INDEKS REFORME
PRAVNOG OBRAZOVANJA
ZA
KOSOVO
juli 2010.
© American Bar Association
TOM II
Izjave i analize sadržane u ovom dokumentu pripadaju Inicijativi za vladavinu prava Američkog udruženja pravnika. Za
izjave i analize isključivo su odgovorni autori što znači da ih nije usvojio ni Odbor delegata niti Upravni odbor Američkog
udruženja pravnika tako da stavovi koji su ovde izneti ne predstavljaju ni politiku niti stavove Američkog udruženja
pravnika. Osim toga, sve što je izneto u ovom izveštaju ne bi trebalo da se shvati kao davanje pravnih saveta za
određene slučajeve. Štampanje ove publikacije je omogućeno zahvaljujući velikodušnoj podršci američkog naroda preko
Agencije SAD-a za međunarodni razvoj (USAID). Za sadržaj izveštaja i izneta mišljenja odgovorna je Inicijativa za
vladavinu prava Američkog udruženja pravnika što ne znači da izveštaj neminovno odražava stavove USAID-a ili Vlade
Sjedinjenih Američkih Država.
ISBN: 978-1-61632-862-7 (džepno izdanje)
ISBN: 978-1-61632-863-4 (PDF)
Štampano u Sjedinjenim Američkim Državama
Copyright © 2009 by the American Bar Association
740 15th Street, NW, Washington, DC 20005
ABA ovim putem dozvoljava umnožavanje materijala sadržanog u dokumentu delom ili u celosti za upotrebu u učionicama
institucija visokog obrazovanja ili za upotrebu neprofitnih organizacija pod uslovom da se materijal samo koristi u
informativne i nekomercijalne svrhe i da svaki primerak materijala ili njegovog dela navede kao izvor izvornu publikaciju
ABA, uključujući naziv publikacije i ime autora sa naznakom „ Ponovo štampano uz dozvolu Američkog udruženja
pravnika. Sva prava zadržana.”
SADRŽAJ
Uvod ................................................................................................................................................. i
Pregled izveštaja............................................................................................................................ 1
Opšte informacije o Kosovu ......................................................................................................... 4
Istorijski kontekst ........................................................................................................................... 5
Struktura pravnog obrazovnog sistema ........................................................................................ 7
Institucije koje pružaju pravno obrazovanje ............................................................................... 7
Priznata akademska zvanja ....................................................................................................... 8
Kontrola i nadzor ........................................................................................................................ 9
Akademski proces ......................................................................................................................... 9
Standardi prijema ....................................................................................................................... 9
Kurikulum.................................................................................................................................. 10
Uslovi za diplomiranje .............................................................................................................. 11
Analiza IRPO na Kosovu za 2010. ............................................................................................. 12
Tabela faktora međuzavisnosti .................................................................................................. 12
I.
Licenciranje, akreditacija i evaluacija .......................................................................... 13
Faktor 1: Uređenje pravnog obrazovanja preko propisno ovlašćenog tela ............................... 13
Faktor 2: Standardi za licenciranje i akreditaciju ...................................................................... 16
Faktor 3: Postupak licenciranja i akreditacije ............................................................................. 19
Faktor 4: Disciplinske i izvršne mere ......................................................................................... 23
Propisi i uslovi prijema .................................................................................................. 26
II.
Faktor 5: Prijemni ispit i/ili ostali standardi upisa ....................................................................... 26
Faktor 6: Nediskriminacijski upis............................................................................................... 29
Faktor 7: Posebne mere upisa ................................................................................................... 31
Kurikulum i metodika nastave....................................................................................... 33
III.
Faktor 8: Sveobuhvatni kurikulum.............................................................................................. 33
Faktor 9: Predavanja o etici i ključnim profesionalnim vrednostima ........................................... 36
Faktor 10: Nastava o stručnim veštinama ................................................................................. 38
Faktor 11: Metodika nastave...................................................................................................... 42
Ocena studenata, dodeljivanje zvanja i priznavanje kvalifikacija ............................. 45
IV.
Faktor 12: Ocena studenata i/ili ispiti ......................................................................................... 45
Faktor 13: Dodeljivanje zvanja ................................................................................................... 49
Faktor 14: Vođenje evidencije pri ustanovama .......................................................................... 52
Faktor 15: Okviri i mreže za nostrifikaciju .................................................................................. 54
Fakultetske kvalifikacije i uslovi zaposlenja ................................................................ 58
V.
Faktor 16: Fakultetske kvalifikacije ............................................................................................ 58
Faktor 17: Zapošljavanje, unapređenje i mandat ....................................................................... 60
Faktor 18: Naknada za profesorski kadar ................................................................................... 63
Faktor 19: Akademska sloboda i sloboda udruživanja na Pravnom fakultetu ............................ 64
Institucionalni fundus i kapaciteti ................................................................................ 67
VI.
Faktor 20: Pristup pravnom materijalu ........................................................................................ 67
Faktor 21: Fizički objekti i tehnološki kapaciteti .......................................................................... 69
Faktor 22: Brojnost grupe i administrativno/pomoćno osoblje .................................................... 71
Lista skraćenica ........................................................................................................................... 74
Uvod
Kvalitetno pravno obrazovanje je važan element u stvaranju pravnih stručnjaka koji kompetentno
mogu da zastupaju stranke i doprinesu uspostavljanju vladavine prava. Međutim, u mnogim
zemljama, kvalitet pravnog obrazovanja ne zadovoljava međunarodne standarde i mnogi
diplomirani studenti prava nemaju potrebne veštine da budu efikasni pravni stručnjaci. U smislu
prevazilaženja problema, Inicijativa za vladavinu prava Američkog udruženja pravnika (ABA
ROLI) je pripremila Indeks reforme pravnog obrazovanja (IRPO). Njegova svrha je da proceni
status pravne reforme obrazovanja u demokratijama u razvoju u skladu sa međunarodno
uspostavljenim načelima. U doba kada nastojanja u pravnoj i pravosudnoj reformi dobijaju veću
pažnju nego u prošlosti, IRPO je odgovarajući i važan mehanizam procene odnosno analize.
IRPO će omogućiti ABA ROLI, njegovim donatorima i demokratijama u razvoju da bolje usmere
reformističke programe pravnog obrazovanja i da prate napredak ka uspostavljanju kvalitetnih
sistema pravnog obrazovanja.
ABA ROLI je započeo ovaj projekat sa shvatanjem da nema jedinstvene saglasnosti o svim
pojedinostima uključenim u reformu pravničkog obrazovanja. Postoje razlike u pravnim kulturama
koje određena pitanja mogu učiniti manje ili više značajnim u okviru određenog konteksta.
Međutim, posle 15 godina rada na ovom pitanju u različitim regionima širom sveta ABA ROLI je
došao do zaključka da svaki od 22 ovde ispitanih faktora može imati značajan udeo u proces
reforme pravnog obrazovanja. Na taj način, provera ovih faktora stvara temelje na kojima se
stvaraju programi tehničke pomoći i procenjuju važni elementi procesa reforme.
Tehnička priroda IRPO pravi razliku između ove vrste mehanizma za procenjivanje i drugih
nezavisnih analiza iste prirode. Ova analiza neće dati narativni komentar o opštem statusu
sistema pravnog obrazovanja u zemlji. Umesto toga, analiza će identifikovati određene uslove,
pravne odredbe i mehanizme koji su prisutni u sistemu pravnog obrazovanja zemlje i proceniti
koliko je dobra njihova korelacija sa specifičnim reformskim kriterijumima u vreme analize.
Dodatno, ovaj analitički proces neće biti naučno statističko ispitivanje. IRPO je pre svega pravni
upitnik koji podatke uzima iz grupe različitih informacija koje opisuju sistem pravnog obrazovanja
zemlje u određenom trenutku u vremenskom periodu kroz prizmu međunarodnih standarda i
najbolje prakse.
Opseg ocene
Definicija termina „pravna struka“ sadrži u sebi ključni metodološki izazov prilikom procene
reforme pravnog obrazovanja. Širok spektar pravnog obrazovanja koji postoji u svetu zahteva da
se uspostavi ravnoteža između potrebe za globalnom reprezentativnom definicijom i onom koja
će biti korisna osnova za analizu.
Na kraju, kako bi proces analize IRPO mogao da posluži i održava svoju globalnu promenljivost i
prenosivost, ABA ROLI je odlučio da ograniči opseg IRPO procene na institucije i programe koji
pružaju ključno pravno obrazovanje koje dovodi do prvog nivoa pravne diplome, tj. zvanja
pravnika (LL.B.), pravnik za građansko pravo (BCL), ili pravnik sa pravosudnim ispitom (JD), koje
je obično potrebno za ulazak u pravnu struku. ABA ROLI je isključio napredne nivoe, kao što su
diplomirani master prava (LL.M.), doktor pravnih nauka (JSD / SJD) ili manje poznat doktorat
filozofije u pravima (PhD.), s obzirom na široku raznolikost i visok stepen specijalizacije većine
takvih programa širom sveta kao i zbog činjenice da su ti stepeni tako retko, ako ikada, potrebni
kao preduslov za bavljenje pravnom praksom. Ipak, procena IRPO izveštaja za pojedine zemlje
učiniće ograničena upućivanja na takve napredne cikluse studijskih programa prema potrebi,
uporediti i napraviti razliku odabranih aspekata sa onim ključnim LL.B. programom.
i
Osim toga, pravno obrazovanje, koje je potrebno za javne notare ili sudske izvršitelje koje ne
dovodi do sticanja stepena LL.B. (ili njegov ekvivalent), je takođe isključeno. Osim toga, pravno
obrazovanje nakon rata, kao što je stažiranje smatra se delom delokruga pravnog obrazovanja za
IRPO, jer predstavlja sastavni deo pravnog obrazovanja u mnogim zemljama. Međutim, pošto
pravno stažiranje nakon rata (ili drugi slični uslovi) nisu prisutni u svakoj zemlji, IRPO nema
zaseban faktor za procenu ovog uslova. Umesto toga, Tim za analizu može da analizira temu na
osnovu relevantnih faktora prema potrebi. Konačno, kontinuirano pravno obrazovanje (KPO) nije
uključeno u opseg IRPO analize. Pravno obrazovanje koje se dobija nakon prijema u struku više
potpada pod okrilje reforme pravne struke i neposredno je ocenjeno u mehanizmima analize
IRPO.
Metodologija
ABA ROLI je bio u mogućnosti da se u velikoj meri oslanja na Indeks reforme pravosuđa (IRP),
Indeks reforme pravne struke (IRPS) i Indeks reforme tužilaštava (IRT), u smislu strukture i
procesa. Međutim, postoji relativan nedostatak istraživanja o nekim aspektima pravne reforme
obrazovanja. Ograničena istraživanja koja postoje imaju tendenciju da se usredsrede na
licenciranje i akreditaciju Pravnog fakulteta, kurikulum i metodiku nastave, ali ne uspevaju da
pokriju druge važne komponente, kao što su propisi prijema odnosno upisa, proces ispitivanja,
dodela diploma, kvalifikacije nastavnog kadra na fakultetima i uslove zapošljavanja. Osim toga,
reforma pravnog obrazovanja često se gleda kao sekundarni ili tercijarni aspekat u
reformističkom pokretu vladavine prava. Prema demokratskom učenjaku Thomasu Carothersu,
„promoteri vladavine prava imaju tendenciju da prevedu vladavinu prava u institucionalne liste
provere s primarnim naglaskom na pravosuđe." CAROTHERS, PROMOTING THE RULE OF LAW
ABROAD: THE KNOWLEDGE PROBLEM (PROMOVISANJE VLADAVINE PRAVA U INOSTRANSTVU: PROBLEM
ZNANJA na 8) (CEIP serija vladavine prava, Radni dokumenat br. 34, januar 2003.) Štaviše, kao
što je to utvrđeno u IRP, IRPS i IRT mnogi faktori se odnose na procenu pravnog obrazovanja
koje je teško nabrojati, a "[o] slanjanje više na subjektivne nego objektivne kriterijume može biti
... osetljivo na kritike.“ ABA / PRAVNA INICIJATIVA ZA CENTRALNU EVROPU I EVROAZIJU (ABA /
CEELI), INDEKS REFORME PRAVOSUĐA: PRIRUČNIK ZA PROCENITELJE IRP NA ii (revidirano izdanje
2006).
Prilikom izrade IRPO metodologije, ABA ROLI je nastojao da reši ova pitanja i kritike tako što je
uključio i subjektivne i objektivne kriterijume i ispitane kriterijume bazirao na osnovnim
međunarodnim i regionalnim standardima Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku
i kulturu (UNESCO); Međunarodnoj mreži agencija za osiguravanje kvalitete u visokom
obrazovanju (INQAAHE), Evropskoj uniji (EU), Evropskom udruženju za osiguravanje kvaliteta u
visokom obrazovanju (ENQA), Evropskog konzorcijuma za akreditaciju (ECA), Udruženju
evropskih univerziteta (EUA), Evropskom udruženju pravnih fakulteta (ELFA), Zajednici
nezavisnih država Komonvelta (ZNDK) i Saveta afričkih država i Madagaskara o visokom
obrazovanju (CAMES). Ključni dokumenti koji su poslužili kao osnova za kriterijume IRPS su,
između ostalih: UNESCO-Svetska deklaracija o visokom obrazovanju za dvadeset i prvi vek:
Vizija i mera, Okvir za prioritetne akcije za promene i razvoj u visokom obrazovanju i Preporuke
o statusu visokoškolskog nastavnog osoblja; UNESCO/Organizacija za ekonomsku saradnju i
razvoj, Smernice za kvalitet u pružanju prekograničnog visokog obrazovanja, INQAAHE smernice
dobre prakse, Savet Evropske unije, Preporuka Briselu o evropskoj saradnji u osiguranju kvaliteta
u visokom obrazovanju, Zajednička deklaracija evropskih ministara obrazovanja o evropskom
prostoru za visoko obrazovanje (Bolonjska deklaracija); ENQA-a standardi i smernice za
osiguranje kvalitete u Evropskom prostoru visokog obrazovanja; i Kodeks dobre prakse za
članove Evropskog konzorcijuma za akreditaciju u visokom obrazovanju. Osim toga, upućivanje
je dato i na ABA Norme i pravila o postupku za odobravanje Pravnih fakulteta, Udruženje
kliničkog pravnog obrazovanja (CLEA), Najbolje prakse za pravno obrazovanje: Vizija i mapa
puta, kao i nacionalni standardi i najbolje prakse iz drugih pravnih jurisdikcija. Konačno, ABA
ROLI je bio u mogućnosti da se osloni na najbolje prakse kroz iskustvo koje ima više od 15
ii
godina u pružanju pravne tehničke pomoći u reformi sistema pravnog obrazovanja u
demokratijama u razvoju.
Pozivajući se na te izvore, ABA ROLI je sačinio listu od 22 tvrdnji ili faktora koji govore o kvalitetu
u ključnim oblastima pravnog obrazovanja. Da bi pomogla analitičarima da procene ove faktore,
ABA ROLI je razvio odgovarajući priručnik koji nudi objašnjenje odnosno smernice o faktorima i
međunarodnim standardima na kojima se faktori temelje, objašnjava terminologiju i pruža
fleksibilne smernice o oblastima koje se ispituju. Uložen je poseban napor da se izbegne davanje
većeg značaja američkim, umesto evropskim konceptima strukture i funkcionisanja sistema
pravnog obrazovanja. Tako su uključeni neki faktori koje bi američki, ili evropski stručnjaci u
oblasti pravnog obrazovanja smatrali nepoznatim i treba prihvatiti da je namera bila da se
zabeleži najbolje što vodeće pravne tradicije mogu da ponude, nego da ponudi model IRPO
pravnog obrazovanja samo jedne zemlje. Glavne uključene kategorije govore o licenciranju i
akreditaciji visokoškolskih ustanova pravnog obrazovanja; propisima i uslovima oko upisa,
kurikulumu i metodike nastave, ocenjivanju odnosno vrednovanju studenata i dodeljivanju
diploma, kvalifikaciji nastavnog kadra i uslovima zapošljavanja; i institucionalnim fundusima i
kapacitetima pravnih fakulteta.
Prilikom izrade IRPO, ABA ROLI je na brojne načine iskoristio svoje iskustvo pri izradi IRP, IRPS,
IRT i najnovijeg CEDAW Mehanizma za ocenjivanje i mehanizam procene protiv trgovine
1
ljudima . Na primer, IRPO je preuzeo mehanizam za „bodovanje” faktora iz IRP i tako je mogla
da se izbegne teška i kontroverzna interna debata do koje je došlo prilikom izrade IRP-a oko
numeričke u odnosu na kvalitativno/ opisno bodovanje koje se primenilo tokom izrade IRP.
Ukratko, IRP, IRPS i IRT koriste kvalitativne ocene koje su specifične za svaki faktor. Svakom
IRPS faktoru, ili stavci, daje se jedna od tri vrednosti: pozitivno, neutralno, ili negativno. Ove
vrednosti samo odražavaju odnos faktora po stavkama sa propisima date zemlje i praksom u
sistemu pravnog obrazovanja. Tamo gde stavka skoro sasvim odgovara realnosti u datoj zemlji,
toj zemlji se daje „pozitivan” bod za tu stavku. Međutim, ako stavka uopšte ne odražava uslove u
datoj zemlji onda se daje „negativan” bod. Ako su uslovi u datoj zemlji u određenom smislu dobri,
ali ne i u drugom, onda se daje ocena „neutralan.” Međutim, baš kao i IRP, IRT, IRPS prethodi
svakom pokušaju da se pruži opšte numeričko ocenjivanje ostvarenih reformi zemlje, jer pokušaji
2
da se klasifikuje ocenjivanje odnosno bodovanje na ovakav pristup može biti kontraproduktivno.
Rezultati iz 22 posebne ocene su prikupljeni u standardnom formatu u svakoj oceni IRPO date
zemlje. Kao kod IRP, IRPS, IRT tako i kod IRPO data je procena korelacija i kratak pregled u
kome se opisuje razlog zbog koga je donet dati zaključak za svaki faktor. Pored toga, data je i
temeljnija analiza i detaljno su opisana razna pitanja. Popis podataka na ovaj način olakšava
njihovo unošenje u bazu podataka i korisnicima omogućava da lako uporede i dobiju sliku rada u
određenim oblastima u raznim zemljama i - kako se IRPO menja - tokom vremena u datoj zemlji.
Dva su glavna razloga za preuzimanje IRPO procesa ocenjivanja, proces analize , IRS, IRPS i
IRT „bodovanja” i formata. Prvi je jednostavnost. Pošto se radilo po već oprobanoj metodologiji
IRP to je omogućilo bržu izradu IRPO. Drugi razlog je ujednačenost. Stvaranje ujednačenih
formata omogućiće da ABA ROLI dobije uporedne podatke iz IRPO i da ih unese u postojeće
informacije o IRP,IRPS i IRT. Ovo će na kraju omogućiti da ABA ROLI dobije mnogo kompletniju
sliku o pravnim reformama u ciljnim zemljama.
Nastavljajući uspešnu praksu koja je prvi put sprovedena u IRPO je obrazovanje korelacionog
odbora i korišćenje neformalnih fokusnih grupa. Da bi se dobila veća doslednost kod korelacionih
faktora, ABA ROLI je obrazovao ad hoc odbor koji se sastoji od ocenjivača, relevantnog
rezidentnog direktora i lokalnog osoblja i odabranog osoblja iz ABA ROLI D.C. Svrha odbora je
da se uradi komparativna perspektiva date zemlje na bazi iskustva ocenjivača i da se obezbedi
CEDAW je skraćenica za Konvenciju Ujedinjenih nacija o eliminaciji svih oblika diskriminacije
žena. CEELI je izradila CEDAW mehanizam 2001-2002.
2
Za više detaljnijih informacija o tom pitanju, vidi Larkins, Nezavisnost i demokratizacija
pravosuđa: Teoretska i konceptualna analiza, 44 AM. J. COMP. L. 605, 611 (1996).
1
iii
mehanizam za dosledno bodovanje prilikom ocenjivanja date zemlje. Neformalne fokusne grupe,
u koje spadaju ne samo akademsko osoblje pravnog fakulteta nego studenti i administratori,
pravnici, predstavnici NVO i drugi državni zvaničnici, trebalo bi da pomognu da se dobije slika sa
lica mesta i da se poveća ukupna tačnost ocene.
Drugi krug i sve naknadne prateće aktivnosti primene analize Indeksa reforme pravne struke biće
izvršene radi ostvarivanja više ciljeva. Prvo, da bi se dobio aktuelan izveštaj o sistemima pravnog
obrazovanja u novim i tranzicionim demokratijama isticanjem značajnih skorašnjih razvoja i kako
ti događaji utiču na kvalitet pravnog obrazovanja i na sredinu u kojoj pravne škole rade. Takođe
će identifikovati u kojoj su meri nedostaci identifikovani prilikom prethodnih IRPO analiza sanirani
od strane državnih organa, predstavnika zajednice pravnog obrazovanja i drugih. Periodična
primena Indeksa reforme pravne struke identifikovaće one oblasti gde je došlo do pogoršanja po
pitanju reforme pravnog obrazovanja, zabeležiće koje aktivnosti na polju pravne reforme su
zastale i imaju malo ili nimalo uspeha, ali i istaći će uspehe i poboljšanja u oblasti reforme
pravnog obrazovanja. Konačno, redovnom analizom Indeksa reforme pravne struke ABA ROLI će
nastaviti da služi kao izvor aktuelnih informacija i analiza o stanju u pravnom obrazovanju i
reformama u mladim demokratijama i zemljama u tranziciji.
Celokupna struktura IRPO izveštaja kao i metodologija će ostati nepromenjena kako bi se
omogućila precizna istorijska analiza i pouzdana poređenja tokom vremena. Ovi izveštaji će
proceniti 22 IRPS faktora. Ovaj proces će uključivati pregled svih zakona, normativnih akata i
odredaba i druge pouzdane izvore koji se odnose na organizaciju i rad sistema pravnog
obrazovanja i opet će se koristiti ključni proces intervjuisanja, oslanjajući se na stavove odnosno
mišljenja nekoliko desetina pravnog fakultetskog kadra, administratora i studenata, vladinih
službenika, advokata odnosno pravnih stručnjaka i lidere NVO koji imaju znanja i uvid u rad
pravnih fakulteta. Kada se sprovodi preteća procena odnosno analiza, posebna pažnja će se dati
onim faktorima koji su dobili negativne ocene u pređašnjoj analizi IRPO.
Svakom faktoru će biti dodeljena ocena pozitivno, neutralno, ili negativno kao deo praćenja
sprovođenja IRPO. Pored toga, izveštaj drugog i svakog narednog kruga analize sadržaće i
objašnjenje o prirodi promene u oceni, ili trend od prethodnog ispitivanja. Ovaj trend biće označen
u „Tabeli faktora međuzavisnosti” koja se nalazi na početku analize, kao i u polju za „zaključak”
kod analize svakog pojedinog faktora, korišćenjem sledećeg simbola: ↑ (uzlazni trend;
poboljšanje); ↓ (silazni trend; pogoršanje); i ↔ (bez promene; malo ili nimalo uticaja).
Sociolozi mogu smatrati da se neki od ovih kriterijuma najbolje mogu proučiti kroz ankete javnog
mnenja ili kroz šire intervjue sa zainteresovanim stranama. Svestan potencijalno ograničavajućih
troškova, kao i vremenskih ograničenja, ABA ROLI je odlučio da ova pitanja strukturira tako da se
na njih odgovori mogu dobiti ograničenim ispitivanjem preseka pravnih stručnjaka i studenata,
advokata, sudija,tužioca i spoljnih posmatrača sa detaljnim znanjem o sistemu pravnog
obrazovanja. Sve u svemu, IRPO ima za cilj da bude veoma brzo sprovede od strane jednog ili
više pravnih stručnjaka koji su uopšteno upoznati sa zemljom i regionom i koji će prikupiti
objektivne informacije i sprovesti intervjue neophodne da se dođe do ocene svakog IRPO faktora.
Sve u svemu IRPO je osmišljen da ispuni više funkcija. Prvo, IRPO pruža vladama i stručnjacima
pravnog obrazovanja sveobuhvatne procene stanja pravnog obrazovanja u zemlji, omogućavajući
im tako da odrede prioritete i usredsrede se na reformska nastojanja. Drugo, AB ROLI i ostali
pružaoci pravne pomoći mogu da iskoriste IRPO rezultate kako bi pripremili delotvornije odnosno
efikasnije programe vezane za poboljšanje kvaliteta pravnog obrazovanja. Treće, IRPO pruža
donatorskih organizacijama, kreatorima politika, nevladinim organizacijama i međunarodnim
organizacijama informacije do kojih je teško doći, a koje se odnose na strukturu, prirodu i status
sistema pravnog obrazovanja u zemljama gde se IRPO sprovodi. Četvrto, u kombinaciji s IRPO,
IRPO i dalje doprinosi sveobuhvatnom razumevanju o tome kako vladavina prava funkcioniše u
praksi. Konačno, rezultati IRPO mogu poslužiti kao odskočna daska za lokalne inicijative
zagovaranja i nastojanja zastupanja na lokalnom nivou da bi se poboljšala vladina usaglašenost
sa međunarodno utvrđenim standardima pravnog obrazovanja.
iv
Zahvalnost
ABA ROLI želi da se zahvali timu koji je razvio ovaj koncept i izradio IRPO, uključujući tu Dr.
Carson Clements, pravnu analitičarku Kancelarije za razvoj programa i istraživanje pri ABA/ROLI
koja je bila koordinatorka projekta, Micheal Maya, zameniku direktora ABAR ROLI koji je
pomogao prilikom vođenja projekta i pružio neprocenjenu inspiraciju prilikom izrade priručnika
IRPO za ocenjivače i prilikom sprovođenja pilot IRPO analize; John Keetonu, rukovodiocu
programa za programe u Centralnoj Aziji, koji je pružio projektu podršku, uključujući koordinisanje
rada ekspertske radne grupe IRPO; pravnim stažistima Elena Arakelian i Natalya Kim, koje su
pružile pomoć prilikom istraživanja i podršku prilikom prevođenja. Osim toga, ABA ROLI
velikodušno želi da se zahvali na doprinosima u ovom projektu internoj IRPO radnoj grupi,
uključujući Steven Austermiller, Frank Hespe, i Cristina Turturica Malai, kao i svim cenjenim
bivšim i sadašnjim kolegama uključujući Wendy Patten, Simon Conté i Olga Ruda.
Tokom pripremanje IRPO uvažene su razne informacije, stavovi i kritički komentari velikog
broja stručnjaka u oblasti koja se odnosi na pravno obrazovanje. Konkretno, ABA ROLI želi da se
zahvali svim članovima njegove IRPO ekspertske radne grupe koja je pomogla da se revidira
početna IRPO struktura i faktori uključujući Gillesa Badet, Mark Dietrich, Haluk Kabaalioglu,
Jeffrey Lehman, Makua Mutua, Eleanor Myers, William Rakes, Speedy Rice, Richard Roe,
Barbara Schatz, Roy Stuckey, James White, Richard Wilson, i Leah Wortham.
Tim za procenu
Kosovski tim za procenu IRPO za 2010. je predvodila Cynthia Alkon, docent prava na
Univerzitetu Wesleyan, Pravnog fakulteta iz Teksasa, uz veliku pomoć osoblja ABA ROLI
odnosno advokatice Vjosa Hasanaj i pravnih pripravnika Milot Ahma i Alonit Cohen. Tim za
procenu je dobio veliku podršku od osoblja ABA ROLI iz Prištine i Washington DC, uključujući
direktoricu programa na Kosovu Gina Schaar, direktora za analizu i istraživanja Simon Conte,
direktoricu ogranka za Evropu i Evroaziju Donna Wright, zamenicu direktorice za ogranak u
Evropi i Evroaziji Julie Garuccio, programskog službenika Megan Niedermeyer i programske
saradnice Ellen Davis. Koordinator za istraživanja organizaicje ABA ROLI Olga Ruda obavila je
ulogu celokupnog koordinatora projekta i urednice izveštaja a viša pravna analitičarka Jessie
Tannenbaum finalizirala je izveštaj za objavljivanje. Zaključci i analize se zasnivaju na
razgovorima koji su organizovani na Kosovu tokom juna 2010, propratnih razgovora koji su
obavljeni u oktobru 2010. i relevantnog materijala koji je preispitan u tom periodu. Podaci
relevantnih organa vlasti i poverljiva lista sa pojedincima koji su intervjuisani se nalazi u dosijeu u
ABA ROLI. Tim za procenu je zahvalan svima onima koji su odvojili svoje vreme da bi bili
intervjuisani za ovaj projekat.
v
Pregled izveštaja
Kratak pregled rezultata
Indeks reforme pravnog obrazovanja (IRPO) za Kosovo za 2010. godinu odražava značajna
poboljšanja u sistemu pravnog obrazovanja na Kosovu, iako ostaju i dalje suštinski izazovi. Od
vremena kada je sprovedena ocena prvog IRPO-a na Kosovu 2008. godine, sistem visokog
obrazovanja obeležio je značajne pomake ka usklađivanju sa bolonjskim procesom i ka stvaranju
evropskog prostora visokog obrazovanja. Kvalitet privatnih pravnih fakulteta se poboljšao, od
otpočinjanja procesa njihove akreditacije tokom 2009. godine.
Uprkos ovim pozitivnim
događanjima, međutim, i dalje ostaju značajni izazovi. Kako javni tako i privatni pravni fakulteti
suočavaju se sa izazovom obrazovanja sve većih brojeva studenata sa neadekvatnim zgradama,
tehnološkim kapacitetima, akademskim osobljem i bibliotekama, uz istovremeni rad na
poboljšavanju njihovih kurikuluma i uključivanju novih pravnih predmeta i nastavnih metoda.
Kao što je ilustrovano u Tabeli faktorskih korelacija, tokom 2010. godine Kosovo je dobilo
pozitivne korelacije u šest od 22 faktora IRPO-a, uključujući dva faktora (standardi za licenciranje
i akreditaciju, okviri i mreže za nostrifikaciju i naknada za profesorski kadar) koja su dobila
neutralnu korelaciju tokom 2008; nijedan od četiri faktora koji su dobili pozitivnu korelaciju tokom
2008. godine nije zabeležio pad u 2010. Šest faktora dobilo je negativnu korelaciju, što je porast
u odnosu na pet iz 2008; jedan faktor (naknada za profesorski kadar) koji je dobio negativnu
korelaciju u 2008. godini zabeležio je neutralnu korelaciju u 2010, dok su druga dva faktora
(Ocena studenata i/ili ispiti i vođenje evidencije pri ustanovama) doživeli pad u odnosu na
neutralnu korelaciju iz 2008. Preostalih deset faktora dobilo je neutralnu korelaciju tokom 2010.
Gledano u celosti, tri faktora zabeležila su poboljšanje u odnosu na 2008, povećavajući se sa
neutralne na pozitivnu ili sa negativne na neutralnu korelaciju, dok je samo dva faktora zabeležilo
pad, odražavajući provizoran ali konkretan napredak u kosovskom sistemu pravnog obrazovanja.
Pozitivni aspekti identifikovani u IRPO-u za Kosovo za 2010. godinu
•
Formalnosti kosovskog sistema pravnog obrazovanja, kao dela njegovog
celokupnog sistema višeg obrazovanja, ispunjavaju standarde propisane
Bolonjskom deklaracijom, uključujući osmišljavanje i dužinu trajanja diplomskih
programa, osmišljavanje kurikuluma i korišćenje Evropskog sistema za prenos i
akumulaciju bodova. Univerzitet u Prištini i privatni pravni fakulteti učestvuju u
nacionalnim, regionalnim i međunarodnim akademskim mrežama a studenti su takođe u
stanju da učestvuju u programima razmene u drugim zemljama u Evropi.
•
Sve javne i privatne ustanove koje pružaju pravno obrazovanje licencirane su za
svoj rad i akreditovane od strane Ministarstva za obrazovanje, nauku i tehnologiju, sa
izuzetkom pravnog fakulteta u Mitrovici, koji poštuje srpski proces akreditacije. Tokom
2008. godine standardi akreditacije i licenciranja i dalje su bili u fazi razrade a nezavisna
ocena privatnih pravnih fakulteta dovela je do obustavljanja važnosti licenci svih 10
tadašnjih privatnih pravnih fakulteta dok nisu razrađeni standardi za njihovu akreditaciju.
Četiri privatna fakulteta akreditovana su 2009. godine a pet dodatnih privatnih pravnih
fakulteta akreditovano je 2010. Novi javni pravni fakultet u Prizrenu takođe je
akreditovan i otvoren 2010.
•
Pravni fakultet Univerziteta u Prištini koristi specijalne mere upisa u cilju uvećavanja
zastupljenosti nedovoljno zastupljenih i ugroženih grupa, a diskriminacija pri upisu
zabranjena je zakonom i u praksi kako na javnim tako i na privatnim pravnim
fakultetima. Iako nijedan privatni pravni fakultet nije ustanovio posebne mere upisa, tim
za procenu nije pronašao nikakve dokaze o očiglednoj diskriminaciji pri upisu u praksi.
•
Zakon zabranjuje diskriminaciju pri zapošljavanju kako na javnim tako i na
1
privatnim univerzitetima i predviđa administrativnu reviziju i mogućnost ulaganja
žalbe pri sudu na odluke o zapošljavanju i unapređivanju. Prakse zapošljavanja i
unapređivanja akademskog osoblja na Univerzitetu u Prištini su konkurentne, pravedne,
jednoobrazne i transparentne. Međutim, uprkos odsustvu očigledne diskriminacije, žene i
manjinske zajednice nastavljaju da su nedovoljno zastupljeni među akademskim
osobljem na kosovskim pravnim fakultetima. Tokom 2009. godine, plate akademskog
osoblja na Univerzitetu u Prištini značajno su povećane, čime su dovedene u sklad
sa platama koje se nude na privatnim pravnim fakultetima, iako akademsko osoblje u
svim ustanovama nastavlja da iznosi da su plate nedovoljne i da po svemu sudeći
povišice u plati nisu uspele da postignu svoj predviđeni cilj ograničavanja broja osoblja
koje radi na više nastavnih ili drugih funkcija.
•
Široka institucionalna i pojedinačna akademska sloboda zaštićena je zakonom i
statutima svih visokoškolskih ustanova na Kosovu. Ispitanici su izneli da je ova
sloboda ispoštovana u praksi, i da nisu postojali nikakvi izveštaji o zadiranju u ova prava
od završetka rata iz 1999. godine.
Izazovi identifikovani u IRPO-u za Kosovo za 2010. godinu
•
Profesionalna i pravna etika ne predaje se na adekvatan način kako na privatnim
tako i na javnim pravnim fakultetima na Kosovu. Pravni fakultet Univerziteta u Prištini
i neki privatni pravni fakulteti nude delotvorne predmete pravne etike, ali mnogi studenti
diplomiraju a da nisu pohađali ove predmete i nije jasno koje teme su obuhvaćene ovim
predmetom. Bez zahtevanog predmeta etike za sve studente prava, biće teško da pravni
fakulteti na Kosovu pripreme na odgovarajući način svoje studente za pravnu profesiju u
zemljama koje poštuju evropske standarde etičkog bavljenja pravom.
•
Pravni fakulteti oslanjaju se u velikoj meri na završne ispite a varanje od strane
studenata i korupcija u procesu ispitivanja i ocenjivanja prijavljeni su na širokoj
osnovi na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini. U praksi, studentima koji padnu
na ispitu dozvoljava se da ponovo polažu isti ispit koliko god puta žele a studenti se ne
stavljaju na akademski probni rad ili se ne udaljuju akademski usled loših ocena. Ne
postoje nikakvi programi koji pružaju popravnu nastavu za mnogobrojne aktuelne
studente prava koji su pohađali loše osnovno ili srednje obrazovanje usled uslova u
javnom prosvetnom sistemu na Kosovu u periodu pre, tokom i nakon rata.
•
Stope diplomiranja i dalje ostaju niske kako za studente na diplomskim tako i na
master studijama na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini. Veliki brojevi studenata
primaju se na Univerzitet u Prištini, ali značajno manji broj istih i diplomira. Žene i dalje
diplomiraju u manjim brojevima u odnosu na muškarce, posebno na programu mastera
prava, iako se brojevi žena koji stiču zvanje bačelora i mastera prava uvećava iz godine u
godinu.
•
Odsustvo digitalizacije akademske evidencije na Univerzitetu u Prištini stvara
opterećenje za same studente koji se suočavaju sa poteškoćama i zakašnjenjima u
upisu na različite predmete i prijavljivanju ispita. Privatni pravni fakulteti i pravni fakultet u
Mitrovici nadvodno imaju efikasniji sistem vođenja evidencije.
•
Fizički objekti, tehnološki kapaciteti i pravne biblioteke na javnim i privatnim
pravnim fakultetima neadekvatni su da podrže zadatke ovih ustanova. Problem je
posebno akutan na javnom Univerzitetu u Prištini, gde su same zgrade u lošem stanju,
administrativno osoblje je nedovoljno u brojkama i ne poseduje dovoljnu obuku i veštine a
biblioteke imaju nedovoljan fizički prostor, interne sisteme i kolekcije.
•
Veličina studentskog tela na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini nastavlja da
2
zabrinjava, utičući da veličinu grupa, metode držanja nastave i ispitivanja, fizičke objekte
i srazmere na relaciji fakultet-student. Broj novoupisanih studenata utvrđuje se od strane
Ministarstva za obrazovanje, nauku i tehnologiju, ne uzimajući u obzir potrebe studenata i
resurse na raspolaganju na Pravnom fakultetu.
•
Pravni fakultet u Mitrovici nastavlja da funkcioniše u sklopu srpskog sistema
akreditacije i da drži nastavu u skladu sa srpskim zakonom. Ovaj nedostatak
integracije ustanova u jedan univerzitetski sistem predstavlja tekući izazov po kosovski
sistem pravnog obrazovanja, odražavajući celokupne probleme sa kojima se suočava
vlada Kosova kada govorimo o većini ustanova sa sedištem u severnom delu zemlje.
3
Opšte informacije o Kosovu
Republika Kosovo koja je najnovija nezavisna država na svetu je zvanično stvorena februara
2008. god. kada je Skupština Kosova jednoglasno usvojila deklaraciju o proglašenju nezavisnosti
od Srbije. Tokom pisanja ovog izveštaja 72 države članice Ujedinjenih nacija [ u daljem tekstu
UN] uključujući Sjedinjene Američke Države i većinu država članica Evropske unije [ u daljem
tekstu EU] kao i Tajvan zvanično su priznale nezavisnost Kosova. Uprkos proglašenju
nezavisnosti i usvajanju novog Ustava juna 2008. god. Kosovo i dalje ne uživa potpunu političku
autonomiju, nego je podložno spoljašnjem nadgledanju nedavno posebno uspostavljene Misije
vladavine prava Evropske unije na Kosovu [u daljem tekstu EULEX] i Međunarodne civilne
kancelarije [u daljem tekstu ICO]. Isto tako, bezbednost Kosova se u ovom trenutku obezbeđuje
preko stalnog vojnog prisustva vojnih snaga Severnoatlantskog saveza [u daljem tekstu NATO]
odnosno Snaga na Kosovu [u daljem tekstu KFOR].
Trenutni status Kosova može da se razume samo unutar šireg konteksta raspada Socijalističke
Federativne Republike Jugoslavije [u daljem tekstu SFRJ] tokom osamdesetih i devedesetih
godina prošlog veka. Kosovo je skoro kroz čitav dvadeseti vek bilo administrativni region
Jugoslavije ili kao deo teritorije „Južne Srbije“ unutar Kraljevine Jugoslavije koja je postojala
između dva svetska rata ili kao pokrajina Republike Srbije koja je bila jedna od konstitutivnih
entiteta unutar SFRJ federacije koja je formirana 1944. god. U skladu sa Ustavom SFRJ iz 1974.
Kosovo je imalo status „autonomne pokrajine” unutar teritorije Socijalističke Republike Srbije sa
nekim atributima ograničenog suvereniteta kao što su nadležnost nad policijom, sudovima i
civilnom odbranom. Međutim, nakon uspona na vlasti srpskog predsednika Slobodana Miloševića
autonomija Kosova je postala strašno ograničena. Većinsko albansko stanovništvo koje je činilo
više od 80 % stanovništva stavljeno je pod vojnu upravu. Godine 1997-98. na Kosovu koje je bilo
pod upravom Srbije izbio je rat, jer je Oslobodilačka vojska Kosova otpočela političku i vojnu
borbu za nezavisno Kosovo. Jugoslovenska armija i paramilitarna policija pokušali su da slome
separatistički pokret OVK. Posle perioda žučnog lokalnog konflikta i perioda pregovora sa
međunarodnom zajednicom, NATO snage su otpočele vazdušnu vojnu kampanju protiv
Jugoslavije u martu 1999. godine. Posle završetka rata u junu 1999. god. koji je trajao 78 dana,
jugoslovenske snage su se povukle sa Kosova.
Od okončanja sukoba 1999. pa sve do proglašenja nezavisnosti u februaru 2008. god. Kosovo je
bilo pod upravom kao protektorat Ujedinjenih nacija sa međunarodnom civilnom upravom i
prisustvom vojnih bezbednosnih snaga ovlašćenih pod okriljem Ujedinjenih nacija. Vidi uopšteno
REZOLUCIJU SAVETA BEZBEDNOSTI UJEDINJENIH NACIJA 1244 ( 10. jun 1999) [u daljem tekstu
[„REZOLUCIJA 1244”]. Na čelu Međunarodne civilne uprava poznate pod nazivom Misija
Ujedinjenih nacija na Kosovu [u daljem tekstu „UNMIK”] nalazi se Specijalni predstavnik
Generalnog sekretara UN [u daljem tekstu SPGS] koji je bio zadužen za takve funkcije kao što
su policija, odbrana, inostrani poslovi i određena pravosudna pitanja sve dok status Kosova ne
bude rešen. Vidi Id; vidi takođe UREDBA UNMIK-A BR. 2001/9 O USTAVNOM OKVIRU ZA PRIVREMENU
SAMOUPRAVU ZA KOSOVO (15. maj 2001, poslednji put dopunjena i izmenjena UREDBOM UNMIK-A
BR. 2007/29 4. oktobra 2007) [ u daljem tekstu USTAVNI OKVIR]. Međunarodno bezbednosno
prisustvo je posebno bilo operativno kroz KFOR čije trupe i međunarodno osoblje nisu bili
predmet UNMIK-a i uživali su imunitet od Kosovskog pravosudnog sistema. U najznačajnijoj
inicijativi da se reši status Kosova tokom ovog perioda, Specijalni izaslanik UN-a Martti Ahtisaari
pripremio je postepeni predlog za nezavisnost Kosova. IZVEŠTAJ SPECIJALNOG IZASLANIKA
GENERALNOG SEKRETARA O BUDUĆEM STATUSU KOSOVA (S/2007/168) I SVEOBUHVATNI PREDLOG ZA
REŠENJE STATUSA KOSOVA (S/2007/168/Add.1) (26. marta 2007) [u daljem tekstu AHTISARIJEV PLAN
]. Ovom planu se u Savetu bezbednosti UN-a protivila Rusija, a Generalni sekretar Ban Ki-moon
umesto da nastavi sa drugačijim planom, zatražio je da UN zadrži isključivo neutralnu poziciju o
pitanju statusa Kosova. Na zahtev Srbije, Generalna skupština Ujedinjenih nacija je usvojila
rezoluciju u oktobru 2008. gde je Srbija tražila da Međunarodni sud pravde [u daljem tekstu ICJ]
izda mišljenje o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. REZOLUCIJA SAVETA
BEZBEDNOSTI UN-A BR. 63/6 (8. oktobar 2008). Međunarodni sud pravde je 22. jula 2010 izdao
4
savetodavno mišljenje da proglašenje nezavisnosti ne predstavlja povredu međunarodnog prava.
