Gap analiza Nacionalog
odgovora na HIV/AIDS u
Srbiji
Savet za praćenje
praćenje projekata Globalnog
fonda (CCM)
Autor: Zehra Kač
Kačapor-Džihić
Septembar 2012. godine
Sadržaj
Skraćenice ................................................................................................................................. 3
1.
Uvod ................................................................................................................................... 5
1.1. Metodologija ................................................................................................................. 6
1.2. Ograničenja Gap analize .............................................................................................. 7
2.
Kontekst nacionalnog odgovora na HIV .............................................................................. 8
3.
Nacionalni odgovor na HIV/AIDS .......................................................................................10
3.1. Nacionalna strategija o HIV infekciji i AIDS-u .................................................................10
3.2. Nacionalna kancelarija za HIV/AIDS ..............................................................................12
3.3. Drugi zakoni i strategije od važnosti za Nacionalni odgovor na HIV ................................13
3.4. Globalni fond ..................................................................................................................14
3.5. Savet za praćenje projekata Globalnog Fonda (CCM) ....................................................15
3.6. Usluge u okviru Nacionalnog odgovora na HIV/AIDS .....................................................16
3.6.1. Prevencija ...............................................................................................................16
3.6.2. Targetiranje specifičnih populacija ...............................................................................20
3.6.3. Georafska distribucija programa i servisa ................................................................27
Decentralizacija usluga .....................................................................................................27
4.
Ko finansira Nacionalni odgovor na HIV/AIDS ....................................................................30
4.1. Vlada ..............................................................................................................................30
4.2. Globalni fond ..................................................................................................................34
4.3. Programi kontrole tuberkuloze u Srbiji i saradnja programa za HIV i TBC ......................37
4.4. Donatori i medjunarodne organizacije ............................................................................38
5.
Umesto zaključka: najveći izazovi za HIV prevenciju i brigu ...............................................41
Aneks 1. Projektovani broj pacijenata i testova za praćenje HIV Infekcije i projekcija troškova za
2011-2015.................................................................................................................................45
Aneks 2. Distribucija broja savetovanih i testiranih prema prijavljenom transmitivnom riziku i
finansijskom izvoru korišćenih testova ......................................................................................47
Aneks 3. Pregled projekata podržanih od Ministarstva omladine i sporta ..................................48
Aneks 4. Ocena jakih strana Strategije prema Anketi koja je sprovedena medju akterima iz
državnog i sektora civilnog društva ...........................................................................................49
Aneks 5. Generalna ocena strategije po strateškim oblastima i ciljnim grupama prema Anketi
koja je sprovedena medju akterima iz državnog i sektora civilnog društva ................................51
Aneks 6. Analiza usluga – integrisani komentari sa Okruglih stolova održanih u Beogradu, Nišu i
Novom Sadu, avgust 2012. godine ...........................................................................................55
Anex 7. Lista intervuisanih i predstavnika institucija koji su dostavili podatke u okviru Gap
analize ......................................................................................................................................70
Aneks 8. Upitnik za relvantne aktere .........................................................................................74
Aneks 9. Upitnik za Kancelarije za mlade..................................................................................74
2
Skraćenice
AIDS, Sida
CIDA
CPHA
DPST
EU
GFATM
HAART
HIV
HBV
HCV
IOM
IKD
KBHA
LS
MZ
MUP
MP
MO
MRSP
MSM
OCD
UG
PPI
PEP
RAR
RFZO
RS
TB
UN
UNAIDS
UNDP
UNICEF
UNGASS HIV/AIDS
Sindrom stečene imunodeficijencije (Aquired Immuno Deficiency
Syndrome)
Kanadska agencija za međunarodni razvoj (Canadian International
Development Agency)
Kanadska asocijacija za javno zdravlje (Canadian Public Health
Association)
Dobrovoljno poverljivo savetovanje i testiranje (Voluntary Confidential
Counselling and Testing)
Evropska unija (European Union)
Globalni fond za borbu protiv AIDS-a, tuberkuloze i malarije
Visokoaktivna antiretroviralna terapija (High Active Antiretroviral
Therapy)
Virus humane imunodeficijencije (Human Immunodefi ciency Virus)
Virus hepatitisa B (Hepatitis B Virus)
Virus hepatitisa C (Hepatitis C Virus)
Međunarodna organizacija za migrante (International Organization for
Migration)
Injektirajući korisnici droge
Komisija za borbu protiv HIV-a/AIDS-a
Lokalna samouprava
Ministarstvo zdravlja
Ministarstvo unutrašnjih poslova
Ministarstvo prosvete
Ministrstvo odbrane
Ministarstvo za rad i socijalnu politiku
Muškarci koji imaju seks sa muškarcima
Organizacija civilnog društva
Udruženja građana
Polno prenosive infekcije
Postekspoziciona profilaksa
Istraživanje za brzu procenu i odgovor (Rapid Assessment and
Response)
Republički fond za zdravstveno osiguranje
Republika Srbija
Tuberkuloza
Ujedinjene nacije (United Nations)
Program Ujedinjenih nacija za borbu protiv HIV-a/AIDS-a (The Joint
United Nations Programme on HIV/AIDS)
Program za razvoj Ujedinjenih nacija (United Nation Development
Program)
Dečji fond Ujedinjenih nacija (United Nation Children`s Fund)
Specijalno zasedanje Generalne skupštine Ujedinjenih nacija
posvećeno HIV-u/AIDS-u (United Nation General Assembly Special
3
UNHCR
WHO
Session on HIV/AIDS)
Visoka komisija UN za izbeglice
Svetska zdravstvena organizacija (World Health Organization)
4
1. Uvod
Ova analiza nedostataka Nacionalnog odgovora na HIV (u daljem tekstu: gap analiza) je
sprovedena u okviru projekta odobrenog od strane GIZ-a a koji sprovodi Savet za pracenje
projekata Globalnog fonda (CCM) u saradnji sa Omladinom JAZAS-a. GAP analiza se odnosi
na period trajanja Nacionalne strategije za HIV/AIDS za period 2011-2015. godine.
Savet za pracenje projekata Globalnog fonda je telo Vlade republike Srbije koje se sastoji od 24
člana iz vladinog i civilnog sektora, kao i predstavnika Tematske grupe Ujedinjenih nacija za
HIV/AIDS, osnovano 2004. godine sa ulogom da na nacionalnom nivou podnosi predloge
projekta Globalnom fondu iz oblasti HIV-a i tuberkuloze i nadgleda odobrene projekte.
Fokus Analize je proučavanje trenutnog stanja aktivnosti, finansija i ostalih relevantnih područja
u oblasti HIV-a. Analiza pruža prezentaciju trenutnog institucionalnog i strateškog okvira za
HiV/AIDS, kao i projekata i usluga u oblasti HIV/AIDS-a u Srbiji. Analiza takodje pruža presek
državnih i donatorskih sredstava za nacionalni odgovor na HIV i iznosa drugih raspoloživih
sredstava koja se vezuju za sprovodjenje mera iz oblasti HIV-a, koji je napravljen na osnovu
dostupne dokumentacije. Ova Gap analiza posmatra finansijske troškove za nacionalni odgovor
kroz prizmu smernica iz UNAIDS-ovog priručnika za procenu troškova institucija i servisa za
HIV1. Ovaj priručnik daje određene smernice za izračunavanje pojediničnih i ukupnih troškova u
okviru sledećih oblasti: a) bolnički dan; b) jednodnevna poseta klinici; c) ambulantna ili klinička
poseta; d) troškovi izdatih lekova od strane apoteka; e) testovi koji se izvode u laboratorijima; f)
medicinski i hirurški zahvati; i g) usluge podrške unutar i izvan objekta. Po smernicama ovog
priručnika, trošak pružanja usluge uključuje i neposredne troškove same usluge i posredne
troškove usluga podrške unutar objekta ili usluga koje se pružaju od strane vanjskih subjekata a
čine deo programske podrške. Proces Gap analize je uključio procenu i prikupljanje podataka o
finansijskim okvirima vanjskih subjekata koji se bave prevencijom, razvijanjem svesti,
socijalnom podrškom i ostalim aktivnostima koji doprinose sveobuhvatnom odgovorou na
HIV/AIDS.
Tokom analize su kontaktirane sve javne institucije koje po svom portfoliju sadržavaju mere i
aktivnosti kao i usmeravaju sredstva za neke od oblasti prevencije, zaštite i brige u domenu
HIV/AIDS-a. Odziv ovih institucija je bio različit i većina instituticja je dostavila iscrpne
informacije o trenutnim aktivnostima. Medjutim, iako je istraživački proces imao jak fokus na
prikupljanje podataka i utvrdjivanje iznosa sredstava potrebnih za stvaranje neophodnog,
izvodivog i održivog nacionalnog odgovora na HIV infekciju u Srbiji, nisu prikupljeni opsežni
podaci o trenutnim troškovima i finansijskim potrebama institucija. Ovo je primarni limitirajući
faktor analize i proces koji se treba nastaviti u sljedećem periodu implementacije Nacionalne
strategije za HIV/AIDS.
1
UNAIDS (2011); Manual for costing HIV facilities and services, UNAIDS Programmatic Branch, Genevea
5
1.1.
Metodologija
Metodologija Gap analize uključuje kombinaciju nekoliko tradicionalnih metoda koje se koriste u
istraživačkim procesima i koje su poslužile boljem ostvarenju cilja analize i postavljenih zahteva.
Prvi zadatak tokom procesa je bilo upoznavanje sa strateškim okvirom u oblasti HIVa, kao i sa
kontekstom i istorijom implementacije mera u oblasti HIVa kroz analizu dokumentacije koja je je
bila dostavljena od strane institucija i organizacija aktivnih u oblasti nacionalnog odgovora na
HiV/AIDS. Osnovna dokumentacija (uključujući, ali ne ograničavajući se na: strateške, zakonske
i projektne okvire, relevantne izvještaje, finansijske analize, itd.) je analizirana radi postavljanja
baze za terenski rad i dalju analizu. Pored toga, pregled niza situacionih analiza, studija,
budžeta, izveštaja i ostalog relevantnog materijala vezanog za razvoj učinkovitog i efektivnog
odgovora na HIV infekciju u zemlji je sprovedena. Dokumenti relevantnih aktera u oblasti HIV-a
(UNAIDS; Globalni Fond, Jazas, Ministarstvo zdravlja, EU, OCD, itd. ) su takodje konsultovani.
Inicijalna analiza dokumentacije vezane za Nacionalni odgovor na HIV je postavila osnove za
razvijanje instrumenata za analizu. Instrumenti za istraživanje, polu/struktuirani upitnici i vodiči
za intervjue su bili razvijeni, s fokusom na pitanja strateških, finansijskih i programskih aktivnosti
i troškova sprovodjenja mera u oblasti HIV-a. Dva seta Upitnika su razvijena. Prvi upitnik je
razvijen za relevante instuticije i partnere u oblasti HIVa sa posebnim fokusom na potrebu da se
dobiju što egzaktniji i tačniji podaci o troškovima aktivnosti, finansijskim okvirima koji su
osigurani za sprovodjenje mera i potrebama koje do sada nisu pokrivene. Upitnik je takodje
poslužio za prikupljanje kvantitativnih podataka o ocenama uspešnosti Strategije za HIV i mera
koje su ovom strategijom predvidjen. (Vidi Upitnike u Aneksu 8). Ukupno 25 institucija i
organizacija je dostavilo popunjene upitnike tokom procesa Gap analize (Vidi Listu institucija i
organizacija koje su popunile Upitnik u Aneksu 7).
Drugi upitnik je razvijen za mrežu od 133 Kancelarije za mlade (KZM) u Srbiji, radi prikupljanja
informacija i podataka o aktivnostima na lokalnom nivou u okviru Nacionalnog odgovora na
HIV/AIDS u domenu prevencije. Upitnik je poslužio za prikupljanje podataka o aktivnostima
Kancelarija za mlade po pitanju opšte prevencije u lokalnim zajednicama u zemlji (Vidi Upitnik u
Aneksu 9). Ukupno 19 od 133 Kancelarije za mlade (ili 14, 28%) je dostavilo popunjene upitnike
tokom procesa Gap analize, što je jako mali uzorak za donošenje nekih zaključaka vezano za
rad ovih institucija na lokalnom nivou. Stoga, podaci iz dostavljenih upitnika su korišteni kao
izvor dodatnih informacija o pojedinačnim opštinama koje su učestvovale u anketi, a ne kao
input za donošenje generalnih zaključaka.
Pored upitnika, organizovani su intervjui sa svim ključnim osobama i zainteresovanim stranama
u oblasti HIV-a. Glavni cilj intervjua je bilo pronalaženje odgovora na pitanja i indikatore
relevantne za Gap analizu u vremenski ograničenom i efikasnom maniru. Intervjui su takodje
istražili primere dobrih praksi i naučenih lekcija, uključene u finalni izveštaj (Vidi Listu institucija i
organizacija s kojima su organizovani intervjui u Aneksu 7).
Konačno, tri okrugla stola/radionice su organizovane: u Nišu, Novom Sadu i Beogradu.
Radionice su se fokusirale na diskusiju o uslugama, njihovom kvalitetu, izazovima i
nedostacima. Radionice su rezultirale preporukama koje su poslužile kao važan doprinos
diskusiji i analizi podataka koji su prikupljeni u toku procesa Gap analize.
6
Nacrt Izveštaja je dostavljen Savetu za praćenje projekata Globalnog fonda za komentare i
inpute, na osnovu kojih je finaliziran Izveštaj Gap analize.
Ovaj Izveštaj je podeljen u četiri dela. Prvi ocrtava trenutni kontekst u Srbiji po pitanju HIV/AIDSa. Drugi deo se bavi analizom strateškog i institucionalnog okvira Nacionalnog odgovora na
HIV/AIDS-a u Srbiji, dok se treći deo bavi analizom finansiranja Nacionalnog odgovora. Četvrti
deo izveštaja pravi komparaciju izmedju potreba i trenutnih resursa i pruža zaključke Gap
analize.
1.2.
Ograničenja Gap analize
Već smo napomenuli da se ova analiza suočila s nekim ograničenjima vezano za (finansijske)
podatke. Radi boljeg razumevanja konteksta u kojem je sprovedeno ovo istraživanje, ova
sekcija predstavlja glavna ograničenja.
- Ograničenost prikupljanja iscrpnih finansijskih podataka o izdacima za HIV/AIDS u
Srbiji. Postupajući po smernicama UNAIDS priručnika o izračunavanju troškova, upit je
poslan relevantnim javnim institucijama i organizacijama (Republički fond zdravstvenog
osiguranja - RFZO; Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete, Ministarstvo rada i
socijalne politike; Ministarstvo omladine i sporta; Institutu za javno zdravlje – Batut;
klinikama; organizacijama civilnog društva - OCD; Kancelarijama za mlade i sl.) za
dostavu podataka o troškovima za prevenciju, brigu i lečenje. Opsežne informacije su
dostavljene od strane Ministarstva zdravlja, Ministarstva omladine i sporta, OCD.
Delimične informacije, vezane za troškove lekova za HIV/AIDS su dostavljene od strane
RFZO iako je upit prema RFZO takodje sadržavao i potrebu za informacijama o ukupnim
troškovima kao što je prikazano u smernicama UNAIDS priručnika. Ostala ministarstva
nisu dostavila nikakve informacije.
- Nemogućnost dobijanja sveobuhvatnih podataka o aktivnostima u lokalnim
zajednicama. Plan Gap analize nije uključivao opsežno prikupljanje informacija o
aktivnostima lokalnih zajednica usled vremenskih i finansijskih ograničenja. Ipak, proces
istraživanja je uključio organizovanje okruglih stolova i upitnike koji su poslužili za
prikupljanje podataka o aktivnostima organizacija i institucija do odredjene mere. Da bi
se dobila potpunija slika, tokom samog procesa istraživanja, razvijen je upitnik za
Kancelarije za mlade, kao odličan kanal za prikupljanje što više informacija o lokalnom
nivou iz razloga što ove institucije postoje u 133 lokalne samouprave. Medjutim, slab
odziv kancelarija rezultira u nepotpunim informacijama o aktivnostima na lokalnom
nivou.
7
2. Kontekst nacionalnog odgovora na HIV
Prema službenim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije, od 1984. do kraja 2010. godine,
službeno je registrovano 2,593 osoba zaraženih HIV-om u Srbiji. Od tog broja, 1,537 osoba je
dobilo AIDS, te 996 osoba umrlo od AIDS-a. Pored toga, 82 zaraženih HIV-om je umrlo od
drugih bolesti nepovezanih sa HIV-om. Tokom 2010. godine, registrovano je 137 novootkrivenih
slučajeva HIV-a, 47 slučajeva AIDS-a i 26 smrtnih slučajeva povezanih s HIV/AIDS-om, kao i
četiri smrtna slučaja koja nisu povezana sa HIV-om.
U razdoblju od 2002. do 2010. godine, registrovano je ukupno 963 novih HIV slučajeva u Srbiji
(803 muških i 160 žena). Trend novodijagnosticiranih HIV slučajeva je porastao (137 slučajeva
u 2010, i 130 slučajeva u 2009, u odnosu na 89 slučajeva u 2002), delom i zbog promocije
Dobrovoljnog savetovanja i testiranja (DPST), usluge koja je omogućila povećanje broja
testiranih osoba. Više od polovine svih slučajeva HIV-a je dijagnosticiranih u razdoblju 2002. 2010. je bilo u Beogradu (554 slučajeva ili 57,5%), te u Vojvodini (110 slučajeva ili 11%), gde je
najveći broj ljudi i bio testiran.
Što se tiče prenosa HIV-a među kategorijama novodijagnosticiranih HIV inficiranih osoba
prijavljenih u razdoblju od 2002. – 2010. godine u Srbiji, vidljiv je trend rasta u okviru populacije
muškaraca koji imaju seksualne odnose s muškarcima (MSM) (64% od svih prijavljenih
slučajeva HIV u 2009, a 54% svih prijavljenih slučajeva HIV-a u 2010, u odnosu na 26% u
2005), delimično zbog većeg broja pripadnika MSM populacije testiranih u DPST centrima. S
druge strane, vidljiv je trend opadanja novodijagnosticiranih HIV slučajeva u populaciji
intravenskih korisnika droge (IKD) (4% od svih registriranih HIV slučajeva u 2010. godini, u
odnosu na 9% u 2006. godini, a 17% u 2002. godini) najverojatnije zbog opsežnih programa
smanjenja štete koji se provode u okviru projekata Globalnog fonda (GF). Glavni način prenosa
u 2010 je bio po nezaštićeni polni odnos - 109 od ukupno 137 slučajeva HIV-a (80%). Među
njima je bilo 74 MSM, a ostali su bili heteroseksualci. Samo šest novootkrivenih slučajeva HIV-a
je dijagnosticirano medju IKD u 2010. godini, dok nije bilo slučajeva novodijagnosticiranih
slučajeva vertikalne transmisije sa HIV pozitivne majke na dete.
U razdoblju od 2002. do 2010. godine, od 963 prijavljena HIV slučaja u Srbiji, trećina je od 2029 godina (298 HIV slučajeva). U istom razdoblju samo 14 slučajeva je u dobi od 15 do 19
(1,5%) od svih prijavljenih slučajeva, kao i 11 HIV slučajeva u dobi od manje od 15 godina.
Trend novodijagnosticiranih HIV inficiranih osoba u dobnoj skupini od 15 do 29 je u porastu
(47% u 2008, u odnosu na 22% u 2002).
Analiza dostupne dokumentacije pokazuje jasan trend porasta asimptomatskih slučajeva HIV-a
u vreme uspostavljanja dijagnoze (79 slučajeva ili 58% svih novodijagnosticiranih HIV slučajeva
u 2010. godini, u odnosu na 46% u 2007, a 31% u 2005), a trend smanjenja novo
dijagnosticirana HIV zaraženih ljudi u stadijumu AIDS-a (31 slučajeva ili 23% svih
novodijagnosticiranih HIV slučajeva u 2010, u odnosu na 32% u 2007, a 30% u 2005),
delimično zbog promocije prednosti ranog dijagnosticiranja HIV infekcije.
U razdoblju od 2002-2010. godine, ukupno 482 slučaja AIDS-a je registrovano u Srbiji (374
muških i 108 žena). Od toga, 136 slučajeva AIDS-a je registrovano među MSM, 117 među
heteroseksualcima i 120 među IKD. U istom razdoblju ukupno 222 smrtnih slučajeva povezanih
8
sa HIV/ AIDS-om je prijavljeno (175 muškaraca i 47 žena). Od toga, 56% su bili u dobi od 30 do
49 i 12% u dobi od 15 do 29 godina.
Broj osoba koje žive s HIV-om (PLHIV) kontinuirano raste zbog smanjenja smrtnih slučajeva i
sve većeg broja novodijagnosticiranih HIV slučajeva, tako da je na kraju 2010. godine
registrovano 1.509 PLHIV.
Dostupni podaci dobiveni kroz rutinski nadzor kao i podaci dobiveni od specifičnih istraživanja
pokazuju da je HIV epidemija u Republici Srbiji niska i stabilna/dobro kontrolisana. HIV
seroprevalencija među testiranim uzorcima IKDu Beogradu, Novom Sadu i Nišu je manja za
5%. S druge strane, prevalencija registrovanog hepatitisa C je bila visoka, posebno među IKD
u Beogradu (77% u 2010. godini). Kao što se očekivalo, najviša HIV seroprevalencija
zabeležena je među MSM testiranim tokom terenskog istraživanja u Beogradu, ali je bila manja
u 2010 u poredjenju s HIV prevalencijom u 2008. godini (3,9% u odnosu na 6,1% 2010. godine).
Takođe, HIV seroprevalencija u uzorku seksualnih radnica (SR) u Beogradu 2010. godine je bila
niža u poredjenju sa rezultatima iz 2008. godine (0,8% u odnosu na 2,2%).
Prema dostupnim istraživanjima, više od dve trećine mladih u Srbiji između 15 i 19 godina je
već stupilo u seksualne odnose. Među njima je više mladića, 77 odsto, dok je to učinilo 66,7
odsto devojaka.Kod devojaka u uzrastu od 15 do 19 godine zabeležen je znatno veći procenat
korišćenja kontracepcije nego kod onih starijih između 20 i 29 godine. Podaci iz 2009. godine
pokazuju da je najveći broj porođaja bio je u grupi žena između 20 i 29 godina (37,646
slučajeva). Broj namerno prekinutih trudnoća u uzrastu između 15 i 19 godina iznosio je 7,6 na
hiljadu trudnoća.
Gore izneseni podaci govore o niskoj i stabilnoj prevalenciji u zemlji, koja uz pozitivne
pokazatelje o generalno visokoj svesti o HIV/AIDS-u medju populacijom, naročito mladima i
generalno konzervativne društvene vrednosti znači da je HIV/AIDS još uvek problem niskog
profila u Srbiji. Medjutim, niska prevalencija takodje predstavlja rizik da prevencija i nacionalni
odgovor na HIV budu potisnuti sa društvene agende drugim prioritetima.
Nacionalni odgovor na HIV ima tri dimenzije: briga i odgovor na osnovna ljudska prava osoba
koje žive ili su ranjive na HIV, briga i podrška za ljude sa HIV-om kao i briga o javnom zdravlju.
