3
Godina
PROGNOZNO-IZVEŠTAJNA ŠLUZBA
zaštite bilja AP Vojvodine
GODIŠNJI IZVEŠTAJ
Prognozno –izveštajne službe zaštite bilja AP Vojvodine
o radu na monitoringu štetnih organizama
tokom 2012. godine
Izveštaj izradili:
dr Dragica Jankovid, Svetlana Jovičid, Ivan Koči i Anja Mihailovid
Pokrajinski centar Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja AP Vojvodine
Novi Sad, februar 2013.
2
Sadržaj
Uvod ........................................................................................................................................................ 7
Monitoring breskvinog moljca – anarsia lineatella ...................................................................... 9
Biološke tačke breskvinog moljca ............................................................................................. 10
Anarsia lineatella 2012 ................................................................................................................ 11
Monitoring jabukinog smotavac – carpocapsa pomonella ........................................................ 13
Definisanje i provera bioloških tačaka jabukinog smotavca ............................................... 14
Lokacije monitoringa ................................................................................................................... 17
Ogled Hajdukovo ....................................................................................................................... 17
Ogled Novi Slankamen ............................................................................................................. 18
Ogled Banatski Brestovac ........................................................................................................ 18
Ocene ogleda .................................................................................................................................. 19
Ocene ogleda Banatski Brestovac .......................................................................................... 19
Monitoring breskvinog smotavca – cydia molesta ...................................................................... 20
Biološke tačke breskvinog smotavca ........................................................................................ 21
Cydia molesta 2012 ...................................................................................................................... 22
Monitoring šljivinog smotavca – grapholita funebrana ............................................................ 24
Biološke tačke šljivinog smotavca ............................................................................................. 25
Grapholita funebrana 2012......................................................................................................... 26
Dinamika polaganja jaja šljivinog smotavca ........................................................................... 27
Monitoring pamukove sovice - helicoverpa armigera ............................................................... 29
Ogled - Ruski Krstur ................................................................................................................. 43
Ogled – Subotica ........................................................................................................................ 44
Ogled – Sombor .......................................................................................................................... 45
Ogled Bačka Topola .................................................................................................................. 47
Rezultati ogleda ......................................................................................................................... 48
Izvedeni ogledi............................................................................................................................... 49
Ogled izveden u usevu paprike (Ruski Krstur) ................................................................... 49
Ogled izveden u usevu paprike (Despotovo) ....................................................................... 49
Ogled izveden u usevu paprike (Subotica)........................................................................... 50
Ogled izveden u usevu paprike (Čoka, Senta) ..................................................................... 50
Ogled izveden u usevu paprike (Sombor) ............................................................................ 50
Ogled izveden u usevu boranije (Zobnatica) ....................................................................... 51
Ocene ogleda .................................................................................................................................. 51
3
Monitoring pepeljastog grožđanog moljca – lobesia botrana .................................................. 53
Biološke tačke pepeljastog grožđanog moljca ........................................................................ 54
Lobesia botrana 2012 .................................................................................................................. 55
Lokacije monitoringa ................................................................................................................... 55
Ocene ogleda .............................................................................................................................. 56
Monitoring kukuruznog plamenca – ostrinia nubilalis ............................................................. 57
Definisanje i provera bioloških tačaka kukuruznog plamenca ........................................... 59
Ostrinia nubilalis 2012 ................................................................................................................ 60
Provera ispravnosti tumačenja bioloških događaja i efikasnosti insekticida u usevu
kukuruza šećerca u Lukićevu ..................................................................................................... 71
Dinamika polaganja jajnih legala (izraženi u Indexu napada) po lokalitetima
Vojvodine .................................................................................................................................... 71
Monitoring podgrizajuće sovice – agrotis segetum .................................................................... 73
Siva repina pipa – bothynoderes punctiventris ............................................................................ 77
Monitoring prouzrokovača pegavosti lista šećerne repe cercospora beticola Sacc. ............ 79
Biologija patogena ........................................................................................................................ 79
Proces infekcije ......................................................................................................................... 79
Proces inkubacije ...................................................................................................................... 79
Proces sporulacije ..................................................................................................................... 79
Model predviđanja pojave cercospora beticola ................................................................... 80
Adaptacija modela predviđanja pojave patogena .............................................................. 81
Lokacije monitoringa ............................................................................................................... 81
Validacija modela prognoze .................................................................................................... 84
Ocena ogleda i provera modela prognoze pojave patogena ............................................. 85
Monitoring kukuruzne zlatice – diabrotica virgifera virgifera ................................................ 88
Monitoring žičara: agriotes ustulatus ........................................................................................... 90
Monitoring žičara: agiotes lineatus ............................................................................................... 92
Monitoring žičara - agriotes obscurus ........................................................................................... 94
Monitoring žičara: agriotes sputator............................................................................................. 96
Monitoring žičara: agriotes sordidus ............................................................................................ 98
Monitoring žičara: agriotes proximus ......................................................................................... 100
Monitoring prouzrokovača truleži stabla, plesnivosti klipa kukuruza i šturosti klasova
pšenice - fusarium graminearum kao anamorfni stadijum gljive gibberella zeae ............. 102
Lokacije monitoringa ................................................................................................................. 102
Utvrđivanje uslova za ostvarenje infekcije ............................................................................ 102
4
Rezultati ogleda ........................................................................................................................... 104
Monitoring dudovca – hyphantria cunea .................................................................................... 105
Monitoring minera okruglih mina – leucoptera scitella .......................................................... 107
Monitoring kupusne sovice – mamestra brassicae................................................................... 109
Monitoring povrtne sovica – mamestra oleracea ..................................................................... 112
Monitoring krompirovog moljca – phtorimea operculella ...................................................... 115
Monitoring plamenjača: peronospora destructor (Berk.) Casp. Ex Berk - prouzrokovač
plamenjače luka .............................................................................................................................. 116
Biologija patogena ...................................................................................................................... 116
Provera postojećih modela prognoze (sa AMS tipa "Metos") ............................................. 116
Model 1: MC (MilionCast)....................................................................................................... 116
Model 2: Downy mildew infection model (DMI) ............................................................... 116
Lokacije monitoringa ............................................................................................................. 116
Validacija modela prognoze .................................................................................................. 118
Očitavanje ogleda .................................................................................................................... 118
Monitoring plamenjača: phytophthora infestans (Mont) de Bary - prouzrokovač
plamenjače krompira i paradajza................................................................................................ 119
Biologija patogena ...................................................................................................................... 119
Provera postojećih modela prognoze ..................................................................................... 119
Model 1: phytophtora infestans infection progress (PIIP) ............................................. 119
Model 2: NoBlight .................................................................................................................... 119
Lokacije monitoringa ............................................................................................................. 119
Validacija postojećih modela ................................................................................................ 120
Ocena ogleda ............................................................................................................................ 121
Monitoring plamenjača: plasmopara viticola -prouzrokovač plamenjače vinove loze..... 122
Biologija patogena ...................................................................................................................... 122
Provera postojećeg modela predviđanja ............................................................................... 122
Validacija postojećeg modela prognoze ................................................................................. 125
Ocena ogleda ............................................................................................................................ 126
Monitoring trešnjine muve – rhagoletis cerasi ......................................................................... 128
Monitoring jabukinog staklokrilca – synanthedon myopaeformis ........................................ 129
Monitoring rutave bube – tropinota hirta .................................................................................. 130
Monitoring moljca pradajza – tuta absoluta .............................................................................. 131
Monitoring prouzrokovača čađave pegavosti lista i krastavosti plodova jabuke - venturia
inaequalis.......................................................................................................................................... 133
5
Biologija venturia inaequalis.................................................................................................... 133
Lokacije monitoringa ................................................................................................................. 134
Utvrđivanje početka i kraja rizika od pojave primarnih infekcija.................................... 134
Oslobađanje askospora u laboratorijskim uslovima ....................................................... 135
Oslobađanje askospora u prirodnim uslovima (jabučnjaku) ........................................ 135
Dozrelost pseudotecija .......................................................................................................... 135
Ispražnjenost pseudotecija ................................................................................................... 137
Provera postojećeg modela za predviđanje infektivnih perioda ...................................... 138
Praćenje fenoloških faza zasada jabuke ............................................................................. 140
Provera vremena primene i biološke efikasnosti fungicida .............................................. 140
Ocena ogleda i validacija metode prognoziranja pojave patogena ................................... 141
Modeliranje u Sistemu prognoze ................................................................................................. 142
Modeliranje i model.................................................................................................................... 142
Model za prognozu pojave jabukovog smotavca .................................................................. 142
Provera modela ........................................................................................................................... 143
Biološki događaji ..................................................................................................................... 143
Biofix .......................................................................................................................................... 149
Model za prezimljujuće larve šljivinog smotavca ................................................................. 165
Zaključak i dalji razvoj modela ................................................................................................ 174
Informaciona infrastruktura u službi Monitoringa 2012 ....................................................... 175
Hardverska infrastruktura ....................................................................................................... 175
Softverska infrastruktura.......................................................................................................... 176
Sistemska infrastruktura ...................................................................................................... 176
Aplikaciona infrastruktura ................................................................................................... 177
Slike iz veb aplikacija PIS .......................................................................................................... 184
6
Uvod
Rad Prognozno izveštajne službe zaštite bilja Vojvodine u 2012. godini, oslanjao se na rad
ljudi u 12 regionalnih centara i pokrajinskog centra. Predviđen program rada obuhvatio je monitoring
štetnih organizama važnih za poljoprivrednu proizvodnju Vojvodine. Stalan monitoring na terenu
sproveden je nad 32 štetočine preko feromonskih klopki i svetlosnih lampi, 11 štetočina bilo je i pod
stalnim vizuelnim posmatranjima, a 15 prouzrokovača bolesti pod stalnim vizuelnim pregledima.
Svakodnevna osmatranja na preko 500 lokacija monitoringa dalo je preko 42.702 informacije o letu
štetnih insekata, a svetlosne lampe obezbedile su još 24.139 podataka. Rezultati vizuelnih
osmatranja patogena saopšteni su kroz 132 informacije o kretanju prouzrokovača bolesti, dok su 535
osmatranja dala podatke o kretanju štetočina. Princip rada prognozno izveštajne službe zaštite bilja
Vojvodine zasniva se, pored svakodnevnog pradenja kretanja štetnih organizama, na povezivanju
biologije štetnog organizma sa biljkom domadinom i uslovima u kojima se ovi povezani procesi
odvijaju. Važan segment rada prognoze i izveštavanja prestavlja i stalan monitoring nad uslovima u
kojima se proizvodnja odvija. U bazu meteoroloških elemeneta, svakodnevno se prevlače podaci sa
automatskih meteoroloških stanica (AMS) sa važnim parametrima za pojavu i razvoj štetnih
organizama. Pored ovih elemenata, u svakodnevni monitoring uključeno je pradenje i fenofaza
biljaka domadina. Rezultat ovih pradenja jesu podaci o ponašanju štetnih organizama u uslovima
sredine. Kako su ovi zaključci ustvari izvedeni parametri, osnovni princip rada oslanja se na njihovu
validaciju u poljskim uslovima. Tako je u 2012. godini izvedeno 52 ogleda koja su imala za cilj proveru
bioloških tačaka štetnih organizama, bioloških tačaka koje su rezultat rada Sistema.
U 2012. godini, definisane su za mnoge štetne organizme važne biološke tačke o početku leta,
periodu polaganja jaja, generacijskom vremenu, odnosno dužini trajanja jedne generacije, broju
generacija, vremenu prestanka jedne i početku druge generacije, preklapanju generacija,
maksimumu leta i maksimumu polaganja jaja i piljenja. Sve ove parametre validovali smo u
proizvodnim uslovima preko serije sprovedenih ogleda.
Uslovi za pojavu i dalji razvoj patogena, prouzrokovača bolesti, takođe su po istom principu
potvrđivani u uslovima proizvodnje. Proveravani su momenti ostvarenja infekcije, periodi inkubacije,
procesi sporilacije i širenja patogena.
U okviru Sistema u toku 2012 je izrađen matematički model za jabukovog smotavca i započeta je
izrada modela za šljivinog smotavca. Sakupljene biološke informacije su upotrebljene za proveru ovih
modela,a validacija je pokazala značaj modeliranja u prognozi pojave bioloških događaja i simulaciji
biologije štetnog organizma. Osim izrade novih i proširivanja postojedih modela za štetočine
modeliranje u okviru Prognoze de se kretati u pravcu izrade modela za patogene prouzrokovače
biljnih bolesti.
Informaciono –komunikacioni resurs na koji se Prognozno izveštajna služba oslonila u procesima
registrovanja svih ovih informacija tokom Monitoringa 2012 činili su: Glavni server na kome su
postavljene sve veb stranice Službe za beleženje terenskih rezultata, podataka iz ogleda, obrađenih
bio-meteoroloških podataka , priloga i preporuka, mreža od 53 automatske meteorološke stanice
tipa Metos pomodu kojih su prikupljani meteorološki parametri i proveravani uslovi odigravanja
bioloških događaja, 14 GPS uređaja pomodu kojih su registrovane koordinate lokacija monitoringa i
upisivani terenski rezultati direktno sa mesta čitanja kao i laboratorijska i terenska oprema za
snimanje digitalnih fotografija.
7
Prognozno izveštajna služba zaštite bilja je tokom Monitoringa 2012 radila sa različitim tipovima
podataka koji se mogu razvrstati u grupe izvornih, obrađenih i izvedenih podataka. Grupu izvornih
podataka čine podaci nastali kao terenski rezulti sa feromonskih klopki, svetlosnih lampi, iz vizuelnih
pregleda patogena i štetočina. Grupu obrađenih bio-meteoroloških podataka čine podaci koji su
nastali agregacijom i obradom podataka sa više alata i automatskih meteoroloških stanica. Tako je,
osim dinamike leta, izvršeno vezivanje i ostalih biološih događaja za akumulisane toplotne jedinice za
štetne organizme za koje su poznati temperaturski pragovi razvoja. Na ovaj način je, uz podatke
dobijene iz numeričkih metoda i modela, laboratorijskih metoda i ogleda, dobijena konzistentna
osnova za kontinuirano davanje izvedenih podataka kao što su preporuke, prilozi, vesti i mišljenja. Po
svojoj kompleksnosti i značaju za biljnu proizvodnju ističu se preporuke kojih je dato ukupno 695 i
prilozi po regionima kojih je ukupno dato 199.
8
Monitoring breskvinog moljca – anarsia lineatella
Anarsia lineatella breskvin moljac - monitoring breskvinog moljca sproveden je feromonskim
klopkama, na 13 lokacija na području Vojvodine u 2012. godini. Zabeleženo je ukupno 1947 imaga u
odnosu na 2423 imaga u prošloj godini monitoringa.
R.B.
Punkt
Broj imaga
1
Kikinda
297
2
Čerevid
275
3
Novi Slankamen
245
4
Bački Vinogradi
220
5
Horgoš
197
6
Kanjiža
185
7
Divoš
154
8
Palid
130
9
Morovid
98
10
Budakovac
85
11
Kudoš
26
12
Riđica
18
13
Neštin
17
Tabela 1: ukupan broj ulovljenih imaga anarsia lineatella tokom 2012.
9
Mapa 1: anarsia lineatella-prostorna distribucija broja imaga u 2012. godini
Biološke tačke breskvinog moljca
Breskvin moljac u našim uslovima razvija dve generacije generacije.



donji prag razvoja: 10:C
gornji prag razvoja: 31,1:C
generacijsko vreme razvoja: oko 600:C CDD
Početak leta breskvinog moljca registrovan je od 126:C CDD u Čerevidu, do 284:C CDD u Neštinu, od
1.januara.
Pradenje maksimuma leta svake generacije, vremena potrebnog za razvoj jedne generacije, perioda
preklapanja leta generacija izvršeno je na osnovu akumulacija toplotnih jedinica CDD (:C) od početka
leta, odnosno od biofixa.
U dinamici leta prve i druge generacije breskvinog moljca, uočena je pravilo diferenciranja po dva
perioda u kojima se populacija imaga povedava, stabilizuje i nastavlja let.
U letu prve generacije prvo značajno povedanje brojnosti u cilju uspostavljanja leta imaga krede se od
38:C CDD u Kikindi, do 114:C CDD u Divošu. Drugo podizanje populacije u letu prve generacije krede se
od 114:C CDD u Kikindi do 215:C CDD u Divošu i Morovidu.
10
U letu druge generacije prvo povedanje populacije beleži se od 572:C CDD u Kanjiži, do 1292:C CDD u
Irigu. Drugo povedanje u letu druge generacije registrovano je od 1009:C CDD u Kikindi, do 1183:C CDD
u Irigu.
Anarsia lineatella 2012
U tabeli (Tabela 2) su prikazani datumi sa prvim ulovom (biofix) od 1 januara; datumi sa najvedim ulovima
imaga prve generacije; datumi sa preklapanjem I i II generacija izraženi u stepen danima u Celzijusa sa
akumulacijama od biofixa CDD(0C).
Lokacija
monitoringa
Datum prvi ulov
imaga
Prvi ulov
imaga
0
DD( C)
Čerevid
30.04
197
Bački
vinogradi
30.04
126
Divoš
01.05
182
Horgoš
10.05
221
Kanjiža
08.05
Kikinda
03.05
Morovid
04.05
Neštin
Datum max ulov I
generacije
Max ulov I
generacije
0
DD( C)
78
207
71
142
114
215
29
224
105
I.
II.
I.
II.
I.
II.
I.
II.
06.05
27.05
06.05
20.05
12.05
31.05
12.05
09.06
208
I.
24.05
181
I.
II.
06.05
20.05
38
114
I.
04.06
215
I.
22.05
83
I.
II.
I.
II.
06.05
15.05
11.05
20.05
72
125
89
128
I.
05.05
40
184
09.05
284
Novi
Slankamen
30.04
139
Palid
02.05
164
Riđica
Irig
Budakovac
Irig Kudoš
08.05
187
02.05
196
11.05
270
Datum
preklapanja I
i II
Preklapanje
genaracija
CDD(:C)
11.06
366
15.06
334
Tabela 2: ključne tačke u monitoringu I generacije anrsia lineatella tokom 2012.
11
Datumi sa najvedim ulovima imaga druge generacije, datumi sa preklapanjem II i III generacija izraženi u
stepen danima u Celzijusima sa akumulacijama od biofixa CDD(0C) su dati tabelarno (Tabela 3).
I.
II.
I.
06.07
30.07
02.07
Max ulov II
generacije
0
DD( C)
760
1101
634
I.
17.08
1218
I.
I.
II.
02.07
23.07
29.07
572
931
1009
Morovid
Neštin
I.
05.07
649
Novi
Slankamen
I.
II.
05.07
09.08
677
1183
Palid
Riđica
Irig
Budakovac
I.
04.07
669
I.
16.08
1292
Lokacija
monitoringa
Čerevid
Bački
vinogradi
Divoš
Horgoš
Kanjiža
Kikinda
Datum max ulov II
generacije
Datum
preklapanja
II i III
( posle 17.08
brzo staje
ulov)
Preklapanje
II i III
generacije
Datum
Max III
generacije
Max ulov III
generacije
( posle 09.08
brzo staje
ulov)
( posle 16.08
brzo staje
ulov)
Irig Kudoš
Tabela 3: ključne tačke u monitoringu II i III generacije anarsia lineatella tokom 2012.
12
Monitoring jabukinog smotavac – carpocapsa pomonella
Monitoring jabukinog smotavca u 2012. godini, sproveden je feromonskim klopkama na 35
lokacija na području Vojvodine.
R.B.
Punkt
B.I
1
Kikinda
548
2
Irig-Kudoš
431
3
Banatski Brestovac
247
4
Tavankut
217
5
Banatski Karlovac
206
6
Hajdukovo
203
7
Ruski Krstur
196
8
Palid
193
9
Banatski Monoštor
184
10
Bački Vinogradi
183
11
Rusko Selo
177
12
Kukujevci
176
13
Sutjeska
176
14
Čerevid
171
15
Bečej
159
16
Horgoš
147
17
Mihajlovo
136
18
Srbobran
135
19
Kanjiža
131
20
Bačko Dobro Polje
130
21
Apatin
128
22
Bačka Topola
127
23
Senta
127
24
Crvena Crkva
127
25
Erdevik
110
26
Riđica
106
27
Divoš
106
28
Novi Slankamen
75
29
Vrbas
69
30
Bela Crkva
61
31
Novi Bečej
59
32
Morovid
56
33
Vojvoda Stepa
30
34
Kad
28
35
Selenča
9
Tabela 4: ukupan broj ulovljenih imaga, po punktovima na feromonskim klopkama, tokom 2012.
13
Mapa 2: carpocapsa pomonella - prostorna distribucija broja imaga u 2012 godini
Definisanje i provera bioloških tačaka jabukinog smotavca
Jabukin smotavac u našim uslovima razvija dve do tri generacije. Temperaturski pragovi razvoja su:
 donji prag razvoja: 10°C
 gornji prag razvoja: 31,1°C
 generacijsko vreme: oko 520°C CDD
Pradenje prve pojave imaga vezujemo za akumulacije od 1. januara. Sve dalje biološke događaje kao
što su maksimumi leta svake generacije, početak polaganja jaja , početaka piljenja, preklapanje
generacija, dužina trajanja generacije i drugi biološki događaja, oslanjamo se na akumulacije
toplotnih jedinica CDD (C:) od utvrđenog biofiksa.
Početak leta (biofix) jabukinog smotavca registrovan je od 61 do 169:C CDD, u Apatinu i Selenči.
Najkasnije registrovanje jabukinog smotavca zabeleženo je u Zrenjaninu (Vojvoda Stepa) na 230:C
CDD.
Maksimalan ulov prve generacije ostvaren je na 11 do 322:C CDD u Srbobranu i Čerevidu.
Preklapanja prve i druge generacije registrovano je od 420:C CDD u Srbobranu, do 621:C CDD u
Čerevidu.
Maksimum leta druge generacije postignut je od 697:C CDD u Tavankutu, do 1158:C CDD u
Mihajlovu(Zrenjanin).
14
Preklapanje leta druge i trede generacije događa se od 1025:C CDD u Hajdukovu, do 1153:C CDD u
Čerevidu.
Maksimum leta trede generacije ostvaren je od 1174:C CDD do 1570:C CDD u Čerevidu.
Datumi sa prvim ulovom(biofix), datumi sa najvedim ulovima imaga prve generacije, datumi sa
preklapanjem generacija izraženi u stepen danima u Celzijusima sa akumulacijama od 01.januara za
prvi ulov imaga i za ostale događaje od biofixa CDD(0C) dati su tabelarno:
Datum max
ulov I
generacije
01.05
15.05
Max ulov I
generacije
0
CDD( C)
82
127
Datum
preklapanja
generacija
Preklapanje
I i II gen
0
CDD( C)
13.04
30.04
Prvi ulov
imaga
0
CDD( C)
61
154
27.04
134
04.05
78
23.06
546
25.04
106
2.5
77
10.06
390
25.04
97
21.05
204
19.06
505
22.04
23.04
28.04
28.04
28.04
21.04
21.04
27.04
24.04
24.04
02.05
23.04
26.04
27.04
28.04
26.04
27.04
22.04
28.04
112
90
121
146
146
80
80
109
138
96
169
79
92
84
98
88
89
82
113
30.04
03.05
04.05
02.05
07.05
02.05
02.05
02.05
03.06
63
94
79
60
106
88
88
62
322
15.06
22.06
26.06
442
554
582
18.06
20.06
449
510
25.06
621
03.05
03.05
26.05
03.05
21.05
30.04
31.05
02.05
94
83
225
67
185
41
288
53
23.06
21.06
569
526
21.06
21.06
16.06
510
515
460
20.04
80
19.05
200
25.04
22.04
24.04
26.04
27.04
28.04
24.04
09.05
26.04
30.04
101
84
86
102
135
142
98
230
122
132
02.05
12.05
26.04
28.04
28.04
06.05
01.05
77
160
11
24
11
104
68
19.06
488
14.06
420
24.06
21.06
579
533
22.05
02.05
224
35
21.06
584
Lokacija
monitoringa
Datum Prvi
ulov imaga
Apatin
Bačka Topola
Banatski
Brestovac
Banatski
Karlovac
Banatski
Monoštor
Irig Kudoš
Kikinda
Rusko selo
Divoš
Erdevik
Kukujevci
Morovid
Novi Slankamen
Čerevid
Kad
Selenča
Horgoš
Kanjiža
Senta
Riđica
Bački Vinogradi
Hajdukovo
Palid
Tavankut
Bačko Dobro
Polje
Bečej
Ruski Krstur
Srbobran
Vrbas
Bela Crkva
Crvena Crkva
Sutjeska
V. Stepe
Mihajlovo
Novi Bečej
Tabela 5: datumi sa prvim ulovom(biofix), datumi sa najvedim ulovima imaga prve generacije, datumi sa preklapanjem
generacija izraženi u stepen danima u Celzijusima sa akumulacijama za prvi ulov imaga od 01. jan. a za ostale događaje
od biofixa CDD(°C)
15
Datumi sa najvedim ulovima imaga druge i trede generacije, datumi sa preklapanjem generacija
izraženi u stepen danima u Celzijusima sa akumulacijama od biofixa CDD(0 C) su dati tabelarno:
Datum max
ulov II
generacije
25.07
Max ulov II
generacije
0
CDD( C)
985
Datum
preklapanja
generacija
Preklapanje
II i III gen
0
CDD( C)
Datum max
III generacije
Max ulov III
generacije
0
CDD( C)
10.07
805
27.07
1037
21.08
1360
15.07
924
20.07
988
08.08
1257
01.07
684
10.07
851
02.08
1165
18.08
1397
Kikinda
08.07
809
23.07
1012
06.08
1218
Rusko selo
Divoš
Erdevik
Kukujevci
Morovid
Novi
Slankamen
Čerevid
Kad
Selenča
Horgoš
Kanjiža
Senta
Riđica
Bački Vinogradi
Hajdukovo
Palid
Tavankut
Bačko Dobro
Polje
Bečej
Ruski Krstur
Srbobran
Vrbas
Bela Crkva
Crvena Crkva
Sutjeska
V. Stepe
Mihajlovo
Novi Bečej
24.07
13.07
02.07
05.07
999
834
655
744
10.08
1271
07.07
829
01.09
1570
17.08
1356
04.07
724
10.07
09.07
09.07
05.07
09.07
809
806
835
697
721
06.08
19.08
08.08
09.08
1174
1348
1259
1188
11.07
06.07
19.07
824
726
937
09.08
1202
25.07
21.07
1069
1009
22.08
1357
Lokacija
monitoringa
Apatin
Bačka Topola
Banatski
Brestovac
Banatski
Karlovac
Banatski
Monoštor
Irig Kudoš
30.07
26.07
1025
30.07
1039
02.08
29.07
1153
1138
1158
Tabela 6: datumi sa najvedim ulovima imaga druge i trede generacije, datumi sa preklapanjem generacija izraženi u
stepen danima u Celzijusima sa akumulacijama od biofixa CDD(°C)
16
Lokacije monitoringa
Veoma važni biološki događaji , kao što je početak polaganja jaja po generacijama i početak piljenja
svake generacije, testirani su postavljanjem ogleda u proizvodnim zasadima jabuka u Hajdukovu,
Banatskom Brestovcu i Slankamenu.
Tokom 2012. godine nastavilo se sa razradom fenološkog modela u razvidu štetnog organizma. Ovim
modelom povezujemo pojavu svake faze razvoja štetočine sa akumulisanim stepenima temperatura
(od biofixa).
CDD(:C)
27 - 33
111 - 122
188 - 200
355 -366
511 - 544
511
611
733 - 744
988 -1000
1166 - 1188
1200
Biološki događaj
Početak polaganja jaja I generacije
Početak piljenja larvi I generacije
Pik piljenja
Opada pik piljenja jaja
Kraj piljenja prve generacije
Polaganje jaja druge generacije
Piljenje larvi druge generacije
Pik piljenja druge generacije
Opada pik piljenja
Kraj piljenja druge generacije
Početak piljenja jaja
Tabela 7: akumulisani stepen dani i faze rezvoja štetočina
Ogled Hajdukovo
Tretman
T1
Datum
05.05
11.05
26.05
04.06
CDD(:C)
94,17
137,61
219,9
300,6
Insekticid
Runner 1,2l/ha
Rimon 2,2l/ha+Mospilan 0,6kg/ha
Calypso 0,35l/ha
11.05
26.05
05.05
11.05
26.05
137,61
219,9
94,17
137,61
219,9
Coragen 0,5l/ha
Rimon 2,2/ha+Afinex 0,6 kg/ha
Runner 1,2l/ha
Coragen 0,5l/ha
Calypso 0,35l/ha
11.05
26.05
04.06
137,61
219,9
300,6
Imidan 4kg/ha
Afinex 0,6kg/ha
Despot 1l/ha
T2
T3
T4
Tabela 8: termini primene tretmana na ogledu Hajdukovo
17
Ogled Novi Slankamen
Tretman
Datum
02.05
04.05
11.05
25.05
04.06
11.05
25.05
04.06
02.05
11.05
25.05
11.05
25.05
04.06
04.05
11.05
25.05
T1
T2
T3
T4
T5
CDD(:C)
56,25
82,01
136,77
214,59
297,02
136,77
214,59
297,02
56,25
136,77
214,59
136,77
214,59
297,02
82,01
136,77
214,59
Insekticid
Rimon 2,2l/ha
Rimon 2,2l/ha+Mospilan 0,6kg/ha
Calypso 0,35l/ha
Coragen 0,5l/ha
Rimon 2,2l/ha+Mospilan 0,6kg/ha
Calypso 0,35l/ha
Harpun 1,2l/ha
Coragen 0,5l/ha
Coragen 0,5l/ha
Imidan 4,0kg/ha
Mospilan 0,6kg/ha
Nurel D 1,5l/ha
Coragen 0,5l/ha
Coragen 0,5l/ha
Calypso 0,35l/ha
Tabela 9: termini primene tretmana na ogledu Novi Slankamen
Ogled Banatski Brestovac
Datum
30.04
CDD(:C)
37,59
T1
Rimon 2,2l/ha
T2
T3
T4
04.05
78,59
11.05
136,29
Rimon
2,2l/ha+Mospilan
0,6kg/ha
Coragen 0,5l/ha
Coragen
0,5l/ha
Imidan
4kg/ha
Coragen 0,5l/ha
28.05
222
Calypso 0,35l/ha
Rimon
2,2l/ha+Mospilan
0,6kg/ha
Calypso
0,35l/ha
Mospilan
0,6kg/ha
Calypso 0,35l/ha
06.06
308
14.06
443
26.06
584,3
03.07
686
14.07
870
17.07
03.08
21.08
935
1164
1390
23.08
1379,97
Runner
1,2l/ha
T5
Coragen 0,5l/ha
Nurel D
1,5l/ha
Calypso 0,35l/ha
Rimon 2,2l/ha
Runner 1,2l/ha
Runner
1,2l/ha
Nurel D
1,5l/ha
Rimon
2,2l/ha+Mospilan
0,6kg/ha
Mospilan
0,6kg/ha
Rimon
2,2l/ha+Mospilan
0,6kg/ha
Coragen
0,5l/ha
Calypso
0,35l/ha
Calypso 0,35l/ha
Calypso
0,35l/ha
Calypso
0,35l/ha
Coragen 0,5l/ha
Coragen 0,5l/ha
Coragen
0,5l/ha
Coragen
0,5l/ha
Rimon 2,2l/ha
Rimon
2,2l/ha+Mospilan
0,6kg/ha
Mospilan
0,6kg/ha
Coragen 0,5l/ha
Tabela 10: termini primene tretmana na ogledu Banatski Brestovac
18
Ocene ogleda
Na ogledima izvedenim u Hajdukovu i Novom Slankamenu, nisu registrovana mrtva jaja, kao ni
ubušenja larvi u plodove jabuka.
Ocene ogleda Banatski Brestovac
Tretman
Datum ocena
T1
T2
T3
T4
T5
28.05
14.06
17.07
03.08
21.08
28.05
14.06
17.07
03.08
21.08
01.10
28.05
14.06
17.07
03.08
21.08
01.10
28.05
14.06
17.07
03.08
21.08
01.10
28.05
14.06
17.07
03.08
21.08
01.10
Plodovi sa
ubušenjem(%)
0,00
0,55
0,46
0,90
Plodovi sa mrtvim
jajima(%)
1,87
0,00
0,00
0,00
0,98
0,00
0,32
0,33
0,00
0,40
0,00
1,38
0,33
0,00
2,66
1,43
1,05
5,58
0,00
0,35
0,73
0,00
0.00
2,29
0,35
Ubušenih plodova%
1,49
0,69
2,58
4,43
2,19
Tabela 11: ocene ogleda Banatski Brestovac
Na osnovu ogleda izvedenog u Banatskom Brestovcu zaključujemo ispravnost orijentacije Sistema u
razradi fenološkog modela.
19
Monitoring breskvinog smotavca – cydia molesta
Monitoring breskvinog smotavca sproveden je na području Vojvodine, u 2012. godini, na 18
lokacija. Ukupan broj uhvadenih imaga iznosi 5138, u odnosu na 6040 u protekloj godini.
R.B.
Punkt
Broj imaga.
1
Čerevid
865
2
Kikinda
558
3
Novi Kneževac
457
4
Kovin
427
5
Horgoš
425
6
Novi Slankamen
368
7
Kudoš
338
8
Neštin
328
9
Palid
274
10
Morovid
226
11
Divoš
213
12
Bački Vinogradi
211
13
Budakovac
134
14
Bačko Dobro Polje
122
15
Bela Crkva
73
16
Riđica
62
17
Srbobran
30
18
Kanjiža
27
Tabela 12: ukupan broj uhvadenih imaga cydia molesta na teritoriji AP Vojvodine po punktovima tokom 2012. godine
20
Mapa 3: cydia molesta- prostorna distribucija broja imaga u 2012. godini
Biološke tačke breskvinog smotavca
Breskvin smotavac u našim uslovima razvija tri do četiri generacije. U 2012. godini breskvin smotavac
je razvio tri generacije, dok je u 2011. dostigao i četvrtu generaciju.
Pragovi razvoja breskvinog smotavca:
 donji prag razvoja: 7,2°C
 gornji prag razvoja: 32,3°C
 generacijsko vreme razvoja: 530°C CDD
Ključne tačke:





početak leta breskvinog smotavca registrovan je od 55°C CDD u Novom Kneževcu, do 142°C
CDD na teritoriji Irig – Budakovac, od 1. januara;
pradenje maksimuma leta svake generacije, vremena potrebnog za razvoj jedne generacije,
perioda preklapanja leta generacija izvršeno je na osnovu akumulacija toplotnih jedinica CDD
(°C) od početka leta, odnosno od biofixa;
maksimum leta prve generacije ostvaren je na 20°C CDD u Novom Slankamenu, do 410°C
CDD u Kovinu.
preklapanje leta prve sa letom druge generacije zabeleženo je od 511°C CDD u Beloj Crkvi,
do 609°C CDD u Novom Slankamenu.
maksimum leta druge generacije postignut je od 665°C CDD u Beloj Crkvi, do 1032°C CDD u
Neštinu.
21


preklapanje leta druge i leta trede generacije počelo je sa 982°C CDD u Kikindi, a sa 1174°C
CDD u Horgošu.
maksimum leta trede generacije registrovan je na 1424°C CDD u Kanjiži, a na 1684°C CDD u
Neštinu.
Cydia molesta 2012
Lokacija
monitoringa
Bački
Vinogradi
Horgoš
Čerevid
Palid
Novi
Kneževac
Kovin
Kikinda
Kudoš
Bela Crkva
Neštin
Bačko Dobro
Polje
Divoš
Novi
Slankamen
Datum Prvi
ulov imaga
Prvi ulov
imaga
0
CDD( C)
Datum max
ulov I
generacije
Max ulov I
generacije
0
CDD( C)
Datum
preklapanja I
i II
Preklapanje
genaracija
CDD(°C)
02.04
75
02.05
191
04.04
27.03
85
93
01.04
83
11.05
04.04 maxI
26.4max II
01.05
297
48
167
181
08.06
585
07.06
569
02.04
55
08.05
251
10.06
598
03.04
84
26.04 max I
21.05 max II
143
410
30.03
73
27.04
144
04.04
05.04
27.03
124
110
93
06.04
30.04
05.05
27
182
296
05.06
02.06
531
511
28.03
63
06.04
55
03.04
116
06.04
33
31.03
81
04.04 max I
20
10.06
609
20.05max II
365
30.04max I
148
23.05maxII
369
Irig
Budakovac
06.04
142
Kanjiža
Srbobran
04.04
06.04
85
108
Tabela 13: Datumi sa prvim ulovom(od 1.januara), datumi sa najvedim ulovima imaga prve generacije, preklapanje prve i
druge generacije, izraženi u stepen danima u Celzijusima sa akumulacijama od biofixa CDD (°C)
22
Datum max
ulov II
generacije
17.06
Max ulov II
generacije
0
DD( C)
700
Datum
preklapanja II
i III gen
21.06
29.06
795
1002
11.07
04.07
Palid
Novi
Kneževac
Kovin
18.06
24.06
734
828
02.07
06.07
14.06
707
Kikinda
20.06
794
Kudoš
Bela Crkva
Neštin
Bačko Dobro
Polje
Divoš
Novi
Slankamen
19.06
12.06
29.06
748
665
1002
18.06
28.06
724
890
Lokacija
monitoringa
Bački
Vinogradi
Horgoš
Čerevid
Preklapanje
generacija
DD(C)
Datum max III
generacije
30.07
Max ulov III
generacije
0
DD( C)
1437
1174
1117
30.07
1569
987
1052
01.08
02.08
1507
1512
01.07
982
23.07max I
03.08 max II
31.07
1432
1615
1504
10.07
1153
03.08
1551
06.08
1684
03.08
1514
27.07
1424
Irig
Budakovac
Kanjiža
Srbobran
Tabela 14: Datumi sa najvedim ulovima imaga druge generacije, preklapanje druge i trede generacije, izraženi u stepen
danima u Celzijusima sa akumulacijama od biofixa CDD(°C)
23
Monitoring šljivinog smotavca – grapholita funebrana
Monitoring šljivinog smotavca sproveden je feromonskim klopkama na 20 lokacija na
području Vojvodine u 2012. godini. Ukupna brojnost uhvadenih leptira iznosi 11433, u odnosu na
10306, u 2011.godini.
R.B.
Punkt
Broj imaga
1
Kikinda
1278
2
Sutjeska
962
3
Novi Kneževac
858
4
Bačka Topola
815
5
Vrbas
811
6
Banatski Monoštor
725
7
Vojvoda Stepa
691
8
Bečej
600
9
Crvena Crkva
589
10
Kelebija
570
11
Ruski Krstur
524
12
Apatin
464
13
Lukidevo
460
14
Srbobran
450
15
Platičevo
445
16
Senta
344
17
Kanjiža
277
18
Kovin
276
19
Bačko Dobro Polje
208
20
Budakovac
86
Tabela 15: ukupan broj ulovljenih imaga po punktovima tokom 2012.
24
Mapa 4: grapholita funebrana - prostorna distribucija broja imaga u 2012. godini
Biološke tačke šljivinog smotavca
Šljivin smotavac u našim uslovima razvija tri generacije godišnje.
Pragovi razvoja šljivinog smotavca:
 donji prag razvoja: 10°C;
 gornji prag razvoja: 30°C.
Ključne tačke:






početak leta šljivinog smotavca registrovan je pri 40°C CDD na području Zrenjanina, odnosno
pri akumulaciji od 90°C CDD na teritoriji Kovina, računajudi od 1.januara;
pradenje maksimuma leta svake generacije, preklapanje letova generacija, početak polaganja
jaja, izraženo je u akumulacijama toplotnih jedinica CDD (°C) od početka leta, odnosno od
biofixa;
maksimum leta prve generacije zabeležen je od 44°C CDD u Kanjiži, do 215°C CDD u Bačkom
Dobrom Polju;
preklapanje leta prve i leta druge generacije ostvarilo se od 456°C CDD na lokaciji Vojvode
Stepe, pa do 709°C CDD na punktu Crvena Crkva;
maksimum leta druge generacije realizovan je na 683°C CDD u Apatinu, odnosno pri 1196°C
CDD u Crvenoj Crkvi;
preklapanje leta druge i leta trede generacije počelo je sa 993°C CDD u Kelebiji, pa sve do
1392°C CDD na punktu Crvena Crkva;
25


maksimum leta trede generacije ostvario se pri 1132°C CDD u Banatskom Monoštru,
odnosno na 1412°C CDD na Zrenjaninskom regionu (Vojvoda Stepa);
prva jaja šljivinog smotavca registrovana su na 157°C CDD u Kikindi, 165°C CDD u Apatinu,
230°C CDD u Vrbasu i 186°C CDD u Sutjesci.
Grapholita funebrana 2012
10.04
04.04
Prvi ulov
imaga
0
CDD( C)
57
61
Datum max
ulov I
generacije
28.04
10.05
Max ulov I
generacije
0
CDD( C)
54
191
Datum
preklapanja
generacija
27.06
27.06
Preklapanje
I i II gen
0
CDD( C)
589
655
13.04
65
04.05
127
21.6
572
11.04
63
01.05
94
20.06
549
12.04
44
30.04
71
21.06
541
12.04
14.04
64
69
27.04
30.04
45
67
18.06
499
17.04
67
28.04
44
20.06
528
27.04
84
25.05
220
19.06
477
02.05
37
29.06
600
10.05
204
21.06
591
Lokacija
monitoringa
Datum Prvi
ulov imaga
Apatin
Bačka Topola
Banatski
Monoštor
Kikinda
Novi
Kneževac
Platičevo
Ruski Krstur
Kanjiža
Senta
Kelebija
Sutjeska
Vojvoda
Stepe
Bačko Dobro
polje
Bečej
Srbobran
Vrbas
Crvena crkva
Kovin
Zrenjanin
Lukidevo
04.04
138
(kasno
postavljena
klopka)
40
04.04
40
01.05
127
11.06
456
10.04
62
19.05
215
27.06
535
12.04
11.04
13.04
07.04
16.04
67
58
69
69
90
05.05
04.05
11.05
01.05
01.05
143
123
180
116
95
28.06
20.06
29.06
29.06
19.06
640
531
557
709
540
17.04
70
11.05
157
20.06
475
30.04
Tabela 16: datumi sa prvim ulovom(od 1.januara), datumi sa najvedim ulovima imaga prve generacije, preklapanje leta
prve i leta druge generacije izraženi u stepen danima u Celzijusima sa akumulacijama od biofixa CDD(°C)
26
Lokacija
monitoringa
Datum max
ulov II
generacije
03.07
05.07
01.07
Max ulov II
generacije
0
CDD( C)
687
795
715
Datum
preklapanja
generacija
02.08
01.08
24.07
PreklapanjeII
i III gen
0
CDD( C)
1099
1167
1065
Datum max
III generacije
Max ulov III
generacije
0
CDD( C)
29.07.
1132
01.07
01.07
706
683
31.07
02.08
1144
1160
08.08
17.08
1273
1340
04.07
05.07
08.07
742
722
820
Senta
18.07
923
05.08
1179
Kelebija
18.07
906
25.07
993
Sutjeska
Vojvoda
Stepe
Bačko Dobro
polje
Bečej
01.07
16.07
731
975
27.07
08.08
1110
1296
04.08
20.08
1229
1422
12.07
782
29.07
1076
Srbobran
18.07
948
Vrbas
12.07
777
31.07
1017
Crvena crkva
Kovin
30.07
04.07
1196
780
14.08
1392
Zrenjanin
Lukidevo
20.07
897
Apatin
Bačka Topola
Banatski
Monoštor
Kikinda
Novi
Kneževac
Platičevo
Ruski Krstur
Kanjiža
Tabela 17: datumi sa najvedim ulovima imaga druge i trede generacije, preklapanje leta druge i leta trede generacije
izraženi u stepen danima u Celzijusima sa akumulacijama od biofixa CDD(°C)
Dinamika polaganja jaja šljivinog smotavca
Punkt: Vrbas
Datum
11.05
21.05
26.06
29.06
04.07
12.07
18.07
31.07
07.08
Biološki događaj
Max. I generacije
Preklapanje I i II g
Max. II generacije
Preklapanje II i III
CDD(:C)
180
230
521
557
647
777
848
1017
1134
Položena jaja (index %)
54,0
2,5
4,0
3,0
8,0
27
Punkt: Kikinda
Datum
01.05
04.05
08.05
11.05
20.06
26.06
Biološki događaj
Max. I generacije
Preklapanje I i II
CDD(:C)
94
128
157
181
549
631
Položena jaja (index %)
CDD(:C)
54
165
208
570
589
Položena jaja (index %)
CDD(:C)
160
186
204
285
469
591
658
731
838
1110
1229
1320
Položena jaja (index %)
0
2,00
0
5,75
0,25
1,0
Punkt: Apatin
Datum
28.04
11.05
21.05
25.06
27.06
Biološki događaj
Max. I generacije
Preklapanje I i II g
8,25
2,5
1,0
Punkt: Sutjeska
Datum
04.05
07.05
10.05
24.05
12.06
21.06
26.06
01.07
07.07
27.07
04.08
10.08
Biološki događaj
Max. I generacije
Preklapanje I i II
Max.II generacije
Preklapanje II i III
Max. III generacije
3,25
0,50
3,00
4,00
6,00
9,50
28
Monitoring pamukove sovice - helicoverpa armigera
Monitoring pamukove sovice sproveden je u 2012.godini feromonskim klopkama na 34
lokacije. Ukupan broj registrovanih imaga iznosi 11166, u odnosu na 1636 imaga u 2011. godini
monitoringa.
R.B.
Punkt
Broj imaga
1.
Krivaja
1534
2.
Futog
1490
3.
Bogaraš
1119
4.
Palid
947
5.
Zobnatica
748
6.
Kljajidevo
745
7.
Lukidevo
641
8.
Žednik
536
9.
Ruski Krstur
402
10.
Bačko Dobro Polje
396
11.
Lugovo
375
12.
Gložan
373
13.
Gospođinci
297
14.
Despotovo
245
15.
Mol
178
16.
Srbobran
152
17.
Kanjiža
113
18.
Čoka
108
19.
Kovilj
102
20.
Hetin
99
21.
Bačka Topola
93
22.
Vrbas
89
23.
Platičevo
71
24.
Feketid
64
25.
Iđoš
57
26.
Novi Kneževac
54
27.
Opovo
46
28.
Bečej
34
29.
Ladarak
26
30.
Karavukovo
17
31.
Kovin
12
32.
Ruma
3
33.
Jabuka
0
34.
Gakovo
0
Tabela 18: broj imaga na feromonskim klopkama
29
Mapa 5: helicoverpa armigera (feromonska klopka)-prostorna distribucija broja imaga u 2012. godini
Monitoring pamukove sovice na svetlosnim lovnim lampama instaliranim na 29 lokacija na području
Vojvodine u 2012. godini, registrovao je 43758, u odnosu na 8147 imaga u 2011. godini.
R.B.
1.
Punkt
Indjija
Broj imaga
5128
2.
Toplana
3644
3.
Backa Topola
3420
4.
Djurdjin
2526
5.
Kikinda
2424
6.
Bogaras
2363
7.
Ridjica
2004
8.
Karavukovo
1947
9.
Srbobran
1655
10.
Lacarak
1623
11.
Lukicevo
1583
12.
Glozan
1510
13.
Pancevo
1492
14.
Novi Knezevac
1471
15.
Feketic
1319
16.
Gospodjinci
1217
17.
Idjos
1056
18.
Senta
1048
30
19.
Kelebija
996
20.
Debeljaca
988
21.
Vrbas
894
22.
Kovin
857
23.
Stara Pazova
853
24.
Budjanovci
563
25.
Torak
530
26.
Becej
233
27.
Prhovo
169
28.
Ruski Krstur
164
29.
Morovic
51
30.
Bela Crkva
30
Tabela 19: broj imaga na svetlosnim lampama
50000
45000
40000
35000
30000
25000
Broj imaga Helicoverpa
armigera SL
20000
15000
10000
5000
0
2011
2012
Grafik 1: brojevi imaga pamukove sovice u dve godine monitoringa na svetlosnim lampama
12000
10000
8000
6000
Broj imaga Helicoverpa
armigera FK
4000
2000
0
2011
2012
Grafik 2: brojevi imaga pamukove sovice u dve godine monitoringa na feromonskim klopkama
31
Mapa 6: helicoverpa armigera (svetlosna lampa)-prostorna distribucija broja imaga u 2012.l godini
32
Definisanje i provera bioloških tačaka pamukove sovice
Pamukova sovica razvija tri generacije u našim uslovima (2010, 2011 godina), dok je u 2012. godini
razvila i deo četvrte generacije.
Pragovi razvoja pamukove sovice:
 donji prag: 13,80C
 gornji prag: 360C
Ključne tačke:

početak leta pamukove sovice registrovan je od 60 do 2620C CDD, Buđanovci i Stara Pazova;
najkasnija prva pojava imaga registrovana je u Morovidu 13.jula na 586 stepen dana
Celzijusa;
 maksimalan ulov imaga prve generacije ostvaren je od 184 do 3200C CDD, Senta i Torak
(Zrenjanin);
 maksimalan ulov imaga druge generacije zabeležen je od 416 do 7770C CDD, Karavukovo i
Kovin (Vršac);
 maksimalan ulov imaga trede generacije registrovan je od 790 do 10490C CDD, Riđica i
Toplana (Sombor).
Period masovnog polaganja jaja počinje nakon maksimuma leta druge generacije, a maksimum
polaganja jaja ostvaruje se pre maksimuma leta trede generacije.
U pradenju prve pojave, maksimuma leta svake generacije, početka polaganja jaja, maksimuma
polaganja jaja , početaka piljenja i drugih bioloških događaja u razvoju ovog organizma, oslanjamo se
na akumulacije toplotnih jedinica CDD (C:) od 1. januara.
33
Lokacije monitoringa
Vrbas Bečej
Vršac Bela crkva
Senta Bogaraš
Sr.Mitr. Ladarak
Vršac Kovin
NS Gložan
NS Gospođinci
Subotica Kelebija
Subotica Đurđin
Kikinda Iđoš
SomborKaravakovo
Kikinda
Morovid
Zrenjanin Lukidevo
Bač.Topola Feketid
Novi Kneževac
Ruma Buđanovci
Ruma Inđija
Pančevo Debeljača
Sombor Riđica
Vrbas Ruski Krstur
Senta
Vrbas Srbobran
Sr.Mitrov. Prhovo
Sr.M. Stara Pazova
Sombor Toplana
Pančevo
Zrenjanin Torak
Bač.Topola Polj. škola
Vrbas
Datum prvog
ulova imaga
20.05
19.05
17.05
31.05
20.05
27.05
19.05
31.05
280.5
23.05
24.05
27.05
Prvi ulov imaga
0
CDD( C)
133
134
116
166
135
146
117
160
145
119
110
144
Datum max ulov I
generacije
Max ulov I
0
generacije CDD( C)
03.06
06.06
194
210
21.05
23.05
18.05
03.05
30.05
07.05
24.05
11.05
16.05
04.05
10.06
15.06
24.05
0705
24.05
11.06.
20.05
108
110
87
60
140
93
116
88
95
67
226
262
140
95
123
241
119
22.06
298
29.05
125
20.06
07.06
288
184
16.06
272
22.06
320
Tabela 20: datumi sa prvim ulovom i najvedim ulovima imaga prve generacije (svetlosna lampa) izraženi u stepen danima
Celzijusa akumulacijama od 1.januara
34
Lokacije monitoringa
Datum
max ulov II
generacije
Max ulov II
generacije
0
CDD ( C)
25.07
738
27.07
12.07
777
566
10.07
09.07
571
559
03.07
0407
416
485
22.07
11.07
596
561
10.07
531
18.07
562
07.07
510
31.07
18.07
760
648
29.07
655
Vrbas Bečej
Vršac Bela crkva
Senta Bogaraš
Sr.Mitr. Ladarak
Vršac Kovin
NS Gložan
NS Gospođinci
Subotica Kelebija
Subotica Đurđin
Kikinda Iđoš
SomborKaravakovo
Kikinda
Morovid
Zrenjanin Lukidevo
Bač.Topola Feketid
Novi Kneževac
Ruma Buđanovci
Ruma Inđija
Pančevo Debeljača
Sombor Riđica
Vrbas Ruski Krstur
Senta
Vrbas Srbobran
Sr.Mitrov. Prhovo
Sr.M. Stara Pazova
Sombor Toplana
Pančevo
Zrenjanin Torak
Bač.Topola Polj. škola
Vrbas
Datum
max III
generacije
11.08
09.08
20.08
10.08
24.08
10.08
17.08
21.08
07.08
09.08
27.08
08.08
Max ulov III
generacije
0
CDD ( C)
842
936
998
864
1045
846
927
9 75
859
855
948
865
26.08
11.08
12.08
10.08
09.08
06.08
10.08
08.08
12.08
25.08
09.08
25.08
24.08
12.08
22.08
09.08
07.08
936
859
882
875
837
833
790
803
878
987
872
1014
1049
863
881
866
755
Datum
pika
Pik
03.09
20.09
08.09
04.09
1155
1157
1179
1057
03.09
30.08
1114
1037
03.09
06.09
16.09
04.09
04.09
1090
1107
1076
1082
1103
02.09
01.09
02.09
1035
1059
967
02.09
1081
11.09
01.09
11.09
08.09
04.09
02.09
1150
1124
1105
1034
1104
984
Tabela 21: datumi sa najvedim ulovima imaga druge i trede generacije (svetlosna lampa) izraženi u stepen danima u
Celzijusima akumulacijama od 1.januara
Lokacija monitoringa
Senta Bogaraš
Senta
SM Prhovo
Stara Pazova
NS Gložan
NS Gospođinci
Subotica Đurđin
Kikinda Iđoš
SomborKaravakovo
Sombor Riđica
Sombor Toplana
Kikinda
Zrenjanin Lukidevo
Zrenjanin Torak
Novi Kneževac
Max ulov III generacije CDD (:C)
2011
815
815
886
630
872
882
744
797
674
784
886
719
689
853
825
0
Max ulov III generacije CDD ( C)
2012
998
878
872
1014
846
927
859
855
948
790
1049
865
936
881
882
35
Ruma Inđija
Pančevo Debeljača
Pančevo
Srbobran
553
853
863
765
837
833
818
987
Tabela 22: maksimumi leta trede generacije u stepen danima na lokacijama kontinuiranog monitoringa (2011, 2012)
Za proizvodnju povrtarskih useva, paprike, postrne boranije, kukuruza šederca važno je definisanje
maksimuma leta i maksimuma polaganja jaja trede generacije. Utvrđivanje maksimuma leta ove
generacije po regionima proizvodnje predstavlja veoma važan parametar.
Poklapanja perioda maksimalnog leta i akumuliranih jedinica toplote po regionima uočavaju se i na
grafikonima na kojima se uočavaju pravilnosti dostizanja maksimuma leta III generacije u CDD (°C)
tokom 2011. i 2012. godine. Na grafikonima su na x-osi prikazane vrednosti akumulisanih stependana(°C) a na y-osi su prikazani brojevi imaga.

Region Bačka Topola: Bačka Topola i Feketid
1400
1200
1000
800
FE 2012
600
BT 2012
400
200
0
0
200
400
600
800
1000
1200
1400
Grafik 3: poklapanja perioda maksimuma leta trede generacije u CDD (⁰C) tokom 2012, region Bačka Topola, lokacije
monitoringa Feketid (FE) i Bačka Topola (BT) (broj imaga na y-osi, CDD(°C) na x-osi)
36

Region Novi Sad: Gložan
900
800
700
600
500
GL 2012
400
GL 2011
300
200
100
0
0
200
400
600
800
1000
1200
1400
Grafik 4: poklapanja perioda maksimuma leta trede generacije u CDD (⁰C) tokom 2011. i 2012, lokacija monitoringa
Gložan (GL) (broj imaga na y-osi, CDD(°C) na x-osi)

Region Novi Sad: Gospođinci
350
300
250
200
GOSP 2012
150
GOSP 2011
100
50
0
0
500
1000
1500
Grafik 5: poklapanja perioda maksimuma leta trede generacije u CDD (⁰C) tokom 2011. i 2012, lokacija monitoringa
Gospođinci (GOSP) (broj imaga na y-osi, CDD(°C) na x-osi)
37

Region Novi Sad: Gložan i Gospođinci
900
800
700
600
GL 2012
500
GL 2011
400
GOSP 2012
300
GOSP 2011
200
100
0
0
500
1000
1500
Grafik 6: poklapanja perioda maksimuma leta trede generacije u CDD (⁰C) tokom 2011. i 2012, lokacije monitoringa
Gložan (GL) i Gospođinci (GOSP) (broj imaga na y-osi, CDD(°C) na x-osi)

Region Pančevo: Debeljača
350
300
250
200
DEB 2012
150
DEB 2011
100
50
0
0
500
1000
1500
Grafik 7: poklapanja perioda maksimuma leta trede generacije u CDD (⁰C) tokom 2011. i 2012, lokacija monitoringa
Debeljača (DEB) (broj imaga na y-osi, CDD(°C) na x-osi)
38

Region Pančevo: Pančevo i Debeljača
450
400
350
300
PA 2011
250
PA 2012
200
DEB 2012
150
DEB 2011
100
50
0
0
500
1000
1500
Grafik 8: poklapanja perioda maksimuma leta trede generacije u CDD (⁰C) tokom 2011. i 2012, lokacije monitoringa
Pančevo (PA) i Debeljača (DEB) (broj imaga na y-osi, CDD(°C) na x-osi)

Region Senta: Bogaraš
1200
1000
800
BOG 2012
600
BOG 2011
400
200
0
0
500
1000
1500
Grafik 9: poklapanja perioda maksimuma leta trede generacije u CDD (⁰C) tokom 2011. i 2012, lokacija monitoringa
Bogaraš (BOG) (broj imaga na y-osi, CDD(°C) na x-osi)
39

Region Senta: Bogaraš, Čoka i Senta
1200
1000
800
BOG 2012
BOG 2011
600
SE 2012
400
CO 2011
200
0
0
500
1000
1500
Grafik 10: poklapanja perioda maksimuma leta trede generacije u CDD (⁰C) tokom 2011. i 2012, lokacije monitoringa
Bogaraš (BOG), Senta (SE) i Čoka (ČO) (broj imaga na y-osi, CDD(°C) na x-osi)

Region Sombor: Riđica
900
800
700
600
500
RIDJ 2012
400
RIDJ 2011
300
200
100
0
0
500
1000
1500
Grafik 11: poklapanja perioda maksimuma leta trede generacije u CDD (⁰C) tokom 2011. i 2012, lokacija monitoringa
Riđica (RIDJ) (broj imaga na y-osi, CDD(°C) na x-osi)
40

Region Sombor: Karavukovo, Riđica i Toplana
1400
1200
1000
KAR 2012
KAR 2011
800
RIDJ 2012
600
RIDJ 2011
400
TOP 2012
TOP 2011
200
0
0
500
1000
1500
Grafik 12: poklapanja perioda maksimuma leta trede generacije u CDD (⁰C) tokom 2011. i 2012, lokacije monitoringa
Karavukovo (KAR), Riđica (RIDJ) i Toplana (TOP) (broj imaga na y-osi, CDD(°C) na x-osi)

Region Ruma: Buđanovci i Inđija
3000
2500
2000
BUDJ 2012
1500
INDJ 2012
INDJ 2011
1000
500
0
0
500
1000
1500
Grafik 13: poklapanja perioda maksimuma leta trede generacije u CDD (⁰C) tokom 2011. i 2012, lokacije monitoringa
Buđanovci (BUDJ) i Inđija (INDJ) (broj imaga na y-osi, CDD(°C) na x-osi)
41

Region Vrbas: Bečej, Ruski Krstur, Srbobran i Vrbas
600
500
400
BEC 2012
RUSKR 2012
300
SRB 2012
SRB 2011
200
VRB 2012
100
0
0
500
1000
1500
Grafik 14: poklapanja perioda maksimuma leta trede generacije u CDD (⁰C) tokom 2011. i 2012, lokacije monitoringa
Bečej (BEC), Ruski Krstur (RUSKR), Srbobran (SRB) i Vrbas (VRB) (broj imaga na y-osi, CDD(°C) na x-osi)

