Биљана Милошевић
Филозофски факултет
Пале
316.356.4 (497.6)
НАЦИЈА, НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ,
НАЦИОНАЛИЗАМ
Апстракт: У раду се настоје представити категорије национализма, националног идентитета и нације од момента њиховог формирања у свијету па до начина како данас егзистирају у
босанскохерцегивачком друштву. Посебан осврт направљен је на
изјаву поглавара Исламске вјерске заједнице у Босни и Херцеговини
по питању идентитета које посједују муслимани, као и на положај
српског народа у истој и њиховом настoјању да сачува свој национални идентитет од честих напада.
Кључне ријечи: национализам, национални идентитет, нација, шовинизам, Бошњаци, Срби, Дејтонски споразум, Република
Српска, Босна и Херцеговина
Истраживања на тему национализма почела су заокупљати пажњу научника, критичара тек од 19. вијека када се он
третирао феноменом, а све је отпочело истраживањем « психологије народа « у оквиру кога се користио израз « национални карактер «. То старије истраживање национализма како
наводи Ханс -Улрих Велер у својој књизи « Национализам «
препознатљиво је по слиједећим тврдњама: «нација је за представнике тог правца представљала квази - природно јединство
у европској историји објашњавајући то историјском генезом
првих нација, а исказујући кроз примјену биолошких метафора о њиховом развоју, процвату или буђењу првих нација које
су помало доживљавање као дјело божанског чина свака нација мора имати своју државу, с тим што се нове морају за њу
изборити, а старе у колико је изгубе, морају је поново повратити национализам је заговарао самољубиви патриотизам»1
Нешто новија истраживања о национализму предводили су Ернест Гелнер, Бенедикт Андерсон и Ерик Хобсбом а
темеље се на новим идејама типа примата језика и идеја што
се поткријепљује Гелнеровим тврдњама да тежње нације не
стварају национализам, већ национализам ствара нације, да
1
Ханс - Улрих Велер « Национализам « , Светови, Нови Сад, 2002. год, стр
15
348
Нација, национални идентитет, национализам
национализам често остварује везу са религијама, са традицијама, са регијама и сл. Настанак национализма се везује за
кризе раних модерних друштава које су кулминирале револуцијама, побунама различитог типа од политичких па до религијских на Западу. У прилог томе иду неке историјске чињенице као то да су се први пут за своју независност побуниле
сјеверне провинције Холандије против шпанске владавине(
Филип Други). Упркос покушаjима са шпанске стране да их
поново потчини, 1581. године оне су се одвојиле прогласивши
своју самосталност и тиме су у очима својих савременика егзистирали као друштво са пркосном самосвијести које ће касније прерасти у национализам. Потом долазе енглеска и америчка револуција гдје за посљедице прве имамо ослобођење
од монархијске власти, антикатолицизам и тежњу за промјенама у свијету, заснивање републике на сагласност « светих «
а за посљедице друге 1783. године имамо међународно-правно
признату Републику Уједињених Држава Америке која је настојала постати узор остатку свијета. Међутим, ту титулу преузела им је Француска својом револуцијом из 1789. године која је трећи сталеж уздигла у језгро нација. У оквиру социолошких теорија постоје различита тумачена национализма која
су уобличили карактеристике национализма љевице и национализма деснице. Професор Владета Јеротић по питању национализма истиче неопходност разликовања патриотизма, национализма и шовинизма које заговара и филозоф Николај
Берђајев пишући јасно: « Патриотизам је љубав према својој
отаџбини, својој земљи, свом народу. Национализам, не само
да није љубав, колико је колективни егоцентризам, воља за
моћ, насиље над другима. Национализам је идеологија у којој
нема патриотизма».2 У тексту Етноцентричност, национализам и шовинизам професор Иван Шијаковић каже: « Национализам је такав облик националне свести који стално истиче
разлике између своје и других нација представљајући своју
нацију као супериорну у односу на друге. Национализам почиње са испољавањем предрасуда према другим етничким
групама и сумњичењем у њихове намере у комуникацији и
контактима са другом етничком групом( нацијом).»3 Да већи2
Владета Јеротић « Нова питања и одговори», Арс Либри, Бањалука, 2003.
