Redovno izdanje lezbejskih novina, broj 27, godina XVIII, Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava, Beograd 2013.
ZAJEDNICA
INTERVJU MAJDA PUAČA INTERVJU Bojana Ivković
INTERVJU Olga dimitrijević INTERVJU u pol' 9 kod sabe
Ulični aktivizam Labrisa u 2012.
2
SADRŽAJ
LGBTTIQ zajednica: Izazov otvorenih mogućnosti [3]
INTERVJU
Majda Puača: Borba je jedina opcija [4]
Bojana Ivković: Za strah nema mesta [8]
Jelena Ocokoljić: Zajednica, to smo mi [10]
Marija Šabanovic: Zajednica, mesto za sve nas [12]
ULIčNI AKTIVIZAM
Labrisov ulični aktivizam 2012. [14]
SOS konsultacije za lezbejke [18]
20 godina Centra za ženske studije [19]
U pol' 9 kod Sabe: Akustični aktivizam [20]
Olga Dimitrijević: [22]
Pristojan život: Književnost koja ne ćuti [24]
Publikacije [26]
IN memoriam
štefa markunova ivljev12.10.1938. – 19.06.2012.
4
8
22
DISU, ZA SEĆANJE
Ako su vas noćas pohodili mrtvi
Rođena je u Hrvatskoj u podravskom selu Đelekovcu,
ko što su Disu u san dolazili
školovanje i gimnaziju je završila u Koprivnici i Zagrebu. Godine
ne vraćajte ih tugom i suzama
1957. prelazi u Beograd, brak, porodica, deca, muž. Beograd je
svojim
bio njen aktivizam. Učestvovala je u velikoj mreži Autonomnih
oni nas nikada nisu napuštali.
Žena Srbije, bila je aktivistkinja Žena u Crnom, aktivistkinja
Već mi smo ti,
SOS centra Beograd, prisustvovala je građanskim akcijama,
koji u trenutku
uličnim demonstracijama. Bila je braniteljica ljudskih prava,
kratkoga dana,
prigovoračica savesti.
zaboravom svojim
Bila je angažovana u pisanju poezije i izdavanju knjiga,
napuštamo mrtve,
zbornika žena sveta, aktivno se boreći protiv rata, fašizma,
da bi svoj život sami proživeli...
diskiminacije nad slabijom populacijom, rasizama, socijalne nejednakosti,
neokapitalizma i novih žarišta rata.
Bila je jedna članica skupštine i osnivačica Labrisa. Obožavala je Marinu Cvetajevu.
„Samo ono što nisam uradila, nisam ni pokušala. Sloboda se ne dobija, ona se usvaja, prvo izgraditi sebe u
integralno izbalansirano biće, u etičkom smislu, intelektualnom, učiti od drugih, znanja koja su dostupna, menjati
sebe i svet u plemenitije i bolje, u altruističkom smislu deliti sa drugima znanje koje je univerzalno svačije, tako
menjati sebe i svoju okolinu.“ - Štefa Markunova – Ivljev
„Trčim i ja svoj poslednji maratonski krug, padam i ustajem kao što i priliči takvima, život mi daje limun, napravim
limunadu i za druge i za druge to je najvažnije. Pišem, dođavola, važno je ploviti!“ Štefa Markunova – Ivljev
3
UVODNIK
LGBTTIQ
zajednica
izazov otvorenih mogućnosti
pišU: Dragana stojanović i aleksa milanović
P
itanje LGBTTIQ zajednice u celini, a onda i pitanje sagledavanja, tematizovanja
i osvrta na unutrašnju dinamiku svake od reprezentovanih zajednica ponaosob
predstavlja i pokazuje izuzetno složenu situaciju unutar koje su uhvaćene različite
životne priče i putevi, koja je u isto vreme i zadovoljstvo iskustva (u)poznavanja naših
različitosti i, sa druge strane, izazov koji upravo ovakva različitost pred nas postavlja.
Kao i svaka druga zajednica unutar LGBTTIQ konteksta, lezbejska zajednica unutar sebe,
ali i u odnosu na druge zajednice, kao i na spoljašnje društveno okruženje kreira i (p)održava
specifične obrasce načina izražavanja, specifične identitete koji se rasprostiru u vidu najšire
palete koja definiše, ali i preispituje pojam i element lezbejskog, stvarajući na taj način uvek
inspirativno okruženje koje pruža slobodu mogućnosti izbora rodnog, seksualnog i drugih
identiteta, a sa druge strane, pak, neminovno uspostavljajući i utvrđujući normative na osnovu
kojih se održava i snaži. Unutrašnji odnosi zajednice, bivajući pod uticajem konstantnog pritiska
još uvek homofobičnog društva u Srbiji tako bivaju izvedeni u naponu susreta mogućeg i
zabranjenog, varijacije i restrikcije, kreativnosti i straha, podrške i diskriminacije.
Široka paleta rodnih, polnih i seksualnih identiteta kao i njihova heterogenost koja je rezultat
njihove intersekcije sa nacionalnim, verskim, rasnim, etničkim i drugim identitetima indikatori su
postojanja mogućnosti da se zajednica širi i raste i van nametnutih stereotipnih okvira i granica.
Međutim, usled pritisaka koji se javljaju unutar same zajednice ovaj potencijal biva ugušen te se
raznolikost svodi na nekoliko ,,poznatih“ i već prihvaćenih identiteta koji zapravo predstavljaju
dominantnu većinu. Uklapanje u standardizovani normativ omogućava lakše pristupanje
zajednici kao i o(p)stajanje u njoj usled toga što druge i drugačije opcije na ovom prostoru i
u ovom trenutku ne postoje. Biti deo zajednice za veliki deo LGBTTIQ populacije je veoma
važno i neophodno iskustvo budući da osećaj pripadnosti krugu ljudi koji dele slične stavove i
probleme stvara osećaj sigurnosti i osnažuje što dalje vodi uključivanju u aktivizam a samim tim
i doprinosu samoj zajednici.
Zajednicu, pre svega, grade subjekti koji je čine
– kritički razmatrajući norme sa kojima se susreću,
prihvatajući ih, modifikujući ih ili ih odbacujući,
kreirajući na taj način nove i sveže forme lezbejske ili/i
šire, LGBTTIQ egzistencije. Stoga je potencijal svakoga od
nas u svemu tome ogroman, a odgovornost prema zajednici
u tom smislu nije teret, već neodvojiv deo naših individualnih
istraživanja i rada na sebi samima kroz koji se upravo i čitava
zajednica razvija, raste i snaži kroz aktuelni trenutak.
4
INTERVJU
Intervju sa
Majdom Puačom
Borba
je jedina
opcija
Sa Majdom Puačom aktivistkinjom Queer Beograd Kolektiva
i nekadašnjom Labrisicom koja danas živi u Njujorku,
razgovarali smo o beogradskom Prajdu, o neophodnosti
iskustva u organizovanju Prajda kao i o tome koliko joj
je Njujork promenio pogled na akitvizam i tamni vilajet
ovogodišnjeg prajda u Beogradu
D
a li pratiš dešavanja u vezi sa
ovogodišnjim Prajdom u Beogradu? Koliko je važno dati
legitimitet ovogodišnjim organizatorima i u političkom i u
organizacionom smislu? Misliš li da
je jedina opcija, u stvari, boriti se za
stvar?
Dešavanja oko Prajda pratim polurevnosno, i to uglavnom preko društvenih mreža. Geografska distanca je
realnost zbog koje, srećom, ne osećam
tenziju koja se, pretpostavljam, povećava što se više približavamo tom
simboličnom 6. oktobru koji nikako
da dočekamo. Iako mi konkretni politički zahtevi ovogodišnjeg Prajda nisu
previše bliski, a jasna politička platforma kao da uopšte ne postoji, smatram
da je jako važno podržati apsolutno
svaki pokušaj naše zajednice da skupi
hrabrost, izađe na ulice, zauzme javni
prostor i pokaže ogromnoj homofo-
bičnoj većini da ne pristaje na četiri
zida u koje vazda žele da nas zatvore.
Organizatori i njihov način rada mogu
da nam se dopadaju ili ne, ali oni jesu
legitimni. Meni je i samo to dovođenje
u pitanje njihovog legitimiteta (kao što
se to dešavalo nama 2009.) skroz promašena priča jer, da podsetim, sa druge strane stoji većina koja nas smatra
bolesnicima, od raznih klero-fašista,
kvazi-patriota, države, crkve, navijača,
razularene mase koja bi nas najradije
sve potamanila, do onih nešto umivenijih koji bi da nas tolerišu dokle god
se ne „eksponiramo“. I dok se mi tu
međusobno zamajavamo, homofobični ekstremisti se vrlo složno organizuju i prete, samouvereno i bez ikakvih
posledica seju mržnju i dezinformacije
koje itekako utiču ne samo na naše živote, nego ako ništa ne učinimo, uticaće i na one koji dolaze posle nas. Ja
se nadam da je naša zajednica i svi oni
5
BEOGRADSKI PRAJD
Nadam da je
naša zajednica u
stanju da sagleda
širu sliku i da
jednom za svagda
shvati da godine
prolaze, čitave
generacije LGBTIQ
osoba provode
život u strahu,
trpeći nasilje,
vodeći dvostruketrostruke živote,
primorani da lažu i
da se skrivaju
INTERVJU
6
koji je solidarno podržavaju u stanju
da sagleda širu sliku i da jednom za
svagda shvati da godine prolaze, čitave generacije LGBTIQ osoba provode cele živote u strahu, trpeći nasilje,
vodeći dvostruke-trostruke živote,
primorani da lažu i da se skrivaju. Pa
dokle? Prajd je, naravno, samo jedan
od načina borbe, ali jako važan i dokazano, iz iskustva naših suseda, donosi
pozitivne promene.
Drugim rečima, da, za mene je jedina
opcija boriti se. I to se ne odnosi samo
na pitanje tzv. gej populacije i ljudskih
prava, nego na borbu protiv, uz rizik
da zvučim banalno, suštinski nepravednog poretka u kome živimo.
Sa distancom od tri godine od „prvog“ pokušaja organizovanja Prajda
u Beogradu primećuje se da je organizacioni tim Parade 2009 bio najuigraniji i najozbiljniji koji je Beograd
imao, zašto ste odustali posle prvog pokušaja? Koliko ti je iskustvo
organizovanja beogradskog Prajda
2009. promenilo polazište o Prajdu kao načinu zalaganja za prava
LGBTTIQ osoba?
Najpre ću morati da podsetim da 2009.
nije bio prvi već treći pokušaj organizovanja Prajda u Beogradu. Pre nas se
to desilo one zlokobne 2001. ali i 2004.
kada je cela priča zaustavljena zbog nasilja na Kosovu pre nego što je namera
da se Prajd održi uopšte došla do javnosti.
Govoriću, naravno, samo u svoje ime.
Ako se osvrnem na 2009, i na sve one
napade, opstrukcije, optužbe, ucene,
pretnje, podmetačine, zastrašivanja
koje smo mi mesecima trpeli od policije i političara, preko pripadnika ekstremističih homofobičnih organizacija do
pojedinih, vrlo glasnih, LGBT organizacija i aktivista, odluka da ne želim
da ponovim to iskustvo nametnula se
sama po sebi. Naravno, imali smo i
puno podrške (koja je opet, ponekad
dolazila uz ucene velikih ljudskopravaških organizacija da moramo da se
„ujedinimo“ sa današnjim SPS gej aktivistima) i pozitivnih iskustava ali je za
Uspešnom aktivistkinjom
7
BEOGRADSKI PRAJD
mene najjači utisak ostavilo to padanje „a sigurno u Srbiji ima više vozača i
masaka i licemerje, baš među aktivisti- automobila nego pedera i lezbejki...
ma koji su morali biti na našoj strani od Ili grešim?“ Kako reagovati na ovaj
negativni stav javnosti prema Prajdu,
samog početka.
To iskustvo, uprkos svemu, u meni je koji dolazi i od osoba koje sebe vide
samo ojačalo odlučnost da Prajd treba (ali koje i javnost sagledava) kao nehomofobične.
i mora da se održava.
Koliko je ideja Prajda metastazirala Ne znam ko je dotična, ali generalno,
svojim uklapanjem u neoliberalizam, rešenje je edukacija, edukacija i samo
od ideje univerzalnog klasnog oslo- edukacija! Na svim nivoima.
bođenja do priklanjanja gej i identi- U Srbiji je ove godine došla do izratetskoj politici. Nekad je Prajd imao žaja još jedna podela: podela gej i
klasno revolucionaran koncept, a
lezbejske populacije na onu za i onu
danas je on reakcionaran. Gde u
protiv Prajda. Ovih dana pojavio se
tom smislu vidiš Njujork na svetskoj
naslov u jednim dnevnim novinama:
mapi Prajda?
