od drugih bolesnika, ako je moguće .

Postavi vidljiva upozorenja na ulazu u zdravstvenu ustanovu o respiratornoj higijeni.

Postavi mapirne maramice, maske i sredstvo za higijenu ruku u ĉekaonice.
7. Ĉišćenje svih površina u zdravstvenoj ustanovi

Sve površine u zdravstvenoj ustanovi rutinski ĉistiti i po potrebi dezinfekovati.
8. Postupci sa vešom
- Rukovati, transportovati i vršiti pranje veša tako da se:

spreĉi izloţenost koţe i sluzokoţe, kao i kontaminacija odeće

spreĉi prenošenje mikroorganizama na druge bolesnike i bolniĉku sredinu
9.Bezbedno odlaganje medicinskog otpada; korišćenje bezbednog sistema za odlaganje otpada

Vršiti bezbedno uklanjanje i tretiranje otpada

Opremu za jednokratnu upotrebu ukloniti bezbedno.
10.Postupci sa medicinskom opremom

Rukovati opremom uprljanom krvlju, telesnim teĉnostima, sekretima i ekskretima na naĉin
koji spreĉava izloţenost koţe i sluzokoţe, kontaminaciju odeće i prenos prenošenje
mikroorganizama na druge bolesnike i bolniĉku sredinu.

Ĉistiti, dezinfikovati i reprocesovati opremu za višekratnu upotrebu odgovarajući pre
upotrebe kod drugog pacijenta.

Ĉistiti korišćene instrumente.

Pravilno odlagati upotrebljene igale i druge oštre instrumente .
Prilog 4a. Postupci pri stavljanju liĉne zaštitne opreme (LZO)
119
UDC: 616.98:578.833.2]:614.253
Ministarstvo zdravlja RS. Ebola. NČ urgent medic HALO 194, 2014;20(2):104:126
(Izvor: World Health Organization. Interim Infection Prevention and Control Guidance for Care of
Patients with Suspected or Confirmed Filovirus Haemorrhagic Fever in Health-Care Settings, with
Focus on Ebola. WHO, Geneva, 2014.)
1. Uvek staviti LZO pri kontaktu sa suspektnim verovatnim ili potvrĊenim sluĉajem EVO.
2. Stavljanje i skidanje LZO treba da bude u prisustvu druge, obuĉene osobe.
3. Staviti LZO pre ulaska u sobu/prostor za izolaciju (u svlaĉionici).
4.Obuti kaljaĉe preko radne
obuće
5.Obući zaštitni manitl (sa dugim
rukavima i manţetnom oko šake
6.Staviti zaštitu na lice
6a. Staviti partikularnu masku
(prema uputstvu u prilogu 5a)
6b. Staviti zaštine naoĉare ili
štitnik za lice
ili
7. U sluĉaju bilo kakve
ogrebotine na glavi, staviti
zaštitnu kapu
8. Obaviti higijenu ruku
(prema postupcima u 6a i 6b)
120
UDC: 616.98:578.833.2]:614.253
Ministarstvo zdravlja RS. Ebola. NČ urgent medic HALO 194, 2014;20(2):104:126
9.Staviti rukavice (prilog 7).
Koristiti dupli par rukavica pri
svakom postupku kada je
moguće njihovo oštećenje
(npr.nošenje bolesnika, veša,
itd.)
ili postupcima kada se predviĊa kontakt
sa većom koliĉinom krvi. Gumene, duge
rukavice, koristitipri ĉišćenju površina i
rukovanju medicinskim otpadom.
10.Ukoliko nepromoĉiv zapštitni mantil nije dostupan, a oĉekuje se
intezivni kontak sa bolesnikom ili njegovim telesnim teĉnostima,
preko zaštitnog mantila staviti nepromoĉivu kecelju
Prilikom nošenja LZO:
 Izbegavati dodirivanje ili podešavanje LZO
 Skinuti rukavice kada su oštećene
 Promeniti rukavice izmeĊu dva pacijenta
 Obaviti higijenu ruku pre stavljanja novih rukavica
Prilog 4b. Postupci pri skidanju liĉne zaštitne opreme (LZO)
1. Paţljivo skinuti
nepromoĉivu kecelju. Ukoliko
će se ponovo koristiti, odloţiti
je u kontejner sa
dezinficijensom.
2. Skinuti kaljaĉe
4. Obaviti higijenu ruku
5. Ukoliko je korišćena
kapa, skinuti je
6a. Skinuti zaštitu za lice :
6b. Skinuti parikularnu
skinuti štitnik za lice ili
masku (prema uputstvu u
zaštitne naoĉare obuhvatajući
prilogu 5b)
trake na glavi. Naoĉare odloţiti
u kontejenr za reprocesovanje.
121
3. Skinuti zaštitni mantil i
rukavice, tako da unutrašnja
strana mantila bude okrenuta
spolja
7. Obaviti higijenu ruku
UDC: 616.98:578.833.2]:614.253
Ministarstvo zdravlja RS. Ebola. NČ urgent medic HALO 194, 2014;20(2):104:126
Prilog 5a. Stavljanje partikularne maske
(Izvor: Ministarstvo zdravlja Republike Srbije.Prevencija i suzbijanje tuberkuloze u zdravstvenim
ustanovama. Standardne operativne procedure. Beograd, 2013.)
1. Partikularnu masku obuhvatite šakom tako da trake
slobodno vise ispod šake.
2. Postavite partikularnu masku ispod brade, zatim na nos,
nakon toga gornju traku prebacite preko temena.
3. Povucite donju traku preko glave i stavite je ispod ušiju.
4. Pritisnite metalno ojaĉanje partikularne maske
KAŢIPRSTOM I SREDNJIM PRSTOM OBE ŠAKE, tako
da se ojaĉani deo maske oblikuje prema nosu.
5. Pokrijte partikularnu masku sa obe šake pazeći
da se ne remeti njen poloţaj.
122
UDC: 616.98:578.833.2]:614.253
Ministarstvo zdravlja RS. Ebola. NČ urgent medic HALO 194, 2014;20(2):104:126
5 A. Pozitivni test prianjanja maske:
– Izdahnite jako. Pozitivan pritisak unutar partikularne
maske = vazduh ne izlazi sa strane.
Ako osetite da vazduh izlazi sa strane, podesite poloţaj
maske i/ili bolje namestite trake.
- Ponovo uradite test.
- Ponovite postupak dok partikularna maska potpuno ne
prione uz lice.
5 B. Negativni test prjanjanja:
– Udahnite duboko. Ako vazduh ne ulazi sa strane,
negativan pritisak će
partikularnu masku privući uz lice.
– Ako vazduh ulazi sa strane, doći će do gubitka
negativanog pritiska u maski.
Prilog 5b. Skidanje partikularne maske
Ne dodirujte spoljašnju stranu partikularne maske. MOŢE
BITI KONTAMINIRANA!
1. Koristeći obe ruke, uhvatite donju traku i prebacite je
napred preko glave.
2. Prebacite gornju traku napred, preko glave.
3. Odloţite partikularnu masku u kesu/kontejner za
infektivni otpad ako je oštećena ili zaprljana, ili ako se sa
njom oteţano diše.