Srbija je potpisinica Deklaracije o posvećenosti borbi protiv HIV / AIDS-a koja je potpisana
2001. godine u na posebnom zasedanju Generalne skupštine UN-a na temu HIV/AIDS-a
(UNGASS). Po potpisivanju Deklaracije, Srbija je osnovala Nacionalnu komisiju za HIV/AIDS
(NKH) 2002. godine, koja je ponovo uspostavljena 2004. godine i revidirana 2008. godine. NKH
je intersektoralno vladino telo koje vodi Ministarstvo zdravlja a koje okuplja tim od 21
predstavnika institucija, uključujući predstavnike ministarstava zdravlja, unutrašnjih poslova,
pravosuđa, obrazovanja, rada i socijalne politike, omladine i sporta, kao i predstavnike institucija
na lokalnom i nivou distrikta, Crvenog krsta Srbije, udruženja; PLHIV; akademske zajednice,
javnih zdravstvenih ustanova, medija i UN agencija (WHO, UNAIDS, UNICEF, UNDP). NHK ima
za zadatak da formuliše strateške smernice za borbu protiv HIV/AIDS-a, kao i da definišu
prioritetne aktivnosti i koordiniraju programe i projekte koji se bave bolešću. Ovo telo trenutno
nije funkcionalno iako su novi članovi Komisije predloženi i čeka se verifikacija od strane vlade.
9
3. Nacionalni odgovor na HIV/AIDS
3.1. Nacionalna strategija o HIV infekciji i AIDS-u
Prva Nacionalna strategija za borbu protiv HIV/AIDS-a je usvojena 2005. godine, kao osnovni
okvir za prevenciju, lečenje i podršku obolelima, kao i za podizanje svesti i senzibilizaciju opšte
populacije na problematiku HIV/AIDS-a. Ova Strategija je prepoznala inovativne usluge kao što
je uvodjenje rutinskog testiranja za trudnice na HIV, dalji razvoj DPST centara, stvaranje
preduslova za adekvatan tretman PLHIV kroz ojačavanje decentralizovanih usluga u četiri
klinička centra (Kragujevac, Niš, Novi Sad i Beograd), te ojačavanje sistema za jedinstveni
sistem prikupljanja podataka. Po isticanju ove strategije, Vlada Srbije je organizovala široku
javnu raspravu i konsultacije sa različitim interesnim grupama oko najvažnijih pitanja od značaja
za nacionalni odgovor na HIV. Na osnovu ovih javnih konsultacija, nova Nacionalna strategija
za HIV/AIDS za razdoblje 2011-2015 je usvojena u martu 2011. godine. Usvojena Strategija je
jako visokog kvaliteta i zasnovana je na ljudskim pravima, što se slaže sa medjunarodnim
standardima postavljenim UNAIDS-om HIV / AIDS Strategijom za 2011-2015 i drugim
relevantnim međunarodnim dokumentima. Strategija odgovara na prvi od prihvaćenih principa
«tri jedinstva» koji podrazumeva jedan dogovoreni strateški okvir za HIV/AIDS-a, kao osnovu za
koordinaciju rada svih partnera; jedno nacionalno koordinaciono telo za HIV/AIDS sa širokom
intersektorskim mandatom, i jedinstven sistem monitoringa i evaluacije na nivou države.
Strategija pokriva sve značajne strateške oblasti u sklopu svog opšteg cilja: prevencija HIV
infekcije i drugih spolno prenosivih bolesti, te lečenja i podrške svim ljudima koji žive s HIV-om.
Strateške oblasti koje ovaj dokument pokriva su: prevencija i socijalna zaštita osoba koje žive s
HIV-om (PLHIV), podrška ljudima koji žive s HIV-om, zaštita ljudskih prava; komunikacija u
području HIV-a, epidemiološki nadzor, praćenje, evaluaciju i izveštavanje o nacionalnom
odgovoru na epidemiju HIV-a. Takodje, Strategija postavlje osnove za ojačavanje uloge lokalne
zajednice u odgovoru na HIV, što je od izuzetne važnosti za osiguravanje održivosti programa i
usluga koje se sprovode u ovoj oblasti.
Strategija prepoznaje važnost prevencije, naročito medju PLHIV (pozitivna prevencija), kao i
dobrovoljno savetovanje i testiranje, prevencija kod grupa pod najvećim rizikom (muškaraci koji
imaju seksualne odnose s muškarcima, intravenski ovisnici, zatvorenici, uniformirane osobe,
mladi - posebno one ranjive na HIV, itd.), kao i prevenciju od krvlju prenosivih infekcija u
zdravstvenim ustanovama. Ova analiza se detaljno bavi pitanjima i uslugama prevencije, i
naročito pozitivne prevenije u sledećim poglavljima ovog dokumenta.
Stub Strategije je i poboljšanje kvaliteta života PLHIV povećanjem dostupnosti zdravstvenih
usluga, nege i podrške PLHIV i njihovim porodicama. U okviru ovog strateškog polja,
prepoznata je uloga udruženja i asocijacija PLHIV i njihovih porodica, tako strategija prepoznaje
mere za ojačavanje kapaciteta i zagovaračkih aktivnosti ovih organizacija. Ovo je jako važan
iskorak, najpre iz činjenice da osnaživanje ovih organizacija može doprineti održivim merama
borbe za prava PLHIV u društvu.
Iako je uloga lokalnih vlasti u odgovoru na HIV prepoznata strateškim okvirom, još uvek nije
započelo sprovodjenje aktivnosti postavljenih strategijom, osim projektnih inicijativa Tematske
grupe UN-a na polju saradnje s lokalnim vlastima u prevenciji, podršci i nezi. Medjutim, ne
10
postoji ni jedan presek trenutnih aktivnosti koje lokalne vlasti sprovode, tako da nije sasvim
jasno šta se može očekivati od lokalnih vlasti, i koliki je njihov doprinos borbi protiv HIV/AIDS-a
do danas. Jasno je da lokalne vlasti finansiraju projekte i aktivnosti organizacija civinog društva
(OCD) u domenu promocije zdravlja mladih i reporoduktivnog zdravlja kroz direktno finansiranje
ili političku podršku inicijativama. Medjutim, do sada nije napravljena ni jedna analiza nivoa do
kojeg su lokalne zajednice senzibilisane i ovorene za neki dublji vid podrške borbi protiv HIV-a.
Medjutim, sama Strategija postavlja jasne postulate za decentralizaciju usluga kroz povećanje
dostupnosti i obuhvatanja usluga vezanih uz prevenciju i suzbijanje HIV infekcije i pružanje
podrške PLHIV u lokalnim zajednicama; jačanje sistemskog i planiranog intersektoralnog
odgovora lokalnih zajednica na HIV epidemiju.
Iako je Strategija sama po sebi jako važan i dobro razvijen dokument, ona nema prateći Akcioni
plan sa detaljno razvijenim aktivnostima, indikatorima i presekom budžetskih sredstava za
dostizanje rezulata provedbe Strategije u zemlji. Ovakav dokument bi bio značajan iz razloga
što je Strategija jako opširna i generalna, i kao takva neprimenjiva osim u smislu vizije i
vrednosti kojima zemlja teži u pogledu borbe protiv HIV-a. Nedostatak Akcionog plana prati i
nedostatak budžetskog okvira za sprovodjenje Strategije, što predstavlja ozbiljan dodatni
nedostatak ovog dokumenta, praveći ga praktično nesprovodivim u uslovima u kojima nema
vanjske finansijske i programske pomoći kao što je Globalni fond.
Paralelno sa procesom usvajanja Nacionalne strategije, razvijen je Plan za monitoring i
evaluaciju strateškog odgovora na HIV infekciju i AIDS za vremenski okvir 2011-2015. Godine
uz učešće stručnih tela, ustanova, udruženja, i predstavnika medjunarodnih organizacija2. Ovaj
dokument predstavlja skup indikatora i početnih vrednosti (baselines) za usluge i aktivnosti koje
su od važnosti za nacionalni odgovor na HIV u okviru 17 strateških komponenti. Ovaj dokument
predvidja formiranje godišnjih radnih planova za M&E aktivnosti kao i izveštavanje Nacionalne
kancelarije za HIV/AIDS (NKH) o implementaciji ovih planova. Takodje, M&E plan predvidja
razvoj i unapredjenje instrumenata za prikupljanje podataka na nivou programa i projekata kako
onih finansiranih od strane vlade, tako i onih finansiranih od GF-a i drugih donatorskih
sredstava. Konačno, Plan ima i sekciju u koja se odnosi na predloženi okvir budžeta za M&E za
prve tri godine implementacije Strategije, medjutim ta sekcija ne sadrži nikakve kvantitativne
vrednosti već objašnjenje da će budžet naknadno biti definisan, dok su, kao (potencijalni) izvori
finansiranja navedeni Ministarstvo zdravlja i GF bez ikakvih (makar indikativnih) budžetskih
informacija.
Iako je usvojen već u martu 2011. godine, do danas Plan nije poslužio za konsistentnije
izveštavanje po pitanju strateškog odgovora na HIV. Jedan od izazova za adekvatno
pretvaranje Plana u konkretni instrument za monitoring i evaluaciju je kašnjenje pri
uspostavljanju jedinstvene baze podataka, koja bi se nalazila pri Institutu za javno zdravlje Batut
a koja je trebala da bude razvijena uz pomoć finansija Globalnog fonda (podrška od Omladine
JAZAS-a). Nedostatak jedinstvene baze je velika manjkavost Nacionalnog odgovora, i hendikep
kad se uzme u obzir obaveza Srbije u domenu principa «tri jedinstva», i to jedinstveni sistem
monitoringa i evaluacije na nivou države. Drugi izazov je prepoznavanje Instituta kao glavnog
centra za prikupljanje podataka i institucionalizacija protokola za dostavljanje podataka i
2 Vidi listu svih institucija, udrženja i organizacija koje su učestvovale u procesu izrade Plana za monitoring i
evaluaciju na str. 6 dokumenta Plana za monitoring i evaluaciju
11
izveštavanje od strane svih vladinih i nevladinih aktera (kako onih finansiranih od strane GF-a
tako i iz vladinih izvora) prema institutu. Naime, do danas GF postavlja obavezu izveštavanja o
projektima finansiranim od strane GF-a. Medjutim, institucije i organizacije nemaju obavezu i
protokol izveštavanja o drugim aktivnostima osim onih koje su finansirane preko GF. To je veliki
izazov za Institut koji nema mehanizam obavezivanja institucija i organizacija da dostavljaju
podatke. Konačno, treći izazov je dostupnost podataka i njihova konsistentnost što je najveći
zadatak za Institut javnog zdravlja u sljedećem periodu. Pregled rezultata Ankete medju
predstavnicima državnih i institucija civilnog društva o proceni strategije je predstavljen u
Aneksima 4 i 5 ove Gap analize.
3.2. Nacionalna kancelarija za HIV/AIDS
Мinistarstvo zdravlja je donelo odluku o formiranju Nacionalne kancelarije za HIV/AIDS (NKH) pri
Institutu za javno zdravlje «Batut» 2006. godine. Kancelarija ima zadatak da operacionalizuje
implementaciju ciljeva Nacionalne strategije, da koordinira aktivnosti na polju HIV/AIDS-a,
planira raspodelu sredstava potrebnih za nacionalni odgovor na HIV/AIDS, kao i da ojača
sveobuhvatni nacionalni odgovor te jedinstveni sistem praćenja i procene uspešnosti odgovora
na HIV koji uključuje kontinuirano prikupljanje podataka od strane vladinog i nevladinog sektora.
Kao takva, NKH je sekretarijat Komisije, što takodje obuhvata koordinaciju svih aktivnosti
definisanu Strategijom prema državnom, privatnom i sektoru civilnog društva. Kancelarija kao
takva je institucionalizovano telo koje se fizički a i institucionalno nalazi u okviru Instituta za
javno zdravlje Batut. Ovakvo institucionalno rešenje predstavlja problem pre svega zbog
činjenice da nacionalni odgovor predstavlja skup multidimenzionalnih i multisektorskih
intervencija u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite i inkluzije, pravnih i ostalih mera
kako za generalnu populaciju, tako i za specifične socijalne grupe ranjive na HIV. Stoga,
nacionalni odgovor na HIV treba da predstavlja multisektoralni pristup vlade za osiguravanje
adekvatne prevencije i zaštite. Da bi se to ostvarilo, najbolji pristup bi bio postaviti telo za
koordinaciju ovih aktivnosti pri samoj Vladi, rame uz rame sa Timom za za socijalno uključivanje
i smanjenje siromaštva, koji je uspostavljen od strane Vlade pri Kabinetu potpredsednika Vlade
za evropske integracije u julu 2009. godine 3 . Postavljanje kancelarije u okvir jedne od
institucija javnog zdravlja sužava opseg nacionalnog odgovora, jer izostavlja ostale
dimenzije koje nacionalni odgovor uključuje. Takodje, činjenica da je ova Kancelarija pri
instituciji koja nije čak ni u rangu Ministarstva, ne ostavlja previše prostora za Kancelariju da
uspostavi jednak ili supervizorski odnos prema ostalim institucijama koje, prema
prinicipima tri jedinstva, bi ova kancelarija trebala da ima.
Kancelarija se finansira iz budžeta vlade od 2007. godine s budžetom od 1,811,000 RSD za
aktivnosti. Ukupni budžet Kancelarije uključuje kombinovana sredstva sa Centrom za
epidemiologiju, jer je radno mesto jedne od zaposlenih osoba podeljeno izmedju kancelarije i
centra. Kancelarija broji četiri zaposlene osobe od kojih su dve finansirane od strane GF-a a dve
iz budžeta države. Činjenica da pola zaposlenih u kancelariji nije na državnom budžetu
3
Odgovornosti ovog tima Tim uključuju nadzor jačanja kapaciteta Vlade da razvija i sprovodi politike socijalne
inkluzije zasnovane na primerima dobre prakse u Evropi. Takođe, Tim pruža podršku potpredsedniku Vlade za
evropske integracije da koordinira, nadzire i izveštava o naporima Vlade Republike Srbije u oblasti socijalnog
uključivanja. Više o Timu na http://www.inkluzija.gov.rs/?page_id=34
12
već se projektno finansira je veliki izazov i nedostatak, jer nema dimenziju održivosti
nakon odlaska GF-a.
Kao što smo napomenuli u tekstu gore, jedan od zadataka Kancelarije je da planira raspodelu
sredstava potrebnih za nacionalni odgovor kao i kontinuirano prikupljanje i deljenje podataka o
aktivnostima, merama i rezultatima u okviru nacionalnog odgovora. Medjutim, Kancelarija
nema dostupne podatke o finansijskim sredstvima koji se ulažu niti ima kapacitet da
planira raspodelu sredstava, jer nije napravljen presek sredstava potrebnih svim
državnim institucijama za adekvatan odgovor na HIV, što je osnovni preduslov za
planiranje raspodele sredstava. Takodje, nedostatak jedinstvene baze direktno utiče na
mogućnost Kancelarije da dostavi pravovremene i potpune podatke o nivou do kojeg se
Nacionalni odgovor stvarno adekvatno provodi u zemlji.
3.3. Drugi zakoni i strategije od važnosti za Nacionalni odgovor na HIV
Nacionalna strategija za droge koja je usvojena 2009. godine uključujući i Akcioni Plan, je bila
pokretač jačeg fokusa na višedimenzionalnu borbu protiv droge kroz: smanjenje potražnje,
smanjenje ponude, koordinaciju i saradnju različitih lokalnih i medjunarodnih aktera. U okviru
sprovodjenja strategije, učvršćen je zakonski okvir za borbu protiv droga, kroz novi Zakon o
psihoaktivnim kontrolisanim supstancama, koji je donesen 2010. godine, protokolima i
regulativama koje usmeravaju borbu protiv droga u zemlji.
Zakon o zdravstvenoj zaštiti i Zakon o zdravstvenom osiguranju regulišu zdravstvenu zaštitu
svih građana Republike Srbije, kao i drugih lica koja imaju prebivalište ili boravište na njenoj
teritoriji. Zakoni takodje predvidjaju povećanu brigu kroz obezbedjivanje zdravstvene zaštite za
lica koja su izložena većem riziku od bolesti, u smislu sprečavanja, suzbijanja, ranog otkrivanja i
lečenja bolesti od većeg socijalnog i medicniskog značaja, u okviru kojeg se ubraja i HIV.
Osnovna zdravstvena zaštita je besplatna za osiguranike Republičkog zavoda za zdravstveno
osiguranje. Korisnici mogu ostvariti pravo u domovima zdravlja na teritoriji opštine u kojoj imaju
boravište, odnosno prebivalište. U Srbiji svi gradjani imaju pravo na zdravstveno osiguranje,
odnosno overenu zdravstvenu knjižicu na osnovu koje koriste zdravstvenu zaštituu sistemu
zdravstva. Lica koja se leče od HIV-a i drugih zaraznih infekcija spadaju u posebno zaštićenu
grupu osiguranika i imaju garantovano zdravstveno osiguranje u slučaju dugovanja za
doprinose za zdravstveno osiguranje.Troškovi zdravstvene zaštite za ova lica pokrivaju se iz
sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, a za lica koja nemaju obavezno zdravstveno
osiguranje iz budžeta Republike Srbije.
Takodje, Srbija je usvojila i Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti4. Odredbe ovog
Zakona predvidjaju lečenje osoba inficiranih HIV-om u posebnim zdravstvenim ustanovama za
bolničko lečenje lica obolelih od zaraznih bolesti. Zakon ne predvidja mere izolacije a pacijente
s HIV-om. Medutim, korištenje stacionarnih zdravstvenih ustanova za rehabiliticaju je i dalje
prepreka za lica koja žive s HIV-om.
4
Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti
13
Ostali relevatni dokumenti su Zakon o supstancama koje se koriste u nedozvoljenoj proizvodnji
opojnih droga i psihoaktivnih supstanci, te Strategija javnog zdravlja. Pored ove strategije, Vlada
Republike Srbija je usvojila Nacionalnu strategiju za mlade, 9. maja 2008. godine na period od
pet godina. Vlada Srbije je takodje usvojila Nacionalnu strategiju za promociju zdravlja mladih
2006. godine, Uredbu o nacionalnom programu zdravstvene zaštite žena, dece i omladine iz
2009. godine, Nacionalna strategija za prevenciju nasilja nad decom iz 2008. godine.
3.4. Globalni fond
Podrška Globalnog fonda Srbiji za borbu protiv HIV-a je počela projektom koji je implementiran
u period od 2003 -2006. godine. Taj projekt je praćen s dva dalja projekta finansiranih kroz
Globalni fond a koji su trenutno u toku (2007-2012 i 2009 - 2014). Ukupna vrednost dva projekta
koji se trenutno implementiraju je 21 milion EURa (devet i 12 miliona € po projektu).
Jedan od projekata se provodi uz vodstvo Ministarstva zdravlja (Runda 6 GF za vremenski
period 2007-2012). Drugi projekt iz Runde 8 za period 2009 – 2014 se sprovodi od strane
Omladine JAZAS-a i Ministarstva zdravlja.
Projekt iz Runde 6, koji je završen u julu 2012. godine se fokusirao na zaustavljanje širenja HIVa među svim ranjivim grupama i osiguravanje brige, podrške i lečenja PLHIV, kroz četiri glavna
cilja:
1.
2.
3.
4.
Sprečavanje prenosa HIV-a kod osoba uključenih u visoko rizično ponašanje,
Osiguravanje kontinuiteta brige i lečenja za PLHIV,
Stvaranje poticajnog okruženja za prevencije HIV-a, i
Jačanje kapaciteta zdravstvenog sistema za razvoj efikasnih, efektivnih i pristupačnih
usluga u oblasti HIV / AIDS-a.
Sam program je usmeren prema grupama koje su pod povećanim rizikom zbog socijalnih
odrednica zdravlja, kao što su siromaštvo, marginalizaciju i uključenost u visoko rizično
ponašanje, a koji su socijalno isključeni i/ili nevidljivi za redovne aktivnosti i standardne
zdravstvene usluge. Te grupe su: 1) intravenski ovisnici, 2) muškarci koji imaju seksualne
odnose s muškarcima, 3) komercijalne seksualne radnice (CSR), 4) mladi Romi; 5) zatvorenici,
6) deca u institucijama i deca bez roditeljskog staranja, te 7) ljudi koji žive s HIV/ AIDS-om.
Istovremeno, projekt koji se finansira iz Runde 8 Globalnog fonda se oslanja i predstavlja
nadogradnju na dosad postignute rezultate i aktivnosti pokrenute tokom Runde 6, i to: programi
razmene igala i šprica i programe metadonske terapije za IKD, outreach i savetovanje za CSR,
outreach i savetovanja za MSM populaciju, outreach i programi vršnjačke edukacije među
mladim Romima, DPST u zatvorima, obrazovanje životni veština za decu u institucijama,
psihosocijalna i druge vrste podrške za PLHIV, itd.
Projekt iz Runde 8 takodje pruža podršku drop-in centrima za IKD, MSM, CSR i mladima pod
najvećim rizikom (MARA), kao i podrške edukaciji policije, socijalnih radnika i medicinskog
osoblja o tome kako osigurati usluge za najrizičnije grupe. Projekt takodje podržava edukaciju
po pitanju pozitivne prevencije, uspostave sistema praćenja otpornosti na antiretroviralnu
terapiju (ART), edukaciju doktora u propisivanju ART, trening socijalnih radnika za pružanje
14
pravne podrške PLHIV; smanjenje stigme kroz medijsku kampanju za de-stigmatizaciju,
osposobljavanja sudaca, državnih tužilaca i pravnika po pitanju HIV/AIDS-a. Konačno, projekt
podržava i sistem monitoringa i evaluacije kroz finansiranje radnika u Nacionalnoj kancelariji za
AIDS kao i podršku učešću predstavnika civilnog društva na međunarodnim sastancima i
konferencijama. Pored ovih obaveza, Omladina JAZAS-a kao pod-primalac ima za obavezu da
sistemski radi sa organizacijama civilnog društva u Srbiji na jačanju ljudskih i organizacijskih
kapaciteta, razvoju politika, procedure i održivosti, s posebnim fokusom na organizacije PLHIV,
iz razloga što je ovaj sektor u Srbiji još uvek vrlo nestabilan i potpuno ovisna o novcu koji dolazi
od Globalnog fonda.
Globalni fond ima osigurana sredstva za projekte do 2014. godine, nakon čega će Globalni fond
otići iz Srbije. Stoga, 2014. godina predstavlja kritičnu tačku u Nacionalnom odgovoru na HIV,
jer do tada država mora uspostaviti održiv i institucionalizovan sistem podrške borbi protiv
HIV/AIDSa kako bi spremno dočekali 2014. godinu i odlazak Globalnog fonda iz Srbije.
Trenutno se nacionalni odgovor u najvećoj meri finansira od strane GF-a, što predstavlja glavni
izazov za institucionalizaciju i održivost usluga i mera nacionalnog odgovora na HIV, kao što
ćemo videti iz sledećih poglavlja ovog Izveštaja.
3.5. Savet za praćenje projekata Globalnog Fonda (CCM)
Savet za praćanje projekata Globalnog fonda (Country coordinating mechanism of Serbia CCM) u Srbiji je nacionalno telo koje na nivou države koordinira donacije Globalnog fonda.
Savet je telo Vlade Republike Srbije osnovano na predlog Ministarstva zdravlja 2004. godine,
rešenjem broj 63/2004. Ovo telo ima ulogu da na nacionalnom nivou predlaže predloge
projekata Globalnom fondu, kao i da prati i nadgleda sprovođenje projekata koje Globalni fond
finansira u Srbiji5.