год стр.153
3
Иван Шијаковић « Социологија», Глобал прес, Београд, 2002. год. стр 73
Биљана Милошевић
349
на теоретичара има слично виђење у вези са овом темом може
се видјети и у оквиру излагања Антони Д. Смита: « Национализам је доктрина која нацију поставља за циљ сваког политичког прегнућа а национални идентитет за мјеру сваке људске вриједности, од Француске револуције доводи у питање
цјелокупну идеју о једном човјечанству, о свјетској заједници
и њеном моралном јединству. Умјесто ње, национализам нуди
уску, сукобом бремениту легитимацију за политичку заједницу, легитимацију која неминовно супроставља једну културну
заједницу другој.»4 У већини наведеног, препознатљив је национализам љевице, који је чак данас и помало пожељан национализам деснице грубо дефинисао као лажну наду за бољи
живот који настаје када се униште сви непријатељи једног
народа! Код Х. У. Велера сусрећемо четири типа национализма и то: интегрирајући национализам који ствара националне
државе из кога произилази унифицирајући национализам који
од различитих етнија ствара националну државу сецесионистички национализам који условљава распад држава на мање
дијелове и трансфер - национализам који је био изражен код
колонија широм свијета5
Говорити о национализму немогуће је без поимања нације јер
то представља скуп идеја, учења ради формирања компактибилне заједнице тј. нације. «Нација је облик заједнице која настаје у нововијековном друштву, на основу заједничке територије, економских веза, заједничке државе, истог поријекла и
језика , сличних психолошких обиљежја која се изражавају у
заједничкој култури, традицији». 6Поред економије и државе
као пресудних фактора за формирање нације, велику улогу
имају осјећања и свијест о припадању некој заједници тј.
идентитет. Постоје различити облици идентитета од расног,
полног, културолошког, политичког до националног. Идентитет се може одредити осим као припадност некој групи и као
начин за сналажење, тражење себе у неком друштву. Од свих
поменутих идентитета вјечите полемике врте се око националног идентитета који се испоставља као најсложенији. Шијаковић наводи: « Национални идентитет се сматра човеку да4
Антони Д.Смит « Национални идентитет» Београд, 1998. стр
Ханс -Улрих Велер» Национализам», Светови, Нови Сад, 2002. стр.66
6
М. Мишковић « Социологија», Службени гласник, Београд, 2003. год.
стр.249
5
350
Нација, национални идентитет, национализам
тим по рођењу, ту нема слободе избора чак и онда када се појединац налази просторно удаљен од главне етничке групе.
Кроз национални идентитет се тражи стално од појединца да
открива своју културу, да сазнаје и памти ко смо ми били у
прошлости и у садашњем окружењу да се самоспозна и самоодреди.»7 Од њега зависе развој осталих облика идентитета, а
на његово формирање утиче понајвише култура и систем вриједности. Чињеница је да човјек није везан за један идентитет
и да сви у себи имамо, проналазимо по неколико њих који нам
помажу за не/опстанак, не/функционисање у одређеном друштву. Тражење сопственог/их идентитета се преводи као
тражење свог мјеста у датом друштву. Криза идентитета
условљава и кризу у друштву. Да би се често надомјестили
евентуални недостаци неке нације долази до формирања националне идеологије која има за задатак да створи њену привидно идиличну слику нације придавајући велики значај неким од проблема на међунационалном плану. Системски се
креирају проблеми и политичке тензије у додиру са другим
етничким групама настојећи да се ојачају редови своје нације
са чиме би се избјегла њена једноличност. Средства којима се
служи национална идеологија су медији, различити видови
