IZVEŠTAJ O AKTIVNOSTIMA
Septembar – decembar 2012.
Kao i do sada, donosimo kratak izveštaj o aktivnostima Žena u crnom u navedenom periodu a
ukoliko vas zanimaju opširnije informacije, možete ih naći na našem web-sajtu
www.zeneucrnom.org ili nam se obratite putem mail: [email protected]
Unapred se solidarno zahvaljujemo.
Ulične akcije: U ovom izveštajnom periodu organizovale smo:
- komemoracije/obeležavanje važnih datuma zločina počinjenih u naše ime
- feminističke, antifašističke, antiratne, antirasističke, antimilitarističke...
Ovo je hronološki prikaz pomenutih akcija:
12. septembra, Beograd: “Sve smo mi Pussy Riot – sloboda za Pussy Riot”: feminističkiantiklerikalni performans pred ambasadom Ruske federacije u Beogradu sa zahtevom za
oslobađanjem tri članice feminističko-anarhističkog pank kolektiva Pussy Riot. One su, februara
2012, u crkvi u Moskvi izvele pank molitvu „Sveta Marijo, oteraj Putina”.
Zbog takvog umetničkog čina nenasilnog otpora sa protiv Putinovog režima, kao i
fundamentalizma Ruske pravoslavne crkve, Pussy Riot su osuđene u avgustu 2012. godine na dve
godine zatvora. U ovoj akciji solidarnosti u organizaciji ŽuC- a t Act Women učestvovalo je oko
četrdeset aktivistkinja.
21. septembar, Beograd: Stop kasetnoj municiji - akcija organizovana na Svetski dan mira –
nastavak akcije koju je ŽuC započeo u junu da bi izvršile pritisak na institucije Srbije da potpišu
Konvenciju o zabrani kasetne municije. U saradnji sa organizacijama iz Mreže Žena u crnom iz
11 gradova Srbije, organizovano je prikupljanje potpisa za peticiju za usvajanje Konvencije o
zabrani kasetne municije. Na trgovima Leskovca, Kruševca, Dimitrovgrada i Beograda i na
festivalu Feminiš u Nišu, aktivistkinje i aktivisti su 21. septembra skupljali/e potpise građanstva.
Sakupljeno je više od 900 potpisa. Potpisivanje Konvencije o zabrani kasetne municije je veoma
važno jer žrtve kasetnih bombi u Srbiji nemaju pravo na međunarodnu pomoć, jer Srbija nije
potpisala Konvenciju.
5. oktobar, Beograd – komemoracija ubistva vojnika - pred ulazom u kasarnu Vojske Srbije,
na beogradskom Topčideru 5. oktobra desetak aktivistkinja i aktivista Žena u crnom,
obeležile su, zajedno sa članovima porodica ubijenih gardista Dragana Jakovljevića i
Dražena Milovanovića. Dvojica gardista su stradali 5. oktobra 2004. u ovoj kasarni pod
nerazjašnjenim okolnostima. Osnovano se sumnja da su ubijeni jer su u kasarni videli
tadašnjeg haškog begunca Ratka Mladića. ŽuC i Centar za evroatlanske studije/CEAS
izdale su saopštenje povodom osme godišnjice ubistva gardista, izrazivši solidarnost s
roditeljima i porodicama ubijenih vojnika uz podrpku njihovoj potrazi za istinom o smrti
dvojice mladića.
10. oktobar, Beograd: “Svetski dan protiv smrtne kazne” - obeležen je po prvi put u Srbiji.
Četiri beogradske NVO (Srbija protiv smrtne kazne, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Žene u
1
crnom i ACT Women), u saradnji sa Ombudsmanom/zaštitnikom građana. Omladinke/ci iz
Studija glume Sandre Rodić-Janković odigrala su scenu iz Sofoklove „Antigone“ u dvorištu
CZKD. Zatim je novinar Miloš Vasić iznosio činjenice o istorijatu smrtne kazne u Srbiji, koja je
ukinuta u Srbiji 26. februara 2002. ACT Women su izvele su scenski spektakl „Ode glava!“,
protiv smrtne kazne. Žene u crnom i navedene organizacije su ovom akcijom potvrdile podršku
ukidanju smrtne kazne u svetu.
25. oktobra: Stop kasetnoj municiji – nastavak akcije sakupljanje peticije u Beogrdu i drugim
gradovima (13) u okviru mreže ŽuC-a: Kruševac, Dimitrovgrad, Novi Bečej, Pančevo, Leskovac,
Pančevo, N. Sad, Sombor, Pirot, Kragujevac, Vlasotince, Niš, Kraljevo); peticija je 31. 10. na
godišnjicu R1325 predata nadležnim institucijama.
30. oktobra, Beograd: Podrška LGBT organizacijama u Makedoniji - LGBT aktivisti iz Srbije,
među kojima aktivisti i aktivistkinje Žena u crnom protestovali pred zgradom ambasade
Makedonije u Beogradu sa transparentima na srpskom, engleskom, makedonskom i albanskom
jeziku. Prema istraživanju Međunarodne lezbejske i gej asocijacije, Makedonija je država sa
najvišim stepenom homofobije u Evropi. Organizatori skupa uputili su i pismo ambasadoru
Makedonije u Beogradu Ljubiši Georgievskom, u kome su osudili članove makedonske vlade,
sveštenstvo i medije koji pojačavaju netrpeljivost prema LGBT zajednici u Makedoniji.
9. novembar, Beograd: „Priznajem“ - akcija protiv poricanja zločinačke prošlosti od strane vlasti
Srbije, povodom Međunarodnog dana akcija protiv fašizma i antisemitizma. Akciju su zajedno
organizovali ŽuC i Art klinike iz Novog Sada. Mirovna/antifašistička/antiklerikalna akcija se
odvijala na više mesta: protest pred Predsedništvom Srbije, zbog poricanja zločinačke prošlosti
od strane aktuelnog predsednika Srbije a pre svega sa negiranjem genocida u Srebrenici; na
Terazijama je položeno cveće na spomenik antifašistima koji su 1941. streljani, a potom obešeni
u glavnoj beogradskoj ulici – ovim činom izražen je protest protiv istorijskog revizionizma –
izjednačavanja fašizma i antifašizma; mirovni marš je nastavljen centralnim gradskim ulicama, a
građanstvu su aktivisti/kinje su delili letke manifesta “Priznajem”
, noseći transparente: “Sramota me što je predsednik Republike četnički vojvoda”, “Vukovar nije
srpski grad”, “U Srebrenici se dogodio genocid”, “Fašizam ubija rečju i delom, ovde i sada”,
“Zahtevam da se u Beogradu podigne spomenik žrtvama genocida”, "Priznajem da je Draža
Mihailović ratni zločinac", “Priznajem da su ratni profiteri sadašnja politička i ekonomska klasa u
Srbiji”, itd. Pred Patrijaršijom Srpske pravoslavne crkve/SPC istaknute su parole “Ja sam
ateistkinja”, "Priznajem da se stidim što je Srbija crkvena država". U Srebreničkoj ulici
postavljen je na ogradi ruševine Narodne biblioteke srušene u bombardovanju 6. aprila 1941.
plakat sa crnom pozadinom na kojem je ispisano: “8372 - broj žrtava genocida u Srebrenici”. U
ovoj akciji učestvovalo je oko šezdeset (60) aktivistkinja i aktivista.
25. novembar, Beograd: “Sećamo se” – masovni performans, u okviru kampanje „16 dana
aktivizma protiv nasilja nad ženama“; u organizaciji šest feminističkih organizacija (Mreža Žene
protiv nasilja, Autonomni ženski centar, Rekonstrukcija Ženski fond, Žene u crnom, Škart+Proba
i ACT Women. 25. novembra na beogradskom Trgu Republike otkriveno je spomen-obeležje
ženama-žrtvama nasilja. Na njemu piše „Vidite li nasilje?“, „Nijedna žena manje, nijedna mrtva
više“. U masovnom performansu učestvovalo je više stotina žena iz cele Srbije.
30. novembar, Beograd: „Gradovi protiv smrtne kazne“ – međunarodna akcija protiv smrtne
kazne. Naime, već 10 godina na ovaj dan stotine gradova širom sveta osvetljavaju neki svoj
spomenik čime simbolički pokazuju da su za život a protiv smrtne kazne. Umetničku-aktivističku
akciju su organizovale sledeće organizacije: Srbija protiv smrtne kazne, Žena u crnom i Centar za
2
kulturnu dekontaminaciju, a odvijala se po gradskim uliama i završena je šetnjom do kuće u kojoj
je živela filozofkinja i antifašistkinja Ksenije Atanasijević, gde je ŽuC postavio spomen ploču 8.
marta 2012. O tome je govorila Snežana Tabački, aktivistkinja ŽuC-a.
10. decembar, Beograd: “Ugasi mrak“ – protestni marš i izložba povodom Međunarodnog dana
ljudskih prava. Sedam organizacija za mir i ljudska prava (Atina, Centar za integraciju mladih,
Labris –grupa za lezbejska ženska ljudska prava, Regionalni centar za manjine, Udruženje
studenata sa hendikepom, Udruženje Prostor i Žene u crnom organizovale su marš. Upućen je i
apel državnim institucijama, sa zahtevom: za zabranu fašističkih organizacija koje vrše represiju
nad svi drugačijim i različitim pojedincima/kama i grupama, za procesuiranje svih slučajeva
nasilja nad pripadniama/ima LGBT osobama, za uvođenje „zločina iz mržnje“ u postojeći
krivični zakonik Srbije, itd. Ovom prilikom organmizovana je u Domu omladine izložba radova
aktivistkinja i korisnika/ca programa pomenutih organizacija. U maršu je učestovalo stotinak
aktivista i aktiviskinja.
Suočavanje s prošlošću/tranziciona pravda – feministički pristup
Ovo je jedna od najvažnijih aktivnosti Žena u crnom. Sastoji se od mnoštva segmenata: uličnih
akcija, radionica, predavanja, stvaranje različitih modela tranzicione pravde sa feminističkog
stanovišta, saradnje sa srodnim organizacijama u vidu zajedničkih akcija, (kampanja,
konsultativnih sastanka).
Posećivanje mesta zločina počinjenih u naše ime:
U ovom izveštajnom periodu Žene u crnom su posetile:
18. oktobar, Lovas, Hrvatska: komemoracija povodom 21 godina od ubistva 70 hrvatskih civila;
komemoraciji prisustvovalo osam (8) aktivistkinja Mreže Žena u crnom Srbije.
22. oktobar, Sjeverin, Srbija: obeležavanje/komemoracija 20 godišnjice od otmice 16 osoba
bošnjačke nacionalnosti iz sela Sjeverin (opština Priboj, Srbija) od strane pripadnika Vojske
Republike Srpske i formacije 'Osvetnici'. U komemoraciji učestvovalo 8 aktivistkinja Mreže Žena
u crnom Srbije.
19. novembar, Vukovar, Hrvatska: u komemoraciji povodom 21 godine od zločina u Vukovaru,
zajedno sa porodicama žrtava i preživelima u zločinu u Vukovaru, posetile smo mesta zločina:
Ovčaru, Memorijalno-dokumentacioni centar, Dalj, Borovo naselje, obala Dunava, itd. U
komemoraciji zločina u Vukovaru učestovalo je 20 aktivistkinja Mreže Žena u crnom Srbije, kao
i međunarodne aktivistkinje iz Velike Britanije i Italije.
