IZVEŠTAJ O AKTIVNOSTIMA
Septembar – Decembar 2011.
Kao i do sada, donosimo kratak izveštaj o aktivnostima Žena u crnom u navedenom
periodu a ukoliko vas zanimaju opširnije informacije, možete ih naći na našem web-sajtu
www.zeneucrnom.org ili nam se obratite putem mail: [email protected]
Unapred se solidarno zahvaljujemo.
Ulične akcije: U ovom izveštajnom periodu organizovale smo:
- komemoracije/obeležavanje važnih datuma zločina počinjenih u naše ime
- antifašističke, antiratne, antirasističke, antimilitarističko-feminističke akcije...
5. oktobar, Beograd: u znak solidarnosti sa porodicama ubijenih vojnika,
Žene u crnom su, kao i prethodnih godina, prisustvovale godišnjici ubistva dvojice
vojnika. Takođe smo, zajedno sa srodnim organizacijama, uputile zahtev državnim
organima da se istraži uzrok smrti dvojice vojnika, Dražena Milovanovića i Dragana
Jakovljevića koji su ubijeni u kasarni na Topčideru 2004. godine; pretpostavlja se da su
ubijeni jer su u toj kasarni videli haškog optuženika Ratka Mladića.
7. oktobar, Beograd: "Uvek neposlušne – mi ostavljamo trag", stajanje na Trgu
Republike u Beogradu sa navedenim motom. Na stajanju je oko 200 aktivistkinja i
aktivista iz čitavog sveta: Izrael (Jerusalim, Megido), Velika Britanija (London), Španija
(Sevilja), Italija (Milano, Torino, Verona, Udine, Scio, Treviso), Grčke (Atina), Nemačke
(Berlin), Francuske (Nansi), Švedske (Stockholm), Hrvatske (Zagreb, Poreč, Split,
Pakrac), Bosne i Hercegovine (Sarajevo, Bihać, Goražde, Tuzla, Đulići, Klica, Bratunac,
Zenica), Crne Gore (Kotor, Herceg Novi, Podgorica, Nikšić, Cetinje, Pljevlja), Kosovo
(Priština), Makedonija (Skoplje), Srbije (Novi Sad, Niš, Leskovac, Kruševac, Beograd,
Prijepolje, Vlasotince, Dimitrovgrad, Pirot, Novi Bečej, Pančevo).
7. oktobar, Beograd: izložba "Uvek neposlušne", otvaranje izložbe u dvorištu Centra za
kulturnu dekontaminaciju/CZKD; počela je himnom ŽUC-a "Uvek neposlušne" koju su
izvele aktivistkinje ŽUC-a sa horom Proba, uz podršku prisutnih. Izložba je prezentacija
raznovrsnih segmenata estetike otpora ŽuC-a, stvaranih tokom 20 godina rada zajedno sa
angažovanim umetničkim udruženjima: Škart, Dah teatar, hor ‘Proba’, Četiri lica
Omarske, itd.
18. oktobar, Lovas, Hrvatska: komemoracija povodom 20 godina od ubistva 70
hrvatskih civila; komemoraciji prisustvovalo osam (8) aktivistkinja Mreže Žena u crnom
Srbije.
1
19. oktobar, Beograd – ispred Vlade Republike Srbije, a u organizaciji Gej strejt alijanse,
održan je protest „Dosta je“, povodom pokušaja ubistva jedne lezbejke u Beogradu.
Aktivistkinje Žena u crnom su prisustvovale protestu.
9. novembar, Beograd: „Antifašizam je moj izbor“ , povodom Međunarodnog dana borbe
protiv fašizma i antisemitizma organizovana je akcija kod spomenika antifašistima
streljanim 1941. godine, u Beogradu tokom Drugog svetskog rata. Tom prilikom su
aktivistkinje i aktivisti Žena u crnom u znak poštovanja prema žrtvama antifašizma
položile/i crvene ruže na spomenik obešenim antifašistima u centru Beograda.
9. novembar, Beograd: antifašistička akcija u spomen žrtvama genocida u Srebrenici
(1995.) ‘Srebrenički prag’, izvedena je u Srebreničkoj ulici. Predstavnice/i Žena u crnom
i novosadske Art klinike su u Srebreničkoj ulici u 13 časova prelazili drveni prag, rad Art
klinike, na kome je istaknut broj od 8.372 ubijena Bošnjaka. “Prag” je pozajmljen od
Oktobarskog salona gde je izložen i postavljen uz transparent „Odgovornost“ Žena u
crnom.
18. novembar, Beograd: “Nikada nećemo zaboraviti zločine u Vukovaru”, mirovna
akcija u crnini i ćutanju, na Trgu Republike u Beogradu, povodom 20-godišnjice pada
Vukovara; istaknuti su transparente na kojima je pisalo: "Solidarnost", "Odgovornost" i
"Nikada nećemo zaboraviti žrtve Vukovara", itd. Povodom 20 godina zločina počinjenih
u Vukovaru od vlasti Srbije ponovo smo zatražile otkrivanje istine o ratnim zločinima u
tom gradu.
19. novembar, Vukovar, Hrvatska: u komemoraciji povodom 20 godina od zločina u
Vukovaru, zajedno sa porodicama žrtava i preživelima u zločinu u Vukovaru, posetile
smo mesta zločina: Ovčaru, Memorijalno-dokumentacioni centar, Dalj, Borovo naselje,
obala Dunava, itd. U komemoraciji zločina u Vukovaru učestovalo je 20 aktivistkinja
Mreže Žena u crnom Srbije i srodnih organizacija civilnog društva iz Srbije.
25. novembar, Beograd: početak kampanje "16 dana aktivizma protiv nasilja nad
ženama" koja je počela u na Trgu Republike performansom “Umorne!“ o psihološkom
nasilju nad ženama Dah teatra. Kampanja je organizovana i u drugim gradovima Srbije.
Organizatorke kampanje su Autonomni ženski centar, Rekonstrukcija Ženski fond,
Umetničko aktivistička grupa ACT Women i Mreža Žene protiv nasilja, dok su
aktivistkinje ŽuC-a iz Beograda, kao i Mreže ŽuC-a pružile ovoj kampanji aktivnu
podršku.
6. decembar, Beograd (Srbija) i Kotor (Crna Gora): “Pamtimo ubijanje grada i ljudi”
mirovna akcija povodom dvadesete godišnjice agresije na Dubrovnik. Dve organizacije
su, u znak sećanja na žrtve zločina u Dubrovniku, 6. decembra održale sinhronizovanu
akciju pod nazivom "Pamtimo ubijanje grada i ljudi" u Kotoru (Trg od oružja) i u
Beogradu (Trg Republike). Tom prilikom je nadležnim organima Srbije i Crne Gore
upućen zahtev da optuže odgovorne za zločine u Dubrobniku.
2
11. decembar: Tuzla, Bosna i Hercegovina: Učešće na mirovnom protestu i maršu
'Tražimo nestale – ne zaboravimo Srebrenicu', koje svakog jedanaestog u mesecu
organizuje Udruženje građana ’Žene Srebrenice’ iz Tuzle. Ovog puta u mirnom protestu
učestvovalo je petnaest aktivistkinja Mreže Žena u crnom Srbije i jedna aktivistkinja iz
Crne Gore.
23. decembar, Beograd: Udruženje sirijskih građana u Srbiji je organizovalo miran
protest „Stop ubijanju nedužnih građana u Siriji“ ispred sirijske ambasade u Beogradu.
Protest je organizovan protiv režima Bašara Al Asada. Aktivistkinje Žena u crnom su na
poziv prisustvovale protestu izražavajući svoju solidarnu podršku.
Suočavanje s prošlošću/tranziciona pravda – feministički pristup
Ovo je jedna od najvažnijih aktivnosti Žena u crnom. Sastoji se od mnoštvo segmenata:
uličnih akcija, radionica, predavanja, stvaranje različitih modela tranzicione pravde sa
feminističkog stanovišta, saradnje sa srodnim organizacijama u vidu zajedničkih akcija,
(kampanja, konsultativnih sastanka).
Posećivanje mesta zločina počinjenih u naše ime: Kao što je već navedeno, u ovom
izveštajnom periodu, prisustvovale smo komemoracijama/obeležavanju zločina u
sledećim mestima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini/BiH: Lovas, 18. oktobra i Vukovar,
19. novembra, kao i Tuzla 11. decembra 2011.
Ženska solidarnost za kažnjivost ratnih zločina: akcije ženske solidarnosti –
feminističke etike brige i odgovornosti, uzajamne podrške, razmene i saradnje u regiji u
cilju izgradnje pravednog mira, U ovom periodu organizovale smo:
18. oktobar, Lovas (Hrvatska): Susret sa porodicama žrtava i preživelima u zločinu u
Lovasu, nakon komemoracije povodom 20 godišnjice zločina u Lovasu.
10. novembar, Beograd: Susret sa udrugom pravnika Vukovar 1991. i konferencija za
štampu ispred Tužilaštva za ratne zločine u Beogradu (Specijalni sud) radi procesuiranja
odgovornih za počinjene ratne zločine u logorima na teritoriji Srbije (Stajićevo, Begejci,
Niš, Sremska Mitrovica i Beograd. Predstavnici Udruge pravnika „Vukovar 1991“
predali su 10. novembra tužiocu za ratne zločine Srbije Vladimiru Vukčeviću dokument
koji pruža dokaze o komandnoj odgovornosti visokih oficira bivše JNA za formiranje
logora za državljane Hrvatske u Srbiji od 1991.
