УДРУЖЕЊЕ ПРАВНИКА
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
ИЗДАВАЧ:
Удружење правника Републике Српске
ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК:
Академик проф. др Рајко Кузмановић
РЕДАКЦИЈА:
Академик проф. др Снежана Савић,
академик проф. др Рајко Кузмановић,
академик проф. др Миодраг Симовић,
проф. др Валерија Шаула, проф. др Миле Дмичић,
проф. др Никола Мојовић,
проф. др Душко Медић, проф. др Енес Хашић.
ИЗДАВАЧКИ САВЈЕТ:
Проф. др Витомир Поповић,
проф. др Марко Рајчевић, проф. др Драган Голијан,
Јован Чизмовић, Маринко Плавшић, Ирена Мојовић,
проф. др Слободан Станишић,
Амор Букић, Слободан Гаврановић, Недељко Милијевић,
др Тихомир Глигорић, Биљана Марић, проф. др Милан Томић.
Часопис „Правна ријеч“ излази два пута годишње.
_____________________________________________________
СЈЕДИШТЕ РЕДАКЦИЈЕ ЧАСОПИСА
Ул. Веселина Маслеше бр. 28/I, Бања Лука
Телефон/факс:051/212–320
www.udruzenjepravnika.org
ПРАВНА РИЈЕЧ
ЧАСОПИС ЗА ПРАВНУ ТЕОРИЈУ И ПРАКСУ
Удружење правника Републике Српске основано је почетком 1996.
године, а крајем 2003, доношењем статутарних, програмских и других
докумената, обновљено и утемељено као стручна, самостална, нестра­
начка организација правника у Републици Српској.
„Правна ријеч“, часопис за правну теорију и праксу, установљен
је као гласило Удружења правника Републике Српске, који доприноси
оства­ривању заједничких програмских интереса правника, професио­
налном унапређивању правне струке и развијању највиших моралних
вриједности, правне етике и правне културе.
Часопис објављује чланке научног и стручног карактера из свих
области права, те теоријска истраживања и студије из упоредног пра­
ва и нашег права, као и материјале са научних, стручних и консултант­
ских ја­вних расправа и других скупова правника. Часопис ће објављи­
вати рефе­рате, саопштења и дискусије са традиционалног савјетовања
„Октоба­рски правнички дани“ под називом „Изградња и функционисање
правног система“. У њему ће се поклонити пажња свему ономе што се
у нашем правном животу и друштву у цјелини збива, а што доприноси
стварању владавине права и модерне правне државе и изграђивању и
нормалном функционисању нашег правног система. На његовим стра­
нама објављују се и одабране одлуке из судске, управне и арбитражне
праксе, осврти и прикази нових књига из правне књижевности, као и
разноврсни прилози из свакодневне правничке праксе.
Као гласило Удружења правника Републике Српске, часопис прати
дјеловање правничке организације и о њој обавјештава читаоце и укуп­
ну јавност.
Број 38
Година X
БАЊА ЛУКА, 2013.
3
САДРЖАЈ
ОПШТЕ КОНСТАТАЦИЈЕ О ДЕСЕТОМ САВЈЕТОВАЊУ
“ОКТОБАРСКИ ПРАВНИЧКИ ДАНИ“
ПОЗДРАВНЕ РИЈЕЧИ........................................................................7
Академик проф. др Рајко Кузмановић,
предсједник Удружења правника Републике Српске . .......................11
Милорад Додик,
предсједник Републике Српске.............................................................13
Академик проф. др Слободан Перовић,
предсједник Савеза Удружења правника
Србије и Републике Српске...................................................................19
Проф. др Милан Шкулић,
предсједник Удружења правника Републике Србије .........................21
ПРОМОЦИЈА МОНОГРАФИЈЕ УДРУЖЕЊЕ ПРАВНИКА
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ 1996-2013. И БИБЛИОГРАФИЈЕ
САВЈЕТОВАЊА „ОКТОБАРСКИ ПРАВНИЧКИ ДАНИ“
2004-2013. ..............................................................................................23
Проф. др Никола Мојовић, професор Правног факултета
Универзитета у Бањој Луци ................................................................. 25
УРУЧИВАЊЕ ПРИЗНАЊА, ПОВЕЉА И ЗАХВАЛНИЦА .......
УВОДНИ РЕФЕРАТИ..........................................................................
Академик проф. др Рајко Кузмановић ................................................
Академик проф. др Слободан Перовић ..............................................
29
35
37
45
РЕФЕРАТИ НА „ПРАВНИЧКОМ ЧАСУ“ ПОСВЕЋЕНОМ
ЖИВОТУ И РАДУ ПРОФ. ДР МИЋЕ ЦАРЕВИЋА,
ПРОФЕСОРА И ДЕКАНА ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА
УНИВЕРЗИТЕТА У БАЊОЈ ЛУЦИ:............................................... 51
Академик проф. др Рајко Кузмановић, предсједник Удружења
правника Републике Српске и предсједник Академије наука
и умјетности Републике Српске .......................................................... 53
Академик проф. др Снежана Савић, потпредсједник Уставног
суда Републике Српске и професор Правног факултета
Универзитета у Бањој Луци ................................................................ 57
5
Проф. др Александар Ђурђев, професор Правног факултета
Универзи­тета у Новом Саду (у пензији) . ........................................... 61
ПРЕПОРУКЕ И ЗАКЉУЧЦИ ДЕСЕТОГ САВЈЕТОВАЊА
„ОКТОБАРСКИ ПРАВНИЧКИ ДАНИ“ ........................................ 63
ЗАВРШНА РИЈЕЧ . ............................................................................ 99
ПРИЛОГ:
Проф. др Милорад Закић, професор Правног факултета
Универзитета у Бањој Луци (у пензији)
ОДНОС ПРАВА И ПРАВДЕ . ............................................................... 103
ПРЕГЛЕД РЕФЕРЕНАТА И РЕФЕРАТА НА 10. САВЈЕТОВАЊУ
„ОКТОБАРСКИ ПРАВНИЧКИ ДАНИ“ ........................................ 107
СПИСАК УЧЕСНИКА НА ДЕСЕТОМ САВЈЕТОВАЊУ
„ОКТОБАРСКИ ПРАВНИЧКИ ДАНИ“ ........................................ 127
ПОЗИВ ПРАВНИЦИМА ЗА ЈЕДАНАЕСТО
САВЈЕТОВАЊЕ „ОКТОБАРСКИ ПРАВНИЧКИ
ДАНИ“ 2014. ГОДИНЕ . ..................................................................... 143
ПРИЈАВА ЗА ЈЕДАНАЕСТО САВЈЕТОВАЊЕ „ОКТОБАРСКИ
ПРАВНИЧКИ ДАНИ“ . ...................................................................... 147
6
Јубиларно Десето савјетовање „ОКТОБАРСКИ ПРАВНИЧКИ
ДАНИ“ у организацији Удружења правника Републике Српске и
Правног факултета Универзитета у Бањој Луци одржано је 04. и 05.
октобра 2013. године у Бањој Луци, са сталном темом: ИЗГРАДЊА И
ФУНКЦИОНИСАЊЕ ПРАВНОГ СИСТЕМА.
Суорганизатори Савјетовања били су: Адвокатска комора Републике
Српске, Нотарска комора Републике Српске, Центар за едукацију судија
и тужилаца у Републици Српској и Правни факултет Универзитета у
Источном Сарајеву.
Генерални покровитељ Савјетовања, по десети пут, била је Влада
Републике Српске, односно Министарство правде Републике Српске,
а главни медијски покровитељ Савјетовања била је Радио-телевизија
Републике Српске.
Савјетовањем је руководило радно предсједништво у саставу: ака­
демик проф. др Рајко Кузмановић, академик проф. др Витомир Поповић,
академик проф. др Слободан Перовић, академик проф. др Снежана
Савић, академик проф. др Мирко Васиљевић, проф. др Милан Томић,
госпођа Ирена Мојовић, господин Јован Чизмовић и проф. др Миле
Дмичић.
Савјетовању је присуствовало преко 800 учесника из Републике
Српске, Федерације Босне и Херцеговине, Републике Србије, Македоније,
Хрватске, Црне Горе и из других земаља.
Рад Савјетовања одвијао се кроз пет катедри и то:
- ДРЖАВНОПРАВНУ, УПРАВНОПРАВНУ И РАДНОПРАВНУ,
- ГРАЂАНСКОПРАВНУ,
- ПРИВРЕДНОПРАВНУ
- КРИВИЧНОПРАВНУ и
- МЕЂУНАРОДНОПРАВНУ.
Савјетовање су отворили, у име организатора, академик проф. др
Рајко Кузмановић, предсједник Удружења правника Републике Српске
и академик проф. др Витомир Поповић, декан Правног факултета
Универзитета у Бањој Луци.
На отварању Савјетовања учесницима су се, поред осталих, обра­
тили: Милорад Додик, предсједник Републике Српске, академик проф.
др Рајко Кузмановић, академик проф. др Слободан Перовић, предсјед­
ник Копаоничке школе природног права и предсједник Савеза Удружења
правника Србије и Републике Српске и проф. др Милан Шкулић, пред­
сједник Удружења правника Републике Србије.
Поздравне телеграме упутили су: мр Игор Радојичић, предсјед­
ник Народне скупштине Републике Српске, проф. др Сима Аврамовић,
7
декан Правног факултета Универзитета у Београду, проф. др Миодраг
В. Орлић, Удружење правника Србије, Валерија Галић, пре­дсједник
Уставног суда Босне и Херцеговине и други.
Уводне реферате одржали су:
-академик проф. др Рајко Кузмановић, предсједник Удружења
правника Републике Српске, и
-академик проф. др Слободан Перовић, предсједник Копаоничке
школе природног права и Савеза Удружења правника Србије и Републике
Српске.
Промовисана је Монографија Удружења правника Републике
Српске 1996-2013. и Библиографија радова „Октобарски правнички
дани“ 2004-2013. Промотор је био проф. др Никола Мојовић, професор
Правног факултета Универзитета у Бањој Луци.
Додијељена су признања - повеље и захвалнице Удружења прав­
ника Републике Српске. Повеље је уручио академик проф. др Рајко
Кузмановић.
У оквиру Савјетовања одржан је „Правнички час“, који је био
посвећен животу и раду проф. др Миће Царевића, професора и декана
Правног факултета Универзитета у Бањој Луци. Реферате су подније­
ли академик проф. др Рајко Кузмановић, предсједник Удружења прав­
ника Ре­пу­блике Српске и предсједник Академије наука и умјетности
Републике Српске, академик проф. др Снежана Савић, потпредсјед­
ник Уставног суда Републике Српске и професор Правног факултета
Универзитета у Бањој Луци, и проф. др Александар Ђурђев, професор
Правног факултета Универзи­тета у Новом Саду (у пензији).
За све учеснике Савјетовања организовано је „Правничко вече“ у
Хотелу „Босна“ у Бањој Луци.
Савјетовање је трајало два дана, а на њему су изложена 133 научна
и стручна реферата које су припремила 162 еминентна научна и стручна
ствараоца из различитих области теорије и праксе права.
Овогодишње, јубиларно Десето савјетовање правника „Октобарски
правнички дани“ завршено је доношењем документа: ПРЕПОРУКЕ
И ЗАКЉУЧЦИ ДЕСЕТОГ САВЈЕТОВАЊА „ОКТОБАРСКИ
ПРАВНИЧКИ ДАНИ“.
Сљедеће, Једанаесто савјетовање „Октобарски правнички дани“
одржаће се 10. i 11. октобра 2014. године.
8
ПОЗДРАВНЕ РИЈЕЧИ
Академик проф. др РАЈКО КУЗМАНОВИЋ,
предсједник Удружења правника Републике Српске
Поштоване колеге, правници, носиоци прогреса и борци за право
и правду,
Драги гости,
Даме и господо,
Отварам Десето савјетовање правника ,,Октобарски правнички
дани“.
Добродошли на Десето јубиларно окупљање правника „Октобарски
правнички дани“, које организује и води Удружење правника Републике
Српске са Правним факултетом у Бањој Луци и суорганизаторима
Правним факултетом Источно Сарајево, Комором адвоката и Комором
нотара. Стални покровитељ је Влада Републике Српске – Министарство
правде.
Успјешно настављамо континуитет одржавања нашег савјетовања,
које из године у годину потврђује своју виталност и намјере да дуго
траје. Овогодишње јубиларно савјетовање има свечани карактер, јер
обиљежава десет година успјешног одржавања савјетовања и осамнаест
година рада Удружења правника.
Удружење смо подигли на највиши могући ниво. Формирали смо
пет подружница: Бања Лука, Добој, Бијељина, Источно Сарајево и
Требиње. Окупили смо више од 3000 правника. Формирали смо Савез
удружења правника Србије и Републике Српске. Удружење је примљено
у Међународни савез правника, као 141 чланица.
Најзначајнија активност Удружења је организација и одржавање
Савјетовања „Октобарски правнички дани“. Одржано је 10 узастопних
савјетовања са укупно око 9000 учесника, са око 900 реферата из свих
области права и правних наука.
Удружење је покренуло свој часопис „Правна ријеч“. До сада је
објављено 36 бројева, односно томова, са око 17.000 страница текста. То
је снажан приручник за теорију и праксу правне струке и науке.
Ово је велики дан - дан када право и правда треба да покажу да смо
способни и да имамо снагу и вољу, да имамо људе, да имамо ресурсе,
да имамо много оних који могу, знају, хоће и треба да раде на томе да у
нашој земљи завлада правна регулатива, да завлада владавина права и
то не само било какво право, него праведно правo. Дубоко вјерујем да је
овај наш скуп са међународним учешћем, окупљање свих оних који су
11
Поздравне ријечи
сигурна гаранција за то. Живимо у времену када има много странпутица
у друштву и праву.
Ова генерација правника има важну и тешку улогу у Републици
Српској и Босни и Херцеговини, јер се ствара нови правни поредак, нове
правне и државне институције под снажним утицајем тзв. међународне
заједнице. Формирају се на нивоу БиХ судови, тужилаштва, агенције,
управе, дирекције и друго, наметањем мимо Устава. Право, правници и
од народа изабрани представници морају присилити те и такве институ­
ције да раде по закону и праву, без дискриминације и властите аутархије.
Тежак је то задатак, али је могућ. Увјерен сам да ће и ово Савјетовање
помоћи да истрајемо на путу стварања правног реда.
Поштовани скупе, данашњем Савјетовању присуствују угледни
званичници из Републике Српске, Србије, Федерације БиХ, Хрватске,
Македоније и из иностранства. Међу свим званичницима је наш драги
гост предсједник Републике Српске господин Милорад Додик, ја га ср­
дачно поздрављам.
Поздрављам предсједнике и представнике правосудних институ­
ција – уставних судова, свих редовних судова, тужилаштва, правобра­
нилаштва и омбудсмана. Поздрављам предсједнике и представнике
правних асоцијација и савеза, удружења и комора, посебно Адвокатске
и Нотарске коморе. Поздрављам ректоре и проректоре Универзитета, де­
кане правних факултета и универзитетске професоре. Поздрављам и све
остале драге нам госте и учеснике овог Савјетовања.
Хвала!
12
МИЛОРАД ДОДИК,
предсједник Републике Српске
Даме и господо,
Уважено предсједништво,
Уважени гости,
Част ми је да данас овдје пред вама могу да поздравим, прије свега,
идеју да се направи Удружење правника Републике Српске и да, ево већ
десет година, успјешно функционише, дајући несумњив допринос раз­
воју правног система у Републици Српској.
Објашњавајући ситуацију у којој смо се несумњиво затекли, не
својом вољом, већ имплементацијом различитих правних система који
су различите политичке снаге, многи на овим просторима покушали
су да промовишу то као основну вриједност, без наше традиционалне
прихваћености тих вриједности, морали смо да учимо нове правне си­
стеме и данас имамо различите одредбе. Чињеница је да је у овим го­
динама транзиције, ратова, распада земље, требало заиста дјеловати и
очувати оно што се зове право, што се зове вјера у правну државу.
Само таква држава може да има успјех и тој држави сви тежимо и
сви желимо да је направимо. Несумњива је улога, вас, правника у томе,
али и нас политичара. Данас, послије десет година у вршењу озбиљних
државних функција, не знам да ли ми је предност што нисам правник,
или би требало да будем правник. У сваком случају, био сам приморан
да научим много и да се упутим заједно с вама многима које овдје видим
у процес креирања нових прописа, нових закона, нових одредби. То није
било лако у држави у којој се налазимо, у коју смо ушли носећи свој
субјективитет већ створен у процесу распада земље, субјективитет који
је на крају сукоба 1995. године оличен у територијалном, институцио­
налном и функционалном капацитирању Републике Српске, која је уне­
сена у Дејтонски споразум, као једна од страна у том мировном процесу
и стварању и састављању Босне и Херцеговине, за коју сматрамо да је
високодецентрализована сложена држава, састављена, како то и пише,
од два ентитета и три суверена народа, са јасним правима који се из тога
извлаче.
Увјерени смо да треба да проводимо слово прописа и међународ­
ног уговора, који је несумњиво Дејтонски споразум као такав, дакле,
слово тог прописа у складу са Конвенцијом о међународним уговорима
потписаној у Бечу. Само на тај начин сматрали смо да можемо да дамо
13
Поздравне ријечи
допринос стабилизацији мира, конституисању државе у коју смо добро­
вољно пристали, или не, да будемо Босна и Херцеговина.
Ствар је усложњена чињеницом да је високоинтервенционизам
међународне заједнице овдје довео до правног насиља, до кршења међу­
народног уговора, међународног споразума, до чињенице да неизабра­
ни странац овдје може да намеће законе, да неизабрани странац без
мандата Савјета безбједности Уједињених нација или страна у Босни
и Херцеговини може да промовише законе који задиру чак и у сам међу­
народни уговор и сам Устав, а Устав Босне и Херцеговине је и саставни
дио међународног уговора.
И поред неких од вас, овдје, који сте се тиме бавили веома предано
и детаљно, мислим да нисмо довољно изучили сам Дејтонски споразум
и нисмо одбранили све његове елементе са становишта права и правне
хијерархије. Тако су високи представници могли, користећи политичку
подршку, коју си имали несумњиво, да се понашају како су се понашали,
дакле, да намећу законе и да траже да се ти закони усвајају демократ­
ским институцијама, а онда то приписујући нама и нашој вољи да то
чинимо. Масовно је то чињено, тако да је овдје на овом простору преко
280 закона прогласио високи представник, који немају везе са правним
и уставним поретком, а поготово са међународним уговором. Нисмо се
довољно томе супротставили, ни у моменту када је то рађено, ни данас
када би требали да знамо. Навешћу само једног, Педи Ешдауна, који је
по Анексу 10, који су потписале стране, добио мандат да овдје тумачи
Дејтонски споразум, те написао у својој књизи да је овдје дошао да раз­
гради Дејтонски споразум, да му је за то стајало на располагању 870
службеника и 36 милиона евра мјесечно, и да је чинио масовно да при­
воли Републику Српску да прихвати изградњу Босне и Херцеговине као
земље коју су они мислили да треба да изграде. Нема бољег доказа о
томе да је кршено међународно право, него то његово признање у књизи
коју је написао.
Знамо да ће једног дана морати правна наука и правне институције
да се позабаве кршењем међународног уговора. Наравно, као Република
Српска не можемо да то издигнемо на ниво институција које се траже
да одговоре, али не требамо никада одустати од тога, јер то не би било
правнички. Кршење права и закона и међународних уговора увијек тре­
ба да буде предмет наших посматрања и санкционисања институција.
Без обзира на ауторитете који су се овдје појављивали, мислим да су
данас удаљили Босну и Херцеговину од могућег функционисања више
него што је могла да функционише да је имплементиран у цијелости
Дејтонски споразум како пише.
14
Правна ријеч
Данас живимо у проблемима који су остали иза Педија Ешдауна
као што је рецимо имовина, о којој је јасно написан Устав и Међународни
уговор, Босна и Херцеговина има надлежности које су њима изричито
дате, све остало припада ентитетима. Нигдје у Међународном уговору,
нити Уставу, не пише да Босна и Херцеговина има надлежности за имо­
вину. Он је ушао у тај проблем и наметнуо законе о којима се данас овдје
споримо, намећући неке своје вриједности. Оно што смо ми веома брзо
схватили, и тако се и понашамо, учинили смо двије ствари. Прво, су­
кобљавајући се високом представнику, не зато што је то била наша поли­
тичка воља, него зато што смо се хтјели супротставити рушењу уставног
поретка, а то је да без наше сагласности нема никаквих дефинитивних
рјешења. Наша сагласност да се преда нека имовина на ниво Босне и
Херцеговине, не постоји. И, зато тај проблем постоји годинама. Друго,
што смо урадили, је формално гледано помогло много, одлучили смо да
у нашем „Службеном гласнику Републике Српске“ не објављујемо зако­
не високог представника. И он више не може ништа да прогласи. Данас
ни један акт високог представника не може да се објави у „Службеном
гласнику Републике Српске“, и он као такав правно не постоји у правном
систему Републике Српске. Зато је и његова улога сведена на ову сада.
Зашто све ово говорим? Зато што је све везано за право, правни
систем, устав, међународно право као такво.
Венецијанска комисија, која се сматра једним од највећих правних
ауторитета у Европи, и чије се одлуке и савјети и препоруке сматрају
готово дефинитивним, је 2005. године, дајући одговор о Дејтонском спо­
разуму, рекла да је Дејтонски споразум само у општим начелима оквир­
ни споразум, а да сви његови анекси су дефинитиван уговор и да они
који су потписали анексе се сматрају субјектима међународног права, а
Република Српска је потписала готово све анексе Дејтонског споразума.
Потисала је и онај који се зове Устав, и Анекс 10, који промовише висо­
ког представника.
Мора да се зна да високог представника овдје нису инструисале
Уједињене нације, него Анекс 10 Дејтонског споразума који су потписале
Србија, Хрватска, Република Српска, Федерација Босна и Херцеговина
и тадашња имагинарна Босна и Херцеговина која никога није пред­
стављала, јер није ни постојала као држава по ниједном критеријуму,
осим по критеријуму међународног признања које су раније дале велике
силе. Дакле, само тих пет страна је надлежно за високог представника.
Данашња пракса говори о томе да се тих пет страна, уопште не уважа­
вају кроз успостављање вијећа за имплементацију мира састављеног од
15
Поздравне ријечи
амбасадора, који чине то што чине и управљају високим представником,
али управљају и многим системима овдје у Босни и Херцеговини. Зато је
овдје немогуће направити стање функционисања права и правне државе.
Међународна заједница је ушла у реформу правосуђа, то је неу­
спјешна реформа. Дат је значај Уставном суду Босне и Херцеговине, што
нема ни у једној земљи у свијету. Прибавио је права која не постоје,
ни по уставу ни по Дејтону и данас је Уставни суд БиХ политички суд
који доноси политичке одлуке, креира политички систем и уставни по­
редак. То ниједан уставни суд у свијету не ради. Правничка пракса, ор­
ганизације морају томе да се супротставе. Ми немамо закон о Уставном
суду БиХ. Уставни суд се дрзнуо по узору на високог представника који
каже да њега не може да процесуира нити оцјењује ниједна правосудна
институција у свијету, тако да је и Уставни суд БиХ рекао да ниједна
институција у Босни и Херцеговини не може да се бави питањем ње­
гове надлежности, пошто је сада у процесу идеја да се донесе закон о
Уставном суду БиХ. Уставни суд сматра да Парламент БиХ нема право
да то ради. То је једна институција која сама за себе функционише под
дефинитивним утицајем странаца који пишу одлуке, а остали их само
промовишу. Прибавила је апелациону улогу, као нигдје у свијету, и одлу­
чује о судским пословима, директно. Та пракса мора да буде прекинута и
тај Уставни суд нема нашу подршку.
Тако су и промовисани Суд и Тужилаштво БиХ. Накарадна ин­
ституција која је од почетка кршила право, а то се видјело кроз одлу­
ку Европског суда, која је рекла да нема ретроактивне примјене зако­
на, а они су их примјењивали ретроактивно. Данас морате правника да
убјеђујете да је немогућа ретроактивна примјена прописа. У Суду сједе
судије који су правници и подржавају праксу кршења права. То наравно
није допринос ничему. Дошло је до тога да се наметне закон о Суду и
Тужилаштву БиХ. Високи представник је донио закон 2000. и намет­
нуо и у образложењу, које је дао, написао да се закон доноси да би се
спријечио криминал и корупција у високим политичким круговима и
самим тим натјерао политичаре да не могу да буду против тога, јер ако
су против тог закона онда су за криминал и корупцију. И тај закон је на
тај начин промовисан, касније дограђиван, направљен један накарадан
систем. Дакле, сходно ономе из Устава, гдје се каже, само оно што је из­
ричито дато БиХ, њој припада, све остало је надлежност ентитета. Суд и
Тужилаштво нису надлежност БиХ, али то није сметало Уставном суду
да каже да је то уставно, и шта је написао, написао да се очекује да ће то
бити добра одлука, замислите, очекује, каква је то правна институција.
Зато, свугдје гдје имамо прилику морамо о томе да говоримо.
16
Правна ријеч
Кршење права је најгора ствар и то сам давно научио, завршио сам
политичке науке, имао сам доста правних предмета еминентних профе­
сора и научили су ме да је боље примјењивати право такво какво је, него
кршити и не примјењивати никакво. У сваком случају чека нас много из­
азова на које морамо одговорити. Правосудна пракса је лоша, има много
предмета, много политичког уплива међународног фактора у рад судова
и тужилаштва. До прије извјесног времена судије и тужиоце постављали
су странци.
Данас је основни процес који ми овдје добијамо, поново и поред
свега што смо преживјели, процес нашег прилагођавања Европској
унији и тзв. правним тековинама Европске уније.
Углавном, актуелно питање које је данас на дневном реду је питање
прилагођавања, односно провођења одлуке „Сејдић и Финци“ Европског
суда за људска права у Стразбуру, која је донесена на бази Европске кон­
венције о људским правима која је саставни дио Устава, јер је прописана
у Преамбули Устава и самим тим БиХ је отишла на суд и тамо су пресу­
дили и рекли, ви кршите људска права, не може се из Републике Српске
бирати Србин, морају сви имати право да се кандидују. Ми смо казали,
ево ми смо спремни да кажемо неће се бирати Србин, бираће се један.
Ко је рачунао прије 20 година да ће црнац бити изабран за предсједника
Америке. Треба дати шансу, сви имају право да се кандидују, не мора
значити да мора бити изабран. То морање је постало овдје као основна
пракса друштвено политичког и правног живота. Дођу странци и сви се
овдје понашају како они очекују. Немају они снагу, они имају снагу оно­
лико колико ми њих прихватимо унутра. А ми смо их беспотребно много
прихватили. Сав проблем је у томе што нисмо успјели да бранимо свој
начин живота, своје право, већ смо прихватили да нам они сугеришу.
У сваком случају, Суд је у пресуди „Сејдић и Финци“ тражио да се
поштује Европска конвенција о људским правима. У Бриселу сам сазнао
једну ствар, да протокол о прихватању Европске конвенције о људским
правима, од 28 земаља Европске уније, није потписало 20 земаља, а на
нас се врши притисак око тога. Гдје је ту право? Кипар има систем који
не дозвољава било коме ко није Грк тамо да учествује у изборном про­
цесу. Овдје код нас се одвија све по неком плану од којег међународна
заједница не одустаје, а то значи губљење идентитета, губљење много
чега другог. Рекли смо један умјесто Србин, то је оно што прихватамо.
Били смо упорни, данас је Република Српска завршила дефинитивно
свој однос према том питању, Федерација не може да нађе моделе из­
бора и зато имамо проблем. Око провођења или прилагођавања прав­
17
Поздравне ријечи
ном насљеђу Европе, тражи се концепт координације. Побиједили смо
странце зато што су они овдје све вријеме хтјели концепт субординације.
Концепт координације мора да буде заснован на европској пракси.
У Републици Српској нема сепаратизма, нема ничега што би могло
да угрози миран развој демократских процеса, али има упорне борбе, на
правни, политички и демократски начин, за права која имамо. Тих права
се нећемо одрећи и та права ћемо дограђивати. Нема ни једне аутономије
на свијету која је сама себе укинула, не би требали ни ми то да урадимо.
Аутономије и постоје да би биле јаче аутономије у будућности, а не да би
биле мање. Тако и у погледу права, политичких, територијалних и свих
других питања.
Хвала лијепо и желим вам сретан рад!
18
Академик проф. др СЛОБОДАН ПЕРОВИЋ,
предсједник Копаоничке школе природног права и
предсједник Савеза удружења правника Србије и
Републике Српске
Поштовани носиоци „Октобарских правничких дана“, ви који сле­
дите и извор и ушће наше правне културе и правне цивилизације, члано­
ви Савеза удружења правника Србије и РС, те велике правничке породи­
це засноване на крвном сродству и врлини правде,
Уважени гости даме и господо,
Дозволите ми слободу да са осећањем братске изворности, коле­
гијалне и научне части, упутим вам речи радоснице за овај наш данашњи
десети круг знања, савести, пријатељства, установљеног овде у култур­
ном центру Републике Српске, у тој дивној равници дуж Врбаса, у граду
иза кога стоје векови који говоре о том граду и његовој прошлости.
Полазећи од публикованог опуса „Октобарских правничких дана“
и имајући у виду комплементарност ових дана са многим симпозијуми­
ма УП Србије, а посебно указујем на тај конекситет и апхезију УПРС
са Копаоничком школом привредног права која ова године слави 26.
рођендан. Дакле, имајући то у виду, имам слободу и основа да кажем:
резултати овога опуса и посебно овог нашег десетог јубиларног састан­
ка обећавају да ћемо се бар у неком степену приближити ренесанси пра­
ва, дакле оног права чија је мајка правда, а с друге стране да обогатимо
књижни фонд Удружења правника Републике Српске и његовог Савеза,
а такође и сваког појединца који је кадар да себе назове и да понесе
епитет homo yuridicus. У то име дозволите ми да на ова широка врата,
отворена, унесем букет честитки и лепих жеља, лепих жеља у смислу
остварења тих древних хуманих порука права као науке, као уметности,
о добром и правичном. С друге стране, чиним у име Председништва
Удружења правника Србије и Републике Српске и у име Копаоничке
школе, упућујем поздраве свим присутним и вама упућујем комутатив­
не поздраве, а свим колегама који тренутно данас нису у овој двора­
ни, упућујем дистрибутивне поздраве без обзира да ли они усвајају наш
научни документ и наш стручни спис и опус, јер се научна истина не
доказује бројем гласова, како се то често чини у политици, октроисаних
гласова, већ снагом бољег аргумента. И зато наша правничка удружења
не смеју бити ни под каквим манусом догматског монизма, нити под
каквим манусом империјума власти страсти или интереса, већ се морају
увек одазвати оним најхуманијим поукама права које нам долазе још из
19
Поздравне ријечи
далеких векова. Наша удружења не могу и не смеју бити ни једног мо­
мента под надзором, а још мање под директивом извесних тзв. страних
експерата који нам само доносе смутњу и невољу, јер ако ми правници
не раздвајамо плодоносно жито права од кукоља антиправа, онда сигур­
но не можемо то очекивати од тих тзв. страних експерата. Морам рећи
и подсетити вас на неке жалосне моменте, ти велики временски пролаз­
ници који управљају светом дозволили су себи једну нову категорију
која се зове демократско бомбардовање, наравно све то чини милосрдни
анђео, ми нећемо ићи тим путем, ми ћемо ићи путем оних одредби кон­
венције Уједињених нација и свих мирољубивих асоцијација и интегра­
ција. Само такво опредељење, само такво право нас може извести на пут
истине, а истина ће нас ослободити од свих недаћа антиправа као знака
осиромашене културе.
Поштоване колеге, завршавајући овај поздравни говор, дозволите
ми да упутим вам следеће речи: Нека „Октобарски правнички дани“ у
следећим деценијама понесу и трајно носе, одличја праведног права,
културе, мира и достојанства као априорне сврхе нашег битисања.
Хвала лепо!