11. decembar: Tuzla, Bosna i Hercegovina: učešće na mirovnom protestu i maršu 'Tražimo
nestale – ne zaboravimo Srebrenicu', koje svakog jedanaestog u mesecu organizuje Udruženje
građana ’Žene Srebrenice’ iz Tuzle. Ovog puta u mirnom protestu učestvovalo je osamnaest
aktivistkinja Mreže Žena u crnom Srbije.
U maršu su kao i u poseti ženama Srebrenice učestvovale srodnice ubijenog vojnika Dragana
Jakovljevića, iz Bele Reke, kod Šapca.
3
Ženska solidarnost za kažnjivost ratnih zločina: akcije ženske solidarnosti – feminističke
etike brige i odgovornosti, činovi uzajamne podrške, razmene i saradnje u regiji u cilju izgradnje
pravednog mira. U ovom periodu organizovale smo posete:
-
18. oktobar, Lovas, Hrvatska: Susret sa porodicama žrtava, kao i meštanima iz
Lovasa.
-
-
-
-
19. novembar, Vukovar, Hrvatska: Susret sa porodicama žrtava zločina u Vukovaru, sa
udruženjem „Vukovarske majke“, građanstvom, kao i sa aktivistima/kinjama civilnog
društva iz Hrvatske u Radničkom domu u Vukovaru.
27. novembar – 3. decembar, poseta Ženama u crnom Majke Mejre Dautović, Bihać
(BiH): njena deca Edna i Edvin Dautović ubijeni su 1992. godine u srpskom konc-logoru
Omarska (Bosna i Hercegovina); tokom posete organizovale smo brojne aktivnosti –
predavanja, susrete, posete...
1. decembar, selo Bela Reka, kod Šapca: poseta Rosi i Janku Jakovljeviću, roditeljima
ubijenog vojnika u Topčideru - aktivistkinje ŽuC-a (Ljiljane Radovanović, Staše Zajović
i Zinaide Marjanović), Majka Mejra Dautović, Žanka Stojanović iz Beograda, čiji je sin
ubijen u RT Srbije, tokom Nato bombardovanja (1999.). Pored razgovora sa porodicom
Jakovljević, zajedno smo posetile lokalno groblje na kojem je sahranjen njihov ubijeni
sin Dragan. Ova poseta je bila izuzetno snažan i potresan čin ženske solidarnosti – susret
između majki koje svoj bol pretvaraju u zajedničku borbu protiv nekažnjivosti zločina, a
hrabra akcija majki nastavljena je posetom Tuzli.
11. decembar, Tuzla, Bosna i Hercegovina: Nakon mirovnog marša i protesta na Trgu
genocida u Tuzli, 18 aktivistkinja ŽuC-a iz Beograda, Leskovca, Vlasotinca, zajedno sa
srodnicama ubijenog vojnika u Topčideru, otišle smo u Kuću mira, prostorije Udruženja
Žena Srebrenice. U razgovoru je učestvovalo pored aktivistkinja ŽuC-a, preko
dvadesetak Srebreničanki, koje su svedočile o stravičnim gubicima tokom genocida u
Srebrenici. Genocidom je komandovao sadašnji haški optuženik Ratko Mladić (1995.).
Svedočila je i Rosa, majka čiji je sin ubijen jer je u kasarni video haškog begunca Ratka
Mladića (2004.). Hrabre majke – aktivistkinje za mir i pravdu dogovorile su se
nastavljaju zajedničku mirovnu misiju, uz podršku ŽuC-a.
Kažnjivost zločina – put do pravednog mira: praćenje suđenja u Specijalnom sudu – pred
Većem za ratne zločine u Beogradu. U ovom izveštajnom periodu pratile smo sledeće suđenje:
Suđenje za zločin u Ćuški/Kosovo: Dana 14. maja 1999. godine, tokom oružanog sukoba na
Kosovu između Oslobodilačke snage Kosova i srpskih vojnih i policijskih snaga, devet
pripadnika jedinice 'Šakali' ubili su najmanje četrdesetri (43) civila albanske nacionalnosti u selu
Ćuška, opština Peć. Od samo početka suđenja, koje počelo 20. decembra 2010. Žene u crnom
prate su prisutvovale svim ročištima, a u ovom izveštajnom periodu održana su sledeća ročišta:
Septembar: 27.
Decembar: 17.
Gore navedeno suđenja pratio je Miloš Urošević, o tome izveštava kako organizacije u okviru
Mreže ŽuC-a, tako i međunarodne mreže sa kojima sarađujemo.
Umetnički angažman u suočavanju s prošlošću/tranzicionoj pravdi
U ovom periodu nastavljena je praksa zajedničkog rada i saradnje umetničkih kolektiva,
profesionalnih pozorišta, umetnica/ka angažovanih na umetničkom oblikovanju otpora ratu,
ratnim zločina, represiji, kršenju ljudskih prava: Pored već navedenih umetničko-aktivističkih
inicijativa, pre svega u rubrici »Ulične akcije«, navodimo još neke inicijative:
4
Izložba Miraz, 11. septembra u Centru za kulturnu dekontaminaciju, Beograd: izložbu je
priredio Centar za savremenu umjetnost (Sarajevo), a prezentovala je video radove i plakate
umetnica/ka iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Slovenije i Srbije - Alme Suljević (Sarajevo),
Danice Dakić (Sarajevo), Darinke Pop-Mitić (Beograd), Dejana Habichta (Ljubljana), Gordane
Anđelić Galić (Sarajevo), Kristine Leko (Zagreb), Maje Bajević (Sarajevo), Marjetice Potrč
(Ljubljana), Milice Tomić (Beograd), Renate Poljak (Zagreb), Sanje Iveković (Zagreb), Šejle
Kamerić (Sarajevo),grupe Škart (Beograd) i Tanje Lažetić (Ljubljana). Na izložbi Miraz
prezentovani su radovi koji prevashodno preispituju i kritički obrađuju dominantne
nacionalističko-militarističke obrasce na prostoru bivše Jugoslavije. Izložba je i deo zajedničkog
regionalnog projekta „Žensko nasljeđe – doprinos jednakosti u kulturi “ (Centar za ženske studije,
Zagreb, ŽUC iz Beograda, Srpski kulturni centar „Danilo Kiš“, Ljubljana, Casa internazionale
delle donne iz Trsta i CSSA, Sarajevo.
Žene u crnom u kontekstu grada – 9. oktobra, u Muzeju primenjene umetnosti u na izložbi
umetničkog kolektiva Škart promovisan je album fotografija Srđana Veljovića „Žene u crnom u
kontekstu grada“. Umetničko-aktivistički događaj takođe je organizovan povodom 21 godišnjice
ŽuC-a (9. oktobar 1991.). Fotografije su vezane uglavnom za ulične akcije - prevashodno teme
vezane za suočavanje s prošlošću - ratne zločine, odgovornost za rat i feminističke/
antimilitarističke/antifašističke/alterglobalističke akcije. Nakon promocije organizovan je i
razgovor o estetici otpora ŽuC-a u kojem su učestvovale aktivistkinje i aktivisti ŽuC-a: Miloš
Urošević, Snežana Tabački, Saša Kovačević, Goran Lazin, kao i gošće iz inostranstva: Vanessa
Janeković, multimedijalna umetnica iz Velike Britanije, Nina Dusper, aktivistkinja organizacije
„Courage“ iz Nemačke.
Inicijativa Žena u crnom iz Beograda i Art klinike iz Novog Sada za podizanje spomen ploče
hrvatskim ratnim zarobljenicima u Begejcima i Stajićevu: Žene u crnom i Art klinika uputili su
4. novembra odbornicama i odbornicima skupština opština Zrenjanin i Žitište zahteve da na
primeren način obeleže koncentracioni logori Begejci i Stajićevo u kojima su početkom
devedesetih stradali civili i ratni zarobljenici hrvatske nacionalnosti. Ove godine zahtevu su se
pridružile 23 organizacije civilnog društva iz Srbije.
Time je ponovljena višegodišnja inicijativa da se na primeren način obeleže mesta mučenja i
stradanja hrvatskih ratnih zarobljenika i civila u koncentracionim logorima Begejci i Stajićevo,
koji se nalaze na teritoriji grada Zrenjanina i opštine Žitište. Na zahtev nadležne institucije još
uvek nisu odgovorile.
Umetničko-aktivistička akcija “Priznajem”, 9. novembra: Žene u crnom i Art-Klinika iz
Novog Sada ponovile je zahtev za podizanjem trajnog spomenika žrtvama genocida u
Srebrenici i da se 11. jul proglasi danom sećanja na genocid u Srebrenici“; a akcije će biti
nastavljena i u narednom periodu. U sklopu izvođenja (osmišljavanja, realizacije...) ove
akcije održano je više radnih sastanaka, kako u Beogradu, tako I Novom Sadu.
«Feministička kuhinja»: susret u okviru 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama, 24.
novembra 2012. feminističke grupe su predstavljale svoje feminističko- aktivističke prakse.
Snežana Tabački je govorila o estetici otpora Žena u crnom, o saradnji sa umetničkim grupama i
kolektivima i pojedinim umetnicima i umetnicama koji su sa ŽuC gradile aktivnu, savremenu
estetiku otpora, koja je subverzivna u odnosu na vladajuće hijerarhije moći u umetnosti, kulturi i
društvu, kao celini.
5
Video aktivizam: tranziciona pravda - feministički pristup
U cilju poboljšanja vidljivosti efekata različitih modela tranzicione pravde, posebno onog sa
feminističkog stanovišta, koji promovišu Žene u crnom (ŽUC), tokom 2010. godine stvorena je
grupa video aktivistkinja i aktivista, koja se osposobila za snimanje, montažu, digitalizaciju i
postavljanje na internet video i audio materijala koji je prikupljen tokom redovnih aktivnosti
ŽUC, da bi on, u formi kratkih filmova, postao dostupan široj javnosti.
Pored već navedenih filmova (u odeljku Ženski sud) Grupa za video aktivizam ŽuC-a (koju
koordiniraju Marija Vidić i Goran Lazin, u saradnji sa Marijom Aranđelović, Zinaidom
Marjanović, itd.) u ovom izveštajnom periodu uradila je sledeći dokumentarne filmove:
Umjesto očajanja, kreativna pobuna (3,49 minuta): Film prikazuje umetničko-aktivistički
susret, pozorište kao sredstvo za komunikaciju i transformaciju društva i razmenu između
umetnica/aktivistkinja Dah teatra iz Beograda, aktivistkinja ŽuC-a i žena iz Ženske romske mreže
Banata koje su predstavile svoje kulturno nasleđe kroz pesme i igre u dvorištu Ženske romske
mreže Banata, Novi Bečej, 20. jul 2012.
