STRATEŠKI PLAN
2011 - 2014.
MREŽA
ORGANIZACIJA
ZA DECU SRBIJE
MODS
SADRŽAJ
SADRŽAJ ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------ 2
I UVOD ...................................................................................................... 3
UMREŽAVANJE ZA DECU ---------------------------------------------------------------------------------------------------- 3
II O MREŽI ................................................................................................. 4
ŠTA JE MODS I KAKO SMO NASTALI -------------------------------------------------------------------------------------- 4
ULOGA MREŽE ----------------------------------------------------------------------------------------------------------------- 4
ZA ŠTA SE ZALAŽEMO? --------------------------------------------------------------------------------------------------- 4
HRONOLOGIJA ----------------------------------------------------------------------------------------------------------------- 5
MISIJA, CILJEVI I VREDNOSTI MODS-------------------------------------------------------------------------------------- 6
MISIJA ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------ 6
CILJEVI ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------ 6
VREDNOSTI ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------ 6
ORGANIZACIJA I UPRAVLJANJE -------------------------------------------------------------------------------------------- 7
STRUKTURA I ORGANI MODS ------------------------------------------------------------------------------------------- 7
ČLANSTVO MODS ---------------------------------------------------------------------------------------------------------- 8
FINANSIRANJE MODS ----------------------------------------------------------------------------------------------------- 8
DOPRINOS ČLANICA MODS ---------------------------------------------------------------------------------------------- 8
III PROGRAMSKE OBLASTI ............................................................................ 9
OBLASTI DELOVANJA ČLANICA MODS------------------------------------------------------------------------------------ 9
OBLASTI DELOVANJA MODS ----------------------------------------------------------------------------------------------- 9
TEMATSKE GRUPE ------------------------------------------------------------------------------------------------------------ 9
I GRUPA DECA I PORODICA -------------------------------------------------------------------------------------------- 10
II GRUPA OBRAZOVANJE I PARTICIPACIJA DECE ------------------------------------------------------------------ 10
PLANIRANJE AKTIVNOSTI ------------------------------------------------------------------------------------------------- 11
MONITORING I EVALUACIJA ---------------------------------------------------------------------------------------------- 11
IV STRATEŠKE OBLASTI ............................................................................... 12
STRATEŠKE OBLASTI I CILJEVI--------------------------------------------------------------------------------------------- 12
1. Strategije usmerene ka razvijanju unutrašnjih kapaciteta MODS ----------------------------------------- 13
2. Strategije koje su usmerene ka konkretnim aktivnostima ---------------------------------------------------- 14
V RESURSI MREŽE ...................................................................................... 17
RESURSI SAMIH OCD ČLANICA MODS ---------------------------------------------------------------------------------- 17
Šta organizacije članice mogu ponuditi Mreži? ------------------------------------------------------------------- 17
Šta MODS može ponuditi članicama? ------------------------------------------------------------------------------- 17
PREPORUKE ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------ 18
Prednosti rada kroz mrežu: -------------------------------------------------------------------------------------------- 18
Karakteristike mreža koje daju rezultate: -------------------------------------------------------------------------- 18
Naučene lekcije uspešnih mreža: ------------------------------------------------------------------------------------- 18
PRILOG I .................................................................................................... 19
SWOT ANALIZA – tabelarni prikaz --------------------------------------------------------------------------------------- 19
PRILOG II ................................................................................................... 20
ANALIZA ZAINTERESOVANIH GRUPA (stakeholders) ---------------------------------------------------------------- 20
PRILOG III .................................................................................................. 21
KOMUNIKACIJSKA STRATEGIJA ------------------------------------------------------------------------------------------ 21
OSNOV ZA KOMUNIKACIJSKU STRATEGIJU ------------------------------------------------------------------------ 21
CILJEVI KOMUNIKACIJSKE STRATEGIJE ------------------------------------------------------------------------------ 21
Interna komunikacija --------------------------------------------------------------------------------------------------- 21
Eksterna komunikacija -------------------------------------------------------------------------------------------------- 22
NAREDNI KORACI ----------------------------------------------------------------------------------------------------------- 22
2
I UVOD
UMREŽAVANJE ZA DECU
Korpus prava koja se tiču dece, zagarantovanih Ustavom Srbije i važećim zakonima ima za cilj da omogući
odrastanje dece u sigurnoj porodici i zajednici i promoviše i zaštiti njihov najbolji interes.
Naša država se ratifikovanjem Konvencije o pravima deteta obavezala da štiti i kontinuirano unapređuje
položaj dece. Iako je ostvaren izvestan napredak tokom proteklih godina, sami zakoni nisu dovoljni ukoliko
mehanizmi primene nisu u potpunosti funkcionalni i društvo spremno da se aktivno uključi i suoči sa izazovima u
rešavanju problema i zaštiti najboljeg interesa deteta.
Kroz višegodišnji rad brojnih organizacija civilnog društva u Srbiji koje se bave zaštitom prava dece pokazalo
se da u praksi postoje brojne prepreke u načinu ostvarenja i zaštite prava sve dece ali i porodice u celini.
Siromaštvo je jedan od značajnih problema sa kojima se susreću deca u Srbiji. Deca su i dalje žrtve nasilja,
zanemarivanja i diskriminacije. Deca iz ugroženih grupa trpe najveće pritiske sistema i društva, i još uvek je veliki
broj pravno nevidljive dece koja nemaju pristup obrazovanju i zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti. Sistem pružanja
različitih usluga deci i porodicama često nije razrađen i prilagođen potrebama. Takođe se zanemaruje pravo
dece na učešće, naročito u procesima donošenja odluka i politika koje se tiču njih samih.
Odgovornu ulogu za rešavanje brojnih problema snose podjednako i državne i lokalne vlasti koje često
previđaju prava dece i ne smatraju ih prioritetom. U praksi se takođe pokazalo da nedostaje umrežavanje i
saradnja na lokalnom nivou i određeni nivo otvorenosti a najviše uključenost svih relevantnih aktera u
poboljšanje kvaliteta usluga za decu i mlade.
U Srbiji postoji veliki broj organizacija koje rade na unapređenju položaja dece, međutim, niti je u dovoljnoj
meri zastupljeno učešće civilnog sektora u procesima donošenja politika za decu, niti njihovo pojedinačno
delovanje može da ima toliko snažan uticaj na donosioce odluka. Ne postoje razrađeni mehanizmi koji podstiču i
promovišu aktivnu participaciju dece na svim nivoima.
Okupljanje većeg broja organizacija za decu i zajednički rad u procesima zastupanja za ostvarenje dečijih prava
omogućava snažniji uticaj na donosioce odluka i osigurava veću prisutnost civilnog sektora u svim procesima
kreiranja politika za decu na nacionalnom nivou.
Umrežavanje organizacija za decu iniciralo je tokom 2010. godine 11 organizacija predstavnika civilnog sektora.
Mreža organizacija građanskog društva za decu Srbije formirana je tokom 2011. godine nakon detaljne analize i
identifikovanja organizacija i do decembra 2011. godine Mreži je pristupilo više od 50 organizacija koje su
potpisale Sporazum o saradnji.
Mreža organizacija za decu Srbije – MODS ima za cilj da svojim delovanjem doprinese ostvarivanju prava,
unapređenju položaja i poboljšanju kvaliteta života dece u Srbiji, i istovremeno olakša građanskom društvu
saradnju sa državnim institucijama, zastupanje dece i rad na ostvarivanju prava sve dece u Srbiji, smanjenju
siromaštva i društvene isključenosti dece, koristeći iskustva srodnih organizacija i mreža iz zemalja članica EU.
3
II O MREŽI
ŠTA JE MODS I KAKO SMO NASTALI
Stalan i neposredan rad sa različitim društvenim grupama nam omogućava da prepoznamo i razumemo
probleme u ostvarivanju prava deteta i načine za njihovo prevazilaženje.