3 a. Odloţite partikularnu masku u papirnu kesu ako nije
oštećena. Samo je vi moţete ponovo koristiti.
123
UDC: 616.98:578.833.2]:614.253
Ministarstvo zdravlja RS. Ebola. NČ urgent medic HALO 194, 2014;20(2):104:126
Prilog 6a. Higijena ruku: pranje ruku vodom i sapunom
(Izvor: RSK za nadzor nad bolniĉkim infekcijama Ministarstva zdravlja Republike Srbije, Radna
grupa za higijenu ruku. Preporuke za higijenu ruku u zdravstvenim ustanovama. Ministarstvo
zdravlja Republike Srbije, Beograd, 2007.)
124
UDC: 616.98:578.833.2]:614.253
Ministarstvo zdravlja RS. Ebola. NČ urgent medic HALO 194, 2014;20(2):104:126
Prilog 6b. Higijena ruku sredstvom na bazi alkohola
Izvor: RSK za nadzor nad bolniĉkim infekcijama Ministarstva zdravlja Republike Srbije, Radna
grupa za higijenu ruku. Preporuke za higijenu ruku u zdravstvenim ustanovama. Ministarstvo
zdravlja Republike Srbije, Beograd, 2007.)
125
UDC: 616.98:578.833.2]:614.253
Ministarstvo zdravlja RS. Ebola. NČ urgent medic HALO 194, 2014;20(2):104:126
Prilog 7. Stavljanje i skidanje nesterilinih rukavica
I Stavljanje rukavica
1.Izvaditi
kutije.
jednu
rukavicu
iz 2.Dodirivati samo deo rukavice
koji odgovara zglobu šake.
4.Uzeti drugu rukavicu drugom
šakom, takoĊe dodirivati samo
deo koji odgovara zglobu šake.
3. Navući rukavicu.
5. Da se izbegao kontakt koţe
podlaktice šakom na kojoj je
rukavica, drugu rukavicu
navući tako da se obuhvati
samo njena spoljašnja površina
u predelu zgloba šake.
6. Kada su rukavice na
rukama, ne dodirivati
ništa drugo osim onog
zbog ĉega su rukavice i
stavljene.
2. Drţati skinutu rukavicu u
šaci sa rukavicom. Prste šake
bez rukavice uvući izmeĊu
rukavice i zgloba šake. Skinuti
drugu rukavicu tako da bude
navuĉena preko već skinute
rukavice.
3.Odloţiti skinute
rukavice u kesu/kantu za
infektivni otpad.
II Skidanje rukavica
1.Podići jednu rukavicu u
predelu zgloba šake i skinuti je
bez dodirivanja koţe šake, te je
skinuti tako da spoljašnja
površina ostane unutra.
4. Zatim obaviti higijenu ruku sredstvom na bazi alkohola ili oprati ruke vodom i sapunom
126
UDC: 614-88
Nauĉni ĉasopis urgentne medicine HALO 194, 2014; 20(2)
UPUTSTVO AUTORIMA ZA PRIPREMANJE RADA
Nauĉni ĉasopis urgentne medicine - Halo 194
medicine je ĉasopis Gradskog zavoda za hitnu
medicinsku pomoć, Beograd, registrovan kao
sredstvo javnog informisanja 1996. godine.
Uredništvo u saradnji sa Medicinskim
fakultetom u Beogradu, Katedra urgentne
medicine, objavljuje radove iz svih oblasti
urgentne medicne, i srodnih struka. Ĉasopis
objavljuje: originalne radove, saopštenja,
prikaze bolesnika, preglede iz literature,
radove iz istorije medicine, radove za praksu,
vodiĉe kliniĉke prakse, izveštaje s kongresa i
struĉnih sastanaka, struĉne vesti, prikaze
knjiga i dopise za rubrike Sećanje, In
memoriam i Promemoria, kao i komentare i
pisma Uredništvu u vezi s objavljenim
radovima.
lenjiru i Toolbars. Ako se u tekstu koriste
specijalni znaci (simboli), koristiti font
Symbol.
Stranice numerisati redom u okviru donje
margine, poĉev od naslovne strane. Podaci o
korišćenoj literaturi u tekstu oznaĉavaju se
arapskim brojevima u uglastim zagradama –
npr. [1, 2], i to onim redosledom kojim se
pojavljuju u tekstu.
Tekst rukopisa. Koristiti kratke i jasne
reĉenice. Za nazive lekova koristiti iskljuĉivo
generiĉka imena. UreĊaji (aparati) se
oznaĉavaju trgovaĉkim nazivima, a ime i
mesto proizvoĊaĉa treba navesti u oblim
zagradama. Ukoliko se u tekstu koriste
oznake koje su spoj slova i brojeva, precizno
napisati broj koji se javlja kao eksponent ili
kao indeks (npr. 99Tc, IL-6, O2, B12, CD8).
Svi prispeli rukopisi šalju se na struĉnu,
autonomnu recenziju. Autori predlaţu
kategoriju svojih radova a recenzent i
Uredništvo je odreĊuju. Štampaće se samo oni
radovi koji nisu prethodno nigde objavljivani.
Konaĉnu odluku o prihvatanju rada za štampu
donosi glavni i odgovorni urednik.
Skraćenice. Koristiti samo kada je
neophodno. Za svaku skraćenicu pun termin
treba navesti pri prvom navoĊenju u tekstu,
sem ako nije standardna jedinica mere.
Decimalni brojevi. U tekstu rada decimalne
brojeve pisati sa zarezom, a u tabelama, na
grafikonima i drugim prilozima, budući da se
u njima navodi i prevod na engleskom jeziku,
decimalne brojeve pisati sa taĉkom (npr. u
tekstu će biti 12,5±3,8, a u tabeli 12.5±3.8).
Kad god je moguće broj zaokruţiti na jednu
decimalu. Jedinice mere. Duţinu, visinu,
teţinu i zapreminu (volumen) izraţavati u
metriĉkim jedinicama (metar – m, kilogram –
kg, litar – l) ili njihovim delovima.
Temperaturu izraţavati u stepenima Celzijusa
(°C), koliĉinu supstance u molima (mol), a
pritisak krvi u milimetrima ţivinog stuba (mm
Hg). Sve rezultate hematoloških, kliniĉkih i
biohemijskih merenja navoditi u metriĉkom
sistemu prema Internacionalnom sistemu
jedinica (SI).
Ĉasopis se štampa na srpskom jeziku, sa
kratkim sadrţajem prevedenim na engleski
jezik. Radovi stranih autora se štampaju na
engleskom jeziku sa kratkim sadrţajem na
srpskom i engleskom jeziku.
OPŠTA UPUTSTVA
Tekst rada kucati u programu za obradu teksta
Word, latinicom, sa dvostrukim proredom,
iskljuĉivo fontom Times New Roman i
veliĉinom slova 12 taĉaka (12 pt). Sve
margine podesiti na 25 mm, veliĉinu stranice
na A4, a tekst kucati sa levim poravnanjem i
uvlaĉenjem svakog pasusa za 10 mm, bez
deljenja reĉi (hifenacije). Izbegavati upotrebu
tabulatora i uzastopnih praznih karaktera
(spejsova) radi poravnanja teksta, već za to
koristiti alatke za kontrolu poravnanja na
127
UDC: 614-88
Nauĉni ĉasopis urgentne medicine HALO 194, 2014; 20(2)
kazuistiku strukturisani apstrakt ima do 150
reĉi, sa podnaslovima: uvod, prikaz sluĉaja i
zakljuĉak. Ispod apstrakta, pod podnaslovom
„Kljuĉne reĉi― dati 3–6 kljuĉnih reĉi ili
kratkih izraza koji oslikavaju sadrţinu ĉlanka.