Ostavila je trag u nama – Nevena Kostić, (37 minuta): film je posvećen Neveni-Neni Kostić
(1968. – 2011.), njenom aktivističkom angažmanu, prikazuje akcije koje je organizovale ili u
kojima je učestvovala, političko-etičke stavove koje je javno zastupala, razmišljanja, strast,
solidarnost, ali i tugu i prazninu koju je njena smrt izazvala. Film je prvi put prikazan povodom
prve godišnjice smrti Nene Kostić, 21. oktobra 2012.
Nevena-Nena Kostić o Kosovu (4,26 min): Izvanredno lucidno političko-aktivističko izlaganje
Nevena Kostić na panelu o Kosovu održanom 27. septembra 2006. godine, u beogradskom
Medija centru. Film je titlovan na engleski jezik.
Stop rehabilitaciji Draže Mihailovića – Stop četnizaciji (3.51min.): Antifašističke akcije Žene u
crnom ispred III opštinskog suda u Beogradu (tokom 2012.) a protiv rehabilitacije D.
Mihailovića, ratnog zločinca iz Drugog svetskog rata. Film prikazuje uvrede, brutalnost i pretnje
na ŽuC od strane profašističkih organizacije. Film je urađen delom od materijala koji su snimile
ŽuC a delom od priloga E-novina.
Uvek neposlušne - 20 godina ŽuC- a (15.54 minuta): Dokumentarni film prikazuje obeležavanje
20 godina od osnivanja Žena u crnom – Beograd, oktobra 2011.
Žene pitaju UN (12.50 minuta): Susret sa Vilijemom Infanteom, stalnim koordinatorom UN u
Srbiji, 7. septembra 2012. Na sastanku mreže ŽuC-a u Vrnjačkoj Banji. Tom prilikom su
aktivistkinje visokom predstavnikom UN u Srbiji postavile pitanja o temama za koje smatraju da
najviše ugrožavaju mir i bezbednost građana i građanki u Srbiji i širom planete; film je urađen na
srpskom i engleskom.
Sve smo mi Pussy Riot (5.21 minuta): Film prikazuje protestni performans koji su ŽuC i Act
Women organizovale 12. septembra 2012. godine, ispred Ruske ambasade, u Beogradu zbog
hapšenja i osude aktivistkinja pank-feminističke umetničke grupe Pussy Riot iz Rusije.
6
U ovom periodu takođe su titlovani na srpski jezik brojni dokumentarni filmovi, bilo u produkciji
ŽuC-a ili srodnih mreža, od kojih navodimo neke:
Donne di Srebrenica parlano (18.19 min.) – italijanska verzija filma Žene Srebrenice govore
Milice Tomić (17 min.), u produkciji ŽuC-; M-15 (22 min.) – o pokretu Indignados/Ogorčeni u
Španiji u produkciji članova web-platforme „Democracia Real ya“, „Stadion“ (15.45) iranske
feminističke grupe Meydaan – e-Zaneen / Žensko polje, koja se bori protiv verskog
fundamentalizma i šerijatskog prava.
Ženski sud -feministički pristup pravdi
Krajem 2010. godine članice Inicijativnog odbora u sastavu: Žene ženama, Sarajevo (Bosna i
Hercegovina), Centar za žensko i mirovno obrazovanje Anima iz Kotora (Crna Gora), Centar za
ženske studije i Centar za žene žrtve rata, iz Zagreba (Hrvatska), Ženska mreža Kosova, Ženske
studije i Žene u crnom iz Beograda (Srbija), pokrenule su inicijativu za organizovanje Ženskog
suda, tokom 2012. godine IO su se pridružile organizacije Lara iz Bijeljine (BiH), Savet za rodnu
ravnopravnost žena Makedonije - SOŽM, Skopje (Makedonija) i Ženski lobi, Ljubljana
(Slovenija) tako da IO sada ima 10 organizacija iz svih država bivše Jugoslavije.
Žene u crnom su nositeljke programskih aktivnosti na organizovanju Ženskog suda, dogovaraju i
koordinišu sve aktivnosti sa organizacijama koje čine Inicijativni odbor.
Navešćemo prevashodno aktivnosti organizovane u okviru Ženskog suda na prostoru Srbije, tj.
Mreže Žena u crnom Srbije:
Javne prezentacije/JP
JP predstavljaju sastavni deo istraživačko-aktivističkog procesa radi prikupljanja informacija,
predloga, sugestija, u vezi sa pojmom i vizijom pravde i odabirom tema na Ženskom sudu,
U ovom izveštajnom periodu je održano 9 JP koje su održane u 8 gradova uz učešće 166 osoba.
24. 10. Zaječar , učestvovalo 30 osoba, voditeljice Ivana Vitas, Marijana Stojčić i Marija
Perković
13. 11. Kraljevo , učestvovalo 11 osoba, voditeljica Snežana Obrenović
16.11 Leskovac, Leskovac, učestvovalo 22 osobe, voditeljica Marija Perković
17. 11. Niš, Ženski prostor , učestvovalo 13 osoba, voditeljica, Aleksandra Žikić.
03. 12. Novi Bečej, učestvovale 24 osobe, voditeljice Ivana Vitas i Marijana Stojčić
04. 12. Niš, Centar za devojke, voditeljice Aleksandra Žikić i Tatjana Nikolić, učestvovalo 11
osoba.
06. 12. Pirot, učestvovalo 22 osobe, voditeljica Marija Perković
07. 12. Vlasotince, učestvovalo 25 osoba, voditeljica Marija Perković
10. 12. Kruševac, učestvovalo 8 osoba, voditeljica Ivana Vitas.
II Feministički diskusioni kružoci
Feministički diskusioni kružoci su zajedničko promišljanje važnih pitanja kojima se bavimo, pre
svega, feminističkim pristupom pravdi, ali i u drugim pitanjima.
Za svaki od kružoka pripremljene Čitanke – namenjene za zajedničko učenje, upoznavanje sa
radovima relaventnih autorki i autora, proizvodnju znanja uključivanjem aktivistkinja u stvaranje
analiza i teorija na osnovu iskustva. Naravno, u slučajevima ‘hitnosti’ debate i preispitivanja
7
nekih aktuelnih pitanja i ‘mala’ kompilacija tekstova o specifičnoj temi, služi kao teorijskoaktivistička podloga za diskusiju.
Feministički diskusioni kružoci podstiču razmenu među ženama: onima koje su direktno pretrpele
nasilje, bilo tokom rata ili nakon njega, ženama iz aktivističke i akademske zajednice
Feministički diskusioni kružoci postiču i neguju kritičku refleksiju, preispitivanja, postavljanje
pitanja, u cilju jačanja autonomije žena, uvećanja kolektivne moći i političke snage feminističkog
pokreta.
Feministički diskusioni kružoci su kombinacija radionica, debata-interaktivnih predavanja,
projekcije filmova, itd.
Na osnovu iskazanih potreba učesnica tokom dosadašnjih edukativnih aktivnosti u okviru procesa
organizovanja Ženskog suda u Srbiji, Žene u crnom su organizovale niz feminističkih diskusionih
kružoka o pitanjima koja zaokupljaju žene – o nepravdama pretrpljenim tokom rata i nakon njega:
U ovom periodu ŽuC je organizovao ukupno četiri (4) feministička kružoka, od čega su tri bila
višednevna, dok je jedan trajao pola dana; u kružocima ukupno je učestvovalo 81 osoba
(najvećim delom žena); takođe je organizovan zajednički seminar/feminsitički kružok sa Animom
iz Kotora:
Od materinske politike mira do feminističkog antimilitarizma – 26, 27. i 28. oktobar, Beograd.
Program se sastojao od sledećih segmenata:
Interaktivna predavanja, feminističke debate, radionice: Šta je militarizam? O zločinu prisilnih
mobilizacija u Srbiji (1991.- 1999.) – Zločin koji i traje nakon rata; Materinska politika mira - od
brige o drugima ka antimilitarizmu - ženski otpor ratu i militarizmu; Da li su žene miroljubive po
prirodi? Ženska mirovna politika; Nove paradigme svedočenja: Ja svedočim (Ko je svedokinja? A
ko ekspertkinja?); Pokreti građanske neposlušnosti, ženske hrabrosti i solidarnosti; O
dosadašnjem procesu organizovanja Ženskog suda, itd.
Prikazani su i dokumentarni filmovi, nakon kojih su održane diskusije:
-
Zajednički snovi (Suenos compartidos) (32 min.) - dokumentarni film u produkciji
udruženja Majke s Majskog trga/Madres de plaza de mayo, Argentina;
-
O ženskom otporu – power point prezentacije o antiratnim pokretima: Majke
ruskih vojnika, Majke Beslana, Majke Šri Lanke, Ruande...);
-
„Žene u poslu/Women at work – Washing up/Ispiranje“ (15.18 min) ,2001. godine; video
performans je rad umetnice Maje Bajević (BiH) o “težini ispiranja istorije”, itd.
„Vraćamo vam tenk - Žene pitaju“ - dokumentarni film (2.13 min) o uličnoj
antimilitarističko-feminističkoj akciji Žena u crnom 2010. – omaž dezerterima i
pobunjenicima protiv rata;
„Smrt bez pravde i časti“ (43 min.): dokumentarni film B92 o ubistvima vojnika u
kasarnama u Topčideru i Leskovcu (2004. – 2005.);
„Ženski međunarodni tribunal za ratne zločine, Tokio, 2000. - dokumentarni film, 12
minuta;
Ženski sud: međunarodna iskustva (17 min.)- prikaz nekih do sada održanih ženskih
sudova (od 1992. do sada) i Ženski sud – feministički pristup pravdi (17 min)– iskustva o
dosadašnjem procesu organizovanja Ženskog suda na prostoru bivše Jugoslavije; film
traje 16.20 minuta), filmove je priredila Grupa za video aktivizam ŽuC-a;
Besne bake/The Raging Grannies, Kanada: priča o ženskom otpor koji ne poznaje ni
granice ni podele ni doba – power point prezentacija, itd.
-
-
-
8
Za ovaj kružok priređena je čitanka “Od materinske politike mira do feminističkog
antimilitarizma (čitanka za kurs o prisilnoj mobilizaciji i ženskom otporu).
Ovaj feministički kružok koordinisala je Staša Zajović u saradnji sa: Ivanom Vitas, Marijanom
Stojčić, Milošem Urošević, Sašom Kovačević a učestvovalo je 25 žena iz sledećih gradova:
Beograd, Kruševac, Vlasotince, Leskovac, Kragujevac, Šabac, Kraljevo, Pančeva, kao i sa
jednom aktivistkinjom iz Zagreba.
Ženski sud - feministički pristup pravdi – diskusioni kružok/seminar je na zahtev žena iz regije
Sombora da prodube znanje o feminističkom pristupi pravdi; najviše prostora bilo je posvećeno
feminističkoj etici odgovornosti a kao teorijska podloga poslužila je knjiga „Breme našeg
vremena“ Daše Duhaček, filozofkinje iz Beograda. Seminar je održan 29. septembra u Somboru,
u koordinaciji Ivane Vitas, Marijane Stojčić i Marije Perković i Snežane Obrenović, uz učešće 18
iz sledećih gradova: Novi Bečej, Sombor, Beograd, Kraljevo.
