Економија за правникe
Глава 2. Теорија
понашања потрошача
Б РА Н КО РА Д УЛ О В И Ћ
П РА В Н И Ф А К УЛ ТЕ Т
У Н И В Е Р З И ТЕ Т У Б Е О Г РА Д У
ВЕЖБЕ
О К Т О Б АР 2 0 1 2 .
2
 Анализа корисности и преференција
 Криве индиференције
2. ТЕОРИЈА
ПОНАШАЊА
ПОТРОШАЧА
 Буџетско ограничење
 Потрошачев избор при ограничењу
 Начело компензације и мерење
промена корисности
 Користи од размене
АНАЛИЗА КОРИСНОСТИ
И ПРЕФЕРЕНЦИЈА
3
Корисност
4
 Корисност која се оствару је у потрошњи
добара представља субјективну категорију
којом потрошачи оцењују степен
задовољења својих потреба.
 Економија претпоставља да су потрошачи
рационални и да теже да максимизирају
корисност у потрошњи.
Гранична корист
5
 Гранична корист настаје конзумирањем
додатне јединице добра, односно
представља прираст укупне корисности
остварене конзумирањем додатне
јединице добра.
 Ако потрошач остварује додатну позитивну
корисност од конзумирања додатне
јединице, онда је гранична корисност
позитивна и додатно се увећава укупна
корисност у потрошњи
Закон опадајуће граничне користи
6
A
U
UK
0
05
10
15
20
25
 Закон опадајуће граничне
користи указује на то да
долази до смањења
корисности при потрошњи
сваке додатне јединице
добра.
30
35
30
35 Залогаји сендвича
Залогаји сендвича
GK
B
0
05
10
15
20
25
КРИВЕ ИНДИФЕРЕНЦИЈЕ
7
Преференције
8
 Преференције показују пoтрошачев однос
према корисности у потрошњи различитих
добара и имају следеће карактеристике:



потпуност - потрошачи су способни да рангирају све
могуће комбинације корпа добара,
транзитивност – доследност потрошача у рангирању
потрошачких корпи
„што више то боље“– увек се бира више добара него
мање.
Својства преференција рационалног
потрошача
 Потпуност

претпоставка не одговара реалности, јер постоје
многе робе за које нисмо ни чули или о којима
сувише мало знамо да би их проценили
 Транзитивност

ако више волите пицу од гирица, а пљескавицу од
пице значи да и више волите пљескавицу од гирица
или ако А>Б а Б>Ц следи да је и А>Ц
 Што више то боље

ако две корпе садрже исте врсте роба, а у једној је
више робе једне врсте, док су друге у истој количини
онда се увек бира корпа са више робе
Преференције
Комада
пица
недељно50
боље него A
C
30
N
A
25
P
20
B
горе него A
M
5
0
20
40
60
80
100
120
m2 стана недељно
Преференције
Комада
пица
недељно50
C
Ако је за потрошача
A=B и B=C следи A=C
30
A
25
20
B
5
0
20
40
60
80
100
120
m2 стана недељно
Крива индиференције
12
 Крива индиференције представља скуп
свих комбинација потрошње двају добара,
односно њихових корпи, које пружају
потрошачу једнаку корист, тј. једнако
задовољство.
 Свака тачка на криви индиференције
показује комбинацију добара које
потрошачу пружају исти ниво корисности у
потрошњи комбинације добара које
потрошаче остављају индиферентним –
равнодушним.
Крива индиференције
C
50
Комада
пица
недељно
A
25
B
20
5
0
20
40
60
80
100
120
m2 стана недељно
Крива индиференције
C
Комада 50
пица
недељно
A
U3
25
U1
20
B
U2
5
0
20
40
60
80
100
120
m2 стана недељно
Пет особина крива индиференција
15
 негативни нагиб (смањењем потрошње једног




