09.07.2010.
B
R
O
J
7
Poljoprivredna stručna služba Jagodina
- 1 -Bilten jul 2010.
SADRŽAJ BILTENA:
STOČARTVO
- NEGA SUPRASNIH KRMAČA
-dipl.ing.Dragan Jakovljević
- RASE ĆURAKA
-dipl.ing.Stevan Dželatović
RATARSTVO
- ZNAČAJ UPOTREBE STAJNJAKA
-dipl.ing.Milanka Miladinović
-MAK
-dipl.ing.Miodrag Simić
POVRTARSTVO
- KELJ PUPČAR
-dipl.ing.Mira Miljković
VOĆARSTVO I VINOGRADARSTVO
- ZELENA REZIDBA VINOVE LOZE- ZALAMANJE
-dipl.ing.Dejan Jocić
ZAŠTITA BILJA
-ZAŠTITA VINOVE LOZE I VOĆA U JULU MESECU
-dipl.ing.Ljiljana Jeremić
- 2 -Bilten jul 2010.
STOČARSTVO
NEGA SUPRASNIH KRMAČA
Ako se na vreme otkrije polni žar i na vreme osemene krmače, bilo putem veštačkog
osemenjavanja ili na prirodan način, može se očekivati da će preko 80% krmača ostati
suprasno od prvog osemenjavanja. Vrlo je važno da se krmače posle osemenjavanja smeste
u individualne boksove, kako bi se izbegli mehanički pobačaji ili rana embrionalna smrtnost.
Poželjno je da krmača u individualnom boksu bude bar 17-19 dana, a ako postoji prostora
još je bolje da tu ostanu 35-37 dana. Jer ako se krmače prevedu u grupne boksove u tom
periodu, usled promene sredine može doći do izazivanja polnog žara kod onih krmača koje
nisu suprasne, a što je sa stanovišta uspešne reprodukcije vrlo važno. Radi uspešne
reprodukcije krmače treba hraniti po reprodukcionim fazama. Posle 17-19 odnosno 35-37
dana provedenih u individualnim boksovima krmače se prebacuju u čekališta, gde se grupe
formiraju po kondiciji i datumu pripusta. Najbolji rezultati se postižu ako u boksovima ima 510 krmača. S obzirom na to da odgajivači nikada nisu sasvim sigurni da su sve krmače koje
su pripuštene i suprasne, potrebno je svakodnevno, koristeći narasta probača, otkrivati polni
žar i na taj način onemogućiti da neka krmača ostane jalova. Da bi se postigao što veći
procenat suprasnosti i da bi krmače donele brojna i vitalna legla, osim o dobroj i kvalitetnoj
ishrani, mora se voditi računa o dobrom smeštaju, nezi, mikro i makroelementu u kome se
nalaze krmače. Objekti u kojima su smeštene suprasne krmače treba da su čisti i suvi.
Optimalna temperatura objekta treba da je od 16-18 stepeni C a relativna vlažnost do 70%,
da je osvetljen u toku 16 sati svetlom intenziteta od 100 luksa, i da ima odgovarajuću
ventilaciju. Nasuprot tome, vlažni, zagušljivi i mračni objekti nepovoljno utiču na suprasnost,
što se odražava pojavom većeg broja jalovih krmača i rađanjem slabo vitalne prasadi, i
dovodi do povećanog postanatalnog mortalitrta prasadi u prvim danima života.
Prema tome, ako se žele optimalni rezultati u reprodukciji svinja, onda se moraju
obezbediti i optimalni uslovi kako u pogledu kvalitetne hrane, tako i optimalnog smeštaja i
organizacije procesa reprodukcije.
Savetodavac za stočarstvo
dipl.ing.Dragan Jakovljević
RASE ĆURAKA
U odnosu na ostale vrste živine ćurke su najkrupnije, tj.one su najveći i najbolji
proizvođači živonskog mesa ćurke se u prvom redu gaje zbog mesa, kaje je naročito kod
mladih grla odličnog kvaliteta, jer sadrži visok sadržaj belančevina (proteina) i neznatnu
količinu masti.
