8.5.2013
РЕГУЛАЦИЈА
Бранко Радуловић
Правни факултет
Универзитет у Београду
Тржишна регулација
Садржај
• Чему регулација?
• Оправдавање регулације
• Теорије регулације
• Регулаторни промашаји (несавршеност државне
интервенције)
• Шта је то добра регулација?
Чему регулација?
• Узроци (мотиви) vs. оправдања
• Бројни узроци – нпр. утицај интересних група
• Најчешће оправдање „тржишне несавршености“ – market
failure или непостојање тржишта – market absence
• Друга оправдања – људска права или друштвена солидарност
Оправдање регулације
• Економисти дају најчешће четири оправдања
• Несавршено тржиште
• Несавршена информисаност
• Јавна добра
• Екстерни ефекти
• За економисте регулација представља second-best у
односу на тржишну алокацију
• По правилу реч је о комбинацији разлога
• Листа може бити и нешто шира (Baldwin et al. (2012)
“Understanding Regulation“)
Основ (рацио)
Циљеви регулације
Пример
Монополи/природни
монополи
Спречити Формирање виших цена уз мање
понуђене количине; остваривања користи од
економије обима; утврђивање постојања
Поједине комуналне
делатности
Трансмисија и
производња
ел.енергије
Екстра профит,
(Windfall profits)
Трансфер користи од предузећа ка
потрошачима (пореским обвезницима)
Предузеће открива
изузетно јефтин извор
понуде
Екстерналије
(spillovers)
Цена одражава стварне трошкове друштва интернализација (произвођачи и потрошачи
сносе пуне трошкове) уместо пребацивања
трошкова на треће стране
Загађивање реке
Несавршена
информисаност
Пружити информације потрошачима како би
тржиште могло несметано да функционише
Означавање
прехрамбених
производа; лекови,
проспекти
Континуитет и
доступност услуге
Обезбедити социјално пожељан/заштитити
минимални ниво услуга
Поштанске услуге у
удаљеним подручјима
Заштита
конкуренције и
предаторско
формирање цена
Спречавање понашања које угрожава
конкуренцију
Формирање цене на
нивоу испод трошкова
Основ (рацио)
Циљеви регулације
Пример
Јавна добра и
морални хазард
Подела трошкова у случају када се користи од
добра (услуге) деле, при чему постоји проблем
бесплатног корисника (free-rider)
Одбрана и
безбедност
Неједнака
преговарачка моћ
Заштита „рањиве“ стране када тржиште то не
чини
Безбедност и здравље
радника
Ограничени ресурси
и рационирање
Алоцирање оскудних ресура у складу са
„јавним“ интересом (предност у односу на
ефикасност)
Несташице горива
Рационализација и
координација
(coordination failure)
Обезбеђење ефикасне производње када
трансакциони трошкови онемогућавају тржиште
да оствари ефикасност или услед непостојања
мрежне инфраструктуре
Стандардизација
опреме како би се
омогућило
умрежавање; Наплата
потраживања
Планирање
Заштита интереса будућих генерација,
алтруистички разлози
Животна средина
Људска права
Заштита рањивих група
Дискриминација
Социјална заштита
Социјална солидарност
Емитовање
Теорије регулације - Како настаје
регулација?
Теорија
Идеја
Проблеми
Регулатори се воде јавним, а не
приватним интересом. Регулатори
поседују потребна експертска знања,
Шта је то јавни интерес?
Методолошки индивидуализам!
Да ли бирократе заиста немају
специфичне интересе?
Потцењује борбу интересних
група за превласт!
Регулација је производ односа
интересних група и државе.
Регулаторна активност се посматра
као проблем колективне акције
Приватни економски интереси имају
кључну улогу. Тржиште регулације основни циљ присвајање ренти.
Претпоставља рационалне агенте
Занемарује друге мотиве
(алтруизам, ...); Потцењивање
улоге институција.
Моћ идеја
Reagan/Thatcher
Улога идеај у развоју регулације
Како одвојити улогу идеја од
економског интереса?
Институционална
теорија
Стављање субјеката у контекст Утицај
организационих правила и друштвеног
окружења на регулацију
Проблем принципала и агента у
контроли и имплементацији
Који је стварни допринос
институционалног окружења?
Теорије јавног
интереса
Интересне групе
(економска
теорија
регулације)
Stigler/Peltzman/
Becker
Теорије регулације
• Како објаснити зашто су неки сектори/тржишта
предмет регулације?
• Фокус на теоријама интереса
• Теорија интересних група
• Теорија овладавања регулативом
• Економска теорија регулације
9
Нормативна теорија као позитивна
теорија - НТПТ
• Нормативна теорија треба да одговори на питања у
којим то ситуацијама и на који начин држава треба да
интервенише на тржишту, односно да се умеша у
функционисање тржишног механизма.
• Политички притисци да се отклоне тржишне
несавршености
• Проблем НТПТ - регулација се јавља и тамо где не
постоје природни монополи, екстерналије ...
• Нпр. регулација цена и уласка на тржиште у случају тржишта такси
услуга
Теорија овладавања регулацијом
(regulatory capture)
• Државна интервенција није неутрална – она је увек у
нечију корист и на нечију штету, тј. нечије благостање
се увећава, а нечије умањује.