Želimo da ujedinjavanjem iskustava i znanja značajnije doprinesemo sistemskim i društvenim promenama koje
su u najboljem interesu deteta.
Mreža je posvećena ostvarivanju prava garantovanih Konvencijom o pravima deteta Ujedinjenih nacija,
Ustavom i zakonima Republike Srbije i ostvarivanju Milenijumskih ciljeva razvoja, deklaracije „Svet po meri
deteta, kao i Nacionalnog plana akcije za decu Republike Srbije.
MODS će ostvarivati ciljeve preko većeg učešća organizacija građanskog društva i dece u definisanju politika
za decu, jačanju njihovih kapaciteta i uspostavljanja kanala komunikacije između Mreže i lokalnih, pokrajinskih i
republičkih organa i institucija, institucija i tela EU i drugih međunarodnih tela.
Članice MODS smatraju da briga o deci ima izuzetan značaj za svako društvo koje misli o svojoj budućnosti i da
ulaganje u decu predstavlja najsigurniju investiciju u razvoj.
Zbog toga prioritetni zadatak našeg društva treba da bude unapređenje položaja dece zasnovano na jasnoj i
koherentnoj politici, međusektorskoj saradnji uz puno učešće dece, roditelja i organizacija civilnog društva.
ULOGA MREŽE
Umrežavanje omogućava razmenu i bolji pristup informacijama čime Mreža postaje značajan resurs za
organizacije. Pruža mogućnosti organizacijama da se međusobno povežu, podržava partnerstva i u smislu
razvijanja većih projekata i programa kako bi se izbegla preklapanja istih ili sličnih projekata pojedinačnih
organizacija. Sa druge strane, uključivanjem što većeg broja organizacija, ostvaruje se snažniji uticaj na javne
politike kroz institucije sistema, nego nastupanjem organizacija pojedinačno.
Mreža zagovara dobre prakse i politike koje vode ka sistemskim rešenjima, utiče na obezbeđivanje
sveobuhvatnog sagledavanja problema sa kojima se susreću deca i porodica i ostvarivanja intersektorskog
pristupa. Jedan od bitnih strateških ciljeva jeste uspostavljanje mehanizma saradnje i uticaja na javne službe,
institucije na lokalu, kao značajne socijalne aktere: CSR, škole, domove zdravlja i dr. sa ciljem da svi akteri budu
uključeni u povećanje kvaliteta rada i usluge koje se odnose na decu čime se pruža i mogućnost kvalitetnije
uzajamne podrške.
Mreža utiče i na nezavisne regulatorne mehanizme vlasti, Vladu RS i Savet za prava deteta Vlade RS i druge,
kao i neposredno na najširu javnost i to različitim aktivnostima podizanja svesti o postojećim problemima u
društvu.
ZA ŠTA SE ZALAŽEMO?
Za ostvarivanje prava sve dece;
Za povećanje socijalne uključenosti i razvijanje inkluzivnog društva;
Za smanjenje siromaštva dece;
Za unapređivanje dostupnosti i kvaliteta formalnog i neformalnog obrazovanja i kulture;
Za unapređivanje dostupnosti i kvaliteta zaštite zdravlja, životne sredine i bezbednosti dece;
Za zaštitu dece od zlostavljanja, zanemarivanja, iskorišćavanja i nasilja;
Za veća budžetska izdvajanja, adekvatnije planiranje i raspodelu i transparentnije trošenje
budžetskih sredstava.
4
HRONOLOGIJA
 U Nišu, 20. avgusta 2010. održan je prvi sastanak Inicijativnog odbora za formiranje Mreže organizacija
civilnog društva koje rade sa decom. Inicijativni odbor čine predstavnici 11 udruženja iz Srbije koji su
postavili osnove za zajedničko delovanje i formiranje reprezentativne Mreže organizacija civilnog društva
koje se bave unapređenjem položaja dece.
 U narednom periodu sprovedeno je istraživanje o različitim modelima umrežavanja udruženja u Srbiji i
Evropi i njihovom uticaju na javne politike. U fokusu istraživanja posebno su bile organizacije i mreže koje za
cilj svog delovanja imaju unapređenje položaja dece.
 U oktobru 2010. oformljen je Sekretarijat za tehničku podršku organizacijama civilnog društva za decu u
Srbiji sa ciljem da pruža tehničku podršku OCD za decu koje usvoje zajedničku platformu i pomogne
stvaranje nacionalne mreže OCD za decu. Takođe, na internet sajtu www.zadecu.org postavljena je baza
podataka o udruženjima za decu u Srbiji.
 „Platforma Mreže organizacija građanskog društva za decu Srbije – MODS.“ usvojena je na nacionalnoj
konferenciji „Umrežavanje za decu“ u Sokobanji 29. – 31. 10. 2010. od strane predstavnika 43 udruženja iz
cele Srbije.
 Realizovani su okrugli stolovi „Umrežavanje za decu” u 6 gradova: Novi Sad, Beograd, Niš, Novi Pazar,
Užice i Zaječar.
 U periodu 20 – 22. 5. 2011. održana je druga nacionalna konferencija „Umrežavanje za decu“ u Sokobanji
na kojoj je razmatran i usaglašen tekst Sporazuma o saradnji u okviru Mreže organizacija za decu Srbije koji
su potpisali ovlašćeni predstavnici organizacija završnog dana konferencije.
 Pored toga, na konferenciji su formirane dve posebne Tematske grupe koje su definisale pravce delovanja i
prioritete i izabrani su članovi Koordinacionog odbora MODS-a:
Radomir Jevtić – Udruženje za zaštitu i unapređenje položaja dece i mladih „Korak napred“ Kruševac,
Marija Petrović – Centar za prava deteta Beograd,
Milena Mihajlović – Centar za interaktivnu pedagogiju Beograd,
Milan Đorđević – Denizen Svrljig,
Suzana Ponjavić – Prijatelji dece opštine Novi Beograd,
Saša Dujin – Centar za sociokulturološke izuzetnosti PAAD Novi Bečej,
Saša Stefanović – Društvo za razvoj dece i mladih – Otvoreni klub Niš.
 Nastavak rada MODS podržan je od strane UNICEF-a do kraja 2012. godine za rad Sekretarijata, tematskih
grupa, izrade Strategije i programa rada, izrade dokumenata i preporuka, uspostavljanje saradnje sa
državnim institucijama i nezavisnim telima.
MODS za sada deluje kao neformalno telo. Strategijom razvoja MODS-a je predviđeno registrovanje Mreže kao
posebnog pravnog lica u naredne tri godine.
5
MISIJA, CILJEVI I VREDNOSTI MODS
MODS ima jasno definisanu Misiju, Viziju i vrednosti koje su definisane Platformom i Sporazumom o saradnji.
Politika MODS je postavljena na demokratskim vrednostima i principima.
MISIJA
Misija MODS je ostvarivanje prava, unapređenje položaja i poboljšanje kvaliteta života dece u Srbiji.
CILJEVI
1. Povećanje učešća organizacija građanskog društva i dece u formiranju politika za decu;
2. Razvijanje kapaciteta organizacija za unapređenje položaja dece i jačanje međusobne saradnje;
3. Uspostavljanje kanala komunikacije između Mreže i lokalnih, pokrajinskih i republičkih organa i
institucija, institucija i tela Evropske unije i drugih međunarodnih tela;
4. Uspostavljanje saradnje sa drugim mrežama i organizacijama;
5. Povećanje vidljivosti doprinosa organizacija građanskog društva unapređenju položaja dece.
VREDNOSTI
VREDNOSTI MREŽE U ODNOSU NA MISIJU
Vrednosti su definisane u Platformi MODS koja je usvojena od strane njenih članica. Platforma predstavlja
obavezujući dokument za sve organizacije članice koje je usvajaju svojim pristupanjem Mreži.
U Platformi je definisano da MODS okuplja organizacije koje se rukovode sledećim vrednostima i principima:
najbolji interes deteta;
participacija dece;
dobrovoljnost dece;
nediskriminacija;
sveobuhvatni pristup;
solidarnost;
društvena odgovornost.
