Економија за правникe
Глава 8. Јавна добра
Б РА Н К О РА Д УЛ О В И Ћ
П РА В Н И ФА К УЛ Т Е Т
У Н И В Е Р З И Т Е Т У Б Е О Г РА Д У
П Р Е Д А ВА Њ А
НОВЕМБАР 2012.
2
 Јавна добра
 Проблем слепог путника
 Јавна добра и јавна
потрошња
 Заједнички ресурси и
додељивање својинских
права
 Додељивање својинских
права: уговори под
принудом
Јавна добра
3
 Напуштање претпоставке
 Јавна добра (и услуге) су они производи,
односно добра и услуге, која симултано
карактеришу:


одсуство ривалитета у потрошњи
Немогућност искључења корисника из потрошње.
 Понуда, односно пружање јавних добара,
једна од најважнијих, уколико не и најважнија
функција државе у привредном и не само
привредном животу.
ОСНОВНА ПОДЕЛА
4
Постоји
ривалитет у
потрошњи
Одсуство
ривалитета у
потрошњи
Искључење из
потрошње
могуће
ПРИВАТНА
ДОБРА
КЛУПСКА ДОБРА
Тешко или
немогуће
искључење из
потрошње
ЗАЈЕДНИЧКИ
РЕСУРСИ
ЈАВНА ДОБРА
„Чиста“ јавна добра
5
 „Чиста“ јавна добра су она у чијем случају су
симултано и у потпуности испуњена оба
услова.
Ривалитет
6
 Уколико један потрошач употреби, односно
потроши једну јединицу неког добра, ту
исту јединицу не може да искористи било
ко други
 Моји проблем са ципелама број 43,
картама за концерт, терминима за дечје
рођендане у играоницама, ...
 Ривалитет је уочљив на распродајама
Ривалитет и јавна добра
7
 Код јавног добра попут јавне безбедности
нема ривалитета у потрошњи

„Чињеница да један грађанин (потрошач) ужива
корисност од једне јединице јавне безбедности, односно
заштите његове личности и имовине, не лишава било ког
другог грађанина (потрошача) те исте јединице јавне
безбедности, односно те исте заштите.“
 Запрашивање комараца
 Један прелет током ког се запрашују комарци
ствара користност за све становнике запрашеног
подручја.
 Потрошња једног не умањује потрошњу тј. ниво
корисности другог потрошача
Примери
8
 Дезинсекција (у виду запрашивања против
комараца)
 Превенција заразних болести


појединац вакцинише не само због њега самог, већ због
свих осталих, којима може да пренесе своју заразну
болест
Вакцинација против грипа 
 Емитовање радио програма (радио дифузија)

при коме један слушалац ни на који начин не омета
пријем неког другог слушаоца исте радио станице,
 Заштите од поплава у виду бране
 Правна сигурност
Колико кошта додатни корисник?
9
 У случају јавних добара,додатни корисник
 не доводи до пада потрошње, односно
умањења корисности постојећих корисника,
 не ствара додатне трошкове произвођачу
 при датом нивоу понуде јавног добра трошкови
његовог пружања су фиксни, а гранични
трошкови додатног корисника (трошкови
пружања јавног добра додатном кориснику)
једнаки су нули
Фиксни карактер трошка са становишта
броја корисника
10
 Трошкови понуде одређене јединице јавног
добра фиксни, односно да не зависе од
броја потрошача (корисника).
Трошак запрашивања за још једног становника на Дорћолу?
Промена нивоа понуде јавних добара
11
 У случају јавних добара, свака промена
нивоа понуде („капацитета“) јавног добра
ствара промену трошкова,
 Проблем ограничење капацитета, при коме
једна јединица јавног добра може да
опслужи ограничени број потрошача
(корисника), што неминовно доводи до
појаве ривалитета
Запамтите
12
 Два гранична трошка
 Граничан
трошак посматран као трошак
пружања додатне јединице јавног добра
>0
 Граничан трошак посматран као трошак
пружања исте јединице јавног добра
додатном потрошачу
=0
Ограничени капацитет
13
 Једна јединица јавног добра може да има
ограничени капацитет, односно ограничени
број потрошача (корисника) који од њене
потрошње могу да уживају корисност.
 Ситуација ограниченог капацитета јавног
добра се јавља, случају техничких система
који имају карактер јавног добра.
 Корисници таквог јавног добра постају
ривали, односно додатни корисник изазива
трошкове свим осталим корисницима.
У чему је разлика
14
Saobraćaj u Beogradu jutros je pojačan na
prilazima gradu, Ibarskoj i Savskoj magistrali i
Lazarevačkom drumu, ali većih gužvi i zastoja u
prestonici za sada nema, kaže dežurni dispečer
udruženja "Žuti taksi" Vlada Ivetić.
15
Постоји
ривалитет у
потрошњи
Одсуство
ривалитета у
потрошњи
Искључење из
потрошње
могуће
ПРИВАТНА
ДОБРА
КЛУПСКА ДОБРА
Тешко или
немогуће
искључење из
потрошње
ЗАЈЕДНИЧКИ
РЕСУРСИ
ЈАВНА ДОБРА
Трошкови искључења
16
 У случају приватног добра, веома је лако
искључити потрошача који не жели да плати
за његово коришћење.
 У случају јавног добра, међутим, такво
искључење је веома тешко, немогуће,
односно трошкови таквог искључења су
прохибитивно високи.
Како се некад плаћала ТВ претплата –
Шведски ТВ детектор
17
 Ово
је једна, помало заборављена справа,
којом су плашили пензионере почетком
деведесетих година, како би их натерали да
плаћају тв претплату.
 То је у суштини била једна ЛОГА 3 антена, коју су
накачили на прастари Сонијев бета-макс видео
рекордер из 1979 године.
 Ова скаламерија је требала да уплаши
становништво, али једини ефекат који је успела
да произведа је умирање од смеха, сваки пут
када пусте упозорење на телевизији
Проблем наплате
18
 Проблем наплате
 Ако не може да наплати – приватни сектор
није заинтересован да нуди такво добро или
га нуди мање него што је то друштвено
пожељно
Да ли је светионик јавно добро?
19
 Према Коузу Светионик је клупско добро јер
постоји искључивост – брод не може да
исплови ако није платио услугу
светионичарима