PRIPREMA RADA
Delovi rada su 1) naslovna strana, 2) apstrakt
sa kljuĉnim reĉima, 3) tekst rada, 4)
zahvalnost (po ţelji), 5) literatura. Stranice
treba numerisati redom, poĉevši od naslovne
strane. Broj stranice se stavlja u gornji ili
donji desni ugao stranice.
Na sledećoj stranici priloţiti kratak sadrţaj na
engleskom jeziku (Abstract) sa kljuĉnim
reĉima (Key words), i to za radove u kojima
je obavezan kratak sadrţaj na srpskom jeziku,
koji treba da ima 200-300 reĉi. Apstrakt na
engleskom treba da ima istu strukturu kao i
kratak sadrţaj na srpskom.
1. Naslovna strana
a) Naslov treba da bude kratak, jasan i
informativan, bez skraćenica i da odgovara
sadrţaju rada. Podnaslove treba izbegavati.
b) Ispisuju se puna imena i prezimena autora
sa godinama roĊenja.
3. Tekst ĉlanka
Originalni rad treba da ima sledeće
podnaslove: uvod, cilj rada, metod rada,
rezultati, diskusija, zakljuĉak, literatura.
v) Zvaniĉan naziv ustanova u kojima autori
rade i mesto, i to redosledom koji odgovara
indeksiranim brojevima autora;
Prikaz bolesnika ĉine: uvod, prikaz bolesnika,
diskusija, zakljuĉak, literatura. Ne treba
koristiti imena bolesnika, inicijale ili brojeve
istorija bolesti, naroĉito u ilustracijama.
g) Simbolima: ¹, ²… itd. identifikuje se koji je
autor iz koje ustanove/organizacijske jedinice.
d) Ime, adresa i telefonski brojevi (fiksni,
mobilni, faks) i e-mail adresa za kontakt
autora zaduţenog za korespondenciju u vezi
sa rukopisom.
Pregled iz literature ĉine: uvod, odgovarajući
podnaslovi, zakljuĉak, literatura. Pregledne
radove iz literature mogu objavljivati samo
autori koji navedu najmanje pet autocitata
(reference u kojima su ili autori ili koautori
rada).
Ċ) Ime i adresa autora kome se mogu slati
zahtevi za separate.
e) Kratak naslov rada (do 40 znakova) na dnu
naslovne strane.
Obim rukopisa. Celokupni rukopis rada –
koji ĉine naslovna strana, kratak sadrţaj, tekst
rada, spisak literature, svi prilozi, odnosno
potpisi za njih i legenda (tabele, fotografije,
grafikoni, sheme, crteţi), naslovna strana i
kratak sadrţaj na engleskom jeziku – mora
iznositi za originalni rad, saopštenje, pregled
iz literature i vodiĉ kliniĉke prakse do 5.000
reĉi, za prikaz bolesnika do 2.000 reĉi, za rad
iz istorije medicine do 3.000 reĉi, za rad za
praksu do 1.500 reĉi; radovi za ostale rubrike
moraju imati do 1.000 reĉi.
2. Apstrakt i kljuĉne reĉi
Na drugoj stranici se nalazi strukturisani
apstrakt, koji se piše na srpskom i engleskom
jeziku. Apstrakt se piše kratkim reĉenicama.
Iznosi se cilj rada, osnovne procedure (izbor
ispitanika ili laboratorijskih ţivotinja; metode
posmatranja i analize), glavni nalazi
(konkretni podaci i njihova statistiĉka
znaĉajnost) i glavni zakljuĉak. Naglasiti nove
i znaĉajne aspekte studije ili zapaţanja.
Strukturisani apstrakt ima podnaslove:
cilj(evi), metode, rezultati i zakljuĉak.
Apstrakt za originalne ĉlanke i maetanalize
piše se u 250 reĉi, a za apstrakte na
engleskom dozvoljeno je i do 450 reĉi. Za
Provera broja reĉi u dokumentu moţe se
izvršiti u programu Word kroz podmeni
Tools–Word Count ili File–Properties–
Statistics.
128
UDC: 614-88
Nauĉni ĉasopis urgentne medicine HALO 194, 2014; 20(2)
oslanjanje samo na statistiĉko testiranje
hipoteze, kao što je vrednost r, što ne daje
znaĉajne
kvantitativne
informacije.
Prodiskutovati
prihvatljivost
subjekata
eksperimenta. Izneti detalje o randomizovanju
(metodi sluĉajnog izbora). Opisati metode za
slepo ispitivanje, izneti broj zapaţanja.
Izvestiti o gubicima kod zapaţanja (kao npr.
bolesnici koji otpadnu iz kliniĉkog
ispitivanja). Podaci iz literature za dizajn
studije i statistiĉke metode treba, ako i kada je
moguće, da budu standardni radovi radije
nego ĉlanci u kojima je to prvi put objavljeno.
Uvod Navesti hipotezu (ukoliko postoji) i
ciljeve rada koji iz nje proistiĉu. Ukratko
izneti razloge za studiju ili posmatranje.
Navesti samo strogo relevantne podatke iz
literature i ne iznositi opširna razmatranja o
predmetu rada. Ne iznositi podatke ili
zakljuĉke iz rada o kome se izveštava.
Metode Jasno opisati izbor metoda
posmatranja ili eksperimentnih metoda
(ispitanici ili eksperimentne ţivotinje,
ukljuĉujući kontrolne). Identifikovati metode,
aparaturu (ime i adresa proizvoĊaĉa u zagradi)
i proceduru dovoljno detaljno da bi se drugim
autorima omogućilo ponavljanje rezultata. Za
uhodane metode, ukljuĉujući i statistiĉke,
navesti samo podatke iz literature. Dati
podatak iz literature i kratak opis za metode
koje su publikovane, ali nisu dovoljno
poznate.
Opisati
nove
ili
znaĉajno
modifikovane metode, izneti razlog za
njihovo korišćenje i proceniti njihova
ograniĉenja. Taĉno identifikovati sve
primenjene lekove i hemikalije, ukljuĉujući
generiĉko ime, doze i naĉine primene (im, per
os, iv, sc, ip, itd). Ne koristiti komercijalna
imena lekova i drugih preparata.
Naglasiti ako je primenjen neki kompjuterski
program koji je u opštoj upotrebi. Opis
statistiĉkih metoda treba smestiti u poglavlje
Metode. Kada se sumiraju rezultati u
poglavlju
Rezultati,
naglasiti
kojom
statistiĉkom metodom su analizovani. Tabele
i slike ograniĉiti na one koje su neophodne da
bi se objasnili i podrţali stavovi u radu.
Grafikone treba koristiti umesto tabela sa
mnogo podataka. Ne duplirati prikazivanje
podataka grafikonom i tabelom. Definisati
statistiĉke termine, skraćenice i većinu
simbola.
