MOGUĆNOSTI SNABDEVANJA BEOGRADA TOPLOTNOM ENERGIJOM IZ
KOMBINOVANE PROIZVODNJE ELEKTRIČNE I TOPLOTNE ENERGIJE U POSTOJEĆOJ
„TENT A“ U OBRENOVCU KORIŠĆENJEM KOLUBARSKOG LIGNITA
1. Prednosti kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije
Nove kombinovane termoelektrane-toplane za proizvodnju električne i toplotne energije (kogeneracija), u
zavisnosti šta je prioritet, električna ili toplotna energija, imaju stepen korisnosti od 65% do 80%. Potpuno
nove kondezacione termoelektrane, koje proizvode samo električnu energiju imaju stepen korisnosti i do
42%.
U kogeneracionom postrojenju povećava se stepen iskorisćenja primarnog goriva. Za proizvodnju iste
količine električne i toplotne energije troši se manje primarnog goriva za 30% do 35% u odnosu na
odvojenu proizvodnju električne energije u termoelektrani i toplotne energije u toplani. U istom procentu
se smanjuje i emisija ugljendioksida (CO2) u atmosferu.
Činjenice koje idu u prilog ovom projektu su:
1. Kombinovana proizvodnja električne i toplotne energije u termoelektranama koje kao gorivo
koriste ugalj je poznata tehnologija koja se koristi već duže od jednog veka. U većini evropskih
gradova u kojima je razvijen sistem daljinskog grejanja i koje u svojoj bližoj okolini imaju rudnike
uglja, izgrađena su ovakva postrojenja.
2. U blizini Beograda već postoje energetska postrojenja, termoelektrane čijim se rekonstrukcijama,
uz izgradnju toplodalekovoda, omogućuje snabdevanje grada baznom toplotnom energijom;
3. Izgradnjom ovog toplifikacionog sistema, uvozna goriva - prirodni gas i mazut, za koje je potrebno
izdvojiti znatna devizna sredstva, zamenjuju se domaćim ugljem, što je naročito značajno u
uslovima današnjeg ekonomskog položaja zemlje;
4. Izgradnjom velikih investicionih objekata upošljava se deo industrije, iz oblasti mašinogradnje,
metalurgije, građevinarstva, elektromašinogradnje i slično, što je naročito značajno u današnjim
uslovima traženja puteva za “oživljavanje” privrede;
5. Spregnuta proizvodnja toplotne i električne energije povećava stepen konverzije energije fosilnog
goriva, odnosno smanjuje potrošnju goriva za proizvedenu istu količinu električne i toplotne
energije u odnosu na odvojenu proizvodnju.
6. Nesumnjive su ekološke prednosti centralizovanog snabdevanja toplotnom energijom iz
termoelektrana-toplana zbog smanjenja potrošnje goriva po jedinici proizvedene energije, a time i
smanjivanje emisije ugljendioksida (CO2) i drugih štetnih gasova i čestica.
2. Izgrađene termoelektrane u okolini Beograda
Beograd je jedan od retkih gradova u Evropi u čijem okruženju su izgrađene tri termoelektrane koje kao
gorivo koriste, lignit sa kolubarskih površinskih kopova koji se nalaze u njihovoj neposrednoj blizini:
Termoelektrane
1
Kolubara A
2
3
Instalisana električna snaga u MW
Bruto
Neto
271
245
Nikola Tesla A
1.690
1.502
Nikola Tesla B
1.240
1.160
Ukupno
3.201
2.907
EPS planira da izgradi nove termoenergetske blokove snage:

Kolubara B
2 x 350 = 700 MW i
Strana 1 od 8

650 – 800 MW
Nikola Tesla B3
Nijedna od postojećih, odnosno planiranih elektrana nije locirana na razdaljini većoj od 50 km od centra
Beograda. Termoelektrana TENT A je udaljena 29 km od toplane TO Novi Beograd.
Stepen korisnosti ovih elektrana je oko 33%.
3. Tehničke mogućnosti proizvodnje toplotne energije u TENT A
Termoelektrana “Nikola Tesla A” (TENT A) sastoji se iz 6 blokova ukupne bruto instalisane snage
blokova 1.690 MW, odnosno 1.502 MW neto (na pragu elektrane). Za proizvodnju električne energije
koristi se kolubarski lignit. Osnovne karaktersitke kolubarskog lignita su velika količina vlage (48 do
52%), velika količina pepela (11%) i niska toplotna moć (6700 kJ/kg). U svih 6 blokova turbinsko
postrojenje je kondenzaciono. Za potrebe hlađenja i kondenzovanja pare u kondenzatorima koristi se voda
iz reke Save.
Osnovni tehnički pokazatelji TENT A
А1
Oznaka bloka
А2
А3
А4
А5
А6
Snaga bloka
MW
210
210
305
308,5
308,5
348,37
Donja toplotna moć uglja
kЈ/kg
6700
6700
6700
6700
6700
6700
t/h
350
350
440
440
440
490
MW
191
191
280
280
280
314
11.870
11.870
11.184
10.840
10.840
10.840
30.3
30.3
32.1
33.2
33.2
33.2
Potrošnja uglja
Električnaga snaga (neto)
Specifična potrošnja
kJ/kWh
Stepen korisnosti
%
Godina puštanja u rad
1970
1970
1976
1978
1979
1979
Povećanje stepena korisnosti blokova pri kombinovanoj proizvodnji električne i toplotne energije
А1
Oznaka bloka
А2
А3
А4
А5
А6
Ukupno
Uneta energija (snaga) gorivom
MW
651
651
819
819
819
912
4.671
Proizvedena električna energija
(neto)
MW
191
191
280
280
280
314
1.536
%
30.3
30.3
32.1
33.2
33.2
33.2
Stepen korisnosti kada se proizvodi
samo električna energija
Dobijena toplotna snaga
MW
98
98
145
145
145
145
776
Izgubljena električna snaga
MW
25
25
37
37
37
37
196
40.5
40.5
47.4
47.4
47.4
46.3
Stepen korisnosti kada se proizvodi
električna i toplotna energija
%
Strana 2 od 8
Rekonstrukcija blokova A1 i A2 je već izvedena. Ovi blokovi mogu da proizvedu 197 MW toplotne
energije. Za grejanje grada Obrenovca koristi se 70 MW, a za grejanje Beograda iz ovih blokova može se
koristiti 127 MW.
Rekonstrukcijom blokova A3-A6 može se dobiti 580 MW toplotne energije.
Ukupna snaga za grejanje Beograda koja bi se mogla dobiti iz TENT A iznosi oko 700 MW.
Isporuka toplotne energije iz TENT A vršila bi se neprekidno 4.000 h u toku grejne sezone (6 meseci),
odnosno 3.500 h sa instalisanom toplotnom snagom od 700MW.
Moguća godišnja proizvodnja toplotne energije za Beograd iz TENT A iznosi:
700 MW x 3.500 h = 2.450.000 MWh = 2,45 TWh
Ovom energijom bi se zamenilo 290.000.000 Sm3 uvoznog prirodnog gasa.
Po sadašnjim cenama prirodnog gasa od 40,20 din/Sm3 ova količina prirodnog gasa vredi
11,658,000,000.00 din odnosno 100.500.000 € (1 € = 116 din).
1. Potrebe za baznom toplotnom snagom
Sadašnje potrebe JKP Beogradske elektrane za baznom energijom iznose:
Grejno područije
1
TO Novi Beograd
2
Konzum
potrošača
Vršno
opterećenje
Bazno
opterećenje
MW
MW
MW
Faze
priključenja
1.273
890
270
I faza
TO Zemun
72
50
15
I faza
3
TO Dunav
592
410
120
I faza
4
TO Konjarnik
425
300
90
I faza
5
TO Mirijevo
94
66
20
I faza
6
TO Voždovac
226
160
50
II faza
7
TO Medaković
61
42
12
II faza
8
TO Cerak
233
160
50
II faza
9
TO Miljakovac
86
60
18
II faza
10
TO Banovo brdo
143
100
30
II faza
3.205
2.328
675
UKUPNO
Grejno područije TO „Novi Beograd“ je najveći toplotni konzum u Beogradu i spremna je odmah da
prihvati 270 MWt bazne toplotne snage tokom cele grejne sezone (6 meseci).
Povezivanjem TO Novi Beograd sa TO Dunav, TO Konjarnik, TO Voždovac, TO Cerak i dr. u jedinstvenu
toplovodnu mrežu povećaće se bazna toplotna snaga na 675 MWt.
Do 2020. godine bazna snaga će porasti za oko 70 MWt, širenjem toplovodne mreže (Zemun, Prokop,
Senjak, Karaburma, Beograd na vodi, ...), povezivanjem postojećih kotlarnica instalisane snage oko 150
MW i priključenjem novih korisnika po dinamici od 1.2% godišnje.
Ovim bi se dostigla bazna toplotna snaga od 700 MW i više, za koje je projektovan toplovod i koju snagu
može da isporučuje TENT A.
Tada bi se iz TENT A moglo da preuzme 700 MW x 3.500 h = 2.450.000 MWh = 2,45 TWh toplotne
energije.
Strana 3 od 8
2. Troškovi investiranja
Procena troškova investicija urađena je na osnovu predmera iz idejnog projekta (1995), s tim što je
izvršena revalorizacija po stopi od 1.5 % godišnje (inflacija u zoni eura).
Investiciona vrednost
€ (EUR)
Naziv objekta
1
Adaptacija turbina A3-A6,
Izmenjivačka stanica u TENT A
48,000,000
2
Pumpna stanica Obrenovac
1,600,000
3
Pumpna stanica Ostružnica
2,900,000
4
Pumpna stanica Novi Beograd
4,500,000
5
Toplovod 2 x Ø 1016
68,000,000
6
Most preko reke Save
8,000,000
7
Oprema za nadzor i upravljanje
13,000,000
8
Pripremno završni radovi
11,000,000
9
Projektovanje i inžinjering
13,000,000
10
Nepredviđeni radovi
17,000,000
Ukupno
187,000,000
Most preko reke Save je izgrađen.
Izgrađen je put od Obrenovca do Boljevaca duž koga prolazi trasa toplovoda, koji će se koristiti prilikom
izgradnje i kao servisni put.
Izgrađen je podzemni betonski kanal toplovoda kroz Novi Beograd od bloka 45 do toplane TO Novi
Beograd (3,5 km).
3. Planska, urbanističko planska i tehnička dokumentacija.
Realizacija ovog projekta predviđena je:

Strategijom razvoja energetike Republike Srbije.

Programom ostvarivanja strategije razvoja energetike Republike Srbije.

Strategijom razvoja energetike Grada Beograda.

Generalnim urbanističkim planom Beograda.
Za realizaciju ovog projekta urađen je:

Plan detaljne regulacije toplovoda od TENT A u Obrenovcu do toplane TO Novi Beograd.

Studije opravdanosti izgradnje.

Idejni projekti

Glavni projekti
U prilogu je dat spisak urađene tehničke dokumentacije.
S obzirom na proteklo vreme neophodno je ponovo uraditi glavne projekte u skladu sa novom pravnom
regulativom i standardima.
Strana 4 od 8
Ekonomski pokazatelji
Ekonomska analiza urađena je na osnovu sledećih podataka:

Investiciona vrednost projekta: 179.000.000 €. (nije uzeta cena izgradnje mosta preko reke Save u
Obrenovcu jer je on izgrađen i koristi se).

Proizvedena toplotna energija u TENT A : 2.450.000 MWh/god.

Cena preuzete toplotne energije na pragu TENT A: 4,11 c€/kWh, koja je jednaka ceni proizvodnje
toplotne energije u toplanama koje koriste prirodni gas kao osnovno gorivo.

Gubitak električne energije u TENT A zbog proizvodnje toplotne energije: 581.000 MWh/god.

Prosečna cena izgubljene električne energije: 5,75 c€/kWh. Izračunata je kao srednja vrednost
između cene električne energije na pragu termoelektrane od 3,5 c€/kWh i cene uvezene električne
energije od 8 c€/kWh.

Gubitak toplotne energije u toplovodu: 35.000 MWh/god.

Utrošak električne energije za pogon pumpi: 34.000 MWh/god.

Cena električne energije na srednjem naponu: 5,11 c€/kWh. (cena je dobijena svođenjem svih
troškova za snagu i reaktivnu energiju na aktivnu energiju).

Redovno održavanje, investiciono održavanje i ostali troškovi: 5% od investicione vrednosti/god.

Kamatna stopa 7%.

Ekonomski period eksplatacije 20 godina.
Analiza pokazuje da je:

Ukupna dobit: 56.000.000 €/god.

Jednostavni period povraćaja : 3.1 godinu.