едукација и комуникације уопште кроз које се пласирају мржња, сумња, завист, подозрење према другим нацијама. Таква
слика формирана је и на простору БиХ, гдје се поједини медији још служе ратнохушкачком реториком, језиком револта,
мржње и нетрпељивости којим је изражен и негативан став
аутора у контексту садржаја који се односе на српски етницитет и све што се везује уз то. Као примјер једног таквог медија
може се узети у обзир дневни лист у БиХ , Дневни аваз, који
је стекао препознатљиву репутацију медија који дјелује у циљу подржавања муслиманске националне идеологије. У прилог томе, навешћу пар текстова из поменуте новине и њихову
анализу као адекватне примјере за то. Прије тачно двије године у листу Дневни аваз, издање за 24.јули 2005. године поглавар Исламске вјерске заједнице у БиХ , реис-ул-улема Мустафа еф. Церић је на свечаном отварању обновљене Мутничке
џамије и Козарцу изјавио присутнима: « Ми имамо четири
идентитета и сви су нам важни. Ми смо муслимани, Бошњаци,
7
Иван Шијаковић « Социологија «, Глобал прес, Београд, 2002. стр 68
Биљана Милошевић
351
Босанци и Европљани «.8 Ако се боље погледа ова изјава видјет ћемо да је најспорнији међу спорним идентитетима управо овај четврти, а то је да себе неко има право назвати Европљанином уз «јаке» аргументе који су наведени, а то су самоконтинентална локација живљења - Европа и жарка жеља да
се уђе у европске интеграције како би се представници овога
народа у БиХ спасило од евентуалних понављања « геноцида
« над њима какав је у Сребреници почињен. Страшно је од
једном постало рећи да се живи на Балкану, јер то испада неки
симбол срама. Па не боји ли се Европа управо таквих « суграђана « који јој мало, помало сервирају терористичке нападе
по њеним метрополама, убијају по тржним центрима недужне
људе и сл. Ово хрљење у загрљај Европи може се протумачити као покушај спирања кривице што се припада том, муслиманском идентитету. Ни остали аргументи за интересантну
идентификацију господина Церића нису ништа бољи. Нпр. за
посједовање идентитета Босанац је имање босанског пасоша, а
за посједовање идентитета Бошњак је успјешно препознавање
стила народне пјесме, севдалинке, у извођењу господина Сафета Исовића. Можда је ово и најјачи аргумент који се има
навести за ову врсту идентитета, јер кроз историјску ретроспективу имамо толико доказа о поријеклу муслимана, алијас
Бошњака на овим просторима. Ко је имао прилику прочитати
казивања др Јевта Дедијера, академика Васе Чубриловића, јасно је ко су били прадједови данашњих Бошњака. Неки су то
већ схватили и нису хтјели потискивати тај вјековни идентитет у себи попут режисера свјетског гласа господина Емира
Кустурице тј. Немање Кустурице. Враћање вјерском идентитету својих предака од стране господина Кустурице изазвало
је осуду код некадашњих му суграђана, а све вјероватно од
страха од отријежњења још понеког од њих и излажења дуго
покопаване истине на видјело. Такође, ако је имање пасоша
земље валидан критеријум за посједовање одређеног идентитета, конкретно, Босанац, онда је готово истинито да у нашем
друштву влада поремећен систем вриједности, који је један од
кључних фактора за формирање идентитета, јер нам је кроз
историју познат потез од пред крај 19. вијека од стране Бењамина Калаја да у тадашњој БиХ створи јединствену, вјештачку
8
Дневни лист , Дневни аваз, издање за 24. 07, 2005, стр 8
352
Нација, национални идентитет, национализам
нацију. Значи ли то опет по неком аутоматизму негирање дијела државе који се зове Херцеговина или покушај да се осталим припадницима мало « другачијих « идентитета наметне
поновно формирање вјештачке, босанске нације тј. јединствене државе БиХ , без ентитета Републике Српске.