„Dačićevi gejevi protiv beogradskog
Znaš kako, ja mislim da je ta „metasta- Prajda“. Koliko je ta podela režirana
za“ ovde, nažalost, otišla jako daleko, a koliko zaista postoji? Vidiš li to kao
ako ne i do samog kraja. Teme koje, na politički pokušaj da se Prajd spreči
primer, ovde dominiraju su i dalje gej po svaku cenu?
Prajd je samo
jedan od načina
borbe, ali jako
važan i dokazano,
iz iskustva naših
suseda, donosi
pozitivne promene
brak, i do nedavno, pravo LGBTIQ Za to, na primer, nisam ni znala pa niosoba da idu u vojsku. Za sve to vre- sam u poziciji da sudim. Svakako me
me, dobar deo queer omladine, naro- ne čudi da, kako su to novinari lepo
čito mlade transrodne osobe, porodice sročili, „Dačićevi gejevi“ više podržaodbacuju i one/i završavaju na ulici. vaju SPS nego „kolege“ aktiviste i aktiNjujorški Prajd, kome doduše još uvek vistkinje, ali to je neka druga priča. Nenisam prisustvovala, savršeno oslikava davno sam baš čitala podudarne izjave
sve što si navela. Nema tu više mnogo Dačića i v.d. predsednika Gej-Strejt
politike (ako izuzmemo vidljivu podrš- Alijanse o Prajdu i sve što sam mogla
ku Obami), sve se manje-više svodi na je da se od muke nasmejem činjenici
provod, žurke, fenomenalne kostime i da gej aktivisti učestvuju u rehabilitaciji zločinačke partije koja ne bi trebalo
mahanje zastavicama.
No, Njujork nije Amerika i o general- ni da postoji. Naravno, izjava je monom stanju položaja LGBTIQ osoba gla biti falsifikovana, ali podrška GSA
u SAD svakako ne treba suditi prema SPS-u je javna.
jednom od njenih najkosmopolitskijih Manipulacija medijima i javnim mnjegradova. Ljudi imaju iluzije o Americi njem svakako nije ništa novo i ja sve
i ne znaju toliko toga, pogotovo o ta- što čitam uzimam s rezervom. Moć
kozvanom Biblijskom pojasu koji čini medija nikako ne treba zanemariti, sedesetak država u jugoistočnom delu timo se samo spinovanja iz 2009. VećiSAD-a, gde hrišćanski fundamentalisti na ljudi u Srbiji verovatno i dalje veruje
čine veliku većinu stanovništva. Poga- da smo Povorku mi „otkazali“, a ne da
je ona zabranjena, što je paradoksalno,
đate, mrze pedere.
Pre nekoliko meseci na svom blogu
prošle godine potvrdio i Ustavni sud i
Vesna Dedić Milivojević (prema ne- zabranu proglasio neustavnom.
davnoj statistici sajta književnost.
org o najprodavanijim knjigama u
ovoj godine u Srbiji, njen roman našao se na prvom mestu) napisala
je da eto, živimo u Srbiji, u kojoj je
bio otkazan i Sajam automobila a
ne Prajd, pa slavodobitnički dodala:
Šta bi poručila ovogodišnjim organizatorima beogradskog Prajda?
Poručila bih im da ne veruju političarima (mada to valjda i sami znaju), da se
pozabave izradom političke platforme
po ugledu na Zagreb Prajd i da istraju.
28. septembar 2012.
se ne rađa ona se postaje
INTERVJU
8
K
ako danas kada si u Organizacionom odboru Prajda gledaš
na prethodne godine aktivizma vezane za Prajd, da li smatraš da je danas lakše organizovati Prajd nego što je to bilo prošle
godine?
Tek sada kada sam ušla u Organizacioni odbor imam u vidu sve poteškoce
sa kojima se OO suočavao prethodnih
godina i sa kojima se sada suočavamo.
Sada imam potpuni uvid koliko je to
ozbiljan posao koji zahteva vremena,
rada, energije, truda, posvećenosti i
kreativnosti celog tima.
Nije lako, ali kada veruješ u ono što radiš i imaš viziju šta želiš da postigneš
Prajdom, a to je ukazivanje na probleme sa kojima se LGBT osobe svakodnevno suočavaju u školi, na poslu, fakultetu, u porodici, sve dobija smisao...
Svi znamo šta se desilo 2009. godine
kada je država dan uoči šetnje izmestila
skup na Ušće i na taj način indirektno
zabranila Prajd ili prošle godine, kada
smo gledali sličan scenario. Meni se
čini da su ljudi ove godine, ako moram
da poredim sa prethodnim, više otvoreniji za LGBT pitanja, da se interesuju,
nisu nepristupačni i ozlojeđeni koliko
je to bilo ranije, a to je uvek dobar
znak. Ja osećam promenu u vazduhu i
drušvenoj klimi i to me vrlo raduje.
Najavljeno je da će ovogodišnji Prajd
ponuditi program od osam dana. U
javnosti su već počeli da se provlače
komentari da je to prevelik zalogaj,
da prošle godine nije bilo moguće
organizovati ni jedan dan. O čemu se
u stvari radi?
Već tri godine postoji Pride week, ali je
javnost Pride svodila ne šetnju i nije do
javnosti dolazila informacija o njemu.
Ove godine jeste najambiciozniji program u koji je uloženo i ulaže se zaista
dosta energije i rada, jer mi smatramo
da možemo da iznesemo program, da
imamo kapaciteta da ponudimo zajednici ono što zaslužuje u obliku diskusija, panela, upoznavanja, druženja, razgovora, edukacije...
To praktično znači da se u nekom prostoru o kome još uvek razmišljamo organizovati program, a da će se šetnja
održati 6. oktobra. Šetnja uokviruje
ceo Prajd, čini jedan njegov segment i
njegovu celinu.
Koji su to konkretni zadaci koje ste
vi kao Organizacioni odbor Prajda
2012. preuzeli na sebe kako biste
predupredili dešavanja koja su prethodne godine onemogućila održavanje Prajda?
Skup je najavljen mnogo ranije u odnosu na prethodne godine. To je vreme za koje država može da obezbedi
skup bez izgovora. Mi zahtevamo od
institucija i nosioca vlasti da rade svoj
posao, takođe oćekujemo veću podršku pri organizaciji Prajda 2012. godine.
Mi ćemo sarađivati sa institucijama, u
kontaktima samo sa istima i očekuje-
mo dobru saradnju. Od odgovornih
vlasti tražimo:
1. formiranje međuresornog tela radi
pravovremene pripreme za bezbednost Prajda
2. zahtevamo doslednu primenu postojećih zakona i kažnjavanje nasilnika
3. definisanje zakonom zločina iz mržnje
Kolike su i kakve mogućnosti za pregovore sa državnim institucijama
ove godine oko bezbednosti i podrške Prajdu s obzirom da Vlada još
uvek nije formirana?
Tačno je da Vlada nije formirana, ali
institucije moraju da rade. Belgija na
primer, nije imala Vladu preko petsto
dana, pa je država funkcionisala i sistem nije stao. Mi smo preduzeli sve
potrebne mere kako bismo po formiranju Vlade bili spremni za pregovore
i rešavanje eventualnih problema. Dok
se Vlada ne formira u kontaktima smo
sa institucijama, očekujemo punu saradnju, veću podršku pri organizaciji
Prajda 2012. godine. Sa druge strane,
pružićemo institucijama svu pomoć i
saradnju da se Prajd 2012. godine realizuje na zadovoljstvo svih nas.
Formalni uslovi za održavanje Prajda ispunjeni su i 2009. godine, zakon je omogućio održavanje Prajda,
međutim, videli smo da političari i
građani nisu bili spremni da to pravo i sprovedu u delu, da li danas
postoji pogodnija društvena atmos-
Intervju sa
bojanom ivković
Za strah
nema mesta
Bojana Ivković bila je u organizacionom odboru Prajda. Bojani ovo nije prvo aktivističko iskustvo,
prošle godine predstavljala je Labris u Strazburu na konferenciji o strateškom parničenju
i zakonskim pomacima koji su neophodni kako bi se zaštitile LGBT manjine. Sa Bojanom Ivković
razgovaramo o Zajednici kao i o (ne)vidljivosti LGBT identiteta u Srbiji
9
BEOGRADSKI PRAJD
fera koja bi garantovala održavanje
Prajda 2012?
Društvena atmosfera za poštovanje
mnogih drugih prava u Srbiji nije idealna, ali to je proces koji traje, mi zahtevamo da se naša prava poštuju, da
država poštuje zakone koje je donela i
da štiti ravnopravno sve svoje građane/ke. Formalno su svi uslovi ispunjeni. Labris je dobio zvaničnu presedu
da je zabrana Prajda 2009. godine neustavna. To je bitan pomak i još jedan
dokaz da je zakon, ako se poštuje, na
našoj strani.
Oni homofobi uvijeni u salvetu obično kažu da nemaju ništa protiv gejeva,
koji u svoja četiri zida mogu da rade
šta im je volja, ali ne žele da ih gledaju kako paradiraju na ulicama. Šta je
pogrešno u takvom razmišljanju?
Životi gejeva i lezbejki se ne svode
samo na četiri zida, kao što se ne svodi ničiji život. Mi izlazimo, družimo se,
šetamo, idemo u pozorište, bioskop,
kafić, restoran… Na svim tim mestima
ne smemo da iskažemo nežnost prema osobi koju volimo u vidu poljupca,
zagrljaja, držanja za ruku, jer bi nas to
izložilo potencijalnom nasilju. Konstantni strah, nasilje i maltretiranje su
nešto sa čime se LGBT zajednica suočava svakodnevno, a kao posledicu
imamo iseljavanje iz zemlje, samoubisto, povlačenje u sebe…
Zašto si se uključila u borbu za LGBT
prava?
Smatram sebe delom ovog društva
i želim da radim na poboljšanju ljudskih prava. Ne želim da iz prikrajka
posmatram kako se društvo menja,
već želim aktivno da učestvujem i dam
svoj doprinos. Solidarišući se sa LGBT
osobama, solidarišem se sa svim ostalim ljudima čija su prava ugrožena ili
uskraćena. Tu nisu samo lezbejke, gejevi, biseksualne i transrodne osobe, već
i samohrane majke, osobe druge nacije,
vere, osobe drugačije boje kože, osobe
sa invaliditetom...
Kako vidiš današnju poziciju feministkinje u Srbiji? Koliko je danas
lakše/teže boriti se za ženska prava
kada postoje feminističke organizacije, kada imamo ženske studije…?
I sama sam se susrela sa ovim pitanjem.
Imajući u vidu pretnje, nasilje, strah sa
kojima se organizatori/ke suočavaju i
pre i posle Prajda i aktivisti/kinje generalno, smatram da je mali broj ljudi
spreman da dovode sebe u opasnost
radeći nešto u šta ne veruje radi neke
imaginarne zarade. Smatram da je takvo postavljanje stvari vrlo opasno i
da banalizuje i umanje značaj truda aktivista/kinja koji to rade iz srca. Ovaj
posao je posao koji se radi iz identiteta,
iz ideala i u ime i za one koji nisu u mogućnosti da govore o svojim problemima i stanu u odbranu svojih prava.
Je l’ te strah zbog ovog javnog angažmana?
Ne. Postoji možda mali strah od javStarije aktivistkinje svojom dugogodiš- nog nastupa, više trema. Međutim, nenjom aktivnošću i radom prokrčile su mam strah da izađem u javnost i brai olakšale put kojim mlađe aktivistki- nim LGBT prava, verujem u ono što
nje idu. Postoje zenske i kvir studije i radim, a tu nema mestu strahu.
15-godinji rad Labrisa na informisanju, Šta na tvom ličnom planu predstavedukaciji i osnazivanju lezbejki. To je lja ovogodišnje učešće u organizaciji
velika stvar. Meni kao aktivistkinji za Prajda?
ženska i lezbejska prava bitna je podrš- Aktivno učešće u društvenim promeka, razumevanje, tolerancija, iskustvo, nama, aktivno menjanje svesti ljudi.
solidarnost starijih aktivistkinja. Njiho- Prajdom želim da kažem da je odbravo iskustvo je za mene danas kada se na mojih prava, odbrana tvojih prava.
bavim aktivizmom podjednako vredno Zato vas pozivamo da od 30. septemkao što mi je bilo dragoceno u izgrad- bra do 6 oktobra budemo svi zajedno
solidarni u odbrani naših prava, da to
nji mog ličnog identiteta.
Ljudi koji se ne oslobađaju predra- bude nedelja ravnopravnosti, toleransuda tvrde kako se organizacije an- cije, slobode, da to bude Srbija kakva
gažuju na ovim pitanjima samo radi želimo da bude, otvorena za sve svoje
novca?
građane i građanke.
10
ZAJEDNICA VOLONTERKI
Intervju sa
Jelenom Ocokoljić
Zajednica
to smo mi!
Sa Jelenom Ocokoljić koordinatorkom Labrisovog volonterskog tima
razgovaramO o volonterskoj praksi u Labrisu, sadašnjim planovima
volonterskog tima kao i o motivaciji volonterki u zalaganju za LGBT prava
K
oji su bili tvoji motivi za volontiranje u Labrisu i koliko dugo
si u volonterskom timu?