POLITIKA MREŽE / VREDNOSTI U ŠIREM SMISLU KOJIMA SE ČLANICE MREŽE VODE I PRIHVATAJU
Timski rad: zajedništvo, usmerenost ka istom cilju uz prihvatanje različitosti, uzajamno poštovanje i uvažavanje
tuđih stavova.
Interdisciplinarnost i interkulturalnost : rad Mreže je usmeren ka traženju dobrih praksi, rešenja i metodoloških
pristupa u različitim sektorima, strukama i kulturama koje postoje kako u našoj zemlji tako i u inostranstvu a
koje mogu ponuditi nova rešenja, veštine, iskustva i ekspertizu.
Transparentnost i otvorenost rada: Mreže mora da bude stalno prisutna kako bi i dostupnost informacijama
bila aktivnija.
Profesionalnost: svaka organizacija profesionalno nastupa i prihvata obaveze sa punom odgovornošću.
Odgovornost i kredibilitet: aktivnosti Mreže su uvek usmerene ka povećanju kredibiliteta uz iskren, odgovoran i
sistematičan pristup.
Partnerstvo: u zajedničkim aktivnostima negujemo partnerski odnos i Mreža nije konkurent organizacijama
članicama.
Nenasilje i tolerancija: su principi koje podrazumevamo u svim ostalim vrednostima i ciljevima Mreže.
6
ORGANIZACIJA I UPRAVLJANJE
Mrežu čine organizacije njene članice koje pristupanjem potpisuju Sporazum o saradnji.
Mreža svoje aktivnosti sprovodi u okviru svojih programskih oblasti preko dve Tematske grupe (1. Deca i
porodica i 2. Obrazovanje i participacija dece).
Mrežu čine i druga upravljačka, savetodavna i tehnička tela.
STRUKTURA I ORGANI MODS
Najviši organ Mreže, odnosno skupštinsko telo, čine same organizacije, i to po jedan predstavnik svake
organizacije članice.
Koordinacioni odbor MODS čini 7 članova i on ima ulogu da koordinira radaom MODS-a u sačinjavanju godišnjih
planova i programa rada i drugih dokumenata, predstavljanju MODS-a u javnosti i procenjivanju ispunjenosti
uslova za prijem u MODS.
Tematske grupe definišu prioritetne teme za određeni period i koordiniraju planom aktivnosti.
Savet dece MODS-a predstavlja savetodavno telo koje štiti interese dece a sačinjavaju ga deca od 13 do 18
godina, kao predstavnici dece ispred organizacija članica i uključeni su u aktivnosti Mreže, procese donošenja
goišnjeg plana aktivnosti i drugih dokumenata.
Savet prijatelja MODS sačinjen je od zainteresovanih grupa i pojedinaca iz različitih sektora, koji mogu i žele na
dobrovoljnoj bazi da doprinesu ostvarivanju ciljeva, a koji prihvataju politiku i vrednosti MODS-a.
Sekretarijat za tehničku podršku je osnovan sa ciljem da pruža tehničku podršku udruženjima članicama i da
pomogne dalji rad MODS. Uloga Sekretarijata sastoji se u obezbeđivanju uslova za razmenu informacija,
logističku i tehničku podršku za aktivnosti MODS
7
ČLANSTVO MODS
MODS trenutno okuplja više od 50 organizacija koje su pristupile mreži i potpisale Sporazum o saradnji.
Najznačajniji resurs jesu upravo organizacije članice koje dolaze iz svih krajeva Srbije i bave se zaštitom prava
dece na različite načine. Ovako raznoliko članstvo predstavlja veliku prednost Mreže na samom početku njenog
razvoja.
Članstvo u MODS nije teritorijalno ograničeno i organizacije članice dolaze iz cele Srbije. U ovom trenutku
MODS okuplja članice iz 26 gradova/opština u Srbiji. Pored lokalno orijentisanih OCD značajan broj je onih koji
deluju na teritoriji cele Srbije (32).
S obzirom na strukturalnu i tematsku različitost, Mreža kroz organizacije članice ostvaruje kontakte i podršku u
različitim društvenim strukturama, sa referentnim medijima, nosiocima republičke, pokrajinske i lokalnih vlasti,
naučnim i stručnim ustanovama iz oblasti zdravstva, socijalne zaštite i obrazovanja kao i međunarodnim
organizacijama, međunarodnim mrežama i organizacijama iz profitnog sektora.
MODS je otvorena za pristupanje novih članica koje su saglasne sa platformom, misijom, vrednostima i
politikom Mreže.
FINANSIRANJE MODS
MODS je za sada neformalna mreža i kao takva nema sopstvene izvore finansiranja niti članarine, takođe svu
tehničku podršku ostvaruje kroz Sekretarijat kao posebno operativno telo Mreže.
Za sada najveći deo aktivnosti zasnovan je na bazi volonterskog rada od strane samih članova odnosno
pojedinaca koji predstavljaju organizacije članice MODS.
Razmena resursa unutar Mreže se podrazumeva u smislu razmene znanja, iskustava, trenera i tehničkih
resursa, međutim Mreža kao neformalna organizacija nailazi na značajne poteškoće u pogledu stabilnog i
održivog izvora finansiranja.
Preporuke organizacija članica su da bi doprinos trebalo zvanično uvesti i institucionalizovati na nivou Mreže
definisanjem konkretnih potreba Mreže.
Finansiranje rada Mreže i pojedinačnih aktivnosti Mreže u budućnosti se može ostvariti kroz:
>
>
>
>
redovne godišnje članarine organizacija članica,
donacije i projektna finansiranja od strane različitih fondova (EU, regionalnih, državnih, lokalnih),
sponzorstva privatnog sektora,
kotizacija na organizovanim stručnim konferencijama, itd.
Definisanjem godišnjeg plana aktivnosti rada Mreže, razradiće se i detaljni plan finansiranja za određenu
godinu koji razvija Koordinacioni odbor.
Strateškim planom predviđeno je da se u naredne tri godne reši mehanizam finansiranja Mreže u cilju
održivosti njenih osnovnih potreba, a na dobrobit njenih članica.
DOPRINOS ČLANICA MODS
Doprinos pojedinačnih organizacija članica Mreži sastoji se u obezbeđivanju različitih resursa/sredstava koje
mogu biti od interesa za MODS, bilo da se radi o ljudskom resursu, volontiranju, treninzima, obezbeđivanju
kontakata, deljenju informacija, obezbeđivanju tehničkih sredstava, prostora za održavanje sastanaka, itd.
Iz izveštaja fokus grupa u samom procesu identifikovanja OCD i stvaranja Mreže, izveden je zaključak da svaka
organizacija ima šta da ponudi Mreži i da pruži svoj doprinos u skladu sa svojim mogućnostima i unutrašnjim
kapacitetima.
8
III PROGRAMSKE OBLASTI
Programske oblasti MODS definisane su na osnovu oblasti delovanja organizacija članica i podeljene u dve
glavne tematske celine. Na osnovu detaljne analize formirane su dve osnovne Tematske grupe u čijem su
sastavu organizacije koje, svaka svojom oblasti, pokrivaju ovako postavljen širok dijapazon delovanja MODS-a.
OBLASTI DELOVANJA ČLANICA MODS
Veliki broj organizacija članica učestvuje u izradi i praćenju zakona i strateških dokumenata, budžetskih
izdvajanja za decu i porodicu, i svojim aktivnostima doprinose određenim pojedinačnim ciljevima iz Nacionalnog
plana akcije za decu. Preko pojedinačnih organizacija članica MODS obuhvata širok dijapazon delovanja,
ostvaruje pristup većem broju informacija, ima širu ciljnu grupu i bolju komunikaciju sa državnim institucijama
kao i institucijama na lokalnom nivou.