Region Zrenjanin: Lukidevo i Torak
400
350
300
250
LUK 2012
200
LUK 2011
150
TOR 2011
100
50
0
0
500
1000
1500
Grafik 15: poklapanja perioda maksimuma leta trede generacije u CDD (⁰C) tokom 2011. i 2012, lokacije monitoringa
Lukidevo (LUK) i Torak (TOR) (broj imaga na y-osi, CDD(°C) na x-osi)
42
U cilju ispravnog razumevanja biologije pamukove sovice i kreiranja optimalnih mera zaštite,
neophodno je povezivanje brojnosti imaga i polaganja jaja u useve kukuruza, paprike, boranije i
druge povrtarske vrste.
Štete gajenih useva nastaju usled ishrane larava i njihovim ubušivanjem u plod paprike, mahunu
boranije, klip kukuruza ili stabljiku, odnosno metlicu. Kako bi se sprečile štete, neophodno je
pradenje polaganja jaja i njihovo piljenje. Preduzimanje zaštitnih mera treba da bude usmereno na
sprečavanje ili piljenja larvi ili njihovog ubušivanja u plodove i druge delove biljaka.
Pradenje dinamike leta i dinamike polaganja jaja u 2012. godini sprovedeno je u usevu paprike na
teritoriji Novog Sada, Vrbasa, Subotice,Sombora i Sente.
Dinamika leta i dinamika polaganja jaja u usevu boranije pradena je na teritoriji Bačke Topole.
Dinamika leta i polaganja jaja u usevu šedercu sprovedeno je na teritoriji regionalnog centra
Zrenjanin.
Ispravnosti bioloških osmatranja, odnosno potreba doveđenja u vezu dinamike leta sa dinamikom
polaganja jaja, a sve u cilju optimalnih mera zaštite, validovana je kroz seriju ogleda na usevima
regionalnih centara Vrbas, Sombor, Senta, Bačka Topola, Novi Sad i Zrenjanin.
Ogled - Ruski Krstur
Datum ocene
18.07
25.07
03.08
08.08
10.08
14.08
20.08
05.09
Broj jaja
158
95
177
243
Let imaga
Max.III generacije
155
110
83
CDD (:C)
589
650
741
804
821
839
887
1039
Tabela 23: broj položenih jaja u usevu paprike (Ruski Krstur)
43
20
18
16
14
12
10
8
6
4
2
27.4.2012
3.5.2012
25.4.2012
19.4.2012
13.4.2012
7.4.2012
1.4.2012
14.5.2012
26.5.2012
18.5.2012
1.6.2012
7.6.2012
13.6.2012
19.6.2012
25.6.2012
1.7.2012
8.7.2012
13.7.2012
19.7.2012
24.7.2012
31.7.2012
9.8.2012
16.8.2012
0
Grafik 16: dinamika leta
60
50
40
30
20
10
0
Grafik 17: dinamika polaganja jaja
Ogled – Subotica
Datum ocene
10.07
06.08
07.08
21.08
27.08
31.08
03.09
Broj jaja
Let imaga
Maximum II
32
240
Maximum III
69
36
56
CDD (:C)
571
847
859
975
1053
1086
1115
Tabela 24: broj položenih jaja u usevu paprike (Subotica)
44
70
60
50
40
30
20
10
0
29.5.2012
29.6.2012
29.7.2012
29.8.2012
29.9.2012
Grafik 18: dinamika leta
300
250
200
150
100
50
0
Grafik 19: dinamika polaganja jaja
Ogled – Sombor
Datum ocene
18.07
19.07
23.07
25.07
27.07
30.07
02.08
07.08
13.08
18.08
24.08
30.08
Broj jaja
136
362
159
299
225
289
151
153
124
74
85
Let imaga
Maximum II
Maximum III
CDD (:C)
648
659
695
713
732
767
802
876
923
969
1049
1104
Tabela 25: broj položenih jaja u usevu paprike (Sombor)
45
300
250
200
150
100
50
0
2.4.2012
2.5.2012
2.6.2012
2.7.2012
2.8.2012
2.9.2012
Grafik 20: dinamika leta
400
350
300
250
200
150
100
50
0
19.jul
26.jul
2.avg
9.avg
16.avg
23.avg
30.avg
Grafik 21: dinamika polaganja jaja
46
Ogled Bačka Topola
Datum ocene
03.08
07.08
08.08
BJ
92
Let imaga
CDD (:C)
772,3
827,3
837,72
Maksimum leta III
120
Tabela 26: broj položenih jaja u usevu boranije (Bačka Topola, Zobnatica, feromonske klopke)
200
180
160
140
120
100
80
60
40
20
0
Grafik 22: dinamika leta
140
120
100
80
60
40
20
0
3.avg
4.avg
5.avg
6.avg
7.avg
8.avg
Grafik 23: dinamika polaganja jaja
47
Rezultati ogleda
Rezultati vizuelnih osmatranja u paprici u Ruskom Krsturu ukazuju na period masovnog polaganja
jaja od 18.07 (589°C CDD) do 05.09 (1039°C CDD) sa apsolutnim maksimumom 08.08 (804°C CDD).
Period masovnog polaganja jaja ostvaruje se između drugog i tredeg maksimuma leta, a maksimum
položenih jaja registrovan je pre maksimuma leta trede generacije.
Pradenje dinamike leta i polaganja jaja u usevu paprike u Subotici, ukazuje na period masovnog
polaganja jaja između dva maksimuma leta. Maksimum položenih jaja 07.08 (859°C CDD) registrovan
je pre maksimuma leta trede generacije (21.08). Period masovnog polaganja jaja traje sve do 03.09
(1115°C CDD)
Dinamika pradenja leta i polaganja jaja na paprici u Somboru, ukazuje na period masovnog polaganja
jaja od 19.07 (659°C CDD) do 30.08 (1104°C CDD). Maksimum položenih jaja registrovan je 23.07
(695°C CDD). Maksimum polaganja jaja postignut je između dva maksimuma letova.
Pradenje polaganja i dinamike polaganja jaja u usevu boranije u Zobnatici, ukazuje na povedanje
broja položenih jaja sa povedanjem ulova imaga.
Ispravnosti tumačenja bioloških tačaka proverena je kroz seriju ogleda u proizvodnim uslovima.
48
Izvedeni ogledi
Ogled izveden u usevu paprike (Ruski Krstur)
Datum
T1
18.07
Avaunt
0,25l/ha
okvašivač
0,25%
09.08
20.08
06.09
Avaunt
0,25l/ha
okvašivač
0,25%
Avaunt
0,25l/ha
okvašivač
0,25%
Avaunt
0,25l/ha
okvašivač
0,25%
T2
T3
+
Laser 0,1l/ha
+ okvašivač
0,25%
Coragen
0,15l/ha
okvašivač
0,25%
+
Laser 0,1l/ha
+ okvašivač
0,25%
Coragen
0,15l/ha
okvašivač
0,25%
+
Laser 0,1l/ha
+ okvašivač
0,25%
Coragen
0,15l/ha
okvašivač
0,25%
+
Laser 0,1l/ha
+ okvašivač
0,25%
Coragen
0,15l/ha
okvašivač
0,25%
T4
+
+
+
+
Affirm
1,5L/ha
Okvašivač
0,25%
Affirm
1,5L/ha
Okvašivač
0,25%
Affirm
1,5L/ha
Okvašivač
0,25%
Affirm
1,5L/ha
Okvašivač
0,25%
T5
+
+
+
+
Alverde
1,0l/ha
Okvašivač
0,25%
Alverde
1,0l/ha
Okvašivač
0,25
Alverde
1,0l/ha
Okvašivač
0,25
Alverde
1,0l/ha
Okvašivač
0,25
T6
Kontrola
+
Kontrola
+
Kontrola
+
Kontrola
+
Tabela 27: rezultati ogleda u usevu paprike u Ruskom Krsturu
Ogled izveden u usevu paprike (Despotovo)
Datum
T1
16.07
Avaunt
0,25l/ha
okvašivač
0,25%
08.08
Avaunt
0,25l/ha
okvašivač
0,25%
T2
T3
+
Laser 0,1l/ha
+ okvašivač
0,25%
Coragen
0,15l/ha
okvašivač
0,25%
+
Laser 0,1l/ha
+ okvašivač
0,25%
Coragen
0,15l/ha
okvašivač
0,25%
T4
+
+
Affirm
1,5L/ha
Okvašivač
0,25%
Affirm
1,5L/ha
Okvašivač
0,25%
T5
+
+
Alverde
1,0l/ha
Okvašivač
0,25%
Alverde
1,0l/ha
Okvašivač
0,25
T6
Kontrola
+
Kontrola
+
Tabela 28: rezultati ogleda u usevu paprike u Despotovu
49
Ogled izveden u usevu paprike (Subotica)
Datum
T1
T2
T3
06.08
Avaunt
0,25l/ha
okvašivač
0,25%
Laser 0,1l/ha
+ okvašivač
0,25%
Coragen
0,15l/ha
okvašivač
+
T4
+
0,25%
T5
T6
Alverde
1,0l/ha
Okvašivač
0,25%
Kontrola
+
Tabela 29: rezultati ogleda u usevu paprike u Subotici
Ogled izveden u usevu paprike (Čoka, Senta)
Datum
T1
T2
T3
T4
T5
16.08
Avaunt 0,25l/ha
+
okvašivač
0,25%
Laser 0,1l/ha +
okvašivač 0,25%
Coragen
0,15l/ha
+
okvašivač 0,25%
Alverde 1,0l/ha
+
Okvašivač
0,25%
Kontrola
Tabela 30: rezultati ogleda u usevu paprike u Čoki
Ogled izveden u usevu paprike (Sombor)
Datum
T1
18.07
Avaunt
0,25l/ha
okvašivač
0,25%
04.08
20.08
03.09
Avaunt
0,25l/ha
okvašivač
0,25%
Alverde
1,0l/ha
Okvašivač
0,25
Alverde
1,0l/ha
Okvašivač
0,25
T2
T3
+
Laser 0,1l/ha
+ okvašivač
0,25%
Coragen
0,15l/ha
okvašivač
0,25%
+
Laser 0,1l/ha
+ okvašivač
0,25%
Coragen
0,15l/ha
okvašivač
0,25%
+
Laser 0,1l/ha
+ okvašivač
0,25%
Avaunt
0,25l/ha
okvašivač
0,25%
+
Laser 0,1l/ha
+ okvašivač
0,25%
Avaunt
0,25l/ha
okvašivač
0,25%
T4
+
+
+
+
Affirm
1,5L/ha
Okvašivač
0,25%
Affirm
1,5L/ha
Okvašivač
0,25%
Coragen
0,15l/ha
okvašivač
0,25%
Coragen
0,15l/ha
okvašivač
0,25%
T5
+
+
+
+
Alverde
1,0l/ha
Okvašivač
0,25%
Alverde
1,0l/ha
Okvašivač
0,25
Affirm
1,5L/ha
Okvašivač
0,25%
Affirm
1,5L/ha
Okvašivač
0,25%
T6
Kontrola
+
Kontrola
+
Kontrola
+
Kontrola
+
Tabela 31: rezultati ogleda u usevu paprike u Somboru
50
Ogled izveden u usevu boranije (Zobnatica)
Datum
T1
T2
T3
T4
01.08
Avaunt
0,25l/ha
okvašivač
0,25%
03.08
+
T5
T6
Coragen 0,15
l/ha
Kontrola
Laser 0,1l/ha
+ okvašivač
0,25%
Kontrola
Coragen
0,15l/ha
08.08
Alverde 1,0
L/ha
+
Okvašivač
0,25%
Kontrola
Coragen 0,15
l/ha
15.08
Kontrola
Tabela 32: rezultati ogleda u usevu boranije u Zobnatici
Ocene ogleda
Tretmani
Infestirane biljke paprike (%)
Ruski Krstur
Despotovo
Senta Čoka
Subotica
Sombor
T1
2,9
5,0
0,9
1,0
3,7
T2
1,4
3,6
0,3
0,6
4,7
T3
0,5
0,8
0,3
0,5
1,0
T4
1,9
4,1
0,7
T5
2,6
3,6
1,6
T6
6,4
9,1
3,5
1,4
2,6
2,8
13,8
Tabela 33: ocene ogleda u usevima paprike
51
Tretmani
Infest. biljke boranije (%) Zobnatica
T1
49,7
T2
57,1
T3
8,6
T4
15,8
T5
0,2
T6
62,0
Tabela 34: ocene ogleda u usevu boranije
INFESTIRANE BILJKE (%) po tretmanima
Avaunt
Lasser
Coragen
Affirm
Alverde
K
Lepinox
Lepinox+Trend
25.09
2,0
2,0
1,0
1,0
2,0
12
1,0
2,0
10.10
7,5
6,3
2,5
5,0
7,5
23,8
6,3
7,5
Tabela 35: rezultati ogleda u usevu kukuruza šederca
52
Monitoring pepeljastog grožđanog moljca – lobesia botrana
Monitoring pepeljastog grožđanog moljca sproveden je feromonskim klopkama na 16 lokacija na
području Vojvodine u 2012. godini.
R.B.
Punkt
Broj imaga
1
Vršački Vinogradi
1378
2
Gudurica
709
3
Sremski Karlovci
261
4
Novi Slankamen
225
5
Iđoš
86
6
Riđica
72
7
Horgoš
58
8
Čerevid
50
9
Kovilj
23
10
Banatski Brestovac
17
11
Budakovac
17
12
Palid
17
13
Melenci
14
14
Erdevik
8
15
Bajša
2
16
Bačka Topola
0
Tabela 36: ukupan broj ulovljenih imaga lobesia botrana, po punktovima na feromonskim klpkama, tokom 2012.
53
Mapa 7: lobesia botrana - prostorna distribucija broja imaga u 2012 godini
Biološke tačke pepeljastog grožđanog moljca
Pepeljasti grožđani moljac u našim uslovima razvija tri generacije generacije.
Temperaturski pragovi razvida su:


donji prag razvoja: 10:C
gornji prag razvoja: 30:C
Pradenje početka leta, maksimuma leta svake generacije, izraženo je u akumulacijama toplotnih jedinica
CDD (:C) od 1. januara.
Početak leta pepeljastog grožđanog moljca registrovan je od 68 CDD (:C) u Novom Slankamenu, do 84
CDD (:C) na regionu Vršca.
Maksimum leta prve generacije ostvario se na 97:C CDD u Vršcu, do 247:C CDD u Sremskim Karlovcima.
Maksimum leta druge generacije postignut je na 535:C CDD u Sremskim Karlovcima, do 583:C CDD u
Gudurici (Vršac).
54
Maksimum leta trede generacije registrovan je od 1249:C CDD u Novom Slankamenu, do 1778:C CDD u
Gudurici (Vršac).
Lobesia botrana 2012
Datumi sa prvim ulovom(biofix), datumi sa najvedim ulovima imaga po generacijama, izraženi u stepen
danima u Celzijusima sa akumulacijama od 1. januara°C CDD su dati tabelarno:
Lokacija
monitoringa
Vršac
Gudurica
Sremski Karlovci
Novi Slankamen
Datum - prvi ulov
imaga
12.04
12.04
05.04
12.04
Prvi ulov imaga
CDD(0C)
84
84
75
68
Datum max ulov I
generacije
17.04
22.04
07.05
27.04
Max ulov I
generacije CDD(0C)
97
109
247
109
Tabela 37: I generacija, datumi sa prvim ulovom(biofix), datumi sa najvedim ulovima imaga, izraženi u stepen danima u
Celzijusima sa akumulacijama od 1. januara°C CDD
Lokacija
monitoringa
Vršac
Gudurica
Sremski Karlovci
Novi Slankamen
Datum - max ulov
II generacije
14.06
15.06
12.06
Max ulov II
generacije CDD(0C)
572
583
535
Datum max III
generacije
28.07
01.09
090.8
05.08
Max ulov III
generacije CDD(0C)
1266
1778
1410
1249
Tabela 38: II i III generacija, datumi sa najvedim ulovima imaga izraženi u stepen danima u Celzijusima sa akumulacijama od
1. januara°C CDD
Lokacije monitoringa
Pored pradenja leta pepeljastog grožđanog moljca, pradeno je vreme i dinamika polaganja jaja. Na
reprezentativnom punktu Vršačkih vinograda vizuelnim pregledima utvrđeno je vreme polaganja jaja.
Polaganje jaja registrovano je nakon maksimuma leta prve generacije Na osnovu ovih podataka izvedeni
su ogledi u cilju provere bioloških događaja.
Datum pregleda
27.04
30.04
03.05
07.05
10.05
13.06
18.06
20.06
22.06
25.06
28.06
Broj pregledanih grozdova
50
50
50
50
50
50
50
50
50
50
50
Broj nađenih jaja
0
4
0
0
0
0
0
0
0
0
0
Tabela 39: datumi pregleda i brojevi nađenih jaja
55
Po propisanim standardima postavljen je ogled u zasadu vinove loze.
Vremena primene i primenjeni insekticidi po tretmanima dati su tabelarno :
T1
T2
T3
T4
T5
T6
T7
T8
T9
T10
T11
11.05
Coragen 20SC 0,25l/ha
Fury 10EC
Laser 240SC 0,28l/ha
Abastate 0,7l/ha
K
29.06
Coragen 20SC 0,25l/ha
Avaunt 0,5l/ha
Laser 240SC 0,28l/ha
Abastate 0,7l/ha
K
Coragen 20SC 0,25l/ha
K
Laser 240SC 0,28l/ha
Abastate 0,7l/ha
Avaunt 0,5l/ha
Tabela 40: vremena primene i primenjeni insekticidi po tretmanima
Ocene ogleda
Ocene ogleda date su tabelarno:
Tretmani
T1
T2
T3
T4
T5
T6
T7
T8
T9
T10
T11
25.05
Broj pregledanih Broj infestiranih
grozdova
grozdova
40
0
40
0
40
0
40
0
40
0
40
40
40
40
40
0
0
0
0
0
Broj pregledanih
grozdova
42
42
40
42
40
42
42
44
42
41
12.07
Broj infestiranih
grozdova
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
Tabela 41: ocene ogleda
Rezultati ogleda ukazuju da nije došlo do infestacije grozdova, kako na parcelici sa primenjenim
insekticidima, tako ni u kontrolnoj, odnosno netretiranoj.
56
Monitoring kukuruznog plamenca – ostrinia nubilalis
Monitoring kukuruznog plamenca u 2012. godini na području Vojvodine sproveden je na 30
lokacija. Ukupna brojnost registrovanih imaga na mestima osmatranja iznosi 315674, u odnosu na
218004 imaga u 2011.godini.
R.B.
1.
Punkt
Broj imaga
Buđanovci
52710
2.
Inđjija
46347
3.
Toplana
30611
4.
Ladarak
17018
5.
Gložan
11747
6.
Riđica
11656
7.
Vrbas
10995
8.
Gospođinci
10981
9.
Đurđin
10072
10.
Debeljača
9938
11.
Pančevo
9660
12.
Prhovo
9538
13.
Kikinda
8438
14.
Srbobran
8348
15.
Lukidevo
7419
16.
Bela Crkva
7403
17.
Bečej
7315
18.
Karavukovo
7108
19.
Bačka Topola
6923
20.
Stara Pazova
5320
21.
Novi Kneževac
4736
22.
Feketid
4563
23.
Iđoš
4295
24.
Torak
3308
25.
Ruski Krstur
3235
26.
Kelebija
2065
27.
Morovid
1375
28.
Bogaraš
955
29.
Kovin
864
30.
Senta
731
Tabela 42: broj imaga na svetlosnim lampama
57
350000
300000
250000
200000
Ostrinia nubilalis
150000
100000
50000
0
2011
2012
Grafik 24: broj imaga na svetlosnim lampama u dve godine monitoringa
Mapa 8: ostrinia nubilalis-prostorna distribucija broja imaga u 2012. godini
58
Definisanje i provera bioloških tačaka kukuruznog plamenca
Kukuruzni plamenac u našim uslovima razvija dve generacije (2010,2011 godina), dok je u 2012.
godini razvio i tredu generaciju.
Pragovi razvoja kukuruznog plamenca:
 donji prag razvoja: 100C;
 gornji prag razvoja: 350C;
 generacijsko vreme oko 6700C CDD.
Ključne tačke:

početak leta kukuruznog plamenca registrovan je od 37 do 4480C CDD, Senta i Stara Pazova,
od 1. januara;
 maksimalan ulov imaga prve generacije ostvaren je od 352 do 6070C CDD, Srbobran i Vršac;
 maksimalan ulov imaga druge generacije zabeležen je od 936 do 13130C CDD, Ruski Krstur i
Novi Kneževac;
 maksimalan ulov imaga trede generacije registrovan je od 1379 do 16780C CDD, Lukidevo i
Gospođinci;
 maksimalno polaganje jaja (jajnih legala) ostvaruje se nakon maksimalnog leta druge
generacije leptira,a pre maksimalnog leta trede.
Pradenje maksimuma leta svake generacije, vremena potrebnog za razvoj jedne generacije, odnosno
generacijskog vremena, početka polaganja jaja, maksimuma polaganja jaja , početaka piljenja i
drugih bioloških događaja u razvoju ovog organizma, oslanjamo se na akumulacije toplotnih jedinica
CDD (:C) od 1. aprila.
59
Ostrinia nubilalis 2012
Lokacije monitoringa
Vrbas Bečej
Vršac Bela crkva
Senta Bogaraš
Sr.Mitr. Ladarak
Vršac Kovin
NS Gložan
NS Gospođinci
Subotica Kelebija
Subotica Đurđin
Kikinda Iđoš
SomborKaravakovo
Kikinda
Zrenjanin Lukidevo
Bač.Topola Feketid
Novi Kneževac
Ruma Buđanovci
Ruma Inđija
Pančevo Debeljača
Sombor Riđica
Vrbas Ruski Krstur
Senta
Senta abogaraš
Vrbas Srbobran
Sr.Mitrov. Prhovo
Sr.M. Stara Pazova
Sombor Toplana
Pančevo
Zrenjanin Torak
Vrbas
B.Topla polj škola
Datum prvog ulova
imaga
05.05
26.04
01.05
09.05
15.05
28.04
27.04
29.04
02.05
30.04
03.05
30.04
30.04
02.05
300.4
06.05
30.04
01.05
30.04
18.05
23.04
01.05
07.05
05.05
11.06
30.04
010.5
30.04
27.04
30.04
Prvi ulov imaga
0
CDD( C)
173
87
120
191
253
90
78
89
126
98
126
109
101
121
93
166
101
129
93
213
37
121
170
161
448
105
131
105
75
104
Datum max ulov I
generacije
19.06
04.06
19.05
11.06
20.06
10.06
04.06
090.6
09.06
08.06
09.06
08.06
12.06
12.06
09.06
05.06
05.06
09.06
10.06
21.06
19.06
19.06
03.06
07.06
Max ulov I
0
generacije CDD( C)
553
399
242
441
607
438
388
427
427
401
384
416
421
423
404
368
366
454
404
547
527
576
352
392
09.06
08.06
20.06
04.06
11.06
434
429
542
377
450
Tabela 43: datumi sa prvim ulovom i najvedim ulovima imaga prve generacije (svetlosna lampa) izraženi u stepen danima
u Celzijusima sa akumulacijama od 1.aprila CDD(°C)
60
Lokacije monitoringa
Datum max ulov II
generacije
Max ulov II
0
generacije DD( C)
Datum max/pik
ulov III generacije
Vrbas Bečej
Vršac Bela crkva
Senta Bogaraš
Sr.Mitr. Ladarak
Vršac Kovin
NS Gložan
NS Gospođinci
Subotica Kelebija
Subotica Đurđin
Kikinda Iđoš
SomborKaravakovo
Kikinda
Zrenjanin Lukidevo
Bač.Topola Feketid
Novi Kneževac
Ruma Buđanovci
Ruma Inđija
Pančevo Debeljača
Sombor Riđica
Vrbas Ruski Krstur
Senta
Senta Bogaraš
Vrbas Srbobran
Sr.Mitrov. Prhovo
Sr.M. Stara Pazova
Sombor Toplana
Pančevo
Zrenjanin Torak
Vrbas
B.Topla polj škola
21.07
21.07
01.08
24.07
21.07
20.07
30.07
30.07
25.07
01.08
26.07
31.07
20.07
24.07
10.08
21.07
22.07
23.07
26.07
20.07
03.08
05.08
28.07
24.07
21.07
29.07
22.07
24.07
01.08
21.07
1009
1108
1221
1041
1098
995
1155
1152
1082
1164
1019
1171
936
1032
1313
1026
1011
1062
1007
966
1192
1291
1100
1068
1033
1146
1044
979
1064
1029
24.08
26.08
Max/pik ulov III
generacije
0
DD( C)
1444
1593
23.08
1441
25.08
04.09
23.08
21.08
03.09
26.08
03.09
23.08
24.08
03.09
25.08
22.08
24.08
06.09
17.08
23.08
02.09
25.08
1473
1648
1494
1456
1609
1438
1624
1379
1461
1624
1519
1422
1490
1539
1325
1468
1676
1485
25.08
03.09
23.08
1513
1670
1449
02.09
06.09
1493
1660
Tabela 44: datumi sa najvedim ulovima imaga druge i trede generacije generacije (svetlosna lampa) izraženi u stepen
danima u celziusima sa akumulacijama od 1.aprila CDD(°C)
61
Lokacija monitoringa
Prvi ulov
CDD (°C)
2011.
Prvi ulov
0
CDD ( C)
2012.
Max ulov I
generacije
CDD (°C)
2011.
Max ulov I
generacije
0
CDD( C)
2012.
Max ulov II
generacije
CDD(°C) 2011.
Max ulov II
generacije
0
CDD ( C) 2012.
Senta Bogaraš
Sr.Mitr. Ladarak
NS Gložan
NS Gospođinci
Subotica Kelebija
Kikinda Iđoš
SomborKaravakovo
Kikinda
Zrenjanin Lukidevo
Novi Kneževac
Ruma Buđanovci
Ruma Inđija
Pančevo Debeljača
Sombor Riđica
Vrbas Ruski Krstur
110
174
197
162
119
140
110
180
143
156
168
136
122
107
170
120
191
90
78
89
98
126
109
101
93
166
101
129
93
213
397
389
297
489
536
489
276
496
412
363
369
316
514
353
250
242
441
438
388
427
401
384
416
421
404
368
366
454
404
547
1117
870
1127
1048
1154
1048
972
1016
998
1105
1050
1000
1093
1030
1026
1221
1041
995
1155
1152
1164
1019
1171
936
1313
1026
1011
1062
1007
966
Tabela 45: maksimumi leta prve i druge generacije u stepen danima na lokacijama kontinuiranog monitoringa (2011,
2012.)
Osetljive fenofaze semenskog kukuruza i kukuruza šederca, kao i paprike u našim uslovima,
poklapaju se sa letom druge generacije kukuruznog plamenca i zahtevaju mere zaštite. Utvrđivanje
maksimuma leta ove generacije po regionima proizvodnje predstavlja veoma važan parametar.
Poklapanja perioda maksimalnog leta i akumuliranih jedinica toplote po regionima uočavaju se i na
slededim grafikonima:
18000
16000
14000
12000
10000
2012
8000
2011
6000
4000
2000
0
0
500
1000
1500
2000
Grafik 25: poklapanja perioda maksimuma leta druge generacije u CDD (⁰C) tokom 2011. i 2012. na punktu Inđija (broj
imaga na y-osi, CDD(°C) na x-osi)
62
2000
1800
1600
1400
1200
1000
2012
800
2011
600
400
200
0
0
500
1000
1500
2000
Grafik 26: poklapanja perioda maksimuma leta druge generacije u CDD (⁰C) tokom 2011. i 2012. na punktu Karavukovo
(broj imaga na y-osi, CDD(°C) na x-osi)
3000
2500
2000
2012
1500
2011
1000
500
0
0
500
1000
1500
2000
Grafik 27: poklapanja perioda maksimuma leta druge generacije u CDD (⁰C) tokom 2011. i 2012. na punktu Riđica (broj
imaga na y-osi, CDD(°C) na x-osi)
63
8000
7000
6000
5000
2012
4000
2011
3000
2000
1000
0
0
500
1000
1500
2000
Grafik 28: poklapanja perioda maksimuma leta druge generacije u CDD (⁰C) tokom 2011. i 2012. na punktu Toplana (broj
imaga na y-osi, CDD(°C) na x-osi)
6000
5000
4000
2012
3000
2011
2000
1000
0
0
500
1000
1500
2000
Grafik 29: poklapanja perioda maksimuma leta druge generacije u CDD (⁰C) tokom 2011. i 2012. na punktu Lukidevo (broj
imaga na y-osi, CDD(°C) na x-osi)
64
7000
6000
5000
4000
2012
3000
2011
2000
1000
0
0
500
1000
1500
2000
Grafik 30: poklapanja perioda maksimuma leta druge generacije u CDD (⁰C) tokom 2011. i 2012. na punktu Pančevo (broj
imaga na y-osi, CDD(°C) na x-osi)
600
500
400
2012
300
2011
200
100
0
0
500
1000
1500
2000
Grafik 31: poklapanja perioda maksimuma leta druge generacije u CDD (⁰C) tokom 2011. i 2012. na punktu Kelebija (broj
imaga na y-osi, CDD(°C) na x-osi)
65
3000
2500
2000
2012
1500
2011
1000
500
0
0
500
1000
1500
2000
Grafik 32: poklapanja perioda maksimuma leta druge generacije u CDD (⁰C) tokom 2011. i 2012. na punktu Gložan (broj
imaga na y-osi, CDD(°C) na x-osi)
4500
4000
3500
3000
2500
2012
2000
2011
1500
1000
500
0
0
500
1000
1500
2000
Grafik 33: poklapanja perioda maksimuma leta druge generacije u CDD (⁰C) tokom 2011. i 2012. na punktu Gospođinci
(broj imaga na y-osi, CDD(°C) na x-osi)
66
200
180
160
140
120
100
2012
80
2011
60
40
20
0
0
500
1000
1500
2000
Grafik 34: poklapanja perioda maksimuma leta druge generacije u CDD (⁰C) tokom 2011. i 2012. na punktu Bogaraš (broj
imaga na y-osi, CDD(°C) na x-osi)
2500
2000
1500
2012
2011
1000
500
0
0
500
1000
1500
2000
Grafik 35: poklapanja perioda maksimuma leta druge generacije u CDD (⁰C) tokom 2011. i 2012. na punktu Kikinda (broj
imaga na y-osi, CDD(°C) na x-osi)
67
1200
1000
800
2012
600
2011
400
200
0
0
500
1000
1500
2000
Grafik 36: poklapanja perioda maksimuma leta druge generacije u CDD (⁰C) tokom 2011. i 2012. na punktu Novi
Kneževac (broj imaga na y-osi, CDD(°C) na x-osi)
Poređenje bioloških događaja u protekle dve godine monitoringa dato je tabelarno (Tabela 46):
Godina
monitoringa
Početak leta u CDD
(°C) od 1. aprila
Max. ulov II generacije
CDD (°C) od 1.aprila
110 do 329
Max. ulov I
generacije CDD
(°C) od 1.aprila
276 do 536
2011.
2012.
75 do 327
366 do 607
936 do 1222
Max. ulov III
generacije CDD (°C)
od 1.aprila
870 do 1211
1379 do 1624
Tabela 46: poređenje bioloških događaja tokom 2011. i 2012.
Poređenje događaja u našim uslovima sa modelima dato je tabelarno (Tabela 47):


Model 1 (Canada)
Model 2 (North Dakota)
Canada
North Dakota
Početak leta u CDD (°C)
od 1. aprila
150
207,7
Max. ulov I generacije
CDD (°C) od 1.aprila
300 do 350
350,55
Max. ulov II generacije
CDD (°C) od 1.aprila
1050 do 1100
962,77
Tabela 47: poređenje modela Canada/North Dakota u našim uslovima
U cilju ispravnog razumevanja biologije kukuruznog plamenca i kreiranja optimalnih mera zaštite,
neophodno je povezivanja brojnosti imaga i polaganja jaja u useve kukuruza i paprike.
68
Štete gajenih useva nastaju usled ishrane larava i njihovim ubušivanjem u plod paprike, klip kukuruza
ili stabljike, odnosno metlice. Kako bi se sprečile štete, neophodno je pradenja polaganja jaja (jajnih
legala) i njihovo piljenje. Preduzimanje zaštitnih mera treba da bude usmereno sprečavanje piljenja
larvi ili sprečavanju njihovog ubušivanja u plodove i druge delove biljaka.
Na lokalitetu Zrenjanina – Lukidevo gde je i organizovan ogled u kukuruzu šedercu, pradena je
dinamika polaganja jajnih legala.
Datum
20.07.2012
27.07.2012
01.08.2012
03.08.2012
06.08.2012
16.08.2012
20.08.2012
22.08.2012
23.08.2012
24.08.2012
28.08.2012
30.08.2012
BD
Max. leta II
Max.pol.jaja
BNJL
34
61
75
118
113
67
50
Max.leta III
14
0
0
CDD (:C)
936
1015
1084
1115
1167
1279
1330
1362
1379
1398
1450
1471
BJLpoB
BJpoJL
0,04
0,08
0,09
0,15
0,14
0,08
0,06
9
11
9
10
10
10
10
0,02
0,00
0,00
10
0
0
Tabela 48: pradenje dinamike polaganja jajnih legala na punktu Lukidevo
Oznake kolona u tabeli (Tabela 48):