Etika Kada se izveštava o eksperimentu na
ljudima, naglasiti da li je procedura
sprovedena u skladu sa etiĉkim standardima
Komiteta za eksperimente na ljudima ili sa
Helsinškom
deklaracijom
iz
1975.,
revidiranom 1983. Obavezna je i saglasnost
nadleţnog etiĉkog komiteta. Ne iznositi
imena, inicijale ili bolniĉke brojeve ispitanika,
naroĉito ukoliko je materijal ilustrovan. Kod
eksperimenata naznaĉiti da li su poštovani
principi o zaštiti ţivotinja po propisima i
zakonu.
Rezultati Rezultate prikazati logiĉkim
redosledom u tekstu, tabelama i ilustracijama.
U tekstu ne ponavljati sve podatke iz tabela ili
ilustracija; naglasiti ili sumirati samo znaĉajna
zapaţanja.
Diskusija Naglasiti nove i znaĉajne aspekte
studije i zakljuĉke koji iz njih slede. Ne
ponavljati detaljno podatke ili drugi materijal
koji je već prikazan u uvodu ili rezultatima. U
diskusiju ukljuĉiti implikacije nalaza i njihova
ograniĉenja ukljuĉujući i one za buduća
istraţivanja. Posmatranja dovesti u vezu sa
drugim relevantnim studijama, u naĉelu iz
poslednje tri godine, a samo izuzetno i
starijim. Povezati zakljuĉke sa ciljevima rada,
ali izbegavati kategoriĉne tvrdnje i zakljuĉke
koje podaci iz rada ne podrţavaju u
potpunosti. Izbegavati isticanje primata u
Statistika Detaljno opisati statistiĉke metode
da se dobro informisanom ĉitaocu omogući da
proveri iznesene rezultate. Kada je moguće,
kvantifikovati nalaze i prikazati ih uz
odgovarajuće pokazatelje greške (kao npr.
SD, SE ili granice poverenja). Izbegavati
129
UDC: 614-88
Nauĉni ĉasopis urgentne medicine HALO 194, 2014; 20(2)
neĉemu i aluzije na rad koji nije dovršen.
Izneti nove hipoteze kada je to opravdano, ali
ih jasno naznaĉiti kao takve. Kada je to
primereno, mogu se ukljuĉiti i preporuke.
Primeri ispravnog oblika referenci:
Ĉlanci u ĉasopisima
(1) Standardni ĉlanak u ĉasopisu (navesti sve
autore, ali ako broj prelazi šest, navesti šest i
dodati et al (i dr.)
4. Zahvalnost
Iza diskusije, a ispred literature, kada je to
potrebno, izneti u jednoj ili više reĉenica (a)
doprinos osobe kojoj treba odati priznanje, ali
koja ne zasluţuje koautorstvo, kao npr.
podrška šefa odeljenja; (b) zahvalnost za
tehniĉku pomoć; (v) zahvalnost za finansijsku
i materijalnu pomoć, uz naznaĉavanje vrste
pomoći itd.
Jurhar-Pavlova
M,
Petlichkovski
A,
TrajkovD, Efinska-Mladenovska O, Arsov T,
Strezova A, et al. Influence of the elevated
ambient temperature on immunoglobulin G
and immunoglobulin G subclasses in sera of
Wistar rats. Vojnosanit Pregl 2003; 60(6):
657–612.
(2) Organizacija kao autor
5. Literatura
The Cardiac Society of Australia and New
Zealand. Clinical exercise stress testing.
Safety and performance guidelines. Med J
Aust 1996; 164: 282–4.
Podatke iz literature treba numerisati onim
redosledom kojim se pojavljuju u tekstu. Broj
reference ne bi trebao da bude veći od 30
osim u pregledu literature u kojem je
dozvoljeno da ih bude do 50. Većina citiranih
nauĉnih ĉlanaka ne treba da bude starija od 5
godina. Izbegavati korišćenje apstrakta kao
reference, a apstrakte od dve godine ne
citirati. Identifikovati reference u tekstu,
tabelama i legendama arapskim brojevima u
zagradi [1]. Svi podaci o citiranoj literaturi
moraju biti taĉni. Preporuka je da se ne
citiraju radovi iz ĉasopisa koje ne indeksiraju
Current Contents, Index Medicus (Medline)
ili Excerpta Medica.
(3) Bez autora
Cancer in South Africa [editorial]. S Afr Med
J 1994; 84: 15.
(4) Volumen sa suplementom
Tadić V, Ćetković S, Kneţević D.
Endogenous opioids release: an alternative
mechanism of cyanide toxicity? Iugoslav
Physiol Pharmacol Acta 1989; 25 Suppl 7:
143–4.
(5) Sveska sa suplementom
Svi radovi, bez obzira na jezik izvora, citiraju
se na engleskom jeziku, uz navoĊenje
izvornog jezika u zagradi iza naslova (npr. In
Serbian, In Russian, In German, in French,
itd.) Koristiti stil citiranja, kao u navedenim
primerima, koji se koristi u Index Medicus-u.
Ne prihvata se citiranje apstrakata,
sekundarnih publikacija, usmenih saopštenja,
nepublikovanih
radova,
sluţbenih
i
poverljivih dokumenata. Mogu se prihvatiti
citati radova koji su prihvaćeni za štampu, ali
još nisu objavljeni. Naznaĉuje se ĉasopis i
dodaje „in press―.
Dimitrijević J, Đukanović Lj, Kovaĉević Z,
Bogdanović R, Maksić Đ, Hrvaĉević R, et al.
Lupis nephritis: histopathologic features,
classification and histologic scoring in renal
biopsy. Vojnosanit Pregl 2002; 59 (6 Suppl):
21–31.
6) Volumen sa delom (Pt)
Ozben T, Nacitarhan S, Tuncer N. Plasma and
urine sialic acid in non-insulin dependent
diabetes mellitus. Ann Clin Biochem 1995; 32
(Pt 3): 303–6.
(7) Sveska sa delom
130
UDC: 614-88
Nauĉni ĉasopis urgentne medicine HALO 194, 2014; 20(2)
Poole GH, Mills SM. One hundred
consecutive cases of flap lacerations of the leg
in ageing patients. N Z Med J 1994; 107 (986
Pt 1): 377–8.
(15) Rad iz zbornika
Bengtsson S, Solheim BG. Enforcement of
data protection, privacy and security in
medical informatics. In: Lun KC, Degoulet P,
Piemme TE, Rienhoff O, editors. MEDINFO
92. Proceedings of the 7th World Congress on
Medical Informatics; 1992 Sep 6–10; Geneva,
Switzerland. Amsterdam: North-Holland;
1992. p. 1561–5.
(8) Sveska bez volumena
Turan I, Wredmark T, Fellander-Tsai L.
Arthroscopic ankle arthrodesis in rheumatoid
arthritis. Clin Orthop 1995; (320): 110–4.
(9) Bez volumena i sveske
(16) Disertacija
Browell DA, Lennard TW. Immunologic
status of the cancer patient and the effects of
blood transfusion on antitumor responses.
Curr Opin Gen Surg 1993: 325–33.
Kneţević
D.