Договор светионичара и лучке капетаније
20
Постоји
ривалитет у
потрошњи
Одсуство
ривалитета у
потрошњи
Искључење из
потрошње
могуће
Lancia Thesis
Кошуља бр. 43
Паркинг у зони I
Незагушени аутопут (коридор Х)
Тешко или
немогуће
искључење из
потрошње
Паркинг у блоку 63
Рибљи фонд
Загушена Ибарска
магистрала
Правна сигурност,
национална
одбрана, ватромет
Агрегатна тражња за приватним добром
21
 Тржишна, односно агрегатна тражња за
приватним добром се добија хоризонталним
сабирањем индивидуалних кривих тражњи
(за одређени ниво цена купци су спремни да
купе одређену количину добара).
Агрегатна тражња за јавним добром
22
 У случају јавног добра тржишна, односно
агрегатна тражња добија се вертикалним
сабирањем индивидуалних тражњи (за
одређен ниво, односно број јединица јавних
добара корисници су спремни да плате
одређену цену).
Пример тражње за јавним добром
23
Спремност да се
плати по
јединици
Јеврем
Коста
Милан
Ђорђе
Павле
5
1
0
0
0
0
4
2
1
0
0
0
3
3
2
1
0
0
2
4
3
2
1
0
1
5
4
3
2
1
Tražena količina
Пример
24
 РТС може да емитује 5 различитих канала
 Ако један гледалац гледа програм он не
смањује осталима могућност да гледају исти
 Веома тешко је искључити из потрошње
некога ко има телевизор и антену
 Емитовање програма има своје трошкове
 Сваки емитовани канал кошта 10 динара
25
 Гледаоци имају опадајућу маргиналну
корисност од додатног канала
 Највећу корисност има Јеврем, који
корисност од првог емитованог канала
вреднује 5 динара.
 За два канала Јеврем би био спреман да
плати 9 динара у виду претплате
 Претпостављамо да сваки гледалац поштено
вреднује корисност коју остварује од
гледања ТВ канала
Укупна тражња
26
Количина јавног добра
Укупна спремност да се
плати за посматрану
јединицу јавног добра
1
15
2
10
3
6
4
3
5
1
Агрегатна тражња за приватним добром
27
 Тржишна, односно агрегатна тражња за
приватним добром се добија хоризонталним
сабирањем индивидуалних кривих тражњи
(за одређени ниво цена купци су спремни да
купе одређену количину добара).
Пример
28
15
MDK= ΣMPK
10
6
Јеврем
Коста
3
Милан
Ђорђе
1
Павле
1
2
3
4
5
Агрегатна тражња за јавним добром
29
P
То исто дато у уџбенику за само два лица
изгледа овако
TR =TRK + TRJ
TRJ
TRK
qjd
Агрегатна тражња за јавним добром
30
P
GT = PN
TR
qJD
qJD
Стратегија слепог путника
31
 Немогућност искључења ствара подстицаје
корисницима да не плаћају коришћење
јавних добара.
 У таквој ситуацији приватни произвођачи,
 чији је циљ максимизација профита, немају
подстицај да понуде довољну количину
 јавног добра.
Стратегија слепог путника
32
 Стратегија слепог путника подразумева да
корисник, услед немогућности искључења