U Labris sam prvi put došla u
oktobru 2010. godine, neposredno nakon Parade ponosa, u želji da
prevaziđem sopstvenu autohomofobiju i strahove koje ona sa sobom nosi,
a istovremeno i da upoznam žene drugačije seksualne orijentacije. Vremenom je Labris postao moja druga kuća,
napokon sam pronašla prostor gde se
osećam dobro u svojoj koži i gde sam
zaista dobrodošla i prihvaćena takva
kakva jesam. Počela sam prva da dolazim na radionice, druženja i ostala dešavanja, a poslednja da odlazim. Bila sam
željna da čujem iskustva drugih žena,
da upoznam kako iskusnije aktivistkinje, tako i mlade žene koje prvi put dolaze u Labris. I tako je sve počelo...
Volontiranje je dobrovoljno zalaganje za dobrobit društva a volontiranje u Labrisu zalaganje za jaču i
vidljiviju lezbejsku egzistenciju i zajednicu u Srbiji. Koliko tebi znači volonterski rad u Labrisu i šta za tebe
predstavlja?
Volonterski rad u Labrisu znači mi mnogo. Na neki način predstavlja moju ličnu borbu protiv mržnje, diskriminacije
i nepravde za kojom osećam potrebu
unazad duži period, a tek sam nedavno
našla način da je kanališem i usmerim u
dobrom pravcu. Kroz svoj rad ne želim
da doprinesem samo lezbejskoj zajednici u globalu, već da svakoj ženi koja
se obrati Labrisu ili sa kojojm lično dođem u kontakt pokažem da nije sama.
Svaka njihova priča i iskustvo je i moje
i tvoje i svake od nas. Jednostavno osećam potrebu da ih čujem i nešto sa tim
uradim. Jačanjem sopstvenih identiteta
svaka od nas čini lezbejsku zajednicu
jačom i vidljivijom u širem društvu. Sve
je to vrlo povezano.
Svi znamo da je volontiranje važna
karika u zalaganju za ljudska prava
zato što je to polazište sa najvećim
edukativnim kapacitetima, koliko
je Labris u svom 17-godišnjem postojanju uspeo da razvije edukativni
centar za nove volonterke?
Smatram da Labris ima veoma dobar
edukativni centar za nove volonterke,
ali i za sve korisnice, sa velikim potencijalom da se dalje razvija. Između
ostalog, tu su Labrisova biblioteka i
videoteka koje rapolažu velikim brojem knjiga, časopisa i filmova, koji su
dostupni svim korisnicama i volonterkama Labrisa, zatim Labris novine koje
se štampaju jednom godišnje i distribuiraju besplatno svim zainteresovanim
ženama, a sadrže informacije o lezbejskom zdravlju, našim porodicama,
nasilju nad lezbejkama, informacije sa
internacionalne lezbejske scene, ličnim
pričama, pravnom okviru, i još mnogim drugim temama koje su bitne ženama drugačije seksualne orijentacije od
heteroseksualne. Pored toga, Labris je
objavio knjige poezije koju su pisale aktivistkinje, kao i mnogobrojne liflete i
brošure. Labris beleži čitav svoj rad, ali
i rad zajednice iz regiona. Baza informacija koje sadrže teoriju roda, feminističku teoriju, LGBT studije, lezbejsku
književnost... Ono što je nezaobilazno
kada je edukativni centar u pitanju su
radionice i seminari koji na različite načine obrađuju mnoge teme od velikog
značaja za volonterke, korisnice, aktivistkinje i sve ostale članice zajednice.
Ciklus seminara „Na slovo na slovo... L“
na kojima se priča o aktuelnim temama,
comingout-u, homofobiji, seksualnosti,
identitetima, istoriji Labrisa, stereotipima, predrasudama, aktivizmu, Romkinje lezbejke pričaju o dvostrukoj diskriminaciji koju doživljavaju, i naravno
uvek se javljaju nove teme. Edukativne,
iskustvene, psihološke radionice sa sjajnim predavačicama u odličnoj atmosferi, gde su zagarantovani poverenje
i solidarnost su nešto što uvek svima
preporučujem bez obzira na to koliko
11
INTERVJU
dugo su uključene u volontiranje, aktivizam ili zajednicu uopšte.
Koliko članica broji Labrisov volonterski tim a koliko je devojaka prošlo
kroz njega do sada?
Labrisov volonterski tim trenutno broji
oko petnest članica, a od 2009. godine
od kada je osnovan, ukupno je prošlo
trideset članica...
Koji su konkretni zadaci i ciljevi sadašnjeg volonterskog tima Labrisa?
U kojim oblastima rada deluje volonterski tim i kojim aktivnostima?
Cilj sadašnjeg volonterskog tima je, pre
svega, osnaživanje žena (volonterki). Volontiranje nije usmereno samo ka spolja
od pojedinke ka zajednici i od zajednice ka društvu, usmereno je i ka nama
samima. Mi koje volontiramo učimo o
svojim identitetima, shvatamo društvene i mehanizme po kojima funkcioniše
zajednica, a time postajemo snažnije i
kao pojedinke i kao deo zajednice.
Volonterski tim deluje u okviru programa za edukaciju, u okviru info centra, zatim u okviru programa za javno
zagovaranje i lobiranje (rad sa institucijama). Aktivnosti kojima kao volonterski tim delujemo su razne: od učestvovanja na radionicama, seminarima,
komunikacija sa zainteresovanima van
zajednice, zatim učestvovanje i u akcijama drugih organizacija u cilju jačanja
saradnje sa drugim organizacijama
koje se zalažu za ljudska prava, učestvovanje na javnim skupovima, pružanje logističke podrške dešavanjima
unutar i van Labrisa, pisanje i slanje
poziva i saopštenja medijima, prikupljanje materijala za izradu godišnjeg
izveštaja o položaju LGBT populacije, ažuriranje različitih baza podataka,
arhive Labrisa, učestvovanje u radu na
sastavljanju Labris novina, na ažuriranju, dizajniranju i podršci Labrisovom
web sajtu...itd.
Šta je po tebi najbitnije pružiti (obezbediti) lezbejkama koje prvi put dolaze u Labris? Kada sam ja prvi put došla u Labris,
koordinatorka info centra Jelena Vasiljević me dočekala i uvidela koliku
potrebu imam za razgovorom. Umela
je da me sasluša i sasvim mi je bila dovoljna njena rečenica „To je OK“ da se
osetim prihvaćeno i dobrodošlo. Mi-
slim da je to veoma važno. Svaka žena
koja prvi put dođe u Labris treba da
dobije podršku u vidu aktivnog slušanja i prijatnog razgovora, jer se time
obezbeđuje, pre svega, osećaj sigurnosti i poverenje. Žene traže različite
mogućnosti povezivanja sa zajednicom
i dolaze u Labris iz najrazličitijih razloga: neke od njih žele više informacija, neke žele da upoznaju druge žene
drugačije seksualne orijentacije, neke
da razgovaraju o svojim problemima,
neke da pogledaju film, pročitaju knjigu o LGBT tematici, ali većina njih
dođe jer želi da se autuje i osnaži svoj
lezbejski identitet. U tom smislu smo
mi tu da im u tome pomognemo.
aktivistkinja koje su delovale ranije jer
je borba za vidljivost žena i lezbejki u
društvu stalna.
Važno je da naučimo da cenimo to što
su žene postigle, a uvid u to kako su
postigle najbolje ćemo steći edukacijom. Kada imamo kvir i ženske studije,
lakše je doći do informacija. Dešava se
da se često vraćamo na bazična pitanja,
svaka generacija pokreće stara pitanja
i redefiniše ih, jer imamo potrebe da
ostavimo lični trag i posvedočimo razvoju koji se desio u međuvremenu.
Zato je važno da slušamo jedne druge i
obogaćujemo se drugačijim iskustvima.
Patrijarhat je nešto što i danas živi, ima
regenerativno svojstvo i zato nikad ne
smemo uzimati zdravo za gotovo to
Koliko ti je iskustvo stečeno u vo- što imamo i stati sa borbom. Da bismo
lonterskom timu pomoglo u jačanju
mogle da kažemo nešto kao lezbejke,
svog ličnog lezbejskog identiteta?
prvo nas moraju čuti kao žene, stoga
Iskustvo stečeno u volonterskom timu je ženski pokret imao veliki uticaj na
mi je zaista mnogo pomoglo u jačanju lezbejska prava. Nama je teže u smislu
lezbejskog, ali i svih ostalih identiteta. što moramo ići dalje, a svaki korak daSvoj lezbejski identitet mnogo samou- lje je sve teži, otvaraju se nova pitanja
verenije „nosim“ danas nego pre godi- koja su sve odgovornija. I treba da se
nu dana. U okviru volonterskog tima, a zapitamo šta je to što mi ostavljamo
i samog Labrisa naučila sam koliko je generacijama koje tek dolaze.
važna sloboda u izražavanju različitih
identiteta i koliko je svaka od nas razli- Nedavno si bila na Prajdu u Zagrebu,
čita u pristupanju svojim identitetima, čini li ti se da su u Zagrebu raspoloaktivizmu i jedna drugoj. Mnogo toga ženiji i opušteniji, spremniji za Prajd
učim od volonterki i žena koje dolaze u odnosu na Beograd? Da li bi mogla
u Labris, od svake priče i iskustva nau- da povučeš paralelu?
čim nešto što meni lično znači u rastu Bila sam na poslednja dva Prajda u Zai razvoju. Smatram da različitosti tre- grebu i oba su prošla bez ikakvih incideba negovati i da svaka od nas treba da nata u veoma lepom raspoloženju. Prajd
istupa isključivo u skladu sa sobom i u Zagrebu se održava već 11. godinu
zaredom, a pored toga, postignuto je
svojom autentičnošću.
mnogo na polju LGBT prava. OčigledKoliko je danas lakše/teže zalaga- no je da predstavnici vlasti u Hrvatskoj
ti se za lezbejska prava nakon dve
imaju mnogo više sluha za probleme sa
decenije kontinuiranog zalaganja u
kojima se suočavaju manjine i spremniji
Srbiji, danas kada imamo razvijene
su za saradnju, nego vlasti u Srbiji.
ženske i kvir studije? Šta smo to dobile od prethodnica?
Od prethodnica smo dobile mnogo.
Svaki najmanji pomak preslikava se na
generacije koje tek dolaze. Ono što je
nama danas uobičajeno, nekada je lezbejkama bilo nezamislivo. Dobro je što
neke stvari danas podrazumevamo, sve
dok ne zaboravljamo na koji se način
došlo do toga. Te žene su radile pod
potpuno drugačijim uslovima, pa je logično da ne razumemo sve njihove načine delovanja, ali svaka generacija se
susreće sa svojevrsnim poteškoćama.
Ne smemo se uljuljkati u plodove rada
Šta očekuješ od volonterskog tima
Labrisa u narednom periodu?
Pre svega, očekujem veći broj novih
volonterki koje će nam se pridružiti.
U saradnji sa prijateljicom i aktivistkinjom Draganom Stojanović, planiram
da se kontinuirano posvetim organizovanju radionica i druženja koje podstiču komunikaciju volonterki međusobno, ali i sa koordinatorkama, kako bih
uvidela njihove potrebe i kako bismo
zajedno delovale na osnaživanju pojedinki, volonterskog tima, a time i zajednice, jer: zajednica – to smo mi!
12
INTERVJU
Zajednica, mes
Intervju sa
Marijom Šabanović
Sa Marijom Šabanović koordinatorkom Labrisove sportske grupe FemSlam razgovaramo
o značaju sportskog duha u aktivizmu, osećaju pripadnosti timu kao i o nedavno
održanim Gay Euro Games u Budimpešti gde smo prvi put imali predstravnike/ce:
Labrisov košarkaški tim, Mariju koja je osvojila zlato istrčavši najbrže 3 km krosa,
momka iz Novog Sada koji je takođe trčao, kao i predstavnicu u stonom tenisu
N
edelja veče. Labrisov sportski
dan. Iako je mrak odavno pao
temparatura – nije, i po svemu
sudeći nema nameru. Zato se
Labrisov sportski tim okupio
u prostorijama Labrisa, gde devojke
igraju društvene igrice, za okruglim
stolom. Inače, kada su temperature
nešto niže Labrisov tim okuplja se na
Adi, a u zimskom periodu u sportskom
objektu 25. maj. Dok kockica nije bačena, koristim priliku da popričam sa
Marijom.
Pre petnestak godina kada si počela
da se zalažeš za ljudska prava, aktivizam u Srbiji je bio u daleko drugačijoj poziciji nego danas? Kako je to
izgledalo i šta se promenilo?