The
importance
of
decontamination as an element of complex
therapy of poisoning with organophosphorous
compounds [dissertation]. Belgrade: School
of Veterinary Medicine; 1988 (In Serbian).
(10) Paginacija rimskim brojevima
Fisher GA, Sikic BI. Drug resistance in
clinical
oncology
and
hematology.
Introduction. Hematol Oncol Clin North Am
1995 Apr; 9 (2): xi–xii.
Ostali publikovani materijali
(17) Novinski ĉlanak
Vujadinović J. The inconsistency between
federal and republican regulation about
pharmacies. In between double standards (In
Serbian). Borba 2002 February 28; p. 5.
Knjige i druge monografije
(11) Pojedinac kao autor
Ringsven MK, Bond D. Gerontology and
leadership skills for nurses. 2nd ed. Albany
(NY): Delmar Publishers; 1996.
(18) Reĉnici i sliĉne reference
Kostić AĐ. Multilingual Medical Dictionary.
4th
Edition. Beograd: Nolit; 1976.
Erythrophobia; p. 173–4.
(12) Urednik (editor) kao autor
Balint B, editor. Transfusiology. Beograd:
Zavod za udţbenike i nastavna sredstva; 2004
(In Serbian).
Neobjavljeni materijal
(19) U štampi (in press)
Pantović V, Jarebinski M, Pekmezović T,
Kneţević A, Kisić D. Mortality caused by
endometrial cancer in female population of
Belgrade. Vojnosanit Pregl 2004; 61 (2): in
press. (In Serbian)
(13) Poglavlje u knjizi
Mladenović T, Kandolf
Lasers in dermatology.
editor. Dermatology (In
Vojnoizdavaĉki zavod &
p. 1437–49.
L, Mijušković ŢP.
In: Karadaglić Đ,
Serbian). Beograd:
Verzal Press; 2000.
Elektronski materijal
(20) Ĉlanak u elektronskom formatu
(14) Zbornik radova sa kongresa
Morse SS. Factors in the emergence of
infectious disease. Emerg Infect Dis [5serial
online]
Kimura J, Shibasaki H, editors. Recent
advances in clinical neurophysiology.
Proceedings of the 10th International
Congress
of
EMG
and
Clinical
Neurophysiology; 1995 Oct 15–19; Kyoto,
Japan. Amsterdam: Elsevier; 1996.
1995 Jan–Mar. Dostupno na URL:
http://www.cdc.gov/ncidod/EID/eid/htm
131
UDC: 614-88
Nauĉni ĉasopis urgentne medicine HALO 194, 2014; 20(2)
Na poleĊini svake fotografije staviti
nalepnicu. Na njoj napisati redni broj
fotografije i strelicom oznaĉiti gornji deo
slike. Voditi raĉuna da se fotografije ne oštete
na bilo koji naĉin.
(21) Monografija u elektronskom formatu
CDI,
clinical
dermatology
illustrated
[monograph on CD-ROM]. Reeves JRT,
Maibach H. CMEA Multimedia Group,
producers. 2nd ed. Version 2.0. San Diego:
CMEA; 1995.
Fotografije snimljene digitalnim fotoaparatom
dostaviti na CD i odštampane na papiru,
vodeći raĉuna o kvalitetu (oštrini) i veliĉini
digitalnog zapisa. Poţeljno je da rezolucija
bude najmanje 150 dpi, format fotografije
10×15 cm, a format zapisa *.JPG.
(22) Kompjuterska datoteka
Hemodynamics III: the ups and downs of
hemodynamics [computer program]. Version
2.2. Orlando (FL): Computerized Educational
Systems; 1993.
Ukoliko autori nisu u mogućnosti da dostave
originalne fotografije, treba ih skenirati kao
Grayscale sa rezolucijom 300 dpi, u
originalnoj veliĉini i snimiti na CD.
PRILOZI
Tabele. Tabele se oznaĉavaju arapskim
brojevima po redosledu navoĊenja u tekstu, sa
nazivom na srpskom i engleskom jeziku.
Tabele raditi iskljuĉivo u programu Word,
kroz meni Table–Insert–Table, uz definisanje
taĉnog broja kolona i redova koji će ĉiniti
mreţu tabele. Desnim klikom na mišu –
pomoću opcija Merge Cells i Split Cells –
spajati, odnosno deliti ćelije. U jednu tabelu,
u okviru iste ćelije, uneti i tekst na srpskom i
tekst na engleskom jeziku – nikako ne praviti
dve tabele sa dva jezika! Koristiti font Times
New Roman, veliĉina slova 12 pt, sa
jednostrukim proredom i bez uvlaĉenja teksta.
Fotografije se mogu objaviti u boji, ali
dodatne troškove štampe snosi autor.
Grafikoni. Grafikoni treba da budu uraĊeni i
dostavljeni u programu Excel, da bi se videle
prateće vrednosti rasporeĊene po ćelijama.
Iste grafikone linkovati i u Word-ov
dokument, gde se grafikoni oznaĉavaju
arapskim brojevima po redosledu navoĊenja u
tekstu, sa nazivom na srpskom i engleskom
jeziku. Svi podaci na grafikonu kucaju se u
fontu Times New Roman, na srpskom i
engleskom jeziku.
Korišćene skraćenice u tabeli treba objasniti u
legendi ispod tabele na srpskom i engleskom
jeziku.
Korišćene skraćenice na grafikonu treba
objasniti u legendi ispod grafikona na
srpskom i engleskom jeziku.
Svaku tabelu odštampati na posebnom listu
papira i dostaviti po jedan primerak uz svaku
kopiju rada (ukupno tri primerka tabele za rad
koji se predaje).
Svaki grafikon odštampati na posebnom listu
papira i dostaviti po jedan primerak uz svaku
kopiju rada (ukupno tri primerka za rad koji
se predaje).
Fotografije. Fotografije se oznaĉavaju
arapskim brojevima po redosledu navoĊenja u
tekstu, sa nazivom na srpskom i engleskom
jeziku. Za svaku fotografiju dostaviti tri
primerka ili tri seta u odvojenim kovertama.
Primaju se iskljuĉivo originalne fotografije
(crno-bele ili u boji), na sjajnom (glatkom, a
ne mat) papiru, po mogućstvu formata 9×13
cm ili 10×15 cm.
Sheme (crteţi). Sheme raditi u programu
Corel Draw ili Adobe Ilustrator (programi za
rad sa vektorima, krivama). Svi podaci na
shemi kucaju se u fontu Times New Roman,
na srpskom i engleskom jeziku, veliĉina slova
10 pt.
Korišćene skraćenice na shemi treba objasniti
u legendi ispod sheme na srpskom i
engleskom jeziku.
132
UDC: 614-88
Nauĉni ĉasopis urgentne medicine HALO 194, 2014; 20(2)
Svaku shemu odštampati na posebnom listu
papira i dostaviti po jedan primerak uz svaku
kopiju rada (ukupno tri primerka za rad koji
se predaje).