ништа не плати за коришћење јавног добра
очекујући да други корисници то учине, како би се
покрили трошкови понуде јавног добра.
 Уколико се већина корисника понаша на тај
начин, нестаје понуда јавног добра.
Шта ако се лаже у погледу користи која
се остварује?
33
Спремност да се
плати по
јединици
Јеврем
Коста
Милан
Ђорђе
Павле
5
0
0
0
0
0
4
0
0
0
0
0
3
1
0
1
0
0
2
2
1
0
0
0
1
3
2
1
0
0
Tražena količina
Укупна тражња
34
Количина јавног добра
Укупна спремност да се
плати за посматрану
јединицу јавног добра
1
6
2
3
3
1
4
0
5
0
Нестаје понуда јавног добра
Проблем слепог путника
35
 Проблем слепог путника и високи
трансакциони трошкови чине да су
могућности пружања јавног добра од стране
приватног сектора или путем приватних
аранжмана релативно мале.
 Нема понуде – негативне последице по
друштвено благостање
 Тиме се поставља питање која је равнотежна
понуда јавног добра од стране државе
Јавна добра и јавна потрошња
36
 Пет особа у нашем примеру може
вероватно лако да се споразуме
 Проблем када је велики број људи у питању

Трансакциони трошак таквог споразума
прохибитивно висок
 Уместо добровољне размене – присила
 Други проблем – људи (као у нашем
примеру) имају различите преференције

Различито виђење колико ко треба да плати
Линдалова равнотежа
37
 Теоријски оптималан ниво понуде описан је
тзв. Линдаловом равнотежом,


при којој су изједначене агрегатна понуда и агрегатна
тражња за јавним добром, и
при којој се равнотежна количина понуде и
равнотежно пореско оптерећење формира као збир
(различитих) оптерећења појединачних пореских
обвезника.
Равнотежна понуда јавног добра:
равнотежа у смислу Линдала
38
TR =TRK + TRJ
pn
TRJ
T*
Tk
T1
TJ
G1
G*
G2
Линдалова равнотежа
39
 Реч је искључиво о теоријској концепцији,
будући


да у стварности корисници немају подстицај да
истинито искажу своје преференције у погледу јавних
добара и
да се не може формирати одговарајуће пореско
оптерећење за сваког корисника сходно његовим
преференцијама.
 ПОТРЕБАН ПОЛИТИЧКИ МЕХАНИЗАМ
ДОНОШЕЊА КОЛЕКТИВНИХ ОДЛУКА

Колико ко треба да плати пореза
40
 Претпоставке
 Бирачи гласају о пореском оптерећењу


Ниво понуде јавног добра
Бирачи имају различите преференције

Свака јединица ЈД доноси различитим бирачима
различиту корист
Оптимални ниво појединачне тражње за
јавним добром
41
Крива граничних трошкова пореског
обвезника у ствари представља
опортунитетне трошкове његовог
дохотка који је опорезован
КОРИСНОСТ
GT
GK
Већи порез = мањи доходак (мање
новца)
G*
G
КОРИСНОСТ
Сети те се граничне корисности што је
нечег све мање и мање то свака
преостала јединица све више вреди
UK
G*
G
Утицај богатства појединца
42
 Сиромашнији имају већи гранични трошак
од додатног опорезивања
 Ако узму 1 евро некоме ко има само 100
евра примања он губи много већу корисност
у потрошњи од тог 1 евра неко неко коме
узму 1 евро а има 1500 евра примања
 Са повећањем богатства расте склоност ка
већој понуди ЈД
Одлука о нивоу понуде јавног добра
43
 У пракси, одлука о нивоу понуде јавног
добра доноси се путем политичких избора