Na konferenciji su govorili/e: Zoran Šangut, Pero Kovačević, Miro Landeka iz Udruge
Vukovar 1991, Sandra Orlović (Fond za humanitarno pravo) i Staša Zajović (Žene u
crnom). Valja napomenuti da su u više navrata u oktobru a kasnije u novembru 2011.
Žene u crnom i Art klinika iz Novog Sada zahtevale su od nadležnih vlasti u Srbiji
(Zrenjaninu i Žitištu, na čijoj teritoriji su se nalazili logori) da podrže inicijativu za
postavljanje spomen-ploče hrvatskim zarobljenicima u bivšim logorima Begejci i
Stajićevo. U pomenutim logorima u Vojvodini ubijen je veći broj hrvatskih ratnih
zarobljenika, dok su ostali bili izloženi nečovečnom postupanju, zbog čega su mnogi
invalidi. Nažalost, do sada su se nadležne instuticije su se oglušile o naš zahtev, tako da
će se ova inicijativa nastaviti.
3
19. novembar, Vukovar, Hrvatska: Susret sa udruženjima žena, majki iz Vukovara porodicama žrtava tromesečne opsade grada, mirovnim udurženjima iz Zagreba.
11. i 12. decembar, Lukavac (kod Tuzle), Bosna i Hercegovina: u organizaciji ŽuC-a
Beograd i „Udruženja žene Srebrenice“ iz Tuzle; pored 8 aktivistkinja Mreže ŽuC Srbije,
učestvovale su 38 žene iz 10 gradova BiH. Pored aktivnosti u vezi sa Ženskim sudom,
organizovani su razgovori pod sloganom „Žene zajedno grade mir“- razmena i susret
ženske solidarnosti, uzajamne podrške, razmene i prijateljstva u cilju izgradnje
pravednog i stabilnog mira.
Kažnjivost zločina – put do pravednog mira: praćenje suđenja u Specijalnom sudu –
pred Većem za ratne zločine u Beogradu
Suđenje za zločin u Lovasu: pripadnici JNA i paravojne formacije 'Dušan Silni' su
oktobra 1991. ubili u Lovasu oko 70 hrvatskih civila. Od samog početka, aprila 2008.
aktivistkinje Mreže Žena u crnom prate suđenje. U ovom periodu održana su sledeća
ročišta:
Septembar: 26, 27, 28, 29.
Oktobar: 18, 19, 20, 24, 31.
Novembar: 15
Suđenje za zločin u Ćuški/Kosovo: Dana 14. maja 1999. godine, tokom oružanog sukoba
na Kosovu između Oslobodilačke snage Kosova i srpskih vojnih i policijskih snaga,
devet pripadnika jedinice 'Šakali' ubili su najmanje četrdesetri (43) civila albanske
nacionalnosti u selu Ćuška, opština Peć. Od samo početka suđenja, koje počelo 20.
decembra 2010. Žene u crnom prate su prisutvovale svim ročištima, a u ovom
izveštajnom periodu održana su sledeća ročišta:
Septembar:26, 27. i 28.
Oktobar: 28, 31.
Decembar: 26, 27, 28.
U ovom izveštajnom periodu pratile smo 18 ročišta pred Specijalnim sudom.
Gore navedena suđenja redovno prati Miloš Urošević o tome izveštava kako organizacije
u okviru Mreže ŽuC-a, tako i međunarodne mreže sa kojima sarađujemo. Povremeno
suđenja prate i druge aktivistkinje i aktivisti ŽuC-a, pružajući moralnu i emotivnu
podršku porodicama žrtava.
Ženski sud – feministički pristup pravdi
Krajem 2010. godine članice Inicijativnog odbora u sastavu: Žene ženama, Sarajevo
(Bosna i Hercegovina), Centar za žensko i mirovno obrazovanje Anima iz Kotora (Crna
Gora), Centar za ženske studije i Centar za žene žrtve rata iz Zagreba (Hrvatska), Ženska
mreža Kosova, Ženske studije i Žene u crnom iz Beograda, pokrenule su zajedničku
inicijativu o organizovanju Ženskog suda na prostoru bivše Jugoslavije.
Žene u crnom su nositeljke programskih aktivnosti na organizovanju Ženskog suda,
dogovaraju i koordinišu aktivnosti sa organizacijama koje čine Inicijativni odbor.
4
U navedenom periodu realizovale smo brojne aktivnosti od kojih navodimo najvažnije:
I Regionalni edukativni seminari „Ženski sud – feministički pristup pravdi“
Edukativni seminari koji se sastoje od radionica, predavanja, video prezentacija i
dokumentarnih i igranih filmova. Ovi seminari (trodnevni iloi dvodnevni) imaju
interaktivni i interdisciplinarni karakter, uz jednako vrednovanje aktivističkog iskustva i
akademskog znanja. Održane su sledeće aktivnosti:
I dan: Međunarodne institucije pravde i Institucije pravde na nacionalnom nivou –
Srbija sa kratkim dokumentarnim filmovima - iskazima porodica žrtava;
- Telo žene – bojno polje – seksualni zločini nad ženama – predavanje, power point
prezentacija i diskusija.
Projekcije dokumentarnih i igranih filmova:
• “Nikad više” (21 minut) o Komisiji za istinu i pomirenje u Maroku;
• “Pronađite ime za to” (21 minut), dokumentarni film o zločinu masovnog
silovanja žena u Kongu - ekonomski rat na telima žena;
• Lov na pravdu (90 minuta)- projekcija igranog filma o Luiz Arbur, tužiteljki
Haškog tribunala;
• Munira (50 min.) – dokumentarni film o Muniri Subašić, aktivistkinji za mir i
pravdu iz BiH, osnivačici Pokreta Majke enklave Žepe i Srebrenice.
Nakon pomenutih filmova održane su diskusije.
II dan: Etika odgovornosti kod Hane Arent - interaktivno predavanje
- Ka novom konceptu pravde - o alternativnim modelima pravde - Raselov sud,
Permanenti sud naroda, Komisije za istinu i pomirenje, Socijalini formu, itd.
Ženski sudovi - dokumentarni film (42 minuta) o ženskim sudovima u svetu i diskusija –
Ka Ženskom sudu u bivšoj Jugoslaviji
- Istorijat Inicijative za Ženski sud u bivšoj Jugoslaviji;
- Projekcija dokumentarnog filma ‘Pravda sa izlječenjem’-o Ženskim sudovima,
Sarajevo, oktobar 2010., u organizaciji Žene ženama;
- Zajedno stvaramo Ženski sud - rad po grupama i izveštavanje;
- Ja svedočim – simulacija Ženskog suda;
- Zločin nad ženama u ratu i miru i ženski otpor: projekcija dokumentarnog
filma:“Femicid” o ubijanju žena u Huarezu, Meksiko, diskusija nakon filma.
III dan: Nastavak razgovora o Ženskim sudovima- pitanja, dileme, iskustvo
međunarodnih ženskih sudova: dometi, uspesi, ograničenja, dileme;
- Dokumentarni film o Međunarodnom ženskom tribunalu u Tokiju (12 minuta);
- Majka Mejra Dautović – o Ženskom sudu i Haškom tribunalu (11 minuta), 2011.
- Prezentacija rada Ženskih grupa u svetu – organzatorki Ženskih sudova;
- Ženski sud u bivšoj Jugoslaviji – nastavak razgovora i konkretni dogovori i
evaluacija.
U ovom periodu održana su četiri (4) regionalna seminara:
5
•
•
•
•
Mostar, BiH, 16.-18. septembar: seminar u organizaciji „Žena u crnom“ i „Žene ženama“
u Mostaru/Bosna i Hercegovina. Na seminaru je učestvovalo 71 žena iz 16 gradova;
Vrnjačka banja, 28-30. oktobar: na seminaru je učestvovalo 50 žena iz 9 gradova Srbije,
Crne Gore (Kotor) i Stokholma (Švedska);
Veles, Makedonija,15. i 16. novembar: u organizaciji ŽuC Beograd i „Nacionalnog
saveta za rodnu ravnopravnost“/SOŽM– na seminaru su učestvovale 32 aktivistkinje i to
iz Makedonije i sa Kosova iz ukupno 10 gradova;
Lukavac (kod Tuzle), BiH, 11. i 12. decembar: u organizaciji ŽuC-a Beograd i
„Udruženja žene Srebrenice“ iz Tuzle; pored 8 aktivistkinja Mreže ŽuC Srbije,
učestvovale su 38 žene iz 10 gradova BiH.
Gore navedene aktivnosti koordinirao radni tim: Daša Duhaček, Ivana Vitas, Ljupka Kovačević,
Nataša Lambić, Marija Perković, Marijana Stojčić i Staša Zajović.
Logistiku su u ime ŽuC Beograda koordinirala Ljiljana Radovanović, uz podršku Saše
Kovačević, Miloša Uroševića, Gorana Lazina, Zinaide Marjanović, Nataše Milanović, Ume
Manojlović, Danica Pupovac i druge/i.
Ukupan broj učesnica na seminarima je 191 iz 45 gradova sa teritorije bivše Jugoslavije.