Иначе, пратећи овај лист за потребе истраживања заступњености религиозних садржаја у оквиру израде магистарског рада Компаративна анализа садржаја религиозних тема
у листовима Глас Српске и Дневни аваз примијећена је пракса
листа да у својим издањима преноси дио или цјелокупни јавни
говор (хутба) господина ефендије Церића коме горе приказани
начин обраћања није једини забиљежени са циљем да се преувеличају ислам као религија, муслимански идентитет, а истовремено поништавајући историјске чињенице, и често директно све што се везује за српски идентитет и Србе као етничку групу у БиХ. У прилог томе наводим наслов чланка у
коме је тај стил обраћања препознатљив , На Дрини – превара,
а гдје се оспорава вриједност књижевног стваралаштва нашег
највећег нобеловца, Иве Андрића, и његовог дјела « На Дрини
ћуприја» истичући да је тамо описани данак у крви, погрешно
схватан кроз историју, јер би Срби требали бити захвални што
су имали прилику да им дјеца буду одвођена на двор у Истамбул гдје су постајали велики људи попут потурченог Србина
Мехмед-паше Соколовића. По његовим ријечима данашњи
одлив мозгова у западну Европу треба много горе прихватити
јер је тежи од некадашњег данка у крви.9Требали би се запитати шта је онда са примјеном свих законских и подзаконских
аката који гарантују заштиту људских права на простору ове
државе, јер се испоставља да бити представник српског народа на овим просторима има своју цијену. Карактеристике српског идентитета настоје се добрим дијелом оспоравати, обезвриједити, окривити да не кажем вријеђати и то можда управо
од својих « потенцијалних « потомака и представника страних
изасланстава у овој земљи чији су опет преци трпјели поразе у
ратовима од предака данашњих Срба у разноразним покушајима да се кроз историју освоје простори и поробе народи на «
брдовитом « Балкану. Да сви немамо једнаке могућности за
9
Б. Милошевић» Компаративна анализа садржаја религиозних тема у листовима Глас Српске и Дневни аваз», Филозофски факултет, Пале, 2006.
стр110 ( магистарски рад)
Биљана Милошевић
353
представљање свог националног идентитета , јасно је кроз
анализирање позиције представника српске националности у
ентитети ФБиХ, јер може ли се тамо без страха писати ћириличним писмом, проводити било каква културно – забавна
манифестација са префиксом српски, и може ли се православни свештеник појавити у својој одори у јавности ? Тешко, и
без обзира на све то, тражи се безочно укидање Републике
Српске у којима су овакве појаве за друге националности готово непознате у колико се елиминишу лажни наводи њихових појединих представника. Очигледно је да је цијена српског идентитета превелика, јер идеја о муслиманском национализму буја већ одавно. То се може закључити по статистичким подацима који говоре да је од Другог свјетског рата
па до овог посљедњег, БиХ напустило преко 500000 Срба кроз
разноразне потезе, који су оличење жеља и амбиција тадашњих несрпских функционера ,као што су планска колонизација, расрбљавање кроз идеологију и сл. а само у периоду од
1971. – 1991. године муслиманско становништво се увећало
за 422588 становника, док је број Хрвата, а нарочито Срба
драстично смањен, за 28785 становника.10 Све је то само ишло
на руку муслиманским идеолозима и лидерима да започну
претходни рат у БиХ за који су опет оптужили Србе као главне кривце, агресоре упркос изјавама њихових сад већ покојних вођа да су спремни жртвовати и мир за суверену БиХ.
Овде се очито ради о препознатљивом, књишком примјеру
шовинизма који је са са својом суженом свијешћу довео до
патолошке мржње према представницима других нација у
БиХ, а посебно према српској. Такође, евидентно је и присуство милитантног национализма који карактерише колективни
егоизам, агресивност према нацијама , а познато је да се иза
паравана « нација « појединцу отварају могућности да своју
мржњу, агресију испољавају лично а да се не осјећа одговорним за то, већ напротив, поносним како смо имали прилику
прочитати и видјети. Кад се сагледају ова деценијска, да не
кажем вијековна настојања за тлачење, систематизовано гушење и уништавања Срба и њиховог националног бића, да
ли је забрањено или боље рећи кажњиво покушати одбранити
10
Статистички билтен бр. 219 из маја 1991. године, Републички завод за
статистику СРБиХ
354
Нација, национални идентитет, национализам
се од тих свакодневних напада пружајући јавност на увид
историјске податке и чињенице које изгледа за добар дио ње
ништа не значе једноставно игноришући их? За представнике
власти са друге стране, то се одмах тумачи као форсирање
српског национализма и интервенише се код међународних
моћника за његово осујећење, а све из страха да се српски народ коначно не уједини око очувања свог идентитета. Ситуацију на политичкој сцени БиХ и већ познати захтјеви упућени
према представницима међународних организација на овим
просторима за укидање РС-а, као потеза који довољно говори
о томе колико имамо права на своје националне интересе,
требамо схватити као поновно указану шансу да се овај пут
не устручавамо понашати патриотски и ону дозвољену дозу
националистички, која никога не угрожава у окружењу већ
само помаже препознавању карактеристика једног народа, а
све у циљу заштите свог ентитета.