Mnoga toga se promenilo. Prvi put
sam došla u kontakt sa aktivizmom
kao gimnazijalka. Bio je to Jazasovo
predavanje u Nišu. Delili smo jazasove letke. Onda sam na drugoj godini
kao studentkinja Građevinsko-arhitektonskog fakulteta u Nišu stupila u
Studentsku uniju gde sam bila aktivna
dve godine (bio je to kraj devesesetih
i borba protiv autoritativnog režima).
Negde paralelno sa tim okupili smo se
oko ideje osnivanja prve organizacije
koja bi se zalagala za gej i lezbejska
prava u Nišu. Bilo je to 2002. godine
kada je osnovana Lambda. Tada sam
prvi put počela da sarađujem sa Labrisom i ta saradnja traje i danas. Za
svih pet godina koliko je Lambda de-
lovala bila sam aktivna, zalagala sam
se za jačanje zajednice, a rad sa ljudima je bio moja primarna delatnost.
Međutim, kada je Lambda prestala sa
radom nisam više želela da se bavim
aktivizmom.
Ti nisi prva aktivistkinja koja je odlučila da izađe iz aktivizma, poznajem
mnoge žene koje su aktivizmu mnoge dale i onda se povukle jer nisu izdržale. Zašto se to dešava?
Jednostavno, izgorela sam. Niš je mnogo manji grad od Beograda. Osećala
sam se usamljeno u svom zalaganju za
ljudska prava. Bila je to borba sa vetranjačama. Svakodnevni rad sa ljudima
me je trošio i kada je Lambda ugašena
2007. godine posvetila sam se svojoj
13
SPORTSKA ZAJEDNICA
sto za sve nas
profesionalnoj karijeri (arhitektura) i
okrenula se drugim stvarima.
Koliko je dvadesetogodišnji rad u
aktivizmu olakšao/otežao današnje
zalaganje nekih novih aktivista/kinja?
Neuporedivo je lakše danas. Čini mi se
da postoji izvestan stepen tolerancije
društva prema LGBT zajednici. Ja osećam da se stvari menjaju na bolje. Kada
se setim kako je to izgledalo na početku, zadovoljna sam slikom koju danas
uočavam. Međutim, danas imamo drugačije probleme, nikako da shvatimo:
zajednica to smo mi, u njoj svi trebalo
da nađemo svoje mesto.
Šta tebi danas znači Labris?
Labris je organizacija sa najdužom
tradicijom u zalaganju za ljudska prava. Imam mnogo poverenja u Labris.
Tu se osećam sigurnom. Sve ono što
je Labris do sada radio i što još uvek
radi umnogome je uticalalo na tolerantiji stav društva prema LGBT poulaciji.
Labris je za mene mesto za sve nas.
Danas kada si uspešna arhitektica
otkuda interesovanje za sport i ideja da se bar kroz Labrisovu sportsku
grupu vratiš u aktivizam?
Oduvek sam se bavila sportom. Kratko sam se kao dete bavila skijanjem, pa
gimnastikom da bih u nižim razredima osnovne škole počela da treniram
atletiku. Dugo sam se bavila atletikom
kao sprintašica. Sa povredom kolena
počela sam da trčim duže staze, i to još
uvek činim. Imala sam ambicija da postanem atletski sudija. Tako sam i došla
na ideju o Labrisovoj sportskoj grupi.
Bio je to način da se bavim aktivizmom
tamo gde mislim da je najvažnije – jačanje sportskog duha i okupljanje žena
kroz sportske aktivnosti na kojima
mogu da se informišu o raznim nedoumicama vezanim za njihov seksualni i
rodni identitet. Ovakvim aktivnostima
koje Labris podržava možemo mnogo
da postignemo na vidljivosti i jačanju
lezbejske zajednice. To su aktivnosti
koje su na jednom, možda manje političkom planu, veoma bitne.
Misliš li da ćemo ove godine moći da
prošetamo?
Iskreno, mislim da ćemo prisustvovati
sličnom scenariju kao i prošle godine.
Parada je na političkoj razini veoma
važna, mogućnost da ostvarimo svoje
pravo i prošetamo ulicama Beograda
ne bi trebalo dovoditi u pitanje. Međutim, ako smo svesni šta se dešavalo
prethodnih godina trebalo bi da sednemo i dogovorimo se o drugačijem
pristupu. Kao što je u građevinarstvu
najbitnije da zgrada stoji i bude postojana, a to kako će da se gradi i od čega
to treba mi da se dogovirmo. Isto je i
sa Paradom – Mi smo ti/te koji/e treba
da se dogovorimo.
Nedavno ste se vratile iz Budimpešte sa Gay Euro Games, koji su tvoji
utisci i šta tebi znači osvojena zlatna
medalja i četvrto mesto košarkaške
ekipe Labrisa?
Mnogo mi znači samo učešće. To je
prvi put da neka gej ili lezbejska ekipa
iz Srbije učestvuje na Olimpijadi. A naravno i četvrto mesto košarkašica. Kontinuitet treninga sportske grupe Labrisa
rezultirao je odlaskom na Olimpijadu i
to je za sve nas veliki uspeh.
Koliko Labris sportska grupa postoji, koji sve sportovi su uključeni i
kako devojke mogu da podrže Labris
sportsku grupu?
Labrisova sportska grupa postoji oko
godinu dana. Postoji fb strana grupe
i sve devojke koje žele da se rekreativno bave košarkom, atletikom, biciklizmom, fudbalom, stonim tenisom
i badmintonom mogu da nađu sve
potrebne informacije na grupi ili na
Labrisovom sajtu. Svaka devojka je dobrodošla. Ima mesta za sve nas.
avgust 2012.
ULIČNI AKTIVIZAM
14
Ulični
aktivizam
Labrisa
u 2012.
15
LABRIS 2012.
Piše: Desanka Drobac
Za mene lično ulični aktivizam je
počeo još devedesetih u antiratnim
stajanjima Žena u crnom na Trgu i
aktivističkim protestima protiv nasilja nad ženama, a kasnije u brojnim
LGBT akcijama. Ove godine aktivistkinje Labrisa su ih organizovale nekoliko (a učestvovale na još više) A
to su:
17. maj - Živa biblioteka
Zamisao je bila da se građanstvu
približi ideja borbe za pravo na lezbejsku egzistenciju, te je u tu svrhu
na glavnom gradskom trgu organizovano deljenje knjiga i materijala
koje je u proteklim godinama Labris
izdavao, afirmativnih poruka izrađenih i osmišljenih od strane lezbejki,
a načinile smo i štand „živa biblioteka“ gde su ljudi mogli da dobiju
odgovor na bilo koje pitanje vezano
za lezbejske teme i možda prvi put
uživo da vide dve žene koje se ljube
na ulici. Čitav spektakl začinjen je
puštanjem šarenih balona u nebo sa
porukama ljubavi i tolerancije, što je
naročito obradovalo okupljenu decu.
27. jun - Međunarodni dan ponosa,
iznenadni Prajd
Trač je da u Beogradu Prajd može da
se održi samo jedared i to kada je to
potrebno vlastima za sitnopolitičke
interese ali kako je LGBT populaciji
ponos nasušna potreba, aktivistkinje
i aktivisti više organizacija uključujući
i Labris su sledeći tu potrebu organizovali protest na Trgu republike i
potom šetnju najužim centrom grada
pod jednom ogromnom i sa desetinama malih šarerenih zastava, transparentima i porukama koje pozivaju na
toleranciju i javno ukazuju na postojanje, probleme i potrebe ljudi čija je
seksualnost drugačija od heteroseksualne. Time je pokazano da je uprkos
vladajućem mišljenju, BG spreman za
Prajd te da je parada ponosa moguća
bez incidenata i da njome niko od zatečenih na ulici nije ugrožen.
12-15. jul - Labris na Exitu
Exit je odavno poznat kao friendly
glede LGBT prava i nije nikakvo
čudo što je ponovo ukazao gostoprimstvo Labrisu na jednom od svojih štandova koji je, treba li reći, bio
jedan od najposećenijih.
18. septembar - Kišobrani na Trgu
Republike
Još jedna munjevita i nenajavljena
akcija stafa Labrisa, odigrala se sunčanog septembarskog dana kada je, u
znak najave aktivističke jeseni, stotinjak sugrađana na poklon dobilo divne šarene kišobrane odličnog kvaliteta i automatskog otvaranja kojim smo
im poručili da se na isti način otvore
prema životu koji je u suštini baš takav - raznobojan.
30. oktobar - Protest ispred
Makedonske ambasade
Upoznati sa stanjem LGBT prava sa
(skoro pa susednom Makedonijom)
i izjavama nekih njenih čelnika, odlučili smo da u okviru regionalnomeđunarodne akcije, a uz podršku
prijateljskih organizacija, svoj protest
manifestujemo ispred ambasade, postavivši trojezične transparente, pevajući makedonske izvorne pesme
i mašući zastavama duginih boja, a
kruna naše akcije je bilo uručenje
protestnog pisma ambasadoru, zajedno sa voćem i slatkišima, koji su
simbolisali naše dobre namere i nadu
da će vlasti u Makedoniji popraviti
odnos prema svojim građanima drugačije orijentacije od heteroseksualne.
Na kraju, kao već višedecenijska aktivistkinja, moram priznati da su me,
pored žurki, uvek najviše radovale
ulične akcije jer one na poseban način apostrofiraju ultimativnu potrebu
mog lezbejskog bića za osećajem slobode i pravde.
ULIČNI AKTIVIZAM
16
17. maj 2012.
Akcija „Živa biblioteka“
18. jul 2012.
Međunarodni dan borbe protiv
homofobije Labris je obeležio na
Trgu Republike uličnom akcijom
žive biblioteke.
Labris na Exitu
Exit je odavno poznat kao friendly
glede LGBT prava i nije nikakvo
čudo što je ponovo ukazao
gostoprimstvo Labrisu na jednom
od svojih štandova koji je, treba li
reći, bio jedan od najposećenijih.
27. jun 2012.
Akcija „Ćutanje nas neće
zaštititi“
Aktivistkinje i aktivisti nevladinih
organizacija Žene u crnom, Labris,
Queeria i Beograd prajd, prošetali su
u sredu centrom Beograda, obeleživši
na taj način 27. jun, Međunarodni dan
ponosa. Uličnom akcijom „Ćutanje
nas neće zaštititi“, koja je izvedena
na Trgu Republike, organizacije su
ukazale na represivnu svakodnevicu
kojoj su LGBT osobe izložene.
17
LABRIS 2012.
30. oktobar 2012.
Protest u znak podrske
LGBT osobama u Makedoniji
Protest u znak podrške našim prijateljima
i prijateljicama iz Makedonije koji su se
krajem oktobra susreli sa ogromnom
količinom mržnje i netolerancije, kada
je jedan makedonski list na naslovnoj
strani uputio snažnu homofobičnu
poruku makedonskoj janovsti.
18. septembar 2012.
Ujedinjenim snagama
protiv diskriminacije
Koalicija šest LGBT organizacija
iz Srbije: Labris, Kvirija centar,
Gejten LGBT, Siguran puls mladih
iz Beograda, grupa Izađi iz Novog
Sada i Asocijacija Duga iz Šapca,
organizovala je 18. septembra na
Trgu Republike u Beogradu akciju
podele kišobrana duginih boja pod
simboličnim nazivom Za šarene
jesenje dane...
Živimo u Srbiji,
društvu koje je
u dominantnoj
većini neosetljivo
za „drugačije“.
Živimo narativ
čiji su impulsi
razarajući za sve
što nije dojeno na
patrijarhalnom
sistemu vrednosti.
U takvom društvu
nekompromisno,
radikalno zalaganje
za jednaka prava
i obaveze pred
zakonom kao i
jednake mogućnosti
LGBTTIQ populacije,
gotovo uvek je
pirova borba. Zato
su „manji“ upadi
u javni prostor
daleko delotvorniji,
zato je ulični
aktivizam nasušna
potreba LGBTTIQ
zajednice u Srbiji.
SOS
18
Priredila: Sunčica Vučaj
SOS KONSULTACIJE ZA LEZBEJKE
Od maja meseca otvorena je linija SOS konsulatacije za lezbejske. U dve decenije lezbejskog i
feminističkog pokreta dobile smo puno energije i višegodišnjeg iskustva da pokrenemo SOS telefon
podrške koje vode lezbejke za lezbejke. Ideja za telefon nastala je iz ogromne potrebe lezbejki
koje žive u malim mestima i gradovima, koje su izolovane, usamljene ili pak, vesele i zaljubljene,
neke bez razumevanja od porodice i okoline – da sa nekim podele svoju priču
Svaki lezbejski poljubac je revolucija!
KAKO SMO NASTALE
Od 2006. godine postoji LGBT SOS telefon u okviru
organizacije GAYTEN koja podržava lezbejke, gej mladiće, bi,
trans i queer osobe. Feminističke konsultantkinje, koje već
više godina rade sa ženama koje su preživele muško nasilje i
diskriminaciju pridružile su se GAYTEN-u. Mi svoje iskustvo i
znanje prenosimo kroz emotivno osnaživanje žena koje vole
žene, preko telefona ili e-mail konsultacija.