Tokom formiranja MODS-a, identifikovane su specifične oblasti delovanja koje su u najvećoj meri pokrivene
aktivnostima organizacija:
→
Obrazovanje (37 organizacija civilnog društva -OCD)
→
Socijalne usluge (37 OCD)
→
Zdravstvena zaštita (25 OCD)
→
Slobodno vreme dece (36 OCD)
Ostale oblasti koje nisu posebno istaknute a obuhvataju širi spektar aktivnosti identifikovanih organizacija su:
omladinski aktivizam, volonterizam, interkulturalno obrazovanje, antidiskriminacija, zaštita životne sredine,
bezbednost dece i mladih, prevencija trgovine ljudima, medijacija i prevencija vršnjačkog nasilja, pružanje
besplatne pravne pomoći i druge.
OBLASTI DELOVANJA MODS
Kroz rad Tematskih grupa MODS pokriva širok spektar oblasti i na taj način doprinosi sveobuhvatnom pristupu.
Uloga Tematskih grupa je određivanje prioriteta kojima će se MODS baviti i donošenje ciljeva i plana aktivnosti
za period od godinu dana.
Svaka grupa na osnovu prioriteta formira timove koji razrađuju specifične ciljeve i detaljan plan aktivnosti za
naredni period. Prioriteti su dalje smernice za donošenje detaljnog plana aktivnosti.
TEMATSKE GRUPE
Izdvojene su dve osnovne tematske celine kojima MODS pokriva svoje oblasti kroz Tematske grupe:
1. Deca i porodica
Grupa se bavi pitanjem smanjenja, analize uzroka, i
prevencije siromaštva i socijalne isključenosti dece i
pružanjem sveobuhvatne podrške za život deteta u
porodičnom
i
nenasilnom
okruženju
i
promovisanjem značaja podrške ranom razvoju
dece u širem smislu radi poštovanja osnovnih
vrednosti inkluzivnog društva.
2. Obrazovanje i participacija dece
Grupa se bavi pitanjem dostupnog, kvalitetnog
formalnog i neformalnog obrazovanja, promocijom
inkluzivnog koncepta, promocijom nenasilnog
okruženja u obrazovnim ustanovama, promocijom
značaja participativne uloge dece kao i pitanjima
koje se odnose na rani razvoj dece.
9
I GRUPA DECA I PORODICA
Prioriteti:
› Pitanja siromaštva i socijalne isključenosti dece / uzroci i
pravci delovanja ka smanjenju siromaštva i socijalne
isključenosti dece
› Pravno nevidljiva deca,
› Rani razvoj dece,
› Deinstitucinalizacija dece sa smetnjama u razvoju
› Deca bez roditeljskog staranja
› Prevencija zlostavljanja, zanemarivanja i svih drugih
oblika nasilja nad decom.
Ciljevi:
1. Veće učešće OCD u kreiranju politika i strategija koje se
tiču dece i porodice
2. Jačanje kompentencija porodice za ostvarivanje i zaštitu
prava deteta
3. Pružanje sveobuhvatne podrške za život deteta u
porodičnom i nenasilnom okruženju i jačanje
alternativnih oblika porodične zaštite deteta bez
(adekvatnog) roditeljskog staranja.
4. Uticati na unapređenje i kvalitetniju primenu postojećih
zakonskih okvira u cilju smanjenja svih oblika nasilja nad
decom.
OČEKIVANI REZULTATI
Razvijeni planovi aktivnosti za svaku narednu
kalendarsku godinu koji prate prioritete tematske grupe
deca i porodica.
OCD su prepoznate kao neophodni akteri u procesu
donošenja odluka i definisanja politika koje su
usmerene ka deci i porodici posebno temama koje su
usmerene ka smanjenju siromaštva i problemu pravno
nevidljive dece.
Razvijeni stabilni kanali komunikacije između državnih
i lokalnih instanci u cilju unapređenja informisanosti
koje su od značaja za ostvarivanje prava iz oblasti
socijalne zaštite i podrške porodici u nadležnosti javnih
institucija.
Mreža učestvuje u procesu izrade i donošenju svih
relevantnih dokumenata: Zakona, strategija i drugih
podzakonskih akata u skladu sa postavljenim ciljevima.
Razrađeni mehanizmi za monitoring javnih politika,
formiranje preporuka za planiranje, organizovanje i
uspostavljanje usluga za zaštitu dece od najranijeg
uzrasta, koje sprovodi MODS.
Izrađene ključne preporuke usmerene ka institucijama
u cilju pružanja sveobuhvatne podrške porodici i deci
naročito od najranijeg uzrasta.
OČEKIVANI REZULTATI
II GRUPA OBRAZOVANJE I PARTICIPACIJA DECE
Prioriteti:
› Promovisanje koncepta inkluzije
› Dostupnost kvalitetnog obrazovanja
› Promovisanje značaja ranog razvoja
› Dostupnost kvalitetnih servisa i usluga
› Sistematska participacija dece u obrazovnom sistemu
› Promovisanje i primena dobrih praksi za prevenciju svih
oblika nasilja u obrazovnim ustanovama.
Ciljevi:
1. Veće učešće OCD u kreiranju politika i strategija koje se
tiču formalnog i neformalnog obrazovanja
2. Povećati participaciju roditelja i dece u školama
3. Uticati na kvalitetniju primenu koncepta inkluzije u
predškolskom i školskom obrazovnom sistemu
4. Uticati na veću dostupnost i kvalitetnije usluge i servise
koji promovišu značaj ranog razvoja dece
5. Uticati na unapređenje i kvalitetniju primenu postojećih
zakonskih okvira u cilju smanjenja svih oblika nasilja nad
decom u institucijama vaspitno-obrazovnog sistema.
10
Razvijeni planovi aktivnosti za svaku narednu
kalendarsku godinu koji prate prioritete tematske
grupe obrazovanje i participacije dece.
Mreža učestvuje u procesu izrade i donošenju svih
relevantnih dokumenata: Zakona, strategija i drugih
podzakonskih akata koji se tiču obrazovanja dece i
prevencije nasilja nad decom, u skladu sa
postavljnim ciljevima.
Razrađeni mehanizmi za monitoring koje sprovodi
MODS i prati primenu koncepta inkluzije u
predškolskom i školskom obrazovanju.
Razvijeni stabilni kanali komunikacije između
državnih i lokalnih instanci u cilju unapređenja
predškolskog i školskog obrazovanja, pitanja ranog
razvoja dece, i aktivnog učešća roditelja i dece u
obrazovnom sistemu.
Izrađene ključne preporuke za
inluzivnog obrazovanog sistema.
unapređenje
PLANIRANJE AKTIVNOSTI
Tematske grupe i Savet dece MODS donose plan rada za narednu godinu u skladu sa Strategijom razvoja tako
što za svaku godinu određuju prioritete.
Program rada i detaljan plan aktivnosti tematskih grupa predstavlja poseban dokument i donosi se za svaku
kalendarsku godinu.
Godišnji plan aktivnosti za naredne godine biće doneti i moći će da se pronađu kao posebni dokumenti na sajtu
MODS www.zadecu.org.
MONITORING I EVALUACIJA
Paralelno sa implementacijom projekata i aktivnosti biće vršen i monitoring rada Mreže i zajedničkih aktivnosti
članica, a po završetku svake aktivnosti urađena evaluacija od strane Koordinacionog odbora MODS.
Pored ocenjivanja uspešnosti rada biće potrebno pratiti i realizaciju strateških zadataka definisanih ovim
strateškim planom, kao i uspešnost naših strateških ciljeva tj. naše postignuće odnosno stepen postignuća.
U periodu postojanja Mreže kao neformalnog tela, Koordninacioni odbor vrši evaluaciju ispunjenosti ciljeva i
stepena realizacije aktivnosti koje se izvode na nivou Mreže i daje dalje preporuke.
11
IV STRATEŠKE OBLASTI
Strateške oblasti MODS se oslanjaju i polaze od osnovnih ciljeva MODS postavljenih u Platformi.