Ratni zločini, genocid i sećanja: koreni zla, ja hoću da razumem – Škola Sofi Šol: mi nećemo da
ćutimo – održana je 3. i 4. novembra u Beogradu, predavačica bila je prof. dr Janja Beč –
Neumann, koordinatorka dokumentarnih filmova je bila Nataša Govedarica, koordinator projekta
Miloš Urošević. Program je, između ostalog sadržavao skledeće aktivnosti:
- Osnovni pojmovi I (genocid, genocid konvencija, genocidni proces, Raphael Lemkin)
- Osnovni pojmovi II (žrtve, počinioci, posmatrači, spasioci i borci/borkinje u otporu)
- Genocid/i u XX veku, veku ekstrema pa i ekstremnog ubijanja.
- Slučaj genocida: Argentina
- Igrani film “Smrt I devojka” R. Polanskog
- Međunarodna krivična pravda (Haški tribunal/ICTY, Međunarodni sud pravde/ICTR i
Međunarodni krivični sud/ICC.
- Poricanje genocida, 12 oblika, 8 faza genocida
- Baystanders/posmatrači u Holokaustu i Srebrenici
- “Živi spomenik”, Ines Tanović (dokumentarni, 38 minuta)
Za ovaj seminar pripremljen je i zbornik radova „Ratni zločini, genocid i sećanje: Koreni zla. Ja
hoću da razumem” relevantnih autorki i autora iz regije i sveta.
U radu seminara učestvovalo je 15 osoba iz: Beograda, Leskovca, Pančeva, Zagreba, Splita,
Pakraca, Korenice, Pljevalja.
„Rodna perspektiva tranzicione pravde“, 9.-11.11. Kotor, Crna Gora međunarodni diskusioni
kružok/seminar u organizaciji Centra za žensko i mirovno obrazovanje ’Anima’ iz Kotora, uz
podršku Žena u crnom, Beograd. Održane su sledeće debate i diskusioni kružoci:
- Iskustva tranzicione pravde u Crnoj Gori i ženski aktivizam (predavačica Ervina Dabižinović);
- Feminističko-antimilitarističlki pogled na pravdu, aktivizam i angažovana umjetnost
(predavačica Staša Zajović, ŽuC, Beograd);
- Civilno društvo i građanska odgovornost u borbi za feminizam, antifašizam, antimilitariuzam
(predavač Lino Veljak, Filozofski fakultet, Zagreb);
- Ženski sud- feministički pristup pravdi – diskusija
- Moj pogled na rodni aspekt tranzicione pravde u Crnoj Gori - panel diskusija, predavači su bili
prof dr. Milan Popović, Pravni fakultet Podgorica, Esad Kočan, urednik časopisa Monitor;
- „Breme našeg doba i feministički odgovori“ - panel diskusija a uvodničarka je bila Margita
Bećirović, filozofkinja iz Nikšića, Paula Petričević, filozofkinja, Kotor, Ljupka Kovačević,
Anima i završna debata o zajedničkim planovima, saradnji u narednom periodu u okviru
feminističkog pristupa pravdi. Za ovu debatu kao teorijska podloga poslužila je knjiga „Breme
našeg vremena“ Daše Duhaček, filozofkinje iz Beograda. Tokom ovog seminara prikazani su i
brojni dokumentarni filmovi.
9
Na seminaru je učestvovalo 30 žena iz sledećih gradova: Berane, Bijelo Polje, Nikšić, Pljevlja,
Cetinje, Podgorica, Kotor, Herceg Novi.
Etički principi Žena u crnom u odnosu na nedavne presude Haškog tribunala: diskusioni
kružok, održan je 22. decembra,u Radmilovcu, kod Beograda; moderirali su Miloš Urošević i
Staša Zajović a učestvovale su 23 aktivistkinje i aktivista ŽuC-a. Kao aktivističko-teorijski
podsticaj za ovaj kružok poslužili se eseji relevantnih autora i autorki o ovom pitanju.
III Izdavačka delatnost
Čitanka Od materinske politike mira do feminističkog antimilitarizma - čitanka za kurs o
prisilnoj mobilizaciji i ženskom otporu. a čitanka ima tri poglavlja (Militarističko nasilje –
politika ženskog otpora – feministički antimilitarizam, Prisilne mobilizacije u Srbiji (1991-1999),
Ženski otpor protiv militarizma u svetu – pokreti majki), u kojima se nalaze 29 tekstova autorki iz
sveta i regije. Čitanku ima 181 stranicu, a urednica je Staša Zajović.
Čitanka Ratni zločini, genocid i sećanja: koreni zla, ja hoću da razumem - čitanka za školu Sofi
Šol – mi nećemo da ćutimo). Čitanku je uredila prof. dr Janja Beč Neumann, čitanka ona sadrži
20 tekstova različitih autora i autorki na ove teme, 173 stranice.
Čitanka Feministička etika brige - čitanka ima dva dela: Feministička etika brige i Ekonomija
brige – feministički pristup; prvi deo sadrži šest tekstova, dok drugi deo ima 9 tekstova autorki iz
regije i sveta. Čitanku su uredile Ljupka Kovačević i Staša Zajović, a ima 161 stranicu.
Ženski sud: feministički pristup pravdi - izveštaj za period februar 2012. – novembar 2012.) na
srpskom i engleskom jeziku – 46 str. i 50 stranica. Izveštaj sadrži: kvantitativni i kvalitativni deo.
Kvalitativni deo čine izveštaji sa radnih konsultativnih sastanaka: Leskovac, Kotor, Skopje,
Sarajevo, Zagreb, Beograd; izveštaj sa regionalnog sastanka u Tivtu; izveštaj sa sastanka
Inicijativnog odbora u Kotoru; zbirni izveštaj sa javnih prezentacija, kao i siže dosadašnjih
aktivnosti o procesu organizovanja Ženskog suda. Izveštaj su uredile Staša Zajović i Marija
Perković.
U ovom periodu takođe su urađeni iunformativni leci/lifleti o dosadađnjem procesu aktivnosti na
organizovanju ŽS.
IV Radni konsultativni sastanci – razmena iskustava, zajednička analiza iskustava o procesu
organizovanja, zajedničko promišljanje i definisanje budućih aktivnosti...
U ovom periodu održani su sastanci: voditeljica Javnih prezentacija, projekcije dokumentarnih
filmova, Inicijativnog odbora, Međunarodnog savetodavnog odbora, itd.):
Radna grupa za ŽS – koordinatorski tim ŽuC-a: održava redovne (plenarne) radne sastanke
jednom nedeljno tako da je u ovom periodu održala dvanaest (12) puta, s tim što se sastanci
radnih grupa po specifičnim poljima održavaju po potrebi.
14. septembar, Beograd: deset 10 aktivistkinja feminističkih grupa iz Beograda dogovaralo se o
zajedničkom radu na čitanci o feminističkoj etici odgovornosti, grupama za podršku ŽS unutar
žena iz akademske zajednice, zajedničke edukativne aktivnosti, itd. Sastanak je održan u ŽuC-u.
10
21. – 23. septembra, Kotor, Crna Gora - Inicijativni odbor za organizovanje Ženskog suda na
prostoru bivše Jugoslavije
Sastanku su prisustvovale: Nela Pamuković (Centar za žene žrtve rata, Hrvatska), Igballe Rogova
(Ženska mreža Kosova, Kosovo), Nuna Zvizdić (Žene ženama, BiH), Staša Zajović (Žene u
crnom, Srbija), Ljupka Kovačević (Anima, Crna Gora)
Na ovom sastanku je dogovoreno da se nastavljaju aktivnosti na organizovanju pod nazivom
Ženski sud – feministički pristup pravdi, da se proširi sastav IO, da se odgovornost za
organizaciju sastanaka IO Ženskog suda se rotira, da se u svakoj od zemalja se nastavljaju
autonomni procesi organizovanja priprema ŽS, da se sledeći sastanak IO održi u februaru 2013.
23 - 25. novembar, Kotor, Crna Gora: sastanak Međunarodnog odbora Ženskog suda feministički pristup pravdi – tokom sastanka razgovaralo se o sledećim pitanjima:
- ciljevi i rezultati ŽS, nivoi odgovornosti (kome se obraćamo putem ŽS); teme na ŽS, publika na
ŽS; struktura Ženskog suda - feministički pristup pravdi; sistem brige za svedokinje (i
aktivistkinje), tehnička struktura suda, pitanje medija, itd.
Na sastanku su učestvovale: Šarlot Banč/Charlotte Bunch (Centar za žensko globalno liderstvo, Njujork),
Marieme Heli Lukas/Marieme Helie Lucas (Sekularizam je žensko pitanje/SIAWI, Monpelje), Gabi
Miškovski /Gabi Mischovski (Medika Mondiale, Keln), Đanina dal Bosko/Giannina dal Bosco (Žene u
crnom, Verona), Umberta Biasioli (Žene u crnom, Verona), Mireja Forel/Mireya Forel (Žene u crnom,
Sevilja), Janja Beč Neuman (Pančevo), Klara Nahtigal (Ženski lobi, Ljubljana), Nela Pamuković (Centar za
žene žrtve rata, Zagreb), Rada Borić (Centar za ženske studije, Zagreb) Lepa Mlađenović (Beograd),
Dragana Petrić (Lara, Bijeljina), Ljupka Kovačević (Anima, Kotor), Irena Cvetkovik (Skopje), Marija
Perković (Žene u crnom, Beograd), Staša Zajović (Žene u crnom, Beograd), Zorica Skakun (UN Women)
Stina Magnuson Bur (Kvinna till Kvinna).
14. decembar, Beograd: Radni konsultativni sastanak voditeljica aktivnosti ŽS u Srbiji:
predstavljanje rezultata tromesečnog programa organizovanja Javnih prezentacija Ženskog suda,
feminističkih kružoka, projekcije filmova kao i razmena iskustva o procesu rada; analiza
realizovanih aktivnosti i dogovora o narednim aktivnostima.
Sastanak je održan u prostorijama Žena u crnom a učestvovalo je 13 aktivistkinja iz devet (9)
organizacija zaduženih za realizaciju navedenih aktivnosti:
Sanja Nešić i Marija Kovačev (Udruženje Roma i Ženska romska mreža Banata, Novi Bečej),
Milka Rosić (Žene za mir, Leskovac); Aleksandra Žikić (Centar za devojke, Niš); Ana Zorbić
(Ženski prostor, Niš); Svetlana Šarić (SOS, Vlasotince); Snežana Obrenović
(Fenomena, Kraljevo); Slavica Stanojlović i Snežana Jakovljević (Peščanik, Kruševac); Marija
Penčić (Žene juga, Pirot), a sastanak su facilitirale: Staša Zajović, Marija Perković i Ivana Vitas.
V Video aktivizam - grupa za video aktivizam ŽuC-a (kojom koordiniraju Marija Vidić i Goran
Lazin ) u ovom izveštajnom periodu uradila je sledeći dokumentarne filmove koji su vezi sa
temom:
Ženski sud – feministički pristup pravdi: urađena su dva video spota o procesu organizovanja kraća (4 min.) i duža verzija (7.33 min.).