Vidi Jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom §§ 122123,
Savetodavno mišljenje ICJ br. 141 ( 22. jul 2010), dostupno na http://www.icjcij.org/docket/files/141/15987.pdf.
Proglašenje nezavisnosti Kosova je propraćeno značajnim promenama u pogledu međunarodnog
nadgledanja. EU je uspostavila Misiju EULEX-a u koja u svom sastavu ima 2,000 EU policajaca
i civilnih službenika kao nastavak UNMIK prisustva na Kosovu koje je predviđeno Rezolucijom
1244. Vidi ZAJEDNIČKA ODLUKA SAVETA EVROPE 2008/124/CFSP O MISIJI VLADAVINE PRAVA
EVROPSKE UNIJE NA KOSOVU (4. februar 2008, koja je dopunjena, ZAJEDNIČKA ODLUKA O EULEX-U
SAVETA EVROPSKE UNIJE 2009/445/CFSP, jun. 9, 2009) [ u daljem tekstu ZAJEDNIČKA ODLUKA
SAVETA EVROPSKE UNIJE O EULEX-U]. Na čelu EULEX-a je šef misije, koji je najviši izvršni organ.
Glavni cilj EULEX-a je da pruži pomoć i podršku kosovskim vlastima u oblasti vladavine prava,
posebno u oblastima rada policije, pravosuđa i carine. Kao rezultat toga, UNMIK je smanjio svoju
misiju i predao veći deo svojih operativnih nadležnosti EULEX-u. Međutim, pošto Rezolucija 1244
može da prestane da važi samo usvajanjem nove rezolucije kojoj se protivi Rusija, što je bila
situacija tokom pisanja ovog izveštaja, UNMIK ostaje i dalje vremenski neodređeno na Kosovu
kao sekundarna međunarodna misija sa svojim rezervisanim ovlašćenjima koja se preneta Vladi
Republike Kosova i EULEX-u. Kao i UN, Evropska unija se uzdržala od zauzimanja stava oko
statusa Kosova. KFOR kao i ranije i dalje nastavlja sa svojim operacijama i prisustvom odvojeno
od EULEX uprave.
Kosovo ima populaciju od oko 2.18 miliona stanovnika. Do 2008. god nešto manje od jedne
trećine populacije je bilo starosne dobi ispod 15 godina i negde oko 60% je bilo starosti ispod 25.
Tokom akademske 2009-2010. bilo je 96,172 srednjoškolskih učenika u zemlji, koji će uskoro
steći uslov da nastave visokoškolsko obrazovanje. Osim toga, 26,274 od 28,141 studenata je
položilo maturski ispit u 2009. god. omogućavajući im da nastave buduće studije. Trenutno,
60,000 studenata (23% od populacije starosti 18-24) su upisani u visokoškolske ustanove na
Kosovu što je najmanji procenat među starosnom grupom koja je upisana u visokoškolske
ustanove u Evropi. Jedna komponenta kosovske strategije obrazovanja je da poveća ovaj
procenat za najmanje 25% do 2015.
Istorijski kontekst
Univerzitetsko pravno obrazovanje na Kosovu je relativno mlado u poređenju sa tradicijama
univerziteta u mnogim zapadnim demokratskim državama. Pravni fakultet u Mitrovici je osnovan
juna 1961. god, a sa svojim radom je počeo iste godine u oktobru kao deo Univerziteta u
Beogradu. Postao je deo Univerziteta u Prištini nakon osnivanja Univerziteta u Prištini 1969. god.
Na početku, na fakultetu se izučavala ekonomija i pravo, ali 1971. god. ove dve oblasti su
razdvojene u dva zasebna fakulteta. Uspostavljanje Univerziteta se smatralo istorijskim
događajem za stanovnike Kosova.
Istorijski sukob između Srba i Albanaca doveo je do uspostavljanje dva paralelna sistema visokog
obrazovanja i de facto trenutnog stanja segregacije unutar obrazovanog sistema. Tokom čitave
decenije 1990-ih kada je Miloševićev režim preuzeo kontrolu nad velikim brojem kosovskih
institucija, profesori prava i studenti etnički Albanci bili su proterani sa „zvaničnog“ Pravnog
fakulteta Univerziteta u Prištini koji je u tom periodu isključivo imao studente i profesore etničke
Srbe. Pripadnici albanske zajednice na Kosovu uspostavili su paralelni sistem obrazovanja koji se
finansirao od 3% „poreza” na lični dohodak kosovskih Albanaca unutar i van Kosova. Sistem je
uključivao Pravni fakultet koji je funkcionisao po privatnim kućama u Prištini, pružajući pravno
obrazovanje etničkim albanskim studentima na skrivenim ili tajnim osnovama. Priznato je da je
ovo kućno obrazovanje koje su nudilo albanskim studentima prava bilo u najboljem smislu reči
ispod standarda. Diplome i akademska priznavanja koje je dodeljivala ova škola iz podzemlja
nisu naravno bile priznate od strane srpskih vlasti i svršeni studenti ovakvih programa nisu bili u
mogućnosti da polažu pravosudni ispit i time postanu advokati.
5
Posle rata 1998-1999, etnički Albanci su se vratili u glavni univerzitetski kompleks Univerziteta u
Prištini, dok su se profesori i studenti srpske nacionalnosti preselili na paralelni Univerzitet u
Mitrovici, koji je smešten u Mitrovici od 2001. i zvanično priznat od strane UNMIK-a decembra
3
2002. . Institucije su i dalje podeljene po etničkim osnovama. Obe institucije tvrde da su oni
naslednici Univerziteta u Prištini koji je osnovan 1969. Oba univerziteta su javni subjekti koji
primaju vladina finansijska sredstva i tehnički su deo istog Univerziteta, ali u stvarnosti rade
nezavisno jedno od drugog. Pravni predmeti koji se izučavaju na Univerzitetu u Mitrovici
isključivo se odnose na srpski zakon (koji, u određenim slučajevima se preklapa s predratnim
zakonima koji se još uvek primenjuje na Kosovu), nekoliko predmeta koje drže nerezidentni
srpski profesori. Ceo Univerzitet, uključujući i Pravni fakultet, finansira Vlada Srbije. Vidi takođe
ORGANIZACIJA ZA EVROPSKU BEZBEDNOST I SARADNJU ,PARALELNE STRUKTURE NA KOSOVU 20062007. na 32-42 (2007) ( izveštaj koji pruža sveobuhvatan pregled paralelnih struktura
obrazovanja na Kosovu).
U proteklih nekoliko godina, Kosovo je ostvarilo značajan napredak u poboljšanju stanja visokog
obrazovanja, uključujući i pravno obrazovanje. Ono što posebno treba istaći jeste da je zemlja
pokazala predanost da uskladi sistem visokog obrazovanja u skladu s Bolonjskim procesom
prema stvaranju evropskog prostora visokog obrazovanja [u daljnjem tekstu EHEA]. Potpuno
međunarodno nepriznavanje Kosova kao države nije dozvolilo Kosovu da učestvuje kao jedna od
zemalja potpisnica Bolonjske deklaracije do danas. Ipak, kosovski prvi Zakon o visokom
obrazovanju i Statut Univerziteta u Prištini izrađeni su uz pomoć stručnjaka iz Saveta Evrope i oni
sadrže opšta načela i međunarodne standarde osiguranja kvaliteta koje utvrđuje Bolonjska
4
deklaracija. Osim toga, Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije [u daljnjem tekstu MONT]
usvojilo je niz pravila o integraciji u Evropski prostor visokog obrazovanja, uključujući i stavove o
razvoju kurikuluma u visokom obrazovanju, politici na zajedničkim kriterijumima za sprovođenje
Evropskog sistem prenosa i akumulacije bodova [u daljem tekstu ESPB], smernice o vrednovanju
visokoškolskih ustanova, te politike za upoređivanje i priznavanje prebolonjskih i bolonjskih
kvalifikacija. U skladu sa duhom tih dokumenata, Univerzitet u Prištini je usvojio revidirani
kurikulum Pravnog fakulteta u septembru 2007. i potpuno je sproveo ESPB. Predmeti praktičnih
veština se postepeno uvode kako bi se studenti bolje pripremili da budu efikasni pravni stručnjaci
odnosno da bi se efikasnije bavili advokaturom. Ovi predmeti sve više postaju popularni kod
studenata i akademskog osoblja, međutim, samo nekolicina studenata je u mogućnosti da
pohađa te predmete svake godine. Plate fakultetskog osoblja su povećane u 2009. na malo
konkuretniji nivo,iako mnogi profesori i dalje imaju ugovor o radu sa skraćenim radnim vremenom
s drugim organizacijama.
U poslednjih nekoliko godina iznikao je veliki broj privatnih visokoškolskih ustanova koje nude
pravno obrazovanje. Do 2008, bilo je 30 privatnih institucija koje su imale licencu za rad na
Kosovu, uključujući i 10 koje su nudile pravne diplome i stečena pravna zvanja odnosno stepene.
Međutim, nijednu od tih ustanova MONT nije akreditovao da dodeljuje diplome i stečena zvanja
odnosno stepene u 2008. Nezavisna procena je rezultirala suspenzijom dozvole za rad odnosno
licence za sve te institucije i zabranom prijema novih studenata u akademskoj 2008-2009. godini.
3
Ne postoji jednostruki nazivi dogovoren od strane srpske i albanske zajednice na Kosovu u cilju
upućivanja na ovu visokoškolsku ustanovu. Različiti nazivi ove visokoškolske ustanove povezani
su sa političkom situacijom na Kosovu. Zarad jasnosti i u cilju izbegavanja bilo kojih mogućih i
nenamernih političkih konotacija ili značenja sadržanim u različitim nazivima, IRPO se na ovu
ustanovu upućuje pod imenom Univerzitet u Mitrovici.
4
Novi zakon o visokom obrazovanju koji se odnosi više na nezavisnu Republiku Kosovo, a ne
UNMIK, izrađen je uz podršku Svetske banke. Među glavnim poboljšanjima, novi nacrt zakona
jasno promoviše evropske integracije kao jedan od svojih glavnih ciljeva, učvršćuje autonomiju i
podržava raznolikost u visokom obrazovanju i uspostavlja univerzalni okvir za zapošljavanje i
unapređenje akademskog osoblja.
6
Postupak akreditacije se dogodio tokom 2009, i kao rezultat tog procesa četiri privatna pravna
5
fakulteta su dobili akreditaciju sa početnim jednogodišnjim razdobljem. Njihove akreditacije su
produžene u julu 2010. za novo trogodišnje razdoblje, a dodatnih pet privatnih pravnih fakulteta
je u tom periodu takođe akreditovano za razdoblje od jedne godine.
Broj studenata koji se godišnje primaju na Pravni fakultet Univerzitetu u Prištini i privatne pravne
fakultete i dalje je vrlo visok i predstavlja jednu od ključnih prepreka za daljnje reforme, kao što su
korišćenje interaktivne nastave i tehnike evaluacije studenata. Nadalje, nedostatak finansijskih
sredstava ima dubok negativan uticaj na povećanje broja akademskog osoblja i utiče na fizičke i
tehnološke objekte i pravne materijale dostupne na Univerzitetu.
Struktura pravnog obrazovnog sistema
Institucije koje pružaju pravno obrazovanje
Na Kosovu, kao i u većini zemalja građanskog prava, pravno obrazovanja je na nivou osnovnih
akademskih ili dodiplomskih studija sa mogućnošću diplomskih master studija koje pruža Pravni
6
fakultet na ovlašćenom Univerzitetu ili sličnoj visokoškolskoj ustanovi studentima koji su dobili
svedočanstvo o završetku srednjoškolskog školovanja. Univerzitet je definisan kao „institucija za
obrazovanje i istraživanje koja nudi diplome i stečena zvanja, uključujući i doktorske studije s
ciljevima koji uključuju unapređenje znanja, mišljenja i stipendija na Kosovu, obrazovanju nauke,
kulture, društvenog i ekonomskog razvoja Kosova, promovisanje demokratskog građanstva i
postizanje najviših standarda nastave i učenja." SKUPŠTINA KOSOVA ZAKON O VISOKOM
OBRAZOVANJU NA KOSOVU § 8.1 (Zakon br 2002/3, proglašen Uredbom UNMIK-a br 2003/14, 12.
maja 2003) [U daljnjem tekstu ZAKON O VIISOKOM OBRAZOVANJU]. Kako bi zadovoljili zahteve za
"Univerzitet", akreditovani pružalac usluga mora imati „nezavisnu reviziju upisa najmanje 3.000
redovnih studenata i da nudi kurseve ili programe u najmanje pet različitih grupa predmeta." Id. §
8.2. Pružaoci usluga visokog obrazovanja, osim univerziteta mogu nuditi diplome i zvanja do
nivoa dodiplomskih odnosno osnovnih akademskih studija. Id. § 9.Sve visokoobrazovne ustanove
moraju da imaju licencu odnosno dozvolu za rad, a svi licencirani pružatelji usluga moraju dobiti
akreditacije kako bi imali prava da dodeljuju akademska zvanja i diplome. Prva akreditacija vredi
godinu dana.
Osim toga, u zavisnosti od statusa vlasništva, Zakon o visokom obrazovanju razlikuje dve vrste
pružaoca visokog obrazovanja. Javni pružaoci usluga visokog obrazovanja su oni koje je
obrazovao MONT i koji podležu ratifikaciji od strane Skupštine Kosova. Id. § 6.1. U skladu s
MONT odobrenjem, svaka javna ustanova mora doneti statut, koji utvrđuje odredbe za njegovu
nadležnost i upravljanje. Opšta upravljačka struktura treba da se sastoji od: (1) Senata izabranih
predstavnika akademskog kadra i studenata, koji imaju primarnu odgovornost da savetuju o
akademskim pitanjima, (b) akademski savet, odnosno upravni odbor, koji služi kao glavni organ
upravljanja i (3) Rektora, kojeg imenuje savet koji deluje kao glavni organ rukovođenja. Id. §§ 1315. Trenutno, postoje tri javna univerziteta koja rade na Kosovu, od kojih svaki ima pravni
program. Univerzitet u Prištini je dom najvećeg i najpoznatijeg pravnog fakulteta koji radi u
skladu sa statutom koji je usvojen 5. jula 2004. Da bi se smanjio broj studenata u objektima u
Prištini, Pravni fakultet je otvorio dva nova univerzitetska kompleksa u Gnjilanu i Peći u oktobru
2010. Novi javni univerzitet, Univerzitet u Prizrenu takođe je otvoren u oktobru 2010. Univerzitet u
Mitrovici nije u potpunosti integrisan u obrazovni sistem Kosova i umesto toga radi u skladu sa
5
U svrhu ovog izveštaja, izraz privatni pravni fakultet koristi se kako bi se odnosio na bilo kog
privatnog pružaoca visokog obrazovanja koji nudi pravne stepene službe, uključujući ustanove
koje ne obuhvataju u potpunosti pravni fakultet kao što to ovaj izraz uobičajeno podrazumeva.
6
Pojmovi „visokoškolske ustanove“, "pružaoci visokog obrazovanja", „institucija", "pružilac" i
"univerzitet" se koriste naizmenično tokom ove analize.
7
obrazovnim sistemom Republike Srbije i radi u skladu sa statutom koji je usvojen 15. novembra
2006.
Privatni pružaoci usluga visokog obrazovanja koje može da osnuje bilo koje privatno lice,
organizacija i fondacija koja je smeštena ili registrovana na Kosovu. Ove ustanove mogu u
svojim statutima ili ostalim ustavnim dokumentima da usvoje bilo koji model upravljanja ili
rukovođenja koji omogućuje učestvovanje akademskog osoblja i studenata u akademskim
pitanjima. Id.§22. Ukupno devet privatnih visokoškolskih ustanova je dobilo licencu i akreditovani
su da kao studijski program nude programa prava i određene studijske cikluse (kao što su
dodiplomske odnosno osnovne akademske studije prava u kriminologiji).
Priznata akademska zvanja
U skladu sa uslovima propisanim Bolonjskom deklaracijom, visoko obrazovanje na Kosovu,
7
uključujući pravno obrazovanje sastoji se od tri studijska ciklusa. Studijski ciklusi se zasnivaju na
uspešnom završavanju ili sticanju propisanih ESPB bodova odnosno kredita, dok jedan kredit
predstavlja 25-30 radnih sati, ili godišnje opterećenje studenata od 1,500-1,800 sati. Prema tome,
pružaoci pravnog obrazovanja su ovlašćeni da dodele sledeće vrste stečenih kvalifikacija:
•
Bačelor prava odnosno pravnik [u daljnjem tekstu LL.B.], je dodiplomska diploma ili
diploma nakon završenih osnovnih akademskih studija koja se izdaje nakon sticanja 240
ESPB bodova tokom četiri godina studiranja po upisu na pravni fakultet nakon završene
srednje škole. Tokom akademske 2009-2010, bilo je približno 6.000 LL.B. studenata na
akreditovanim javnim i privatnim pravnim fakultetima, obuhvatajući 4.400 LL.B. studenata
upisanih na Univerzitetu u Prištini i 175 upisanih na Univerzitetu u Mitrovici, dok se
preostali broj upisao na četiri privatna pravna fakulteta koja su akreditovana u periodu od
2009-2010. godine. Za novu akademsku godinu koja počinje oktobra 2010, svaki od dva
univerzitetska kompleksa Univerziteta u Prištini primio je po 750 LL.B. studenata u prvu
godinu, a novoakreditovani Univerzitet u Prizrenu je upisao 300 studenata prava.
Univerzitet u Mitrovici upisao je 142 novih LL.B. studenata u akademskoj 2010-2011.( što
je manje u poređenju sa 175 studenata upisanih u 2009-2010), dok je ukupno 1,009
studenata diplomiralo na Pravnom fakultetu tokom 1999-2010. (uključujući 193 u
poslednje tri godine). Četiri prethodno akreditovana i pet novo akreditovanih privatnih
pravnih fakulteta nije pružilo cifre o upisu u akademsku godinu 2010-2011.
•
Master prava odnosno diplomirani pravnik [u daljnjem tekstu LL.M.], je diploma koje
se izdaje licima koji su nakon stečene L.L.B diplome uspešno završili diplomske studije i
tako stekli dodatnih 60 ESPB bodova u toku jedne godine. Trenutno nema studenata koji
su trenutno upisani na LL.M. program u skladu sa novim studijskim ciklusom Univerziteta
u Prištini, pošto su prvi studenti na novi LL.B. studijski program upisani u 2007. Iz tog
razloga LL.M. studijski ciklus će početi u akademskoj 2011-2012. U međuvremenu,
ukupno 963 studenata je trenutno upisano na prethodne dvogodišnje master studije
prava na Univerzitetu u Prištini. Osim toga, tri privatna pravna fakulteta - AAB-Riinvest
College, College Fama, i Iliria Royal College – sada su akreditovana od strane MONT-a
da ponude studijski ciklus L.L.M studija.
7
Od akademske 2006-2007. godine, Pravni fakultet Univerziteta u Prištini usvojio je 4 +1 +3
ciklus studijskog programa, zamenjujući tako prethodni studijski program 3 +2 +3 koji je postojao
od akademske 2001-2002. Budući da mnogi studenti koji su se upisali u skladu sa prethodnim
programa tek trebaju da diplomiraju na osnovnim akademskim studijama i završe svoje
diplomske master studije u trajanju od dve godine, svi akreditovani univerziteti (javni i privatni)
imaju studente koji studiraju i po starom i po novom programu. Prelazak na novi način studiranja
će biti završen kada svi studenti iz prethodnog ciklusa diplomiraju.
8
•
Doktorski ili treći ciklus studija,, je poslediplomski stepen koji je usmeren na
istraživanje, a koji se uručuje osoba sa završenim diplomskim –master stepenom
( LL.M.) i dodatnih 180 ESPB bodova. Trenutno, jedina ustanova na Kosovu koja nudi
Ph.D. program u skladu sa zakonom je Pravni fakultet Univerziteta u Prištini. Uobičajeno
trajanje doktorskih studija na Univerzitetu u Prištini traje 3-4 godine. Postoji trenutno 21
doktorant na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini.
Kontrola i nadzor
MONT je prepoznat kao nadležno telo državne uprave koje je odgovorno za uređivanje svih
visokoškolskih ustanova na Kosovu, uključujući i one koji pružaju pravno obrazovanje. Ono što je
najvažnije, MONT je telo koje je odgovorno za licenciranje i akreditaciju obrazovnih ustanova.
Kako bi se pomoglo u obavljanju tih funkcija i promovisanju kvalitete visokog obrazovanja, MONT
je osnovao Kosovsku akreditacionu agenciju [u daljnjem tekstu KAA]. Osim toga, MONT je
odgovoran za dodelu sredstava za visoko obrazovanje u oblasti nastave i istraživanja, odobrava
oblik i sadržaj diplome i dodatak diplomi; promoviše akademsku mobilnost i uspostavlja uslove
oko priznavanja i promovisanja jednakih mogućnosti u visokom obrazovanju. Pogledajte
generalno ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU §4. Kosovski sistem visokog obrazovanja predviđa
široku autonomiju univerzitetu pri čemu pojedine institucije su osposobljene da samostalno
određuju uslova upisa, pripremaju i sprovode programe, vrše izbor akademskog osoblja i
dodeljuju stručna zvanja profesorima i određuje načine za podučavanje i vrednovanje učinka
učenika. Id. § 7.2. U okviru sistema Univerziteta u Prištini, ova autonomija vrši se na centralnom
nivou od strane univerzitetskog Rektorata u oblasti zapošljavanja, otpuštanja i unapređivanja
fakultetskog i administrativnog osoblja; izmene kurikuluma; upisa studenata; fizičkih objekata; i
budžeta. Dekani pojedinačnih fakulteta i administrativne strukture imaju ograničeni uticaj na
odluke u ovim oblastima koje direktno pogađaju njihove ustanove.
Akademski proces
Standardi prijema
Upis na dodiplomske odnosno osnovne akademske studijske programe u javno finansiranim
visokoškolskim ustanovama je konkurentan i zasniva se na zaslugama. ZAKON O VISOKOM
OBRAZOVANJU § 27.1. Dok MONT može da odredi broj studenata koji se finansira iz javnog
budžeta koji treba da budu primljeni na pojedine discipline u bilo kom javnom univerzitetu, svaki
univerzitet ima svoju slobodu da propiše svoje uslove za upis. Svaki podnositelj zahteva koji je
završio najmanje 12 godina obrazovanja i uspešno položio maturski ispit ima pravo da konkuriše
za upis na osnovne akademske studije prava (LL.B. program) na Pravnom fakultetu Univerziteta
u Prištini. Upis se zasniva na kombinaciji proseka ocena [u daljem tekstu srednja ocena] iz
srednje škole (do 20 bodova), na osnovu rezultata ostvarenih na polaganju nacionalnog
maturskog ispita ( matura) (do 50 bodova), i na osnovu rezultata ostvarenih tokom polaganja
prijemnog ispita koji organizuje Pravni fakultet (do 30 bodova). Prijemni ispit sadrži nekoliko
tematskih oblasti, od kojih sve moraju sadržati deo nastavnog plana i programa iz srednje škole:
Albanski jezik, osnovna teorija prava i osnovno ustavno pravo. Kandidati se rangiraju prema
bodovima koje su osvojili, a najviše rangirani kandidati se finansiraju iz budžeta. Za upis nema
određenog minimalnog rezultata, međutim kandidati moraju da od ukupnog rezultata osvoje
najmanje 30% na prijemnom ispitu Pravnog fakulteta. U akademskoj 2009- 2010. god. je približno
5.000 kandidata polagalo prijemni ispit na Pravnom fakultetu, od kojih su 1,866 primljeni na
osnovu ostvarenog kombinovanog rezultata. Godišnja školarina iznosi EUR 100 (USD 125) za
8
redovne studente i EUR 500 (USD 625) za vanredne studente. Od druge godine, studenti koji
U ovom izveštaju, evri (EUR) su pretvoreni u američke dolare (USD) po zvaničnom kursu u
vreme pripremanja IRPO analize (USD 1,00 = EUR 0,80).
8
9
imaju prosek veći od 9,0 imaju pravo da dobiju stipendiju na osnovu zasluženih rezultata u iznosu
od EUR 900 (1125 USD) godišnje.
Završetak prvog ciklusa studija je preduslov za upis na diplomske master studije na Pravnom
fakultetu Univerziteta u Prištini. Kandidat koji je stekao LL.B. i ostvario prosečnu ocenu na
studijama od najmanje 7.5 se direktno prima na LL.M. program, dok oni s nižim prosekom
moraju da polažu kvalifikacioni ispit koji organizuje Pravni fakultet. Za upis na doktorske studije,
kandidat mora da ima LL.M. stepen (Ili dve godine magistarskih studija prava). Prijem se vrši
putem javnog konkursa koji se objavljuje u dnevnoj štampi, a u obzir se uzima prosečna ocena
studija, naučne publikacije i poznavanje stranih jezika.
Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Mitrovici za upis mogu da se prijave učenici koji su završili
četverogodišnju srednju školu. Kandidati se ocenjuju na osnovu ostvarenog proseka iz srednje
škole i srpskog zakona o prijemnom ispitu, koji sadrži pitanja iz istorije i srpskog jezika iz
srednjoškolskog nastavnog plana i programa. U akademskoj 2010-2011. ukupno je upisano 75
studenata koja se finansiraju iz budžeta i 67 studenata koji se sami finansiraju odnosno iz
vlastitih sredstava za koje godišnja školarina iznosi EUR 500 (USD 625).
Upis na privatne ustanove koje pružaju usluge visokog obrazovanja izgleda da je manje
konkurentan u odnosu na javne univerzitete. Privatne institucije obično uzimaju u obzir
kombinaciju uspeha iz srednje škole i rezultata na maturskom ispitu. U retkim slučajevima,
privatni univerziteti takođe organizuju vlastite prijemne odnosno kvalifikacione ispite. Studenti u
privatnim pravnim fakultetima plaćaju godišnju školarinu u rasponu od EUR 1.000 do EUR 1.600.
Kurikulum
Univerziteti na Kosovu su ovlašćeni da samostalno izrađuju i realizuju svoje programe u skladu s
Bolonjskom deklaracijom, korišćenjem ESPB bodova i akreditovanih programa od strane KAA.
Senat Univerziteta u Prištini odobrio je revidirani kurikulum Pravnog fakulteta i programa za
osnovne akademske studije prava (LL.B.) koji je stupio na snagu u akademskoj 2007-2008.
Kurikulum se sastoji od 25 obaveznih ESPB bodova koji su rasprostranjeni preko četiri programa
u svakom od sedam semestra. Osim toga, tu su od dva do šest izbornih predmeta koja se nude
svakog semestra. Studenti imaju pravo da izaberu još jedan izborni predmet pored obaveznih
predmeta da bi ostvarili ukupno 30 ESPB bodova. U osmom semestru, studenti uzimaju 30
obaveznih bodova u jednoj od sledećih specijalizacija: Upravno i Ustavno pravo, Krivično pravo,
Građansko pravo, Međunarodno pravo i Finansijsko pravo. Nastavni plan i program obuhvata
osnove domaćeg prava i sve veći broj predmeta se nudi u oblasti međunarodnog i komparativnog
prava. Međutim, uprkos poboljšanjima u izboru predmeta i sadržaju, nastavne metode odnosno
tehnike i dalje ostaju u velikoj meri teoretske, sa jakim naglaskom na predavanja. Postoje takođe i
obavezni predmeti kao što su pravno pisanje i metodologija i izborni predmet profesionalne
pravne etike koji se nude u četvrtoj godini studija. Pravne klinike su takođe zvanično uključene u
kurikulum kao izborni predmet. Imajući u vidu veliki broj studenata na svakom predmetu na
dodiplomskim studijama, studenti dobijaju vrlo ograničene povratne informacije, čak i u
predmetima praktičnih veština, a učinak ili angažovanje studenata na svakom predmetu se
obično ocenjuje pomoću završnog pismenog ispita koristeći se pitanjima na koja su ponuđena
više odgovora ili pismenih testova na koje mora da se odgovori na pitanje.
Predmeti na Univerzitetu u Mitrovici takođe su u velikoj meri teoretski i zasnivaju se na
predavanjima. Studenti biraju šest ili sedam obaveznih predmeta i jedan izborni predmet svakog
semestra (dva izborna predmeta u osmom semestru), za ukupno 240 ESPB bodova. Pravno
pisanje je uključeno u obaveznom predmetu na prvoj godini pod nazivom Uvod u pravo, a
profesionalna pravna etika je dostupna kao izborni predmet za koji se može opredeliti tokom
druge ili treće godine studija. Svi predmeti se zasnivaju na zakonu Republike Srbije i na taj način
ne spremaju studente da se bave pravnom praksom odnosno advokaturom na Kosovu.
10
Nastavni plan i program i ocenjivanje studenata na privatnim pravnim fakultetima izgleda da su
slični kao na Univerzitetu u Prištini.
Uslovi za diplomiranje
Samo akreditovani pružaoci visokog obrazovanja imaju ovlašćenja da dele diplome i stručna
zvanja na Kosovu. ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU § 12.1. Kao što je opisano gore, da bi studenti
diplomirali pravo na Univerzitetu u Prištini, kandidati moraju uspešno da skupe broj ESPB bodova
propisanih za svaki ciklus studija (240 za osnovne akademske studije i sticanje zvanja pravnika
(LL.B)., 60 za diplomske master i sticanje zvanja diplomiranog pravnika –mastera prava ( LL.M.),
a 180 za doktorat). Osim toga, LL.M. studenti moraju izraditi i odbraniti tezu. Doktoranti moraju da
polože doktorski ispit, najmanje jednu publikaciju u međunarodno recenziranih časopisima i
odbranu doktorskog rada. Uspešno završeni svi ciklusi studija potvrđuju se izdavanjem diplome
od strane Univerziteta.
11
Analiza IRPO na Kosovu za 2010.
Iako se na bazi ovde iznetih korelacija može steći utisak o relativnom statusu izvesnih stvari, ABA
ROLI ističe da su ovi korelacioni faktori i zaključci u IRPO za 2010. najkorisniji kada se
posmatraju zajedno sa ovom analizom i uporede sa analizom IRPO koja je objavljena 2008.
ABA ROLI smatra da relativni značaj pojedinih korelacija treba da bude tema koja zahteva dalje
proučavanje. U tom smislu, ABA ROLI poziva da se daju komentari i informacije koje će
omogućiti da se obezbede bolji i detaljniji odgovori u budućim ocenama IRPO. ABA ROLI smatra
da je proces ocene IRPO deo tekućih nastojanja da se prate i ocene reformski napori.
Tabela faktora međuzavisnosti
Faktor indeksa reforme pravnog obrazovanja
Korelacija
2008.
I. Licenciranje, akreditacija i evaluacija
Faktor 1
Uređenje pravnog obrazovanja preko
Pozitivno
propisno ovlašćenog tela
Faktor 2
Standardi za licenciranje i akreditaciju
Neutralno
Faktor 3
Postupak licenciranja i akreditacije
Neutralno
Faktor 4
Disciplinske i izvršne mere
Neutralno
II. Propisi i uslovi prijema
Faktor 5
Prijemni ispit i/ili ostali standardi upisa
Neutralno
Faktor 6
Nediskriminacioni upis
Neutralno
Faktor 7
Posebne mere upisa
Pozitivno
III. Kirukulum i metodika nastave
Faktor 8
Sveobuhvatni kurikulum
Neutralno
Faktor 9
Predavanja o etici i ključnim profesionalnim
Negativno
vrednostima
Faktor 10 Nastava o stručnim veštinama
Neutralno
Faktor 11 Metodika nastave
Neutralno
IV. Ocena studenata, dodeljivanje zvanja i priznavanje kvalifikacija
Faktor 12 Ocena studenata i/ili ispiti
Neutralno
Faktor 13 Dodeljivanje zvanja
Neutralno
Faktor 14 Vođenje evidencije pri ustanovama
Neutralno
Faktor 15 Okviri i mreže za nostrifikaciju
Neutralno
V. Fakultetske kvalifikacije i uslovi zaposlenja
Faktor 16 Fakultetske kvalifikacije
Neutralno
Faktor 17 Zapošljavanje, unapređenje i mandat
Pozitivno
Faktor 18 Naknada za profesorski kadar
Negativno
Faktor 19 Akademska sloboda i sloboda udruživanja na
Pozitivno
Pravnom fakultetu
VI. Institucionalni fundus i kapaciteti
Faktor 20 Pristup pravnom materijalu
Negativno
Faktor 21 Fizički objekti i tehnološki kapaciteti
Negativno
Faktor 22 Brojnost grupe i administrativno/pomoćno
Negativno
osoblje
12
Korelacija
2010.
Trend
Pozitivno
↔
Pozitivno
Neutralno
Neutralno
↑
↔
↔
Neutralno
Neutralno
Pozitivno
↔
↔
↔
Neutralno
↔
Negativno
↔
Neutralno
Neutralno
↔
↓
Negativno
Neutralno
Negativno
Pozitivno
↓
↔
↓
↑
Neutralno
Pozitivno
Neutralno
↔
↔
↑
Pozitivno
↔
Negativno
Negativno
↔
↔
Negativno
↔
I.
Licenciranje, akreditacija i evaluacija
Faktor 1: Uređenje pravnog obrazovanja preko propisno ovlašćenog tela
Pravno obrazovanje pružaju ustanove koje su propisno priznate od strane državnog tela,
profesionalnog udruženja ili nekog drugog organa odgovornog za uređenje pravnog
obrazovanja.
Zaključak
Korelacija: Pozitivno
Trend: ↔
MONT uređuju sve javne i privatne pružaoce visokog obrazovanja na Kosovu, uključujući
ustanove koje pružaju pravno obrazovanje. Svi javni i privatni pružaoci visokog obrazovanja koji
trenutno upisuju studente za svoj rad imaju dozvole odnosne licence i potpunu akreditaciju
MONT-a. Jedini izuzetak je Univerzitet u Mitrovici koji nije u potpunosti integrisan u prosvetni
sistem na Kosovu i radi u skladu sa procedurama licenciranja i akreditacije propisanim u skladu
sa Republikom Srbijom.
Analiza /obrazloženje:
Zakon o visokom obrazovanju priznaje MONT kao nadležno telo koje je odgovorno za uređivanje
pružaoca visokog obrazovanja na Kosovu, uključujući pružaoce pravnog obrazovanja.
Nadležnosti MONT-a uključuju: planiranje razvoja visokog obrazovanja, regulisanje javnih
pružaoca visokog obrazovanja i usvajanje njihovih statusa; dodeljivanje sredstava javnim
pružaocima visokog obrazovanja za nastavu, obuku i istraživanje; dozvoljavanje ili ovlašćivanje
formata i sadržaja diploma i dodatka diplomama koje izdaju akreditovani pružaoci; promovisanje
akademske mobilnosti i utvrđivanje uslova za akademsko i profesionalno priznavanje;
promovisanje jednakih mogućnosti u svim aspektima visokog obrazovanja; licenciranje privatnih
pružalaca visokog obrazovanja; pružanje pomoći akreditovanim privatnim pružaocima i njihovim
studentima; i regulisanje svih ostalih stvari koji se odnose na visoko obrazovanje koja nisu
odvojeno regulisano zakonom. Vidi generalno ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU § 4.1. MONT je
takođe ovlašćen da uspostavi KAA koji ima cilj da pomogne pružaocima visokog obrazovanja da
razviju svoje potencijale i da poboljšaju kvalitet svojih aktivnosti kroz proces licenciranja,
inspekcije akreditacije koja se sprovodi na profesionalan i transparentan način. Id. §§ 4.3-4.4;
vidi takođe ADMINISTRATIVNO UPUTSTVO ZA USPOSTAVLJANJE KOSOVSKE AKREDITACIONE AGENCIJE §§
2.2, 3-4 (Uputstvo MONT-a br. 11/2004, 16. februar 2004) [u daljem tekstu KAA UPUTSTVO
KAA]. KAA ima direktora i istim rukovodi petoro do devetoro članova Nacionalnog saveta za
kvalitet [u daljnjem tekstu NSK], koje imenuje MONT na određeno vreme. NSK mora da ima
predstavnika oba pola i najmanje troje međunarodnih članova, a svi članovi treba da budu
pojedinci koji su aktivni u visokom obrazovanju i akademskom radu. ZAKON O VISOKOM
OBRAZOVANJU § 4.6; KAA UPUTSTVO § 5.1 (d) - (e). NSK trenutno u svom sastavu ima devetoro
članova s šestoro lokalnih članova (uključujući i jednu ženu i jednog predstavnika bošnjačke
manjine) i troje međunarodnih članova iz SAD-u, Velike Britanije i Austrije.
Postoje dve vrste visokoškolskih obrazovnih ustanova na Kosovu: javne i privatne. MONT ima
nadležnost da otvara takve javne ustanove koje treba da ratifikuje Skupština Kosova. Id. § 6.1.
MONT treba da izda dozvolu javnim visokoškolskim ustanovama u vreme njihovog nastajanja.
Id. § 6.4. Svaka visokoškolska obrazovna ustanova mora da donese statut uz suglasnost MONT,
koji navodi kako će se ustanovom voditi i upravljati. Id. § 13.1. Statut mora da pruži senatu
ustanove glavnu odgovornost za savetovanje o akademskim pitanjima. Id. § 13.3 (a). Senat treba
da bude sastavljen od izabranih predstavnika akademskog osoblja i studenata. Svaka
visokoškolska obrazovna ustanova takođe ima savet upravnika ili svoj upravni odbor kao glavno
upravljačko telo. Id. § 14. Upravni odbor bira rektora koji je glavni rukovodilac bilo kog javnog
univerziteta. Id. § 15. Svako fizičko lice, organizacija, ili fondacija koja se nalazi ili je registrovana
na Kosovu može da osnuje privatnu visokoškolsku ustanovu. Id § 22.1; Vidi takođe
13
ADMINISTRATIVNO UPUTSTVO O LICENCIRANJU PRIVATNIH VISOKOŠKOLSKIH OBRAZOVNIH USTANOVA čl.
2.1 (MONT Uputstvo br. 14/2003, 17. jul. 2003) [u daljem tekstu UPUTSTVO ZA LICENCIRANJE].
Privatne ustanove mogu da usvoje statut ili drugi ustavni dokument i odluče o bilo kojem modelu
upravljanja i rukovođenja koji omogućuje učestvovanje osoblja i studenata u odlukama koje se
odnose na akademska pitanja. ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU § 22. Javne i privatne
visokoškolske obrazovne ustanove moraju da imaju dozvolu za rad odnosno licencu. Pogledajte
Id. § 10.1. Sve licencirane visokoškolske ustanove moraju takođe da imaju akreditaciju kako bi
imali ovlašćenja za dodelu akademskih zvanja i diploma. Id. § 12.1. Vidi takođe Faktore 2 i 3 u
nastavku za detaljnije analize licenciranja i kriterijume i postupke za akreditaciju.
Univerzitet u Prištini je 5. jula 2004, usvojio Statut [u daljem tekstu STATUT UP], u skladu sa
ovlašćenjima koja su mu data Zakonom o visokom obrazovanju. Prema statutu, Upravni odbor
Univerziteta je glavno upravljačko telo s celokupnim strateškim odgovornostima za efikasan
institucionalni rad. STATUT UP 17-24. Rektorat uključuje rektora, glavnog akademskog i
administrativnog službenika koji je zadužen za Univerzitet (vidi Id. Čl 16, 25-33); do tri prorektora
(Vidi Id čl. 34-38); i glavnog sekretara, koji je najviši izvršni službenik Univerziteta (Vidi Id. čl. 3942). Senat Univerziteta je najviše akademsko telo nadležno za poslove i opšta strateška pitanja
koja se odnose na istraživanje, nauku, nastavu, i programe na univerzitetu. Id. čl. 43-50.
Univerzitet je organizovan u akademske jedinice (ili fakultete) i organizacione jedinice (uključujući
i univerzitetsku biblioteku i univerzitetski računarski centar). Id. čl. 51, 53, 86. Svaki fakultet na
svome čelu ima dekana, prodekane, savet fakulteta, i savet studenata. Pogledajte generalno Id.
čl 63-79. Statut UP izričito propisuje i odredbe Pravnog fakulteta koji se nalazi u Prištini. Id. čl.
9
65.4.
Univerzitet u Mitrovici se opredelio da se nađe izvan ove pravne strukture. Osnovan 1961. kao
deo Univerziteta u Beogradu koji je bio smešten u Prištini, on se pridružio Univerzitetu u Prištini
1969. Univerzitet se preselio u Mitrovicu 2001. i radi pod okriljem obrazovnog sistema Republike
Srbije i nije integrisan u obrazovni sistem na Kosovu. Studentsko telo se sastoji pre svega od
etničkih Srba sa Kosova, kao i studenata iz Južne Srbije. Savet univerziteta je usvojilo Statut 15.
decembra 2006. Ovaj dokumenat je donesen u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju
Republike Srbije. Univerzitet navodi da ga je osnovala Republika Srbija, pod nazivom Univerzitet
u Prištini, sa svojim zvaničnim sedištem u Prištini, ali sa "privremenim" sedištem u Mitrovici.
Pogledajte STATUT UNIVERZITETA U PRIŠTINI SA PRIVREMENIM SEDIŠTEM U MITROVICI čl. 2-4.
Struktura univerzitetskog upravljanja i rukovođenja sastoji se od univerzitetskog saveta, rektora,
Senata, i studentskog parlamenta. Univerzitet u Mitrovici je ovlašćen od strane Ministarstva
prosvete Republike Srbije i iako ima pravo da zatraži akreditaciju od MONT-a, uprava
Univerziteta je odlučila da to ne učini. Ipak, UNMIK je službeno priznao Univerzitet decembra
2002, a MONT tretira diplome ovog univerziteta isto kao i one koje dodeljuje Univerzitet u Prištini.
Kao rezultat toga, nekoliko diplomiranih studenata prava koji su odlučili da polažu kosovski
pravosudni ispit su bili u mogućnosti da to učine i postanu licencirani advokati na Kosovu.
Trenutno ima 18 potpuno licenciranih i akreditovanih privatnih visokoškolskih obrazovnih
ustanova na Kosovu, uključujući devet koje su licencirane i ovlašćene da dodeljuju diplome i
stečena zvanja. Četiri od tih privatnih pravnih fakulteta su bili akreditovani u julu 2009. za prvih
godinu dana i bili su u mogućnosti da upišu studente u akademskoj 2009-2010. godini. U julu
2010, KAA je odlučio da produži akreditaciju za ta četiri pravna fakulteta za naredne tri godine.
U julu 2010, KAA je takođe akreditovao pet dodatnih privatnih pravnih fakulteta za početni period
od godinu dana kako bi počeli sa svojim radom u akademskoj 2010-2011. godini. Niti jedna od
ovih ustanova nije akreditovana kao univerzitet.
Statut UP nije izmenjen na način da odražava otvaranje dva nova univerzitetska kompleksa
Pravnog fakulteta Gnjilanu i Peći navodno jer se očekuje da će ta dva univerzitetska kompleksa
postati samostalne institucije u bliskoj budućnosti.
9
14
PRIVATNE VISOKOŠKOLSKE USTANOVE PRAVNOG OBRAZOVANJA KOJE RADE NA
10
KOSOVU
Ustanova/status
Godina prve
akreditacije
2009
Trenutni period
akreditacije
2010-2013
Dardania College
Fama College
2009
2009
2010-2013
2010-2013
Iliria College
2009
2010-2013
Biznesi Institute
European School
of Law and Gov’t
2010
2010
2010-2011
2010-2011
11
2010
2010
2010
2010-2011
2010-2011
2010-2011
AAB-Riinvest
College
Institute in Gjilani
UBT College
Victory College
Diplome koje su nude
Broj
studenata
LL.B. Pravo
LL.B. Javna uprava.