20
МИЛАН ШКУЛИЋ,
предсједник Удружења правника Републике Србије
Поштовано председништво,
Поштоване колегинице и колеге,
Даме и господо,
Желим, прије свега, да вам честитам јубилеј Десетог савјетовања
ове врсте и да подсетим да ове године славимо један велики јубилеј,
сличан, али мало дужи, 200 година од рођења великог песника Његоша,
а Његош је давно рекао да коме закон лежи у топузу трагови му смрде
нечовјештвом. Знамо да данас топуз постоји у разним облицима, у об­
лику крстарећих ракета, паметних бомби, а некада и у облику разних
директива које се намећу на силу и често ремете и кваре домаћи правни
систем, и нажалост понекад просто долази до нечега што је јако страно
оном основном ткиву неког правног система, његове традиције и правне
културе. Оваква савјетовања, слична као и Копаоничка школа, имају ту
сврху, ту велику улогу, да између осталог, ојачају правну мисао, помо­
гну да држава која ствара право добије и право које брани државу и с
друге стране, да грађани имају право које брани и њихова права, али и
омогућава да живе у правном систему који ће бити прилагођен њиховим
потребама и омогућити да се живи на начин који је достојанствен, који је
такав да омогућава да се спаси оно што је корисно и добро, што је наше,
а да се сачувамо од утицаја који би могли бити лоши и штетни. Чувени
кинески мислилац Лао Це је давно рекао да је први корак ка стварању
било чега, идеја, мисао, од мисли почиње све, ако је мисао добра и ис­
правна и дела која настану ће бити исправна. Оно што се овде дешава и
на сличним скуповима је прије свега правничка мисао, ако наше мисли
буду чисте, добре, квалитетне, имаћемо шансу да и наша дела на пла­
ну стварања правне државе буду добра и добијемо државу какву заиста
заслужујемо. Данас је било доста речи о утицају на наш правни систем
који је такав да га често нажалост и доста квари, то некад подсећа на оно
што памте мало старије генерације, када се некад говорило о чувеном
експерименту једног совјетског научника који је покушао да гаји помо­
ранџе у Сибиру, наравно још нема поморанџи у Сибиру, јер то поднебље
није адекватно за ту врсту воћа и тако нешто није лако изводљиво. Исто
тако, дакле, и неке правне тековине које су из неког другог поднебља,
које траже неку другу климу, лакше успевају тамо где им поднебље од­
говара. Тако нешто уносити по сваку цјену, у неко другачије поднебље,
21
Промоција монографије „Удружење правника Републике Српске 1996-2013.“
нажалост, може довести само до лоших резултата и исхода које нико од
грађана не жели, могу покварити оно што је добар правни систем.
И коначно да кажем, на самом крају овог поздравног говора, да
закони могу бити и бољи и лошији, нажалост нема савршених закона
као ни савршених људи. Али је давно речено да сви закони вреде колико
вреде људи који те законе примењују. Ако наша правничка мисао буде
довољно храбра, довољно смела, довољно умешна да делује на људе да
буду максимално квалитетни, максимално добри, и нешто лошији зако­
ни ће бити бољи у пракси и имаћемо далеко бољи правни систем, него
што можда имамо данас и имаћемо услове да створимо јаче и боље др­
жаве на овим нашим просторима.
Још једном вас поздрављам и желим успешан рад!
22
ПРОМОЦИЈА МОНОГРАФИЈЕ
УДРУЖЕЊЕ ПРАВНИКА
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ 1996-2013. И
БИБЛИОГРАФИЈЕ РАДОВА
,,ОКТОБАРСКИ ПРАВНИЧКИ ДАНИ
2004-2013.“
Проф. др НИКОЛА МОЈОВИЋ,
професор Правног факултета Универзитета
у Бањој Луци
Даме и господо, драге колегице и драге колеге, уважено предсјед­
ништво, настојаћу да што мање говорим, али морам да кажем ријеч о
овој књизи која се зове Удружење правника Републике Српске 1996-2013.
година, а друга књига, то је Библиографија савјетовања „Октобарски
правнички дани“ за свих десет година, па неколико ријечи.
Сви сте правници у својој досадашњој каријери са лијепим
сјећањем на прве године свога студија када сте чули за Јустинијана и
corpus yuris civilis. О њему, разумљиво, са највећим поштовањем, у вези
са његовом квалификацијом говоримо. О њему је написао биографију
Прокопије, званичну биографију, у којој је нахвалио Јустинијана и ње­
гову читаву владавину, скупа са људима около њега. Али, тајно је на­
писао историју, која се зове историја Аркана, да нико није знао, а про­
нађена је много касније. У њој је тешко оцрнио Јустинијана и његову
жену Теодору. Ова књига, коју ја промовишем, је у суштини Удружење
правника Републике Српске, то је оно што смо ми, надам се да неко не
пише тајно историју. Овдје смо се нахвалили. Као мало које образовање,
правничко пружа, колегице и колеге, вама је то већ у искуству позна­
то, широке могућности бављења разним пословима, али ипак за многе
правнике, бавити се правом, значи постојати. Зато је Удружење правника
мјесто гдје станује осјећај заједничке правничке солидарности, моралне
и друштвене одговорности за стање према заједници у којој живимо.
Још давно у старој Грчкој Демокрит је рекао, да се ниједно умјетничко
дјело не може остварити и никакво знање не може постићи без напор­
ног рада. Зато, ми смо одговорни за оно што радимо, али ми правници
знамо, одговорни смо и за оно што не радимо. И нисмо ми само оно
што мислимо да јесмо, нити оно што хоћемо да будемо, већ оно што
радом потврђујемо. Јер, рад је отац, у ствари, славе и среће, Ми данас
славимо десет година и желимо са овом монографијом да кажемо да је
Удружење правника важан фактор у правном животу Републике Српске
и у њеном општем, културном животу. Треба у том погледу, као друштво
да будемо радосни, јер ако радости нема, како то каже Толстој, онда ис­
питајмо у чему смо погријешили. Ова књига има 216 страна, у њој је
описано како је Удружење правника Републике Српске настало и шта
је радило до данас. Ову књигу смо објавили с вјером и истинитошћу
убјеђења људи који чине Удружење правника Републике Српске, која је
25
Промоција монографије „Удружење правника Републике Српске 1996-2013.“
намијењена, прије свега, пријатељски, новим генерацијама правника,
који треба да се снађу у шареном и бурном свијету, мисли, осјећања и
догађаја који су пред њима, које ће донијети вријеме. Она ће им показати
да цијена човјека је највиша цијена, да цијене своју заједницу, да ције­
не себе као носиоце знања које су стекли од својих учитеља. Најтежу
неправду и највеће светогрђе које је направила међународна заједница
на нашим просторима, је што је настојала, да из својих разлога, укине
оно што је за правнике, од како је правна наука од римских правника
подигнута на највиши ниво чак извора права, везу између једне гене­
рације са другом генерацијом. Такозваним реформама нестало је везе
између искусних носицала служби, правничких, правосудних, тужилач­
ких у првом реду, а и на другим мјестима који нису могли да пренесу
своје искуство млађим генерацијама. И тако су читаве генерације наших
студената који су отишли са овог факултета учинили, у ствари, потпуно
усамљеним без својих принципала ментора који могу да им помогну,
само зато што су сматрали да старе генерације припадају прошлости,
да их треба одбацити. Е, то ми правници никад нећемо прихватити, јер
у суштини правна мисао побјеђује и наставља кроз вријеме. Државу
ствара право, али постоји једна интересантна ствар, држава пропадне, а
право преживи, зато што преживи мисао, а та мисао створена од људи,
и не смију се ни мисли ни људи тек тако лако одбацивати. Ми то жели­
мо да покажемо, у ствари жељели смо да покажемо, да ли смо успјели
не знам, овом књигом, која на неки начин даје извјесно признање тако
нечему, гдје смо се ми трудили, као удружење, да повежемо у Републици
Српској, малој заједници, све оне који могу нешто да направе у том по­
гледу, а то је прије свега Удружење, Правни факултет, Правни факултет
у Источном Сарајеву, то је наша Адвокатска комора, Нотарска Комора,
Центар за едукацију судија и тужилаца, то су наши битни фактори које
ми подржавамо у свему ономе што добро раде, а критикујемо у оно­
ме у чему не раде добро, то је наша Влада, то је наше Министарство
правде који су увијек били покровитељи Удружења правника. И у том
погледу и други су овдје у овој монографији споменути, они који су нас
пратили, и данас су добили признања, то је Радио-телевизија Републике
Српске, то је наш Глас Српске, то су у сваком случају наши многи спон­
зори који су нас помагали да бисмо све ово вријеме невоља, прије свега
економских, побиједили. Као што је једном приликом рекао велики наш
умјетник Величковић из Париза, свака књига о сопственом раду посебно
узбуђује и изазива нервивање, јер никада не постигне потпуно задовољ­
ство урађеним. Понекад неискуство поквари очекивано весеље, а овога
26
Никола Мојовић
Правна ријеч
пута вјерујемо да је у кратком року урађено све најбоље што је било мо­
гуће, јер само што нисмо спавали у штампарији Комесграфици којој се
овог пута много захваљујем. Кад данас представљам ову монографију,
а мени је припала част да то направим, а искрено речено много смо се
намучили док смо је направили, желим да подијелим једну велику жељу
са ауторима који су са мном радили, то је академик проф. др Снежана
Савић, проф. др Валерија Шаула, проф. др Мирјана Рађеновић, проф. др
Миле Дмичић, проф. др Душко Медић, желимо да вјерујемо да смо овим
чином само показали још већу обавезу правника Републике Српске, да
се оствари крајњи циљ, а то је трајање овог Удружења. Његово трајање
увијек ће значити трајање РС као правно уређене заједнице у којој су
људска права подигнута на највиши ниво. Толико о монографији.
А што се тиче библиографије, желим да кажем да је то корисна
књига за све оне који ће убудуће учествовати на „Октобарским правнич­
ким данима“, јер у овој књизи су сви радови са ауторима и мјесто гдје су
ти радови објављени. Онај ко буде писао имаће могућност да се овдје,
на неки начин, позове и да лако то нађе. То је посебно издање Удружења
правника Републике Српске. Библиографије су важне увијек за све људе,
данас су поготово важне у строгим правилима писања и сматрамо да смо
направили врло вриједну и корисну ствар, без обзира на сва данашња ин­
форматичка средства компјутере итд., али ми књигу изнад свега цијени­
мо. Чувена енциклопедија Дидроа 1751. године, она уопште не познаје
термин библиографија, већ само термин библиограф, значи лице које је
везано и верзирано за познавање и дешифровање рукописа, а онда се на­
равно касније почео да установљава и практикује назив библиографија,
и појам библиографије, да кажем овом приликом поштујући традиције,
на јужнословенским просторима, код Срба, то је утемељено у љетопису
Матице српске 1825. године, Георгије Магара­шевић је саставио једну
библиографију, он је то назвао кратко је библиографићерско је, вијест о
литератури Славена. Сматрамо да смо успјели да постигнемо тачност,
поузданост, досљедност, прегледност и потпуност описивања онога што
су аутори направили за задњих десет година, то је 1028 радова, око 500
аутора је учествовало у њиховом писању.
Хвала на стрпљивој пажњи!
27
ПРИЗНАЊА УДРУЖЕЊА ПРАВНИКА
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
- ПОВЕЉЕ И ЗАХВАЛНИЦЕ
Поводом јубиларног Десетог савјетовања „Октобарски правнич­
ки дани“ додијељена су ПРИЗНАЊА Удружења правника Републике
Српске – ПОВЕЉЕ и ЗАХВАЛНИЦЕ Удружења правника Републике
Српске.
Признања Удружења уручио је академик проф. др Рајко Кузмановић.
ПОВЕЉЕ Удружења правника Републике Српске, свим органи­
заторима, суорганизаторима и донаторима, те заслужним личности­
ма и институцијама за њихове нарочите заслуге и изузетан допринос
у стварању, развоју и афирмацији Удружења, свим ауторима који су за
Савјетовање припремили 5 или више реферата:
1. МИЛОРАД ДОДИК, предсједник Републике Српске
2. НАРОДНА СКУПШТИНА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
3. ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
4. МИНИСТАРСТВО ПРАВДЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
5. ГРАД БАЊА ЛУКА
6. Академик проф. др СЛОБОДАН ПЕРОВИЋ
7. MИРОСЛАВ ВАРИЋАК
8. РАДИО-ТЕЛЕВИЗИЈА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
9. „ГЛАС СРПСКЕ“ БАЊА ЛУКА
10.ПРИВРЕДНА КОМОРА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
11.РЕПУБЛИЧКА УПРАВА ЗА ГЕОДЕТСКЕ И ИМОВИНСКОПРАВНЕ
ПОСЛОВЕ
12.ВИСОКА ШКОЛА УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА БАЊА ЛУКА
13.ХОТЕЛ „БОСНА“ БАЊА ЛУКА
14.ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БАЊОЈ ЛУЦИ
15.АДВОКАТСКА КОМОРА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
16.НОТАРСКА КОМОРА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
17.ЦЕНТАР ЗА ЕДУКАЦИЈУ СУДИЈА И ТУЖИЛАЦА У РЕПУБЛИЦИ
СРПСКОЈ
18.УДРУЖЕЊЕ ПРАВНИКА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
19.ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ
20.ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ
21.Академик проф. др МИРКО ВАСИЉЕВИЋ
22. Мр ЏЕРАРД СЕЛМАН
23. Проф. др МИЋО ЦАРЕВИЋ
24. ЈОВО РОСИЋ, први предсједник Удружења правника Републике
Српске (постхумно)
25.Академик проф. др РАЈКО КУЗМАНОВИЋ
26.Академик проф. др ВИТОМИР ПОПОВИЋ
27. Академик проф. др СТАНКО БЕЈАТОВИЋ
31
Признања Удружења правника Републике Српске - повеље и захвалнице
28. Проф. др СТАНКО СТАНИЋ
29. Мр ИГОР РАДОЈИЧИЋ
30. Мр АЛЕКСАНДАР ЏОМБИЋ
31. ДРАГОЉУБ ДАВИДОВИЋ
32. СЛОБОДАН ГАВРАНОВИЋ
33. Проф. др МИОДРАГ ОРЛИЋ
34. Проф. др РАДОВАН ВУКАДИНОВИЋ
35. Проф. др АЛЕКСАНДАР ЋИРИЋ
36. ЈОВАН ЧИЗМОВИЋ
37. ИРЕНА МОЈОВИЋ
38. АМОР БУКИЋ
39. Проф. др МИЛЕ ДМИЧИЋ
40. ДРАГО ШЕВА
41. Др ТИХОМИР ГЛИГОРИЋ
42. ЈАСМИНКА ШИРОЊИЋ
дана“
Заслужни руководиоци катедри Савјетовања „Октобарских правничкх
43. Академик проф. др СНЕЖАНА САВИЋ
44. Академик проф. др МИОДРАГ СИМОВИЋ
45. Проф. др НИКОЛА МОЈОВИЋ
46. Проф. др ДУШКО МЕДИЋ
47. Проф. др МАРКО РАЈЧЕВИЋ
48. Проф. др ВАЛЕРИЈА ШАУЛА
49. Проф. др МИЛОШ БАБИЋ
50. Проф. др МИРЈАНА РАЂЕНОВИЋ
51. Проф. др ЖЕЉКО МИРЈАНИЋ
ЗАХВАЛНИЦЕ Удружења правника Републике Српске, свим чла­
новима Предсједништва и руководиоцима катедри „Октобарских прав­
ничких дана“ за дугогодишњи успјешан рад у Удружењу:
1. Проф. др МИХАИЛО ВЕЛИМИРОВИЋ
2. Проф. др ГОРДАНА СТАНКОВИЋ
3. Проф. др БРАНКО МОРАИТ
4. Проф. др АЛЕКСАНДАР ЂУРЂЕВ
5. Проф. др ДУШАНКА ЂУРЂЕВ
6. Проф. др ДРАГО РАДУЛОВИЋ
7. Проф. др ИВАНКА МАРКОВИЋ
8. Проф. др ВОЈИСЛАВ ЂУРЂИЋ
9. Проф. др ДРАГАН ЈОВАШЕВИЋ
10.Проф. др НИНА ПЛАНОЈЕВИЋ
32
Правна ријеч
11.Проф. др ИЛИЈА БАБИЋ
12.Проф др БОСА НЕНАДИЋ
13.Проф. др РАНКА РАЧИЋ
14.Проф. др ДУШИЦА ПАЛАЧКОВИЋ
15.Проф. др ВЛАДИМИР ЧОЛОВИЋ
16.Проф. др ДРАГАН БАТАВЕЉИЋ
17.Проф. др ЉУБИША ДАБИЋ
18.Проф. др СЛОБОДАН СТАНИШИЋ
19.Проф. др ЉУБИНКО МИТРОВИЋ
20.Проф. др МИРОСЛАВ МИКЕШ
21.Проф. др ФИЛИП ТУРЧИНОВИЋ
22.Проф. др МЛАДЕН РАДИВОЈЕВИЋ
23.Проф. др МИЛАН БЛАГОЈЕВИЋ
24.Проф. др СТАНКА СТЈЕПАНОВИЋ
25.Проф. др МИРОСЛАВ ВРХОВШЕК
26.Проф. др САША КНЕЖЕВИЋ
27.Проф. др МИРЈАНА КНЕЖЕВИЋ
28.Проф. др ДРАГАН ГОЛИЈАН
29.Проф. др ВЛАДАН ПЕТРОВ
30.Доц. др ВЛАДИМИР КОЗАР
31.Доц. др ГОРАН МАРКОВИЋ
32.Доц. др ИГОР МИЛИНКОВИЋ
33.Доц. др ДАРКО РАДИЋ
34.Доц. др ДАРКО РАДУЛОВИЋ
35.Доц. др ВЛАДИМИР СИМОВИЋ
36.Доц. др МИЛЕШИКМАН
37.Доц. др ЉИЉАНА МИЈОВИЋ
38.Др МАРИНА СИМОВИЋ-НИШЕВИЋ
39.Др МИЛЕНА ТРГОВЧЕВИЋ-ПРОКИЋ
40.Др НЕБОЈША ШАРКИЋ
41.Др МИЛИЦА ТЕПШИЋ
42.Др МИРОСЛАВ МИЛОСАВЉЕВИЋ
43.Мр ДУШКО ГЛОДИЋ
44.Мр ЗОРАН ЈОВАНОВИЋ
45.СРЕБРЕНКА ГОЛИЋ
46.ЗВОНКО САВИЋ
47.ЧЕДО ШКИПИНА
48.РАДМИЛА РАДОЈЧИЋ
49.МЛАДЕНКА СПРЕМО
50.АНЂЕЛКА ПЛАВШИЋ-НЕШИЋ
51.Проф. др БОГДАН ЛОЗА (постхумно)
52.Проф. др МИЋО ЦАРЕВИЋ(постхумно)
53. Проф. др PETAR SIMONETTI (постхумно)
33
Признања Удружења правника Републике Српске - повеље и захвалнице
54. ЗДРАВКО БАЈАГИЋ (постхумно)
55. МИЛАН ТРБОЈЕВИЋ (постхумно)
56. Проф. др МИЛЕНА РАКОВИЋ (постхумно)
34
УВОДНИ РЕФЕРАТИ
Академик проф. др РАЈКО КУЗМАНОВИЋ,
предсједник Удружења правника Републике Српске
ПРАВО, ПРАВНИ СТАНДАРДИ
И ЊИХОВО НАРУШАВАЊЕ
Поштоване колеге правници,
1. Данaс ћу своју уводну бесједу посветити правним стандарди­
ма и њиховом нарушавању, о чему сам написао рад у часопису Правна
ријеч, који сте добили. То је питање правне теорије – филозофије права,
али се директно односи на практичну примјену права.
Право, као цивилизацијска тековина без норме, без мјере или без
стандарда не би било регулатор друштвених односа. Оно би било необа­
везна и дифузна правила, производ сваког појединца или установе. Зато
је битно установити стандарде.
Одлучио сам да вам говорим о правним стандардима, јер је то за
сада мало позната тема, барем у праву, па ставови о стандардима тек тре­
ба да се конституишу, иако они де факто постоје. Увјерен сам да правна
наука путем филозофије права може ово теоријско питање објаснити.
Разматрање сложене проблематике развоја права и правне култу­
ре, а посебно његове друштвене улоге у стварању правног реда путем
норми и стандарда, треба почети од мјеста и улоге човјека као мисаоног,
стваралачког и дјелатног бића. Зато је увијек актуелна мисао грчког фи­
лозофа Протaгорe да је човјек мјера свих ствари и да је сав постојећи
друштвени развитак човјеков производ.
Нас у овом случају интересује настанак развоја и функционисања
права и правних система и њихова улога у стварању правног реда и вла­
давине права. Посебну пажњу посвећујемо стварању правних стандарда
и савременим теоријским и практичним кретањима у праву, као и тен­
денције нарушавања правних стандарда и норми.
2. Правна наука и правна књижевност сагласни су да је право ве­
лика цивилизацијска тековина и ставаралачко дјело људи, њиховог ума
и интелекта, и да је незамјењив регулатор односа и процеса друштвеног
живота човјека.
Како је текао развој друштва расла је и улога права, формирала се
и развијала правна свијест и правна култура. Највећа вриједност права
37
Уводни реферати
је у томе што успоставља правни ред, без чега би био хаос у друштву. Да
није права свако би судио свакоме, свако би стварао своје критеријуме за
правду и истину.
Зато с правом можемо рећи да је утврђивање стандарда општа
потреба људског друштва. Првобитно су стандарди стварани у сфери
материјалне производње ради успоређивања карактеристика производа
(бројчане вриједности, величине, квалитета, јединица, назива, својстава,
поступака). Данас су готово све области друштвеног живота обухваћене
потребом увођења стандарда и њиховом примјеном. Посебно је значајно
и потребно увођење стандарда у праву, а поготово од када се стандарди
дефинишу као врста прописа којом се утврђују одређена мјерила или об­
расци понашања. Они превасходно произлазе из норме, не само правних
већ и осталих поредака. Међутим, све норме не могу бити стандарди.
Само неке од њих треба да трају и да их се придржавају законодавци,
политичари и грађани.
Број стандарда је немјерљив, јер они настају и нестају пошто свако
ново вријеме доноси и нова правила, а стара брише. Остају само стан­
дарди (норме и мјерила) који су трајне вриједности, а којих има од анти­
ке до данас. Свака нова епоха чувала је старе – трајне стандарде, јер они
су културна прошлост људи и трајни допринос прогресу и непогрешив
показатељ трајне вриједности која не пролази.
Међутим, ушли смо у ново доба – еру нових технологија, нових
материјала (нпр. наноматеријала), новог схватања науке, проналазаштва
и открића. У ствари, ушли смо у (XXI) вијек ученог друштва, који коли­
ко год да је прогресиван, толико је и немаран према прошлости и утврђе­
ним трајним стандардима.
3. Као што се право постепено развијало кроз вијекове, тако и
правни стандарди нису настали тренутачно, већ су резултат акумулације
правних принципа, мјерила, начела и општег друштвеног напретка кроз
историју, али и доприноса сјајних савремених правних теоретичара и
правне књижевности.
Пошто се до сада у правној, политичкој и социолошкој литерату­
ри готово ништа није писало о овој тематици, одлучили смо по власти­
том избору, утврдити врсте неких трајних правних стандарда методом
grosomodo (широких захвата).
Користећи савремене правне и опште научне методе, дошли смо
до закључка да се сви стандарди могу сврстати у три групе или врсте.
Прва група су општи стандарди правнополитичке природе, друга група
су уставноправни стандарди и трећа група су законски стандарди.
38
Рајко Кузмановић
Правна ријеч
1) Општи стандарди односе се на свеукупност човјекова живљења
и представљају опште свјетско интелектуално добро.
Општи стандарди јављају се у форми правила, сентенци, цитата,
изрека, декларација, дефиниција и сл. Од мноштва општих стандарда
наводимо само неке:
- Најопштији, али најзначајнији трајни стандард, настао је у ери
процвата грчке филозофије, из пера филозофа Протагоре, и гласи: човјек
је мјера свих ствари, постојећих да јесу, а непостојећих да нису.
- Дијалектичар Хераклит успоставио је кључни стандард као мје­
ру: Свијет овај исти за све увијек је био, јест и биће ватра вјечно жива
која се с мјером пали и с мјером гаси.
- Угледни римски правник Улипијан утврђује трајни стандард
правде: Поштено живјети другога не вријеђати сваком своје дати.
- Из периода средњег вијека, такође, постоје неки трајни стандарди
међу којима су: успостављање имовинских права и остваривање права
човјека (Велика повеља слободе, Петиција о правима, Закон о неповре­
дивости личности).
Непролазни стандарди утврђени су у српском средњем вијеку
Душановим закоником (1349). Основни стандард Законика су иста права за цара и сиромаха.
- Стални правни стандарди су први уставни акти и устави. Први
предуставни акт је Закон благовернога цара Стефана (Душанов законик)
из 1349. године. Први устав је Кромвелов у Енглеској из 1653. године, а
други је Устав државе Вирџиније у Америци из 1776. године.
- Грађанске револуције, а посебно Француска револуција 1789.
Када је усвојена Декларација о правима човјека и грађанина са стандар­
дима liberté (слобода), fraternité (братство) и égalité (једнакост).
- Сви закони (нпр. уставни закон, закон о облигационим односи­
ма, кривични закон, некадашњи закон о удруженом раду и др. су општи
стандарди).
- Право Европске уније, односно Европско правно насљеђе Acquis
communautaire, данас је постало мега стандард за све чланице Уније и
све оне државе које се припремају да уђу у Унију.
- Судске одлуке врховних судова, уставних судова и Европског
суда за људска права су стандарди за ниже судове и државне органе,
укључујући и државу. Кроз те стандарде провлачи се идеја владавине
права и правне државе.
- Бројне женевске и хашке конвенције су стандарди за дјеловање у
рату и миру.
39
Уводни реферати
- Европска конвенција о људским правима и основним слободама
из 1951. године данас је постала мјера за заштиту личних и колективних
права грађана.
- Општа декларација Уједињених нација о правима човјека, доне­
сена 1948. године на основу Повеље УН из 1945, мјера је и стандард за
све земље свијета.
- Правда је моћан и трајан стандард близак истини и природном
праву.
2) Уставни стандарди су конкретни и изведбени за разлику од
општих који се никада у цјелини не остваре. Уставне одредбе су оба­
везујуће за све и свакога, по систему erga omnes,јер устав је закон над
законима – lex superior. Устави морају бити примјењиви, иначе ће бити
обичан писани папир. Поменућемо само неке уставне стандарде:
- Први корак за успостављање уставних стандарда учињен је у ан­
тичкој Грчкој установљењем двију врсту закона – виших, (статути) као
општих правила, и нижих, (номои) као парцијалних аката.
- У старом Риму доносили су четири врсте аката: Прве двије кон­
ституције – edicta и decreta су акти уставног карактера, а rescriptа и
mandata су нижи акти – рјешења, упутства и сл.
- Велика повеља слободе из 1215. године први је документ у писа­
ној форми који има уставни карактер – и по садржају и по форми.
- Прогресивна кретања у Енглеској довела су, средином XVII вије­
ка, до великих друштвених промјена, када је 1653. године донесен први
устав на свијету назван Кромвелов устав.
- Француска буржоаска револуција је 1789. године оборила
средњовјековни апсолутистички систем и успоставила нови грађански.
Донесена је општепозната Декларација о правима и слободама човјека и
грађанина. У духу те декларације, за само десет година, донесено је пет
устава.
- На Бечком конгресу 1815. године донесена је историјска одлука
према којој све државе свијета треба да имају устав. Тако је постојање
устава сваке суверене државе постало универзални стандард. Данас од
203 суверене државе у свијету њих само пет-шест нема устав.
- Структура устава већ је постала стандард, мјера или клише за
све уставе. Структуру скоро свих устава, чине: преамбула, општа наче­
ла, права и слободе, парламент, шеф државе, извршна власт, правосуђе,
војска и полиција.
- Приближно је уједначен начин доношења устава. Утврђено је
анализом кроз два вијека (XIX и XX) да устав доноси посебно изабрани
орган – уставотворна скупштина (конституанта).
40
Рајко Кузмановић
Правна ријеч
- Примјена устава је од великог значаја, јер од степена примјене
зависи његов ауторитет као закона над законима.
3) Законски стандарди односе се на правила понашања законодав­
ца, политичких субјеката, правних и физичких лица. Закони су најста­
рији и најбројнији правни акти и представљају темељно ткиво права и
основни стандард.
Заједничка мјерила или стандарди који се односе на законе могу се
сврстати у двије групе, и то: стандарди по садржају и стандарди по фор­
ми. Навешћемо само неке битне, већ уједначене, стандарде по садржају
и форми.
- Основно је правило или стандард да законе не може доносити
било који орган или појединац, већ искључиво надлежни орган по тачно
утврђеном поступку.
- Закони морају бити засновани на принципу општости, једнакости
и обавезности. То значи да су закони исти за све, тј. да се односе подјед­
нако на све и свакога.
- Закони морају бити примјењиви, а биће примјењиви ако су реални
и ако су израз опште воље грађана, изражене путем њихових представ­
ника у парламенту, или ако су грађани референдумом потврдили закон.
- Закони морају бити јасни и разумљиви, не само за правне стручња­
ке већ и за грађане. То значи да закони имају мјеру у дужини, у формула­
цији, у јасноћи норме, у терминологији.
- Сваки закон мора да допринесе стварању свеукупног правног
реда, тако да утиче на конституисање владавине права и правне државе.
- Стандард је да се закони не могу примјењивати ретроактивно,
изузев у посебним случајевима.
- Закони морају имати правну форму, без обзира на њихов садржај
и врсту (уставни, општи, системски, обични, lex specialis). То је нужно,
јер форма даје смисао садржају.
- Норме закона морају бити кратке и јасне и њима се мора регули­
сати цјеловит правни однос.
- Закони се морају писати правним језиком вођеним правном ло­
гиком, а то значи да закон мора бити јасан и недвосмислен, без правних
празнина, али и без широких описа (нарације).
4. Динамички и контроверзни XX вијек нарушио је многобројне
друштвене, а посебно правне стандарде настале кроз историју као теко­
вине човјечанства. У XX вијеку, у свијету а поготово на Балкану, деси­
ло се много тога лошег, као што су два свјетска рата, два регионална –
балканска рата и грађански рат у земљама бивше Југославије. У таквом
41
Уводни реферати
друштвеном вртлогу изгубила се правна, економска и морална мјера,
пољуљани су многи стандарди, а поготово правни.
Најзначајније (или највеће) промјене десиле су се поткрај XX вије­
ка, подстакнуте идејом стварања новог свјетског поретка. Тај процес на­
зван глобализацијом спровођен је путем разних квазиреформи, почев од
локалних заједница, преко држава, па до свијета у цјелини.
Сви наведени и бројни други догађаји и процеси видно су нару­
шили и ставили на маргину дуго стваране правне стандарде и правни
систем и поредак. До нарушавања правних стандарда најчешће долази
због брзог напуштања и рушења већ створених модела и стандарда у
праву, економији и државним уређењима, а да се притом не знају стан­
дарди који би требало да се примјењују. Прелази се олако у подручје
лаицизма, симплификације и претјеране утилитаризације.
Добар примјер представља Босна и Херцеговина, у којој је на­
пуштен стари правни систем и са њим бројни општи правни стандарди,
а нови није створен. Тиме је нарушена правна мјера као правни стан­
дард. Сада имамо мултиплуралан, гломазан недовршен и неефикасан
правни систем.
Нарушавање стандарда врши се у садржају и форми правних аката.
Садржај савремених прописа најчешће није у складу са порукама, мис­
лима и нормама класика права. Парламенти који доносе уставе и законе
нису самостални; они су подложни утицају политичких странака (пар­
титократија), јер странке на власти стављају у устав и законе дијелове
својих програма, без обзира на то што то није уставна или законска ма­
терија. По форми, скоро све врсте прописа нарушиле су класичну форму
аката (устава, закона, рјешења, одлука), па се акти једне врсте не разли­
кују од аката друге врсте.
Једно од најтежих нарушавања бића права је слабљење квалитета
правних аката њиховом хиперпродукцијом. Наиме, у савременим усло­
вима постало је неписано правило да је битан квантитет (број и обим)
прописа, што значи да се правни акти (закони, уредбе, одлуке, рјешења)
доносе за сваку област, сваки правни однос, сваку друштвену и животну
ситуацију. То је довело до наглашене хиперпродукције правних аката и
до снажне и неконтролисане панјуридизације.
У социјалистичкој Југославији инаугурисано је ново, самоуправно
право, у коме су, поред закона, били основни акти, друштвени договори
и самоуправни споразуми. Тако су се правни акти неконтролисано на­
множили, па је у једном моменту, осамдесетих година прошлог вијека, у
употреби било око девет милиона правних аката.