Imajući u vidu da je MODS novonastala mreža i za sada neformalna, srednjeročni plan razvoja usmeren je u dva
pravca kroz koja će se realizovati pojedinačni strategijski ciljevi iz svake oblasti.
STRATEŠKE OBLASTI I CILJEVI
1. Strategije usmerene ka razvijanju unutrašnjih kapaciteta MODS
1.1. Razvijanje i jačanje strukture i politike MODS-a
1.2. Razvijanje i jačanje unutrašnjih kapaciteta MODS-a
1.3.Razvijanje kapaciteta i kompetencija samih organizacija članica MODS i jačanje i unapređenje
međusobne saradnje
1.4. Uspostavljanje stabilnog i održivog modela finansiranja MODS-a
2. Strategije usmerene ka konkretnim aktivnostima MODS
2.1. Povećanje učešća organizacija građanskog društva i dece u formiranju politika za decu
2.2. Uspostavljanje kanala komunikacije i saradnje između Mreže i lokalnih, pokrajinskih i republičkih
organa i institucija, institucija i tela EU i drugih međunarodnih tela
2.3. Uspostavljanje saradnje sa drugim mrežama i organizacijama
2.4. Povećanje vidljivosti doprinosa organizacija građanskog društva unapređenju položaja dece
Ključne strategije usmerene na razvoj i utemeljenje sopstvenih struktura Mreže istovremeno se odnose i na
razvijanje kapaciteta pojedinačnih organizacija, njenih članica. Pored toga što težimo ka većoj brojnosti, Mreži je
potreban i što veći broj snažnih i uticajnih organizacija, sa dobro izgrađenim kapacitetima, iskustvom u
planiranju i realizaciji aktivnosti, pisanju projekata i sl.
Sa druge strane, Mreža mora biti spremna da pruži organizacijama potrebne kanale i mehanizme komunikacije
i partnerskog delovanja kako bi bila i privlačna za OCD ali i da bi sebi obezbedila temelje.
Zbog toga ona mora imati čvrstu unutrašnju strukturu izgrađenu na takvoj strategiji koja garantuje njenu
održivost i stabilnost bez obzira na broj organizacija, dinamiku protoka organizacija unutar nje, i eventualnih
problema, sukoba, slabosti pojedinačnih članica, smenama u upravljačkim telima itd. U tom smislu neophodno
je u prve tri godine rada detaljno planirati svaku aktivnost usmerenu ka razvoju i održivosti same Mreže i
shodno tome razviti odgovarajuća dokumenta.
Ključne strategije usmerene ka konkretnim aktivnostima odnose se na planiranje i razvoj programskih
aktivnosti, tematskih celina i specifičnih ciljeva postavljenih unutar utvrđenih struktura koje su zadužene za
realizaciju aktivnosti. U sklopu trogodišnjeg plana strateškog razvoja MODS, specifični ciljevi su takođe
orijentisani na tri godine, s tim što se svake godine pravi poseban plan aktivnosti i program rada za tu godinu u
okviru svake tematske celine.
Aktivnosti će biti realizovane od strane organizacija članica koje sačinjavaju timove u okviru Tematskih grupa.
12
1. Strategije usmerene ka razvijanju unutrašnjih kapaciteta MODS
1.1. Razvijanje i jačanje strukture i politike MODS-a se pre svega odnosi na formulisanje načina rada svih
strukturnih organa Mreže kao i donošenje dokumenata od značaja koji treba da olakšaju procedure i rad na
uspostavljanju jače međusobne povezanosti upravljačkih, savetodavnih i tehničkih tela:
1.1.a) Definisati jasne principe rada i međusobne saradnje i po potrebi kreirati dodatna dokumenta:
› Pravilnik o radu Koordinacionog odbora;
› Komunikacijska strategija koja će predvideti načine i dinamiku komunikacije sa medijima, javnosti ali i
organizacija između sebe, i olakšati procese uspostavljanja jasne politike i usaglašenih stavova organizacija
članica radi lakšeg postizanja konsenzusa;
› Program rada Tematskih grupa koji se odnosi na planiranje godišnjih aktivnosti, načine sprovođenja
aktivnosti kao i praćenja i procene rezultata, određivanje organizacija koordinatora u okviru tematskih
grupa i formiranje tematskih timova za određene uže oblasti, postavljanje jasno definisanih specifičnih
ciljeva u okviru programskih oblasti na godišnjem nivou;
› Sporazume o saradnji sa nadležnim državnim i lokalnim organima koji treba da olakšaju komunikaciju
Mreže ali i pojedinačnih OCD-a članica sa državnim organima ali i nezavisnim telima i institucijama, pristup
relevantnim informacijama i omogući veće učešće u svim procesima donošenja odluka koje se tiču dece na
nacionalnom i lokalnom nivou.
› Razvijanje plana i potrebne dokumentacije za registraciju Mreže kao posebnog pravnog lica:
Registrovanje mreže kao posebnog pravnog lica jeste deo strateškog plana razvoja MODS-a. Smatramo da
će formalizovanje ovakve Mreže da doprinese pre svega drugačijoj percepciji od strane državnih ali i EU
institucija, naročito kada su u pitanju zvanične saradnje i projekti, potpisivanje različitih Sporazuma i drugih
dokumenata. Takođe prednost registracije Mreže je olakšana saradnja i sa drugim nacionalnim, evropskim i
regionalnim mrežama. Možda značajnija komponenta jeste i ta da će zvanična regstracija omogućiti veću
stabilnost i održivost mreže. U toku naredne tri godine, razviće se potrebni dokumenti za registraciju MODSa kao posebnog pravnog tela: Statut, Etički kodeks i razviti standardi kvaliteta za harmonizaciju i
uspostavljanje što bolje prakse među organizacijama članicama.
1.1.b) Formiranje Saveta prijatelja Mreže
›
›
identifikovati zainteresovane strane koje će sačinjavati Savet prijatelja
definisanje načina pristupanja i principe uključivanja u rad Mreže
1.2. Razvijanje i jačanje unutrašnjih kapaciteta MODS podrazumeva kontinuiranu angažovanost svih članica
Mreže u odnosu na:
› identifikovanje kompetentnih organizacija koje mogu da ponude Mreži jače resurse,
› rad na razvijanju ljudskih i drugih resursa,
› rad na razvijanju i jačanju dijaloga između samog OCD sektora,
› rad na razvijanju jakog identiteta MODS /prepoznatljivosti u široj javnosti,
› definisanje preciznih mehanizama komunikacije i načina svakodnevnog funkcionisanja,
› definisanje mehanizama saradnje (kroz politiku MODS-a usmerenu ka unutrašnjim vrednostima mreže),
› rad na povećanju broja članica.
1.3. Razvijanje kapaciteta i kompetencija samih organizacija za unapređenje položaja dece i jačanje
međusobne saradnje (članica MODS)
› kroz razmenu resursa među organizacijama: obuka, znanja, veština, volontera, tehničkih resursa...,
› pomoći organizacijama da lakše dođu do svoje ciljne grupe, članstva, volontera itd...
› osnaživanje organizacija za učešće u procesima donošenja zakonskih regulativa
› jačanje organizacija u cilju razvijanja mehanizama za praćenje sprovođenja zakona u cilju unapređenja
položaja dece.
13
1.4. Uspostavljanje stabilnog i održivog modela finansiranja Mreže
Održivi model finansiranja rada Mreže predstavlja značajan strateški cilj u narednom periodu, te je s tim u vezi
potrebno doneti plan prikupljanja sredstava koji se sa jedne strane odnosi i na finansiranje predviđenih
konkretnih aktivnosti koje će Mreža realizovati, ali i finansijsko održavanje Sekretarijata Mreže.
Strategiju i model prikupljanja sredstava za planirane aktivnosti donosi Koordinacioni odbor uz podršku
Tematskih grupa odnosno određenih nosioca aktivnosti.