CCM je telo koje funkcioniše po principu partnerstva u zajedničkom donošenju odluka
predstavnika javnog i civilnog sektora, i ima 24 člana koji predstavljaju javni i civilni sektor,
uključujući i predstavnike ministarstava, instituta za javno zdravlje, infektivnih klinika, klinika za
plućne bolesti, Pokrajinskog sekretarijata za zdravlje i socijalnu politiku Vojvodine, specijalne
bolnice za bolesti zavisnosti, akademske institucije, privatni, verski sektor, osobe koje žive sa
bolestima, multilateralne ili bilateralne agencije, itd. Kao što se može zaključiti iz kompozicije
ovog tela, njegova multisektoralnost, multidisciplinarnost pruža mogućnost za donošenje odluka
na participativan pristup i uz puno učešće i konsultacije svih aktera od važnosti za područje
HIV/AIDS-a.
Za sada, funkcije CCM-a su usmerene prema koordinaciji projekata GF-a, bez ingerencija i
odgovornosti za ukupan nacionalni odgovor na HIV. Medjutim, ovo telo bi imalo kapacitet da
preraste i institucionalizira se u stalno telo Vlade, jer su njeni članovi takodje predstavnici
institucija koje su u Republičkoj komisiji, sa dodanom vrednošću veće uloge civilnog društva.
Osim toga, princip «tri jedinstva» zagovara jedno telo na nacionalnom nivou i integrisanje ova
dva tela (CCM i Republička komisija) u jedno vladino telo bi bila preporučljiva opcija,
naročito u smislu održivosti nakon odlaska Globalnog fonda 2014. Ovo je važno i zato
5
Detalje mozete naci na zvanicnom sajtu Saveta: www.ccm.gov.rs
15
što CCM ima dugoročnu institutiocionalnu memoriju koja se ne bi izgubila nakon odlaska
GF-a.
U maju 2010. doneta je odluka da se obrazuje Nadzorni odbor koji je zadužen za planiranje,
koordinaciju i obavljanje nadzora grantova Globalnog fonda u Srbiji u ime CCM-a. Nadzorni
odbor je osnovan i usvojen od strane članova CCM-a na sednici održanoj 12. avgusta 2010.
godine. Članstvo u Nadzornom odboru mogu dobiti kako članovi CCM-a tako i nečlanovi saveta
radi otvoranja mogućnosti za uključivanje relevantnih stručnjaka, a i povećalvanja učešća aktera
koji nemaju neposredne predstavnike u CCM-u. Predstavnici primarnih primalaca koji trenutno
sprovode grantove u Srbiji ne mogu biti članovi nadzornog odbora. Predstavnici pod-primalaca
koji trenutno sprovode grantove u Srbiji mogu da budu članovi Nadzornog odbora i na njih se
primenjuje pravilnik o Politici sukoba interesa Saveta. Glavne odgovornosti Nadzornog odbora
su prikupljanje i analiza informacija (o procesnim indikatorima koje CCM bira za proces
nadzora, podrška podnošenju planova za monitoring i evaluaciju grantova i radnih okvira;
pregled kvartalnih izveštaja i razmatranje ostalih informacija poput ključnih studija ili pregleda čiji
su nalazi relevantni za grantove Globalnog fonda, provera podataka na terenu, povratne
informacije od LFA, itd); organizovanje/obavljanje terenskih poseta radi rešavanja određenih
pitanja na osnovu odluke Nadzornog odbora ili čitavog Savet-a; identifikacija primera dobre
prakse i naučenih lekcija i davanje preporuka kako ih mogu usvojiti i drugi implementatori;
pomoć primarnim primaocima u rešavanju nedostataka i identifikacije strategija za odgovor na
identifikovana pitanja, probleme i prepreke u sprovođenju (npr. identifikacija izvora tehničke
podrške ili mobilizacija tehničke podrške); kao i davanje preporuka CCM-u o merama za rešenje
problemima te izveštavanje prema CCM-u. Ovo telo, dakle, otvara mogućnost bržeg i
efikasnijeg nadzora nad sprovodjenjem projekata Globalnog fonda.
3.6. Usluge u okviru Nacionalnog odgovora na HIV/AIDS6
3.6.1. Prevencija
Zašita i promocija zdravlja mladih je organizovana kroz strategije, zakone i dokumenta o zaštiti
zdravlja mladih, te kroz direktan rad organizacija civilnog društva sa mladima u lokalnim
zajednicama. Ova sekcija predstavlja kratak pregled intervencija prevencije u Srbiji.
Iako se zdravlje mladih u svim strateškim dokumentima prepoznaje kao jedan od imperativa
osnaživanja mladih, prevencija, životne veštine i značaj reporoduktivnog zdravlja nisu sistemski
rešeni u sistemu obrazovanja dece i mladih tokom redovnog školovanja. Pravilnicima nastavnih
programa od prvog do osmog razreda osnovne škole predviđen je program za zdravstveno
vaspitanje, a neke teme su higijenske navike, ishrana, bolesti zavisnosti, zdravi stilovi života, itd.
Škole planiraju i preventivne aktivnosti koje se realizuju kroz rad odeljenskih zajednica i
učeničkih parlamenata. Medjutim, ne postoji poseban nastavni predmet ili nastavne
jedinice u okviru drugih obavezih predmeta koje bi se fokusirale na životne veštine i
reproduktivno zdravlje, već se te teme delimično pokrivaju tokom drugih aktivnosti, kao
što je rad odeljenskih zajednica. Inicijative koje su pokretane za uvodjenje ovakvog predmeta
u škole do danas nisu urodile plodom, njihov nedostatak se smatra nedostatkom
6
Vidi Aneks 6 za analizu usluga koja je napravljena tokom održanih Okruglih stolova u Beogradu, Nišu i Novom
Sadu.
16
nacionalnog odgovora na HIV. Teme vezane za životne veštine treba da budu utkane u sve
nastavne predmete, jer bi se na taj način usvojile spontano i bile deo holističkog pristupa
obrazovanju.
Sistemskog pristup obrazovanju uz prepoznavanje značaja razvijanja životnih veština je
značajno kako bi adolescenti više koristili kontracepciju i sačuvali reproduktivno zdravlje.
Trenutno, adolescenti u Srbiji kasnije stupaju u seksualne odnose nego oni u Americi ili Evropi,
ali istraživanja pokazuju da su ipak mnogo manje obavešteni, pa tek trećina koristi
kontracepciju. Posledica je da godišnje oko 3,000 devojaka između petnaeste i devetnaeste
godine života abortira. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije, u 2006. godini je
znatno povećan broj mladih uzrasta od 15 do 19 godina koji su stupili u seksualne odnose (na
29 odsto), u odnosu na 2002. godinu kada ih je bilo 18,6 odsto. Vlada je usvojila niz propisa za
unapredjenje zdravlja mladih, uključujući njihovo osposobljavanje za brigu o sopstvenom
zdravlju, unapređenju kvaliteta i dostupnosti zdravstvene zaštite za ovu populaciju. Pored toga,
Ministarstvo zdravlja, u saradnji sa Institutom za javno zdravlje i uz finansije GF-a je
organizovalo dvo-mesečnu kampanju ‘Ako reskiraš treba da se testiraš, bolje je da znaš i plus i
minus’ koja promoviše testiranje na HIV, a koja je uključila različite vidove promocije, uključujući
socijalne medije (Facebook), prezentacije, video materijal 7 , itd. Pored ove kampanje,
Ministarstvo zdravlja je pokrenulo kampanju u 8 gradova u Srbiji sa osnovnim ciljem da motiviše
i pozove sve strukture društva, lokalne samouprave, državne, privatne institucije, nevladine
organizacije, roditelje, građane, medije, novinare, da svojim učešćem daju doprinos u
popularisanju znanja o drogama i rizicima koje nosi njeno korištenje pod nazivom «Tvoje ne
menja sve»8. Efekti ovih kampanja su pre svega veća svest i znanja o potrebi testiranja kao i
rizicima koje nosi korištenje droga.
Prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, sva deca do 16. godine i mladi na redovnom školovanju
do 26. godine predstavljaju obveznike zdravstvene zaštite. Prema podacima iz 2009. godine
zdravstvenu zaštitu školske dece u Srbiji obezbeđuje 729 lekara, tako da jedan lekar pokriva
1,417 školske dece, što je u skladu sa normativom po kome 1,500 dece pokriva jedan lekara.
Po podacima iz 2009. godine, 3,762 lekara vodi računa o mladima od 19 do 26 godina, što
znači da jedan lekar pokriva 1536 mladih, što je takodje u skladu s normativom od 1600.
Konačno, 578 ginekologa specijalista je bilo uključeno u sistem po podacima iz 2009. godine,
tako da je na jednog doktora dolazilo 5569 žena, a normativ je 6,500. Ovi podaci ukazuju na
pozitivan kontekst pružanja usluga gradjanima. Pored ovog, važno je napomenuti i aktivnosti
udruženja lekara koje koristi podršku javnih ličnosti i medija radi promocije reproduktivnog
zdravlja mladih. Ovo udruženje je pokrenulo kampanju o očuvanju reproduktivnog zdravlja
posebno kod adolescenata koja traje od 2006. godine, u okviru koje je otvoren website
www.21dan.com kao prvo online savetovalište za mlade. Na ovom website-u se mogu naći
razne informacije od značaja za adolescente i reproduktivno zdravlje, prikazane na način blizak
i prijemčiv adolescentima.
Republika Srbija je uspostavila Ministarstvo omladine i sporta 2007. godine, koje je razvilo
Strategiju za mlade („Službeni glasnik RS”, broj 55/08) uz aktivno učešće 47 nevladinih
organizacija, 15 ministarstava, lokalnih samouprava i raznih institucija. Strategija ima 11
7
Više na: http://www.facebook.com/video/video.php?v=129910443689152
Više na http://www.nikad-heroin.com/index.php/aktuelno/60-aktuelno/794-tvoje-ne-menja-sve i na Facebook
stranici: http://www.facebook.com/TvojeNE.MenjaSVE
8
17
strateških ciljeva, uključujući i strateški cilj promocije zdravlja mladih (cilj 10). Pored strategije,
Ministarstvo je razvilo i nacrt Zakona o mladima koji je trenutno u proceduri. Usvojena strategija
je jako važan odgovor na potrebe mladih i poslužila je za uspostavu KZM u 133 lokalne
samouprave u Srbiji, kao i polazna tačka za finansiranje projekata u različitim oblastima od
važnosti za mlade. Pored toga, jednom kad bude usvojen, Zakon će dati i normativni okvir za
rešavanje problematike mladih.
Ministarstvo omladine i sporta podržava i učestvuje u finansiranju ili sufinansiranju programa i
projekata udruženja mladih, udruženja za mlade i njihovih saveza u oviru cilja 10 koji se odnosi
na čuvanje i unapređivanje zdravlja mladih, smanjivanje rizika i vodećih poremećaja zdravlja i
razvijanje zdravstvene zaštite prilagođene mladima. Ovaj strateški cilj takodje uključuje i
specifični cilj: „prevenirati polno prenosive infekcije i HIV/AIDS“. U toku perioda od 2009. do
2012. godine, Ministarstvo je podržalo niz projekata na temu vršnjačke edukacije, unapređenja
reproduktivnog zdravlja mladi, kampanje, obuke, kampove za vršnjačke edukatore,
manifestacije, itd (vidi listu podržanih projekata u Aneksu 3). Finansijska sredstva koje
Ministarstvo izdvaja su predstavljena u Sekciji 4.1. ove analize.
Iako je opštepoznato da mediji igraju jako važnu ulogu u širenju znanja, povećanju svesti kao i
prihvatanju ovih stilova života, istraživanje ukazuje na činjenicu da ne postoji ni jedna medijska
kuća koja se konsistentno bavi pitanjem promocije (reproduktivnog) zdravlja u smislu opšte
prevencije kao i podizanja svesti o HIV/AIDS-u. Medijske kuće uglavnom reaktivno izeštavaju o
ovoj temi, tokom obeležavanja važnih datuma kao što je 1. decembar i/ili tokom održavanja
važnih konferencija i seminara na ovu temu, kao i u slučaju negativnih vesti iz ovog sektora.
Izuzeci koji su prepoznati od strane aktera u sektoru su Studio B i RTS.
Akteri u domenu borbe protiv HIV/AIDS-a se uglavnom slažu s ocenom da novinari nemaju
previše razvijena znanja o ovoj tematici i česti su slučajevi senzacionalističkog pristupa
izveštavanju o HIV/AIDS-u što može doneti dosta štete organizacijama i institucijama koje se
bave ovim pitanjem. Globalni fond je dosta uložio u razvijanje svesti novinara kroz aktivnosti
organizacija, ali rad s novinarima i medijima uopšte je dugoročan proces koji se nikako ne
sme prekinuti odlaskom Globalnog fonda, što bi predstavljalo nedostatak nacionalnog
odgovora na HIV/AIDS.
HIV preventivni programi među mladim Romima uzrasta 13 – 30 godina
Nacionalna strategija za HIV/AIDS prepoznaje potrebu rada sa siromašnim i marginalizovanim
osobama i poseban accent je stavljen na mlade Rome. Pored ove strategije, Strategija za
poboljšanje položaja Roma i preuzete obaveze vezane za Dekadu Roma postavljaju imperativ
pred Vladu Srbije da aktivno radi na promociji zdravlja medju romskom populacijom i njeno
oznaživanje. Takodje, postoje Kancelarije za inkluziju Roma na nivou Republike i na nivou
Autonomne pokrajine Vojvodina.
Ministarstvo zdravlja je prepoznalo potrebu za jačim fokusom na zdravlje romske populacije
nakon dugoročnih inicijativa organizacija i institucija koje se ovom tematikom bave kao i
prioriteta iz strateških dokumenata, tako što je podržalo aktivnosti zdravstvenih medijatorki koje
rade u romskim naseljima i domovima zdravlja na promociji i očuvanju reproduktivnog zdravlja.
Trenutno u Srbiji se budžetskim sredstvima podržavaju aktivnosti 74 zdravstvene medijatorke u
18
50 Domova zdravlja koje rade zajedno sa patronažnim sestrama na pružanju osnovnih
zdravstvenih usluga romskoj populaciji. Totalni iznos budžetskih sredstava za ove aktivnosti nije
bio dostupan tokom procesa prikupljanja podataka za ovu Gap analizu.
Pored zdravstvenih medijatorki, neke lokalne samouprave su uvele poziciju Romskih medijatora
koji rade pri opštinama i pružaju pomoć ovoj populaciji pri prikupljanju lične dokumentacije i
ostalih pravnih saveta. Romski medijatori predstavljaju jako bitnu podršku ovoj socijalno
isključenoj grupi, naročito iz razloga što dolaze iz ove grupe, govore jezik i u mogućnosti su da
na najbolji način nadju odgovore na potrebe ciljnih grupa do nivoa do kojeg je to moguće.
Što se tiče rada sa mladim Romima po pitanju prevencije i povećanja svesti o HIV/AIDS-u,
trenutno se podržavaju aktivnosti tri OCD (Stablo Kragujevac, NSHC Novi Sad i SRH
Beograd/Niš) u 10 gradova (Subotica, Novi Sad, Šabac, Sombor, Smederevo, Kraljevo,
Kragujevac, Niš, Vranje, Bor). Uspešno je sprovedeno povezivanje sa romskim zdravstvenim
medijatorkama, a u romskim naseljima se organizuju edukacije o reproduktivnom zdravlju i
ostalim temama za korisnike uz snabdevanje kondomima i informativnim materijalom. Takodje
se provode edukativne aktivnosti koje su prilagodjene različitim uzrastima za romsku populaciju.
Edukativni programi u lokalnim zajednicama za mlade koji nisu obuhvaćeni
sistemom
Nacionalna strategija za HIV/AIDS prepoznaje potrebu za razvojem i primenom edukativnih
programa u lokalnim zajednicama za mlade koji nisu obuhvaćeni sistemom kao jedan od svojih
strateških prioriteta. Istraživanje sprovodeno u okviru ove Gap analize pokazuje da se
sporadične preventivne aktivnosti u institucijama za zaštitu dece provode. Važno je napomenuti
aktivnosti Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine Beograd, koji realizuje program prevencije
u 10 gradova. Edukacija zaposlenih i dece/mladih vrši se prema Vodiču za edukaciju zasnovanu
na životnim veštinama, uz redovno snabdevanje kondomima i informativnim materijalom.
Pored institucija, organizacije civilnog društva (npr. CIM, Centar za pomoc deci, EHO,
Omladina JAZAS/a, SRSH, Stav+, Stablo, NSHC, Prevent, itd.) aktivno rade se različitim
pogrupama, kao što su mladi Romi, mladi u sukobu sa zakonom, deca koja žive i rade na ulici,
mladi u institucijama, itd. Rad s ovim grupacijama se najviše sprovodi na terenu, kroz outreach
aktivnosti tokom kojih se pružaju usluge preventivnog rada i savetovanja, itd.
Medjutim, istraživanje pokazuje da je ova populacija nedovoljno pokrivena, naročito u manjim
sredinama gde nema veliki broj OCD kao ni adekvatne podrške lokalnih vlasti. Takodje, troškovi
terenskog rada su veliki i organizacije se često suočavaju sa nedostatkom materijalnih
sredstava za angažovanje dodatnog osoblja za rad. Konačno, ovi projekti se uglavnom
finansiraju na projektnoj osnovi i/ili od strane Globalnog fonda što daje jako slabe osnove za
održivost programa, naročito imajući u vidu činjenicu da finansiranje lokalnih vlasti za ovakve
vrste aktivnosti nije široko primenjena praksa.
Važno je pronaći načine da se ovoj populaciji pristupi na adekvatan način i da se
organizuje multisektorska saradnja (vertikalna I horizontalna) svih institucija koje se
bave mladima (zatvori, centri za socijalni rad, zdravstvo, škole, ostale socijalne institucije
i OCD) radi pronalaženja sistemskog rešenja. Nedostatak multisektorske saradnje u
19
ovom domenu je nedostatak nacionalnog odgovora. Neophodna je podrška svih
relevantnih institucija radi osiguravanja održivosti ovih projekata.
Edukacija saradnika u udruženjima koje rade sa osobama s invaliditetom
Nacionalna strategija za HIV/AIDS koja je trenutno na snazi je prva koja prepoznaje važnost
rada sa populacijom osoba s posebnim potrebama. Strategija smatra prioritetnim rad na
povećanju dostupnosti usluga prevencije osobama sa različitim oblicima invaliditeta, kao i
edukacije za rad na prevenciji HIV infekcije kroz vršnjačke edukatore (osobe sa invaliditetom
posebno trenirane da rade kao edukatori) i kroz rad saradnika u udruženjima osoba sa
inviliditetom.
Medjutim, istraživanje provedeno za potrebe ove Gap analize pokazuje da ovi strateški prioriteti
nisu zaživeli u praksi jer aktivnosti za rad s ovom populacijom praktično ne postoje. Ovo je
nedostatak u nacionalnom odgovoru na HIV i zahteva brzi odgovor od institucija koje se
bave ovom tematikom, naročito od Ministarstva zdravlja. Odgovor bi trebao biti zasnovan na
detaljnom pregledu potreba ove grupe, kroz dodatno prikupljanje informacija i jasnije
obrazloženje nedostataka.
Savetovanje i testiranje trudnica na HIV
Nacionalna strategija za HIV prepoznaje važnost rada na prevenciji HIV-a kod žena, naročito
trudnica radi sprečavanja vertikalne transmisije HIV-a s majke na dete. Strateški dokument
postavlja prioritet povećanja broja savetovanih i testiranih trudnica na HIV.
Istraživanje pokazuje da su važni pomaci napravljeni u edukaciji i podizanju svesti ginekologa i
zdravstvenog osoblja za potrebu promocije testiranja na HIV i seksualno prenosive bolesti
(STD) za trudnice, kao i edukacije za dobrovoljno savetovanje trudnica. Medjutim, praksa
testiranja trudnica na HIV se u Srbiji još uvek sporadično sprovodi, većinom na dobrovoljnoj
osnovi i uglavnom je povezana sa svešću doktora za važnost ove vrste testiranja. Iako ne
postoji sistemski pristup ovom pitanju, istraživanje pokazuje da primeri dobre prakse postoje u
Kragujevcu i Novom Sadu gde se sve trudnice upućuju na testiranje i pruža im se usluga
dobrovoljnog savetovanja pre i posle testiranja. U ostalim centrima se testiranje i savetovanje
vrši po izboru ginekologa i nema ustaljene prakse.
Ovakav pristup možemo smatrati nedostatkom Nacionalnog odgovora, jer je dobra
praksa da se testiranje i savetovanje pruža kao usluga svim trudnicama, ne samo na HIV
već i ostale STD. Iako bi uspostavljanje obaveznog testiranja povećalo potrebu za HIV
testovima, ovakva praksa bi zasigurno predstavljala pozitivnu praksu očuvanja javnog zdravlja.
Takodje, ovakva praksa bi smanjila rizik vertikalne transmisije. Na taj način bi se postavio dobar
sistem zaštite djece, što bi svakako rezultiralo i velikom dobiti u dogoročnom periodu kroz
potencijalne uštede lečenja dece zaražene vertikalnom transmisijom.
3.6.2. Targetiranje specifičnih populacija
20
Ovo poglavlje se bavi analizom programa i mera prema ranjivim grupama, kao što su osobe
koje žive s HIVom MSM, seksualne radnice, itd. Svaka grupa je posebno analizirana i
predstavljeni su glavni nedostaci.
Jačanje kapaciteta osoba koje žive sa HIV-om da zaštite sebe i izbegnu
prenošenje HIV infekcije
Nedovoljno znanje o načinima lečenja, pozitivnoj prevenciji, nedostatak psihosocijalne i
vršnjačke podrške u lokalnim zajednicama je najveći izazov za 2,593 registrovanih HIV
pozitivnih osoba, ali i za većinu osoba koje pripadaju marginalizovanim grupama. Dostupni
podaci pokazuju da je HIV infekcija porasla kako u opštoj populaciji tako i u marginalizovanim
grupama, medjutim sa sigurnošću se ne može utvrditi da li je porast vidljiv usled činjenice da se
više ljudi testira nego ranijih godina ili je u pitanju porast rizičnog ponašanja. Od svih
novozaraženih u 2010, 76% je inficirano kroz nezaštićeni seks, od čega je 65% iz MSM
populacije; 84% posto novozaraženih su u dobi od 20 do 49. Službeni podaci o pojavi i
učestalosti HIV-a i AIDS-a u Srbiji upućuju na koncentrovanu epidemiju u ranjivim grupama.
Socijalno isključene grupe čine najveću grupaciju ranjivu na HIV i spolno prenosive bolesti i
imaju najviši stepen rizika, dok su istovremeno izloženi najvišoj stopi stigme i diskriminacije.
Prema nedavno sprovedenom istraživanju, više od 70% PLHIV u Srbiji živi ispod granice
siromaštva. Međutim, samo 3% je podnelo zahtev za financijsku podršku od države iako
ispunjavaju uslove, zbog stigme i nedostatka podrške u lokalnim zajednicama, i nedostatka
pravne pomoći. Mera pravne pomoći je ukinuta zbog nedostatka sredstava u okviru SER-809G04-H/SER-809-G05-H, do kojih je došlo usled smanjenja budžeta za 2012 i administrativne
podrške iz organizacija koje se bave PLHIV populacijom.
Jačanje kapaciteta osoba koje žive s HIV-om se pre svega fokusira na edukaciju PLHIV o ARV
terapiji, pozitivnu prevenciju, negu i zbrinjavanje te podršku hronično obolelih PLHIV.