POTPUNA POVERLJIVOST
Ovim načinom rada obezbeđujemo pre svega sigurno mesto
telefonskog susreta. To znači da sve što želite da kažete
ostaje između vas i konsultantkinje. Niko neće pitati za vaše
ime, mesto odakle zovete. Pozivi se ne beleže i telefon koji
prima pozive ne prikazuje broj. Poverenje je prvi cilj rada SOS
konsultacija za lezbejke!
TEME zbog koji možete zvati
problemi sa roditeljima, na poslu ili u porodici zbog
lezbejskog života
dileme u vezi sa ljubavnim životom, uznemiravanjem u
partnerskom odnosu
dileme oko višestruke diskriminacije Romkinja koje vole
žene, žena sa invaliditetom koje vole žene, žena različitih
nacionalnosti, starosti, težine, emotivnih i mentalnih
karakteristika koje vole žene
pitanja emotivnih ili pravnih aspekata diskriminacije i
homofobije
problemi nasilja na ulici zbog različitog izgleda ili iskustva
dobacivanja, vređanja, uznemiravanja
situacije seksualnog nasilja, nasilja u porodici sada ili od pre
Obezbedjena je
potpuna anonimnost i poverljiv telefonski susret
razgovor pun toplih reči i razumevanja sa SOS
konsultantkinjom koja je i sama lezbejka
podrška i razumevanje za životna iskustva i različita emotivna
stanja
informacije o pravnoj podršci i službama koje mogu biti
potrebne
PRVIH 6 MESECI – PITANJA NAMA
Od početka rada više lezbejki (žena koje vole žene,
biseksualki, queerica, gay devojaka, trans lezbejki i članova
porodica, prijateljica i prijatelja) nam piše nego što zove
i to više iz gradova i mesta van Beograda. Recimo, sve više
lezbejki koje su se razvele ili planiraju da se razvedu imaju
dominantno potrebe za pravnom podrškom u kontekstu
društvene homofobije. Sve koje su se javile sa ovom
problematikom imaju i decu i aktuelnu lezbejsku partnersku
vezu. To je pomalo nešto novo za naš dosadašnji rad. Primamo
pozive starijih lezbejki koje su uglavnom udate i koje žive
u strukturnoj diskriminaciji. Nekima od njih smo jedine sa
kojima mogu da pričaju o svojim lezbejskim žudnjama.
Devojke koje nose buč identitet imaju velikih poteškoća sa
prihvatanjem sebe i od strane okoline, a česti su i napadi na
njih i govor mržnje. Razumevanje zašto je to tako čini deo
naših razgovora. Postoje različita pitanja vezano za lezbejsku
seksualnost: da li je „prihvatljiva“ ili kako je „prihvatiti“, šta
je ok u seksualnom životu, šta kada seksa u dugogodišnjoj vezi
nema ili ga jedva ima...
Šta posle raskida sa partnericom? Za mnoge od onih sa kojima
smo razgovarale, pojavljuju se poteškoće poput osećaja
bespomoćnosti i želje da se više ne živi.
Pitanje podrške je važno pitanje u našim razgovorima i
pismima. I dalje lezbejke najviše podržavaju prijatelji i
prijateljice, a još uvek mnogo manje članovi porodice. Pitanje
coming out-a je uvek prisutno. Gde pronaći mesto za izlazak,
upoznavanje ili neke događaje je često i aktuelno te redovno
dajemo/šaljemo obaveštenja i o tome onima koje su u većim
gradovima.
LEZBEJSKA SOLIDARNOST
Lezbejska solidarnost znači da nam je svaka lezbejka važna,
znači da svaki poziv i svako pismo smatramo velikom odlukom
da se pomogne sebi.
SOS KONSULTACIJE ZA LEZBEJKE linija je otvorena
svakog ponedeljka - 011 292 0067- od 17-20h
za pozive lezbejki iz zemlje i regiona. Lezbejke
mogu da nam pišu na e-mail [email protected]
com i dobiti odgovor najduže u roku od 3 dana.
Na Twitteru imamo malu zajednicu, možete nas
zapratiti na @LezzSOS.
Nastavite i dalje da nam pišete i zovete. Najvažniji rad u
životu je rad za sopstveni rast i da se osećamo dobro.
Solidarno,
Tim konsultantkinja SOS telefona
za konsultacije sa lezbejkama
Naša lezbejska zajednica svakim danom jača!
19
JUBILEJ
S leva: Dragana Popović, Katarina Lončarević,
Jelisaveta Blagojević i Adriana Zaharijević
Predavanje u amfiteatru
Fakulteta političkih nauka
S leva: Slavica Stojanović,
Katarina Lončarević i Daša Duhaček
20 godina Centra
za ženske studije
Ove godine navršilo se dvadeset godina postojanja i rada Centra za
ženske studije. Od samog početka pa sve do danas Centar za ženske
studije ostao je transpareNtno dosledan svojoj osnovnoj odrednici:
jasnom političkom opredeljenju protiv rata i nacionalizma, kao i
utemeljenju u snažnoj feminističkoj aktivističkoj inicijativi
T
Priredilo: Uredništvo
okom proteklih dvadeset godina, centralna aktivnost Centra za
ženske studije bio je predavački
program. Prvi, eksperimentalni
kurs održan je u letnjem semestru školske 1992. godine, u podrumu zgrade u ulici Rige od Fere. Neka
od pitanja koje je postavio i problemi
kojima se ovaj kurs bavio, kao što su
odnos između feminističkog pokreta i feminističke (političke) teorije, razbijanje
ontoloških dualizama (pol/rod, priroda/
kultura, žena/muškarac), pretpostavke
osnovnih pojmova feminističke metodologije i epistemologije, ostala su okosnica predavačkog programa sve do danas. U toku dve decenije koje su potom
usledile, predavački program se razvijao
i menjao, ali je zadržao svoja osnovna
obeležja: alternativnost, provokativnost,
inovativnost i otvorenost za suprotna mišljenja i stavove. Više od 140 predavačica i oko 30 predavača održalo je pojedinačna predavanja ili učestvovalo u više
od 130 kurseva, a više od 40 predavača/
čica iz regiona, i šire međunarodne akademske zajednice učestvovalo je u Otvorenom programu.
Hronološki, ali i tematski i strukturno,
predavački program se može podeliti u
dve faze. U prvoj, tokom devedesetih
godina prošlog veka, program je prvi put
na ovim prostorima predstavio širokom
auditorijumu osnovne pojmove femini-
stičke teorije i istorijat feminističkog
pokreta kod nas i u svetu. Kroz kurseve
koji su se bavili ginokritičkim preispitivanjima književnog kanona, antropologijom i sociologijom pola/roda, položajem žena u porodici, društvu i na tržištu
rada, polaznice/i su se u najširem smislu
upoznali sa pojmom „drugog“ i „razlike“.
Program je u tom periodu imao i jasno
ideološko obeležje i predstavljao jedno
od ostrva otpora represivnom režimu i
ratnim dešavanjima.
U drugoj fazi, u periodu posle političkih promena, Centar se pre svega okrenuo ostvarenju svog osnovnog cilja: institucionalizaciji studija roda i uključivanju
u akademski prostor. Ovo se odrazilo i
na predavački program. Osnovni kurs
je zadržao svoju strukturu definisanu u
okviru 4 segmenta: Ključne ideje/ključni
pojmovi, Uvod u feminističku epistemologiju i metodologiju, Istorija ideja i Savremeni teorijski problemi studija roda.
Broj izbornih kurseva se smanjio, ali su
se mnogi od njih u različitoj formi, pre
svega kao izborni kursevi, uključili u univerzitetski kurikulum reformisanog visokoškolskog obrazovanja u zemlji. Mnogi
polaznici i polaznice, kao i predavači i
predavačice ženskih studija su uneli/e
rodni pristup u tradicionalne predmete
i kurseve nafakultetima, u okviru osnovnih akademskih studija, master i doktorskih studija i programa.
Jelisaveta Blagojević
i Adriana Zaharijević
Daša Duhaček
Daša Duhaček
i Adriana Zaharijević
Zorica Mršević
Jelena Višnjić
INTERVJU
20
Intervju sa
Anom Opalić
iz benda U pol’ 9 kod Sabe
Akustični aktivizam
Sredinom novembra meseca na L-festu u Zagrebu imale smo prilikU da prisustvujemo svirci
zagrebačkog benda U pol’ 9 kod Sabe. Kako nas je nastup oduševio, rešile smo da vam u ovom broju
predstavimo ovaj osmočlani bend. Na naša pitanja odgovorila je klavijaturistkinja benda Ana
Opalić. Nadamo se da ćemo ih uskoro slušati i u Beogradu
U
pol’ 9 kod Sabe je osnovan pre
tri godine u jednom zagrebačkom stanu, basistkinje benda
- Sabe. Odatle i naizgled neobično ime ovog benda čiji smart
indie pop okuplja sve više ljudi na koncertima klubova kao što su Sax, Kset,
Purgeraj, Tvornica, Medika te festivala
poput Cest is d’best, VOX, L-fest... A
nadamo se da ćemo uskoro moći da ih
slušamo i u Beogradu.
Duhovite i melodične songove žanrovski određene na granici indie popa
i cabareta pišu klavijaturistkinja Ana
Opalić, pevačica Martina i basistkinja
Saba. Na ostalim instrumentima nalaze se: Goran (gitara i ukulele), Marieta (saksofon), Olga (akustična gitara),
Zrinka (bubnjevi) i još jedna Ana (vi- Osnovale smo bend u proljeće 2009.
Već nakon nekoliko tjedana napraviolina).
Bend koji od svojih prvih dana ima le smo prve stvari, jer smo zaključile
epitet aktivističkog, spoj je različitih da je to puno zabavnije nego svirati
marginalnih/manjinskih pozicija i obrade. Čim smo imale prve snimke
kao takav odlučio je opevati do sada sa probe pustile smo ih svojim frendineispričane priče. „U pol’9 kod Sabe“ cama , među ostalima i Gabrijeli Ivatako već potpisuje neke od undergro- nov iz „Vox feminae festivala“ koja
und himni zagrebačke feminističko- nas je odmah pozvala da nastupimo
queer scene. Akustični aktivizam sma- na Vox 2009. izdanju. Prva stvar koju
traju kičmom bendovske koncepcije.
je čula bila je „Ljudska priroda“ i jako
Čini se da je danas rok trajanja ben- joj se svidjela.
dova znatno smanjen u odnosu na Bend se zapravo i održao zahvaljujuprethodne decenije što ne čudi jer ći tom našem prvom nastupu. Naime,
se sve oko nas rapidno transformiše. tada su se naše ambicije tu negdje i zauKoliko dugo ste svirale pre nego ste
stavljale. Mislile smo, ajde odsviraćemo
ozvaničile bend?
taj jedan nastup, onako iz fore, za našu
Jako kratko zapravo.
ekipu i to je to.
21
AKUSTIČNI AKTIVIZAM
m je ime naše svirke
Međutim, reakcije publike su bile iznenađujuće pozitivne i mi smo skužile
da imamo nešto vrijedno i da bi zaista bila šteta ne nastaviti sa sviranjem/
stvaranjem.
puta imali prilike čuti u Beogradu. Oni
su pak pjesnici koji sviraju.
Koju publiku imate u vidu kada pišete i komponujete pesme?
Martina kaže da ona uvijek prvo misli na svoje frendice i ekipu, kada piše
pjesme. Naše pjesme uvijek dolaze iz
Ja osobno doživljavam pjesme i sav taj nekog proživljenog iskustva. Inspiraangažman oko benda prije svega kao cija je tu, u prometu, šetnjama, streaktivizam, a onda naravno i kao gušt su, svakodnevnici, snovima, ljubavi…
skladanja, sviranja i druženja. Kada ka- samo treba pogledati oko sebe! Oko
žem aktivizam, mislim na tu vidljivost nas…. A pjesme su posvećene svim
lezbijske scene/priče.
„open minded“ ljudima koji su raspoPjevamo do sada još neispjevane pje- loženi za malo veselja.
sme, bez da se cenzuriramo i jako sam Koliko se angažman u bendu „U pol
9 kod Sabe“ poklapa sa aktivističkim
ponosna na nas zbog toga.
Osim toga, svi volimo svirati, sve smo radom? Vidite li sebe ujedno i kao
nekako negdje imale neku priču sa aktivistkinje? Kako biste odvojile te
glazbom. Ja do te 2009. nisam svirala dve stvari, i da li biste ih uopšte razklavir… a sigurno jedno desetak godi- dvajale?
na i bilo je, na trenutke čudno, ali jako Akustični aktivizam – to je za mene
lijepo vratiti se sviranju. Goran inače naša svirka! I ne bih to nipošto razsvira u grupi „Radost“. Njih ste više dvajala. Mi pjevamo naša iskustva, bez
Kako doživaljavate sebe i muziku vašeg sastava „U pol’9 kod Sabe“?
cenzure i znam da to našoj publici znači, kao i nama.