1. Domaća ćurka (Meleagris gallopava domestica)
Naša domaća ćurka veoma je slična divljoj, mada je nešto teža i većih dimenzija tela.
Gaji se na selu u malom broju i gotovo u svim krajevima naše zemlje, a najviše u našem
kraju, u Pomoravlju. U zavisnosti od delova držanja i ishrane, odnosno iskorišćavanja,
stvoreni su pojedini sojevi domaće ćurke koje nose naziv prema kraju u kome se gaje
(jagodinska, palanačka, dobrička ćurka i drugo). Boja domaće ćurke je različita, najčešće je
bronzasta i bela, a ređe crna, žuta, siva, šarena). Ćurke leže na jajima 28 dana, a ukoliko se
dobro neguje, hrani i pazi, može se u toku godine upotrebiti za više nasada. Odlično vodi i
čuva podmladak. Ćurke su prvih nedelja (oko dva meseca), vrlo osetljive, tj.dok im ne izađe
bobica na glavi i vratu, odnosno dok ne probobaju.
Domaća ćurka je skromna u reprodukciji jaja i godišnje snese 30-50 jaja, prosečne mase
85 gr. Masa odraslih ženskih grla kreće se od 3-5 kg, a muških između 5 i 8 kg. Relativno se
- 3 -Bilten jul 2010.
lako tove, a meso im je dobrog kvaliteta. Bilo je pokušaja oplemenjavanja domaće ćurke ali
bezuspešno.
2. Bronzasta ćurka
Ova rasa je stvorena u Americi pa je dobila naziv Američka standardna bronzasta ćurka
(Stanoarcl Bronze). Osim boje perja, osnovna karakteristika bronzaste ćurke je njena
krupnoća. Prosečna masa ćuraka kreće se između 7 i 10 kg, a ćuraka od 10 do 14 kg.
Utovljeni ćurani mogu dostići telesnu masu i do 30 kg. Mesi je izvrsnog kvaliteta. Ćurke su
dobre nosilje i u toku godine snesu 70 do 90 jaja, prosečna masa 80 do 90 gr. pegave
(prskane) boje ljuske. U Americi postoje 3 soja ove rase: teški, srednji i laki soj bronzaste
ćurke.
3. Širokotrsna bela ćurka
Ova rasa je stvorena u Americi od širokotrsne bronzaste ćurke i bele holandske ćurke.
Po eksterijernim osobinama i proizvodnim svojstvima dosta je slična širokotrsnoj ćurki,
samo što ima belo perje. Zbog bele boje perja ova rasa je na višoj ceni nego druge rase, jer
na oštećenom trupu ne ostavlja "klice" perja.
4. Bela holandska ćurka
Bela holandska ćurka nastala je u Americi u 16.veku. Ova ćurka je lakša od bronzaste,
tj.spada u srednje teške rase ćuraka. Kostur je lakši (finiji) nego kod bronzaste ćurke a meso
je odličnog kvaliteta. Telesna masa ćurke kreće se od 6 do 8 kg, a ćurana 11-12 kg. U
pogledu nošenja je dosta dobra, jer godišnje snese 60-80 jaja.
5. Norfološka crna ćurka
Norfološka crna ćurka jedna od najstarijih rasa koja je postala od crne meksikanske ćurke
iz blasti Norfolok u Velikoj Britaniji i ona je lakša od Bele holandske ćurke. spada u
ranostasne ćurke. Prosečna živa masa odraslih ćuraka kreće se od 5 do 6 kg, a ćurana od 9
do 10 kg. Meso je dobrog kvaliteta i bele je boje. Dobra je nosilja, prosečno snese 50-60
jaja.