VI Projekcije dokumentarnih i igranih filmova: projekcije dokumentarnih, kao i igranih filmova
o iskustvima ženskih grupa i mreža u vezi sa nasiljem nad ženama, borbom žena za mir i pravdu,
feminističkim pristupom pravdi.
Cilj prikazivanja ovog ciklusa filmova je bio podsticanje razgovora o feminsitičkoj etici
odgovornosti, suočavanja sa zločinima počinjenim u naše ime i promovisanje ideje stvaranja
11
drugačijih oblika pravde koji donosi Ženski sud. Posle prikazivanja filmova organizovani su
razgovori sa publikom koji su osvetlili aktuelno stanje u našem društvu.
Prikazani su sledeći filmovi:
’Dobar otac – optužnica ćerke’(87 min.), u režiji Yoash Tatari, (2003.) o ćerki (Beati Niman)
koja je u potrazi sa istinom o prošlosti oca došla 2001. u Beogradu, jer je njen otac (Bruno Zatler)
kao šef Gestapoa u Beograd tokom Drugog svetskog rata bio direktno odgovoran za ubistva
jevrejskih žena i dece iz logora na Sajmištu u Beogradu.
Ubistvo iz časti (21 min.), dokumentarni film u produkciji UNIFEM-a, a prevod i titl grupa za
video aktivizam, Žene u crnom. Film govori o zločinu običajnog prava – ubistvu žena koje su
navodno ’okaljale čast i obraz porodice’; film govori o nekim zakonodavnim inicijativama u cilju
okončanja ove zločinačke prakse.
Femicid u Huarezu (12 min.); film u produkciji Grupe za video aktivizam, Žene u crnom a na
osnovu dokumentarnog materijala koju su ustupile grupe za ljudska prava iz Meksika. Film
svedoči o femicidu (masovnom ubistvu žena) u gradu Huarez, na granici sa SAD u Meksiku, kao
i aktivnosti Žena u crnom u Meksiku protiv zločina femicida.
Lov na pravdu (90 min.) – igrani film u režiji Šarl Biname; film prati tužiteljicu Međunarodnog
tribunala za bivšu Jugoslaviju/Haškog tribunala Luiz Arbur (period za koji je bila tužiteljica,
1996. – 1999.) u njenoj borbi da zločinci iz bivše Jugoslavije budu izvedeni pred lice pravde.
Kao da me nema (109) minuta – igrani film u režiji Huanite Vilson; film je napravljen
prema romanu Slavenke Drakulić i govori o seksualnom nasilju nad ženama u ratu u
Bosni i Hercegovini.
U ovom periodu aktivistkinje Mreže ŽuC-a organizovale su 27 projekcija, u 8 gradova (Niš,
Pirot, Vlasotince, Kruševac, Kraljevo, Leskovac, Novi Bečej, Beograd); na navednim
projekcijama, kao na diskusiji nakon toga, učestvovalo je oko 400 osoba i to uglavnom žena.
Opširnije podatke o brojnim aktivnostima u vezi sa organizovanjem Ženskog suda u
ostalim zemljama bivše Jugoslavije možete naći na sajtovima www. zenskisud. org
www.zeneucrnom.org .
Žene, mir, bezbednost – feminističko-antimilitaristički pristup
U okviru našeg kontinuiranog rada na feminističkom pristupu bezbednosti i Rezoluciji UN Saveta
bezbednosti 1325 ('Žene, mir, bezbednost'), pokrenule smo veliki broj različitih programa.
U ovom izveštajnom periodu realizovale smo sledeće aktivnosti:
I Edukativne aktivnosti
Orodnjavanje humane bezbednosti“ (Engendering human security) – edukativno istraživački
projekat
Započet je juna 2011. godine a u ovom periodu održani su edukativni seminari „Orodnjavanje
ljudske bezbednosti – ka feminističko-antimilitarističkom pojmu
bezbednosti: seminari predstavljaju nastavak prakse ŽuC-a - prožimanja teorijskih znanja i
aktivističkog iskustva, zajedničkog rada na terenu aktivistkinja civilnog društva, akademskih
stručnjakinja i građanki bez formalnog društvenog angažmana. Cilj seminara je, između ostalog,
stvaranje koncepta humane bezbednosti, u skladu sa potrebama žena i ženskim ljudskim pravima.
12
U ovom izveštajnom periodu organizovan je ciklus od tri seminara čiji je program bio identičan,
(uz male razlike koje navodimo) bio sledeći:
•
Orodnjavanje ljudske bezbednosti – ka feminističko-antimilitarističkom pojmu
bezbednosti:
Od tradicionalnog do feminističko-antimilitarističkog koncepta bezbednosti – kratak prikaz
aktivnosti Žena u crnom u vezi sa bezbednošću, Rezolucijom 1325, Nezavisnim monitoringom na
primen R1325 (koordininatorka Gordana Subotić),
•
Bezbednost viđena očima žena (koordinatorka radionica Staša Zajović),
•
Koncept humane bezbednosti – power point prezentacija (Diana Miladinović),
•
Projekcija igranog filma “Uzbunjivačica” (Whistleblower), ovaj igrani film je zasnovan na
istinitom događaju i iskustvu Ketrin Bolkovac, policajke iz SAD-a koja je služila kao policajka
Međunarodnih policijskih snaga (IPTF) u post-ratnom peridu u Bosni i Hercegovini. Ketrin je
razotkrila umešanost međunarodnih policijskih snaga Ujedinjenih Nacija u trgovinu ženama i
prostituciji,
•
Ovo je naš izveštaj vama – raskorak između deklarativnog i stvarnog - O iskustvu Radne grupe
tokom Nezavisnog monitoringa na primeni Rezolucije 1325 u Srbiji, tj. o primeni međunarodnih
dokumenata u vezi sa ljudskim pravima, ženskim ljudskim pravima, humanom bezbednošću; o
iskustvima su govorile članice Radne grupe: Ana Ranković (NVO Fraktal iz Beograda); Dijana
Miladinović (pravnica, Beograd); Srđana Tucaković (Alternativni krug, Kragujevac), Gordana
Subotić (ŽuC, Beograd; Jelena Cakić (Žene za mir, Beograd), Marija Anđelković (Astra, Beograd),
Sanja Nešić (Ženska romska mreža Banata, Novi Bečej), Nada Dabić (Esperanca, Novi Sad),
Tamara Kaliterna, Žene u crnom, Beograd a razgovore je moderirala Staša Zajović,
•
Aktivističko-umetnički angažman u kreiranju feminističko-aktivističkog koncepta bezbednosti –
projekcija kratkih dokumentarnih filmova Grupe za video aktivizam Žena u crnom.
•
Ženska povelja povelju bezbednosti – nakon kratkog istorijskog prikaza alternativnh inicijativa u
svetu a vezi sa ženskim ljudskim pravima i miru, učesnice su tokom celog seminara
upisivale/ispisivale autonomno viđenje bezbednosti u cilju stvaranja feminističkoantimilitarističkog koncepta, ali i u vršenje uticaja na postojeće institucionalne dokumente
(međunarodne i nacionalne) – koordinatorke Diana Miladinović i Staša Zajović;
•
O nezavisnim institucijama u Srbiji: O zloupotrebama me]unarodnih dokumenata u oblasti
zdravstva – predavačica dr Jelena Simić, Pravni fakultet Union, Beograd (na seminaru u Nišu,
13.oktobra);
•
Nezavisni monitoring primene Rezolucije 1325 u Srbiji, represija nad braniteljkama ljudskih prava
u Srbiji i političke tenzije u Srbiji nakon izricanja presuda u Hagu – prof. Dr. Vesna RakićVodinelić (na seminaru u Bečeju, 16. i 17. novembra. Bečej);
•
O nezavisnim institucijama u Srbiji – interkativno predavanje o radu Poverenika za dostupnost
informacija od javnog značaja - Jelena Jovanović, pravnica iz Beograda, seminar u Bečeju)
•
Nove paradigme bezbednosti – Jelena Milić, Centar za evroatlanske studije/CEAS, Beograd (na
seminaru u Radmilovcu, kod Beograda, 22. decembra);
13
•
Dogovor o nastavku aktivnosti u vezi sa nezavisnim monitoringom :Šta želimo zajedno raditi na
R 1325? Šta želimo zajedno istraživati? Koodinatorka Gordana Subotić.
Navedeni seminari su održani u tri regije u Srbiji, na kojima je učestvovalo 74 iz 15 gradova:
- Niš, 12. i 13. oktobar: (27 učesnica iz Beograda, Niša, Leskovca, Pirota, Doljevca,
Vlasotinca, Dimitrovgrada i Kragujevca),
- Bečej, 16. i 17. novembar: (24 učesnica iz Bečeja, Novog Bečeja, Sombora, Zrenjanina, Pančeva,
Novog Sada, Beograda);
- Radmilovac (kod Beograda), 21. i 22. decembar: 23 aktivistkinje iz Beograda, Novog Sada, Pljevalja
(Crna Gora).
Učešće u međunarodnim, regionalnim i lokalnim konferencijama, seminarama u vezi sa humanom
bezbednošću i Rezolucijom 1325:
26.oktobar, Beograd: prostorije Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP, treći krug
konsultacija o načinima uključivanja predstavnika/ca organizacija civilnog društva (OCD) u nadzor nad
sprovođenjem NAP za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti UN „Žene, mir i bezbednost“;u
ime ŽuC-a učestvovale su: Gordana Subotić i Staša Zajović.
11. decembra, Beograd: Dijalog Multisektorskog koordinacionog tela za sprovođenje Nacionalnog
akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 SB UN MSKT i organizacija civilnog društva: konferenciju
su organizovali MSKT, Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), u saradnji sa Kancelarijom
za saradnju sa civilnim društvom (KzSCD) i uz podršku Agencije UN za rodnu ravnopravnost i
osnaživanje žena (UN WOMEN). Na konerenciji su u ime ŽuC-a učesvovale: Gordana Subotić i
Tamara Kaliterna.
Deklaraciji o učešću žena u dijalogu Kosova i Srbije radi postizanja pravednog mira: U skladu sa
Rezolucijom 1325 „Žene, mir, bezbednost” (donetom 31. oktobra 2000. od strane Saveta bezbednosti
UN usvojio) – zahteva se da Beograd poštuje dokumente koje je prihvatio i institucije koje je osnovao u
vezi sa Rezolucijom 1325 (Nacionalni akcioni plan za implementaciju Rezolucije 1325, Politički savet
i Multisektorsko koordinaciono telo za sprovođenje NAP-a), da obezbedi učešće žena u pregovaračkoj
delegaciji i formulisanju polaznog dokumenta za pregovore, u skladu sa NAP-om za primenu
Rezolucije 1325, itd. Ovu Deklaraciju koju su Žene u crnom pokrenule 7. novembra podržalo je oko
dvadeset organizacija civilnog društva iz Srbije i iz regije.
Podlistak/Newsletter o Rezoluciji 1325: Objavljivanjem ovog Podlistka/Newsletter-a počelo je juna
2011. godine i njime želimo da doprinesemo boljem informisanju o rezolucijama UN o bezbednosti,
demilitarizaciji, većem uticaju žena na rešavanje postkonfliktnih problema, pre svega u Srbiji, ali i na
zapadnom Balkana i šire. Podlistak/Newsletter se takođe bavi preispitivanjeg tradicionalnog koncepta
nacionalne bezbednosti, reformu bezbednosti, rodnu dimenziju bezbednosti, bezbednosne integracije.