U pripremi svakog od održanih seminara u Srbiji učestvovalo je 10 aktivistkinja lokalnih
partnerskih organizacija: Ivana Ristić (Žene za mir, Leskovac), Danica Jovanović i Sanja Nešić
(Ženska romska mreža Banata, Novi Bečej), Nada Dabić (Esperanca, Novi Sad), Anelija
Najdenov i Gordana Simonović (Nezavisni ženski centar, Dimitrovgrad), Jelena Memet i Slavica
Stanojlović (Peščanik, Kruševac) i Dragica Pavlov Krstić (Žene juga, Pirot).
U pripremi regionalnih seminara (u BiH i Makedoniji) učestvovale su aktivistkinje: Memnuna
Zvizdić i Indira Mujić (Žene ženama, Sarajevo) i Savka Todorovska i Dragana Drudevska
(SOŽM, Skoplje) i Igballe Rogova ( Ženska mreža Kosova, Priština) i Nura Begović, Hajra Ćatić
i Ramiz Berbić (Žene Srebrenice, Tuzla).
II Obuke za Javne prezentacije Inicijative za organizovanje Ženskog suda na prostoru bivše
Jugoslavije
Konsultacije/obuke o procesu rada na organizovanju Ženskog suda održane su za
aktivistkinje/učesnice edukativnih seminara Ženski sud-feministički pristup pravdi. Učesnice
pomenutih seminara su se prijavile i preuzele odgovornost za organizovanje određenih segmenata
i prema afinitetu odabirale aktivnosti u kojima žele da učestvuju:
• Javne prezentacije (Inicijative za organizovanje Ženskog suda na prostoru bivše
Jugoslavije);
• Projekcije dokumentarnih filmova o iskustvima Ženskih sudova na međunarodnom
nivou;
• Projekcije dokumentarnih filmova o iskustvima ženskih grupa i mreža u vezi sa
feminističkim pristupom pravdi.
Obuka se vrši u cilju upoznavanja javnosti, pre svega u lokalnim sredinama, sa pojmom i
sadržajem ŽS i uopšte feminističkog koncepta pravde, uključivanja što većeg broja žena (ali i
muškaraca) u proces priprema ŽS, stvaranja grupa za podršku organizovanju i održavanju ŽS, itd.
U ovom izveštajnom periodu održano je devet (9) konsultacija/obuka, koje su održale „Žene u
crnom“ iz Beograda (sem u slučaju Kotora, gde su Obuku organizovale aktivistkinje „Anime“):
• 15. oktobar, Kotor, Crna Gora: u organizaciji „Anime“, učestovale 22 aktivistkinje iz 10
gradova: Ulcinja, Podgorice, Bijelog Polja, Pljevalja, Nikšića, Cetinja, Budve, Tivta,
Kotora i Herceg Novog).
6
•
•
•
•
•
•
•
•
22. oktobar, Zagreb, Hrvatska: u prostorijama „Ženskih studija“, učestvovalo 20 žena iz
6 gradova ( Zagreb, Pakrac, Slavonski Brod, Korenica, Vukovar, Poreč ).
1. novembar, Novi Sad, Vojvodina: u prostorijama „Art klinike“, učestvovalo 9 žena iz 3
grada ( Novi Sad, Novi Bečej, Sombor).
3. novembar, Sarajevo, Bosna i Hercegovina: obuka je održana u Kući ljudskih prava,
učestvovalo 22 žene, iz 6 gradova (Tuzla, Bijeljina, Sarajevo, Bratunac, Zenica,
Srebrenica).
16. novembar, Veles, Makedonija:obuka je održana u hotelu „Romantik“ učestvovalo je
25 žena iz 4 grada Makedonije ( Skopje, Veles, Sveti Nikola, Kumanovo) i 7 žena iz 2
grada na Kosovu ( Đakovica, Priština).
20. novembar, Zagreb: obuka je održana u prostorijama „Centra za žene žrtve rata“,
učestvovalo je 20 žena iz 8 gradova ( Zagreb, Pakrac, Knin, Zadar, Slavonski Brod,
Poreč, Korenica).
10. decembar, Beograd, centralna Srbija: obuka je održana u prostorijama „Žena u
crnom“, učestvovalo je 9 osoba iz 5 gradova ( Doljevac, Prijepolje, Kraljevo, Kragujevac,
Beograd).
12. decembar, Lukavac (kod Tuzle), BiH: u organizaciji ŽuC-a Beograd i „Udruženje
žena Srebrenice“ iz Tuzle; učestvovalo je ukupno 38 žena (iz Mreže ŽuC Srbije
(Beograd, Leskovac, Niš), iz 9 gradova iz BiH i jedna (1) iz Crne Gore (Tuzla, Bratunac,
Srebrenica, Potočari, Milići, Vlasenica, Bajramovići, Lukavac, Bihać) i Pljevlja, Crna
Gora (1).
16. decembar, Niš, jugoistočna Srbija: u prostorijama „Alternativnog kulturnog
centra/AKC“ održana je obuka za 13 žena iz 4 grada (Niš, Leskovac, Kruševac,
Doljevac).
U ovom procesu učestvovale su 183 žene iz 58 gradova svih zemalja bivše Jugoslavije a ŽuC je
pripremio celokupni materijal (štampani, video, itd.) na bhs jezicima, albanskom i makedonskom
jeziku.
Obuke za Javne prezentacije su, u navedenim zemljama, vodile Ervina Dabižinović, Ivana Vitas,
Ljupka Kovačević, Marija Perković i Staša Zajović. (5). U logistici je, za Srbiju, učestvovalo 7
osoba (Ljiljana Radovanović, Uma Manojlović, Ivana Ristić, Emilija Drobnjak, Nada Dabić,
Suzana Arizanović i Eva Dinić). U Hrvatskoj su organizovale Nela Pamuković i Adriana Bego, u
Bosni i Hercegovini Berina Džemajlović, Vedrana Frasto, Memnuna Zvizdić, Nura Begović,
Hajra Ćatić i Ramiz Berbić, u Makedoniji Savka Todorovska i Dragana Drudevska i u Crnoj Gori
Ervina Dabižanović i Ljupka Kovačević. (12) .
III Javne prezentacije/JP Inicijative za organizovanje Ženskog suda na prostoru bivše
Jugoslavije
Javne prezentacije/JP Inicijative za organizovanje Ženskog suda predstavljaju sastavni deo
istraživačko-aktivističkog procesa radi prikupljanja informacija, predloga, sugestija, u vezi sa
pojmom i vizijom pravde i odabirom tema na Ženskom sudu.
U ovom periodu organizovano je 30 Javnih prezentacija/JP u 26 gradova bivše Jugoslavije, u
saradnji sa partnerskim organizacijama, kao i organizacijama civilnog društva koje su se uključile
u ovu inicijativu. JP su održane u sledećim gradovima:
Crna Gora: U ovom izveštajnom periodu, devet (9) Javnih prezentacija, u 9 gradova (Ulcinj,
Berane, Bijelo Polje, Podgorica, Pljevlja, Budva, Nikšić, Cetinje, Kotor). Sve navedene Javne
prezentacije koordinisala je Anima, uz podršku lokalnih ženskih organizacija, a Javne
prezentacije su uglavnom održane u javnim prostorima (lokalni centri za kulturu, zgrade opština,
prostorije nevladinih organizacija...); na prezentacijama je učestvovalo 166 osoba. U
7
organizovanju i realizaciji prezentacija u Crnoj Gori učestvovalo je petnaestak aktivistkinja. ŽuC
je pripremio celokupni materijal (štampani, video, itd.) na bhs jezicima, albanskom i
makedonskom jeziku.
Bosna i Hercegovina: Održano je sedam (7) Javnih prezentacija/JP, u sedam (6) gradova
(Sarajevo, Tuzla, Zenica, Vogošća, Tešanj i Bratunac) u koordinaciji partnerske organizacije
„Žena ženama“ uz podršku lokalnih organizacija civilnog društva, pre svega ženskih grupa. U
navedenim JP učestvovalo je 125 žena. U organizovanju i realizaciji prezentacija u Bosni i
Hercegovini učestvovalo je preko 10 aktivistkinja.
Srbija: Održane su četiri (4) JP u četiri (4) grada: Vlasotince, Leskovac, Pirot i Beograd.
Navedene Javne prezentacije su držale aktivistkinje »Žena u crnom« iz Beograda, uz podršku
pomenutih lokalnih organizacija iz Mreže Žena u crnom Srbije; u ovim Javnim prezentacijama
ukupno je učestvovalo 111 osoba.
Hrvatska: Održane su tri JP u tri (3) grada (Slavonski brod, Zagreb i Split), uz učešće 48 žena,
dok su se organizacijom i koordinacijom gore navedenih aktivnosti bavilo pet (5) aktivistkinja.
Makedonija: Održano je (8) JP u četiri (4) grada (Skoplje, Kučevo, Veles, Delčevo),u
koordinaciji Mreže žena Makedonije (SOŽM), uz učešće preko 150 žena.
Valja napomenuti da je ŽuC Beograd je pripremio celokupni materijal (štampani, video, itd.) na
bhs jezicima, albanskom i makedonskom jeziku.
IV Obuka/konsultacije za projekcije filmova o feminističkom pristupu pravdi
Sastavni deo aktivnosti na formiranju Ženskog suda za bivšu Jugoslaviju jesu i projekcije
dokumentarnih i igranih filmova koji se bave međunarodnim iskustvima ženskih sudova, kao i
nasiljem nad ženama, borbom žena za mir i pravdu, feminističkim pristupom pravdi.