Закључак:
Иако је прошло готово већ 12 година од потписивања Дејтонског мировног споразума, неки као да заборављају да он
укључује обавезно постојање РС и равноправност сва три
конститутивна народа и БиХ. А да ли је баш тако данас, јасно
је из горе наведеног. Сасвим је јасно да Бошњаци али и Хрвати имају за циљ укидање РС и стварање унитарне БиХ. Захваљујући још увијек хладним главама српскких политичара,
пројекат « босанска нација « која брише понајвише српски национални идентитет, тешко је да ће се реализовати, јер су
историјски архиви препуни чињеница о српској наивности по
питању наметања државних одлука, идеологија, идентитета.
Надамо се да овај пут неће бити тако.
Литература:
1. Ханс - Улрих Велер ( 2002.): НАЦИОНАЛИЗАМ, Светови,
Нови Сад
2. Влатко Богићевић( 2002) БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА
СРПСКЕ СУ ЗЕМЉЕ ПО КРВИ И ЈЕЗИКУ, Бели Анђео,
Шабац
3. Е. Гиденс( 1998): СОЦИОЛОГИЈА, Цид, Подгорица
Биљана Милошевић
355
4. Владета Јеротић ( 2004.) ВЕРА И НАЦИЈА, Арс либри,
Бања Лука
5. Владета Јеротић ( 2003) НОВА ПИТАЊА И ОДГОВОРИ ,
Арс либри, Бања Лука
6. Брацо Ковачевић ( 2006) СОЦИОЛОГИЈА, Правни факултет, Центар за Публикације Бања Лука
7. Лазо М. Костић ( 2000) НАУКА УТВРЂУЈЕ НАРОДНОСТ
Б-Х МУСЛИМАНА, Добрицина књига, Србиње-Нови Сад
8. Зоран Милошевић (2005) УНИЈА, ПОЛИТИКА РИМОКАТОЛИЧКЕ ЦРКВЕ ПРЕМА ПРАВОСЛАВНИМ СЛОВЕНИМА, Институт за политичке студије, Београд
9. Зоран Милошевићи и прот. Ратко р. Врачевић( 2002)
ПРАВОСЛАВЉЕ, ВРИЈЕМЕ И БОСНА, Бели анђео Шабац/ Добој
10. Биљана Милошевић (2006) КОМПАРАТИВНА АНАЛИЗА
САДРЖАЈА РЕЛИГИОЗНИХ ТЕМА У ЛИСТОВИМА
ГЛАС СРПСКЕ И Д НЕВНИ АВАЗ, Филозофски факултет, Пале
11. Милан Мишковић (2003) СОЦИОЛОГИЈА, Службени гласник, Београд
12. Слободан Дивјак (2002) НАЦИЈА, КУЛТУРА И ГРАЂАНСТВО, Службени лист, Београд
13. А. Д. Смит (1998), НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ, Београд
14. Статистички билтен (1991), Републички завод за статистику, СРБиХ
15. Иван Шијаковић (2002) СОЦИОЛОГИЈА, Глобал прес,
Београд
356
Нација, национални идентитет, национализам
Biljana Milošević
NATION, NATIONAL IDENTITY, NATIONALISM
Summary
This work strives to present the categories of nationalism,
national identity and nation from the moment of their formation in
the world up to the model of their existence in today’s B&H society. Special stress is laid on the statement of the head of the Islamic community in B&H regarding the question of Muslims’
identity, as well as on the status of Serbian people in B&H and
their striving to preserve their own identity from constant attacks.
Download

нација, национални идентитет, национализам