Edukacije o ARV terapiji su realizovane pre svega kroz aktivnosti Q-kluba u okviru Runde 6,
koje su završene sa završetkom ovog vida finansiranja. Pored ove organizacije, istraživanje je
identifikovalo i sledeće organizacije/institucije koje sprovode aktivnosti psihosocijalne podrške
osobama koji žive s HIV-om i aktivnosti pozitivne prevencije i to: lekari savetnici iz Savetovališta
(savetovanje kako se zaštiti, pomoć i informacije, terapija); Infektivne klinike (terapija); STAV +
Subotica; Crvena linija Novi Sad; Nova + Pančevo; Omladina JAZAS-a Novi Sad; Gradska
uprava za socijalnu i dečiju zaštitu Novi Sad; AS; IAN; Žena plus; USOP; AID plus; Sunce,
Infektivna klinika za tropske i infektivne bolesti – odeljenja za sidu u Beogradu, Novom sadu,
Nišu, Kragujevcu; Omladina JAZAS-a, DFSPC – Čovekoljublje, JAZAS, Studentska poliklinika u
Beogradu – savetovalište za HIV/Sidu i PPI, Zavodi za javno zdravlje, Nacionalna kancelarija za
HIV/AIDS. Uz podršku GF-a, zaštita ove populacije je jako dobro organizovana i pokriva
multidimenzionalne aspekte potreba i brige o ovoj populaciji.
S druge strane, analiza ovakog vida podrške pokazuje da je glavni izazov za ovu vrstu usluga
postojanje predrasuda, naročito medju zdravstvenim radnicima, od kojih većina nema
adekvatan nivo senzibilnosti i znanja o načinima na koje se HIV prenosi. Istraživanje
sprovedeno za potrebe ove Gap analize pokazuje da nedostatak senzibilinosti i znanja u
21
relevantnim institucijama uslovljava nedostatak podrške i jačanja kapaciteta medju osobama
koje žive s HIV-om naročito u domenu pozitivne prevencije i socijalne podrške.
Organizacije civilnog društva pružaju niz mera za podršku PLHIV, medjutim ove aktivnosti su
projektno finansirane – najčešće kroz GF, bez stalne podrške i finansiranja od strane vlade na
svim nivoima. Nedostatak uspostavljenih mehanizama finansiranja of strane vlade je i
nedostatak Nacionalnog odgovora jer će usluge koje organizuju OCD biti neodržive
nakon odlaska GFa. Drugi izazov ove vrste podrške je što ne postoje načini na koje se
meri i procenjuje kvalitet usluga i njihovi efekti, što bi trebalo osnažiti kroz elaboraciju
sistema monitoringa i evaluacije.
Programi pozitivne prevencije i psihosocijalne podrške osobama koje žive s HIV-om su od
izuzetne važnosti naročito iz razloga što lokalne zajednice nemaju razvijenu svest ka ni
finansijska sredstva za adekvatno finansiranje ovakvih programa. Kao što smo videli iz
prethodne sekcije o prevenciji, lokalne zajednice slabo finansiraju i generalne programe
prevencije, tako da je pitanje podrške PLHIV i pozitivne prevencije veliki nedostatak i daleki cilj
Nacionalnog odgovora. Medjutim, ovakav vid mera je od iznimne važnosti kako bi se osigurala
održivost bitnih programa prevencije i zaštite u lokalnim zajednicama. Novi Zakon o socijalnoj
zaštiti prepoznaje drop-in centre i njihove aktivnosti kroz grupu usluga socijalne zaštite unutar
zajednice, medjutim ove usluge još nisu uključene u budžete lokalnih samouprava.
Programi za smanjenje štete
U pogledu nabavke i distribucije kondoma, Srbija je liberalna i nabavka i distribucija kondoma je
slobodna i obavlja se po tržišnim pravilima. Medjutim. Odredjene prepreke u sprovodjenju
aktivnosti smanjenja štete su još uvek kontroverzne. Razlog tome je jer Krivični zakon
Republike Srbije, naročito propisi iz c lana 246 stav 3 i c lana 247 zakona, koji se odnose na
kažnjavanje za držanje, upotrebu i omoguc avanje upotrebe drugom licu, opojnih sredstava
mogu biti upotrebljeni protiv lica koje pružaju usluge programa smanjenja štete. Izmene
Krivic nog zakona predviđaju oslobađanje od kazne zdravstvenog radnika koji u pružanju
medicinske pomoc i omoguc ava korišc enje opojnih droga, ove odredbe zadržavaju postojanje
krivic ne odgovornosti. Intervjui sa predstavnicima organizacija koje pružaju usluge smanjenja
štete (razmena igala i šprica) pokazuju da imaju prilično razumevanje od strane policije za svoj
rad, što je pozitivna praksa.
Programi smanjenja štete (pre svega kroz razmenu sterilnog pribora za injektiranje) su u
potpunosti finansirani od strane Globalnog fonda i realizuju se u 4 grada (Beograd, Novi Sad,
Kragujevac, Niš), kroz aktivnosti organizacija Putokaz iz Niša, Prevent iz Novog Sada, Veza iz
Beograda i Omladina JAZAS iz Kragujevca. Aktivnosti podrazumevaju stalni rad sa korisnicima
u cilju prevencije HIV-a, kao i redovno snabdevanje sterilnim priborom za injektiranje,
kondomima i informativnim materijalom. Ove usluge su do sad pokrile 2.895 korisnika 2009,
2.686 korisnika 2010, 1.814 2011. i 1.152 korisnika do sad 2012. Država ne daje finansijsku
podršku za smanjenje štete jer su ove usluge i dalje veoma kontroverzne u Srbiji danas.
Trenutno je oko 30 centara za supstitucionu terapiju metadonom u funkciji, najviše kroz finansije
od GF-a. Od tog broja, 26 su potpuno operativni i pružaju usluge za oko 2.500 klijenata. Centri u
Beogradu, Kragujevcu, Novom Sadu i Nišu imaju dodatni zadatak da nadziru, prate i evaluiraju
22
smernice i preporuke za lečenje bolesti zavisnosti. Medjutim, sve su veće potrebe pacijenata
koji žele da se uključe u program, tako da su liste čekanja u centrima veoma duge. Povećanje
interesovanja za uključivanje u program je dobar rezultat kampanja za informisanje i podizanje
svesti IKD. Medjutim, duge liste čekanja su jasan pokazatelj da institucije ne mogu
delotvorno da odgovore na potrebe jer postoji stalan problem sa nabavkom terapije zbog
ograničenih sredstava. Osim javnih centara, postoji i više privatnih ustanova koje nude lečenje
bolesti zavisnosti, ali nema dovoljno informacija o pokrivenosti usluga i pacijenata u okviru ovih
institucija, kao ni podataka o standardima koji se koriste. Podaci GFATM pokazuju da je
metadonskom terapijom pokriveno 1.411 korisnika 2009; 1.520 korisnika 2010; 1.804 korisnika
2011. i oko 2.000 korisnika do sad tokom 2012. Podaci pokazuju stalni porast pacijenata na
supstitucionoj terapiji.
Programi smanjenja štete u zatvorima
Projekti smanjenja štete se provode u 12 ustanova za izvršenje krivičnih sankcija (OZ Subotica,
OZ Novi Sad, KPZ Šabac, SZB Beograd, KPZ Sremska Mitrovica, KPZ Niš, OZ Leskovac, KPZ
Požarevac, KPZ Valjevo, VPD Kruševac, OZ Vranje i OZ Zaječar). U ovim ustanovama se
sprovode edukacije zatvorenika. Medjutim, snabdevanje kondomima u zatvorima je
kontroverzna delatnost, usled činjenice da protokoli i direktive koje vode rad ovakvih ustanova
vode kondome kao opasne po život, tako da se podela kondoma vrši sporadično.
Što se tiče sprovođenja terapije zavisnosti od droge, a posebno metadonske supstitucione
terapije u zatvorima, ove aktivnosti su takodje kompleksne usled činjenice da se metadon i dalje
smatra farmaceutskim preparatom koji može da priprema i izdaje samo licencirani farmaceut.
Kako zatvori nemaju licencirane apoteke (samo bi specijalna zatvorska bolnica u Beogradu
mogla adekvatno da odgovori na ovu posebnu proceduru), oni se suočavaju sa problemom
korišćenja i izdavanja metadona kao supstitucionu terapiju među zatvorenicima. Ministarstvo
pravde je postiglo sporazum sa domovima zdravlja za prepisivanje metadona pacijentima koji
su u zatvorima, što olakšava situaciju u nekim institucijama. Takođe, neki metadonski centri
(npr. Metadonski centar u Beogradu) pomažu zatvorima prilikom isporuke metadona, ali ovo je
skupo, neodgovarajuće i neodrživo rešenje. Nedostatak institucionalnog okvira za terapiju
bolesti zavisnosti u zatvorima je izazov za Nacionalni odgovor na HIV u Srbiji.
Dobrovoljno i poverljivo savetovanje i testiranje (DPST)
DPST je jedna od osnovnih karika Nacionalnog odgovora na HIV i jedna od najefikasnijih
preventivnih metoda u borbi protiv HIV-a koja je u potpunosti u skladu sa ljudskim pravima te
potrebom za očuvanjem javnog zdravlja, tako što nudi dobrovoljno testiranje koje je stvar odluke
pojedinca, a sprovodi se uz razgovor/savetovanje koji pojedincu omogućava da odluku o
testiranju donese na osnovu pravih i poverljivih informacija (minimum informacija o HIV-u).
Trenutno se u Srbiji DPST programi sprovode kako uz podršku Ministarstva zdravlja kroz mrežu
javnih ustanova (Instituti i Zavodi za javno zdravlje, kao i studentske poliklinike u Beogradu i
Novom Sadu), tako i kroz rad organizacija civilnog društva (Duga Sabac (MSM), Omladina
JAZASa Beograd, Omladina JAZAS-a Novi Sad, Prevent, Omladina JAZAS-a Kragujevac,
Jazas, SPY, TOC, Putokaz, itd).
23
DPST u institucijama sprovode timovi sastavljeni od lekara savetnika, medicinskog tehničara i
epidemiologa. Prema izveštaju Instituta za javno zdravlje Batut za 2011. godinu o radu DPST
centara u IJZ/ZJZ, ukupno je savetovano i testirano 7.563 osoba tokom 2011. godine, od toga
63,7% su osobe muškog pola, a 36,3% ženskog. Najviše testiranih je uzrasta 20-29, tačnije
54,9% od ukupnog broja savetovanih i testiranih (56,5% od ukupnog broja savetovanih i
testiranih osoba muškog pola, odnosno 52,1% ukupnog broja savetovanih i testiranih osoba
ženskog pola)9.
Izveštaj naglašava da je jedan od glavnih problema sa kojima se sreću savetovališta za HIV/PPI
pri IJZ/ZJZ preopterećenost kadra angažovanog u okviru DPST-a. Izveštaj navodi da «
epidemiolozi, pored redovnih epidemioloških poslova, obavljaju i savetovališni rad. Sa druge
strane, tehničari rade ostale poslove u okviru redovnih laboratorijskih analiza. Samo radno
vreme savetovališta za HIV i PPI pri IJZ/ZJZ se razlikuje među ustanovama. Naime, radno
vreme se kreće od jednog dana u nedelji do svakim radnim danom, a u nekim slučajevima i
subotom. Takođe, u zavisnosti od ustanove, zavisi i fleksibilnost radnog vremena savetovališta.
Samo jedan ZJZ, Subotica, prijavio je da je savetovanje pre i posle testiranja ušlo u
sistematizaciju radnih mesta, što umnogome olakšava rad savetovališta i u pogledu
opredeljivanja kadra, i u pogledu nabavke iskazanih potreba u testovima i sl. Svega dva IJZ/ZJZ
eksplicitno navode da je sistematizacija radnog mesta savetnika i prepoznavanje usluga
savetovanja pre testiranja i savetovanja posle testiranja od strane Republičkog fonda za
udravstveno osiguranje neophodno, u cilju obezbeđivanja kako sredstva, tako i uslova za
nesputan, uspešan i daleko produktivniji rad savetovališta u okviru ustanove. Takođe, u cilju
unapređenja rada samih savetnika, neki od IJZ/ZJZ prepoznaju potrebu za kontinuiranom
edukacijom kadra i redovnom razmenom iskustva sa drugim savetovalištima»10.
Istraživanje sprovedeno u okviru ove Gap analize pokazuje da su uslovi za rad, naročito
osiguravanje poverljivosti i privatnosti i dalje neadekvatni, iako su uveliko poboljšani u
zadnjem periodu, što potvrdjuje i sam Izveštaj Instituta za javno zdravlje Batut. Takodje,
izazov je i činjenica da se rezultati testova jako dugo čekaju - od par sati do oko 15 dana
u zavisnosti od IJZ/ZJZ 11 . Konačno i najvažnije, DPST centri se suočavaju sa čestim
nedostatkom testova na HIV, a naročito problematičan je hronični nedostatak testova na
hepatitis B i C. Zahvaljujući prevashodno GF-u ali i izvorima Ministarstva zdravlja i Fonda,
testovi na HIV su više dostupni nego testovi na Hepatitis B i C, koji su ozbiljno ograničeni.
Medjutim, nabavka testova na HIV nije institucionalno odredjena što predstavlja osnovni izazov
za održivost DPST centara. Loša situacija s nabavkom testova se takodje reflektira na broj
klijenata DPST centara. Izveštaj o radu DPST centara koji je pripremio Batut pokazuje da oko
1/3 savetovališta identifikuje opadanje broja klijenata, najčešće iz razloga nedostatka testova za
hepatitis C i B, što utiče na manju zainteresovanst klijenata pretežno iz populacija pod
povećanim rizikom od HIV-a. Izveštaj takodje potvrdjuje da «klijenti iz populacija pod povećanim
rizikom od HIV-a (IKD, SR, MSM, osobe na izdržavanju krivičnih sankcija) uglavnom dolaze u
9 Institut za javno zdravlje Batut (2012); Izveštaj o aktivnostima dobrovoljnog i poverljivog savetovanja i testiranja na
HIV (DPST) u savetovalištima za HIV i PPI u institutima / zavodima za javno zdravlje, Zavodu za zaštitu zdravlja
studenata, Beograd, i Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti Beograd za period: 1. januar 2011. godine – 31.
decembra 2011. godine; Beograd
10
11
Ibid, str. 6.
Ibid, str. 7
24
savetovališta zahvaljujući ostvarenoj saradnji sa udruženjima i ustanovama koje rade sa ovom
populacijom. Tamo gde ovakav vid saradnje nije uspostavljen, znatno je manji odziv ove
populacije ili ga gotovo i nema»12.
DPST centri uglavnom ne sprovode aktivnosti na terenu, već je njihov rad više reaktivan, tj.
odgovara na artikulisane potrebe klijenata koji dodju u Centar na testiranje kao rezultat
referisanja na uslugu od strane OCD ili samoinicijativno. Dobrovoljno savetovanje i informisanje
potencijalnih klijenata vrše OCD kroz svoj terenski rad (outreach) medju raznim populacijama, a
najviše outreach sa ranjivim grupama (IKD, MSM, SR, itd.).
Što se tiče samog finansiranja DPST centara, njegove osnovne administrativne i prostorne
resurse finansira Republički Fond za zdravstvenu zaštitu. Izvori finansija za testove su pre
svega iz budžeta Ministarstvo zdravlja, Globalnog fonda (dok postoji), dok se odredjeni broj
testova nabavlja iz drugih izvora, obično budžeta samih instituta/zavoda. Po izveštaju o radu
DPST centara za 2011. godinu, «58,4% osoba je testirano testovima nabavljenim iz namenski
opredeljenih sredstava Ministarstva zdravlja za testove za DPST, 34,9% testovima iz donacije
Globalnog fonda. Preostalih 6,7% je testirano testovima nabavljenim iz drugih izvora, uključujući
i udruženja koja su dobila testove od GFa u svrhe realizovanja aktivnosti Karavana testiranja
povodom obeležavanja 1. decembra, Svetskog dana borbe protiv side, kao i testovima
nabavljenim iz sredstava samih IJZ/ZJZ i sl” 13 (Vidi Aneks 2 za pregled testova iz različitih
izvora).
Možemo zaključiti da su glavni izazovi za rad DPST centara prvenstveno nedostatak
dovoljnog kadra za rad na ovim uslugama, kao i dug proces od testiranja do dobijanja
rezultata. DPST centri jako retko koriste brze testove koji bi unapredili rad centara. Nabavka
brzih testova se veže uz generalni problem s nabavkom testova, koja nije institucionalno
rešena, a što predstavlja jedan od najvažnijih nedostataka nacionalnog odgovora na HIV.
Takodje, nedostatak adekvatnog prostora i nemogućnost rada na terenu (outreach) je još jedan
od izazova za održivost i institucionalizaciju DPST-a.
Organizacije civilnog društva takodje sprovode DPST aktivnosti kroz svoj rad kako u
organizacijama tako i kroz outreach prema ranjivim grupama, kao što su MSM, IKD i SR.
Organizacije omogućavaju DPST i za sve ostale populacije koje izraze motivaciju da budu
testirane na HIV. DPST aktivnosti OCD-a se sprovode kroz podršku GF-a.
Rad sa MSM populacijom
Uprkos napretku u borbi protiv HIV epidemije u Srbiji tokom zadnjih dvadeset godina, epidemija
i dalje raste u populaciji muškaraca koji imaju seksualne odnose s muškarcima (MSM), što
potvrdjuju podaci najnovijih istraživanja o HIV-u u Srbiji. Jedan od uzroka za ovakvu situaciju je
činjenica da je ova grupa manje vidljiva i stigmatizirana te često izložena napadima i socijalnoj
isključenosti. Ova činjenica je važna za razumevanje posebnih potreba kao i poteškoća za rad s
ovom populacijom zbog posebne osetljivosti i zatvorenosti. Usled činjenice da se
homoseksualnost ne toleriše u Srbiji, muškarci koji imaju seksualne odnose s muškarcima često
12
Ibid, str. 7
13 Ibid, str. 5
25
skrivaju svoje istospolne odnose od prijatelja i porodice kako bi izbjegli progone14. Mnogi imaju
seks sa ženama kao i s muškarcima, što znači da mogu preneti HIV na svoje (ženske i muške)
partnere, što je značajan faktor koji je jako povezan sa širom HIV epidemijom.
Trenutno se ni jedna državna institucija ne bavi pružanjem usluga podrške za MSM populaciju,
dok su sredstva koje država izdvaja za problematiku ove populacije nepostojeća. Globalni fond
podržava rad OCD koji rade s ovom populacijom (npr. SPY iz Beograda, Duga iz Šabca i
Kragujevca, Omladina JAZAS iz Novog Sada i SRH iz Niša, otd.). OCD imaju prilično raširenu
mrežu aktivnosti sa MSM populacijom u više gradova u Srbiji. Asocijacija Duga realizuje dva
projekta finansirana iz sredstava 8. runde za MSM. Projekt sa sedištem u Kragujevcu podržava
drop in centar u Kragujevcu, a terenske aktivnosti realizuje na teritoriji Šumadijskog, Raškog,
Rasinskog i Pomoravskog okruga. Projekt u Šapcu, podržava drop in centre u Šapcu i Valjevu,
a terenske aktivnosti se realizuju na teritoriji Mačvanskog, Sremskog, Kolubarskog, Moravičkog
i Zlatiborskog okruga. Aktivnosti podrazumevaju terenski rad na prevenciji HIV-a u ovoj grupi,
rad u svratištima, kao i on-line savetovanje uz redovno snabdevanje kondomima, lubrikantima i
info materijalom specijalno dizajniranim za ovu ciljnu grupu.
Medjutim, nedostatak sredstava i institucionalnog prepoznavanja potrebe za pružanjem
podrške MSM populaciji je i nedostatak Nacionalnog odgovora na HIV. Ovo je naročito
važno jer istraživanja pokazuju trend povećanja HIV infekcije medju ovom populacijom, što je
poražavajuća činjenica naročito imajući u vidu da je Globalni fond stabilno finansirao aktivnosti i
usluge prema ovoj populaciji tokom svog delovanja u Srbiji.
Rad sa seksualnim radnicima/radnicama (SR)
Pre svega, važno je napomenuti da je ova ciljna grupa najnevidljivija za sistem i najteža za rad15
usled činjenice da je rad seksualnih radnika u Srbiji kriminalizovan. Stoga, državne institucije ne
pružaju nikakve mere zaštite i/ili outreach-a prema ovoj populaciji, kao ni finansijska sredstva za
rad s ovom populacijom.
Globalni fond podržava pet OCD koje rade sa ovom populacijom i to: JAZAS iz Beograda, TOC
iz Zaječara, Prevent i Omladina JAZAS-a iz Novog Sada i Omladina JAZAS-a Kragujevac. Ove
organizacije imaju aktivnosti u više gradova u Srbiji - Kikinda, Novi Sad, Beočin, Zrenjanin,
Beograd, Kragujevac, Niš, Zaječar, itd. Aktivnosti podrazumevaju terenski rad na prevenciji HIVa u ovoj grupi, kao i u svratištima uz redovno snabdevanje kondomima, lubrikantima i info
materijalom specijalno dizajniranim za ovu ciljnu grupu.
Glavni nedostatak ovog segmenta nacionalnog odgovora je, po samoj prirodi
finansiranja aktivnosti OCD, održivost aktivnosti i usluga koje OCD pružaju. Strategija
prepoznaje važnost rada s ovom grupom, ali istraživanje pokazuje da, osim podrške GF-a, do
danas nije došlo do aktivnije podrške vladinih institucija ovoj problematici.
14 Intervjui sa predstavnicima asocijacije Duga
15 Intervjui sa predstavnicima organizacija JAZAS, Omladina JAZAS-a, asocijacije Duga
26
3.6.3. Georafska distribucija programa i servisa
Istraživanje koje je sprovedeno za potrebe ove Gap analize pokazuje da se programi i servisi
uglavnom gravitiraju oko četiri centra, Beograda, Niša, Novog Sada i Kragujevca. Opšte
preventivne aktivnosti se dešavaju širom zemlje, i obuhvataju veliki broj mladih ljudi u
aktivnostima podizanja svesti, povećanja znanja i veština, kao i širenja informacija. Medjutim,
podrška ranjivim populacijama, naročito PLHIV i MSM je praktično nepostojeća u većini malih
zajednica, naročito onih koje su daleko od četiri regionalna centra.
Iako istraživanja pokazuju da je prevalenca HIV-a uglavnom najveća u Beogradu i u tri gorepomenuta regionalna centra, ipak postavlja se pitanje kolika je stvarna estimacija prevalence
uzimajući u obzir podatak da se jako mali broj osoba uopšte testira van regionalnih centara.
Takodje, nedostatak adekvatnih programa podrške i rada sa ranjivim grupama (IKD, MSM SR,
MARA) predstavlja dodatni rizik za povećanje rizika od HIV-a i njegovog daljeg širenja kod ovih
populacija.
Decentralizacija usluga
Globalni fond od 2009. godine podržava decentralizaciju usluga lečenja i prevencije putem koje
je planirano da, osim Beograda, lečenje PLHIV u Srbiji bude dostupno u još tri centra: Niš, Novi
Sad i Kragujevac. Decentralizacijom je planirano otvaranje novih centara za brigu o PLHIV,
pomoću kojih će zdravstvene usluge postati dostupne PLHIV bilo u mestu prebivališta ili u
blizini, tako omogućivši bolji i dostupniji kvalitet usluge za PLHIV. U okviru ovih napora, novi
pravilnik o pružanju osnovne medicinske zaštite na lokalnom nivou je usvojen, i omogućava
prenos nadležnosti na lokalne lekare opšte prakse ili na infektologe.