Za obuku/konsultaciju za projekcije filmova napravljen je i kratak prikaz situacija po zemljama
kao i aktivnosti ženskih grupa i mreža u tim zemljama. Konsulatacije se organizuju kako bi se
aktivistkinje obavestile o različitim kontekstima u državama u kojima se se odigralo nasilje, kao i
da bi se obučile da međunarodna iskustva povezuju sa lokalnom situacijom.
U ovom periodu održana je jedna obuka/konsultacija u Leskovcu, 08. 12. 2011. godine, u
prostorijama organizacije “Žene za mir”, na kojoj je učestvovalo 9 aktivistkinja.
VI Projekcije dokumentarnih i igranih filmova o pravdi (o instutucionalnim mehanizmima
pravde, o feminističkom pristupu pravdi
U ovom periodu organizovani su brojne projekcije igranih i dokumentarnih filmova o
institucionlnim mehanizmima pravde, o iskustvima ženskih grupa i mreža u vezi sa feminističkim
pristupom pravdi.
U okviru ovogodišnje kampanje 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama organizovane su u
Crnoj Gori (u sedam gradova) u koordinaciji Anime iz Kotora revije filmova (dokumentarnih i
igranih) o različitim vrstama nasilja nad ženama „Od nasilja do otpora“. Tokom ove revije
prikazani su i neki od dokumentarnih filmova koji je producirala ili priredila Grupa za video
aktivizam Žena u crnom: „Pronađite ime za to“ i „Femicid u Huarezu“.
U Beogradu su „Žene u crnom“ organizovale prikazivanje sledećih filmova:
• "Mleko tuge", 14. decembra: prisustvovalo je 11 žena.
• "Grbavica", 21. decembra: prisustvovalo je 10 žena.
VII Dokumentarni filmovi o Ženskim sudovima i tribunalima:
8
Grupa za video aktivizma ŽuC-a priredila je u saradnji u ovom periodu:
• „Ženski sudovi“ (32 minuta), prikaz svedočenja i ekspertskih analiza sa održanih sudova
u Bangaloreu (Indija), Najrobiju (Kenija) i Kejptaunu (Južnoafrička Republika); film je
titlovan: na albanskom i makedonskom jeziku. Prevod filma na albanski jezik uradile su
aktivistkinje Mreže žena Kosova/Kosova Women's Network, a prevod na makedonski
aktivistkinje Mreže žena Makedonije (SOŽM).
VIII Izdavačka aktivnost
U ovom periodu priređeni su i štampani dodatni materejali za potrebe programa u vezi sa
Ženskim sudom:
- Promotivni materijal: Lifleti/leci – trolisti/leci sa osnovnim informacijama o Inicijativi za
Ženski sud za bivšu Jugoslaviju na albanskom i makedonskom jeziku.
- Promotivni materijal: Lifleti/leci – trolisti/leci sa osnovnim informacijama o Inicijativi za
Ženski sud za bivšu Jugoslaviju na albanskom i makedonskom jeziku; o međunarodnim
iskustvima ženskih sudova (u svetu i u bivšoj Jugoslaviji).
- Sveščice: sa osnovnim informacijama o Ženskim sudovima i o feminističkom pristupu pravdi –
na jezicima albanskom, bhs, makedonskom.
Zahvaljujući solidarnom volonterskom doprinosu – prevodu aktivistkinja Mreže žena
Kosova/Kosova Women's Network na albanski i prevodu aktivistkinja Mreže žena Makedonije
(SOŽM), aktivistkinje ŽuC su priredile za štampu navedeni materijal.
- Ženska mirovna agenda 2012: bavi se feminističkim pristupom pravdi – rodnom perspektivom
teorije i prakse pravde. Agenda za 2012. predstavlja: međunarodna iskustva Ženskih sudova;
feminističke grupe i mreže organizatorke Ženskih sudova i Žneskih tribunala širom sveta; Ženski
sud na prostoru bivše Jugoslavije – dosadašnje aktivnosti na organizovanju ŽS na prostoru bivše
Jugoslavije: datumi prikazani u Agendi 2012. odnose se na značajne učinke Ženskih sudova i
tribunala, a sentence navedene u Agendi 2012. održavaju stavove i osećanja učesnica aktivnosti u
vezi sa Ženskom sudom, kao i organizatorki međunarodnih ženskih sudova
Ženska mirovna agenda 2012. ima 182 stranice, štampana je u 750 primeraka. Ženska mirovna
agenda distribuirana je u svim zemljama bivše Jugoslavije: aktitivistkinjama i aktivistima
civilnog društva, umetničkim urduženjma, pripadnicama/ima akademske zajednice, medijima.
Video aktivizam: tranziciona pravda - feministički pristup
U cilju poboljšanja vidljivosti efekata različitih modela tranzicione pravde, posebno
onog sa feminističkog stanovišta, koji promovišu Žene u crnom (ŽUC), tokom 2010.
godine stvorena je grupa video aktivistkinja i aktivista, koja se osposobila za snimanje,
montažu, digitalizaciju i postavljanje na internet video i audio materijala koji je
prikupljen tokom redovnih aktivnosti ŽUC, da bi on, u formi kratkih filmova, postao
dostupan široj javnosti.
Pored već navedenih dokumentarnih filmova i ostalih video materijala, Grupa za video
aktivizam ŽuC-a (kojom koordiniraju Marija Vidić i Goran Lazin ) u ovom izveštajnom
periodu uradila je sledeći dokumentarne filmove:
„Ženski sudovi“ (32 minuta): prikaz svedočenja i ekspertskih analiza sa održanih sudova
u Bangaloreu (Indija), Najrobiju (Kenija) i Kejptaunu (Južno Afrička Republika); u ovom
periodu urađen je prevod i titl na albanskom i makedonskom jeziku.
9
“Prelazeći liniju”(2,41 minuta): dokumentarni film o istoimenoj predstavi (izvedenoj
decembra 2008) i razgovoru aktivistkinja nakon toga u kulturnom centru “Mama u
Zagrebu”.
“Mir je kada živim dostojanstveno od svog rada”(5,18 minuta):dokumentarni film o
ženskom uličnom maršu, održanom u Dimitrovgradu 24. maja 2011. (Međunarodni dan
ženskih akcija za mir i razoružanje). Akciju su organizovale aktivisktinje Mreže ŽuC-a
Srbije.
“Omaž Neveni Neni Kostić” (11 minuta): dokumentarni film o aktivistkinji „Žena za mir“
Leskovac i Mreže Žena u crnom Srbije, od 1999. godine. Nevena Nena Kostić (1.8.1968. 21.10.2011.) je takođe bila jedna od koordinatorki aktivnosti Ženskog suda i tu je, kao i svim
drugim aktivnostima, utkala svoju neumornu aktivističku strast, posvećenost, znanje,
solidarnost...
„Za radna prava žena“(21 minuta): dokumentarni film o aktivnostima Mreže ŽuC-a
Srbije povodom 8. marta – Međunarodnog dana žena (performansi i ženski ulični marš u
Beogradu).
U ovom periodu su vršene pripreme za produkciju drugih dokumenratnih filmova.
Aktivističko-umetnički angažman u suočavanju s prošlošću/tranzicionoj
pravdi
Nastavljena je praksa zajedničkog rada i saradnje umetničkih udruženja, profesionalnih
pozorišta, umetnica/ka angažovanih na umetničkom oblikovanju ženskog otpora ratu,
ratnim zločina, represiji, kršenju ljudskih prava. U ovom periodu realizovane su brojne
aktivnosti, od kojih izdvajamo sledeće:
- Izložba povodom 20 godišnjice Žena u crnom Beograd „Uvek neposlušne- mi
ostavljamo trag“: prezentacija estetsko-etičke dimenzije otpora ŽuC-a, u saradnji sa
angažovanim umetničkim udruženjima: Škart, Dah teatar, Hor Proba, Art klinika, Četiri
lica Omarske, Grupa Spomenik, CZKD, Hoću-neću, aktivistkinja i aktivista Mreže ŽuC-a
Srbije, Međunarodne mreže Žena u crnom, brojnih umetnica/ka (Ana Vilenica, Silvija
Dražić, Jasmina Tešanović, Libera Macoleni, Zoran Solomun, Rebeka Džonson, Saša
Stojanović, Vesna Pavlović, Milica Tomić, Biljana Rakočević, Srđan Veljović, Ervina
Dabižinović, Jovana Dimitrijević, Marija Vidić, Nenad Glišić...). Izložba i prateće
aktivnosti bile su organizovane 7. 8 i 9. oktobra 2011. u Centru za kulturnu
dekontaminaciju, a navodimo samo neke:
-„Rekonstrukcija ženskosti“ performans u izvođenju umetnice i aktivistkinje Marije
Vidić, u dvorištu CZKD-a.
- „Zidovi uma –putovanje po svetu, pogledom žena“, umetnice i aktivistkinje Libere
Macoleni/Libera Mazzoleni, iz Milana.
- Mi smo aktivistkinje, pesnikinje, umetnice, igračice, žonglerke, kuvarice...
revolucionarna snaga smeha, pesme, plesa u kojoj su učestvovale gore navedene
umetničke grupe, aktivistkinje i aktivisti, angažovane umetnice iz cele Srbije, bivše
Jugoslavije i sveta a program su vodile Jasmina tešanović i Zoe Gudović.