LL.M. Građansko pravo
LL.B. Opšte pravo
LL.B. Pravo
LL.B. Kriminologija
LL.M. Krivično pravo
LL.M. Građansko pravo
LL.B. Pravo
LL.M. Građansko pravo
BA Pravo
LL.B. Pravo
LL.B. Pravo i upravljanje
nepokretnostima i
infrastrukturom
LL.B. Opšte pravo
LL.B. Pravo
LL.B. Pravo i
međunarodni odnosi
Osim toga, početkom oktobra 2010, novi javni univerzitet, Univerzitet u Prizrenu zvanično je
akreditovao KAA koji je nakon toga mogao da upiše 300 studenata na Pravni fakultet u
akademskoj 2010-2011.
Trenutno na Kosovu nema visokoškolskih obrazovnih ustanova koje rade bez licence i
akreditacije. Jedini pravni fakultet koji radi bez dozvole MONT-a i akreditacije KAA je Univerzitet u
Mitrovici, koji je licenciran i akreditovan od strane Republike Srbije. Međutim, kao što je navedeno
u Faktorima 2 i 3 u nastavku, dok je postupak akreditacije smanjio broj privatnih visokoškolskih
obrazovnih ustanova, između javnih i privatnih visokoškolskih obrazovnih ustanova još uvek
12
Prema Centralnoj
postoji nesrazmerno veliki broj studenata prava i ekonomije na Kosovu.
administraciji Univerziteta u Prištini, procenjuje se da je do akademske 2009-2010. godine bilo
oko 60.000 studenata u zemlji i da su oko 7.000 (11,67%) njih bili upisani na akreditovanim
javnim i privatnim pravnim fakultetima, uključujući 963 studenata koji pohađaju master program
prava na Univerzitetu u Prištini. Univerzitet u Prištini je prilikom objavljivanja konkursa za upis
studenata za akademsku 2010-2011. godinu najavio da će 17.362 novih studenata biti primljeno
na Univerzitet, uključujući i 3.000 novih studenata na osnovnim akademskim studijama prava na
Pravnom fakultetu (17,3% od ukupnog broja novih studenata). I dalje se javlja zabrinutost da li
Uprkos ponovljenim zahtevima, niti KAA ni pojedinačne ustanove nisu pružile cifre o upisu na
privatnim pravnim fakultetima. Univerzitet u Prištini prijavio je da je upisao 4,400 studenata prava
u periodu od 2009-10. a Univerzitet u Mitrovici prijavio je da je upisao 175 studenata prava, te je
tim za ocenu proračunao procenjeni ukupan broj upisanih od 2,585 studenata prava upisanih na
četiri privatna fakulteta akreditovana u periodu od 2009-10. godine.
11
Prethodno deo koledža Iliria.
12
Usprkos stalnim zahtevima, timu za procenu nije omogućen uvid u nikakve službene
informacije o ukupnom broju studenata koji studiraju pravo na Kosovu ili njihov procenat u
odnosu na ukupno studentsko telo.
10
15
ove upisne kvote odražavaju trenutne potrebe na kosovskom tržištu rada. Vidi takođe diskusiju u
pogledu veličine studentskih grupa u Faktoru 22.
Faktor 2: Standardi za licenciranje i akreditaciju
Standardi za licenciranje i akreditaciju ustanova koje pružaju pravne obrazovanja su jasno
definisani od strane nadležnih državnih tela, profesionalnog udruženja ili drugog subjekta
propisno ovlašćenog da uređuje visokoškolske ustanove koje nude pravno obrazovanje.
Zaključak
Korelacija: Pozitivno
Trend: ↑
Zakon o visokom obrazovanju i administrativna uputstva KAA jasno definišu osnovne kriterijume i
uslove za licenciranje i akreditaciju visokoškolskih obrazovnih ustanova. Kriterijumi akreditacije
smatraju se odgovarajućim.
Analiza/ obrazloženje:
U skladu sa zakonom, licenciranje i akreditacija ustanova koje pružaju visoko obrazovanje na
Kosovu su dve različite procedure s različitim skupom standarda. Svim ustanovama visokog
obrazovanja na Kosovu potrebna je dozvolu za rad odnosno licenca koju izdaje MONT. ZAKON O
VISOKOM OBRAZOVANJU §10.1. MONT je takođe zadužen za formulisanje i objavljivanje kriterijuma
za licenciranje koji predstavljaju standard vladinog licenciranja. Id. § 10.2. Standard licenciranja
vlade treba uzeti u obzir različite metode podučavanja i učenja koje primenjuju visokoškolske
ustanove, uključujući odredbe koje se odnose na: adekvatnost objekata i opreme, uključujući
učionice i laboratorije, biblioteku i prostorije sa računarima, odnosno računarski centar, broj i
kvalifikacije akademskog kadra, prostorije za studente, kurikulum, te finansijsku održivost. Id. §
10.4. Osim toga, da bi neka ustanova mogla da dobije ime „univerziteta," akreditovana
visokoškolska ustanova mora da pokaže nezavistan revizorski upis od najmanje 3.000 redovnih
studenata i da nudi kurseve ili studijske programe u najmanje pet različitih predmetnih oblasti ili
fakulteta. Id. § 8.2.
Uputstvo za licenciranje pruža neke dodatne detalje u pogledu uslova i kriterijuma za licenciranje
koji se odnose samo na privatne visokoškolske obrazovne ustanove. Međutim, kao i u Zakonu o
visokom obrazovanju, ovi kriterijumi su uopšteni i ne postoje specifični numerički zahtevi. Kao što
je navedeno, standardi uključuju: odgovarajuće prostorije opremljene prema međunarodnim
standardima; dovoljno prostora u zgradi; prostoriju sa računarima odnosno računarski centar,
biblioteku opremljenu sa različitim knjigama u odgovarajućoj oblasti, učionice i laboratorije,
studijske programe koje su akreditovale lokalne, međunarodne ili međunarodno priznate
agencije, dovoljan broj studenata, dovoljan broj akademskog kvalifikovanog kadra, pružanje
kvalitativnih studija i budžet dovoljan za pružanje visokog obrazovanja tokom određenog
vremenskog perioda. Pogledajte uopšteno UPUTSTVO ZA LICENCIRANJE čl. 8. Ako pružalac visokog
obrazovanja zadovoljava kriterijume za licenciranje, onda takva ustanova ima pravo da joj se
izda licenca. ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU § 10.4.
Licencirane visokoškolske obrazovne javne i privatne ustanove takođe su dužne da povremeno
dostave procedure za osiguranje kvaliteta i revizije i za dobijanje akreditacije. Id. § 11.1.
Akreditacija je definisana kao „ zvanično priznanje da visokoškolska obrazovna ustanova i njeni
programi ispunjavaju opšte prihvaćene standarde kvaliteta i da kvalifikacije koje se steknu
pružaju nosiocu ... broj prava, odnosno pristup daljoj fazi obrazovanja, određenim zanimanjima,
za korišćenje stečenog zvanja.“ Id. § 1. Samo akreditovane visokoškolske obrazovne ustanove
mogu dodeljivati diplome i stečene stepene odnosno zvanja. Id. § 12.1. KAA je zadužen za
16
proglašenje nacionalnih standarda i procedura akreditacije u skladu s evropskim smernicama i
standardima i dužan je da objavi sve kriterijume, standarde, procedure i propratnu dokumentaciju
za akreditaciju. ADMINISTRATIVNO UPUTSTVO O AKREDITACIJI VISOKOŠKOLSKIH USTANOVA NA KOSOVU
čl. 8 ( Uputstvo MONT-a br. 2 / 2009, 6. januar 2009) [u daljem tekstu UPUTSTVO ZA
AKREDITACIJU]. KAA je to učinio izdavanjem administrativnog uputstva početkom 2009, koje
propisuje kriterijume za akreditaciju, uslove i procedure za javne i privatne visokoškolske
ustanove. Kao i kod standarda licenciranja o kojima je već bilo reči, standardi akreditacije su
opšti, a postoje nekoliko specifičnih uslova odnosno zahteva.
Standardi akreditacije služe kao međunarodno uporedive kvalitativne referentna tačke za procenu
da li visokoškolske obrazovne ustanove ili njihovi studijski programi zadovoljavaju minimalne
zahteve kvaliteta. Id. čl. 9. Kada visokoškolska ustanova podnese zahtev za institucionalnu
akreditaciju, ona mora da dostavi dokumentaciju koja pokazuje njen učinak u devet odvojenih
oblasti evaluacije:
•
Misija, strategija, organizacija i upravljanje kvalitetom, uključujući: javnu izjavu o misiji,
strateški plan za najmanje tri godine, dokaz o dovoljnim ljudskih, materijalnim i
finansijskim resursima i infrastruktura koja omogućuje ustanovi da postigne svoje
strateške ciljeve; transparentna finansijska sredstva, garancije institucionalne autonomije
i akademskih sloboda, uključujući slobodu u svim oblastima nastave i istraživanja, te
postojanja unutrašnjeg sistema osiguranja kvaliteta.
•
Odgovarajući opseg i raznolikost studijskih programa koji vode do ostvarivanja
akademskih i stručnih stepena u skladu s evropskim standardima, uključujući posebne
procedure za nadgledanje napretka studenata. Kako bi ispunili uslove za akreditaciju,
univerziteti moraju da ponude svoje programe na najmanje pet različitih fakulteta.
•
Istraživačke aktivnosti ustanove koje moraju biti u skladu sa strateškim planom, da
ispunjavaju međunarodne standarde i koji pružaju podršku studijskim programima.
Ustanova takođe mora da dostavi dokaz o sarađivačkim projektima s domaćim i stranim
istraživačkim institucijama, kao i javnim i privatnim subjektima.
•
Akademsko osoblje, uključujući: objavljene kriterijume o kvalifikacijama i postupcima za
izbor, imenovanja i unapređenja, kriterijumi za dodeljivanje akademskih zvanja,
dostupnost stalnog obrazovanja za akademsko osoblje (u smislu metodike i materijalnog
osposobljavanja) i dugoročne politike za privlačenje novog akademskog kadra i razvoj
njihove karijere.
•
Administrativno i tehničko osoblje, uključujući i objavljene procedure za imenovanje i
unapređenje kao i dostupnost kontinuiranog obrazovanja.
•
Studenti, uključujući: jasno definisane i objavljene postupke i kriterijume upisa i
diplomiranja; informacije o praćenju napretka studenata tokom njihovih studija; garancije
rodne, verske i etničke ravnopravnosti kao i ravnopravnost za osobe s invaliditetom;
srazmer između nastavnika i studenata koji garantuje dostupnost navedenih obrazovnih
ciljeva i dostupnost savetodavnih usluga za buduće i trenutne studente.
Odgovarajuća infrastruktura kako bi se omogućilo dugoročno ostvarivanje ciljeva
institucije.
•
•
Saradnja, uključujući: aktivno učestvovanje u sprovođenju zahteva Bolonjske deklaracije,
saradnja s drugim obrazovnim institucijama, tržištem rada, i relevantnim interesnim
grupama na nacionalnom i međunarodnom nivou i učestvovanje u nacionalnim i
međunarodnim programima razmene studenata i nastavnika.
Id. čl. 10.
17
Osim toga, kada institucija podnese zahtev za akreditaciju svojih studijskih programa, ona mora
da dostavi dokumentaciju koja pokazuje njen učinak u sledećih pet oblasti procene:
•
Realizacija programa i nastavnih ciljeva, uključujući i: redovnu ponudu skupa programa
čiji ciljevi odgovaraju misiji i strateškom planu institucije. Kako bi se kvalifikovali za
akreditaciju, fakultet mora da ponudi programe u najmanje dva studijske discipline.
•
Kurikulum i metodika nastave koji su u potpunosti u skladu sa postavljenim ciljevima i
zadacima studijskog programa i uključuju objavljene i dosledne kriterijume i procedure za
evaluaciju studenata.
Program kurikuluma mora zadovoljiti i zahteve Bolonjske
deklaracije i međunarodne standarde za specifičnu akademsku oblast.
•
Akademsko osoblje koje je imenovano kroz transparentan i konkurentan postupak i koje
je kompetentno u smislu obrazovanja i akademskih kvalifikacija. Stalno akademsko
osoblja sa doktorskim zvanjem mora pokrivati najmanje 50% ukupnog nastavnog
opterećenja i tu mora biti najmanje tri nastavnika po studijskom programu, uključujući
najmanje jednog stalnog profesora. Studijski program takođe mora imati jasno definisan
raspored akademskog osoblja koje je angažovano u nastavnim i istraživačkim
aktivnostima.
•
Studenti, uključujući i objavljene kriterijume prijema i stalnog promovisanja mobilnosti
studenata kroz obostrano priznavanje bodova između univerziteta i akademske
discipline. Institucije su takođe posebno podstiču da „ preduzmu mere kako bi se
osiguralo da studenti imaju podršku i da se kontinuirano savetuju tokom procesa sticanja
znanja.“
Odgovarajuću opremu i infrastrukturu nabavljenu za razdoblje od najmanje tri godine.
•
Id. čl. 11.
Standardi akreditacije koji se koriste za ponovnu akreditaciju ustanova ili studijskih programa su
identični onima koje se koriste za početne akreditacije. Id. čl. 7.3
Budući da su objavljeni novi standardi akreditacije, KAA ih je uspešno primenio tokom procesa
akreditacije koji je započeo u 2008. što je rezultiralo akreditacijom Pravnog fakulteta Univerziteta
u Prištini i pet privatnih pravnih fakulteta odnosno škola u 2009 i 2010. Pogledajte Faktor 3 ispod
za više informacija o postupku akreditacije. Pravni fakultet Univerziteta u Prištini je akreditovan u
maju 2010. za naredne dve godine, dok su četiri privatna pravna fakulteta prvu akreditaciju 2009.
dobili za razdoblje od jedne godine, a u junu 2010. su dobili akreditaciju za naredne tri godine.
Dodatnih pet privatnih pravnih fakulteta su dobili jednogodišnju akreditaciju u julu 2010. Niko od
privatnih podnosioca zahteva nije ispunio uslove da budu licencirani kao univerziteti i umesto
toga KAA je preporučio da MONT da licencu kvalifikovanim privatnim visokoobrazovanim
ustanovama kao koledžima odnosno visokim školama ili institutima. MONT je ispunio ove
preporuke.
Standardi i prakse licenciranja i akreditacije su sada više uspostavljene nego tokom IRPO
procene za 2008. Novi kriterijumi za akreditaciju se smatraju odgovarajućim. Kao rezultat toga,
nije bilo nikakvih pritužbi među ispitanicima o nejasnim standardima ili standardima koji nisu
konkretni ili se ne odnose za Kosovo. Ipak, neki ispitanici izrazili su zabrinutost da zbog političkih
razloga, KAA i MONT nisu zahtevali za Univerzitet u Prištini iste rigorozne standarde koje su
tražili od privatnih pravnih fakulteta. Pogledajte Faktor 3 u nastavku za dodatne informacije. Tim
za procenu nije bio u mogućnosti da pregleda izveštaj o proceni koji je pripremljen kao deo
procesa akreditacije za privatne pravne fakultete, pošto je KAA tvrdio da su ovi dokumenti samo
za internu upotrebu, niti je tim za procenu posetio pravne fakultete koji nisu bili akreditovani
tokom prve faze akreditacije u 2009. Međutim, na osnovu intervjua i drugih informacija koje su
bile dostupne timu za procenu, izgleda da su pravni fakulteti koji su licencirani i akreditovani
18
ispunili, barem generalno, standarde koje propisuje Uputstvo za licenciranje i Uputstvo za
akreditaciju. Štaviše, bez obzira na zabrinutost koji su izrazili, većina ispitanika se složila da,
pružajući bolju kontrolu kvaliteta, proces licenciranja i akreditacije je uspeo u smanjenju broja
privatnih pravnih fakulteta i po mnogima poboljšao kvalitet obrazovanja na privatnim pravnim
fakultetima.
Faktor 3: Postupak licenciranja i akreditacije
Početno licenciranje i akreditacija ustanova koje pružaju pravno obrazovanje uključuje
vanjski proces procene na osnovu rigoroznih, transparentnih, jedinstvenih i međunarodno
prihvaćenih standarda kvaliteta. Kako bi se osiguralo kontinuirano poštovanje sa ovim
standardima, licencirane i akreditovane ustanove koje pružaju pravno obrazovanje su
takođe podložne povremenim, strogim i transparentnim procesima spoljašnje evaluacije.
Zaključak
Korelacija: Neutralno
Trend: ↔
Proces licenciranja i akreditacije visokoškolskih ustanova je sada dobro uspostavljen i
standardizovan. Početno licenciranje i akreditacija uključuje i samovrednovanje i proces spoljne
evaluacije koja se zasniva na utvrđenim rigoroznim,jasno objašnjenim i međunarodno
prihvaćenim standardima kvaliteta. Međutim, proces nije niti transparentan niti jednoobrazan u
praksi. Licence i uverenje o akreditaciji podležu ponovnim periodičnim procenama. Pravni
fakultet Univerziteta u Prištini još uvek nije prošao ponovnu procenu, ali akreditacija za četiri
privatna pravna fakulteta je u 2010. produžena za naredne tri godine.
Analiza/ obrazloženje:
Sve visokoškolske ustanove na Kosovu moraju imati dozvolu za rad odnosno licencu koju izdaje
MONT. ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU § 10.1; UPUTSTVO ZA LICENCIRANJE čl. 7.4. Osim toga, sve
visokoškolske ustanove koje nude studijske programe koje dovode do sticanja diploma odnosno
stručnog zvanja moraju imati akreditaciju od KAA. UPUTSTVO ZA AKREDITACIJA čl. 3.
Otvaranje bilo koje javne visokoškolske obrazovne ustanove je propraćeno izdavanjem dozvole,
na osnovu kriterijuma za licenciranje opisanih u gore navedenom Faktoru 2. ZAKON O VIISOKOM
OBRAZOVANJU§ 6.4. Univerzitet u Prištini je u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju bez
ikakvog vremenskog ograničenja u pogledu licenciranja. Id. § 10.6. Svi zahtevi za licence
moraju biti dostavljeni MONT-u. Id.§ 11.1; UPUTSTVO ZA LICENCIRANJE čl. 5. Privatne
visokoškolske obrazovne ustanove moraju da dostave poslovni plan i predstave garancije o
finansijskog održivosti za najmanje tri godine (koje treba da se ponovno dostavljaju svake godine)
kako bi se dobila licenca. ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU § 22.4 Oni takođe trebaju da imaju
jamstvo kako bi se zaštitili finansijski interesi studenata, ukoliko se javi potreba da završe
školovanje u drugoj ustanovi u slučaju zatvaranja ustanove u kojoj se trenutno školuju. Id. § 22.5.
Osim toga, podnosioci zahteva moraju dostaviti niz dokumenata kao dokaz da zadovoljavaju
uslove licenciranja i kriterijume navedene u Uputstvu za licenciranje. Između ostalog, to uključuje:
statut upravljanja, pravila ponašanja, uverenje o registraciji, uverenje o vlasništvu ili zakupu
prostorija, sigurnost građevine, požarno i sanitarno uverenje; popis akademskog osoblja, uz
dokaz njihovih kvalifikacija sa popisom njihovih naučnih publikacija, popis administrativnog i
pomoćnog osoblje, studijske programe, kurikulum i popis predložene literature, obrazovne i
nastavne metode; godišnje planove rada i druge slične vrste dokumenata. Pogledajte uopšteno
UPUTSTVO ZA LICENCIRANJE čl. 8.1.1. Svaki podnosilac zahteva takođe mora da plati
administrativnu taksu za pokrivanje troškova vezanih za licenciranje koja je određena na 1.500
EUR za fakultete i EUR 4,000 za univerzitete. Id. čl. 20. Da bi se uzela u obzir za izdavanje
19
dozvole za rad odnosno dobijanje licence, ustanova mora da dostavi kompletnu prijavu. Id. čl.
9.1.
Privatne visokoškolske obrazovne ustanove treba da obnavljaju svoje dozvole za rad odnosno
licencu godišnje. Id. čl. 13. Zahtev za obnavljanje licence treba da sadrži dokumentaciju koja
treba da pokaže da institucija ispunjava uslove i kriterijume za licenciranje i opis rada
visokoškolske obrazovne ustanove za prethodnu godinu. Id. čl. 13.2. MONT može da odbije
ponovno izdavanje dozvole odnosno licence, ako se daju nedovoljne ili netačne informacije ili ako
privatna visokoškolska ustanova ne ispunjava potrebne uslove i kriterijume. Id. čl. 14.1.
Akreditacija se definiše kao zvaničan i transparentan postupak procene kvaliteta tokom kojeg
nezavisno telo ocenjuje da li ustanova ili studijski program zadovoljava potrebne standarde
kvaliteta. UPUTSTVO ZA AKREDITACIJA čl. 7.2, 9. 1. Visokoobrazovna ustanova koja traži
institucionalnu akreditaciju ili akreditaciju studijskog programa mora da podnese zahtev KAA
najmanje godinu dana pre željenog datuma na koji se akreditacija odnosi. Id. čl. 4. 14; Vidi
takođe ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU §11. Kandidati za akreditaciju mogu biti aktivne javne ili
privatne visokoškolske ustanove, nove privatne visokoškolske ustanove, akreditovane
visokoškolske ustanove koje imaju cilj da ponude nove studijske programe i akreditovane
visokoškolske ustanove koje imaju za cilj da prošire ili obnove svoju akreditaciju. UPUTSTVO ZA
AKREDITACIJU čl. 6.
Postupak akreditacije uključuje četiri faze: (1) unutrašnje samovrednovanje od strane ustanove
koja uključuje pripremanje izveštaja samoevaluacije; (2) spoljnu evaluacija od strane nezavisne
grupe stručnjaka, što uključuje objavljivanje Izveštaja o evaluaciji zajedno s preporukama za
poboljšanje;(3) KAA odluku o akreditaciji nacionalnih kvalifikacionih kriterijumima i odobrenje
odluke od strane Ministra za obrazovanje i (4) praćenje postupaka za poboljšanje kvaliteta
ustanova, uključujući i sporazum za akcioni plan koji uzima u obzir preporuke spoljnih
ocenjivača. Id. čl. 13. Tu je takođe i preliminarna procena KAA svih zahteva koje su podnele
privatne visokoobrazovne ustanove koja određuje da li ustanova ispunjava opšte uslove
akreditacije koje definiše KAA (u suštini, minimalne kriterijume na osnovu standarda akreditacije
objašnjenim u gore navedenom Faktoru). Id. čl. 16. KAA može odlučiti da odbije zahtev na
osnovu rezultata ove preliminarne evaluacije. Id. čl. 18.6. KAA takođe proverava paket zahteva
kako bi se osiguralo da su svi zahtevani dokumenti uključeni, a zatim prosleđuje zahtev
Nacionalnom savetu za kvalitet, koji donosi odluku o tome da uvrsti evaluaciju ustanova u
godišnji radni plan KAA. Id. čl. 17.
Faza samovrednovanje uključuje pripremanje izveštaja o samovrednovanju – „ koncizan, ali
sveobuhvatan rezime koji je analitičan, kritičan i koji se zasniva na dokazu o aktivnosti institucije"
Ovaj izveštaj podnosi se KAA najmanje mesec dana pre nego što nezavistan tim stručnjaka
poseti instituciju. Id. čl. 18.
Izbor stručnjaka počinje čim se KAA i podnosilac zahteva dogovore o datumu početka procesa
akreditacije. Id. čl. 19.1. Svaki spoljašnji tim za evaluaciju odnosno vrednovanje se sastoji od
dvoje do sedmoro nezavisnih stručnjaka ( zavisno od veličine ustanove koja se vrednuju), koji
imaju iskustva s ocenom kvaliteta i procesom akreditacije (uključujući i unutar univerziteta)
odgovarajuće kvalifikacije i istraživanje u okviru određene akademske oblasti kao i nastavno
iskustvo i iskustvo u razvoju, realizaciji i evaluaciji kurikuluma. Id. čl. 20. Tim stručnjaka imenuje
NSK, a ustanova koja je podnela zahtev ima pravo prigovora na imenovanja na osnovu
opravdanih razloga (kao što je potencijalna pristrasnost ). Id. čl. 19. 2-3. Stručnjaci su pre svega
zaduženi da posete ustanove na licu mesta kako bi proverili informacije u izveštaju o
samovrednovanju, te da pripreme izveštaj o evaluaciji. Id. čl. 21.3. Kako bi se pomoglo
stručnjacima da se na odgovarajući način pripreme za posete na licu mesta oni moraju da dobiju
sve važeće standarde evaluacije, kao i svu dokumentaciju ustanove koja se odnosi na zahtev i
izveštaj o samovrednovanju najmanje četiri nedelje pre njihove posete. Id. čl. 22.2-3 Poseta na
licu mesta traje najmanje dva dana, tokom kojih se stručni tim mora sastati i sprovesti razgovore
20
„s različitim grupama pojedinaca koji imaju različite uloge u ustanovi." Id. čl. 22.4-5. KAA
zvanično prati stručni tim tokom posete na licu mesta i koordiniše proces procene. Id. čl. 22.6.
Na osnovu dokaza prikupljenih tokom posete na licu mesta i pregleda izveštaja o
samovrednovanju i prateće dokumentacije, stručni tim izrađuje svoj evaluacioni izveštaj. Ovaj
izveštaj mora da sadrži preporuke o akreditaciji ustanove koja je podnela zahtev kao i preporuke
za poboljšanje kvaliteta i standarda unutar ustanove. Id. čl. 23.1-2. KAA je dužan da pošalje
nacrt izveštaja podnositelju zahteva, a podnositelj zahteva ima pravo da podnose pisane
komentare na izveštaj u roku od dve nedelje od dana prijema. Id. čl. 23.4. Tim stručnjaka može
da revidira nacrt izveštaja na osnovu dobijenih komentara i mora podneti konačni izveštaj KAA
najkasnije u roku od osam nedelja nakon izvršene posete na licu mesta. Id. čl. 23.5. Podnosilac
zahteva može da povuče svoj zahtev za akreditaciju u bilo koje vreme do tog trenutka i može
ponovno podneti zahtev nakon jedne godine. Id. čl. 24.8-9.
KAA direktor zatim sastavlja izvršni pregled na osnovu izveštaja stručnog tima koji se prosleđuje
NSK za izdavanje odluke o akreditaciji. Id. čl. 24.1-2. Odluka NSK-a se donosi većinom glasova
svojih članova, a mora imati glas najmanje jednog međunarodnog člana. Id. čl. 24.3-4. U roku
od mesec dana od izdavanja, NSK odluku o akreditaciji mora da odobri ministar za obrazovanje.
Id. čl. 24.7, 26.2. Konačna odluka o akreditaciji se mora saopštiti visokoškolskoj ustanovi u
pisanom obliku. Id. čl. 24.5. Ako zahtev za akreditaciju ili ponovnu akreditaciju je odbijen,
ustanova može ponovno podneti prijavu odnosno zahtev za akreditaciju nakon jedne godine.
Međutim, ako zahtev odnosno prijava za akreditaciju bude odbijena drugi put, licenca institucije
se povlači. Id. čl. 2410-11. Akreditacija vredi za razdoblje od jedne godine. Id. čl. 28.1; Vidi
takođe Faktor 4 za detaljniju analizu o posledicama neispunjavanja uslova akreditacije. Iako se
procesom akreditacije treba rukovati na poverljiv način, KAA je dužan objaviti konačne odluke o
akreditaciji i evaluacionom izveštaju na svojoj veb stranici, http://www.akreditimi-ks.org. Id. čl. 27.
Uputstvo za akreditaciju rešava i koriguje prethodne pritužbe u pogledu nedostatka žalbenog
procesa za odluke o licenciranju i akreditovanju. Sada postoji jasna procedura za ulaganje žalbi
na preporuke KAA ili konačnu odluku MONT-a u pogledu akreditacije i licenciranja. Ako su KAA
preporuke u sukobu s vanjskim evaluacionim izveštajem, MONT može osnovati međunarodno
veće da odobri ili odbije odluku o akreditaciji. Id. čl. 26.3. Svaka visokoškolska ustanova koja se
ne slaže s odlukom KAA može podneti žalbu Žalbenom odboru KAA, MONT-u, i nakon iscrpljenih
administrativnih mogućnosti nadležnom sudu. Id. čl. 30.
Ustanova koja traži akreditaciju mora da plati proces akreditacije. Naknada za prvu akreditaciju
ustanove iznosi EUR 3,000 i EUR 1,000 za akreditaciju novog studijskog programa, EUR 2,000
za ponovnu akreditaciju ustanove i EUR 500 za ponovnu akreditaciju studijskog programa. Id. čl.
25.4. Osim toga, privatne visokoškolske ustanove snose odgovornost za sve troškove povezane
s procesom akreditacije, uključujući i troškove za angažovanje stručnih timova. Naknada za
stručnjake iznosi EUR 3.300 po svakom stručnjaku u timu. KAA bi trebalo da pruži ustanovi
preliminarne procene troškova. Id. čl. 25.3, 25.6. Kada je visokoškolska privatna ustanova
akreditovana, ustanova mora da plati KAA godišnji akreditacioni porez u iznosu od 5 EUR po
svakom upisanom studentu. Id. čl. 25.8. MONT pokriva troškove akreditacije za javne
visokoškolske obrazovne ustanove. Id. čl. 25.2.
Iako je proces akreditacije KAA počeo u 2008, uz angažovanje Britanskog saveta za akreditaciju,
KAA nije akreditovao nijednu privatnu visokoškolsku obrazovnu ustanovu u akademskoj 20082009. godini. Privatni pravni fakulteti, stoga, nisu mogli da upišu nove studente za tu godinu, iako
je studentima koji su već primljeni omogućeno da nastave svoje studije. Kao što je jedan
posmatrač primetio, „Vlada treba da se pohvali na svom principijelnom odbijanju da dozvoli
[privatnim visokoškolskim ustanovama] da upišu nove studente u 2008-2009. To je dalo
ustanovama vreme i priliku da ponovno razmisle o svojoj svrsi, strategiji i savezima i da se
pripreme za prvi puni krug akreditacije od strane ... KAA. " STEVE BRISTOW, BRITANSKI SAVET,
LICENCIRANJE I AKREDITACIJA U SKLADU SA ZAKONOM O VISOKOM OBRAZOVANJU NA KOSOVU 20022009 na 23 (januar 2010). Kao rezultat toga, kada je proces akreditacije počeo, nisu sve
21
postojeće privatne visokoškolske ustanove odlučile da učestvuju a neke su odlučile da se
zajedno spoje. Od 31 privatnih visokoškolskih obrazovnih ustanova koje rade na Kosovu u 2008,
u početku se samo 13 prijavilo za akreditaciju (dve podnete kasnije, što dovodi do ukupnog broja
od 15). Ukupno 13 privatnih institucija su konačno akreditovane i licencirane, uključujući i četiri
koje nude diplome prava: AAB-Riinvest College, College Dardania, Fama College, i Iliria College.
Ove institucije su u početku bile akreditovane na godinu dana i bile su u mogućnosti da upisuju
nove studente u akademskoj 2009-2010. godini (iako je navodno MONT ograničio broj
studenata). Nakon toga, u julu 2010, KAA je preporučio da se ova četiri privatne pravna fakulteta
akredituju za dodatne tri godine. U to vreme, KAA je takođe preporučio da se akredituju i pet
dodatnih privatnih visokoškolskih pravnih ustanova - Biznesi College, Evropska škola prava i
uprave, UBT College, Victory College i Institut u Gnjilanu (ranije deo Iliria) – koji su akreditovani
za prvu godinu. Nije bilo žalbi visokoškolskih ustanova kojima je uskraćena akreditacija.
Proces akreditacija Univerziteta u Prištini počeo je 2008, a Pravni fakultet je akreditovan maja
2010. za period u trajanju od dve godine. Akreditacija Pravnog fakulteta se zasniva na
standardima kvaliteta za akreditaciju i Uputstva za akreditaciju i uključivala je evaluaciju spoljnjeg
stručnog tima. Kao deo tog procesa, Pravni fakultet je takođe završio izveštaj samovrednovanja
u novembru 2009, koji sadrži kako je Pravni fakultet ispunio osnovne standarde kvaliteta za
visokoškolske ustanove usmerene na pravno obrazovanje i objasnio izazove i oblasti koje Pravni
fakultet treba da poboljša. KAA akreditacija koja je izdata u maju 2010. je odobrena s određenim
uslovima. Najveća briga je bio slab srazmer između nastavnika i studenata što je rezultiralo da
KAA uputi zahtev Pravnom fakultetu da poveća broj svog akademskog osoblja u sledeće dve
godine. Verovatno, smanjenje broja studenata na Pravnom fakultetu bi pomogao da se ispuni
ovaj uslov.
MONT je u junu 2009. takođe započeo paralelni, ali odvojeni proces licenciranja privatnih
visokoškolskih ustanova koji je uključivao potvrđivanje KAA odluke o akreditaciji. Kao deo tog
procesa, svaka privatna visokoškolska obrazovna ustanova je bila dužna da dostavi
dokumentacione dokaze da je ispunila sve standarde propisane Uputstvom za licenciranje, a
MONT je takođe sproveo svoju vlastitu inspekciju. Pripremljena je detaljna tabela koja sumira koji
od kriterijuma za licenciranje je ustanova ispunila u potpunosti, delomično, ili nije ispunila, a
podnosioci zahteva su nakon toga trebali da podnesu dodatne dokaze za dokazivanje njihove
usklađenosti s određenim kriterijumima. Konačno, sve četiri u početku akreditovane privatne
ustanove koje su imale pravne fakultete su licencirani kao koledži odnosno visoke škole jer
nijedna o tih ustanova nije ispunila uslove da bude licencirana kao univerzitet. Dve od ovih
institucija - AAB-Riinvest i Iliria – takođe su licencirane da mogu da nude diplomske master
studije prava.
Novi proces licenciranja i akreditacije je ozbiljan napredak, jer je uveo novu strukturu, jasnija
pravila i procedure i bolji nadzor u visokom školstvu, posebno kod privatnih visokoškolskih
obrazovnih ustanova. Postupak akreditacije je u potpunosti transparentan i jasno objašnjen u
Uputstvu za akreditaciju. Ispitanici se nisu žalili da je proces bio nejasan ili da ih KAA nije
obavestila o tome šta je potrebno za postupak akreditacije. Korišćenje nezavisnih međunarodnih
stručnjaka u postupku akreditacije pomaže kredibilitetu procesa. Međunarodni stručnjaci takođe
imaju specifična znanja u odgovarajućim oblastima studija, što znači da stručnjaci koji preispituju
pravne fakultete su profesori prava. Većina ispitanika se takođe složila oko toga da je proces
licenciranja i akreditacije pomogao da se osigura bolja kontrola kvaliteta, posebno u odnosu na
privatne visokoškolske obrazovne ustanove. Sada svi pravni fakulteti na Kosovu su u potpunosti
licencirani i akreditovani. To je poboljšanje za buduće studente jer pohađanje licenciranog i
akreditovanog Pravnog fakulteta treba da ih kvalifikuje da na kraju polažu pravosudni ispit i da
uživaju u drugim povlasticama koje mogu imati diplomom iz oblasti prava.
U praksi, izgleda da je svaki pravni fakultet koji je KAA akreditovao prošao kroz prve dve faze
postupka akreditacije bez ikakvih problema. Svaki je dostavio izveštaj o samovrednovanju (iako
je samo Univerzitet u Prištini dostavio svoj izveštaj timu za procenu), a svi su prošli kroz vanjsku
ocenu nezavisnih timova stručnjaka. Akreditovani pravni fakulteti se nisu žalili da je bilo koji deo
22
ovog procesa bio nepravičan ili neodgovarajući. Kao što je objašnjeno u nastavku, suštinske
odluke donesene tokom treće faze KAA i NSK procesa akreditacije i saglasnost ministra za
obrazovanje su kritikovani, ali nije bilo pritužbi da postupci nisu bili primenjeni. Osim toga, KAA je
objavio svoje odluke o akreditaciji u svom rasporedu za 2010. i nije odložio ta objavljivanja.
U isto vreme, tim za procenu nije naišao na probleme koji ukazuju na neslaganja između
navedenih ciljeva transparentnosti KAA u procesu akreditacije i njegove stvarne prakse. Iako je
KAA bio dužan da objavi konačne izveštaje evaluacije kao deo procesa akreditacije na svojoj veb
stranici, ti dokumenti nisu bili dostupni online u vreme izrade ove analize. Štaviše, KAA je odbio
da da uzorke izveštaja o proceni privatnih pravnih fakulteta na zahtev tima za procenu, tvrdeći
umesto toga da su ovi dokumenti samo za internu upotrebu KAA. Osim toga, nejasno je koje je
pravne osnove KAA koristio prilikom akreditacije Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini za
razdoblje od dve godine i za ponovnu akreditaciju privatnih visokoškolskih obrazovnih ustanova
za trogodišnji period u 2010. Iako Zakon o visokom obrazovanju navodi da se akreditacija može
izdati za period do pet godina, nedavno usvojeno Uputstvo za akreditaciju predviđa da sva
uverenja o akreditaciji traju samo godinu dana. ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU §§ 11.3, 11.9;
UPUTSTVO O AKREDITACIJI čl. 28.1.
U stvari, određena zabrinutost se javila u odnosu na kratak period akreditacije za privatne pravne
fakultete, iako u vreme izrade ove procene, niko od privatnih pravnih fakulteta akreditovanih u
2009 ili 2010. nisu podneli zvanične žalbe zbog njihove skraćene početne akreditacije. Ipak, neki
ispitanici su naveli da je kraći period akreditacije „dokazao" da MONT i KAA nisu podržavali
postojanje kako javnih tako i privatnih pružalaca visokog obrazovanja na Kosovu. Osim toga, neki
od ispitanika su kritikovali proces licenciranja i akreditacije kao nepošten ili pod uticajem
favorizovanja. Konkretno, veći broj ispitanika smatrao je da KAA i MONT nisu primenjivali na
Univerzitet u Prištini iste stroge standarda koji su tražili od privatnih pravnih fakulteta. Povezano s
time je bilo i mišljenje većine ispitanika da je Univerzitetu u Prištini data „propusnica" zbog
političkih razloga ili zbog favorizovanja, što je rezultiralo da KAA da preporuku za akreditaciju i da
je zbog toga akreditovan za duži period od privatnih pravnih fakulteta, uprkos prenatrpanosti,
niskog srazmera studenata u odnosu na nastavni kadar i druge probleme. Nasuprot tome, drugi
ispitanici smatrali su da se privatni pravni fakulteti još uvek bore kako bi zadovoljili iste
obrazovne standarde kao i Univerzitet u Prištini i da je kraća početna akreditacija pravična i
odražava da KAA ima oprezan i ozbiljan pristup. Nema sumnje da se privatni pravni fakulteti
bore sa svojim ugledom i sa utiskom da su njihovi akademski programi „laki" za prolazak i da
primaju manje kvalifikovane studente. Privatno visokoškolsko obrazovanje je relativno novo na
Kosovu i svi oni koji rade na licenciranju i akreditaciji u MONT i KAA, s izuzetkom međunarodnih
stručnjaka, su usko povezani sa Univerzitetom u Prištini (bilo kao bivši studenti, nastavnici, ili
oboje). Diplomirani studenti privatnih visokoškolskih obrazovnih ustanova na Kosovu nisu imali
vremena da stignu do uticajnih pozicija, tako da ne čudi da Univerzitet u Prištini uživa unutrašnju
prednost kod onih koji su uključeni u postupak akreditacije. No, čini se da bez obzira na prednost
koju Univerzitet u Prištini može da uživa, to ne sprečava privatne pravne fakultete da dobiju
akreditaciju.
Uprkos ovim zabrinutostima, niko od ispitanika nije doveo u pitanje potrebu za licenciranjem i za
ograničenim brojem privatnih pravnih fakulteta kako bi se poboljšao kvalitet obrazovanja u tim
institucijama. Proces licenciranja i akreditacije je po mnogima uspeo u postizanju tih ciljeva.
Faktor 4: Disciplinske i izvršne mere
Kada ustanove koje pružaju pravno obrazovanje ne ispoštuju uspostavljene standarde
osiguravanja kvaliteta, disciplinske ili izvršne mere se primenjuju pravično, dosledno i
transparentno sa žalbenim postupkom.
Zaključak
Korelacija: Neutralno
23
Trend: ↔
Sistem sprovođenja akreditacije i licenciranja izgleda da je pravičan i transparentan i predmet je
sudskog preispitivanja. Postupak i uslovi kao i potencijalne kazne za neispunjavanje važećih
standarda su jasno propisani, međutim nije jasno do kojeg stepena se ovaj sistem primenjuje u
praksi.
Analiza/ obrazloženje:
Akreditacija ili „ postupak akreditovanja“, mora da se primeni najmanje svakih pet godina. ZAKON
13
Ukoliko obrazovna ustanova nije akreditovana ili ne
O VISOKOM OBRAZOVANJU §§ 11.3, 11.9.
izvrši ponovnu akreditaciju mora da ponovi taj proces u roku od jedne godine. Id. § 11.6; Vidi
takođe UPUTSTVO ZA AKREDITACIJU čl 24.10. Ukoliko ustanova po drugi put ne dobije akreditaciju
dolazi do oduzimanja dozvole za rad odnosno licence i pružanja usluga visokog obrazovanja
iako se na takvu odluku može uložiti žalba sudu. ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU § 11.7; Vidi
takođe UPUTSTVO ZA AKREDITACIJU čl. 24.11. Na kraju svake godine, akreditovane javne i privatne
visokoškolske obrazovne ustanove moraju da podnesu KAA sveobuhvatni godišnji izveštaj, koji
treba da sadrži informacije u pogledu plana za poboljšanje i pratećih aktivnosti koje su preduzete
na osnovu preporuka evolucionog ekspertskog izveštaja. UPUTSTVO O AKREDITACIJI čl. 28.2.
Takođe moraju da obaveste KAA o bilo kojim promenama u svom statutu, vlasništvu, nazivu,
postojećim studijskim programima, ugovorima sa akademskim osobljem, lokacijom ili „bilo kojim
poteškoćama sa kojima se suočavaju u ispunjavanju bilo kojih standarda”. Id. čl. 28.3.
MONT ima različite pravne mogućnosti na raspolaganju da sprovede standard osiguranja
kvaliteta u visokom obrazovanju. Na preporuku KAA može izmeniti ili opozvati licencu ili odbiti
ponovnu akreditaciju visokoškolskoj obrazovnoj ustanovi. ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU ZAKON
§ 4.4 (b); Vidi takođe uopšteno UPUTSTVO ZA LICENCIRANJE čl. 14-15. MONT može oduzeti dozvolu
za rad odnosno licencu privatnoj visokoškolskoj obrazovoj ustanovi ako je pružalac usluga
promenio uslove za dobijanje licence bez odgovarajuće najave, ako to predstavlja rizik po
zdravlje ili život studenata ili zaposlenih, ako je bilo prevara ili pogrešnog predočavanja stvari u
procesu prijave ili obnove postupka, ako se upravnim aktom ili sudskom odlukom dokazuje da je
privatni pružalac usluga „ozbiljno" prekršio zakon ili ako nepravilnosti u vaspitno-obrazovnom
procesu nisu uklonjene nakon upućenog ukora MONT. UPUTSTVO ZA LICENCIRANJE čl. 15.1, 18.2.
Osim toga, KAA može ponovno razmotriti svoju odluku o akreditaciji u bilo kom trenutku i povući
akreditaciju ustanove ako 1) postoje dokazi da je u jednoj ili više oblasti koja je bila akreditovana
značajno pao kvalitet; ili 2) ako su dostavljene lažne informacije ili dokumentacija u procesu
akreditacije imale uticaja na dodelu akreditacije. UPUTSTVO ZA AKREDITACIJU čl. 29.2-4.
Akreditacija ustanove takođe će prestati da važi ako se ne ispuni krajnji prijavni rok za
akreditaciju. Id. čl. 28. 4. Osim toga, MONT može pokrenuti postupak za opoziv akreditacije
privatne visokoškolske ustanove kada ona ne poštuje uslove propisane kosovskim zakonom ili
relevantnim međunarodnim dokumentima. Id. čl. 29.5. Na svaku odluka KAA može se uložiti
žalba Žalbenom odboru KAA, MONT-u i nadležnom sudu (nakon što su iscrpljeni svi
administrativni pravni lekovi). Id. čl 30.