добра мора, како би ниво корисности остао исти, да
порасте потрошња другог добра),
конвексне (испупчене) према координатном почетку
услед опадајуће граничне корисности,
што је крива индиференције више удаљена од
координатног почетка, то је виши ниво корисности
коју ужива потрошач,
не могу да се секу (свака крива индиференције
описује посебан, специфичан ниво корисности),
различити потрошачи имају различите
преференције што се одражава разликама у
облику и положају кривих индиференције.
Крива индиференције
50
C
Комада
пица
недељно
QP
Дуж криве индиференције једну робу
замењујемо за другу тако што потрошњу
једне количине хране - пице замењујемо
за већи стан
A
30
Qs
B
25
D
20
5
0
20
40
60
80
100
120
m2 стана недељно
Опадајућа гранична стопа супституције
Комада 50
пица
недељно
30
C
25
A
20
25
5
20
B
40
18
D
2
40
5
0
20
40
60
80
100
120
140
m 2 стана недељно
Криве индиференције
 У ситуацији када недељно конзумирамо 9
порција гирица и само 2 пице, онда смо
спремни да одустанемо од три порције
гирица зарад додатне 2 пице

Међутим да би смо конзумирали још две додатне
пице - укупно шест, спремни смо да одустанемо
овог пута од само 2 порције гирица
 Када гранична стопа супституције није
опадајућа?
перфектни супститути
 перфектни комплементи

Перфектни супститути
 Ленор и Бохор су
омекшивачи рубља

потребно је употребити
дупло мање ленора да би
се добио исти ефекат - за
потрошача су ово
перфектни супститути - а
свака тачка на линији даје
исти ниво сатисфакције тј.
квалитета опраног рубља
Бохор
6
4
2
0
1 2 3
Ленор
Перфектни комплементи
 Скије и везови су комплементи
 Сваки пар скија захтева пар
Везови
везова
 Додатни пар веза породици која
се налази на скијању не доноси
никакву додатну корисносту, ако
3
није праћена новим паром скија
2
 2 пара скија и 2 пара везова су
1
стога на истој криви
индиференције као и 2 пара
0
скија и 3 пара везова или обрнуто
 Рукавице, ципеле, ауто и
бензин, ...
1
2
3
Скије
Криве индиференције
 Чај и кафа су за велики број људи скоро перфектни супститути -
што је нека роба ближа својим особинама другој тј. што је ближа
перфектном супституту то је и крива ближапо свом облику линији
 Ако нека особа најчешће конзумира тост са маргарином али не
инсистира у потпуности на томе онда не добијамо криву потпуно
правоугаоног облика, али она ипак подсећа на слово L
Чај
Несавршени
супститути
5
Тост
5
4
4
3
3
2
2
1
1
0
0
1
2
3
4
5
Кафа
Несавршени
комплементи
1
2
3
4
5
Маргарин
Криве индиференције


Ако неко не воли неко добро
нпр. кафу, а има избор
само између две робе
рецимо чаја и кафе, онда
више неутралне - нежељене
робе (кафе) не значи и већи
ниво сатисфакције
Да ли је могућа ситуација да
је више нечега лошије ?

У случају да одлазите у
ресторане можете се наћи
у прилици да бирате између
задимљености ресторана и
количине хране коју
добијате
Чај
Неутрална роба
5
4
3
2
1
0
1
2
3
4
5
Кафа
Криве индиференција се разликују
 Криве индиференције показују како
различити људи имају различите
преференције
Храна
Храна
Хогарова крива
индиференције
30
25
25
20
20
15
15
10
10
5
5
0
Хелгина крива
индиференције
30
20
40
60
80
Стан
0
20
Релативно гледајући Хогар је гурман, а Хелга воли комфор. Зашто?
40
60
80
Стан
Криве индиференције које се секу
Комада
пица
недељно
Криве индиференције се међусобно не
секу јер онда оне не би означавале
различите нивое корисност
C
B
A=B=C
A‘ = B
A > A‘
A
I2
A'
I1
m 2 стана недељно
БУЏЕТСКО ОГРАНИЧЕЊЕ
25
Потрошња и избор добара
26
 Потрошња и избор добара ограничени су
расположивим дохотком којим се
прибављају добра за потрошњу.
Буџетско ограничење
 Буџет представља количину новца коју
домаћинства могу да потроше у једном
временском периоду
ако претпоставимо одсуство штедње и имовине
онда је буџет детерминисан текућим дохотком
 количина роба и услуга (корпа роба) које
домаћинство може да купи одређена је
дохотком и ценама