42
Рајко Кузмановић
Правна ријеч
У Босни и Херцеговини панјуридизација се снажно шири, јер у
Босни и Херцеговини постоји тринаест територијалних јединица и ин­
ституција које су овлашћене да доносе правне акте свих врста. То су
Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине, Народна скупштина
Републике Српске, Скупштина Федерације Босне и Херцеговине и десет
кантоналних скупштина.
Период појачане продукције прописа односи се на припрему за
улазак у Европску унију. Један од најважнијих задатака (услова) је хар­
монизација права (правних прописа) са европским правним насљеђем –
Acquis communautaire. Сама чињеница да Acquis communautaireима око
стотину хиљада прописа (докумената) које треба хармонизовати говори
о гломазности и хиперпродукцији прописа.
У новије вријеме нарушавање правних стандарда усмјерено је,
прије свега, на деградацију класичног евроконтиненталног права. То се
чини на различите начине, а посебно снажним утицајем англосаксон­
ског права. Наиме, англосаксонско (прецедентно) право има другачију
технику израде, доношења и примјене прописа, а посебно устава и зако­
на, у односу на евроконтиненталну правну школу.
5. И на крају правни стандарди су тековина правне и опште култу­
ре човјечанства. Они су стварани више од два миленијума и као такви
представљају стални ослонац и путоказ за нове правне и друштвене си­
туације у којима се гради ново, али не руши старо. Нагомилане негатив­
не појаве у сфери права, међу којима је нарушавање правних стандарда,
треба систематски отклањати. Зато је велика задаћа ове генерације прав­
ника – теоретичара и практичара – да раде на реинтеграцији класичног
права у новим условима, да би се вратио сјај (форма и садржај) правним
актима – законима и уставима. Афирмацијом класичног права (норми)
ни случајно се не жели успорити динамика савременог друштва, већ на­
против – ставити нове односе и процесе у оквире вијековима провје­
раваних друштвених, правних, културних и моралних стандарда, чиме
ће право у цјелини, па тако и правни акти, добити на квалитету и ауто­
ритету. Ово је пут којим би се позитивно право што више приближило
праведном праву.
43
Академик проф. др СЛОБОДАН ПЕРОВИЋ,
предсједник Савеза удружења правника
Србије и Републике Српске
Поштоване колеге,
Изградња и функционисање правног система стални је наслов
„Октобарских правничких дана“ по коме су ови дани знани и препо­
знати у свету правничке и опште интелектуалне културе. Тај наслов је у
ствари вечита младост која се регенерише овде у овој дворани сваке го­
дине, ево већ десет година са многим питањима која иду од конкретних
анализа прилика и неприлика у Републици Српској, па све до универзал­
них простора, назовимо их галаксијом права. Када се тражи једна сводна
реч за овај велики научни и стручни опус октобарских дана, мислим да
би те заједничке именитеље могли да потражимо у овој констатацији.
У Републици Српској постоје две гране законодавства, две гране прав­
ног поретка, једна назовимо је, поредак de lege lata, и друга грана тог
истог дрвета живота, тог социјабилитетa који се зове de facto et abskve
yure, прва значи постојеће законодавство које је инспирисано одређеним
друштвеним узроцима, а ово друго фактичко је у ствари стварно стање
без закона или без права. То је нека моја дијагноза и ја бих је сада овде
пред вама анализирао.
Када је реч о тој првој грани права овог социјабилитета, онда мо­
жемо да кажемо, да пређемо преко ових скоро двадесет година, једном
констатацијом, да је у Републици Српској постављено законодавство и
правни поредак и правни систем, онако како је то у изворном смислу било
предвиђено Дејтонским мировним споразумом, али и више од тога, ту је
изграђено законодавство, мање или више, онако како је оно постављено
у свим демократским правним системима. Међутим, онај други део који
је трновит и који се налази изван правног поретка који се заснива на ле­
гитимитету правде, та друга грана коју сам назвао фактичка или стварно
стање, квари нам општу слику правног система, у том смислу, што се
извесни органи и лица понашају као да нема ове прве гране, понашају се
онако како им тренутно политички налог од овог или оног центра моћи
из света налаже. Ја мислим на те тзв. стране експерте, на лица која треба
да спроведу изворне одредбе Дејтонског споразума, место да га штите
они не поштују те одредбе, и иду изван права и долазе на терен моћи
једне метаправне опсесије, долазе на владавину самовоље факта и побу­
не права против самовоље факта. Хоћу да се задржим у једном кратком
излагању на ова три момента, прво непоштовање Дејтонског мировног
45
Уводни реферати
споразума, употреба и злоупотреба високог представника и треће непо­
штовање људских права управо од тих органа на овим просторима.
Када је реч о непоштовању Дејтонског споразума, ја морам да ис­
такнем бар у једној реченици, нешто што се у клупама правног факулте­
та већ у првим годинама учи, а то је да се сваки уговор, свака сагласност
воља мора поштовати као закон contractus contrahentibus lexesto, уговор
уговорницима нека је закон, а сваки уговор, сваки споразум, без обзира
да ли је он међународни или интерни, подлеже правилу који је израз јед­
не вековне традиције европске која гласи pakta sun servanda, уговор се
мора поштовати, јер је уговор закон за странке. Те основне категорије у
овој материји, када је реч о Дејтонском мировном споразуму, претрпеле
су тотални крах. Наиме, многе одредбе, а оне се броје у десетинама тача­
ка, промењене су изван правних оквира, мислим на преношење надлеж­
ности из Републике Српске на Федерацију, тако да је Дејтонски спораз­
ум веома измењен и он више у многим тачкама и не личи на свој извор
и на своје рођење. Те и такве одредбе су углавном или највећим делом
учињене управо на штету Републике Српске. И сада коју ситуацију има­
мо, Дејтонски мировни споразум, као темељ конституције сложене др­
жаве, је омекшан, размекшан, а већ се дуже времена, бар у медијима го­
вори о новом Дејтону, дакле, говори се о његовом и формалном престан­
ку важности. Морам рећи да се Дејтонски мировни споразум, као темељ
ове конституције, мора поштовати, јер је он акт, додуше ниже хијерар­
хије, хијерархије међународних извора, али је сигурно овде релевантан
акт који чини темељ ове државне конституције. И зато у овом делу, хоћу
да закључим, ми се залажемо за поштовање Дејтонског споразума, иако
је он размекшан, јер, ако нема Дејтонског мировног споразума, ако он
буде потпуно елиминисан, нема више ни ове конституције државе, јер
она остаје онда без основа, оно што су још Римљани рекли sine causa.
А онда ћемо се питати, шта бива ако више нема тог основа. Једино ре­
шење је да се враћамо акту више хијерархије у међународним изворима,
а то значи да се враћамо и вратимо и применимо пакт о грађанским и
политичким правима који је саставни део унутрашњег правног поретка
од 1966. године који у свом првом члану каже: сви народи имају право
на самоопредељење и на основу тога обезбеђују свој политички статус,
економски, социјални и културни развитак. То је одредба међународног
пакта о грађанским и политичким правима, која је ратификована гото­
во од свих земаља и која је саставни део унутрашњег правног поретка
управо овог овде и која има чак и примат над домаћим законодавством.
Према томе, то је ситуација, иде се ка ублажавању, ка размекшавању те
46
Слободан Перовић
Правна ријеч
основе на којој почива ова државна конституција, и треба да знамо, ако
се иде до краја, и Дејтонски мировни споразум буде и формално укинут
нема више те конституције, враћамо се пакту о грађанским политичким
правима, јер сваки народ има право на самоопредељење. Други моменат
јесте употреба и злоупотреба органа који се зове високи представник.
Он је према Анексу 6. мировног споразума, овлашћен да као трајни ау­
торитет, тумачи одредбе Дејтонског мировног споразума. Шта значи ту­
мачење, изналажење правог смисла и домашаја одредби једног уговора
- међународног споразума. И сад се враћам на оно што сам назвао фак­
тичко нерегуларно стање, у пракси имамо да се то тумачење, овлашћење
о тумачењу постојећих одредби, трансформише, не у тумачење, већ у
стварање неправа, антиправа, и то је нешто што је недопуштено са ста­
новишта и слова и духа, закона и правног поретка и свих међународних
конвенција укључујући пре свега овај пакт, међународни пакт о грађан­
ским политичким правима. Дакле, не може један орган, који је овлашћен
да тумачи право, да ствара неправо путем тзв. Бонских овлашћења или
било каквих овлашћења. Овде председавају неки акти више међународ­
не хијерархије, који имају своје име и које нећу сада набрајати, јер има
их јако много.
У склопу свега тога ево и трећег питања, људских права. Људска
права су данас у свету просто један магнет за многе народе, дакле, јед­
на вера у права хумана, у права људска, у права достојанства. И она то,
по слову закона из конвенција, и јесу. Један велики филозофски опус
који нам се пружа од антике преко толико векова из тзв. школе природ­
ног права, настало је данас све те речи, људска права, која данас просто
се намећу као председавајуће категорије нашем правном систему. Нећу
помињати све те конвенције, оне су добро познате, али ако би човек
ишао инерцијом тих одредби, дошао би до закључка да је један веков­
но развијани филозофски опус дошао до нормативног списа први пут у
историји човечанства, који је обезбеђивао или који је прогнозирао један
златни век. Тај златни век није дошао и он је одложен на неодређено
време. Ми данас, и поред једне величанствене зграде која је саграђена
од конвенција Уједињених нација и других мирољубивих асоцијација
и интеграција, истовремено имамо наличје тога, јер је наступила јед­
на велика поремећеност света. Поремећеност, како интелектуална, тако
финансијска, етичка нарочито, па чак и климатска, све до неке опште
културне поремећености. Отуда данашње стање у свету људских права
доживљава неки бродолом, за који се, разуме се, умни део човечанства
нада да ће спасити те бродоломнике, али за сада ситуација је таква. Још
47
Уводни реферати
једанпут, с једне стране величанствена правна мисао нормирана у чита­
вом свету конвенција и нормативних аката, докумената Уједињених на­
ција и других мирољубивих асоцијација и интеграција, с једне стране, и,
с друге стране, та антиномност, тај исти свет који је донео овакве одред­
бе, сваког дана се служи насиљем, ратовима, са некултуром рата и свих
облика насиља. У том смислу, ево великих опасности по људска права,
ево дакле, једног нуклеарног тероризма, под којим живимо, сваког дана
се питамо хоће ли се те велике депоније, акумулиране хемијске енергије,
у виду нуклеарних снага и бомби активирати и друга хемијска средства
и отрове данас актуелне у свету. Дакле, једна Хирошима антиумности
нам прети сваког дана и под тим данашњи свет, поремећен свет, живи. С
друге стране, ево геноцида, ево нових болести, па чак и емитовања не­
каквих вируса, а онда ево највеће болести на свету, то нису по броју оне
болести за које сви знамо и које смо навикли да читамо нажалост, због
којих одлазе стотине људи сваког дана, усљед природних услова, има
једна највећа болест, а та болест се зове болест гладних. Један огром­
ни део становништва земљине кугле данас умире од глади. То је та по­
ремећеност нашег свеукупног људског бића да нисмо кадри и нисмо у
стању да обезбедимо једну толерантну еквиваленцију живота и потреба
људи без обзира на меридијане на којима они живе и раде. Једна, дакле,
велика својинска неправда је у свету. Ако данас са мање од 10% станов­
ништва по свом богатству је већа од шест милијарди људи, онда то не
може бити резултат онога што је кодификовано у тим хуманим конвен­
цијама које нас окружују и у које смо полагали пуно наде. Дакле, с једне
стране једна велика претећа хумана катастрофа, услед те неједнаке поде­
ле друштвенога рада, с друге стране један велики број антиправних др­
жава, с треће стране имамо уцену као средство међународне конвенције
као знак осиромашене културе, имамо употребу и злоупотребу људских
права итд. Дакле, само сам хтео са неколико реченица да бацим поглед
на ту галаксију права, да видимо да се ту води борба између умног дела
човечанства и оног другог.
Ако сада једну такву ситуацију применимо на ове наше просторе,
видећемо да не можемо бити имуни према томе, не може ћелија имати
друкчији живот од организма коме служи, према томе, овде као и у свим
овим локалитетима имамо отисак те средине у односу на неке универ­
залне појаве. Али зато имамо локални проблем, о коме сам почео да го­
ворим, и ево опет се враћам на стање у Републици Српској, поред тих
општих догађаја, прилика или боље рећи неприлика у свету, имамо још
једну додатну, веома тешку, ситуацију са оним органима који су дужни
48
Слободан Перовић
Правна ријеч
и који су постављени да примењују управо те изворе права, посебно
Дејтонски споразум, а они га крше на најгори начин. Ви знате, да је сваке
године, зависно од личности високог представника, од 2004. године, 70
и неколико одлука донесено, где су одлуком високог представника људи
смењени са свих положаја, забрањено им је да се кандидују на изборима,
итд. без образложења, без саслушања (свуда исто образложење: према
поузданим информацијама требало је поступити као у диспозитиву овог
решења). То је средњи век, мрачни део средњег века.
Ми и ова асоцијација правника и Октобарски правнички дани се
инспиришу најхуманијим категоријама које су добиле своју слику, ре­
алну и у филозофском и у нормативном опусу. Ако смо се определили
да идемо океаном праведног права, онда морамо узимати у обзир неке
опште вредности, али с друге стране имати и свест и напор и реализа­
цију онога што се зове право на разлику. То је такође једно људско право.
И на крају, ми не можемо бити зазидани у локалитету, јер ако би такви
остали, онда би то била судбина врата у коме воде нема, или судбина
једног храста коме лишће опада. Према томе, не говорим у смислу да
се заградимо некаквим нашим локалитетом, али с друге стране имамо
право на разлику, и говорим о томе да ћемо сваки утицај страног права
и правног система прихватити уколико он долази са снагом аргумента,
а не са снагом метаправне моћи. И у том смислу и на том путу океана
праведног права ми ћемо потврдити тај велики правни аксиом, сфера
права је сфера слободе.
Хвала лепо!
49
ПРАВНИЧКИ ЧАС
ПОСВЕЋЕН ПРОФ. ДР МИЋИ ЦАРЕВИЋУ
Академик проф. др РАЈКО КУЗМАНОВИЋ,
предсједник Удружења правника Републике Српске
КОНСТИТУЦИОНАЛИСТ, ХУМАНИСТ И РЕВОЛУЦИОНАР
Данас смо окупљени овдје, на овом несвакидашњем скупу, као
својеврсном академском часу, који се разликује од многобројних скупо­
ва, што се одржавају готово свакодневно. Циљ овог скупа је да се барем
на тренутак присјетимо нашег друга, пријатеља, угледног професора
уставног права, револуционара и хуманисте, проф. др Миће Царевића.
Овај скуп није комеморација нити жалопојка, већ свечани и кул­
турни омаж једном од најистакнутијих универзитетских професора у
бившој Југославији, човјеку који је снажно зборио генерацијама студе­
ната овдје на Правном факултету, иза ове катедре.
Зашто је Царевић био тако угледан, поштован и уважаван човјек?
Он је једна од ријетких личности са највећим људским врлинама, као
што су: умност, знање, хуманост, патриотизам и родољубље. И још неш­
то – он је силно волио правду и борио се за њу. Држао се гесла према
коме ,,треба да побиједи правда, па макар свијет пропао“. Зашто се с пра­
вом може рећи да је он био представник једног новог таласа професора,
који носе прогрес у науци, струци и укупном друштву. Његов рад и ње­
гово дјело, његова научна и педагошка способност кроз дуги низ година
показали су да је он био заиста припадник елитне генерације професора.
Генерацијама студената предавао је уставно право, упоредне политичке
системе, социологиjу, а једно вријеме и теорију државе и права.
Мићо Царевић није био класични кабинетски професор, већ про­
фесор динамике, дијалектике, акције – професор који је имао харизму,
кога су студенти опонашали и често препричавали његове оштре и ми­
саоно дубоке изјаве. Он је био савремени homosapiens. У суштини, био
је револуционар – антифашиста, национално освијешћен, али никада
није био шовиниста. Борио се за сваког човјека, без обзира на нацију,
вјеру, друштвени или било који други статус. За њега је као и за грчког
филозофа Протагору „човјек мјера свих ствари“. У његовом друштве­
ном и мисаоном корпусу стално је била присутна парола француских ре­
волуционара liberte, legaliteifraternite, што је покушао пренијети у тада
постојећи самоуправни систем. Њега нису вољели и поштовали само
студенти, већ су га вољели и обични људи, као и његови другови борци.
Његов животни вијек, иако релативно кратак, био је довољно дуг
да покаже, да човјек и у просјечном вијеку може часно живјети и мно­
53
Правнички час посвећен проф. др Мићи Царевићу
го тога урадити. Ако је ико часно живио и много радио, онда је то био
проф. Мићо Царевић.
Царевић је дао велики допринос конституисању нове Југославије
и то на три начина: прво, као револуционар и првоборац у НОР-у, друго,
као савезни народни посланик, и треће, као универзитетски професор –
конституционалист.
Као револуционар задојен патриотизмом, још као ђак Ниже реалне
гимназије краљице Марије у Београду, научио је и схватио сву опасност
фашизма и његових слуга. Као омладинац – родољуб нашао се, 1941. го­
дине, међу борцима на Банији и Кордуну. Иако није био командант пар­
тизанске јединице на Петровој гори, он је храбро водио борце и служио
им као примјер. Колико је био вољен и поштован у редовима бораца по­
казује догађај који је услиједио послије једне успјешне борбене акције.
Батаљон је добио два ордена за храброст да их подијели борцима. Пред
постројеним батаљоном командант је питао: „Коме дати први орден?“
Зачули су се масовни повици бораца – Царевићу, Царевићу, Царевићу.
Као уман човјек и велики патриота биран је у неколико мандата за
савезног посланика. На изборима је побјеђивао до тада привилеговане
кандидате, као на примјер Османа Карабеговића на изборима 1967. го­
дине. Као посланик учествовао је у Комисији за доношење Устава 1974.
године. Били су запажени његови приједлози, који су се односили на пи­
тање југославенског федерализма, али су само дјелимично прихваћани,
иако се касније показало да су сви ти приједлози били бољи од оних који
су уграђени у Устав. Заједно смо учествовали у доношењу амандмана на
Устав СФРЈ 1979. године, затим у изради Устава Босне и Херцеговине
1990. године и у раду Уставне комисије за израду Устава Републике
Српске.
Као научни радник – универзитетски професор објавио је бројне
научноистраживачке радове. Издвојио бих три његове капиталне књи­
ге: Општина у друштвено-политичком уређењу СФРЈ (1970), Уставно
право СФРЈ (1989) и Узроци и последице распада Југославије (2003).
Нити једну од наведених књига није писао апологетски, већ реално, ко­
риштењем метода научне критике. Због оштре научне критике и истине,
те реалног сагледавања кретања југославенског друштва и дјеловања
власти, често није био миљеник власти. Али, нису му могли ништа –
остао је исти.
Када се Југославија распала искрено је жалио. Написао је неколико
књига послије распада, као на примјер књигу Како даље, а потом њего­
во, по мом мишљењу најзначајније, дјело Узроци и посљедице распада
54
Рајко Кузмановић
Правна ријеч
Југославије. Ту је објективније и тачније него ико до сада дао оцјену,
разлоге и посљедице распада Југославије. Дао је оцјену улоге међуна­
родне заједнице – посебно великих сила из сусједних држава, вјерских
организација, политичких странака, па и улогу војске.
С обзиром на то да ће данас овдје о животу и дјелу Миће Царевића
говорити професорица Снежана Савић и професор Александар Ђурђев,
мислим да овдје треба стати, али не зато што је исцрпљено све што треба
рећи о професору Царевићу, већ зато што треба имати мјеру. Завршићу
старом латинском мудрошћу: „За лоше људе колико год да кажете много
им је, а за добре људе, колико год да говорите мало сте рекли“, а Мићо
Царевић је био добар човјек.
55
Академик проф. др СНЕЖАНА САВИЋ,
потпредсједник Уставног суда Републике Српске
Данашњим правничким часом Удружење правника наставља
своју традицију да се сваке године сјети неког од угледних правника
Републике Српске. Ове године, када обиљежавамо десетогодишњицу
правничких дана, ред је дошао на час посвећен једном од најугледнијих
професора Правног факултета Универзитета у Бањалуци, професору
Мићи Царевићу. Вјерујем да се слажете са мном да је он то и заслужио.
Проф. др Мићо Царевић рођен је 17.8.1926. године у Крстињи,
општина Војнић, данас Република Хрватска. Основну школу завршио
је у Крстињи, гимназију је похађао у Београду све до почетка Другог
свјетског рата, 1941. године. Након рата наставио је школовање тако да
је правни студиј завршио у Загребу 1960. године. Постдипломски сту­
диј државноправног смјера завршио је на Правном факултету у Загребу
1967. године, одбранивши магистарски рад на тему Положај и улога
политичких организација у друштвено-политичком систему. На
Правном факултету у Сарајеву одбранио је докторску дисертацију на
тему Општина у друштвено-политичком уређењу СФРЈ.
Проф. Царевић учествовао је у НОБ-у од 1941. године и стога је
био носилац Партизанске споменице 1941. године. За заслуге у НОБ-у
одликован је са два ордена за храброст, Орденом братства и јединства
другог реда, Орденом заслуга за народ другог реда, Орденом за војне
заслуге са златним мачевима и са још неколико ордена и медаља нижег
реда. За заслуге послије рата, одликован је Орденом Републике са сре­
брним вијенцем, Орденом рада са златним вијенцем и Орденом рада са
црвеном заставом. Добитник је награде Веселин Маслеша, Златне пла­
кете СУБНОР-а Југославије, Априлске награде, Златне плакете ССРН и
многих плакета појединих општина и организација у Социјалистичкој
Републици БиХ и СФРЈ.
Између осталог, био је посланик Савезне скупштине СФРЈ, члан
Правног савјета СФРЈ, проректор Универзитета у Бањалуци, професор
и декан Правног факултета у Бањалуци, члан Уставне комисије СФРЈ,
СРБИХ и Уставне комисије Републике Српске.
Професор Мићо Царевић аутор је више књига, уџбеника и моно­
графија, као и преко стотину научних и стручних радова. Иако је, првен­
ствено, био професор уставног права, може се рећи да се у свом раду ба­
вио проучавањем различитих проблема, од теоријско и филозофскоправ­
них до уставноправних. Између осталог, овом приликом поменула бих
57
Правнички час посвећен проф. др Мићи Царевићу
уџбеник Уставно право, који је, уз коауторство Касима Трнке, објављен
1989. године; Филозофске основе марксизма, рецензирану скрипту за
студенте природно-техничких наука Универзитета у Бањалуци из 1978.
године као и књиге Шта нам се то догодило из 1996. године, Вријеме
трежњења из 1997. године и Како даље из 1999. године.
Када је ријеч о научним радовима, овом приликом бих истакла
неколико. У првом реду то је теоријско-правна расправа „Стварање и
примјена права“, као и радови из ове области: „Стање и примјена пра­
ва“; „Идејна и правна природа самоуправних споразума и друштвених
договора“; „Узроци и облици испољавања национализма“; „Држава и
самоуправа“; „Нормативност и стварност заштите уставности и закони­
тости“, Усмјеравање друштвеног развоја“ и др. Поред тога, ту су радови
из области уставног права, као што су: „Нормативност и стварност ју­
гословенског федерализма“; „Правци промјена Устава СФРЈ“; „Реформа
политичког система“; „О уставној концепцији комуне“; „Развој фе­
дерализма у СФРЈ“; „Функционисање изборног система у општини“;
„Делегатски систем и његова примјена у пракси“; „Форумско филтри­
рање демократије“; „Односи општина-република-федерација“; „Уставни
положај друштвено-политичких организација“; 2Политички плурали­
зам и представнички систем“; „Систем заштите уставности и законито­
сти“; „Неопходне промјене у политичком систему“; „Одјек Француске
револуције“; „Уставни модел југословенске федерације“; „Скупштински
систем и уставне промјене“; „Уставни амандмани“ и др. Поред овога,
проф. Царевић се бавио и општим друштвеним темама, како је то у којем
тренутку вријеме захтијевало. У том смислу помињем радове: „Стање
и улога друштвене свијести“; „Противрјечности друштвеног развоја и
конфликти у савременом југословенском друштву“; „Социјално биће да­
нашњег политичког система у Југославији“ и др.
Овом приликом поменућу само да је проф. Царевић био познат
као оштар критичар свих негативних појава у друштву. Тако је у раду
„Стварање и примјена права“ који је објављен у Архиву за правне и
друштвене науке 1985. године, истицао да је правна несигурност, не то­
лико у директној примјени права, већ у непримјени и кршењу права и
у појави различитих правних норми за исте друштвене односе. Потом,
ту је волунтаризам државне управе и јавних служби, те су због тога тра­
диционалне правне установе уздрмане у свом ауторитету. Право дије­
ли судбину постојећих друштвених односа, мада оно до извјесне мјере
има и релативну самосталност. Управо стога, на фетишизму посебности
није могуће изградити ни примјењивати конзистентан правни систем. За
58
Снежана Савић
Правна ријеч
тадашњи правни поредак, проф. Царевић истиче да га одликује селек­
тивна примјена закона и других прописа, те да појава изигравања зако­
на и других прописа постаје једна врста херојства. У ситуацији када се
спровођење законитости лоше надзире, често се јављају двије упоредне
норме: правна, која се рјеђе примјењује, и фактичка, која реално функ­
ционише. То компромитује цијели политички и правни систем. Такође,
у правном систему присутан је хипернормативизам лошег квалитета, а
стање на подручју права одражава друштвене односе које првенствено
треба мијењати. У политици права неопходно је пратити у шта се што
преображава, а не само како се што назива, а све да бисмо имали ефика­
сан правни поредак.
Рад „Проблеми уставног уређења и функционисања југословенске
федерације“, који је такође објављен у Архиву за правне и друштвене науке 1988. године, професор Царевић посветио је анализи Устава СФРЈ из
1974. године и карактеристикама федерације уопште. Анализирајући од­
нос федерације и нације, он закључује да је елементарна истина да се на­
ције и народности могу еманциповати само ако се отварају и уједињују
око заједничких интереса. Југословенску демократску федерацију, чему
се приступило седамдесетих година, требало би правно нормирати,
уградити у њу оне елементе који би допринијели развоју Југославије као
модерне државе, без умањења значаја националног. Стога, добар је онај
уставотворац који ствара устав по мјери друштва и времену у којем оно
живи. Ако у томе не успијева, он је присиљен да врши честе поправке,
закључује проф. Царевић.
У раду „Нормативност и стварност заштите уставности и закони­
тости“, који је објављен у Опредјељењима 1983. године проф. Царевић
обрађује један од најважнијих проблема у теорији права и науци устав­
ног права. Тако каже да су уставност и законитост један од темељних ус­
лова стабилности сваког друштва. По конзистентности правног поретка
може се цијенити конзистентност друштвено-економских и политичких
односа. Непоштивање ових принципа води дестабилизацији друштве­
но-политичког и правног уређења и представља увод у његову уставну
и политичку кризу. У раду је ријеч о развоју заштите уставности и зако­
нитости у СФРЈ, тадашњем стању заштите уставности и законитости и
проблемима који се на овом пољу јављају.Такође, проф. Царевић указује
на значај праћења појава од интереса за остваривање уставности и за­
конитости од стране уставних судова, на хипертрофију нормативизма,
његов садржај и примјену, на недосљедно и неефикасно примјењивање
устава и закона, закључујући да уставност и законитост представљају
59
Правнички час посвећен проф. др Мићи Царевићу
један од темељних стубова друштвене стабилности.
Професор Царевић је био веома омиљен професор Правног фа­
култета у Бањалуци, што многи од нас, данас присутних, могу посвје­
дочити. Такође, био је веома ангажован у свим друштвеним, посебно
реформским процесима у бившој држави и то као веома цијењен кон­
ституционалиста. И након одласка у пензију, професор Царевић је био
активан и наставио је свој научни ангажман кроз рад на послиједиплом­
ским студијама на Правном факултету у Бањалуци, као и кроз објављи­
вање научних и стручних публикација. Тако је, у периоду рата и распада
бивше државе настојао да објасни узроке који су до свега довели, што
је елаборирао у својим књигама Љевица – излаз из друштвене кризе из
1996. год.; Или сада или никада и Шта нам се то догодило из исте го­
дине; Вријеме трежњења из 1997 и Како даље из 1999. године. Иако се
одређени аутори нису слагали са његовим ставовима изнесеним у овим
дјелима, али и неким политичким ставовима, можемо казати да је све
што се догађало протеклих година снажно утицало на проф. Царевића,
тако да се веома често оглашавао у јавности износећи своје ставове о
догађајима у протеклом рату, посебно о узроцима и посљедицама наци­
онализма. Тако је књига Како даље практично збирка његових колумни
објављених у часопису Прелом у периоду од 1998. до 1999. године. У
њима проф. Царевић повезује филозофију историје и животну праксу
која је често у сукобу с нужним друштвеним процесима. Стога, ови тек­
стови нису пука дескрипција реалполитичких збивања, већ се увијек
траже узроци и наглашавају посљедице. Тако је констатовао да тадашњу
ситуацију у Босни и Херцеговини карактерише једна идеолошка, поли­
тичка и морална криза из које се споро излази, не само због објектив­
них тешкоћа већ и због одређених отпора. Генерално говорећи, понукан
дешавањима 1999. године у Србији и на Балкану, укључујући посебно
бомбардовање тадашње СРЈ, проф. Царевић, између осталог, констатује
да је на сцени сумрак међународног поретка. То ће догађаји који су ус­
лиједили и потврдити.
На крају, истакла бих да, имајући у виду најплеменитије атрибу­
те наше професије, професије правника - објективност, принципијел­
ност и поштење, сматрам да смо данашњим подсјећањем на професора
Царевића, који се и сам одликовао овим особинама, извршили једну, не
само моралну обавезу, већ и један частан задатак.
60
Проф. др АЛЕКСАНДАР ЂУРЂЕВ,
професор Правног факултета Универзитета у Новом Саду (у
пензији)
Председништво Удружења правника Републике Српске указало
ми је велику част да асоцирам на личност и дело професора др Миће
Царевића. Поштовање је утолико наглашеније, јер је у поводу јубилар­
ног Десетог савјетовања „Октобарских правничких дана“ у Бањој Луци.
Присутан сам међу вама, професорима, правницима, колегама,
пријатељима и патриотама од првог састанка оснивања Удружења и
свих до сада одржаних саветовања.
Са Мићом сам друговао и сарађивао док је био са нама. Са Мићом,
јер је то његова права кордунашко-крајишка лична идентификација. А од
раније спајала нас је истородност професије и вредносна опредељеност.
Мића припада малој групи пионира, научних посленика, бивше
нам Југе, која се бавила у оквиру своје уставно-правне опредељено­
сти, општином. Њој су припадали: проф. др Антун Вратуша, проф. др
Здравко Млинар, проф. др Еуген Пусић, проф. др Стипе Шувар, проф.
др Здравко Томац, проф. др Војислав Симовић, проф. др Стојан Томић,
проф. др Живан Шљукић, проф. др Стојан Томић, проф. др Душко
Милидраговић и проф. др Александар Ђурђев. Проучавање локалне са­
моуправе међу првима нас је спојила са истраживачима Европе и света.
Био је то међународни пројекат „Истраживање одлучивања на локал­
ном нивоу“. У њему су сарађивали научници из Индије, Јапана, Пољске,
Француске, САД и Југославије. Југословенски пројекат о комуни укљу­
чује Мићу ценећи његово знање, искуство и визионарство. Водили су
га посленици из Инштитута за социологијо ин филозофијо Универзе в
Љубљани и Институту друштвених наука у Београду, уз сарадњу науч­
них институција Хрватске, Босне и Херцеговине и Војводине. Истицао
се прилозима, излагањима, саветима и упозорењима.
Мићино животно трагање у науци било је визионарско. Од ране
младости борио се у револуцији за идеале новог друштва слободе, брат­
ства, равноправности, достојанства и среће човека. Притом је задобио
видне ране и висока ордења. Стог аспекта разумљиво је и његово опре­
дељење у науци за проучавањем локалне самоуправе - општине и њене
марксистичке визије. Општини, као реалности и комуни као будућности
посветио је плодни стваралачки век. Комуни као примарној друштвеној
заједници и облику ослобађања рада, за човекову срећу и креативно до­
61
Правнички час посвећен проф. др Мићи Царевићу
стојно живљење. Проучавања и истраживања нису била нормативистич­
ка и догматска. Резултате је пројектовао кроз призму сопствених визија.