MONT takođe može posetiti privatne visokoškolske obrazovne ustanove bez prethodne najave u
bilo kom trenutku i pripremiti izveštaj o inspekciji, da pruži predloge i preporuke za poboljšanja i
određivanje rokova za sprovođenje poboljšanja. Ako su uočene teške povrede, preduzimaju se
administrativne mere (verovatno, oduzimanje licence) protiv privatne visokoškolske obrazovne
ustanove. Ako ustanova ne sprovede preporuke MONT-a u određenom vremenskom roku,
MONT može obustaviti rad visokoškolske obrazovne ustanove u cilju otklanjanja uočenih
problema. UPUTSTVO ZA LICENCIRANJE čl. 21. KAA uživa identična inspekcijska prava u pogledu
13
Nejasno je da li se standardi primenjuju da trajanje akreditacije, jer novousvojeno Uputstvo za
akreditaciju propisuje akreditaciju koja vredi godinu dana. Videti čl. 28.1.
24
bilo koje akreditovane visokoškolske ustanove, međutim, ne postoje naznake u pogledu
posledica za nepoštovanja preporuka koje su date tokom takvih inspekcija. UPUTSTVO ZA
AKREDITACIJU čl. 29.1.
MONT takođe može uvećati svoja izvršna ovlašćenja kroz odredbu koja omogućuje da se
razmotri KAA primedba ili preporuka prilikom dodele sredstava javnim ili privatnim visokoškolskim
ustanovama i da odredi uslove javnim i privatnim univerzitetima za dobijanje vladinih finansijskih
sredstava. ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU §§ 4.4 (e), 17.4, 18.1, 23.3, 23.5; Vidi takođe STATUT
PU čl. 208.1.
Uprkos zahtevima za ovom informacijom, KAA nije dao Timu za procenu informacije o
sprovođenju propratnih aktivnosti i godišnjeg izveštavanja od strane akreditovanih visokoškolskih
ustanova ili bilo koje mere koje su preduzeli MONT ili KAA. Dakle, nejasno je kako izgleda ovaj
deo procesa akreditacije u praksi. Nije bilo prijavljenih slučajeva da akreditovani pravni fakulteti
nisu primenili preporuke MONT-a koje se odnose maksimalan broj studenata koji se mogu
upisati, programe koji se mogu ponuditi ili izveštaje o primljenim studentima od strane
visokoškolskih ustanova koje rade bez dozvole i / ili akreditacije. Stoga, nema primera izrečenih
kazni ili drugih preduzetih disciplinskih mera. U isto vreme, svi ispitanici koje je ispitao tim za
procenu na javnim i privatnim pravnim fakultetima izgleda da su bili informisani odnosno vrlo
upoznati o važećim propisima i da su ozbiljno preuzeli obavezu da poštuju pravila, naloge i
smernice MONT-a.
25
II.
Propisi i uslovi prijema
Faktor 5: Prijemni ispit i/ili ostali standardi upisa
Prijem u institucije koje pružaju pravno obrazovanje zasniva se prolasku pravičnog,
rigoroznog i transparentnog prijemnog ispita ili sličnih skupova jedinstvenih standarda
upisa koji su pripremljeni da osiguraju da studentsko telo ima akademski potencijal da
završi studije i efikasno se bavi pravno strukom odnosno advokaturom.
Zaključak
Korelacija: Neutralno
Trend: ↔
Prijem na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini zasniva se na pravičnom i transparentnom
procesu. Međutim, previše je studenata primljeno zbog toga što je MONT utvrdio obim upisanih
grupa ne pridržavajući se preporuka Pravnog fakulteta o broju studenata koji mogu da se upišu.
Univerzitet u Mitrovici takođe izgleda da ima pravičan i transparentan proces prijema studenata.
Standardi upisa na privatnim pravnim fakultetima ostaju nejasni i izgleda da ne postoje utvrđeni
konkurentni kriterijumi upisa.
Analiza/ obrazloženje:
Prijem na dodiplomske odnosno osnovne akademske studije u javnim visokoškolskim
obrazovnim ustanovama je konkurentan i zasniva se na zaslugama. ZAKON O VISOKOM
OBRAZOVANJU § 27.1. Javni univerziteti mogu da odrede svoje vlastite propise za prijem
studenata, uključujući dodatne uslove za upis koje treba da dozvoli MONT. Id. §§ 7.2 (c), 27.2;
Vidi takođe STATUT UP čl. 11.3. Ne postoji jedan odnosno jedinstveni nacionalni prijemni
odnosno kvalifikacioni ispit za upis na univerzitete ili pravne fakultete. Kao rezultat toga, svaka
visokoškolska ustanova koja pruža pravno obrazovanje ima malo drugačiji proces i mnogi
organizuje svoje vlastite prijemne ispite.
Za upis na dodiplomske studije odnosno studije prvog ciklusa potrebno je najmanje 12 godina
osnovnog i srednjoškolskog obrazovanja i uspešno polaganje maturskog ispita. ZAKON O
Pravni fakultet Univerziteta u
VISOKOM OBRAZOVANJU § 2.3; Vidi takođe STATUT UP čl. 116.
Prištini (uključujući i dva nova univerzitetska kompleksa u Peći i Gnjilanu) upisuje studente na
osnovu kombinacije uspeha iz srednje škole, ostvarenog uspeha na maturi (nacionalni ispit za
sve maturante srednjih škola) i ostvarenih rezultata na prijemnom ispitu koji je sačinio Pravni
fakultet. STATUT UP čl. 116. Prijemni ispit je ispit sa višestrukim izborom ponuđenih odgovora
koji se sačinila komisija pri Pravnom fakultetu i organizuje se dvaput godišnje u junu i
septembru. Sačinjen je kako bi testirao svršene srednjoškolce odnosno buduće studente i nivo
znanja iz tri predmeta po samostalnom izboru fakulteta. U prošlosti, ovi predmeti su bili Albanski
jezik, osnove teorija prava, filozofija i sociologija. Za ispite koji su organizovani u junu 2010,
filozofija i sociologija su zamenjeni sa osnovama ustavnog prava. Komisija fakulteta koja
sačinjava ispit je takođe odgovorna za ocenjivanje testova. Ocenjivanje je anonimno, ali se
sprovodi ručno (skeniranje listova se ne koristi). Potencijalni studenti plaćaju naknadu od 10
EUR za polaganje ispita. Ova naknada pokriva troškove organizovanja testiranja uključujući i
plaćanje fakultetu za ocenjivanje ispita.
Kandidati mogu najviše da ostvare 100 bodova na prijemnom konkursu, uključujući i do 20
bodova na osnovu prosečne ocene u srednjoj školi, do 50 bodova na osnovu ostvarenog
26
14
uspeha na maturskom ispitu i do 30 bodova na prijemnom ispitu Pravnog fakulteta. Najmanje
30% od ukupnih bodova kandidat mora da osvoji na prijemnom ispitu, kako bi ga se kandidat
kvalifikovao za upis. Kandidati iz određenih povlašćenih kategorija dobijaju 10 dodatnih odnosno
bonus bodova na svoj ukupni ostvareni rezultat. Pogledajte Faktor 7 u nastavku. Svi kandidati
se nakon toga rangiraju na osnovu ukupno ostvarenog rezultata. Ako nekoliko kandidata ima isti
ostvareni rezultat odnosno bodova, prednost se daje onom kandidatu koji ima najviši prosek
ocena iz srednje škole, a onda sa najviše bodova ostvarenim na prijemnom ispitu. Ako nekoliko
kandidata i dalje ima identičan rezultata u tom slučaju fakultet formira posebnu komisija koja vrši
upis kandidata koji su najviše kvalifikovani. Konačne rang liste kandidata se objavljuju javno (s
imenima i ostvarenim rezultatima potencijalnih studenata) u roku od sedam dana od dana
polaganja ispita. Studenti mogu uložiti žalbu na rezultate Fakultetskom savetu na isti dan kada
su rang liste objavljene, a savet mora da odluči uloženoj već narednog dana. Pravni fakultet
nakon toga dostavlja svoju preporuku Senatu Univerziteta u Prištini o broju studenata koji bi
trebali da budu primljeni. STATUT UP čl. 118. Broj primljenih studenata " zasniva se na
celokupnom broju studenata koji treba da se školuju o državnom trošku koji je predvideo
[MONT]." Pravni fakultet takođe mora da pošalje rang liste kandidata koji su se upisali na studije
rektoratu univerziteta. Redoviti studenti plaćaju naknadu za upis u iznosu od EUR 50 (USD
62,5) po semestru, dok oni koji su upisani vanredno plaćaju školarinu u iznosu od EUR 250
(312,5 USD) po semestru. Počevši od druge godine, studenti sa minimalnim prosekom na
studijama od 9,0 imaju pravo da dobiju javne stipendije na osnovu ostvarenog uspeha u iznosu
od EUR 900 (1125 USD) godišnje.
U junu i septembru 2010. ukupno je 5,800 kandidata polagalo prijemni ispit koji je organizovao
Pravni fakultet. Pravni fakultet je preporučio da se za ovu akademsku godinu upiše 400 redovnih
studenata i 500 vanrednih studenata. MONT je umesto toga odlučio da upiše 1,866 studenata
15
( što je za 966 više od preporuke Pravnog fakulteta). Ovo je uključivalo i 78 studenata koji se
primljeni pod „posebnim listama“ koje određuju povlašćeni upis za studente na osnovu
memoranduma sa posleratnim udruženjima. Pogledajte Faktor 7 ispod za više detalja o posebnim
merama upisa. Ovo predstavlja značajno povećanje u odnosu na 1197 novih LL.B. studenata
koji su upisani u akademskoj 2007-2008. i 1.269 studenata koje je upisano u akademskoj 20082009. Za akademsku 2010-2011. godinu, MONT je odredio da Pravni fakultet treba da upiše
3000 studenata (2.600 redovnih i 400 vanrednih), s 1500 učenika (1300 redovnih i 200
vanrednih) koji treba da se upišu na Prištinski univerzitetski kompleks i 750 studenata (uključujući
i 100 vanrednih) koji treba da budu upisani na dva nova univerzitetska kompleksa u Peći i
Gnjilanu.
Ovi dodatni studenti predstavljaju opterećenje već ograničenim resursima Pravnog fakulteta u
pogledu kako dostupnosti akademskog osoblja tako i prostora. Pravni fakultet je uveliko svestan
ovog problema. Pogledajte UNIVERZITET U PRIŠTINI, PRAVNI FAKULTET, IZVEŠTAJ SAMOEVALUACIJE na
8 (nov. 2009). Odluka o broju studenata koji treba da budu primljeni očigledno nije povezana sa
raspoloživim resursima, već je povezana s pritiskom koji je stvorio veliki broj maturanata srednje
škole i potražnja za visokim obrazovanjem. Tokom akademske 2009-2010. u zemlji je bilo 96.172
učenika u srednjim školama, od kojih će svi uskoro imati pravo da uđu u sistem visokog
obrazovanja. Osim toga, 26,274 od 28,141 učenika položilo je maturu u 2009. god. što im je
omogućilo da se dalje školuju. Izgleda da postoji saglasnost da zbog toga što ekonomija ne
može da osigura radna mesta za ove mlade ljude, da bi ustanove visokog obrazovanja trebalo da
budu kao „sigurnosni ventil". MONT je odlučio da je povećanje kvota za upis poželjno zbog
uskraćivanja visokog obrazovanja hiljadama mladih ljudi, posebno imajući u vidu činjenicu da je u
sadašnjem trenutku, samo 23% populacije starosne dobi od 18 do 24 pohađa visoko obrazovanje
(najniži procenat u Evropi). Jedna komponenta trenutne kosovske strategije visokog obrazovanja
14
Kandidati izvan Kosova i drugi su polagali maturski ispit mogu dobiti do 20 bodova na osnovu
ostvarenog rezultata iz srednje škole i do 80 bodova prilikom polaganja prijemnog na Pravnom
fakultetu.
15
Prema podacima koje je pružio Pravni fakultet, u skladu sa odlukom MONT-a ukupno je
primljeno 2.300 studenata, međutim, samo njih 1.866 se upisalo na studijske programe.
27
je da se poveća broj upisanih u visokom obrazovanju za najmanje 25% od 18 do 25 godine
starosti do 2015. STRATEGIJA RAZVOJA VISOKOG OBRAZOVANJA NA KOSOVU (2005-2015) na 8
(2004). Odluka MONT-a je izgleda donesena s puno razumevanja da ovakav način stvara manje
idealno obrazovno okruženje, ali da u kratkom roku predstavlja najbolju opciju za Kosovo u celini.
Sveukupno, proces upisa na Pravnom fakultetu izgleda da je povezan sa pravičnim i
transparentnim standardima uključujući i prijemni ispit. Međutim, standardi upisa nisu visoko
selektivni, s obzirom na veliki broj upisanih studenata. Ovo može doprineti nižim stopama
diplomiranja (vidi Faktor 13 u nastavku) jer su upisani manje kvalifikovaniji studenti. Takođe,
postoji opšta percepcija da su studenti koji imaju porodične ili druge veze upisani bez potrebnih
kriterijuma za upis. Ove priznanja nisu prijavljena kao rezultat toga da budući studenti i njihove
porodice direktno plaćaju novac, nego zbog favorizovanja i „insajderskog“ statusa.
Upis na diplomske master studije ili studije drugog ciklusa na Pravnom fakultetu Univerziteta u
Prištini zahtevaju završetak dodiplomskih pravnih studija i minimalnu prosečnu ocenu 7,50. Ako
je broj prijavljenih manji od broja raspoloživih mesta, kandidati s nižim prosekom mogu se
smatrati potencijalnim kandidatima, međutim takvi kandidati moraju da polože prijemni ispit koji
se sastoji do tri predmeta po izboru Pravnog fakulteta. Kandidati imaju tri radna dana nakon
objavljivanja rezultata da podnesu žalbu na rezultat posebnoj petočlanoj komisiji koja u svom
sastavu ima prorektora za akademska pitanja i ostale članove koje imenuje rektor. Studenti
upisani na diplomski master studijski program plaćaju školarinu u iznosu od 300 evra po
semestru. Na Pravnom fakultetu u akademskoj 2010-201. godini upisano je 400 studenata
(uključujući i 50 studenata na LL.M. program koji finansira WUS-Austrija). Studenti koji su upisani
na studije koje finansira WUS Austrija moraju da imaju završene četvorogodišnje dodiplomske
studije i moraju da govore engleski jezik. To je blago smanjenje više od 557 novih studenata koji
su upisani u akademskoj 2009-2010. i 542 studenta koji su upisani u akademskoj 2008-2009.
godini.
Novo akreditovani Univerzitet u Prizrenu upisao je studente u akademskoj 2010-2011. na osnovu
kombinacije ostvarenog proseka u srednjoj školi i rezultata na maturskom ispitu. Nisu
organizovani posebni prijemni ispiti međutim, kandidati su dobili dodatne ili bonus bodove ukoliko
su polagali testove „ iz prioritetnih predmeta“ (sociologije, istorije i građanskog vaspitanja za
Pravni fakultet), kao deo njihove mature. Rangiranje kandidata se obavlja dodavanjem ukupne
ocene dobijene na maturskom ispitu, ocene dobijene na osnovu prioritetnih tematskih oblasti koji
se množe sa koeficijentom 0,5, i prosečnom ocenom ostvarenog uspeha u srednjoj školi.
Konačni rezultati su objavljeni na veb stranici univerziteta i kandidati imaju pet dana da podnesu
žalbu Dekanatu. U akademskoj 2010-2011. godini je primljeno 300 studenata na dodiplomskim
odnosno osnovnim akademski pravnim studijama ili studijama prvog ciklusa. Svi novi studenti
oslobođeni su plaćanja školarine na prvoj akademskoj godini.
Proces upisa na Univerzitet u Mitrovici je sličan procesu koji se koristi na Pravnom fakultetu
Univerziteta u Prištini. Ključna razlika je u tome što se prijemni ispit organizuje na srpskom jeziku.
Pravni fakultet Univerziteta u Mitrovici je u akademskoj 2009-2010. godini upisao 175 studenata,
u poređenju sa 60 studenata koji su upisani u 2008, a ukupno 142 novih studenata na
dodiplomskim odnosno osnovnim akademskim pravnim studijama je primljeno u akademskoj
2010-2011. godini. Od ovog broja, 75 studenata prima javne stipendije, dok preostali studenti
plaćaju godišnju školarinu u iznosu od EUR 500 (USD 625). Pravni fakultet odlučuje koji studenti
primaju stipendije na osnovu ocena iz srednje škole i ostvarenih rezultata na prijemnom ispitu.
Studenti iz južne Srbije se navodno prijavljuju na Pravni fakultet u Mitrovici zbog toga što je manja
konkurencija za prijemni i stipendije u odnosu na ostale pravne fakultete u Republici Srbiji
posebno u Beogradu.
Na privatnim fakultetima, procedura prijema je daleko manje formalnija. MONT je ograničio broj
studenata koji mogu da se upišu na privatnim pravnim fakultetima tokom akademske 2009-2010.
Iako tim za procenu nije bio u mogućnosti da dobije službene informacije u vezi sa ograničenim
brojem studenata za 2009-2010. za pojedine univerzitete (uprkos ponovljenim zahtevima),
28
ispitanici iz privatnih pravnih fakulteta sa kojima je razgovora tim za procenu su naveli da ove
granice se kreće u rasponu od 100 do 150 studenata. Studenti se obično primaju isključivo na
osnovu nacionalnog maturskog ispita, osim ako broj prijavljenih ne prevazilazi broj raspoloživih
studentskih mesta. Neki privatni pravni fakulteti su pripremili svoje prijemne ispite, međutim oni se
ne primenjuju ravnomerno, a postupak za njihovo pripremanje i ocenjivanje izgleda da je daleko
manje formalizovan. Najmanje jedan privatni pravni fakultet je organizovao prijemni ispit po prvi
put u 2009, naizgled u pokušaju da brzo pokuša da se izbori sa većim brojem prijavljenih
kandidata od broja raspoloživih mesta, ostavljajući utisak da je ustanova prethodno upisala sve
kandidate. Studenti na privatnim pravnim fakultetima plaćaju godišnju školarinu u rasponu od
EUR 1.000 do EUR 1.600.
Faktor 6: Nediskriminacijski upis
Upis na ustanove koje pružaju pravno obrazovanje se ne odbija na osnovu pripadnosti
rasi, polu, seksualnoj orijentaciji, boji kože, vere, političkog ili drugog mišljenja,
nacionalnog ili socijalnog porekla, pripadnosti nacionalnoj manjini, imovinskom stanju,
rođenju, jezik, ili fizičkom invaliditetu.
Zaključak
Korelacija: Neutralno
Trend: ↔
Zakon zabranjuje diskriminaciju u procesu upisa na pravnim fakultetima i nema dokaza o
otvorenoj diskriminaciji u postupku upisa na javnim ili privatnim visokoškolskim ustanovama.
Međutim, de facto segregacija u visokom obrazovanju se nastavlja, sa etničkim Albancima koji
pohađaju Pravni fakultet Univerziteta u Prištini ili jedan od privatnih pravnih fakulteta, dok etnički
Srbi pohađaju Univerzitet u Mitrovici. Jezik nastave po svemu sudeći predstavlja ključni faktor koji
određuje studenti prava koje ustanove će se prijaviti za upis, pošto etnički Srbi imaju tendenciju
da ne znaju dovoljno dobro albanski jezik da studiraju pravo na tom jeziku a etnički Albanci ne
znaju dovoljno dobro srpski jezik da studiraju pravo na tom jeziku.
Analiza/ obrazloženje:
Ustav Kosova garantuje jednakost „svih pojedinaca pred zakonom." USTAV REPUBLIKE KOSOVO
čl. 3(2) [U daljem tekstu USTAV.]. Diskriminacija „na osnovu rase, boje kože, pola, jezika, vere,
političkog ili drugog mišljenja, nacionalnog ili društvenog porekla, imovinskog, ekonomskog i
socijalnog stanja, seksualne orijentacije, rođenja, invalidnosti ili nekog drugog ličnog statusa“ je
izričito zabranjena. Id. čl. 24(2). Svako ima zagarantovane jednake mogućnosti na obrazovanje.
Id. čl. 47(2). Kosovsko zakonodavstvo posebno zabranjuje direktnu ili indirektnu diskriminaciju u
visokom obrazovanju na osnovu pola, rase, etničke pripadnosti, seksualne orijentacije, fizičkih ili
drugih invaliditeta, bračnog statusa, boje kože, jezika, religije, političkog ili drugog mišljenja,
nacionalnog, etničkog ili socijalnog porekla, povezanošću s nekom nacionalnom zajednicom,
imovinom, rođenjem ili drugim statusom. ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU § 3.1. Takođe nema
starosne granice za upis u visokoškolske ustanove ili prilikom dodeljivanja stečenih zvanja
odnosno kvalifikacija. Id. § 3.2. Univerzitet u Prištini se posebno „zalaže za jednake mogućnosti“
za sve i zabranjuje diskriminaciju po istoj osnovi u skladu sa Zakonu o visokom obrazovanju.
STATUT UP čl. 6. Međutim, kao što je objašnjeno u nastavku u Faktoru 7, univerzitet ima posebnu
odredbu za rodnu ravnopravnost koja daje ženama povlašćeni položaj. Id. čl. 7.
Opšta percepcija je da nema diskriminacije pri upisu na Pravni fakultet Univerziteta u Prištini. U
akademskoj 2009-2010. na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini je ukupno upisano 4,438
studenata na dodiplomskim odnosno osnovnim akademskim studijama prava. Od tog broja, njih
2,482 (ili 55.93%) su žene, a 1,956 (44.07%) su muškarci. Od 963 studenata upisanih na
29
diplomske master studije prava, samo 363 (37,69%) su žene. Sledeća tabela predstavlja rezime
podatka o rodnoj pripadnosti studenata koji su godišnje upisani na Pravnom fakultetu.
RODNI SASTAV NA PRAVNOM FAKULTETU UNIVERZITETA U PRIŠTINI, 2007-2009.
Akademska
godina
2007-2008
2008-2009
2009-2010
Broj novoprimljenih studenata
Muškarci
Žene
% Žena
657
540
46.19
621
648
51.06
1,004
862
45.11
16
Ukupno upisanih studenata
Muškarci
Žene
% Žena
2,561
2,043
44.37
1,799
1,730
49.02
1,956
2,482
55.93
RODNI SASTAV NA DIPLOMSKIM MASTER STUDIJAMA UNIVERZITETA U PRIŠTINI
2007-2009.
Akademska godina
2007-2008
2008-2009
2009-2010
Ukupan broj studenata
557
880
963
Žene Studenti
170
292
363
% Žena
30.52
33.18
37.69
Kao što je to objašnjeno u Faktoru 13 ispod, procenat diplomiranih koji su žene je značajno niži
od ukupnog procenta žena studenata. Žene su zastupljene nešto manje od 38% kod
diplomiranih studenata u 2008, a taj procenat je samo povećan na 42% u 2010.
Postoje trenutno dva slepa studenta na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini. Ovi studenti se
ocenjuju usmeno i inače nemaju nikakve druge pogodnosti. U vreme pisanja analize koju je
vodio tim za procenu nije bilo drugih studenata s invaliditetom upisanih na Pravnom fakultetu.
Takođe ima 29 studenata iz etničkih manjina, uključujući iz zajednice Turaka, Goranaca i
Bošnjaka i albanskih studenata iz Bosne, Makedonije, Crne Gore i Albanije. Osim toga, 30 novih
dodiplomskih studenata prava iz etničkih manjina su bili primljeni u akademskoj 2010-2011.
godini, uključujući i dva Bošnjaka, sedam Turaka (uključujući i šest u univerzitetskom kompleksu
u Gnjilana), a 21 etničkih Albanaca van Kosova (uključujući 11 u univerzitetskom kompleksu u
Gnjilanu). Nema podataka da su u univerzitetskom kompleksu u Peći upisani studenti iz
manjinskih zajednica.
ETNIČKE MANJINE NA PRAVNOM FAKULTETU UNIVERZITETA U PRIŠTINI 2007-2010.
Akademska
godina
2007-2008
2008-2009
2009-2010
Ukupan broj
studenata
4,604
3,529
4,438
Bošnjaci
Turci
Ostali
3
12
6
7
4
9
6
0
14
Ukupan broj
manjina
16
16
29
Nema studenata srpske nacionalnosti jer navodno „niko se nije prijavio." Jedan od mogućih
prepreka koja sprečava kandidate srpske nacionalnosti da se prijave za upis na Univerzitet u
Prištini je poznavanje jezika kao preduslov. Nacionalni maturski ispit se nudi na albanskom,
srpskom, turskom i engleskom jeziku, a Pravni fakultet omogućava studentima da polažu ispite
na drugim jezicima. Međutim, svi predmeti se održavaju na albanskom jeziku, a ne postoje
odredbe koje omogućuju studentima da pri prijavljivanju na Pravni fakultet ne polažu deo
prijemnog ispita koji se odnosi na albanski jezik. To verovatno znači da se studenti koji ne znaju
albanski jezik neće ni prijaviti.
Cifre o upisu raščlanjene po polu i po etničkoj pripadnosti za akademsku godinu 2010-2011.
godinu nisu bile dostupne u vreme kada je ovaj izveštaj poslat na štampanje.
16
30
Slično tome, navodno ne postoje studenti etnički Albanci koji su upisani na Pravni fakultet
Univerziteta u Mitrovici. Prema navodima, „nijedan student Albanac“nije se prijavio za upis. Svi
studijski programi na Univerzitetu u Mitrovici se nude na srpskom jeziku i izgleda da studenti ne
mogu da polažu ispite na drugim jezicima osim srpskog. Studentsko telo Pravnog fakulteta
Univerziteta u Mitrovici obuhvata studente srpske nacionalnosti s Kosova i južne Srbija, kao i
etničke manjine iz južne Srbija, uključujući i Rome. Tu su takođe i ostali nealbanski muslimani.
Tačne brojke nisu poznate, ali jedan ispitanik je procenio da približno 20-30% studenata nisu
srpske nacionalnosti.
Privatni pravni fakulteti navodno primaju pripadnike etničkih manjina, iako tačne brojke nisu
poznate. Svi akreditovani privatni pravni fakulteti se nalaze u većinskim albanskim područjima, a
navodno nemaju nijednog studenta iz srpske etničke zajednice. Privatne visokoškolske ustanove
ne zahtevaju podjednako od studenata da polažu prijemni ispit, tako da albanski jezik kao uslov
na prvi pogled ne bi trebalo da predstavlja prepreku. Kao što je pomenuto u Faktoru 5, MONT je
ograničio broj studenata koji mogu da se upišu na tim privatnim pravnim fakultetima u
akademskoj 2009-2010. godini tako da je nejasno kakav uticaj imaju, ako ga imaju, ova
ograničenja na broj žena i pripadnike etničkih manjina da se upišu u ove visokoobrazovane
ustanove.
Faktor 7: Posebne mere upisa
Posebne mere upisa kako bi se povećala zastupljenost članova u nepovoljnom položaju se
primenjuju na odgovarajući način tamo gde je to potrebno kako bi se dalje unapredio
željeni cilj društva ili ustanova koje pružaju pravno obrazovanje.
Zaključak
Korelacija: Pozitivno
Trend: ↔
Pravni fakultet Univerziteta u Prištini primenjuje posebne mere upisa za povećanje zastupljenosti
grupa koje nisu zastupljene i grupa u nepovoljnom položaju, uključujući i etničkih manjine, žene i
ratne veterane i njihove porodice. Ove mere, međutim, nisu bili uspešne u privlačenju studenata
srpske nacionalnosti da sa prijave za upis. Privatni pravni fakulteti nemaju usvojene nikakve
posebne mere upisa i nijedan od javnih ili privatnih pravnih fakulteta nema proaktivna nastojanja
da privuku i podstaknu veći broj etničkih manjina ili žena da se školuju na pravnim školama
odnosno fakultetima.
Analiza/ obrazloženje:
Kao što je navedeno u Faktorima 5 i 6, Zakon o visokom obrazovanju i Statut UP izričito
zabranjuju diskriminaciju u visokom obrazovanju, uključujući tokom procesa prijema odnosno
upisa. Univerzitet u Prištini prihvata prijave na konkurentnoj osnovi, na osnovu ocena iz srednjih
škola, ostvarenog rezultata na maturskom ispitu i ostvarenih rezultata na prijemnom ispitu
Pravnog fakulteta. U isto vreme, Senat Univerziteta u Prištini je ovlastio posebnu procedura
prijema za pojedine etničke manjinske grupe uključujući etničke Srbe, Rome, Bošnjake i Turke,
kao i za etničke Albance iz Crne Gore, Srbije i Albanije. Kandidati iz svake od ovih kategorija se
posebno broje i rangiraju, a svi kandidati se primaju do određenog broja ( kandidati iz ovih
kategorija ne mogu biti primljeni izvan propisanih MONT kvota). Studenti koje se primaju na
osnovu ovih kategorija moraju se upisati na univerzitet kao redovni studenti. U praksi, broj
kandidata u ovoj grupi ne prelazi ukupan broj namenjen za poseban upis, tako da svi kandidati
koji spadaju u ove kategorije se automatski upisuju. Do akademske 2009-2010. god. bilo je
ukupno 29 studenata na dodiplomskim odnosno osnovnim akademskim pravnim studijama iz ovih
kategorija, uključujući studente iz turske, goranske i bošnjačke zajednice kao i albanskih
31
studenata iz Makedonije, Crne Gore i Albanije. Za akademsku 2010-2011. god. određene kvote
MONT-a za Pravni fakultet su bili osmoro Bošnjaka, sedmoro Roma, Aškalija i Egipćana, šestoro
Turaka i 35 Albanaca izvan Kosova. Ukupno je 30 novih studenata na dodiplomskim odnosno
osnovnim akademskim pravnim studijama primljeno u skladu s ovim kvotama, uključujući i dvoje
Bošnjaka, sedmoro Turaka (uključujući i šestoro u univerzitetskom kompleksu u Gnjilanu), a 21
studenata albanske nacionalnosti van Kosova (uključujući 11 u univerzitetskom kompleksu u
Gnjilanu). Navodno nema studenata iz manjinskih zajednica koji su primljeni u univerzitetskom
kompleksu u Peći. Nema studenata srpske nacionalnosti na Univerzitetu u Prištini, ili kako je
izvešteno na bilo kom od privatnih pravnih fakulteta odnosno visokih škola. Izgleda da nema
očiglednih aktivnosti da se privole pripadnici manjinskih grupa.
Univerzitet u Prištini ističe svoju podršku za rodnu ravnopravnost i izjavljena politika je da se da
prednost ženskim kandidatima u slučajevima gde muški i ženski kandidati imaju isti ocene ili
preporuke (na primer, jednak rezultat na prijemnom ispitu). Pogledajte STATUT UP čl. 7. Ispitanici
ističu i smatraju da se ova odredba ne primenjuje u praksi i da rodna pitanja ne utiču na odluke o
prijemu odnosno upisu kandidata.
Rektor Univerziteta u Prištini takođe ovlašćuje upis studenata koji se nalaze na „posebnim
listama“, koje se sastavljaju u skladu s Memorandumom o razumevanju koji je potpisan sa
posleratnim udruženjima i obezbeđuju posebne mere upisa za albansku decu branitelja i ratnih
veterana. Uvrštavanje na ove liste nosi sa sobom dodatnih 10 bodova na ukupan rezultat
ostvaren tokom prijemnog ispita na Univerzitet. Ukupno 78 studenata je primljeno na Pravni
fakultet u skladu sa potpisanim memorandumom u akademskoj 2009-2010. Nijedan student u
skladu sa ovim listama nije primljen u akademskoj 2008 -2009. godini, a 59 studenta su bili
upisani u akademskoj 2007-2008. god.
Izgleda da nema nekog značajnijeg otpor na Pravnom fakultet Univerziteta u Prištini o ideji za
posebnu proceduru prijema za pripadnike etničkih manjina ili drugih zapostavljenih grupa. Ipak,
broj identifikovanih pripadnika manjinskih grupa i dalje je mali u odnosu na veličinu studentskog
tela. Za to mogu da postoje mnogi razlozi, kao što je činjenica da samo mali broj mladih iz tih
grupa nastavljaju svoje školovanje ili završe srednju školu i nastave visokoškolsko obrazovanje,
odnosno činjenica da se studije na Univerzitetu u Prištini odvijaju na albanskom jeziku. Međutim,
jasno je da diskriminacija u procesu prijema nije među razlozima.
Sve privatne visokoškolske ustanove koje je posetio tim za procenu nemaju napismena pravila
odnosno propise o posebnim merama prijema nezastupljenih grupa, iako sve ove ustanove tvrde
da ne diskriminišu i da podstiču odnosno ohrabruju svačiju prijavu. Kao što je već pomenuto u
gore navedenom Faktoru 6, neki studenti iz grupa u nepovoljnom položaju i nezatupljenim
grupama upisuju se na privatne univerzitete.
Tim za procenu nije dobio službene podatke o zastupljenosti manjina ili studenata sa posebnim
potrebama na Univerzitetu u Mitrovici ili o bilo kojim drugim posebnim merama koje imaju za cilj
da se dopre do takvih studenata.
32
III.
Kurikulum i metodika nastave
Faktor 8: Sveobuhvatni kurikulum
Institucije koje pružaju pravno obrazovanje imaju kurikulum koji je sveobuhvatan i koji
sadrži nedavne novine u nacionalnom, komparativnom i međunarodnom pravu kako bi se
studentima pružila znanja i veštine potrebne za delotvorno i odgovorno bavljenje pravnom
praksom.
Zaključak
Korelacija: Neutralno
Trend: ↔
U skladu sa zakonom i praksom akademski kurikulum na pravnim fakultetima na Kosovu je u
skladu s Bolonjskom deklaracijom, uključujući korišćenje ETCS bodova. Pravni fakultet
Univerziteta u Prištini ima sveobuhvatan kurikulum koji uključuje odgovarajući broj predmeta iz
nacionalnog, komparativnog i međunarodnog prava. Velika većina predmeta ostaju u velikoj meri
teoretski, s nekoliko praktičnih kurseva koji su dostupni ograničenom broju studenata. Privatni
pravni fakulteti primenjuju kurikulum iste strukture kao i Univerzitet u Prištini, ali sa čak još manje
predmeta sa praktičnim veštinama. Nijedan od pravnih fakulteta ne podučava osnovne
akademske veštine koje možda nedostaju novim studentima zbog lošeg osnovnog i srednjeg
obrazovanja. Univerzitet u Mitrovici radi u skladu sa srpskim kurikulom i stoga ne priprema na
odgovarajući način studente prava da se pravnom strukom bave na Kosovu.
Analiza/ obrazloženje:
Po zakonu, pružaoci visokog obrazovanja na Kosovu imaju široku autonomiju u pitanjima koja se
odnose na organizaciju akademskog procesa, što uključuje i njihove neposredne odgovornosti
za samostalni razvoj i realizaciju programa i izboru predmeta koji će se podučavati, kroz pravila
koja su transparentna, pravična i lako dostupna studentima. ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU §§
7.2 (d)- (e), 12,5; Vidi takođe STATUT UP čl. 11.4-11.5, 12.9. Ne postoji jedinstveni format
odnosno model nastavnog plana i programa koji je usvojio MONT, međutim, kao deo kosovskih
nastojanja u oblasti obrazovne integracije, MONT je izdao propis o pripremanju kurikuluma koji
zahteva da svi pružaoci visokog obrazovanja rade u skladu s Bolonjskom deklaracijom,
uključujući i korišćenje ESPB bodova. Pogledajte generalno MONT IZJAVA O POLITICI MONT-A ZA
RAZVOJ KURIKULUMA U VISOKOM OBRAZOVANJU NA KOSOVU, MONT PROGRAMI ZA INTEGRACIJU U
EVROPSKI PROSTOR VISOKOG OBRAZOVANJA (1. oktobar 2007.) MONT preispituje osnovni
kurikulum kao deo procesa licenciranja. ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU §10.4 (e). Na
Univerzitetu u Prištini, Senat Univerziteta je zadužen za odobravanje nastavnog plana i
programa posebnih akademskih jedinica. STATUT UP čl. 48.1 (d), 49.6, 103.2. Svaki fakultet je
takođe odgovoran za izradu predloga Senatu o akademskim pitanjima uključujući sadržaj
studijskih programa, detaljan nastavni plan i program, vrednost ESPB boda i o promenama u
kurikulumu. Id. čl. 67.1, 77.3, 100.2, 103.1.
U skladu s Bolonjskom deklaracijom, Univerzitet u Prištini nudi studijske programa iz tri ciklusa:
dodiplomske ili osnovne akademske studije (prvi ciklus), diplomske master studije (studije drugog
ciklusa) i doktorske studije ( studije trećeg ciklusa). U akademskoj 2001-2002. god. Univerzitet je
usvojio program studija 3 + 2 +3 (tri godine za sticanje zvanja bačelor, dve za sticanje zvanja
master i tri za sticanje zvanja doktora) i započeo primenu ESPB bodova pod kojim jedan kredit
predstavlja 25-30 radnih sati ili godišnje opterećenje studenta u rasponu od 1,500 do 1,800 sati.
U septembru 2007, rektorat Univerziteta doneo je odluku da se preispita kurikulum Pravnog
fakulteta i usvojen je program studijskih ciklusa 4 +1 + 3. Svi studenti koji su upisani na
dodiplomskim ili osnovnim akademskim studijama u akademskoj 2007-2008. dobiće diplomu i
stečeno zvanje nakon sticanja 240 ESPB bodova tokom četiri godine. Studenti na diplomskim
master studijama moraju da imaju završene dodiplomske odnosno osnovne akademske pravne
studije i da ostvare dodatnih 60 ESPB bodova tokom perioda od jedne godine. Za doktorske
33
studije treba nakon završenog drugog ciklusa odnosno diplomskih master studija i stečenih ESPB
bodova za drugi ciklus završiti još tri godine na kojima treba da se ostvari dodatnih 180 ESPB
bodova. Promena u kurikulumu je izvršena kao odgovor na potrebu da se lakše sprovedu i
uključe načela Bolonjske deklaracije u kurikulum, da se poboljša sadržaj i raznolikost obaveznih i
izbornih teoretskih predmeta posebno onih koji su relevantni za pravnu struku u EU i
racionalizaciji nastavnih programa za pojedine predmete. Međutim, revidirani kurikulum nije rešio
odnosno ponudio odgovor na potrebu za povećanjem broja predmeta koji se odnose na
praktične veštine, tako da kurikulum u velikoj meri i dalje ostaje uglavnom teoretski.
Studenti koji su započeli svoje pravno obrazovanje pre uvođenja nove strukture studija morali su
da steknu 180-210 ESPB bodova tokom tri godine da bi stekli zvanje pravnika; 90-120 ESPB
bodova tokom razdoblja od jedne i po do dve godine za diplomske master studije prava
odnosno zvanje diplomiranog pravnika i 180 ESPB bodova tokom naredne tri godine da bi
doktorirali. STATUT UP čl. 104.1, 105,106. Budući da mnogi studenti upisani po ovom prethodnom
17
3 +2 +3 ciklusu tek trebaju da diplomiraju i završe dve godine diplomske studije prava,
Univerzitet u Prištini trenutno ima studente koji studiraju po starom i novom bolonjskom načinu
studiranja. Prelazak na novi ciklus će biti završen onda kada svi studenti iz prethodnog ciklusa
budu diplomirali. Međutim, pošto su se ovi studenti upisali na Pravnom fakultetu najkasnije 2006.
njihov broj se svake godine smanjuje. Stoga, fokus Pravnog fakulteta i ove IRPO procene je
kurikulum u skladu s novim 4 +1 +3 programom.
Trenutni kurikulum osnovnih akademskih studija Pravnog fakulteta uključuje 25 obaveznih ESPB
bodova koji se protežu kroz četiri predmeta u svakom od sedam semestra. Uz to, tu su između
dva i šest izbornih predmeta koji se nude svakog semestra. Osim obaveznih predmeta,
studentima je dozvoljen jedan izborni predmet svakog semestra, za ukupno 30 ESPB bodova.
Prva godina se fokusira na osnovne predmete koji se bave teorijom, istorijom, sociologijom i
pravom, kao i na više opštih predmeta kao što su ekonomija, statistika, rimsko pravo i strane
jezike. Predmeti u drugoj i narednim godinama imaju tendenciju da budu oni predmeti koji se
obično izučavaju na diplomskim master studijama sa sve većom ponudom predmeta
međunarodnog prava od treće godine.
Obavezni predmeti kurikuluma Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini sadrži predmete krivičnog
prava i krivičnog postupka, građanskog prava i građanskog parničnog postupka, ustavno pravo,
politička ekonomija, upravni postupak, porodično pravo, nasledno pravo, zakon o obligacionim
odnosima, zakon o radu, privredno pravo, finansijsko pravo, sudsku istragu (kriminalistika),
kriminologija, penologija, javno međunarodno pravo, međunarodno privatno pravo, međunarodne
organizacije, prava EU i međunarodno humanitarno pravo. Predmet metodologije pravnog
pisanja je potreban u prvom semestru četvrte godine. Dodatno, postoji predmet pravno pisanje i
istraživanje koji je na početku nuđen u saradnji sa ABA ROLI kao predmet koji nije nosio bodove,
ali će ga sada Pravni fakultet nuditi samostalno kao izborni predmet u šestom semestru. Ovaj
predmet se usredsređuje više na izradu zakona i analize, nego na podučavanje osnova pravnog
pisanja i istraživačke veštine. Među izbornim predmetima koji se nude tokom čitave četiri godine
su i predmeti pravne etike, modela demokratije, informacione tehnologije, istorija albanske države
i prava, prava potrošača, ustavno pravo, masovne komunikacije, organizovani kriminal, terorizam,
arbitraža, zakon o socijalnom osiguranju, zakon o bankama, konkurentno pravo, hartije od
vrednosti i evropsko pravo, ekonomske analize prava, borba protiv terorizma, međunarodno
trgovačko pravo i međunarodno radno pravo. Postoje takođe i nekoliko izbornih predmeta vezano
za pravne klinike uključujući i pravne klinike u građanskom pravu, porodičnom i naslednom
pravu, krivičnom i poreskom (fiskalnom) pravu. Konačno, u osmom semestru, studenti su dužni
da uzmu obavezne predmete koji vrede 30 bodova u jednoj od sledećih predmetnih specijalnosti:
upravno i ustavno pravo (pozitivno ustavno pravo, upravno pravo, filozofije prava, socijalna
Trenutno nema studenata koji su upisani po novom LL.M. programa, prvi koji su počeli po
novom programu su upisani na osnovne akademske studije prava u 2007. Tako da diplomske
master studije će početi tek u akademskoj 2011-2012. Svi diplomirani studenti na Pravnom
fakultetu sada studiraju u okviru dvogodišnjih diplomskog akademskih – master studija.
17
34
prava); krivično pravo ( napredni krivični zakon i postupak, viktimologija, međunarodno krivično
pravo); građansko pravo ( zakon o nepokretnosti, vanparnični postupak i izvršenje presuda,
ugovora, pravo intelektualne svojine); međunarodno pravo (međunarodno privatno i konvencijsko
pravo, međunarodni odnosi i međunarodne organizacije, međunarodno humanitarno pravo,
diplomatsko i konzularno pravo); ili finansijsko pravo (međunarodne finansijske institucije,
međunarodno trgovačko pravo, budžetsko i poresko pravo, korporativno upravljanje).