U narednom periodu razviće se i detaljan plan finansiranja rada Sekretarijata i Mreže i razmotriće se
mogućnosti finansiranja Mreže kao neformalne dok se ne pristupi procesu registracije kao posebnog pravnog
lica.
2. Strategije koje su usmerene ka konkretnim aktivnostima
2.1.
Povećanje učešća organizacija građanskog društva i dece u formiranju politika za decu
2.1.a) Veće učešće organizacija građanskog društva na svim nivoima u procesima kreiranja novih politika za
decu, analiziranju, unapređenju i kvalitetnijoj primeni postojećih kao i sprovođenje analiza i procesa praćenja
državnih mehanizama i zakonskih regulativa koje se tiču položaja dece u našem društvu.
MODS će naročitu pažnju posvetiti onim politikama koje obuhvataju oblasti koje se tiču tema postavljenih u
ciljevima platforme i tematskih grupa: budžetska izdvajanja za decu i porodicu, socijalna inkluzija, veća
participacija dece, kvalitetno obrazovanje, prevencija svih oblika nasilja nad decom...
2.1.b) Veća participacija dece u procesu donošenja politika za decu.
Pored zalaganja da se OCD uključe u većoj meri u formiranju politika za decu, jedan od glavnih ciljeva MODS je i
zalaganje za veće učešće dece u procesu formiranja politika za decu na svim nivoima i donošenju svih odluka
koje se tiču njih samih.
Da bi uspešno predstavljali decu, neophodno je čuti njihova mišljenja i saznati kako oni vide svoje probleme i
eventualna rešenja. U ovom trenutku, sagledavajući globalnu sliku, deca su u veoma maloj meri uključena u
važne procese donošenja javnih politika i odluka koje se tiču njih samih. Mehanizmi uključivanja dece su nejasni
a time i nepristupačni.
Mreža je sprovela istraživanje u 20 opština u Srbiji koje je obuhvatilo srednjoškolce kao i predstavnike lokalnih
samouprava iz oblasti zaštite dece. Istraživanje je sprovodeno u cilju sagledavanja trenutne situacije u Srbiji o
tome koliko su deca i na koji način uključena, kao i koji su im mehanizmi na lokalnom nivou na raspolaganju.
Rezultati analize istraživanja treba da budu polazna osnova za unapređenje postojećih i razvoj novih
mehanizama za aktivno i kvalitetno uključivanje dece kao i promovisanje značaja njihovog učešća u budućnosti.
Prema proceni dece i mladih predstavnici opština su najmanje zainteresovani da saznaju njihovo mišljenje, dok
su najzastupljenije forme lažne participacije: manipulacija dece i mladima, korišćenje dece i mladih kao
dekoracije i iluzija o učešću.
Aktivnosti:
›
›
›
›
›
›
›
›
›
analiza i praćenje novina u donošenju i izmenama i dopunama postojećih zakona i učestvovanje u
kreiranju lokalnih i nacionalnih politika za decu i porodicu
iniciranje sistemskih rešenja za oblasti kojima se MODS bavi
davanje komentara i preporuka na zakonska dokumenta u izradi
analiza i praćenje sprovođenja donetih strategija i mehanizama
zajedničko istupanje pred institucije sistema
zajedničko zagovaranje i lobiranje
kampanje podizanja svesti šire javnosti
medijske kampanje / zajedničko istupanje u javnosti
reagovanja (planirano i ad-hoc)
14
2.2.
Uspostavljanje kanala komunikacije između mreže i lokalnih, pokrajinskih i republičkih organa i
institucija, institucija i tela Evropske Unije i drugih međunarodnih tela;
Mreža će uspostaviti saradnju sa različitim državnim organima na svim nivoima (državnom i lokalnom) i u okviru
svih oblasti (obrazovnog sistema kao i zdravstvene i socijalne zaštite) kao i nezavisnim telima u cilju kreiranja
odgovorne politike za decu, primena dobrih praksi i unapređenja pružanja konkretnih usluga koje su usmerene
ka deci i porodici.
Mreža će uspostaviti saradnju i sa nadležnim ministarstvima iz oblasti obrazovanja, zdravstvene i socijalne
zaštite. U tom smislu planirano je potpisivanje zvaničnih Memoranduma o saradnji između Mreže i Ministarstva
prosvete i nauke, Ministarstva zdravlja i Ministarstva rada i socijalne politike.
Takođe je značajno uspostavljanje otvorenog dijaloga sa Radnom grupom za prava deteta u skupštini Srbije u
cilju unapređenja zakonskih predloga u skladu sa Konvencijom o pravima deteta.
Pored toga, Mreža ima za cilj da ostvari višestruko delovanje: na lokalnu vlast (kvalitet odluka koje se tiču dece
i roditelja, razvijanje i sprovođenje LPA za decu), na nacionalni nivo vlasti (promene zakona i javnih politika,
sprovođenje NPA za decu).
Uticaj koji Mreža ostvaruje treba da se odražava na svim nivoima i to kroz motivaciju i podršku pojedinačnih ili
grupa organizacija koje će uspostavljati saradnju i sa nezavisnim telima iz svih oblasti na lokalnom nivou:
zaštitnik prava građana, poverenice za zaštitu ravnopravnosti, poverenika za informacije od javnog značaja i
zaštitu podataka o ličnosti, itd.
Mreža će, osim toga, podsticati državna tela i institucije na međusobnu saradnju, na republičkom ali i lokalnim
nivoima u oblastima koje se tiču unapređenja kvaliteta života dece i porodice u društvu. Međusektorska
saradnja i multidisciplinarni pristup su ključni za donošenje i održavanje sistemskih rešenja, a u velikoj meri
nedostaju na svim nivoima i to u okviru onih oblasti koje MODS obuhvata: prevencija svih oblika nasilja nad
decom, socijalna inkluzija, participacija dece, kvalitet obrazovanja, budžetska izdvajanja i smanjenje siromaštva
dece i porodice, socijalna zaštita dece, deinstitucionalizacija dece i briga o deci bez roditeljskog staranja.
U tom smislu aktivnosti Mreže podrazumevaju:
›
›
›
›
›
›
›
›
uspostavljanje formalne saradnje sa relevantnim predstavnicima na svim nivoima;
obezbeđivanje kontakata (pojedinačnih osoba za kontakt sa ocd) na svim nivoima: lokalnim (lokalne
samouprave), pokrajinskim (sekretarijati i zavodi) i republičkim (ministarstva));
uspostavljanje komunikacijske strategije mreže usmerene ka javnosti - građanima, medijima,
relevantnim institucijama sistema;
praćenje i analiza novina i promena zakonskih okvira i mehanizama na svim nivoima;
analiza stanja i sprovođenja mehanizama od strane nadležnih institucija i davanje ključnih preporuka;
podsticanje međusektorske saradnje naročito na lokalnim nivoima;
iniciranje zajedničkih aktivnosti u cilju unapređenja položaja dece i porodice;
predstavljanje dobrih praksi i rešenja i zagovaranje za primene istih.
2.3
Uspostavljanje saradnje sa drugim mrežama i organizacijama
Značajan strateški cilj predstavlja i saradnja sa drugim mrežama i pojedinačnim organizacijama iz naše zemlje
koje se bave istim ili sličnim temama, ali i povezivanje i uspostavljanje saradnje sa sličnim mrežama i
ogranizacijama i na međunarodnom nivou.
Saradnja i razmena iskustava je veoma značajna i višestuko korisna, naročito sa onim mrežama koje postoje već
duže vreme i imaju veće iskustvo u radu. Saradnje se mogu uspostaviti na različitim nivoima i na različite načine.
Iskustva drugih mreža i organizacija će omogućiti olakšano pronalaženje dobrih praksi i rešenja, mogućih izazova
i strategija za prevazilaženje poteškoća u radu kako u okviru same strukture mreže, tako i u procesu
sprovođenja konkretnih aktivnosti.