10
Umetničko-aktivistička inicijative ’Srebrenički prag’: Žena u crnom i Art klinike iz
Novog Sada – postavljanje spomen obeležja žrtvama genocida u Srebrenici u
Srebreničkoj ulici (na Kosančićevom vencu, Beograd), u okviru 52 Oktobarskog salona.
Ovogodišnja kulturna manifestacija bavi se pitanjem društvene odgovornosti tako da su
našu inicijativu međunarodne kustoskinje Galit Eilat (Izrael) i Alenka Gregorič
(Slovenija) uvrstile u program 52 Oktobarskog salona. Podnet je zahtev da se Srebrenički
prag trajno postavi 9. novembra – Međunarodnog dana borbe protiv fašizma. Budući da
to nije nije dozvoljeno tog dana spomen ploča ’pozajmljena’ od Oktobarskog salona i
izvedena je akcija “Prelazimo prag” u znak saosećanja i solidarnosti sa žrtvama genocida
u Srebrenici, jer “prelaženjem preko srebreničkog praga jednim korakom pokazujemo da
smo pobegli od statičnosti i sigurnosti ćutanja o zločinu…”
Inicijativa Žena u crnom iz Beograda i Art klinike iz Novog Sada za podizanje spomen
ploče hrvatskim ratnim zarobljenicima u Begejcima i Stajićevu: podneta je nadležnim
institucijama sa zahtevom za postavljanjem spomen ploče na mestima gde su bili
formirani (tokom 1991. godine) za državljane Hrvatske logori Stajićevo i Begejci
(Vojvodina). Postavljanje spomen ploče “doprinelo bi se jačanju procesa pomirenja i
poverenja na području bivše Jugoslavije, neku vrstu simboličke reparacije žrtvama logora
i njihovim porodicama”. Pomenutu inicijativu je podržalo 30 organizacija civilnog
društva iz cele Srbije. Nažalost, ni ko kraja 2011. nadležne instuticije su se oglušile o naš
zahtev, tako da će se ova inicijativa nastaviti.
- Inicijativa za postavljanje spomen ploče filozofkinji, feministkinji, pacifistkinji,
antifašistkinji Kseniji Atanasijević (1894.- 1981): Komisija za spomenike i nazive
trgova grada Beograda usvojila je zahtev Žena u crnom da se postavi spomen ploča na
kući u kojoj je živela Ksenija Atanasijević.
Održano je takođe preko deset radnih sastanaka u Beogradu i Novom Sadu između Žena u crnom
i umetničkih udruženja (Art klinika, Škart, Dah teatar) u vezi a obeležavanjem pomenutih
događaja iz nedavne prošlosti (komemoracije, umetničko –aktivističke ulične akcije i inicijative).
Žene, mir, bezbednost – feminističko-antimilitaristički pristup
U okviru našeg kontinuiranog rada na feminističkom pristupu bezbednosti, na Rezoluciji
UN Saveta bezbednosti1325 ('Žene, mir, bezbednost'), pokrenule smo veliki broj
različitih programa.
U ovom izveštajnom periodu realizovale smo sledeće aktivnosti:
Edukativno-istraživačke aktivnosti
Žene u crnom (ŽUC) su prva organizacija civilnog društva koja je promovisala
Rezoluciju 1325 Saveta bezbednosti UN u Srbiji. ŽUC se od formiranja 1991. godine
bave pitanjem bezbednosti, promovisanjem svih oblika demilitarizacije, prigovora
savesti, edukacijom, uličnim akcijama, istraživačkim projektima, zakonodavnim
inicijativama i izdavačkom delatnošću.
Projektom’Orodnjavanje humane bezbednosti’ (Engendering human security) ŽUC
nastavljaju sa feminističko-antimilitarističkim preispitivanjem tradicionalnog,
militarizovanog pojma bezbednosti, kontrolom i pozivanjem države i institucija na
odgovornost. Jedan od ciljeva projekta jeste kreiranje feminističkog koncepta
11
bezbednosti, izgradnja pravednog mira u skladu sa potrebama žena i ženskim ljudskim
pravima. Kroz aktivnosti projekta želi se ojačati kapacitet ženskih OCD za efikasniju
kontrolu države i njenih institucija zaduženih za sprovođenje NAP-a i ostalih
međunarodnih dokumenata.
Izbor indikatora za implementaciju Nacionalnog akcionog plana/NAP-a Rezolucije
1325 – Nakon treninga koji su održale juna 2011. godine predstavnice Agencije
Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women) u Njujorku,
Žene u crnom su formirale Radne grupe za praćenje globalnih UN i EU indikatora.
Radne grupe čine osam aktivistkinja i dve koordinatorke. Na osnovu njihovog rada i
saznanja biće sačinjen „izveštaj u senci“ sa rezultatima istraživanja i praćenja indikatora
u prvoj polovini 2012. godine.
U ovom periodu održano je više radnih sastanaka u prostorijama ŽuC-a u Beogradu: 7,
10, 17, 21 i 25. novembra. U cilju kontrole države i njenih institucija zaduženih za
sprovođenje NAP-a i ostalih međunarodnih dokumenata, radne grupe su uputile pitanja
nadležnim institucijama (užeg i šireg sektora bezbednosti), a najviše Minirstvu odbrane
(preko 150 pitanja) o indikatorima u procesu istraživanja.
Učešće u međunarodnim, regionalnim i lokalnim konferencijama, seminarama u vezi
sa humanom bezbednošću i Rezolucijom 1325:
19. septembar, Beograd: Povodom Otvorenog dana Žene, mir, bezbednost (Open Day
Women, Peace, security) koji se svake godine organizuje u Programu UN za razvoj
(UNDP) povodom Svetskog dana mira 21. septembra 2011. godine Žene u crnom i bliske
organizacije koje su angažovane na monitoringu implementacije NAP-a za 1325 su u
Beogradu razgovarale/i sa Vilijemom Infanteom (William Infante), stalnim
koordinatorom UN u Srbiji. Razgovarali su o onome što najviše ugrožava bezbednost
žena, građana i građanki Srbije. Učestvovale su: Gordana Subotić, Miloš Urošević,
Tamara Kaliterna i Staša Zajović iz Žena u crnom, Borka Vasić iz Regionalnog centra za
manjine iz Beograda, Jelena Cakić, Žene za mir, Leskovac, Ana Ranković iz Fraktala i
Jovanka Savović Todorović iz Labrisa, Beograd.
15. i 16. septembar, Beograd: Beogradski bezbednosni forum, u organizaciji
Beogradskog fonda za političku izuzetnost, Evropskog pokreta u Srbiji i Beogradskog
centra za bezbednosnu politiku. Konferencija o ulozi žena u bezbednosti Balkana i
izazovi uvođenja rodne perspektive u sektor bezbednosti, R 1325;u ime ŽuC-a
učestvovala je Gordana Subotić.
20. oktobar, Beograd: Okrugli sto o diskriminaciji i mehanizmima podrške ženama u
sektoru bezbednosti je organizovan u okviru projekta “Podrška sprovođenju NAP za
primenu Rezolucije 1325 u Srbiji – ka rodno odgovornom sektiru bezbednosti”, koji
BCBP sprovodi uz podršku UN WOMEN, u ime ŽuC-a je učestvovala Gordana Subotić.
27. oktobar – 2. novembar, Beogradska nedelja bezbednosti: zajednička inicijativa više
od 20 organizacija civilnog društva a održava se svake godine u drugoj polovini oktobra.
U Evropskom centru za kulturu i debatu GRAD u Beogradu od 27. oktobra do 2.
novembra održana je Beogradska nedelja bezbednosti (BNB) - rezultat zajedničke
12
inicijative organizacija civilnog društva za dijalog o savremenom, na građane
orijentisanom konceptu bezbednosti. Tokom BNB su organizovane izložbe, tribine,
radionice i filmske projekcije. U okviru Beogradske nedelje bezbednosti krajem oktobra i
početkom novembra, Žene u crnom su 31. oktobra predstavile svoje aktivnosti pod
naslovom „Bezbednost viđena očima žena“. Skup je obuhvatio nekoliko tema u vezi sa
feminističko-antimilitarističkim konceptom bezbednosti i u njemu su učestvovale/i:
Marijana Stojčić, Miloš Urošević, Gordana Subotić, Bojan Tončić, Tamara Kaliterna iz
ŽuC-a, Zorica Spasojević (Autonomni ženski centar) i Borka Vasić (Regionalni centar za
manjine), dok je moderirala Staša Zajović.
27. i 28. oktobar, Sarajevo (BiH): Održana konferencija o tome Kako maksimizirati
bezbednost u zemljama OSCE (OEBS)? Učestvovalo je stotinak žena iz 27 zemalja i
međunarodnih tela poput OSCE, UN Women, EU, pripadnica nevladinih organizacija.
Istaknuto je da je samo 31 država usvojila nacionalne akcione planove (NAP) za
Rezoluciju 1325, a 19 od njih su članice OSCE. U ime ŽuC-a Gordana Subotić je
govorila o netransparentnom i nedemokratskom procesu došenja NAP-a za R1325, a
posebno o militariističkom konceptu bezbednosti u Srbiji.
1. novembar 2011. godine, Sombor: Na konferenciji „Drugačija moć je moguća – Žene,
mir, bezbednost UN 1325“ u organizaciji NVO „Ženske alternative“ iz
Sombora/Vojvodina, govorile su predstavnice državnih institucija (odbori za
ravnopravnost, kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Vlade Srbije), predstavnice
međunarodnih organizacija (OSCE), kao i švedske fondacije Kvinna till kvinna.