Diskontni period povraćaja :6,8 godina

Neto sadašnja vrednost, NPV : 282.000.000 €

Interna stopa povraćaja, IRR : 21%
Studija opravdanosti izgradnje treba da pruži preciznije podatke.
Profitabilnost ovog projekta uglavnom zavisi od međusobnog odnosa cene prirodnog gasa i cene električne
energije.
Dokle god je odnos cene električne energije i prirodnog gasa manji od 4 : 1, ovaj projekat će se isplatiti sa
većom ili manjom profitabilnošću. Sadašnji odnos cena proizvodnje električne energije na pragu
termoelektrane i cene prirodnog gasa iznosi 0.8:1, a u odnosu na cenu električne energije na berzama
odnos je 1,2:1 za trenutne isporuke i 1,7:1 za dugoročne isporuke. Pri ovome se upoređuju cene
proizvedene električne energije na pragu termoelektrane (ili sa cenama na berzama električne energije) sa
cenom prirodnog gasa za velike potrošače.
Praćenjem trenda kretanja cena na evropskom tržištu uočava se da prosečna cena električne energije
energetskom tržištu ne raste već duži niz godina, za razliku kretanja cene nafte i prirodnog gasa koje imaju
trend neprekidnog rasta ne uzimajući u obzir sezonske i godišnje oscilacije.
Grad Beograd, Republika Srbija, TENT A i JKP Beogradske elektrane imaju interes da zamene
290.000.000 Sm3/god uvoznog prirodnog gasa vrednosti oko 100.000.000 €/god domaćim ugljem iz
kolubarskih kopova. Od ovih sredstva svi učesnici bi imali koristi čak i kad bi projekat bio na granici
profitabilnosti.
Strana 5 od 8
Promenila bi se i struktura potrošnje godiva od sadašnje koja iznosi: 86 % prirodni gas, 13 % mazut i 1 %
ostala goriva, na novu koja bi iznosila: 70% kolubarski lignit (toplotne energije iz TENT A), 22% prirodni
gas, 7 % tečna goriva i 1 % ostala goriva.
Cena proizvedene toplotne energije bi u tom slučaju mnogo manje zavisila od cene gasa/nafte na svetskom
tržištu kao i od kursa dolara. Istovremeno nova struktura potrošnje goriva u kojoj je osnovno gorivo
domaći lignit omogućuje vrlo stabilnu cenu toplotne energije u dužem nizu godina.
U tabeli „Cena grejanja za stambeni prostor” prikazane su cene toplotne energije u Beogradu koji koristi
prirodni gas kao osnovno gorivo u odnosu na gradove koji kao gorivo koriste kolubarski ili kostolački
lignit.
Cena grejanja za stambeni prostor
Prema merenju utrošene energije
Prema zagrevanoj površini
PDV za toplotnu
energiju 10%
Fiksni deo
Cena energije
bez PDV
sa PDV
bez PDV
sa PDV
bez PDV
sa PDV
din/m2, mes
din/m2, mes
din/kW, mes
din/kW, mes
din/kWh
din/kWh
103.64
114.00
236.22
259.84
JKP Toplovod
Obrenovac
38.74
42.61
JP Toplifikacija
Požarevac
34.81
39.29
JP Toplifikacija
Lazarevac
52.50
57.75
JKP Beograske elektrane
Beograd
52.50
57.75
6.20
6.82
2.31
2.54
2.85
3.14
Iz tabele se može videti da je cena grejanja kada se koristi prirodni gas kao osnovno gorivo oko 3 puta veća
u odnosu na cenu zasnovanu na korišćenju kolubarskog ili kostolačkog lignita.
Cena grejanja u Beogradu od 8,57 c€/kwh dostigla je evropski nivo cena. Prosečna cena toplotne energije
iz sistema daljinskog grejanja u Nemačkoj iznosi 8,00 c€/kWh (AGFW Statistik 01.10.2013).
Cena od 8,57 c€/kWh dobijena je svođenjem cene za instalisanu snagu (fiksni deo) na cenu za toplotnu
energiju za potrošača sa prosečnom potrošnjom po metodologiji kako se radi za statističko praćenje cena u
Evropi.
4. Zaključci
Sistem daljinskog snabdevanja potrošača toplotnom energijom grada Beograda pruža velike mogućnosti za
plasman toplotne energije proizvedene u termoelektranama – toplanama jer je potrošačima potrebno
godišnje oko 3,4 TWh godišnje toplotne energije.
Dugoročno gledano, Beograd bi imao stabilan i isplativ način grejanja ako bi se povezao na TENT A ili
neku drugu vangradsku TE-TO (TENT B, Kolubara B).