корпа роба описује одређене комбинације роба и
услуга изражених у динарској вредности за одређени
временски период
 чврсто буџетско ограничење - максимална потрошња
одређена је расположивим приходима

Буџетско ограничење
 Корпа роба и услуга представља
специфичну комбинацију роба и услуга

Све јединице дате су као токови
количина робе у јединици времена
 нпр.количина хране током недеље
 цена изнајмљеног квадрата стана месечно,
 доходак којим располажете током месеца

ПРИХОДИ = РАСХОДИ
Y = Pm2 x Qs + Pp x Qh
Линија буџетског ограничења
29
 Линија буџетског ограничења има следеће
особине:



пресек те линије са осама показује максималну
количину куповине једне робе
испод и на линији буџетског ограничења су доступне
комбинације роба и услуга, изнад су недоступне
нагиб линије буџетског ограничења зависи од
релативних цена.
Буџетско ограничење
 Графикон представља
”студентску” корпу студент закупљује стан и
храни се брзом храном
Комада
пица
недељно
A
40
B
Корпа A садржи 40 пица месечно и
стан од 30 m2
30
20
Корпа В садржи 30 пица месечно и
стан од 40 m2
10
0
10
20
30
40
50
m2 стана недељно
Буџетско ограничење
Комада
пица
недељно
Буџет Y = 1000 динара за једну недељу
L
Y/Pp
50
Цена пице Pp = 20 din за
буџет може да се купи 50
комада пице
40
Цена квадрата
Pm 2 = 10 din
Недељно
За
буџет
може
максимално да се
изнајми стан од 100
квадрата
N
30
D
20
10
K
0
10
20
30
40
50
60
70
80
90
2
100 m стана недељно
Y/Pm2
Буџетско ограничење
Комада
пица
недељно
Нагиб буџетске праве је негативан и зависи од
односа цена
 Права описује скуп свих корпи роба које потрошач
може да купи за дати ниво дохотка и цена

50
L
40
нагиб = -1/2 = - (цена m2 стана) / (цена комада пице)
30
PP
20
Ps
10
K
0
10
20
30
40
50
60
70
80
90
100
m2 стана недељно
Ефекат раста цене закупа стана
Комада
пица
недељно
Y/Pp
буџет Y = 1000 din за једну недељу
Цена пице
Pp = 20 din
50
Максимално се и даље
може купити 50 комада
пице
40
Цена квадрата
Pm 2 = 20 din недељно
За буџет може максимално да
се изнајми стан од 50 квадрата
30
20
10
0
Промена
цене
ротира
почетно
буџетско
нагиб
ограничење
= -1
10
20
30
40
нагиб
= -1/2
50
60
70
80
K
90
100
Y/Pg
m 2 стана недељно
Ефекат раста дохотка
Комада
пица
недељно
60
50
40
30
20
10
0
Промена дохотка
помера
линију
буџетског
ограничења
10
20
30
40
50
60
70
80
90
m2 стана недељно
ПОТРОШАЧЕВ ИЗБОР ПРИ
ОГРАНИЧЕЊУ
35
Потрошачев избор при ограничењу