Istraživanje u okviru Gap analize pokazuje da klinike u četiri centra rade s pacijentima u okviru
svojih mogućnosti. Podaci pokazuju da je ukupno osam (8) specijalista infektologije angažovano
na lečenju osoba inficiranih HIV-om (tri u Beogradu, po dva u Novom Sadu i Nišu i jedan u
Kragujevcu), kao i sedam (7) lekara na specijalizaciji. Na poslovima lečenja PLHIV ukupno je
angažovano 28 medicinskih tehničara (17 u Beogradu, 7 u Novom Sadu, tri i Nišu i jedan u
Kragujevcu), pri čemu su samo u Beogradu tehničari angažovani puno radno vreme, dok se u
drugim centrima tehničari bave ovom populacijom u okviru svojih redovnih dužnosti na klinici i u
skladu sa vremenom koje imaju. Prema podacima od strane samih infektivnih klinika, ove
institucije pružaju usluge stacionarnog lečenja, dnevne bolnice i ambulantnog lečenja, te
dijagnostike, monitoringa i tretmana HIV infekcije, kao i dijagnostike i tretmana pratećih
oportunističkih infekcija i maligniteta. Klinike prepisuju ART, provode CD4, PCR HIV RNK, i
ostale potrebne tipove laboratorijske dijagnostike, te radiografske i specijalističke preglede.
Tabela 1 pokazuje pregled trenutnog stanja, izazova i potreba klinika koje pružaju usluge
PLHIV.
Tabela 1. Pregled trenutnog stanja u klinikama koje pružaju usluge PLHIV
KC
Trenutni broj
pacijenata
Finansijski izvori
27
Izazovinedostaci
Potrebe
KC
Beograd
Oko
1000
ambulantnih
pacijenata
na
HAART, oko 10 u
stacionaru, i oko 2-3
u dnevnoj bolnici
Vlada
KC Niš
73
HIV inficirana
pacijenta, od kojih je
60 na antiretroviralnoj
terapiji
(prema
nacionalnom vodiču
tretmana
HIV
inficiranih, a u skladu
sa
dostupnim
antiretroviroticima).
Pomoć
za
obezbedjivanje
CD4, PCR HIV
RNK,
i
ostala
potrebne
laboratorijske
dijagnostike,
te
radiografske
i
specijalističke
preglede
Sredstava
Problemi
oko Mogućnost
Globalnog fonda redovnog
prepisivanja ART
za postavljanje snabevanja
terapije na 2 do 4
odeljenja
CD4 iako do meseca ako su
2007/08
god. sada nije bilo pacijenti stabilni
(cca. 20,000 - značajnijih
30,000 USD)
stock outa
Uvodjenje lekova
novije generacije
GF sredstva za
opremanje
racunarima
i
internetom.
KC
Sad
Novi 146 pacijenata. Od
toga, 90% na ARTu
primaju
sve
registrovane
raspoložive lekove u
RS
Trenutno
je
17
KC
Kragujevac pacijenata na klinici
(11 pacijenata na
HAART-u) s kojima
radi jedan lekar i
jedna
medicinska
sestra
Redovnije
snabdevanje
Donacije GF za dijagnostičkim
testovima,
dijagnostiku
posebno PCR
(test
rezistencije, HIV HIV RNK
RNK, oprema,
itd.)
Sredstva
Nemogućnost
Globalnog fonda praćenja broja
za
opremanje virusnih kopija
HIV/AIDS
u
serumu
odeljenja
obolelih, kao i
medicinskom
sprovođenja
opremom.
testova virusne
rezistencije na
antiretrovirotike.
Sredstva
za
reagense
za
CD4.
Nema
informacija o
finansijama osim
da su bila
odobena
finansijska
sredstva od GFa kojima su
renovirane sobe
(dve muške i
dve ženske)
Redovnije
snabdevanje
dijagnostičkim
testovima, posebno
PCR HIV RNK
Nedostatak
Podrška
PCR
uspostavu
dijagnostike
i dijagnostike
problem
oportunističkih
dijagnostike
infekcija
oportunističkih
infekcija
za
Trenutno, Srbija ima 996 pacijenata oboljelih od AIDS na ARV terapiji. Iako generalno ne postoji
28
veliki problem praćenja otpornosti na ARV terapiju, ipak istraživanje pokazuje da je veliki
problem, naročito na klinikama van Beograda, neregularna dostupnost CD4 i PCR testiranja, te
ARV terapije za decu. Postoji manjak CD4 i PCR testova koji se trenutno delimično finansira GF
granta, a delom od strane Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO). Teška
situacija je dodatno usložena smanjenjem finansiranja od GF za ovu komponentu u 2012. i
2013. godini, dok RFZO ima značajne finansijske teškoće zbog kojih gotovo i nije u stanju da
izdvoji sredstva za ove svrhu.
Prepoznate su teškoće u obezbeđivanju lekova, posebno ARV sirupi za decu, kao i ARV lekovi
treće generacije za pacijente koji su otporni na ARV lekovi prve i druge generacije (cca. 100
pacijenata su na najvišim rizikom). Podaci pokazuju da je cca. 100 AIDS pacijenata postalo
otporno na raspoložive lekove (1. i 2. generacije) koji su na listi RFZO. Ključni problem je da
novi lekovi (3. generacije) još nisu odobreni za financiranje od strane RFZO, iako sve više i više
pacijenata postaje otporno na postojeće lekove. Otpornost na lekove se javlja zbog raznih
razloga, a pre svega zbog stock-out-a koji se dešavaju, kao i usled problema s pridržavanjem
terapije. Problem stock out-a je institucionalni problem koji predstavlja nedostatak
Nacionalnog odgovora.
Problem s pridržavanjem terapije se javlja uglavnom zbog
nedostatka sveobuhvatnog i održivog programa za širenje znanja o lečenju kod PLHIV,
kao i zbog nedostka psihosocijalne podrške i vršnjačke podrške za PLHIV, kako u
zdravstvenim ustanovama gde se pruža ARV terapija tako i u lokalnim zajednicama. Ovo
je takodje nedostatak nacionalnog odgovora na HIV.
Lekovi koji se trenutno nalaze na pozitivnoj listi i koriste u Srbiji su predstavljeni u Tabeli 2.
Tabela 2. Lekovi koji se koriste u Srbiji
NRTI
zidovudine
didanosine
lamivudine
abacavir
lamivudine/
zidovudine
abacavir/
zidovudine
emtricitabine
/
tenofovir
NNRTI
efavirenz
nevirapin
e
etravirine
PI
lopinavir
ritonavir
fosamprenavi
r
saquinavir
darunavir
Fusion
Inhibitors
R5 Inhibitors
Enfuvirti
de
maraviro
c
Inhibitor
integrase
raltegrav
i
Izvor: prezentacija Access to Testing and Care Services in Belgrade, Serbia – Gordana J.
Dragović Lukić, MD, PhD, 13th European AIDS Conference, October 12/15, 2011, Belgrade,
Serbia
Istraživanje u okviru ove Gap analize pokazuje da se stock-outi i situacije gde se ne
mogu obaviti CD4 i PCR testiranja češće dešavaju u klinikama van Beograda, što ukazuje
29
na nedovoljno podržanu decentralizaciju usluga, koja rezultira daljim prilivom PLHIV u
Beograd na lečenje. Priliv PLHIV se takodje dešava i usled činjenice da asocijacije i mreže
PLHIV udruga ne postoje i/ili nisu toliko aktivne u manjim zajednicama, tako da ne postoji
psihosocijalna podrškla za PLHIV van regionalnih centara. Konačno, iz razloga anonimnosti
i izbegavanja stigme i diskriminacije, većina PLHIV odlučuje da se prebaci u veće centre, daleko
od lokalne zajednice.
4. Ko finansira Nacionalni odgovor na HIV/AIDS
Državne institucije koje pružaju finansijska sredstva za zdravstveni sistem pružaju i finansijske
informacije o ukupnim budžetskim sredstvima, rashodima, kao i distribuciji troškova na
određene strategije, institucije, područja rada ili ekonomske kategorije. Bez ovakve vrste
informacija je praktično nemoguće uspostaviti ukupne troškove zdravstvenih programa i
konkretnih zdravstvenih intervencija u svrhu ekonomske analize, kao i napraviti analizu potrebe
troškova za planiranje i budžetiranje neke zdravstvene oblasti.
Državne institucije takodje mogu prikazati interakciju javnog i privatnog finansiranja, kao i uloge
donatora i kreditora u odredjenoj zdravstvenoj oblasti, radi uspostave okvira i nivoa resursa koji
su dostupni za odredjeni zdravstveni program i/ili intervenciju.
Istraživanje za potrebe Gap analize je obhvatilo sve institucije i organizacije civilnog društva,
osim lokalnih samouprava. Kao što je pomenuto u Uvodu ovog dokumenta, podaci su
dostavljeni od strane odredjenog broja institucija i svih organizacija kojima je poslan upit o
aktivnostima i ova sekcija predstavlja dostupne informacije. Medjutim, postoji potreba za
daljim finansijskim analizama troškova sistema za HIV/AIDS; naročito u domenu prevencije,
troškova zdravstvenog sistema na svim nivoima (primarna, sekundarna i tercijarna zaštita po
smernicama UNAIDS priručnika), psihosocijalne podrške i ostalih aktivnosti, naročito u lokalnim
zajednicama. Takodje, činjenica je da se većina donatorskih sredstava za problematiku HIV-a
ne kanališe kroz vladu osim dela finansija od Globalnog fonda koji se kanališe preko Jedinice za
implementaciju pri Ministarstvu zdravlja.
4.1. Vlada
Nacionalni HIV i AIDS Program je finansiran iz različitih izvora. Vlada u potpunosti pokriva
troškove skrininga krvi, rutinskog nadzora na HIV i spolno prenosive bolesti, preventivne
aktivnosti i troškova za DPST uslugame u okviru IJZ/ZJZ. Iznosi koji se izdvajaju za rad DPST
centara su prikazani u tabeli 3 ispod, i odnose se na sredstva iz budžetske linije 5. «Prevencija i
kontrola zaraznih bolesti». Ova budžetska staka uključuje aktivnosti za prevenciju i kontrolu
zaraze, uključujući i troškove za HIV.
Tabela 3. Izdvajanja budžetskih sredstava za IZJ/ZJZ u 2012. Godini (RSD)
Institut/Zavod za
javno zdravlje
1. Subotica
Prevencija i kontrola
zaraznih bolesti
3,378,462
2. Zrenjanin
3. Kikinda
30
4,294,992
4,583,874
4. Pančevо
5. Sombor
6. Novi Sad
7. S. Mitrovica
8. Beograd
9. Šabac
10. Valjevo
11. Požarevac
12. Smederevо
13. Kragujevac
14. Ćuprija
15. Zaječar
6,094,139
3,829,909
15,489,317
5,732,370
22,013,614
6,136,837
4,672,613
4,039,362
4,435,599
6,156,052
4,830,630
5,866,675
16. Užice
17. Čačak
18. Kraljevo
19. Novi Pazar
20. Kruševac
21. Niš
22. Pirot
23. Leskovac
24. Vranje
25. о. Mitrovica
26. IJZ Srbije
Total
6,963,109
3,899,782
2,744,842
1,920,454
4,935,839
12,256,904
3,426,053
4,877,802
5,296,493
4,995,429
12,506,101
165,377,253
Troškovi metadona i lečenja ovisnosti, kao i troškovi za testiranje na HIV, hepatitis B i C i drugih
spolno prenosivih bolesti po preporuci pokriva RFZO. Medjutim, veliki deo ovih troškova se
pokriva od strane GFa. Osim toga, neka minimalna sredstva se izdvajaju od strane lokalnih
zdravstvenih vlasti za provedbu lokalnih zdravstvenih programa koji se provode od strane
lokalnih zdravstvenih institucija i organizacija civilnog društva.
Republički Fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) finansira sve troškove povezane sa
organizacijom lečenja od HIV/AIDS-a, uključujući materijalne i troškove ljudskih resursa, kao i
lekova koji su trenutno dostupni na listama u Srbiji. Tokom istraživanja, RFZO je kontaktiran s
upitom za dostavljanje svih dostupnih budžetskih sredstava za nacionalni odgovor na HIV a koji
se izdvajaju iz budžeta ove institucije. Dostavljeni su podaci vezani za troškove lekova
pokrivenih od strane RFZO, a koje predstavljamo u Tabeli 4 ispod.
Tabela 4. Troškovi za lekove pokriveni od strane RFZO tokom 2011. godine
Period: 01.01.2011-31.12.2011.
Izvor: Podaci su dobijeni iz elektronske fakture lekova propisanih na LR1 obrascu koju
šalju apoteke
Naziv leka
TELZIR 60 po 700 mg
INVIRASE 120 po 500 mg
EPIVIR 60 po 150 mg
VIRAMUNE 60 po 200 mg
STOCRIN 30 po 600 mg
ZIDOSAN 100 po 100 mg
VIDEX EC 30 po 400 mg
VIDEX EC 30 po 250 mg
ZERIT 56 po 30 mg
ZIAGEN 60 po 300 mg
INN
fosamprenavir
sakvinavir
lamivudin
nevirapin
efavirenz
zidovudin
didanozin
didanozin
stavudin
abakavir
31
Količina
Plaćeno
347.00
11,793,092.28
995.00
32,187,855.77
1,268.00
17,344,539.50
1,312.00
4,577,760.04
4,288.50
136,886,566.56
1,585.00
9,607,162.32
847.00
15,353,301.06
5.00
57,662.34
26.00
374,880.79
1,375.00
35,972,205.22
KIVEXA 30 po (600mg +
abakavir,
300mg)
lamivudin
NORVIR 336 po 100 mg
ritonavir
ALUVIA 120 po (200mg +
lopinavir +
50mg)
ritonavir
ALUVIA 60 po (100 mg + 25
lopinavir +
mg)
ritonavir
COMBIVIR 60 po (300 mg + 150 zidovudin +
mg)
lamivudin
VIRAMUNE 1 po 240 ml (50 mg
/ 5 ml)
nevirapin
Broj različitih pacijenata kojima su
propisivani ovi lekovi u periodu
01.01.2011-31.12.2011.
4,874.50
208.50
197,419,805.27
6,310,951.17
3,318.00
90,796,800.62
49.00
529,752.19
2,384.00
60,035,785.20
11.00
18,906.77
1,008
Izvor: Podaci od RFZO
Tabela 5. Sredstva za lekove za 2012. godinu
Period: 01.01.2012-31.07.2012.
Izvor: Podaci su dobijeni iz elektronske fakture lekova propisanih na LR1 obrascu
koju šalju apoteke
Količin
Naziv leka
INN
a
Plaćeno
TELZIR 60 po 700 mg
fosamprenavir
271.00
8,929,525.70
INVIRASE 120 po 500 mg
sakvinavir
614.00
19,331,307.66
EPIVIR 60 po 150 mg
lamivudin
739.00
9,211,853.68
VIRAMUNE 60 po 200 mg
nevirapin
729.00
2,563,812.93
2,695.0
STOCRIN 30 po 600 mg
efavirenz
0
83,835,057.25
ZIDOSAN 100 po 100 mg
zidosan
897.00
5,313,527.71
VIDEX EC 30 po 400 mg
didanozin
455.00
7,713,047.99
ZERIT 56 po 30 mg
stavudin
9.00
118,652.62
ZIAGEN 60 po 300 mg
abakavir
750.00
18,231,834.53
abakavir,
3,102.0
KIVEXA 30 po (600mg + 300mg)
lamivudin
0 114,171,288.58
NORVIR 336 po 100 mg
ritonavir
130.50
3,867,876.42
lopinavir +
1,973.0
ALUVIA 120 po (200mg + 50mg)
ritonavir
0
21,081,698.78
lopinavir +
ALUVIA 60 po (100 mg + 25 mg)
ritonavir
53.00
301,109.79
zidovudin +
1,393.0
COMBIVIR 60 po (300 mg + 150 mg)
lamivudin
0
32,297,706.42
VIRAMUNE 1 po 240 ml (50 mg / 5 ml)
nevirapin
25.00
42,633.71
32
Broj različitih pacijenata kojima su
propisivani ovi lekovi u periodu
01.01.2012-31.07.2012.
1,003
Izvor: Podaci od RFZO
Kao što se može videti iz gore-navedenih tabela, podaci o troškovima lekova postoje. Medjutim,
dalji napori za uspostavljanje tačnog okvira troškova za ukupnu organizaciju lečenja HIV/AIDS-a
se preporučuju, naročito u svetlu činjenice da će Globalni fond uskoro napustiti zemlju i da će
država morati da preuzme ukupne troškove institucionalnizovanih mehanizama.
Testovi
Gap analiza nije uspela da definiše ukupna sredstva koja se iz vladinih izvora izdvajaju za
testove koji su potrebni za nacionalni odgovor na HIV. Dostupni podaci o finansiranju testova,
medju ostalim finansijama aktivnosti od strane Globalnog fonda su predstavljeni u sledećem
poglavlju. Medjutim, gap analiza je identifikovala potrebna sredstva za ciljane testove u okviru
nacionalnog odgovora na HIV a koji su predstavljeni u Tabeli 6 ispod.
Tabela 6. Procena godišnjih troškova testova (CD4, PCR, rezistencija, genotipizacija) u RSD
optimalno
Vrsta testa
Cena CD4
Cena
pojedina
čnog
testa
1000
Cena PCR
15000
Cena testa
rezistancij
e
Cena
genotipiza
cije
Ukupni
troškovi
testiranja
15000
12000
Broj
pacijenata
koji se
testiraju
900
Frekve
nca
primen Ukupni
e testa troškovi
3 2,700,000
40,500,00
900
3
0
Svi
novi i
oko
20%
postoje
280 ćih
4,200,000
26
1
312,000
47,712,00
0
Broj
pacijenat
a koji se
testiraju
900
900
280
26
Minimalno
Frekv
enca
prime
ne
Ukupni
testa troškovi
1
900,000
13,500,00
1
0
Svi
novi i
oko
20%
postoj
ećih
4,200,000
1
312,000
18,912,00
0
Kao što se može videti iz Tabele 6, napravljena je procena godišnjih troškova testova na dve
opcije, za proveru CD4 i PCR tri puta godišnje i jednom godišnje. Evropski standardi ukazuju da
33
bi bilo preporučljivo imati ove testove četiri puta godišnje, što ukazuje da su željeni troškovi veći
za 900,000 RSD (za CP4) i 13,500,000 RSD, ili ukupno za 14,400,000 RSD.
Ministarstvo omladine i sporta
Dostupni podaci od Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije ukazuju da je izdvojeno
ukupno 5,972,910 RSD za razne projekte vršnjačke edukacije, prevencije i ostalih povezanih
aktivnosti medju mladima u periodu od 2009-2012. godine. Lista projekata se nalazi u Aneksu 3.
4.2. Globalni fond
Globalni fond je bio i ostao glavni pokretač inicijativa i aktivnosti vezanih za Nacionalni odgovor
na HIV od samog početka implementcije programa finansiranih od GFa 2004. godine. Runda 6,
koja je završena u julu 2012. godine je uključivala ukupna sredstva u iznosu od 9,186,190 evra i
Runde 8 sa ukupnim iznosom od 5,783,639 EUR. U okviru 6. Runde, od 01. juna 2007. godine
do 31. decembra 2011. godine, budžetirano je 8,474,677.42 EUR, a potrošeno je 8,179,351.27
EUR (97%). Za period januar-jun 2012. godine budžetirano je 711,512.55 EUR, a potrošeno je
745,428.85 EUR (105%). U okviru Runde 8, od 01. jula 2009. godine do 31. decembra
2011.godine budžetirano je 1,807,742.76 EUR, a potrošeno je 1,584,445.45 EUR (88%). Za
period april-jun 2012. godine budžetirano je 306,768.58 EUR, a potrošeno je 360,209.67 EUR
(117%).
Analiza instrukcije o načinu sprovodjenja finansijskog plana Ministarstva zdravlja u 2012. godini
pokazuje da su sledeća sredstva GF-a (Programi za HIV) kanalisana kroz ovo Ministarstvo:
1. Unapredjenje nacionalnog odgovora na HIV/AIDS 72.665.000 RSD
2. Unapredjenje HIV prevencije i zastite osoba sa povecanim rizikom od HIVa od 2009 2014 113.102.000 RSD
3. Pracenje rada projekta za HIV/SIDU i TBC od strane CCMa: 2.973.000 RSD
Izvori od Globalnog fonda po ciljevima postavljenim za programe u Srbiji u okviru Rundi 6 i 8 su
prikazani u Tabeli 7 ispod.
34
Tabela 7. Sredstva Globalnog fonda za Rundu 8 i Rundu 6
Runda 8 (EUR)
Rezultat
Obezbeđivanje
usluga za
pripadnike grupa
pod povećanim
rizikom od HIV-a
Obezbeđivanje
sveobuhvatne
nege, tretmana i
podrške PLHIV
Stvaranje
okruženja koje
pruža podršku
HIV
preventivnim
naporima
Jačanje
kapaciteta
zdravstvenog
sistema za
razvoj efikasnih,
dostupnih i
održivih usluga
za PLHIV
Projektna godina 2, period
7 i 8 - 1.1. - 30.6.2011.
Budžetirano
Potrošeno
121,738.00
127,498.38
50,000.00
63,565.69
15,108.00
4,500.00
120,163.58
307,009.58
85,276.27
280,840.34
Projektna godina 3,
period 9 i 10 - 1.7. 31.12.2011.
Budžetirano Potrošeno
133,946.66
Ukupno 2011
Budžetirano
Potrošeno
Projektna godina 3,
period 11 i 12 - 1.1. 30.06.2012.
Budžetirano Potrošeno
71,901.58
255,684.66
199,399.96
159,940.78
239,782.26
45,581.91
50,000.00
109,147.60
25,440.00
-
14,200.00
29,716.24
29,308.00
34,216.24
8,400.00
22,165.31
90,893.38
239,040.04
77,237.13
224,436.86
211,056.96
546,049.62
162,513.40
505,277.20
112,987.80
306,768.58
98,262.10
360,209.67
Runda 6 (EUR)
Rezultat
Projektna godina 4, period
15 i 16 - 1.1. - 30.6.2011.
Projektna godina 5,
period 17 i 18 - 1.7. 31.12.2011.
Ukupno 2011
Projektna godina 5,
period 19 i 20 - 1.1 30.6.2012.
Budžetirano
Obezbeđivanje
usluga za
pripadnike grupa
pod povećanim
rizikom od HIVa,
Obezbeđivanje
sveobuhvatne
nege, tretmana i
podrške PLHIV
Potrošeno
Budžetirano
Potrošeno
Budžetirano
Potrošeno
Budžetiran
o
Potrošeno
475,790.00
384,209.53
435,653.59
429,111.76
911,443.59
813,321.29
439,193.22
448,756.19
60,750.00
57,337.32
67,460.00
99,543.38
128,210.00
156,880.70
66,840.00
55,647.19
Stvaranje
okruženja koje
pruža podršku
HIV
preventivnim
naporima
Jačanje
kapaciteta
zdravstvenog
sistema za
razvoj efikasnih,
dostupnih i
održivih usluga
za PLHIV.
32,250.00
2,485.65
4,750.00
33,110.75
37,000.00
35,596.40
32,250.00
50,099.47
107,573.16
108,248.84
210,784.66
120,894.08
318,357.82
229,142.92
242,701.33
190,642.25
Total
676,363.16
552,281.34
718,648.25
682,659.97
1,395,011.41
1,234,941.31
780,984.55
745,145.11
36
4.3. Programi kontrole tuberkuloze u Srbiji16 i saradnja programa za HIV i
TBC
Po smernicama Svetske zdravstvene organizacije, veza izmedju HIV-a i tuberkuloze je jako
važna iz razloga jer HIV olakšava progresiju infekcije Mycobacterium tuberculosis u aktivnu
tuberkulozu, kako kod ljudi sa skoro stečenom infekcijom, tako i kod onih sa latentnom
infekcijom17. HIV neosporno najjači poznati factor rizika za aktivaciju latentne M. tuberculosis
infekcije. S druge strane, TB je jedna od najčešćih infekcija kod ljudi inficiranih HIV-om,
posebno u oblastima sa visokom prevalencom tuberkuloze. Ova sekcija predstavlja program
GF-a za borbu protiv tuberkuloze i analizira nivo saradnje izmedju dva programa.