PROPRATNO PISMO
Uz rukopis obavezno priloţiti pismo koje su
potpisali svi autori, a koje treba da sadrţi:
izjavu da rad prethodno nije publikovan i da
nije istovremeno podnet za objavljivanje u
nekom drugom ĉasopisu, te izjavu da su
rukopis proĉitali i odobrili svi autori koji
ispunjavaju merila autorstva. TakoĊe je
potrebno dostaviti kopije svih dozvola
za:reprodukovanje prethodno objavljenog
materijala, upotrebu ilustracija i objavljivanje
informacija o poznatim ljudima ili
imenovanje ljudi koji su doprineli izradi rada.
SLANJE RUKOPISA
Rukopis rada i svi prilozi uz rad mogu se
dostaviti preporuĉenom pošiljkom, imejlom
([email protected]),
ili
liĉno,
dolaskom u Uredništvo. Ukoliko se rad šalje
poštom ili donosi u Uredništvo, tekst se
dostavlja odštampan u tri primerka i narezan
na CD (snimljeni materijal treba da je
identiĉan onom na papiru).
Adresa uredništva:
NAPOMENA
Gradski zavod za hitnu medicinsku pomoć
ul. Franše dEpera 5
Rad koji ne ispunjava uslove ovog uputstva
ne moţe biti upućen na recenziju i biće vraćen
autorima da ga dopune i isprave.
Pridrţavanjem uputstva za pisanje rada za
znatno će se skratiti vreme celokupnog
procesa do objavljivanja rada u ĉasopisu, što
će pozitivno uticati na kvalitet i redovnost
izlaţenja svezaka.
11000 Beograd
sa naznakom: Za nauĉni ĉasopis urgentne
medicine HALO 194
Telefon glavnog urednika: 011-3615 015
E-mail: [email protected]
133
UDC: 614-88
Nauĉni ĉasopis urgentne medicine HALO 194, 2014; 20(2)
GUIDELINES TO AUTHORS FOR MANUSCRIPT PREPARATION
The Journal of Emergency Medicine – Halo
194 is a magazine of The Emergency Medical
Service, Belgrade, registered as a means of
public information in 1996. The Editorial
board in association with University of
Belgrade School of Medicine, Emergency
Medicine Department, publishes papers
covering all fields of emergency medicine, as
well as related sciences. The journal
publishes: original papers, announcements,
case reviews, scientific literature reviews,
medical history works, papers for practical
work, clinical practice guides, reports from
congresses and scientific professional
meetings, latest updates, book reviews and
writings for In memoriam and Promemoria
columns, as well as comments and letters to
the editorial team regarding published works.
All manuscripts received are proceded for
autonomous scientific proofreading. The
authors suggest and the editorship then
decides on the category in which the work
will be published. Only papers that have not
been published previously will be printed.
The final decision on accepting a manuscript
for publishing is taken by the editor-in-chief.
characters (symbols), Symbol font should be
used.
The text should be paginated from one
onwards commencing with the Title Page
within bottom margin. Reference data should
be numbered in Arabic numerals in square
brackets – e.g. [1, 2] in order of appearance in
the text.
Manuscript Text. Use short and clear
sentences. For medicaments use only generic
names. Instruments (equipment) should be
referred to by their trade names, producer’s
name and place typed in parentheses. If the
text contains marks combining letters and
numbers, superscript and index numbers
should be typed precisely (i.e. 99Tc, IL-6, O2,
B12, CD8).
Abbreviations should not be used unless
absolutely necessary. Full term should be
given in first appearance in the text for each
abbreviation used, except for standard units of
measurement.
Decimal numbers. Coma should be used as a
decimal separator in the text, whereas in
tables, graphs and other illustrations decimal
numbers should be separated by a period (e.g.
12,5±3,8 in text and 12.5±3.8 in a table).
Numbers should be rounded to one decimal
whenever possible.
The journal is printed in Serbian language,
with abstract translated into English. Foreign
authors’ works are printed in English
language, with abstracts in both Serbian and
English.
Units of measurement. Length, hight, weight
and volume (meter – m, kilo – kg, litre – l)
should be given in standard metric units or
their decimal multiples. Temperature should
be specified in degrees Celsius (°C), the
amount of substance in moles (mol), and
blood pressure in millimeters of mercury (mm
Hg). All hematologic, clinical and
biochemical results should be given in metric
units according to SI.
GENERAL GUIDELINES
The text should be typed in Word processing
program, in Latin alphabet, with double
spacing, only in Times New Roman font and
character size 12 points (12 pt). All margins
are to be set to 25 mm, page size to A4, left
alignment, each paragraph first line indent by
10 mm and no hyphenation. The use of
tabulator as well as multiple spacing for text
alignement should be avoided; for this
purpose please use ruler alignement tools and
Toolbars. If the text contains special
134
UDC: 614-88
Nauĉni ĉasopis urgentne medicine HALO 194, 2014; 20(2)
MANUSCRIPT PREPARATION
A manuscript should consist of 1) Title Page,
2) Abstract with Keywords, 3) Text, 4)
Acknowledgements (optional), 5) References.
Pages should be numbered consequently in
the top or bottom right-hand corner,
commencing with the Title Page.
works should be written in 250 words,
whereas abstracts written in English could be
as long as 450 words. A structured abstract
for casuistry should not exceed 150 words,
with following subtitles: Introduction, Case
Study and Conclusion. Three to six keywords
or short phrases which summarize the content
of the paper should be given under
„Keywords‖ below the Abstract.
1. Title Page
a) The title should be short, clear and
informative, should not contain abbreviations
and should correspond to the content of the
paper. Subtitles should be avoided.
Next page should contain a short 200-300
word summary (Abstract) in English with
Keywords, which refers to papers with a
compulsory abstract in Serbian. Abstracts in
English and Serbian should have the same
structure.
b) Full names and surnames of the authors,
together with years of birth are to be given
c) Official names and places of authors’
institutions, in order corresponding to the
indexed numbers of the authors
3. Article Text.
An original work should have the following
subtitles: Introduction, Aim, Method, Results,
Discussion, Conclusion, References. Patients’
names should not be used, as well as their
initials or anamnesis numbers, especially not
in illustrations. Scientific literature review
includes: Introduction, corresponding subtitle,
Conclusion and References. Reviews can only
be published by authors who specify at least
five auto-citations (references in which they
appear either as authors or as co-authors of
the work).
d) Symbols: ¹, ²… etc. idenditify the
correlation between the authors and their
institutions.
e) Name, address and telephone numbers
(office, mobile and fax), contact email of the
author in charge of correspondence with
regard to the manuscript.
f) Name and address of the author for of-print
requests
g) Short title of the paper (max 40 characters)
at the bottom of the page
The volume of the manuscript. Total
volume of the manuscript – consisting of Title
Page, Abstract, Article text, References, all
illustrations including legends (tables,
photographs, graphs, schemes, drawings),
Title page and Abstract in English – for an
original work, announcement, scientific
literature review and clinical practice guide
should not exceed 5,000 words, or 2,000
words for case studies, 3,000 words for an
article in medical history, and up to 1,000
words for articles belonging to other
headings. Word count check can be done in
Word application, through submenu ToolsWord Count or File-Properties-Statistics.
2. Abstract and Keywords
Page 2 should contain a structured abstract
written in both Serbian and English. Abstract
should be written in short sentences. It states
the aim of the work, basic methods (the
choice of examinees or laboratory animals;
methods of research and analysis), results
(exact data and statistic relevance) and main
conclusion.