Спајање два корака како би се добила
равнотежа



која од свих могућих комбинација потрошње
гарантује рационалном потрошачу остварење
највеће могуће корисности
Оптимална комбинација потрошње постиже се у
тачки А где се додирују крива индиференције и права
буџетског ограничења
Потрошач изједначава корисност последњег
динара потрошеног на једну робу (стан) са
корисношћу последњег динара потрошеног
на другу робу (храну)
Потрошачев избор
37
 Потрошачев избор се своди на тражење
оптимума, а то се своди на максимизацију
корисности при датом буџетском
ограничењу.
 Потрошач тежи да достигне криву
индиференције која је најудаљенија од
координатног почетка – тиме се описује
његова тежња за максимизацијом
корисности.
Максимизација корисности уз буџетско ограничење
Комада
пица
недељно
Y/Pp 50
У
оптимуму
су
нагиб
криве
индиференције и нагиб линије буџетског
ограничења једнаки, односно линија
буџетског ограничења постаје тангента
криве индиференције.
L
40
30
20
10
K
0
10
20
30
40
50
60
70
80
90 100
Y/Pm2
m 2 стана недељно
Максимизација корисности уз буџетско
ограничење
Комада
пица
недељно
Y/Pp 50
L
40
30
20
10
K
0
10
20
30
40
50
60
70
80
90 100
Y/Pm2
m 2 стана недељно
ЕФЕКАТ ДОХОТКА И ЕФЕКАТ
СУПСТИТУЦИЈЕ
40
Ефекат супституције и ефекат дохотка
 Ефекат супституције

када цена добра расте смањујемо њену потрошњу
и прелазимо на друго добро

долази до промене релативних цена
 Ефекат дохотка


када цена робе расте, можемо да приуштимо мање
добара
раст цена нас чини сиромашнијим

ако се удвостручи цена бензина, смањићемо не само
потрошњу бензина, него и других роба
Разлагање ефекта дохотка и ефекта супституције дато је
у додатном материјалу
Ефекат дохотка
 Ефекат дохотка представља промену у
потрошњи када промена цена помера
потрошачеву потрошњу ка вишој или нижој
криви индиференције
са падом цене кока коле је јефтинија и мој
приход има већу куповну моћ
 као потрошач богатији саму односу на
претходни период
 пошто сам богатији, могу да купим више кока
коле и више пица

Ефекат супституције – ефекат релативне
промене цена
 Ефекат супституције настаје када промена
цена помера потрошача дуж посматране
криве индиференције до тачке која даје
нову граничну стопу супституције
пошто је цена кока коле пала, добијам више
литара кока коле за сваку пицу које се
одрекнем.
 пошто је пица релативно скупља купујемо више
кока коле, а мање пица.