Generalno, profesori i studenti prava gledaju na trenutni kurikulum koji nudi Pravni fakultet kao
sveobuhvatan i odgovarajući. Kurikulum nudi razuman broj predmeta u komparativnom i
međunarodnom pravu, uključujući i pravo EU i odgovarajuću širinu u domaćem pravu. Opšti
kurikulum izgleda sa obrađuje osnovne teme sa kojima može da se susretne svako iz pravne
struke kao i akademske potrebe - iako, kako je objašnjeno u nastavku u Faktoru 20, postoji
nedostatak ažuriranih materijala specifičnih za Kosovo, uključujući udžbenike za mnoge
predmete kurikulama. Neki ispitanici su bili takođe zabrinuti što uslov za specijalizaciju u osmom
semestru dovodi do toga da se student „suviše rano specijalizuje“ i gubi priliku da odsluša još
neke predmete opšteg znanja.
Mnogi ispitanici veruju da pravno obrazovanje na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini je
odgovarajuće za pripremanje u bavljenju advokaturom tih studenata koji akademski spadaju u
gornjih 10-20% svoje generacije studenata. Ipak, ispitanici su u više navrata izrazili zabrinutost
zbog nedostatka programa praktičnih veština i oko problema kako pripremiti većinu studenata da
se kasnije nastave baviti advokaturom. Neki od ispitanika koji su prigovori su bili zabrinuti da
studenti nisu podučavani da kritički razmišljaju, rešavaju probleme, za pravno istraživanje i
pisanje i veštine usmenog zastupanja. Dostupnost takvih predmeta koji su usmereni na praksu je
ograničena i ovi predmeti kao i svi ostali predmeti trenutno imaju upisne granice, dok ostali
predmeti, kao što je obavezan predmet metodologije pravnog pisanja ponuđen studentima krajem
akademskog školovanja. Zajedničko uzdržavanje među onima koji su izrazili stavove o
predmetima profesionalne veštine je da su izuzetno važni i da trebaju da budu na raspolaganju
svim studentima. Pogledajte Faktor 10 u nastavku za dodatne informacije o nastavi o praktičnim
veštinama. Štaviše, većina ispitanika koja je govorila o ovoj temi izgleda da je najviše zabrinuta
oko podučavanja osnovnih veština, uključujući i osnovne veštine čitanja i pisanja radije nego
napredne veštine pravnog istraživanja, pisanja i analitičkih veština. Mnogi koji su komentarisali su
se osvrnuli i na siromašno obrazovanje i istakli su da su mnogi studenti primljeni sa veoma
slabim predznanjem i da nisu naučili neke osnovne veštine pre početka svog pravnog
obrazovanja, a da Pravni fakultet ne podučava te osnovne veštine. Činjenica da učenicima
nedostaju osnovne veštine može biti jedno od objašnjenja za sve manji broj studenata koji
diplomira. Pogledajte Faktor 13 u nastavku.
Mnogi studenti se upisuju na Pravni fakultet bez poznavanja stranih jezika. Univerzitet u Prištini
zahteva časove stranih jezika u prvoj i drugoj godini (engleski jezik je najpopularniji izbor).
Međutim, studenti koji se upisuju bez jake osnove u poznavanju stranih jezika nisu u mogućnosti
da naprave značajan napredak, naročito što su kursevi prenatrpani i ne pružaju studentima
mogućnosti za praktičan deo i povratnu informaciju. Mnogi ispitanici su rekli da je poznavanje
stranih jezika važno za profesionalnu budućnost studenata, da im može pomoći pri zaposlenju
kao i omogućiti im studiranje van zemlje i pristup informacijama. Kao što je navedeno u dole
navedenom Faktoru 20, pravne knjige i resursi dostupni na albanskom jeziku su ograničeni.
Studenti koji ne mogu čitati na stranom jeziku na profesionalnom nivou imaju ograničene
mogućnosti da unaprede svoje znanje. Pored toga, nekoliko ispitanika je reklo da smatraju da je
poznavanje stranih jezika uslov za zaposlenje i da ne bi zaposlili studenta prava bez dobrog
poznavanja stranih jezika. Obrazovni programi za osnovno i srednje obrazovanje na Kosovu
unapređuju obuku stranih jezika. Buduća pokolenja studenata prava se možda neće suočiti sa
ovim izazovom pošto programi na nivou osnovnog i srednješkolskog obrazovanja na Kosovu
poboljšavaju njihovo poznavanje stranih jezika.
Univerzitet u Mitrovici takođe koristi ESPB bodove kako bi definisao studije. Posebna se pažnja
pridaje predmetu koji se zasniva na 60 ESPB boda (30 po semestru) koje odgovara prosečnom
35
ukupnom vremenu od 40 sati nedeljno za jednu akademsku godinu. Nastavni plan i program
sledi isti opšti obrazac kao i Univerzitet u Prištini, sa prvom godinom posvećenom opštim
predmetima kao što su uvod u pravo, sociologija, istorija države i prava (opšta i srpska), rimsko
pravo, ekonomija i strani jezik (konkretno engleski jezik). U drugoj godini predstavljeni su osnovni
pravni predmeti. Obavezni premeti obuhvataju one o krivičnom pravu i postupku, kriminologiju,
penologiju, ustavno pravo, uvod u građansko pravo, porodično pravo, nasledno pravo,
obligaciono pravo, parnični postupak, upravno pravo, finansijsko pravo, zakon o radu, trgovačko
pravo, međunarodno građansko procesno pravo, međunarodno privatno pravo i međunarodno
trgovačko pravo. Studenti treće godine takođe mogu da odaberu jedan predmet po semestru kao
izborni predmet koji su organizovani u sledećim predmetnim grupama: krivično pravo
(međunarodni krivični zakon, kriminologija); građansko i trgovačko pravo (autorsko pravo, pravo
EU, pravo industrijskog vlasništva, arbitraža); pravna teorija (glavni pravni sistemi i kodifikacija,
pravne metodologije); javno pravo (zakon o lokalnoj samoupravi, uporedni politički sistemi); i
trgovačko pravo (zakon o oporezivanju, savremeni ekonomski sistemi, upravljanje i
preduzetništva, međunarodno finansijsko pravo). Kao i nastavni plan i program Univerziteta u
Prištini, obavezni predmeti pokrivaju, većim delom, značajne oblasti zakona, i nastavni plan i
program obuhvata osnovne predmete neophodne za pravnike i akademike. Pravni fakultet
Univerziteta u Mitrovici ne pruža predavanja iz pravne etike ili pravnog istraživanja i pisanja. Drugi
problem je u tome što nastavni plan i program ne osposobljava studente za obavljanje pravne
struke odnosno advokaturu na Kosovu. Predmeti koji se uče su zasnovani na zakonima
Republike Srbije i srpski pravni udžbenici se koriste na svim predavanjima.
Privatne visokoškolske ustanove imaju tendenciju da koriste mnoge iste profesore odnosno
akademski kadar Univerziteta u Prištini, što znači da su sadržaji programa i osnovna struktura
nastavnog programa slični. Privatni pravni fakulteti su takođe usvojili ili se nalaze u prelaznom
periodu prelaska na studijski program koji traje četiri godine u skladu sa kojim treba da se stekne
240 ESPB bodova. Diplomske akademske studije - master se obično organizuje u trajanju od
dve godine i nose 120 ESPB bodova. Na primer i Ilira Royal Koledž i FAMA Koledž traže iste
osnovne predmete kao i Univerzitet u Prištini, uključujući krivično pravo i krivični postupak,
građansko pravo i građanski postupak, ustavno pravo, upravni postupak, porodično pravo,
nasledno pravo, zakon o obligacionim odnosima, zakon o radu, trgovačko pravo, finansijsko
pravo, kriminologija, javno međunarodno pravo, međunarodno privatno pravo, međunarodne
organizacije, pravo EU i međunarodno humanitarno pravo. Privatni pravni fakulteti takođe traže i
predmete stranog jezika (obično, engleski). Nije jasno kakav nivo nastave o jezicima postoji na
privatnim pravnim fakultetima i da li uopšteno male grupe pružaju studentima u ovim ustanovama
bolju obuku o stranim jezicima. Oba pravna fakulteta, Illiria Royal koledž i Fama koledž, imaju
obavezan predmet o metodologiji pravnog pisanja tokom prve godine i Fama takođe traži od
studenata da kao predmet u prvoj godini izaberu etiku, dok je na Iliria visokoj školi pravna etika
izborni predmet.
Faktor 9: Predavanja o etici i ključnim profesionalnim vrednostima
Studenti prava imaju odgovarajuća predavanja o ključnim vrednostima i profesionalnoj
pravnoj etici uključujući relevantni kodeks ponašanja.
Zaključak
Korelacija: Negativno
Trend: ↔
Profesionalna i pravna etika se ne izučavaju podjednako bilo na privatnim ili javnim pravnim
školama odnosno fakultetima na Kosovu. Pravni fakultet Univerziteta u Prištini i neki privatni
pravni fakulteti nude kao izborne predmete pravnu etiku, a većina studenata diplomira, a da nisu
odslušali te predmete. Samo jedna pravna škola, Fama koledž izgleda da ima obavezan kurs iz
pravne etike u prvom semestru na prvoj godini. Nije jasno koje su to teme koje se izučavaju na
ovim predmetima jer nastavni program nije bio dostupan timu za procenu.
36
Analiza/ obrazloženje:
U Zakonu o visokom obrazovanju ili Statutu Univerziteta u Prištini ne postoji kao preduslov
izučavanje pravne etike. Posebne etičke kodekse se usvojili kosovski advokati, sudije i tužioci.
Takođe postoji studentski kodeks časti za Pravni fakultet Univerziteta u Prištini, ali većina
studenata izgleda da nije upoznata sa njegovim postojanjem i izgleda da se o kodeksu ne
raspravlja niti je predstavljen na sistematičan način studentima prava. Kodeks se često ne
uručuje novopridošlim studentima Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini, a oni kojima se uruči
ne dobiju dodatno obrazloženje usmenim ili napismenim putem u pogledu važećih propisa ili
pravila i standarda. Nejasno je da li ostali pravni fakulteti imaju sličan kodeks časti, ali izgleda da
nije bilo nekih ozbiljnijih razgovora da se ovaj kodeks usvoji kao dokumenat.
Sadašnji kurikulum Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini uključuje izborni predmet u pravnoj i
stručnoj etici u prvom semestru završne četvrte godine osnovnih akademskih studija. Ovaj
program se od akademske 2008-2009. godine nudi kroz program koji podržava ABA ROLI. U
akademskoj 2009-2010. on se podučava na Pravnom fakultetu samostalno i biće zvanično
uključen u kurikulum s početkom akademske 2010-2011. Studenti koji su pohađali ovaj program
navodno su rekli da im se svideo i da misle da je koristan. Trenutno, samo jedan vanredni
profesor predaje etiku kao izborni predmet na Univerzitetu u Prištini. Budući da Pravni fakultet
sada samostalno predaje ovaj predmet, profesor trenutno preispituje program kako bi program
bio konkretniji odnosno više odgovarao kosovskom pravnom sistemu. Navodno, revidirani
nastavni plan i program još uvek nije bio spreman sa početkom nove akademske godine u
oktobru 2010, stoga tim za analizu nije imao načina da oceni trenutan sadržaj programa.
Konkretno, nije poznato u kojoj meri će se ovaj novi program razlikovati od ranijeg koji je pre
svega bio suviše uopšten što se tiče osnova pravne filozofije i koji je bio suviše uopšten da
ispuni potrebe studenata prava. Takođe, u ovom trenutku nije jasno da li će program imati
granicu upisa i koja metodika će se koristiti, ali će se profesor navodno oslanjati prvenstveno na
materijale koji su prethodno pripremljeni uz podršku ABA ROLI.
Iako je manji broj studenata u mogućnosti da izabere jedan izborni predmet o etici na
Univerzitetu u Prištini, nekolicina fakultetskog kadra koje je intervjuisao tim za procenu je istaklo
da oni u svoje programe uključuju rasprave o relevantnim etičkim pitanjima kao deo svog
programa. U prošlosti, mali broj studenata je mogao da bude upoznat sa konceptom
profesionalne etike kroz svoje učestvovanje u kursevima praktičnih veština koje je organizovao
ABA ROLI, kao što pravne klinike, pravna metodologija i kursevi zastupanja pred sudovima,
međutim, nije jasno da li se o ovim pitanjima i dalje raspravlja na predavanjima jer su oni postali
samoodrživi. Generalno, studenti Univerziteta u Prištini naveli su da se tokom predavanja vrlo
malo govori o ključnim ili osnovnim vrednostima pravne struke u drugim predmetima. Ni fakultet
niti studenti nisu izrazili snažnu želju ili potrebu za potrebnim predmetom iz profesionalne etike.
Pravni fakultet Univerziteta u Mitrovici izgleda da nema predmet koji se odnosi na profesionalnu
etiku. Fama Koledž odnosno visoka škola, zahteva od studenata da završe kurs profesionalne
etike naravno u prvom semestru prve godine studija. Iliria koledž odnosno visoka škola nudi ovaj
predmet kao izborni na prvoj godini. Nastavni programi za ove predmete nisu bili dostupni timu za
procenu, pa nije jasno šta je sadržaj ovih predmeta i koja metodika nastave se primenjuje.
Izgleda da su i ostali ispitanici imali sličan stav o tome da takvi predmeti ne bi trebalo da budu
potrebni. Nije poznato da li su etička pitanja uključena i u druge predmete u tim ustanovama, kao
i da li postoje bilo kakva nastojanja da se uvedu predmeti pravne etike u kurikulum tih
visokoškolskih ustanova.
Većina ispitanika nije smatrala nedostatak predmeta iz profesionalne etike kao veliki nedostatak.
Ovo je uprkos činjenici da su akademsko osoblje i studenti izrazili zabrinutost o redovnom varanju
studenata na Univerzitetu u Prištini, kao i neke primere korupcije i neprimerenog uticaja
studenata. Ispitanici izgleda da nisu povezali etičke standarde, propise i ove probleme. Osim toga
37
ne postoji jasno razumevanje važnosti pravne etike kao osnovnog predmeta koji podučava o
pravilima i problemima koji se odnose na profesionalne odgovornosti pravnika isto tako kao što
se i predmet međunarodne poslovne transakcije odnosi odnosno nadovezuje na pravila i
probleme u oblasti međunarodnog poslovanja kao oblasti.
Izgleda da nema planova na Univerzitetu u Prištini ili na privatnim visokoškolskim pravnim
ustanovama da se uključi dodatno akademsko osoblje da podučava predmet profesionalne etike
ili da ovaj predmet postane obavezan. Nažalost, bez potrebnog predmeta etike za sve studente
prava, po mogućnosti u prvoj ili drugoj godini studija biće teško pravnim fakultetima na Kosovu da
propisno pripreme svoje studente za pravnu struku odnosno advokaturu u zemljama koje se
pridržavaju evropskih standarda za etičko bavljenje pravnom strukom odnosno advokaturom.
Faktor 10: Nastava o stručnim veštinama
Studenti prava pohađaju odgovarajuću nastavu na temu stručnih veština, uključujući
kritičko razmišljanje, pravno istraživanje, analizu i pisanje, veštine zastupanja i odnosa sa
klijentima.
Zaključak
Korelacija: Neutralno
Trend: ↔
Obuka o stručnim veštinama u sklopu pravnog obrazovanja na Kosovu i dalje se nalazi u
početnoj fazi. Jedan broj javnih i privatnih pravnih fakulteta nudi izborne predmete rada na klinici
i obavezne predmete pravne metodologije i pisanja pravnih tekstova za dobijanje akademskih
bodova; međutim, ovi predmeti nastavljaju da izgledaju više kao tradicionalni predmeti na
pravnom fakultetu a manje kao učenje iz iskustva. Ne postoje nikakvi drugi predmeti, bilo na
Univerzitetu u Prištini ili na privatnim pravnim fakultetima, koji su posvećeni konkretno nastavi o
osnovnim stručnim veštinama. Prisustvo nije obavezno ni na jednom od predmeta na
Univerzitetu u Prištini, što stvara posebne izazove kod predmeta koji bi trebalo da zavise od
izgradnje veština i od pružanja redovnih uzvratnih informacija studentima od strane profesora.
Analiza/obrazloženje:
U tradicionalnom smislu, pravno obrazovanje na Kosovu bilo je skoncentrisano na teoriju. Nisu
postojali nikakvi zakoni u Zakonu o visokom obrazovanju ili pojedinačnim statutima univerziteta o
obuci o stručnim veštinama tokom obrazovanja za pravnu struku. Predmeti na Pravnom fakultetu
uglavnom se predaju u vidu predavanja, sa malim ili nikakvim učešćem studenata i usredsređuju
se na teorijsko znanje umesto na praktične veštine neophodne za stručnjake u pravnoj struci.
Ovaj sistem ne pruža studentima celokupan skup veština koje su neophodne da se ovaj zakon
primeni na efektivan način.
Nijedan od pravnih fakulteta na Kosovu u ovom trenutku ne predaje veštine usmenog izlaganja,
zastupanja na suđenju, intervjuisanja klijenata ili veštine pregovora na sistematski način. Pored
pravnih klinika i predmeta za pisanje pravnih tekstova i metodologiju koji su razmotreni u
sledećem delu, ne postoje nikakvi posebni predmeti koji su posvećeni držanju nastave o
praktičnim veštinama. Dok neki teorijski predmeti na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini po
svemu sudeći obuhvataju ograničene mogućnosti da studenti razviju ove veštine, odluka o tome
da li uključiti ove komponente ostavlja se svakom pojedinačnom profesoru umesto da je sastavni
deo šireg procesa izrade kurikuluma. Ove značajne osnovne veštine rada u svojstvu advokata
mogle bi biti uključene u postojeće programe rada pravne klinike ili se ponuditi kao zasebni
predmeti.
38
Jedan broj pravnih fakulteta sada nudi predmete rada na pravnoj klinici svojim studentima.
Predmeti rada na klinici uvedeni su u kurikulum Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini usled
priznavanja potrebe da se studenti uče “praktičnim veštinama.” Međutim, ovi predmeti i dalje su
više teorijski i ne nude veliki broj prilika studentima prava da dobiju iskustvo iz prve ruke.
Studenti na Univerzitetu u Prištini trenutno imaju priliku da učestvuju u nekoliko izbornih klinika:
klinika za građansko pravo u trećem semestru, klinika za porodično i pravo nasleđa u četvrtom
semestru i klinikama za krivično pravo i fiskalno pravo u šestom semestru. Klinike na nivou
studija bačelor u oblasti građanskog i krivičnog prava prvobitno su pružene u saradnji sa
organizacijom ABA ROLI, ali se sada pružaju nezavisno od strane Pravnog fakulteta. Druga dva
predmeta pravnih klinika dodata su od strane Pravnog fakulteta, bez spoljne pomoći, tokom
reforme kurikuluma izvršene tokom 2007. godine. Ove klinike primaju bilo kog studenta koji se
opredeli da se u njih upiše i ne ograničavaju upis na broj koji bi omogućio najinteraktivniji format
rada i pružanje redovnih uzvratnih informacija pojedinačnim studentima od strane profesora.
Klinike drže nastavu u pogledu nekih praktičnih veština, ali ne predstavljaju klinike za stvarne
klijente i u najboljem slučaju i povodom konkretnih prigoda, po svemu sudeći pružaju priliku
studentima da prate stvarne postupke, ali ne i da se bave pravnim radom. Klinike na nivou
bačelor studija krivičnog prava upisalo je 40 studenata u akademskoj godini 2009-2010. Ovaj
predmet, kao klinika za građansko pravo, kao što je predviđeno prvobitno, trebalo je da obuhvata
i angažovanje lica koja se bave pravnom strukom kao dopunsko sredstvo ali budžet,
zapošljavanje i administrativna pravila i prakse Univerziteta ne omogućavaju nastavak plaćanja
18
spoljnih instruktora bez donatorske pomoći. Umesto toga ovaj predmet se predaje kao
standardan predmet, sa samo povremenim učešćem lica koja se bave ovom strukom kao
gostujućih predavača i ocenjuje se uglavnom na završnom ispitu. Kao što je to slučaj sa drugim
predmetima rada klinika, ne postoji ograničenje upisa a veličina grupe može postati veoma velika
otežavajući pružanje mogućnosti za učenje iz iskustva studentima. Studenti sprovode vežbu
simulacije suđenja tokom semestra, ali ne dobijaju nikakve povratne informacije o svom učinku.
Kao što je to slučaj sa drugim predmetima na Pravnom fakultetu, prisustvo na klinikama je u
suštini izborno; studenti se ne kažnjavaju ako ne uspeju da prisustvuju i mogu dobiti dobre ocene
bez dobrog prisustva. Institucionalna kultura nezahtevanja prisustva i prihvatanje da većina
studenata koji su se upisali na bilo koji predmet neće redovno prisustvovati istom, predstavlja
jednu od najvećih prepreka za poboljšanu obuku o praktičnim veštinama na Pravnom fakultetu.
Vidi takođe Faktor 11 koji sledi u nastavku. Ovi predmeti zavise od prisustva studenata i
zasnivaju se na izgradnji njihovih veština kroz vežbe na časovima, zadatke van časova i dobijanje
redovnih uzvratnih informacija od profesora. Ukoliko studenti ne pohađaju iste, nedostajaće
ključni deo ovog nastavnog procesa.
Pravne klinike na nivou master studija, koje se trenutno nude uz finansijsku podršku organizacije
ABA ROLI, imaju aktivne advokate, tužioce i sudije koji obavljaju ulogu instruktora i predviđaju
dva časa rada u učionici i šest sati rada po terenu nedeljno. Postoji kako klinika za građansko
pravo tako i klinika za krivično pravo, od kojih svaka ima ograničenje u upisu na najviše 30
studenata. Za sada, klinike se nude kao vannastavni predmeti, ali se očekuje da će isto biti
promenjeno početkom akademske godine 2011-2012. kada klinike budu formalno uključene kao
predmeti sa bodovima u kurikulum master studija prava. Međutim, metodika nastave može se
promeniti uključivanjem istog, zato što, kao što je to slučaj sa pravnim klinikama na bačelor
studijama, Univerzitet u Prištini ne može podržati angažovanje aktivnih instruktora za klinike na
nivou master studija, bez finansiranja od strane donatora. Pravni fakultet takođe namerava da
uspostavi Katedru za klinički rad u to vreme. Nije jasno šta će biti postignuto ovim putem, ali
ukoliko je cilj da se doda akademsko osoblje klinici, da se omogući pružanje direktnijih povratnih
Na primer, shodno Memorandumu o razumevanju potpisanom maja 2008. godine između
organizacije ABA ROLI, Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini, kosovske Komisije za pravnu
pomoć i DOJ/OPDAT, Komisija za pravnu pomoć bila je u stanju da prosleđuje predmete
Projektu stvarne pravne klinike, gde su studenti radili na njima pod nadzorom advokata
licenciranog od strane Advokatske komore Kosova. MOR je bio na snazi dve godine, i u ovom
periodu otprilike 30 studenata bilo je u mogućnosti da radi na šest različitih predmeta. Međutim,
MOR nije obnovljen po njegovom isteku i Pravni fakultet nije samostalno nastavio sa klinikom.
18
39
informacija studentima i uspostavljanje interaktivnijih i ka praksi usmerenijih predmeta i
uspostavljanje bolje pedagogije (uključujući zahtevanje redovnog pohađanja), onda ovo može biti
19
događaj koji obećava.
ABA ROLI je pomogao Univerzitetu u Prištini u razradi predmeta Metodologije pisanja pravnih
tekstova, koji naglašava kritičko razmišljanje u teoriji i praksi, uz obuku u analizi predmeta i
izvlačenju argumenata koji se zaključuje demonstracijom naučenih veština kroz pripremu
predloga i usmeno iznošenje argumenata. Pilot predmet prvobitno je osmišljen kao izborni
predmet bez bodova koji je više okrenut ka studentima treće ili četvrte godina i raspoređen duž
dva semestra, uz kritičko razmišljanje i analizu zajedno sa veštinama pisanja pravnih tekstova i
obuke o usmenom iznošenju argumenata u prvom semestru i zastupanjem u praksi, veštinama
zastupanja i veštinama stručne etike u drugom semestru. Kada je Univerzitet u Prištini usvojio
izmenjeni kurikulum Pravnog fakulteta 2007. godine, predmet je sažet na samo jedan semestar i
ubačen je u kurikulum kao obavezan predmet koji nosi 7 bodova tokom drugog semestra prve
godine. Ovo je kasnije promenjeno i predmet se sada nudi kao predmet sa 6 bodova u prvom
semestru četvrte godine. Ovo je navodno urađeno u odgovoru na zabrinutost da studenti prve
godine nisu imali dovoljan nivo pravnog znanja i razumevanja. Međutim, po svemu sudeći još
jedan razlog zašto ovaj predmet nije nuđen ranijih godina jesu broj studenata i logistička
nemogućnost da jedan ili dva člana fakulteta pruže odgovarajuće informacije o mnogobrojnim
pismenim zadacima tokom semestra svakom od na stotine studenata upisanih na ovaj predmet.
Ne pružanje ovog predmeta u ranijim godinama studija sprečava studente da razviju i primene
ove osnovne veštine ranije u njihovim akademskim karijerama.
Pored toga, postoji predmet pisanja pravnih tekstova i istraživanja koji je prvobitno predavan u
saradnji sa ABA ROLI, počevši od akademske godine 2008-2009. godine. Ovaj predmet
usredsređuje se više na veštine izrade pravnih tekstova i analizu nego na predavanje osnovnih
veština pisanja pravnih tekstova i istraživanja. Predmet je prvobitno ponuđen bez akademskih
bodova i imao je ograničenje upisa od 30 studenata, odabranih na osnovu njihovog proseka.
Počevši od akademske godine 2010-2011, isti će biti uključen u kurikulum Pravnog fakulteta kao
izborni predmet dostupan u šestom semestru. Više neće postojati ograničenje na upis a ocena
studenata biće izvršena na način sličan svim drugim predmetima koji se predaju nezavisno od
strane Pravnog fakulteta. Izmenjeni kurikulum predmeta čeka na odobrenje Fakultetskog saveta i
Univerzitetskog senata u vreme izrade ove ocene.
Postoje ograničene prilike da studenti učestvuju u takmičenjima simulacije suđenja i u drugim
van-nastavnim aktivnostima, a nedostatak finansijskih sredstava ograničio je sposobnost
studenata da putuju u inostranstvo kako bi učestvovali na međunarodnom takmičenju. Svake
godine, Pravni fakultet Univerziteta u Prištini ima svoj tim na Willem C. Vis Međunarodnom
takmičenju u simulaciji suđenja u oblasti privredne arbitraže, koji se bavi većinom privrednih
sporova koji proizilaze iz kupoprodajnih ugovora sklopljenih između stranaka u dve zemlje koje su
potpisnice Konvencije UN-a o ugovorima o međunarodnoj prodaji robe. Balkan Case Challenge
je regionalno takmičenje u simulaciji suđenja, gde se studenti iz 10 zemalja u regionu Balkana i
Austrije takmiče u četiri različite discipline, uključujući Pravni studentski sud, model takmičenja
Evropskog saveta, takmičenje u informacionoj i komunikacionoj tehnologiji i takmičenje
usredsređeno na poslovna pitanja. Finansijska sredstva pružena su od strane Saveta Evrope i
organizacije WUS-Austria kako bi se omogućilo studentima da učestvuju u takmičenjima Vis i
Balkan Case Challenge. Međutim, studenti nisu bili u mogućnosti da učestvuju u Jessup
Međunarodnom takmičenju simulacije suđenja tokom protekle tri godine, usled nedostatka
finansijskih sredstava. U periodu od 2010-2011, ABA ROLI, uz subvenciju DOJ/OPDAT, planira
da uspostavi takmičenje na nivou Kosova u veštinama zastupanja klijenata na albanskom i
srpskom jeziku. Ovo može pomoći da se odgovori na činjenicu da su nedovoljne veštine
poznavanja stranih jezika ograničile broj studenata koji mogu da učestvuju na međunarodnim i
regionalnim takmičenjima. Studentski timovi iz svih akreditovanih javnih i privatnih pravnih
U prošlosti, studenti na master studijama bili su u mogućnosti da učestvuju u stvarnoj Pravnoj
klinici pomenutoj u fusnoti 20, koja je sada zatvorena.
19
40
fakulteta na Kosovu, kao i sa pravne klinike Univerziteta u Mitrovici (registrovani NVO) biće u
mogućnosti da učestvuju. Stoga, ovaj program biće u mogućnosti da dopre do studenata izvan
Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini, koji su prethodno bili glavni učesnici takmičenja
simulacije suđenja.
Postoji snažna podrška za obuku o stručnim veštinama u sklopu kurikuluma Pravnog fakulteta
među akademskim i administrativnim osobljem i studentima Univerziteta u Prištini. Ovi predmeti
čine se popularnim kako studentima tako i fakultetu. Akademsko osoblje po svemu sudeći
prepoznaje vrednost ovih vrsta predmeta i metodologije. UNIVERZITET U PRIŠTINI, PRAVNI
FAKULTET, IZVEŠTAJ SAMOVREDNOVANJA na str. 42 (nov. 2009) [u daljem tekstu IZVEŠTAJ
SAMOVREDNOVANJA UP]. Tim za ocenu dobio je reči hvale za kliničke predmete kao i pomoć i
savete organizacije ABA ROLI u njihovom stvaranju. Međutim, veličina studentskog tela na
Pravnom fakultetu predstavlja glavnu prepreku za predavanje ovih predmeta na način kojim se
pružaju redovne i smislene povratne informacije studentima i pomažući im da izgrade svoje
veštine. Ukoliko se vode na odgovarajući način, ovi predmeti bi zahtevali drastično manju
srazmeru između nastavnika i studenata u odnosu na tradicionalna predavanja. Činjenica da
upis na dati predmet nije ograničen predstavlja izazov. Nastavljena institucionalna kultura koja
prihvata loš nivo prisustva učenika predstavlja još jednu prepreku.
Moglo bi biti moguće uključiti veću količinu učenja iskustvom u kontekst postojećih predmeta.
Studenti mogu raditi na simulacijama i baviti se vežbama istraživanja i pisanja tokom zahtevanih
doktrinskih predmeta, kao što je građansko ili krivično pravo. Međutim, dodavanje ovih
komponenti postojećim predmetima moglo bi predstavljati izazov, usled velike veličine učionica i
sa tačke gledišta profesora koji nemaju iskustvo ili nisu obučeni u korišćenju drugih nastavnih
metoda sem predavanja. U prošlosti, akademsko osoblje pohađalo je obuku o veštinama držanja
nastave, uključujući upotrebu tehnika učenja iz iskustva; međutim, kao što je diskutovano u
Faktoru 11 koji sledi, po svemu sudeći ne postoji puno prilika ovog tipa dostupnih u ovo vreme.
Iz razloga što pravno obrazovanje tradicionalno nije obuhvatalo obuku u stručnim veštinama, mali
broj članova akademskog osoblja sami su pohađali datu obuku a profesori prava tipično nemaju
nikakvo praktično pravno iskustvo. Ovo znači da je za fakultet ponekada izazovno da predaje
predmet koji naglašava praktične veštine. Takođe se čini da profesori koji predaju predmete
praktičnih veština i dalje više vole tradicionalne pristupe i još uvek ne koriste veliki raspon
nastavnih metoda, uključujući one usmerene ka veštinama pisanja pravnih tekstova i zastupanja.
Studenti Univerziteta u Mitrovici mogu učestvovati u vannastavnim klinikama koje su
organizovane od strane NVO-a, Pravna klinika uz finansijsku pomoć OEBS-a. Studenti ne
dobijaju akademske bodove za učešće na istima. Svake godine, u istoj učestvuje 30 do 40
studenata. Ove klinike bave se građanskim i krivičnim predmetima i obuhvataju simulacije i
predavanja koja drže aktivni advokati i sudije. Klinike imaju tri cilja: da studente nauče
praktičnim pravnim veštinama, da pruže besplatnu pravnu pomoć (uključujući pristup
pravosudnom sistemu), i da upoznaju studente sa kosovskim pravnim sistemom. Sva tri cilja su
zavidna, ali po svemu sudeći poslednji cilj nedostaje iz pravnog obrazovanja na Pravnom
fakultetu Univerziteta u Mitrovici. Klinike nisu klinike sa stvarnim klijentima, iako postoje planovi
da se počne sa pružanjem usluga klijentima u jesen 2010. Na početku, usluge će biti ograničene
na pružanje pravnih saveta, ali plan je da se nakon određenog vremena pruže usluge zastupanja
u pravnim sporovima pod nadzorom licenciranih advokata.
Jedan broj privatnih pravnih fakulteta takođe obuhvata predmete kliničke prakse u svojim
kurikuluma za bačelor studije prava, iako nije jasno kako su ovi predmeti strukturirani ili šta se
zahteva od studenata kako bi uspešno položili predmet. Na primer, Iliria koledž nudi određeni
broj izbornih kliničkih predmeta tokom druge i treće godine, uključujući kliniku za građansko
pravo, kliniku za porodično i pravo nasleđa, kliniku za krivično pravo i kliniku za fiskalno pravo.
Fama koledž nema nikakve kliničke predmete za studente koji su upisani u redovan program
bačelor studija prava, već nudi delotvornu kliniku za građansko pravo u trećem semestru
kurikuluma bačelor studija u kriminologiji, kao i obaveznu kliniku o krivičnom pravu u četvrtom
semestru i obaveznu kliniku o kriminologiji u petom semestru. Oba Pravna fakulteta takođe imaju
41
i obavezan predmet Metodologije u pisanju pravnih tekstova tokom prve godine a Iliria takođe ima
izborne predmete pod nazivom “Retorika i pravno izražavanje” na prvoj godini i “Praktične pravne
veštine” na trećoj godini. Međutim, pošto oba pravna fakulteta nisu dala svoju saglasnost da se
njihovi kurikulumi u pogledu predmeta kliničkih ili drugih praktičnih veština stave na raspolaganje
timu za ocenu, nije jasno koji predmeti su uključeni, koje zahteve studenti treba da ispune kako bi
zaradili bodove, i koje nastavne metode su primenjene. Štaviše, tim za ocenu nije bio u
mogućnosti da dobije kurikulum programa bačelor studija sa drugih privatnih pravnih fakulteta,
tako da je nejasno da li bilo koji nudi bilo kakve predmete obuke u praktičnim veštinama. Jedna
prednost koju imaju privatni pravni fakulteti jeste da su veličine njihovih grupa manje, tako da
postoji mogućnost da se uključi viši procenat studenata u učenje iz iskustva. Do danas, međutim,
privatni pravni fakulteti nisu iskoristili prednosti ove mogućnosti.
Faktor 11: Metodika nastave
Fakultet primenjuje različitu metodiku nastave odgovarajuće prilagođenu razvoju stručnih
veština, etike i poštovanja vladavine prava.
Zaključak
Korelacija: Neutralno
Trend: ↔
Pravni fakulteti širom Kosova i dalje se u velikoj meri oslanjaju na tradicionalna predavanja;
međutim, postoje neki predmeti usmereni ka praksi koji primenjuju niz različitih nastavnih tehnika.
Univerzitet u Prištini nastavlja da uvećava broj klinika i preobratio je predmete usmerene ka
praksi u predmete koji u potpunosti nose mogućnost dobijanja akademskih bodova poslednjih
godina. Međutim, ovi predmeti i dalje ostaju malobrojni, a većina studenata troši najveći deo
svoje karijere na pravnom fakultetu na predmetima koji se oslanjaju isključivo na predavanja i ne
koriste nastavne metode koje bi mogle pomoći studentima da razviju sposobnost kritičkog
razmišljanja, veštine analize i pisanja pravnih tekstova. Posledično, većina diplomaca prava nisu
dobro pripremljeni da počnu sa osnovnim rešavanjem problema u ime svojih klijenata.
Analiza/obrazloženje:
Prilikom ocene prijava za licenciranje visokoškolskih ustanova, MONT mora uzeti u obzir niz
nastavnih i saznajnih metoda koje se koriste u ustanovama. ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU §
10.4; pogledajte takođe SMERNICE MONT-A ZA OCENU VISOKOŠKOLSKIH USTANOVA NA KOSOVU na
str. 16, u POLITIKA MONT-A ZA INTEGRACIJU U EVROPSKU OBLAST VISOKOG OBRAZOVANJA (1. okt.
2007). U obimu njihove široke akademske samostalnosti, visokoškolske ustanove slobodne su
da utvrde svoje sopstvene nastavne i saznajne metode. ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU § 7.2(c);
vidi takođe STATUT UP čl. 11.3, 12.11. Fakultetski savet može pružiti preporuke u pogledu
izmena u nastavnim metodama Univerzitetskom senatu. STATUT UP čl. 77.3.
U praksi, pravni fakulteti širom Kosova, bez obzira da li privatni, javni, u Prištini ili Mitrovici,
nastavljaju da se oslanjaju u velikoj meri na tradicionalna predavanja u predmetima koji se
predaju u prvih nekoliko godina. Kurikulumi predmeta kako na privatnim pravnim fakultetima tako
i na Univerzitetu u Prištini po svemu sudeći podstiču upotrebu različitih nastavnih metoda a neki
profesori prava uključuju različite metode u svoje predmete. Međutim, mnogi profesori ne
osećaju se lagodno da primenjuju bilo šta sem tradicionalnog formata predavanja. Kod starijih
profesora postoji manja verovatnoća da će povećati korišćenje inovativnih nastavnih tehnika.
Kod profesora koji su pohađali studije prava u inostranstvu postoji veća verovatnoća korišćenja
interaktivnijih metoda, kojima su sami bili izloženi tokom studija. U prošlosti su postojala
nastojanja, posebno organizacije ABA ROLI, da se pravni fakultet obuči u veštinama držanja
nastave i korišćenja različitih nastavnih metodologija, ali po svemu sudeći ovi predmeti nisu
uspeli da izmene pristup profesora kojima je inače nelagodno da koriste inovativnije nastavne
metode. Čini se da nema toliko dostupnih prilika u ovom trenutku a intervjuisano akademsko
42
osoblje iznelo je da bi više voleli da imaju više prilika da pohađaju ovakve obuke i da poboljšaju
svoje veštine držanja nastave. Pravni fakultet Univerziteta u Prištini prepoznao je značaj
nastavljene obuke i potrebe za stvaranjem mogućnosti za obuku u veštinama držanja nastave za
njegovo akademsko osoblje u njegovom samovrednovanju. IZVEŠTAJ SAMOVREDNOVANJA UP na
str. 22.
Kurikulum za predmete simulacije na pravnim klinikama i predmet metodologije pisanja pravnih
tekstova navodi da koristi niz različitih tehnika osmišljenih da se predavanja održavaju o
materijalu u vezi sa praksom i da razviju stručne veštine, pošto ovi predmeti koriste kombinaciju
nastave u učionici, vežbi izrade, posmatranja i simulacija. Studenti intervjuisani od strane tima za
procenu više vole ove predmete i izneli su da nauče više na predmetima koji su interaktivniji i da
veruju da bi ove vrste predmeta bile korisne za njih kada počnu aktivno da se bave pravom. Bez
obzira na isto, u praksi, profesori koji predaju ove predmete i dalje se osećaju lagodnije sa
tradicionalnim pristupima i još uvek ne koriste veliki raspon nastavnih metoda, uključujući one
usmerene ka učenju veština pisanja pravnih tekstova i zastupanja.
Učionice velike veličine i odsustvo politike prisustvovanja časovima na Univerzitetu u Prištini
ometa veće korišćenje interaktivnih i inovativnih metoda nastave.
Usled veoma velike
preopterećenosti nastavnim materijalima, mnogi profesori jednostavno nemaju luksuz da razviju i
upotrebe ove nove metode. Tokom akademske godine 2009-2010, na Pravnom fakultetu
Univerziteta u Prištini bilo je 4,438 studenata prava i 963 studenata master studija. Ovaj broj
studenata, sa samo 82 člana akademskog osoblja, otežava da se koriste interaktivnije metode
držanja nastave. Kada se koriste interaktivne i inovativne metode nastave, upravo grupe na
završnim nivoima imaju tendenciju da su manje. U većim grupama na prvoj i drugoj godini
određena diskusija u grupama može biti moguća, ali profesori se često ne osećaju lagodno i
nesigurni su da li mogu da drže kontrolu nad datim diskusijama kada postoji na stotine studenata
u grupi. Profesori bi mogli dati studentima više pismenih zadataka, ali imajući u vidu veliki broj
studenata, posebno na predmetima prve i druge godine, ovo bi značilo da bi bilo koji pismeni
zadaci značajno uvećali obim rada profesora. Štaviše, iz razloga što su studenti slobodni da
odluče o tome da li ili ne da pohađaju časove, teško je strukturirati časove oko interaktivnih vežbi
u kojima bi studenti mogli graditi svoje veštine tokom semestra. Standardna ocena, izvršena od
studenata i profesora, jeste da u proseku, samo 10% studenata pohađaju nastavu na Univerzitetu
u Prištini. Mnogi studenti izneli su da razlog zbog koga oni i njihovi vršnjaci ne pohađaju časove
jeste da ne uče iz predavanja i smatraju da čitanje ili samostalna priprema predstavlja bolji način
iskorišćavanja vremena. Međutim, mnogi ispitanici izneli su da značajan procenat studenata koji
ne pohađaju časove takođe radi veoma malo ili da se pripremaju veoma malo za ispite.
Nedostatak prostora za učionice i tradicionalna struktura učionica (sa stolovima i stolicama
prikovanim za pod) takođe stvaraju prepreke za rad u malim grupama na Univerzitetu u Prištini.
Prevashodno korišćenje formalnih predavanja znači da studenti nemaju toliko prilika da razviju
kritično razmišljanje, analitičke i veštine rešavanja problema. Kao što je prokomentarisao jedan
profesor “90% diplomaca prava ne mogu samostalno rešiti jedan problem.”
Sa tim povezano pitanje jeste nedostatak ažuriranih i aktuelnih udžbenika. Takođe postoji
nekolicina nastavnih priručnika. Profesori su bili skeptični da se na ovaj problem može odgovoriti
u bliskoj budućnosti, pošto mnogi ne žele da troše vreme stvarajući udžbenike u pravnom
okruženju koje smatraju stalno menjajućim. Zabrinutost, izneta od strane jednog profesora, jeste
da “će zakon biti u potpunosti promenjen i moraćemo ponovo da uradimo ceo tekst.” Profesori ne
koriste elektronska sredstva komunikacije sa njihovim studentima ili ne razrađuju veb stranice
svojih predmeta. Ovo znači da je celokupan materijal za čitanje dostupan samo u štampanom
formatu (udžbenici i materijali koji se raspodeljuju) i da je teže ažurirati ga.
Po svemu sudeći postoji značajno manje korišćenje inovativnih tehnologija držanja nastave na
Univerzitetu u Mitrovici i na privatnim pravnim fakultetima. Univerzitet u Mitrovici po svemu
sudeći u velikoj meri podržava tradicionalne metode držanja nastave. Takođe očigledno je da
postoji veoma mali pritisak da akademsko osoblje u privatnim ustanovama koristi bilo šta drugo
43
sem tradicionalnih tehnika tokom držanja predavanja. Institucionalna kultura na Univerzitetu u
Prištini koja ne podržava inovaciju u nastavnim metodama takođe utiče na kulturu držanja
nastave na privatnim pravnim fakultetima. Razlog za ovo je to što veliki broj istih profesora
predaje na Univerzitetu u Prištini i na privatnim pravnim fakultetima, i imaju tendenciju da koriste
iste materijale i iste metode držanja nastave.
Bez obzira na isto, neki od privatnih pravnih fakulteta po svemu sudeći pokušavaju da koriste
inovativnije tehnike nastave i takođe imaju prednost učionica manje veličine koje im omogućavaju
da primenjuju interaktivnije tehnike. Na primer, pravni fakultet na Iliria koledžu je jedina škola
koja je posećena od strane tima za ocenu a koja je imala pokretne stolove i stolice, i ova
karakteristika posebno je istaknuta kao posebno osmišljena da olakša rad u grupama. Nije jasno
koliko se rada u manjim grupama odvija na pravnom fakultetu, ali planiranje fizičkog okruženja na
ovaj način jasno predstavlja pozitivan korak koji treba da se pohvali. Iliria takođe predstavlja
jedini pravni fakultet koji je ozbiljno shvatio ocene svojih predmeta. Nije jasno kako Iliria
nagrađuje korišćenje interaktivnijih i inovativnijih nastavnih metoda, ali oni, prema navodima,
preduzimaju radnje, uključujući raskidanje radnih odnosa, prema akademskom osoblju koje
studenti ocene kao loše nastavnike.