Savetodavac za stočarstvo,
dipl.ing.Stevan Dželatović
RATARSTVO
ZNAČAJ UPOTREBE STAJNJAKA
Poslednjih godina se značajno smanjuje mogućnost, pre svega zbog ekonomske
situacije, tako da je prema nekim podacima upotreba mineralnih đubriva spala na 20-50
kg/ha, što je na vrlo niskom nivou, i bitno se odražava na visinu i kvalitet prinosa. Ovako
mala upotreba mineralnih đubriva će dalje sigurno uticati na pad prinosa i pogoršanje
agrohemijske plodnosti zemljišta.
Kod nas je uloga stajnjaka u đubrenju biljnih kultura različitog shvatanja iz razloga
nedovoljne proizvodnje stajnjaka zbog malog stočnog fonda. Zbog nepovoljnog rasporeda
stajnjaka, posebno na nekadašnjim društvenim gazdinstvima, čak i proizvedene količine
stajnjaka nisu se koristile u dovoljnoj meri ili su se često upotrebljavale prevelike količine po
jedinici površine i to u blizini farmi, na tim parcelama su dodatne količine mineralnih đubriva
dovodile do negativnih posledica kod posejanih biljaka kao što je poleganje useva a takođe
su delovale i na životnu sredinu i zagađenja voda.
U periodu smanjene upotrebe mineralnih đubriva stajnjak predstavlja alternativu u
ublažavanju problema ishrane biljaka. Takođe, ono što je bitno je i uloga čvrstog stajnjaka u
- 4 -Bilten jul 2010.
nekim svojstvima zemljišta kao što je vodno-vazdušni režim, toplotni režim zemljišta i
biohemijski procesi u zemljištu.
Treba da se zna da se pri pravilnoj pripremi i primeni stajnjaka ostvaruju dobri efekti
kako u godini primene stajnjaka tako i u narednom periodu od 3 i više godina.
Za sam stajnjak i njegov kvalitet je najbitniji način čuvanja, nege i upotrebe.
Proizvođaćima se preporučuje tzv."topli način" čuvanja stajnjaka, jer se njime uništava
klijavost semena korova.
Stajnjak se čuva tako što se u početku slaže rastresito, da bi imao dovoljno kiseonika
koji omogućava rad aerobnih bakterija i da bi se temperatura stajnjaka podigla na više od 60
stepeni C. Posle dostizanja ove temperature stajnjak se sabija da bi se usporili aerobni
procesi i snizila temperatura čime se smanjuje gubitak organske materije i azota.
Samo iznošenje stajnjaka i đubrenje parcela treba da bude tako organizovano da se
usklade procesi iznošenja, rasturanja i zaoravanja kako bi gubitak organske materije bio
sveden na minimum. U prilog ovome govori podatak da vrednost odmah zaoranog stajnjaka
iznosi 100%, a vrednost stajnjaka zaoranog posle 4 dana 50%.
Iznošenje, rasturanje i zaoravanje stajnjaka se obično vrši u jesen, s tim što treba voditi
računa i o tipu zemljišta, tako da se na teškim zemljištima đubri ređe odnosno svake četvrte
godine sa oko 30 t/ha, zaoravanjem na 15 cm dubine, dok se na lakšim, peskovitim
zemljištima đubri svake druge do treće godine, sa oko 15 t/ha, zaoravanjem na 20-25 cm
dubine.
Stajnjakom treba đubriti najpre useve koji ga mogu najbolje iskoristiti, a to su
okopavine, šećerna repa, krompir, povrće i industrijsko bilje. Postrna žita ne treba đubriti
stajnjakom već to treba učiniti kod preduseva.
Savetodavac za ratarstvo,
dipl.ing.Milanka Miladinović
MAK
Mak nije samo uljana već i vrlo važna lekovita biljka, zbog gega je cenjena industrijska
biljka, pošto se koristi i za proizvodnju semena, odnosno ulja, i za dobijanje morfijuma i
drugih alkaloida potrebnih za izradu raznih lekova.