За оне који су га разумели то су била упозорења.
Када се збило оно што нам се догодило, крајишком прохујалом
младошћу, искуством директора, декана, проректора, савезног посла­
ника, а пре свега борца, приступио је организовању одбране тековине
народноослободилачке борбе и социјалистичке изградње.
Писаном речју, интервјуима и укупном политичком ангажману ис­
казивао је искрену веру и вредност заједништва, братства и јединства
југословенских народа и народности.
Студенти га памте као одличног професора и великог педагога.
Легенда о дивном човеку, узорном родитељу и супругу, шапуће
кордунашка Глина, која га научи да плива на таласима живота.
62
ПРЕПОРУКЕ И ЗАКЉУЧЦИ ДЕСЕТОГ
САВЈЕТОВАЊА
„ОКТОБАРСКИ ПРАВНИЧКИ ДАНИ“
ДРЖАВНОПРАВНА ОБЛАСТ
1. Право није статична, завршена категорија, јер се стално мијења,
изграђује и дограђује. Сваки правни поредак ствара критеријуме-стан­
дарде, али притом не смије да брише класичне и општеприхваћене стан­
дарде. Међутим, достигнућа и стандарди права су, као и у техничким и
природним наукама, често злоупотребљавани. У правилу су аутократски
и квазидемократски системи рушили добре правне поретке, не успо­
стављајући боље.
Правни стандарди су тековина правне и опште културе човјечан­
ства.Они су стварани више од два миленијума и као такви представљају
стални ослонац и путоказ за нове правне и друштвене ситуације у који­
ма се гради ново, али се не руши старо. Нагомилане негативне појаве
у сфери права, међу којима је и нарушавање правних стандарда треба
систематски отклањати не дозвољавајући да оне постану доминантне у
правним порецима и системима.
2. Један од чешћих начина повреде начела уставности и законитости
јесте ситуација у којој општи правни акти нису објављени – уопште или
пак на одговарајући начин, односно у складу са уставним и законским
одредбама, као и ситуација у којој су исти објављени на одговарајући
начин, али је предметним актима прописан другачији начин њиховог
ступања на снагу у односу на начин који је утврђен Уставом. У пракси се
поставља питање да ли су уставни судови надлежни да оцјењују устав­
ност ових првих, или пак не. С обзиром на чињеницу да се у свим на­
веденим ситуацијама ради о повреди начела уставности и законитости,
нема сумње да су уставни судови позвани да оцјењују њихову уставност
и законитост.
3. Отварање расправе о потреби промјене изборног система
уопште, а посебно у Босни и Херцеговини, захтијева сагледавање поли­
тичких консеквенци које би изборни редизајн неминовно произвео. Ни
у ком случају ово не значи да не треба трагати за бољим рјешењима која
ће допринијети демократизацији политичког система и његовој стабил­
ности. Нова рјешења, да би била одржива, морају бити резултат консенз­
уса двају ентитета и трију конститутивних народа. У супротном, постоји
реална опасност да се поновним наметањем рјешења у овако дубоко по­
дијељеној држави и друштву, умјесто укупног напретка, у питање дове­
ду дејтонска рјешења која су јемство њеног постојања и опстанка.
4. Уставни судови су незаобилазне институције у функционисању
65
Препоруке и закључци Десетог савјетовања „Октобарски правнички дани“
уставног поретка уопште. Уставни суд није орган који непосредно доно­
си законе, нити има статус органа који предлаже доношење нових или
измјену постојећих закона, али јесте орган који има овлаштење да сприје­
чи ступање на снагу било ког закона, да га касира и стави ван снаге, да
протумачи Устав и да декларише шта је највише право. Његове одлуке,
ставови, обавјештења и упозорења, снагом свог ауторитета и правном
утемељеношћу, имају изузетан значај у успостављању правне државе и
обезбјеђењу хармоније и правне сигурности у правном поретку.
5. Право учешћа у одлучивању о пословима јавне влсти, без било
ког вида дискриминације на основу пола, гарантују међународни до­
кументи о људским правима као једно од основних политичких права.
Иако је садржај овог права шири и, поред партиципације у непосредно
бираним репрезентативним телима, обухвата и заступљеност као и пра­
во на учешће у одлучивању и у другим органима власти, свакако је ре­
презентовање у непосредно бираним органима власти основни и најваж­
нији вид учешћа у одлучивању о јавним пословима. Отуда се и основна
претпоставка за остваривање права на учешће у јавној власти огледа у
равноправној заступљености грађана и грађанки у репрезентативним
телима, како на националном тако и на регионалном и локалном нивоу.
6. Право на здраву животну средину се, у уставима већег броја др­
жава, најчешће одређује као једно од основних права човјека. Међутим,
право на здраву животну средину представља и обавезу, а не само устав­
ну гаранцију. Као уставно, основно и општељудско право оно би се
могло сврстати у ону групу људских права чије гарантовање захтијева,
истовремено, и прописивање одређених обавеза. Те обавезе има поје­
динац у вези са стварањем услова за коришћење овог права тако да се
и право на здрав живот, дакле, везује и уз дужност сваког да у оквиру
својих овлаштења и послова посебно брине о природи и људској среди­
ни.
7. Национални систем заштите и промоције права дјетета, осим
законодавне активности, подразумијева и изградњу система и инсти­
туција, усвајање националних планова и стратегије и система праћења
њиховог остваривања. Поштовање, остваривање и унапређење права
дјетета непрестани је процес, јер је условљен сталним прилагођавањем
специфичностима дјеце у односу на одрасле и специфичностима сваког
дјетета у односу на другу дјецу, као и њиховим потребама. Проблеми у
остваривању права дјетета још увијек постоје и резултат су актуелних
друштвених прилика, будући да не постоји довољно развијена свијест
о томе да остваривање права дјетета треба да буде саставни дио опште
развојне политике земље.
66
Правна ријеч
8. Босна и Херцеговина и њени ентитети немају у свему идентичне
моделе демократског политичког режима. Устави Босне и Херцеговине
и Федерације Босне и Херцеговине нормирају модел чисте представ­
ничке демократије док Устав Републике Српске, уз доминацију модела
представничке демократије, предвиђа и установе непосредне демокра­
тије. Правно регулисање установа непосредне демократије треба да буде
одређено тако да не спутава грађане у њиховом коришћењу, да их охра­
брује и да им олакшава коришћење ових установа.
67
Препоруке и закључци Десетог савјетовања „Октобарски правнички дани“
УПРАВНОПРАВНА ОБЛАСТ
Као и ранијих година, и овај пут је констатовано да у погледу
позитивно-правних прописа из области управе има још увијек доста
мањкавости, које се очитују у распону од одсуства регулисања поједи­
них важних и посебно актуелних питања, мјестимичне несагласности
са највишим правним документима, односно уставним актима, узајамне
неусклађености и противрјечности, па све до потребе нужног ревиди­
рања не малог броја њихових одредби или, пак, доношења потпуно но­
вих прописа.
У том контексту, истакнута је потреба доношења правне регулати­
ве којим би се како у Републици Српској, тако и у Босни и Херцеговини
оквирно уредило оснивање, дјеловање и надзорне ингеренције само­
сталних регулаторних агенција, али и оних које још нису стекле такав
правни статус те друга важна питања у вези са њима, прије свега правна
позиција тих регулаторних тијела, као и улога коју имају у домаћем си­
стему јавне управе и укупном правном и политичком систему.
Дат је и посебан осврт на одредбе важећег Закона о заштити кон­
куренције Републике Србије из 2009. године, којима се исказује очиглед­
на неравноправност тржишних учесника који се обраћају Комисији за
заштиту конкуренције, будући да се тим правилима подносиоцу ини­
цијативе за испитивање евентуалне повреде конкуренције не признаје
својство странке, као што се то чини подносиоцу пријаве концентрације.
Због неуставности ових одредби и њихове несагласности са признатим
европским правним стандардима, али и давања могућности Комисији да
дискреционо и волунтаристички поступа, предложено је да се наведене
одредбе измјене у правцу успостављања једнаког правног третмана по­
менутих лица у погледу стицања страначке легитимације, односно свој­
ства странке у поступку пред Комисијом.
Такође, било је говора и о одређивању закона о заштити конкурен­
ције који би се требао примјењивати у вези са утврђивањем испуњено­
сти услова за изрицање и висину мјере заштите конкуренције у случају
пријаве рестриктивних споразума, будући да у прелазним и завршним
одредбама србијанског Закона о заштити конкуренције из 2009. годи­
не није прописано ретроактивно дејство било које његове одредбе, а ни
предвиђено да ће се било која одредба примјењивати у периоду од сту­
пања на снагу овог закона до отпочињања његове примјене. Узимајући у
обзир одредбе Устава Републике Србије и сада важећег Закона о зашти­
68
Правна ријеч
ти конкуренције, којима се регулишу ова питања, закључено је да ће се
на случајеве код којих су пријаве рестриктивног споразума, поднијете
након ступања на снагу, али прије отпочињања примјене овог закона
примјењивати одредбе претходно важећег Закона о заштити конкурен­
ције из 2005. године.
Што се тиче измјене постојећег или доношења потпуно новог тек­
ста Закона о општем управном поступку Републике Србије, посебно на­
дахнуто, презентовано је много корисних иницијатива, идеја и пријед­
лога, али и озбиљних научних и стручних критичких опаски на Нацрт
Закона о општем управном поступку из маја 2013. године, са нагласком
да модернизација управног поступка треба бити заснована на европским
правним стандардима и релевантним ставовима управне теорије и прак­
се развијених држава, али неизоставно прилагођена, саображена ствар­
ном стању домаће јавне управе.
У вези са правним оквиром слободе приступа информацијама у
Републици Српској представљени су кључни разлози који указују на по­
требу ревидирања његових одредби, као што су: присутност непримјере­
них појмовних конструкција, прецизно неуређен систем правне заштите
и недовољно уређен поступак одлучивања о захтјеву за приступ инфор­
мацијама у случајевима кад постоји основ за примјену изузетака од пра­
ва на приступ.
Заузет је став да је неопходно сагледати и правне прописе, по­
свећене организацији управљања заштитом природе у Србији, у сврху
вршења његове рационализације, а с циљем побољшања ефикасности и
смањења јавне потрошње.
Много важних и конструктивних порука могло се извући и из раз­
матрања тема из области општег и посебног, материјалног и процесног
управног права. Тако је исказана потреба јасног опредјељења законодав­
ца у погледу садашње нормативне поставке према којој образложење
код дискреционих управних аката не мора садржавати разлоге којима се
њихов доносилац у конкретном случају руководио. Поред тога, назначе­
ни су и неки проблеми у погледу страначке легитимације у управном по­
ступку, нарочито круга правно заинтересованих лица, као и тужилачке
легитимације у управном спору. Дате су и сугестије у вези са потребом
правног прекомпоновања услова за враћање у пређашње стање, па са­
гласно томе и могућих случајева у којима би се оно требало дозволити у
будућем иновирању правила општег управног поступка. Било је говора
и о правној природи аката који се доносе у поступку акредитације ви­
сокошколских установа, у смислу изражене непрецизности позитивних
69
Препоруке и закључци Десетог савјетовања „Октобарски правнички дани“
прописа из области високог образовања у погледу њиховог квалифико­
вања.
И коначно, у духу пожељне европеизације и осавремењавања
управе, сагледан је један нови концепт електронске, мобилне и интели­
гентне управе, затим, дат осврт на садашње стање електронске управе у
Републици Српској, али и њене перспективе, те на електронску управу
у корелацији са канцелариjским пословањем, с посебним акцентом на
безбједност и заштиту података.
70
Правна ријеч
РАДНОПРАВНА ОБЛАСТ
1. Радници се слободно удружују у синдикате ради артикулисања,
обликовања и остваривања заједничких циљева, а као изведеница овог
удруживања појављује се колективно преговарање и склапање колектив­
них уговора, што и јесте главна улога синдиката. Афирмацијом синди­
ката и синдикалног плурализма настоје се смањити неправедне разлике
између власника и невласника, разлике у економској моћи, смањити со­
цијално раслојавање, пораст стопе незапослености кроз активно учешће
оних које такви процеси највише погађају.
Иако се колективно преговарање и социјални дијалог често по­
истовјећују, због одређених заједничких карактеристика, потребно је
указати на разлике. Социјални дијалог је стални и континуирани про­
цес, претежно трипартитног карактера и представља дио процеса демо­
кратског одлучивања и начин постизања компромиса између синдиката,
представника послодаваца и представника институција власти. За развој
социјалног дијалога посебан значај има успостављени институционал­
ни трипартитни дијалог, као пут да се хармонизују закони из области
радног и социјалног права са правом Европске уније.
Значај социјалног дијалога се огледа у могућности социјалних
партнера и других учесника да појединачно и заједно утичу на дјело­
вање институција власти у области радних односа, односно да учествују
у креирању економске и социјалне политике.
Колективно преговарање је у правилу, бипартитни процес чији
је резултат закључивање колективних уговора између репрезентатив­
них колективитета радника и послодаваца. Изузетак је, према домаћем
праву, закључивање општег колективног уговора, гдје се представници
институција власти појављују као обавезни учесници. Са друге стране,
колективно преговарање има привремен и повремен карактер, а недоста­
так сагласности може довести до спорова за чије рјешавање је предвиђе­
но више правно дозвољених начина.
Без обзира на разлике, значај социјалног дијалога и колективног
преговарања је вишеструк, те би требало тежити афирмацији ових про­
цеса, јачању улоге социјалних партнера, стварању претпоставки за син­
дикални плурализам, јер социјални партнери поред супротстављених
имају и заједничке интересе – економски и привредни развој и успо­
стављање и очување социјалног мира. Социјални дијалог у периоду
кризе омогућава формулисање правца изласка из кризе уз уважавање и
афирмацију права радника, социјалних права, солидарности, једнакости
и социјалне правде.
71
Препоруке и закључци Десетог савјетовања „Октобарски правнички дани“
2. Субјекти радних односа се не могу правно третирати само као
власници средстава за рад, односно радне снаге, већ и као људска бића
са одређеним моралним и етичким вриједностима која захтијевају од­
ређену заштиту. У радном односу није само радна снага човјека, већ и
његова укупна личност са моралним, етичким и другим својствима, што
чини легитимном потребу заштите и моралног , а не само тјелесног ин­
тегритета радника.
С обзиром да се у савременим условима мијења тип индустријске
производње на којима су се изграђивали прописи и пракса у односи­
ма заштите на раду, мијења се улога социјалних партнера, развијају се
нове технологије и у коначници мијења се положај радника, потребно
је пронаћи ефикасне механизме за заштиту радника од злостављања на
раду, забрану дискриминације, заштиту личних података и друге облике
угрожености моралног интегритета радника. Као први корак у том прав­
цу је и доношење одговарајућих аката којима би се могла обезбиједити
ефикасна заштита моралног интегритета радника.
3. У условима глобализације, раста незапослености, промјена у
демографској структури постављају се нови изазови система социјал­
не сигурности. Као посебно начело и вриједност које се истиче у со­
цијалном праву јесте и начело солидарности. Кроз савремене реформе
пензијског система се истиче ово начело, које се испољава као извјесно
„преливање“ средстава између осигураника различитог имовног стања,
на примјер кроз прописивање најниже пензије, кроз одређивање општег
бода при одређивању висине пензије и сл. Остало је на пракси да покаже
да ли оваква прерасподјела средстава има жељене ефекте.
Солидарност се испољава у различитим облицима, као унутар и
међугенерацијска солидарност у свим областима социјалног осигурања
и социјалне заштите.
Најчешћи изазов који се ставља пред савремене системе социјалне
сигурности јесте и реализација међугенерацијске солидарности, јер со­
лидарност између активних и пасивних чланова система социјалне си­
гурности чини овај систем посебно осјетљивим на демографске промје­
не. Стога би требало пронаћи инструменте који би требало да допринесу
очувању радне способности и мотивисаности за рад старијих радника,
уз истовремено стварање могућности да млади радници стекну радно
искуство и напредују у каријери.
72
Правна ријеч
ГРАЂАНСКОПРАВНА ОБЛАСТ
1. Поново је констатовано да у грађанскоправној области постоји
велика неусклађеност прописа који су врло често и противрјечни једни
са другима. Због тога, отклањању ових недостатака у будућем периоду
треба посветити посебну пажњу. Као и приликом ранијих савјетовања,
наведено је да би требало размислити о доношењу грађанског законика
што би несумњиво био значајан корак ка успостављању владавине права
на овим просторима. На тај начин би цјелокупна материја грађанског
права у ширем смислу представљала хармоничну цјелину, гдје би били
систематизовани сви битни институти из ове области, а отклониле би се
и постојеће правне празнине. Његово постојање је свакако одраз правне
културе одређеног народа.
2. Катедра грађанског права поново је подржала доношење Закона
о стварним правима из 2008. године којим је извршена кодификација
стварног права у Републици Српској и његова поновна реинтеграција у
континенталноевропски правни круг. Овај закон има посебан значај, јер
је претендовао да на једном мјесту регулише сва питања која су битна
за стварноправне односе који се морају ускладити са новим односима
у друштву и процесом транзиције система. Значајне су новине које је
тај закон донио у погледу једноврсности права својине, повратка старом
римском начелу superficies solo cedit и поновном успостављањуправног
јединства некретнине, увођења права грађења као новог института, те
детаљно нормирање сусједских права, личних службености и права ре­
алног терета. Исто тако, значајно је, и да је заложном праву, које у сав­
ременим тржишним условима има велики значај, посвећена много већа
пажња и да је овај институт, са изузетком регистарске залоге, коначно
нормиран у једном закону. Поново су потенциране и прелазне и заврш­
не одредбе тог закона, а нарочито успостављање система претварања
друштвене својине у право својине.
3. У вези доношења новог Закона о облигационим односима (ЗОО)
катедра је остала код ранијих закључака који су увијек потенцирали
вриједност садашњег закона из ове области.
4. Катедра се бавила и установљењем и примјеном ограничења
слободе уговарања. Констатовано је да је то оправдано са становишта
заштите општег интереса и правне сигурности, али да је неопходно пре­
испитати да ли је и у којој мјери оправдано утврђивање посебних огра­
ничења и специјалних правила која у том смислу одступају од општих
73
Препоруке и закључци Десетог савјетовања „Октобарски правнички дани“
правила уговорног права. Уважавајући специфичности појединих уго­
вора и посебности одређених законских прописа којима се они уређују
нужно је обезбиједити хоризонталну усаглашеност релевантних пропи­
са и механизме ограничења слободе уговарања који нису у супротности
са начелима облигационог права.
5. Приликом тумачења уговора констатовано је да суд треба да ис­
тражује заједничку намјеру уговорних страна конкретизујући начело
аутономије воље. Посебна правила о тумачењу уговора у корист једне
уговорне стране, иако представљају изузетак од основног правила, не
одступају од овог начела, него га напротив афирмишу. У реформи обли­
гационог права требало би обухватити и одредбе о тумачењу уговора, а
узор у томе требала би да буду правила која су била предложена у Скици
за Законик о облигацијама и уговорима.
6. На катедри се расправљало и о задржању права својине као без­
државинском средству обезбјеђења. Констатовано је да у предстојећој
реформи облигационог права треба на адекватан начин ријешити есен­
цијална питања овог института која се односе на настанак, публикацију,
намирење и дејство према трећим лицима. При томе треба водити рачу­
на да се на одговарајући начин заштите интереси и продавца (власника)
који нема државину и купца чије је право условно, али чија је правна
позиција свакако вриједна заштите.
7. Констатовано је и да је потребно размислити да ли треба мо­
дернизовати општи институт одговорности за материјалне недостатке
ствари у Закону о облигационим односима и тако рјешења ускладити са
рјешењима међународног трговачког права (Бечка конвенција) или оста­
ти у дуалном систему, тј. на посебном уређењу за потрошачке уговоре
у Закону о заштити потрошача БиХ. Но, ако се и прихвати такав став,
потребно је извршити темељите измјене постојећих одредби наведеног
закона, с обзиром да оне не пружају потрошачима онај степен заштите
који је гарантован правилима ЕУ Директиве 1999/44.
8. Потребно је размислити и о увођењу објективне концепције не­
материјалне (неимовинске) штете, јер је постојећа регулатива преуска,
пошто су претрпљени физички и психички болови, као и страх само ма­
нифестације ове штете. Права суштина у оваквим случајевима је ипак
у повреди права личности. На тај начин ова врста штете би у пракси
добила карактер који јој заиста и припада и проширила би се могућност
оштећеног да захтијева накнаду по овом основу.
9. Катедра је разматрала и теме из области права осигурања.
Констатовано је да застарјелост у осигурању као посебан институт зах­
74
Правна ријеч
тијева често посебна тумачења. То се нарочито односи на почетак тока
застарјелости, као и на застарјелост у вези са постављањем регресних
захтјева, а да питање регресног захтјева зависи од дефиниције суброга­
ције, као и од односа у уговору о осигурању. У вези с тим поставило се
питање примјене члан 380. ЗОО.
Разматрано је и питање плаћања премије осигурања. Закључено
је да постојећа законска рјешења, и то посебно оно, којим се регулишу
посљедице неблаговременог плаћања премије нису довољно јасна и да
их треба кориговати, како не би стварала непотребне дилеме у пракси.
Рјешење би de lege ferenda требало тражити у стављању времена и начи­
на плаћања премије на ниво esentialia negotii уговора о осигурању. Тек у
том случају би постојала гаранција да ће полисе осигурања друштава за
осигурање садржавати наведене неопходне елементе.
10. Што се тиче начела ванпарничног поступка констатовано је да
су она различито конкретизована у појединим посебним поступцима,
тако да се не може говорити о униформној примјени појединих процес­
них начела ни у оквиру посебне групе ових поступака. Фрагментарно
регулисање процесних начела у ванпарничном поступку, велики број
различитих и разноврсних ванпарничних поступака, те сходна примјена
правила Закона о парничном поступку у ванпарничном поступку, додат­
но компликује примјену ових процесних начела у сваком поједином по­
ступку. Непостојање одредаба којима се конкретизују процесна начела
врло често онемогућује судију и остале учеснике да остваре непосредни
и посредни циљ поступка. У недавно донесеном Закону о ванпарничном
поступку законодавац је пропустио идеалну прилику да унесе више реда
у ову материју и да потпуније регулише општа начела ванпарничног по­
ступка.
11.У циљу стварања правног оквира за електронску комуникацију
у обављању послова из надлежности нотараde lege ferenda би требало
приступити измјенама и допунама Закона о нотарима, односно подза­
конских аката донесених на основу тог закона и то Правилника о раду
нотара у поступку састављања и издавања нотарских исправа и Упутства
о вођењу пословних књига и начину формирања и архивирања списа,
тако да се регулише и могућност састављања електронске нотарске ис­
праве, односно електронског вођења пословних књига и архива нотара.
Требало би нотарима омогућити приступ електронским путем јавним
евиденцијама некретнина и регистру, као и подношење електронским
путем захтијева за упис у електронски регистар и издавање од стра­
не нотара извода из тих регистара са доказном снагом јавне исправе.
75
Препоруке и закључци Десетог савјетовања „Октобарски правнички дани“
Истовремено са наведеним измјенама и допунама ових (под)законских
аката потребно је приступити и измјенама Закона о електронском потпи­
су и Закона о електронском пословању на начин да се одредбе ових зако­
на прецизирају у смислу усклађивања са одредбама Закона о нотарима
за прописану ексклузивну надлежност нотара код сачињавања исправа,
тако да исто важи и за нотарске исправе и у електронском облику, са
електронским потписом у области стицања и преноса права на некрет­
нинама и у области регистрације пословних субјаеката.
76
Правна ријеч
ПРИВРЕДНОПРАВНА ОБЛАСТ
Друштвена одговорност компанија је одговор „капитализма са
људским ликом“ на системске недостатке филозофије либералног капи­
тализма и економије. Умjесто интереса власника компаније као јединог
легитимног интереса, овај систем промовише мултиинтересни леги­
тимитет: запослени, управа, повјериоци, потрошачи, држава, локална
заједница. Друштвена одговорност компаније настала је као политичка
декларација, да би се све више промовисала као морална категорија, и,
најзад, попримила значајне обрисе правне обавезности и принудне из­
вршивости. Пут од добровољности ка правној обавезности не значи мо­
нополизацију принципа обавезности, већ задржавање стандарда добро­
вољности у свим сегментима гдје је потребна већа флексибилност и еко­
номски интерес, односно његово „сељење“ у воде правне обавезности у
сегментима гдје је потребна већа заштита „корисника услуга“ компаније
и већа гаранција извршивости прописаних права корпуса друштвене
одговорности компаније. Овим друштвена одговорност компаније, као
систем, мијења и саму природу компаније, која од институције приват­
ног права (мотив: профит за власнике) постаје све више и институција
јавног права (мотив: заштита и других приватних интереса и одређених
јавних интереса), чиме и овај систем постаје све више економски, а све
мање политички (друштвени у најширем смислу).
„Друштвена одговорност компаније нигдје није прописана као
правна обавеза“,а у нормативни терен за сада је ушла преко деклара­ција
и резолуција, које ипак не стварају правну обавезу, „иако имају одређену
морал­ну тежину“, посебно ако коинцидирају са економском сврхом ком­
паније (профит).Феномен финансијске кризе, потребе заштите животне
средине, разлози безбједности, социјални потреси, злоупотребе слободе
уговарања које угрожавају феномен „јавног поретка“, берзански потре­
си са тектонским поремећајима на финансијском тржишту и системска
ограничења филозофије либералне привреде без одговарајуће регула­
торне, интервенцијске и развојне улоге државе, учиниће да и капита­
лизам све више испољи своју моралну страну („морални капитализам“
– државни капитализам умјесто либералног акционарског или менаџер­
ског), тако да ће и феномен друштвене одговорности компаније у ширем
смислу одговарајућим регулаторним и надзорним интервенцијама држа­
ве постајати све више правни (умјесто само морални), какав је у основи
развојни пут право и имало.
77
Препоруке и закључци Десетог савјетовања „Октобарски правнички дани“
Акционари (чланови) компаније су, неспорно, субјекти који имају
легитиман интерес над сопственом инвестицијом. Међутим, унутар
ове категорије потребно је разликовати осниваче и чланове. Оснивач
друштва уједно је и његов члан, али се ону погледу статуса од члана
друштва разликује по томе што је учествовао у фази оснивања тако што
је потписао оснивачки акт и испунио преузете обавезе до момента реги­
страције. Потпис на оснивачком акту је код оснивања отвореног акцио­
нарског друштва она разлика која одлучујуће дијели осниваче акционаре
од акционара који су уписали и уплатили акције на основу проспекта. И
акционари који су то постали на основу проспекта су фактички осни­
вачи, јер без њих друштво не би било основано, али, правно гледано,
само потписници оснивачког уговора имају статус оснивача. Ово раз­
граничење је важно и због посебног статуса и имовинских права (нпр.
преференцијалне акције) које оснивачи могу за себе резервисати још у
фази оснивања друштва, уношењем у оснивачке акте.
Што се тиче друштава која се налазе у поступку ликвидације или
стечаја, сматрамо да је исправно мишљење да друштво у ликвидацији
не може бити оснивачс обзиром да је посао оснивања нови посао, а
«привредно друштво не може предузимати нове послове, већ само по­
слове у вези са провођењем ликвидационог поступка као што су продаја
имовине, плаћање повјерилаца, наплата потраживања и друге послове
нужне за ликвидацију друштва». Закон о стечајном поступку Републике
Српске експлицитно прописује да мјера реорганизације може бити и
пренос дијела или цјелокупне имовине стечајног дужника на лица која
ће бити основана. Према томе, стечајни дужник у реорганизацији може
бити оснивач, али не и онај који је у банкротству, из истог разлога због
којег то не може бити ни дужник у ликвидацији.
Статус оснивача одраз је садржаја прихваћене концепције осни­
вања која може стимулативно или дестимулативно утицати на жељу по­
тенцијалних оснивача да се упусте у такав пословни подухват. Отуда и
напори законодавца да се статус оснивача побољша посебно у погле­
ду скраћивања и поједностављења процедуре оснивања као и смањења
трошкова оснивања. Поред тога, у фази оснивања потребно је обезбије­
дити и адекватну улогу нотара.
Нотари остварују своју улогу ванпарничних превентивних судија,
који као правни стручњаци сачињавају оснивачке акте пословних субје­
ката у прописаној форми нотарске јавне исправе и тиме превентивно
дјелују као претходна контрола законитости код уписа у судски реги­
стар, што скраћује поступак, па је очигледно да установљене надлеж­
78
Правна ријеч
ности нотарске службе у том циљу треба јачати у циљу јачања правне
сигурности, а тиме и значајнијих улагања у циљу економског развоја.
Акционари, односно чланови привредних друштава могу имати и
интерес за оснивањем огранака, чиме се не нарушава концепција једин­
ства правне личности. Огранак привредног друштва као његов органи­
зациони дио и његов положај су питања првенствено пословног права,
а још уже, права привредних друштава. Међутим, поменута и друга пи­
тања могу да дотичу и друге области права, као што су право страних
улагања, право конкуренције, право осигурања, банкарско право и др.
Савремена законодавства питање унутрашње организације
привредних друштава препуштају аутономији воље њихових оснивача,
односно надлежним органима тих субјеката. Нужно је у будућим измје­
нама Закона о привредним друштвима детаљније регулисати огранак
страног привредног друштва. Такође, у регулисању огранка страног
привредног друштва треба наставити са хармонизацијом са директивама
компанијског права ЕУ и одредбама законодавстава појединих држава
чланица Уније.
Доношењем Закона о стечајном поступку је, без сумње, извршена
реформа стечајног законодавства у Републици Српској. Једна од значај­
нијих новина овог закона је увођење у стечајни поступак повјерилачких
органа, посебно скупштине повјерилаца као највишег органа повјери­
лачке аутономије.
Овим чином повјериоци су добили већу улогу у стечајном по­
ступку, што је и нормално имајући на уму да се због њих, односно
остваривања њихових права и води стечајни поступак. Њихова улога,
надлежности и организација није иста у свим земљама, па и земљама
нашег региона. Док рецимо, у неким земљама степен аутономије овог
органа је већи, у другим земљама, укључујући ту Републику Српску и
Босну и Херцеговину, степен те аутономије је мањи. Мањи је из разлога
што је дјелокруг питања о којима одлучују ови органи ужи, а и самом
чињеницом да скупштином предсједава стечајни судија, а не изабрани
представник повјерилаца. Међутим, то не утиче на квалитет намирења
повјерилаца, што је њихов превасходни циљ. Ипак, дугорочно гледано,
треба стварати правне и друге могућности за веће учешће ових органа
у стечајном поступку. Из тих разлога потребно је извршити измјене по­
стојеће законске регулативе или донијети нови закон који регулише ову
материју.
Закључивањем уговора о управљању или уношењем рестриктив­
них клаузула у садржај уговора о кредиту, долази до «сусретања» компа­
79
Препоруке и закључци Десетог савјетовања „Октобарски правнички дани“
нијског и трговинског права. На овај начин кредитор покушава да зашти­
ти своја права из уговорног односа, али истовремено уноси и елементе
статусног карактера у исти. Остваривање права оваквог карактера мора да
исходи и одговорношћу за проузроковање евентуалних штетних посље­
дица, како самом кориснику кредита, тако и погођеним трећим лицима,
аналогно положају лица која у складу са правилима компанијског права
имају одговорност за управљање над привредним друштвима. С обзи­
ром на проблем препознавања границе дозвољеног мијешања у вођење
послова самосталног привредног субјекта и још увијек неприхваћеност
института „директора у сјенци“ у нашој судској пракси, оправдано је
размишљање о могућности прихватања режима компанијског права на
ове односе и аналогну примјену регулативе која се односи на уговоре о
управљању између матичних и зависних друштава.