15
Aktivnosti:
› mapiranje i uspostavljanje kontakata sa drugim mrežama i organizacijama u zemlji, regionu, a i šire,
› praćenje aktivnosti drugih mreža i organizacija i iniciranje saradnji,
› učestvovanje u uspostavljanju širih regionalnih mreža za decu,
› organizovanje studijskih poseta,
› razmena primera dobre prakse i mogućih izazova u radu,
› učešće na konferencijama i predavanjima
2.4.
Povećanje vidljivosti doprinosa organizacija građanskog društva unapređenju položaja dece
Rad i zalaganje organizacija civilnog društva često ostaje nevidljivo široj javnosti, mediji ne pokazuju značajno
interesovanje za svakodnevne teme koje OCD za decu obrađuju, mnoge OCD nemaju svoje internet prezentacije
preko kojih bi svoj rad mogli plasirati široj javnosti u Srbiji.
Društvene mreže su prepoznate kao značajan izvor informacija ali i kanalisanja važnih poruka koje želimo da
prosledimo u javnost.
Predviđeno je preuređenje sajta MODS koji će i svim organizacijama članicama koje nemaju svoj sajt omogućiti
prostor za oglašavanje svojih aktivnosti.
Takođe identifikovaće se i druge članice koje imaju već uspostavljen kontakt sa medijima, ili funkcionalan sajt
kako bi pomogli svojim znanjem i iskustvima ostalim članicama.
U narednom periodu Mreža će aktivno raditi na:
› uspostavljanju saradnje sa medijima i povećanje medijske vidljivosti organizacija,
› razvijanju identiteta MODS u javnosti,
› razvijanju prepoznatljivosti organizacija da su pripadnice MODS,
› povećanju vidljivosti na internetu i društvenim mrežama,
› kampanjama podizanja svesti šire javnosti,
› plasiranju saopštenja za javnost povodom obeležavanja značajnih datuma na nacionalnom ili
međunarodnom nivou,
› plasiranju u javnost svih inicijativa i aktivnosti mreže raspoloživim kanalima,
› ad-hoc reagovanjima,
› aktivnom korišćenju web sajtova MODS i pojedinačnih organizacija i društvenih mreža za razmenu i
plasiranje informacija u javnost.
16
V RESURSI MREŽE
MODS trenutno deluje kao neprofitna neformalna grupa koja okuplja organizacije civilnog društva (OCD) na
dobrovoljnoj bazi. MODS nema sopstvene izvore finansiranja, finansiranje pojedinih aktivnosti obezbeđeno je
preko projekata i od donatora.
Prednosti umrežavanja i rada kroz mrežu su brojne i doprinose boljem iskorišćavanju resursa svake članice.
RESURSI SAMIH OCD ČLANICA MODS
Organizacije civilnog društva su se priključile MODS-u sa različitim očekivanjima, iskustvom i kapacitetima kao i
spremnosti aktivnog učestvovanja u radu Mreže.
Članice Mreže, koje rade u širokom i raznovrsnom dijapazonu tema u vezi sa decom, poseduju, u najvećoj meri,
iskustva i sva potrebna specifična znanja i veštine iz oblasti organizacionog menadžmenta, komunikacijskih
veština, akcionog planiranja i upravljanja projektima.
MODS se u ovoj fazi u velikoj meri oslanja na resurse samih organizacija članica.
Analizom kapaciteta članica MODS 1 došlo se do podataka na osnovu kojih se može dalje razvijati planiranje
aktivnosti MODS:
Ukupan broj stalno zaposlenih u OCD članicama MODS
Ukupan broj članova u OCD članicama MODS
Ukupan broj volontera u OCD članicama MODS
OCD koje rade na teritoriji cele Srbije
OCD koje deluju lokalno
Šta organizacije članice mogu ponuditi Mreži?
o
o
o
o
o
o
o
o
o
o
o
o
o
1
Razmenu trenera između organizacija,
Intelektualni i socijalni kapital,
Opremu, radni prostor, i druge tehničke resurse,
Volontere,
Konsultacije i mentorstvo mlađim organizacijama,
Razmenu informacija u vezi sa radom na terenu sa
direktnim korisnicima,
Literaturu kojom organizacija raspolaže,
Pomoć pri štampanju raznih materijala mreže i
pomoć u organizovanju i realizovanju različitih
događaja,
Razmenu modela „dobre prakse“,
Kontakte sa medijima, nacionalnim i na lokalu,
Medijski uticaj koji pojedine članice imaju,
Kontakte sa javnim sektorom,
Profesionalna znanja kojima raspolaže članstvo
pojedinih organizacija.
137
3000
110
32
14
Šta MODS može ponuditi članicama?
Svaka vrsta doprinosa treba da se bazira na razmeni
odnosno da bude dvosmerna.
U tom smislu MODS pruža priliku organizacijama da
ojačaju svoje kapacitete, unaprede znanja, dođu do
volontera ili potrebnih kontakata, razmenjuju ideje i
primere dobre prakse, pronalaze nova partnerstva za
projekte, ostvare bolju komunikaciju sa javnim
institucijama, podršku za zagovaračke aktivnosti,
razmenu informacija o regionalnim i međunarodnim
inicijativama, projektima, politikama, istraživanjima.
detaljnije: Prikaz kapaciteta organizacija članica MODS-a //zadecu.org
17
PREPORUKE
Osnovni cilj osnivanja MODS jesu brojne prednosti umreženog rada. Tokom ostvarivanja svojih ciljeva MODS će
se voditi preporukama uspešnih Mreža iz zemlje i regiona i primerima dobre prakse i stremiti da stekne
karakteristike koje će nam omogućiti kredibilitet, stabilnost i vidljive rezultate.
Neke od preporuka koje smo dobili prilikom samog osnivanja biće nam glavne smernice u daljem razvoju,
strateškom planiranju ali i planiranju ciljanih aktivnosti.
PREDNOSTI RADA KROZ MREŽU:
›
›
›
›
›
›
pojačana koordinacija i saradnja među organizacijama
korišćenje resursa svake članice, doprinos od različitih
veština i iskustava
kombinacija različitih izvora znanja
spajanje različitih perspektiva
rešavanje teškoća kroz dijalog
jak i moćniji glas kroz konsenzus
KARAKTERISTIKE MREŽA KOJE DAJU REZULTATE:
›
›
›
›
›
stalni sekretarijat koji obezbeđuje tekuću koordinaciju
finansiranje koje nije vezano za projekat – ne sme se
utrkivati sa članicama za sredstva
transparentne demokratske upravljačke strukture
zajednička vizija i strategija i jasno vlasništvo od strane
članstva
jaki kapaciteti uticaja na politike
NAUČENE LEKCIJE USPEŠNIH MREŽA:
›
›
›
›
›
›
›
›
›
›
›
›
postaviti jasne i realne ciljeve
imati jaku svrhu partnerstava i pažljivo birati partnere
od početka raditi na stvaranju poverenja i konsenzusa
imati razumevanje za partnere
biti svestan i suočiti se sa rizicima
pažljivo planirati troškove
razviti i potpisati formalne sporazume
uspostaviti upravljačke i operativne strukture
redovno pratiti postignuća
razvijati jak identitet i objaviti nove odnose
raditi na održavanju zamaha
ne potceniti važnost promena glavnog osoblja
18
PRILOG I
SWOT ANALIZA – TABELARNI PRIKAZ
U
N
U
T
R
A
Š
Nj
E
SNAGE
SLABOSTI
›
›
›
›
›
›
›
›
›
›
›
›
›
Teritorijalna rasprostranjenost,
OCD koje imaju dugogodišnje i bogato
iskustvo,
OCD koje imaju dobru reputaciju među
donatorima i/ili širom javnosti,
Razmena resursa
Iskustvo u problematici,
Stručne kompetencije pojedinaca,
Zajednički ciljevi,
Informisanost
Široka ciljna grupa,
Nedostatak materijalnih sredstava za rad,
Nedostatak vremena – volonterski angažman
Nedovoljno često sastajanje,
U najvećem delu komunikacija se odvija preko
Interneta.