Seme maka sadrži 50-60% ulja, ono je bledo-žuto sa vrlo prijatnim ukusom. Ulje
dobijeno toplim presovanjem koristi se kao tehničko ulje za izradu lakova, boja, sapuna i
drugo. makove uljane pogače su odlična hrana za mlečnu i tovnu stoku. One sadrže do 36%
lako rastvorljivih belančevina, 10-12% ulja i 20-22% ugljenih hidrata.
Makovo seme je vrlo skupo za proizvodnju ulja, te se koristi uglavnom u poslastičarstvu i
domaćinstvu za pripremanje kolača. Naročito se ceni seme tamno-plave boje.
Drugi važan proizvod su suve čaure koje služe kao sirovina od koje se dobija morfijum
koji se upotrebljava u farmaceutskoj industriji za izradu lekova (za ublažavanje bolova,
smirenje nerava, savlađivanje nesanice i drugo). Kako do danas još nije proizveden morfijum
na drugi način, tako mak i dalje ostaje jedini izvor za njegovo dobijanje.
Agrotehnika za mak
Plodored.- Mak se mora gajiti u plodoredu, jer mnogo strada od plamenjače i pleospore
a takođe velike štete nanosi makov korenov surlaš, te stoga mak ne sme doći na isto mesto
ranije od 3-4 godine. Za mak najbolji predusevi su pšenica, šećerna repa i zrnene
mahunarke. Mak je odličan predusev za ozima žita jer napušta njivu rano i ostavlja čistu od
korova i dobro razrađenu.
Obrada zemljišta.- Posle rasturanja mineralnih đubriva vrši se duboko oranje na 30-35
cm, a zatim u jesen vrši se gruba predsetvena priprema ili kultiviranje na dubini od 10-12
cm. Na proleće vrši se jedno do dva drljanja na 3-4 cm a zatim setva.
- 5 -Bilten jul 2010.
Đubrenje.- Mak se mora redovno đubriti. On formira veliku vegetativnu masu, a ima
slabo razvijen korenov sistem koji u uslovima nedostatka hrane ne može obezbediti normalan
porast i razviće biljke. Za normalan prinos mak iznosi iz zemljišta 42 kg azota, 30 kg fosfora,
70 kg kalijuma i 72 kg kalcijuma/ha.
Setva.- Za setvu maka vrlo je važan kvalitet semena, klijavost minimum 90% i čistoća
98%, a najbolje seme je iz prethodne godine. Seje se jednovremeno sa jarim, pravim žitima.
Mak se seje u redovima rastojanja od 50 cm a biljke u redu na 10 cm jedna od druge, te se
na taj način postiže gustina od 200.000 biljaka /ha. Za setvu je potrebno 2,5 do 3 kg/ha
semena, a seje se plitko do 1,5-2 cm, a posle setve vrši se valjanje zemljišta.
Nega useva.- Nega se satoji od proređivanja, okopavanja (obično 3) i navodnjavanja
po potrebi.
Žetva (berba).- Berba čaura i semena vrši se u fazi potpune biološke zrelosti semena,
a manifestuje se tako što čaure stvrdnjavaju, postaju žuto-mrke, pri protresanju seme zveči
u njima. Prikupljanje vršiti po suvom i sunčanom vremenu, kada su čaure potpuno suve.
Prikupljanje može biti ručno ili mašinski-kombajnom. Ručno prikupljanje se vrši na način da
se čaure otkidaju s malim delom drške i stavljaju gusto u vreće koje ne propuštaju sitno
seme. Zatim se vršu običnim vršilicama za žito. Pri kombajniranju oba proizvoda se odvajaju
posebno: na jednoj strani se prikuplja seme koje je prethodno očišćeno, a na drugoj ovršene
čaure.