BD – biološki događaj
BNJL –broj nađenih jajnih legala
BJLpoB – broj jajnih legala po biljci
Bjpo JL – broj jaja po jajnom leglu
69
2.500
2.000
1.500
1.000
500
0
30.4.2012
31.5.2012
30.6.2012
31.7.2012
31.8.2012
30.9.2012
Grafik 37: dinamika leta (Lukidevo)
140
120
100
80
60
40
20
30.8.2012
28.8.2012
26.8.2012
24.8.2012
22.8.2012
20.8.2012
18.8.2012
16.8.2012
14.8.2012
12.8.2012
10.8.2012
8.8.2012
6.8.2012
4.8.2012
2.8.2012
31.7.2012
29.7.2012
27.7.2012
0
Grafik 38: dinamika polaganja jaja
Posmatrajudi grafikone sa dinamikom leta (Grafik 37)i polaganja jaja (Grafik 38) , može se videti da je
maksimum leta druge generacije registrovan 20. jula, sa 2040 imaga, a na akumulaciji od 936:C CDD.
Period masovnog polaganja jaja počinje 27.07 (1015°C CDD) i traje sve do 24.08 (1398°C CDD).
Maksimum položenih jaja registrovan je 06.avgusta (1167°C CDD). Maksimum položenih jajnih legala
ostvaren je nakon maksimuma leta druge generacije leptira, a pre maksimuma leta trede.
70
Provera ispravnosti tumačenja bioloških događaja i efikasnosti insekticida
u usevu kukuruza šećerca u Lukićevu
Ogled je izveden 07.avgusta (sa postignutim maksimumom polaganja jaja) po standardima EPPO.
Tretmani:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
T1 - Avaunt 0,25l/ha + Trend 0,025%
T2 – Laser 0,1l/ha + Trend 0,025%
T3 – Coragen 0,15l/ha + Trend 0,025%
T4 – Affirm 1,5kg/ha + Trend 0,025%
T5 – Alverde 1l/ha + Trend 0,025%
T6 - kontrola
T7 – Lepinox 1kg/ha
T8 – Lepinox 1kh/ha + Trend 0,025%
INFESTIRANE BILJKE U %
po datumima čitanja
Avaunt
Laser
Coragen
Affirm
Alverde
Kontrola
Lepinox
Lepinox +T
16.08
6
4
1
6
4
12
5
6
20.08
2
1
1
2
2
5
2
2
22.08
1
0
0
0
1
6
1
0
24.08
0
0
0
3
2
2
1
0
28.08
0
1
0
0
0
6
1
0
30.08
0
0
0
0
0
6
1
0
Tabela 49: tretmani i % infestiranih biljaka po datumima čitanja
Dinamika polaganja jajnih legala (izraženi u Indexu napada) po lokalitetima Vojvodine
Bačka Topola sem.kukuruz
Datum
Index
11.06
0,08
18.06
0,33
20.06
0,58
20.07
0,75
24.07
3,25
07.08
1,33
Novi Sad paprika
Datum
Index
25.07
0
27.07
1,75
30.07
3,75
01.08
5,25
03.08
6,25
Pančevo kukuruz šederac
Datum
Index
08.06
0,25
31.07
20,5
11.09
4,5
Tabela 50: dinamika polaganja jajnih legala (izražena u indexu napada) na lokalitetima Bačka Topola (sem. kukuruz),
Novi Sad (paprika) i Pančevo (kuku. šederac)
Pančevo paprika
Datum
16.07
31.07
Index
0,5
3,0
Ruma paprika
Datum
18.07
20.07
23.07
30.07
01.08
Index
0,75
1,50
2,0
1,0
2,25
Ruma semenski kukuruz
Datum
Index
19.07
0,5
23.07
2,9
26.07
3,4
30.07
4,5
01.08
7,5
Tabela 51: dinamika polaganja jajnih legala (izražena u indexu napada) na lokalitetima Pančevo (paprika), Ruma (paprika
i semenski kukuruz)
71
Sombor paprika
Datum
Index
17.07
0,25
20.07
4,25
23.07
8,0
25.07
9,5
Vrbas kukuruz
Datum
Index
15.06
0,08
21.06
0,41
16.07
0,33
28.07
0,9
30.07
0,9
02.08
1,75
Vršac kukuruz
Datum
Index
11.06
2,25
13.06
4,5
15.06
4,6
18.07
1,0
21.07
14,5
23.07
25,7
27.07
38,50
01.08
13,30
06.08
4,50
Tabela 52: dinamika polaganja jajnih legala (izažena u indexu napada) na lokalitetima Sombor (paprika), Vrbas (kukuruz)
i Vršac (kukuruz)
72
Monitoring podgrizajuće sovice – agrotis segetum
Monitoring podgrizajude sovice na području Vojvodine u 2012. godini sproveden je feromonskim
klopkama na 22 lokacije. Ukupna brojnost registrovanih imaga iznosi 8179, u odnosu na 5367 imaga u
2011. godini.
Podgrizajuda sovica pradena je i putem svetlosnih lovnih lampi na 26 lokacija. Brojnost registrovanih
imaga iznosi 6116, u odnosu na 4969 imaga registrovanih u 2011.godini.
R.B.
Punkt: usev
Broj imaga
1.
Bečej
1559
2.
Krivaja
843
3.
Bačko Dobro Polje
613
4.
Mihajlovo
613
5.
Futog
598
6.
Despotovo
520
7.
Ruma
442
8.
Pivnice
424
9.
Kelebija
356
10.
Srbobran
354
11.
Ruski Krstur
343
12.
Vrbas
231
13.
Čoka
203
14.
Feketid
192
15.
Begeč
176
16.
Iđoš
140
17.
Opovo
132
18.
Platičevo
130
19.
Senta
102
20.
Srpski Miletid
97
21.
Jabuka
65
22.
Toplana
46
Tabela 53: Brojnost imaga registrovan na feromonskim klopkama
73
Mapa 9: agrotis segetum (feromonska klopka)-prostorna distribucija broja imaga u 2012. godini
R.B.
Punkt
Broj ima
1.
Srbobran
1204
2.
Lukicevo
462
3.
Bačka Topola
458
4.
Kikinda
414
5.
Torak
372
6.
Riđica
369
7.
Feketid
322
8.
Kovin
267
9.
Vrbas
257
10.
Toplana
224
11.
Iđoš
201
12.
Bogaraš
200
13.
Debeljača
163
14.
Kelebija
160
15.
Senta
153
16.
Ruski Krstur
147
17.
Đurđin
141
74
18.
Gložan
121
19.
Bečej
111
20.
Novi Kneževac
93
21.
Pančevo
87
22.
Gospođinci
75
23.
Karavukovo
69
24.
Vršac
23
25.
Inđija
22
26.
Buđanovci
1
Tabela 54: brojnost imaga registrovan na svetlosnim lampama
9000
8000
7000
6000
5000
Broj imaga Agrotis
segetum FK
4000
3000
2000
1000
0
2011
2012
Grafik 39: ukupni brojevi imaga agrotis segetum na feromonskim klopkama tokom 2011. i 2012.
75
7000
6000
5000
4000
Broj imaga Agrotis
segetum SL
3000
2000
1000
0
2011
2012
Grafik 40: ukupni brojevi imaga agrotis segetum na svetlosnim lampama tokom 2011. i 2012.
76
Siva repina pipa – bothynoderes punctiventris
Monitoring sive repine pipe u 2012. godini, sproveden je postavljanjem feromonskih klopki na 34
lokacije Vojvodine. Ukupna brojnost registrovanih imaga iznosi 16130 u 2012. u odnosu na 4042 imaga u
2011. godini.
R.B.
Punkt
Broj imaga
1
Krivaja-staro repište
3210
2
Kljajidevo-staro repište
3115
3
Gakovo-staro repište
1979
4
Izbiššte-staro repište
1440
5
Senta
978
6
Inđija -staro repište
584
7
Temerin-staro repište
498
8
Stara Moravica-staro repište
476
9
Biliæ-staro repište
407
10
Stara Pazova
326
11
Kljajidevo-novo repište
290
12
Lukidevo-staro repište
247
13
Divoš
243
14
Gakovo-novo repište
221
15
Ljukovo-staro repište
213
16
Bečej
193
17
Ladarak
178
18
Ruski Krstur
176
19
Stara Moravica-novo repište
174
20
Kovin-staro repište
135
21
Ruma-staro repište
126
22
Srbobran
113
23
Lukidevo-novo repište
110
24
Bačko Dobro Polje
109
25
Novo Milošševo-staro repište
95
26
Gložan-staro repište
87
27
Izbište-novo repište
70
28
Bilid -novo repište
58
29
Temerin-novo repište
48
30
Pančevo-staro repište
44
31
Novo Miloševo-novo repište
43
32
Pančevo-novo repšite
39
33
Ruma-novo repište
37
77
34
Krivaja-novo repište
26
35
Kovin-novo repište
22
36
Ljukovo-novo repište
15
37
Gložan- novo repište
5
Tabela 55: ukupna broj ulovljenih imaga bothynoderes punctiventris, po punktovima na feromonskim klopkama, tokom
2012.
Mapa 10: bothynoderes punctiventris - prostorna distribucija broja imaga u 2012 godini
78
Monitoring prouzrokovača pegavosti lista šećerne repe cercospora
beticola Sacc.
Biologija patogena
Patogen cercospora beticola Sacc. prezimljava u obliku stroma u zaraženim biljnim ostacima. Na
stromama se u povoljnim uslovima sredine, formiraju konidiofore sa konidijama koje se dalje
raznose i ostvaruju nove infekcije. Širenje konidija na dalje razdaljine omogudeno je vetrom, dok se
na kradim razdaljinama širenje obavlja kišnim kapima.
Cercospora beticola je policikličan patogen. U cilju utvrđivanja trajanja jednog ciklusa neophodno je
poznavanje biologije na osnovu koje se prati dužina jednog ciklusa. Svaki ciklus razvoja patogena
prouzrokovača lisne pegavosti počinje infekcijom čija se realizacija potvrđuje pojavom simptom.
Period od ostvarenja infekcije do pojave simptoma jeste period inkubacije. Dalji razvoj patogena u
povoljnim uslovima dovodi do sporulacije na mestima infekcije čime se u epidemiološkom smislu
stvaraju novi potencijali,odnosno infektivni materijal za dalje širenje u povoljnim ekološkim
uslovima. Utvrđivanje uslova za infekciju i njihova realizacija, perioda inkubacije kao i uslova za
sporulaciju predstavljaju osnovu rada prognozno izveštajne službe, a sve u cilju razumevanja
patogena, uslova u kojima se razvija i preduzimanju racionalnih mera zaštite.
Proces infekcije
Infekcija lista šederne repe gljivom cercospora beticola Sacc. može da se ostvari ukoliko je usev pod
visokom relativnom vlagom vazduha (dužina trajanja vlažnog lista nije obavezna). U uslovima RH
preko 87 odnosno 90% konidije su sposobne da klijaju i inficiraju list. Dužina ovog procesa u
zavisnosti je pored relativne vlage i od temperatura koje su u usevu. Sam proces infekcije u našim
uslovima traje više od jednog dana, odnosno 2 do tri dana. U uslovima odgovarajude relativne vlage i
optimalnih temperatura od 22 do 26:C infekcija se ostvaruje do dva dana. Sa padom temperatura
sam proces se dešava u periodu od tri dana.
Proces inkubacije
Period od ostvarenja infekcije do pojave prvih pega, ali bez prisustva konidija predstavlja latentni
period inkubacije. Ovaj proces je najjače pod uticaje temperatura. Na temperaturama oko 16 do
18:C, prve pege se pojavljuju za više od 12 dana. Sa porastom temperatura prema optimalnim, preko
22:C taj period se smanjuje i prve pege mogu biti vidljive ved za 8 do 10 dana.
Proces sporulacije
Proces sporulacije predstavlja veoma važan segment u biologiji patogena prouzrokovača lisne
pegavosti šederne repe. Ovim procesom obezbeđuje se novi infektivni materijal i omogudava dalje
širenje bolesti.
Na osnovu dosadašnjih ispitivanjima u našoj zemlji, proces sporulacije je pod uticajem temperature,
relativne vlažnosti vazduha i same starosti pega.
79
Najbrža sporulacija od 36 časova u našim uslovima zabeležena je na temperaturama između 22 do
25:C pri relativnim vlagama preko 90%. Pri ovim temperaturama, ali sa relativnim vlagama vazduha
oko 80% proces sporulacije trajao je i do 72 časa.
Princip rada na prognozi pojave i daljeg širenja patogena u okviru Sistema, zasniva se na


proveri validnosti modela prognoze instaliranog na AMS,
prvenstveno na uključivanju poznatih parametara u biologiji patogena u našim uslovima,
odnosno zahteva patogena za proces infekcije i daljeg širena, cilju adaptacije, odnosno
korekcije predloženog modela.
Model predviđanja pojave cercospora beticola
Model predviđanja pojave patogena, prouzrokovača lisne pegavosti zasniva se na postizanju dnevnih
infektivnih vrednosti (DIV). Ova vrednost, u stvari predstavlja broj koji iskazuje povoljnost uslova u
kojima može da se ostvari infekcija patogena u određenom danu. Oslanja se na tabelu čiji su autori
Shane i Tang, u kojoj su iskazani uslovi na nivou dana a na osnovu broja sati sa visokim relativnim
vlagama vazduha (>87%) sa prosečnim dnevnim temperaturama od 16:C pa nadalje.
Tabela 56: dnevne infekcione vrednosti (DIV) na osnovu broja sati tokom dana sa vrednostima relativne vlažnosti
vazduha > 87% i srednjih časovnih termperatura
Po Modelu koji se oslanja na ovu tabelu neophodno je definisati :
1. broj časova u toku dana sa relativnim vlagama vazduha preko 87%
2. prosečnu temperaturu tokom ovih sati visoke relativne vlage
80
3. povezati parametre temperatura i RH i očitati odgovarajudu vrednost DIV (dnevna infektivna
vrednost). Na primer, ukoliko je pod ovom relativnom vlagom i temperaturom oko 26:C usev
izložen 10 časova, utvrđuje se infektivna vrednost 7.
4. DIV u vrednosti 7 ukazuje na postojanje uslova za infekciju, DIV 6 predstavlja graničnu
vrednost i nedovoljnost uslova za ostvarenje infekcije, DIV vrednosti ispod 6 ukazuju na
nepostojanje uslova za infekciju.
Adaptacija modela predviđanja pojave patogena
Korekcija i adaptacija modela bazira se na činjenici da je u našim uslovima za proces infekcije
potrebno više od 24 časa, odnosno jednog dana. Ukoliko se ovaj biološki parametar uzima u obzir,
neophodno je definisati dnevne infektivne vrednosti ali u trajanju od dva dana. Da bi se ovo postiglo
DIV vrednosti od dva dana sabiranjem podižemo do dvodnevnih infektivnih vrednosti. Dvodnevne
infektivne vrednosti predstavljaju realan zahtev uslova za infekciju na našem terenu.
Ukoliko je zbir susedna dva dana od 0 do 3 infekcioni rizik je slab, od 4 do 6, ostvaren je srednji
infekcioni rizik, od 7 do 14 predstavlja visok infekcioni rizik.
Provera korigovanog Modela predviđanja pojave patogena i njegova validacija obavlja se ved dve
godine u poljskim uslovima.
Pored provere uslova za infekciju, definisanih kroz 2dDIV (dvodnevne infektivne vrednosti), Sistem se
bavi i momentom zaštite useva šederne repe. Sama signalizacija o postojanju uslova za infekciju, ne
sme biti izjednačena sa davanjem signala za tretman.
Lokacije monitoringa
Praktična provera bioloških događaja nakon ostarenih uslova vršena je na parcelama šederne repe 9
područnih centara Sistema PIS, a na 12 lokacija monitoringa. Uključene su parcele šederne repe na
području Novog Sada, Vrbasa, Bačke Topole, Sente, Sombora, Pančeva, Zrenjanina, Rume i Sremske
Mitrovice. U usevima šederne repe na ovim područjima instalirane su AMS (automatske
meteorološke stanice) sa ciljem registrovanja padavina, temperatura i relativne vlage vazduha.
Stalnim vizuelnim posmatranjima dovedeni su u vezu uslovi sa pojavom simptoma, odnosno prvim
pegama.
Registrovani uslovi tumačeni preko 2dDIV pokazali su postojanje značajne razlike na nivou
Vojvodine, što je prikazano tabelarno (Tabela 57).
81
Punkt
Broj dana sa dvodnevnim DIV vrednostima vedim od 6 (2012. god.)
2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43
Senta
Ladarak
Lukidevo
Vrbas
Tamiš
Kljajidevo
Fišer
Gložan
Krivaja
Temerin
Bilid
Bečej
Tabela 57: brojevi dana dvodnevnim DIV vrednostima vedim od 6 po lokacijama monitoringa
Najvedi broj dana sa 2dDIV u Bečeju rezultat je proizvodnji useva šederne repe u sistemu za
navodnjavanje.
Ukoliko se uslovi iskazani kroz 2dDIV poslažu hronološki u cilju utvrđivanja perioda sa povoljnim
uslovima za infekciju može se konstatovati mali broj perioda (setova parametara) u kojima se
ostvaruje infekcija (osim Bečeja). Ovo je veoma važan način analize, s obzirom na sam proces
infekcije, pojavu pega, njihovu sporulaciju i podizanje nivoa infektivnog materijala za dalje širenje
prouzrokovača lisne pegavosti.
82
RB
1.
2.
3.
4.
REGION
LOKACIJA
BROJ DANA
SA 2dDIV
TEMERIN
14
GLOŽAN
11
VRBAS
6
BEČEJ
43
KRIVAJA
13
KLJAIDEVO
10
BILID
15
NOVI SAD
VRBAS
BAČKA
TOPOLA
SOMBOR
5.
SENTA
SENTA
2
6.
PANČEVO
TAMIŠ
8
7.
ZRENJANIN
LUKIDEVO
6
8.
RUMA
FIŠER
10
9.
SREMSKA
MITROVICA
LADARAK
5
POVOLJNI USLOVI ZA INFEKCIJU
23.05 -25.05
12.06 -13.06
23.07 -31.07
01.08
10.06 -12.06
26.07 -30.07
27.08 -29.08
08.05 -13.05
30.06
26.07 -31.07
21.05 -26.05
05.06 -16.06
19.06 -24.06
24.07 -28.07
10.08 -14.08
01.09 -07.09
23.05 -24.05
12.06 -13.06
08.07 -09.07
12.07 -13.07
26.07 -30.07
05.05 - 25.05
11.06 -13.06
26.07 -31.07
23.05 -25.05
02.06 -03.06
11.06 -13.06
25.07 -30.07
12.06 -13.06
25.07 -28.07
25.05
25.07 -28.07
25.07 -31.07
23.05 -26.05
12.06 -13.06
26.07 -31.07
25.07 -31.07
BROJ PERIODA
4
3
3
6
5
3
4
2
2
1
3
1
Tabela 58: broj perioda povoljnih za infekciju
Pogodnost dvodnevnih infektivnih vrednosti, kao vrednosti za ispunjenje infekcije potvrđeno je i u
drugoj godini rada na izradi Modela prognoze pojave cercospora beticola Sacc. Kao prvi uslov od
koga počinje da se prati ispunjenost uslova jeste zatvaranje redova šederne repe. U zatvorenim
redovima može se očekivati povedanje relativne vlage vazduha. Od pojave prvih pega u polju počinje
redovan monitoring uslova i širenja simptoma.
Na osnovu podataka u tabeli 3 mogu se videti razlike u broju perioda pogodnih za ostvarenje
infekcije. Pogodnost uslova za ostvarenje infekcije (od 1 do 6), zahteva i različit sistem zaštite na tim
parcelama.
83
Sistem PIS je u prošloj 2011. godini potvrdio ispravnost o pomerenim merama zaštite, utvrđujudi
epidemijski prag koji ne ugrožava ekonomski prag. Statističkom obradom dobijenih podataka u 2011.
godini dokazano je nepostojanje razlika između tretmana u kojima smo reagovali na svaki signal sa
AMS ili na pojavu prve pege, u odnosu na tretman kojim smo pomerali vreme tretiranja do prvog
epidemijskog praga. Prvi epidemijski prag je postignut ako se na 50% pregledanih biljaka utvrdi
makar po jedna pega. Evidentiranje najmanje po jedne pege po biljci pokazuje učestalost, odnosno
stepen raširenosti bolesti. Ovaj nivo učestalosti je ekvivalent intenzitetu, odnosno jačini bolesti na
nivou 0,01 do 0,1 % uništene lisne površine.
Ovaj nivo infektivnog materijala i registrovani uslovi u polju predstavljaju vreme za prvo
preduzimanje mera zaštite.
U radu Sistema u 2012. godini pored dalje provere prvog epidemijskog praga, utvrđivano je i vreme
drugog epidemijskog praga.
Kao drugi epidemijsku prag, testirano je prisustvo od 1 do 5 pega na 25% pregledanih listova.
Validacija modela prognoze
U cilju provere bioloških događaja u razvoju lisne pegavosti, a sa ciljem njihovog inkorporiranja u naš
Model prognoze, izvedeni su ogledi u poljskim uslovima na 9 regionalnih centara Vojvodine. Ogledi
su izvedeni po standardima EPPO.
Za proveru prisustva bioloških događaja i njihovog zaustavljanja koristili smo fungicide iz široke
primene u praksi, a koji su registrovani u našoj zemlji:
 Bravo 720 SC (hlorotalonil)
 Dakoflo 720 (hlorotalonil)
 Odeon 82,5 WDG (hlorotalonil)
 Duett ultra (tiofanat metil + epoksikonazol)
 Impact 25 –SC (flutriafol)
 Rias 300 –EC (difenokonazol + propikonazol)
 Cebit 300 –EC (difenokonazol + propikonazol)
 Cercohem (difenokonazol + propikonazol)
 Sphere (trifloksistrobin + ciprokonazol)
Za proveru Modela predviđanja pojave prouzrokovača lisne pegavosti šederne repe u okviru Sistema
PIS, u poljskim uslovima predložena su 4 tretmana, a koja prate razvoj patogena i primenjuju se u
različita vremena:



T1 – prva primena fungicida u usevu određena je sa prvim signalom na AMS o uspostavljanju
2dDIV; nakon dve nedelje od primene, ukoliko AMS signalizira uslove za infekciju izvodi se
druga primena fungicida, bez obzira na prisustvo ili odsustvo simptoma;
T2 – vreme prve primene fungicida podesiti po uspostavljanju prvog epidemijskog praga
(kada na 50% pregledanih biljaka registrujemo makar po jednu pegu); nakon dve nedelje od
primene, ukoliko se uspostave povoljni uslovi (2dDIV) uraditi drugu aplikaciju fungicida.
T3 – kao tretman 2 , ali vreme ptimene i prve i druge aplikacje odložiti za 5 dana.
84

T4 – vreme prve primene fungicida po dostizanju prvog epidemijskog praga; drugi tretman
primeniti sa ispunjenjem drugog epidemijskog praga (kada na 25% pregledanih listova
evidentiramo od 1 do 5 pega).
PERIODI
LOKACIJA
T1
T2
T3
T4
ZA INFEKCIJU
GLOŽAN
10.06 -12.06
26.07 -30.07
27.08 -29.08
14.06
11.07
27.07
PBP
VRBAS(BDP)
3,92
08.05 -13.05
30.06
26.07 -31.07
08.06
PBP
BEČEJ
21.05 -26.05
05.06 -16.06
19.06 -24.06
24.07 -28.07
10.08 -14.08
01.09 -07.09
13.06
09.07
26.07
23.05 -25.05
02.06 -03.06
11.06 -13.06
25.07 -30.07
11.06
26.07
PBP
SENTA
12.06 -13.06
25.07 -28.07
25.05
25.07 -28.07
27.07
09.08
25.07 -31.07
30.07
13.08
PBP
LUKIDEVO
PBP
LADARAK
PBP
1,60
0,69
0,72
16.08
0,52
31.07
0,52
26.07
15.08
3,0
9,25
38,5
11,5
7,56
29,0
40,96
47,40
0,01
03.08
26.07
0,01
13.08
0,04
20.08
0,20
25.07 -31.07
0,14
25.07
14.08
21.08
26.07
0,03
23.05 -26.05
12.06 -13.06
26.07 -31.07
0,17
0,78
0,00
PBP
FIŠER
27.07
14.08
30.07
15.08
07.09
16.08
39,04
13.06
26.07
PBP
TAMIŠ
01.08
25.07
11.08
01.09
0,03
11.07
03.08
13,24
0,20
0,40
PBP
BILID
27.07
07.06
22.06
25.07
11.08
01.09
23.05 -24.05
12.06 -13.06
08.07 -09.07
12.07 -13.07
26.07 -30.07
16.07
01.08
18,12
0,01
PBP
KRIVAJA
11.07
27.07
0,01
13.08
0,03
24.08
0,05
20.08
0,42
0,44
0,46
0,00
0,00
0,00
26.07
0,34
Tabela 59: rezultati ogleda – vreme izvođenja mera po tretmanima i prosečan broj pega po listu (PBP) na kraju vegetacije
Ocena ogleda i provera modela prognoze pojave patogena
Na osnovu rezultata iz prethodne tabele uočavaju se regioni kao što su Tamiš i Ladarak na kojima
nivo infekcije do kraja vegetacije nije dostigao ni prvi epidemijski prag.
85
Na području Tamiša sa dva povoljna perioda za infekciju, u T1 koji je ustvari tretman po softveru
AMS (2dDIV) izvršene su dve aplikacije, dok se u ostalim tretmanima u kojima se vezuje prisustvo i
nivo infektivnog materijala sa uslovima, nije izvršila ni jedna primena fungicida. Konačna ocena na
ovom području u tretmanu sa dve aplikacije je na nivou 0,00 pega po listu, dok je na varijantama
koje su čekale nivoe epidemijskih pragova, te se nepostizanjem tog uslova nisu ni štitile, ocena je na
nivou 0,01 pega po listu.
Na parcelama šederne repe u Ladarku u tretmanu koji prati signal sa AMS izvršena je jedna zaštita
useva, dok se u ostalim varijantama nije primenjivala ni jedna mera jer se ni epidemijski uslovi nisu
realizovali. Na parcelici sa primenjenim jednim tretmanom po planu T1 prosečan broj pega po listu
dostigao je nivo od 0,34 , dok se u drugim testiranim varijantama simptomi nisu uopšte ispoljili.
Uslovi u kojima se odvijala proizvodnja šederne repe na području Rume, izdiferencirali su tri povoljna
perioda za ostvarenje infekcije tokom cele sezone. Na ovom lokalitetu postignut je prvi epidemijski
prag 20. avgusta, dok je nivo drugog epidemijskog praga izostao. Na eksperimentalnoj parceli
sprovedena je po jedna aplikacija u svim tretmanima, ali u različita vremena. Tako je ocena na
tretmanu 1 sa prvim evidentiranim uslovima,bez obzira na stanje infektivnog materijala iznosila 0,20
pega po listu, tretmanu 2 na kojoj su se uslovi doveli u vezu sa prvim epidemijskim pragom prosečan
broj pega po listu bio je na nivou 0,42, pomerena varijanta 4 dana dala je ocenu 0,44, dok je tretman
4 na kome je izostalo dostizanje drugog epidemijskog praga, ocenjen sa 0,46 pega po listu.
Ogledi sprovedeni na teritoriji Zrenjanina , Lukidevo, pokazali su na nivou T1 sa dve aplikacije na
osnovu pradenja uslova za ostvarenje zaraze, ocenu od 0,03 prosečnih pega po listu, u tretmanu dva
sa postignutim prvim epidemijskim pragom i jednom aplikacijom, prosečan broj pega po listu iznosio
je 0,04, u tretmanu tri i tretmanu 4 koji su vremenski pomereni prosečan broj pega po listu iznosio je
0,03, odnosno 0,05.
Proizvodno područje Bačke Topole (Krivaja) bilo je pod uticajem 5 povoljnih perioda za infekciju ove
gljive. Uprkos ovih pet perioda, ostvaren je samo prvi epidemijski prag 16. avgusta. Validujudi naš
pristup, na ovom lokalitetu sprovedene su u T1 tri aplikacije, dok se u ostalim tretmanima izvela
samo jedna aplikacija. Ocena kod T1 sa tri aplikacije utvrdila je 0,03 prosečne pege po listu, dok se u
ostalim tretmanima sa jednom aplikacijom taj broj kretao od 0,52 do 0,69.
Na području Novog Sada (Gložan) , T1 iskazao je najbolje rezultate, sa prosečno 3,92 pege po listu.
Ostali tretmani su se pokazali nedovoljnim za zaštitu useva.
Parcele šederne repe u Somboru (Bilid) bile su pod uticajem 4 povoljna perioda za infekciju. Postignut
je nivo prvog epidemijskog praga 26.jula, a drugog epidemijskoh praga 15.avgusta. U T1 sa dve
primene fungicida utvrđeno je prosečno 3 pege po listu. U T2 sa primenom fungicida po postizanju
prvog epidemijskog praga 26.jula i jednom aplikacijom, prosečan broj pega po listu bio je 9,25, dok
se u T3 sa pomeranjem vremena u odnosu na T2 ostvarilo daleko više pega, prosečno po listu 38,5. U
T4 sa dve aplikacije u vreme postizanja prvog i drugog epidemijskog praga, postignut prosečan nivo
pega je 11,5.
Na području regionalnog centra Vrbas, ogledi su postavljeni na parcelama šederne repe u Bačkom
Dobrom Polju u suvom ratarenju i u Bečeju na parceli koja je pod sistemom za navodnjavanje.
86
Na parcelama u Bačkom Dobrom Polju zabeležena su tri perioda povoljnih uslova za infekciju. Prvi
epidemijski prag ostvaren je 27.jula, a drugi epidemijski prag 14. avgusta. U T1 sa dve aplikacije,
sprovedene na signal AMS o prisustvu uslova, prosečan broj pega po listu iznosio je 0,01. U T2 vreme
prve primene fungicida podešeno je po ostvarenju prvog epidemijskog praga, 27. jula. Druge
aplikacije fungicida nije bilo. Prosečan broj pega po listu je 0,20. U T3 sa pomerenim vremenom
primene fungicida na 01. avgust, prosečan broj pega po listu dostigao je 0,17. T4 u kome su se
testirala vremena primene fungicida nakon ostvarenog prvog i drugog epidemijskog praga, ocenjena
je sa 0,14 prosečnih pega po listu.
Najvedi broj perioda povoljnih za ostvarenje infekcije, čak 6, registrovan je u Bečeju na parceli u
sistemu sa navodnjavanjem. U T1 u kome smo reagovali na ispunjenje uslova , usev šederne repe
štiden je 5 puta i ocenjen je sa 0,40 prosečnih pega po listu. T2 u kome se prve mere izvode nakon
prvog epidemijskog praga koji je postignut 25.07, usev se štitio tri puta, a prosečan broj pega po listu
iznosio je 0,78. U T3 sa odlaganjem svake aplikacije iz T2 za pet dana, postignut je 1,60 prosečnih
pega po listu.
U T4, koji je podrazumevao primenu fungicida po ostvarenju prvog i drugog epidemijskog praga,
sprovedene su dve aplikacije, a prosečan broj pega po listu iznoso je 0,72.
Na osnovu ovih rezultata u 2012. godini, potvrđen je Model predviđanja pojave i principa zaštite
useva. Osnovni princip mora da se oslanja na biologiju patogena, pradenje uslova za pojavu i dalje
širenje i utvrđivanje epidemijskih pragova razvoja.
U zaštiti useva šederne repe od prouzrokovača lisne pegavosti, mora se uvesti diferencirana zaštita
na području Vojvodine. U 2012. godini na nekim proizvodnim područjima izostali su uslovi za pojavu i
dalje širenje ove bolesti. Na ovim parcelama nije bilo potrebe za hemijski tretman. Sa druge strane
na parcelama pod sistemom za navodnjavanje, ukoloko se prate samo uslovi, bez povezivanja sa
biologijom patogena postojala je potreba za izvođenje 5 aplikacija. Povezivanjem uslova sa
epidemijskim pragovima i ove parcele mogu uspešno biti zaštidene sa dva tretmana.
87
Monitoring kukuruzne zlatice – diabrotica virgifera virgifera
Monitoring kukuruzne zlatice u 2012. godini, na području Vojvodine, sproveden je feromonskim
klopkama na 24 lokacije.
R.B.
Punkt
Broj imaga
1
Srpska Crnja
4591
2
Žednik
2646
3
Srpska Crnja
2180
4
Bilid
1930
5
Zobnatica
1542
6
Kikinda
811
7
Zagajica
723
8
Ruski Krstur
590
9
Sečanj
580
10
Čoka
556
11
Ljukovo
530
12
Ruma
436
13
Đurđin
372
14
Ladarak
365
15
Kovin
328
16
Srbobran
256
17
Nikinci
194
18
Iđoš
181
19
Novi Kneževac
118
20
Krivaja
100
21
Gakovo
63
22
Pivnice
15
23
Omoljica
0
24
Vrbas
0
Tabela 60: ukupan broj ulovljenih imaga diabrotica virgifera virgifera, po punktovima na feromonskim klopkama, tokom
2012.
88
Mapa 11: diabrotica virgifera - prostorna distribucija broja imaga u 2012 godini
89
Monitoring žičara: agriotes ustulatus
Na 16 lokacija Vojvodine registrovana je pojava i brojnost imaga A. ustulatus. Ukupna brojnost
registrovanih imaga u 2012. iznosi 8434 imaga, u odnosu na 935 imaga u 2011. godini.
R.B.
Punkt
Broj imaga
1.
Ruma-Fišer
3574
2.
Vrbas
1858
3.
Srbobran
676
4.
Platičevo
543
5.
Temerin
523
6.
Bilid
298
7.
Despotovo
201
8.
Gložan
184
9.
Midunovo
163
10.
Prigrevica 1
161
11.
Bačka Topola
131
12.
Kljajidevo 1
84
13.
Ladarak
27
14.
Hetin
10
15.
Omoljica
1
16.
Pančevo
0
Tabela 61: ukupni brojevi ulovljenih imaga agriotes ustulatus, po punktovima, tokom 2012.
90
9000
8000
7000
6000
5000
Broj imaga Agriotes
ustulatus
4000
3000
2000
1000
0
2011
2012
Grafik 41: ukupni brojevi ulovljenih imag agriotes ustulatus tokom 2011. i 2012.
Mapa 12: agriotes ustulatus-prostorna distribucija broja imaga u 2012 godini
91
Monitoring žičara: agiotes lineatus
Agriotes lineatus u 2012. godini na području Vojvodine praden je na 19 lokacija. Ukupna brojnost
imaga u 2012. godini iznosila je 457 u odnosu na 398 imaga u 2011.godini.
R.B.
Punkt
Broj imaga
1.
Bilid
99
2.
Hetin
99
3.
Kljajidevo 2
67
4.
Prigrevica 1
60
5.
Srbobran
41
6.
Vrbas
32
7.
Despotovo
20
8.
Midunovo
10
9.
Platičevo
9
10.
Ruma-Fišer
9
11.
Temerin
5
12.
Bačka Topola
4
13.
Pančevo
1
14.
Ladarak
1
15.
Gložan
0
16.
Omoljica
0
17.
Bilid
0
18.
Kljajidevo 1
0
19.
Prigrevica 2
0
Tabela 62: ukupni brojevi ulovljenih imaga agriotes lineatus, po punktovima, tokom 2012.
92
470
460
450
440
430
420
Broj imaga Agriotes
lineatus
410
400
390
380
370
360
2011
2012
Grafik 42: ukupni brojevi ulovljenih imaga agriotes lineatus tokom 2011. i 2012.
Mapa 13: agriotes lineatus-prostorna distribucija broja imaga u 2012. godini
93
Monitoring žičara - agriotes obscurus
Agriotes obscurus u 2012. godini na području Vojvodine praden je na 16 lokacija. Ukupna
brojnost registrovanih imaga na mestima monitoringa u 2012. godini dostigla je 2280, uodnosu na 719
imaga u 2011. godini.
R.B.
Punkt
Broj imaga
1.
Temerin
711
2.
Vrbas
327
3.
Srbobran
273
4.
Prigrevica 1
178
5.
Despotovo
145
6.
Ruma-Fišer
137
7.
Kljajidevo 1
127
8.
Hetin
88
9.
Bilid
84
10.
Platičevo
57
11.
Midunovo
53
12.
Pančevo
42
13.
Bačka Topola
34
14.
Gložan
13
15.
Ladarak
8
16.
Omoljica
3
Tabela 63: ukupni brojevi ulovljenih imaga agriotes obscurus, po punktovima, tokom 2012.
94
2500
2000
1500
Broj imaga Agriotes
obscurus
1000
500
0
2011
2012
Grafik 43: ukupni brojevi ulovljenih imaga agriotes obscurus tokom 2011. i 2012.
Mapa 14: agriotes obsurus-prostorna distribucija broja imaga u 2012 godini
95
Monitoring žičara: agriotes sputator
Agriotes sputator u 2012. godini praden je na 19 lokacija. Ukupna brojnost imaga na mestima
monitoringa iznosi 1401, u odnosu na 574 imaga u 2011. godini.
R.B.
Punkt
Broj imaga
1.
Bilid 2
348
2.
Prigrevica 1
308
3.
Omoljica
215
4.
Bačka Topola
124
5.
Temerin
73
6.
Srbobran
60
7.
Vrbas
49
8.
Ruma-Fišer
45
9.
Midunovo
34
10.
Despotovo
32
11.
Platičevo
32
12.
Pančevo
28
13.
Gložan
20
14.
Kljajidevo 2
18
15.
Hetin
11
16.
Ladarak
4
17.
Bilid
0
18.
Kljajidevo 1
0
19.
Prigrevica 2
0
Tabela 64: ukupni brojevi ulovljenih imaga agriotes sputator, po punktovima, tokom 2012.
96
1600
1400
1200
1000
800
Broj imaga Agriotes
sputator
600
400
200
0
2011
2012
Grafik 44: ukupni brojevi ulovljenih imaga agriotes sputator tokom 2011. i 2012.
Mapa 15: agriotes sputator-prostorna distribucija broja imaga u 2012 godini
97
Monitoring žičara: agriotes sordidus
Agriotes sordidus u 2012. godini na području Vojvodine praden je na 17 lokacija. Ukupna
brojnost uhvadenih imaga na mestima monitoringa iznosi 28981, u odnosu na 7573 imaga u 2011.
godini.
R.B.
Punkt
Broj imaga
1.
Ruma-Fišer
9859
2.
Temerin
4825
3.
Platičevo
3698
4.
Srbobran
2142
5.
Bilid
1721
6.
Vrbas
1375
7.
Prigrevica 1
1203
8.
Gložan
961
9.
Kljajidevo 1
867
10.
Pančevo
578
11.
Despotovo
548
12.
Ladarak
331
13.
Midunovo
289
14.
Bačka Topola
264
15.
Omoljica
251
16.
Hetin
68
17.
Mihajlovo
1
Tabela 65: ukupni brojevi ulovljenih imaga agriotes sordidus, po punktovima, tokom 2012.
98
35000
30000
25000
20000
Broj imaga Agriotes
sordidus
15000
10000
5000
0
2011
2012
Grafik 45: ukupni brojevi ulovljenih imaga agriotes sordidus tokom 2011, i 2012.
Mapa 16: agriotes sordidus-prostorna distribucija broja imaga u 2012 godini
99
Monitoring žičara: agriotes proximus
Agriotes proximus u 2012. godini, prvi put je pod monitoringom u našoj zemlji. Na 17 lokacija
monitoringa ukupno je registrovano 227 imaga.
R.B.
Punkt
Broj imaga
1.
Bačka Topola 1
2
2.
Bačka Topola 2
8
3.
Novi Sad 1
33
4.
Novi Sad 2
4
5.
Novi Sad 3
7
6.
Pančevo 1
17
7.
Pančevo 2
2
8.
Ruma 1
19
9.
Ruma 2
11
10.
Sombor 1
2
11.
Sombor 2
1
12.
Sombor 3
11
13.
Sr. Mitrovica
19
14.
Vrbas 1
16
15.
Vrbas 2
24
16.
Vršac
1
17.
Zrenjanin
65
Tabela 66: ukupni brojevi ulovljenih imaga agriotes proximus, po punktovima, tokom 2012.
100
Mapa 17: agriotes proximus-prostorna distribucija broja imaga u 2012 godini
101
Monitoring prouzrokovača truleži stabla, plesnivosti klipa kukuruza i
šturosti klasova pšenice - fusarium graminearum kao anamorfni
stadijum gljive gibberella zeae
Biologija patogena
Prouzrokovač šturosti klasova pšenice održava se u prirodnim uslovima na zaraženim biljnim ostacima u
formi peritecija, micelija, makrokonidija i hlamidospora. Peritecije se takođe formiraju na velikom broju
biljaka u okviru familije trava. U okviru peritecija formiraju se askusi sa askosporama. Konidije se raznose
vetrom, insektima ali i mnogim drugim načinima.
Usev pšenice osetljiv je na infekciju ovom gljivom od samog početka cvetanja. Konidije i askospore koje
u ovim osetljivim fazama dospeju na prašnike, ostvaruju infekciju i dospevaju do tučka pri čemu se
remeti njegov dalji razvoj.
Za ostvarenje infekcije neophodno je ispunjenje uslova u vreme početka cvetanja. Vlažno vreme u ovom
periodu je jedan od uslova, a dužina vlaženja koja omogudava infekciju zavisna je od temperatura.
Uspešnost infekcije se povedava sa povedanjem temperature pri čemu i period vlaženja može da bude
kradi.
Princip rada Sistema PIS zasniva se na proveri pogodnosti uslova za razvoj ovog patogena i povezivanju
uslova sa biologijom. Da bi se ovo postiglo neophodno je u poljskim uslovima, monitoringom fenofaza
pšenice i uslova proveriti ostvarenje infekcije i povoljnosti tih uslova.
Lokacije monitoringa
Pogodnost uslova i ostvarenje infekcije gljivom Fusarium graminearum proveravana je u poljskim
ogledima na području Novog Sada, Vrbasa (dva lokaliteta), Bačke Topole, Sente, Sombora, Kikinde,
Pančeva, Vršca, Zrenjanina, Rume i Sremske Mitrovice.Na proizvodnim parcelama ovih područja
sprovedeni su ogledi po EPPO standardima. Registrovanjem favorizujudih uslova u polju, a koji se
poklapaju sa fenofazama pšenice treba očekivati i ostvarenje infekcije kao i pojavu simptoma na klasu.
Utvrđivanje uslova za ostvarenje infekcije
Postavljanjem automatske meteorološke stanica u usev pšenice svakodnevno se u okviru Sistema PIS
prevlače podaci u bazu meteoroloških podataka .
Merenje uslova u usevu sa AMS jedino može da bude validno. Povezivanje događaja sa udaljenih
meteoroloških stanica može da vodi u pogrešno definisanje uslova za favorizovanje negog štetnog
agensa.
Svakodnevnim monitoringom u polju pšenice registruju se i fenofaze useva. S ozirom de se infekcija
ostvaruje u fazi početka cvetanja, proveravana je i osetljivost te faze, odnosno ostvarenje zaraze.
Primena fungicida primenjivana je kada je usev pšenice dostigao fazu početka cvetanja , odnosno kada
102
se registruje 5% klasova koji su izbacili prašnike. Drugi tretman sproveden je 5 dana kasnije. Tako su u
ogledu T1 i T2 varijante sa 5% klasova sa izbačenim prašnicima, T3 i T4 varijante odložene 5 dana.
Fungicidi primenjeni u ogledima :