гласачи – порески обвезници гласају за неки од
понуђених односа пореских обавеза и јавних добара
која ће бити понуђена.
гласају сходно својим преференцијама и нивоу
богатства, односно нивоу опорезивања тог богатства.
Кондорсеов парадокс
44
 ПАРАДОКС ВЕЋИНСКОГ ОДЛУЧИВАЊА
 У условима поштовања уставних начела и мањинских
права, принцип већинског одлучивања не мора да
доведе до доношења одлука сагласних са
преференцијама појединачних гласача
Najviše želi
Naoružanje
Zdravstvo
Socijalnu pomoć
Manje želi
Zdravstvo
Socijalnu pomoć Naoružanje
Namanje želi
Socijalnu pomoć Naoružanje
Zdravstvo
Политичка равнотежа понуде јавног добра
45
 У политичком процесу одлучивања,
 већина политичких партија, нуди пореско оптерећење
и понуду јавних добра
 Они ту понуду дефинишу према преференцијама
медијанског бирача.
 Формирана политичка равнотежа није
оптимална, како у смислу Парета, тако и у
погледу оптималног обима понуде јавних
добара, али ипак представља решење које
омогућава држави да подмирује потребе за
јавним добрима.
Медијански бирач
46
 Свођење избора на став медијанског
бирача
 Који део буџета треба да се одваја за војску?
0% 10%
35%
60%
100%
Медијански бирач
Максимизација подршке бирача
Изборни процес доводи до (обећања) комбинације пореског
оптерећења и понуде јавног добра коју преферира медијански бирач
Преференције бирача и медијански
бирач
47
КОРИСНОСТ
UL
UK
Uj
GJ*
GK*
GL*
G
Закључак – политичка равнотежа
48
 Политичка равнотежа није економски
ефикасна у смислу Линдала, тј. Не доводи
до максимизације благостања


Пореско оптерећење појединаца исто, а ако је и
различито разлог није ралика у преференцијама
Равнотежни обим не мора да буде оптималан
 Политичка равнотежа је одржива
 Second best решење
КЛУПСКА ДОБРА
49
Постоји
ривалитет у
потрошњи
Одсуство
ривалитета у
потрошњи
Искључење из
потрошње
могуће
ПРИВАТНА
ДОБРА
КЛУПСКА ДОБРА
Тешко или
немогуће
искључење из
потрошње
ЗАЈЕДНИЧКИ
РЕСУРСИ
ЈАВНА ДОБРА
Клупска добра
50
 Када не постоји ривалитет унутар задатог
капацитета

Гранични трошкови додатног корисника близу нули
 Лако искључивање корисника који није
спреман да плати услугу


ЧЛАН КЛУБА – клупско добро
ПРИВАТНА ПОНУДА КЛУПСКИХ ДОБАРА ОПТИМАЛНА
ЗАЈЕДНИЧКИ РЕСУРСИ
51
Постоји
ривалитет у
потрошњи
Одсуство
ривалитета у
потрошњи
Искључење из
потрошње
могуће
ПРИВАТНА
ДОБРА
КЛУПСКА ДОБРА
Тешко или
немогуће
искључење из
потрошње
ЗАЈЕДНИЧКИ
РЕСУРСИ
ЈАВНА ДОБРА
Заједнички ресурси
52
 Уколико постоји ривалитет, али не и
могућност искључења, реч је о заједничким
ресурсима.
 Основни проблем одсуство титулара

Нема својине као апсолутног права којим се они који
нису власници могу искључити из уживања
овлашћења коа произилазе из својине и других
својинских права
Понашање корисника
53
 Корисници ЗР не могу да буду искључени
 Корисници ЗР не сносе трошкове које стварају
осталим корисницима
 Трошкови које сваки корисник заједничког ресурса
сноси нижи су од укупних трошкова које генерише, што
ствара подстицаје за прекомерну и економски
неефикасну експлоатацију тих ресурса.
 СУШТИНА СЛИЧНА НЕГАТИВНИМ ЕКСТЕРНИМ
ЕФЕКТИМА
Економика рибљег фонда
54
 Претпоставимо да постоји стопа експлоатације ресурса