Podlistak ima sledeće rubrike: Žene u crnom i Rezolucija 1325; Aktivnosti Žena u crnom na
demilitarizaciji bezbednosti; Srbija - Rezolucija 1325 i bezbednosne integracije; Iskustva iz sveta;
Refleksije o bezbednosnim pitanjima iz feminističko-antimilitarističkog ugla i Najava događaja.
Podlistak/Newsletter se objavljuje mesečno na srpskom i engleskom jeziku. U elektronskom formatu je
dostupan na internet stranicama www. zeneucrnom.org. Podlistak uređuje Tamara Kaliterna, prelom i
dizajn Marija Vidić.
Mreže, koalicije - uzajamna podrška i solidarnost
14
Žene u crnom su pokretačice ili aktivne učesnice brojnih regionalnih mreža, koalicija i saveza, aktivne
učesnice u aktivnostima srodnih organizacija radi jačanja uzajamne podrške, solidarnosti, civilnog
društva i demokratije u Srbiji i u celoj regiji.
U ovom periodu realizovano je mnoštvo aktivnosti od kojih izdvajamo sledeće:
Mreža Žena u crnom Srbije: Ženska mirovna mreža u kojoj deluju aktivističke grupe i pojedinke u
svim delovima Srbije; Mreža održava radne sastanke na kojima se dogovaraju se zajedničke akcije i u
ovom periodu su, pored gore navedenih zajedničkih aktivnosti, održani radni sastanci:
7. 8. i 9. septembra, Vrnjačka Banja:
Vrnjačka banja, 7, 8. i 9. septembar: Na sastanku je učestvovalo ukupno 51 osoba, iz 12 gradova u
Srbiji (Beograd, Kruševac,Dimitrovgrad, Novi Sad, Niš, Pančevo, Novi Bečej, Pirot, Leskovac,
Kraljevo, Sombor i Kragujevac); 5 gradova iz regiona: Kotor i Pljevlja (Crna Gora), Zagreb (Hrvatska)
i Sarajevo i Tuzla (BiH); i predstavnici tri međunarodne organizacije (UN Women, Sekretarijat Haškog
tribunala u Srbiji i Stalni koordinator UN u Srbiji ).
Na sastanku Mreže održane su sledeće aktivnosti:
- „Građanke i građani pitaju UN – I deo“- održana je povodom Otvorenog dana/Open day „Žene, mir,
bezbednost” koji svake godine organizuje UN Women u saradnji sa kancelarijom stalnog koordinatora
UN u Srbiji, a povodom Svetskog dana mira 21. septembra. Sagovornik ŽuC bio je Vilijem Infante
(William Infante), stalni koordinator UN u Srbiji - moderirale: Snežana Obrenović i Staša Zajović.
- „Građanke i građani pitaju UN“ – II deo: susret sa Morgianom Brading, predstavnicom Sekretarijata
Haškog tribunala u Beogradu.
Zatim je prikazan dokumentarac „Kraj nekažnjivosti: seksualno nasilje pred Tribunalom“ i kratki
dokumentarni filmovi Grupe za video aktivizam ŽuC-a o suočavanju s prošlošću i akcijama ŽuC-a.
(moderirali/e: Ivana Ristić i Miloš Urošević).
- Feministički čitalački kružok: Promovisane su knjige „Taj maj 92“ Edvina Ćudića, „Moji horizonti:
mislim, delam, postojim - život u burnim i prelomnim vremenima“ Zagorke Golubović i „Zašto su
ćutale? Majka i ćerka o istom ratu“ Nevene i Magde Simin (moderirali: Ervina Dabižinović, Janja Beč,
Lino Veljak, Miloš Urošević).
- Društvena kriza i emocionalna ugroženost – radionica u koordinaciji Ljupke Kovačević.
- O autonomiji i zajedništvu – o aktivnostima grupa unutar Mreže ŽuC-a
- Kritičko promišljanje zajedničkih aktivnosti Mreže žena u crnom – radionica u koordinaciji Ivane
Vitas i Marijane Stojčić.
- Diskusioni kutak – kuda/kako dalje? Moderirali Nada Dabić i Miodrag Kapetanović
- Dogovor o aktivnostima u narednom periodu, itd.
Omaž Neveni –Neni Kostić (1968-2011): U Leskovcu su aktivistkinje Žena za mir i Žena u crnom iz
Beograda 21. oktobra obeležile godišnjicu smrti njihove aktivistkinje Nevene Nene Kostić. Uoči
godišnjice Žene u crnom iz Beograda i Žene za mir iz Leskovca su objavile knjižicu posvećenu Neni
Kostić „Ona je ostavila trag u nama“, kao i dokumentani film istoimenog naziva.
15
22. i 23. decembra, Radmilovac, kod Beograda - radni sastanak Žena u crnom: analiza
aktivnosti tokom 2012, kao i drugih značajnih tema navedenih u raznim segmentima
ovog izveštaja. Sastanku je prisustvovalo oko 22 aktivistkinja i aktivista ŽuC-a iz
Beograda, Novog Sada, Sremskih Karlovaca, kao i aktivisktinja iz Pljevalja (Crna Gora).
Bilten »Solidarnost je naša snaga«/Solidarity is our strength: bilten o međunarodnim kampanjama
solidarnosti u kojima učestvuju Žene u crnom izlazi svakog drugog meseca, ali se materijal za Bilten
sakuplja svakodnevno. To su kampanje međunarodnih organizacija koje se bave zaštitom ljudskih
prava, kao što su Amnesty International, Žene koje žive pod muslimanskim zakonima/Women Living
Under Muslim laws, CODE PINK, Human Rights Deffenders, i slično. Kampanje se odnose većinom na
vršenje pritiska na međunarodne institucije kao i institucije određene zemlje, u cilju spašavanja života
braniteljki/lja ljudskih prava, ali se mogu odnositi i na očuvanje životne sredine i druga društvena
pitanja. Pozivamo i vas da se uključite u kampanje u globalne solidarnosti i uzajamne podrške. Bilten
koordinira: Saša Kovačević.
U ovom izveštajnom periodu održani su i drugi brojni sastanci radnih grupa o pitanjima koja se bave
Mreže ŽuC-a (feministički pristup pravdi, Rezolucija 1325, video aktivizam, feminističko mapiranje...)
o čemu je bilo reči u prethodnim rubrikama).
Žensko nasleđe/Women’s Heritage – Projekat usmeren ka povećavanju vidljivosti ženskog nasleđa,
zajedno sa još 4 organizacije (Centar za ženske studije (Zagreb, Hrvatska), Centar za savremenu
umjetnost (Sarajevo, Bosna i Hercegovina), Casa internazionale delle Donne di Trieste (Trst, Italija) i
Srpski kulturni centar Danilo Kiš (Ljubljana, Slovenija). Prvi deo procesa podrazumeva istraživanja,
digitalizaciju feminističkih tekstova i relevantne istorijske i umetničke građe, putujuće slikarske izložbe
i sastanke radi stvaranja partnerskih mreža. Do sada su održane brojne aktivnosti o čemu smo
obaveštavale u prethodnim izveštajima. Mreža Žena u crnom Srbije je uključena u ovo istraživanja kroz
“Feminističko mapiranje Srbije” – istorijsko istraživanje koje u prostoru (gradovi: Beograd, Leskovac,
Užice i Bajina Bašta) i vremenu (od početka XX veka do danas), “mapira” žene, ženske pokrete i
inicijative koje su doprinele emancipaciji, jednakosti i, pre svega, mirovnom aktivizmu. U ovom
periodu realizovane su sledeće aktivnosti:
11. 9, Beograd - Izložba Miraz: koju je priredio Centar za savremenu umjetnost Sarajevo/SCCA), a
kustoskinja i selektorka je Dunja Blažević, osnivačica pomenutog Centra, u saradnji sa CZKD. Izložba
je deo zajedničkog regionalnog projekta „Žensko nasljeđe – doprinos jednakosti u kulturi “ (Centar za
ženske studije, Zagreb, ŽUC, Srpski kulturni centar „Danilo Kiš“, Ljubljana, Casa internazionale delle
donne iz Trsta i CSSA, Sarajevo. Izložba je posvećena Žarani Papić, sociološkinji, feminističkoj
aktivistkinji i teoretičarki koja je umrla 2002. godine.
12. septembra 2012.godine, Beograd: Istraživanja i mapa u CZKD-u predstavile/i su u Centru za
kulturnu dekontaminaciju u Beogradu Gordana Stojaković, Snežana Tabački i Vladimir Jevtić, a susret
je moderirala Nataša Lambić. Istraživači/ce su izdvojili biografije 78 žena, čiji je rad bio vezan za
Beograd, Bajinu Baštu, Užice i Leskovac. Biografije su objavljenje na sajtu www.zeneucrnom.org kao i
brošure, o kojima će biti reči u izveštaju.
Izdavačka aktivnost
16
Beograd iz ženskog ugla (komunistkinje, skojevke i narodne herojke) – mapa grada Beograda, koja
sadrži 18 biografija odabranih komunistkinja, skojevki i narodnih herojki. Autorka mape je Gordana
Stojaković.
Leskovac iz ženskog ugla – publikacija od 48 stranica, sadrži biografije zaslužnih žena Leskovca:
umetnice, književnice, obrazovane žene, pripadnice komitskog pokreta; sindikalistkinje i učesnice u
NOB; žene feministkinje i aktivistkinje. Biografije priredile Ljiljana Stojanović, Ivana Ristić i Mirjana
Mijailović, a knjižicu je uredila Snežana Tabački.
Užice i Bajina Bašta iz ženskog ugla – Publikacija od 48 stranica sadrži biografije zaslužnih žena Užica
i Bajine Bašte: Žene u NOB, Žene u Prvom svetskom ratu, Žene u AFŽ. Biografije pripremio Vladimir
Jevtić, a knjižicu uredila Snežana Tabački.
Akcije solidarnosti – sa pripadnicama/ima ugroženih i obespravljenih manjinskih zajednica (etničkorasnih, seksualnih), građanima/nkama čija su ljudska prava (radna, obrazovna, kulturna), braniteljkama
i braniteljima ljudskih prava, ugrožena:
Solidarnost sa romskim stanovništvom: protiv insitucionalizovanog nasilja i aparthejda nad romskim
stanovništvom, za ljudsku bezbednost i ljudska prava:
2. novembra. Selo Jabuka/Vojvodina: Predstavnice/i organizacija za zaštitu ljudskih prava (Udruženje
Roma Novi Bečej, Komitet pravnika za ljudska prava, Žene u crnom i Regionalni centar za manjine)
obišli su porodicu Naskovski iz sela Jabuka u opštini Pančevo zbog incidenta – rasističkog vređanja i
fizičkih napada učenika/ca romske nacionalnosti od strane tri mladića neromske nacionalnosti. O tome
su obaveštene i nadležne institucije, između ostalog i škola u Jabuci tako da su 5. novembra
aktivistkinje gore navedenih organizacija su održale sastanak sa predstavnicima škole, pokrenut je
disciplinski postupak protiv napadača. Incidente u Jabuci izazivaju dodatnu nebezbednost romske
populacije u tom selu, budući da su Romi i Romkinje i ranije bili predmet čestih vređanja i napada, o
čemu je ŽuC blagovremeno izveštavao.
