Економија за правникe
Глава 7. Несавршена конкуренција
и тржишне структуре
1
Б РА Н КО РА Д УЛ О В И Ћ
П РА В Н И Ф А К УЛ ТЕ Т
У Н И В Е Р З И ТЕ Т У Б Е О Г РА Д У
ВЕЖБЕ
НО В Е М Б АР 2 0 1 2 .
2
7. НЕСАВРШЕНА
КОНКУРЕНЦИЈА
И ТРЖИШНЕ
СТРУКТУРЕ
 Савршена конкуренција и монопол
 Природни монопол
 Друштвени трошкови монопола



Алокативна неефикасност
Производна неефикасност
Расипање ренте
 Патент као монопол
 Ценовна дискриминација




Предуслови ценовне дискриминације
Савршена ценовна дискриминација: ценовна дискриминација
првог степена
Ценовна дискриминација другог степена: дискриминација
између јединица производа
Ценовна дискриминација трећег степена: дискриминација
између потрошача
 Кооперативни олигопол: случај картела
 Антимонополска политика



Споразуми којима се нарушава конкуренција
Злоупотреба доминантног положаја
Контрола концентрација
 Економска регулација монопола
Несавршеност конкуренције
3
 У стварности свако тржиште у већој или
мањој мери одступа од тржишта
савршене конкуренције.
Први вид несавршености конкуренције, односно
несавршености тржишта односи се на услове
конкуренције, тј. на неконкурентну тржишну
структуру.
 Најизразитији случај овог вида несавршености
тржишта је монопол, односно ситуација у којој
на страни понуде постоји само један
произвођач, односно продавац.

Услови за постојање монопола
4
 Услови за постојање монопола су

одсуство одговарајућих супститута


ако постоје супститути, купци имају избор, па предузеће
заправо и није једино на релевантном тржишту.
постојање баријера уласку

ако не постоје баријере уласку, онда је, при постојању
само једног произвођача, односно продавца, реч о тзв.
контестибилном тржишту
Негативно нагнута крива тражње
5
 За разлику од произвођача у условима
савршене конкуренције, монополиста се
суочава са негативно нагнутом кривом
тражње.
 Свака пословна одлука монополисте утиче
на промену стања на тржишту и, стога,
цена за њега није дата, параметарска
величина.
 Уколико монополиста жели да повећа
продају, то може да учини само ако све
производе понуди по нижој цени.
Промене цене и продате количине при
монополу
6
P
Приходи се умањују због тога што се смањује цена
Приходи расту због тога што се
повећава продата количина
P0
A
B
P1
TRm
Q0
Q1
Q,q
Максимизација профита
7
 Монополиста максимизује профит који
присваја, а то чини тако што бира онај обим
производње при коме су гранични приходи
једнаки граничним трошковима.
 Гранични приход монополисте увек је нижи
од просечног прихода, односно од продајне
цене.
Монополска равнотежа
8
 Монополску равнотежу одликује равнотежна
цена која је увек виша од граничних
трошкова.
 Како монополиста наплаћује цену која је
виша од граничних трошкова, одговарајући
равнотежни обим производње није
економски ефикасан.
Тржишна равнотежа при монополу
9
Видите нумерички пример
P
A
Pm
B
GP
Pe
TRm = PP
C
E
GT = PT
D
Qm
Qe
Q,q
Лернеров индекс
10

Разлика цена и граничних трошкова показује тржишну
моћ монополисте и она се може представити
Лернеровим индексом тржишне моћи (Z).
Z = (p-GT)/p
Монополска равнотежа и еластичност
тражње
11
P
A
Нееластична тражња
Pm
B
GP
Pe
TRm = PP
C
E
GT = PT
D
Qm
Qe
Q,q
Узроци постојања монопола
12
 Узроке монопола најлакше је сагледати на
основу баријера уласку на неко тржиште.
(1) апсолутне предности у погледу висине
трошкова једног произвођача услед супериорне
технологије или производа,
 (2) контрола кључног инпута за одређену
производњу,
 (3) правне баријере уласку на тржиште
укључујући и патентну заштиту и
 (4) постојање економије обима која
конкуренцију чини неодрживом, тј. случај
природног монопола.