која је (унедоглед) одржива. У случају рибарења, стопа
одрживе експлоатације је она количина риба која би се
могла ловити сваке године унедоглед.
Стопа експлоатације зависи од постојећег фонда риба и
броја чамаца који иду у рибарење.
За дати рибљи фонд, већи број чамаца увећава улов, али
слањем превеликог броја чамаца, фонд риба се
уништава.
Како број чамаца расте, укупни улов у почетку расте све
до максимално одрживог улова, а након тога опада.
Просечни улов по чамцу и гранични улов по чамцу опадају
како број чамаца расте.
Гранични улов по чамцу је прираштај укупног улова када
се још један чамац придружи постојећем броју.
Економика рибљег фонда
55
ЧАМЦИ
(У 000)
УКУПНИ УЛОВ
ПРОСЕЧНИ УЛОВ
ПО ЧАМЦУ
ГРАНИЧНИ УЛОВ
(ПО ЧАМЦУ)
0
0
1
90
90
90
2
160
80
70
3
210
70
50
4
240
60
30
5
250
50
10
6
240
40
-10
7
210
30
-30
8
160
20
-50
9
90
10
-70
10
0
0
-90
Пример – Рибљи фонд
56
 Претпоставимо да је гранични трошак једног
чамца једнак колико вреди и 200 килограма
рибе месечно (са продатих 200 килограма
рибар покрива своје опортунитетне трошкове –
даје нормални профит).
 Гранична приватна корист рибара је количина
рибе коју он уз помоћ чамца улови. Рибаров
улов зависи како од њега самог тако и од броја
чамаца који лове. То значи да је гранична
приватна корист односно оно што ће он
зарадити од новог рибарења једнака
просечном улову по чамцу.
Гранична друштвена корист
57
 Гранична друштвена корист појединачног
чамца је гранични улов чамца, тј. увећање
укупног улова као резултат додатног чамца.
 Разлог овоме је што сваки нови чамац који
започне рибарење смањује просечни улов
свих осталих чамаца. Друштвена корист је
прираштај количине уловљене рибе а не
просечна количина уловљене рибе
Пример
58
ОДРЖИВИ УЛОВ ПО ЧАМЦУ (У 000 ТОНА)
120
100
Гранична приватна
корист или
ПРОСЕЧНИ УЛОВ ПО
ЧАМЦУ
80
60
ГРАНИЧНИ ТРОШАК
(ПО ЧАМЦУ)
40
Гранична друштвена
корист
20
0
0
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
Приватни оптимум
Друштвени оптимум
 Више чамаца него што је то друштвено пожељно
Исто то у уџбенику
59
€
PP
GZP
GT
0
N’
N*
Q=N
Заједнички ресурси
60
 Неки заједнички ресурси се налазе у
јавноправном режиму.
 На пример, светски океан (мора), реке,
атмосфера и атмосферске појаве (попут
ветра), радио-фреквенцијски спектар.
 Проблем експлоатације заједничких ресурса
често се решава додељивањем права и то
одобравањем концесија.
Државне политике
61
 Државне политике којима се обезбеђује
економска ефикасност
 Наплаћивању коришћења заједничких
ресурса који су у државном власништву


Проблем информационе природе
Проблем мотивационе природе
 Увођење квоте
 Информациони проблем
 Ограничење приступу заједничким
ресурсима
Наплата коришћења
62
€
GT’
PP
GZP
C
GT
0
N’
NK
N*
Q=N62
Трагедија заједничке својине
63
Јеврем
добро у општој употреби
заједнички ресурс
Коста
Јеврем и Коста имају подстицај да прекомерно лове рибу у заједничком
ресурсу, док у својим рибњацима лове водећи рачуна о одрживости фонда
Заједнички ресурси и тржишна
равнотежа
64
 Не постоје идеална решења
 државна интервенција
практично не може да
доведе до оптимума
 Да ли природна богатства
треба да буду у приватној
или јавној, колективној
својини?
Уговори под принудом
65
 Додељивање одређених права може
довести до опортунистичког понашања, када
једна страна у уговорном односу користи
прилику да, на штету друге, максимизује
своје благостање.

Нема обостране користи
 Један облик испољавања опортунистичког
понашања представљају и уговори под
принудом.
Пример
66
 Пример два адвоката
 До опортунистичког понашања у овом случају
дошло је услед тога што својинска права нису била
јасно дефинисана, односно нису на одговарајући
начин била додељена ex ante, већ је до тог
додељивања дошло ex post
Пример – спасавање бродоломника
67
 Поморска несрећа
 Вредност брода је 300.000 €, док је вредност његовог
товара 100.000 €
 Терет и брод спасава спасилачки брод
 Спасилачки брод може да се понаша опортуно и да
тражи свих 400.000 € као накнаду
 Уговори под принудом - могућности
разрешења спора утичу на подстицаје


Суд одлучи да уговор није ваљан (под принудом) уз
надокнаду трошкова
Суд одлучи да подржи уговор
Оптималан број спасилачких бродова
68
Ако је уговор ништав – неће
бити бродова
оптимални износ накнаде
јесте 160.000 €. Уколико суд
тако пресуди, максимизоваће
друштвено благостање.
Ако су уговори под принудом
подржани биће чак 10
спасилачких бродова што је
више од оптималног.
Download

Економија за правникe Глава 8. Јавна добра