У материји трговинског права у новије вријеме све више на значају
добија материја права грађења, а што је у складу са савременим трен­
довима и заступљеношћу ове дјелатности у слици комплетне привреде
на нашим просторима. Из тог разлога, потребно је извршити и детаљно
претресање извора права који се примјењују у овој области. Посебне
узансе о грађењу примјењују се ако су уговарачи пристали на њихову
примјену. Примијениће се све или неке узансе овисно о томе да ли оне
постоје као општа пословна пракса. Потребно је, између осталог, и утвр­
дити да ли су неке узансе напуштене у општој пословној пракси.
Од посебног значаја је и регулатива гаранција из уговора о грађењу.
Оне, у основи, служе обезбјеђењу еквивалентне размјене чинидби из­
међу наручиоца и извођача, односно успостављању нарушене имовин­
ске равнотеже услијед тога што је наручилац, за уговорену цијену коју је
платио, добио неквалитетну и нефункционалну грађевину. Гаранцијом
за квалитет и гаранцијом за солидност грађевине покривене су разли­
чите врсте недостатака грађевине, али њихово најзначајније заједничко
обиљежје, практично узев, чине релативно кратки, преклузивни рокови
за обавјештење о недостацима и за подизање тужбе. Пропуштање ових
рокова узроковаће губитак наручиочевих права на судску заштиту без
обзира што није исцрпљен двогодишњи, односно десетогодишњи га­
рантни рок.
У случају да након завршетка грађевине извођач престане да по­
стоји (ликвидира се или оде у стечај) непримјењива су права наручила­
ца (купаца) по основу гаранција извођача за квалитет радова и солид­
ност грађевине. Иако је купац заштићен у складу са одредбама ЗОО-а
о уговору о грађењу, ако извођач (продавац) не постоји, то нема никаву
80
Правна ријеч
практичну важност и тад је купац апсолутно незаштићен.Из тог разлога,
сматрамо да би питање заштите наручилаца (купаца) требало посебно
регулисати, било посебним законом којим би се регулисала само ликви­
дација грађевинских привредних друштава, било посебним одредбама
које би се односиле на осигурање од одговорности.
Неизвршење или неадекватно извршење уговорних обавеза пред­
ставља и основ за потенцијалне конфликтне односе између привредних
субјеката. У том случају, као алтернатива судском поступку, нуди се арби­
тража. Арбитражно рјешавање спорова заснива се на приватној иниција­
тиви и споразуму странака. Њихов споразум је правна подлога и услов
суђења, јер без тога нема арбитраже. Арбитражно суђење је паралелно и
комплементарно са суђењем у суду, јер му није противстављено. У том
смислу ће суд одбацити тужбу и огласити се ненадлежним у конкретном
спору, ако је тај спор предмет арбитражног споразума. Флексибилност
арбитражног поступка је његова највећа предност и основно његово на­
чело. Осим тога арбитражни поступак има и низ других предности у
односу на судски поступак.
У Републици Српској, привредна арбитража је уређена у Закону
о парничном поступку. Могло би се констатовати да одредбе овог за­
кона, које се односе на арбитражу, нису засноване по Моделу закона
UNCITRAL-а, као и да не познају разлику између унутрашње и међуна­
родне арбитраже.
Привредни субјекти се налазе под сталном пријетњом наруша­
вања међусобних односа, чак и кад нису у директном уговорном одно­
су. Наиме, ради се о опасностима које носе нелојална конкуренција и
монополско понашање. Слободна и ефикасна конкуренција је уједно и
главни елемент тржишне економије. Конкуренција игра веома важну
улогу основног координатора свакодневних одлука трговачких субјеката
и потрошача у тржишној економији. Не постоји тржишна економија без
конкуренције и не постоји конкуренција без тржишне економије. Све је
ово у контексту циљева који се требају постићи регулативом о заштити
конкуренције: обезбјеђивање сигурности тржишта, промовисање еко­
номске стабилности и развоја, обезбјеђивање широке палете механиза­
ма заштите конкуренције, уређивање односа конкурентских трговачких
друштава, слободна и фер конкуренција и ефикасна тржишна економија.
Насупрот међусобној конкуренцији, привредни субјекти се могу
међусобно и удруживати у циљу заједничког обављања појединих дје­
латности, а посебно оних од општег интереса за које су потребна и зна­
чајнија улагања. На овај начин се могу удруживати и привредни субјекти
81
Препоруке и закључци Десетог савјетовања „Октобарски правнички дани“
који су у приватној својини са институцијама јавне власти. Ипак, иако
интензивирање јавно-приватних партнерстава у вршењу локалних јав­
них служби представља тренд и краткорочно гледано једино рјешење за
проблем недостатка финансијских средстава за њихов развој, чини се да
она представљају више изнуђено средство са ограниченим предностима
и великим ризицима, него трајан одговор за одрживо функционисање
знатног броја јавних служби. Иако суштина јавне дјелатности не смије
бити превасходно усмјерена ка одржавању социјалног мира, чини се да
смањење њене улоге у пружању услуга које представљају стратешке тач­
ке репродукције, односно услугама које традиционално представљају
одговорност власти, у условима неефикасног правног система и одсу­
ства одговорности, те цементирања стања у коме је све подређено инте­
ресима капитала, тј. његовог одржања на одређеном простору, носи са
собом опасност атрофирања одређених инструмената социјалне полити­
ке, економску неизвјесност и зависност, чиме се угрожава и сигурност
цјелокупног државног поретка.
Стога, треба обезбиједити да кључне општинске службе задрже
јавни карактер, односно да се у њиховом вршењу путем јавно-приватних
партнерстава обезбиједи одговарајућа регулатива и јавни надзор, што не
може да представља само опредјељење конкретних општина, него резул­
тат државне стратегије.
82
Правна ријеч
МЕЂУНАРОДНОПРАВНА ОБЛАСТ
•У оквиру рада на Катедри међународног права пријављено је 12
реферата, а изложено 6, након чега је услиједила дискусија.
•Ова катедра се бавила најразличитијим питањима из области
међународног јавног, приватног и пословног права, права Европске
уније, саобраћајног, односно поморског права, права интелектуалне
својине, што значи веома хетерогеном материјом. Преовладао је упо­
редноправни приступ, јер је већина излагача представљала партнерске
универзи­тете/факултете из Србије и Црне Горе.
•Овако разнородна материја отежава могућност сублимације
закључака у неколико редова. Много порука се може извести из прилога
које су аутори доставили. Навешћемо неке које, због актуелности мате­
рије могу имати нешто већи значај од осталих.
•У погледу правног статуса арбитражних клаузула из уговора у
привреди које су закључивали привредни субјекти са простора бивших
југословенских република прије распрада СФРЈ, што је материја коју
не регулише Споразум о сукцесији, а њена актуелност је потенцирана
чињеницом да се један број спорова води пред неким судовима и да нису
окончани, указано је на спорна питања с тим у вези и понуђена одгова­
рајућа рјешења. У свјетлу принципа pacta sunt servanda, аутор се залаже
за потребу извршења преузетих обавеза из арбитражних клаузула на­
сталих прије распада СФРЈ. То истовремено значи да судови којима би
тужбе биле поднесене од тужилаца који се позивају на тврдњу да арби­
тражна клаузула губи свој смисао, јер је дошло до промјене друштвених
околности проузрокованих распадом бивше СФРЈ, као и до нестанка ра­
није уговореног арбитражног тијела, треба такве тужбе да одбаце због
ненадлежности. Клаузула о надлежности арбитраже се не може дово­
дити у везу са питањем континуитета СФРЈ, јер арбитража није орган
државе. Како настаје на основу аутономије воље странака, тако се једино
том вољом арбитражна клаузула може мијењати или оспоравати али у
поступцима који су за то предвиђени.
• У радовима који се тичу конвенцијског регулисања неких пи­
тања међународне трговине, налазимо одговоре на дилеме каква је при­
рода и правне посљедице додатног рока за испуњење уговора према
Конвенцији УН о уговорима о међународној продаји робе. Додатни или
накнадни рок, као ново вријеме које повјерилац оставља дужнику да ис­
пуни уговорне обавезе које није испунио у редовном року, институт је,
83
Препоруке и закључци Десетог савјетовања „Октобарски правнички дани“
који, са мањим разликама, прихватају сви национални и међународни
извори уговорног права. Додатни рок треба посматрати као у систему
правних средстава која су усмјерена ка очувању и испуњењу уговора.
Ако дужник у остављеном накнадном року не испуни обавезу, у посеб­
ним случајевима повреде (као што је неиспорука робе) омогућава се
другој страни да уговор раскине по једноставном и скраћеном поступку.
У том случају, додатни рок сам по себи не даје ново право другој стра­
ни, него се његовим безуспјешним истеком остварује само услов за ко­
риштење постојећих правних средстава.
•По питањима одређивања накнаде штете због повреде уговора о
међународној продаји робе, треба констатовати да се захтјевом за нак­
наду штете обезбјеђује интегрална накнада штете, док се одмјеравање
штете врши на основу стварних трошкова и губитака које је оштећени
претрпио, или на основу претпостављене штете, када су за то испуње­
ни одређени услови. Поредећи рјешења међународних извора норми у
овој области, Закона о облигационим односима Републике Србије, као
и Закона о облигационим односима Републике Српске, може се конста­
товати да поменути национални закони не одступају од међународних
стандарда у овој области.
•Значај извора права спољне трговине, и то међународних али и
интерних, посебно је велики у контексту доношења и почетка примје­
не Закона о спољнотрговинском пословању Републике Србије, па треба
указати на мјере заштите националних спољнотрговинских интереса на
примјеру Србије. Мјере ограничења међународног трговинског промета
доносе се, проводе и тумаче у складу са принципима закона, као и пра­
вилима Свјетске трговинске организације, прописима Европске уније и
обавезама из међународних споразума, водећи рачуна да оне буду сра­
змјерне сврси. Мјере ограничења ће се сматрати недопуштенима ако би
се утврдило да су циљ или посљедица ограничења довели до наруша­
вања конкуренције између учесника у конкретним спољнотрговинским
пословима.
•У погледу питања редова првенства и међусобног ранга помор­
ских привилегија према међународним конвенцијама, треба имати у
виду да се овдје ради о привилегованим потраживањима која имају за
циљ да означе право првенствене наплате пред осталим потраживањима
која терете брод у поморском праву. Аутор, кроз исцрпну елаборацију
овог до сада у нашој теорији недовољно разматраног феномена, који
уствари представља посебну врсту законског заложног права (стварног
права sui generis) у поморском праву, закључује да да је сазрело вријеме
84
Правна ријеч
да се у законодавство Црне Горе које ову материју регулише, првенстве­
но Закон о поморској и унутрашњој пловидби из 1998. године, преузму
рјешења из Међународне конвенције о поморским привилегијама и хи­
потекама из 1993. године, која је ступила на снагу 2004. године.
•У материји прекограничних ефеката индустријских удеса, разма­
трана су два међународна извора норми: Конвенција о преко­гра­ничним
ефектима индустријских удеса из 1992. године и Протокол о грађан­
ској одговорности за штету и накнаду штете узроковане прекогранич­
ним ефектима индустријских удеса на прекограничним водама из 2003.
године. Овај рад је поставио веома сложена питања чије рјешење има
огромну важност у вријеме све веће индустријализације и глобалне по­
везаности, те у смислу утицаја индустријских удеса на животну средину,
здравље људи и економске активности. Веома је важна улога Економске
комисије УН за Европу у рјешавању прекограничних проблема у обла­
сти заштите жи­вотне средине, као и конвенције које се овом материјом
баве. Посебно је наглашена важност спречавања, упозоравања, обавјеш­
тавања, међу­собне помоћи и размјене информација у случају удеса са
прекограничним ефектом ради заштите животне средине и обезбјеђења
одрживог развоја.
•Сличан правни аспект третира и рад који говори о ризицима у
цјевоводном транспорту, настао у склопу пројекта Републике Србије
који се односи на „Биомедицину, заштиту животне средине и право“.
Као најоптималнији начин превоза нафте и гаса, цјевоводни транспорт
се проширио на цијели свијет. Због великих размјера евентуалних штета
насталих током овог транспорта, посебно је важно питање међунаро­
дноправне регулативе, те хармонизације прописа Европске уније у овој
области, имајући у виду да је од Јединственог европског акта и Уговора
у Мастрихту, заштита животне средине интегрисана у општу политику
Европске уније, а касније животна средина дефинисана као јавно добро.
У раду се разматрају комунитарни инструменти који регулишу ову об­
ласт, а затим и питање регулисања цјевоводног транспорта у Републици
Србији кроз већи број специјалних закона којима се уређују питања као
што су транспорт, дистрибуција, безбиједност или организација прево­
за. Указано је на недостатак посебних правила која би регулисала уго­
ворне односе у цјевоводном транспорту.
•Радови из области права интелектуалне својине, односе се на тзв.
„исцрпљење“ ауторског и сродних права у контексту међународне трго­
вине и пословања на интернету (стављање у промет дигиталних примје­
рака ауторских дјела и преузимања производа у електронском облику),
85
Препоруке и закључци Десетог савјетовања „Октобарски правнички дани“
те неким правним питањима везаним за унитарни патент. До „исцр­
пљења“ права долази у тренутку када се примјерак ауторског дјела или
предмета сродноправне заштите стави у промет и треће лице га приба­
ви (најчешће правним послом купопродаје). Овај институт представља
значајно ограничење субјективног ауторског права и сродних права, те
је уједна­чена регулатива на националном и међународном плану веома
важна.
•Други рад из ове уже области односи се на разматрање случајева
из праксе Суда правде Европске уније у материји унитарног патента,
као и указивање на законитост ближе сарадње у тој области, посебно
кроз случај Шпанија и Италија против Савјета Европске уније из априла
2013. године. Немогућност постизања сагласности свих држава чланица
Евро­пске уније у вези са режимом превођења који ће се примјењивати
на унитарни патент деценијама је једна од највећих препрека за успо­
стављање јединственог система заштите проналазака у Европској унији.
И поред одређених мањкавости концепта унитарног патента, систем
заштите проналазака путем овог института представља значајан напре­
дак у односу на европски патент и јача конкурентски положај Европске
уније на свјетском тржишту.
•У ужу област међународног јавног права сврставају се радови
који се баве питањем еволутивног тумачења међународних уговора кроз
праксу Међународног суда правде, Европског суда за људска права и
Међународног кривичног суда. Овдје је посебно наглашен проблем када
еволутивним тумачењем заправо настаје нова правна норма, ново право,
што у одређеним ситуацијама може довести до позитивних посљеди­
ца, али и супротно, те је тако повјерење у ваљаност онога ко тумачи и
приврженост основном принципу тумачења – тумачење у доброј вјери,
пресудно за онемогућавање злоупотреба.
•Изложен је и рад који се бави неким теоријским одређењима
међу­народног субјективитета, тј. питањем субјеката међународног јав­
ног права. У 21. вијеку можемо посвједочити постојање специфичних
субје­ката међународног права, као што су ентитети који посједује све
елементе државности али нису државе у правом смислу ријечи. На
примјерима из ближег окружења можемо констатовати да се као нови
субјект међународног јавног права јављају тзв. неопротекторати.
•Потреба за проучавањем појединих питања међународног права
се све више намеће у пракси административних и судских органа, ар­
битара, адвоката, нотара, медијатора и других учесника у правном са­
обраћају.
86
Правна ријеч
•Такође, све је већа међузависност појединих грана права, чији
се институти, законска рјешења, пракса надлежних органа, као и науч­
на сазнања, у тој мјери испреплићу да се реално појављује сумња у ко­
рисност процеса специјализације или уске специјализације за поједине
области.
•Важно је имати на уму да се квалитет закона једне земље, без
обзира на њихов национални карактер и поријекло, цијени на основу
узајамне повезаности, како националног и упоредног, тако и национал­
ног и међународног. У том погледу је, посебно у сегменту регулисања
међу­народних пословних и економских односа, неопходан процес стал­
ног усаглашавања и хармонизације домаћих прописа са регулативом
тржишно развијених земаља, регулативом међународних економских
организација, као и достигнућима међународног аутономног трговачког
права (lex mercatoria).
•Сложеност правног система Европске уније (правне тековине),
која се повећава из дана у дан, налаже потребу перманентног едуковања,
те стварања властитих едукатора, за шта треба да се опредијеле надлеж­
на министарства (владе држава које претендују да постану чланице ове
регионалне међународне организације) и образовне институције, те да
се то адекватно пропрати одговарајућим материјалним и другим претпо­
ставкама. Сложеност примјене овог диверзификованог система но­рми
(од непосредно примјењивих уредби, до усмјеравајућих директива, као
и питање праћења праксе судских органа Европске уније) показује се и у
раду који се бави поступцима усклађивања прописа са правном текови­
ном (acquis communautaire) на примјеру Босне и Херцеговине, при чему
је наглашена важност система и механизма координације у том процесу,
о чему је Република Српска већ дала приједлоге одговарајућих рјешења,
поштујући уставну подјелу надлежности и одредбе закона заснованих
на Уставу Босне и Херцеговине. Одлучно треба одбацити покушаје
полити­зације овог питања, не само од политичких кругова у Федерацији
Босне и Херцеговине, због изузетно сложене политичке ситуације међу
партне­рима у Федерацији Босне и Херцеговине, због чега ово питање
и није ријешено до сада, него и од неких међународних кругова, за које
се може оправдано сумњати да немају политичког интереса да до овог
договора дође.
87
Препоруке и закључци Десетог савјетовања „Октобарски правнички дани“
КРИВИЧНОПРАВНА ОБЛАСТ
Учесници Савјетовања су на основу написаних реферата, изла­
гања референата и вођене дискусије усвојили сљедеће закључке:
1. У кривичном праву у БиХ ни појам саизвршилаштва није закон­
ски одређен на исти начин. Ваља примијетити да је једино Кривични
закон Републике Српске задржао раније рјешење, јер је остао на екстен­
зивном појму саизвршилаштва које, поред радње извршења, обухвата и
сваку другу радњу или сваки други начин којим се заједнички извршава
кривично дјело. Други кривични закони у БиХ, као и највећи број других
европских кривичних законодавстава је прихватио рестриктивну кон­
цепцију саизвршилаштва која за основу има теорију власти над дјелом
(владајућа теорија у европском кривичном праву) према којој је саизвр­
шилаштво ограничено само на оне дјелатности изван радње извршења
које на одлучујући (или битан) начин доприносе извршењу кривичног
дјела. То значи, да статус саизвршиоца може имати само оно лице које
предузима такве радње које функционално (а отуда и кривичноправно)
имају ранг радње извршења и које његовог носиоца чине партнером не­
посредном извршиоцу или извршиоцима. Ово је постао владајући став
не само у кривичноправној теорији, већ и судској пракси највећег броја
европских земаља, али добрим дијелом и у БиХ.
2. С обзиром на то да припремне радње представљају испољену
одлуку за извршење кривичног дјела у спољном свијету, и то најчешће
физичким, тјелесним активностима, оне представљају већу опасност, па
се стога у кривичном праву и поставља питање њиховог кажњавања.
При томе, треба истаћи да код нехатних кривичних дјела, нема ни одлу­
ке за њихово извршење, ни припремних радњи, па чак ни покушаја.
Тако су у савременом кривичном праву заступљена два схватања у по­
гледу кажњавања за припремне радње. Према првом схватању (које је
прихваћено у већем броју савремених кривичних закона), за припремне
радње се у начелу не кажњава, сем у изузетним случајевима који морају
бити као такви изричито предвиђени у посебном дијелу кривичног зако­
на. По другом схватању, за припремне радње треба предвидјети кажња­
вање као за општи институт и тако омогућити, али и ограничити њи­
хово кажњавање у конкретним случајевима у посебном дијелу кривич­
ног закона. Ријетка су савремена кривична законодавства која изричито
предвиђају кажњавање за припремне радње као за стадијум у извршењу
кривичног дјела.
88
Правна ријеч
3. Кривични законик Црне Горе усвојила је Скупштина Црне Горе
децембра 2003. године, а ступио је на снагу осмог дана по објављивању
у „Службеном листу РЦГ“, док је примјена почела након три мјесеца
од дана ступања на снагу. Међутим, није прошло дуго времена од до­
ношења овог законика, једва нешто више од годину дана, а осјетила се
потреба за његовим измјенама и допунама. Након консултовања судске
праксе донијети су закони о измјенама и допунама Кривичног законика.
Мада Законик прихвата низ нових рјешења, он се у основи ослања на
раније важеће законодавство, али ипак његово доношење значи значајан
корак напријед у изградњи кривичног законодавства.
4. Пракса у Босни и Херцеговини је веома сиромашна у примјени
алтернативних санкција које се извршавају у заједници, иако постоје за­
конске претпоставке за њихово изрицање и примјењивање и најчешће се
изричу казне затвора до једне године (што представља општи услов за
примјену алтернативних санкција, нарочито рада за опште добро на сло­
боди). С друге стране, општа кретања у савременим, посебно европским
оквирима, усмјерена су према што широј примјени санкција које су ал­
тернатива казни затвора и које се извршавају у заједници.
5. Увођење института замјене краткотрајне казне затвора новчаном
казном у кривично законодавство у суштини је добро и корисно рје­
шење. Оно пати од одређених недоречености које изазивају дилеме и
стварају тешкоће у практичној примјени. Законодавац те недостатке још
увијек није отклонио, како би законску норму учинио јаснијом и олак­
шао њену примјену. Овдје се првенствено мисли на поступак замјене,
као процесни дио, у коме се рефлектују и материјални садржаји, а што се
може урадити на два начина. Први начин је усклађивање материјалног
и кривичног законодавства и јасно дефинисање појма и садржине самог
института. Други начин је да се сам институт дефинише слично као у
њемачком Кривичном законику, што се сматра бољим рјешењем, јер не
тражи промјену процесног закона, нити захтјев осуђеног. За ово друго је
неопходна воља законодавца, која зависи од схватања репресије, казне­
не политике и потребе замјене краткотрајних затворских казни другим
санкцијама.
6. Могућност да осуђено лице казну затвора издржава у просто­
ријама у којима станује, први пут је уведена у кривично законодавство
Србије Законом о измјенама и допунама Кривичног законика из сеп­
тембра 2009. године. Одлуку о оваквом начину извршења казне затвора
може донијети суд, уколико је учиниоцу кривичног дјела изречена казна
затвора у трајању до једне године. Критеријуми на основу којих суд може
89
Препоруке и закључци Десетог савјетовања „Октобарски правнички дани“
донијети такву одлуку прецизирани су најновијим измјенама и допунама
Кривичног законика из децембра 2012. године. Обавезе лица осуђеног
на овакав облик издржавања казне затвора, начин контролисања њихо­
вог испуњавања и посљедице неиспуњавања, прописани су законом који
уређује извршење кривичних санкција. Иако има несумњиве предности,
као начин да се замијене краткотрајне казне затвора и смањи веома број­
на затворска популација у Републици Србији, чини се да су проблеми
око практичне примјене и контроле новог начина извршења казне затво­
ра такви да ће још дуго онемогућавати његову масовнију примјену.
7. За ефикасно извршење алтернативних затворских санкција не­
опходан је висок степен организације праћења и контроле лица којима
је изречена нека од санкција и мјера. У том циљу у развијеним казне­
ним системима постоје посебне службе – пробацијска служба, која у
потпуности контролише извршење ових санкција и о свим детаљима у
поступку извршења обавјештава надлежне органе (надлежан суд, тужи­
лаштво, министарство правде, управу за извршење кривичних санкција
и друге државне органе). У Србији је пробацијска служба у почетној
фази развоја, а сада те послове обавља Управа за извршење кривичних
санкција – одјељење за третман и алтернативне санкције, преко повјере­
ника који раде на терену.
8. Напади на полицијске службенике, као истурене представнике
државе (униформисане и неуниформисане припаднике полиције), иако
се често перцепирају као посредан напад на државу, односно цјелокупно
друштво, данас представљају озбиљан проблем за све савремене демо­
кратске државе. У свим савременим државама казненоправна заштита
полицијских службеника остварује се прописивањем, изрицањем и из­
вршењем кривичних и прекршајних санкција физичким лицима, учини­
оцима кривичних дјела и прекршаја који на различите начине угрожавају
живот, односно тјелесни и морални интегритет полицијских службеника
или их спречавају приликом вршења послова безбједности.
9. Због бројних специфичности правног лица као субјекта кривич­
ног дјела, ову материју је требало регулисати изван кривичног законо­
давства у ужем смислу. Разлог није правна догматика, већ чињеница да
изузеци увођења објективне одговорности у кривично право, колектив­
ног кажњавања и сличних института, носе одређену опасност да сети из­
узеци примјене и на друге сличне ситуације. Поред наведеног, посебна
глава о одговорности правних лица не чини са осталим дијеловима јасно
повезану и чврсту цјелину. Она више дјелује издвојено, скоро као и да не
припада кривичном закону. С тим у вези, а узимајући у обзир чињенице о
90
Правна ријеч
корпоративном криминалитету (прије свега друштвену опасност и штет­
ност), усвојеним међународним стандардима, те полазећи од тога да све
више европских земаља, као и земаља региона посебно регулише одго­
ворност правних лица за кривична дјела, а ради усклађивања кривичног
законодавства, намеће се потреба уређивања ове области (одговорност
правних лица за кривична дјела) на систематичнији начин. Прије свега,
мисли се на доношење посебног законског прописа (lex specialis).
10. Закон о заштити и поступању са дјецом и малољетницима у
кривичном поступку је ступио на снагу 1. јануара 2012. године, а јула
2013. године је ступио на снагу Закон о измјенама и допунама Закона
о заштити и поступању са дјецом и малољетним лицима у кривичном
поступку. Закон садржи одредбе материјалног, процесног и извршног
кривичног права, које се односе на малољетне учиниоце кривичних
дјела, као и одредбе о кривичноправној заштити дјеце на чију штету је
извршено кривично дјело. Дат је критички приказ појединих одредаба
материјалног кривичног права
11. Република Србија и Република Српска слиједиле су тенденције
савремене криминалне политике других развијених европских земаља,
па су на посебан, специфичан начин, одредиле кривичноправни статус
малољетника. Анализом кривичних санкција за малољетнике у упо­
редном праву, посебно у вези са примјеном мјера упозорења, може се
констатовати да су мјере упозорења на сличан начин регулисане у наве­
деним малољетничким законодавствима. Евидентне су и одређене спец­
ифичности, па и разлике у регулацији. Посебна специфичност везана је
за малољетничко законодавство Републике Српске, гдје је предвиђена
примјена полицијског упозорења за кривична дјела за која је прописана
новчана казна или казна затвора до три године и ако је то сразмјерно
околностима и тежини учињеног кривичног дјела. Овакву или сличну
мјеру немају у примјени друга малољетничка законодавства.
12. Законодавство Црне Горе ни у једној одредби не помиње по­
ступност при изрицању васпитних мјера, него оставља суду да аутоном­
но процјењује за коју ће се мјеру опредијелити, с тим да ако малољетник
настави са криминалном дјелатношћу, што указује да није био адекватан
избор мјере, касније посегне и за тежом мјером којом ће се остварити
сврха. И сама ова одредба у довољној мјери изражава интенцију зако­
нодавца да истакне цјелисходност изрицања алтернативних мјера или
санкција увијек када се сврха може остварити њиховом примјеном, а ин­
ституционалних мјера заводског типа и малољетничког затвора само као
средстава ultima ratio у заштити друштва од криминалитета малољетних
91
Препоруке и закључци Десетог савјетовања „Октобарски правнички дани“
делинквената. Међутим, треба бити реалан, да избор васпитне мјере у
пракси најчешће није резултат, прије свега, процјене конкретних потре­
ба поступка, односно малољетника, него је у истој мјери, ако не и више
од тога, диктиран постојањем или непостојањем реалних услова за извр­
шење одређене васпитне мјере.
13. Посматрање сленга осуђеника представља значајан елемент
третмана према осуђеницима. Путем изучавања сленга могу се сазна­
ти жеље, потребе, страхови и намјере осуђеника које они нису спремни
да подијеле са формалним системом. Стога је од великог значаја да у
затворској установи постоји довољан број стручних терапеута који би
сталним праћењем у потпуности могли да разазнају сленг осуђеника.
Оваквим поступањем према затвореницима третман би био свеобухват­
нији и ефикаснији.
14. Кроз анализу криминалне дјелатности „спектакуларне“, већ у
свијету афирмисане криминалне банде „Пинк пантери“, може се закљу­
чити да се ради о веома фреквентној и криминално активној групи више
стотина лица, која своју разбојничку мрежу плету на свим континентима
свијета. Превасходно се поставило питање о идејама, инспирацији ових
криминалаца, који су неустрашиви у савлађивању препрека. Одговор је
дат тек дјелимично, јер су коришћена углавном сазнања из средстава
јавног информисања, без анализе њихових криминалних досијеа, у који­
ма би се сигурно могли пронаћи конкретнији подаци у вези њихових
мотива, планова, а посебно идеолога свих „криминалних похода“.
15. Имајући у виду коначност и по посљедицама свевременост са­
мог чина убиства, као потпуно друштвено негативну појаву, никада се не
може рећи да је овај проблем довољно освијетљен. За његово свеобух­
ватно схватање потребно је садејство истраживача из најразличитијих
области. Из податка да су се у већини случајева, убице и жртве познава­
ле, може се закључити да постоји „предиспонираност“ да одређено лице
постане жртва овог кривичног дјела, јер егзистирају неке чињенице које
чине „експлозивну мјешавину“ фактора вршења убиства.
16. Законик о кривичном поступку Републике Србије из 2011.
године донио је низ значајних новина које се тичу јавног тужиоца као
кривичнопроцесног субјекта. Међу не малим бројем новела, посебно су
значајне оне које се тичу промјене концепта истраге, споразума јавног
тужиоца и окривљеног лица, начела опортунитета кривичног гоњења и
предистражног поступка. Са новинама које доноси нови Законик, улога
јавног тужиоца у поступку откривања и доказивања кривичних дјела по­
стаје знатно већа. Једном ријечју, може се констатовати да значајан про­
92
Правна ријеч
ценат кривичних случајева, захваљујући новим овлашћењиима јавног
тужиоца, може да се ријеши управо од његове стране. Међутим, са друге
стране, ако се ова проблематика посматра са аспекта нормативне разра­
де највећег броја, ових начелно посматрано оправданих новела, оцјена
је сасвим другачија.
17. Очекује се да ће се институтом споразума о признању кривице
допринијети ефикасности кривичног поступка у Црној Гори, без обзира
на то што су досадашња искуства показала да је овај институт недовољ­
но примијењен у пракси. Недовољна примјена у пракси објашњава се
чињеницом да црногорско правосуђе иначе у почетку с опрезом шире
отвара врата новим институтима. Одлучујући о споразуму, суд га може
одбацити, одбити или усвојити. Да би усвојио споразум, суд мора да ут­
врди да ли су испуњени сви услови које Законик о кривичном поступку
Црне Горе тражи и након тога без одржавања главног претреса у кратком
року (три дана) доноси пресуду.
18. Споразум о признању кривице је институт који је по први пут
био предвиђен у тексту Законика о кривичном поступку Републике
Србије из 2006. године. Како је овај закон остао непримијењен, одредбе
о споразумном признању кривице су инкорпориране у важећи Законик
о кривичном поступку из 2001. године, приликом његовог новелирања
2009. године. Имајући у виду да је од почетка примјене споразума о при­
знању кривице протекло више од три године, а да је, са друге стране, у
међувремену усвојен нови Законик о кривичном поступку, који је почео
да се примјењује, право је вријеме да се да критички осврт на искуства
у његовој досадашњој примјени, као и да се да приједлог његове регула­
тиве de lege ferenda.
19. Срж сваког суђења је утврђивање чињеница, јер без њега нема
примјене права. Такав значај утврђивања чињеница вјеродостојно ос­
ликава доктринарна мисао да је суђење заправо вјештина коришћења
извора сазнања. И поред тога, мали је број радова у процесној литера­
тури о чињеницама и њиховом утврђивању, а много више литературе
о доказима и доказивању који управо служе утврђивању чињеница. За
процесноправно објашњење чињеница темељно полазиште чини дефи­
ниција чињеница коју даје општа логика, док је за теоријско објашњење
и изградњу дефиниције чињеничног стања и утврђивања чињеница не­
опходно ослањање на појам правних чињеница, који даје општа теорија
права. Превлађујуће схватање међу теоретичарима права је да су правне
чињенице предвиђене у претпоставкама правних норми, на основу којих
настају, мијењају се и престају правни односи.