Prosaro 250EC (protiokonazol + tebukonazol) u količini 1,0l/ha
Caramba (metconazol) u količini 1,5l/ha
Područje
1
Broj sati sa
infekcijom
100%
2
Padavine (mm)
3
DTVL (sati)
4
Tsr (:C)
Novi Sad
34
68
56
9,36
Vrbas1(BDP)
7
5,20
1,15
15,31
99,24
Vrbas 2(S)
4
3,40
2,30
14,58
98,75
B. Topola
60
23
36
10,70
99,72
Senta
24
11
31,50
11,31
93,95
Sombor
59
27,60
66
10,76
98,36
Kikinda
1
21,00
Pančevo
Zrenjanin
5
RV (%)
49
46,80
65,75
2
10,97
99,60
20,84
Vršac
2
16
19
16,90
92,70
Ruma
56
15,40
66
10,41
99,83
Sr. Mitrovica
51
9,20
29
9,90
93,30
Tabela 67: uslovi u usevu pšenice
1
2
zbog kvara senzora na AMS, za područje Kikinde podaci u kolonama 1, 2, 3 i 5 nisu navedeni
zbog kvara senzora na AMS, za područje Zrenjanin podaci u kolonama 1, 2, 3 i 5 nisu navedeni
103
Rezultati ogleda
Lokacija ogleda
Novi Sad
Vrbas1 (Bačko
Dobro Polje)
Vrbas 2 (
Srbobran)
Senta
Bačka Topola
Sombor
Kikinda
Pančevo
Zrenjanin
Vršac
Ruma
Sr.Mitrovica
T1
T2
T3
T4
Kontrola
0,12
0,32
0,00
0,00
1,02
4,97
3,68
4,51
3,92
5,17
0,14
0,00
0,10
0,07
0,07
0,00
1,18
2,93
0,21
0,16
0,00
0,00
0,12
0,49
0,00
2,43
2,15
0,017
0,13
0,00
0,00
0,09
0,42
0,22
1,16
2,26
0,74
0,79
0,49
0,00
0,28
0,35
0,03
1,90
0,75
0,93
0,37
0,52
0,00
0,43
0,21
0,56
1,74
3,92
1,75
0,34
1,65
0,00
1,17
0,76
Tabela 68: indexi oboljenja
Na osnovu rezultata ogleda u 2012. godini može se zaključiti da i pored padavina u vreme klasanja i
početka cvetanja infekcija ovim patogenom nije visoka. Postojanje simptoma potvrđuje prisustvo
patogena i povoljnih uslova u poljskim uslovima.
U tabeli 2 se može videti da su se na području Bačkog Dobrog Polja i Sombora ostvarile najjače infekcije
u 2012. godini. Na parcela BDP sa padavinama , visokoj RH i temperaturi preko 15:C, izračunati index
oboljenja na netretiranoj varijanti iznosio je 5,17. Primena fungicida na T1 do T4 smanjila je index
oboljenja na nivo od 3,68 do 4,97.
Na parcelama u Somboru index oboljenja na netretiranoj varijanti iznosio je 3,92 dok je na T1 do T4 on
iznosio od 0,75 do 2,93.
Na području Kikinde koje je bilo pod uticajem viših temperatura ( 21:C) u vreme klasanja i početka
Svi ostali regioni na kojima su izvođeni ogledi bili su i pored kišnog perioda, pod uticajem niskih
temperatura za ostvarenje infekcije fusarium graminearum.
104
Monitoring dudovca – hyphantria cunea
Monitoring dudovca u 2012. godini sproveden je na 21 lokaciji Vojvodine.
R.B.
Punkt
Broj imaga
1
Vrbas
572
2
Feketid
391
3
Iđoš
275
4
Kikinda
258
5
Bačka Topola
235
6
Torak
197
7
Novi Kneževac
167
8
Lukidevo
167
9
Srbobran
139
10
Gložan
132
11
Gospođinci
98
12
Ruski Krstur
88
13
Bečej
62
14
Inđija
50
15
Buđanovci
33
16
Bela Crkva
29
17
Kelebija
23
18
Đurđin
18
19
Ladarak
8
20
Bogaraš
1
21
Palid
0
Tabela 69: ukupan broj ulovljenih imaga hyphantria cunea, po punktovima, tokom 2012.
105
Mapa 18: hyphantria cune - prostorna distribucija broja imaga u 2012. godini
106
Monitoring minera okruglih mina – leucoptera scitella
Miner okruglih mina u monitoringu štetnih organizama, u 2012. godini uključen je na 18. lokacija
Vojvodine. Ukupan broj registrovanih imaga iznosi 2816, u odnosu na 3746 imaga u 2011. godini
monitoringa.
R.B.
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
Punkt
Palid
Morovic
Kukujevci
Banatski Brestovac
Novi Bečej
Apatin
Selenča
Kad
Crvena Crkva
Divoš
Riđica
Banatski Karlovac
Čerevid
Erdevik
Kikinda
Kanjiža
Kudoš
Bačka Topola
Broj imaga
587
312
234
173
154
152
148
145
135
122
119
112
104
101
94
86
38
0
Tabela 70: ukupan broj ulovljenih imaga leucoptera scitella, po punktovima, tokom 2012.
107
Mapa 19: leucoptera scitella -prostorna distribucija broja imaga u 2012. godini
108
Monitoring kupusne sovice – mamestra brassicae
Monitoring kupusne sovice sproveden je feromonskim klopkama na 16 lokacija u 2012. godini.
Ukupna brojnost registrovanih imaga iznosi 5092, u odnosu na 3429 imaga u 2011. godini.
Monitoring ove štetočine sproveden je i pomodu svetlosnih lovnih lampi na 27 lokacija. Brojnost
registrovanih imaga iznosi 8 218, u odnosu na 3534 imaga u 2011. godini pradenja.
R.B.
Punkt
Broj Im
1.
Bačka Topola
1024
2.
Bačko Dobro Polje
832
3.
Stara Moravica
817
4.
Lugovo
338
5.
Bilid
281
6.
Bečej
252
7.
Srbobran
247
8.
Kelebija
241
9.
Ruma
230
10.
Begeč
227
11.
Izbište
139
12.
Ruski Krstur
120
13.
Čoka
110
14.
Mihajlovo
86
15.
Senta
84
16.
Vrbas
64
Tabela 71: ukupan broj ulovljenih imaga mamestra brassicae, po punktovima na feromonskim klopkama, tokom 2012.
R.B.
Punkt
Broj imaga
1.
Inđija
1384
2.
Bačka Topola
1037
3.
Kikinda
699
4.
Debeljača
575
5.
Pančevo
485
6.
Srbobran
410
7.
Iđoš
390
8.
Senta
339
9.
Bogaraš
326
10.
Kovin
326
11.
Stara Pazova
267
109
12.
Kelebija
226
13.
Novi Kneževac
220
14.
Ruski Krstur
206
15.
Lukidevo
205
16.
Riđica
202
17.
Torak
190
18.
Buđanovci
146
19.
Feketid
142
20.
Bela Crkva
129
21.
Vrbas
100
22.
Đurđin
99
23.
Toplana
97
24.
Karavukovo
52
25.
Bečej
39
26.
Gložan
4
27.
Gospođinci
3
Tabela 72: ukupan broj ulovljenih imaga mamestra brassicae, po punktovim na svetlosnim lampama, tokom 2012.
6000
5000
4000
3000
Broj imaga Mamestra
brassicae FK
2000
1000
0
2011
2012
Grafik 46: ukupni borojevi ulovljenih imaga mamestra brassicae, na feromonskim klopkama, tokom 2011. i 2012.
110
9000
8000
7000
6000
5000
Broj imaga Mamestra
brassicae SL
4000
3000
2000
1000
0
2011
2012
Grafik 47: ukupni brojevi ulovljenih imaga mamestra brassicae, na svetlosnim lampama, tokom 2011. i 2012.
Mapa 20: mamestra brassicae (feromonska klopka)-prostorna distribucija broja imaga u 2012. godini
111
Monitoring povrtne sovica – mamestra oleracea
Monitoring povrtne sovice sproveden je u 2012. godini feromonskim klopkama na 16 lokacija
Vojvodine. Brojnost registrovanih imaga iznosi 3301 u odnosu na 3945 imaga u 2011. godini.
Pored feromonskih klopki, povrtna sovica pradena je i svetlosnim lovnim lampama na 27 lokacija.
Brojnost registrovanih imaga je 8298, u odnosu na 3534 imaga u 2011. godini pradenja.
R.B.
Punkt
Broj imaga
1.
Backa Topola
151
2.
Backo Dobro Polje
121
3.
Kikinda
109
4.
Stara Moravica
87
5.
Mokrin
80
6.
Vrbas
70
7.
Kovin
58
8.
Kelebija
55
9.
Ruski Krstur
45
10.
Begec
42
11.
Lugovo
42
12.
Bilic
34
13.
Ruma
25
14.
Srbobran
22
15.
Becej
17
16.
Senta
3
Tabela 73: ukupan broj ulovljenih imaga mamestra oleracea, po punktovima na feromonskim klopkama, tokom 2012.
R.B.
Punkt
Broj imaga
1.
Srbobran
425
2.
Kovin
298
3.
Lukicevo
290
4.
Torak
280
5.
Kikinda
224
6.
Idjos
207
7.
Ridjica
188
8.
Djurdjin
178
9.
Debeljaca
160
10.
Novi Knezevac
152
11.
Toplana
144
12.
Stara Pazova
123
13.
Backa Topola
108
112
14.
Karavukovo
79
15.
Pancevo
74
16.
Vrbas
64
17.
Ruski Krstur
60
18.
Feketic
54
19.
Becej
39
20.
Kelebija
38
21.
Indjija
26
22.
Gospodjinci
23
23.
Glozan
22
24.
Senta
21
25.
Budjanovci
13
26.
Bogaras
8
27.
Bela Crkva
3
Tabela 74: ukupan broj ulovljenih imaga mamestra oleracea, po punktovima na svetlosnim lampama, tokom 2012.
4000
3800
3600
3400
Mamestra oleracea FK
3200
3000
2800
2011
2012
Grafik 48: ukupni brojevi ulovljenih imaga mamestra oleracea, na feromonskim klopkama, tokom 2011. i 2012.
113
Mapa 21: mamestra oleracea (feromonska klopka)-prostorna distribucija broja imaga u 2012. godini
114
Monitoring krompirovog moljca – phtorimea operculella
Krompirov moljac u 2012. godini praden je na 11 lokacija monitoringa.
R.B.
Punkt
Broj imaga
1
Jabuka
166
2
Opovo
56
3
Begeč
5
4
Toplana
2
5
Gunaroš
1
6
Iđoš
1
7
Despotovo
1
8
Srpski Miletid
0
9
Bela Crkva
0
10
Mihajlovo
0
11
Taraš
0
Tabela 75: ukupan broj ulovljenih imaga phtorimea operculella, po punktovima, tokom 2012.
Mapa 22: phthorimaea operculella -prostorna distribucija broja imaga u 2012. godini
115
Monitoring plamenjača: peronospora destructor (Berk.) Casp. Ex Berk
- prouzrokovač plamenjače luka
Sinonim : peronospora schleideni
Biologija patogena
Peronospora destructor prezimljava u vidu micelije u zaraženim glavicama luka. Može da prezimi i u
vidu oospora u zemljištu, na propalim biljnim ostacima i tako se održava od 4 do 5 godina. Setvom
zaraženih lukovica, patogen prelazi u stablo biljaka.
Razvoj patogena u zaraženim biljkama od prošle sezone, ustvari sistemično zaraženim biljkama, dalje
dovodi do pojave prvih pega u polju. Sazrevanjem pega formiraju se konidije koje nastavljaju proces
infekcije u povoljnim uslovima sredine. Za dalje obezbeđenje infektivnog materijala odgovorne su
konidije koje se formiraju u okviru pega u tekudoj sezoni. Za sam proces sporulacije neophodna je
temperatura od 4 do 25:C sa optimumom između 11 i 13:C, prisustvo rose ili značajnog vlaženja lista
i uz relativnu vlažnost vazduha preko 95%. Proces formiranja konidija, odnosno sporulacija ostvarije
se u jutarnjim satime pre zore, a njihovo dalje raznošenje dešava se u toku dana. Izostanak vlaženja
lista i visoke relativne vlage vazduha, uz temperature izvan graničnih temperatura ( od 4 do 25:C)
dovodi do izostanka formiranja konidija, spora za dalje širenje infekcije.
Konidije se raznose vetrom i ostaju vitalne do 4 dana. Proces klijanja spora, odnosno dalja infekcija
biljaka luka, pod značajnim je uticajem uslova sredine. Za sam proces klijanja neophodno je prisustvo
slobodne vode, odnosno rose. Infekcija se ostvaruje ukoliko je najmanje 11 sati sa relativnom vlagom
vazduha preko 95% (u toku nodi) sa produženjem još 6 sati sa relativnom vlagom preko 80%.
Klijanjem konidije, preko stominih otvora ostvaruju infekciju u roku od nekoliko sati (od 2 do 4 sata).
Ukoliko je usev bez slobodne vode ili rose konidije gube svoju vitalnost i vrlo brzo se sasušuju.
Inkubacioni period traje od 11 do 15 dana.
Peronospora destructor je policikličan patogen i može ostvariti više sekundarnih zaraza u toku jedne
vegetacije.
Provera postojećih modela prognoze (sa AMS tipa "Metos")
Model 1: MC (MilionCast)
Milioncast model predstavlja složen model koji objedinjuje model predviđanja sporulacije, infekcije i
perioda inkubacije plamenjače luka.
Model 2: Downy mildew infection model (DMI)
ovaj model pomaže u tumačenju uslova za ostvarenje sekundarnih zaraza u usevu luka. Primenljivost
ovog modela podrazumeva ostvarenje primarnih infekcija kao i procesa sporulacije.
Lokacije monitoringa
U okviru rada Sistema prognozno izveštajne službe, u 2012. godini, proveravani su modeli za
prognozu pojave plamenjače luka. Područni centar Senta, na proizvodnoj parceli luka u Čoki
proveravao je validnost postojedih modela.
116
Pored provere postojedih modela pažnja Sistema posebno je usmerena na proces sporulacije i
definisanje pogodnosti uslova za sazrevanje konidija. Oslanjajudi se na biologiju plamenjače luka,
prve primarne infekcije se ostvaruju iz sistemičnih glavica luka. Poznato je u praksi da se prvi siptomi
iz sistemično zaraženih biljaka veoma teško uočavaju na vreme u polju, te postoji opasnost usled
propuštanja uočavanja simptoma, da se ostvari i sporulacija, čime se umnožava infektivni materijal i
obezbeđuje novi ciklus infekcije. Registrovanje uslova za sporulaciju i sprečavanje sekundarnih
infekcija, u ovom slučaju predstavlja najznačajniju komponentu našeg pradenja ovog patogena.
Lokacija
RB
DatumP
DatumZ
MC(sati)
P(mm)
DTVL(sati)
Tsr(°C)
Senta/Čoka/luk
1
7.4.2012 8:00
7.4.2012 15:00
8,0
0,40
13,50
11,90
Senta/Čoka/luk
2
14.4.2012 10:00
14.4.2012 20:00
11,0
7,60
21,90
12,18
Senta/Čoka/luk
3
17.4.2012 20:00
19.4.2012 5:00
34,0
11,20
54,90
8,00
Senta/Čoka/luk
4
3.5.2012 23:00
4.5.2012 10:00
5,0
5,20
11,08
15,90
Senta/Čoka/luk
5
13.5.2012 14:00
15.5.2012 6:00
41,0
22,80
38,30
10,07
Senta/Čoka/luk
6
15.5.2012 13:00
16.5.2012 10:00
22,0
1,60
23,90
12,60
DMI100(sati)
P(mm)
Tabela 76: MilionCast model
Lokacija
RB
DatumP
DatumZ
DTVL(sati)
Tsr(°C)
Senta/Čoka/luk
1
6.4.2012 22:00
7.4.2012 15:00
16,0
0,40
13,00
11,80
Senta/Čoka/luk
2
14.4.2012 0:00
15.4.2012 13:00
35,0
7,60
37,60
12,00
Senta/Čoka/luk
3
17.4.2012 5:00
19.4.2012 5:00
46,0
8,60
49,00
8,00
Senta/Čoka/luk
4
3.5.2012 23:00
4.5.2012 10:00
10,0
5,20
11,08
15,90
Senta/Čoka/luk
5
7.5.2012 11:00
8.5.2012 6:00
18,0
1,00
7,80
16,00
Senta/Čoka/luk
6
15.5.2012 4:00
16.5.2012 10:00
28,0
1,80
30,90
12,10
Senta/Čoka/luk
7
23.5.2012 5:00
23.5.2012 14:00
9,0
2,20
6,00
17,10
Senta/Čoka/luk
8
4.6.2012 22:00
5.6.2012 17:00
18,0
11,80
12,60
17,30
Senta/Čoka/luk
9
12.6.2012 7:00
12.6.2012 9:00
2,0
0,20
2,50
20,40
Senta/Čoka/luk
10
13.6.2012 0:00
13.6.2012 9:00
9,0
0,60
8,60
16,60
Tabela 77: Downy mildew infection model
Registrovanje uslova u usevu luka pokazali su po MilionCast Modelu, 6 perioda pogodnosti za razvoj
plamenjače luka, dok se po drugom modelu (DMI), izdiferenciralo 10 perida povoljnih za ostvarenje
sekundarnih infekcija u toku vegetacije.
Podudarnost signala kod oba modela registrovana su u dva perioda i to od 03. do 04. maja, odnosno
od 15. do 16. maja.
117
Validacija modela prognoze
Provera postojanja uslova za ostvarenje infekcije kao i dalje širenje bolesti, sprovedeno je kroz
primenu fungicida nakon signala po postojedim modelima.
Ogled je izveden na proizvodnoj parceli luka, po propisanim standardima EPPO.
Od fungicida korišden je priznati fungicid Ridomil u količini od 2,5kg/ha.
T1
04.05
16.05
06.06
T2
T3
K
16.05
06.06
Tabela 78: termini primene fungicida
Očitavanje ogleda
Ocena izvedenog ogleda izvršena je 02. jula. U svim tretmanima kako sa primenom fungicida, tako i u
kontroli, odnosno ne tretiranoj parcelici nije uočen ni jedan simptom plamenjače.
Uslovi koji su uspostavljeni u 2012. godini, nisu omogudili pojavu i dalje širenje peronospora
destructor, prouzrokovača plamenjače luka.
118
Monitoring plamenjača: phytophthora infestans (Mont) de Bary prouzrokovač plamenjače krompira i paradajza
Biologija patogena
Phytophthora infestans, prouzrokovač plamenjače krompira u našim uslovima prezimljava u formi
micelije na zaraženim krtolama krompira. Iz krtola micelija prelazi u izdanke, formira konidiofore sa
konidijama koje su sposobne za ostvarenje primarnih infekcija, odnosno dalje širenje bolesti.
Razvoj konidija (sporangija) u okviru pege traje dosta dugo i prvenstveno zavisi od uslova koji vladaju
u usevu krompira. Konidije se raznose vetrom i u uslovima relativne vlage vazduha ispod 100% i
temperaturama iznad 13:C klijaju direktno u začetak hife. Na ovaj način bolest se prenosi iz jednog
polja u drugo. Međutim, ukoliko je relativna vlaga 100%, sa temperaturom nižom od 13:C, konidije
stvaraju zoospore i šire se lokalno u samoj parceli.
Proces klijanja i konidija i zoospora ostvaruje se pri dnevnim temperaturama od 16 do 24:C, sa
nodnim temperaturama oko 12:C, uz prisustvo slobodne vode ili rose i sa visokim relativnim vlagama
vazduha.
Proces inkubacije u povoljnim uslovima traje 3 do 4 dana.
Phytophthora infestans, prouzrokovač plamenjače krompira i paradajza je policikličan patogen i
ostvaruje više sekundarnih infekcija.
Provera postojećih modela prognoze
Model 1: phytophtora infestans infection progress (PIIP)
Oslanja se na vrednosti prosečnih temperatura, relativne vlage vazduha i količine padavina u usevu
krompira i paradajza. Model kombinuje srednje dnevne temperature između 9 i 25:C, sa više od 0,2
mm padavina i prosečnom relativnom vlagom vazduha iznad 80%
Model 2: NoBlight
Model predstavlja kalkulaciju minimalnih i maksimalnih temperatura tokom perioda sa relativnom
vlagom vazduha od 90% i više, ili dužinom vlaženja lista. Kombinacija ovih uslova za svaki dan
predstavlja intenzitet uslova za pojavu bolesti i izražava se vrednostima od 0 do 4. Akumulacija ovih
vrednosti počinje od nicanja useva. Model predviđa pojavu prvog simptoma bolesti. Nakon
akumuliranih jedinica od 18 do 20 , pojava prvog simptoma se predviđa u roku od 7 do 14 dana.
Lokacije monitoringa
Pouzdanost postojedih modela na AMS, kao i registrovanje povoljnosti uslova za infekciju i dalje
širenje, provereno je u poljskim uslovima u usevima krompira i paradajza. Ogledi su izvedeni na
slededim lokalitetima:
 Bačka Topola (Gunaroš) usev krompira,
 Bačka Topola (Bajša) usev paradajza,
 Subotica (Palid) usev krompira i
 Novi Sad ( Despotovo) usev krompira.
Broj povoljnih perioda po lokacijama monitoringa dat je u tabeli (Tabela 79):
119
R.B.
1.
Lokacija i usev
Model PIIP
Broj povoljnih
perioda
NOVI SAD Despotovo
Krompir
02.06
12.06
13.06
13.06 -14.06
24.06 -26.06
5
BAČKA TOPOLA Gunaroš
Krompir
25.06 - 26.06
24.07- 25.07
13.09 -14.09
3
BAČKA TOPOLA
Bajša
Paradajz
29.05
02.06
05.06
11.06 -13.06
25.06 -26.06
12.07
24.07-25.07
27.07
27.07-28.07
4
SUBOTICA
Palid
Krompir
05.06
05.-07.07
2.
3
Model NoBlight
29.05
02.06
05.06-11.06 13.06
12.07
25.07 – 30.07
11.09 -14.09
Broj povoljnih
perioda
6
9
29.05-05.06
11.06-16.06
26.06
07.07-08.07
12.07
22.07-31.07
27.08
7
2
06.05
13.06
2
Tabela 79: Broj povoljnih perioda po lokacijama monitoringa
Pogodnost za pojavu i širenje plamenjače krompira i paradajza, po postojedim modelima ostvareno
je u više perioda u toku vegetacije (od 2 do 9 setova uslova).
Validacija postojećih modela
U cilju provere prisustva povoljnih uslova , kao i prisustva patogena na lokacijama monitoringa
izvedeni su ogledi, primenom fungicida Ridomil Gold MZ 68 – WG, a u periodima signalizacije.
Lokacija
BT Gunaroš
krompir
BT Bajša
paradajz
NS despotovo
krompir
Datum
28.05.2012
29.05.2012
01.06.2012
T1
Ridomil Gold
2,5kg/ha
Ridomil Gold
2,5kg/ha
Ridomil Gold
2,5kg/ha
T2
Ridomil Gold
2,5kg/ha
Ridomil Gold
2,5kg/ha
Ridomil Gold
2,5kg/ha
T3
Ridomil Gold
2,5kg/ha
Ridomil Gold
2,5kg/ha
Ridomil Gold
2,5kg/ha
T4
Ridomil Gold
2,5kg/ha
Ridomil Gold
2,5kg/ha
Tabela 80: termini primene fungicida u ogledima
120
Ocena ogleda
Ogledna parcela krompira u Gunarošu, vizuelno je ocenjivana na svakih nedelju dana počev od 21.06
pa do 23.08. Ogledna parcela u Bajši ocenjivana je na svakih nedelju dana, počev od 20. juna pa sve
do 31.avgusta.
Ogledna parcela u Despotovu, vizuelno je ocenjivana 01.06 i 13.07. U svim vremenima ocenjivanja
po svim lokalitetima kao tretmanima, izostala je pojava simptoma plamenjače krompira, odnosno
paradajza.
Uslovi u usevima krompira i paradajza u 2012. godini nisu omogudili pojavu i dalje širenje
Phytophthora infestans, prouzrokovača plamenjače krompira i paradajza.
121
Monitoring plamenjača: plasmopara viticola -prouzrokovač
plamenjače vinove loze
Biologija patogena
Plasmopara viticola, prouzrokovač plamenjače vinove loze u našim uslovima prezimi u formi oospora
u opalom lišdu. U toplijim krajevima gajenja vinove loze patogen može da prezimi u obliku micelije u
zaraženom lišdu, pupoljcima ili lastarima.
Na temperaturama iznad 11:C i vlažnog zemljišta i padavina, oospore klijaju u sporangije sa
diferenciranim zoosporama. Kišnim kapima zoospore dospevaju na donje lišde vinove loze, vrlo brzo
gube flagele, zaokružuju se i klijaju u začetak hife. Kroz stomine otvore, hife ostvaruju primarnu
infekciju vinove loze.
Na naličju inficiranih listova opet kroz stomine otvore, pojavljuju se konidiofore sa konidijama.
Proces sporulacije uspešno se ostvaruje pod uticajem visoke relativne vlage vazduha, od 95 do 100%
u toku nodi. Sporulacija se obavlja u mraku (najmanje 4 sata mraka) pri optimalnoj temperaturi
između 18 i 22:C. U uslovima visoke RH, optimalne temperature i odsustva svetlosti, sporangije
mogu da se formiraju u toku samo jedne nodi (do 12 sati). Formirane sporangije raznose se vetrom,
dospevaju na list vinove loze, klijaju u vlažnim uslovima i daju zoospore. Zoospore plivaju do
stominih otvora, klijaju u začetak hife i prodiru u podstominu duplju.
Pri optimalnim uslovima temperature, RH i svetlosti, odnosno mraka, klijanje i proces infekcije može
da se ostvari za manje od dva sata.
Period inkubacije je različit i zavisi od uslova sredine . Inkubacija može da se završi za 5, ali i za 18
dana.
Plasmopara viticola je policikličan patogen i može da ostvari više sekundarnih infekcija.
Provera postojećeg modela predviđanja
U uslovima proizvodnje u Vršačkim vinogradima testirali smo inkubacioni metod prognoziranja
pojave plamenjače. Ovaj metod se zasniva na povezivanju biologije patogena, uslova u kojima se on
razvija i faze vinove loze.
U osnovi inkubacionog modela prognoziranja je Mullerova inkubaciona kriva sa jednačinom ,
pomodu koje određujemo trajanje procesa inkubacije u danima. Za precizno korišdenje Mullerove
krive, neophodno je utvrditi vreme pojave primarne infekcije.
Proces primarnih infekcija ostvaride se ispunjenjem 4 uslova:
 da se u prirodi nalaze klijale askospore;
 da se ostvari srednja dnevna temperatura vazduha u toku 2 do 3 dana preko 11:C;
 razvoj lišda vinove loze dostigne 2 do 3 cm u prečniku;
 da kišni period traje najmanje 2 do 3 dana, sa najmanje 10 mm kiše.
Mullerova inkubaciona kriva je prikazana tabelarno (Tabela 81):
122
Temperatura
T( C)
o
0
0,1
0,2
0,3
0,4
0,5
0,6
0,7
0,8
0,9
12
13,0
12,8
12,5
12,3
12,0
11,8
11,6
11,5
11,2
11,1
13
10,9
10,7
10,5
10,4
10,2
10,1
10,0
9,9
9,7
9,5
14
9,4
9,3
9,2
9,0
8,9
8,8
8,7
8,5
8,4
8,3
15
8,2
8,1
8,0
7,9
7,8
7,6
7,5
7,4
7,3
7,2
16
7,1
7,1
7,0
6,9
6,8
6,7
6,6
6,5
6,5
6,4
17
6,3
6,2
6,1
6,1
6,0
5,9
5,8
5,8
5,7
5,6
18
5,6
5,5
5,4
5,4
5,3
5,3
5,2
5,1
5,1
5,0
19
5,0
4,9
4,9
4,8
4,8
4,7
4,7
4,6
4,6
4,5
20
4,5
4,4
4,3
4,3
4,2
4,2
4,2
4,2
4,2
4,2
21
4,1
4,1
4,1
4,1
4,1
4,0
4,0
4,0
4,0
4,0
22
4,0
4,0
4,0
4,0
4,0
4,0
4,0
4,0
4,0
4,0
23
4,0
4,0
4,0
4,0
4,0
4,0
4,0
4,0
4,0
4,0
24
4,0
4,1
4,1
4,1
4,1
4,1
4,2
4,2
4,2
4,2
25
4,3
4,3
4,3
4,4
4,4
4,5
4,5
4,5
4,6
4,6
26
4,7
4,7
4,7
4,8
4,8
4,9
5,0
5,0
5,1
5,2
27
5,3
5,3
5,4
5,5
5,6
5,6
5,7
5,7
5,9
6,0
28
6,1
6,2
6,3
6,4
6,6
6,7
6,9
7,0
7,2
7,3
Tabela 81: tabelarni prikaz Mullerove krive
Izraz po kojem se računa koliko de dana još trajati inkubacija je:
gde je: a-zbir inkubacija određenih za svaki dan na osnovu srednje dnevne temperature i Mullerove
inkubacione krive, počevši od dana primarne infekcije, b-broj dana proteklih od dana nastupanja
zaraze do onog dana do kog se vrši izračunavanje, c-broj koji pokazuje koliko de još dana trajati
inkubacija.
123
Uslovi registrovani u zasadu vinove loze i određivanje pojedinih dnevnih inkubacija dati su tabelarno:
AMS
Datum
Temp.
vazduha
Padavine
Inkubacija po
Mulleru
a
a/b –b=c
dani
10,5
10,5
10,5/11=9,5
9,5
17,6/2-2
6,8
22,3/3-3
4,4
26,4/4-4
2,1
32,9/5-5
1,5
39,9/6-6
0,6
dana
vršac
30/4/2012
23.57
ukupno
(mm)
0
vršac
1/5/2012
23.94
0
vršac
2/5/2012
24.71
0
vršac
3/5/2012
22.78
0.2
vršac
4/5/2012
18.84
6.8
vršac
5/5/2012
19.39
0.2
vršac
6/5/2012
20.2
0.2
vršac
7/5/2012
19.3
3.8
vršac
8/5/2012
15.44
0
vršac
9/5/2012
15.88
0
vršac
10/5/2012
19.52
0
vršac
11/5/2012
21.25
0
vršac
12/5/2012
23.02
0
vršac
13/5/2012
11.8
8.6
vršac
14/5/2012
8.87
28
vršac
15/5/2012
11.71
9.4
vršac
16/5/2012
13.2
5.4
vršac
17/5/2012
10.56
0
vršac
18/5/2012
10.8
0
vršac
19/5/2012
16.11
0
7,1
vršac
20/5/2012
19.63
0
4,7
vršac
21/5/2012
21.14
0
4,1
vršac
22/5/2012
16.7
30.8
6,5
vršac
23/5/2012
16.27
6
7,0
srednja (°C)
Primarna
inf
10,5+7,
1
17,6+4,
7
22,3+4,
1
26,4+6,
5
32,9+7
Secundarne infekcije
Tabela 82: uslovi registrovani u zasadu vinove loze i određivanje pojedinih dnevnih inkubacija
124
Validacija postojećeg modela prognoze
Pouzdanosti modela prognoze pojave i širenja plamenjače vinove loze proveravana je u zasadu
vinove loze na području Vršca. Svakodnevnim merenjima uslova u zasadu, registrovanjem uslova za
primarne infekcije, utvrđivanje inkubacionih perioda ukazuje na mogudnost pojave simotoma i dalje
širenje bolesti.
Varijante ogleda sa danima aplikacije, povezani sa prognoziranim kritičnim periodima za razvoj
plamenjače vinove loze dati su tabelarno:
Varijanta
1.
Varijanta
2.
Datum
Fungicid
Doza
Feno faza razvoja vinove loze
po BBCH skali
28.05.
Ridomil gold MZ
68-WG
3kg/ha
63 (30% cvetnih kapica opalo)
07.06.
Ridomil gold MZ
68-WG
3kg/ha
71-73 (porast bobica do
veličine zrna pšenice)
22.06.
Pergado F 45
WG
2,5
kg/ha
69-71 (kraj cvetanja-početak
formiranja bobica)
19.07.
Antracol 70 WP
0,25 %
77-79 (početak dodirivanja
bobica do potpunog
dodirivanja bobica)
28.05.
Ridomil gold MZ
68-WG
3kg/ha
63 (30% cvetnih kapica opalo)
07.06.
Profiler
2,5kg/ha
71-73 (porast bobica do
veličine zrna pšenice)
22.06.
Profiler
2,5kg/ha
69-71 (kraj cvetanja-početak
formiranja bobica)
0,25 %
77-79 (početak dodirivanja
bobica do potpunog
dodirivanja bobica)
19.07.
Antracol 70 WP
Faza razvoja
patogena po
inkubacionoj
metodi
2 dana pre
isteka prve
sekundarne
inkubacije
Kraj trede
sekundarne
inkubacije
Početak pete
sekundarne
inkubacije
Zbog
nedostatka
padavina i
visokih
temperatura
nema razvoja
patogena
2 dana pre
isteka prve
sekundarne
inkubacije
Kraj trede
sekundarne
inkubacije
Početak pete
sekundarne
inkubacije
Zbog
nedostatka
padavina i
visokih
temperatura
nema razvoja
patogena
125
Varijanta
3.
28.05.
Ridomil gold MZ
68-WG
3kg/ha
63 (30% cvetnih kapica opalo)
07.06.
Pergado F 45
WG
2,5
kg/ha
71-73 (porast bobica do
veličine zrna pšenice)
22.06.
Pergado F 45
WG
2,5
kg/ha
69-71 (kraj cvetanja-početak
formiranja bobica)
19.07.
Antracol 70 WP
0,25 %
77-79 (početak dodirivanja
bobica do potpunog
dodirivanja bobica)
2 dana pre
isteka prve
sekundarne
inkubacije
Kraj trede
sekundarne
inkubacije
Početak pete
sekundarne
inkubacije
Zbog
nedostatka
padavina i
visokih
temperatura
nema razvoja
patogena
Tabela 83: varijante ogleda sa danima aplikacije, povezani sa prognoziranim kritičnim periodima za razvoj plamenjače
vinove loze
Ocena ogleda
Ocena prisustva simptoma na listovima vinove loze je prikazana tabelarno:
Varijanta
Broj pregledanih
listova
400
400
400
400
400
400
Datum ocene
28.05.
19.07
28.05
19.07
28.05
19.05
V1
V2
V3
Prisustvo simptoma
0
0
0
0
0
0
Tabela 84: ocena prisustva simptoma na listovima vinove loze
Tabelarni prikaz ocene prisustva simptoma na lišdu vinove loze na netretiranoj varijanti :
Kategorija - %
napadnute lisne
površine
1 – nema
obolenja
2 – manje od 5%
3 – 5-10%
4 – 10-25%
5 – 25-50%
6 – 50-75%
7 – više od 75%
Datum
Broj
listova
od 100
Datum
82
24.05.
18
0
0
0
0
0
Broj
listova od
100
Datum
55
27.05.
20
16
9
0
0
0
Broj
listova
od 100
Datum
11
06.06.
25
29
22
9
4
0
Broj
listovaod
100
17
02.08.
29
26
21
7
0
0
Tabela 85: ocena prisustva simptoma na lišdu vinove loze na netretiranoj varijanti
126
Tabelarni prikaz ocene prisustva simptoma na grozdovima:
Datum
ocene
Broj
pregledanih
grozdova
Broj
grozdova
sa 20%
infekcije
Broj
grozdova
sa 20 – 40
% infekcije
Broj
grozdova sa
40-60%
infekcije
Broj
grozdova
sa 60-80%
infekcije
Broj grozdova
sa 80-100 %
infekcije
Var.1
19.07.
120
4
0
0
0
0
Var.2
19.07.
120
0
0
0
0
0
Var.3
19.07.
120
0
0
0
0
0
Tabela 86: ocena prisustva simptoma na grozdovima
Vrednosti ocenjenih listova i grozdova vinove loze ukazuje na:


ostvarenje primarne infekcije i ostvarenje više sekundarnih infekcija koje se preplidu;
očitavanja od 24.maja ukazuju na prisustvo simptoma na listu kao rezultat infekcija od 16.05
i secundarnih infekcija do 23.05.;
 očitavanja simptoma na listu od 27.05 iskazuju povedanje listova sa vidljivim simptomima,
što se povezuje za ostvarenje sekundarnih infekcija od 23. i 25. maja;
 značajno povedanje vidljivih simptoma registrovanih 06.06 takođe su posledica povoljnosti
uslova za sekundarne infekcije u prethodnom periodu razvoja;
 rezultati ocenjivanja ogleda pokazuju da su se u 2012. godini ostvarili uslovi za pojavu i
razvoj plamenjače vinove loze.
Delimična provera postojedeg modela, ukazuje na neophodnost daljeg rada na proveri, ali i dubljeg
proučavanja biologije patogena u sredini u kojoj se razvija.
127
Monitoring trešnjine muve – rhagoletis cerasi
Monitoring trešnjine muve u 2012. godini sproveden je na 5 lokacija Vojvodine.
R.B.
Punkt
Broj imaga
1
Kudoš
147
2
Riđica
31
3
Bačko Dobro Polje
21
4
Selenča
14
5
Kanjiža
0
Tabela 87: ukupan broj ulovljenih imaga rhagoletis cerasi, po punktovima, tokom 2012.
Mapa 23: rhagoletis cerasi - prostorna distribucija broja imaga u 2012. godini
128
Monitoring jabukinog staklokrilca – synanthedon myopaeformis
Synanthedon myopaeformis jabukin staklokrilac u monitoringu 2012. godine praden je na 6
lokacija Vojvodine.
R.B.
Punkt
Broj imaga
1
Mihajlovo
835
2
Morovid
500
3
Palid
217
4
Novi Bečej
159
5
Banatski Brestovac
117
Bačka Topola
65
6
Tabela 88: ukupan broj ulovljenih imaga synanthedon mypaeformis, po punktovima, tokom 2012.
Mapa 24: synanthedon myopaeformis -prostorna distribucija broja imaga u 2012. godini
129
Monitoring rutave bube – tropinota hirta
Rutava buba osmatrana je tokom 2012. godine na 10 lokacija monitoringa Vojvodine.
R.B.
Punkt
Broj imaga
1
Bačka Topola 2
1225
2
Pavlovci
845
3
Bačka Topola 1
588
4
Rusko Selo
285
5
Mokrin
222
6
Vojvoda Stepa
135
7
Sutjeska
83
8
Srbobran 2
67
9
Srbobran 1
60
Bačko Dobro Polje
15
10
Tabela 89: ukupan broj ulovljenih imaga tropinota hirta, po punktovima, tokom 2012.
Mapa 25: tropinota hirta -prostorna distribucija broja imaga u 2012. godini
130
Monitoring moljca pradajza – tuta absoluta
Moljac paradajza je praden feromonskim klopkama na području Vojvodine na 19 lokacija.
Prisustvo ove štetočine registrovano je u Kraljevcima i Gospođincima, na usevu paradajza u zatvorenom
prostoru.
R.B.
Punkt
Broj imaga
1
Gospođinci 1
681
2
Gospođinci 2
109
8
Kraljevci
83
17
Kovin
6
3
Bačka Topola
0
4
Bajša
0
5
Kikinda
0
6
Omoljica
0
7
Buđanovci
0
9
Ruma
0
10
Kanjiža
0
11
Banatski Brestovac
0
12
Klajidevo
0
13
Toplana 1
0
14
Toplana 2
0
15
Divoš
0
16
Vrbas
0
18
Lukino Selo
0
19
Mihajlovo
0
Tabela 90: ukupan broj ulovljenih imaga tuta absoluta, po punktovima na feromonskim klopkama, tokom 2012.
131
Mapa 26: prostorna distribucija tuta absoluta 2012.
132
Monitoring prouzrokovača čađave pegavosti lista i krastavosti
plodova jabuke - venturia inaequalis
Čađava pegavost lista i krastavost plodova jabuke, čiji je prouzrokovač venturia inaequalis
(Cooke) Winter, rasprostranjena je u celom svetu gde se gaji jabuka. Posebno se javlja u regionima
prohladnog i vlažnog proleda i leta.
U našoj zemlji javlja se svake godine i predstavlja najznačajnijeg patogena jabuke.Prisutna je u
svakom zasadu jabuke u vedem ili manjem intenzitetu. Štete koje ovaj patogen izaziva su velike.
Ukoliko izostanu mere zaštite, štete od ove bolesti mogu biti i do 100%. Štete se ogledaju u
smanjenju prinosa i smanjenju kvaliteta i tržišne vrednosti plodova. Zaraženi plodovi postaju
podložniji napadu drugih štetnih mikroorganizama. Dolazi do prevremenog opadanja listova i slabije
rodnosti, a zaražene sadnice imaju slab porast i slabiji kvalitet.
Biologija venturia inaequalis
U biljnom tkivu micelija je u početku svetla a kasnije dobija mrku boju. Nalazi se između kutikule i
epidermalnih delija gde formira kratke i uspravne konidiofore. Svaka konidiofora daje nekoliko
jednodelijskih ili dvodelijskih konidija. Konidije koje se obrazuju na konidioforama su crveno mrke
boje, različitog ali ipak karakterističnog oblika. Sa opadanjem lišda micelija nastavlja da raste i da se
razvija. Dolazi do stvaranja peritecija a njihovo dalje dozrevaje nastavlja se u izumrlom lišdu. Svaka
peritecija sadrži od 50 do 100 askusa, a svaki askus ima 8 askospora.
Ciklus razvoja Venturia inaequalis
Biologija gljive Venturia inaequalis upuduje na postojanje dve faze u svom razvojnom ciklusu. Jedna
je parazitna koja počinje klijanjem askospora i ostvarenjem infekcije tokom cele vegetacione sezone
jabuke. Sa opadanjem lišda počinje druga - saprofitska faza u kojoj se formiraju peritecije. Dozrevanje
peritecija jeste proces koji traje i koji se završava u zavisnosti od temperatura uglavnom tokom zime,
dok sazrevanje askusa traje do proleda i uglavnom se završava do početka otvaranja rodnih
pupoljaka. Ukoliko se opalo lišde navlaži, askospore se pod pritiskom i kroz otvor – ostiolu na
periteciji, izbacuju u atmosferu. Dovoljno je samo pola sata vlaženja lista da proces oslobađanja
počne, dok se masovno oslobađanje beleži posle 1 do 2 sata kontinuiranog vlaženja lišda. Nova kiša
izaziva nova oslobađanja i proces traje do potpunog pražnjenja askospora iz peritecija. Ovaj proces
traje dosta dugo, čak nekoliko nedelja.
133
Tabela 91: oslobađanje askospora na lokalitetu Kad (Područni centar Novi Sad)
Princip prognoze pojave čađave pegavosti lista i krastavosti plodova jabuke u sistemu PIS Vojvodine
zasniva se utvrđivanju pogodnosti perioda za ostvarenje n primarnih infekcija i njihovo sprečavanje u
polju, a sve u cilju onemogudavanja sekundarnih infekcija tokom vegetacije što predstavlja veliki rizik
i zahteva primenu fungicida tokom cele proizvodne sezone.
Validnost ovog principa prognoze na području Vojvodine u 2012. godini realizovana je kroz:





utvrđivanje početka i kraja rizika od pojave primarnih uslova
proveru postojedeg modela za predviđanje infektivnih perioda
pradenje fenoloških faza zasada jabuke na osnovu BBCH skale i po Fleckinger – Grisvardu
proveru ispravnosti vremena primene fungicida i njihove biološke efikasnosti
ocenu ogleda i validaciju metode prognoziranja
Lokacije monitoringa
Epidemiologija prouzrokovača čađave krastavosti u 2012. godini proveravana je na
lokalitetima Novi Sad, Subotica, Sombor, Pančevo, Zrenjanin, Ruma i Sremska Mitrovica. Rad na ovim
lokalitetima podrazumeva rad i u laboratoriji i u zasadu jabuka. Izbor punktovi određen je na osnovu
značaja proizvodnje jabuke na tom regionu. Vedina ovih regiona jeste tehnički obezbeđena sa
mikroskopom, binokularnom lupom i petri šoljama. Kroz Sistem PIS svi koordinatori su upoznati sa
metodama rada i osposobljeni za kontinuiran proces rada.
Utvrđivanje početka i kraja rizika od pojave primarnih infekcija
Utvrđivanje početka i kraja rizika od primarnih infekcija obavlja se kroz 4 posebne metodološke faze:

pradenje i detektovanje oslobadanja askospora u laboratorijskim uslovima
134
 oslobađanje askospora u prirodnim uslovima- u zasadu jabuka
 dozrelost pseudotecija
 ispražnjenost pseudotecija
Oslobađanje askospora u laboratorijskim uslovima
Od februara meseca počelo je uzorkovanje prezimelog lišda iz vodnjaka , čiji su isečci postavljani u
petri šolje. Daljim pradenjem u laboratorijskim uslovima utvrđeno je prvo oslobađanje askospora iz
pseudotecija.
Slika 1: isečci listova sa pseudotecijama stavljeni u Petri
šolje, u vlažnu sredinu
Slika 2: oslobođene askospore u laboratorijskim uslovima
U 2012. godini prvo oslobađanje askospora iz pseudotecija zabeleženo je u laboratorijskim uslovima
26. marta. Nakon ovog datuma može se očekivati da posle prve kiše dođe do oslobađanja askospora
i u poljskim uslovima.
Oslobađanje askospora u prirodnim uslovima (jabučnjaku)
Oslobađanje askospora u prirodnim uslovima prestavlja veoma značajnu komponentu prognostičkog
modela. Oslobođene askospore predstavljaju potvrdu prisustva infektivnog materijala i mogudnost
ostvarenja infekcije.
Proces oslobađanja askospora u zasadu jabuka u prošloj proizvodnoj sezoni utvrđivan je
postavljanjem volumetrijskog hvatača spora tipa Burkard u jabučnjaku na području Novog Sada
(Kad). Ovaj uređaj na svom bubnju sadrži lepljivu traku na koju se spore iz vazduha lepe 24 časa svih
7 dana u nedelji. Kontinuitet pradenja zahteva promenu lepljive trake jednom nedeljno. Pozicija
uhvadenih askospora na traci otkriva vreme oslobađanja u prirodnim uslovima.
Pregledom traka u laboratorijskim uslovima, u 2012. godini registrovano je prvo oslobađanje u polju
29. marta.
Dozrelost pseudotecija
Uzorkovanje prezimelog lišda, koje je izvor inokuluma, sprovodi se jednom nedeljno i analizira u
uslovima laboratorije. Pseudotecije se izdvajaju sa lišda, maceriraju i posmatraju pod mikroskopom.
Pri tom se pseudotecije svrstavaju u kategorije u zavisnosti koliki je procenat formiranih askospora u
njima.
135
Slika 3: kategorija 0 - pseudotecije bez formiranih askospora
Slika 4: kategorija 1 - do 25% askusa sa formiranim askosporama
Slika 5: kategorija 2 - 26-50% askusa sa formiranim askosporama
Slika 6: kategorija 3 - 51-75% askusa sa formiranim askosporama
Slika 7: kategorija 4 - 76-100% askusa sa formiranim askosporama
136
Procenat dozrelosti pseudotecija se izračunava po slededoj formuli:
gde je:
 K1 – broj pseudotecija do 25 % askusa sa formiranim askosporama;
 K2 – broj pseudotecija sa 26 – 50 % askusa sa formiranim askosporama;
 K3 – broj pseudotecija sa 51 – 75% askusa sa formiranim askosporama;
 K4 – broj pseudotecija sa 76 – 100% askusa sa formiranim askosporama;
 U – ukupan broj pregledanih pseudotecija.
U protekloj sezoni ,2012. godine, 28. marta utvrđeno je 1% dozrelih, a 30. maja 100% dozrelih
pseudotecija.
Dinamika dozrevanja pseudotecija tokom protekle sezone prikazana je u slededoj tabeli:
Datum
Dozrel.p
seudote
cija %
28.03
04.04
11.04
18.04
25.04
30.04
08.05
17.05
23.05
30.05.
1
9,5
11
17,2
27,3
42,4
64,4
82,5
96,9
100
Tabela 92: dinamika sazrevanja pseudotecija
Ispražnjenost pseudotecija
Pored dozrelosti pseudotecija, veoma važna biološka kategorija je sama ispražnjenost pseudotecija,
odnosno nepostojanje u njima askospora koje obavljaju infekciju.. Ovaj epidemiološki parametar
ukazuje na prestanak mogudnosti ostvarenja primarnih infekcija.
Slika 8: ispražnjenost pseudotecija je dostigla 100%
Procenat ispražnjenosti pseudotecija se izračunava po slededoj formuli:
gde je:
Ni – broj ispražnjenih pseudotecija;
U – broj pregledanih pseudotecija.
U sezoni 2012. godine 30. marta ostvareno je 8,5% pražnjenja, dok je potpuno pražnjenje završeno
tek 13. juna, do kada su postojali i uslovi za ostvarenje primarnih zaraza.
137
Dinamika pražnjenja pseudotecija u prošloj godini prikazana je u slededoj tabeli:
Datum
30.04
08.05
17.05
23.05
30.05
06.06
13.06
Ispražnjenost
pseudotecija
(%)
8,5
19,2
43,4
76,7
87,3
96,6
100
Tabela 93: dinamika pražnjenja pseudotecija
Provera postojećeg modela za predviđanje infektivnih perioda
Prisustvo primarnog inokuluma, a koje je potvrđeno kroz prvu fazu razrade Modela prognoze pojave
čađave pegavosti lista i krastavosti ploda jabuke, upozorava na mogudnost ostvarenja infekcija u
poljskim uslovima. Za proveru prisustva uslova koji favorizuju infekcije neophodno je postavljanje
AMS (automatska meteorološka stanica) u sam zasad. Samo na ovaj način se pouzdano mogu izvesti
korelacije između patogena i uslova za njegov dalji razvoj. Svako povezivanje sa distanciranih lokacija
AMS vodi u rizik i promašaj tumačenja ekoloških sa epidemiološkim karakteristikama prouzrokovača
bolesti.
Za klijanje askospora na listu jabuke potrebno je da vlaženje lista traje u kontinuitetu izvestan broj
sati. Za ostvarenje infekcije pri temperaturi od 6:C list mora da bude vlažan najmanje 24 sata, na 18
do 24:C vlaženje mora biti 9 sati a na 26:C zahtevana dužina vlaženja je 12 sati. Korelaciju između
dužina vlaženja lista i temperatura, za ostvarenje infekcije postavili su Mills i La Plante u vidu tabele
koja određuje dužinu vlaženja lista u satima i neophodnu temperaturu za infekciju.
Prosečna
temperatura
(°C)
25.5
25
24.4
17.2 - 23.8
16.7
16.1
15.5
15
14.4
13.9
13.3
12.8
12.2
11.7
11.1
10.6
10
9.4
8.9
8.3
7.8
7.2
6.7
6.1
5.6
5
Slaba
Sati (h)
13
11
9.5
9
9
9
9.5
10
10
10
11
11
11.5
12
12
13
14
14.5
15
15
16
17
19
21
23
26
Stepen infekcije
Srednja
Sati (h)
17
14
12
12
12
13
13
13
14
14
15
16
16
17
18
18
19
20
20
23
24
26
28
30
33
37
Teška
Sati (h)
26
21
19
18
19
20
20
21
21
22
22
24
24
25
26
27
29
30
30
35
37
40
43
47
50
53
Inkubacioni period (dani)
9
10
10
11
12
12
13
13
14
14
15
15
16
16
17
17
-
138
4.4
3.9
3.3
2.8
0.6 – 2.2
29
33
37
41
48
41
45
50
55
72
56
60
64
68
96
-
Tabela 94: Mils – La Planteova tabela za dužinu vlaženja lista u satima i neophodnu temperaturu za infekciju
Pradenjem uslova u zasadu jabuka, a na osnovu podataka iz ove tabele (Tabela 94), na području
Vojvodine u 2012. godini registrovano je od 6 (Sombor) do 13 (Ruma) perioda u kojima je moglo dodi
do infekcije, kao što se može videti u slededoj tabeli:
RB
Lokalitet
Laka zaraza
Srednja zaraza
Jaka zaraza
Ukupno perioda za
ostvarenje zaraze
9 perida
1.
Pančevo
Banatski
Brestovac
06.04-07.04
16.04-17.04
19.04-20.04
18.04-19.04
03.05-04.05
22.05-23.05
11.06-12.06
13.04-16.04
24.05-25.05
2.
Subotica
21.04
03.05-04.05
13.05
06.04-08.04
14.05-15.05
13.04-15.04
22.04-24.04
22.05-23.05
8 perioda
3.
Sremska
Mitrovica
Divoš
04.04-05.04
03.05-04.05
06.04-07.04
20.04-21.04
07.05-08.05
02.06
14.04-17.04
23.04-24.04
13.05-15.05
22.05-24.05
10 perioda
4.
Ruma
Novi
Slankamen
04.04-05.04
13.04-14.04
03.05-04.05
07.05-08.05
02.06
11.06-12.06
15.04-16.04
19.04-21.04
04.06-05.06
06.04-08.04
22.04-24.04
13.05-16.05
22.05-24.05
13 perioda
5.
Sombor
Riđica
23.04
03.05-04.05
12.05-13.05
22.05
04.06-05.06
11.06-13.06
6.
Zrenjanin
Mihajlovo
06.04-08.04
20.04-21.04
17.04-18.04
26.05-27.05
04.06-05.06
10.06-11.06
6 perioda
22.04-24.04
14.05-16.05
22.05-23.05
9 perioda
Tabela 95: periodi sa uslovima za infekciju na području AP Vojvodine tokom 2012.
Ukoliko askospore koje su registrovane, u povoljnim ekološkim uslovima dospeju na list , počinje
proces klijanja. Nakon klijanja askospora na listu ili plodu nastaju apresorije iz kojih micelija probija
kutikulu, prerasta u hifu normalne debljine i raste između kutikule i spoljašnjeg zida epidermalnih
delija. Ukoliko je ostvarena infekcija, patogen više ne zavisi od padavina ili dužine vlaženja,jer vodu
crpi iz tkiva biljke domadina, ali njegov dalji razvoj zavisi od temperatura. Tako na temperaturi od 7,2
:C od ostvarene infekcije do formiranja pega prođe 17 dana. Na temperaturama od 20 do 24:C
inkubacija traje 8 do 12 dana.
139
Kada se micelija razvije u biljci sposobna je da proizvede veliki broj konidija koje sa unutrašnje
strane dovode do pucanja kutikule usled pritiska samih konidija i na taj način one se i oslobađaju. Na
ovaj način se nastavlja sekundarno širenje zaraze u vodnjaku. Za širenje u polju potrebna je kiša, koja
odvaja konidije sa konidiofora a koje se zatim raznose vetrom.
Praćenje fenoloških faza zasada jabuke
Fenološke faze zasada jabuke pradene su vizuelnim osmatranjima i povezivane sa BBCH skalom, kao i
po Fleckinger-Grisvardu.
Provera vremena primene i biološke efikasnosti fungicida
Provera perioda povoljnih za infekciju izvršena je putem ogleda u zasadima jabuke. Primenom
fungicida koji imaju različite mehanizme delovanja može se proveriti svaki biološki događaj, od
uslova za infekciju do trajanja inkubacije i pojave simptoma. Ocenom izvedenih mera validuje se
model prognoze na osnovu bioloških karakteristika i uslova sredine, kao i efikasnost primenjenih
fungicida.
Provera postojanja uslova i patogena putem primene kontaktnih fungicida u preventivnim
tretmanima:
 na bazi mankozeba (dithane,mankogal)
 na bazi kaptana (captan, merpan)
 na bazi metirama (polyram)
 na bazi dithianona (delan)
 na bazi folpeta i tridimenola(shavit)
 na bazi dodina(syllit)
Provera postojanja uslova i sprečavanje razvoja bolesti nakon ispunjenja uslova za infekciju koristedi
kontaktne fungicide za kurativna tretiranja:
 na bazi dithianona (delan) do 48 sati (provera efikasnosti)
 na bazi dodina (syllit) do 48 sati
 na bazi ciprodinila(chorus) do 48 sati
 na bazi pyrimethanila (pehar,pyrus) do 48 sata
Provera postojanja uslova i ostvarenja infekcije primenom i sistemičnih fungicida u kurativnim
tretiranjima. U ovoj fazi proveravana je takođe i efikasnost, odnosno snaga fungicida primenjenih
nakon različitih vremenskih distanci od ostvarenja infekcije (mereno u časovima):