Postoji ekonomska opravdanost da TENT A isporučuje toplotnu energiju gradu Beogradu jer tako
povećava svoju energetsku efikasnost i profitabilnost.
Neophodno je ponovo uraditi Studiju opravdanosti izgradnje sa idejnim projektom, jer sve predhodno
urađene studije i analize ukazuju na isplativost ovog projekta.
Grad Beograd, Republika Srbija i EPS trebalo bi da, u toku pregovora oko izbora strateškog partnera,
ukažu na mogućnost snabdevanja grada Beograda toplotnom energijom iz kombinovane proizvodnje
električne i toplotne energije u termoelektranama.
Sadašnja i buduća cena toplotne energije dobijena sagorevanjem prirodnog gasa je dovoljno visoka da
zainteresuje potencijalnog strateškog partnera da izgradi postrojenje za proizvodnju ne samo električne
nego i toplotne energije.
Strana 6 od 8
Prilog 1
OSNOVNI PODACI O JKP BEOGRADSKIM ELEKTRANAMA U 2014.
Ukupan nominalni proizvodni kapacitet BE iznosi 2.697 MWt (bez toplotnih izvora Galenika, EI, vojnih
kotlarnica Topčider i Vojne akademije) instaliranih u 63 toplane, blokovske i individualne kotlarnice.
Instalisana snaga vrelovodnih kotlova u toplanama je:
Ime toplane
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
TO Novi beograd
TO Dunav
TO Voždovac
TO Konjarnik
TO Cerak
TO Miljakovac
TO Mirijevo
TO Banovo brdo
TO Zemun
TO Medaković
TO Mladenovac
Ostale 52 kotlarnice
Ukupno
Instalisana snaga
u MW
925.0
357.0
241.0
238.0
232.0
119.0
116.0
104.6
60.4
50.1
44.5
209.4
2,697.0
Proizvodnja i isporuka toplotne energije za zagrevanje sanitarne potrošne tople vode (PTV) vrši se tokom
cele godine iz 12 toplotnih izvora. Toplotni konzum za pripremu potrošne tople vode iznosi 70 MWt.
Ukupan instalisani toplotni kapacitet potrošača (projektovani) iznosi 3.085 MWt. ( Stambeni prostor 2.403
MW i poslovni prostor 672 MW).
Ukupna potrošnja i troškovi goriva po vrstama u 2013. godini.
Redni
broj
Vrsta
energenta
Merna
jedinica
Potrošnja u
2013
Učešće
%
Sm3
300.505.283
87.76
kg
32.167.733
11.50
l
319.925
0.10
Ugalj
kg
2.201.790
0.28
5
Briketi
kg
1.131.490
0.16
6
Pelet
kg
1.389.720
0.20
7
Ekvivalentni
mazut
kg
278.838.000
100,00
1
Gas
2
Mazut
3
Ekstra lako
4
Cena
goriva
Troškovi goriva
39.77
11.952.089.688
1.772.372.686
66.827.965
49.46
13.791.290.339
Proizvedena toplotna energija u 2013. godini iznosi 2.866.873 MWh ( 2,87 TWh ).
Ostvareno vreme isporuke toplotne energije: 2.742 h
Ostvarena prosečna temperatura vazduha u vreme isporuke toplotne energije: 4.8 oC
Strana 7 od 8
Planirana potrošnja i troškovi goriva po vrstama za 2014. godini.
Redni
broj
Vrsta
energenta
Cena
goriva
Merna
jedinica
Plan za
Učešće
2014
%
Sm3
352.000.000
86,60
40,20
14.150.400.000
kg
42.000.000
12,64
55.00
2.310.000.000
600.000
0,01
125.00
75.000.000
Troškovi
goriva
din
1
Gas
2
Mazut
3
Ekstra lako
4
Ugalj
kg
3.600.000
0,38
7.10
29.060.000
5
Briketi
kg
1.650.000
0,20
22.00
36.300.000
6
Pelet
kg
1.450.000
0,17
18.00
26.100.000
7
Ekvivalentni
mazut
kg
332.355.000
100.00
50.03
16.626.860.000
l
Planirana proizvodnja toplotne energije u 2014. godini iznosi 3.418.000 MWh ( 3.42 TWh ).
Planirano vreme isporuke toplotne energije: 2.880 h
Ostvarena prosečna temperatura vazduha u vreme isporuke toplotne energije: 4.4 oC
JKP Beogradske elektrane praktično u potpunosti zavise od uvoznog goriva. Troše 86,6% prirodnog gasa,
12,6% mazuta i manje od 1% ostalih goriva.
Najveći rizik koji snose JKP Beogradske elektrane je rizik promene cene goriva. Obzirom na odnose
između cene mazuta i prirodnog gasa, odnosno sirove nafte i kursa dolara na svetskom tržištu, poslovanje
JKP Beogradske elektrane je direktno zavisno od promene ovih cena i promene kursa stranih valuta.
Strana 8 od 8
Download

Grejanje Beograda iz vangradske TE-TO