93
Препоруке и закључци Десетог савјетовања „Октобарски правнички дани“
20. Елиминисање начела истине у кривичном поступку је изрази­
то штетно. Није спорно да истина није никаква „света крава“ ни у кри­
вичном поступку Републике Србије, као ни у кривичним поступцима
већине држава континенталне Европе, чије кривичне процедуре познају
ово начело и гдjе се оно сматра врхунским принципом. Истина се не
достиже по сваку цијену, али истини се свакако тежи. Онда када се исти­
на објективно не може утврдити, примјењује се начело in dubio pro reo.
Елиминисање начела истине у кривичном поступку је контрадикторно и
у односу на бројна друга кривичнопроцесна правила. Бесмислено је да
се у новом Законику о кривичном поступку Србије, као и раније, омо­
гућава подношење жалбе против пресуде и због погрешно или непотпу­
но утврђеног чињеничног стања, што у ствари, значи усљед засновано­
сти пресуде на неистини, а да притом суд уопште нема дужност утврђи­
вања истине, јер је извођење доказа, чиме се ствара потребна подлога за
утврђивање чињеничног стања, примарно повјерено странкама.
21. Право САД спада у већину правних система у свијету који до­
пуштају и употребу доказа прибављених посебним истражним радњама
прикривеног истражитеља и тајних агената. С друге стране, уважавање
опасности које произилазе из употребе ових доказа могуће је кроз сред­
ства, попут провјере њихове вјеродостојности на главном претресу. У
сваком случају, ријеч је о врло динамичном подручју које представља
подједнак изазов и за теорију и за праксу. Нормативна рјешења и пракса
судова у САД, а посебно Врховног суда САД, могу да буду индикативни
и за праксу судова у Босни Херцеговини и за предстојеће законодавне
реформе кривичног поступка у овој области.
22. Имајући у виду препоруке и захтјеве који произилазе из међу­
народних докумената, прије свега из Европске конвенције о обеш­
тећењу жртава кривичних дјела насиља, чији је потписник и Босна и
Херцеговина, неопходно је истаћи потребу доношења закона којим ће
се жртвама умишљајних кривичних дјела насиља у посебном поступку
осигурати накнада штете од стране државе из посебног фонда. У скла­
ду с међународним стандардима, фундаментална права жртве која би
требало уврстити у сва кривичнопроцесна законодавства су несметан
приступ жртава систему кривичне правде и њено ефикасно извршавање,
праведан судски третман, реституција и компензација, пружање социјал­
не и правне помоћи, те заштита од поновне, секундарне виктимизације
жртве.
23. Чињеничну основицу судске одлуке може представљати до­
казни материјал, утврђен јавним и контрадикторним расправљањем, на
94
Правна ријеч
главном претресу. То значи да се процесне радње одвијају усмено, при
чему се, кроз исказе процесних субјеката, саопштава став о кривичној
ствари. Материјални докази, садржани у исправама, такође се усмено
саопштавају суду. Усмена форма презентовања доказа омогућава стран­
кама, да изнесу свој став о кривичној ствари, и да одмах реагују на став
супротне странке (чиме се реализује начело контрадикторности), а суд је
у прилици да отклони нејасноће, проистекле из исказа процесних субје­
ката, као и да усмјерава ток доказног поступка. Законом допуштена од­
ступања од усмене форме расправљања пред судом не могу дезавуисати
саму суштину принципа усмености.
24. Доказни поступак представља централну фазу главног претре­
са, у коме се фактички долази до података о кривичном дјелу и учинио­
цу кривичног дјела. Сходно томе, сви докази (оптужбе, одбране и суда)
који се изводе на главном претресу, имају за циљ да се утврди чињенич­
но стање које ће као такво захтијевати примјену права. Гледано на овај
начин, неспорно је да доказни поступак отвара могућност да се успоста­
ви веза између чињеница, с једне стране, и права, с друге стране. Такође,
значајно је истаћи да је извођење доказа на главном претресу примарно
у рукама оптужбе, односно субјекта који сноси терет пружања доказа. С
друге стране, извођење доказа од стране суда је допунског карактера у
односу на наведене кривичнопроцесне субјекте.
25.Сазнавање у кривичном поступку тече од незнања и почет­
ног, непотпуног знања, до поузданог знања, пролазећи кроз низ фаза.
Дијалектика прелаза квантитета у квалитет у кривичном поступку бави
се кључним тачкама у којима су постепене количинске промјене прешле
у нови квалитет, читав низ вјероватноће израстао у извјесност. Појмови
и изрази „основи сумње“, „основана сумња“ и „извјесност“ нису ништа
друго него чворне тачке у развоју конкретног кривичног поступка.
Поузданост је појам и термин који одговара осуди или ослобађајућој
пресуди када је утврђено да окривљени није учинио дјело, док вјероват­
ноћа одговара самом току процеса сазнања и стварања увјерења.
26. Напредак рачунарске технологије донио је низ могућности у
пословању и комуницирању у савременом свијету, али, што је незаоби­
лазно, пратили су га и негативни ефекти, који се, између осталог, огледају
у ширењу криминалитета и кроз ову област. Извршење кривичног дјела
из сфере кибер-криминалитета повлачи низ питања и проблема, а један
од основних лежи у тешкоћи њиховог доказивања, па се као посљедица
тога јавља велики број извршених дјела, а изразито мали број спроведе­
них кривичних поступака. Докази који се јављају као посљедица извр­
95
Препоруке и закључци Десетог савјетовања „Октобарски правнички дани“
шења ових дјела јесу дигитални докази, који се укратко могу одредити
као информације доказне природе које су ускладиштене, пренесене или
преузете у бинарној форми, а њиховим проучавањем бави се посебна,
новоформирана грана форензике, под називом дигитална форензика.
27. Стандарди, који обухватају права на суђењу, садржани у међу­
народним документима, уговорног карактера и они садржани у статути­
ма међународних кривичних трибунала захтијевају да пресуде морају
да буду изречене (образложене) јавно, са малим бројем изузетака или
без изузетака. Тражи се, како би семогло успјешно користити право на
жалбу вишем суду, да свако коме је суђено за кривично дјело има право
да добије образложење пресуде о доказима, утврђеним чињеницама и
закључцима, којем се могу додати издвојена или различита мишљења.
Кривични суд је у обавези да пресуду донесе без непотребног одлагања,
узимајући у обзир сложеност случаја и понашање оптуженог и свака
радња суда којом се одуговлачи суђење мора бити оправдана.
28. Највећи број повреда људских права и слобода у Републици
Србији потиче од непознавања или недовољног познавања прописа и
прописаних процедура, недовољне едукованости у домену поштовања
људских права, начина на који суд тумачи повреде, па и недовољне емпа­
тије према околини. Такође, може се рећи да имајући у виду материјално
и процесно кривично законодавство, стављено под лупу Европске кон­
венције за заштиту људских права и основних слобода, а сагледавајући
релевантне извештаје и статистику Европског суда за људска права када
се ради о до сада пресуђеним стварима, као и анализирајући појединач­
не пресуде у кривичним стварима - кршење људских права нема озбиљ­
не размјере. Међутим, број притужби, како унутар Републике Србије,
тако и број обраћања Европском суду за људска права, мора да покрене
на озбиљну акцију на свим нивоима.
29. Секундарна виктимизација је појам који је од вишеструког зна­
чаја и није карактеристичан само за виктимологију, односно не тиче се
само жртве једног кривичног дјела, те заштите њених права. Ради се,
пријесвега, о ефикасности и ефективности једног кривичног поступка,
једне истраге. Ако се једна жртва налази у страху да ће бити изложе­
на различитим непријатностима, онда она неће сарађивати са истражи­
тељима на прави начин, те ће и истрага бити неефикасна. Веома често
се код жртве, након кривичног дјела, развија осјећање кривице, стида,
страха и самооптуживања, што ни у ком случају није погодно за спро­
вођење успјешне и адекватне истраге. На све то често се надовезују и
медији који сва ова негативна осјећања на страни жртве мултипликују,
96
Правна ријеч
што је заиста негативно и са становишта саме жртвине психолошке ста­
билности, али и са функционалности и ефикасности једне истраге.
30. Међународна сарадња је постала веома важан инструмент у
борби против организованог криминала. Инструменти Вијећа Европе,
чија имплементација траје прилично дуго и који су ратификовани од
свих држава чланица Вијећа Европе, у великом су степену побољша­
ли усклађивање националног законодавства у погледу међународне са­
радње. Усклађивање процеса обухвата традиционалне облике међуна­
родне сарадње - изручења и узајамне правне помоћи, али и модеран при­
ступ у међународној сарадњи усмјерен ка начелу узајамног признавања.
Интересантан је саоднос хармонизације и узајамног признавања, с обзи­
ром да се ови процеси међусобно надопуњују - хармонизација омогућава
боље и успјешније узајамно признавање одлука, али иду и паралелним
путем - узајамно признавање не инсистира увијек на потреби хармони­
зираности законодавства, већ се заснива на узајамном повјерењу.
31. Савремене облике организованог криминалитета карактерише
одредница да се трансформишу из нациoналног у транснационални фе­
номен, те да су националне одреднице и садржаји тог феномена у стагна­
цији или чак редукцији, док су глобални садржаји у прогресији. Стога се
као императив намеће питање ефикасног супротстављања таквим појав­
ним облицима криминалитета, нарочито у области откривања, истраге
и обезбјеђења доказа. Вођење истраге на властитом подручју, као и па­
ралелне истраге у кривичним предметима са елементима иностраности,
нужно су скопчане са дужим временом трајања истраге и неадекватним
степеном ефикасности и економичности, и то због предузимања истраж­
них мјера и радњи на подручју двије или више држава, путем постојећих
облика међународне правне помоћи.
32. Обавезност Босне и Херцеговине на сарадњу са Међународним
кривичним судом произилази из чињенице да је она потписница Римског
статута који је уједно и међународни уговор. Потписивањем овог угово­
ра БиХ је стекла права, али и обавезе према Међународном кривичном
суду. Права се односе на учествовање њених представника у Скупштини
држава странака, као и приједлог за именовање судије у Међународни
кривични суд. Обавезе су да преко надлежних органа извршава захтјеве
овог суда и да имплементира Римски статут у своје законодавство.
33. Оснивањем Међународног кривичног суда и усвајањем њего­
вог Статута започела је нова фаза у процесуирању и сузбијању ратних
злочина и других међународних кривичних дјела. Неспорни легалитет
и легитимитет Суда, те унифицирани извори права, стварају позитив­
97
Препоруке и закључци Десетог савјетовања „Октобарски правнички дани“
не услове да се кроз рад сталног Међународног кривичног суда успо­
стави међународно кривично право у правом смислу ријечи. Овим су и
Женевске конвенције добиле ефикасно средство у борби за остварење
свог основног циља, а то је хуманизација оружаних сукоба.
34. Увођењем поједностављених процедура, бољим описом рад­
них задатака, те контроле од стране Европског парламента, значајно се
повећава ефикасност и ефективност Еуропола. На тај начин Еуропол
постаје у потпуности одговорна и транспарентна организација и оства­
рује своју примарну улогу – размјену и чување тајности оперативних
података. Усвајањем Одлуке о оснивању Канцеларије европске поли­
ције – Еуропол, олакшава се доношење будућих неопходних амандмана.
Такође, организовањем Еуропола, као посебног ентитета, побољшава се
правни и финансијски положај Еуропола у односу на његов претходни
положај утврђен Конвенцијом о оснивању Канцеларије европске поли­
ције.
35. Савремени модел екстрадиционог поступка, који је уређен
Оквирном одлуком о Европском налогу за хапшење и предају, примјењује
се међу државама чланицама Европске уније. Одредбе Оквирне одлуке
су усмјерене ка онемогућавању учиниоцима кривичних дјела да про­
нађу уточиште од кривичног гоњења у некој од земаља чланица, унутар
простора Европске уније. Умјесто традиционалног поступка екстради­
ције, унутар граница Европске уније примјењује се институт предаје,
што је видљиво и из самог наслова Оквирне одлуке о Европском налогу
за хапшење и предају.
98
ЗАВРШНА РИЈЕЧ НА САВЈЕТОВАЊУ
„ОКТОБАРСКИ ПРАВНИЧКИ ДАНИ“
Академик проф. др РАЈКО КУЗМАНОВИЋ,
предсједник Удружења правника Републике Српске
Поштоване колеге правници,
Ево дошли смо до самог краја рада. Данас се завршава плодан дво­
дневни рад Десетог међународног савјетовања „Октобарски правнички
дани“.
Овај скуп се завршава сумирањем импозантних десетогодишњих
резултата. Подсјетићу вас на неке чињенице и резултате.
Почели смо прије десет година када смо одржали Прво савјето­
вање, на коме је било нешто више од стотину учесника и 25 реферата.
Сваке године је растао број реферата и учесника и квалитет рада, тако да
ево, данас и јуче на нашем Десетом окупљању било је преко 800 учес­
ника и 133 реферата са 140 аутора. Од тога је поднесено 94 реферата у
катедрама од стране аутора. То је све скупа једно убрзано квалитативно
и квантитативно израстање у веома значајан скуп.
Даље, прве године, штампали смо један том ,,Правне ријечи“, са
25 реферата на око 500 страница, а за ово савјетовање штампали смо
три тома, са око 3000 страница текста. Када бисмо све то сабрали, онда
можемо рећи да смо до сада штампали 36 томова за ових десет година.
У свим томовима – зборника ,,Правне ријечи“ постоји нека тема која нас
интересује, било са теоријског или практичног становишта.
Показало се да смо данас најорганизованије удружење у Републици
Српској, са пет подружница у: Бањој Луци, Добоју, Бијељини, Источном
Сарајеву и Требињу.
Почели смо као Удружење Републике Српске, а данас смо члани­
ца Савеза удружења правника Србије и Републике Српске, а примљени
смо у Међународно удружење правника у Москви и Свјетско удружење
правника у Лос Анђелесу. Тако је Удружење постало регионално и свјет­
ски познато, а савјетовање је израсло у импозантан научни, теоријски и
практични скуп правника, на коме се изграђује правна култура.
Ове године смо побољшали квалитет савјетовања додатним актив­
ностима, прије свих објавом и промовисањем Монографије Удружења
правника Републике Српске и посебном публикацијом Библиографија
радова у којој је регистровано преко 1000 аутора и реферата.
Успјешни организатори свих савјетовања су Удружење правника
Републике Српске и Правни факултет у Бањој Луци, а као суорганизатор
и Правни факултет у Источном Сарајеву.
101
Завршна ријеч на савјетовању „Октобарски правнички дани“
Наши стални спонзори, који много доприносе успјеху савјетовања
су: Влада Републике Српске са Министарством правде, затим Адвокатска
комора Републике Српске, Комора нотара и Центар за едукацију судија
и тужилаца.
На крају, констатујемо да је овогодишње савјетовање веома успјеш­
но завршено, што се види и из квалитетних излагања у катедрама и ве­
ома добрих закључака и препорука, које су шефови катедри изложили.
Овогодишња уводна излагања, излагања на катедрама и препоруке
и закључци, које смо мало прије саслушали, биће објављени у 38. броју
Правне ријечи, као и позив за Једанаесто савјетовање у октобру 2014.
године.
Закључујући ово јубиларно Десето савјетовање, свим учесницима
и организаторима скупа, а посебно нашим гостима се захваљујемо и же­
лимо добро здравље и успјешан рад на својим радним мјестима.
Довиђења до Једанаестог савјетовања и сусрета у октобру 2014.
године.
Хвала !
102
Проф. др Милорад Закић,
професор Правног факултета
Универзитета у Бањој Луци (у пензији)
ОДНОС ПРАВА И ПРАВДЕ
Ubi homo, ibi jus. Где год постоји траг људског живота, тамо се
наилази, бар у клици, и правно уређење.
Само право пружа примере питања која су претресана столећима,
која су још увек нерешена те, могу бити нерешива, али на питање: Где је
граница мога права, а где кога другога? мора се дати одговор, не, исти­
на, непогрешив, али практично дефинитиван.
Ако су бројне и тешке препирке које се односе на појам право, још
веће су сумње и неслагања по питању појма правда, која се узима као
одвојена и виша од овога правог.
Правда тражи један виши идеални критериј, који се уздиже изнад
свих позитивних правних дефиниција и мора имати своју основу негде
на другом месту.
Тамо где влада монотеистичко и етичко схватање, предикат правде
придаје се пре свега самом божанству како би се означила хармонија
његових воља.
С друге стране, постоји теорија о једном вишем праву које стоји
изнад позитивног права имајући своју основу у духовној природи чове­
ка. Постоје, наиме, извесна начела која вреде апсолутно и својствена су
човечанству по самој његовој природи.
Тако се потпуно одвојило природно право од позитивног, јер док
је природно право једна идеја која остаје у својој апстрактности, пози­
тивно право је одређено даном средином. У питању је спајање идеје и
стварности, чим се пређе на остваривање природног права.
Да уосталом стварност не одговара увек принципима природног
права горе дефинисаног, то је ван сваке сумње.
Култ правде не своди се на култ законитости и не треба их мешати.
Правда има за тему супротност добра и зла, а право државни интерес.
Државни се живот манифестује на тај начин што држава покушава
својом колективном снагом остварити идеје о свом интересу.
И сад – шта је то државни интерес? Је ли то интерес свих или бар
већине грађана једне земље или пак интерес оних који држе власт и по­
седују новац?1
1
Још јако давно Аристофан је описао шта обузима оне који дођу на власт. Супротно
103
Однос права и правде
Закључило се да је тај интерес проблем који се назире још у
Хамурабијевом законику, који се чува у Лувру, па преко грчке мис­
ли и римског „dura lex, sed lex“, назире и хришћанским списима Томе
Аквинског, разголицава Макијевелија, па се протеже преко претеча
Француске револуције, до Наполеоновог кодекса и данашњег времена.
Отуда и онај израз „прастаро питање“.
Задржимо се на неким питањима везаним за поједине карике. Ево
тих питања:
1. Суђење Сократу као пример државне машинерије која меље
појединца и слободну мисао;
2. Платонова идеална држава као изазов несавршеном грађани­
ну да изгради савршену државу;
3. Аристотелово мишљење о недостацима демократије коју
прате демагогија и манипулација што деградира друштвено уређење и
удаљава право од правде;
4. Од Рима до данас, власти успављују народни бунт добрим рим­
ским рецептом „хлеба и игара“.
5. Макијавелијев владалац јак као лав и лукав као лисица, с мотом
да само будала у политици настоји неподобним средствима да постигне
циљ. Отуда циљ оправдава средство;
6. Волтерова рушилачка енергија и Русоовљева творачка изне­
дрили су Монтескјеа и његов принцип поделе власти на којој почива
савремена демократска држава;
7. Достојевски: „Прогласили су слободу. Какву слободу?
Подједнаку слободу свима да чине све што им се допада у границама
закона. Када можеш да чиниш све што се допада? Када имаш милион. Да
ли слобода свакоме даје по један милион? Човек без милиона није онај,
који може да ради оно што му се допада, него онај с којим раде све што
им се допада.“
8. Маркс се пре свега посматра кроз његову формулу.
N– P–N’
при чему се нова количина новца појављује на крају циклуса. То је
према Марксу могуће, јер се између тих новчаних сума интерполирала
роба која својом употребом ствара већу вредност него што сама стаје, а
то је радна снага. Тиме је изведен закључак о експлоатацији радничке
класе, што је идеолошка основа комунистичких и неких социјалистич­
ких партија.
својим идеалима за које су се раније борили, они постају репресивни, настојећи да
власт коју су освојили и задрже. Тако је – по њему – свака власт насиље над људима.
104
Милорад Закић
Правна ријеч
Маркс је веровао да ће „социјализам променити вучју (грабежљи­
ву) природу човека. Десило се међутим да је вучја природа човека про­
менила социјализам.
Појавом пак фашизма у првој половини 20. столећа у Немачкој је
одлучено како је „Право оно што користи немачком народу“. Јавили су
се и слогани: „Ordnung muss sein“,као и „Pflicht und Dinest“, „Ein Fürer,
ein Volk, ein Kampf“.
У СССР-у је право дефинирано као „батина у рукама владајућих“,
односно: „Право је воља владајуће класе“.
Зар примери из блиске прошлости (па и шире) не упућују на исти­
ну о томе како се (не)морал из политике тако успешно одржава у праву,
често игнорирајући правду.
У минулом социјалистичком периоду, воља и интерес владајућег
слоја су доминирали у правним прописима стварајући често апсурдне
ситуације. Тако су устави с прокламованим правима личили на излог с
примамљивим робама којих у радњи није било. Идеолошки екстрем се
протезао и даље у императив да они који формулишу право, треба да га
примењују и тумаче. При томе је основно схватити политички смисао
прописа, а у мањој мери њихову правну садржину. Политички дух зако­
на је дакле био изнад самог правног слова.
Све што је ново, постало је међутим од старог. Тако да су се релик­
ти старог задржали и данас у главама и делатности правника, мада се то
званично негира.
Оно што овде ваља подвући је да резултанта из које проистичу како
формулисање прописа, тако и њихова примена и (тумачење) се састоји
код нас у транзицији из две компоненте. Прву чине наша домаћа на­
стојања, а другу инострани фактор који доминира.
Морамо зато имати у виду следеће:
Остваривати прописе можемо само кроз реалност, а она се своди
на могуће и показује раскорак између списка прокламованих жеља и
стварних могућности.
Богаташи пак покушавају богатством купити власт и у томе их
је тешко спречити. Левинсон је показао на примерима Rockfellera и
Morgana како је била безобзирна и упорна борба капитала за освајање
главних позиција у држави, борба за доминацију новца у политици. У
том смислу је и мото Georga Kennana: „Ако желимо сачувати неједнакост између свог богатства и сиромаштва других, морамо се клонити
идеалистичких слогана и држати се концепта чисте моћи.“
Своју књигу „Светска револуција“ Масарик завршава речима:
„Цезар или Исус“.
105
Однос права и правде
Но данас у савременом свету све је мање политике која почива на
Исусовом милосрђу. Преовлађује немилосрдна Цезарова империјали­
стичка политика потчињавања других.
Зато нам изгледа исправан закључак о земљама транзиције:
Оне мисле да планирају и обликују свој живот, а често не схватају
да их живот меље и обликује по рецепту моћних.
Закључак
Култ правде не своди се на култ законитости и не треба их мешати.
Правда има за тему супротност добра и зла, а право – државни интерес.
Некад су марксисти сматрали да ће социјализам променити људску
природу. Десило се међутим да је људска природа оних на власти проме­
нила социјализам.
Паралела: људска природа глобалиста је испуњена неумољивом
глади за профитом. А тамо где је профит изнад свега, има тако мало
места за хуманизам.
Литература
1.Аристотел: Устав атински, Београд, Плато, 1997.
2.Chomsky Noam: Profit over People, New York, Seven Stories Press, 1998.
3.Марковић Михајло: Етика и политика, Београд, БИГЗ, 1994.
4.Ниче: Тако је говорио Заратустра, Београд, Новости, 2005.
5.Закић Милорад: Потребна је нова друштвено-економска мисао у измијењеном свијету Источне Европе, Пула, Господарство Истре,
1991.
6.Закић, М., Мрковић, Џ.: Социологија, Београд, Плато 2002.
7.Закић, М., Задовић, И.: Методологија научно-историчког рада,
Београд, пословни биро, 2010.
8.Масарик, Т. Ј.: Света револуција, Београд, Космос, 1935.
106
ПРЕГЛЕД РЕФЕРЕНАТА И РЕФЕРАТА
НА ДЕСЕТОМ САВЈЕТОВАЊУ
„ОКТОБАРСКИ ПРАВНИЧКИ ДАНИ“
I. КАТЕДРА
ДРЖАВНОПРАВНА,УПРАВНОПРАВНА И РАДНОПРАВНА
ОБЛАСТ
Радно предсједништво: академик проф. др Снежана Савић,
проф. др Мирјана Рађеновић, проф. др Маријана Пајванчић, проф. др
Жељко Мирјанић, проф. др Владан Петров, академик проф. др Борче
Давитковски, проф. др Миле Дмичић.
УСТАВНО ПРАВО
1. Академик проф. др Рајко Кузмановић
Академија наука и умјетности Републике Српске
ПРАВО, ПРАВНИ СТАНДАРДИ И ЊИХОВО НАРУШАВАЊЕ
2. Академик проф. др Снежана Савић
Уставни суд Републике Српске, Правни Факултет Бања Лука
ВАЖЕЊЕ И ЕФИКАСНОСТ ПРАВА, ПОЗИТИВИТЕТ ПРАВА И
СТУПАЊЕ НА СНАГУ ПРАВНИХ АКАТА
3. Проф. др Миле Дмичић
Правни Факултет Бања Лука
НЕКА ПИТАЊА (НЕ)ФУНКЦИОНИСАЊА ИЗБОРНОГ СИСТЕ­
МА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
4. Проф. др Боса Ненадић
Уставни суд Србије
УСТАВНИ СУД СРБИЈЕОД „НЕГАТИВНОГ“ КА „ПОЗИТИ­ВНОМ“
ЗАКОНОДАВЦУ
5. Проф. др Маријана Пајванчић
Факултет за европске правонополитичке студије Универзитет
Сингидунум
ПРАВНО УПРАВЉАЊЕ ЈАВНИМ ПОСЛОВИМА – ЈЕДНАКЕ
МОГУЋНОСТИ И ПОСЕБНЕ МЕРЕ
6. Проф. др Момир Милојевић
Правни факултет Београд
КЕЛЗЕНОВО СХВАТАЊЕ ДРЖАВЕ
109
Преглед референата и реферата на Десетом савјетовању „Октобарски правнички...
7. Проф. др Владан Петров , проф. др Дарко Симовић
Правни факултет Београд,
Криминалистичко-полицијска академија Београд
СТАТУТ ПОДЗАКОНСКИ АКТ БЕЗ ЕЛЕМЕНАТА КОНСТИТУ­
ТИВНОСТИ - УЗ ДИЛЕМУ О ПРАВНОЈ ПРИРОДИ СТАТУТА АП
ВОЈВОДИНЕ ОД 2009
8. Проф. др. Владан Михајловић
Правни факултет у Косовској Митровици
ЛЕГИТИМНОСТ КАО УСЛОВ И СРЕДСТВО ПРИЗНАЊА И
ОПРАВДАЊА ДРЖАВНЕ ВЛАСТИ
9. Проф. др Александар Ђурђев
Правни факултет Нови Сад
УЛОГА ЦИНЦАРА У НАСТАНКУ
ДРЖАВНОСТИ
И
РАЗВОЈУ
СРПСКЕ
10.Проф. др Владимир Ђурић
Институт за упоредно право Београд, Правни факултет „Апеирон“
Бања Лука
ЈАВНА ОВЛАШЋЕЊА НЕТЕРИТОРИЈАЛНЕ АУТОНОМИЈЕ У
ПРАВНОМ СИСТЕМУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
11. Проф. др Драган Батавељић, Бранка Батавељић, докторант
Правни факултет Крагујевац, Основни суд у Крагујевцу
НОВА И ПОСЕБНА ПРАВА И СЛОБОДЕ С ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ
НА ЗАКОНОДАВСТВО РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И РЕПУБЛИКЕ
СРПСКЕ
12.Проф. др Милан Благојевић
Правни факултет Универзитета за пословни инжењеринг и ме­
наџмент у Бањалуци, судија Окружног суда у Бањалуци
УСТАВНОПРАВНИ ОДНОСИ ИЗМЕЂУ ЦЕНТРАЛНИХ ИНСТИ­
ТУЦИЈА ВЛАСТИ У ПЕТОЈ ФРАНЦУСКОЈ РЕПУБЛИЦИ
13.Проф. др Олга С. Јовић
Правни факултет Приштина
ПРАВА ДЕТЕТА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ - ОСТВАРИВАЊЕ И
УНАПРЕЂЕЊЕ
110
Правна ријеч
14. Проф. др Сретен Југовић
Криминалистичко-полицијска академија Београд
ОРГАНИЗАЦИЈА ПОЛИЦИЈЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ –
ЦЕНТРАЛИЗАЦИЈА, ДЕКОНЦЕНТРАЦИЈА И ДЕЦЕНТРА­ЛИ­
ЗАЦИЈА
15. Проф. др Драган Голијан, Алиса Салкић
Форкуп Београд, Интернационални Универзитет Травник
УСТАВ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ КАО МЕЂУНАРОДНИ СПО­
РАЗУМ И ПРЕЛАЗНО РЕШЕЊЕ ЗА ОЧУВАЊЕ МИРА
16. Доц. др Игор Милинковић
Правни факултет Бања Лука
РЕФЛЕКС РАДБРУХОВЕ ЈУРИСПРУДЕНЦИЈЕ У ПОСЛИЈЕРА­
ТНОЈ ПРАКСИЊЕМАЧКИХ САВЕЗНИХ СУДОВА
17. Доц. др Горан Марковић
Правни факултет Источно Сарајево
ПРОТИВРЈЕЧНОСТИ НЕПОСРЕДНЕ ДЕМОКРАТИЈЕ У БОСНИ
И ХЕРЦЕГОВИНИ
18. Доц. др Александар Мартиновић
Правни факултет Нови Сад
ДУХ ЗАКОНА ИЛИ: ШТА ЈЕ МОНТЕСКЈЕ СТВАРНО РЕКАО О
ФУНКЦИЈАМА ДРЖАВНЕ ВЛАСТИ?
19.Доц. др Марко Станковић
Правни факултет Београд
ФЕДЕРАЛНИ СИСТЕМ РЕПУБЛИКЕ АУСТРИЈЕ – ИСКУСТВА И
ПЕРСПЕКТИВЕ
20. Доц. др Слободан Орловић
Правни факултет Нови Сад
О УСТАВНОСУДСКОЈ И СУДСКОЈ ВЛАСТИ
21. Доц. др Драгана Ћорић
Правни факултет Нови Сад
PERSONS’ CASE –ПРИМЕР ТУМАЧЕЊА ПРАВА КОЈИ ЈЕ
ПРОМЕНИО АНГЛОАМЕРИЧКУ ПРАВНУ ТЕОРИЈУ И ПРАКСУ
111
Преглед референата и реферата на Десетом савјетовању „Октобарски правнички...
22.Мр Слободан Радуљ, Љиљана Грбић
Правобранилаштво Републике Српске
ПРАВОБРАНИЛАШТВО И ПРАВОБРАНИЛАЧКА ФУНКЦИЈА
УПРАВНО ПРАВО
1. Проф. др Мирјана Рађеновић
Правни факултет Бања Лука
ВРАЋАЊЕ У ПРЕЂАШЊЕ СТАЊЕ У УПРАВНОМ ПОСТУПКУ
2. Проф. др Петар Кунић
Правни факултет Бања Лука
УЛОГА САМОСТАЛНИХ РЕГУЛАТОРНИХ АГЕНЦИЈА
ФУНКЦИОНИСАЊУ СЛУЖБИОД ЈАВНОГ ИНТЕРЕСА
У
3. Проф. др Зоран Томић
Правни факултет Београд
ПОЈАМ СТРАНКЕ У СРПСКОМ УПРАВНОМ ПРАВУ
4. Проф. др Сања Данковић-Степановић, проф. др Добросав
Миловановић
Факултет политичких наука Београд, Правни факултет
БеоградПРИЈАВА РЕСТРИКТИВНОГ СПОРАЗУМА: КОНКУРЕ­
НТ­СКО-ПРА­ВНИ И УПРАВНО-ПРАВНИ АСПЕКТИ
5. Проф. др Младен Радивојевић, мр Нада Мирјанић-Глувић,
мрМилош Љубојевић
Министарство управе и локалне самоуправе, Општина Градишка, ЈУ
академска рачунарска мрежа Републике Српске
КОНЦЕПТ НОВЕ ЕЛЕКТРОНСКЕ, МОБИЛНЕ И ИНТЕЛИ­ГЕНТНЕ
ЈАВНЕ УПРАВЕ
6. Доц. др Зоран Лончар
Правни факултет Нови Сад
О НАЦРТУ ЗАКОНА О ОПШТЕМ УПРАВНОМ ПОСТУПКУ
7. Доц. др Невенко Врањеш
Факултет политичких наука Бања Лука
ДИСКРЕЦИОНИ УПРАВНИ АКТИ: ДА ЛИ РАЗЛОЗИ МОРАЈУ
БИТИ САСТАВНИ ДИО ОБРАЗЛОЖЕЊА?