Šta se trenutno dešava u pol 9 kod
Sabe?
Trenutno smo u studiju, snimamo još
tri stvari. Uskoro nastupamo u Purgeraju sa bratskom grupom „Radost“.
Nakon toga ćemo uzeti malu pauzu od
nastupanja i posvetiti se radu na novim
pjesmama. Možda snimiti novi spot.
Znam da negdje na proljeće nastupamo na „Rdečim Zorama“ u Ljubljani i
tome se jako radujemo.
Čime se bavite kada ne svirate muziku?
Pa, svatko tu dolazi iz nekog skroz drugog backgrounda. Osim što šljakaju u
prosvjeti, na televiziji, NGO sektoru,
studiraju ili rade kao freelanceri… ljudi
u bendu pišu poeziju, glume, prevode,
igraju košarku, uče arapski, šetaju pse,
plaćaju parkirne kazne, putuju, vole se,
prekidaju, opet se zaljubljuju… itd.
INTERVJU
22
Intervju sa
Olgom Dimitrijević
htjela sam pisati o
ljubavnom odnosu 2 žene
Olga Dimitrijević mlada je beogradska dramaturginja, kazališna kritičarka i spisateljica koja usto
povremeno predaje o filmu, kazalištu i queeru kada je neko pozove. Osim što voli folk glazbu voli
i kuhati, a njene tekstove vole drugi što dokazuje i Sterijina nagrada za suvremeni dramski tekst
koju je 2012. dobila za dramu „Radnici umiru pjevajući“.
PRENETO SA queer.hr: Tajana Josimović
P
ovod za ovaj intervju tvoje je posljednje dramsko djelo naziva „Narodna drama“, priča ljubavi o dvije
djevojke u srpskoj zabiti. U tom se
djelu prvenstveno propituje žensko pitanje, položaj žene u obitelji kao
supruge, majke, kćeri u tradicionalnom
poretku, na ekonomskoj skali, te mogućnost njene emancipacije i posljedice iste.
To je vrlo široko područje intersekcije u
kojem se svaka žena može prepoznati.
Specifičnost je da su glavni likovi, Anka
– kćer lokalnog veleposjednika i Branka,
folk pjevačica koja pjeva u kavani njenog
svekra, usto i lezbijke. Zašto si odabrala
upravo lezbijke kao opći primjer ženskog
pitanja u Srbiji?
Svakako sam htjela pisati o ženama i patrijarhatu, budući da patrijarhat sustavno
ne čini dobro ni ženama ni muškarcima, i
o svijetu u kojem se miješaju patrijarhat i
privatni materijalni interesi. U tom smislu,
moje dvije junakinje dakako mogu funkcionirati i kao metonimija položaja žene
u društvu, i tako se najčešće čitaju, ali ja
nisam odabrala lezbijke da bih pričala širu
neku priču o ženama, birala sam lezbijke zato što sam htjela pisati o ljubavnom
odnosu između dvije žene. Također sam
u tekstu htjela propitivati mogućnosti za
pobunu u ovakvom tipu patrijarhata, s te
se strane samosvjesna lezbijka automatski morala pobuniti protiv sistema koji se
ženske seksualnosti gadi ili je negira. Što
se toga tiče, moje junakinje ne tematiziraju
svoju seksualnost tj. ne prelaze onaj klasični coming out narativ od preispitivanja
toga što im se događa do konačnog prihvaćanja svog seksualnog identiteta, narativ koji su politike identiteta nametnule kao
jedan od nužnih kada se piše neka LGBT
priča. U ovom djelu seksualni identitet se
ne teoretizira i ne artikulira politički na način na koji smo navikli. One jednostavno
postupaju u skladu sa sobom i to rade vrlo
odlučno, i kroz te postupke pokušavaju
pronaći svoju sreću.
Tvoje je kazalište neobična sprega vrlo
teških tema i lakih nota; naime za glavne likove svojih drama odabireš vrlo ranjive društvene skupine poput radnika
tj. radnica u tranziciji, lezbijki iz tradicionalne male zajednice ili pak transrodne
seksualne radnice. To sve povezuješ sa
širim društvenim kontekstom ubacujući
i patrijarhat, ulogu crkve, siromaštvo odnosno tranziciju i to u maniri turbo folk
songova. Na prvi pogled djeluje kao da
time dodaješ notu smijeha u kazališnu
analizu društvenih problema. Na koji način ova vrsta društveno angažirane folk
melodrame ozbiljno progovara o dotičnim temama? Kako si došla do te kombinacije i zašto ju smatraš podobnom za
kazališnu pozornicu?
dešava zbog društvenog konteksta, da je
društveni kontekst taj koji određuje sudbine likova. U svojim tekstovima zadržavam
melodramsku matricu radnje, ono što nas
tjera da se smijemo i plačemo i da snažno
emotivno proživljavamo događanja na sceni, ali istovremeno u prvi plan izvlačim taj
neki društveni kontekst.
Folk pjesme funkcioniraju na sličan način
kao melodrama, barem taj neki korpus koji
ja izučavam i slušam. Iako je u njima uglavnom primarna ljubavna priča one dobivaju
svoje društveno značenje u širem kontekstu, a ja u svojim tekstovima samo naglašavam moguća društvena značenja. U konkretnom slučaju „Narodne drame“ folk
glazba funkcionira kao soundtrack kroz
koji uvodim polje aktivnog konzumiranja
i identifikacije s tekstom. Odnosno, željela
sam upisati mogućnost lezbijske povijesti
i privatnih života u folk glazbu, napraviti
neku vrstu prisvajanja folka. Folk glazba je
u suštini široko, kompleksno i nepregledno
polje i nepravedno je svoditi ju samo pod
odrednicu turbo folka. Koliko god s jedne
strane podržava neke dominantne vrijednosti koje bismo označili kao negativne,
toliko ih istovremeno subverzira ili im se
čak otvoreno suprotstavlja. Jednostavno, ja
duboko vjerujem da folk sadrži subverzivni potencijal koga se ne treba olako odreći.
Produkcija puna pehova kulminirala – požarom
Oduvijek me zabavljala melodrama, kao
uostalom i većina dramskih i književnih
žanrova koji su smatrani ženskim i pučkim
i stoga manje vrijednim. Kada je melo- „Narodna drama“ premijerno je izvedena
u listopadu 2012. u Vranju a kazalište je
drama u pitanju, u njoj se vidi da se sve
23
BEOGRADSKI PRAJD
deći po njihovom huškačkom tekstu, ne
zato što su pogledali predstavu, nego zato
što su negdje u novinama naletjeli na podatak da se u predstavi radi o ljubavi dvije
žene, pa im je to bilo dovoljno.
U jednom intervjuu navodiš Fassbinderovu rečenicu da je ljubav najbrutalniji i
najpodmukliji izvor socijalne represije.
Na koji način to povezuješ s ovom lezbijskom ljubavnom pričom. Postoji li tajna
veza između lezbijki i folk glazbe i kakve
je ona prirode?
tijekom pripreme predstave zahvatio požar. Kako je izgledala premijera? U prosincu je uslijedilo gostovanje u Beogradu
u Ateljeu 212. Kako su mediji i publika
reagirali na predstavu?
Premijera je bila priča za sebe. Inače su cijelu produkciju pratili nekakvi pehovi, a vrhunac je bio kad je kazalište staro više od
sto godina izgorjelo u podmetnutom požaru, koji je izbio tako što je mafijaš mafijašu
palio diskoteku pa je najviše nastradala kazališna zgrada. Na kraju je premijera otvorila festival „Borini dani“, u Domu vojske,
dakle vojska je ustupila svoj prostor, i to je
bilo svojevrsno iskustvo, gledati premijeru
takvog teksta u tako svečanoj prilici na takvom mjestu. Sve je izvedeno tada uz bezrezervnu odlučnost i posvećenost ansambla i
vranjskog kazališta, a dobili smo neke zaista
fenomenalne reakcije. U Beogradu je prošlo
još bolje, uz ovacije u prepunoj sali Ateljea.
Kritika nije baš popratila predstavu, zato
što kritika inače slabo prati što se događa
van Beograda ili Novog Sada, ali par tekstova koji su se pojavili bili su vrlo pozitivni.
Što se vidljivosti tiče, zbog izgorjelog kazališta predstava se ne igra toliko često koliko bih ja htjela, no postoje planovi za gostovanja. „Radnici umiru pjevajući“ i dalje
se izvodi u Bitefu, pripremamo izvedbu
krajem veljače, te ovom prilikom pozivam
sve da dođu.
Tvoje su drame okarakterizirane kao
izrazito društveno angažirane dakle i
potreba za time da se vide trebala bi biti
velika. Kakav je odaziv publike i kako
srpsko kazalište uopće stoji s takvom
verzijom suvremene kazališne umjetnosti? Postoji li razlika u reakciji kritike i
gledatelja s obzirom na aktere ili skupinu
ljudi koji su glavni likovi dotičnih drama?
Primijetila sam da se u najavama kao i
člancima po webu gotovo nigdje izrijekom ne spominje da su primjerice u „Narodnoj drami“ glavni likovi lezbijke, već
se govori o ženskom pitanju. Postoji li
ignoriranje tog naziva budući da su, po
mojim saznanjima, reakcije struke i publike na izvedbu vrlo pozitivne?
Publike ima koliko inače u kazalištima, a
ima i angažiranih predstava. Ja, valjda,
imam tu sreću da su reakcije dosta pozitivne, sa svih strana. Pojavilo se u posljednje vrijeme dosta predstava koje se mogu
okarakterizirati kao angažirane, uglavnom
centrirane oko manjih kazališta i u produkciji Heartefact-a (koji je producirao i „Radnike“), ali glavna kazališta i dalje stagniraju.
Što se tiče interpretacije, pretpostavljam da
je predstavljanje teme predstave kao „ženskog pitanja“ najbezbolniji teren, mislim
da su svi htjeli izbjeći da je okarakteriziraju
kao „lezbijsku predstavu“, ali istovremeno
mislim i da „lezbijsko“ nisu prepoznali kao
ključnu riječ. Osim naravno Srpskih Dveri
koje su se odmah zakačile, i na svoj tipičan
nepismen, neobaviješten i kukavički način
automatski krenuli drviti o podrivanju obiteljskih vrijednosti, stranom plaćeništvu i
LGBT propagandi. Oni su se zakačili, su-
Toga sam se već dotakla maloprije, za
mene je folk glazba otvorena za različita
iščitavanja i upisivanja. Kao što rekoh, ja
jako volim folk glazbu, i to je bilo svojevrsno autanje, da priznam sebi da ju volim
pa da onda to priznam i drugima. Zvuči
smiješno, ali meni je do sada toliko ljudi
reklo da to jednostavno nije moguće – da
netko s mojim društvenim backgroundom
sluša folk glazbu, a da to nije camp-a radi.
Naravno, kada je nešto toliko dugo društveno neprihvatljivo za kulturni, urbani,
intelektualni krug kojem nominalno i vi
pripadate, vi se prvo počnete pitati što nije
u redu s vama, a onda se počnete pitati što
je to što izaziva toliku mržnju i a priori odbacivanje jednog kompleksnog produkta
popularne kulture.
I onda vidite kako elita lako pada u zamku,
jer neprestano okarakterizira folk kroz
mizogine i klasne formulacije („gologuza
pevaljka“, „to slušaju samo seljaci“ itd).
U tom nekritičkom pristupu koji izvjesni
elitni krugovi imaju spram folka, vrlo često možemo prepoznati gađenje spram
„širokih narodnih masa“. Sada se o tome
već dosta piše, ali prije par godina bilo je
znatno drugačije.
A folk mene ushićuje i zato što je u njemu dozvoljeno doslovno sve. U pitanju je
prije svega jedno široko tržište, koje pruža
svima univerzalne matrice prepoznavanja.
Tako da, na primjer, imamo pjesme koje su
sklopljene tako da mi ne možemo reći koji
rod točno kojem rodu pjeva.
Fassbinderova rečenica je u kontekstu folk
glazbe izuzetno inspirativna, jer u ovom
dijelu folka koji ja volim sve ljubavne priče iz pjesama završavaju nesretno, a razlog
tomu je društvena nejednakost, ili preciznije, rodna nejednakost. Idealna ljubav
za kojom se traga i juri ne može se dostići
zbog tih nejednakosti, i tako ideja o ljubavi zadržava ljude u nesretnim emotivnim
i obiteljskim vezama. U „Narodnoj drami“
ta je ideja prikazana doslovno, na primjeru
Anke, koja u dobrom dijelu drame, što iz
ljubavi prema svojoj obitelji a što iz ljubavi
prema Branki, ne može raskrstiti s blatom
u kojem se nalazi.
Okupiraju me teme solidarnosti.