Природни монопол
13
 Природни монопол се јавља уколико постоје
опадaјући (просечни) трошкови.
 У тој ситуацији потребно је одредити цене
тако да производња буде одржива, јер
уколико би се цене формирале на нивоу
граничних трошкова, који су неминовно нижи
од просечних, онда предузеће не би могло
да опстане, будући да би укупни трошкови
били већи од укупних прихода
Равнотежа у случају природног
монопола
14
P
A
TRm
B
Pm
P’’
P’
C
Qm
PT
D
E
Qe
GP
GT
Q,q
Природни монополи
15
 Најчешће налазе у инфраструктурним
делатностима, тј. у делатностима у којима
постоје високи фиксни трошкови, као и
одговарајућа веза између карактера
(опадајућих) трошкова и тражене количине.
 Што је мања тражња, то је вероватније
постојање природног монопола и ван
инфраструктурних делатности.
 Развој технологије укинуо је природне
монополе у неким делатностима (на
пример, телекомуникације).
Промена тражње и природни монопол
16
P
TR2
TR1
Pm
P’’
P’
GT
B
PT
PT
D
E
A
GP1
C
Qm
Q,q
Друштвени трошкови монопола
17

Ефекти монопола на друштвено благостање.



(1) алокативну неефикасност, услед цена које су више
од граничних трошкова;
(2) производну (X) неефикасност, услед недостатка
конкуренције који утиче на понашање монополисте у
смислу производње уз ниво трошкова који су виши од
оних које монополиста може да постигне и јавља се, пре
свега, у случају монопола у јавном сектору или услед
агенцијског проблема у корпоративном управљању
предузећем;
(3) расипање ренте, непродуктивно инвестирање у
различите активности које произвођач предузима како би
стекао и одржао монополску позицију, а које стварају
додатне трошкове.
Еластичност тражње и алокативни губитак
18
P
A
GP1
Pm
B
GP2
C
TR1
Pe
E
TR2
D
Qm
GT = PT
Qe
Q,q
Конкуренција за стицање монопола и
расипање ренте
P
A
Pm
B
GP
Pe
TRm = PP
C
E
GT = PT
D
Qm
Qe
Q,q
Патент
20
 Патент је посебна врста правног монопола
којом се обезбеђује заштита иновација и
формирају подстицаји за улагање у
истраживање и развој у производњи, тиме
што се омогућава присвајања монополског
профита у одређеном периоду.
 Без подстицаја у виду таквог профита, не би
било инвестирања у истраживање и развој.
Патентна заштита као монопол
P
P
A
A
Pm
B
GP
Pe
Pm
TRm
C
Qm
TRm
E
Qe
PT
E
Pe
Q,q
Qm
Qe
PT
Q,q
Оптимална дужина трајања патентне
заштите
22
 Оптимална дужина трајања патентне
заштите је дискутабилна.
 С једне стране, продужавање патентне
заштите ствара додатни подстицај за
истраживање и развој,
 С друге стране, стварају се додатни губици
по друштвено благостање услед ex ante
додатног расипања ренте и ex post
алокативне неефикасности.
Оптимално трајање патентне заштите
W
Wmax
Т0
Т
Ценовна дискриминација
24
 Ценовна дискриминација означава ситуацију
у којој монополиста формира и наплаћује
различите цене за различите купце, односно
за различите јединице производа.
 У односу на претпоставку униформних цена,
увођење претпоставке ценовне
дискриминације значајно мења анализу
монопола.
Предуслови ценовне дискриминације
25
 Предуслови ценовне дискриминације су:
 (1) способност разликовања преференција
потрошача (резервационе цене или колико
је који потрошач спреман да плати производ
монополисте),
 (2) немогућност препродаје производа
монополисте.
Типови
ценовне дискриминације
26
 Савршена или ценовна дискриминација
првог степена
 Ценовна дискриминација другог степена