Globalni fond podržava programe borbe protiv tuberkuloze od samog početka svojih aktivnosti u
Srbiji, 2004. godine. Prvi projekt u ovom domenu je trajao od 2004 – 2010. godine s ukupnim
budžetom od 4,087,979 USD. Novi projekat kontrole tuberkuloze zajednički realizuju
Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, kao nosilac projekta u ime Vlade Republike Srbije i
Crveni krst Srbije, kao nosilac projekta u ime civilnog sektora. Projektna jedinica Ministarstva
zdravlja je sa realizacijom projekta započela 1. aprila 2010. godine, odmah nakon okončanja
pregovora i potpisivanja ugovora sa Globalnim fondom. Na osnovu ugovora, za prvu,
dvogodišnju fazu sprovođenjaprojekta, u periodu od 1. aprila 2010. do 31. marta 2012. godine,
Ministarstvo zdravlja Republike Srbije raspolaže sa 2.512.034 američkih dolara. Od toga,
budžet za 2010. godinu iznosio je 1.247.000 dolara. Ministarstvo zdravlja odgovorno je za
sprovođenje svih projektnih aktivnosti u državnom sektoru.
Crveni krst Srbije je realizaciju projekta započeo 7. jula 2010. godine. Za prvedve godine
raspolaže budžetom od 873.508 dolara, a nadležan je za sprovođenje aktivnosti u nevladinom
sektoru.
Osnovni cilj projekta je da se kroz jačanje primene DOTS strategije, povećan opseg intervencija
koje se odnose na zbrinjavanje multirezistentne tuberkuloze i zajedničke TB/HIV aktivnosti, kao
i jačanje kontrole tuberkuloze u osetljivimpopulacijama, dostigne granica niske notifikacione
stope tuberkuloze za region Evrope, od 20/100.000.
Globalni fond za borbu protiv side, tuberkuloze i malarije odobrio je 14. avgusta sredstva u
iznosu od 2.890.571 američkih dolara za drugu fazu sprovođenja Projekta “Jačanje i povećanje
dostupnosti dijanostike i lečenja tuberkuloze i multirezistetne tuberkuloze sa naglaskom na
najosetljivije populacije” koji će se sprovoditi u periodu od 2012. do 2015. godine, u okviru
Nacionalnog programa za borbu protiv tuberkuloze Republike Srbije.
U okviru programa GF-a za TBC, napravljena je analiza prevalence HIV-a kod pacijenata sa
TBC. Ovo istraživanje nije pokazalo veliku povezanost izmedju dve bolesti i intervju sa
predstavnicima GF programa za TBC navode dva razloga; 1) usled ograničenja samog
istraživanja koje je sprovedeno u stacionarima gde su uključeni kako bolesnici s plućnim tako i
16
Više na http://www.tbc.zdravlje.gov.rs/
SZO (2007), HIV/AIDS – lečenje: Lečenje tuberkuloze i HIV koinfekcije, Klinički protokol za evropski region, SZO,
str 6
17
limfnim TBC, ali nije bilo moguće uključiti pacijente koji imaju najveće predispozicije za HIV, i to
ekstrapulmonarni TBC pacijenti; 2) istraživanje i testiranje je bilo dobrovoljno što je omogućilo
pacijentima da odbiju testiranje, što može uticati na stvarni broj povezanih bolesti. Pored ovog
istraživanja, napravljeno je i istraživanje medju IKD populacijom koja koristi usluge metadonskih
centara i u ovoj populaciji nisu otkriveni slučajevi TBC. TBC stručni tim je doneo okvir za
zajednički rad izmedju TBC/HIV a koji će biti uključen u Nacionalnu strategiju za TBC. Medjutim,
postoji jako veliki prostor za unapredjenje saradnje izmedju dva programa, što je takodje
podvučeno kao potreba od strane Jedinice za TBC. Ova Jedinica smatra da bi jača koordinacija
i saradnja izmedju dva sektora puno doprinela većim rezultatima oba projekta.
4.4. Donatori i medjunarodne organizacije
Usled činjenice da je Globalni fond već godinama prisutan u Srbiji, kao i usled globalne
ekonomske krize, mali broj donatorskih sredstava se upućuje na finansiranje aktivnosti u okviru
nacionalnog odgovora na HIV. Istraživanje u okviru Gap analize pokazuje da su sporadična
sredstva usmerena od strane donator za programe prevencije, kao što su Fond otvoreno
društvo, Balkan Trust for Democracy, GIZ, Holandska vlada, SKAN fondacija, i sl.
Tematska grupa Ujedinjenih nacija za HiV/AIDS
Tematska grupa Ujedinjenih nacija za HIV/AIDS je sačinjena od predstavnika organizacija kao
što su UNODC, UNICEF, WHO, UNHCR, UNDP, UNFPA, and IOM.
UNAIDS
UNAIDS aktivno podržava kreiranje, promoviranje i koordinaciju održivih i isplativih
nacionalnih/republičkih odgovora na izazove u vezi sa HIV/AIDS-om, kroz uskladjivanje rada
pojedinačnih UN agencija, članova tematske grupe, i u partnerstvu sa Komisijom za borbu protiv
HIV/AIDS-a, republičkim institutom za javno zdravlje i lokalnim organizacijama civilnog društva.
UNAIDS je važna karika nacionalnog odgovora jer potpomaže unapređenje procesa praćenja i
procene celokupnog nacionalnog odgovora na HIV/AIDS, jačanje kapaciteta Komisije za borbu
protiv HIV/AIDS-a, kao i uključenje PLHIV populacije u sve pomenute procese. Jako važan
doprinos UNAID-s je i koordinacija pripreme UNGASS izveštaja za Srbiju. Zadnji takav izveštaj
je pripremljen za period januar 2010 - decembar 201118.
UNODC
UNODC sprovodi nekoliko programa koji se vezuju za unapredjene sistema kontrole i
sprečavanja zloupotrebe droga u Srbiji. U saradnji sa Ministarstvom prosvete, UNODC provodi
regionalni program obuke porodica zasnovan na dokazima koji je namenjen radu sa decom i
roditeljima sa ciljem da unapredi njihov porodični život i spreči zloupotrebu supstanci i druge
oblike problematičnog ponašanja. Ovaj program se sprovodi kroz sedam sesija za roditelje,
decu i grupne porodične sesije, uz korišc enje video materijala, dramatizacija, diskusija, igara za
18
Izveštaj se može naći na
http://www.unaids.org/en/dataanalysis/knowyourresponse/countryprogressreports/2012countries/ce_RS_Narrative_R
eport[1].pdf
38
učenje, i porodičnih projekata. Program je značajan za pomeranje starosne granice za ulazak u
svet droge kod adolescenata, smanjenja agresivnosti i bolje porodične podrške za adolescente.
Ukupni budžet za regiju (Srbija i Albanija) za 2010. godinu je bio 205,700 USD; za 2011. godinu
228,400 USD i za 2012. godinu 185,300 USD.
Pored ovog programa, UNODC i Svetska zdravstvena organizacija (WHO) sprovode program o
ovisnosti o drogama, lečenje i negu kroz podršku nacionalnih institucija uključenih u prevenciju i
lečenje ovisnosti o drogama, razvoj programa za ranjive skupine kao što su Romi i logističku
podršku za razvoj terapijskih protokola. Budžetska sredstva ovog programa za 2010. godinu su
iznosila 254.800 USD, za 2011. godinu 265,700 USD, a za 2012. godinu 254,800 USD. U
okviru ovog programa je takodje sprovedena Srednjoročna analiza Nacionalne strategije za
droge u julu 2012. godine.
Takodje, važan doprinos UNODC-a je i publikovanje izveštaja o upotrebi droga i obeležavanje
Medjunarodnog dana protiv zloupotrebe droga.
UNICEF
UNICEF daje svoj doprinos ukupnom sistemu nacionalnog odgovora na HIV/AIDS kroz svoj
fokus na podršku postavljanju dokaza kroz istraživanja o najugroženijim adolescentima, koji su
bili važan input za razvijanje Nacionalne strategije za HIV/AIDS. UNICEF podržava programe
zagovaranja za jačanje položaja rizičnih socijalnih grupa, kao što su deca koja koriste ili su
potencijalni korisnici droga. Takodje, UNICEF-ov fokus je na razvijanja etičkih uslova u interesu
dece u institucijama i programima koji rade s ovom populacijom. Trenutno UNICEF sprovodi
dva projekta koja su od važnosti za nacionalni odgovor na HIV, i to CIM Projekt koji se bavi
izgradnom kapaciteta i definisanjem standard za rad s decom; i podršku centru za pomoć deci
u Nišu. Ukupni budžet koji je UNICEF izdvojio u period 2010/2011 je cca. 40,000 - 50,000 USD.
U okviru svog mandata, ova agencija je razvila Vodič za rad s ranjivim grupama dece, i razvila
system podrške za sprečavanje drop-out-a iz škola, prevencije nasilja u porodici, maloletničkog
nasilja, itd. Naročito važni za nacionani odgovor na HIV su programi outreach servisa za decu u
svratištima koje UNICEF sprovodi u partnerstvu sa GF-om, a koje uključuje pomoć terenskim
radnicima za rad s decom. U okviru ovog projekta, UNICEF je razvio Standarde za outreach
2011. godine, koji uključuju i neke šire informacije o referalnom sistemu, kao što je minimu set
pitanja za razvijanje socijalne slike deteta, uspostava mreže zaštite kroz uključivanje zdravstva,
socijalne zaštite, porodice, stanovanja i zaštite prava deteta. UNICEF takodje ima jako
partnerstvo sa Ministarstvom omladine i sporta u programima za promociju zdravih stilova
života i životnih veština.
Ostali donatori
Evropska unija nije do sada izdvajala sredstva za pitanja HIV/AIDS-a. Medjutim, Evropska unija
je finasirala projekt "Sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv zloupotrebe opojnih
droga" (EU INSADA), s ciljem da podrži sprovodjenje Nacionalne strategije za droge koje vodi
Ministarstvo zdravlja Republike Srbije. Ukupna vrednost projekta je bila 1,5 milijuna eura za
podršku programa prevencije, zakonodavstva i politike razvoja, izgradnje kapaciteta,
umrežavanja i međunarodne suradnje.
39
German Back Up initiative (GIZ) je podržao projekt podrške GF-u, kroz finansiranje CCM-a za
uspostavu potpunog razumevanja rizika i utvrdjivanja dodatnih finansijskih resursa i zadataka
potrebne za dobijanje izvodljivog i održivog nacionalnog odgovora na HIV infekciju u Srbiji. U
okviru ovog projekta su sprovedene aktivnosti razvijanja projektnog predloga za Transitional
funding mechanism kao i ova Gap analiza. Vrednost projekta je 20,000 EUR.
Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), u saradnji sa Ministarstvom
unutrašnjih poslova, sprovodi projekt edukacije policije o drogama i prekršajima. Organizacija
Medicines du Monde, u saradnji s lokalnim partnerima, sprovodi projekt podrške uslugama
smanjenja štete, kroz podršku metadonskog centra na Savskom Vencu.
Projekat/pokret Dance for Life19, koji je pokrenut u Holandiji a lansiran u Srbiji 2008. godine, je
zamišljen kao nov i drugačiji pristup edukaciji mladih o HIV/AIDS-u, kroz ples i muziku. Projekat
u Srbiji sprovodi 7 nevladinih organizacija: JAZAS, Centar E8, Centar Živeti uspravno Novi
Sad, Iskra Loznica, Omladinski kreativni centar Jagodina, Generator Vranje i Kancelarija za
mlade Novi Pazar. Kroz aktivnosti projekta Dance for Life edukovano je više od 10.000 mladih
ljudi, kroz tri faze edukacije o reproduktivnom zdravlju i HIV/AIDS-u, te razvijanju
komunikacionih i socijalnih veština. Cilj edukacije i osbnaživanja mladih je da mlada osoba
postane agent promene, a vrhunac schools4life jeste dance4life event. Ovaj dogadjaj se
održava 27. novembra svake parne godine, a na njemu su 2010. godine prisustvovali agenti
promena iz svih 28 zemalja koji su se povezali putem satelita.
Što se tiče privatnog sektora, obezbedjena su sredstva za cca.10 pacijenata za dobijanje
besplatnih lekova iz farmaceutskih kompanija. Međutim, ovaj program nije pouzdan i stock-out-i
dešavaju s vremena na vreme.
Podaci dobijeni od OCD pokazuju i da lokalne samouprave u nekim slučajevima finansiraju rad
OCD ali ta sredstva su mala i ograničena, zbog finansijskih i ekonomskih teškoća, ali i
generalnog nedostatka razumevanja i senzibilisanosti za aktivnosti u okviru HIV prevencije i
brige.
19
Više o projektu Dance for Life na http://dance4life.rs/dance4life-program/dance4life-program
40
5. Umesto zaključka: najveći izazovi za HIV prevenciju i
brigu
Nacionalni odgovor na HIV/AIDS je koordinirani napor institucija vlasti, organizacija civilnog
društva, zdravstvenog sektora i ostalih institucija i organizacija uz podršku Globalnog fonda, koji
je strateški uokviren Nacionalnom Strategijom za HIV/AIDS. Ovaj strateški dokument daje dobar
pregled i razradu mera i aktivnosti za poboljšanje statusa ranjivih grupa, kao i za celokupnu
borbu protiv HIV/AIDS-a. Medjutim, ovo istraživanje pokazuje da je Strategija vodjena
programom Globalnog fonda iako bi u idealnim uslovima trebalo da bude obrnuto, da
program Globalnog fonda odgovara na strateške prioritete postavljene od strane Vlade.
Republika Srbija je formalno uspostavila jak institucionalni okvir za HIV/AIDS kroz napore da se
uspostave stubovi po principu tri jednistva, koji podrazumeva jedan dogovoreni strateški okvir
za HIV/AIDS-a (kroz usvojenu Strategiju), kao osnovu za koordinaciju rada svih partnera; jedno
nacionalno koordinaciono telo za HIV/AIDS sa širokom intersektorskim mandatom (Republička
komisija), i jedinstven sistem monitoringa i evaluacije na nivou države (Sistem monitoringa
razvijen od strane Nacionalne kancelarije uz učešće relevantnih aktera). Medjutim, ovo
istraživanje pokazuje da je ovaj institucionalni okvir nefunkcionalan, jer se Republička
komisija ne sastaje već duži period. Postoji potreba za verifikovanjem novih članova komisije
od strane Vlade Republike Srbije. Nacionalna kancelarija je slabo kapacitirana da obavlja
svoje poslove a i nedostatak Komisije čiji je ova kancelarija sekretarijat stavlja u pitanje
postojanje ovog tela. Plan monitoringa i evaluacije je takodje prilično opšti dokument koji
ne pruža previše konkretnih informacija i podataka o tome kako će se sprovoditi M&E i
kojim sredstvima.
S druge strane, CCM je multisektoralno telo koje je uspostavljeno zarad praćenja projekata
Globalnog fonda i okuplja sve relevantne aktere iz vladinog i nevladinog sektora. Ovo telo
obavlja većinu aktivnosti koje su takodje u opisu dužnosti Republičke komisije i okuplja iste
predstavnike iz vladinog sektora. Stoga, institucionalizacija CCM-a u Republičku komisiju bi
bilo izvodivo rešenje, naročito kao izlazna strategija Globalnog fonda, jer bi na taj način
institucionalna memorija i pristupu radu bili zadržani u okviru ovog institucionalnog
okvira.
Nacionalni odgovor na HIV prepoznaje prevenciju kao jednu od najvažnijih karika u ovoj oblasti.
Preventivne aktivnosti su organizovane od strane niza institucija i organizacija na svim nivoima
vlasti i kroz razne vrste aktivnosti. Medjutim, ne postoje konsistentne informacije i podaci o ovim
aktivnostima i njhovim rezultatima. Takodje, ne postoji čak ni okvirna finansijska procena
fondova koji se izdvajaju za ove važne aktivnosti. Jedini konsistentni podaci se mogu naći u
Ministarstvu omladine i sporta.
Što se tiče ranjivih grupa, Globalni fond je napravio veliki pomak napred u kreiranju i
sprovodjenju mera za osnaživanje i brigu o ovim grupama. Tokom implementacije programa
Globalnog fonda, rezultati su ostvareni u senzibilizaciji zdravstvenog i ostalih sektora za rad s
ranjivim grupama, dok su se inovativne aktivnosti i pristupi rada ustanovili u organizacijama
civilnog društva. Medjutim, većina ovih programa se suočava sa ozbiljnom pretnjom za
održivost nakon finalizacije programa Globalnog fonda usled činjenice da vlasti ne prepoznaju
41
većinu ovakvih vidova rada sa ranjivim grupama a i nisu u dovoljnoj meri senzibilisani za
podršku ovakvim vrstama aktivnosti. S pozitivne strane, činjenica je da se o HIV-u danas govori
u parlamentu, na javnim okupljanjima, u školama ukazuje na veliki iskorak u podizanju svesti
javnosti o ovoj problematici i daje preduslov za umanjenje stigme i netolerancije prema
osobama ranjivim ili onima koji žive s HIV-om.
Podrška uspostavi i institucionalizaciji DPST centara pri IJZ/ZJZ je ostvarila pomak u ranom
otkrivanju HIV statusa porastom broja testiranih ali i u decentralizaciji sluzbi za lečenje od AIDSa.
Medjutim, Srbija se suočava sa sve izvesnijim krajem donatorske podrške, pre svega podrške
Globalnog fonda. Postoji opasnost urušavanja do sada postignutog, naročito jer još uvek ne
postoji jasan stav i mere vlade Srbije da preuzme odgovornost za podršku svih pozitivnih
programa i uslugama koje su uspostavljene tokom podrške Globalnog fonda. Ovaj rizik treba
izbeći kako bi se na osnovu dosadašnjeg dobrog iskustva i prakse nastavila institucionalizacija
uspostavljenih programa i usluga.
Možemo zaključiti da se Nacionalni odgovor na HIV suočava sa sledećim nedostacimaprazninama:
1. Praznina u pogledu informacija o finansiranju nacionalnog odgovora na HIV
Nepostojanje tačnih i konsistentnih finansijskih informacija o potrebama za održiv i
sveobuhvatan nacionalni odgovor na HIV je veliki “gap” u nacionalom odgovoru. Istraživanje u
okviry ove Gap analize je bio pokušaj da se takve informacije prikupe. Medjutim, portfolio
infektivnih klinika i ostalih zdravstvenih ustanova je veliki i predstavlja izazov za izdvajanja
sredstava koja se direktno tiču HIV/AIDS-a. Medjutim, ovo nije i nemoguće i trebalo bi da bude
satavni deo dobre prakse institucija koje finansiraju nacionalni odgovor na HIV. Jedno od
mogućih obrazloženja za nedostatak ovih podataka je i činjenica da budžet Republike Srbije (a
time i budžeti pojedinačnih institucija) još uvek nije programski već linijski, a koji predstavlja
ukupna budžetska za budžetsku liniju na koju se odnosi. Ovakav pregled budžeta ne
omogućava pregled i analizu pojedinačnih sredstava, što je dokazao i pregled budžeta i utroška
sredstava RFZO koji je napravljen u okviru ove Gap analize. Republika Srbija je u obavezi da
usvoji system programskog budžeta do 2015. Godine, i ovakav pristup će u velikoj meri da
olakša pregled i analizu budžeta. Medjutim, usled činjenice da će GF napustiti zemlju 2014.
Godine, od izuzetne je važnosti uložiti dalje napore da se uspostavi ukupni presek troškova
organizacije Nacionalnog odgovora na HIV, uz poštovanje smernica iz UNAIDS-ovog priručnika.
Ovaj priručnik je prihvaćen kao model od stran predstavika vlasti, koji su prošli treninge za
korištenje priručnika.
2. Praznine u pogledu održivosti programa i usluga
Već smo napomenuli da je niz pozitivnih programa podrške osobama ranjivim i onim koje žive s
HIV-om kao i programa prevencije uspostavljeno i aktivno se sprovodi. Medjutim, sve
42
organizacije i institucije se suočavaju s rizikom nedostatka finansijskih sredstava jednom kad
Globalni fond napusti Srbiju. Iako tačan presek sredstava koja su potrebna nije moguće
proceniti u toku ove Gap analize (iz razloga koje smo već diskutovali u prethodnim sekcijama
ovog dokumenta), procena je da bi sredstva koja je do sada Globalni fond izdvajao za
Republiku Srbiju bila i više nego dovoljna za pokrivanje svih potreba u okviru nacionalnog
odgovora na HIV/AIDS.
3. Praznina u pogledu adekvatne geografske distribucije usluga i programa
Iako je niz programa i usluga uspostavljeno, ipak pregled geografske distribucije pokazuje da
lokalne samouprave podržavaju uglavnom projekte za mlade, koji uključuju i programe
prevencije. Miistarstvo omladine i sporta kao i Ministarstvo zdravlja podržavaju projekte i
kampanje koje pokrivaju čitavu zemlju. Medjutim, programi koji se aktivno bave oblašću
HIV/AIDSa su aktivni u četiri centra (Beograd, Niš, Novi Sad i Kragujevac) i kroz aktivnosti
OCD, kao što je Duga u nekim opštinama Šumadijskog, Raškog, Rasinskog i Pomoravskog,
Mačvanskog, Sremskog, Kolubarskog, Moravičkog i Zlatiborskog okruga. Medjutim, nedostatak
aktivne podrške lokalnim zajednicama u borbi protiv HIVa kroz projekte, izgradnju znanja i
senzibilizaciju za populacije ranije na HIV je nedostatak nacionalnog odgovora koji se mora
rešiti u doglednom periodu.
Stoga, ova Gap analiza predstavlja sledeće preporuke:
Preporuka 1 – za Vladu Srbije: uspostaviti tačni finansijski okvir za Nacionalni odgovor
na HIV
Vlada Republike Srbije, kroz Republičku komisiju (ili Ministarstvo zdravlja) treba napraviti
sveobuhvatnu analizu sopstvenih i sredstava drugih ministarstava koje imaju delove
odgovornosti za HIV za ovu problematiku. Ovakva analiza bi trebala da dâ sveobuhvatan
pregled svih povezanih troškova u okviru zdravstvenog, prosvetnog, socijalnog i ostalih sektora
za usluge i mere prepoznate u Strategiji za HIV/AIDS. Samo takav sveobuhvatni pregled
troškova (osoblja, materijalnih i tehničkih resursa, lekova i medinske i ostale opreme, itd.) može
dati tačan presek finansijskih sredstava koja su potrebna.
Preporuka 2 - za Globalni fond i Ministarstvo zdravlja: razviti i usvojiti Izlaznu strategiju
(exit strategy) za Globalni fond u Srbiji
Globalni fond i Ministarstvo zdravlja, uz učešće svih relevantnih aktera, trebaju u najskorijem
roku razviti Izlaznu strategiju za Globalni fond, kako bi osigurali da su mere za održivost
uspostavljenih programa i servisa na pravi način uspostavljene i prihvaćene od vlasti u Srbiji
Preporuka 3 – za sve aktere u okviru Nacionalnog odgovora na HIV: napraviti napore da
se osigura adekvatna geografska distribucija servisa i programa za prevenciju HIV-a i
brigu o ranjivim grupama.