New and important aspects of the study or
observations should be emphasized. The
abstract has following subtitles: Aim(s),
Results and Conclusion. Abstracts of original
135
UDC: 614-88
Nauĉni ĉasopis urgentne medicine HALO 194, 2014; 20(2)
Introduction A hipothesis (if there is one)
and the aims of the work deriving from that
hipothesis should be noted. A brief
argumentation of the reasons for the study or
research should be given. Only strictly
relevant literature data should be specified
here, without detailed discussions of the
subject of the work. Do not disclose the data
or the results from the paper.
results and also state the corresponding
statistical flaw index (e.g. SD, SE or
credibility borders). Avoid relying only on
statistical testing of the hypothesis, such as r
value, which does not provide relevant
quantitative data. Always discuss the
plausibility of experiment subjects. Give
details on randomization (random choice
method). Describe the methods used in blind
experiments, specify the number of
observations. Report on the number of failed
observations (such as when patients drop out
of clinical research). If and whenever
possible, reference literature data for study
design and statistical methods should be
standard works rather than articles in which
these data were first published.
Methods. The choice of methods of
observation or experiment methods (cases or
laboratory animals, including control groups)
should be explained clearly. Identify methods,
apparatus (producer’s name and place in
parenthesis) as well as procedures, in order to
enable other authors to repeat the results. For
standard methods, including statistical ones,
only reference data should be given. Specify
literature data and give short descriptions of
published methods which are less common.
Describe new or significantly modified
methods, state reasons for using them,
including their generic names, dosages and
administration (im, per os, iv, sc, ip, etc.). Do
not use commercial names of drugs and other
medicaments.
The use of standard computer programs
should be noted. Statistical methods
description should be given under Methods.
When summarizing the results under Results,
you should also specify which statistical
method was used for the analysis. Tables and
pictures should be restricted to those
necessary for explaining and supporting the
hypothesis of the paper. Graphs should be
used to replace tables with excess data. Do
not repeat data presentation in graphs and
tables. Define statistical terminology,
abbreviations and most of the symbols.
Ethical Standards. When reporting on
experiments on humans, it should be
emphasized if the procedure was done in
accordance with the Declaration of Helsinki
and Recommendation for Conduct of Clinical
Research from 1975, revised in 1983. The
compliance of the authorized ethics
committee is also obligatory. Names, initials
or patients’ card numbers should never be
published, especially if the material is
illustrated. You should also state if the
principles of animal protection according to
laws and regulations were followed in
experiments.
Results Results should be reported in logical
sequence throughout the text as well as in
tables and illustrations. Do not repeat all the
data from the tables or illustrations in the text;
emphasize or summarize only significant
observations.
Discussion New and significant aspects of the
study and the conclusions which can be drawn
from them should be emphasized. Do not
repeat in detail the data or other material
previously disclosed in Introduction or
Results. Implications of findins and their
restrictions, including those of relevance for
future research, should be included in
Statistics. A detailed account of statistical
methods used should be given in order to
enable a well informed reader to check the
results. Whenever possible, quantify the
136
UDC: 614-88
Nauĉni ĉasopis urgentne medicine HALO 194, 2014; 20(2)
Discussion. Observations should be connected
to other relevant studies, in particular those
done within the last three-year period, and
only in special cases older than these. Relate
the conclusions to the aims of the paper,
avoiding firm statements and conclusions that
are not fully supported by research data. Also
avoid accentuation of any primacy and
allusions to a work that has not been finished
yet. Bring out new hypothesis when justified,
but clearly label them as new. When
appropriate, recommendations can be
included.
the examples below). Citations from abstracts,
secondary publications, oral announcements,
unpublished papers, certified and classified
documents are not accepted. References to
papers accepted but not yet published are
acceptable, but should be designated as „in
press‖ and with the name of journal.
4. Acknowledgments
Jurhar-Pavlova
M,
Petlichkovski
A,
TrajkovD, Efinska-Mladenovska O, Arsov T,
Strezova A,
Examples of correct reference forms:
Journal articles
(1) Standard journal article (name all the
authors, but if their number exceeds six, name
six and add et al.
After Discussion and before Reference, when
needed, the following acknowledgments can
be added in one or more sentences (a)
contribution of an individual who needs to be
recognized and awarded but does not deserve
co-authorship, e.g. support of the head of
department; (b) acknowledgment for technical
support; (c) acknowledgment for financial and
material support, underlying type of support
etc.
et al. Influence of the elevated ambient
temperature on immunoglobulin G and
immunoglobulin G subclasses in sera of
Wistar rats. Vojnosanit Pregl 2003; 60(6):
657–612.
(2) Organization (Institution) as author
The Cardiac Society of Australia and New
Zealand. Clinical exercise stress testing.
Safety and performance guidelines. Med J
Aust 1996; 164: 282–4.
5. References
References should be listed in order of
appearance in the text. The number of
references should not exceed 30, except in
reference overview where there could be up to
50. Most of the cited works should not be
older than 5 years. Avoid using abstracts as
reference. Identify references in text, tables
and legends using ordinal numbers in square
brackets [1]. All data on cited literature must
be correct. Citing works from journals which
do not index Current Contents, Index Medicus
(Medline) or Excerpta Medica is not
recommended.
(3) No author
Cancer in South Africa [editorial]. S Afr Med
J 1994; 84: 15.
(4) Volume with supplement
Tadić V, Ćetković S, Kneţević D.
Endogenous opioids release: an alternative
mechanism of cyanide toxicity? Iugoslav
Physiol Pharmacol Acta 1989; 25 Suppl 7:
143–4.
(5) Tome with supplement
Dimitrijević J, Đukanović Lj, Kovaĉević Z,
Bogdanović R, Maksić Đ, Hrvaĉević R, et al.
Lupis nephritis: histopathologic features,
classification and histologic scoring in renal
biopsy. Vojnosanit Pregl 2002; 59 (6 Suppl):
21–31.
All works, regardless of their original
language, are to be cited in English, with
reference to the source language in
parenthesis after the title (e.g. in Serbian, in
Russian, in French, etc.). The style of citing
should be the same as in Index Medicus (see
137
UDC: 614-88
Nauĉni ĉasopis urgentne medicine HALO 194, 2014; 20(2)
6) Volume with part (Pt)
(14) Congress proceedings
Ozben T, Nacitarhan S, Tuncer N. Plasma and
urine sialic acid in non-insulin dependent
diabetes mellitus. Ann Clin Biochem 1995; 32
(Pt 3): 303–6.
Kimura J, Shibasaki H, editors. Recent
advances in clinical neurophysiology.
Proceedings of the 10th International
Congress
of
EMG
and
Clinical
Neurophysiology; 1995 Oct 15–19; Kyoto,
Japan. Amsterdam: Elsevier; 1996.
(7) Tome with part
Poole GH, Mills SM. One hundred
consecutive cases of flap lacerations of the leg
in ageing patients. N Z Med J 1994; 107 (986
Pt 1): 377–8.