Aktivističko-ekspertski monitoring nad kršenjima ljudskih prava Romkinja: nad raznim vidovima
diskriminacije (na rodnoj, rasno-etničkoj, klasno-socijalnoj osnovi) realizovale su Žene u crnom u
saradnji sa Romskom ženskom mrežom Banata. Monitoring se sastoji od redovnih mesečnih sastanaka
aktivistkinja i žena romske pripadnosti iz Novog Bečeja, Pančeva, Jabuke i drugih mesta sa Borkom
Vasić, aktivistkinjom Žena u crnom - konsultantkinjom za probleme diskriminacije nad romskom
populacijom. Pored izveštaja sa radnih sastanaka, pisanja pritužbi za diskriminaciju u saradnji sa
Kristinom Todorović, advokaticom Komiteta pravnica za ljudska prava, održavaju se i radionice sa
romskim ženama u cilju podizanja svesti, jačanja solidarnosti, pokretanja zajedničkih akcija protiv
diskriminacije. U tom smislu je održana i obuka/trening o kojoj će biti reči u nastavku izveštaja.
18. novembar - Obuka za edukativne aktivnosti o interkulturalizmu - interetničkoj i interkulturalnoj
solidarnosti „Suživot u različitostima“: koji su Žene u crnom organizovale za aktivstkinje Ženske
romske mreže Banata. Obuka se odvijala na bazi Priručnika za pripremu edukativnih aktivnosti u vezi
sa važnim pitanjima: tolerancija, antirasizam, interetnička i interkulturalna solidarnost. Priručnik je
urađen u skladu sa dogovorom između Ženske romske mreže Banata (Novi Bečej) i Žena u crnom
(Beograd). Priručnik je namenjen je koordinatorskom timu koji realizuje seriju seminara od decembra
2012. i tokom 2013. (radionice, interaktivne vežbe, projekcije dokumentarnih filmova). U
obuci/treningu, održanom u prostorijama ŽuC-a, koju su vodile aktivistkinje ŽuC-a (Borka Vasić,
Marijana Stojčić i Staša Zajović) učestvovalo je pet aktivistkinja Ženske romske mreže Banata.
17
Solidarnost sa radnicama/ima u borbi za radna prava – protiv pljačkaške privatizacije
14. 9. Beograd: Radnička protestna šetnja ’Srbija – zemlja slobodnih, nikad zemlja roboba’: protest u
organizaciji Pokreta za slobodu, ispred Agencije za privatizaciju u Beogradu. Postavljeni su sledeći
zahtevi: aktivno učešće radničkih predstavnika u državnom preispitivanju spornih privatizacija;
proširenje spiska spornih privatizacija na veći broj preduzeća, odšteta preduzećima uništenim
nepravilnostima u privatizaciji i poboljšanje prava radnika, pre svega radnica na trudničkom bolovanju
i sprečavanja njihovog otpuštanja putem neprodužavanja ugovora na određeno, itd. učestvovale i
aktivisktinje ŽuC-a.
26.oktobra, Beograd: ’Novi oblici organizacije radnika – NVO, udruženja akcionara, negformalne
grupe’ okrugli sto o radničkom organizovanju – okrugli sto u CZKD u kojem su učestvovali/e
aktivisti/kinje radničkih grupa u okviru Pokreta za slobodu, u organizaciji inicijative Učitelj Neznalica i
njegovi komiteti, CZKD, Građanska akcija Pančevo; u okruglom stolu su učestvovale u ime ŽuCMarija Perković i Staša Zajović.
27. decembra, Zrenjanin - Jugoremedija: U znak solidarnosti sa radnacima/ima fabrike lekova
“Jugoremedija”, aktivistkinje i aktivisti ŽuC-a (Borka Basic, Jovan Pavićević, Marija Perković i
Ružica Karalić), kao i srodne organizacije iz Beograda, otišli su u Zrenjanin (60 km od Beograda) kako
bi pokušali spreče proglašenje stečaja ove fabrike u zrenjanjinskom Privrednom sudu. Stečaj
Jugoremedije je zvanično proglašen zbog neotplaćenog kredita (Hypo banci), premda država je
prethodnih deset godina nanela ogromnu štetu ovoj fabrici lekova, a kada je Jugoremedija podnela
tužbu protiv države tražeći odštetu, država ju je gurnula u stečaj! Uprkos nenasilnom otporu radnika/ca,
sud je proglasio stečaj, ostavljajući više stotina porodica bez osnovnih izvora prihoda. Radnici
Jugoremedije su najavili žalbu Apelacionom sudu. Privatizacija fabrike lekova „Jugoremedija“ iz
Zrenjanina je tipičan primer pljačkaške privatizacije u Srbiji, Radnici/e godinama vode istrajnu borbu
protiv korupcije: protestima, štrajkovima, nenasilnim pobunama.
Solidarna koalicija za zaštitu braniteljki/branitelja ljudskih prava: Početkom novembra ekstremno
desničarske organizacije klerofašističke orijentacije (Srpski narodni pokret „Naši“ i slični) zatražili su
nakon antifašističke akcije “Priznajem” zabranu Žena u crnom a kasnije objavili “crni spisak
antisrpskih nevladinih organizacija” i medija ‘koje treba zabraniti’. Organizacije na tom spisku su
najvećim delom iz Beograda, poznate su po zaštiti ljudskih prava i mirovnom aktivizmu, a neke od njih
su, još iz devedesetih godina prošlog veka, na udaru režima i nacionalističkih grupa. Zbog toga su Žene
u crnom i Centar za kulturnu dekontaminaciju/CZKD; pokrenule solidarnu ad hoc koaliciju, koja je
pokrenula niz zajedničkih aktivnosti:
• Radni sastanci - održano je pet radnih sastanaka tokom novembra i decembra 2012. (od 20.11. 24.
12.); na svakom od sastanaka učestvovalo je između 15 i 20 aktivistkinja 14 organizacija za ljudska
prava prava iz Beograda;
• Deklaraciju o zaštiti branitelja/ki ljudskih prava: U deklaraciji koju, pored ŽuC-a, potpisalo još 14
organizacija civilnog društva upozorava se na sve ozbiljnije pretnje i u javnosti, demonizovanje
organizacija za ljudska prava koje je kulminiralo objavljivanjem tzv. crnog spiska nevladinih
organizacija i nekih medija, kao i najavom krivičnih prijava protiv nekih od njih. Takođe je
upozoreno da je Ustavni sud Srbije odbio da zabrani, te omogućio nesmetano delovanje
organizacija koje šire mržnju, netrpeljivost i pozivaju na linč pripadnika/ca različitih manjinskih
grupa i dovode u pitanje osnovna Ustavom i zakonima garantovana ljudska prava.
• Zajedničke aktivnosti povodom 10. decembra: ulični marševi, izložbe, debate...
18
•
•
Represija nad Ženama u crnom i ostalim OCD od strane državnih i nedržavnih aktera – 22.
decembra održana je debata o najnovijem talasu napada, koju je moderirala je Marija Perković a
učestvovalo je oko dvadeset aktivistkinja i aktivista ŽuC-a.
Obraćanje međunarodnoj javnosti: 26. dececembra, Žene u crnom uz 15 organizacija civilnog
društva iz Srbije, obratile su se javnosti, specijalnoj izvestiteljki Ujedinjenih nacija za zaštitu
branitelja i braniteljki ljudskih prava Margaret Sekiđa (Margaret Sekaggya), međunarodnih
mrežama za ljudska prava, itd. Cilj je traženje podrške za zaštitu branitelja/ki ljudskih prava od
nasilja, pretnji i pritisaka ekstremno desničarskih organizacija u Srbiji.
Solidarnost protiv zabrane Pride 2012 u Beogradu: Aktivistkinje i aktivisti ŽuC-a učestvovali su u
brojnim inicijativama protiv zabrane održavanja i ovogodišnjeg Pride (saopštenjima, apelima, itd.), kao
i debatama, od kojih navodimo sledeće:
2. oktobra, Beograd: “Neko je rekao bezbednost?” - Diskusija 2. oktobra “Medija centru”. Diskusija je
deo manifestacije “Nedelja ponosa”. Parada ponosa - šetnja beogradskim ulicama je uoči manifestacije
zabranjena, a u ovoj učestvovali/e su: Jelena Milić (CEAS), Milan Antonijević (Komitet pravnika za
ljudska prava) i Gordana Subotić (ŽuC).
3. oktobar, Beograd: konferencija u Medija centru o represiji nad LGBT braniteljkama i braniteljima u
Srbiji: na kojoj su učestvovali/e aktivistkinje i aktivisti Aleksandra Maldšiski (Centar E8), Rade
Bunčič (Kultur park) i Miloš Urošević (Žene u crnom).
Antifašistička solidarnost - praćenje suđenja klerofašističkim organizacijama
Suđenje zbog nasilja povodom Paradi ponosa, 2009.: Suđenje pred Prvim opštinskim sudom u
Beogradu Miši Vaciću, lideru klerofašističke organizacije ‘Srpski narodni pokret 1389’ zbog nasilja
tokom priprema za Paradu ponosa koja je trebalo da se održi u Beogradu septembra 2009. godine, ali je
odložena zbog nespremnosti vlasti da obezbede održavanje Parade ponosa i nasilja klerofašističkih
organizacija. U ovom periodu prisustvovale smo ročištima 11. septembra i 23. oktobra, o čemu su
poslati izveštaji domaćim i međunarodnim organizacijama.
Uzajamna podrška i solidarnost: u ovom periodu smo takođe učestvovale i u brojnim inicijativama
civilnog društva u organizaciji srodnih grupa. Ovde navodimo hronološki one u kojima smo imale
aktivno učešće (predavačice, panelistkinje…):
1. oktobar. Novi Sad, „Umetnost radi akcije“ – lezbejski aktivistički festival - u organizaciji NLO
(Novosadske lezbejske organizacije), a posvećen 2012. anarho feminističkom kolektivu Pussy Riot; na
tribini Pokrenimo otpor – feminističke perspektive učestvovale Staša Zajović, Vera Kurtić, Ženski
prostor, Niš, Biljana Stanković Lori, NLO, a moderirala Tijana Popivoda, NLO. Na festivalu su
učestvovale i još četiri aktivistkinje ŽuC-a.
7. novembra, Beograd: “Moji horizonti: mislim, delam, postojim” – predstavljanje knjige (dopunjenog
izdanja) Z. Golubović, u CZKD u organizaciji Učitelj Naznalica i njegovi komiteti i ŽuC-a; uvodna reč
Lino Veljak, Zagreb i autorka.
13. novembra, Beograd: ’Gde je tranziciona pravda u Srbiji danas’ - okrugli sto o odnosu države i
institucija prema tranzicionoj pravdi, društvenoj percepciji ratnih dešavanja tokom 90-tih godina na
prostoru bivše Jugoslavije u organizaciji Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji/HOLJPS; na
19
ovom okruglom stolu održanom u Medija centru učesvovle između ostalog: Sonja Biserko, Borka
Pavićević, Izabela Kisić, Staša Zajović, itd.