Makovo seme se može čuvati sa vlažnošću najviše do 10 %.
Savetodavac za ratarstvo
dipl.ing.Miodrag Simić
POVRTARSTVO
KELJ PUPČAR
Kelj pupčar se kod nas malo gaji, bez obzira na izuzetnu hranjivu vrednost. Za ishranu
se upotrebljavaju razrasli pazušni pupoljci, glavičice, od kojih se spravljaju različita jela. Stižu
za upotrebu u jesen i u toku zime, tako da nadomeštavaju nedostatak svežeg povrća u to
doba.
Kelj pupčar ima dobro razvijen koren s dobrom usisnom moći. Stablo je suženo, naraste
50-100 cm. Lišće je spiralno raspoređeno, na dugim drškama, prilično naborano i zeleno. Na
jednoj biljci ima 20-40, ređe i do 90 glavičica različitog oblika, veličine, čvrstine i boje. Sa
starenjem biljke donje opada,pa ostaje samo stablo gusto posednuto glavičicama. U drugoj
godini, iz pazuha vršnih listova kao i iz razraslih glavičica izbijaju cvetonosna stabla na kojima
su cvetovi u grozdastoj cvasti.
Kelj pupčar ima umerene potrebe za toplotom. Dobro podnosi mrazeve, a glavičice se
najbolje obrazuju u jesen za vedrog i sunčanog vremena sa slabim noćnim mrazevima, dok
se pri toplom vremenu obrazuju mekše i otvorene glavičice. Zahteva dosta svetlosti i vlage.
Najbolje mu odgovaraju duboka i umereno plodna ilovasta zemljišta dobrih vodnih osobina,
sa umerenom količinom kreča. Jako je osetljiv na zabarivanje zemljišta, a pošto se bare u
toku pozne jeseni i zime, mora se, pri izboru zemljišta obratiti pažnja i na tu njegovu
osobinu.
Kelj pupčar dolazi na drugo ili treće mesto u plodoredu, jer on pri neposrednom
đubrenju organskim đubrivima obrazuje jako bujnu nadzemnu masu i meke otvorene
glavičice. To se dešava i onda kada ima azota u višku, stoga je i đubrenje mineralnim
azotnim đubrivima umerenije nego za ostalo kupusno povrće. Gaji se uglavnom kao postrni
usev, pa se osnovna obrada za njega vrši odmah kada se skine predhodni usev. Najčešće se
gaji posle ranog krompira, graška ili strnih žita. Razmnožava se semenom, seje se u u aprilu i
maju, u hladne leje. Rasad normalno stasava za 50-60 dana, a rasađuje se u junu i julu na
rastojanju koje zavisi od bujnosti sorte, a kreće se od 60,90,100x 50-70 cm. Specifična mera
- 6 -Bilten jul 2010.
je zakidanje stabla, ako se izvede blagovremeno, doprinosi obrazovanju čvršćih glavica, ali
ako se to uradi prerano, postiže se suprotan efekat..
Berba glavičica počinje kada donje lišće počinje da žuti i opada, što obično biva u
oktobru. Uvek se beru donje, najniže glavičice, a pri tome treba otkidati 1, 2 ili 3 najniža
lista, što ubrzava obrazovanje i dozrevanje novih glavičica. Sa berbom se ne sme kasniti jer
glavičice počinju da se otvaraju pa ogrubljavaju. Glavičice koje uhvati mraz dobijaju bolji
ukus, međuti ne smeju se brati smrznute , već otkravljene.