44
IV. Ocena
kvalifikacija
studenata,
dodeljivanje
zvanja
i
priznavanje
Faktor 12: Ocena studenata i/ili ispiti
Učinak studenata i postizanje navedenih rezultata nastavnog procesa ocenjuju se
pravednim, jednoobraznim i striktnim pismenim ispitima ili drugim objektivnim i
pouzdanim tehnikama ocene.
Zaključak
Korelacija: Negativno
Trend: ↓
Niz tehnika za ocenjivanje studenata koristi se na svim nivoima pravnih fakulteta, iako postoji
veliko oslanjanje na završne ispite. Učionice veće veličine na Pravnom fakultetu Univerziteta u
Prištini nastavljaju da stvaraju prepreke za korišćenje sveobuhvatnijih ispita i drugih metoda
ocene. Varanje na testu se čini endemičnim i postoji široko rasprostranjena percepcija o korupciji
u procesu polaganja ispita i ocenjivanja. Postoji manje navoda o varanju i korupciji na privatnim
pravnim fakultetima i na Univerzitetu u Mitrovici. Ne postoje nikakvi programi da se odgovori na
činjenicu da mnogi od sadašnjih studenata prava imaju poteškoće da prođu ispite zbog lošeg
osnovnog i srednjeg obrazovanja koje su stekli usled rata i neposrednog perioda nakon njega koji
je uticao na sistem javnog obrazovanja na Kosovu.
Analiza/obrazloženje:
Visokoškolske ustanove imaju pravo da slobodno razrade svoju šemu ocenjivanja i ispita u
skladu sa pravilima koja su transparentna, pravedna i lako pristupačna studentima. ZAKON O
VISOKOM OBRAZOVANJU §§ 7.2(c), 12.5; vidi takođe STATUT UP-A čl. 11.3. Od studenata bi trebalo
da se zahteva da preduzmu sve neophodne zahteve u sklopu datog predmeta pre dobijanja
bodova za ovaj predmet. POLITIKA MONT-A O ZAJEDNIČKIM KRITERIJUMIMA ZA PRIMENU BODOVNOG
SISTEMA ESPB U VISOKOM OBRAZOVANJU NA KOSOVU na str. 12.
Senat Univerziteta u Prištini odgovoran je da odobri politike i postupke za ocenu i preispitivanje
akademskog učinka studenata. STATUT UP čl. 48.1(c), 49.13. Dozvoljen je niz metoda za
utvrđivanje akademskog uspeha, uključujući ispite, kolokvijume, seminarske radove, praktične
testove tokom vežbi i predstavljanje radova. Id. čl. 121. Od ovih metoda, ispiti se najviše
preferiraju i trebalo bi da posluže kao “redovan način” utvrđivanja znanja studenata. Id. čl. 123.1.
Ispiti se mogu organizovati bilo zasebno za svaki subjekat ili biti kombinovani za nekoliko
predmeta. Id. čl. 123.2. Ispiti se takođe sprovode javno i mogu biti održani pismeno, usmeno ili u
praktičnom formatu ili kao kombinacija pismenog i usmenog formata (u drugom slučaju,
celokupan ispit mora biti završen u maksimalnom periodu od sedam dana). Id. čl. 123.3-123.4.
Ispiti bi trebalo da se održe u skladu sa rasporedom objavljenim na početku akademske godine i
mora potpasti pod jedan od tri ispitna roka: zimski (januarski), prolećni (junski), ili jesenji
(septembarski). Ni od jednog studenta se ne može zahtevati da polaže više od jednog ispita u
istom danu. Id. čl. 124. Studenti mogu da se prijave da polažu ispit tokom objavljenog perioda,
sa periodom prijave koji je otvoren od šest nedelja do osam dana pre zakazanih datuma
održavanja ispita. Id. čl. 126.1. Ukoliko student ne prisustvuje ispitu ili se povuče sa istog,
smatra se da on/ona nije položio/la isti, osim ukoliko je on/ona bio sprečen da prisustvuje istom
usled više sile. Id. čl. 126.3-126.4. Uz dozvolu dekana, studentu može takođe biti dozvoljeno da
polaže ispit pre vremena, ukoliko on/ona učestvuje u međunarodnom programu razmene
studenata ili ukoliko ode na praktične studije u inostranstvu. Id. čl. 126.5.
Po opštem pravilu, ispiti bi trebalo da se ocenjuju od strane jednog pregledača, ili, ukoliko je
zahtevano od strane studenta ili propisano studijskim programom, od strane ispitne komisije. Id.
čl. 123.5-123.6. Numeričke ocene daju se na svim ispitima i slede: 10 i 9 (odličan), 8 (vrlo
45
dobar), 7 (dobar), 6 (zadovoljavajući), i 5 (nezadovoljavajući). Ocene od 6 i više smatraju se
prolaznim ocenama. Id. čl. 122. Studenti imaju pravo da ulože žalbe na svoje ocene
podnošenjem pismene pritužbe dekanu u roku od dva radna dana od objavljivanja ispitnih
rezultata. Id. čl. 127.1. Dekan bi trebalo da imenuje ispitnu komisiju sastavljenu od tri člana
fakulteta (isključujući prvobitnog ispitivača) koja će prisustvovati usmenom ispitu ili koja će
ponovo oceniti pismeni ispit. Id. čl. 127.3-127.5. Nema mogućnosti ulaganja žalbe na zaključak
ove komisije. Id. čl. 127.6. Studenti mogu takođe ponovo polagati ispit na kome su pali do tri
puta. Id. čl. 128.1-128.2. U izuzetnim okolnostima, dekan može dozvoliti četvrto polaganje ispita,
koje bi nakon toga trebalo da se održi pred komisijom sačinjenom od tri člana fakulteta. Id. čl.
128.3. Student koji ne položi maksimalan dozvoljeni broj ispita u tri pokušaja može ponovo da se
upiše za iste studije sledeće godine, međutim ukoliko on/ona ponovo padne na ispitu maksimalan
broj puta tokom ponovno upisane godine, on/ona gubi status redovnog studenta za ovu vrstu
studija. Id. čl. 128.4-128.5. Studenti imaju do 12 meseci po završetku njihovog poslednjeg
redovnog seminara diplomskih studija da završe sa svojim ispitima. Id. čl. 129.1.
U praksi, studenti na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini ocenjuju se nizom različitih metoda,
koje obuhvataju testove, pismene radove (koji se često završavaju u sklopu grupnih projekata, ne
pojedinačnih), usmene prezentacije i debate i završne ispite. U većini predmeta, studenti imaju
dva testa tokom jednog semestra, koji bi trebalo da preispitaju sav materijal obuhvaćen
predmetom. Ovi testovi i završni ispiti polažu se na testu sa pitanjima sa nekoliko opcija,
testovima za davanje kratkih odgovora i pisanjem eseja. Profesor daje ocene iz ovih testova i iz
bilo kojih drugih izvora (kao što su pismeni radovi i usmene prezentacije). Studenti mogu da se
opredele da ova prosečna ocena bude njihova završna ocena za dati predmet, ili mogu da odluče
da polažu završni ispit. Studenti ne znaju tačan datum ili vreme njihovih završnih ispita unapred
a datum se veoma često menja čak i nakon što je utvrđen; u nekim slučajevima, datum završnog
ispita objavljuje se uz manja ili bez ikakvog upozorenja za studente. Proces prijave za polaganje
ispita može oduzimati puno vremena. Ispitanici su izneli da imaju česte probleme sa procesom
prijavljivanja, od kojih se najviše ističe to da svaki ispit počinje sa studentima koji su smatrali da
su zapravo prijavili ispit ali koji otkriju da nisu na spisku ili da postoji neki drugi birokratski
problem. Ono što pridodaje haosu perioda za ispitivanje jeste činjenica da se studenti
obaveštavaju oko ili na dan završnog ispita o tome koju će ocenu dobiti ukoliko se opredele da
prihvate svoje prosečne ocene na polugodištu, i samo tada mogu da odluče da li da polažu
završni ispit ili da prihvate predloženu ocenu.
Studenti koji se odluče da polažu ispit i nakon toga ga ne polože mogu ponovo da ga polažu.
Pored toga, studenti koji su dobili prolaznu ocenu na završnom ispitu ali nisu sretni istom, mogu
ponovo polagati ispit još jednom bez bilo kakvih negativnih posledica; navodno, manje od 1%
studenata može iskoristiti ovu opciju. Ograničenje od tri puta u broju ponovnog polaganja ispita
ne primenjuje se u praksi i postoje navodi o studentima koji ponovo polažu ispite iz pokušaja u
pokušaj u periodu od šest ili sedam godina. Oni koji se opredele da ponovo polažu ispit više od
dva puta mogu biti sprečeni da upišu druge predmete, i u praksi studentima koji bezbrojno puta
ponovo polažu svoje ispite nije dozvoljeno da se prijave za druge predmete. Međutim, nema
primenjivog vremenskog roka nakon koga mogu biti udaljeni sa Pravnog fakulteta. Oni moraju
nastaviti da plaćaju svoju školarinu za svaki semestar kako bi bili u mogućnosti da ponovo polažu
ispit, ali ovo po svemu sudeći predstavlja jedino ograničenje u praksi ponavljanja istog ispita više
puta od strane studenata kad god ga ne polože. Učestalo ponovno polaganje ispita takođe je
često na privatnim univerzitetima i na Univerzitetu u Mitrovici. Nepolaganje ispita po svemu
sudeći ne nosi nikakvu stigmu sa sobom, i ne ostvaruje nikakav uticaj na akademski položaj kada
on/ona na kraju položi ispit nakon nekoliko pokušaja ponovnog polaganja, pošto se prvobitne
ocene kojima student ne uspe da položi ispit više ne računaju. Najozbiljnija posledica koju
student može iskusiti jeste nemogućnost da se prijavi za druge predmete. Studenti se formalno
ne udaljuju sa bilo kog od pravnih fakulteta na Kosovu usled slabog akademskog učinka.
Univerzitet u Prištini navodno pati od endemično rasprostranjenog varanja tokom ispita. Veliki
brojevi studenata koji polažu ispite doprinose atmosferi u kojoj je teško, ako ne i nemoguće, da
jedan profesor adekvatno prati prostorije u kojima teku ispiti. Postojao je ograničeni broj
46
pokušaja da se uveća dežurstvo na ispitima angažovanjem dodatnih asistenata ili studenata koji
imaju ulogu čuvara reda na ispitima. Povećani stepen praćenja navodno je bio uspešan u
smanjivanju stopa varanja. Tokom akademske godine 2009-2010, otprilike 23 studenta bilo je
predmet disciplinskog postupka usled varanja na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini, iako
nijedan nije izbačen. I studenti i fakultet dele gledište da ne postoje stvarne negativne posledice
za studente koji se uhvate varajući. Većina je bila šokirana kada je saznala da student može
zauvek biti udaljen sa pravnog fakulteta u SAD-u ukoliko bude uhvaćen kako vara na ispitu.
Većina ispitanika po svemu sudeći smatra da je ovakva reakcija suviše stroga, ali su takođe
izrazili zabrinutost da sadašnja mera u skladu sa kojom je studentima dozvoljeno da ponovo
polažu ispit kasnije čini malo kako bi rešila ovaj problem.
Jedan često ponavljan predlog kako bi se smanjilo varanje jeste korišćenje usmenih ispita, oblika
testiranja koji je najčešće korišćen u bivšoj Jugoslaviji. Pravni fakultet Univerziteta u Mitrovici
prati ovaj pristup; varanje se prijavljuje retko i nije sagledano kao problem u ovoj ustanovi.
Usmeni ispiti tradicionalno se održavaju pred grupama studenata (što znači da nisu samo student
i profesor sami). I profesori i studenti ističu otvoreni i transparentan oblik usmenih ispita koji
sprečavaju profesore da prođu studente koji ne poznaju materiju i što sprečava studente da
varaju. Niti studenti niti profesori ne čine se zabrinutim oko suviše subjektivnog ocenjivanja ili
favorizacije u ocenjivanju tokom usmenih ispita. Oni su više bili uznemireni usled ocenjivanja
koje se vrši bez odgovarajuće transparentnosti. Ispitanici sagledavaju pismene ispite kao
netransparentne i istakli su ih u kontrast transparentnosti usmenih ispita, kada više studenata vidi
učinak drugih i stoga mogu nezavisno oceniti da li je ocena pravedno data ili ne. Nasuprot tome,
pismeni ispiti su ocenjeni kao obavijeni tajnošću, gde samo jedan student i jedan profesor vide
ispit.
Tim za procenu čuo je navode o favorizaciji u ocenjivanju ispita. Mnogi studenti veruju da je
često da profesori prihvataju isplatu ili “usluge” davanjem boljih ocena određenim studentima
nego što oni zapravo zaslužuju. Neki od profesora potvrdili su da su ovakve priče česte, ali
nijedan nije izneo da imaju bilo kakvo lično znanje o konkretnim slučajevima. Neki članovi
akademskog osoblja potvrdili su da se nepotizam prema nekim studentima, kao što su deca
drugih profesora, dešava i da je “prirodan.” Pored toga, zabeležen je slučaj kada je članu
fakulteta fizički prećeno kako bi dao bolju ocenu pojedinačnom studentu. Neki članovi
akademskog osoblja izneli su da smatraju da je ovaj konkretan slučaj primer zašto im je
neophodno bolje obezbeđenje na Univerzitetu u Prištini. Gledano u celosti, kako studenti tako i
akademsko osoblje složili su se da je korupcija problem na Pravnom fakultetu i da igra ulogu u
odlukama o ocenjivanju.
U teoriji, format pismenog ispita trebalo bi da pruži anonimnost i samim tim određeni vid zaštite
od korupcije. U praksi, međutim, anonimnost u procesu održavanja ispita ispoštovana je retko.
Nakon ispita, profesor postavlja spisak sa imenima studenata koji su polagali ispit i ocenu koju je
svaki od njih dobio umesto da postavi spisak sa ocenama po broju dobijenom na ispitu i da
omogući administraciji da preobrati anonimne brojeve sa ispita u imena i da zvanično zabeleži
ocene za svakog studenta. Ova praksa odaje utisak da profesori znaju ispitne brojeve koje
studenti imaju pre davanja ocena i da samim tim mogu dodeljivati ocene usled korupcije ili drugih
vidova nepropisnog uticaja. Ono takođe narušava poverljivost sistema ocenjivanja među
studentima. Studenti znaju ocene koje su njihove kolege dobile, iako nikakva zabrinutost u
pogledu ovakvog odsustva diskrecije nije istaknuta ni od strane studenata niti od strane
akademskog osoblja. Jedina zabrinutost u pogledu neuspeha da se ispoštuje anonimnost bio je
uticaj koji ovo ima na korupciju ili na pojavu korupcije.
Veliki broj studenata pada na ispitima na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini. Tim za
procenu nije imao mogućnost da dobije jasne statističke podatke na ovu temu, ali imajući u vidu
stope diplomiranja (pogledajte Faktor 13 koji sledi u nastavku), čini se da su stope neuspeha
značajne. Ispitanici su izneli da se mnogo studenata “pojavi tek na ispitu” i sve drugo vreme ne
pohađaju nastavu. Činjenica da nije na snazi nikakva politika prisustva može doprineti velikim
stopama neuspeha, pošto studenti veoma često uče sami i možda uvek nisu u stanju da jasno
47
razumeju materiju koju studiraju. Profesori povremeno preispituju ispite sa studentima i daju im
uzvratne informacije, ali se čini da mnogo češće studenti ne dobijaju nikakve smislene uzvratne
informacije o tome gde su pogrešili na ispitu, uključujući razlog zbog koga su pali. Ne postoje
nikakvi programi akademskog uspeha ili drugi volonterski programi za učenje osnovnih veština
polaganja testova.
Pored toga, mnogi od sadašnjih studenata prava pohađali su osnovnu i srednju školu u veoma
teškim vremenima u istoriji Kosova. Današnji studenti prava bili su u osnovnoj školi tokom rata.
U periodu neposredno pre i tokom rata, obrazovanje većine studenata bilo je neprekinuto. U
neposrednom posleratnom periodu, sistem osnovnog i srednjeg obrazovanja na Kosovu bio je
preopterećen i nedovoljno finansiran. Ovo znači da su mnogi sadašnji studenti prava dobili
osnovno i srednje obrazovanje ispod standarda. Na dugi rok, MONT ima strateški plan koji bi
trebalo da odgovori na ove probleme i da poboljša osnovni nivo obrazovanja za sve maturante
srednjih škola u zemlji. Na kratak rok, nastavljaju da postoje maturanti iz srednjih škola koji
nemaju osnovne veštine čitanja, pisanja i razumevanja. Ovi studenti pohađaju pravni fakultet i ne
uspevaju da polože predmete. Podučavanje u osnovnim veštinama i podučavanje usmereno ka
posebnim veštinama potrebnim za pohađanje pravnog fakulteta, moglo bi imati veći uticaj i
pomoći u poboljšavanju stopa prolaska i na kraju, stopa diplomiranja. Međutim, nikakav program
takvog vida nije ponuđen trenutno niti zvanično niti nezvanično. Ali, bez konkretne pomoći
usmerene ka odgovoru na obrazovne nedostatke ovih studenata, čini se neverovatnim da će isti
uspeti. Takođe se čini timu za ocenu da ovo predstavlja gubitak potencijalno vrednih ljudskih
resursa i da ne ide u korist ljudi koji su imali nesreću da su rođeni u vreme kada je njihovo
obrazovanje ometeno ratom i neposrednom situacijom nastalom nakon toga.
Studenti na Univerzitetu u Mitrovici moraju da osvoje 30 bodova pre nego što mogu da polažu
završni ispit. Studenti dobijaju bodove na osnovu prisustva na predavanjima (do 15 poena),
izrade radova (do 15 poena), i kroz pismeni polugodišnji ispit (do 20 poena). Ispiti moraju biti
zakazani tokom jednog od izbornih rokova, koji se održavaju u januaru, aprilu, junu, septembru i
oktobru. Kalendar održavanja ispita mora se objaviti na početku svake akademske godine.
Studenti koji su ispunili sve propisane pred-ispitne dužnosti imaju pravo da polažu ispit. Ispiti
mogu obuhvatati teorijske i praktične predmete i mogu se sprovoditi usmeno, pismeno ili
kombinacijom ova dva oblika, iako, kao što je istaknuto u prethodnom delu, usmeni ispiti su po
svemu sudeći najčešći. Ispiti se smatraju javnim i ukoliko student polaže usmeni ispit, on/ona
ima pravo da zahteva da isti bude otvoren za javnost. STATUT UNIVERZITETA U PRIŠTINI SA
SEDIŠTEM U MITROVICI čl. 111. Profesori objavljuju ocene studenata na kraju usmenog ispitivanja;
ponekada se one iznose usmeno (pred celom grupom) a ponekada se uručuju u pismenoj formi.
Ukoliko student ima problema sa materijalom, profesor im može dozvoliti da polažu ispit “u
delovima” i da se vrate na preostale delove tokom narednog ispitnog roka. Studentima je
dozvoljeno da ponovo polažu ispit do tri puta u jednoj akademskoj godini. Student koji nije
položio ispit u obaveznom predmetu pre početka sledeće akademske godine mora ponovo da
upiše dati predmet. Student koji ne položi izborni predmet može ili ponovo da prijavi dati predmet
ili da uzme neki drugi izborni predmet. Id. čl. 112. Studenti imaju pravo žalbe na ocenu u roku od
36 časova od održavanja ispita, sa time da se konkretnija pravila u vezi sa ovakvim revizijama
donose od strane Univerzitetskog Senata. Id. čl. 113. Ispitanici nisu istakli nikakve probleme u
vezi sa varanjem ili korupcijom u pogledu ocena na Pravnom fakultetu Univerziteta u Mitrovici.
Ispiti na privatnim pravnim fakultetima navodno se blaže ocenjuju u odnosu na one na
Univerzitetu u Prištini. Međutim, usled činjenice da se puno predmeta na ovim univerzitetima
predaje od strane istih profesora kao i na Univerzitetu u Prištini, format i pristupi koji se koriste u
ocenjivanju studenata u velikoj meri su identični. Po svemu sudeći postoji značajno manji broj
navoda o varanju i korupciji na privatnim pravnim fakultetima. Jednim delom, obrazloženje ovoga
može biti manja veličina učionice, koja čini ispite lakšim za praćenje. Neki od privatnih pravnih
fakulteta takođe po svemu sudeći zauzimaju strožiji stav protiv varanja proaktivnim udaljavanjem
studenata sa ispita ukoliko ih vide da varaju i delujući povodom žalbi nakon ispita. Navodno,
uticaj ovih strožijih mera jeste da je došlo do smanjenja u stopama varanja, kada studenti vide da
su njihove kolege udaljene sa ispita ili prinuđene da ponovo polažu isti ispit nakon disciplinskih
48
mera. Neki skeptici sugerišu da razlog zašto privatni pravni fakulteti imaju niže stope varanja i
korupcije jeste usled njihovih nižih akademskih standarda, što znači da postoji veća verovatnoća
da će studenti proći ispite i da ne moraju da posežu za drugim metodama. Tim za procenu
poseduje nedovoljne informacije kako bi izvukao zaključak u ovom pogledu.
Faktor 13: Dodeljivanje zvanja
Dodeljene kvalifikacije i zvanja odražavaju činjenicu da su studenti uspešno ispunili sve
zahteve i ispunili sve standarde ustanove koja vrši dodelu.
Zaključak
Korelacija: Neutralno
Trend: ↔
Univerzitet u Prištini je ovlašćen da dodeljuje zvanje bačelor, master i doktor nauka, i dodeljivanje
zvanja odražava činjenicu da je diplomac ispunio standarde zvanja u praksi. Univerzitet u
Mitrovici takođe dodeljuje zvanja nakon što su studenti ispunili potrebne standarde. Privatni
pravni fakulteti još uvek nisu dodelili nikakva zvanja. Pravni fakultet Univerziteta u Prištini pati od
niskih nivoa diplomiranja i ne pruža nikakvo podučavanje ili druge vidove pomoći studentima koji
mogu upisati pravni fakultet sa niskim nivoom bazičnog obrazovanja. Žene diplomiraju u nižim
stopama u odnosu na muškarce, sa veoma nesrazmernim brojkama na nivou magistra pravnih
nauka.
Analiza/obrazloženje:
U skladu sa zakonom, samo akreditovane visokoškolske ustanove ovlašćene su da dodeljuju
zvanja i diplome. ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU § 12.1. Štaviše, samo ona zvanja i diplome
dodeljena od strane akreditovanih visokoškolskih ustanova biće priznate od strane Vlade u svrhu
zapošljavanja na bilo koju javnu funkciju ili će biti priznati na međunarodnom nivou. Id. § 12.6.
MONT je zadužen za ovlašćivanje formata i sadržaja diploma i aneksa diploma koje će biti izdate
od strane akreditovanog univerziteta. Id. § 4.1(d). Ustanova treba da pruži svakom licu
dodeljeno zvanje ili diplomu sa overenom diplomom i aneksom diplome u formatu odobrenom od
strane MONT-a. Id. § 12.7. Svaka akreditovana visokoškolska ustanova treba da navede u
svom statusu zvanja i diplome koje će biti dodeljene od strane iste i pravila koja predvode
dodeljivanje zvanja. Id. § 12.2.
Visokoškolske ustanove ovlašćene su da dodeljuju zvanje bačelor (prateći ekvivalent od
najmanje tri godine punih studija nakon srednjoškolske mature) i mastera ili doktora (nakon
sticanja zvanja bačelor). Id. § 2.2(a); pogledajte takođe STATUT UP čl. 64. Pravni fakultet
Univerziteta u Prištini zahteva da studenti bačelor studija uspešno dobiju 240 ESPB bodova u
periodu od četiri godine kako bi stekli svoje zvanje. Postdiplomski studenti na master studijama
prava moraju imati zvanje bačelor i dobiti dodatnih 60 ESPB bodova u periodu od jedne godine.
Student mora imati zvanje mastera i završiti ukupno 300 ESPB bodova kako bi upisao doktorske
studije. Doktorske studije normalno traju tri godine i studenti moraju dobiti najmanje 180 ESPB
bodova, položiti ispite na studijama doktorature i uspešno odbraniti svoju doktorsku disertaciju.
20
STATUT UP čl. 106.
Studenti koji su upisali Pravni fakultet pre uvođenja nove strukture zvanja u akademskoj godini
2007-2008. morali su da zarade 180-210 ESPB bodova u periodu od tri godine kako bi postali
diplomirani pravnici; 90-120 ESPB bodova u periodu od jedne i po do dve godine kako bi dobili
zvanje magistra prava i 180 ESPB bodova u periodu od tri godine kako bi stekli zvanje doktora.
STATUT UP čl. 104.1, 105, 106. Pošto su prvi studenti koji će biti podobni za jednogodišnji
program master studija započeli sa svojim bačelor studijama 2007. godine, svi diplomirani
studenti sa Pravnog fakulteta trenutno studiraju u sklopu dvogodišnjeg programa za sticanje
zvanja magistra prava. Program mastera prava započeće akademske godine 2011-2012.
20
49
Pored uspešnog sticanja propisanog broja bodova, svi studenti na nivou mastera na Univerzitetu
u Prištini moraju sastaviti i odbraniti svoju master tezu (vidi id. čl. 131.1), a disertacije studenata
moraju biti odobrene i uspešno odbranjene u cilju sticanja zvanja doktora (pogledajte id. čl. 132137). Teza može biti pripremljena bilo pojedinačno od strane studenta, ili ukoliko je dozvoljeno
od strane Saveta fakulteta, zajednički od strane dva ili tri studenta, ukoliko se može jasno navesti
doprinos svakog kandidata. Id. čl. 131.3-131.4. Master teza zahteva pokazivanje naprednih
istraživačkih veština i trebalo bi da dokaže da teoretske veštine stečene tokom studija mogu biti
uspešno primenjene u rešavanju složenog istraživačkog problema u relevantnom akademskom
polju. Id. čl. 131.2. Detaljnija pravila za razradu, odbranu i ocenjivanje masterske teze utvrđuju
se od strane Fakultetskog saveta. Id. čl. 131.5.
Uspešno ispunjavanje svih zahteva za sticanje zvanja u studijskom programu potvrđuje se od
strane Univerziteta putem diplome. Id. čl. 143. Diploma može biti opozvana od strane
Univerzitetskog Senata samo iz dobrih namera, kao što su prevara ili dovođenje u zabludu tokom
zadatka ili ispita, plagijat, kršenje autorskog prava tokom pripreme teze ili drugog pismenog rada,
i druge vidove neetičke prakse. Id. čl. 142; pogledajte takođe ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU §
12.8 (koji takođe predviđa pravo žalbe na date radnje pred sudom).
Dok su neki ispitanici izneli gledište da mnogi diplomci programa diplomskih studija na Pravnom
fakultetu Univerziteta u Prištini nisu bili dovoljno kvalifikovani, niko nije sugerisao da se bilo kome
dodeljuje zvanje a da prethodno nije uspešno ispunio sve zahteve i zadovoljio sve objektivne
standarde za sticanje datog zvanja. Pitanje od mnogo veće zabrinutosti jesu niske stope
diplomiranja, koje priznaje sam Pravni fakultet. Pravni fakultet pripisuje niske stope diplomiranja
nekolicini faktora, koji obuhvataju: privredu, nemogućnost studenata da pokriju svoje troškove ili
pronađu poslove na skraćeno radno vreme, nedostatak prosperitetnog zaposlenja nakon
diplomiranja i moguće poteškoće u prilagođavanju novoj sredini na Pravnom fakultetu. IZVEŠTAJ
Svi ovi razlozi nesumnjivo doprinose niskim stopama
SAMOVREDNOVANJA UP NA STR. 9.
diplomiranja. Međutim, tim za procenu veruje da najveći faktor koji doprinosi niskim stopama
diplomiranja jeste činjenica da mnogi studenti upisuju fakultet uz nedostatak osnovnih veština
koje su im potrebne kako bi uspeli. Kao što je diskutovano u gore navedenom Faktoru 12,
sadašnji studenti bačelor studija prekinuli su svoje osnovno obrazovanje u periodu neposredno
pre i nakon rata. U neposrednim posleratnim godinama, kosovski obrazovni sistem bio je
preopterećen i nedovoljno finansiran, što znači da su mnogi od sadašnjih studenata prava dobili
loše obrazovanje koje ih nije adekvatno pripremilo da studiraju pravo na univerzitetskom nivou.
Ukoliko ovi studenti ne dobiju usluge podučavanja i pomoć u razvoju njihovih osnovnih veština,
čini se veoma neverovatnim da će steći veštine koje su im neophodne kako bi položili svoje ispite
na pravnom fakultetu i na kraju diplomirali. U ovom trenutku, Pravni fakultet ne nudi ovakve
programe podučavanja ili programe za učenje osnovnih akademskih veština ili ne pomaže
studentima da poboljšaju konkretne veštine koje su im neophodne za uspeh na pravnom
fakultetu.
Tokom 2009. godine, 786 studenata diplomiralo je stičući zvanje bačelor prava sa Univerziteta u
Prištini, uključujući 458 muškaraca i 328 žena. Ovi diplomci obuhvatali su redovne i vanredne
studije. Ukupno 315 od ovih diplomaca dolazi iz “starog četvorogodišnjeg sistema,” što znači da
su počeli svoje studije prava 2002. godine ili pre i da im je bilo potrebno barem osam godina da
diplomiraju. Samo 471 diplomirani sa Pravnog fakulteta završio je svoje studije u roku od sedam
godina od započinjanja svog pravnog obrazovanja. Ovih 471 diplomaca upisalo je Pravni fakultet
u sklopu trogodišnjeg programa studija, koji je poslednji put primao studente 2006. godine. Prva
klasa studenata upisana u sklopu novog četvorogodišnjeg kurikuluma treba da diplomira 2011.
godine. Pravni fakultet nije pružio timu za procenu statističke podatke o tome koje godine su se
diplomci iz 2009. godine upisali niti koliko vremena je diplomcima bilo potrebno da završe svoje
studije i da steknu svoju diplomu. Kao što je diskutovano u prethodno predstavljenom Faktoru
12, ukoliko student ne uspe da položi predmet u datoj godini, Univerzitet u Prištini mu/joj
dozvoljava da se ponovo upiše a ograničenje ponovnog upisivanja trebalo bi biti jednako broju
godina potrebnih da se dobije konkretno zvanje (odnosno tri ili četiri godine za studente bačelor
50
studija u zavisnosti od toga kada su počeli sa svojim studijama). STATUT UP čl. 157. U praksi,
ovo ograničenje se ne primenjuje a studentima se dozvoljava da se ponovo upisuju beskonačno
puta.
Ukoliko student želi da bude odsutan sa Univerziteta u Prištini, on/ona mora dobiti dozvolu
dekana; razlozi za odsustvo ograničeni su na “ozbiljnu” bolest, obaveznu vojnu službu, brigu o
detetu, trudnoću i “druge opravdane uzroke.” Id. čl. 158(4). U praksi, međutim, izgleda da su
studenti u stanju da “naprave pauzu” u svojim studijama bez formalnog podnošenja zahteva za
dobijanje odsustva. Na početku svakog semestra, studenti mogu upisati predmete bez bilo
kakvog obaveštenja upućenog Pravnom fakultetu da će se vratiti da nastave sa svojim studijama.
Jedan problem koji ovaj sistem stvara jeste da je teško da Pravni fakultet utvrdi koliko studenata
ima pored onih koji su trenutno upisani. Pravni fakultet ocenjuje da, pored trenutno upisanih
studenata, postoji oko 2,000 ili toliko studenata koji “prave pauzu” u svojim studijama. Procenjuje
se da samo polovina studenata stiče zvanje bačelora u standardnom vremenskom periodu (tri ili
četiri godine). Veruje se da do 20% uopšte ne završava fakultet – ali zato što studenti mogu, u
praksi uzimati duža odsustva ne obaveštavajući Pravni fakultet, postoji mogućnost da se neki od
ovih brojeva vrate kako bi završili sa svojim studijama nešto kasnije.
Stope diplomiranja za žene niže su u odnosu na muškarce, i takođe su niže u odnosu na
celokupan procenat žena upisanih na Pravni fakultet (preko 56% studenata upisanih 2009.
godine bile su žene). Neki ispitanici sugerišu da je razlog zbog koga manji broj žena diplomira to
što postoji veća verovatnoća da osnuju porodice u vreme pohađanja Pravnog fakulteta. U
društvu u kome žene još uvek vode glavnu brigu o deci, ovo stavlja dodatan pritisak i ograničenja
na njih, otežavajući im da završe svoje studije. Bez obzira na isto, broj žena koje su diplomirale
uvećao se svake godine tokom poslednje tri godine.
Broj žena koje stiču zvanje mastera izričito je manji u odnosu na broj muškaraca koji stiču dato
zvanje. U ovom trenutku, svi kandidati za zvanje mastera studiraju u sklopu starog sistema
3+2+1. Postoji opšta saglasnost da je teško pronaći posao samo sa zvanjem bačelor stečenim u
sklopu starog sistema. Ukoliko je to tačno, onda se žene koje ne stiču zvanje mastera
najverovatnije suočavaju sa većim izazovima na tržištu rada. Niske brojke žena koje žele da
steknu naprednije stepene službe takođe doprinosi već neadekvatnom broju žena na
akademskim funkcijama, kako sada tako i u predvidivoj budućnosti.
ZVANJA U PRAVNOJ STRUCI DODELJENA OD STRANE UNIVERZITETA U PRIŠTINI, 20072010.
Akademska
godina
Dodeljena zvanja bačelor
Ukupno
2007-2008.
527
2008-2009.
652
2009-2010.
786
Po polu
muškaraca
328
žena
199
% žena
37.76
muškaraca
391
žena
261
% žena
40.03
muškaraca
458
žena
328
% žena
41.73
Dodeljena zvanja mastera pravnih
nauka
Ukupno
Po polu
muškaraca
8
8
žena
0
% žena
0
muškaraca
29
34
žena
5
% žena
14.7
muškaraca
23
25
žena
2
% žena
8
Univerzitet u Mitrovici akreditovan je za dodeljivanje zvanja od strane Ministarstva prosvete
Srbije. Nije bilo nikakvih navoda o dodeljivanju zvanja drugima sem onima koji ispunjavaju sve
primenjive standarde i zahteve. Stope diplomiranja više su u skladu sa navodima, sa time da
većina studenata “na kraju” stekne svoje diplomsko zvanje.
51
Uspešno dobijanje propisanog broja ESPB bodova takođe po svemu sudeći predstavlja glavni
zahtev za dodeljivanje zvanja od strane privatnih pravnih fakulteta. Većina ovih fakulteta usvojila
je ili se nalazi na prelasku na četvorogodišnju strukturu bačelor studija, koja zahteva da studenti
steknu 240 ESPB bodova. Kurikulum master studija tipično je organizovan duž dvogodišnje
strukture od 120 ESPB bodova. Neke od ovih ustanova takođe zahtevaju od svojih studenata da
pripreme i odbrane tezu. Na primer, kurikulum koledža Fama obuhvata obaveznu izradu i
predstavljanje teze u poslednjem semestru redovnih bačelor studija prava i bačelora u
kriminologiji; studenti dobijaju ukupno 12 ESPB bodova za ovaj zadatak. Studenti upisani na
dvogodišnji master program prava posvećuju jedan celokupni semestar izradi i predstavljanju
teze, dobijajući 30 ESPB bodova.
U praksi, akreditovani privatni pravni fakulteti još uvek nisu dali zvanja nijednom od svojih
studenata. Stoga, nije poznato da li će njihove stope diplomiranja biti i da li će diplomci, zapravo,
ispuniti sve primenjive standarde i zahteve. Jedan pozitivan događaj od poslednje ocene IRPO,
međutim jeste da više ne postoji problem neakreditovanih ili nelicenciranih visokoškolskih
ustanova koje dodeljuju zvanja na Kosovu.
Faktor 14: Vođenje evidencije pri ustanovama
Ustanove koje pružaju pravno obrazovanje vode preciznu evidenciju koja ispunjava
nacionalne okvire i standarde osiguranja kvaliteta u cilju olakšavanja uporedivosti i
kompatibilnost kvalifikacija.
Zaključak
Korelacija: Negativno
Trend: ↓
Javne i privatne visokoškolske ustanove vode i arhiviraju preciznu evidenciju u skladu sa
objavljenim politikama. Na Univerzitetu u Prištini, akademska evidencija o pojedinačnim
studentima vodi se od strane studenta, profesora i Fakulteta. Centralna administracija
univerziteta vodi statistički pregled akademske evidencije, ali ne i pojedinačnu evidenciju.
Privatni pravni fakulteti i Univerzitet u Mitrovici po svemu sudeći ostvaruju bolji rezultat u vođenju
evidencije kako u štampanom tako i u elektronskom formatu. Odsustvo digitalizacije na
Univerzitetu u Prištini takođe stvara ozbiljan teret za studente kada žele da se upišu na predmete
ili da prijave ispite, pošto za svaki od ovih radnji oni moraju čekati u mnogim redovima kako bi
prikupili potrebne potpise i obrasce i načinili bilo koje uplate koje su potrebne.
Analiza/obrazloženje:
Pravne mere zaštite i zahtevi u pogledu vođenja akademske evidencije su ograničeni. Zakon o
arhivskoj građi i arhivama pruža pravnu strukturu za stalno vođenje dokumenata koji se smatraju
vrednim čuvanja u arhivi. ZAKON SKUPŠTINE KOSOVA O ARHIVSKOJ GRAĐI I ARHIVAMA (Zakon br.
2003/7, proglašen Uredbom UNMIK-a br. 2003/20, od dana 23. juna 2003) [u daljem tekstu
ZAKON O ARHIVAMA]. Zvaničnici odgovorni za vođenje zvanične evidencije utvrđuju koji deo
materijala koji prikupljaju i izrađuju će biti podložan arhivskom postupanju. Id. čl. 7.3. U skladu
sa ovom odredbom, pojedinačne akademske univerzitetske knjige nisu podložne arhivskom
postupanju. Od privatnih visokoškolskih ustanova zahteva se da stalno vode dosijee studenata i
osoblja. One takođe moraju imati plan za vođenje evidencije, uključujući mere za neprekidno
vođenje ove evidencije u slučaju da privatna visokoškolska ustanova prestane sa svojim
funkcionisanjem. Ovaj plan mora biti u skladu sa Zakonom o arhivama i biti odobren od strane
MONT-a. UPUTSTVO O LICENCIRANJU čl. 17.
Statut UP pruža neke definicije i zahteve u pogledu akademske evidencije na Univerzitetu.
Generalni sekretar Univerziteta u Prištini odgovoran je za vođenje administrativnih i akademskih
knjiga Univerziteta. STATUT UP čl. 240. Rektor takođe imenuje sekretara za svaki fakultet, koji je
52
odgovoran da koordinira administraciju jedinice, uključujući odgovornosti vođenja evidencije.
Sledeći akademski podaci moraju se voditi “u doslednim knjigama”: podnosioci prijave za upis na
fakultet, studenti upisani na sve studijske i istraživačke programe, diplomci, angažovano osoblje,
istraživački i konsultantski projekti, izveštaji o akademskom učinku i ocene (uključujući samoizveštaje i unutrašnje i spoljne ocene). Id. Od svih ovih podataka, samo informacije koje se
odnose na brojeve studenata i na studentske indekse, kao i izveštaji i ocene učinka, treba da se
čuvaju u centralizovanoj bazi podataka koja se vodi od strane Informacionog centra Univerziteta,.
Ovo sugeriše da se sve druge informacije čuvaju od strane relevantnog fakulteta. Sve ove
informacije trebalo bi da se čuvaju u standardizovanom elektronskom formatu. Id. čl. 242.1.
Dekan svakog fakulteta odgovoran je da pruži sveobuhvatan godišnji izveštaj o učinku
njegovog/njenog fakulteta rektoru. Id. čl. 232. Po svemu sudeći ovaj izveštaj trebalo bi da se
zasniva na izveštajima podnetim od strane predsedavajućih organizacionih pod-jedinica u okviru
fakulteta, i da obuhvati najnovije podatke o nastavnom procesu u datoj akademskoj godini. Id. čl.
231. Izveštaj o učinku fakulteta u suštini predstavlja statistički pregled akademske evidencije i
mora obuhvatati kvantitativne podatke koji se odnose na: cifre o studentima (novi upisi, ukupan
broj, diplomci); akademsko učenje (odnosno studijske programe i predmete, akademsko osoblje,
obaveze u sklopu nastavnog procesa, održana predavanja, ispite i seminarske radove, teze i
disertacije i rezultate studentske ocene); i naučna istraživanja (objavljeni naučni članci,
monografije i druge publikacije, izveštaji o naučnim projektima, konferencijske posete i radovi,
javno i privatno finansirani istraživački projekti i privatno finansirano akademsko osoblje). Id. čl.
233.1. Izveštaji o učinku treba da se sakupe i čuvaju na kompjuterizovan i standardizovan način,
uz to da je centralna univerzitetska administracija odgovorna za čuvanje i analizu podataka. Id. čl.
234.
Univerzitet u Prištini ima određene zaštitne mere kako bi sačuvao privatnost akademske
evidencije. Sva lična evidencija trebalo bi da se čuva na način koji štiti privatnost pojedinaca i
može se razotkriti samo u svrhe zahtevane važećim zakonom. Id. čl. 243. Na nivou univerziteta,
generalni sekretar odgovoran je za preraspodelu prava pristupa konkretnim bazama podataka; na
nivou pojedinačnih fakulteta, ova odgovornost leži na plećima “upravnog organa” fakulteta. Id. čl.
234.3, 242.2. U svim slučajevima, generalni sekretar, kao administrativni predstavnik Rektorata,
smatra se najvišim organom u tom smislu i isti ima neograničeni pristup svim podacima. Id. čl.
234.3.
Univerzitet u Prištini takođe ima posebne postupke u pogledu evidencije u vezi sa ocenama sa
ispita. Tri dana pre ispita, lista studenata podobnih da polažu ispit objavljuje se na oglasnoj tabli
Pravnog fakulteta i daje profesoru koji predaje dati predmet. Nakon ispita, profesor priprema i
postavlja listu studenata koji su polagali ispit i ocene koje je svaki od njih dobio. Jedan primerak
ove liste čuva se od strane profesora a drugi se šalje šefu referentne službe i vodi se od strane
sekretara Pravnog fakulteta. Svaki student takođe čuva “Indeks” koji sadrži evidenciju o
predmetima koja je on/ona pohađao (uz potpis profesora koji je držao dati predmet) kao i ocenu
koju je on/ona dobio. Kada student ispuni sve zahteve za dati predmet i dobije ocenu, profesor
potpisuje studentov indeks. Kada student diplomira, njegov/njen indeks predaje se i čuva od
strane sekretara Pravnog fakulteta. Referentna služba vodi zaseban dosije za svakog studenta,
koji obuhvata kontakt informacije, kao i informacije o polaganim predmetima i dobijenim
ocenama.