112
Правна ријеч
8. Дoc. др Милица Тепшић, проф. др Илија Шушић, Бојан Деспотовић
Министарство управе и локалне самоуправе Републике Српске,
Универзитет за пословне студије Бања Лука
ЕЛЕКТРОНСКА УПРАВА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ – СТАЊЕ И
ПЕРСПЕКТИВЕ
9. Др Боро Бован
Министарство управе и локалне самоуправе Републике Српске
КАНЦЕЛАРИЈСКО ПОСЛОВАЊЕ И е-УПРАВА СА НАГЛАСКОМ
НА БЕЗБЈEДНОСТ И ЗАШТИТУ ПОДАТАКА
10.Бојан Влашки, мастер права
Правни факултет Бања Лука
СЛОБОДА ПРИСТУПА ИНФОРМАЦИЈАМА - ЗАШТО ЈЕ
ПОТРЕБНА РЕФОРМА ПРАВНОГ ОКВИРА У РЕПУБЛИЦИ
СРПСКОЈ?
11.Мр Јелена Старчевић
Министарство просвјете и културе Републике Српске
ПРАВНАПРИРОДА АКАТА У ПОСТУПКУ АКРЕДИТАЦИЈЕ
ВИСОКОШКОЛСКИХ УСТАНОВА
РАДНО ПРАВО
1.
2.
Проф. др Бранко Лубарда
Правни факултет Београд
СОЦИЈАЛНО ПРАВО И СОЛИДАРНОСТ
Проф. др Предраг Јовановић
Правни факултет Нови Сад
ПРАВНИ САДРЖАЈ ОПШТЕ ЗАШТИТЕ ЗАПОСЛЕНИХ У РАДНОЈ
СРЕДИНИ
3. Проф. др Маринко Учур
Правни факултет Ријека
СИГУРНОСТ И ЗДРАВЉЕ НА РАДУ – УЗАЈАМНА СЛОБОДА И
ЉУДСКО ПРАВО
4. Проф. др Жељко Мирјанић
Правни факултет Бања Лука
ПРЕТПОСТАВКЕ ЗА СОЦИЈАЛНИ ДИЈАЛОГ
113
Преглед референата и реферата на Десетом савјетовању „Октобарски правнички...
5. Др Милорад Ћупурдија
Велеучилиште у Вуковару
СИНДИКАТИ КАО ЧИМБЕНИК РАДНОГ ПРАВА У РЕПУ­БЛИЦИ
ХРВАТСКОЈ
6. Др Љубинка Ковачевић
Правни факултет Београд
ПРАВНИ ИНСТРУМЕНТИ ЗА ОБЕЗБЕЂИВАЊЕ МЕЂУ­ГЕНЕ­
РАЦИЈСКЕ СОЛИДАРНОСТИ НА ТРЖИШТУ РАДА
7. Проф. др Дарко Маринковић, Владимир Маринковић
Мегатренд Београд, Висока струковна школа за предузетништво
Београд
ТРАГАЊЕ ЗА ОПТИМАЛНИМ ОДНОСОМ ЗАКОНСКЕ И
АУТОНОМНЕ РЕГУЛАТИВЕ У РАДНОМ ЗАКОНОДАВСТВУ
8.Академик проф. др Борче Давитковски, проф. др Тодор Каламатиев,
мр Александар Ристовски
Правни факултет Скопље
КОЛЕКТИВНО ПРЕГОВАРАЊЕ У ЈАВНОМ СЕКТОРУ РЕ­ПУБЛИКЕ
МАКЕДОНИЈЕ
9. Др Елена Давитковска , академик проф. др Борче Давитковски, др
Драган Гочевски
Економски институт Универзитета Скопље, Правни факултет Скопље
ПСИХИЧКО УЗНЕМИРАВАЊЕ (МОБИНГ) РЕАЛНОСТ ИЛИ
ФИКЦИЈА PSYCHOLOGICAL HARASSMENT (MOBBING)
REALITY OR FICTION
10.Филип Бојић
Правни факултет Београд
ЗАКОН О РАДЊАМА И ИДЕЈА СОЦИЈАЛНОГ ОСИГУРАЊА У
СРБИЈИ ПОЧЕТКОМ XX ВЕКА
11.Мр Рајко Кличковић
Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске
ОМЛАДИНСКИ И СТУДЕНТСКИ РАД У СИСТЕМУ РАДА
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
114
Правна ријеч
12.Мр Борислав Радић
ЈУ „Агенција за мирно рјешавање радних спорова“ Републике Српске
РЕПРЕЗЕНТАТИВНОСТ КАО УСЛОВ ЗА УЧЕШЋЕ У
ТРИПАРТИТНИМ И БИПАРТИТНИМ ОБЛИЦИМА САРАДЊЕ У
РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ
13.Мр Александра Вуковић
Дом здравља Требиње
ЗАШТИТА ОД ДИСКРИМИНАЦИЈЕ ПРЕМА ЗАКОНУ О ЗАБРАНИ
ДИСКРИМИНАЦИЈЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ - DE LEGE LATA I
DE LEGE FERENDA
14.Мр Ивана Грубешић
Правни факултет Зеница
ПОЗИТИВНА ЊЕМАЧКА ИСКУСТВА И ЕВРОПСКИ СТАНДАРДИ
КАО СМЈЕРНИЦЕ ЗА РАЗВОЈ ОВЛАШТЕЊА ВИЈЕЋА
ЗАПОСЛЕНИКА У БиХ
15.Мр Сузана Димић
Правни факултет Приштина-Косовска Митровица
УКЉУЧИВАЊЕ У РАД ЛИЦА КОЈА ОСТВАРУЈУ ПРИХОДЕ
ИЗ СОЦИЈАЛНИХ ДАВАЊА, СА ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА
НЕГАТИВНО ОПОРЕЗИВАЊЕ
16.Мр Весна Аћић
Електрокрајина Бања Лука
ОТКАЗ УГОВОРА О РАДУ
II. КАТЕДРА
ГРАЂАНСКОПРАВНА ОБЛАСТ
Радно предсједништво: академик проф. др Слободан Перовић,
проф. др Душко Медић, проф. др Никола Мојовић, проф. др Драган
Боланча, проф. др Гордана Станковић, проф. др Оливер Антић.
ГРАЂАНСКО ПРАВО
1. Академик проф. др Слободан Перовић
Предсједник Удружења правника Србије и Републике Српске
ПРИМЕНА ДОБРИХ ОБИЧАЈА У ОБЛИГАЦИОНОМ ПРАВУ
115
Преглед референата и реферата на Десетом савјетовању „Октобарски правнички...
2. Проф. др Душко Медић
Уставни суд Републике Српске, Правни факултет „Апеирон“ Бања
Лука
ЗАДРЖАВАЊЕ ПРАВА СВОЈИНЕ
3. Проф. др Оливер Антић
Правни факултет Београд
НАЛОГ У НАСЛЕДНОМ ПРАВУ
4. Проф. др Драган Боланча
Правни факултет Сплит
УПИСНИЦИ (РЕГИСТРИ) ПЛОВИЛА У БОСАНСКО-ХЕ­РЦЕ­
ГОВАЧКОМ ПЛОВИДБЕНОМ ЗАКОНОДАВСТВУ
5. Проф. др Бранко Мораит
Суд Босне и Херцеговине
СЛОБОДА УГОВАРАЊА И ПРАВО КОНКУРЕНЦИЈЕ У СА­ВРЕ­
МЕНОЈ СУДСКОЈ ПРАКСИ
6. Проф. др Илија Бабић
Факултет за европске правно – политичке студије Нови Сад
ИЗМАКЛА КОРИСТ (LUCRUM CESSANS) И ЊЕНА НАКНАДА
7. Проф. др Силвија Петрић
Правни факултет Сплит
ОДГОВОРНОСТ ЗА МАТЕРИЈАЛНЕ НЕДОСТАТКЕ СТВАРИ У
ПРАВУ ХРВАТСКЕ И БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
8. Проф. др Марко Ђурђевић
Правни факултет Београд
ТУМАЧЕЊЕ УГОВОРА У КОРИСТ ЈЕДНЕ УГОВОРНЕ СТРА­НЕ
СА ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА ТУМАЧЕЊЕ ПОТРО­ША­ЧКОГ
УГОВОРА У КОРИСТ ПОТРОШАЧА
9. Проф. др Здравко Петровић
„Sigmund Freud“ Беч
НАКНАДА НЕМАТЕРИЈАЛНЕ ШТЕТЕ ЗБОГ ПОВРЕДЕ УГОВОРА
116
Правна ријеч
10.Проф. др Наташа Мрвић- Петровић
Институт за упоредно право Београд
ЗЛОСТАВЉАЊЕ НА РАДУ И ПРАВО НА НАКНАДУ НЕ­МА­
ТЕРИЈАЛНЕ ШТЕТЕ
11.Проф. др Владимир Чоловић
Институт за упоредно право Београд
ЗАСТАРЕЛОСТ РЕГРЕСНИХ ЗАХТЕВА У ОСИГУРАЊУ
12.Проф. др Слободан Станишић
Правни факултет „Апеирон“ Бања Лука
ПРАВНЕ ПОСЉЕДИЦЕ ДОЦЊЕ У
ОСИГУРАЊА
ПЛАЋАЊУ
ПРЕМИЈЕ
13.Доц. др Дарко Радић
Правни факултет Бања Лука
СЛОБОДА УГОВАРАЊА И ЗАКЉУЧЕЊЕ УГОВОРА
14.Мр Војо Павичић, Лидија Видић
Правобранилаштво Републике Српске
УЛОГА ПРАВОБРАНИЛАШТВА РС У ЗАШТИТИ ИМОВИНЕ ИЗ
ПАСИВНОГ ПОДБИЛАНСА
15.Страхиња Ћурковић
Окружни суд Бања Лука
СВОЈИНСКА ТРАНСФОРМАЦИЈА ДРЖАВНЕ СВОЈИНЕ
ПРИВАТНУ СВОЈИНУ КРОЗ ПОСТУПАК ПРИВАТИЗАЦИЈЕ
У
ГРАЂАНСКО ПРОЦЕСНО ПРАВО
16.Проф. др Гордана Станковић
Правни факултет Ниш
ОВЛАШЋЕЊА ПРИВАТНОГ ИЗВРШИТЕЉА
17.Проф. др Ранка Рачић
Правни факултет Источно Сарајево и Бања Лука
НАЧЕЛА ВАНПАРНИЧНОГ ПОСТУПКА
18.Проф. др Душица Палачковић
Правни факултет Крагујевац
ПРАВНЕ ПОСЛЕДИЦЕ ПРОМЕНЕ ПОЛА
117
Преглед референата и реферата на Десетом савјетовању „Октобарски правнички...
19.Проф. др Арсен Јаневски, мр Милка Ракочевић
Правни факултет Скопље
УЛОГА НОТАРИЈАТА КАО ЈАВНЕ СЛУЖБЕ У РАСТЕРЕЋЕЊУ
СУДОВА У ВАНПАРНИЧНОМ ПОСТУПКУ – македонска перспек­
тива –
20.Доц. др Раденко Јотановић
Правни факултет Бања Лука
ПРАВНИ ОКВИР ЕЛЕКТРОНИЗАЦИЈЕ НОТАРСКИХ КАНЦЕ­
ЛАРИЈА И УСЛУГА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ
21.Мр Стојана Копања
Правни факултет Бања Лука
ОСВРТ НА ИНСТИТУТ ВРАЋАЊА У ПРЕЂАШЊЕ СТАЊЕ,
КРОЗ ПРИЗМУ ОДРЕДАБА НОВЕЛЕ ЗАКОНА О ПАРНИ­ЧНОМ
ПОСТУПКУ РС
III. КАТЕДРА
ПРИВРЕДНОПРАВНА ОБЛАСТ
Радно предсједништво: академик проф. др Мирко Васиљевић,
проф. др Михајло Велимировић, проф. др Марко Рајчевић, Ирена
Мојовић, проф. др Данче Манолева Митровска.
ПРИВРЕДНО ПРАВО
1. Академик проф. др Мирко Васиљевић
Правни факултет Београд
ДРУШТВЕНА ОДГОВОРНОСТ КОМПАНИЈА(од политике, преко
морала, до права)
2. Проф. др Марко Рајчевић
Правни факултет Бања Лука
ПРАВНИ СТАТУС ОСНИВАЧА ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА
3. Проф. др Михаило Велимировић
Правни факултет Универзитета МЕДИТЕРАН Подгорица
АРБИТРАЖНО ПРАВО У ЗЕМЉАМА РЕГИОНА
118
Правна ријеч
4. Проф. др Данче Манолева-Митровска, мр Владимир Митревски
Правни факултет Скопље
ЗАШТИТA КОНКУРЕНЦИЈЕ У ПРАВУ РЕПУБЛИКЕ МА­КЕ­
ДОНИЈЕ
5. Проф. др Владо Белај
Правни факултет Осијек
ПРИМЈЕНА ПОСЕБНИХ УЗАНЦИ О ГРАЂЕЊУ КОД УГО­ВОРА О
ГРАЂЕЊУ
6. Проф. др Мирјана Кнежевић
Економски факултет Крагујевац
УГОВОР О ОТКУПУ ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ НАСТАЛЕ
КОРИШЋЕЊЕМ ОБНОВЉИВИХ ИЗВОРА
7. Проф. др Маријана Дукић-Мијатовић, мр Дарко Голић
Правни факултет Универзитета Привредна академија Нови Сад
ИНСТИТУЦИОНАЛИЗАЦИЈА ЈАВНО-ПРИВАТНИХ ПАРТНЕ­Р­
СТАВА У ВРШЕЊУ ЛОКАЛНИХ ЈАВНИХ СЛУЖБИ
8. Проф. др Љубиша Дабић
Економски факултет Нови Сад
СТАТУС ОГРАНКА КАО ОРГАНИЗАЦИОНОГ ДЕЛА ПРИВРЕДНОГ
ДРУШТВА– у законодавству и правној теорији9. Др сци. Хајро Кофрц, мр сци. Белма Бајрић
Правни факултет Тузла, Правни факултет Бихаћ
ЛИЦА У ОСИГУРАЊУ
10.Др Ранко Вулић, мр Мирјана Зељковић
Адвокат у Бањалуци, ГП „Крајина“ Бањалука
ЛИКВИДАЦИЈА У ЗАКОНИМА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
11.Др Зоран Васиљевић
Правни факултет Бања Лука
СТАТУСНИ КАРАКТЕР РЕСТРИКТИВНИХ
УГОВОРА О КРЕДИТУ
КЛАУЗУЛА
ИЗ
12.Доц. др Владимир Козар, мр Весна Билбија
Правни факултет Универзитета Привредна академија Нови Сад, ПТТ
119
Преглед референата и реферата на Десетом савјетовању „Октобарски правнички...
„Србија“ -Суботица
НИШТАВОСТ И
НАБАВКАМА
РУШЉИВОСТ
УГОВОРА
О
ЈАВНИМ
13.Мр Јована Пушац
Правни факултет Бања Лука
ГАРАНЦИЈЕ ИЗВОЂАЧА ИЗ УГОВОРА О ГРАЂЕЊУ – ОПШТА
ПИТАЊА
14.Мр Далибор Пејаковић, мр Александар Поповић
Адвокати – Бања Лука
ПРАВНА ПРИРОДА УГОВОРА О КРЕДИТУ И ПРОБЛЕМИ
НАСТАНКА УГОВОРА У ПРАКСИ
15.Недељко Милијевић
Окружни привредни суд Бања Лука
СКУПШТИНА ПОВЈЕРИЛАЦА
16.Никола Бањац, Лука Батуран
Факултет техничких наука Нови Сада, Правни факултет Нови Сад
СИСТЕМ УПРАВЉАЊА ЗАШТИТОМ ПРИРОДЕ У СРБИЈИ
IV. КАТЕДРА
МЕЂУНАРОДНОПРАВНА ОБЛАСТ
Радно предсједништво:проф. др Витомир Поповић, проф. др
Валерија Шаула, проф. др Александар Ћирић, проф. др Радован
Вукадиновић, проф. др Маја Станивуковић.
1. Академик проф. др Витомир Поповић
Правни факултет Бања Лука
ПРАВНИ СТАТУС АРБИТРАЖНИХ КЛАУЗУЛА НАСТАЛИХ У
ВРИЈЕМЕ ПОСТОЈАЊА БИВШЕ СФРЈ
2. Проф. др Радован Вукадиновић
Правни факултет Бања Лука и Крагујевац
О ПРИРОДИ ДОДАТНОГ РОКА ЗА ИСПУЊЕЊЕ УГОВОРА
120
Правна ријеч
3. Проф. др Александар Ћирић
Правни факултет Ниш
ИЗВОРИ ПРАВА СПОЉНЕ ТРГОВИНЕ
4. Проф. др Душанка Ђурђев
Правни факултет Нови Сад
РИЗИЦИ У ЦЕВОВОДНОМ ТРАНСПОРТУ
5. Проф. др Душан Поповић
Правни факултет Београд
„ИСЦРПЉЕЊЕ“ АУТОРСКОГ ПРАВА И СРОДНИХ ПРАВА,
МЕЂУНАРОДНА ТРГОВИНА И ПОСЛОВАЊЕ НА ИНТЕ­РНЕТУ
6. Проф. др Јелена Никчевић Грдинић
Факултет за поморство Котор
РЕДОВИ ПРВЕНСТВА И МЕЂУСОБНИ РАНГ ПОМОРСКИХ
ПРИВИЛЕГИЈА ПРЕМА МЕЂУНАРОДНИМ КОНВЕНЦИ­ЈАМА
7. Проф. др Сандра Фишер-Шобот
Правни факултет Нови Сад
КОНВЕНЦИЈА О ПРЕКОГРАНИЧНИМ ЕФЕКТИМА ИНДУ­
СТРИЈСКИХ УДЕСА – ПРИКАЗИ И АНАЛИЗА
8. Доц. др Јелена Ћеранић
Правни факултет Бања Лука
ЗАКОНИТОСТ БЛИЖЕ САРАДЊЕ У ОБЛАСТИ УНИТАРНОГ
ПАТЕНТА – СЛУЧАЈ ШПАНИЈА И ИТАЛИЈА ПРОТИВ САВЕТА
9. Др Катарина Јовичић
Институт за упоредно право, Београд
ОДРЕЂИВАЊЕ НАКНАДЕ ШТЕТЕ ЗБОГ ПОВРЕДЕ УГОВОРА О
МЕЂУНАРОДНОЈ ПРОДАЈИ РОБЕ
10.Др Тијана Шурлан
Криминалистичко-полицијска академија Београд
ЕВОЛУТИВНО ТУМАЧЕЊЕ МЕЂУНАРОДНИХ УГОВОРА
11.Мр Матеј Савић
Факултет политичких наука Бања Лука
НЕКА ОД ТЕОРИЈСКИХ ОДРЕЂЕЊА МЕЂУНАРО­ДНО­ПРАВНОГ
СУБЈЕКТИВИТЕТА
121
Преглед референата и реферата на Десетом савјетовању „Октобарски правнички...
12.Мр Душко Глодић
Дирекција за европске интеграције Савјета министара БиХ
ПОСТУПЦИ УСКЛАЂИВАЊА ПРОПИСА СА ACQUIS-ЕМ
ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ И БУДУЋИ
ИЗАЗОВИ
V. КАТЕДРА
КРИВИЧНОПРАВНА ОБЛАСТ
Радно предсједништво: академик проф. др Миодраг Симовић,
проф. др Милош Бабић, проф. др Иванка Марковић, академик, проф. др
Станко Бејатовић, проф. др Драго Радуловић, проф. др Милан Шкулић.
КРИВИЧНОМАТЕРИЈАЛНО ПРАВО
1. Проф. др Милош Бабић
Правни факултет Бања Лука
САУЧЕСНИШТВО У КРИВИЧНОМ ДЈЕЛУ
2. Проф. др Иванка Марковић
Правни факултет Бања Лука
ОСВРТ НА НЕКА РЈЕШЕЊА ЗАКОНА О ЗАШТИТИ И ПО­
СТУПАЊУ СА ДЈЕЦОМ И МАЛОЉЕТНИЦИМА У КРИВИ­ЧНОМ
ПОСТУПКУ
3. Проф. др Драган Јовашевић
Правни факултет Ниш
ПРОБЛЕМ ОДГОВОРНОСТИ И КАЖЊИВОСТИ ЗА ПРИПРЕ­
МАЊЕ КРИВИЧНОГ ДЈЕЛА
4. Проф. др Бранко Вучковић и проф. др Весна Вучковић
- Основни суд Котор, Правни факултет „Медитеран“ Подгорица,
Факултет за медитеранске пословне студије у Тивту
- Управни суд Црне Горе, Правни факултет Медитеран Подгорица,
факултет за медитеранске пословне студије у Тивту
КАРАКТЕРИСТИКЕ КРИВИЧНОГ ЗАКОНИКА ЦРНЕ ГОРЕ
5. Проф. др Хајрија Сијерчић-Чолић
Правни факултет Сарајево
КУЋНИ ЗАТВОР С ЕЛЕКТРОНСКИМ НАДЗОРОМ У ФЕДЕРАЦИЈИ
БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
122
Правна ријеч
6. Проф. др Ђорђе Ђорђевић
Криминалистичко-полицијска академија Београд
ИЗВРШЕЊЕ КАЗНЕ ЗАТВОРА У ПРОСТОРИЈАМА У КОЈИМА
ОСУЂЕНИ СТАНУЈЕ
7. Проф. др Љубинко Митровић
Правни факултет Апеирон Бања Лука
КАЗНЕНОПРАВНА ЗАШТИТА ПОЛИЦИЈСКИХ СЛУЖБЕНИКА У
КАЗНЕНОМ ПРАВУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
8. Доц. др Вељко Икановић
Врховни суд Републике Српске, Факултет правних наука Бања Лука
ЗАМЈЕНА ИЗРЕЧЕНЕ КАЗНЕ ЗАТВОРА НОВЧАНОМ КАЗНОМ У
КРИВИЧНОМ ЗАКОНОДАВСТВУ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ
9. Доц. др Миле Шикман, мр Милимир Говедарица
Висока школа унутрашњих послова, Бања Лука
КОРПОРАТИВНИ КРИМИНАЛИТЕТ И ОДГОВОРНОСТ ПРАВНИХ
ЛИЦА ЗА КРИВИЧНА ДЈЕЛА
10.Др Зоран М. Стевановић, мр Јасмина Играчки
Институт за криминолошка и социолошка истраживања, Београд
АЛТЕРНАТИВНЕ САНКЦИЈЕ И ПРОБАЦИЈСКИ СИСТЕМ У
СРБИЈИ
11.Проф. др Мило Бошковић, Татјана Скакавац
Универзитет Нови Сад, Факултет за правне и пословне студије Нови
Сад
МЕРЕ УПОЗОРЕЊА У ЗАКОНОДАВСТВУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
И РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
12.Проф. др Миомира Костић, Јелена Паповић
Правни факултет Ниш, Више јавно тужилаштво Ниш
СЛЕНГ ОСУЂЕНИКА
13.Доц. др Дарко Радуловић
Правни факултет Подгорица
КРИВИЧНОПРАВНИ ПОЛОЖАЈ МАЛОЉЕТНИХ УЧИНИЛАЦА
КРИВИЧНИХ ДЈЕЛА ПРЕМА ЦРНОГОРСКОМ ЗАКОНУ О
123
Преглед референата и реферата на Десетом савјетовању „Октобарски правнички...
ПОСТУПАЊУ ПРЕМА МАЛОЉЕТНИЦИМА У КРИВИЧНОМ
ПОСТУПКУ СА ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА АЛТЕРНАТИВНЕ
МЈЕРЕ И КРИВИЧНЕ САНКЦИЈЕ ЗА МАЛОЉЕТНИКЕ
14.Проф. др Миле Матијевић
Универзитет за пословне студије, Факултет правних наука Бања Лука
РАЗБОЈНИШТВА У СВЈЕТЛУ ГРУПЕ „ПИНК ПАНТЕРИ“
15.Др Дарко Димовски
Правни факултет Ниш
УБИЦЕ СА ТЕРИТОРИЈЕ ЈУГОИСТОЧНЕ СРБИЈЕ
KРИВИЧНО ПРОЦЕСНО ПРАВО
16.Академик проф. др Станко Бејатовић
Правни факултет Крагујевац
ЈАВНИ ТУЖИЛАЦ И НОВИ ЗКП РС
17.Проф. др Драго Радуловић
Правни факултет Подгорица
СПОРАЗУМ О ПРИЗНАЊУ КРИВИЦЕ У СВЈЕТЛУ ЗАКОНИКА О
КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ ЦРНЕ ГОРЕ
18.Проф. др Војислав Ђурђић
Правни факултет Ниш
УТВРЂИВАЊЕ ЧИЊЕНИЦА У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ
19.Проф. др Милан Шкулић
Правни факултет Београд
НАЧЕЛО ИСТИНЕ И ОСНОВНА ДОКАЗНА ПРАВИЛА У НОВОМ
ЗАКОНИКУ О КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ СРБИЈЕ
20.Академик проф. др Миодраг Н. Симовић
Правни факултет Бања Лука, Уставни суд БиХ
КОРИШЋЕЊЕ ЕЛЕКТРОНСКОГ НАДЗОРА И ТАЈНИХ АГЕНАТА
ЗА ПРИКУПЉАЊЕ ДОКАЗА У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ У САД
124
Правна ријеч
21.Проф. др Тадија Бубаловић и доц. др Незир Пивић
Правни факултет Ријека, Правни факултет Зеница
ПРАВО ОШТЕЋЕНОГ НА ИМОВИНСКОПРАВНИ ЗАХТЈЕВ У
КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ
22.Проф. др Саша Кнежевић
Правни факултет Ниш
МЕЂУНАРОДНОПРАВНИ СТАНДАРДИ ПРАВА НА УСМЕНУ
РАСПРАВУ ПРЕД СУДОМ
23.Др Божидар Бановић, Миломир Веселиновић и Кристина Потић
Правни факултет Крагујевац, Министарство одбране Републике
Србије, Mинистарство правде и државне управе Републике Србије
ПОВРЕДЕ ЉУДСКИХ ПРАВА У КРИВИЧНИМ СТВАРИМА У
РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
24.Др Јован Ћирић
Институт за упоредно право Београд
СЕКУНДАРНА ВИКТИМИЗАЦИЈА
25.Доц. др Младенка Говедарица
Правни факултет Источно Сарајево
ДОКАЗНИ ПОСТУПАК У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ РЕПУБЛИКЕ
СРПСКЕ
26.Проф. др Гордана Лажетић – Бужаровска
Правни факултет Скопље
МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА У КРИВИЧНИМ СТВАРИМА
И СТЕПЕН ХАРМОНИЗИРАНОСТИ МАКЕДОНСКОГ
ЗАКОНОДАВСТВА
27.Доц. др Владимир М. Симовић и доц. др Марина М. Симовић
Окружни суд Бања Лука, Управа за индиректно опорезивање БиХ
ПОСТУПАК ПРЕД МЕЂУНАРОДНИМ КРИВИЧНИМ СУДОМ
И САРАДЊА БОСНЕ И НЕРЦЕГОВИНЕ СА МЕЂУНАРОДНИМ
КРИВИЧНИМ СУДОМ
28.Драган Митровић, доц. др Урош Пена
Дирекција за координацију полицијских тијела БиХ
КРИМИНАЛИСТИЧКИ И КРИВИЧНО-ПРОЦЕСНИ АСПЕКТИ
СУМЊАЊА
125
Преглед референата и реферата на Десетом савјетовању „Октобарски правнички...