43
Svi akteri u okviru nacionalnog odgovora na HIV, a naročito organizacije civilnog društva i
zdravstveni sektor trebaju uložiti napore da se što veće geogafsko područje pokrije različitim
aktivnostima prevencije i brige o ranjivim grupama, što može dati veliki doprinos boljem i
učinkovitom nacionalnom odgovoru na HIV.
Preporuka 4 – za Vladu Republike Srbije: usvojiti Akcioni plan i budžet za sprovodjenje
nacionalne Strategije
Od izuzetne je važnosti usvojiti adekvatan i merljiv Akcioni plan za implementaciju strategije.
Ovaj Akcioni plan treba sadržati razvijen budžet za sve aktivnosti, a koji će biti zasnovan na
sveobuhvatnom pregledu potrebnih i dostupnih sredstava za nacionalni odgovor na HIV.
Preporuka 5 – za Vladu Republike Srbije: obezbediti veću dostupnost terapije i programa
smanjenja štete na svim nivoima i institucijama
Postaviti za cilj obezbeđivanje veće dostupnosti terapije na svim nivoima u većem broju
zajednica širom zemlje kao i u institucijama (npr. programi smanjenja štete i metadonska
terapija u zatvorima) i organizacijama civilnog društva. To se može sprovesti kroz
obezbeđivanje sredstava od RFZO, stvaranje protokola i normativnog okvira a aktivnosti
smanjenja štete i terapije u zatvorima i u organizaciji OCD.
44
Aneks 1. Projektovani broj pacijenata i testova za praćenje HIV Infekcije i
projekcija troškova za 2011-2015
Procena napravljena za RFZO
CD4 tests
Year
2011
2012
Estimated No of patients
1050 on ART + 350 others
1160 on ART + 400 others
1270 on ART + 450
others
1390 on ART + 510
2014 others
1500 on ART + 570
2015 others
2013
Optimum No of
CD4 tests (4x
yearly per
patient)
5600
6240
Total costs of CD4
tests based on
optimum lab. protocol
using Partec CD4
counter (5 EUR per
test)
28.000 EUR
31.200 EUR
Total costs of
CD4 tests
using
Beckton
Dickinson
CD4 counter
(27 EUR per
test)
151.200 EUR
168.480 EUR
127.170 EUR
6880
34.400 EUR
185.760 EUR
25.950 EUR
140.130 EUR
7600
38.000 EUR
205.200 EUR
28.200 EUR
152.280 EUR
8280
41.400 EUR
223.560 EUR
Minimum No of
CD4 tests (3x
yearly per patient
on ART and 2x
yearly for all
others )
Total costs of CD4 tests
based on minimum lab.
protocol using Partec
CD4 counter (5 EUR per
test)
3850
4280
19.250EUR
21.400EUR
4710
23.550 EUR
5190
5640
Total costs of
CD4 tests using
Beckton
Dickinson CD4
counter (27 EUR
per test)
103.950 EUR
115.560 EUR
PCR HIV RNK tests
Year
2011
Estimated No of patients
1050 on ART + 350 others
Minimum No of
PCR HIV RNK
tests (2xyearly
per patient)
2800
Total costs of PCR HIV
RNK tests based on
minimum lab. protocol
(80 EUR per test)
224.000 EUR
Optimum No of
PCR HIV RNK
tests (3-4x yearly
per patient)
4200-5600
45
Total costs of
PCR HIV RNK
tests based on
optimum lab.
protocol (80
EUR per test)
336.000448.000 EUR
2012
1160 on ART + 400 others
1270 on ART + 450
others
1390 on ART + 510
2014 others
1500 on ART + 570
2015 others
2013
3120
249.600 EUR
4680-6240
3440
275.200 EUR
5160-6880
3800
304.000 EUR
5700-7600
4140
331.200 EUR
6210-8280
HIV genotype
resistance tests
Year
2011
2012
2013
2014
2015
Estimated No of PLHIV
with ART failure (around
10% of all PLHIV on ART)
100
110
125
140
150
No of HIV
resistance tests
(Minimum once
per year per
PLHIV with ART
failure) (around
10% of all PLHIV
on ART)
100
110
125
140
150
Total costs of tests for
HIV genotype resistence
on ARV (340 EUR per
test)
34.000 EUR
37.400 EUR
42.500 EUR
47.600 EUR
51.000 EUR
DODATNO
testovi za HLA tipizaciju u cilju odredjivanja osetljivosti na ARV lek pod
imenom abakavir (ABC) oko 20.000 EUR za godinu dana (8 EUR po testu)
prof. dr Jevtovic i doc.dr Gordana Dragovic
Izvor: CCM Srbija, 2012
46
374.400499.200 EUR
412.800550.400 EUR
456.000608.000 EUR
496.800662.400 EUR
Aneks 2.. Distribucija broja savetovanih i testiranih prema
prijavljenom transmitivnom riziku i finansijskom izvoru
korišćenih testova
Tabela x
100%
15
5
102
240 3
9
90%
17
9
0
41
4
23
19 11
82
80%
67
35
1216 21 38
463
30
84
122 3
70%
47
366
60%
74
50%
186
40%
372
65
30%
489
20%
332
160
1939 32 66
277
Друго
4
ПИУ
52
394
49
10%
0%
47
МЗ
Aneks 3. Pregled projekata podržanih od Ministarstva
omladine i sporta
2009. godina
2010. godina
2010. godina
2010. godina
2010. godina
2010. godina
2011. godina
2011. godina
2012. godina
Omladina JAZAS-a jugozapadne Srbije sprovela je projekat vršnjačke
edukacije na temu HIV/AIDS – a i unapređenja reproduktivnog zdravlja
mladih na teritoriji Zlatiborskog okruga. Obučeno je ukupno 25 vršnjačkih
edukatora koji su svoje znanje preneli vršnjacima u srednjim školama u
opštinama Užice, Požega i Nova Varoš.
Udruženje građana Loznica sprovela je kampanju zaštite reproduktivnog
zdravlja mladih pod nazivom „Da voliš sigurno“. Projekat je sproveden u
opštinama Loznica, Krupanj, Osečina i Mali Zvornik.
Omladinski savet opštine Požarevac sproveo je projekat „Biram zdravlje,
biram budućnost“.
Omladina JAZAS-a Novi Sad sprovela je projekat „Karavn zdravlja“. Kroz
proces obuke prošlo je 20 pojedinaca koji su tokom trajanja projekta
održavali radionice u 15 gradova u regionu Vojvodine (Subotica. Senta,
Kikinda, Sombor, Bečej, Vrbas, Zrenjanin, Pančevo, Ruma, Kula, Bačka
Palanka, Sremska Mitrovica, Vrbas, Novi Sad, Vršac).
Organizacija „Otvoreno romsko srce“ sprovela je projekat „MI za NAS“ u
opštini Leskovac.
Omladina JAZAS-a Zaječar sprovela je projekat „Nauči, poentiraj“ u
opštinama Zaječar, Negotin, Knjaževac, Bor i Kladovo. Projektom je bilo
predviđeno da budu održana dva kampa za vršnjačke edukatore koji bi,
nakon obuke, svoje znanje preneli vršnjacima, srednjoškolcima u
navedenim opštinama.
Omladina JAZAS-a Niš sprovela je projekat „Niš bez HIV-a“.
Omladina JAZAS-a Niš sprovela je projekat „Sportom i znanjem protiv
rizika“. Projektom je bila predviđena obuka vršnjačkih edukatora, kao i
organizovanje niza manifestacija usmerenih ka omladini Niša.
Omladina JAZAS-a Novi Sad sprovodi projekat „Prva generacija škole
Omladine JAZAS-a Novi Sad“. Predviđeno je da u projekat bude
uključeno 1200 učenika srednjih škola koji bi trebalo da prođu proces
edukacije, a nakon toga vršiti edukaciju mladih na celoj teritoriji regiona
Vojvodine.
48
Aneks 4. Ocena jakih strana Strategije prema Anketi koja je
sprovedena medju akterima iz državnog i sektora civilnog
društva
Snage
Strategija preopoznaje najvažije
ranjive grupe
Strategija određuje adekvatne i
izvodive mere
Strategija uključuje sve aspekte
odgovora na HIV
Strategija postavlja adekvatan
okvir za finansijska sredstva
Strategija postavlja adekvatan
okvir za prevenciju HIV infekcije
u posebno osetljivim i drugim
osetljivim grupama stanovništva i
među populacionim grupama od
posebnog interesa
Strategijom su poboljšane
usluge dobrovoljnog poverljivog
savetovanja i testiranja učiniti što
dostupnijim svim korisnicima
Strategija postavlja adekvatan
okvir za izgradnju kapaciteta svih
aktera za bolji odgovor na HIV
Sprovođenje strateških mera
unapređuje zdravstvenu i
socijalnu zaštitu osoba koje žive
sa HIV-om
Strategija pruža adekvatan okvir
za pružanje podrške osobama
koje žive sa HIV-om
Strategija poboljšava nivo znanja
i servisa u lokalnim zajednicama
Aktivnosti/servisi su zasnovani
na poštivanju ljudskih prava
Strateguja daje dobre rezultate u
domenu komunikacije u oblasti
HIV infekcije
Strategija daje dobre rezultate u
domenu epidemiološkog
nadzora, evaluacije i
izveštavanja o nacionalnom
odgovoru na epidemiju HIV
U velikoj meri
16
Dovoljno Srednje
8
1
Nedovoljno
Ne znam
2
11
9
2
6
12
5
2
6
6
13
4
16
3
1
1
6
4
7
7
1
5
6
13
2
5
5
13
2
4
11
10
2
6
9
9
9
6
7
3
2
8
10
3
3
9
7
2
49
1
1
infekcije.
50
Aneks 5. Generalna ocena strategije po strateškim oblastima
i ciljnim grupama prema Anketi koja je sprovedena medju
akterima iz državnog i sektora civilnog društva
Ciljna grupa
Intervencija
Osobe koje su
ranjive ili žive sa
HIV-om
Pozitivna prevencija u ustanovama i
udruženjima koja se bave negom i
podrškom i u opštim preventivnim
programima
Osposobljavanje osoba koje žive sa HIVom za rad u oblasti parnjačkih savetnika i
trenera
Jačanje kapaciteta osoba koje žive sa
HIV-om da zaštite sebe i izbegnu
prenošenje HIV infekcije na druge
Obezbeđivanje dostupnosti odgovarajućih
zdravstvenih i socijalnih usluga na svim
nivoima osobama koje žive sa HIV–om
Jačanje kapaciteta udruženja osoba koje
žive sa HIV-om za pružanje usluga
osobama koje žive sa HIV-om
Poboljšanje kvaliteta usluga socijalnozdravstvene i druge podrške koje
udruženja građana pružaju osobama koje
žive sa HIV-om.
Jačanje uticaja i vidljivosti udruženja
osoba koje žive sa HIV-om kroz
međusobno umrežavanje i saradnju
Primena postojećih i razvoj novih
programa za smanjenje štete.
Usluge dobrovoljnog poverljivog
savetovanja i testiranja
Unapređenje i proširenje programa
edukacije IKD i njihovog neposrednog
okruženja za smanjenje rizika od infekcije
HIV-om i drugim krvlju i seksualnim putem
prenosivih infekcija
Društvena inkluzija IKD
Razvoj i primena ciljanih rodno i uzrasnospecifičnih komunikacionih strategija i
standardizovanih programa potkrepljenih
dokazima u populaciji MSM koje dovode
do promene ponašanja uz punu
participaciju MSM
Da
Injektirajući
korisnici droga
Muškarci koji imaju
seksualne odnose
sa muškarcima
(MSM)
51
Ocena
Polovično
Ne
5
11
2
8
9
-
9
5
2
5
11
3
9
6
2
5
10
1
9
5
3
5
7
3
6
7
2
5
8
/
1
6
6
4
7
3
Ciljna grupa
Osobe koje se
bave seksualnim
radom (SR)
Osobe na
izdržavanju
krivičnih sankcija
Osobe sa
invaliditetom
Institucije koje se
bave prevencijom
krvlju prenosivih
infekcija u
zdravstvenim
ustanovama
Siromašne i
marginalizovane
osobe
Intervencija
Povećanje dostupnosti kondoma
Osnaživanje MSM za parnjačku edukaciju
Povećanje kapaciteta ustanova i
udruženja za prepoznavanje zdravstvenih i
socijalnih potreba i mogućnosti da
odgovore na specifične potrebe populacije
MSM
Unapređenje i teritorijalno proširenje
programa edukacije i smanjenja rizika u
populaciji SR
Jačanje kapaciteta državnih organa i
ustanova, kao i UG, da odgovore na
potrebe seksualnih radnika/ca, uključujući i
pravne aspekte bavljenja seksualnim
radom.
Povećanje obima znanja i veština kod
zatvorenika oba pola
Obezbeđenje uslova za kontinuirano
sprovođenje programa smanjenja šteta u
zatvorima
Povećanje dostupnosti usluga prevencije
osobama sa različitim oblicima invaliditeta
Edukovanje za rad na prevenciji HIV
infekcije „parnjaka „ (npr. osobe sa
invaliditetom posebno trenirane da rade
kao edukatori)
Edukacija za rad na prevenciji HIV
infekcije saradnika u udruženjima koje
rade sa osobama sa invaliditetom
Razvoj i obezbeđivanje uslova za primenu
nacionalnih protokola za prevenciju krvlju
prenosivih infekcija u zdravstvenim
ustanovama, uključujući i HIV infekciju
Primena standardizovanih laboratorijskih i
kliničkih protokola za dijagnostiku,
praćenje i lečenje HIV infekcije
Kreiranje prilagođenih programa
prevencije HIV infekcije za različite
društvene grupe marginalizovane na
osnovu socijalno-ekonomskih,
teritorijalnih, obrazovnih, jezičkih, etničkih,
religijskih i drugih razlika
Edukacija parnjačkih edukatora pripadnika ciljane populacije za rad na
52
Da
12
6
Ocena
Polovično
Ne
2
1
8
1
5
7
3
8
4
3
4
5
4
3
7
1
1
4
4
2
4
1
1
5
3
2
4
2
6
3
2
5
4
1
3 lecenje
8
3
dijagno
stika
2
8
1
Ciljna grupa
Intervencija
Da
Mladi
Žene – prevencija
HIV-a među
trudnicama
Lokalne zajednice
dizajniranju i implementaciji programa
Obezbeđenje pristupačnosti i dostupnosti
osnovnih preventivnih tehnologija
Preventivni rad kroz edukaciju mladih za
životne veštine za zdravlje u obrazovnom
sistemu
Podrška mladima kroz savetovališne
usluge na nivou primarne zdravstvene
zaštite
Razvoj i primena edukativnih programa u
lokalnim zajednicama za mlade koji nisu
obuhvaćeni sistemom
Promocija upotrebe i dostupnost kondoma
za muškarce i kondoma za žene po nižoj
ceni na mestima gde se okupljaju mladi
Jačanje kapaciteta državnih ustanova i
udruženja građana, da prepoznaju
pojedince i adekvatno odgovore
potrebama mladih koji su posebno osetljivi
i osetljivi
Razvoj specifičnih programa usmerenih na
posebno osetljivu decu i mlade da izbegnu
HIV infekciju i PPI
Povećati broj savetovanih i testiranih
trudnica na HIV.
Povećati broj intervencija usmerenih na
smanjenje osetljivosti žena na HIV
HIV prevencija među mladim devojkama i
ženama kroz programe nasilje u prodoci
koje vodi do HIV infekcijei propoznavanje
uloge mladih muškaraca kao važnih
faktora u prevenciji HIV-a kod žena
Decentralizacija usluga prevencije u svim
lokalnim zajednicama
Obezbeđivanje dostupnosti testova za HIV
u svim lokalnim zajednicama
Definisanje specifičnih rizika i potreba
vezanih za HIV infekciju na lokalnom nivou
i pružanje odgovora na njih
Obezbeđivanje mehanizama za
uspostavljanje partnerskog odnosa
ustanova i udruženja građana u cilju
unapređenja položaja osoba koje žive sa
HIV-om i drugih osetljivih grupa
53
Ocena
Polovično
Ne
2
8
1
5
8
4
5
8
5
4
8
5
6
6
5
5
9
2
4
10
2
5
5
2
5
5
1
2
10
/
3
8
2
3
6
5
2
9
4
3
7
4
Ciljna grupa
Intervencija
Da
Civilni sektor
stanovništv
Uspostavljanje saradnje, povezivanja,
međusobnog informisanja i
komplementarnosti ustanova i udruženja
građana u pružanju socijalno-zdravstvene
podrške osobama koje žive sa HIV-om
Povećanje obima znanja i veština kod
vojnika i vojnih službenika u oblasti HIV
infekcije
Povećanje obima znanja i veština kod
pripadnika policije u oblasti HIV infekcije
Upoznavanje sa mogućim izvorima
profesionalnog rizika, procena i prevencija
rizika
54
Ocena
Polovično
Ne
3
8
4
3
5
1
1
5
2
3
5
1
Aneks 6. Analiza usluga – integrisani komentari sa Okruglih
stolova održanih u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, avgust
2012. godine
Opšta prevencija
institucija/OCD
prostor
Pouzdanost
Rad osoblja
Empatija
nedostatak
zaključak
Preporuka
OJ NS, KG
Novi Sad – institut, Emprona, Prevent, EHO, NSHC, ZZZS
Sremska Mitrovica – ZZJZ, Duga,
Domovi zdravlja – Stara Pazova, Sremska Mitrovica, Vrbas, Bačka Palanka
Subotica – Stav+, ZZJZ
Zatvori – Subotica, Sombor, Sremska Mitrovica, Zrenjanin
Nema adekvatnih prostora
Manjak osoblja, obavljanje vise poslova unutar organizacija
OCD – osoblje je prošlo sve potrebne edukacije
Ne postoji univerzalni stav
Iz isustva OCD, ljudi zbog nepoverenja u institucije vise se obraćaju OCD
Diskontinuitet,
Finansije, u nekim slučajevima je samo sporedna aktivnost
Samo u instutu I OJ postoji kontinuirani program prevencije,
Potrebno je vise organizacija koje se bave opstim prog. Prevencije
Potrebna kontinuirana edukacija osoblja u institucijama I OCD na nacionalnom
nivou, Osmisliti jedinstveni edu. program za sve ciljne grupe I programe koji se
realizuju;
Jačanje komunikacije između institucija I OCD
Institucije kojima
se upućuje
preporuka
Prevencija kroz medije
institucija/OCD
Omladina JAZAS-a
Ministarstvo zdravlja, omladine I dr…
USOP
Zena plus
Svi za 1. Dec
Emisija zdravlje na TV Sunce
Mediji prate rad Instituta – po dostavljanju dopisa
Postoji vece interesovanje medija nego pre
Radio Zlatousti, ostale medijske kuce, Sumadijapres – Institut/savetovaliste daje
cesto izjave za medije
Sve institucije I OCD rade promociju svojih servisa kroz medije
prostor
Uglavnom oko 1. Decembra (svetskog dana borbe protiv AIDSa)
U okviru odredjenih emisija (npr. Zene, Zdrav Zivot,..) uglavnom na inicijativu NVO
Pouzdanost
Zavisi od emisije I sagovornika
Zanimljiva je tema
Rad osoblja
Uglavnom zavisi od rejtinga
Novinarii se bave temom
Nedostatak osoblja da se bavi PR-om
55
Empatija
nedostatak
zaključak
Preporuka
Institucije kojima
se upućuje
preporuka
Ne bas
Treba vise truda da mediji imaju vise empatije a da nije samo informativna tema
Sve je to tabu tema
Ne mozemo ocekivati od medija da budu objektivni
Manji interes I strucnost medija o temi. Needukovanost novinara
Zdravstveni radnici bi trebali da se vise ukljuce na tut emu (prevencija)
Mediji bi pratili tu inicijativu
Mediji “popunjavaju” program
Nedostatak stručnih novinara po pitanju HIV-a
Nedovoljna zastupljenost
Nedovoljna zainteresovanost medija
Plasirati ljude koji su medijski zapazeni, strucni, upuceni
Edukovati novinare
Trebalo bi da svaka televizija ima tematske emisije na temu zdravlja
Sto se vise prica o necemu, problematika ce se bolje shvatiti
Edukacija predstavnika medija
Mediji
Ministarstva
Mediji
Edukacija saradnika u udruženjima koje rade sa PWD
institucija/OCD
Omladina JAZASa
IAN
USOP
AID+
Ministarstvo zdravlja
Q club
prostor
Veci gradovi u Srbiji
Pouzdanost
Da
Rad osoblja
Znanje – strucni edukatori, ali zavisi od njihove sposobnosti da zainteresuju
ucesnike
Empatija
Ima
nedostatak
Ne vodi se racuna oko uklapanja edukatora I onih koji se edukuju
Neresenost pitanja akreditacija
zaključak
Ne evaluira se znanje I ne unapredjuje se znanje vec edukovanih osoba
Preporuka
Pojacati monitoring kvaliteta edukacija I evaluirati njihov rad po zavrsetku edukacije
Institucije kojima
Ministarstvu
se upućuje
NKHA
preporuka
Edukacija parnjačkih edukatora
institucija/OCD
Omladina JAZAS-a
Dance4life
Klinicki centar
Stablo
Omladina JAZASa
prostor
Skole
Stablo – prostori namenjeni za taj rad (3 dana trening) – upucivanje u Savetovaliste
56
Pouzdanost
Rad osoblja
Empatija
nedostatak
za dalje konsultacije
Da
Mladi dolaze u udruzenja po informacije I kondome
Mladi/potencijalni peer edukatori dolaze na treninge I po preporuci
Dobro
Peer edukatori imaju vise prilike da pruze otvoreni prostoor za mlade da
razgovaraju o vaznim temama
Ima
Nema sistemskog resenja
Uglavnom su vrsnjacke edukacije
Edukacije su par meseci I mladi ljudi koji to rade odlaze, ali znanje ostaje. Oni koji
odlaze sire pricu u drugim gradovima.
Nastavnici se plase da razgovaraju o zastiti
zaključak
Radi se sporadicno
Projektni rad – za ciljnu grupu znamo da se prica siri
Nema dovoljno rada s porodicama I sirom populacijama
Komunikacija izmedju djece I roditelja je slaba za sva pitanja
Potreba za kontinuiranim edukacijama
Preporuka
Institucije kojima
se upućuje
preporuka
Naci sistemsko resenje
Kontinuirana edukacija mladih u skolama kroz sve cetiri godine (ne samo za |HIV,
vec I za druga pitanja) – to bi bilo resenje
Otvoriti skole za razgovor o zastiti I zivotnim vestinama
Edukovati roditelje I starije
NVO
Ministarstvo zdravlja, prosvete, omladine…
Skole
institucije
Prevencija u školama
institucija/OCD
AID+
Omladina JAZAS/a
Stav+
OJ NS I KG
Stav+ Subotica
prostor
Skole
Pouzdanost
da
Rad osoblja
dobro
Empatija
da
nedostatak
Nema sistemskog resenja
Uglavnom su vrsnjacke edukacije
zaključak
Radi se sporadicno
Preporuka
Naci sistemsko resenje
Institucije kojima
NVO
se upućuje
Ministarstvo zdravlja, prosvete, omladine…
57
preporuka
Edukativni programi u lokalnim zajednicama za mlade koji nisu obuhvaćeni sistemom
institucija/OCD
CIM
Centar za pomoc deci
EHO
Omladina JAZAS/a
SRSH
Stav+
Dom za nezbrinutu decu je zatvoren
Stablo
Najvise se radi na terenu / outreach, pogotovu za savetovanje
Radionice u naseljima na razne teme
Jedan medijator za sada radi u Domu zdravlja – saradnja je teska jer medijatorka
se iskljucivo bavi nekim pitanjima pomoci I podacim (knjizice, itd)
Dom zdravlja imao posete romskim (preventivni centar I polivalentna sluzba radde s
romskim naseljima – generalni pregledi, savetovanja, prevencija)
NSHC – rad sa romima;
EHO – Svratište deca koja žive I rade na ulici;
Prevent – seksualne radnice
prostor
Opstine po Srbiji
NSHC – terenski rad
EHO – neprilagođen prostor
Prevent – terenski rad
Pouzdanost
Da
Najvise rad s Romima
Stablo radi s mladima u sukobu sa zakonom preventivni rad I savetovanje, ali
njihova generalna zastita (I zastita podataka je vazna) – dosta je tesko raditi s njima
Rad osoblja
Empatija
nedostatak
zaključak
Preporuka
Institucije kojima
se upućuje
preporuka
Stablo I JAZAS su razmenjivali informacije tokom rada sa seksualnim radnicima.