na bazi pyrimethanila i flukvikonazola (clarinet) do 72 sata
na bazi fenbuconazola (indar) do 72 sata
na bazi difenokonazola (score) do 96 - 144 sata
140
Ocena ogleda i validacija metode prognoziranja pojave patogena
Ogledi izvođeni u Sistema PIS Vojvodine usmereni su na predviđanje pojave patogena i njegovo
zaustavljanje u okviru primarnih infekcija. Nakon perioda opasnosti od primarnih infekcija provera
ispravnosti postupaka obavljala se preko ocene, odnosno utvrđivanja intenziteta zaraze (T o w n s e n
d - H e u b e r g er) na listu i plodu. Rezultati ocenjivanja ukazuju na valjanost postupka i postignute
efeke, kao i potrebama za izvođenje mera zaštite u preostalom delu vegetacije sve do berbe.
Tako je index oboljenja lista u Banatskom Brestovcu kod zaštidenih varijanti iznosio do 2,19%, dok je
kod nezaštidene varijante, odnosno kontrole index oboljenja 3,03%.
U Hajdukovu na štidenim varijantama index oboljenja lista bio je od 0,11 do 1,20%, dok je kod
kontrole iznosio 2,47%.
Index oboljenja lista u Divošu na varijantama gde su se periodi povoljni za infekciju štitili primenom
fungicida iznosio je od 0,13 do 5,03%, dok se kod nezaštidene varijante index oboljenja popeo na
6,86%.
Na ogledu u Novom Slankamenu index oboljenja lista kod zaštidenih varijanti kretao se od 0,16 do
1,98%, dok se u nezaštidenoj varijanti zabeležio index od 4,22%.
U zasadu jabuke u Riđici kod zaštidenih varijanti index oboljenja iznosio je od 1,28 do 6,70%, dok je
na kontroli dostigao vrednost od 26,30%.
Područni centar Zrenjanin na varijantama sa primenom fungicida u periodima povoljnim za infekciju,
izračunati index oboljenja kretao se na listu od 1,49 do 6,26%, dok je na netretiranim varijantama
index oboljenja lista iznosio 46,23%.
Index oboljenja na plodovima, na podtučju Zrenjanina iznosio je kod tretirarih varijanti 1,12%, dok je
na kontrolnim varijantama index oboljenja dostigao 30,34%.
Ocene o ostvarenoj infekciji, izražene u indexu oboljenja, ukazuju na pogodnost postojedeg modela
za prognozu. Ostvarene infekcije i po različitim tretmanima, kao i u kontroli upuduju na prisustvo
inokuluma i uslova za infekciju.
141
Modeliranje u Sistemu prognoze
Modeliranje i model
Model predstavlja matematički opis pojave koja se odvija u realnom svetu. Kao takav, model ne
treba da reprodukuje stvarnost u potpunosti ved samo formalno da opiše deo strukture ili ponašanja
realnog sistema. Bez obzira na složenost modela on je samo pojednostavljen prikaz pojava koje se
odvijaju u realnom svetu i omogudava efikasnije upravljanje realnim sistemom koji je predmet
modeliranja. Modeli za prognozu pojave biljnih štetočina i bolesti (MPBŠB) su posebno kompleksni zbog
pojava i procesa koje opisuju (biologija štetočina i bolesti). U svetu je razvijen veliki broj MPBŠB modela
za upotrebu u institucijama koje te informacije dostavljaju krajnjim korisnicima. Izrada modela u okviru
Prognozno-izveštajne službe za zaštitu bilja ima za cilj prognozu pojave štetnih organizama na lokalnom
regionu i simulaciju njihove biologije. Na ovaj način se dobija jasniji uvid u kretanje populacije štetnog
organizma, a donosicioma odluke omogudava pravovremenu primenu hemijskih mera zaštite
Model za prognozu pojave jabukovog smotavca
Prvi korak u izradi modela jeste definisanje njegove namene u skladu sa ciljevima i načinima rada u
Prognozno-izveštajnoj službi za zaštitu bilja. Ključni faktor u donošenju odluka jeste proučavanje biologije
štetnog organizma i njegovo povezivanje sa uslovima spoljašnje sredine. Ovo implicira da bi matematički
model u svojoj strukturi trebalo da sadrži oba činioca- i biološke i meteorološke elemente koji objedinjeni
daju najavu bioloških događaja u životnom ciklusu jabukovog smotavca. Kao što je ved poznato glavni
faktor koji reguliše razvoj jabukovog smotavca je temperatura vazduha. Da bi se što bolje implementirao
uticaj temperature, kao ulazni parametar se koriste časovne temperature vazduha odnosno model se
dopunjava sa novim informacijama na svakih sat vremena. Pojednostavljena šema modela za jabukovog
smotavca je data na Ilustracija 1.
Ilustracija 1
Izlaz iz modela je procenat (1%-100%) svih razvojnih faza jabukovog smotavca na nivou svakog dana, od
kojih su na Ilustracija 2izdvojene one koje su na izvestan način najbitnije za kontrolu štetnog organizma.
Za početak razvojne faze (početak leta leptira,početak polaganja jaja…) se smatra dan u kome je model
pokazao vrednost vedu od 1%, a za kraj se smatra dan u kome je model pokazao vrednost jednaku 100%.
142
Ilustracija 2
Matematički model se sastoji od sistema diferencijalnih jednačina za svaku razvojnu fazu u životnom
ciklusu jabukovog smotavca. U sisteme diferencijalnih jednačina su još implementirani i slededi biološki
parametri:
 donji i gornji prag razvoja 10°C i 31,1°C
 vreme razvoja jabukovog smotavca izraženo u stepen danima
 varijabilnost u populaciji
Provera modela
Provera modela u uslovima spoljašnje sredine je glavni pokazatelj performansi koje model ima u polju i
na taj način može da se definiše njegova upotrebna vrednost. Prognozno-izveštajna služba je u toku dve
godine pratila biologiju jabukovog smotavca i na osnovu toga definisala njegove biološke parametre u
našim agroekološkim uslovima. Ovi podaci su upotrebljeni za proveru modela, koja je podeljena u dve
celine:
 provera osmotrenih bioloških događaja za jabukovog smotavca u Banatskom Brestovcu 2011,
 provera izdvojenog biološkog događaja BIOFIX-a za ostale punktove od važnosti za jabukovog
smotavca
Biološki događaji
U Banatskom Brestovcu 2011 Prognozno-izveštajna služba je pratila ključne biološke događaje
u životnom cilusu jabukovog smotavca i osmotrene događaje je povezala sa akumuliranim stepen danima
(Tabela 96).
143
Događaj
Stepen dani (BIOFIX)
Stepen dani (1 januar)
BIOFIX
94 DD
Prva jaja I generacije
27-33
Početak piljenja I generacije
111-122
Početak polaganja jaja II generacije
511
Početak piljenja II generacije
611 DD
Tabela 96
Kao što je ved napomenuto, izlaz iz matematičkog modela je procenat razvojnih faza jabukovog smotavca
i za početak biološkog događaja se smatra dan u kome je model pokazao vrednost vedu od 1%. U
tabelama u nastavku su date izlazne vrednosti iz modela za Banatski Brestovac 2011 i dan u kojima je
najavljen početak biološkog događaja je povezan sa akumuliranim stepen danima od tog dana. Na ovaj
način su upoređeni osmotreni sa događajima koje je najavio model.
Datum
Procenat leta I generacije
(Model)
Događaj
Akumulirani stepen dani (1
januar)
18.04.2011
0,66%
-
84
19.04.2011
0,85%
-
86
20.04.2011
1,18%
Početak leta jabukovog
smotavca
89
21.04.2011
1,75%
1,75% leta
I generacije
95
22.04.2011
2,58%
2,58% leta
I generacije
101
23.04.2011
4,14%
4,14% leta
I generacije
111
Tabela 97: procenat leta I generacije
144
Datum
Procenat polaganja jaja I
generacije
(Model)
Događaj
24.04.2011
0,43%
-
25.04.2011
0,95=1%
Početak polaganja jaja I
generacije
26.04.2011
1,77%
1,77% polaganja jaja
I generacije
27.04.2011
2,6%
2,6% polaganja jaja
I generacije
28.04.2011
2,96%
2,96% polaganja jaja
I generacije
Akumulirani stepen dani
(BIOFIX)
Tabela 98: procenat polaganja jaja I generacije
Datum
Procenat piljenja (model)
Događaj
08.05.2011
0,5%
-
09.05.2011
0,71%
-
10.05.2011
1,36%
Početak piljenja
I generacije
11.05.2011
2,45%
2,45% piljenja
I generacije
12.05.2011
3,87%
3,87% piljenja
I generacije
Akumulirani stepen dani
(BIOFIX)
Tabela 99: procenat piljenja I generacije
145
Datum
Procenat polaganja jaja II
generacije
(Model)
Događaj
16.06.2011
0,61%
-
17.06.2011
1,18%
Početak polaganja jaja II
generacije
18.06.2011
1,95%
1,95% polaganja jaja
II generacije
19.06.2011
2,67%
2,67% polaganja jaja
II generacije
Akumulirani stepen dani
(BIOFIX)
Tabela 100: procenat polaganja jaja II generacije
Datum
Procenat piljenja II
generacije (model)
Događaj
23.06.2011
0,89%
-
24.06.2011
1,59%
Početak piljenja
II generacije
25.05.2011
2,18%
2,18% piljenja
II generacije
26.05.2011
2,74%
2,74% piljenja
II generacije
Akumulirani stepen dani
(BIOFIX)
Tabela 101: procenat piljenja II generacije
Izlazi iz modela su na graficima ispod upoređeni sa osmotrenim događajima.
146
Grafik 49
Grafik 50
147
Grafik 51
Grafik 52
148
Događaj
Stepen dani
osmotren događaj
Stepen dani
model
BIOFIX
94 DD
(1. januar)
89 DD
(1. januar)
Prva jaja I generacije
27-33 DD
(biofix)
39 DD
(biofix)
Početak piljenja I generacije
111-120 DD
(biofix)
109 DD
(biofix)
Početak polaganja jaja II generacije
511 DD
(biofix)
520 DD
(biofix)
Početak piljenja II generacije
611 DD
(biofix)
609 DD
(biofix)
Tabela 102: poređenje bioloških događaja
Model je pokazao veoma dobre rezultate u najavi BIOFIX-a,polaganja jaja I I II generacije kao i početka
piljenja za obe generacije. U pitanju je svega nekoliko stepen dana razlike,što u našim klimatksim
uslovima predstavlja najviše jedan dan.
Sumirajudi rezultate, izlazi iz modela se podudaraju sa osmotrenim događajima u uslovima spoljašnje
sredine. Stoga je model za jabukovog smotavca pokazao visok stepen preciznosti u u najavi bioloških
događaja u uslovima spoljašnje sredine.
Biofix
Za proveru modela su izabrani slededi punktovi koji su se po značajnosti istakli za jabukovog smotavca:
 Banatski Brestovac
 Hajdukovo
 Novi Slankamen
 Irig-Kudoš
Banatski Brestovac
Lokacija
Datum –
osmotreno
Banatski Brestovac 2011
Banatski Brestovac 2012
21.04.2011
27.04.2012
CDD (°C)
osmotreno od
01.januara
94
135
Datum – model
CDD(°C) model od
01.januara
20.04.2012
16.04.2012
89
94
Tabela 103
Na punktu Banatskog Brestovca u 2011 model je prognozirao prvu pojavu leptira jedan dan ranije u
odnosu na definisani BIOFIX. U 2012 model je najavio BIOFIX dosta ranije-16.4.2012 na 94 DD, a prvi
ulov jabukovog smotavca je bio 27.4.2012 na 135 DD. Međutim u trenutku kada je model najavio
149
događaj, usledio je je kišovit period i pad temperature što je odložilo pojavu jabukovog smotavca u
uslovima spoljašnje sredine. Ovo implicira značajnost uvođenja količine padavina u model, kao
meteorološkog faktora koji utiče na odlaganje pojave prvog leptira u vodnjaku.
Hajdukovo i Irig-Kudoš
Lokacija
Datum –
osmotreno
Hajdukovo 2011
Hajdukovo 2012
22.04.2011
27.04.2012
CDD (°C)
osmotreno od
01.januara
75
89
Datum – model
CDD(°C) model od
01.januara
21.04.2012
27.04.2012
69
89
Datum – model
CDD(°C) model od
01.januara
21.04.2011
22.04.2012
112
112
Tabela 104
Lokacija
Datum –
osmotreno
Irig Kudoš 2011
Irig Kudoš 2012
21.04.2011
22.04.2012
CDD (°C)
osmotreno od
01.januara
112
112
Tabela 105
U obe godine na punktovima Irig Kudoš i Hajdukovo postoje odlična poklapanja između pojave prvog
leptira i najave istog događaja . Na punktu Hajdukovo u 2011 je događaj najavljen jedan dan ranije, a u
svim ostalim slučajevima najava i prvi ulov leptira su se desili istog dana odnosno na istom
akumuliranom stepen danu.
Novi Slankamen
Lokacija
Datum –
osmotreno
Novi Slankamen 2011
Novi Slankamen 2012
21.04.2011
27.04.2012
CDD (°C)
osmotreno od
01.januara
69
109
Datum – model
CDD(°C) model od
01.januara
26.04.2011
24.04.2012
102
96
Tabela 106
Na punktu Novog Slankamena u obe godine postoje izvesne razlike između pojave prvog leptira u
vodnjaku i najave modela za ovaj događaj. U 2012 ranija najava modela i kasnije izletanje leptira je
posledica kišovitog perioda. Međutim u 2011 model je kasnije najavio pojavu prvog leptira, što ukazuje
da bi trebalo izvršiti parametrizaciju modela na punktu Novi Slankamen,odnosno parametre u modelu bi
trebalo prilagoditi uslovima lokalnog regiona.
Tabelarni i grafički prikazi izlaza iz modela
U nastavku su dati izlazi iz modela u vidu tabela i grafičkih prikaza za procenat leta dve generacije
jabukovog smotavca na punktovima na kojima je model prognozirao pojavu prvog leptira sa najviše jedan
dan razlike u odnosu na isti događaj u vodnjaku.
150
Datum
% leta
Datum
% leta
20.4.2011
1
21.5.2011
79
21.4.2011
2
22.5.2011
81
22.4.2011
3
23.5.2011
83
23.4.2011
4
24.5.2011
85
24.4.2011
6
25.5.2011
88
25.4.2011
9
26.5.2011
90
26.4.2011
12
27.5.2011
91
27.4.2011
15
28.5.2011
93
28.4.2011
16
29.5.2011
93
29.4.2011
20
30.5.2011
94
30.4.2011
25
31.5.2011
96
1.5.2011
27
1.6.2011
96
2.5.2011
30
2.6.2011
97
3.5.2011
32
3.6.2011
97
4.5.2011
32
4.6.2011
98
5.5.2011
33
5.6.2011
98
6.5.2011
38
6.6.2011
98
7.5.2011
41
7.6.2011
99
8.5.2011
42
8.6.2011
99
9.5.2011
44
9.6.2011
99
10.5.2011
50
10.6.2011
99
11.5.2011
55
11.6.2011
99
12.5.2011
59
12.6.2011
100
13.5.2011
62
14.5.2011
65
15.5.2011
68
16.5.2011
68
17.5.2011
69
18.5.2011
72
19.5.2011
75
20.5.2011
77
Tabela 107: Banatski Brestovac 2011, % leta I generacije
151
Datum
% leta
Datum
% leta
13.6.2011
1
20.7.2011
96
14.6.2011
2
21.7.2011
97
15.6.2011
2
22.7.2011
97
16.6.2011
3
23.7.2011
98
17.6.2011
5
24.7.2011
98
18.6.2011
6
25.7.2011
98
19.6.2011
8
26.7.2011
99
20.6.2011
9
27.7.2011
99
21.6.2011
11
28.7.2011
99
22.6.2011
13
29.7.2011
99
23.6.2011
17
30.7.2011
99
24.6.2011
20
31.7.2011
99
25.6.2011
23
1.8.2011
100
26.6.2011
25
27.6.2011
28
28.6.2011
31
29.6.2011
34
30.6.2011
37
1.7.2011
40
2.7.2011
41
3.7.2011
44
4.7.2011
47
5.7.2011
51
6.7.2011
55
7.7.2011
59
8.7.2011
64
9.7.2011
68
10.7.2011
72
11.7.2011
76
12.7.2011
80
13.7.2011
83
14.7.2011
86
15.7.2011
89
16.7.2011
91
17.7.2011
92
18.7.2011
94
19.7.2011
95
Tabela 108: Banatski Brestovac 2011, % leta II generacije
152
Banatski Brestovac 2011
100
90
80
70
% leta
60
50
40
30
20
I generacija
II generacija
10
0
0
200
400
600
800
Akumulirani stepen dani od biofix-a
1000
1200
Grafik 53






Početak leta I generacije: 20.04.2011 - 94 DD (1.januar)
50% leta I generacije: 10.05.2011.- 109 DD
Kraj leta prve generacije :12.06.2011 – 460 DD
Početak leta II generacije :13.06.2011 -473 DD
50% leta II generacije: 5.7.2011-706 DD
Kraj leta II generacije: 1.8.2011 -1083 DD
153
Datum
% leta
Datum
% leta
21.4.2011
1
23.5.2011
69
22.4.2011
2
24.5.2011
73
23.4.2011
2
25.5.2011
75
24.4.2011
3
26.5.2011
77
25.4.2011
4
27.5.2011
80
26.4.2011
5
28.5.2011
82
27.4.2011
7
29.5.2011
84
28.4.2011
8
30.5.2011
85
29.4.2011
9
31.5.2011
87
30.4.2011
11
1.6.2011
89
1.5.2011
12
2.6.2011
90
2.5.2011
13
3.6.2011
92
3.5.2011
15
4.6.2011
93
4.5.2011
15
5.6.2011
94
5.5.2011
16
6.6.2011
95
6.5.2011
17
7.6.2011
96
7.5.2011
20
8.6.2011
97
8.5.2011
20
9.6.2011
97
9.5.2011
21
10.6.2011
98
10.5.2011
25
11.6.2011
98
11.5.2011
30
12.6.2011
98
12.5.2011
34
13.6.2011
98
13.5.2011
38
14.6.2011
99
14.5.2011
43
15.6.2011
99
15.5.2011
47
16.6.2011
99
16.5.2011
48
17.6.2011
99
17.5.2011
51
18.6.2011
99
18.5.2011
53
19.6.2011
100
19.5.2011
56
20.5.2011
60
21.5.2011
63
22.5.2011
66
Tabela 109: Hajdukovo 2011, % leta I generacije
154
Datum
% leta
Datum
% leta
18.6.2011
1
23.7.2011
91
19.6.2011
2
24.7.2011
92
20.6.2011
2
25.7.2011
93
21.6.2011
3
26.7.2011
94
22.6.2011
4
27.7.2011
94
23.6.2011
6
28.7.2011
95
24.6.2011
7
29.7.2011
96
25.6.2011
8
30.7.2011
96
26.6.2011
10
31.7.2011
97
27.6.2011
11
1.8.2011
97
28.6.2011
13
2.8.2011
98
29.6.2011
15
3.8.2011
98
30.6.2011
17
4.8.2011
98
1.7.2011
18
5.8.2011
99
2.7.2011
20
6.8.2011
99
3.7.2011
21
7.8.2011
99
4.7.2011
24
8.8.2011
99
5.7.2011
26
9.8.2011
100
6.7.2011
30
7.7.2011
34
8.7.2011
39
9.7.2011
44
10.7.2011
50
11.7.2011
55
12.7.2011
60
13.7.2011
65
14.7.2011
70
15.7.2011
74
16.7.2011
77
17.7.2011
80
18.7.2011
84
19.7.2011
86
20.7.2011
88
21.7.2011
89
22.7.2011
90
Tabela 110: Hajdukovo 2011, % leta II generacije
155
Hajdukovo 2011
100
90
80
70
% leta
60
50
40
30
20
I generacija
II generacija
10
0
0
200
400
600
800
Akumulirani stepen dani od biofix-a
1000
1200
Grafik 54






Početak leta I generacije: 21.04.2011 - 69 DD (1.januar)
50% leta I generacije: 17.05.2011.- 109 DD
Kraj leta prve generacije :19.06.2011 – 470 DD
Početak leta II generacije :18.06.2011 -473 DD
50% leta II generacije: 10.7.2011-704 DD
Kraj leta II generacije: 9.8.2011 -1061 DD
156
Datum
% leta
Datum
% leta
27.4.2012
1
29.5.2012
82
28.4.2012
2
30.5.2012
84
29.4.2012
4
31.5.2012
85
30.4.2012
6
1.6.2012
87
1.5.2012
9
2.6.2012
88
2.5.2012
13
3.6.2012
90
3.5.2012
19
4.6.2012
91
4.5.2012
24
5.6.2012
92
5.5.2012
28
6.6.2012
93
6.5.2012
33
7.6.2012
94
7.5.2012
37
8.6.2012
95
8.5.2012
40
9.6.2012
96
9.5.2012
43
10.6.2012
97
10.5.2012
48
11.6.2012
97
11.5.2012
53
12.6.2012
97
12.5.2012
57
13.6.2012
98
13.5.2012
57
14.6.2012
98
14.5.2012
57
15.6.2012
98
15.5.2012
58
16.6.2012
99
16.5.2012
59
17.6.2012
99
17.5.2012
60
18.6.2012
99
18.5.2012
61
19.6.2012
99
19.5.2012
63
20.6.2012
100
20.5.2012
65
21.5.2012
68
22.5.2012
70
23.5.2012
72
24.5.2012
75
25.5.2012
77
26.5.2012
78
27.5.2012
80
28.5.2012
81
Tabela 111: Hajdukovo 2012, % leta I generacije
157
Datum
% leta
Datum
% leta
19.6.2012
1
20.7.2012
95
20.6.2012
2
21.7.2012
96
21.6.2012
3
22.7.2012
96
22.6.2012
4
23.7.2012
97
23.6.2012
5
24.7.2012
97
24.6.2012
7
25.7.2012
98
25.6.2012
9
26.7.2012
98
26.6.2012
11
27.7.2012
99
27.6.2012
13
28.7.2012
99
28.6.2012
15
29.7.2012
99
29.6.2012
18
30.7.2012
99
30.6.2012
23
31.7.2012
100
1.7.2012
27
2.7.2012
33
3.7.2012
38
4.7.2012
44
5.7.2012
49
6.7.2012
55
7.7.2012
61
8.7.2012
66
9.7.2012
71
10.7.2012
75
11.7.2012
79
12.7.2012
81
13.7.2012
84
14.7.2012
87
15.7.2012
88
16.7.2012
90
17.7.2012
91
18.7.2012
92
19.7.2012
94
Tabela 112: Hajdukovo 2012, % leta II generacije
158
Hajdukovo 2012
100
90
80
70
% leta
60
50
40
30
20
I generacija
II generacija
10
0
0
200
400
600
800
Akumulirani stepen dani od biofix-a
1000
1200
Grafik 55






Početak leta I generacije: 27.04.2012 - 90 DD (1.januar)
50% leta I generacije: 11.05.2012.- 138 DD
Kraj leta prve generacije :20.06.2012 – 497 DD
Početak leta II generacije :19.06.2012 -479 DD
50% leta II generacije: 06.7.2012-751 DD
Kraj leta II generacije:31.07.2012 -1098 DD
159
Datum
% leta
Datum
% leta
21.4.2011
1
25.5.2011
81
22.4.2011
2
26.5.2011
83
23.4.2011
3
27.5.2011
85
24.4.2011
4
28.5.2011
87
25.4.2011
5
29.5.2011
88
26.4.2011
7
30.5.2011
90
27.4.2011
9
1.6.2011
92
28.4.2011
10
2.6.2011
93
29.4.2011
11
3.6.2011
94
30.4.2011
13
4.6.2011
95
1.5.2011
15
5.6.2011
96
2.5.2011
17
6.6.2011
97
3.5.2011
19
7.6.2011
97
4.5.2011
19
8.6.2011
98
5.5.2011
20
9.6.2011
98
6.5.2011
22
10.6.2011
98
7.5.2011
24
11.6.2011
99
8.5.2011
24
12.6.2011
99
9.5.2011
26
13.6.2011
99
10.5.2011
30
14.6.2011
99
11.5.2011
35
15.6.2011
99
12.5.2011
41
16.6.2011
99
13.5.2011
45
17.6.2011
100
14.5.2011
50
15.5.2011
54
16.5.2011
54
17.5.2011
55
18.5.2011
58
19.5.2011
61
20.5.2011
64
21.5.2011
69
22.5.2011
72
23.5.2011
74
Tabela 113: Kudoš 2011, % leta I generacije
160
Datum
% leta
Datum
% leta
16.6.2011
1
18.7.2011
92
17.6.2011
2
19.7.2011
94
18.6.2011
3
20.7.2011
95
19.6.2011
4
21.7.2011
95
20.6.2011
4
22.7.2011
96
21.6.2011
6
23.7.2011
97
22.6.2011
8
24.7.2011
97
23.6.2011
10
25.7.2011
97
24.6.2011
13
26.7.2011
98
25.6.2011
14
27.7.2011
98
26.6.2011
16
28.7.2011
98
27.6.2011
18
29.7.2011
99
28.6.2011
21
30.7.2011
99
29.6.2011
23
31.7.2011
99
30.6.2011
26
1.8.2011
99
1.7.2011
28
2.8.2011
99
2.7.2011
30
3.8.2011
99
3.7.2011
32
4.8.2011
100
4.7.2011
35
5.7.2011
39
6.7.2011
43
7.7.2011
48
8.7.2011
53
9.7.2011
59
10.7.2011
65
11.7.2011
70
12.7.2011
74
13.7.2011
78
14.7.2011
82
15.7.2011
85
16.7.2011
88
17.7.2011
90
Tabela 114: Kudoš 2011, % leta II generacije
161
Irig Kudos 2011
100
90
80
70
% leta
60
50
40
30
20
I generacija
II generacija
10
0






0
200
400
600
800
Akumulirani stepen dani od biofix-a
1000
1200
Početak leta I generacije: 21.04.2011 - 113 DD (1.januar)
50% leta I generacije: 14.05.2011.- 109 DD
Kraj leta prve generacije :17.06.2011 – 118 DD
Početak leta II generacije :16.06.2011 -469 DD
50% leta II generacije: 8.07.2011-708 DD
Kraj leta II generacije: 4.08.2011 -1059 DD
162
Datum
% leta
Datum
% leta
22.4.2012
1
26.5.2012
85
23.4.2012
1
27.5.2012
86
24.4.2012
2
28.5.2012
87
25.4.2012
2
29.5.2012
87
26.4.2012
3
30.5.2012
88
27.4.2012
4
31.5.2012
90
28.4.2012
7
1.6.2012
91
29.4.2012
11
2.6.2012
92
30.4.2012
15
3.6.2012
93
1.5.2012
21
4.6.2012
94
2.5.2012
29
5.6.2012
95
3.5.2012
36
6.6.2012
95
4.5.2012
41
7.6.2012
96
5.5.2012
47
8.6.2012
97
6.5.2012
51
9.6.2012
97
7.5.2012
54
10.6.2012
98
8.5.2012
56
11.6.2012
98
9.5.2012
58
12.6.2012
99
10.5.2012
61
13.6.2012
99
11.5.2012
64
14.6.2012
99
12.5.2012
68
15.6.2012
99
13.5.2012
68
16.6.2012
99
14.5.2012
68
17.6.2012
99
15.5.2012
69
18.6.2012
100
16.5.2012
70
17.5.2012
70
18.5.2012
71
19.5.2012
73
20.5.2012
75
21.5.2012
78
22.5.2012
79
23.5.2012
80
24.5.2012
82
25.5.2012
83
Tabela 115: Kudoš 2012, % leta I generacije
163
Datum
% leta
Datum
% leta
17.6.2012
1
13.7.2012
93
18.6.2012
2
14.7.2012
95
19.6.2012
4
15.7.2012
96
20.6.2012
5
16.7.2012
96
21.6.2012
8
17.7.2012
97
22.6.2012
10
18.7.2012
98
23.6.2012
13
19.7.2012
98
24.6.2012
17
20.7.2012
99
25.6.2012
20
21.7.2012
99
26.6.2012
23
22.7.2012
99
27.6.2012
26
23.7.2012
99
28.6.2012
30
24.7.2012
99
29.6.2012
35
25.7.2012
100
30.6.2012
40
1.7.2012
46
2.7.2012
52
3.7.2012
58
4.7.2012
63
5.7.2012
69
6.7.2012
73
7.7.2012
77
8.7.2012
81
9.7.2012
85
10.7.2012
88
11.7.2012
90
12.7.2012
92
Tabela 116: Kudoš 2012, % leta II generacije
164
Irig Kudos 2012
100
90
80
70
% leta
60
50
40
30
20
I generacija
II generacija
10
0
0
200
400
600
800
Akumulirani stepen dani od biofix-a
1000
1200
Grafik 56