Savetodavac za povrtarstvo
dipl.ing.Mira Miljković
VINOGRADARSTVO
ZELENA REZIDBA VINOVE LOZE- ZALAMANJE
Zalamanje vinove loze je operacija koja se stalno primenjuje u vinogradu.Obavlja se
pošto se svi lastari uvuku u žicu, povežu ili dovedu u viseći položaj. Vreme izvođenja je onda
kada lastari prerastu potporu ( naslon ) i počnu da se savijaju. Kod špalirnog načina gajenja
to je kada prerastu poslednju žicu, dok je kod klasičnog načina kada prerastu kolac. Lastari
se prekraćuju tako da iznad špalira ostane 30-40 cm loze, ili da da lastaru ostane 10-12
listova iznad poslednjeg grozda. Kod sistema gajenja bez naslona ( uz kolac ) zalamanje se
uglavnom obavlja na istoj visina od vrha kolca kao i kod špalirnog sistema gajenja . U
slučaju da je kolje niže onda treba zalamati na većoj visini , kako bi imali dovoljan broj lisne
mase.
Zalamanje se izvodi zbog toga da ne bi došlo do prekomerenog porasta lastara što može
uticati na gubitak njihovih rodnih okaca, veliku potrošnju nranljivih elemenata, smanjenje
promajnosti, veću pojavu bolesti i štetočina, a samim tim i uticati na kvalitet roda.
Prilikom zalamanja biće uklonjeni vrhovi porasta na većini glavnih lastara. Kod jednog
dela koji nisu dovoljno porasli uradiće se naknadno zalamanje. Uklanjanjem ovih vrhova
počinje bočni porast vrhova, koji su ustvari vrhovi porasta zaperaka. Zaperci su lastari
drugog reda i veoma su korisni za biljku. Od polovina leta njihova fotosintetska aktivnost je
znatno veća nego aktivnost listova sa glavnih lastara. Pojavom zaperaka doći će do
povećanja gustine špalira, do zagušenja špalira, nepotrebnog gubljenja hraniva, kao i veće
mugućnosti pojave bolesti, te se stoga mora obaviti i zalamanje zaperaka.
Znači treba obaviti zalamanje zaperaka a ne uklanjanje ili pljevljenje istih. Na zepercima
treba da ostane nekoliko listova, koji će uzrokovati poboljšanju nakupljanja šećera u grožđu i
sazrevanju lastara ( usled fotosintetske aktivnosti ).
Zalamanje zaperaka se izvodi 20-25 dana nakon zalamanja glavnih lastara. Tada će se ,
osim zaperaka, zalomiti i glavni lastari koji u predhodnom zalamanju nisu imali dovoljan
porast. Često će se ukazati potreba za naknadnim zalamanjem zaperaka jer i oni nemaju isti
porast.
Zalamanje se izvodi ručno i mašinski. Ručno se obavlja velikim makazama za šišanje
zelene ograde, a mašinski uređajima koji rade na principu kosilica ili brzo okećućih noževa.
Mašinskim izvođenjem je znatno veći učinak, ali se mora izvoditi dosta oprezno kako ne bi
došlo do oštećenja naslona.
Savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo
dipl.ing.Dejan Jocić
- 7 -Bilten jul 2010.
ZAŠTITA BILJA
ZAŠTITA VINOVE LOZE i VOĆA U JULU MESECU
-Zaštita vinove loze
U ovom periodu se nastavlja zaštita vinove loze protiv plamenjače,pepelnice,crne truleži
i sive truleži.
Stručnjaci Poljoprivredne stanice iz Jagodine rade prognozu plamenjače vinove loze. Sva
tretiranja objavljujemo preko lokalnih medija,radija i televizije kao i putem plakata.
Zbog čestih kiša i optimalnih temperatura za razvoj plamenjače (od 20-24 stepena) u
nekim vinogradima je došlo do pojave simtoma bolesti.Zbog ovakvih uslova koji se najavljuju
i dalje u toku jula i dalje nastaviti zaštitu od plamenjače sistemičnim preparatima:
Mikal flash-0,3-0,4 % ,Acrobat -2,5 kg/ha, Ridomil gold 0,25%,Equathion pro-400 g/ha,
Forum star-2 kg/ha,Curzate M-0,3%,Profiler -2,25-3 kg/ha. Mogu se koristiti i sistemični
preparati koji istovremeno suzbijaju i plamenjaču i pepelnicu Quadris max-2l/ha ,Cabrio top 0,2%.