(15) Paper from congress proceedings
Bengtsson S, Solheim BG. Enforcement of
data protection, privacy and security in
medical informatics. In: Lun KC, Degoulet P,
Piemme TE, Rienhoff O, editors. MEDINFO
92. Proceedings of the 7th World Congress on
Medical Informatics; 1992 Sep 6–10; Geneva,
Switzerland. Amsterdam: North-Holland;
1992. p. 1561–5.
(8) Tome without volume
Turan I, Wredmark T, Fellander-Tsai L.
Arthroscopic ankle arthrodesis in rheumatoid
arthritis. Clin Orthop 1995; (320): 110–4.
(9) No volume and tome
(16) Dissertation
Browell DA, Lennard TW. Immunologic
status of the cancer patient and the effects of
blood transfusion on antitumor responses.
Curr Opin Gen Surg 1993: 325–33.
Kneţević
D.
The
importance
of
decontamination as an element of complex
therapy of poisoning with organophosphorous
compounds [dissertation]. Belgrade: School
of Veterinary Medicine; 1988 (In Serbian).
(10) Pagination in Roman numerals
Fisher GA, Sikic BI. Drug resistance in
clinical
oncology
and
hematology.
Introduction. Hematol Oncol Clin North Am
1995 Apr; 9 (2): xi–xii.
Other publications
(17) Newspaper article
Vujadinović J. The inconsistency between
federal and republican regulation about
pharmacies. In between double standards (In
Serbian). Borba 2002 February 28; p. 5.
Books and other monographs
(11) Single author
Ringsven MK, Bond D. Gerontology and
leadership skills for nurses. 2nd ed. Albany
(NY): Delmar Publishers; 1996.
(18) Dictionaries and similar references
Kostić AĐ. Multilingual Medical Dictionary.
4th
Edition. Beograd: Nolit; 1976.
Erythrophobia; p. 173–4.
(12) Editor as author
Balint B, editor. Transfusiology. Beograd:
Zavod za udţbenike i nastavna sredstva; 2004
(In Serbian).
Unpublished work
(19) in press
(13) Book chapter
Mladenović T, Kandolf
Lasers in dermatology.
editor. Dermatology (In
Vojnoizdavaĉki zavod &
p. 1437– 49.
Pantović V, Jarebinski M, Pekmezović T,
Kneţević A, Kisić D. Mortality caused by
endometrial cancer in female population of
Belgrade. Vojnosanit Pregl 2004; 61 (2): in
press. (In Serbian)
L, Mijušković ŢP.
In: Karadaglić Đ,
Serbian). Beograd:
Verzal Press; 2000.
138
UDC: 614-88
Nauĉni ĉasopis urgentne medicine HALO 194, 2014; 20(2)
Photographs. Photographs are numbered in
Arabic numerals following the order of
appearance in the text, with titles in both
Serbian and English. Submit three copies or
sets for each photograph, in separate
envelopes. Only original photos will be
accepted (black and white or colour), in
glossy paper (not in matte), preferably 9x13
or 10x15 cm.
Electronic references
(20) Article in electronic form
Morse SS. Factors in the emergence of
infectious disease. Emerg Infect Dis [5serial
online]
1995 Jan–Mar. Dostupno na URL:
http://www.cdc.gov/ncidod/EID/eid/htm
(21) Monograph in electronic form
Each photograph should be labeled on the
back side. Write the number of photograph on
the label and mark the upper side of it by an
up-arrow. Make sure photos do not get
damaged in any way.
CDI,
clinical
dermatology
illustrated
[monograph on CD-ROM]. Reeves JRT,
Maibach H. CMEA Multimedia Group,
producers. 2nd ed. Version 2.0. San Diego:
CMEA; 1995.
Digital photos should be submitted on a CD
and printed as well, paying attention to the
quality (sharpness) and the size of the digital
copy. Preferable resolution should be at least
150 dpi, photo format 10x15 cm, and digital
format *.JPG.
(22) Electronic database
Hemodynamics III: the ups and downs of
hemodynamics [computer program]. Version
2.2. Orlando (FL): Computerized Educational
Systems; 1993.
ILLUSTRATIONS
If the authors cannot submit original photos,
the originals should be scanned as Grayscale
with 300 dpi resolution and in original size
and submitted on a CD.
Tables. Tables are marked in Arabic
numerals following the order of appearance in
the text, with titles in both Serbian and
English. Tables should be made only in Word,
through Table-Insert-Table menu, by defining
the exact number of columns and rows of the
table grid. Cells should be merged or split by
clicking the right mouse button – using the
options Merge Cells and Split Cells. Never
make two separate tables for English and
Serbian – you should enter both texts into the
same cell and within the same table. Use the
Times New Roman font, character size 12 pt,
with single spacing and without indentation.
Photographs can be published in colour, in
which case additional costs of printing are
covered by the author.
Graphs. Graphs should be made and
submitted in Excel, so that all the values
throughout cells could be seen. Graphs should
then be linked to a Word document, where
they are marked in Arabic numerals in order
of appearance in the texts, with titles in both
Serbian and English. All the data within
graphs should be typed in Times New Roman,
in Serbian and English. Abbreviations used in
graphs should be explained in a legend below
it in both languages. Each graph should be
printed on a separate page and a copy
submitted with each copy of the text (in total
three copies for the manuscript submitted).
Abbreviations used within the table should be
explained in the legend below the table in
both Serbian and English.
Each table should be printed on a separate
page. Submit one copy of the table with each
copy of the text (in total three copies of the
table for the manuscript submitted).
Schemes (drawings). Schemes should be
done in Corel Draw or Adobe Illustrator
139
UDC: 614-88
Nauĉni ĉasopis urgentne medicine HALO 194, 2014; 20(2)
(vector and curve applications). All data
within the scheme should be typed in Times
New Roman, in both Serbian and English,
character size 10 pt.
procedure until publication in the journal
considerably shorter, which will have a
positive impact on the journal’s quality and
regularity of publication.
Abbreviations used should be explained in a
legend below the scheme in both Serbian and
English.
Each scheme should be printed on a separate
page and one copy submitted with each copy
of the text (in total three copies for the
manuscript submitted).
COVER LETTER
The manuscript should be accompanied by a
cover letter signed by all the authors of the
work. The cover letter should include: a
statement that the work has not been
published earlier and that it has not been
submitted for printing in another journal at the
same time, as well as a statement that the
manuscript has been read and approved by all
the authors who meet the authorship
standards. All reproduction and copyright
permits should be included for previously
printed material, as well as for the
illustrations used and publishing information
on acclaimed individuals or naming people
who contributed to the work.
SUBMISSION OF MANUSCRIPTS
The manuscript, together will all illustrations,
could be sent by registered mail, by email
([email protected]) or submitted in
person in the Editorial office. If the
manuscript is sent by mail, the text should be
submitted in three copies and on a CD
(electronic and paper copies should be
identical).
Editorial office:
Gradski zavod za hitnu medicinsku pomoć
Franše dEpera Str. 5
11000 Belgrade
NOTE
Serbia
Manuscripts which do not meet the
requirements of these guidelines cannot be
submitted for review and will be returned to
the authors for completion and correction. By
following the guidelines for manuscript
preparation, you can make the whole
with a note: For The Journal of Emergency
Medicine – Halo 194
Chief editor phone: +381 11 3615 015
E-mail: [email protected]
140
Download

Sveska2 - hitna pomoć beograd