Pošto se akademska evidencija pojedinačnih studenata vodi na jednoj centralnoj lokaciji u okviru
Pravnog fakulteta, postoji mogućnost javljanja bezbednosnih problema. Ne postoji nikakva
institucionalna kontrola nad vođenjem evidencije od strane pojedinačnih studenata ili profesora i
u skladu sa navodima postojali su slučajevi u kojima su studenti optuživani da su falsifikovali
indeks. Pošto se samo statistički pregledi akademske evidencije vode od strane centralne
univerzitetske administracije, fakultet je jedino mesto gde se vodi detaljna akademska evidencija,
uključujući ocene pojedinačnih studenata. Ovo može učiniti da evidencija bude podložna
hakerskim napadima ili katastrofalnom uništenju. U ovom trenutku, evidencija se vodi uglavnom
u štampanom formatu. U prošlosti, USAID, je preko organizacije World Learning, bio pokrovitelj
53
projekta digitalizacije univerziteta. Međutim, univerzitet u skladu sa navodima, nije učinio ono što
je bilo neophodno kako bi omogućio dalje napredovanje projekta u vremenskom okviru projekta i
stoga je isti prekinut. Ukupna cena koštanja digitalizacije univerziteta predviđena je na oko USD
200,000. Ovaj iznos obuhvatao je obuku i ugradnju potrebnog softvera (univerzitet navodno ima
neophodan hardver). Uprkos činjenici da bi univerzitet verovatno mogao da isplati ovaj iznos iz
svog godišnjeg budžeta od EUR 50-60 miliona (čak i bez oslanjanja na spoljnu pomoć), po
svemu sudeći ne postoje nikakvi drugi planovi da se digitalizuje vođenje evidencije na
univerzitetu. Ovo ima redovan uticaj na studente, fakultet i osoblje. Na primer, ukoliko student
na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini želi da se prijavi za neki predmet ili ispit, on/ona
može očekivati da će morati da čeka u puno redova kako bi odgovarajući ljudi potpisali obrasce u
odgovarajućim rubrikama. Jedna studija došla je do zaključka da je sličan proces prijave
zahtevao od studenta da se pojave devet puta u devet različitih kancelarija na Univerzitetu u cilju
završavanja papirologije, plaćanja taksi i dobijanja potpisa u studentskom indeksu. W ORLD
LEARNING, PROCESI PRIJAVE NA UNIVERZITETU U PRIŠTINI na str. 15 (2007). Pošto je Pravni fakultet
već prenatrpan, studenti mogu da očekuju da će stajati u dugim redovima kako bi završili svaki od
ovih zadataka. Ovo ne samo da oduzima puno vremena već podrazumeva i ogromno traćenje
ljudskih resursa, posebno kada se pomnoži sa količinom vremena koji se potroši od strane preko
4,000 studenata bačelor studija koji se prijavljuju za predmete i ispite svakog semestra. Pravni
fakultet priznaje da pružanje usluga studentima u administraciji, uključujući digitalizaciju
evidencije, jeste “jedan od [njenih] glavnih nedostataka.” IZVEŠTAJ SAMOVREDNOVANJA UP na str.
24-25.
Privatni pravni fakulteti izgleda ostvaruju bolji učinak korišćenjem kompjuterizovanih metoda
vođenja evidencije i prijavljivanja. Ovo znači da studenti u ovim ustanovama mogu lakše da
prijave predmete i ispite, i da dobiju svoje ocene i transkripte. Oni takođe ne troše sate čekajući u
redovima kako bi završili ove obaveze. Takođe se čini da mnogi od privatnih fakulteta obavljaju
mnogo bolji posao u smislu obezbeđivanja svoje evidencije, tako da ista postoji kako u
štampanom tako i u elektronskom formatu.
Univerzitet u Mitrovici takođe po svemu sudeći poseduje bolji sistem za vođenje evidencije.
Prema navodima ispitanika, oni vode evidenciju kako u elektronskom tako i u štampanom
formatu, a Univerzitet kao celina poseduje uspostavljen sistem digitalizacije.
Faktor 15: Okviri i mreže za nostrifikaciju
Ustanove koje pružaju pravno obrazovanje učestvuju u nacionalnim, regionalnim i
međunarodnim mrežama osiguranja kvaliteta i nostrifikacije, a njihovo učešće olakšano je
i prati se od strane subjekta zaduženog za uređivanje rada ustanova koje pružaju pravno
obrazovanje.
Zaključak
Korelacija: Pozitivno
Trend: ↑
Iako Kosovo još uvek nije članica EHEA, on je doveo svoj sistem visokog obrazovanja u sklad sa
standardima iznetim u Bolonjskoj deklaraciji, uključujući korišćenje ESPB. Zvanična jedinica za
priznanje akademskih kvalifikacija uspostavljena je sklopu MONT-a 2008. godine i sada je u
potpunosti funkcionalna. Univerzitet u Prištini i privatni pravni fakulteti učestvuju u nacionalnim,
regionalnim i međunarodnim akademskim mrežama a studenti su takođe u stanju da učestvuju u
programima razmene u drugim zemljama u Evropi.
Analiza/obrazloženje:
Visoko obrazovanje na Kosovu strukturirano je na takav način da bude u skladu sa
međunarodnim i regionalnim standardima osiguranja kvaliteta i priznanja. Zakon o visokom
54
obrazovanju prepoznaje ovo posebno ističući Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i
osnovnih sloboda i njene protokole, Konvenciju Saveta Evrope/UNESCO-a o priznanju
kvalifikacija u pogledu visokog obrazovanja u evropskom regionu (Lisabonska konvencija o
priznanju), Preporuke Komiteta ministara Saveta Evrope o priznanju i oceni kvaliteta privatnih
univerziteta visokog obrazovanja, o pristupu visokom obrazovanju i o istraživačkim misijama
univerziteta i Deklaracije evropskih ministara za visoko obrazovanje iz Bolonje i Praga. ZAKON O
VISOKOM OBRAZOVANJU u Preambuli. MONT-u je dodeljena celokupna odgovornost unapređivanja
mobilnosti studenata i osoblja u okviru EHEA. MONT je takođe odgovoran za sklapanje
sporazuma za akademsko i stručno priznavanje kvalifikacija u skladu sa međunarodnim
sporazumima; obaveštavanje javnosti o statusu stranih kvalifikacija; i unapređivanje veza između
visokoškolskih ustanova na Kosovu i ustanova u susednim zemljama i regionima. Id. §§ 4.1(f)(g), (j). Pojedinačnim javnim univerzitetima dozvoljeno je da slobodno sklapaju sporazume sa
drugim prosvetnim ustanovama na Kosovu i u inostranstvu. Id. § 5.3(h). Svi predmeti na
studijama bačelor trebalo bi da su u skladu sa okvirom bodovnog sistema ESPB i da omoguće
studentima da ulaze i izlaze u odgovarajućim trenucima i da dobijaju bodove u zavisnosti od
napretka pojedinačnog studenta. Id. § 12.3.
Proces obrazovne integracije započeo je nakon rata u periodu između 2000-2001. godine i
ubrzan je imenovanjem Kosovskog tima promotera Bolonje [u daljem tekstu KTPB] januara 2006,
koji je predvodio projekat za unapređivanje bolonjskog procesa na Kosovu. Obrazovano je
partnerstvo sa predstavnicima Univerziteta u Prištini, Univerziteta u Ljubljani (Slovenija), i
Univerziteta Peloponeza (Grčka). Oktobra 2007, KTPB je izdao skup politika MONT-a o
integraciji u EHEA. Ove politike obuhvataju Izjavu o politici o razradi kurikuluma u visokom
obrazovanju na Kosovu, Politiku o zajedničkim kriterijuma za primenu ESPB-a u visokom
obrazovanju na Kosovu, Smernice za ocenu visokoškolskih ustanova na Kosovu i Politiku
uporedivosti i priznanja zvanja stečenih pre i nakon Bolonje.
Usled odsustva njegovog međunarodnog priznanja, Kosovo još uvek nije bilo u mogućnosti da
potpiše Bolonjsku deklaraciju. Ostaje nejasno da li će savetodavno mišljenje MSP-a kojim je
priznato jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova promeniti ovo i da li će mu biti dozvoljeno
da postane punopravna potpisnica i članica bolonjskog procesa. Uprkos tome, MONT je
posvećen potpunoj i formalnoj integraciji u proces, uključujući usvajanje ESPB-a i integraciju u
EHEA. Zakon o visokom obrazovanju, Statut UP i važeća administrativna uputstva MONT-a
priznaju važnost međunarodnih standarda osiguranja kvaliteta i mreža priznavanja. Zakon o
visokom obrazovanju i Statut UP izrađeni su uz pomoć stručnjaka Saveta Evrope i za njih je
rečeno da su prvi statuti visokog obrazovanja u Evropi koji od samog početka usvajaju
međunarodne standarde iz Bolonjske deklaracije. Univerzitet u Mitrovici takođe je u potpunom
skladu sa Bolonjskom deklaracijom i koristi ESPB. Čini se da su ove izmene bile dovoljno
uspešne da osiguraju da visokoškolske ustanove na Kosovu budu u potpunom skladu sa
bolonjskim sistemom i da omoguće eventualnu integraciju zemlje u EHEA, nakon što bude
rešeno pitanje njenog političkog statusa. Zapravo, svi ispitanici intervjuisani od strane tima za
procenu, izneli su da veruju da će, nakon što Kosovo bude priznato na međunarodnom nivou,
formalno članstvo u bolonjskom procesu biti samo pitanje trenutka. Nije bilo nikakvih indicija,
međutim, da su primenjeni bilo koji formalni pripremni koraci ili pregovori zaključno sa
objavljivanjem ove ocene.
Značajan novi korak koji se desio nakon objavljivanja ocene IRPO 2008. godine bila je zvanična
inauguracija Nacionalnog i informacionog centra za priznanje akademskih kvalifikacija [u daljem
tekstu NARIC] za Kosovo, u sklopu MONT-a. Pre uspostavljanja NARIC-a novembra 2008.
godine, postojao je samo jedan zvaničnik MONT-a koji je bio odgovoran za nostrifikaciju
međunarodnih diploma, što je podrazumevalo da je lista čekanja za ne-Kosovce koji su želeli da
im se priznaju završeni fakulteti mogla trajati čak i do 18 meseci. Centar je sada u potpunosti
funkcionalan, i odgovoran je prvobitno za nostrifikaciju diploma o završenom visokom
obrazovanju dodeljenih od strane akreditovanih ustanova visokog obrazovanja van Kosova iako
je nejasno koliko dugo studenti trenutno čekaju da im se nostrifikuje diploma. Pogledajte
uopšteno ADMINISTRATIVNO UPUTSTVO O NAČELIMA I POSTUPCIMA ZA NOSTRIFIKACIJU DIPLOMA SA
55
STRUČNIH VIŠIH ŠKOLA I UNIVERZITETSKIH ZVANJA STEČENIH VAN REPUBLIKE
KOSOVO (MONT Uputstvo
br. 8/2010, 22. jun 2010). NARIC-om upravlja Savet koji je sastavljen od sedam lokalnih i
međunarodnih stručnjaka sa relevantnim iskustvom u vezi sa međunarodnim pitanjima u sferi
visokog obrazovanja i bolonjskog procesa. Id. čl. 4.3. Postupci priznavanja i kriterijumi
funkcionišu na transparentan, nepristrasan, fleksibilan, koherentan i verodostojan način, u skladu
sa poslednjim evropskim događanjima i trendovima u ovoj oblasti i na raspolaganju su svim
građanima Kosova koji su završili svoje fakultete u inostranstvu kao i stranim građanima koji
mogu da pruže dokaz pravnog interesa na Kosovu (kao što je ugovor o radnom odnosu potpisan
od strane subjekta registrovanog na Kosovu). Id. čl. 3. Svi zahtevi za nostrifikaciju ocenjuju se
od strane stručnog odbora sastavljenog od dva člana dodeljena od strane odnosne akademske
jedinice Univerziteta u Prištini i jednog predstavnika NARIC-a. Odbor preispituje sve prijave i
podnosi svoj izveštaj Nacionalnom savetu za priznanje, koji izdaje konačnu odluku. Id. čl. 5, 911. Podnosioci zahteva plaćaju nadoknadu od EUR 20 za svaki zahtev za nostrifikaciju. Id. čl.
12. Celokupan postupak nostrifikacije mora biti završen u periodu od četiri meseca nakon
dobijanja zahteva. Id. čl. 3.8.
U periodu od 2008-2009, NARIC je primio ukupno 523 zahteva za nostrifikaciju za strane
diplomce, 80 zahteva za nostrifikaciju master diploma i 32 zahteva za nostrifikaciju diploma o
završenim doktorskim studijama. Od ovog broja, 68 zahteva (10.7%) odnosilo se na studije
prava – druge po redu nakon medicinskih studija. Zaključno sa majem 2010, NARIC je primio
143 zahteva za nostrifikaciju diploma o svršenim diplomskim studijama, 36 za diplome o
završenim master studijama i 21 za doktorske studije; od ovog broja 15 zahteva (7.5%) odnosilo
se na studije prava. Većina zahteva dolazi iz susednih zemalja, kao što su Albanija, Makedonija i
Turska.
Izjava o misiji Univerziteta u Prištini obuhvata sledeće ciljeve: potpuna saradnja i učešće u svim
aktivnostima visokog obrazovanja na nacionalnom, regionalnom i međunarodnom nivou;
usklađivanje sa evropskim standardima; i potpuna integracija u EHEA (odnosno Bolonjsku
deklaraciju i Lisabonsku konvenciju o nostrifikaciji), uključujući usvajanje odgovarajućih reformi za
datu integraciju. STATUT UP čl. 5.1(6)-(8). Dalje, univerzitet smatra da je sastavni deo evropske
oblasti visokog obrazovanja koju zastupa Evropsko udruženje univerziteta i posvećeno je
poštovanju svih pravila, standarda i obaveza u vezi sa ovim statusom. Id. čl. 5.2. Univerzitet je
nadležan da sklapa sporazume sa drugim nacionalnim i međunarodnim visokoškolskim
ustanovama, kao i sa međunarodnim organizacijama. Id. čl. 12.15. Na kraju, Statut predviđa
nostrifikaciju akademskih kvalifikacija, zvanja, diploma i ispita sa priznatih visokoškolskih
ustanova sa Kosova i iz inostranstva, kao što je zahtevano Lisabonskom konvencijom o priznanju
kvalifikacija i iznosi detaljne zahteve i postupke za dato priznanje. Pogledajte uopšteno id.
poglavlje 4.6.
Univerzitet u Prištini u potpunosti je uskladio svoj kurikulum sa zahtevima Bolonjske deklaracije.
U konkretnom smislu, Pravni fakultet primenjuje ESPB još od akademske godine 2001-2002, i
sproveo je reformu kurikuluma koja je stupila na snagu akademske godine 2006-2007, u cilju
ispunjavanja standarda i ciljeva Bolonjske deklaracije. Rezultat jeste aktuelna struktura programa
koja je sastavljena od tri ciklusa: četvorogodišnjih bačelor studija (prvi ciklus), jednogodišnjih
master studija (drugi ciklus), i trogodišnjih doktorskih studija (treći ciklus). Pravni fakultet
Univerziteta u Mitrovici ima isti program 4+1+3 i primenjuje standarde ESPB bodova. Privatni
pravni fakulteti takođe ispunjavaju standarde ESPB bodova i usvojili su strukturu sastavljenu od
dva ciklusa 4+1. Do sada, nijedan privatni pravni fakultet ne nudi programe doktorskih studija.
Univerzitet u Prištini takođe učestvuje u nizu programa razmene i akademskih mreža. Ovi
programi obuhvataju letnju školu na Univerzitetu u Prištini, na kojoj jedan broj stranih profesora i
studenata učestvuje na kursevima koje nudi Univerzitet. Univerzitet ima direktan odnos sa
brojem evropskih univerziteta.
Isti se pridružio nekolicini međunarodnih mehanizama
univerzitetskih mreža, bilo u svojstvu punopravnog člana ili u svojstvu posmatrača. Između
ostalog, isti je punopravan član Evropskog udruženja univerziteta, Konferencije rektora iz
dunavskih zemalja, Mreže centara za ljudska prava u jugoistočnoj Evropi i Evropskog društva za
56
međunarodno obrazovanje. Isti takođe ima sporazume o međunarodnoj saradnji i razmeni sa
nekolicinom univerziteta širom sveta, uključujući one koji se nalaze u Albaniji, Austriji, Francuskoj,
Nemačkoj, Makedoniji, Španiji, SAD-u i drugim zemljama. Vidi UNIVERZITET U PRIŠTINI,
UNIVERZITET U PRIŠTINI OD 1970-2005: SPECIJALNO IZDANJE NA STR. 104-108 (2005) [u daljem
tekstu UNIVERZITET U PRIŠTINI OD 1970-2005] (u kome se navode strane partnerske ustanove).
Jedan odraz uspeha nastojanja integracije jeste to da studenti Pravnog fakulteta, prema
navodima, redovno učestvuju u programima razmene sa evropskim univerzitetima. Mlađi članovi
akademskog osoblja na Pravnom fakultetu studirali su u inostranstvu i po svemu sudeći imaju
zainteresovanost i vezu sa resursima u inostranstvu. Privatni pravni fakulteti takođe imaju veze
sa univerzitetima i organizacijama u regionu i na međunarodnom nivou. Iako je Univerzitet u
Mitrovici u potpunosti integrisan u EHEA i poštuje ESPB, po svemu sudeći isti ne poseduje
zvanične veze sa regionalnim ili međunarodnim mrežama. Studenti iz Mitrovice učestvuju u
programima razmene u drugim zemljana u Evropi, ali po svemu sudeći programi razmene u
Mitrovici su ograničeni na razmenu sa srpskim akademskim osobljem.
57
V.
Fakultetske kvalifikacije i uslovi zaposlenja
Faktor 16: Fakultetske kvalifikacije
Pravni fakultet poseduje potrebno znanje i kompetentnost u svojim predmetima kako bi
pružao kvalitetno obrazovanje studentima, što je evidentno u broju zvanja, akademskim
publikacijama, praktičnom iskustvu kao i u razvijenim veštinama držanja nastave.
Zaključak
Korelacija: Neutralno
Trend: ↔
Akademsko osoblje kako na privatnim tako i na javnim pravnim fakultetima ispunjava osnovne
zahteve njihovih radnih mesta. Nastavlja da preovlađuje razlika u kvalifikacijama i veštinama
držanja nastave između starijih fakulteta i onih koji su završili studije u inostranstvu i/ili su
započeli sa svojim akademskim karijerama nakon rata. Većina akademskog osoblja ima
ograničeno praktično iskustvo. Akademsko osoblje objavljuje svoje publikacije u akademskim
žurnalima na Kosovu i u inostranstvu; međutim, velika preopterećenost nastavnim materijalima i
ograničene mogućnosti istraživanja imaju negativan uticaj na kvalitet školstva.
Analiza/obrazloženje:
Kao uslov za licenciranje, visokoškolske ustanove moraju imati adekvatan broj kvalifikovanog
akademskog osoblja. ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU § 10.4(c). U sklopu postupka licenciranja,
privatne visokoškolske ustanove moraju podneti spisak zaposlenih članova fakulteta i njihovih
zvanja (zajedno sa overenim kopijama njihovih diploma ili sertifikata), kao i spisak njihovih
posebnih publikacija ili akademskih istraživanja objavljenih u lokalnim ili međunarodnim
akademskim žurnalima. UPUTSTVO O LICENCIRANJU čl. 8.1.1. Kako javne tako i privatne ustanove
nadležne su da navedu zvanja i rang, i da propišu kriterijume imenovanja akademskog osoblja.
ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU § 24. Univerzitet u Prištini takođe treba da pruži odgovarajuće
uslove za akademska istraživanja, kako bi akademsko osoblje moglo biti konkurentno na
međunarodnom nivou. Pogledajte STATUT UP čl. 172.1.
Univerzitet u Prištini ima šest rangova akademskog osoblja: predavač, kandidat za asistenta,
asistent, asistent profesor, profesor saradnik i redovan profesor. Id. čl. 178.2. Kako bi bio
podoban za imenovanje ili unapređenje, kandidat mora imati odgovarajuće kvalifikacije i iskustvo
od značaja za datu funkciju. Id. čl. 181. Osnovni opšti zahtevi za svaki od ovih rangova
rezimirani su u sledećoj tabeli.
21
ZAHTEVI U POGLEDU FAKULTETSKIH KVALIFIKACIJA NA UNIVERZITETU U PRIŠTINI
Rang
kandidat
za
asistenta
asistent
docent
•
•
•
•
•
•
•
Zahtevi kvalifikacija
zvanje bačelor sa prosekom od najmanje 8;
najviša starosna dob od 28 godina (32 ukoliko imaju zvanje mastera) u vreme
prvog imenovanja;
ograničen na pružanje pomoći profesorima u prva tri ranga u predmetima
studija bačelor.
zvanje mastera i aktivan upis u program doktorskih studija;
maksimalna starosna dob od 35 godina u vreme prvog imenovanja.
doktoratura ili ekvivalentan stepen spreme;
određeni broj publikacija, uključujući najmanje jednu ključnu publikaciju
objavljenu ili revidiranu u međunarodnom časopisu;
Rang predavača nije relevantan za ovu ocenu, pošto važi samo za članove fakulteta koji
predaje predmete stranih jezika. Id. čl. 187.
21
58
pokazan dobar učinak u držanju nastave.
doktorat ili ekvivalentan stepen stručne spreme;
odabrani broj monografija i akademskih publikacija, uključujući najmanje tri
profesor
ključne publikacije koje su objavljene i revidirane u međunarodnom
saradnik
časopisima;
• pokazan dobar učinak u držanju nastave;
• dokazi o akademskom radu i poznavanju predmeta u odnosnoj sferi.
• doktorat ili ekvivalentan stepen stručne spreme;
• dokazani visoki nivo akademskih sposobnosti i naučnog iskustva u predmetu,
dokazan: odabranim brojem ključnih monografija, udžbenika i akademskih
publikacija, uključujući najmanje pet ključnih publikacija objavljenih i revidiranih
u međunarodnim časopisima; aktivno učešće na međunarodnim
redovan
konferencijama; i dugoročno iskustvo u istraživanjima za osnovne i primenjene
profesor
projekte;
• dokaz o visokim obrazovnim i pedagoškim veštinama kroz razumnu praksu;
• ubedljiv dokaz o akademskom rukovođenju;
• dokazane veštine mentorstva za postdiplomske i doktorske studije.
Pogledajte uopšteno id. čl. 182-186.
•
•
•
Pored ovih zahteva, Senat UP može obezbediti posebne kvalifikacije za akademsko osoblje na
konkretnim fakultetima, na preporuku odnosnog Fakultetskog saveta. Id. čl. 188.
Ne postoje nikakvi jasni ili pismeni standardi za zvanja akademskog osoblja ili zahtevi u pogledu
kvalifikacija koji se primenjuju na privatnim pravnim fakultetima ili na Univerzitetu u Mitrovici.
Trenutno ima ukupno 82 člana akademskog osoblja na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini,
koje obuhvata 58 redovnih članova osoblja, 19 vanrednih članova osoblja i 5 članova osoblja na
odsustvu. Od redovnih članova fakulteta, ima pet profesora, deset profesora saradnika, 11
docenata, 31 asistenta i kandidata za asistenta i jedan predavač. Takođe postoji pet članova
akademskog osoblja sa drugih fakulteta Univerziteta u Prištini kojima je dozvoljeno da predaju na
Pravnom fakultetu. Privatni pravni fakulteti koji su akreditovani 2009. godine zapošljavaju ukupno
132 člana akademskog osoblja. Univerzitet u Mitrovici zapošljava 37 članova akademskog
osoblja, koji obuhvataju 10 profesora, devet profesora saradnika, dva docenta i 16 asistenata.
U praksi, celokupno akademsko osoblje ispunjava minimalne zahteve u pogledu zvanja koja
imaju, ali njihovi aktuelni nivoi znanja i sposobnosti po svemu sudeći variraju u velikoj meri.
Mnogi ispitanici izneli su ovo u smislu generacijske razlike između onih koji su započeli svoje
akademske karijere pod srpskom vladavinom i onih koji su zaposleni nakon rata, dok su drugi ovo
okarakterisali kao razliku između onih koji su završili fakultete u inostranstvu i onih koji nisu imali
priliku za to. Zaista, kao rezultat jedinstvenih istorijskih okolnosti na Kosovu, po svemu sudeći
postoji podela između “stare garde” i onih koji su započeli sa svojim akademskim karijerama
nakon rata, posebno na Univerzitetu u Prištini. 1989. godine Miloševićev režim prinudio je sve
akademike iz reda zajednice etničkih Albanaca da napuste svoje predavačke funkcije. Istima nije
dozvoljeno da se vrate na iste sve do nakon rata iz 1999. Mnogi od ovih ljudi nisu bili uključeni u
akademske aktivnosti niti su se bavili pravom u ovom 10-godišnjem periodu. Novo akademsko
osoblje koje je zaposleno od završetka rata po svemu sudeći je u akademskom smislu dobro
kvalifikovano a veliki procenat završilo je više stepene studija prava na evropskim i
severnoameričkim univerzitetima. Stoga, čini se jasnim zašto Pravni fakultet i Univerzitet u
celosti, vrednuje i aktivno zapošljava akademsko osoblje koje je završilo studije u Evropi i SAD-u.
Pored toga, određeni broj sadašnjih asistenata na Univerzitetu u Prištini upisano je na doktorske
programe na evropskim univerzitetima. Trenutno postoji 21 kandidat za zvanje doktora na
samom Pravnom fakultetu, uključujući tri žene.
Kao što je diskutovano u više pojedinosti u prethodno navedenom Faktoru 11, većina
akademskog osoblja na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini ne poseduje iskustvo bavljenja
59
pravom. Ovaj nedostatak praktičnog radnog iskustva predstavlja još jedan razlog koji ukazuje da
su nastavne metode više usredsređene na teoriju a manje na praksu.
Postoje mogućnosti za objavljivanje akademskih publikacija na Kosovu. Univerzitet u Prištini
objavljuje svoj pravni žurnal, Pravo i takođe je nedavno sklopio sporazum sa Sapienza
Univerzitetom iz Rima, Italija, kojim se akademskom osoblju sa Pravnog fakulteta omogućava da
objavljuju svoje radove u ovom žurnalu, Diritto. Privatni pravni fakulteti očigledno izrađuju svoje
žurnale koji objavljuju rad njihovog akademskog osoblja, iako po svemu sudeći rasporedi
izdavanja nisu uređeni. Mnoge pravne knjige i tekstovi se u suštini samo stalno objavljuju, bez
bilo kakve stvarne uredničke pomoći ili kontrole. Mlađi članovi fakulteta i drugo akademsko
osoblje sa veštinama poznavanja stranih jezika po svemu sudeći više vole da objavljuju u
inostranstvu, uključujući i njihovo učešće na međunarodnim konferencijama. Postoji veći prestiž
kada govorimo o stranim publikacijama; međutim, pošto strane publikacije uopšteno nisu
izrađene na albanskom jeziku, njihova korisnost na Kosovu ograničena je samo na one sa
veštinama poznavanja stranih jezika.
Glavna zabrinutost je to što mlađe osoblje, kao i većina akademskog osoblja, ima tendenciju da
radi na više od jednog radnog mesta kako bi zaradili za život, i shodno tome nemaju dovoljno
vremena da prodube svoj stručni razvoj i da budu u toku sa događanjima u sferi prava i nastavnih
metoda. Pogledajte takođe Faktor 18 koji sledi a koji poseduje dodatne pojedinosti o platama na
fakultetu. Pored toga, prema rečima ispitanika, inovativne tehnike držanja nastave nisu snažno
cenjene na Univerzitetu u Prištini i na Univerzitetu u Mitrovici, što može, jednim delom,
odražavati ograničene mogućnosti kroz koje su mnogi profesori i članovi administracije morali da
prođu, uz niz različitih metoda nastave.
Faktor 17: Zapošljavanje, unapređenje i mandat
Zapošljavanje, unapređenje i mandat fakulteta ili njihovih ekvivalenata, vrši se na osnovu
rigoroznih, pravednih, jednoobraznih i transparentnih kriterijuma i postupaka zajedno sa
procesom ulaganja žalbi ili zahtevanja revizije štetnih odluka.
Zaključak
Korelacija: Pozitivno
Trend: ↔
Prakse zapošljavanja i unapređivanja akademskog osoblja na Univerzitetu u Prištini jesu
konkurentne, pravedne, jednoobrazne i transparentne. Prakse zapošljavanja i unapređenja na
privatnim pravnim fakultetima izgledaju manje transparentne i povezane sa specifičnim
kriterijumima. Zakon zabranjuje diskriminaciju pri zapošljavanju kako na javnom tako i na
privatnim univerzitetima i predviđa upravnu reviziju i mogućnost žalbe na odluke o zapošljavanju i
unapređenju. Žene su nedovoljno zastupljene među akademskim osobljem, posebno na višim
akademskim rangovima, i ne postoji nikakva etnička raznolikost među akademskim osobljem
zaposlenim u bilo kom pravnom fakultetu na Kosovu; međutim, po svemu sudeći ovo nije rezultat
diskriminatornog postupanja.
Analiza/obrazloženje:
Javni univerziteti imaju ovlašćenje da zapošljavaju i otpuštaju svoje osoblje. ZAKON O VISOKOM
§ 5.3(d); pogledajte takođe STATUT UP čl. 12.7. Pravo na nezavisan odabir
akademskog osoblja i dodeljivanje zvanja profesorima i drugim članovima osoblja smatra se
sastavnim delom samostalnosti univerziteta. ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU §§ 7.2(c), (f);
pogledajte takođe STATUT UP čl. 11.3, 11.6. Obrazovne ustanove moraju navesti zvanja i
rangove akademskog osoblja, kriterijume za imenovanje i ponovno imenovanje istih i druge
fakultetske uslove za zapošljavanje u njihovim statutima. ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU § 24.
U konkretnom smislu, statuti moraju obuhvatati odredbe u vezi sa imenovanjem, mandatom,
OBRAZOVANJU
60
unapređenjem, disciplinom, razrešenjem i penzionisanjem osoblja, i moraju takođe predvideti
učešće međunarodnih stručnjaka pri imenovanju akademskog osoblja profesionalnog statusa. Id.
§§ 26.1, 26.5. Drugi uslovi službe osoblja na javnim univerzitetima (isključujući pojedinačne
dohotke i beneficije) utvrđuju se od strane MONT-a u konsultaciji sa priznatim sindikatima i
predstavnicima visokoškolskih ustanova. Id. § 26.3. Statuti svih visokoškolskih ustanova na
Kosovu moraju garantovati jednakost mogućnosti i štititi osoblje od diskriminacije na bilo kojoj
osnovi, kao što su pol, rasa, seksualna orijentacija, bračni status, boja kože, jezik, veroispovest,
politička ili druga mišljenja, nacionalno, etničko ili društveno poreklo. Id. §§ 13.5(a), 25.4(b). Svi
članovi osoblja trebalo bi da su zaposleni na osnovu pojedinačnih ugovora sklopljenih sa
univerzitetom. Id. § 26.4. Akademsko osoblje ima pravo da se žali na bilo koju odluku koju
visokoškolska ustanova donese u vezi sa njima MONT-u i nadležnom sudu. Id. § 25.5.
Senat Univerziteta u Prištini odlučuje o svim opštim strateškim pitanjima u ime Univerziteta,
uključujući imenovanje nastavnog osoblja i utvrđivanje postupka za unapređenje akademskog
osoblja. STATUT UP čl. 48.1(b), 49.15. Univerzitetski odbor odgovoran je za definisanje detaljnih
smernica u vezi sa imenovanjem, dodeljivanjem ocenom, suspendovanjem, razrešavanjem i
drugim uslovima službe akademskog osoblja. Id. čl. 22.6. U ovom okviru, rektor nakon toga
donosi sve važeće kadrovske odluke u ime Univerziteta. Id. čl. 28.5. To znači da se svo
akademsko osoblje na Univerzitetu u Prištini imenuje od strane rektora na preporuku Senata,
izuzev toga da rektor može dodeliti dekanu pojedinačnog fakulteta ovlašćenje da imenuje
asistente i kandidate za asistente. Id. čl. 180.1-180.2. Imenovanje mora biti izvršeno na
transparentan način, uz javno oglašavanje konkursa za slobodna mesta. Id. čl. 180.3. Zahtevi za
unapređenje ili obnavljanje ugovora na Pravnom fakultetu tretiraju se kao zahtevi za otvoreno
radno mesto i, teoretski, svako može da se prijavi i da konkuriše za dato radno mesto (iako,
govoreći iz prakse, ljudi sa strane retko konkurišu za ova radna mesta). Fakultetski savet
Pravnog fakulteta, koji je sastavljen od deset profesora, pet docenata, jednog predstavnika
administrativnog osoblja i dva predstavnika studenata, uspostavlja komisiju za ocenu koja će
intervjuisati sve kvalifikovane kandidate i dati preporuku Savetu, koji, nakon toga, daje svoju
preporuku rektoru i Senatu. Id. čl. 180.1, 180.4-180.5. Fakultetski savet takođe preispituje
zahteva za unapređenje i odlučuje koga da preporuči za unapređenje. Proces odabira kandidata
za funkcije asistenta profesora i više takođe obuhvataju javnu prezentaciju koja govori o njihovom
iskustvu i akademskim dostignućima. Id. čl. 182.2, 183.2, 184.2.
Akademsko osoblje može biti imenovano kao redovno i vanredno osoblje. Id. čl. 176.1.
Redovnom osoblju fakulteta zabranjeno je da sklapa bilo koje druge ugovore na pola ili na puno
radno vreme, osim u slučaju kada im rektor, delujući shodno odobrenju većine članova
Fakultetskog saveta, odobri izuzetak delujući shodno načelu dobre namere. Id. čl. 177. Ugovori
o radnom odnosu kandidata za asistenta i asistenata sklapaju se na tri godine, dok se ugovori za
više akademske rangove sklapaju na četiri godine. Id. čl. 182.3, 183.3, 184.3, 185.3, 186.3.
Profesori sa najmanje pet godina iskustva u držanju nastave i istraživanja koji imaju dokazanu
akademsku vičnost i koji su međunarodno priznati i koji dobiju pozivnicu za istraživačku stipendiju
mogu podneti zahtev Senatu univerziteta za slobodnu godinu kako bi proveo istu na stranom
univerzitetu. Po završetku slobodne godine, profesori se mogu vratiti na istu funkciju na
univerzitetu i pod istim uslovima kao što je to ranije bio slučaj; međutim oni će primati nižu platu
tokom slobodne godine. Id. čl. 175. Penzionisani profesori koji pokažu izvanredna akademska i
sholastička dostignuća i čije kvalifikacije se smatraju nezamenjivim na srednji rok u okviru
fakulteta mogu dobiti zvanje počasnog profesora - Profesor Emeritus. Ovi profesori mogu
predavati i biti uključeni u akademska istraživanja u zavisnosti od potreba fakulteta. Id. čl. 189.
Gore pomenuta komisija za ocenu uobičajeno je sastavljena od tri člana, koji obuhvataju višeg
profesora u oblasti prava u kojoj će novo zaposlena ili unapređena osoba raditi. Gledištima ove
osobe tradicionalna se pridaje veća pažnja. U slučaju unapređenja, članovi komisije rade sa
kandidatom jedno vreme, što pruža kandidatu značajnu prednost. Neki ispitanici izneli su
gledište da favorizacija može uticati na proces unapređenja. Međutim, drugi su izneli da smatraju
da se činjenica da se evidencija o svim kvalifikovanim kandidatima podnosi Fakultetskom savetu i
rezimira za rektora i Senat nosi jasnu mogućnost imenovanja manje kvalifikovanog kandidata.
61
U praksi, svo akademsko osoblje Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini zapošljava se na
ugovore od tri i četiri godine sa mogućnošću produžetka. Oni mogu zahtevati da budu
unapređeni na više akademske rangove kada dođe trenutak za obnavljanje njihovih ugovora.
Ukoliko se ne odobri unapređenje, profesor dobija novi ugovor na postojećem nivou. Profesori
imaju pravo da se njihovi ugovori obnove na neograničen period. STATUT UP čl. 182.3. U praksi,
ova odredba po svemu sudeći funkcioniše na sledeći način: četiri godine nakon što je osoba
unapređena u profesora, on/ona se ocenjuje i ukoliko je ocena pozitivna, on/ona će biti u
mogućnosti da potpiše obnovive ugovore na četiri godine neograničeni period u budućnost (što
se pominje izrazom “doživotni ugovor”), bez potrebe da se ponovo podlažu oceni.
Proces unapređenja primenjuje se po svemu sudeći na pravedan način i nema nikakvih navoda o
mešanju političkih ili drugih faktora u unapređenje. Iako zabrinutosti u pogledu unapređenja
mogu podstaći neke profesore da budu pažljivi prilikom upućivanja kritika ili govorenja o ovom
pitanju, po svemu sudeći ne postoji atmosfera zastrašivanja za ućutkivanje članova fakulteta.
Jedna oblast od zabrinutosti kada govorimo o sastavu fakulteta jeste očigledan nedostatak rodne
i etničke raznolikosti. Univerzitet u Prištini zabranjuje diskriminaciju na istim osnovama
predviđenim Zakonom o visokom obrazovanju. Univerzitet podržava rodnu ravnopravnost i
poseduje konkretne odredbe koje izražavaju preferenciju za kandidate ženskog pola u slučaju da
kandidati muškog i ženskog pola imaju iste kvalifikacije. STATUT UP čl. 7. Međutim, samo 18 od
82 trenutno zaposlena redovna i vanredna člana akademskog osoblja (22%) jesu žene a nema
nijednog pripadnika etničkih manjina. Pravni fakultet prepoznaje da uvećavanje broja žena među
akademskim osobljem predstavlja “neposredan zadatak.” SAMOVREDNOVANJE UP-A na str. 16.
Univerzitet u Mitrovici zapošljava 11 žena od 37 članova njegovog akademskog osoblja (29.73%).
Takođe ne poseduje etničku raznolikost među svojim akademskim osobljem, koje u potpunosti
sačinjavaju etnički Srbi. Privatni pravni fakulteti slično ne zapošljavaju pripadnike etničkih
manjina i imaju značajno manji broj žena među svojim akademskim osobljem; zapravo, jedan od
privatnih pravnih fakulteta intervjuisan od strane tima za procenu izneo je da nemaju nijednu ženu
22
Po svemu sudeći ne postoje nikakva usredsređena
među svojim akademskim osobljem.
nastojanja da se uveća rodna ili etnička raznolikost akademskog osoblja ni na jednom od pravnih
fakulteta na Kosovu. Takođe postoji mala verovatnoća da će se procenat ženskog osoblja
uvećati u značajnoj meri bez zajedničkog napora da se kvalifikovane žene podstaknu da steknu
više stepene stručne spreme i da se iste aktivno vrbuju i podučavaju u radu sa mentorom.
Statut Univerziteta u Prištini sadrži odredbe za ocenu nastavnog učinka akademskog osoblja.
Ove ocene mogu se zasnivati na broju internih i spoljnih izvora, uključujući samovrednovanje i
upitnike izrađene od strane akademskog osoblja, anonimne ocene studenata, revizije lica iz iste
struke na licu mesta i izveštaje stručnjaka. STATUT UP čl. 225.1. Statut zahteva godišnje
anonimne studentske ocene nastavnog procesa na Univerzitetu u Prištini. Id. čl. 226.1. Šef
studijske komisije za svaki fakultet treba da objavi rezultate ocene celokupnog osoblja čije se
ocene nalaze među prvih 10%, i da se sastane sa svim članovima osoblja čije su ocene u
poslednjih 10% i da zajedno sa njima odluči o merama za poboljšavanje njihovog učinka u
nastavnom procesu. Id. čl. 226.3-226.4. Pored toga, učinak celokupnog akademskog osoblja,
trebalo bi da se ocenjuje na institucionalnoj osnovi svakih pet godina. Id. čl. 230. U praksi, po
svemu sudeći ove odredbe se ne primenjuju, pošto studenti nisu izneli da su izvršili ocenu učinka
u nastavnom procesu na Pravnom fakultetu niti akademsko osoblje iznosi da je bilo ocenjivano.
Kriterijumi i prakse zapošljavanja i unapređivanja, kao i rokovi ugovora u okviru privatnih
visokoškolskih ustanova mnogo manje su formalni i uopšteno nisu jasni ili transparentni. U
najvećem delu, privatni pravni fakulteti objavljuju javne konkurse za slobodna radna mesta na
fakultetu. Međutim, u zavisnosti od pravila konkretne ustanove, rektor može zapošljavati osoblje
Uprkos ponovljenim zahtevima, tim za procenu nije uspeo da dobije zvanične statističke
podatke o slici akademskog osoblja zaposlenog po privatnim pravnim fakultetima shodno polu ili
etničkoj pripadnosti.
22
62
direktno, bez primene transparentnog sistema kao što je onaj koji se primenjuje na Univerzitetu u
Prištini. Situacija kada govorimo o ocenama fakulteta na privatnim pravnim fakultetima takođe
nije jasna. Jedan od privatnih univerziteta, Iliria koledž, navodno raskida ugovore akademskog
osoblja koje nije dobilo dovoljno visoke ocene od strane studenata; međutim, ovo nije potvrđeno.
Faktor 18: Naknada za profesorski kadar
Utvrđena naknada za profesorski kadar Pravnog fakulteta na zadovoljavajućem je nivou
koji omogućava prihvatljiv životni standard, s ciljem da se privuče i zadrži kvalifikovan,
posvećen i etički profesorski kadar koji je u mogućnosti da posveti svoje vreme nastavi,
istraživanju i javnoj službi.
Zaključak
Korelacija: Neutralno
Trend: ↑
Plate akademskog osoblja na Univerzitetu u Prištini znatno su se povećale u posljednjih godinu dana, i
skoro se izjednačile sa nivoom plata na privatnim pravnim fakultetima. Međutim, akademsko osoblje
Univerziteta u Prištini, privatnih pravnih fakulteta i Univerziteta u Mitrovici i dalje radi i na drugim
mestima van fakulteta kako bi dopunilo svoje prihode. Ovo se negativno odražava na vreme koje ovo
osoblje može da posveti nastavi, istraživanju, javnoj službi i ličnom profesionalnom razvoju.
Analiza/obrazloženje:
Javni pružaoci usluga visokog obrazovanja moraju u svoje statute da uključe odredbe koje se
odnose na sprečavanje korupcije i osiguravanje pravednosti, uključujući i iste plate za muškarce i
žena koje obavljaju posao jednake vrednosti. ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU § 26.1. Javni
univerziteti samostalno, bez mešanja MONT-a, određuju plate pojedinih fakulteta i nivoe
beneficija. Id. § 26.3. Osim toga, javni univerziteti mogu da odrede okolnosti u kojima
akademsko osoblje može da prihvati dodatni plaćeni i neplaćeni posao. Id. § 26.6. Univerzitet u
Prištini ima detaljne smernice o platama akademskog osoblja, koje određuje Odbor Univerziteta.
STATUT UP, čl. 22.6, 23.6 (b). Osim toga, ni Zakon o visokom obrazovanju ni Statut UP ne
predviđaju odgovarajući nivo i druge zaštite za plate akademskog osoblja.
Univerzitet u Prištini je 2009. usvojio znatan porast plata za svoje akademsko osoblje.
Zahvaljujući tome plate su sada na nivou koji je dovoljan za život i koji se može uporediti sa
platama privatnih pravnih fakulteta. Dugoročno gledano, povećanje plata može pomoći i u
rešavanju trajnog problema akademskog osoblja koje, uz svoj redovan posao na Univerzitetu u
Prištini, radi i na nekoliko drugih mesta.
MESEČNE PLATE AKADEMSKOG OSOBLJA UNIVERZITETA U PRIŠTINI
Radno mesto
Redovni profesor
Vanredni profesor
Docent
Asistent
Plate za akademsku 2008-2009.
23
EUR
USD
501
637.43
414
525.78
380
482.6
269
341.63
Plate za akademsku 2009-2010.
EUR
USD
1,000
1,270
900
1,143
800
1,016
551
699.77
Akademsko osoblje može da zaradi i bonus za održavanje prijemnog ispita i ocenjivanje završnih
ispita na Pravnom fakultetu. Na primer, za ocenjivanje završnih ispita utvrđen je bonus na 0,6
Evri (EUR) su konvertovani u američke dolare (USD) po kursu koji je važio u vreme kada su
sprovedeni razgovori za ovaj izveštaj u julu 2010. (USD 1 = EUR 0.79).