Novi Sad, 16. 11.: Na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, Zagorka, učestovali/e: prof. dr. Svenka
Savić, dr Slobodan Sadžakov, prof. dr. Lino Veljak i autorka knjige; na promociji je bilo prisutno oko
3o osoba, uglavnom studenta i studentkinja Filozofskog fakuleta.
2. decembra, Beograd – BeFem: festival feminističke kulture i akcije koji promoviše politike feminizma
i izgradnju autonomnih feminističkih prostora. Gordana Subotić je u ime Žena u crnom učestvovala
Naslov njenog izlaganja je „Da li živimo u miru?“.
17. decembra, Beograd - Sloboda okupljanja u Srbiji – predstavljanje Monitoringa o ovoj temi u
organizaciji organizacije za evropsku bezbednost i saradnju/OEBS-Misija u Srbiji. U ime ŽuC-a
učestvovala je Ljiljana Radovanović.
26.decembra, CZKD „Žene i uspeh“: završetak ciklusa dugogodišnjeg projekta „Žene i uspeh“; diskusija
„Otvoreno u borbu – Ksenija Atanasijević“o nasleđu filozofkinje i feministkinje Ksenije Atanasijević,
čiju su knjigu „Etika hrabrosti“ izdao ŽuC 2011. Uz učešće naučnica, umetnica, feminističkih,
mirovnih aktivistkinja, učestvovale u diskusiji kao panelistkinje i aktivistkinje ŽuC-a Snežana Tabački i
Staša Zajović.
Diskusioni kružoci, predavanja, debate u prostorijama Žena u crnom
Praksu redovnih diskusionih kružoka, predavanja i zajedničke refleksije o važnim društvenim i
političkim pitanjima u zemlji i svetu, nastavile smo i u ovom izveštajnom periodu:
7. oktobar „Suočavanje s prošlošću: problem ubojica“ - razgovor sa Vanessom Janeković (novinarka,
istraživačica Haškog tribunala, multimedijalna umetnica/Zagreb, London), bilo je prisutno 24
aktivistkinja.
24. oktobar „Žene i suicidni terorizam”: predavanje i razgovor sa prof. dr Draganom Dulić, učestovalo
je 12 aktivistkinja.
14. novembar „Društvena i politička kriza u Srbiji“: predavanje i razgovor sa istoričarkom Latinkom
Perović, prisutno 35 aktivistkinja.
18. novembar “O presudama Haškog tribunala”: moderirali Miloš Urošević i Stara Zajović a u
razgovoru učestvovalo oko tridesetak aktivistkinje i aktivista Mreže Žena u crnom (Beograd, Leskovac,
Vlasotince, Novi Bečej, Pančevo), Žena u crnom iz Verone.
29. novembar “„Ekonomski rat, društvena kriza u Španiji – otpor i alternative“: predavanje Mireje
Forel, aktivistkinje Žena u crnom, Sevilja/Španija, prisutno 26 aktivistkinja.
5. decembar „Javne ličnosti i kriza”: uvodničari Miroslav Ružica (sociolog, Beograd), Lino Veljak
(filozof, Zagreb), Slobodan Sadžakov (filozof, Novi Sad), prisutne 23 aktivista i aktivistkinja.
19. decembar „Mediji i kultura turbofolka od 1990. do danas“: uvodničarka prof. dr Ivana Kronja,
Visoka strukovna škola likovnih i primenjenih umetnosti u Beogradu, prisutno 30 aktivist/kinja.
Izdavačka delatnost
20
Pored već navedenih izdanja u raznim segmentima ovog izveštaja, Žene u crnom su u ovom periodu,
objavile i još neka izdanja:
Žarana Papić, Tekstovi: 1977 – 2002 (zajedno sa Centrom za ženske studije i Rekonstrukcijom ženski
fond) – Ovaj zbornik ima 419 stranica, 18 tekstova feministkičke teoretičarke i aktivistkinje Žarane
Papić. a uredile su ga Adriana Zaharijević, Daša Duhaček i Zorica Ivanović.
Edicija: Ostavila je trag u nama – omaž našim aktivistkinjama...
Vera Marković (1948. -2011.) – knjižica je posvećena sećanju na aktivistkinju ŽuC-a, potpredsednicu
Socijal demokratske unije Veru Marković (knjižica ima 31 stranicu, sadrži sledeće delove: Vera –
odgovorna i solidarna građanka; Vera antimilitaristkinja; Vera se strasno zalagala za feminizam i
sekularizam; Vera Marković – in memoriam. Knjižicu uredile/i: Staša Zajović, Marija Ivanić i Miloš
Urošević.
Nevena – Nena Kostić (1968. – 2011.) – knjižica je posvećena je aktivistkinji Mreže Žena u crnom i
Žena za mir iz Leskovca; knnjižica ima 39 stranica, a sadrži nekoliko celina: Ja sam Nevena Kostić,
Nena – hrabra i neobična građanka Leskovca i građanka sveta; Da li se vrednosni sistem može menjati
ako se prvo ne suočimo sa prošlošću?; Kao feministkinja i antimilitaristkinja, moram da budem
neposlušna svim vidovima etničke homogenizacije, svim vojskama; Raspolažemo svojim telom, umom
i novcem i Nevena Kostić – in memoriam. Knjižicu su uredile Staša Zajović i Jelena Cakić.
Moji horizonti – mislim, delam, postojim – život u burnim vremenima: autorke Zagorke Golubović;
ovo drugo, dopunjeno izdanje ima 280 stranica, a objavile su ga Žene u crnom i Centar za Ženske
studije, Beograd.
Fotomonografija Žene u crnom u kontekstu grada – Fotomonografija (44 str.) sadrži od uvodni tekst
Staše Zajović, kao i izbor fotografija Žena u crnom autora Srđana Veljovića.
Suživot u različitosima - priručnik za pripremu edukativnih aktivnosti u vezi sa važnim pitanjima:
tolerancija, antirasizam, interetnička i interkulturalna solidarnost. Priručnik ima 46 stranica, a priredile
su ga: Borka Vasić, Marijana Stojčić i Staša Zajović.
Ženska mirovna agenda 2013: prezentuje masovni nenasilni otpor neoliberalnom kapitalizmu i
autoritarnim režimima, a događaji navedeni u Agendi obuhvataju uglavnom period nakon 2000. godine,
a naročito nakon svetske finansijske krize (2008.). Najveći prostor u Agendi posvećen je alternativama
– od masovnih građanskih pobuna u Argentini, preko Arapskog proleća, pokreta Indignados, radničkih,
studentskih gibanja, feminističkih aktivističko-umetničkih inicijativa, kako u svetu tako i u regiji.
Agenda za 2013. ima 182 stranice; uredila je Staša Zajović u saradnji sa Ervinom Dabižinović,
Milošem Uroševićem, Milicom Batričević, Snežanom Tabački a prelom i dizajn uradila je Marija
Vidić.
Mirovni kalendar Žena u crnom za 2013: Kalendar čine fotografije sa uličnih akcija Žena u crnom,
prelom i dizajn je uradila Marija Vidić.
Sveščice: Orodnjavanje humane bezbednosti: ka feminističko antimilitarističkom pojmu bezbednosti,
Antifašizam je moj izbor, Beleške: Mreža Žena u crnom Srbije, itd.
21
Međunarodna politika: aktivno učešće na međunarodnim konferencijama, u globalnim akcijama
solidarnosti, aktivističke posete, itd. Navodimo neke od tih aktivnosti
5. i 6. septembar, Sarajevo, BiH: „Osiguravanje pravde, reparacija i rehabilitacija za žrtve seksualnog
nasilja u ratu“, u organizaciji Razvojnog fonda UN/UNDP; na konferenciji su, između ostalog
učestvovale Bakira Hasečić iz Udruženje Žena žrtava rata, BiH, Madlen Ris (Madeleine Rees) iz
Ženske lige za mir i slobodu, dok je u ime Žena u crnom učestvovao sa izlaganjem Miloš Urošević.
13-16. septembar, Sarajevo/BiH - PitchWise Festival: u organizaciji Fondacija Cure. Tema festivala je
bila: ’Ženska umetnost’ U ime ŽuC-a učestovao je Goran Lazin.
18. oktobar, Zagreb/Hrvatska: ’Žene u izgradnji mira: pristupanje žena pravosuđu u postkonfliktnim
zemljama’ - regionalna konferencija u organizaciji Regionalnog ženskog lobija za mir, sigurnost i
pravdu u Jugoistočnoj Evropi; u panel diskusiji „Pristup pravdi žena žrtava rata i seksualnog
nasilja“jedna od uvodničarki bila je Staša Zajović, aktivisktinja ŽuC-a.
19. oktobar, Zagreb - godišnji sastanak Regionalnog ženskog lobija za mir, sigurnost i pravdu u
Jugoistočnoj Evropi/RŽL – na kojoj su učestovale članice RŽL i aktivistkinje ŽuC-a: Ljiljana
Radovanović i Staša Zajović.
25. oktobra, Sarajevo: ’Sprečavanje seksualnog nasilja u konfliktu’ - na sastanku učestvovala udruženja
žrtava sekualnih zločina tokom rata u BiH-a, kao i ženskih organizacija iz BiH, izneti su tokom
sastanka brojni problemi: socijalno-ekonomska prava žrtava, nekažnjivost, stambeni problemi,
nedostatak psihosocijalne podrške, itd. U ime ŽuC-a bio je Edvin Kanka Čudić.
30. novembar, Beograd - susret u ŽuC-u sa mladim aktivistkinjama sa Kosova: predstavnicama
organizacija „Žene za žene sa posebnim potrebama“, „Mreže žena Kosova“ te predstavnica srpske
organizacije „Ruka ruci“ iz Novog Brda. Predstavnice ŽuC-a su izložile svoje aktivnosti, saradnju i
solidarnost sa „Mrežom žena Kosova“, kao i budućim aktivnostima između mladih žena Kosova i
Srbije.
5. – 7. novembar, Egipat – Napravimo prostora za mlade žene na Bliskom istoku: Ispred
Žena u crnom, Gordana Subotić je govorila o feminističkom pokretu u bivšoj Jugoslaviji, o istoriji Žena
u crnom i aktivizmu Žena u crnom tokom rata i danas, kao i o inicijativama mladih žena u
feminističkom pokretu danas (studijske posete između Srbije i Kosova i budućim aktivnostima između
mladih žena Srbije i Kosova). Tom prilikom je prikazala dokumentarne filmove ŽuC-a: “Uvek
neposlušne” i “Sloboda za Pussy Riot”.
U ovom periodu Žene u crnom je posetilo više desetina međunarodnih aktivista/kinja, bliskih mreža:
Žena u crnom iz Italije i Španije, mreže „Courage“ iz Nemačke, itd.
(Izveštaj priredila Staša Zajović u saradnji sa Milošem Uroševićem, Marijom Perković, Snežanom
Tabački, Tamarom Kaliternom.
Beograd, 15. januara 2013.
22
23
Download

pdf formatu - Žene u crnom