24
KNJIŽEVNOST
Književnost
koja ne ćuti
Krajem oktobra izašla je knjiga „Pristojan život“, lezbejska kratka priča sa prostora
Ex Yu. „Pristojan život“ tematski pokriva (i razotkriva) emotivnu, erotsku i druge
relacije između dve žene u sistemu u kojem je on gotovo nedopustiv. To su 42 kratke
priče koje su napisane na prostoru SFRJ u periodu od 1992. do danas. Pri izboru
autora/ki nije bio presudan pol, rodni identitet, kao ni bilo koji drugi identitet osim
spisateljskog. Pojedini autori/ke biraju za svoje junakinje lezbejke jer sagledavaju
položaj LGBTTIQ populacije društveno, kulturno i politički važnim
Z
bornik čine 42 priče 21 autorke.
Jasmina Tešanović, Jelena Lengold,
„Pristojan život“ ispisuju: Vesna
Jasna Žmak, Jelena Kerkez, Nora Verde,
Lemaić, Iva Hlavač, Lamija Begagić, Šejla Šehabović i Lejla Kalamujić.
Lana Bastašić, Mima Simić, Urška Sterle, „Zamišljeno je da ovo izdanje osvedoči
Jelena Anđelovski, Jelica Kiso, Olja
lezbejske motive u književnosti u
Savičević Ivančević, Olga Dimitrijević,
regionu, odnosno postjugoslovenskom
Dragoslava Barzut, Nataša Sukič,
književnom kontekstu“, objašnjava
Biljana Staković Lori, Suzana Tratnik,
Dragoslava Barzut u predgovoru.
Pisma zatvorenika – Suzana Tratnik
Kada me je ostavila Nada, htela sam da se ubijem. Jedne
letnje večeri, kada je najlepše sedeti u gradu, pozvala me
je na kafu. Međutim, večernja kafa nije mogla da znači ništa
dobro, osim da će sastanku ubrzo biti kraj. Sedele smo u
polupraznom kafiću na obali Ljubljanice. Kada je previše
naglo srknula gutljaj vrele kafe, opsovala i spustila šoljicu,
primetila sam da joj se tresu ruke. „Znaš…“ zaustila je ni ne
pogledavši me. Rasejano sam klimnula glavom, iako, naravno,
ništa nisam htela da znam. U jednom dahu mi je saopštila
da bi želela da prekinemo s našim povremenim viđanjem. U
međuvremenu je samo na trenutak zaćutala da bi ohladila
jezik opečen vrelom kafom. Dobro, možemo da još koji put
odemo na piće i popričamo, brzo je dodala, ali kod mene više
neće dolaziti. Ja sam za nju divan čovek, jedan od najboljih
koje je ikada srela, ali, ona više ne može da bude sa mnom.
Plaši se da će se zaljubiti i to ne želi, jer onda bismo obe
patile. Previše je rasuta na sve strane. Previše žena je oko
nje. Ne da joj one nešto znače, ali mene bi stalno povređivala
dok bude flertovala sa njima. Ukratko, toliko mnogo me je
volela, da je morala da ode od mene. Htela je još da me
otprati do kuće, ali sam povređeno zahtevala da ustane i prva
ode, ako je već tako odlučila. Jer ne želim nikakvu utehu za
tupsone. Ustala je i zagrlila me. Kada je htela da me poljubi,
okrenula sam glavu u stranu. Rasuta Nada je otišla, a ja sam i
dalje okretala glavu u stranu i zurila u vodu.
O mojoj tužnoj nameri da se ubijem, naravno, više nema
nikakvih dokaza, jer nikome nisam pričala o tome. Imala sam
Lezbejsku književnost ona definiše
kao ponovno otkrivene tekstove koji
tematski pokrivaju emotivnu, erotsku
ili drugu vezu između dve žene,
književnost proizašlu iz aktivizma, kao
i onu koja tematizuje lezbejske motive,
pri čemu nije presudan pol ili seksualno
opredeljenje autora/autorke.
prave prijateljice, koje bi mi zavrnule šiju kad bi saznale
kakvim crnim mislima sam dozvolila da me odvedu, i to tako
divan čovek, poput mene. Istovremeno su bile uverene i u to
da me Nada nikada nije zavređivala, jer je, budimo iskreni,
obična koketa i luftiguz, koja je ostala na nivou emotivne
zrelosti jedne srednjoškolke. I, kada me bude minula ta
glupava zaljubljenost, po mišljenju mojih prijateljica, veoma
brzo ću i sama shvatiti da sa svojom dragom nemam baš ni o
čemu da pričam.
Zaista bi mi bilo neprijatno da priznam da mi se činilo da
bez Nade ne vredi živeti. Ubiješ se zbog munjevitog pada
deonica na berzi, zbog dugova ili zato što ti je do temelja
izgorela kuća na dva sprata. Dobro, možeš da se ubiješ i ako
otkačiš. Meni se nije dogodilo ništa poput toga. Samo me je
ostavila devojka koja nema ni sasvim sređeno potkrovlje, i
još je, na neki način, isuviše mlada. Zašto bih, dakle, nakon
njenog odlaska htela da tek tako okončam svoj život? Šta je
to bilo tako posebno na njoj? Jednu zajedničku temu smo,
ipak imale. Seks je bio dobar, najbolji koji sam do tada
iskusila. Al’ da odem s ovog sveta zbog neprestanog pulsiranja
u međunožju, bilo je još najmanje razumno od svega. I, tako
sam opet bila prinuđena da preživim. Uprkos usamljenim
noćima kada nisam htela u vrevu kafića kraj Ljubljanice, da
ne bih gledala kako Nada sprovodi u praksu svoju rasutost
među raznim ženama. Naravno, naravno, malo sam se i
nadala tome da ću joj nedostajati ukoliko me ne bude viđala,
da će se opametiti i jedne lepe večeri pojaviti na mojim
vratima i pokajnički mi priznati da je napravila strašnu grešku
jer nije sebi dozvolila da se zaljubi u mene. Jer bez mene ne
može da živi.
25
IME RUBRIKE
Put u Out – Lamija Begagić
Granica – Olja Savičević Ivančević
– Je l’ te strah? – pitam.
Ona veli da jeste, a ni ne zna da sam je pitala je li je strah
toga što će se njena porodica raspasti onog momenta kad
im okrene leđa. Misli da sam je pitala je li je strah ovog
putovanja i ove naše odluke da im napokon kažemo, da im,
na proslavi pedesetog rođendana moje mame, da im svima,
mami, tati, dedi, Aidi i Adnanu, svima, kažemo…
– Ma, to je normalno. Mislim, to da te strah. I mene je –
odgovaram tiho.
A nije me strah. Nije toga. Strah me jeseni, strah me da će
ovo ljeto tako brzo proći, strah me da neće sa mnom izdržati
još dugo ili, još gore, da će se jednog jutra probuditi u
pedesetoj čekajući povod da ode od mene.
– Hajde stani na prvoj pumpi, pliz… – jedva progovaram.
– Zašto?
– Malo mi je muka.
Zaustavlja auto i ja izlazim. Udišem zrak, ona izlazi za
mnom i stavlja mi ruku na rame. Na licu joj vidim taj osjećaj
odgovornosti, iako zna da sve to sa mnom nije od loše
vožnje, trzanja auta i nespretnog zaobilaženja rupa na cesti.
Nudi mi da ja vozim dalje, ali odbijam ljuta na samu sebe.
„Što ti je Buraz kazo?“ (…)
„Sve mi je rekao i da se razumijemo“, odgovorim Žabi, „ja sam
u ovom slučaju potpuno na njegovoj strani. Ne možeš oženjena
čovjeka proganjati.“
Nagnem se preko stola bliže k njoj. „Oženjen čovjek, pa još i njihov,
pa ti si stvarno sve granice prešla. Baš hoćeš da te netko polomi i u
smeće baci.“
Žaba me gleda bez da trepne onim zelenim očima oko kojih se
razmazala šminka. „Kakav njihov?!“
„Znaš ti što ja pričam. Osobno, nemam ništa pretjerano ni za njih ni
protiv njih, ali govorim za tvoje dobro. Ti si prešla sve granice. Ni u
Zagrebu, ni u Frankfurtu, ni u Londonu, ni igdje na svijetu to nije tek
tako, a kamoli…“
„Čuj to. Kakav bolan njihov?!“
I tu se Žaba nasmije, al nekako teško, kao da štekće, na preskoke.
Baci plastičnu žličicu iz kave prema meni na stolnjak. „Valjda njihova. Žensko je.“
„Žensko“, ponovim ko u snu.
„Ja, žensko. Senada joj ime. Šta si se izbečio“, kaže Žaba i zaljulja
se na stolcu.
Senada je žena kojoj je Žaba povremeno čuvala dijete, toliko znam.
Vidio sam je samo jednom. Blijeda žena tamnih očiju, dvije-tri
godina starija od Žabe.
„I ne proganjam ja nju. Proganja je onaj idiotski muž što je ubija
otkako su se uzeli. Nikog ja ne proganjam, nas dvije smo zajedno.
Eto sad sve znaš, istinu.“
Osjetim kako se okrenula soba i kava mi se zajedno s kiselinom iz
želuca vratila u grlo. Udahnem naglo, tako da me zaboli.
„Otkad se tebi sviđaju žene? Prije si imala neke mladiće.“
„Ne sviđaju mi se žene. Sviđa mi se Senada. Ona je moja žena, svati.
Htjele smo zajedno s malim otić kod njene sestre u Sarajevo. Tamo
je našla posao. A onda je njen muž skonto i otišo Burazu na vrata.
Uzo joj dokumente isto ko Buraz meni da ne možemo jedna drugoj,
preko granice. Sve ti je lago. Taj laže čim zine. Al’ istina je, ko što
vidiš, i gora nego što si mislio“, kaže i ispali još jedan rafal smijeha.
„Daj prekini!“ viknem. „Je li ti to Buraz obrijao glavu?“
Pocrvenjela je.
„Ah, nek’ je“, kažem suho i pustim zrak iz pluća. Pokupim ključ od
auta i ostavim kovanice za kavu na stolu.
PRIREDILA Dragoslava Barzut
izdavač Labris
prevela Ana Ristović
Dizajn Dragana Nikolić
Devet piva – Jelena Lengold
Pričala je o svom mužu, nekakvom propalom glumcu, koji
drži radnju za hamburgere. I koji je besomučno vara. I kako
ona nije ljubomorna, ali jednostavno ne razume zbog čega
on to radi. Zatim je ponovo srkutala kafu i grickala svoja
bajna usta.
Imala je onu vrstu noktiju kojih sam se plašila, nalik na
ptičje. Njena manikirana kandžica ni za treputak nije
ispuštala šolju. Šolja je bila oslonac, potpora. Ponekad je
stavljala obe ruke na nju, kao da je pokušavala da se ogreje
na nečemu što se već odavno ohladilo.
– Trebalo bi da jednom na miru o tome, razgovaramo – rekoh.
Ništa, zapravo, nisam želela da znam o njenom mužu, o
njenom životu, o dolasku iz provincije u ovaj grad, o količini
znoja koju isteruje iz sebe na aerobiku pokušavajući da se
preruši u seks-bombu. Mogla sam se u stvari zakleti da glumi
orgazme tom netalentovanom glumcu, koji nikada ništa
ne ukopčava jer ionako misli na srednjoškolke koje ujutru
kupuju hamburgere, vrteći se u svojim preširokim majicama.
A onda sam joj to predložila. To o neodložnoj potrebi da se
jednom na miru ispričamo. U mom stanu.
– Šta piješ? – pitala sam.
I tada je konačno bila iskrena:
– Kupi pivo – rekla je. – Devet piva za mene.
Nisam ni trepnula.
Devet piva za nju, plus flaša belog vina za mene, sve se to
već ohladilo u frižideru kada je zakucala.
Lezbejske bajke, bajke za lezbejke – Urška Sterle
Adolescencija je pakao. Ali lezbejska adolescencija je pakao posebne
vrste. I ja sam bila najusamljenija tinejdžerka na svetu. Kao i ti.
Bratanac je prodavao moj telefonski broj za jedno pivo i svi ti
samouvereni momci, koji bi ga kupili i sa kojima zbog tog nikada
nisam imala sudar, dali su mi nadimak gospođica Ledena.
Jedne večeri sam na loše osvetljenom stepeništu zgrade poljubila
neku devojku i na trenutak mi se učinilo da bih možda mogla da
budem malo manje usamljena.
Onda je došla novogodišnja žurka, klasična srednjoškolska žurka u
bivšem vatrogasnom domu koji su kasnije preimenovali u kulturni
dom jer je ionako svejedno, i koji se nalazio negde na rubu grada,
odakle ne možeš da pobegneš peške i kuda moraju da te dovezu i
odvezu roditelji.
Tokom prvih pola sata neko mi se ispovraćao po kaputu, i zato sam
se smrzavala u košulji, naslonjena o zid, u mraku arkada koje su
okruživale lepo osvetljeno dvorište gde smo odlazili da pušimo.
