Бранко Радуловић
Правни факултет, Универзитет у Београду
ЕКОНОМИЈА ЗА ПРАВНИКЕ
ЕКОНОМСКА РЕНТА, ПРОИЗВОЂАЧЕВ ВИШАК И ЕКОНОМСКИ ПРОФИТ
1. ЕКОНОМСКА РЕНТА И ЕКОНОМСКИ ПРОФИТ 1
Економска рента мери економски вишак који се остварује на основу ангажовања
ресурса чија је понуда ограничена. Економска рента једнака је разлици између
максималног износа коју је предузеће спремно да плати за услуге тог ресурса и
резервационе вредности ресурса. Резервациона вредност ресурса је највећи принос који
власник ресурса моће добити од ангажовања ресурса у неке друге сврхе (опортунитетни
трошак). Дакле, економска рента је плаћање фактора производње преко његовог
опортунитетног трошка. Сама рента може настати вештачким (нпр. ограничава се
коришћење неког ресурса) или природним путем (нпр. неко је власник оскудног ресурса).
Иако се економска рента често изједначава са економским профитом, постоји битна
разлика. Разлику између економске ренте и економског профита можемо објаснити
следећим примером. Претпоставимо да свака адвокатска канцеларија треба да упосли
само једног адвокатског приправника. Претпоставимо да постоје два типа адвокатских
приправника. Само 20 веома квалитетних и велики број „обичних“ адвокатских
приправника. Претпоставимо да је резервациона вредност за оба типа приправника 300
евра месечно и да сви приправници у почетку добијају месечну плату једнаку њиховој
резервационој вредности. Веома квалитетни приправници могу да обраде много више
предмета за исте инпуте (канцеларију, компјутер, софтвер, друго помоћно особље). У
случају када су сви приправници исто плаћени, канцеларије које упошљавају високо
квалитетне приправнике имају ниже просечне и граничне трошкове (ПТ’ и ГТ’).
ПТ*
€
ГТ'
€
ГТ
ПТ'
P
ПТ
25
20
D
80
Канцеларија са веома
квалитетним приправником
q
60
Канцеларија са приправником
нормалног квалитета
q
15,000
Тржиште адвокатских услуга
С озбиром да је плата приправника независна од количине обрађених предмета (тј. плата
приправника представља фиксни трошак), величина плате не утиче на граничне трошкове.
Разлика између граничних трошкова адвокатских канцеларија зависи искључиво од
ангажовања високо продуктивног или обичног приправника. На графикону је приказана
тржишна равнотежа у случају плаћања истих плата и високопродуктивним и обичним
приправницима. Канцеларија која упошљава обичног приправника обрађује 60 предмета
Уобичајена претпоставка у погледу савршене конкуренције је да сва предузећа имају приступ идентичним
ресурсима (нпр. технологији и сировинама). Усвајањем ове претпоставке омогућава се слобода уласка,
односно сва предузећа присутна на тржишту (као и предузећа која могу да уђу) имају исте дугорочне трошкове.
1
1
Q
Бранко Радуловић
Правни факултет, Универзитет у Београду
месечно, док канцеларија са високо продуктивним приправником обрађује 80 предмета
месечно. На тржишту се формира равнотежна цена на нивоу од 25 евра по обрађеном
предмету. При тој цени укупна тражена количина износи 15,000 предмета. Од тог броја 20
канцеларија које су ангажовале високо продуктивне приправнике обрађују 20∙80=1,600
предмета, док осталих 13,400 предмета обрађују канцеларије са обичним приправницима.
При цени од 25 евра по предмету просечни трошкови у канцеларији са високо
продуктивним приправником износе 20 евра по предмету. Другим речима запошљавањем
високо продуктивног приправника канцеларија смањује трошкове за по 5 евра по
предмету.
У овом случају економска рента једнака је разлици максималне плате коју је канцеларија
спремна да плати и резервационе вредности приправника. Макималан износ који би
канцеларија била спрема да плати је онај при коме би канцеларија остварила нормалан
профит. Уколико би понудила већу плату од те канцеларија не би остварила ни нормалан
профит, па би било боље да напусти делатност. Плаћање максималне плате би увећало
просечне трошкове канцеларије која упошљава високопродуктивног приправника на 25
евра по обрађеном предмету. то значи да је уместо плате од 300 евра, канцеларија
спремна да плати максимално 700 евра високо продуктивним приправницима. Економска
рента одговара осенченој површини на графикону (80 предмета пута 5 евра).
Економски профит канцеларија које унајмљују високо продуктивне приправнике и плаћају
им 400 евра, једнак је разлици између цене и просечног трошка тј. и економски профит
можемо приказати осенченом површином. Када се специфични (високо продуктивни)
ресурс плаћа у истом износу као и други ресурс истог типа, економски профит једнак је
економској ренти. Међутим, ако се канцеларије надмећу приликом ангажовања
приправника, долази до раста плата високо продуктивних приправника. У том случају
економска рента се дели на два дела између власника канцеларије и власника ресурса
(тј. приправника). Економска рента је увек 400 евра, али величина економског профита
зависи од расподеле ренте.
Плата приправника
Економска
рента
Део ренте коју присваја
приправник
Економски профит
300
400
0
400
између 300 и 700
400
између 0 и 400
између 400 и 0
700
400
400
0
Када постоји економска рента, њу не мора да присвоји предузеће већ је може присвојити
оскудни фактор производње.
Сличан пример можемо да замислимо и са неким другим оскудним ресурсом при чему
је власник тог ресурса само предузеће.
2. ЕКОНОМСКА РЕНТА И ПРОИЗВОЂАЧЕВ ВИШАК
Економска рента присваја се на тржишту фактора производње, а произвођачев вишак на
тржишту роба и услуга. Произвођачев вишак мери разлику између тржишне цене и
граничног трошка производње. Гранични трошкови одраз су прираштаја трошкова услед
прираштаја обима производње, с обзиром да се фиксни трошкови не мењају са обимом
производње сума свих граничних трошкова једнака је збиру варијабилних трошкова. Следи
да је произвођачев вишак на кратак рок једнак разлици између укупних прихода и укупних
варијабилних трошкова.
На дуг рок, на тржишту савршене конкуренције предузећа остварују нормалан профит,
односно економски профит једнак је нули.
2
Бранко Радуловић
Правни факултет, Универзитет у Београду
Ако погледате у уџбенику на страни 174 наведено је да је у савршеној конкуренцији нагиб
криве понуде позитиван јер се предузећа надмећу за оскудне ресурсе који се користе у
производње (у нашем случају то су високо продуктивни приправници). Резултат такве
конкуренције је да ренту у потпуности присвајају власници фактора производње (тј.
приправници). То значи да површина не представља економски профит (он је једнак нули),
већ је реч о економској ренти.
3
Download

ЕКОНОМИЈА ЗА ПРАВНИКЕ