Staša Zajović je govorila u ime Žena u crnom o militarističko – nacionalističkom
konceptu bezbednosti u Srbiji.
Podlistak/Newsletter o Rezoluciji 1325: Objavljivanjem ovog Podlistka/Newsletter-a
želimo da doprinesemo boljem informisanju o rezolucijama UN o bezbednosti,
demilitarizaciji, većem uticaju žena na rešavanje postkonfliktnih problema, pre svega u
Srbiji, ali i na zapadnom Balkana i šire. Podlistak/Newsletter se takođe bavi
preispitivanjeg tradicionalnog koncepta nacionalne bezbednosti, reformu bezbednosti,
rodnu dimenziju bezbednosti, bezbednosne integracije. Podlistak ima sledeće rubrike:
Žene u crnom i Rezolucija 1325; Aktivnosti Žena u crnom na demilitarizaciji
bezbednosti; Srbija - Rezolucija 1325 i bezbednosne integracije; Iskustva iz sveta;
Refleksije o bezbednosnim pitanjima iz feminističko-antimilitarističkog ugla i Najava
događaja.
Podlistak/Newsletter se objavljuje mesečno (s tim što je u prethodnom periodu obuhvatio
period juna, jula, avgusta i septembra), a nakon toga u oktobru, novembru i decembru
2011., na srpskom i engleskom jeziku. Podlistak uređuje Tamara Kaliterna, prelom i
dizajn Marija Vidić.
U elektronskom formatu je dostupan na internet stranicama www. zeneucrnom.org
kao i na sajtovima mreža GNWP (Global Network of Women Peacebuiders), Bezbednost
po meri građana, Beogradskom centru za bezbednosnu politiku/BCBP.
Umrežavanje - međunarodne koalicije: ŽuC je nastavio saradnju sa brojnim koalicijama
za bezbednosna pitanja iz rodne perspektive: Globalna Mreža žena graditeljki mira /The
13
Global Network of Women peacebuilders/GNWP; Mreža se zalaže za implementaciju
Rezolucije 1325 (Žene, mir, bezbednost) i Rezolucija 1820, 1888, 1889
povezuje
organizacije iz Evrope, Afrike, Azije, Latinske Amerike.
Mreže, koalicije - uzajamna podrška i solidarnost
Žene u crnom su pokretačice ili aktivne učesnice brojnih regionalnih mreža, koalicija i
saveza, aktivne učesnice u aktivnostima srodnih organizacija radi jačanja uzajamne
podrške, solidarnosti, civilnog društva i demokratije u Srbiji i u celoj regiji.
U ovom periodu realizovano je mnoštvo aktivnosti od kojih izdvajamo sledeće:
Mreža Žena u crnom Srbije: Ženska mirovna mreža u kojoj deluju aktivističke grupe i
pojedinke u svim delovima Srbije; Mreža održava radne sastanke na kojima se
dogovaraju se zajedničke akcije i u ovom periodu su, pored gore navedenih zajedničkih
aktivnosti, održani radni sastanci:
Vrnjačka banja, 2. i 3. i 4. septembar 2011.
Na ovom sastanku Mreže ŽuC-a organizovane su brojne aktivnosti, od kojih navodimo
najvažnije:
- Diskusije: Civilno društvo u raljama države: solidarnost ili rivalitet –pitanje je sad?
- Postoje li alternative? O iskustvima civilnih pokreta u Argentini, Grčkoj, Španiji –
Panelistkinja: Oda Savransky Santos, aktivistkinja iz Argentine
- Debata o predstojećom Paradi ponosa u Beogradu
- Feministički čitalački kružok: Predstavljanje knjige ’Etika hrabrosti Ksenije
Atanasijević’ autorke Ljiljane Vuletić i knjige autorke Zagorke Golubović: Kako kalimo
demokratiju i šta nismo naučili
- Zajednička evaluacija rada Mreže Žena u crnom – razgovor o zajedničkim aktivnostima
iz prethodnog perioda
- Autonomne i različite: o aktivnostima grupa unutar Mreže ŽuC-a
- Žurka - druženje – feministička tombola
- Uvek neposlušne – Dogovori oko obeležavanja 20 godišnjice ŽuC-a
- Grupa za video aktivizam ŽuC-a – prezentacija novih dokumentarnih filmova
- Dogovori o aktivnostima rada Mreže ŽuC-a Srbije u narednom periodu.
Sastanku Mreže ŽuC-a prisustvovalo je osoba 60 osoba, iz dvadesetak gradova Srbije i
Crne Gore (Kotor, Pljevlja i Podgorica), kao i međunarodne aktivisktinje (iz Švedske, i
Argentine).
Opširan izveštaj o svim navedenim segmentima dostupan je na sajtu ŽuC-a.
Uvek neposlušne – 20 godina Žena u crnom Beograd – organizovane su 7, 8. i 9.
oktobra brojne aktivnosti, od kojih navodimo sledeće:
„Umesto očajanja - otporom ka alternativi”- 7. oktobar, zajedničko promišljanje o
feminističko-pacifističkom aktivizmu na prostoru bivše Jugoslavije. Učestovale su: Biba
Momčinović (Hrvatska), Ljupka Kovačević (Crna Gora), Teuta Čučkova (Makedonija),
Selma Halilović (BiH), Igo Rogova (Kosovo), Slavice Stojanović (Srbija). Moderatorka
je bila Staša Zajović.
„Postoje li alternative - O Evropi i svetu danas“ 7. oktobar „okrugli sto“ u kojem su
učestvovale/i Biljana Kašić (Zagreb), Zoran Solomun (Berlin), Mireja Forel (Mireya
14
Forel, Sevilja), Lili Traubman (Lily Traubmann) i Haya Šalom (Haya Shalom) iz
Jerusalima, Gracijela Longoni (Graziella Longoni, Milano), Rebeka Džonson (Rebecca
Johnson, London), Atena Atanasiu (Athena Athanasiou, Atina) i Branimir Stojanović
(Beograd), Elisabetta Donini iz Torina, itd. Okrugli sto je moderirala Marijana Stojčić.
"Uvek neposlušne – mi ostavljamo trag" - stajanje na Trgu Republike u Beogradu je bilo
više od oko 200 aktivistkinja i aktivista iz zemalja bivše Jugoslavije i čitavog sveta.
„Stvaramo alternativnu istoriju“, 8. oktobar promocija knjige "Etika hrabrosti Ksenije
Atanasijević” i „Krivo srastanje“ Bojana Tončića u izdanju Žena u crnom. O izdanjima
su govorili Zagorka Golubović, Daša Duhaček, Lino Veljak, Ljiljana Vuletić, Vesna
Rakić Vodinelić i Žarko Korać.
Uveče je bio omaž drugaricama i drugovima Žena u crnom i izložba "Uvek neposlušne –
mi ostavljamo trag", dok su 9, 10. i 11. oktobra organizovani susreti sa aktivistkinjama iz
Međunarodne mreže ŽuC-a.
Program je bio održan u Centru za kulturnu dekontaminaciju, prostorijama ŽuC-a,
Beogradu, Zemunu, itd.
Horizontalno umrežavanje - Mreža Žena u crnom Srbije: edukativno-aktivistički
program koji se kontinuirano odvija od januara 2007. godine u cilju širenja Mreža ŽuC-a,
decentralizacije rada Mreže, jačanja saradnje među grupama koje deluju unutar Mreže,
pokretanjem zajedničkih inicijativa, sticanjem dodatnih znanja vezanim za određena
pitanja u skladu sa iskazanim potrebama aktivistkinja. Pored gore navedenih zajedničkih
aktivnosti u ovom periodu realizovane su brojne zajedničke aktivnosti, od kojih
navodimo neke od njih:
4. novembar i 21. decembar, Leskovac: radni sastanci između aktivistkinja Žena za mir
iz Leskovca i Žena u crnom iz Beograda) o narednim zajedničkim aktivnostima u vezi sa
Rezolucijom 1325 – feminističko-antimilitarističkim priostupom bezbednosti, suočavanju
s prošlošću, antifašističkim akcijama, femnističkim mapiranjem, Ženskim sudom –
feminističkim pristupom pravdi, itd. Susretu je prisustvovalo oko dvadeset aktivistkinja.
U ovom periodu održani su brojni sastanci radnih grupa u okviru Mreže ŽUC-a u vezi sa
feminističkim pristupom pravdi, bezbednosti, video aktivizmom, o čemu je već bilo reči
u ovom izveštaju.
Žensko nasleđe/ Women’s Heritage – Projekat usmeren ka povećavanju vidljivosti
ženskog nasleđa, zajedno sa još 4 organizacije (Centar za ženske studije (Zagreb,
Hrvatska), Centar za savremenu umjetnost (Sarajevo, Bosna i Hercegovina), Casa
internazionale delle Donne di Trieste (Trst, Italija) i Srpski kulturni centar Danilo Kiš
(Ljubljana, Slovenija). Centar za ženske studije iz Zagreba su nositeljke ovog projekta.
Prvi deo procesa podrazumeva istraživanja, digitalizaciju feminističkih tekstova i
relevantne istorijske i umetničke građe, putujuće slikarske izložbe i sastanke radi
stvaranja partnerskih mreža. Do sada su održane brojne aktivnosti o čemu smo
obaveštavale u prethodnim izveštajima.