Početak leta I generacije: 22.04.2012 – 112 DD (1.januar)
50% leta I generacije: 06.05.2012.- 124 DD
Kraj leta prve generacije :18.06.2012 – 487 DD
Početak leta II generacije :17.06.2012 -471 DD
50% leta II generacije: 02.7.2012-707 DD
Kraj leta II generacije:25.07.2012 -1062 DD
Model za prezimljujuće larve šljivinog smotavca
Model se sastoji od sistema diferencijalnih jednačina u kojima je implementrian parametar DD odnosno
vreme izraženo u stepen danima potrebno za razvojni stadijum prezimljujude larve. Ulazni parametar u
model su dnevni doprinosi akumulaciji, a izlazni parametar su brojnosti odraslog leptira šljivinog
smotavca.
Koristedi ovaj algoritam može približno da se utvrdi vreme potrebno za razvojni stadijum prezimljujude
larve šljivinog smotavca na teritoriji Vojvodine izraženo u stepen danima, tako što se u model
165
implementira ono vreme koje daje najbolje rezulate simulacije. Za šljivinog smotavca se pokazalo da je
230 DD fenološko vreme koje daje najbolje rezultate, koji su prikazani na graficima u nastavku.
60
50
40
Broj Imaga
30
Model
20
10
0
1.4.2012
21.4.2012
11.5.2012
31.5.2012
20.6.2012
Grafik 57: Apatin 2012
16
14
12
10
Broj Imaga
8
Model
6
4
2
0
2.4.2011 17.4.2011 2.5.2011 17.5.2011 1.6.2011 16.6.2011
Grafik 58: Banatski Monoštor 2011
166
60
50
40
Broj Imaga
30
Model
20
10
0
12.3.2012 1.4.2012 21.4.2012 11.5.2012 31.5.2012 20.6.2012
Grafik 59: Banatski Monoštor 2012
50
45
40
35
30
25
Broj Imaga
20
Model
15
10
5
0
12.3.2012 1.4.2012 21.4.2012 11.5.2012 31.5.2012 20.6.2012
Grafik 60: Bačka Topola 2012
167
45
40
35
30
25
Broj Imaga
20
Model
15
10
5
0
18.3.2011 7.4.2011 27.4.2011 17.5.2011 6.6.2011 26.6.2011
Grafik 61: Crvena Crkva 2011
50
45
40
35
30
25
Broj Imaga
20
Model
15
10
5
0
12.3.2012 1.4.2012 21.4.2012 11.5.2012 31.5.2012 20.6.2012
Grafik 62: Crvena Crkva 2012
168
14
12
10
8
Broj Imaga
6
Model
4
2
0
7.4.2011
27.4.2011
17.5.2011
6.6.2011
26.6.2011
Grafik 63: Lukidevo 2011
30
25
20
Broj Imaga
15
Model
10
5
0
1.4.2012
21.4.2012
11.5.2012
31.5.2012
20.6.2012
Grafik 64: Lukidevo 2012
169
45
40
35
30
25
Broj Imaga
20
Model
15
10
5
0
18.3.2011 7.4.2011 27.4.2011 17.5.2011 6.6.2011 26.6.2011
Grafik 65: Novi Kneževac 2011
90
80
70
60
50
Broj Imaga
40
Model
30
20
10
0
1.4.2012
21.4.2012
11.5.2012
31.5.2012
20.6.2012
Grafik 66: Novi Kneževac 2012
170
20
18
16
14
12
Broj Imaga
10
Model
8
6
4
2
0
1.4.2012
21.4.2012
11.5.2012
31.5.2012
20.6.2012
Grafik 67: Platičevo 2012
14
12
10
8
Broj Imaga
6
Model
4
2
0
7.4.2011
27.4.2011
17.5.2011
6.6.2011
26.6.2011
Grafik 68: Senta 2011
171
18
16
14
12
10
Broj Imaga
8
Model
6
4
2
0
1.4.2012
21.4.2012
11.5.2012
31.5.2012
20.6.2012
Grafik 69: Senta 2012
30
25
20
Broj Imaga
15
Model
10
5
0
7.4.2011
27.4.2011
17.5.2011
6.6.2011
26.6.2011
Grafik 70: Sutjeska 2011
172
60
50
40
Broj Imaga
30
Model
20
10
0
12.3.2012 1.4.2012 21.4.2012 11.5.2012 31.5.2012 20.6.2012
Grafik 71: Sutjeska 2012
90
80
70
60
50
Broj Imaga
40
Model
30
20
10
0
12.3.2012 1.4.2012 21.4.2012 11.5.2012 31.5.2012 20.6.2012
Grafik 72: Kikinda 2012
173
Zaključak i dalji razvoj modela
 Model za jabukovog smotavca se pokazao kao dobar alat za najavljivanje bioloških događaja u
uslovima spoljašnje sredine. Ukoliko je greška u prognozi pojave prvog leptira mala, može da se
smatra da se i najava ostalih bioloških događaja približno podudara sa biološkim događajima u
razvojnom ciklusu jabukovog smotavca u vodnjaku. U cilju poboljšanja prognoze pojave prvog
leptira u model de od sledede sezone da bude uveden meteorološki parametar količina padavina
jer se u 2012 godini pokazalo da je kiša u drugoj polovini aprila odložila pojavu prvog leptira u
vodnjacima.
 Prvi rezultati simulacije modela za šljivinog smotavca pokazuju da izabrana matematička metoda
na pravilan način opisuje biologiju ovog štetnog organizma, stoga se planira proširivanje ovog
modela i za ostale faze u životnom ciklusu šljivinog smotavca.
 Osim modela za jabukovog i šljivinog smotavca u planu je i izrada modela za kukuruznog
plamenca
174
Informaciona infrastruktura u službi Monitoringa 2012
Ovaj deo izveštaja odnosi si na informacionu infrastrukturu u Pokrajinskom centru prognozno –
izveštajne službe zaštite bilja AP Vojvodine koja je delom ved postojala a delom je razvijena i koršdena
za potrebe monitoringa štetnih organizama 2012. godine.
Hardverska infrastruktura
Ukratko, osnovu hardverske infrastrukture čini produkcioni server IBM Server 3650 X3 koji je
postavljen u Pokrajinskom centru. Server je povezan na internet pomodu MikroTik antene bežičnim
linkom. Propusna mod linka je na početku je bila 2 Mbit/s a kasnije tokom Monitoringa je povedana
na 10 Mbit/s (simetrično, "up/down-load"). Server je povezan na neprekidno napajenje General
Electric od 1000VA koje, u slučaju nestanka struje, omogudava autonomiju rada Servera od 45
minuta. U Pokrajinskom centru je organizovan Domen PIS u koji su uključeni korisnici iz Pokrajinskog
centra. Takođe, za korisnike iz Pokrajinskog centra uspostavljen je intranet PIS (Ilustracija 3: domen PIS,
intranet korisnici).
Ilustracija 3: domen PIS, intranet korisnici
Područni centri pristupaju serveru PIS koristedi internet. Razvijena je sistemska infrastruktura koja
omogudava, korisnicima iz Područnih centara, da rade na sa serveru istim kapacitetom kao korisnici
koji pristupaju serveru u intranet režimu (Ilustracija 4: pristup Područnih centara na server PIS).
175
Ilustracija 4: pristup Područnih centara na server PIS
Softverska infrastruktura
Ovo je mnogo dinamičnija komponenta informacione infrastrukture jer je podložnija češdim
izmenama i prilagođavanjima u zavisnosti od namera i specifičnih potreba tokom monitoringa. Za
potrebe Monitoringa 2012. godine Pokrajinski centar je softversku infrastrukturu organizovao tako
što je:

sistemsku infrastrukturu bazirao na Windows Small Business Server 2008 Standard Edition
(SBS) koji predstavlja integrisano serversko okruženje s tim što je, u značajnijoj meri nego
ranije, iskoristio ugrađene tehnologije i
 aplikacionu infrastrukturu bazirao na kombinaciji prilagođenja funkcionalnosti jezgarnih
(engl. core) aplikacija koje su deo SBS okruženja i namenskih aplikacija pisanih u
Pokrajinskom centru.
Sistemska infrastruktura
Svi softveri koji su korišdeni na produkcionom serveru tokom Monitoringa 2012 izvršavali su se u
okruženju Window Server 2008 kao operativnog sistema i ovde de biti nabrojani samo osnovni:


za potrebe komunikacije elektronskom poštom korišden je Microsoft Exchange Server,
za potrebe publikovanja sadržaja na vebu korišden je veb server Internet Information
Services (IIS),
176

za potrebe kolaboracije tj. razmene fajlova i podataka između korisnika korišden je Windows
Share Point Services (WSS),
 za potrebe provere identiteta korisnika primenjen je dvo-stepeni metod autentikacije i
autorizacije i
 za potrebe sigurnosne zaštite Servera i klijentskih mašina u Domenu PIS korišden je Sophos.
Aplikaciona infrastruktura
Aplikaciona infrastruktura koja je korišdena u Monitoringu 2012 je potpuno nova i pripremljena je
tako da zadovolji potrebe za prikupljanjem, obradom i prikazivanjem izvornih i obrađenih podataka.
Za potrebe prikupljanja i prikazivanja prikupljenih i obrađenih podataka, u Pokrajinskom centru, su
razvijene veb aplikacije "Interni sajt PIS" i "Portal PIS".
Prognozno-izveštajna služba u procesu monitoringa štetnih organizama radi sa više različitih vrsta
podataka između kojih postoji višestruka povezanost. U cilju jasnijeg sagledavanja prirode svake od
vrsta podataka, podaci su razvrstani u različite grupe podataka.
Grupe podataka (Ilustracija 5: rad sa različitim grupama podataka tokom Monitoringa 2012)i veb aplikacije koje
se koriste za prikupljanje (obradu)/prikaz ovih podataka su:





izvorni biološki podaci (Interni sajt/Portal),
izvorni meteorološki podaci (Interni sajt/Portal),
obrađeni bio-meteorološki podaci (Interni sajt/Portal),
ogledi (Interni sajt) i
preporuke i prilozi (Portal).
Ilustracija 5: rad sa različitim grupama podataka tokom Monitoringa 2012
Tokom Monitoringa 2012 Pokrajinski centar je realizovao viši nivo integrisanosti prilikom prikupljanja
izvornih podataka i prikaza obrađenih podataka nego što je to bio slučaj tokom prethodne dve
sezone monitoringa. Prvi put su bile razvijene i realizovane veb strane za integrisano beleženje
rezultata ogleda.
177
Interni sajt Prognozno-izveštajne službe
Interni sajt PIS (Ilustracija 6: organizacija Internog sajta PIS) namenjen je korisnicima u okviru sistema
Prognozno-izveštajne službe. Služi kao centralni repozitorijum svih informacija (numeričkih i
tekstualnih podataka koji se nalaze u tabelama kao i različitih tipova fajlova) i predstavljaju rezultate
rada na pradenju štetnih organizama.
Ilustracija 6: organizacija Internog sajta PIS
U središtu ovog veb rešenja nalazi se Microsoft-ova Remote Web Workplace (RWW) platforma. Ova
platforma omogudava, ranije definisanim korisnicima a to su u ovom slučaju korisnici iz Pokrajinskog i
svih Područnih centara, pristup Internom sajtu PIS sa bilo koje lokacije korišdenjem veb brauzera.
Zbog specifičnosti rešenja i ugrađenih tehnologija brauzer izbora je "Internet Explorer". Iz
bezbednosnih razloga sav saobradaj preko Internog sajta PIS je kriptovan. Takođe, korisnici Internog
sajta PIS imaju na raspolaganju veb mejl servis preko Outlook Web Access (OWA) aplikacije.
Konekciju na Interni sajt PIS je mogude ostvariti i korišdenjem mobilnih uređaja. Sajt je optimizovan
za pristup uređajima koji rade pod Windows Mobile familijom operativnih sistema.
Terenski rezultati
Izvorne biološke podatke čine podaci o štetnim organizmima i biljkama domadinima. Jedan terenski
rezultat čini skup podataka koji čine informacije o lokaciji monitoringa, štetnom organizmu, biljci
domadinu i alatu. Osnovna obeležja lokacije monitoringa su: region, punkt i mesto osmatranja. Svako
mesto osmatranja ima svog osmatrača. Fizički, struktura podataka je organizovana na slededi način:

osmatrači(Slika 12 i Slika 13),
178


lokacije monitoringa (Slika 14 i Slika 15),
podaci o raspoređenim alatima,
o podaci o automatskim meteorološkim stanicama (Slika 16 i Slika 17),
o podaci o feromonskim klopkama (Slika 18 i Slika 19) i
o podaci o svetlosnim lampama (Slika 20 i Slika 21),
 podaci o terenskim rezultatima,
o terenski rezultati (čitanja) sa feromonskih klopki (Slika 22 i Slika 23),
o terenski rezultati (čitanja) sa svetlosnih lampi (Slika 24 i Slika 25),
o terenski rezultati (čitanja) vizuelnih pregleda patogena (Slika 26 i Slika 27)
o terenski rezultati (čitanja) vizuelnih pregleda štetočna (Slika 28 i Slika 29)
Svi podaci obuhvadeni grupom podataka Terenski rezultati detaljno su prezentovani u izveštajima
Pokrajinskog centra i Područnih centara.
Zajednički dokumenti
Izvorni meteorološki podaci i obrađeni bio-meteorološki podaci svakodnevno su publikovani u delu
Internog sajta koji se zove Zajednički dokumenti (Slika 30). Sami podaci su dati u formi Excel fajlova.
Izvorni meteorološki podaci su registrovani pomodu mreže od 53 automatske meteorološke stanice
tipa Metos proizvođača Pessl Instruments. Podaci su svakodnevno prevlačeni i publikovani na
Internom sajtu (Slika 31).
Obrađeni bio-meteorološki podaci su dati u posebnim fajlovima za svaki štetni organizam posebno.
Na ovaj način su obrađeni izvorni biološki i meteorološki podaci u zavisnosti od temperaturskih
pragova razvida štetnih organizama (ako su poznati) ili u zavisnosti od neke druge veličine koja se
računa (Slika 32 i Slika 33). Podaci iz Zajedničkih dokumenata prezentovani su u izveštajima koje su dali
Pokrajinski centar i Područni centri svaki centar za svoj monitoring.
Ogledi
Za potrebe pradenja podataka iz ogleda koji su rađeni tokom Monitoringa 2012 izrađen je skup veb
stranica za unos i prikaz podataka iz ogleda.
Na uvodnoj veb strani dat je prikaz osnovnih podataka o ogledima (Slika 34).
Izrađeno je ukupno 32 veb strana koje imaju, svaka svoju formu za unos podataka i jednu ili više
formi za tabelarni prikaz podataka. Za svaku veb stranu, tamo gde je to bilo potrebno, razvijen je
poseban šifarnik oznaka naziva kolona.
Lista glavnih veb strana za unos i prikaz podataka iz ogleda:
1. Venturia inaequalis (Slika 35 i Slika 36)
2. Ocene: venturia inaequalis (Slika 37 i Slika 38)
3. Fusarium graminearum/gibberella zeae (Slika 39 i Slika 40)
4. Fusarium spp. konačne ocene (Slika 41 i Slika 42)
5. Carpocapsa pomonella (Slika 43 i Slika 44)
6. Lobesia botrana vizuelna osmatranja (Slika 45 i Slika 46)
179
7. Lobesia botrana tretmani (Slika 47 i Slika 48)
8. Ocene: lobesia botrana I gen (Slika 49 i Slika 50)
9. Ocene: lobesia botrana II gen (Slika 51 i Slika 52)
10. Cercospora beticola 2dDIV (Slika 53)
11. Cercospora beticola tretmani (Slika 54 i Slika 55)
12. Ocene: cercospora beticola (Slika 56 i Slika 57)
13. Peronospora destruktor uslovi za infekciju po DMI (Slika 58 i Slika 59)
14. Peronospora destruktor uslovi za infekciju po MC (Slika 60 i Slika 61)
15. Peronospora destructor tretmani (Slika 62 i Slika 63)
16. Ocene: peronospora destructor (Slika 64 i Slika 65)
17. Phytophtora infestans - infection progress "PIIP" (Slika 66 i Slika 67)
18. Phytophtora infestans – "NoBlight" (Slika 68 i Slika 69)
19. Phytophtora infestans - tretmani (Slika 70 i Slika 71)
20. Phytophtora infestans - ocene (Slika 72 i Slika 73)
21. Ostrinia nubilalis - kukuruz - vizuelna osmatranja jajnih legala (Slika 74 i Slika 75)
22. Ostrinia nubilalis - kukuruz - vizuelna osmatranja gusenica (Slika 76 i Slika 77)
23. Ostrinia nubilalis - kukuruz - tretmani (Slika 78 i Slika 79)
24. Ocene: ostrinia nubilalis - kukuruz - prva ocena - pred berbu/mlečna zrelost (Slika 80 i Slika 81)
25. Ocene: ostrinia nubilalis - kukuruz - druga ocena - kratko pre žetve (Slika 82 i Slika 83)
26. Ostrinia nubilalis - paprika - vizuelna osmatranja jajnih legala (Slika 84 i Slika 85)
27. Ostrinia nubilalis - paprika - vizuelna osmatranja gusenica (Slika 86 i Slika 87)
28. Ostrinia nubilalis - paprika - tretmani (Slika 88 i Slika 89)
29. Ocene: ostrinia nubilalis - paprika - ocene u berbi (Slika 90 i Slika 91)
30. Helicoverpa armigera vizuelna osmatranja jaja (Slika 92 i Slika 93)
31. Helicoverpa armigera vizuelni pregledi gusenica (Slika 94 i Slika 95)
32. Helicoverpa armigera tretmani (Slika 96 i Slika 97)
180
Portal Prognozno-izveštajne službe
Portal PIS je web aplikacija koja je okrenuta ka najširem auditorijumu tj. ka svima onima koji su
zainteresovani za informacije iz domena rada Prognozno-izveštajne službe AP Vojvodine.
Pristup Portalu imaju svi zainteresovani preko adrese www.pisvojvodina.com. Anonimni korisnici (oni
koji pristupaju Portalu bez prijavljivanja) imaju mogudnost da čitaju sadržaj Portala. Korisnici iz
sistema PIS imaju različita ovlašdenja u zavisnosti od uloge koju imaju u Sistemu.
Koordinatori Područnih centara imaju ovlašdenja da pišu i uređuju preporuke, priloge, foto-albume i
specijalizovane vesti. Napisane preporuke i prilozi najpre dobijaju status "nerešeno" (engl. pending)
jer čekaju na validaciju. Sistemski generisanim mejlovima validatori se obaveštavaju da postoji
sadržaj koji čeka na validaciju. Po odobrenju za objavljivanje sadržaj biva publikovan na odgovarajudoj
veb strani na Portalu.
Organizacija sadržaja na Portalu
Šematski prikaz oraganizacije sadržaja na Portalu je dat na "Ilustracija 7: organizacija sadržaja na Portalu PIS".
Portal je organizovan tako da na naslovnoj strani daje najaktuelnije i najvažnije informacije u
zavisnosti od perioda (sezone) monitoringa.Takođe, na veb stranama Regiona, prikaz priloga je
urađen tako da su najnoviji prilozi na prvim mestima.
Na naslovnoj strani prikazane su sledede informacije (Slika 98):

naslovi najnovijih preporuka kao i veze ka samim preporukama ,

veza ka veb strani sa prikazom svih datih preporuka,

veze ka veb stranama drugih institucija,

vesti iz Pokrajinskog centra,

vesti iz laboratorija,

mišljenja eksperata,

veze ka veb stranama Područnih centara,

veza ka veb strani na kojoj se nalaze parametri za pristup izmerenim meteorološkim
podacima na automatskim meteorološkim stanicama u sistemu PIS koji se nalaze na veb
strani www.fieldclimate.com,

uputstva za korišdenje Portala,

kontakt podaci.
181
Ilustracija 7: organizacija sadržaja na Portalu PIS
Preporuke
Preporuke su informacije najvišeg nivoa obrade. Po svojoj strukturi predstavljaju tekstualnu formu
obogadenu fotogrfijom, grafičkim i tabelarnim sadržajem.
Obeležja preporuke su: naslov preporuke, region za koji se izdaje preporuka, štetni organizam za koji
se izdaje preporuka i datum izdavanja preporuke. Obeležja preporuke su prikazane tabelarno a u
zaglavlju tabele se nalaze navedena obeležja. Pomodu ovih obeležja prikaz objavljenih preporuka se
može sortirati i filtrirati (Slika 99).
182
Sortiranje omogudava da se redosled prikaza preporuka presloži po izabranom obeležju u rastudem ili
opadajudem poretku. Preporuke koje su objavljene na Portalu mogu se sortirati po naslovu, regionu i
datumu.
Filtriranje omogudava da se prikažu samo preporuke određenog naslova i (ili) iz određenog regiona i
(ili) za određenog štetnog organizma i (ili) izdate određenog datuma. Sam naslov preporuke je veza
(link) ka sadržaju preporuke.
Opis štetnog organizma za koji se daje preporuka može se nadi na veb strani Katalog štetnih
organizama. Do opisa se dolazi pomodu veze koju predstavlja tekst naziv štetnog organizma koji se
nalazi u svakom redu tabele sa obeležjima preporuka (Slika 101 i Slika 102)
Pegled preporuka: preporuke se mogu pregledati pojedinačno (Slika 100 i Slika 103)ili pomodu RSS (eng.
Reach Site Summary) koji daje pregled preporuka u kontinuitetu pomodu prelomljene veb strane
(Slika 104).
Terenski rezultati 2012
Na strani Terenski rezultati 2012 dati su ulovi imaga na po alatima: feromonske klopke i svetlosne
lampe (Slika 106). Dalje, izborom štetnog organizma za prikaz dobija se veb strana sa tabelarnim
prikazom broja ulovljenih imaga po lokacijama monitoringa (Slika 107).
Terenski rezultati 2011
Na strani Terenski rezultati 2011 dati su obrađeni podaci iz Monitoringa 2011 (Slika 108). Ovi podaci
obuhvataju vrednosti ulova na feromonskim klopkama i svetlosnim lampama, grafički prikaz
dinamike leta i prostornu distribuciju ulova na teritoriji AP Vojvodine (Slika 109).
Prilozi
Na stranama regiona dati su prilozi koje su napisali koordinatori. Prilog sadrži informacije o stanju
useva/zasada na datom regionu u datom periodu monitoringa (Slika 110). Takođe, na ovim stranama
se nalazi kalendarski prikaz objavljenih priloga (Slika 111) kao i foto-album (Slika 112) sa snimljenim
fotogrfijama vezanim za monitoring.
183
Slike iz veb aplikacija PIS
Slika 9: prijava na Interni sajt PIS
Slika 10: Nakon prijave sledi izbor provere mejla ili rad sa fajlovima i podacima
184
Slika 11: Interni sajt PIS, veb strana za rad sa ternskim rezultatima
185
Slika 12: forma za unos podataka o osmatračima
186
Slika 13: tabelarni prikaz podataka o osmatračima
187
Slika 14: forma za unos podataka o lokacijama monitoringa
188
Slika 15: tabelarni prikaz podataka o lokacijama monitoringa
189
Slika 16: forma za unos podataka o automatskim meteorološkim stanicama
190
Slika 17: tabelarni prikaz podataka o automatskim meteorološkim stanicama
191
Slika 18: forma za unos podataka o feromonskim klopkama
192
Slika 19: tabelarni prikaz podataka o feromonskim klopkama
193
Slika 20: forma za unos podataka o svetlosnim lampama
194
Slika 21: tabelarni prikaz podataka o svetlosnim lampama
195
Slika 22: forma za unos podataka o čitanjima feromonskih klopki
196
Slika 23: tabelarni prikaz podataka o čitanjima feromonskih klopki
197
Slika 24: forma za unos podataka o čitanjima svetlosnih lampi
198
Slika 25: tabelarni prikaz podataka o čitanjima svetlosnih lampi
199
Slika 26: forma za unos podataka o čitanjima vizuelnih pregleda patogena
200
Slika 27: tabelarni prikaz podataka o čitanjima vizuelnih pregleda patogena
201
Slika 28: forma za unos podataka o čitanjima vizuelnih pregleda štetočina
202
Slika 29: tabelarni prikaz podataka o čitanjim vizuelnih pregleda štetočina
203
Slika 30: tabela sa podacima o fajlovima sa obrađenim biometeorološkim podacima
204
Slika 31: primer srednjih dnevnih vrednosti meteoroloških parametara
205
Slika 32: primer računatih veličina DIV, dvodnevni DIV i infekcioni rizik za cercospora beticola
206
Slika 33: primer obrađenih bio-meteoroloških veličina računanjem akumulisanih stepen-dana i čitanjem ulova ostrinia nubilalis na svetlosnoj lampi
207
Slika 34: deo veb strane sa delom osnovnih podataka o ogledima
208
Slika 35: deo forme za unos podataka o ogledu, venturia inaequalis
209
Slika 36: deo tabelarnog prikaza unesenih podataka o ogledu, venturia inaequalis
210
Slika 37: deo forme za unos podataka za ocene ogleda, venturia inaequalis
211
Slika 38: deo tabelarnog prikaza podataka o oceni ogleda, venturia inaequalis
212
Slika 39: deo forme za unos podataka iz ogleda fusarium graminearum/gibberella zeae
213
Slika 40: deo tabelarnog prikaza podataka iz ogleda fusarium graminearum/gibberella zeae
214
Slika 41: deo forme za unos ocena ogleda fusarium spp.
215
Slika 42: deo tabelarnog prikaza ocena ogleda fusarium spp.
216
Slika 43: deo forme za unos podataka iz ogleda carpocapsa pomonella
217
Slika 44: deo tabelarnog prikaza podataka iz ogleda carpocapsa pomonella
218
Slika 45: forma za unos podataka iz ogleda lobesia botrana - vizuelna osmatranja
219
Slika 46: tabelarni prikaz podataka iz ogleda lobesia botrana- vizuelna osmatranja
220
Slika 47: deo forme za unos podataka iz ogleda lobesia botrana – tretmani
221
Slika 48: tabelarni prikaz podatka iz ogleda lobesia botrana – tretmani
222
Slika 49: deo forme za unos podataka iz ogleda lobesia botrana - ocene I generacije
223
Slika 50: deo tabelarnog prikaza podataka iz ogleda lobesia botrana - ocene I generacije
224
Slika 51: deo forme za unos podataka iz ogleda lobesia botrana - ocene II generacije
225
Slika 52: deo tabelarnog prikaza podataka iz ogleda lobesia botrana - ocene II generacije
226
Slika 53: deo tabelarnog prikaza podataka iz ogleda cercospora beticola - meteorološki parametri i izrčunate veličine DIV, 2dDIV i IR
227
Slika 54: forma za unos podataka iz ogleda cercospora beticola – tretmani
228
Slika 55: tabelarni prikaz podataka iz ogleda cercospora beticola - tretmani
229
Slika 56: deo forme za unos podataka iz ogleda cercospora beticola - ocene
230
Slika 57: deo tabelarnog prikaza podataka iz ogleda cercospora beticola – ocene
231
Slika 58: forma za unos podataka iz ogleda peronospora destructor - uslovi za infekciju po Downy Mildew Infection
232
Slika 59: tabelarni prikaz podataka iz ogleda peronospora destructor - uslovi za infekciju po Downy Mildew Infection
233
Slika 60: forma za unos podataka iz ogleda peronospora destructor - uslovi za infekciju po MilionCast
234
Slika 61: tabelarni prikaz podataka iz ogleda peronospora destructor - uslovi za infekciju po MilionCast
235
Slika 62: forma za unos podataka iz ogleda peronospora destructor – tretmani
236
Slika 63: tabelarni prikaz podatka iz ogleda peronospora destructor – tretmani
237
Slika 64: deo forme za unos podataka iz ogleda peronospora destructor - ocene
238
Slika 65: tabelarna forma za prikaz podataka iz ogleda peronospora destructor – tretmani
239
Slika 66: forma za unos podataka iz ogleda phytophtora infestans - infection progress
240
Slika 67: tabelarni prikaz podataka iz ogleda phytophtora infestans - infection progress
241
Slika 68: forma za unos podataka iz ogleda phytophtora infestans - uslovi za infekciju po NoBlight
242
Slika 69: tabelarni prikaz podataka iz ogleda phytophtora infestans - uslovi za infekciju po NoBlight
243
Slika 70: forma za unos podataka iz ogleda phytophtora infestans – tretmani
244
Slika 71: tabelarni prikaz podataka iz ogleda phytophtora infestans – tretmani
245
Slika 72: deo forme za unos podataka iz ogleda phytophtora infestans – ocene
246
Slika 73: deo tabelarnog prikaza podataka iz ogleda phytophtora infestans – ocene
247
Slika 74: forma za unos podataka iz ogleda ostrinia nubilalis – kukuruz - vizuelna osmatranja jajnih legala
248
Slika 75: deo tabelarnog prikaza podataka iz ogleda ostrinia nubilalis – kukuruz - vizuelna osmatranja jajnih legala
249
Slika 76: forma za unos podataka iz ogleda ostrinia nubilalis - kukuruz - vizuelna osmatranja gusenica
250
Slika 77: deo tabelarnog prikaza podataka iz ogleda ostrinia nubilalis - kukuruz - vizuelna osmatranja gusenica
251
Slika 78: deo forme za unos podataka iz ogleda ostrinia nubilalis - kukuruz – tretmani
252
Slika 79: tabelarni prikaz podataka iz ogleda ostrinisa nubilalis - kukuruz – tretmani
253
Slika 80: forma za unos podataka iz ogleda ostrinia nubilalis - kukuruz - prva ocena - infestirane biljke
254
Slika 81: tabelarni prikaz podataka iz ogleda ostrinia nubilalis - kukuruz - prva ocena - infestirane biljke
255
Slika 82: forma za unos podataka iz ogleda ostrinia nubilalis - kukuruz - druga ocena – kratko pre žetve
256
Slika 83: tabelarni prikaz podataka iz ogleda ostrinia nubilalis - kukuruz - druga ocena – kratko pre žetve
257
Slika 84: forma za unos podtaka iz ogleda ostrinia nubilalis - paprika - vizuelna osmatranja jajnih legala
258
Slika 85: tabelarni prikaz podataka iz ogleda ostrinia nubilalis - paprika - vizuelna osmatranja jajnih legala
259
Slika 86: forma za unos podataka iz ogleda ostrinia nubilalis - paprika - vizuelna osmatranja gusenica
260
Slika 87: tabelarni prikaz podataka iz ogleda ostrinia nubilalis - paprika - vizuelna osmatranja gusenica
261
Slika 88: forma za unos podataka iz ogleda ostrinia nubilalis - paprika – tretmani
262
Slika 89: tabelarni prikaz podataka iz ogleda ostrinia nubilalis - paprika – tretmani
263
Slika 90: forma za unos podataka iz ogleda ostrinia nubilalis - paprika - ocene u berbi
264
Slika 91: tabelarni prikaz podataka iz ogleda ostrinia nubilalis - paprika - ocene u berbi
265
Slika 92: forma za unos podataka iz ogleda helicoverpa armigera - vizuelna osmatranja jaja
266
Slika 93: deo tabelarnog prikaza podataka iz ogleda helicoverpa armigera - vizuelna osmatranja jaja
267
Slika 94: forma za unos podataka iz ogleda helicoverpa armigera - vizuelni pregledi gusenica
268
Slika 95: deo tabelarnog prikaza podataka iz ogleda helicoverpa armigera - vizuelni pregledi gusenica
269
Slika 96: deo forme za unos podataka iz ogleda helicoverpa armigera – tretmani
270
Slika 97: tabelarni prikaz podataka iz ogleda helicoverpa armigera - tretmani
271
Slika 98: deo naslovne strane Portala
272
Slika 99: deo naslovne strane Portala sa listom datih preporuka; lista je filtrirana da pokaže samo preporuke iz regiona Vršac i sortirana po datumima u opadajudem poretku
273
Slika 100: deo veb strane sa delom liste sa svim datim preporukama
274
Slika 101: veb strana Katalog štetnih organizama
275
Slika 102: primer za opis jednog štetnog organizma (ostrinia nubilalis - kukuruzni plamenac)
276
Slika 103: primer jedne objavljene preporuka
277
Slika 104: deo veb strane za prikaz datih preporuka preko RSS umetaka
278
Slika 105: veb strana sa parametrima i linkom za pristup podacima sa automatskim meteoroloških stanica u sistemu PIS
279
Slika 106: veb strana za prikaz terenskih rezultata iz 2012. godine
280
Slika 107: deo veb strane sa prikazom broja ulovljenih imaga žičara tokom monitoringa 2012.
281
Slika 108: deo veb strane za prikaz terenskih rezultata iz monitoringa 2011.
282
Slika 109: deo veb strane za prikaz podataka o breskvinom smotavcu iz monitoringa 2011.
283
Slika 110: deo veb strane za prikaz priloga iz regiona Novi Sad
284
Slika 111: kalendarski prikaz datih priloga za region Zrenjanin tokom jula meseca 2012.
285
Slika 112: primer foto-alubuma za grupisanjem fotografija po štetnim organizmima
286
287
Download

Izvestaj_2012_APV - Portal Prognozno