›
S
P
O
Lj
Nj
E
MOGUĆNOSTI
PRETNJE
›
›
›
›
›
›
›
›
›
›
Ciljevi koji mogu da privuku pažnju šire
javnosti
Prenošenje iskustava iz inostranstva
Uspostavljanje saradnje sa
zainteresovanim grupama
Povezanost sa međunarodnim
organizacijama i mrežama
Veliki broj zainteresovanih OCD za Mrežu
Podrška medija
›
›
›
Predrasude
Neafirmisanost u okruženju
Nepotvrđeni kredibilitet i identitet u okruženju
Politička nestabilnost
Mentalitet, konzervativizam, tradicija
Logistika
Otežana komunikacija
19
PRILOG II
ANALIZA ZAINTERESOVANIH GRUPA (STAKEHOLDERS)
Primarne interesne grupe kao krajnji korisnici bi bili svakako deca i porodica jer bi dugoročno gledano oni bi
imali koristi od našeg delovanja.
Da bismo dobili konkretne grupe korisnika na koje mi planiramo da utičemo u narednom periodu, potrebno je
izvršiti sistematizaciju interesnih grupa u skladu sa definisanim strateškim ciljevima za naredni period.
Implementacija ciljeva koji su pre svega interno orijentisani na jačanje kapaciteta same Mreže će u velikoj meri
zavisiti od sekundarnih interesnih grupa (medija, donatora, saradnika). Uticaj koji će imati na primarne interesne
grupe je posredan – jačanjem kapaciteta organizacije biće omogućeno kvalitetnije i efikasnije angažovanje u
drugim poljima delovanja i na konkretnim projektima usmerenih na krajnje korisnike.
INTERESNE GRUPE
›
›
›
›
›
›
›
›
›
›
›
›
›
›
›
›
›
›
›
Deca i porodica,
Ogranizacije civilnog društva u Srbiji,
Druge mreže u Srbiji,
Organizacije i mreže iz EU,
Regionalne mreže,
Unicef, SZO
Nadležna ministarstva:
Ministarstvo rada i socijalne politike
Ministarstvo prosvete
Nacionalni prosvetni savet
Ministarstvo zdravlja
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i
državnu upravu i lokalnu samoupravu
SKGO,
Lokalne samouprave,
Grad Niš
Grad Beograd
Škole i predškolske ustanove,
Zdravstvene ustanove,
Ustanove socijalne zaštite,
›
›
›
›
›
›
›
›
›
›
›
›
›
›
›
›
›
›
Šira javnost,
Mediji, javne ličnosti, promoteri,
Strukovna udruženja,
Stručnjaci različitih profila, pojedinci,
Donatori,
Korporativni sponzori,
Kancelarija za saradnju sa OCD
Kancelarija za evropske integracije
Parlament
Parlamentarni odbori
Odbor za prava deteta (radna grupa za prava
deteta)
Odbor za zdravlje i porodicu
Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja
Odbor za smanjenje siromaštva
Odbor za prosvetu
Zaštitnik građana
Zamenica zaštitnika građana za prava deteta
Poverenica za rodnu ravnopravnost
20
PRILOG III
KOMUNIKACIJSKA STRATEGIJA
OSNOV ZA KOMUNIKACIJSKU STRATEGIJU
Komunikacijska strategija je dokument koji je u skladu sa Strategijom MODS-a i predstavlja metodologiju
komunikacije između organizacija članica MODS -a i javnosti.
Tok informacija i dinamična komunikacija su ključne za funkcionisanje vitalne mreže. Stoga je svrha
komunikacijske strategije da osigura kontinuiranu i koordinisanu internu i eksternu razmenu informacija među
članicama Mreže i drugih interesnih grupa (institucije sistema, međunarodne organizacije, mediji, šira i stručna
javnosti itd). Komunikacija je značajna za sve horizontalne strukture, a komunikacijski sistem (interni i eksterni)
je jedan od glavnih kapaciteta mreže. Ukoliko postoji komunikacija, onda ona omogućava Mreži i članicama
međusobne veze i znatno efikasnije i efektivnije funkcionisanje.
CILJEVI KOMUNIKACIJSKE STRATEGIJE
›
›
›
›
›
›
›
›
Bolje razumevanje među članicama Mreže,
Otvorenija i tolerantnija komunikacija,
Jače veze među članicama,
Zagovaranje i saradnja sa institucijama vlasti ,
Veze sa glavnim eksternim interesnim grupama,
Izgradnja pozitivne slike u javnosti,
Kontinuirana saradnja sa medijima,
Drugi ciljevi koje identifikuju članice Mreže.
INTERNA KOMUNIKACIJA
Svrha interne komunikacije je da podrži aktivnosti Mreže u posebnim oblastima na kojima Mreža radi. Razmena
informacija između članica Mreže je i svrha njenog postojanja. Dinamika i mehanizmi komunikacije među
članicama MODS(a) su različiti u odnosu na njene strukture: komunikacija između članica, sekretarijata,
koordinacionog odbora, tematskih grupa, saveta dece MODS. Takođe, vrste informacija će odrediti dinamiku,
intenzitet i tip kanala koji će se koristiti.
S obzirom da su članice Mreže identifikovale kontakt osobu za svaku organizaciju, ta osoba će biti zadužena za
internu komunikaciju.
Kanali interne komunikacije
›
›
›
›
›
mejling lista (google grupa),
web stranice MODS i pojedinačnih organizacija,
stranice i profili na društvenim mrežama (FB i Twitter)
telefonska komunikacija
sastanci (redovni i vanredni)
21
Uzimajući u obzir da se najveći deo komunikacije odvija putem interneta, i to preko mejling liste, utvrđena su
pravila komunikacije u određenim situacijama:
›
›
›
kada se zahteva učešće, odgovor ili reagovanje svih organizacija, obavezno je naznačiti važnost i rok do
kada organizacija treba da dostavi odgovor,
organizacije su saglasne da se rok ne produžava ukoliko neka organizacija ne odgovori na vreme,
ukoliko neka organizacija ne odgovori smatra se da je saglasna sa sadržajem dokumenta.
EKSTERNA KOMUNIKACIJA
Kroz eksternu komunikaciju se unapređuje slika i kredibilitet MODS(a?) u javnosti. Stoga je neophodno
identifikovati koje vrste informacija MODS želi da podeli i sa kim, i koji su dogovoreni mehanizmi komunikacije,
na koje načine se komunicira sa ciljnom grupom, sa širom javnošću, sa medijima i ko ispred Mreže istupa.
Kanali eksterne komunikacije
›
›
›
›
›
›
›
›
›
›
›
›
Internet stranica,
Bilten Mreže
Internet stranice partnerskih organizacija (da budu povezane sa stranicom Mreže),
Lista adresa sa e-mail adresama partnera,
Pretplata na profesionalne liste adresa,
Društvene mreže (Facebook, Twitter...)
Obaveštenja za štampu i pisane medije, naročito u vezi sa kampanjama zagovaranja,
Biblioteka publikacija u oblasti zagovaranja i lobiranja (vodiči, priručnici, prezentacije itd.),
Promotivni materijali Mreže,
Konferencije za štampu,
TV i radio emisije,
Promotivni javni događaji.
NAREDNI KORACI
Dalji razvoj internet stranice MODS i drugih kanala komunikacije (radni forum, mesečni elektronski bilten itd..),
Motivisanje članica Mreže da koriste google grupu i razmenjuju informacije, učestvuju u diskusijama,
Objavljivanje internih i eksternih pravila za komunikaciju kao interni dokument,
Dopuna Komunikacijske strategije u skladu sa Strategijom Mreže.
22
Trg učitelja Tase 2
18000 Niš
+381 (0)18 244 995
Tel/Fax: +381 (0)18 523 422
Sekretarijat
Tel: +381 (0)18 599 111
[email protected]
www.zadecu.org
23
Download

linku - Mreža organizacija za decu Srbije