Mreža Žena u crnom Srbije je uključena u ovo istraživanja kroz “Feminističko mapiranje
Srbije” – istorijsko istraživanje koje u prostoru (gradovi: Beograd, Leskovac, Užice i
15
Bajina Bašta) i vremenu (od početka XX veka do danas), “mapira” žene, ženske pokrete i
inicijative koje su doprinele emancipaciji, jednakosti i, pre svega, mirovnom aktivizmu.
U ovom periodu organizovan je 3. decembra u prostorijama ŽuC-a radni sastanak grupe
za Feminističko mapiranje, kojem je prisustvovalo šest istraživačica/aktivistkinje (i jedan
istraživač) iz gradova obuhvaćenih istraživanjem: Beograd, Leskovac, Užice I Bajina
Bašta.
Bilten »Solidarnost je naša snaga«/ Solidarity is our strength': bilten o međunarodnim
kampanjama solidarnosti u kojima učestvuju Žene u crnom izlazi svakog drugog meseca,
ali se materijal za Bilten sakuplja svakog meseca. Tako je Bilten izašao u oktobru i
decembru, a sledeći će izaći u februaru. Bilten uvek izlazi do desetog u mesecu. To su
kampanje međunarodnih organizacija koje se bave zaštitom ljudskih prava, kao što su
Amnesty International, Žene koje žive pod muslimanskim zakonima/Women Living Under
Muslim laws, CODE PINK, Human Rights Deffenders, i slično. Kampanje se odnose
većinom na vršenje pritiska na međunarodne institucije kao i institucije određene zemlje,
u cilju spašavanja života braniteljki/lja ljudskih prava, ali se mogu odnositi i na očuvanje
životne sredine i druga društvena pitanja. Kampanje su brojne i potrebno je u roku od
dvadeset i četiri časa odgovoriti na njih, dok u slučaju organizacije Žene koje žive pod
muslimanskim zakonima kampanje koje one iniciraju traju i po nekoliko dana ili nedelja.
Pozivamo i vas da se uključite u kampanje u globalne solidarnosti i uzajamne podrške.
Bilten koordinira: Saša Kovačević.
Akcije solidarnosti – sa pripadnicama/ima ugroženih i obespravljenih manjinskih
zajednica (etničko-rasnih, seksualnih), građanima/nkama čija su ljudska prava (radna,
obrazovna, kulturna), braniteljkama i braniteljima ljudskih prava, ugrožena:
Solidarnost sa romskim stanovništvom: protiv insitucionalizovanog nasilja i aparthejda
nad romskim stanovništvom, za ljudsku bezbednost i ljudska prava:
4. i 13. oktobar i 4. novembar, Beograd: u ulici Maksima Gorkog (opština Vračar) bilo je
pokušaja iseljenja romske porodice Abazi. Sva tri puta, aktivistkinje Žena u crnom, bile
su prisutne.
11. i 25. oktobar, Beograd: u Lješkoj ulici (opština Čukarica) – aktivistkinje Žena u
crnom, su prisustvovale prinudnom iseljenju Mevljude Kurteši, koja je sa njeno šestoro
dece postala beskućnica.
Solidarnost sa radnicama/ima i njihovim porodicama
5. oktobar, Beograd: Žene u crnom su uz šest NVO iz Beograda (Regionalni centar za
manjine, Komitet pravnika za ljudska prava, PRAXIS, Inicijativa mladih za ljudska
prava, Rekonstrukcija Ženski fond i Odbrani Filozofski) su organizovale akciju
solidarnosti zbog rušenja pet radničkih baraka građevinskog preduzeća "Ratko Mitrović",
na Novom Beogradu. Barake su bespravno useljene a njihovom žiteljima (21 osoba) nije
obezbeđen alternativni smeštaj, zbog čega su navedene organizacije za ljudska prava i
protestovale. Policija nije dozvolila aktivistima/kinjama organizacija za ljudska prava da
priđu barakama kako bi nadgledali da li se iseljava u skladu sa standardima ljudskih
16
prava. Pored legitimisanja, policija je primenjivala i silu i tom prilikom privedena je
Marija Perković, aktivistkinja ŽuC-a, koja je istog dana puštena. Zahvaljujući
aktivističkom pritisku radničke porodice nisu iseljene.
16. decembar, Beograd: u opštini Voždovac, pokušano je iseljanje trinaest porodica
radnika i radnica preduzeća „Ratko Mitrović“ iz njihovih kuća. Na licu mesta, kako bi se
iseljenje sprečilo bilo je četiri aktivistkinja Žena u crnom.
Antifašistička solidarnost - praćenje suđenja klerofašističkim organizacijama i
njihovim liderima
Suđenje Mladenu Obradoviću, lideru klerofašističke organizacije „Obraz“:koji je
optužen za krivično delo „rasne i druge diskriminacije“ za vreme priprema Povorke
ponosa 2009. godine (Krivični zakon, član 387); u ovom izveštajnom periodu
prisustvovale smo ročištima 3. oktobra i 25. novembra u Beogradu i o tome pisale
izveštaje koje su slale domaćim i međunarodnim mrežama za ljudska prava, LGBT,
antifašizam/antirasizam i solidarnost.
Suđenje zbog nasilja povodom Paradi ponosa, 2009.: Suđenje pred Prvim opštinskim
sudom u Beogradu Miši Vaciću, lideru klerofašističke organizacije ‘Srpski narodni
pokret 1389’ zbog nasilja tokom priprema za Paradu ponosa koja je trebalo da se održi u
Beogradu septembra 2009. godine, ali je odložena zbog nespremnosti vlasti da obezbede
održavanje Parade ponosa i nasilja klerofašističkih organizacija. U ovom periodu
prisustvovale smo ročištima 21. septembra, 21. oktobra i 5. decembra i o tome
obaveštavale međunarodne i domaće organizacije za ljudska prava.
Izveštaji sa oba suđenja se mogu naći na sajtu ŽuC-a.
Solidarnost sa studentskim protestom na Beogradskom univerzitetu (Ili Folozofskom
fakultetu):
Tokom trajanja blokade Filozofskog fakulteta (od 06. oktobra pa sve do kraja decembra
2011.), aktivistkinje Žena u crnom su se solidarisale i četiri puta posetile aktiviste/kinje
studentskog pokreta koji je štrajkovale/i i blokirali Filozofski fakultet; Žene u crnom su
se oglašavale saopštenjima (tražeći zaštitu a takođe smo u znak podrške studenstkim
zahtevima, a posebno kada su blokadu napali pripadnici fašističkih grupa, itd.).
U ovom periodu smo takođe učestvovale u brojnim inicijativa civilnog društva u
organizaciji srodnih grupa:
6, septembar, Beograd: „Kosovo: test za evropsku opciju“ debata u organizaciji
Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji o tenzijama na severu Kosova, kao i o
spremnosti političke elite u Srbiji da ispuni uslove za sticanje statusa kandidata za
članstvo u EU.
8. septembar, Beograd: Promocija Kosovske knjige pamćenja, 1998 u izdanju Fonda za
humanitarno pravo (narativi o 2.046 ubijenih, stradalih i nestalih ljudi koji su izgubili
život ili nestali tokom oružanog sukoba na Kosovo 1998. godine).
17
27. septembar, Beograd: Promocija knjige „Suočavanje sa jugoslovenskim
kontroverzama“ u izdanju Buybok iz Sarajeva; promociju na kojoj su govorili poznati
naučnici/e i aktivisti civilnog društva organizovao je časopis Republika.
2. novembar, Beograd: Konferencija: Prema nacionalnoj politici o braniteljim/kama
ljudskih prava, u organizaciji Misije OSCE i UN u Srbiji, Komiteta pravnika za ljudska
prava i Ministrastva za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i samoupravu. U ime
ŽuC-a učestvovali Ljiljana Radovanović i Miloš Urošević.
1. i 2. decembar, Beograd: Trening o monitoringu sprovođenja Zakona o
okupljanju građana u organizaciji OSCE, u ime ŽuC-a učestvovao je Miloš
Urošević.
5. decembar, Beograd: U Centru za kulturnu dekontaminaciju je promovisana knjiga
„Građanske i negrađanske vrednosti u Srbiji: vreme posle Miloševića“, u izdanju Žena u
crnom. Priređivači knjige su Ola Listhaug, Sabrina Ramet i Dragana Dulić. Na promociji
su govorile istoričarke Latinka Perović i Dubravka Stojanović, te Sonja Biserko,
predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji.
9. decembar, Beograd: Susret/razgovor sa Radom Iveković, filozofkinjom i
feminističkom teoretičarkom iz Pariza o feminističkoj politici, Ženskom sudu, aktuelnim
političkim tendencijama u Evropi; u razgovoru su učestvovale i Daša Duhaček, Dragana
Dulić, Lino Veljak, Snježana Milivojević, Zagorka Golubović, kao i aktivisti/kinje ŽuC.
15. decembar, Radmilovac, kod Beograda: Konsultativni sastanak za braniteljke ljudskih
prava u organizaciji OSCE i Komitet pravnika za ljudska prava, u ime ŽuC-a učestvovao
Miloš Urošević.
21. decembar – Konferencija u organizaciji FHP posvećena reparaciji žrtava- odšteta za
kršenja ljudskih prava, u ime ŽuC-a učestvovala Ljiljana Radovanović.