између различитих јединица производа
 Ценовна дискриминација трећег степена

између потрошача
Савршена или ценовна дискриминација
првог степена
27
 Савршена или ценовна дискриминација
првог степена означава продају производа
тако што се за сваку јединицу, за сваког
потрошача наплати његова резервациона
цена.
 У случају савршене ценовне
дискриминације, нема алокативне
неефикасности, али целокупан потрошачев
вишак одлази монополисти.
Савршена дискриминација
P
A
Pe
E
Qe
GT = PT
Q,q
Ценовна дискриминација другог степена
29
 Ценовна дискриминација другог степена
означава дискриминацију између различитих
јединица производа које купује исти купац
 На пример, промена цена са променом
обима куповине, односно нелинеарне цене,
од којих се најчешће користе
двокомпонентне цене са фиксном и
пропорционалном компонентом.
Ценовна дискриминација трећег степена
30
 Ценовна дискриминација трећег степена
означава дискриминацију између
потрошача.
 Примењује се када постоје значајне разлике
између потрошача у погледу еластичности
тражње (на пример, различите цене авиокарата за различити ниво флексибилности
које та карта пружа).
Кооперативни олигопол
31
 Олигополи представљају тржишну
структуру у којој постоји мањи број
произвођача/продаваца.
 Олигополисти имају подстицај да
међусобно сарађују (кооперативни
олигопол) како би остварили могућност
присвајања монополског профита.
 Отворен дослух – експицитан споразум –
картел
 Скривени дослух – такође кооперативан
олигопол
Картел
32

Картел подразумева постојање експлицитног
споразума између неколико предузећа о
висини цене, односно ограничењу обима
производње и, на тај начин, максимизовања
профита целе гране.

Картелски споразум – хоризонтални споразум


Пословање у истој грани
Није сваких хоризонтални споразум уједно и картел
Tржишна равнотежа при картелу
појединачно предузеће
картел
P
P
GT
Pm
GT
PT
Pc
TR
qm qc q*
q
Qm
Qc
 Противуречни подстицаји
 Подстицај да се уђе у картел
 Подстицај да се увећа сопствени обим производње
Q
Картелски споразуми
34
 Картелски споразуми
 О подели географског тржишта
 О изигравању јавних лицитација
 ...

Прочитајте оквир о јавним набавкама и
месечевим менама
Картелски споразуми
35
 Три групе предуслова
 Да ли постоје тржишни услови
 Формирање и стабилност, односно одрживост
картела зависи од постојања супститута и
баријера уласку, ризика да ће картел бити
откривен, а његови учесници кажњени, као и од
трошкова формирања и контроле примене
картела.
 Картели су, у начелу, нестабилни, јер свако
предузеће има подстицај да прода више него
што је договорено, уколико претпоставља да
остали чланови картела на то неће реаговати.
Картелски споразуми
36
 Три групе предуслова
 Да ли постоје тржишни услови
 постојања супститута и баријера уласку, да ли могу бити
обухваћени сви учесници, каква је еластичност тражње (у
суштини предуслови монопола)
 Да ли постоји ризик
Да ли ће картел бити откривен, а његови
учесници кажњени, картели су забрањени
 Очекиване трошкови

 Да ли трошкова формирања и контроле
примене картела.
Нестабилност
37
 Картели су, у начелу, нестабилни, јер
свако предузеће има подстицај да прода
више него што је договорено, уколико
претпоставља да остали чланови картела
на то неће реаговати.
 Картел споразум који је правно ништав