Ефекти дохотка и супституције
Пример у коме пица појефтињује
Роба
пица
кока кола
Ефекат дохотка
Ефекат
супституције
Укупни ефекат
Потрошач је
богатији, па купује
више пица
Пица је релативно
јефтинија па купује
више комада
Ефекат дохотка и
ефекат супституције
делују у истом
смеру, па потрошач
купује више пица
Потрошач је
богатији, па купује
више кока коле
Кока кола постаје
релативно скупља,
па је потрошач
купује у мањој
количини
Ефекат дохотка и
ефекат супституције
делују у супротном
смеру па је укупни
ефекат по куповину
кока коленеодређен
Ефекат дохотка и ефекат супституције
Пица
50
40
E3
E1
30
20
10
0
10
20
30
40
50
60
70
80
90
100
кока кола
Ефекат дохотка и ефекат супституције
Пица
Ефекат супституције– релативно јефитнија
роба постискује релативно скупљу
50
40
E3
E1
30
E2
20
10
0
10
20
30
40
50
60
70
80
90
100
кока кола
Ефекат дохотка и ефекат супституције
Пица
 Ефекат дохотка - тражња је ипак
повећана и код друге робе, мада нешто
мање
50
40
E3
E1
30
E2
20
10
0
10
20
30
40
50
60
70
80
90
100
кока кола
Ефекат дохотка и ефекат супституције
48
 Ефекат дохотка представља промену у
потрошњи када промена цена помера
потрошачеву потрошњу ка вишој или нижој
криви индиференције.
 Ефекат супституције настаје када промена
цена помера потрошача дуж посматране
криве индиференције до тачке која даје нову
граничну стопу супституције.
Други пример
49
Y
150
125
100
75
A
50
B
U2
C
25
U1
0
05
10
15
20
25
30
35
40
45
50Х
НАЧЕЛО КОМПЕНЗАЦИЈЕ
И МЕРЕЊЕ ПРОМЕНА
КОРИСНОСТИ
50
Пример - поклон
51
 Буџетско ограничење од 1.000 €
 Цена јединице гардеробе 50 €
 Цена становања 10 €
 Потрошачев оптимум при датим
параметрима у тачки А тј. 10 јединица одеће
и 50 јединица становања
Увећање корисности при поклону
52
Y
150
125
100
75
A
50
25
U1
0
05
10
15
20
25
30
35
Х
Увећање корисности при поклону
53
Y
150
Лице на поклон добија десет одела
125
100
75
A
50
B
25
U1
0
05
10
15
20
25
30
35
Х
Увећање корисности при поклону
54
Y
150
За колико је увећана Јевремова корисност? Да би
одговорили на то питање, потребно је да на криву
индиференције U2 повучемо линију буџетског
ограничења са идентичним нагибом иницијалној
линији буџетског ограничења
125
100
тачка C описује потрошњу која
генерише исти ниво корисности као
и потрошња описана тачком B.
75
C
A
50
B
U2
25
U1
0
05
10
15
20
25
30
35
Х
Увећање корисности при поклону
55
Y
150
Колико је коштао поклон?
500 € = (50 € по јединици х 10 одела)
125
Шта би особа која је добила поклон урадила да је
уместо одела добила 500 € ?
100
75
C
A
50
B
U2
25
U1
0
05
10
15
20
25
30
35
Х
Увећање корисности при поклону
56
Y
150
Новчани поклон од 500 € помера линију буџетског
ограничења тако да по цени од 50 одела буџет који
је са 1000 евра увећан за 500 евра може
максимално да купи 30 одела или да закупи 150
квадрата стана
125
100
75
C
A
50
B
U2
25
U1
0
05
10
15
20
25
30
35
Х
Увећање корисности при поклону
57
Y
150
Са новчаним поклоном може да се достигне
удаљенија
крива
индиференције
него
са
неновчаним
125
100
D
75
C
A
50
B
U2
25
U1
0
05
10
15
20
25
30
35
Х
Компензација
58
 Пуна компензација начињене штете представља
исплату новчане противвредности губитка
корисности, односно личног благостања
оштећеног које јепоследица настале штете
 Суштина начињене штете јесте губитак корисности
независно од тога чиме је проузроковано, односно
колика је вредност добара која су уништена