Izdavačka aktivnost: pored već navedenih publikacija (u vezi sa Ženskim sudom), u
ovom periodu smo objavile i:
- Krivo srastanje: zbirka kolumni, eseja, napisa autora Bojana Tončića a
objavljenih u periodu od 1999. do 2011. godine. Članci i komentari B. Tončića,
(aktiviste ŽuC-a, jednog od najtalentovanijih i najhrabrijih novinara u Srbiji) koje
je objavio u prisilnim mobilizacijama, ratnim zločinima, militarizmu, o sprezi
militarizma, klerikalizma, fašizma i vladajuće politike pripadaju u sam vrh
kritičkog pristupa našoj savremenosti. Ova knjiga ima 264 stranice, a podeljena je
u 4 poglavlja: Galerija – živi i mrtvi; Srbija danas; Društvo i politika i
Antimilitarizam kao izbor razumnih. Prelom je radila Zinaida Marjanović a dizajn
Marija Vidić.
- Ksenija Atanasijević - Etika hrabrosti: Zbirku od 19 radova filozofkinje,
femkinistkinje, pacifistkinje, antifašistkinje Ksenije Atanasijević u periodu od
18
-
1929. do 1941. godine. priredila je Ljiljana Vuletić; knjigu koja ima 144 stranice,
zajedno su objavile Žene u crnom, Rekonstrukcija ženski fond i Ženske studije.
Uvek neposlušne - kalendar za 2012: Dizajn je uradila grupa „Škart“, a
fotografije: Vesna Pavlović, Biljana Rakočević i Srđan Veljović.
Posteri, feminističko-antimilitarističke razglednice: povodom 20 godina Žena u
crnom uradila su umetnička udruženja “Škart”i “Art-klinika”, dok je za brojne
letke i transparente vezane za značajne događaje iz nedavne prošlosti dizajn i
prelom uradila Marija Vidić, u saradnji sa aktivistkinjama i aktivistima Žuc-a.
Međunarodna politika: aktivno učešće na međunarodnim konferencijama, u globalnim
akcijama solidarnosti, razmenom poseta, itd. Pored već navedenih aktivnsoti na polju
međunarodne saradnje, internacionalne solidarnosti, navodimo još neke od tih aktivnosti:
9. oktobar, Beograd: U okviru aktivnosti posvećenih 20 godišnjici ŽuC Beograd, održan
je susret aktivistkinja Međunarodne mreže ŽuC-a o mogućnosti da se organizuje, u
proleće 2012. godine Susret Žena u crnom u Evropi. Učestovale su: Staša Zajović i
Štefica Ivljev (Beograd), Mejra Dautović (Bihać, BiH), Teuta Čučkova (Skopje,
Makedonija), Mireja Forel (Sevilja, Španija), Lili Traubman (Izrael), Graciela Longoni i
Libera Macoleni, Mariarosa Guandalini, Odila Dal Santo, Đanina Dal Bosko i Analiza
Komuci iz Italije.
10. oktobar, Zemun/Beograd: Radni sastanak aktivistkinja i aktivista Međunarodne
mreže ŽuC-a: Mireja Forel, Rebeka Džonson, Lili Traubman, Haja Šalom, Libera
Macoleni, Graciela Longoni, Teodora Tabački (Berlin), Snežana Tabački, Miloš
Urošević, Miodrag Kapetanović i Staša Zajović iz Beograda. Na sastanku je bilo reči
takođe o organizovanju Evropskog susreta ŽuC-a.
10. oktobar, Beograd: Susret i radni sastanak između aktivistkinja ŽuC-a i aktivista/kinja
iz Afrike o aktivnostima u vezi sa izgradnjom mira; susret je organizao Institut sa
otvoreno društvu u Srbiji.
13.- 16. oktobar, Zagreb: Međunarodna konferencija „REDaktura: transjugoslovenski
feminizmi i žensko nasleđe“ (TransYugoslav Feminisms: Women’s Heritage Revisited“
– transgeneracijski susret feminističkih teoretičarki, aktivistkinja, umetnica, studentkinja
iz zemalja bivše Jugoslavije. Na ovom susretu su učestvovale četiri aktivistkinje Mreže
Žena u crnom Srbije, kao i Mireja Forel, ŽuC iz Sevilje. Staša Zajović je bila jedna od
panelistkinja u debati Feministički aktivizam/Feminist aktivism.
14. oktobar, Zagreb:Konferencija „Muškarci i rodna ravnopravnost: za ravnopravnost je
potrebno dvoje“ u organizaciji Centra za edukaciju, savjetovanje i istraživanje/CESI
(Center for Education, Counseling and Research); Staša Zajović (ŽuC; Beograd) je bila
jedna od panelistkinja u debati „Prakse u radu s mladićima/muškarcima na pitanjima
rodne ravnopravnosti“ a ovom prilikom je prikazan i dokumentarni film ’Dekonstrukcija
muškosti“ u produkciji Grupe za video aktivizam ŽuC-a.
19
29. oktobar, Banjaluka, Bosna i Hercegovina: Debata „Problem većinskog identiteta i
mjesto za Ostale“ o problemima manjinskih grupa, politike identiteta; u ime ŽuC-a u
debati u organizaciji „Građanskog fronta Ostalih“ je učestvovao Goran Lazin.
27. novembar-3. decembar: Studijsko-aktivistička poseta Izraelu i Palestini i razmena
mladih aktivistkinja; učestvovalo je deset žena mladih aktivistkinja iz organizacija
civilnog društva Srbije i Kosova; u ime Žena u crnom učestvovala je Gordana Subotić.
Cilj posete je umrežavanje mladih aktivistkinja iz Srbije i sa Kosova sa aktivistkinjama iz
Palestine i Izraela i ojačavanje feminističkog pokreta na lokalnom, regionalnom i
internacionalnom nivou, upoznavanje sa položajem žena u Izraelu i Palestini i kako se
one suočavaju sa problemima u svojim zajednicama, itd.
7. novembar, Beograd: Prijateljska poseta aktivistkinja Udruženja „Budućnost“ iz
Modriče (Bosna i Hercegovina) i aktivistkinja ŽuC-a. Na ovom radnom sastanku,
održanom u prsotorijama ŽuC-a, kojem su prisustvovale četiri aktivistkinje iz Modriče i
desetak aktivistkinja ŽuC-a iz Beograda, bilo je reči o saradnji, posebno na polju ženske
mirovne politike i suočavanja s prošlošću.
29. novembar, Merida, Španija: Međunarodna konferencija o interkulturalnosti i rodu –
seksualno nasilje u različitim kontekstima u organizaciji feminističke organizacije
“Malvaluna” iz Meride; Staša Zajović je učestvovala u debate “Seksualnost i rat kao
generatori rastućeg nasilja nad ženama” (Sexualidad y guerra como generador de
creciente violencia sexual sobre mujeres'.
30. novembra i 1. decembra, Madrid, Španija: Susret (Staše Zajović) sa Ženama u crnom
iz Madrida i zajedničko učešće u protestima pokreta 15-M (Indignados) na trgu Puerta
del Sol u Madridu.
1. decembar, Međunarodni dan zatočenika/ca savesti za mir: Povodom ovog važnog
međunarodnog datuma ŽuC je uputio 100 pisma podrške prigovaračima savesti iz
sledećih zemalja: Jermenija (56); Egipat (1) Eritreja (15), Finska (3) –
prigovarači savesti, Indija (1 žena), Južna Koreja (10); Turska (1); Turkmenistan
(4); SAD (9);
6.- 9. decembar, Bečići, Crna Gora: u organizaciji Kvinna till Kvinna održana je
radionica o regionalnoj održivosti ženskog pokreta na zapadnom Balkanu. Razmenjena
su iskustva i ideje među učesnicama radionice o organizacionoj strukturi, mobilizaciji
aktivistkinja i njihovoj dosadašnjoj saradnji. Na radionici je ispred Žena u crnom,
učestvovala Snežana Tabački.
9. decembar, Vukovar, Hrvatska: Regionalna suradnja – 20 godina nakon napada na
Vukovar (videti podlistak!!!) u organizaciji Centra za ljudska prava i Documenta uz
podršku East East partnership Beyond Borders programa Instituta za otvoreno društvo.
Učesnice/e rasprave iz Hrvatske, Slovenije, BiH, Crne Gore, Srbije, Makedonije i sa
Kosova tokom skupa govorili su o društvenim i političkim aspektima rata i posleratne
obnove Vukovara, političkim perspektivama regionalne suradnje kao i mogućnostima
20
institucionalizacije REKOM-a u post-jugoslovenskim zemljama. U ime ŽuC-a govorila je
Staša Zajović.
U ovom periodu Žene u crnom su posetilo više desetina međunarodnih aktivista/kinja,
kao i istraživačica, dok su više međunarodnih volonterki boravilo u Beogradu, aktivno
učestvovalo u organizaciji i realizaciji aktivnosti ŽuC-a i to iz sledećih zemalja: Velika
Britanija, Švedska, Italija, Španija, SAD, Kanada, itd.
Izveštaj priredila: Staša Zajović, uz podršku Gorana Lazina, Gordane Subotić, Miloša
Uroševića, Nataše Lambić, Marije Vidić, Saše Kovačević, Snežane Tabački, Tamare
Kaliterne.
Beograd, 20. januar 2012.
21
Download

pdf formatu - Žene u crnom