Нема правне заштите
 Обарање цена испод договорене


Како контролисати понашање учесника
Да ли је продајна цена учесника позната, да ли се
може прибавити информација
38
 Лако надгледањее ако је реч о хомогеном
производу
 Картели се јављају обично код произвођача
сировина, али не увек

Лифтови, витамини, ...
Подстицаји за изигравање картела
Ко има већи подстицај?
P
P
GT
GT
Pm
Pc
qm
q*
q
qm
q*
Q
Шта још можете да поменете
40
 „Цена окидач“
 „Пример из теорије игара“
Види додатни материјал
Антимонополска политика
41
 Антимонополска политика, односно
политика заштите конкуренције, представља
начин на који држава покушава да заштити
нарушавање тржишне конкуренције.
Стубови антимонополске политике
42
 Три основна сегмента ове политике су:



(1) забрана споразума којима се ограничава
конкуренција
(2) забрана злоупотребе доминантног положаја
(3) контрола концентрација
Забрана споразума којима се
ограничава конкуренција
43
 Забрана споразума којима се ограничава
конкуренција односи се на картелске и
друге сличне споразуме, а њом се, након
утврђивања постојања оваквих споразума,
они проглашавају ништавим, а учесници
плаћају казне.
Забрана споразума којима се
ограничава конкуренција
44
 Најмање контраверзна мера АМП
 Поред проблема у откривању оваквих
споразума, постоји проблем и у
разликовању картелских од других
хоризонталних споразума.
Забрана злоупотребе доминантног
положаја
45
Забрана злоупотребе доминантног положаја
односи се на постојање тржишне структуре у
којој неки произвођач има знатно учешће на
релевантном тржишту и када постоје значајне
баријере уласку на то тржиште.
 Злоупотреба може бити усмерена ка



конкурентнима (низ активности којима се стварају
препреке за улазак на тржиште или како би се
довели у неповољан тржишни положај),
ка потрошачима (на пример, формирање
превисоких цена).
Релевантно тржиште
46
 Релевантно тржиште има два аспекта:
географски и аспект тржишта производа.


Релевантно тржиште производа је скуп производа
блиских супститута (заменљивих под купцу
прихватљивим условима)
Географско тржиште односи се на подручје на којем
су одређени произвођачи конкуренти једни другима.
Контрола концентрација
47
 Контрола концентрација се односи на
контролу спајања и припајања којима се
умањује број конкурената и увећава
тржишна моћ одређених предузећа.
 Најчешће је реч о ex ante контроли, односно
обавези пријављивања намераване
концентрације које тело надлежно за заштиту
конкуренције одобрава, условно одобрава
или не одобрава
Економска регулација (природног)
монопола
 Природни монопол као пожељно и
једино одрживо решење

Разбијање природног монопола
контрапродуктивно
 Постоји потреба за одређеном државном
политиком


Монопол ствара алокативни губитак
Економска регулација (природног)
монопола представља политику државе у
погледу регулисања пословања
специфичног предузећа (регулација
продајне цене или количине и томе слично).
Економска регулација (природног)
монопола
49

Пре спровођења ове политике неопходно је
утврдити:
 да ли је заиста реч о природном монополу,
 да ли постоје супститути за све сегменте
производње специфичног предузећа,
 да ли постоје услови за успостављање
конкуренције за стицање монопола на датом
подручју (тржишту).
Облици економске регулације
50
 Три основне могућности у погледу метода
економске регулације јесу:



(1) јавно предузеће (имплицитна регулација),
(2) регулација заснована на контроли профитне
стопе
(3) регулација заснована на подстицајима.
Плафонирање цена и подстицаји
монополисти
P
•
•
плафонирање цена,
полази од одређене цене Pt, која се коригује у
времену, током унапред датог регулаторног периода
Pt =P0*ICM-X
B
Pm
C
PT0
D
P’
А
E
Qm
Qe
GP
PTr
Q,q
51
Download

Економија за правникe Глава 7. Несавршена конкуренција и