23
63
evra po ispitu; bonusi koji se plaćaju za prijemne ispite zavise od specifičnih zadataka koje
obavlja osoblje (na primer, bonusi za ocenjivanje ispita su veći od bonusa za različite
administrativne aspekte).
Povećanje plata na Univerzitetu u Prištini predstavlja pozitivan korak. Međutim, izgleda da plate,
posebno za mlađe akademsko osoblje, još uvek nisu dovoljne da bi redovni profesorski kadar
prestao da prihvata poslove van fakulteta, što je u direktnoj suprotnosti sa vremenom koje oni
mogu (ili bi trebalo) da posvete svojim primarnim poslovima na Pravnom fakultetu. Dakle, uprkos
povećanju plata, akademsko osoblje Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini i dalje radi na više
radnih mesta. Većina mlađeg akademskog osoblja izrazila je zabrinutost da, bez dodatnog posla,
čak ni veće plate nisu dovoljne za život. Dodatni poslovi obično uključuju predavanja na različitim
privatnim pravnim fakultetima, rad sa nevladinim organizacijama, posao konsultanta i privatan rad
na pravnim predmetima. Šest redovnih profesora ima i redovnu „nacionalnu funkciju“ u Vladi. U
okviru uslova akreditovanja Univerziteta u Prištini, KAA je pokušao da ograniči broj ustanova na
kojima može predavati akademsko osoblje Univerziteta, i zahtevao da se osoblje smatra
redovnim samo u jednoj ustanovi visokog obrazovanja a da im se dozvoli da predaju vanredno
samo u još jednoj ustanovi. KAA je izvestio da prati poštovanje ovih uslova i da će odmah
preduzeti mere za otpuštanje svakog člana profesorskog kadra za kojeg se utvrdi da je počinio
prekršaj. Međutim, među kosovskom akademskom i pravnom zajednicom postoji rašireno
mišljenje da se ovo ograničenje u praksi ne primenjuje striktno i da, u stvari, akademsko osoblje
ne ograničava sebe na jedan redovan i jedan vanredan posao predavača. Osim toga, nije jasno
da li ovo ograničenje važi i za dodatni neakademski posao. Univerzitet u Prištini takođe zahteva
da redovno osoblje ne sklapa nikakve ugovore o stalnom ili honorarnom radu bez odobrenja
rektora, a nakon konsultacija sa dekanom fakulteta i pozitivnog glasanja Saveta Fakulteta. Videti
STATUT UP, čl. 177. Nije jasno ni da li se ovaj zahtev primenjuje.
Nema najnovijih statističkih podataka o broju članova akademskog osoblja, na Univerzitetu u
Prištini ili privatnim pravnim fakultetima, koje ima druge ugovore ili radi na više radnih mesta.
Međutim, ispitanici su rekli da je to uobičajena praksa na svim pravnim fakultetima. To stvara niz
problema i studentima i akademskom osoblju. U te probleme spadaju: ograničeno radno vreme
za studente, ili ga uopšte nema; smanjeno vreme za istraživanje i davanje stipendija; smanjeno
vreme za koncentrisanje na profesionalni razvoj; negativan uticaj na opštu institucionalnu kulturu,
jer akademsko osoblje uopšte nema ili ima malo vremena da se posvetiti vannastavnim
aktivnostima ili radi sa studentima i nakon predavanja.
Tim za procenu nije dobio tačne podatke o platama na privatnim visokoškolskim ustanovama, ali
je dobio izveštaje da se plate na privatnim pravnim fakultetima više ne razlikuju toliko od plata na
Univerzitetu u Prištini.
Profesorski kadar Univerziteta u Mitrovici plaća se u skladu sa nivoima plata koje važe u Srbiji.
Međutim, akademsko osoblje se navodno plaća manje u odnosu na druge pravne fakultete u
Srbiji, jer se plate srpskog akademskog osoblja računaju na osnovu broja studenata, a
studentsko telo Univerziteta u Mitrovici je manje nego na drugim univerzitetima. Prijavljena
mesečna plata za redovne profesore iznosila je 600 a za docente 450-470 evra. Akademski
radnici u Mitrovici takođe često rade na više radnih mesta, a mnogi i ne žive u Mitrovici, zbog
čega akademsko osoblje ne može da drži sastanke sa studentima nakon časova i slabo
učestvuje u studentskom životu i institucionalnoj kulturi.
Faktor 19: Akademska sloboda i sloboda udruživanja na Pravnom fakultetu
Institucije koje pružaju usluge pravnog obrazovanja i pojedini članovi Pravnog fakulteta
uživaju akademsku slobodu, podstiču se da se uključe u istraživanja, ne kažnjavaju se za
držanje pozicija koje se odnose na akademsku raspravu, istraživanje ili javnu službu, i
imaju pravo na slobodu udruživanja.
64
Zaključak
Korelacija: Pozitivno
Trend: ↔
Široka institucionalna i individualna akademska sloboda zaštićena je zakonom i statutima svih
pružaoca usluga visokog obrazovanja na Kosovu. Ova sloboda se poštuje u praksi, i od završetka
rata 1999. nije bilo nikakvih izveštaja o ometanju ovih prava.
Analiza/obrazloženje:
Pružaoci usluga visokog obrazovanja uživaju institucionalnu akademsku slobodu, uključujući
slobodu da se uključe u nastavu i istraživanje, bez mešanja organa javne vlasti. ZAKON O
VISOKOM OBRAZOVANJU § 7.1; videti i STATUT UP čl. 9. Naime, to uključuje pravo na: (1) izbor
upravnih i rukovodećih tela; (2) organizovanje svojih struktura i aktivnosti sopstvenim pravilima
koja su u skladu sa važećim zakonom; (3) izbor nastavnog i drugog osoblja, određivanje uslova
prijema i tehnika vrednovanja profesora i studenata; (4) samostalnu izradu i sprovođenje
kurikuluma i projekata istraživanja; (5) izbor predmeta koji će se predavati; i (6) dodeljivanje
zvanja profesorima i drugom akademskom osoblju. ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU § 7.2.
Visokoškolske ustanove moraju garantovati akademsku slobodu za svrhu akreditacije, a njihovi
statuti i organizacione strukture treba da osiguraju slobodu u istraživanju i nastavi. UPUTSTVO ZA
AKREDITACIJU član 10.1(7). Osim toga, u objekte visokoškolskih ustanova, po pravilu, agencije za
sprovođenje zakona ne mogu ući bez dozvole glavnog rukovodećeg organa. ZAKON O VISOKOM
OBRAZOVANJU čl. 7.4. Napokon, iako je MONT-u dopušteno da pružaocima usluga visokog
obrazovanja odredi uslove u vezi sa raspodelom vladinih sredstava za nastavu i istraživanje, takvi
uslovi ne mogu ograničiti slobodu nastave. Id. § § 18.1, 18.4, 23.5 - 23.6.
Pružaoci usluga visokog obrazovanja moraju u svojim statutima osigurati i akademsku slobodu
za osoblje i studente. Id. § 7.3. Konkretno, akademska sloboda nastavnog osoblja uključuje i
slobodu da se ispita i testira stečeno znanje i iznose nove ideje i sporna ili neprihvaćena
mišljenja, bez opasnosti od gubitka posla ili neke privilegije. Id. § 25,1; STATUT UP čl. 192.1.
Profesorski kadar uživa i slobodu govora i slobodu u smislu objavljivanja rezultata svojih
akademskih istraživanja, kao i slobodu udruživanja (uključujući pravo na osnivanje sindikata,
udruženja radnika i stručna udruženja) i slobodu okupljanja, koje se mogu ograničiti samo
zakonom. ZAKON o VISOKOM OBRAZOVANJU § § 25,2-25,4; STATUT UP čl. 10, 192, 196.
Akademsko i drugo osoblje može MONT-u, a zatim sudu, podneti žalbu na neku odluku
pružalaca usluga ili tužbu protiv njih. ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU § 25,5; STATUT UP čl.
197.1. Osoblje Univerziteta u Prištini takođe je dužno da poštuje autonomiju univerziteta, slobodu
naučnog istraživanja i stvaralaštva, načela profesionalizma i naučnog poštenja i etički kodeks.
STATUT UP čl. 193. Postoje slične odredbe za zaštitu akademske slobode studenata. Videti
ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU § § 29,4-29,5; STATUT UP čl. 10, 162, 169-170.
Univerzitet u Mitrovici takođe garantuje svom profesorskom kadru akademsku slobodu koja je
definisana kao „sloboda svakog člana akademske zajednice u naučno-istraživačkom radu i
umetničkom stvaralaštvu, uključujući slobodu objavljivanja i javnog predstavljanja naučnih
rezultata i umetničkih ostvarenja; sloboda izbora programa studiranja, [i] sloboda izbora predmeta
i oblika nastave, kao i tumačenja nastavnog sadržaja“. STATUT UNIVERZITETA U PRIŠTINI SA
SEDIŠTEM U MITROVICI čl. 12. Od članova akademske zajednice univerziteta traži se da „deluju na
politički neutralan način unutar Univerziteta,“ i univerzitet i nijedan od njegovih fakulteta ne može
dozvoliti organizaciju ili aktivnosti političkih stranaka, konvencije ili skupove koji u osnovi imaju
političke ili ciljeve stranke, i verske organizacije i aktivnosti. Id. čl. 12. Ova rečenica stavlja
ograničenje na politički govor što je, neki bi mogli reći, u suprotnosti sa potpunom akademskom
slobodom.
Tim za procenu nije mogao da dobije primerak statuta od akreditovanih privatnih univerziteta, pa
nije jasno da li bilo koji od ovih dokumenata uključuje odredbe o zaštiti akademskih sloboda
njihovog akademskog osoblja i studenata.
65
U praksi ne postoje izveštaji o nekom pravnom fakultetu na Kosovu koji ograničava govor ili
istraživački rad profesora ili studenata na bilo kom nivou. Mogući izuzetak je Univerzitet u
Mitrovici, gde ograničenja mogu biti rezultat očigledno jake kontrole srpskog Ministarstva
prosvete u Beogradu. Profesorski kadar i uprava na Univerzitetu u Mitrovici u početku su odbijali
da se sastanu sa timom za procenu bez „odobrenja iz Beograda.“ To ukazuje na određenu
zabrinutost u vezi sa nivoom akademske slobode; međutim, moguće je da u ovoj ustanovi postoji
i autocenzura. Međutim, tim za procenu nema dovoljno informacija na osnovu kojih bi mogao da
kaže da li to u stvari predstavlja problem. Ne postoje posebni izveštaji iz Mitrovice da se profesori
na bilo kom nivou ili administrativno osoblje kažnjava zbog korišćenja slobode govora i
udruživanja ili zbog svog naučnog istraživanja i pisanja.
Nije bilo izveštaja o ograničenju ili zloupotrebi akademske slobode na etničkoj osnovi, ali,
praktično gledano, postojeća de facto odvojenost pravnih fakulteta (videti Faktor 6) znači da
studenti i profesorski kadar albanske i srpske nacionalnosti u ovim ustanovama ni ne može da
radi zajedno.
66
VI.
Institucionalni fundus i kapaciteti
Faktor 20: Pristup pravnom materijalu
Studenti i profesorski kadar imaju adekvatan pristup svim zakonima i pravnom materijalu
(nacionalnom i međunarodnom) relevantnom za predmetne nastavne planove i programe i
eventualnu praksu, sa materijalima dostupnim na svim službenim državnim jezicima gde je
to pogodno.
Zaključak
Korelacija: Negativno
Trend: ↔
Pravne biblioteke na Univerzitetu u Prištini, privatnim pravnim fakultetima i Univerzitetu u
Mitrovici ne mogu na adekvatan način da podrže misiju ovih ustanova. Veštine osoblja biblioteke,
fizički objekti, unutrašnji sistemi i zbirke ne zadovoljavaju međunarodne standarde niti ih ima
dovoljno.
Analiza/obrazloženje:
Da bi dobili licencu pružaoci usluga visokog obrazovanja dužni su da odgovarajuće biblioteke
opreme različitim knjigama za odgovarajuću oblast. ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU § 10.4 (b);
UPUTSTVO ZA DOBIJANJE LICENCE čl. 8.1.1. Nacionalna i univerzitetska biblioteka na Univerzitetu u
Prištini uređena je u skladu s ZAKONOM SKUPŠTINE KOSOVA O BIBLIOTEKAMA (Zakon br. 2003/6,
proglašen Uredbom UNMIK-a br 2003/19, od dana 23. juna 2003) [u daljem tekstu ZAKON O
BIBLIOTEKAMA]. Biblioteka na Pravnom fakultetu definisana je kao „posebna“ biblioteka koja deluje
kao ogranak Univerzitetske biblioteke. ZAKON O BIBLIOTEKAMA čl. 3.4, 26, 28. Biblioteke na
privatnim univerzitetima smatraju se privatnim bibliotekama osnovanim za javne usluge. Id. čl.
3.5. Postoji i Nacionalni savet biblioteka kojeg čine predstavnici Univerziteta u Prištini, Nacionalne
i univerzitetske biblioteke i studentske organizacije, koji nadzire funkcionisanje i finansiranje
biblioteka, uključujući obuku i ispitivanje stručnog osoblja. Id. čl. 14.
Akademske 2009-2010. godine bilo je 82 akademskih radnika, 4.438 studenata osnovnih
(dodiplomskih) studija prava i 963 studenata diplomskih (master) studija prava. Više od 140
časova nudi se u programima osnovnih i diplomskih studija prava. Fakultet sa tako velikim
brojem studenata, radnika i kurseva treba da ima biblioteku sa velikom relevantnom kolekcijom
knjiga, koja je smeštena u adekvatnoj prostoriji i zapošljava dovoljan broj obučenih radnika.
Nažalost, biblioteka Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini ne osigurava dovoljno sredstava koji
bi podržali njenu akademsku misiju. Fizički objekti za biblioteku su neadekvatni. Postoje tri
prostorije. Jedna prostorija se koristi i kao kancelarijski prostor i kao prostorija za skladištenje
knjiga, a druga, u kojoj nema knjiga, služi kao čitaonica i nju prvenstveno koriste studenti (koji
mogu da koriste i obližnju Nacionalnu i univerzitetsku biblioteku). Treća prostorija služi za
odlaganje starijih, uglavnom jugoslovenskih knjiga, i nalazi se u podrumu. Studenti navodno
mogu slobodno da odu i pogledaju kolekciju u podrumu, ali u pratnji bibliotekara. Međutim, kada
je tim za procenu obišao prostoriju u podrumu, izgledala je kao da je odavno niko nije posetio.
Studenti kažu da uvek ima više ljudi koji pokušavaju da uče u bibliotekama nego prostora koji
može da ih primi. Što se tiče ljudskih resursa, trenutno samo tri bibliotekara rade u pravnoj
biblioteci. Niko od njih ne može da radi ni na jednom drugom jeziku osim na albanskom, srpskom
ili ruskom. Dvoje od troje bibliotekara treba da se penzioniše u februaru 2011, a oni koji ih
zamene moraće da znaju i engleski jezik.
Pored biblioteke se nalazi prostorija sa nekoliko poklonjenih računara. U vreme posete tima za
procenu računare niko nije koristio, a neki od njih nisu bili ni priključeni, zbog čega se stiče utisak
da se ne koriste redovno. Ovi računari, i kada bi se uključili, bili bi samo delimično korisni jer ne
67
mogu da se koriste za pristup internetu ili za osnovnu obradu teksta. Čini se da oni služe samo
da bi se pogledao ograničen knjižni fond Pravnog fakulteta ili za direktno povezivanje sa
Narodnom bibliotekom kako bi studenti mogli da naruče knjige direktno iz te biblioteke. Ovi
računari se veoma retko koriste u praksi, s obzirom da su vrata zaključana i da studenti, kada
žele da ih koriste, moraju da traže od bibliotekara da ih otključa. Svi zakoni na Kosovu su
dostupni na internetu na tri jezika, ali nedostatak internet pristupa na Pravnom fakultetu (a
posebno u biblioteci) ograničava dostupnost ovog resursa i za studente i za akademsko osoblje,
jer preko pravne biblioteke ne mogu da pristupe tim bazama podataka. Bibliotekari takođe nisu
znali ni da takve baze podataka postoje ili da bi studenti i profesorski kadar mogli da istražuju
sadašnje kosovske zakone preko interneta ili elektronske baze podataka.
Veći deo knjižnog fonda biblioteke dobijen je pre 1990-ih i to na srpskom ili ruskom jeziku. Mnogi
ispitanici su izrazili zabrinutost da postojeći bibliotekarska građa često nije sveobuhvatna ili
ažurirana. S obzirom da nema samostalan budžet, biblioteka zavisi od donacija. Situaciju bi
trebalo da poboljša planirani projekat koji finansira EU, a koji će povećati fundus pravne
biblioteke. Očekuje se da će Pravni fakultet dati prilog od 50.000 evra, a da će EU osigurati
dodatni neodređeni iznos za kupovinu novih knjiga. Nije jasno je gde će te nove knjige smestiti, s
obzirom da je postojeći prostor u biblioteci već ispunjen. Takođe nije jasno kako će se osigurati
nabavka knjiga koje će biti korisne i relevantne i za studente prava i za akademsko osoblje. U
vreme ove procene u biblioteci je bilo ukupno 5.000 knjiga. Ovaj broj ne uključuje knjige izdate
pre 1950. Biblioteka nema materijal na DVD-u, CD-ROM-ovima ili u nekim drugim novijim
medijskim formatima.
Biblioteka i dalje imaju vrlo mali broj knjiga o važećim zakonima na Kosovu, a pristup pravnim
informacijama, kao što su međunarodni žurnali, časopisi, tekstovi i materijali, nije adekvatan.
Velik broj udžbenika su udžbenici iz bivše Jugoslavije ili Srbija pre 1989, ili su u pitanju
monografije koje su objavili profesori Pravnog fakulteta bez recenzije. Biblioteka sadrži i mnoge
starije spise predmeta koje je donirao SAD. Uobičajeno je da se predmeti predaju isključivo iz
teksta koji je napisao profesor, a takvi tekstovi su obično zastareli. Kako je navedeno u Faktoru
11, mnogi profesori misle da je sadašnji tempo zakonskih promena suviše brz i da im treba
vremena da ažuriraju svoj materijal - da bi ga ponovo ažurirali sledeće godine. Tu je i nedostatak
nastavnog materijala na albanskom, a većina studenata ne zna dovoljno dobro neki drugi jezik da
bi koristila materijal na tom jeziku. Studenti kažu da obično kupuju potreban materijal o svom
trošku i retko ili uopšte ne koriste pravnu biblioteku za nešto drugo osim kao mesto za učenje.
Akademsko osoblje drži materijal koji koristi u svojim ličnim bibliotekama i navodno retko koristi
pomoćne usluge biblioteke Fakulteta.
Većina privatnih pravnih fakulteta takođe ima nesrazmerno male kolekcije, i studenti i osoblje
takođe više koriste biblioteku kao prostor za učenje nego zbog njenog materijala. Međutim,
većina privatnih pravnih fakulteta ima bolji internet pristup, što studentima omogućava bolji
pristup bazama podataka o kosovskim zakonima.
Tim za procenu nije posetio biblioteku na Univerzitetu u Mitrovici, iako navodno i tamošnja
biblioteka ima malu kolekciju. Navodno, postoji 10 računara u biblioteci i svaki ima pristup
internetu.
Čini se da nijedan pravni fakultet na Kosovu nema biblioteku sa odgovarajućim kapacitet om;
međutim, većina ispitanika nije izrazila zabrinutost zbog stanja resursa biblioteke. Ni na jednom
predmetu nema dovoljno, ili uopšte nema, zahteva za istraživanje i čini se da studenti ne znaju
koji su im resursi potrebni ili im nedostaju za pravno istraživanje.
68
Faktor 21: Fizički objekti i tehnološki kapaciteti
Ustanove koje pružaju pravno obrazovanje poseduju odgovarajuće fizičke objekte i
tehnološke kapacitete koji zadovoljavaju potrebe njihovog trenutnog programa pravnog
obrazovanja i očekivanog rasta.
Zaključak
Korelacija: Negativno
Trend: ↔
Fizički objekti na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini nisu adekvatni. Zgrada je premala za
sadašnju veličinu studentskog tela i nalazi se u lošem stanju. Fizički objekti biblioteke nisu
adekvatni a studenti nemaju na raspolaganju dovoljno funkcionalnih računara. Fizički objekti i
tehnološki kapaciteti na privatnim pravnim fakultetima uglavnom su bolji i čini se da su primereni
broju studenata.
Analiza/obrazloženje:
Adekvatnost objekata i opreme, uključujući i učionice i laboratorije, biblioteke i računarske centre i
prostorije za studente, spada u opšte kriterijume koje visokoškolske ustanove na Kosovu moraju
da ispune da bi dobile licencu. Videti ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU § § 10.4 (a) - (b), (d). Ovi
zahtevi su donekle obrađeni u Uputstvu za dobijanje licence koje navodi kriterijume kao što su
adekvatni i sigurni objekti i dovoljno prostora opremljenog u skladu sa međunarodnim
standardima, biblioteka sa različitim knjigama iz odgovarajuće oblasti, računarski centri i učionice
i laboratorije. UPUTSTVO ZA DOBIJANJE LICENCE čl. 8. Adekvatna infrastruktura je i jedan od
preduslova za dobijanje statusa akademske jedinice (tj., fakulteta) u okviru Univerziteta u Prištini.
STATUT UP čl. 57.2. U skladu sa tim, univerzitet ima obavezu da osigura adekvatnu infrastrukturu
za svaku akademsku jedinicu, kako bi joj se omogućilo da obavlja obrazovne dužnosti koje se
finansiraju iz javnih fondova. Id. čl. 61.1.
Objekti u privatnim pružaocima visokog obrazovanja koje je posetio tim za procenu bili su u
boljem stanju od objekata na Pravnom fakultetu Univerziteta u Priština. Privatne univerzitetske
zgrade su nove ili obnovljene, održavaju se i u njima nema toliko gužve. Ove ustanove su takođe
bolje tehnološki opremljene a računari su funkcionalni.
Suprotno tome, zgrada Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini je starija i ne održava se baš
najbolje (centralna uprava univerziteta sklapa sa privatnim kompanijama ugovore o održavanju i
bezbednosti). Izuzetak su: studentska sudnica, sagrađena uz tehničku i finansijsku podršku
USAID-a i OPDAT-a; sala „Pitt“, renovirana prostorija za sastanke i učionica sa računarima koje
je darovao Pravni fakultet Univerziteta u Picsburgu; računarska laboratorija, donacija KFOR-a; i
sala za sastanke Centra za ljudska prava Univerziteta u Prištini, koju je obnovio WUS-Austrija.
Međutim, ovi objekti nisu dovoljni za potrebe više od 5.400 trenutno upisanih studenata. Osim
toga, neke prostorije, kao što su studentske sudnice, se zaključavaju i nisu odmah dostupne
studentima ili profesorskom kadru. Svi studenti, akademsko osoblje i pravnici sa kojima je
razgovarao tim za procenu istakli su i neodgovarajući prostor za studente Pravnog fakulteta
Univerziteta u Prištini. U izveštaju o samovrednovanju Pravnog fakulteta kao veliki problem
istaknuta je prenatrpanost i neadekvatnost učionica. IZVEŠTAJ UP O SAMOVREDNOVANJU na str. 8.
Nije jasno hoće li se u doglednoj budućnosti Pravni fakultet preseliti u novu zgradu. Neki ispitanici
se nadaju da će nova zgrada, koja se trenutno gradi na Univerzitetu u Prištini, biti dodeljena
Pravnom fakultetu. Međutim, do pisanja ove procene, nije doneta nikakva odluka na tu temu, te je
tim za procenu čuo različita predviđanja o tome ko može dobiti ovu zgradu (uključujući i to da će
je dobiti Pedagoški ili Ekonomski fakultet). Osim ove zgrade, trenutno ne postoje planovi za veće
renoviranje ili izgradnju nove zgrade u kojoj bi se smestio Pravni fakultet. Sa skoro 5.500
studenata prava upisanih u osnovnom i diplomskom programu, zgrada Pravnog fakulteta
69
Univerziteta u Priština je toliko krcata da je teško kretati se a skoro nemoguće pronaći mesto za
učenje. Jedina čitaonica u biblioteci, u kojoj nema knjiga, može da primi oko 75 studenata i uvek
je puna. Zbog neprimerenih prostorija na Pravnom fakultetu mnogi studenti koriste obližnju
Nacionalnu i univerzitetsku biblioteku kao mesto za učenje. Toaleti se takođe slabo održavaju i
nisu adekvatni za toliki broj studenata.
Postoji samo osam učionica ili auditorijuma za časove prava. Sve učionice imaju stolove i stolice
koji su pričvršćeni za pod, što otežava kretanje kada se izvode interaktivne vežbe. Učionice nisu
klimatizovane, a u nekima su razbijeni prozori, što stvara probleme sa održavanjem toplote tokom
zime. Videti i IZVEŠTAJ UP O SAMOVREDNOVANJU na str. 15. Najveća učionica ima 450, a sledeća
najveća 250 mesta za studente. Većina obaveznih predmeta osnovnih studija prava ima 600 ili
više studenata na času, što prevazilazi kapacitet najveće učionice. Zbog toga se ovi studenti
dele na grupe, ali izgleda da mogu slobodno da biraju da li će slušati predavanja za koja su
određeni ili predavanja za drugu grupu. Kao što je objašnjeno u faktorima 10 i 11, mnogo
problematičnija je činjenica da prisustvovanje nastavi nije obavezno, pa veliki procenat studenata
odlučuje da ne prati predavanja. Barem jedan od ispitanika van Pravnog fakulteta rekao je da bi
na raspolaganju bilo više prostorija kada bi Pravni fakultet koristio svoje učionice u kasnim
poslepodnevnim i večernjim satima. Zvanični raspored predmeta za akademsku 2009-2010.
pokazuje da se nastava uglavnom održava od 08.00 do 20.00, tako da ne izgleda da su predmeti
neumereno grupisani u prvu polovinu dana. U praksi, međutim, navodno mnogo više studenata
pohađa časove zakazane u prepodnevnim satima zbog čega na tim predavanjima ima suviše
studenata. Očigledno je da i akademsko osoblje više voli da drži nastavu u to vreme, jer im to
omogućava da lakše usklade svoje obaveze, koje uključuju više radnih mesta i predavanja.
Dakle, držanje većeg broja predmeta u večernjim satima bi, u najboljem slučaju, otklonilo samo
neke od problema nastalih zbog neprimerenih prostorija.
Kancelarije za akademsko osoblje su relativno male, ali adekvatne za one koji imaju kancelariju.
Sav viši profesorski kadar ima svoje kancelarije. Neki mlađi akademski radnici imaju zajedničke
kancelarije, sa adekvatnim radnim prostorom. Međutim, mnogi tek zaposleni akademski radnici
nemaju kancelarije. Ako Pravni fakultet može da zaposli traženo dodatno akademsko osoblje za
akademsku 2010-2011, onda će verovatno više profesorskog kadra biti bez kancelarija, jer se
fizički prostor na Pravnom fakultetu ne povećava u skladu sa povećanjem broja profesorskog
kadra i studenata. S obzirom da je kancelarijski prostor ograničen, osoblje biblioteke je smešteno
u prostorijama u kojima se nalaze i knjige, odnosno u jednoj od samo tri prostorije koje su na
raspolaganju za biblioteku (zajedno sa čitaonicom i skladištem u podrumu).
Svi univerzitetski radnici koji imaju kancelarije navodno imaju i svoje računare. IZVEŠTAJ UP O
SAMOVREDNOVANJU na str. 15. Osim toga, na Pravnom fakultetu trenutno postoje dve
kompjuterske laboratorije za studente, sa ukupno 18 računara koji su povezani na internet. Ovi
računari se navodno koriste za obuku studenata i predmeta, i studenti ne mogu da ih koriste za
individualni rad. Na vratima nije istaknuto radno vreme. Tim za procenu nije mogao da vidi
kompjuterske laboratorije, jer su bile zatvorene, te nije bilo jasno (čak ni licu zaduženom za
laboratoriju) kada treba da budu otvorene i dostupne studentima. ABA ROLI je takođe Centru za
ljudska prava Univerziteta u Prištini poklonio tri računara i dva štampača, ali ni oni nisu dostupni
za korišćenje opštem studentskom telu. Sveukupno, broj računara na raspolaganju studentima
izuzetno je mali za skoro 5.500 studenata. Videti i IZVEŠTAJ UP O SAMOVREDNOVANJU na str. 15.
Na Pravnom fakultetu takođe nema opreme za pružanje usluge fotokopiranja studentima, iako
postoje privatne usluge fotokopiranja koje su na raspolaganju u blizini Pravnog fakulteta.
Univerzitet u Mitrovici ima dovoljno prostora za studentsko telo, a prostorije su u odličnom stanju.
Neki ispitanici su istakli potrebu za dodatnim učionicama; međutim, tim za procenu nema
dovoljno informacija da adekvatno oceni da li je to, u stvari, problem koji treba rešiti. Biblioteka na
Pravnom fakultetu ima 10 računara, i svi su povezani na internet.
70
Tim za procenu je posetio novi univerzitetski kompleks u Prizrenu, ali u to vreme nijedan od
objekata predviđenih za Pravni fakultet nije mogao da se pregleda. Fizički prostor i opšti uslovi
izgledali su bolje u odnosu na Univerzitet u Prištini, ali budući da je poseta obavljena u letnjem
periodu, pre završetka objekata, nije bilo dovoljno informacija da se u potpunosti proceni stanje
tih objekata. Tim za procenu takođe nije posetio predloženi novi univerzitetski kompleks Pravnog
fakulteta u Peći i Gnjilanu ili privatne pravne fakultete koji su bili akreditovani u 2010.
Faktor 22: Brojnost grupe i administrativno/pomoćno osoblje
Ustanove koje pružaju pravno obrazovanje imaju zadovoljavajući odnos student predavač,
odgovarajući broj studenata u grupi i dovoljno administrativnog i pomoćnog osoblja za
postizanje obrazovnih ciljeva ustanove.
Zaključak
Korelacija: Negativno
Trend: ↔
Suviše veliki broj studenata i dalje nastavlja da se prima na Pravni fakultet Univerziteta u Prištini
u odnosu na broj akademskih radnika. Broj novoupisanih studenata određuje MONT, i ne poštuju
se preporuke Pravnog fakulteta o broju kandidata koji mogu da se prime. Ove odluke ne
zasnivaju se na profesorskim i administrativnim resursima Univerziteta u Prištini, već na pritisku
da se pruže mogućnosti visokog obrazovanja velikom broju maturanata. Grupe u drugim pravnim
ustanovama su manje nego na Univerzitetu u Prištini.
Analiza/obrazloženje:
Iako ne spominju nikakav poseban odnos student predavač, postojeći kriterijumi za dobijanje
licence i akreditacije zahtevaju procenu broja studenata i broja i kvalifikacija akademskog osoblja.
Videti ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU § 10.4 (c); UPUTSTVO ZA DOBIJANJE LICENCE čl. 8; UPUTSTVO
ZA AKREDITACIJU čl. 7.4. U stvari, odnos student akademski radnik mora da „garantuje da su
obrazovni ciljevi i institucionalni ciljevi ispunjeni.“ UPUTSTVO ZA AKREDITACIJU čl. 7.4. Slično tome
nije jasan ni Statut UP kada je u pitanju odnos predavač univerzitetski radnik, koji kao preduslov
za dobijanje statusa „akademske jedinice“ (tj. fakulteta) predviđa postojanje „odgovarajućeg
broja“ akademskih radnika kako bi se zadovoljila obrazovna misija. STATUT UP čl. 57.3.
Univerzitet ima obavezu da osigura „definisan broj“ akademskih radnika za svaku akademsku
jedinicu, kako bi joj se omogućilo da vrši svoje obrazovne dužnosti koje se finansiraju iz javnih
fondova. Id. čl. 61.1. Ukupan broj akademskih radnika, redovni profesori i procenat stalnih
radnika na bilo kojem fakultetu treba da bude u skladu sa međunarodnim standardima i dovoljan
da se osigura održivi razvoj i stručna pokrivenost određene oblasti. Id. čl. 66.1.
Bukvalno svi ispitanici su izrazili mišljenje da je studentsko telo preveliko u odnosu na broj
akademskih radnika na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini. Pravni fakultet smatra da je
veliki broj studenata jedan od njegovih glavnih izazova. IZVEŠTAJ UP O SAMOVREDNOVANJU na str.
43. Kao što je objašnjeno u Faktoru 5, Senat Univerziteta daje preporuku o broju studenata koji
će se primiti na osnovnom programu studija prava (koja se, s druge strane, zasniva na preporuci
Pravnog fakulteta), ali konačnu reč o ovoj odluci ima MONT. Proteklih godina MONT redovno
povećava broj koji je preporučio Pravni fakultet. Postoji konsenzus da je primarni razlog za prijem
tolikog broja studenata pritisak koji stvara veliki broj maturanata svake godine na Kosovu.
Privreda ne može da osigura radna mesta za sve ove mlade ljude, pa ustanove visokog
obrazovanja služe kao „sigurnosni ventil“. Vlada, odnosno MONT, je odlučio da je bolje povećati
broj polaznika nego hiljadama mladih ljudi uskratiti mogućnost da steknu visoko obrazovanje. Čini
se da je ova odluka doneta uz potpuno shvatanje da ovakav aranžman stvara ne baš idealno
obrazovno okruženje, ali da, kratkoročno, predstavlja najbolju opciju za Kosovo u celini (ako ne
za ustanove visokog obrazovanja pojedinačno).
71
Kao što prikazuje sledeća tabela, broj studenata prava koji se godišnje prime na Pravni fakultet
Univerziteta u Prištini znatno je veći od broja koji se primao pre samo nekoliko godina. Na primer,
akademske 2004-2005 godine, na Pravni fakultet je primljeno samo oko 100 studenata, a ukupno
je bilo upisano 3.272 studenta. Videti UNIVERZITET U PRIŠTINI 1970-2005 na str. 149.
STUDENTSKO TELO NA PRAVNOM FAKULTETU UNIVERZITETA U PRIŠTINI, 2007-2010
Broj
Ukupan broj upisanih studenata
novoupisanih
Studenti
Studenti master
UKUPNO
Akademska
studenata
osnovnih
studija prava
godina
osnovnih
studija prava
studija prava
2007-2008
1.197
4.604
557
5.161
2008-2009
1.269
3.529
880
4.409
2009-2010
1.866
4.438
963
5.401
24
2010-2011
3.000
3,000
N/D
3,000
Izvor: Koordinatori za osnovne i master studije, Univerzitet u Prištini
Ukupan broj akademskih radnika se u tom periodu povećao, ali ne u skladu sa porastom broja
upisanih. U akademskoj 2003-2004. bilo je ukupno 49 akademskih radnika na Pravnom
fakultetu (42 redovnih i 7 vanrednih). Videti UNIVERZITET U PRIŠTINI 1970-2005 na str. 139, 141.
Za akademsku 2007-2008, taj broj se povećao na svega 52 akademska radnika (44 redovnih i 8
vanrednih). U akademskoj 2009-2010, bilo je ukupno 82 akademskih radnika (58 redovnih, 19
vanrednih i 5 na odmoru). Ovo je relativno mali broj univerzitetskih radnika u odnosu na veličinu
studentskog tela, što nije dovoljno da se garantuje „ispunjavanje obrazovnih i institucionalnih
ciljeva.“ Štaviše, šest od 52 redovnih profesora drži „nacionalne funkcije“, uključujući i jednog
poslanika u Skupštini Kosova, troje sudija Ustavnog suda, ministra pravde i potpredsednika
Vlade. Od pet profesora prava koji su trenutno na odmoru, jedna je trenutno predsednik Kosova
a četvoro su ambasadori koji predstavljaju Kosovo u drugim zemljama. Pravni fakultet je tražio
da se u akademskoj 2010-2011. zaposli 20 novih akademskih radnika. Međutim, o zapošljavanju
ovih profesora odlučuje Univerzitet u Prištini a ne Pravni fakultet.
I studenti i nastavnici sa kojima se razgovaralo tokom ove procene rekli su da veliki broj
studenata i visok odnos student-univerzitetski radnik na Univerzitetu u Prištini stvaraju niz
problema. Učionice su prenatrpane čak i kada relativno mali broj studenata prisustvuje
predavanjima. Akademsko osoblje može da pokuša da se pojedinačno sastaje sa studentima, ali
nema vremena za to jer ima mnogo studenata, posebno na prvoj i drugoj godini. Veliki broj
studenata na času predstavlja najveću prepreku korišćenju inovativnih nastavnih tehnika i metoda
za vrednovanje znanja učenika. Veliki broj studenata je takođe najčešće citiran razlog za
uobičajeno varanje na ispitima. Za razliku od časova na osnovnim studijama prava, na programu
diplomskih studija prava profesori su u mogućnosti da interaktivno rade sa studentima, daju
povratne informacije o ispitima koji se polažu sredinom semestra i radovima i daju ocene za
učestvovanje u nastavi.
Univerzitet u Prištini je odlučio da, sa početkom akademske 2010-2011, otvori dva nova
univerzitetska kompleksa u Peći i Gnjilanu za svoj Pravni fakultet. Osim toga, KAA je početkom
oktobra 2010. akreditovao novi javni Univerzitet u Prizrenu koji je mogao da primi svoju prvu
generaciju za akademsku 2010-2011. Univerzitet u Prizrenu je planirao da zaposli sopstveni
profesorski kadar. Međutim, bilo je predviđeno da se postojeće akademsko osoblje sa Pravnog
Broj novoupisanih studenata uključuje studente primljene u sva tri univerzitetska kompleksa
(Priština, Gnjilane i Peć). Od tog broja, 1.500 studenata je primljeno u kompleks u Prištini, a 750
u svaki od dva nova kompleksa. Dvogodišnji program master studija prava je prekinut. Novi
program master studija prava započeo je sa novoupisanim studentima koji su upisali osnovne
bačelor studije 2007, godine i ponudiće svoje prva zvanja u akademskoj godini 2011-2012.
24
72
fakulteta Univerziteta u Prištini jednostavno prebaci u nove univerzitetske komplekse i predaje na
sve tri lokacije - uprkos povećanju broja upisanih za 60%. Osim toga, malo je verovatno da će
novi Univerzitet u Prizrenu, barem u bliskoj budućnosti, moći značajno da rastereti resurse
Univerziteta u Prištini, s obzirom da je Pravni fakultet planirao da primi samo 100 novih studenata
osnovnih studija prava za prvu akademsku godinu. Ovo je mnogo manje od smanjenja broja
studenata za 20-30% koje je Univerzitet u Prištini očekivao kao rezultat akreditacije novog javnog
univerziteta. Dakle, iako će ti novi objekti donekle smanjiti prenatrpanost u Prištini, za veći deo
njih se očekuje da će jednostavno još više razvući ionako tanke resurse fakulteta.
U 2009-2010, tim za procenu je proračunao da je na privatnim pravnim fakultetima na Kosovu
25
Na tim privatnim pravnim fakultetima radi ukupno 132
upisano ukupno 1.424 studenata.
akademskih radnika. Međutim, u nekim slučajevima dolazi do preklapanja jer isti profesori
predaju na Univerzitetu u Prištini i privatnim pravnim fakultetima ili predaju na više privatnih
pravnih fakulteta, tako da nije jasno koliko ukupno ima profesora prava na Kosovu. Uprkos
stalnim zahtevima upućenih KAA-u, tim za procenu nije bio u mogućnosti da dobije statističke
podatke o broju profesora koji će se zaposliti ili studentima koji će biti primljeni na pet privatnih
pravnih fakulteta koji su bili akreditovani u 2010. Univerzitet u Mitrovici svake godine prima 175
studenata na osnovne studije prava i ima ukupno 37 akademskih radnika. Odnos student –
profesorski kadar na privatnim pravnim fakultetima i Univerzitetu u Mitrovici je adekvatan.
Kada je u pitanju usluga administrativne podrške, trenutni broj radnika, koji pružaju podršku
studentima Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini i akademskom osoblju, nije u skladu sa
veličinom studentskog tela. Do jula 2010, na Pravnom fakultetu je bio zaposlen ukupno 21 radnik
administrativne i tehničke podrške; u vreme procene IRPO 2008 bilo je 23 zaposlenih. Broj
radnika je navodno smanjen zbog angažovanja firme za čišćenje. Nije jasno da li na privatnim
pravnim fakultetima ili Univerzitetu u Mitrovici ima dovoljno pomoćnog osoblja.
Univerzitet u Prištini ima Karijerni centar, kojeg čine tri osobe, uključujući i jednog svršenog
pravnika. Usluge ove jedne kancelarija koristi 40.000 studenata na Univerzitetu, uključujući i
Pravni fakultet. Kancelarija daje svim studentima savete u vezi sa karijerom i svakog meseca
nudi specijalističku obuku za teme koje se odnose na traženje posla, uključujući i način pisanja
biografije, pronalaženja posla i pripremanja za prijavljivanje na konkurs. Karijerni centar takođe
pruža direktnu pomoć studentima pojedinačno, kako bi im pomogao da napišu svoje biografije,
popune molbu za posao i bolje se ponašaju tokom razgovora za posao. Centar je pomogao u
pronalaženju stažiranja za otprilike 30-40 studenata treće ili četvrte godine Pravnog fakulteta,
uključujući i firme kao što su Reiffeissen Banka, Pro Credit Banka i IPKO (telekomunikaciona
firma). Ne postoji posebna kancelarija za karijerne usluge za Pravni fakultet međutim, ABA ROLI i
Pravni fakultet planiraju da otpočnu pilot Karijerni centar koji će posebno biti namenjen
studentima prava i početi sa svojim radom oktobra 2010. Mnogi od privatnih univerziteta koriste
isti model, što znači da postoji jedna kancelarija za karijerne usluge koja služi svim studentima i
koja nije posebno usmerena na studente prava. Tim za procenu nije dobio nikakve informacije o
karijernim uslugama koje su na raspolaganju studentima Univerziteta u Mitrovici.
Uprkos ponovljenim zahtevima, niti KAA ni pojedinačne ustanove nisu bile u stanju da pruže
cifre o upisu na privatne pravne fakultete. Zvanične cifre pokazuju ukupan broj od otprilike 7,000
studenata upisanih na pravne fakultete na Kosovu u akademskoj godini 2009-2010. sa
Univerzitetom u Prištini koji je prijavio upis 5,401 studenta prava i Univerzitetom u Mitrovici koji je
prijavio upis 175 studenata prava. Na osnovu ovih cifara, tim za procenu proračunao je da je
preostalih 1,424 studenta prava upisano na četiri privatna pravna fakulteta akreditovana za
akademsku godinu 2009-2010.
25
73
Lista skraćenica
ABA ROLI
ESPB
EHEA
EU
EULEX
EUR
GPA
MSP
ICO
KAA
KBPT
KFOR
IRPO
LL.B.
LL.M.
MONT
NARIC
NATO
NSK
SFRJ
SPGS
UN
UNMIK
USAID
USD
Inicijativa za vladavinu prava Američkog udruženja pravnika
Evropski sistem za prenos i akumulaciju bodova
Evropski prostor visokog obrazovanja
Evropska unija
Misija vladavine prava Evropske unije na Kosovu
evro
prosečna ocena
Međunarodni sud pravde
Međunarodna civilna kancelarija
Kosovska agencija za akreditaciju
Kosovski tim promotera Bolonje
Snage NATO-a na Kosovu
Indeks reforme pravnog obrazovanja
bačelor prava
master prava
Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije
Nacionalni i informacioni centar za priznanje akademskih kvalifikacija
Organizacija severnoatlantskog pakta
Nacionalni savet za kvalitet
Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija
Specijalni predstavnik generalnog sekretara UN-a
Ujedinjene nacije
Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu
Agencija Sjedinjenih Država za međunarodni razvoj
američki dolari
74
75
Download

Country X Background - American Bar Association