29.Доц. др СтевоИветић
Висока школа унутрашњих послова Бања Лука
ПРАВНИ АСПЕКТИ ОСНИВАЊА
ЕУРОПОЛА, СА ОСВРТОМ НА БИХ
И
ФУНКЦИОНИСАЊА
30.Мр Драган Кулић
Центар за обуку Граничне полиције БиХ
ЗАЈЕДНИЧКА ИСТРАГА И ЗАЈЕДНИЧКИ ИСТРАЖНИ
ТИМОВИ КАО ПРОЦЕСНО-ОРГАНИЗАЦИОНИ МЕХАНИЗМИ
У СУПРОТСТАВЉАЊУ ТРАНСНАЦИОНАЛНОМ
ОРГАНИЗОВАНОМ КРИМИНАЛИТЕТУ
31.Мр Милијана Лепир
Правни факултет Бања Лука
ЕВРОПСКИ НАЛОГ ЗА ХАПШЕЊЕ – НОВИ ИНСТИТУТ У
ОБЛАСТИ МЕЂУНАРОДНЕ КРИВИЧНОПРАВНЕ ПОМОЋИ У
ПРОСТОРУ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ
32.Вељко Турањанин
Правни факултет Крагујевац
ДИГИТАЛНИ ДОКАЗИ КАО
КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ
33.Нихад Укић
Правни факултет Ниш
МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ
ПОСТУПКУ
НОВА
ВРСТА
ПРЕСУДЕ
У
ДОКАЗА
У
КРИВИЧНОМ
34.Иван Илић
Правни факултет Ниш
СПОРАЗУМ О ПРИЗНАЊУ КРИВИЦЕ DE LEGE LATA И DE LEGE
FERENDA
35.Милан Милковић
Окружно тужилаштво Бања Лука
РАТНИ
ЗЛОЧИНИ
КАО
ПОВРЕДА
ХУМАНИТАРНОГ ПРАВА
126
МЕЂУНАРОДНОГ
СПИСАК УЧЕСНИКА САВЈЕТОВАЊА
1. Академик, проф. др Рајко Кузмановић, предсједник Удружења прав­
ника Републике Српске,
2. Академик проф. др Снежана Савић, Уставни суд Републике Српске,
3. Академик проф. др Витомир Поповић, Правни факултет Универзитета
у Бањој Луци,
4. Академик проф. др Миодраг Симовић, Уставни суд Босне и
Херцеговине,
5. Проф. др Миле Дмичић, Правни факултет Универзитета у Бањој Луци,
6. Проф. др Валерија Шаула, Правни факултет Универзитета у Бањој
Луци,
7. Проф. др Никола Мојовић, Правни факултет Универзитета у Бањој
Луци,
8. Проф. др Душко Медић, Уставни суд Републике Српске,
9. Проф. др Марко Рајчевић, Уставни суд Републике Српске,
10.Проф. др Жељко Мирјанић, Правни факултет Универзитета у Бањој
Луци,
11.Џерард Селман, Уставни суд Републике Српске,
12.Амор Букић, Уставни суд Републике Српске,
13.Ирена Мојовић, Нотарска комора Републике Српске,
14.Јован Чизмовић, Адвокатска комора Републике Српске,
15.Јасминка Широњић, Административна служба Града Бања Лука,
16.Радмила Радојчић, Основни суд Добој,
17.Драго Шева, Центар за едукацију судија и тужилаца у Републици
Српској,
18.Драгица Ристић, Привредна комора Републике Српске,
19.Проф. др Драган Голијан, „Форкуп“ Београд,
20.Чедо Шкипина, Основни суд у Фочи,
21.Владо Благојевић, Влада Републике Српске
22.Сребренка Голић, Министарство за просторно уређење, грађевинар­
ство и екологију Републике Српске,
23.Ранко Карапетровић, Народна скупштина Републике Српске,
24.Тихомир Глигорић, Републичка управа за геодетске и имовин­
ско-правне послове, Бања Лука,
25.Академик проф. др Слободан Перовић, Удружење правника
Републике Србије,
26.Проф. др Милан Шкулић, Удружење правника Републике Србије,
27.Бранислава Калата Варићак, судија Врховног суда Србије (у пензији),
28.Мирослав Варићак, Удружење правника Републике Србије,
129
Списак учесника савјетовања
29.Мирко Перановић, МУП Теслић,
30.Алмер Миџић, судија, Опћински суд у Бихаћу,
31.Ана Божић, ЗП „Хидроелектране на Дрини“ А.Д. Вишеград ,
32.Биљана Божовић, Општина Пале,
33.Борислав Граховац, Правни факултет Универзитета у Источном
Сарајеву,
34.Борјанка Крсмановић, Општина Соколац,
35.Владимир Тепавчевић, Тужилаштво Брчко дистрикта БиХ,
36.Горан Марић, адвокат, Бања Лука ,
37.Даниела Ивановић, Казнено-поправни завод Фоча,
38.Даница Страјнар, А. Д „АЛПРО“ Власеница,
39.Даница Миладинова, Удружење правника Републике Македоније,
40.Дамјан Кауриновић, Апелациони суд Брчко дистрикта БиХ,
41.Драгана Томић, ЗП „Хидроелектране на Дрини“, Вишеград ,
42.Драгица Глушац, Тужилаштво БиХ,
43.Драгиња Аничић, адвокат, Бања Лука,
44.Драго Вуковић, судија, Опћински суд у Бихаћу,
45.Даринка Гавран, Општина Чајниче,
46.Душко Поповић, ЈУ „Вук Караџић“, ОШ Иво Андрић,
47.Жељко Берић, Министарство саобраћаја и веза Републике Српске,
48.Зоран Бранковић, „Sector Security“ Бања Лука,
49.Јасминка Котур, Ланако, Бања Лука,
50.Јелена Цвијић-Метлић, ЈЗУ Дом здравља Лакташи,
51.Јадранка Брканлић, ЈЗУ Дом здравља Србац,
52.Катица Томић, Burka Vitek Moser –Wien - Адвокатска канцеларија
Беч,
53.Катарина Латиновић, Привредни суд Београд,
54.Љиљана Бабић, Народна и универзитетска библиотека Републике
Српске,
55.Милада Томић, А. Д. „Водовод и комуналије“ Зворник,
56.Мила Којић, Министарство саобраћаја и веза Републике Српске,
57.Милан Ковачина, Регулаторна Агенција за Енергетику Требиње,
58.Миодраг Андрић, Регулаторна Агенција за Енергетику Требиње,
59.Миодраг Вицановић, адвокат, Бања Лука,
60.Мирослава Дринић, адвокат, Бања Лука,
61.Милка Ђаковић, нотар, Лакташи,
62.Миленко Делић, нотар, Бања Лука,
63.Милош Стојановић, Концепти за живот, Београд,
64.Млађенка Миловановић, Кантонално тужитељство Посавског канто­
на Орашје,
130
Правна ријеч
65.Небојша Јовић, Центар за једнакост и равноправност полова
Републике Српске,
66.Оља Кошарац, „Алумина“ ДОО Зворник ,
67.Сандра Печеница, „Алумина“ ДОО Зворник,
68.Владимир Радојевић, „Алумина“ ДОО Зворник,
69.Ранко Вулић, адвокат, Бања Лука,
70.Ранко Пјано, Казнено-поправни завод Фоча,
71.Сабина Мемић, Вијеће народа Републике Српске,
72.Санела Ковачевић, Вијеће народа Републике Српске,
73.Срђан Недић, Апелациони суд Брчко дистрикта,
74.Срђан Раковић, Бобар банка,
75.Срђан Богдановић, ДОО „Медиком“ Бијељина,
76.Стана Дракулић, Казнено-поправни завод Фоча,
77.Стеван Димитријевић, адвокат, Карановић-Николић д.о.о. Бања Лука,
78.Сузана Терзић, Општински суд Ливно, одјељење суда Дрвар,
79.Славица Лазић, адвокат, Бања Лука,
80.Санда Јосић, нотар, Приједор,
81.Слађана Берић, Општина Србац,
82.Саша Марјановић, Пореска управа Републике Српске,
83.Финка Фујиновић, Пореска управа Републике Српске,
84.Биљана Марић, нотар, Бања Лука,
85.Марија Марковић, нотар, Бања Лука,
86.Томислав Мијатовић, Академија наука и умјетности Републике
Српске,
87.Драган Давидовић, ЗП „Рудник и термоелектрана Гацко“ Гацко,
88.Љубомир Бештић, ЗП „Рудник и термоелектрана Гацко“ Гацко,
89.Рајка Бољановић, ЗП „Рудник и термоелектрана Гацко“ Гацко,
90.Тамара Марковић, ЗП „Рудник и термоелектрана Гацко“ Гацко,
91.Љубица Кртолица, ЗП „Рудник и термоелектрана Гацко“ Гацко,
92.Риста Рончевић, ЗП „Рудник и термоелектрана Гацко“ Гацко,
93.Бранка Иванишевић, ЗП „Рудник и термоелектрана Гацко“ Гацко,
94.Љепосава Драшковић, ЗП „Рудник и термоелектрана Гацко“ Гацко,
95.Анка Николић, ЗП „Рудник и термоелектрана Гацко“ Гацко,
96.Александра Кошутић, ЗП „Рудник и термоелектрана Гацко“ Гацко,
97.Снежана Гудељ, Електорхерцеговина Требиње,
98.Небојша Крунић, Електорхерцеговина Требиње,
99.Жељка Косјанин, Електорхерцеговина Требиње,
100. Љубо Вуковић, Електропривреда РС, Хидроелектране на
Требишњици, а.д. Требиње,
131
Списак учесника савјетовања
101. Александар Правица, Електропривреда РС, Хидроелектране на
Требишњици, а.д. Требиње,
102. Радмила Мијановић, Електропривреда РС, Хидроелектране на
Требишњици, а.д. Требиње,
103. Мирко Мијатовић, Електропривреда РС, Хидроелектране на
Требишњици, а.д. Требиње,
104. Маја Колак, Електропривреда РС, Хидроелектране на Требишњици,
а.д. Требиње,
105. Дарко Крунић, Електропривреда Републике Српске, а.д.Требиње,
106. Александар Вукоје, Електропривреда Републике Српске, а.д.
Требиње,
107. Ђоко Ђорђић, Електропривреда Републике Српске, а.д. Требиње,
108. Снежана Љубојевић, „Електро-Бијељина“, Бијељина,
109. Славица Радић, „Електро-Бијељина“, Бијељина,
110. Златко Томић, „Електро-Бијељина“, Бијељина,
111. Славица Ратковић, „Електро-Бијељина“, Бијељина,
112. Снежана Мулина, „Електро-Бијељина“, Бијељина,
113. Јелена Маџар, Фонд здравственог осигурања Републике Српске,
114. Драгана Станковић-Ремиковић, Фонд здравственог осигурања
Републике Српске,
115. Бранка Ћулибрк, Фонд здравственог осигурања Републике Српске,
116. Огњен Поповић, Фонд Здравственог осигурања Републике Српске,
117. Сњежана Јосиповић, Фонд здравственог осигурања Републике
Српске,
118. Саво Крејић, Фонд здравственог осигурања Републике Српске,
119. Дубравко Јоргић, Фонд здравственог осигурања Републике Српске,
120. Јефа Керановић, Административна служба Града Приједор,
121. Дијана Стојић, Административна служба Града Приједор,
122. Оливера Росић, Административна служба Града Приједор,
123. Зденка Абазагић, Уставни суд Републике Српске,
124. Љиљана Јакшић, Уставни суд Републике Српске,
125. Славица Рајчевић, Уставни суд Републике Српске,
126. Горана Турић, Уставни суд Републике Српске,
127. Невенка Кузмановић, Уставни суд Републике Српске,
128. Љубинка Поповић, Уставни суд Републике Српске,
129. Сњежана Лепир, Уставни суд Републике Српске,
130. Биљана Тодоровић, Уставни суд Републике Српске,
131. Радмила Милановић, Уставни суд Републике Српске,
132. Љубомир Ожеговић, Уставни суд Републике Српске,
132
Правна ријеч
133. Неда Благојевић, Министаство рада и борачкоинвалидске заштите
Републике Српске,
134. Гордана Калаба, Министаство рада и борачкоинвалидске заштите
Републике Српске,
135. Славица Јеремић, Министаство рада и борачкоинвалидске заштите
Републике Српске,
136. Славиша Марић, Министаство рада и борачкоинвалидске заштите
Републике Српске,
137. Мира Глигоревић Косић, Министаство рада и борачкоинвалидске
заштите Републике Српске,
138. Сања Голубовић, Министаство рада и борачкоинвалидске заштите
Републике Српске,
139. Славица Јеремић, Министарство рада и борачкоинвалидске зашти­
те Републике Српске,
140. Стеван Црнобрња, Министарство рада и борачкоинвалидске за­
штите Републике Српске,
141. Јелена Чајић, Министарство рада и борачкоинвалидске заштите
Републике Српске,
142. Јелена Митровић, Министарство рада и борачкоинвалидске зашти­
те Републике Српске,
143. Драган Поповић, Републички секретаријат за законодавство,
144. Мирослав Војводић, Републички секретаријат за законодавство,
145. Равијојла Симић-Тешановић, Републички секретаријат за законо­
давство,
146. Божидар Бојанић, адвокат, Бања Лука,
147. Вишња Бајић-Прерадовић, ЈУ „Службени Гласник Републике
Српске“,
148. Недељко Крајишник, ЈП „Путеви Републике Српске“, Бања Лука,
149. Мирјана Чечар, ЈП „Путеви Републике Српске“, Бања Лука,
150. Дин Тешић, Инвестиционо развојна банка Републике Српске,
151. Бојана Козомара, ЕЛТА ТВ, Бања Лука,
152. Аријана Боланча, Жупанијски суд Сплит,
153. Жељка Штрбац, Општина Нови Град,
154. Данка Праонић, Општина Нови Град,
155. Весна Казазић, Правни факултет Свеучилишта у Мостару,
156. Ана Дујмовић, Правни факултет Свеучилишта у Мостару,
157. Сњежана Катић, нотар, Бања Лука,
158. Недељка Билбија, нотар, Бања Лука,
159. Драгојла Алексић, нотар, Приједор,
133
Списак учесника савјетовања
160. Синиша Гвозден, нотарска канцеларија Драгојла Алексић, Приједор,
161. Слађана Дринић, нотарска канцеларија Драгојла Алексић, Приједор,
162. Крсто Павић, М:тел, Бања Лука,
163. Драшко Игњатић, Радио-телевизија Републике Српске,
164. Сања Савић, Правни факултет Универзитета у Источном Сарајеву,
165. Ђорђе Мариловић, Правни факултет Универзитета у Источном
Сарајеву,
166. Милорад Барашин, Тужилаштво Босне и Херцеговине,
167. Нада Појатар, Републичка дирекција за обнову и изградњу, Бања
Лука,
168. Милица Рељић, Кантонални суд у Бихаћу,
169. Бахра Ћоралић, Кантонални суд у Бихаћу,
170. Делиста Делић, Кантонални суд у Бихаћу,
171. Слада Ивелић, нотар, Бања Лука,
172. Небојша Врховац, Основни суд у Прњавору,
173. Оливера Рауковић, Окружно тужилаштво у Добоју,
174. Горан Рубил, Окружно тужилаштво у Добоју,
175. Ваја Тодоровић, Окружно тужилаштво у Добоју,
176. Амела Хајдаревић, Окружно тужилаштво у Добоју,
177. Сњежана Драгосављевић, Министарство управе и локалне самоу­
праве Републике Српске,
178. Миланка Шопин, Министарство управе и локалне самоуправе
Републике Српске,
179. Тања Томанић, Основни суд у Добоју,
180. Биљана Мајкић, Окружни суд Бања Лука,
181. Даворка Делић, Окружни суд Бања Лука,
182. Срђан Форца, Окружни суд Бања Лука,
183. Мирјана Богуновић, Правни факултет, Бања Лука,
184. Дијана Зрнић, Правни факултет Универзитета у Бањој Луци,
185. Јелена Вукадиновић, Институт за упоредно право, Београд,
186. Љиљана Симовић, Основни суд у Требињу,
187. Ранко Јовановић, Основни суд у Требињу,
188. Драган Којић, Окружни привредни суд Бања Лука,
189. Лејла Косић, Окружни привредни суд Бања Лука,
190. Јелена Божић, Окружни привредни суд Бања Лука,
191. Мидхо Вукалић, Окружни привредни суд Бања Лука,
192. Тања Грубачић-Јанковић, Окружни привредни суд Бања Лука,
193. Љубица Комљеновић, Окружни привредни суд Бања Лука,
194. Сања Илић, Окружни привредни суд Бања Лука,
134
Правна ријеч
195. Жељко Бувач, Шуме Републике Српске, Ш.Г. „Рибник“, Рибник,
196. Бранка Плавшић, Универзитет у Бањој Луци,
197. Весна Марчетић, Универзитет у Бањој Луци,
198. Тања Бундало, Врховни суд Бања Лука,
199. Весна Б. Аћић, Универзитет у Источном Сарајеву,
200. Гвозден Слободанка, нотар, Бања Лука,
201. Анђа Илић, Генерални секретаријат Владе Републике Српске,
202. Роса Обрадовић, Врховни суд Републике Српске,
203. Смиљана Мрша, Врховни суд Републике Српске,
204. Биљана Томић, Врховни суд Републике Српске,
205. Драгомир Миљевић, Врховни суд Републике Српске,
206. Зоран Басрак, Правобранилаштво Републике Српске, Приједор,
207. Милица Перић, Основни суд у Бијељини,
208. Сања Глишић, Основни суд у Бијељини,
209. Миле Крајишник, Основни суд у Бијељини,
210. Горан Јовић, Основни суд у Бијељини,
211. Бојана Перковић, Основни суд у Бијељини,
212. Смиљана Савић, Основни суд Бања Лука,
213. Атко Хусеинбашић, Основни суд Бања Лука,
214. Сања Дамјановић, Основни суд Бања Лука,
215. Нина Вјештица, Основни суд Бања Лука,
216. Маја Вулић, Основни суд Бања Лука,
217. Радојка Јокић, Агенција за државну управу, Бања Лука,
218. Верица Тодоровић, Агенција за државну управу, Бања Лука,
219. Марија Аничић-Згоњанин, Окружни суд Бања Лука,
220. Милан Милковић, Адвокатска канцеларија Видовић,
221. Борислав Граховац, Правни факултет Универзитета у Источном
Сарајеву,
222. Љепосава Мацановић, нотар, Бања Лука,
223. Љиља Рајковић, Основни суд Бијељина,
224. Славица Матијаш, Окружно тужилаштво Бања Лука,
225. Гордана Лончар, Окружно тужилаштво Бања Лука,
226. Антонија Дулић, Инвестиционо-развојна банка Републике Српске,
227. Слободан Антић, Инвестиционо-развојна банка Републике Српске,
228. Божана Цумбо, адвокатски приправник, Градишка,
229. Данијела Радонић, Виши привредни суд Бања Лука,
230. Слађана Дојчиновић, Основни суд Бања Лука,
231. Ивана Калинић, Основни суд Бања Лука,
232. Снежана Марјанац, Центар за пружање бесплатне правне помоћи,
Министарство правде Републике Српске,
135
Списак учесника савјетовања
233. Слободан Вукотић, Центар за пружање бесплатне правне помоћи,
Министарство правде Републике Српске,
234. Сања Ерцет-Игић, Центар за пружање бесплатне правне помоћи,
Министарство правде Републике Српске,
235. Гордана Цвијановић-Длакић, Основни суд Дервента,
236. Сњежана Ђурђевић, Основни суд Дервента,
237. Љубомир Сандић, омбудсман БиХ,
238. Нада Граховац, омбудсман за дјецу Републике Српске,
239. Милан Сабљић, Основни суд Прњавор,
240. Илија Шушић, Универзитет за пословне студије Бања Лука,
241. Гордана Гердијан, нотар, Бања Лука,
242. Зоран Малешевић, нотар, Бања Лука,
243. Стево Иванчевић, Републички секретаријат за законодавство,
244. Добрила Савић, Републички секретаријат за законодавство,
245. Милена Симовић, Републички секретаријат за законодавство,
246. Ивана Дмичић, Републички секретаријат за законодавство,
247. Драгана Бижић-Филиповић, Републички секретаријат за законо­
давство,
248. Босиљка Предраговић, Влада РС, Републички секретаријат за зако­
нодавство,
249. Жељко Ковић, Окружни суд Бања Лука,
250. Синиша Марковић, Окружно тужилаштво Бања Лука,
251. Аида Шаин, Окружни привредни суд Источно Сарајево,
252. Самра Акова, Окружни привредни суд Источно Сарајево,
253. Миодраг Блитвић, Окружни суд Источно Сарајево,
254. Сенаид Ибрахимефендић, Окружни суд Источно Сарајево,
255. Татјана Радуљ, Основни суд Нови Град,
256. Миодраг Ђајић, Основни суд Нови Град,
257. Светланка Бијелић, Специјално тужилаштво Бања Лука,
258. Живана Бајић, Специјално тужилаштво Бања Лука,
259. Младен Митровић, Специјално тужилаштво Бања Лука,
260. Миодраг Бајић, Специјално тужилаштво Бања Лука,
261. Невена Дмичић, Специјално тужилаштво Бања Лука,
262. Олга Пантић, Окружни суд Бања Лука,
263. Милан Благојевић, Окружни суд Бања Лука,
264. Радмило Ивановић, Тужилаштво Брчко дистрикта БиХ,
265. Ратко Ковачевић, пензионер, Београд,
266. Ернеса Хергић, Кантонални суд Бихаћ,
267. Нада Вјештица, Основни суд Бања Лука,
136
Правна ријеч
268. Амела Врбањац, Основни суд Бања Лука,
269. Мира Вулетић, Основни суд Бања Лука,
270. Милан Тегелтија, Основни суд Бања Лука,
271. Бранка Бањац, Основни суд Бања Лука,
272. Драган Милинчић, Основни суд Бања Лука,
273. Ђорђе Мушић, Основни суд Бања Лука,
274. Марина Штрбац, Основни суд Бања Лука,
275. Татјана Чорни, Основни суд Бања Лука,
276. Драшко Пузигаћа, Основни суд Бања Лука,
277. Милица Караџа, Основни суд Бања Лука,
278. Томислав Чавић, Основни суд Бања Лука,
279. Драгана Бојиновић, Основни суд Бања Лука,
280. Дејан Петричић, Основни суд Бања Лука,
281. Снежана Бунић, Основни суд Бања Лука,
282. Владимир Тепавчевић, Тужилаштво Брчко дистрикта,
283. Милован Пеулић, Влада РС, Министарство индустрије, енергетике
и рударства,
284. Азра Чоба-Ганибеговић, Основни суд Модрича,
285. Винко Миладиновић, Основни суд Модрича,
286. Џенета Пашалић, Основни суд Модрича,
287. Милка Савић, Основни суд Модрича,
288. Аница Ђукић, Основни суд Модрича,
289. Златко Кнежевић, Уставни суд Босне и Херцеговине,
290. Драгана Марковић, Народна скупштина Републике Српске,
291. Андријана Марјановић, Народна скупштина Републике Српске,
292. Боро Благојевић, Народна скупштина Републике Српске,
293. Љиљна Тимотија, Народна скупштина Републике Српске,
294. Радомир Пашић, Народна скупштина Републике Српске,
295. Драгиша Лучић, Народна скупштина Републике Српске,
296. Павић Наташа, Народна скупштина Републике Српске,
297. Миленко Араповић, Уставни суд Републике Српске,
298. Зорица Мајкић, адвокатска канцеларија Ћулибрк, Бања Лука,
299. Слободан Ћелић, Специјално тужилаштво Републике Српске,
300. Невена Дмичић, Специјално тужилаштво Републике Српске,
301. Милан Пилиповић, Правни факултет Универзитета у Бањој Луци,
302. Његослав Јовић, Правни факултет Универзитета у Бањој Луци,
303. Ђорђе Раковић, Правни факултет Универзитета у Бањој Луци
304. Вибор Вучић, Окружни суд Бања Лука,
305. Драгомир Обрадовић, Окружни суд Бања Лука,
137
Списак учесника савјетовања
306. Милан Росић, Окружни суд Бања Лука,
307. Данијела Васиљевић, Окружни суд Бања Лука,
308. Јелена Јанковић, Окружни суд Бања Лука,
309. Јелена Граховац, Окружни суд Бања Лука,
310. Вања Пејаковић, Окружни суд Бања Лука,
311. Весна Микеревић, Основни суд Добој,
312. Марица Томић, Основни суд Добој,
313. Алида Нађ-Мађарац, Окружни привредни суд Бијељина,
314. Нада Мајиновић, Привредни суд Бијељина,
315. Борислав Трифуновић, Окружни суд Бања Лука,
316. Лидија Видић, Правобранилаштво Републике Српске,
317. Дејан Пилиповић, Основни суд Приједор,
318. Станко Благић, Основни суд Теслић,
319. Милена Ђекановић, Основни суд Теслић,
320. Драгана Липовчић, Окружно тужилаштво Бања Лука,
321. Мато Кулаш, Окружни привредни суд Добој,
322. Бранкица Стојаковић-Кватерник, Окружни привредни суд Добој,
323. Адиса Џинић, Окружни привредни суд Добој,
324. Нада Арсенић Окружни привредни суд Добој,
325. Витомир Солдат, Републичко тужилаштво, Бања Лука,
326. Свјетлана Кнежевић, Окружни суд Бања Лука,
327. Војо Павичић, Правобранилаштво Републике Српске,
328. Љиљана Грбић, Правобранилаштво Републике Српске,
329. Радмила Станчић, Окружни суд Добој,
330. Нерминка Беговић, Окружни суд Добој,
331. Горан Ђурић, Основни суд Добој,
332. Огњенка Цвијановић, Основни суд Добој,
333. Дијана Кукобат, Окружно тужилаштво Бања Лука,
334. Сања Гузина, Окружно тужилаштво Бања Лука,
335. Вељко Икановић, Врховни суд Републике Српске, Бања Лука,
336. Мухамед Халиловић, Основни суд Зворник,
337. Јелена Тодоровић, Основни суд Зворник,
338. Драго Туркеш, Виши привредни суд Бања Лука,
339. Стево Иветић, Висока школа унутрашњих послова Бања Лука,
340. Смајил Бељвић, Окружни суд Требиње,
341. Јелена Стијовић, Републичка управа за геодетске и имовинскоправ­
не послове, Приједор
342. Данилка Тодоровић, Републичка управа за геодетске и имовинско­
правне послове, Приједор,
343. Дијана Ђуђић, Републичка управа за геодетске и имовинскоправне
послове, Приједор,
138
Правна ријеч
344. Татјана Ђуђић-Савановић, Републичка управа за геодетске и имо­
винскоправне послове, Бања Лука,
345. Срђан Јокић, Републичка управа за геодетске и имовинскоправне
послове, Бања Лука,
346. Драган Ђерић, Републичка управа за геодетске и имовинскоправне
послове, Бања Лука,
347. Мирко Стојчиновић, Републичка управа за геодетске и имовинско­
правне послове, Бања Лука,
348. Славица Тодић, Републичка управа за геодетске и имовинскоправне
послове, Костајница,
349. Јелена Чехобашић, Републичка управа за геодетске и имовинско­
правне послове, Бања Лука,
350. Вера Шарић, Републичка управа за геодетске и имовинскоправне
послове, Бања Лука
351. Драгана Вуковић, Републичка управа за геодетске и имовинско­
правне послове, Бања Лука,
352. Борјана Тимарац-Копрена, Републичка управа за геодетске и имо­
винскоправне послове, Бања Лука,
353. Драгиша Топаловић, Републичка управа за геодетске и имовинско­
правне послове, Бања Лука,
354. Сања Чеифовић, Републичка управа за геодетске и имовинскоправ­
не послове, Бања Лука,
355. Ђурађ Козомара, Републичка управа за геодетске и имовинскоправ­
не послове, Бања Лука,
356. Давор Ђукић, Републичка управа за геодетске и имовинскоправне
послове, Бања Лука,
357. Александар Ђурашиновић, Републичка управа за геодетске и имо­
винскоправне послове, Бања Лука,
358. Драгана Ристић, Републичка управа за геодетске и имовинскоправ­
не послове, Бања Лука,
359. Павле Бојић, Републичка управа за геодетске и имовинскоправне
послове, Бања Лука
360. Елвира Дабић, Републичка управа за геодетске и имовинскоправне
послове, Бања Лука,
361. Љиљана Макарић, Републичка управа за геодетске и имовинско­
правне послове, Бања Лука,
362. Милијана Танасић, Републичка управа за геодетске и имовинско­
правне послове, Бања Лука,
363. Жељка Милинковић, Републичка управа за геодетске и имовинско­
правне послове, Бања Лука,
139
Списак учесника савјетовања
364. Свјетлана Јоветић, Републичка управа за геодетске и имовинско­
правне послове, Бања Лука,
365. Маријана Кунић, Републичка управа за геодетске и имовинскоправ­
не послове, Бања Лука,
366. Леон Игњатовић, Републичка управа за геодетске и имовинско­
правне послове, Гацко,
367. Бранко Грбић, Републичка управа за геодетске и имовинскоправне
послове, Градишка,
368. Мирјана Божић, Републичка управа за геодетске и имовинскоправ­
не послове, Костајница,
369. Мила Каурин, Републичка управа за геодетске и имовинскоправне
послове, Бања Лука,
370. Вања Пуцар, Републичка управа за геодетске и имовинскоправне
послове, Бања Лука,
371. Драган Груловић, Републичка управа за геодетске и имовинско­
правне послове, Бања Лука,
372. Дорис Билбија, Републичка управа за геодетске и имовинскоправне
послове, Бања Лука,
373. Горан Мајсторовић, Републичка управа за геодетске и имовинско­
правне послове, Бања Лука,
374. Јелена Бабић, Влада Републике Српске
375. Сања Војновић, Влада Републике Српске,
376. Дијана Бубић, Влада Републике Српске,
377. Гордана Маљак, Влада Републике Српске,
378. Гордана Стевандић, Административна служба Града Бања Лука,
379. Косовка Стојановић, Административна служба Града Бања Лука,
380. Бранка Ненадић, Административна служба Града Бања Лука,
381. Душан Стакић, Административна служба Града Бања Лука,
382. Јелена Ковачевић, Административна служба Града Бања Лука,
383. Нада Шатара, Административна служба Града Бања Лука,
384. Раде Куртовић, Административна служба Града Бања Лука,
385. Биљана Бирач, Административна служба Града Бања Лука,
386. Невена Орловић, Административна служба Града Бања Лука,
387. Дијана Јолџић, Административна служба Града Бања Лука,
388. Биљана Берандика, Административна служба Града Бања Лука,
389. Соња Стаменић-Бећирбашић, Административна служба Града
Бања Лука,
390. Никола Бањац, Административна служба Града Бања Лука,
391. Наташа Момчиловић, Административна служба Града Бања Лука,
392. Наташа Савковић, Административна служба Града Бања Лука,
140
Правна ријеч
393. Дијана Станковић, Административна служба Града Бања Лука,
394. Остоја Перишић, Административна служба Града Бања Лука,
395. Љиља Дабић, Административна служба Града Бања Лука,
396. Ана Деретић, Административна служба Града Бања Лука,
397. Милена Контић, Административна служба Града Бања Лука,
398. Николина Рачић, Административна служба Града Бања Лука,
399. Љубиша Сладојевић, Административна служба Града Бања Лука,
400. Јованка Полић, Административна служба Града Бања Лука,
401. Анела Рожајац, Правни факултет Бања Лука,
402. Марко Аћић, Народна скупштина Републике Српске,
403. Невзет Велаџић, Правни факултет Бихаћ,
404. Марко Мајсторовић, Основни суд Бања Лука,
405. Јадранка Симовић, Министарство за просторно уређење, грађеви­
нарство и екологију,
406. Мирјана Регода, Народна скупштина Републике Српске,
407. Вера Лукић, студент, Правни факултет Бања Лука,
408. Небојша Плавшић, студент, Правни факултет Бања Лука,
409. Драган Мирјанић, студент, Правни факултет Бања Лука,
410. Милош Капетановић, студент, Правни факултет Бања Лука,
411. Биљана Ковачевић, студент, Правни факултет Бања Лука,
412. Немања Костовски, Правни факултет Бања Лука
413. Арсеније Балтић, Правни факултет Бања Лука,
414. Јелена Сладојевић, студент, Правни факултет Бања Лука,
415. Драгана Шормаз, студент, Правни факултет Бања Лука,
416. Димче Јовић, студент, Правни факултет Бања Лука,
417. Милан Шљокавица, студент, Правни факултет Бања Лука,
418. ГоранаДангубић, студент, Правни факултет Бања Лука,
419. Јелена Шљокавица, дипл. правник, Бања Лука,
420. Сандра Брчин, студент, Правни факултет Бања Лука,
421. Радован Милаковић,студент, Правни факултет Бања Лука,
422. Мирослав Чигоја, студент, Правни факултет Бања Лука,
423. Јована Бужанин, студент, Правни факултет Бања Лука,
424. Гордан Ковачевић, студент, Правни факултет Бања Лука,
425. Соња Никић, дипломирани правник, Бања Лука,
426. Ведран Јокић, студент, Правни факултет Бања Лука,
427. Огњен Перишић, студент, Правни факултет Бања Лука,
428. Споменка Кузмановић, студент, Правни факултет Бања Лука,
429. Миро Перановић, Правни факултет Бања Лука,
430. Слободан Микановић, Правни факултет Бања Лука.
141
ПОЗИВ
ПРАВНИЦИМА ЗА ЈЕДАНАЕСТО САВЈЕТОВАЊЕ
„ОКТОБАРСКИ ПРАВНИЧКИ ДАНИ“
УДРУЖЕЊЕ ПРАВНИКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ,
ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БАЊОЈ ЛУЦИ,
АДВОКАТСКА И НОТАРСКА КОМОРА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ,
ЦЕНТАР ЗА ЕДУКАЦИЈУ СУДИЈА И ТУЖИЛАЦА
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ И
ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У
ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ
ОБАВЈЕШТАВАЈУ
ПРАВНИЧКУ И ДРУГУ НАУЧНУ И СТРУЧНУ ЈАВНОСТ
ДА ОРГАНИЗУЈУ ЈЕДАНАЕСТО САВЈЕТОВАЊЕ
¨ОКТОБАРСКИ ПРАВНИЧКИ ДАНИ¨ У БАЊОЈ ЛУЦИ
Општа тема Савјетовања је:
“ИЗГРАДЊА И ФУНКЦИОНИСАЊЕ ПРАВНОГ СИСТЕМА”
Области које ће се обухватити на Савјетовању су:
1. Државноправна област,
2. Грађанскоправна област,
3. Привредноправна област,
4. Кривичноправна област,
5. Управна и радноправна област,
6. Међународноправна област.
Позивамо све заинтересоване да се пријаве за Савјетовање најкас­
није до 30. септембра 2014. године.
Котизација за све учеснике је 200,00 КМ и уплаћује се на жиро
рачун Удружења правника Републике Српске 562-099-00016144-77 код
НЛБ Развојнa банкa а.д Бања Лука. Изузетно котизација се може уплати­
ти и директно на благајни Удружења правника Републике Српске прије
почетка рада Савјетовања.
143
У цијену котизације урачунат је материјал за савјетовање и органи­
зовање „Правничке вечери“ за све учеснике.
Пријаве учесника треба послати поштом или предати непосредно
у Удружење правника Републике Српске, 78000 Бања Лука, ул. Веселина
Маслеше бр. 28/I, директно на телефон/фаx: 051/212-320 или путем
e-mail: [email protected]
За све информације посјетите интернет страницу Удружења прав­
ника Републике Српске (www.udruzenjepravnikars.org)
144
Издавач:
Удружење правника Републике Српске
За издавача:
Академик проф. др Рајко Кузмановић
Лектор и коректор:
Мр Игор Симановић
Припрема за штампу:
Нада Вуга
Штампа:
ППГД „Комесграфика“ д.о.о. Бања Лука
За штампарију:
Звонко Савић, дипломирани правник
Тираж:
500 примјерака
Министарство просвјете и културе Републике Српске је
Рјешењем број 6-01-4741/04 од 24.09.2004. године утврдило да је
часопис „Правна ријеч“, у издању Удружења правника Републике
Српске, публикација из члана 33. став 1. тачка 9. Закона о акцизама и
порезу на промет, те не подлијеже опорезивању.
ПРИЈАВА
ЗА ЈЕДАНАЕСТО САВЈЕТОВАЊЕ ПРАВНИКА
‘’ИЗГРАДЊА И ФУНКЦИОНИСАЊЕ ПРАВНОГ СИСТЕМА’’
1. Име и презиме
_____________________________________________________________
2. Установа/предузеће у којој сте запослени
_____________________________________________________________
3. Адреса установе, предузећа или становања
_____________________________________________________________
4. Контакт телефон/факс или e-mail
_____________________________________________________________
5. Пријављујем се за област:
1) са рефератом
2) као учесник без реферата
_____________________________________________________________
Напомена:
Пријаву за Савјетовање је потребно доставити најкасније до
30. септембра 2014. године на адресу: Удружење правника Републике
Српске, Ул. Веселина Маслеше бр. 28/I, 78000 Бања Лука, или на теле­
фон/факс: 051/212-320; или на e-mail [email protected]
Download

правна ријеч - Удружење правника Републике Српске