Odjednom me je uzela za ruku i poljubila me, baš tamo, iza debelog
stuba. Onda je odjurila na cigaretu.
Usne su me pekle i samo što sam htela da krenem za njom na
osvetljeno dvorište, kada sam je videla kako ljubi nekog momka.
Pre nego što se stara godina pretvorila u novu, poljubila je još
trojicu. Onda je trčala za mnom i govorila: „To sam učinila za nas,
da niko ne bi znao.“
Možda je mislila da je cena jednog piva za to da nikada ne postane
gospođica Ledena, za nju dovoljno poštena.
Znaš li tu priču? Znaš li o čemu govorim? Znam da znaš na šta mislim.
26
LABRISOVE PUBLIKACIJE
ISTRAŽIVANJE
Ivana Čvorović.
Uredila:
Ljiljana Živković
Lektura:
Aleksandra Rašić
Prelom i dizajn:
Adorjan Kurucz
Štampa:
Standard 2
Beograd, 2006.
ČITANKA 2003.
GODIŠNJI IZVEŠTAJ
ZA 2007.
Dragana Vučković
Prevod na engleski:
Ana Zorbić
Prelom i dizajn:
Adorjan Kurucz
Nina Đ. Filipović,
Radenka Grubačić
Lektura:
Dina Rašić
Prelom i dizajn:
Aleksandra R.
Radosavljević
GODIŠNJI IZVEŠTAJ
ČITANKA 2004.
ZA 2008.
Dragana Vučković
Prevod na engleski:
Milica Jeremič
Lektura: Marija Savić
Prelom i dizajn:
Adorjan Kurucz
PRAVO NA
LEZBEJSKU
EGZISTENCIJU
U SRBIJI
ČITANKA 2006.
Ljiljana Živković,
Lektura:
Aleksandra Rašić
Dizajn korica:
Ana Klarić
Prelom:
Aleksa Ždero
ISTRAŽIVANJE
Ivana Čvorović.
Uredila:
Dragana Vučković
Lektura:
Aleksandra Rašić
Prelom i dizajn:
Adorjan Kurucz
Štampa:
Standard 2
Beograd, 2006.
Danijela Živković,
Mira J, Vedrana V.
Lektura:
Dina Rašić,
Aleksandra Rašić
Prelom i dizajn:
Nina Đ.F.
ČITANKA 2009.
GODIŠNJI IZVEŠTAJ
ZA 2009.
Dragana Vučković,
Marija Savić
Prevod na engleski:
D. Saržinski
Lektura: A. Delić
Prelom i dizajn:
Adorjan Kurucz
ČITANKA 2005.
Lektura:
Dina Rašić,
Aleksandra Rašić,
Jasmina Čaušević
Dizajn korica:
Ana Klarić
Beograd, 2006.
Marija Savić,
Lektura:
Aleksandra Rašić,
Marija Savić
Prelom i dizajn:
Adorjan Kurucz
Izdavanje ove
publikacije
pomogao je
Švedski helsinški
komitet za ljudska
prava
C
M
Y
CM
MY
CY
CMY
K
LADY M
Dušica Popadić
Ljiljana Živković
Aleksandra Rašić
Prelom i dizajn:
Adorjan Kurucz
NAMENJENO
RODITELJIMA
LGB
LJUBAV, U
STVARI
Ljiljana Živković
Uredile:
Marija Savič i
Radenka Grubačić
Lektura:
Aleksandra Rašić
Prelom i dizajn:
Adorjan Kurucz
Uredile:
Aktivistkinje
i saradnice
Labrisa
Lektura:
Dina Rašić
Prelom i dizajn:
Mila Gorila
GOVOR MRŽNJE
GODIŠNJI IZVEŠTAJ
ZA 2010.
Dragana Vučković,
Marija Savić
Prevod na engleski:
D. Saržinski
Lektura: A. Delić
Prelom i dizajn:
Adorjan Kurucz
uspešne
strategije
lobiranja
Uredila:
Jovanka Todorović
Savović
Beograd, 2012.
Danijela Mladenovič,
Dragana Vučković
Prelom i dizajn:
Adorjan Kurucz
Štampa:
Standard 2
Beograd, 2007.
NAMENJENO
MLADIM
LGB OSOBAMA
Pristojan život
Uredila:
Dragoslava Barzut
Prelom i dizajn:
Dragana Nikolić
Beograd, 2012.
Uredile:
Aktivistkinje
i saradnice
Lektura:
Dina Rašić
Prelom i dizajn:
Mila Gorila
Jelena Labris
Prelom i dizajn:
Violeta
Beograd 1995.
LG POPULACIJA
U ŠTAMPANIM
MEDIJIMA
U SRBIJI 2006.
Uredila:
Ljiljana Živkovič
Lektura:
Aleksandra Rašić
Prelom i dizajn:
Adorjan Kurucz
LG POPULACIJA
U ŠTAMPANIM
MEDIJIMA
U SRBIJI 2008.
Uredila:
Ksenija Forca
Lektura:
Radenka Grubačić
Prelom i dizajn:
Adorjan Kurucz
Štampa:
Standard 2
Beograd, 2008.
27
LABRISOVE PUBLIKACIJE
BILTEN
ŽENE
KOMETE
Mreže
nevladinih
organizacija za
podršku
lezbejskih prava
Beograd, 2005.
Autorka:
Štefa
Markunova
Štampa:
Beograf
Beograd, 1996.
PONOSNA
NA SVOJE
RODITELJE
ŽENE NA
RIBARSKOM
OSTRVU
PRVO JE STIGLO
JEDNO PISMO
Petnaest godina
lezbejskog i gej
aktivizma u Srbiji i
Crnoj Gori 1990-2005.
Lektura i korektura:
Aleksandra Rašić
Prevod na engleski
jezik:Miodrag
Kojadinović
Dizajn korica:
Ana Klarić
Uredila:Ljiljana Živković
Tehničko uređenje i
prelom: Aleksa Ždero
Kampanja podrške
roditeljkama,
roditeljima,
prijateljicama
i prijateljima
LGBT osoba
Beograd, 2006.
Priredila: Dragana
Vučković
Lektura i koretura:
Marija Savić
Prelom i dizajn:
Milica Todorović
Štampa: Standard 2,
Beograd
RAVNODUŠNI
ŠUMARAK
PRIRUČNIK ZA
NOVINARE I
NOVINARKE 2004.
Autorka:
Štefa
Markunova
Štampa:
Excelior
Beograd, 2002.
PRIRUČNIK ZA
PRAVNIKE I
PRAVNICE
Autorka: Ljiljana
Živković
Štampa: Logos,
Totovoselo
Godina: 1995.
Dizajn: Ana Klarić
Štampa: Arteast
Tiraž: 100
Beograd, 2004.
TREĆI GLAS - COMING
OUT I LEZBEJKE
U SRBIJI
SIGURNIJI
LEZBEJSKI SEX
Sunčica Vučaj
Uredila:
Radenka Grubačić
Prelom i dizajn:
Adorjan Kurucz
Fotografija: Biljana
Stanković Lori
Beograd 2009.
Izdavanje ove
publikacije
pomogao je
SIGRID
RAUSING TRUST
Lektura: D. Rašić
Prelom i dizajn:
Adorjan Kurucz
Štampa: Standard 2,
Beograd
Godina: 2005.
SMERNICE ZA
PSIHOTERAPIJSKI
RAD
ZAŠTITA LGBT PRAVA U SRBIJI
pravna brošura
Prevod:
Aleksandra Delić
Lektura:
Mirela Pavlović
Korektura:
Jelena
Vasiljević
Prelom i dizajn:
Milica Todorović
Beograd, 2009. godina
ZAŠTITA LGBT
PRAVA U SRBIJI - PRAVNA
BROŠURA
Priredila: Diana
Miladinović
Prelom i dizajn:
Adorjan Kurucz
Lektura i korektura:
Marija Savić
Beograd, 2009.
ŠTA TI SRCE
KAŽE
Uredila:
Sunčica Vučaj
Beograd, 2006.
DA li smo
jednaki/e?
Uredili:
Jovanka Todorović
Savović i Darko
Koening
Beograd, 2011.
Uredila:
Ljilja Živković
Dizajn korica:
Ana Klarić
Tehničko uređenje i
prelom:
Aleksa Ždero
Beograd, 2005.
Lektura: D. Rašić
Prelom i dizajn:
Adorjan Kurucz
Štampa: Standard 2,
Beograd
Godina: 2007.
OPET BIH BILA
LEZBEJKA
Ljiljana Živković
Lektura i korektura:
Dina Rašić
Redakcija: Lepa
Mlađenović, Radenka
Grubačić, Vesna D.
Dizajn: Snežana
Škundrić
Prepress: Dragana
Petrović
Beograd 2001.
Politike rePrezentacije lGBttiQ PoPulacije u medijima SrBije
SIGURNIJI
LEZBEJSKI SEX
PRIRUČNIK ZA
NOVINARE I
NOVINARKE 2005.
ŽENE U
MREŽI
Autorka:
Štefa
Markunova
Lektura:
Slavica
Stojanović
Beograd, 1996.
Jelena Višnjić, Katarina Lončarević
laBriS - organizacija za lezbejska ljudska prava
Beograd, Srbija, 2011. godina
Politike
rePrezentacije
lGBttiQ
PoPulacije u
medijima SrBije
Beograd, Srbija, 2011. godina
POLITIKE
REPREZENTACIJE
LGBTTIQ
POPULACIJE
U MEDIJIMA
U SRBIJI
Jelena Višnjić
Katarina Lončarević
VREDNOSTI, MISIJA
I VIZIJA LABRISA
Labris je lezbejska, feministička, nevladina, neprofitna organizacija
osnovana 1995. godine u Beogradu sa ciljem promocije lezbejskih
ljudskih prava i lezbejske vidljivosti u društvu.
VIZIJA LABRISA
Labris teži jednakopravnom društvu
različitosti u kojem će sve osobe
bez obzira na njihovu seksualnu
orijentaciju, identitet i druge
različitosti, živeti dostojanstveno uz
potpunu zaštitu I afirmaciju njihovih
ljudskih prava.
MISIJA LABRISA
Labris je organizacija koja smatra
pravo na različito seksualno
opredeljenje jednim od osnovnih
ljudskih pravom i radi na
iskorenjivanju svih oblika nasilja
i diskriminacije nad lezbejkama
i ženama drugačije seksualne
orijentacije od heteroseksualne.
VREDNOSTI LABRISA
Vrednosti Labrisa - odnose se
na lezbejke, transseksualne,
biseksualne, heteroseksualne, queer i
samoidentifikovane žene (skraćeno će
se obeležavati “žene”)
1. Poštovanje različitosti,
univerzalnosti ljudskih prava
i razvijanje solidarnosti po
nacionalnom, rasnom, verskom,
klasnom, starosnom, profesionalnom
osnovu kao i psihičkoj, fizičkoj i
zdravstvenoj sposobnosti.
2. Solidarnost sa svim
marginalizovanim grupama a posebno
sa gej muškarcima, travestitima,
biseksualnim muškarcima i ženama,
transeksualnim, transrodnim,
interseksualnim i queer (u daljem
tekstu LGBTTIQ) osobama.
3. Zalaganje za jednake mogućnosti
kroz pozitivnu diskriminaciju.
4. Podrška, savezništvo i saradnja sa
ženama i ženskim grupama u skladu
sa politikama saradnje.
5. Labris radi na povećanju lezbejske
vidljivost unutar ženskog i LGBTTIQ
pokreta.
Impresum
6. Nenasilna komunikacija i nenasilno
rešavanje konflikata.
Članice Labrisa podržavaju politike
izvinjenja i praštanja, kao i
asertivnost i odgovornost u rešavanju
konflikata
7. Transparentnost unutar i van
organizacije.
8. Rad po feminističkim principima
• poverljivost kada se radi o ličnim
pričama
• mešanje u običaje, religiju,
porodicu
• verovanje ženama
• iskustvo svake zene je jednako
vredno
• podrška malim koracima ženama
• ne vrednovati i ne interpretirati
iskustvo
• diskriminacija nad ženama nije lični
problem žena već društveni fenomen
CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека
Србије, Београд
Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava • Beograd, Srbija
305-055.2(497.11)
Tel: 011/323 1547 • Mob: 064/700 82 93 • Fax: 011/337 3011 • E-mail:[email protected] • www.labris.org.rs
LABRIS / uredile Jelena Vasiljević i Dragoslava Barzut - God. 1, br.
Uredile: Jelena Vasiljević i Dragoslava Barzut • Lektura/korektura/dizajn/prelom: Dragoslava Barzut
1 (1995) - Beograd : Labris - organizacija za lezbejska ljudska
Štampa: Standard 2, Beograd • Tiraž: 500
prava, 1995- (Beograd : Standard 2) - 30 cm
Beograd 2013
ISSN 2217-4079 = Labris
Redovno izdanje lezbejskih novina • Broj: 27 • Godina XVIII
COBISS.SR-ID 228152839
Download

OVDE - Labris