Protiv pepelnice koristiti neki od preparata :Topas 100EC-0,025% , Stroby-DF-200
g/ha,Systane 12E-0,02%,Tilt 250 EC -0,015%,Falcon EC-460-0,4L/ha . Ako ima pojave
pepelnice na bobicama obaviti i tretiranje sumpornim preparatima Kvašljivi sumpor,Kolosul ili
drugi u zoni grožđa.Ovo tretiranje obaviti predveče zbog visokih temperatura u toku dana.
Došlo je do pojave u nekim vinogradima crne truleži . Simptomi crne truleži se javljaju
na svim mladim delovima loze:lišću,drškama,mladarima i bobicama.Na lišći simptomi su u
vidu pega koje su ograničene zonom crvenkaste boje.
Zaraza na bobicama je u vidu sitnih tačkastih pegica,koje su ograničene crvenkastim
prstenom koji se može proširiti vrlo brzo.Za nekoliko dana bobica se suši,smežura i postaje
tvrda,tamnoplave boje.U centru pege se formiraju piknidi.Mlade bobice mogu biti zaražene
od precvetavanja pa do početka zrenja.Piknidi-spore se formiraju nazaraženim bobicama i
nastavlja se sekundarno zaražavanje novih bobica.
Suzbijanje crne truleži se vrši mehaničkim merama odstranjivanjem zaraženih
mumificiranih bobica pri berbi i zaoravanjem pri obradi zemljišta.
Hemijsko suzbijanje se vrši od faze kada su lastari 10-16 cm i traje do početka
zrenja.Mogu se koristiti za suzbijanje neki od preparata:Curzate M,Curzate R kao sistemični
preparat i u kombinaciji sa Kaptanom(Merpanom) preventivni preparati.
U fazi zatvaranja grozda obaviti drugo tretiranje protiv sive truleži .Koristiti preparate
Mytos ,Pyrus -2,5 l/ha(0,25%),Dional -0,15%,Teldor -0,15 %.
Zaštita voća
Zbog velike vlažnosti i toplog vremena potrebno je nastaviti zaštitu od čađave krastavosti
kod jabuke i kruške .Koristiti preparate Dakoflo 720-0,2%,Mancogal 0,25%,Agrodin 60 WP
0,1%,Dithane -0,25%, .U ovom periodu treba obaviti i zaštitu od jabučnog smotavca nekim
od preparata: Insegar 0,6 kg/ha,Vantex 60 SC 0,06 ml/ha,Fenitrotion-0,1%.Ukoliko ima vaši
koristiti Tonus,Actaru,Mospilan.
Kod šljive treba obaviti tretiranje protiv šljivinog smotavca korišćenjem nekih od
insekticida:Vantex ,Fenitrotion,Fobos.U fazi promene boje ploda izvršiti tretiranje protiv
truleži ploda primenom preparata Swich 62,5 WG-0,06%,Dional 500 SC-0,15%,.U nekim
zasadima šljive pojavili su se simptomi plamenjače šljive.Pošto parazit koji izaziva
plamenjaču šljive nema sekundarnih zaraza tokom vegetacije nije potrebno sada koristiti
fungicide za suzbijanje već tek posle berbe obavezno obaviti tretiranje kako bi se smanjio
potencijal zaraze za narednu godinu.Pored toga treba obaviti zaoravanje opalog lišća jer se
parazit održava u opalom lišću.
Pre upotrebe preparata obavezno pročitajte uputstvo za upotrebu .
Savetodavac za zaštitu bilja
dipl.ing.Ljiljana Jeremić
- 8 -Bilten jul 2010.
- 9 -Bilten jul 2010.
Download

Poljoprivredna stručna služba Jagodina 7