• Интересне групе у чији прилог иде или против чијих интереса
јесте нека државна интервенција спремне су да „плате“ како
би се та државна интервенција заиста спровела или
зауставила.
• Нпр. регулација може заштити предузећа која су на тржишту
од уласка нових конкурената
• ТОР не објашњава зашто постоји регулација супротна
интересима регулисаних субјеката
Економска теорија регулације
• Надметање за ограниченом понудом регулације
• Регулација није неутрална – она је увек у нечију корист
и нечију штету, тј. нечије благостање се увећава, а
нечије умањује.
• Интересне групе у чији прилог иде или против чијих
интереса јесте нека државна интервенција спремне
су да „плате“ како би се та државна интервенција
заиста спровела или зауставила
• Вид. Peltzman, S. (1976) "Toward a More General Theory of
Regulation" Journal of Law and Economics
Економска теорија регулације
• Претпоставке
• Интересне групе – потрошачи и предузећа се надмећу како би
утицале на регулацију да би увећале своје благостање
• Субјекти су рационални
• Регулација представља средство којом се моћ државне
интервенције може употребити у корист одређених
интересних група
• Понуду регулације (државне интервенције) нуде полтичари
(регулатори) који максимизују сопствену корисност, док на
страни тражње за регулацијом стоје интересне групе
• Они који спроводе државну интервенцију то чине како би
максимизирали политичку подршку (у облику гласова или
прилога)
Оптимална регулаторна политика
• Претпоставимо функцију политичке подршке(M) која
зависи од цене која се утврђује за регулисану
индустрију и дозвољеног нивоа профита регулисане
индустрије
M = M(R, )
при чему
∂M/ ∂R < 0
∂M/ ∂π > 0
• Другим
речима ниским ценама политичарима добијају
подршку потрошача, док омогућавањем вишег профита
добијају подршку регулисаних предузећа
Trade-off се илуструје изополитичком функцијом подршке
M3 > M2 > M1
M3
M2
π2
π1
0
M1
C
B
А
R1
R2
У тачки А при нижој цени R1
и профит регулисане
индустрије је мањи, па тиме
и подршка индустрије
политичарима. Померањем
из тачке А у тачку В расте
подршка индустрије, али се
смањује подршка
потрошача. Померање из А
у С је боље јер подршка
потрошача остаје иста
(цена се не мења), док
расте подршка индустрије,
па се померамо из М1у М2.
Цена
M3
F
M2
D
πmax
M1
Тачка D је могућа, али
другачија комбинација цене
и профита доноси већу
корист политичарима.
Taчка F доноси већу корист
политичарима, али она није
могућа за дате околности, тј.
при цени R* није могуће
остварити профит на нивоу
тачке F.
Најудаљенија изополитичка
крива је М2
G
π1
Функција
профита
H
0
RC
R*
RM
Цена
MC
Потрошачи
овладавају
Штиглерово решење
Индустрија овладава
πmax
MF
Функција
профита
0
RC
RM
Цена
Економска теорија регулације
• У пракси ретко виђамо ситуације у којима једна
страна потпуно преовладава
• Делотворност интересне групе зависи од
• карактера самог заједничког интереса,
• потребних ресурса, тј. трошкова да би се заједнички интерес
остварио
• трошкови информисања и организовања интересне групе
• величине саме групе,
• мање групе уједно и ефикасније
• Стратегија слепог путника – проблем колективне акције
18
• Ко је делотворнији таксисти или муштерије?
• Зашто су потрошачи неделотворни?
• Законо о заштити потрошача
19
Узроци несавршености регулације
• несавршена информисаност
• како због знатно већих потреба за информацијама,
тако и због одсуства подстицаја да се информације
прикупе
• Не сносе (увек) последице
• несавршеност циљева регулације
• јер су под утицајем интереса приватних и често
супротстављених интересних група
• Циљеви нејасно формулисани
• несавршеност спровођења
• јер подстицаји државним службеницима нису везани
за ефикасност спровођења те интервенције
20
Узроци несавршености регулације
• Регулација ствара трошкове.
• постоје опортунитетни трошкови јер се ресурси упослени у
државној управи, за спровођење, могу користити и у друге
намене
• Мултпликација
• Нова регулација доводи до још веће државне интервенције.
Шта је добра регулација?
• Економисти – регулација је добра ако максимизује
благостање
• Питање алокације права
• Дистрибутивна правда
• Пет критеријума добре регулације
• Да ли регулаторна активност има мандат?
• Да ли постоји јасно дефинисана одговорност?
• Да ли је процедура доступна и отворена?
• Да ли „регулатор“ поседује адекватно знање?
• Да ли је регулаторна активност (режим) ефикасан?
• Начела добре регулативе
Мерење регулаторног квалитета
• OECD – ex post евалуације регулаторних институција
• Radaelli and De Francesco - Regulatory Quality in Europe
• Koje aспектe регулације мерити
• inputs, processes, outputs, outcomes
• Занимљива тема за мастер рад
Индекс Квалитета регулаторног окружења Србије - RIS
Download

РЕГУЛАЦИЈА