од чега зависи разлика између губитка корисности
(начињене штете) и вредности добара која су уништена
За начело компензације и пример видети додатни материјал
Накнада штете
59
Y
150
Због другог лица дошло је до настанка штете.
Уништено је пет одела, тако да је у односу на
првобитни оптимум оштећени пребачен из D у А
125
100
D
75
A
50
U1
U2
25
0
05
10
15
20
25
30
35
Х
Накнада штете
60
Y
150
Да му је неко узео 250 евра пре “доласка у тачку D”,
оштећени биу другачије доено одлуку у потрошњи,
тј. нашао би се у тачи В.
125
100
D
75
A
В
50
U1
U2
25
0
05
10
15
20
25
30
35
Х
Накнада штете
61
Y
150
То значи да је настала штета фактички већа од 250
евра јер је корисност коју оштећени остварује
заправо таква као да се налази у тачки С
125
100
D
75
A
В
С
50
U1
U2
25
0
05
10
15
20
25
30
35
Х
Компензација уколико супституција није
могућа
62
Y
150
125
100
A
U3
75
U1
B
50
0
05
10
15
20
25
30
35
Х
Компензација уз савршену супституцију
63
Y
150
125
C
100
A
75
B
50
25
0
05
10
15
20
25
30
35
Х
КОРИСТИ ОД РАЗМЕНЕ
64
Користи од размене
65
 Размена доводи до увећања благостања,
односно она, попут невидљиве руке,
спонтано доводи до максимизације
корисности, тј. оптималности у смислу
Парета.
Еџвортов дијаграм
66
 За приказ размене два појединца користимо
Еџвортов дијаграм
 Свака тачка у Еџвортовом дијаграму
означава специфичну расподелу два добра
између два стране
Криве индиференције два стране
67
 Коста
 Јован
YJ
Yк
K3
J3
J2
K2
J1
0ј
XJ
0к
K1
XK
Криве индиференције два стране
68
 Коста
 Јован
YJ
J3
J2
J1
0ј
Y к XJ
K3
K2
0к
K1
XK
Криве индиференције два стране
69
 Коста
 Јован
YJ
J3
J2
J1
0ј
XJ
Криве индиференције два стране
70
 Коста
 Јован
YJ
J3
J2
J1
0ј
XJ
Еџвортов дијаграм
71
 Потребно је да мало увећамо графикон
XK
0к
YJ
K1
K2
K3
J3
J2
Yк
J1
0ј
XJ
Еџвортов дијаграм
72
XK
YJ
0к
Укупна количина добра Y
A
Иницијална
алокација два
добра
Yк
0Ј
XJ
Укупна количина добра X
72
Еџвортов дијаграм
73
XK
YJ
0к
A
Да ли Јеврем и Коста могу
да разменом побољшају
свој положај, тј. да се нађу
на
удаљенијој
криви
индиференције?
K1
K2
K3
J3
J2
J1
0Ј
Yк
XJ
73
Еџвортов дијаграм
74
XK
0к
YJ
A
Да ли ће разменити добра тако
да се нађу у тачки М?
K1
K2
М
K3
не
J3
J2
J1
0Ј
Yк
XJ
74
Еџвортов дијаграм
75
XK
YJ
0к
A
K1
Зона у којој је би и Јеврему и
Кости било боље након размене
K2
K3
J3
J2
J1
0Ј
N
Yк
XJ
75
Еџвортов дијаграм
76
XK
YJ
0к
A
K1
K2
Парето
оптимум
K3
Јеврем има исти
ниво корисности као
и пре размене док је
Кости много боље
0Ј
J3
С
J2
J1
N
Yк
XJ
76
Еџвортов дијаграм
77
XK
YJ
0к
A
Коста има исти ниво
корисности као и
пре размене док је
Јеврему много боље
K1
K2
В
K3
J3
С
J2
J1
0Ј
N
Yк
XJ
77
Еџвортов дијаграм
78
XK
YJ
0к
A
K1
Да ли може боље од
тачке F?
K2
Да ли је у F
Парето
оптимум?
F
В
K3
J3
С
J2
J1
0Ј
N
Yк
XJ
78
Уговорна крива
79
XK
YJ
0к
A
Све тачке које су Парето оптималне
K1
K2
B
K3
J3
D
C
Од А до C или од А
до B долази до
Парето
побољшања
0Ј
J2
J1
N
Yк
XJ
79
Побољшање у смислу Парета
80
 Размена, односно трговина, омогућавају
побољшање у смислу Парета, односно
достизање оптималности.


Добровољна трговина увећава благостање сваког
учесника у трговини
Слобода размене кључни предуслов за померање
потрошње ка уговорној криви
Трампа
81
 У стварности постоји веома велики број
потрошача и велики број добара која треба
да се размењују

Уколико се њихова размена заснива на трампи, то
неминовно ствара огромне трансакционе трошкове

Како превазићи наведене трансакционе трошкове
размене путем трампе?
Новац
82
 Облик богатства који продавци редовно
прихватају у замену за добра која продају
 Основна функција новца је размена – новац
је средство размене на тржишту
 Новац је мера вредности, односно
обрачунско средство
 Новац је и средство за чување вредности
Ликвидност
83
 Лакоћа са којом се нека имовина може
претворити у новац, односно у средство
размене назива с ликвидност
Download

Криве индиференције