DObro
Medijatori su stalno na terenu – ali usled puno problema je tesko napraviti prioritet
Ima
Nedovoljno pokriveno, pogotovo za manje sredine
Razmena podataka sa zdravstvenim medijatorima
Ne postoji multisektoralni pristup kod ustanovama
Nedostatak matrerijalnih sredstava za angažovanje dodatnog osoblja za rad
Nedovoljno
Uglavnom finansirano od pojedinacnih projekata ili od strane Globalnog Fonda
Malo organizacija za ciljne grupe
Naci sistemsko resenje
Neophodna podrska lokalnih institucija
Razvijanje multisektorske saradnje (vertikalna I horizontalna) svih institucija koje se
bave mladima (zatvori, CSR, zdravstvo) – mladi iz zatvora od 1993. godista se
ukljucuju DPST
Obezbediti održivost
Opstine I druge lokalne institucije
58
savetovanje i testiranje trudnica na HIV.
institucija/OCD
Narodnog fronta
Institut za javno zdravlje – sve trudnice dobijaju uput I dolaze na savetovanje.
30 hiv pozitivnih trudnica u RS – 20 je rodilo decu HIV-, a 10 prekinutih trudnoca.
ZZJZ
prostor
Bolnica Narodni Front
Pouzdanost
Nema
Rad osoblja
Nedovoljno dobar
Empatija
Ginekolozi obavestavaju ali ocenjeno bi niskom ocenom – neljubazni, drski I treba
da se vise posvete trudnicama I da se s toplinom I ljubavlju obracaju trudnicama
Trudnice I majke u marginalizovanim grupama jos gore
nedostatak
zaključak
Preporuka
Institucije kojima
se upućuje
preporuka
Negativno iskustvo generalno kada dodje do romske populacije
Trudnice se ne upucuju na testiranje uvek
Savetovanje trudnica o neophodnosti testiranja nije dovoljno
Edukacija lekara opšte prakse I ginekologa
Nije mandatorno I nema protocol rada ginekologa ili psihologa
Za sada dobro funkcionise – sve trudnice se testiraju u okviru obavezne analize
(HIV, HepC, Hep B, sifilis)
Odlazi se po uputu lekara ali nije obavezno
Veca posvecenost lekara I volja za savetovanjem I upucivanje za testiranje
Bitno je na vreme prepoznati HIV+ trudnicu, manje od 2% je sansa za vertikalni
prenos
Potreba za kondomima u nekim zajednicama
Lekari
Bolnice
Povećanje obima znanja i veština kod pripadnika policije u oblasti HIV infekcije
institucija/OCD
Kod nas nije radjeno istrazivanje na ovu temu
Institut za javno zdravlje je radio treninge s policijom
Omladina JAZAS
prostor
Pouzdanost
Rad osoblja
Empatija
nedostatak
zaključak
Preporuka
Kod nas nije radjeno istrazivanje na ovu temu
Kod nas nije radjeno istrazivanje na ovu temu
Policija je prihvatila na specifican nacin: svi se slazu (dotaknute sve teme + zastita
na poslu) ali neki policajci nisu shvatili poentu (20-30 policajaca
Kod nas nije radjeno istrazivanje na ovu temu
Kod nas nije radjeno istrazivanje na ovu temu
Kod nas nije radjeno istrazivanje na ovu temu
Nepostojanje edukativnih programa
Kod nas nije radjeno istrazivanje na ovu temu
Dolazi do napretka I u policiji, ali veliki broj policajaca ima zastarele metode
Predrasude I dalje postoje u policiji
Uraditi istrazivanje na ovu temu
I unaprediti obim znanja policije u oblasti HIVa temu
59
Institucije kojima
se upućuje
preporuka
Stalna edukacija jer su oni prvi u kontaktu sa rizicnim grupama
Treba ih senzibilisati
MUP
I dr ministarstva
Obezbeđivanje dostupnosti testova za HIV u svim lokalnim zajednicama
institucija/OCD
Globalni Fond (Omladina JAZASa I Ministarstvo zdravlja)
RFZO
Klinicki Centar
Omladina JAZAS radi brze testove
Institut testove preko krvi bio je jedan moment kad ih je institute kontaktirao za brze
testove
U okviru istrazivanja su lekari dolazili u prostorije Stabla – imali su 123 testiranih
tokom te aktivnosti (2010)
prostor
Pouzdanost
Rad osoblja
Empatija
nedostatak
zaključak
Preporuka
Institucije kojima
se upućuje
preporuka
22 DPST (uglavnom finansirani od strane Globalnog Fonda)
Imali su punktove u gradu I dobro je bilo – medjutim, bilo bi vise testiranih da je bilo
vise osoblja koje mogu da rade I savetovanje
Dok je Globalni Fond prisutan u Srbiji je pouzdano
Ok je
Ima
Mora da se ide preko lekara opste prakse I nema nacina da se obavi anonimno u
Pancevu
Prostor koji institut pokriva je veliki I tresko je pokriti. Saradnja sa Omladinom
JAZASa za outreach, da bi se doslo do mesta gdje ne postoji DPST (citav
Sumadijski region)
Nema vise treninga za DPST kao I certifikacije
Kad ode Globalni Fond ostace samo par centara
Nije dostupno
Vise da se usmeri prema populacijama u riziku
Veca ukljucenost civilnog drustva I u savetovanju I u testiranju I da CS moze da
vrsi testiranja
Da se vodi evidencija I testiranja u privatnim klinikama
Veca promocija testiranja
Uvesti brze testove
Potreba za decentralizacijom
Poboljsanje outreach-a narocito za mesta gde nema DPST.
Certifikacija za DPST (savetovanje) bi povecala broj I ubrzala citav rad
DPST centrima
RFZO
NVO
Ministarstvu
Min. zdrav
Ranjive grupe
60
Jačanje kapaciteta osoba koje žive sa HIV-om da zaštite sebe i izbegnu prenošenje HIV infekcije
institucija/OCD
Lekari savetnici iz Savetovalista (savetovanje kako se zastiti, pomoc I informacije,
terapija)
Infektivna klinika (terapija) – infektolog, ojacavanje PLWH (planiranje porodice,
organizacije koje se bave HIV+ osobama – dalje prenosenje znjanja)
STAV +(Subotica)
Crvena linija (Novi Sad)
Nova + (Pancevo)
Infektivna klinika Novi Sad
Infektivna klinika Kragujevac
Omladina JAZAS-a Novi Sad
Gradska uprava za socijalnu i deciju zastitu Novi Sad
AS, IAN, Žena plus, Stav plus, Nova plus, USOP, AID plus, Crvena linija, Sunce, QClub, Infektivna klinika za tropske i infektivne bolesti – odeljenja za sidu u Beogradu,
Novom sadu, Nišu, Kragujevcu, Omladina JAZAS-a, DFSPC – Čovekoljublje,
JAZAS, Studentska poliklinika u Beogradu – savetovalište za HIV/sidu i PPI, zavodi
za javno zdravlje, Nacionalna kancelarija za HIV/AIDS,
prostor
Zadovoljava kriterije poverljivosti
Prostor obezbedjen dok traje projekat kad su u pitanju OCD. Postoji adekvatna
tehnicka opremljenost.
U Novom Sadu nije na adekvatnom nivou rad, a u Kragujevcu sto se tice infektivne
klinike rad sa HIV + nije nimalo prilagodjen za rad
Sve OCD i institucije imaju odgovarajući proctor I uslove za rad. (osim 6-og
odeljenja u Beogradu, u kojem su uslovi za rad neadekvatni)
Pouzdanost
Potvrda statusa u Klinici – I to prestaje anonimnost (nekoliko stepenika do obavezne
terapije)
U OCD kapaciteti su u skladu sa standardima.
Klinika u Novom Sadu je u skladu sa standardima, dok u Kragujevcu delimicno
Samo pojedine OCD imaju kvalifikovane osobe za rad što nije situacija u
institucijama
Rad osoblja
Predrasude su osnovni problem, neprofesionalnost medicinskog osoblja (I lekari I
sestre)
U skladu sa pravilnicima i procedurama.
U Novom Sadu u skladu, a u Kragujevcu delimicno.
Nedostatak stručnog osoblja I u OCD I u institucijama (socijalni radnici,
Empatija
Saznjanje o status je jako tesko I treba voditi racuna o pravnilnom odnosu
Prisutna empatija medju angazovanom osoblju.
nedostatak
zaključak
Na klinikima prisutna empatija.
Empatija je uglavnom izražena u OCD dok u državnim institucijama postoji u manjoj
meri
Postojanje predrasuda je najveci nedostatak
Vecina zdravstvenih radnika ne zna ni kako se HIV prenosi
Najmanje podrske i jacanja kapaciteta medju HIV+ osobama se pruza od strane
drzavnih institucija.
Prostori koje koriste OCD su projektno finansirani bez stalne podrske I finansiranja
od strane lokalnih samouprava.
Većina usluga se sprovodi u OCD gde ne postoji održivost;
Usluge nisu standardizovane
Jačanje kapaciteta osoba koje žive sa HIV-om treba biti uskladjeno od strane OCD I
drzavnih institucija.
• Usluge postoje I više ih je u OCD
61
Preporuka
Institucije kojima
se upućuje
preporuka
• Nema dovoljno stručnog osoblja
• Održivost – nema dovoljno sredstava
• Nema standarda
Vece zalaganje zdravstvenog sektora (vreme I energija) osobama koji zive s HIVom
Prihvatiti ih kao osobe I ne markirati ih kao opasnost po okolinu
Ako HIV+ ojacaju sebe on ice biti otvoreniji da zastite sebe
Kreirati standarde i preporuke za jačanje kapaciteta osoba koje žive sa HIV-om
Stvoriti mogućnost za standardizaciju usluga u OCD da bi bile p bile prepoznate,e
od strane države I finansirane iz državnog budgeta
Zdravstveni sistem
Svim stakeholder-ima
Ministarstvo socijalne politike I zdravlja, lokalne samouprave
Osposobljavanje osoba koje žive sa HIV-om za rad u oblasti parnjačkih savetnika
institucija/OCD
Divna ideja ali koliko je to izvodivo?
Koliko ljudi je osnazeno da kaze da je HiV+
Treba raditi sa HIV- osobom, I to bi ostavilo jaci utisak
prostor
Pouzdanost
Rad osoblja
Empatija
nedostatak
zaključak
Preporuka
Institucije kojima
IAN- organizovao takvu vrstu treninga. Postoji mogucnost zloupotrebe HIV+ osobe I
to je nesto sto se moze desiti.
Ziva biblioteka – nikada ne treba raditi u gradu gde osoba zivi
STAV +(Subotica)
Crvena linija (Novi Sad)
Nova + (Pancevo
AS, IAN, Žena plus, Stav plus, Nova plus, USOP, AID plus, Crvena linija, Sunce, QClub, Jazas ,Omladina JAZAS-a, DFSPC – Čovekoljublje, JAZAS, Studentska
poliklinika u Beogradu – savetovalište za HIV/sidu i PPI, zavodi za javno zdravlje,
Nacionalna kancelarija za HIV/AIDS,
Prostor obezbedjen dok traje projekat kad su u pitanju OCD. Postoji adekvatna
tehnicka opremljenost
Prostor u asocijacijama koje okupljaju PLHIV
U OCD kapaciteti su u skladu sa standardima
Dovoljno institucionalnog kapaciteta
U skladu sa pravilnicima i procedurama.
Zadovoljavajuće ali može I bolje
Prisutna empatija medju angazovanom osoblju.
Dobro
Ne postoji standardi za rad u oblasti parnjackog savetovanja za rad sa HIV+
osobama.
Ne postoje ni adekvatni programi kojim bi se PLHIV osobe obucavale od strane
institucija za polju parnjackog savetovanja.
Nije bilo treninga za trenere za parnjačke edukatore, samo osnovni treninzi/više
iskustva nego obrazovanja
Održivost, bez sistematskog ulaganja
Treba da postoje programi i standardi koji bi se koristili, a ujedno i da se idnetifikuju
resursi za realizaciju istih.
Kreirati programe za jacanje kapaciteta u oblasti parnjacke edukacije I
standardizacija istih.
Napraviti kurikulum za treniranje trenera (TOT) I za parnjačke edukatore
OCD / institucije
62
se upućuje
preporuka
Ministarstvo zdravlja
Jačanje kapaciteta udruženja osoba koje žive sa HIV-om za pružanje usluga osobama koje žive sa
HIV-om
institucija/OCD
U Kragujevcu ne postoji takvo udruzenje
Covekoljublje
NSHC
Omladina JAZAS-a Beograd
AS, IAN, Žena plus, Stav plus, Nova plus, USOP, AID plus, Crvena linija, Sunce, QClub, Infektivna klinika za tropske i infektivne bolesti – odeljenja za sidu u
Beogradu, Novom sadu, Nišu, Kragujevcu, Omladina JAZAS-a, DFSPC –
Čovekoljublje, JAZAS, Studentska poliklinika u Beogradu – savetovalište za
HIV/sidu i PPI, zavodi za javno zdravlje, Nacionalna kancelarija za HIV/AIDS
prostor
Prostor obezbedjen dok traje projekat kad su u pitanju OCD. Postoji adekvatna
tehnicka opremljenost.
Pouzdanost
U OCD kapaciteti su u skladu sa standardima
Rad osoblja
U skladu sa pravilnicima i procedurama
Empatija
Prisutna empatija medju angazovanim osobljem
nedostatak
Ne postoji dovoljan broj organizacija i institucija koje bi se fokusirale na jacanje
udruzenja osoba koje zive sa HIV-om, takodje ne postoji kontinuitet u radu.
zaključak
Zbog sporadicnog rada u jacanju organizacija ne postoji adekvatan kontinuitet , a
nekad I sama udruzenja ne umeju da realno procene stvarne potrebe, znanje
vestine.
Preporuka
Bilo bi vazno da takvo udruzenje bude organizovano ali je pitanje finansija
Povecati broj institucija I OCD koje ce raditi na jacanju kapaciteta u skladu sa
njihovim realnim potrebama
Institucije kojima
OCD / institucije
se upućuje
preporuka
programi za smanjenje štete
institucija/OCD
Drop in za IKD
Drop in za MSM
Omladina JAZASa
Omladina JAZAS-a Novi Sad, Prevent, EHO, NSHC (Novi Sad)
Omladina JAZAS-a Novi Sad (Subotica)
Omladina JAZAS-a Kragujevac , Omladina JAZAS-a Pozarevac, Asocijacija Duga
(Kragujevac)
Veza, Prevent, Putokaz, Omladina Jazasa Požarevac, Metadonski centri (26), TOC,
Jazas, OIC, Omladina jazasa Novi sad
prostor
Svi poseduju prostor Edukacija, razmena igala I sprica, prevencija I smanjenje stete
Prostor obezbedjen dok traje projekat kad su u pitanju OCD. Postoji adekvatna
tehnicka opremljenost
Adekvatan ali neodrživ (COD); nedostatak magacinskog prostora
Pouzdanost
Profesionalno osoblje, krajnja diskrecija
U OCD kapaciteti su u skladu sa standardima
nema dovoljno osoblja
Rad osoblja
U skladu sa pravilnicima i procedurama
Nedovoljno edukovano u metadonskim centrima
63
Empatija
nedostatak
Osoblje u OCD je vise empaticno
Osoblje u sluzbama nema dovoljno vremena, izuzetno su nezadovljni situacijom u
ustanovama
Ljudi koji su u OCD vise posao rade iz ljubavi
Prisutna empatija medju angazovanim osobljem
OCD – dovoljno empatija, metadonski centri nedovoljno empatije (Ima više
korisnika metadonskih centara, “na sreću na smrtovnicama”)
Osuda od zajednice, narocito drugih iskljucenih grupa
Ne postoje program smanjenja stete u svim gradovima I trenutno su programi
iskljucivo finansirani od strane Global Fonda.
Nepostojanje podrške države (I metadonski imaju problem sa tim)
zaključak
Nedostatak: odzivost po prestanku finansiranja
Na nacionalnom i na lokalnim novoima treba da postoje programi stete posebno
usresredjeni na ranjive grupe koje su u tim lokalnim zajednicima definisane.
Preporuka
Uticati da drzava (LSG) nastavi da finansira ove programe
Narocito vazno lobirati LSG
Programi treba da se sprovode u svim gradovima u skladu sa potrebama koje ce
unapred biti definisani.
Obezbediti opdrživost programa, onih kod OCD I standardizovati usluge
Institucije kojima
se upućuje
preporuka
OCD/institucije
Ministarstvo zdravlja is ocijalne politike, Ministarstvo pravde
DPST
institucija/OCD
prostor
Pouzdanost
Rad osoblja
Institut (dobar tim s puno ideja)
Duga Sabac (MSM)
Omladina JAZASa
Institut za javno zdravlje Vojvodine I Zavodi za javno zdravlje.
Institut za javno zdravlje Kragujevac
Omladina JAZAS-a Novi Sad, Prevent
Omladina JAZAS-a Kragujevac
Zavodi za javno zdravlje (22), Studentska poliklinika u Beogradu, Jazas, Duga,
SPY, Omladina Jazasa Novi Sad I Kragujevac, veza, Prevent, TOC, Putokaz
Prostor postoji
instituti za javno zdravlje (Novi Sad I Kragujevac) imaju adekvatan prostor za rad.
Na terenu Omladina JAZAS-a Kragujevac I Prevent imaju adekvatne uslove za rad
na terenu buduci da poseduju terenska vozila koja su opremljena za tu svrhu, za
razliku od Omladine JAZAS-a Novi Sad koja svoje usluge ne moze obavljati na
terenu zbog nedostatka terenskog vozila, jer u Novom Sadu Preventu su dodeljena
dva terenska vozila, a Omladini JAZAS-a Novi Sad ni jedan. Tako da oni svoje
aktivnosti obavljaju u drop in centru za MSM I SR u kome postoje adekvatni uslovi
za DPST.
Adekvatan I sto se tiče mobilnih timova I institucija
Sve organizacije imaju edukovano osoblje za DPST
U skladu sa standardima
Ali ima malo ljudi I nema certifikacije
Adekvatno, zavodi nemaju dovoljno kapaciteta za ceo process DPST
U skladu sa pravilnicima i procedurama.
64
Empatija
nedostatak
zaključak
Preporuka
Institucije kojima
se upućuje
preporuka
Osoblje edukovano samo osnovno, nema naprednih treninga, Podrška za savetnike
u vidu supervizije
Prisutna empatija medju angazovanim osobljem.
U dovoljnoj meri u OCD, manje u zavodima za javno zdravlje (ne svim) prema
MSM, IKD, KSR, Romi
Sve je manje IKD medju kojima se javlja HIV, veliki broj ima Hep C (90%)
Zbog programa je manje medju novoregistrovanim
Klinike ih edukuju o nacinima na koji da se stite
Tehnicki kapaciteti za rad na terenu
Za OCD – neredovno snabdevanje testovima, nedostatak savetnika (uglavnom
epidemiolozi zuaposleni I na drugim poslovima), za OCD nema druge finansijske
podrške osim u testovima
Nema mobilniih jednica da pokrije manje opstine gde DPST ne postoji
Ljudi su generalno neobavesteni
Nedovoljan broj ljuudi koji se testirao na HIV
DPST nije prilagođen izgledu epidemije, potrebno je više DPST centara u
asocijacijama, nema dovoljno promocije DPST centara
Protokoli testiranja na nivou države (dupliranje testiranja)
Uspostavljanje mobilnih DPST timova
Treba fokusirati neke osobe samo na to
Reklame I obavestenja o |DPST I mogucnostima testiranja
Jednaka preraspodela sredstava medju OCD u cilju sto efikasnijeg pruzanja usluga
svim korisnicima.
Otvaranje novih savetovalista I DPST centara, uz seobuhvatnu edukaciju opšte
populacije o značaju obavljanja testiranja na HIV.
Obilazenje okruga za sirenje svesti kroz promotivni materijal
Razvijati DPST van institucioja zdravstvenih, posebno u mobilnim jedinicima,
obezbediti adekvatnu podršku za savetnike (finansijsku i u vidu superviziju),
registracija usluga van zdravstvenog sistema (omogućiti asocijacijama da obave
ceo process DPST I izdavanje rezultata)
Protocol testiranja na nivou države
Uvesti testoiranje za Hepatitis C I B I seksualno prenosive infekcije u DPST centre
(uz HIV)
Grupa za DPST u okviru RAC
Ministarstvo zdravlja
OCD, institucije
programi reintegracije i resocijalizacije
institucija/OCD
Program ne postoje
Nema državnih institucija, samo OCD: Veza, Prevent, Omladina Jazasa Požarevac,
Putokaz
Prevent
Omladina JAZAS-a Pozarevac
Omladina JAZAS-a Kragujevac
prostor
Neodrživost finansijska, prostori u OCD
Prostor obezbedjen dok traje projekat kad su u pitanju OCD. Postoji adekvatna
tehnicka opremljenost
Pouzdanost
Postoji dovoljno kapaciteta ali nema kontinuiteta u edukaciji
U OCD kapaciteti su u skladu sa standardima
Rad osoblja
Nema dovoljno edukacija I podrške za osoblje, Postoji spremnost da se pomogne
klijentima
65
Empatija
nedostatak
zaključak
Preporuka
Institucije kojima
se upućuje
preporuka
U skladu sa pravilnicima i procedurama.
U OCD empatija ok
Prisutna empatija medju angazovanim osobljem
Nedovoljno finansijskih sredstava, održivost I nekontinuitet u pružanju
sveobuuhvatne usluge
Nedovoljna vidljivost u javnosti: ministarstvo zdravlja finansira programe ali se ne
trreklamiraju dovoljno kao ostali (stigma)
Programi su trenutno finansirani jedino od strane Global Fonda, tako da ne postoji
jasno definisana odrzivost po zavrsetku njihovog finansiranja.
Jos uvek je prisutna diskriminacija ove populacije.
Nema državne podrške I u smislu finansija, nema standarda edukacij, neodržive
usluge
Standardizovati edukaciju, obezbediti održivost usluge
Omogućiti podršku lokalnih, regionalnih i republičkih vlasti u smislu prostora i
podrške osnovnim aktivnostima. Stručne saradnike angažovati iz institucija da deo
svog radnog vremena nedeljno odrade u okviru programa.
OCD, Ministarstvo zdravlja, institucije
Razvoj i primena komunikacionih strategija i programa u populaciji MSM
institucija/OCD
Omladina JAZAS-a Novi Sad
prostor
Prostor obezbedjen dok traje projekat kad su u pitanju OCD. Postoji adekvatna
tehnicka opremljenost.
Pouzdanost
Rad osoblja
Empatija
nedostatak
zaključak
Preporuka
U OCD kapaciteti su u skladu sa standardima kako internim tako i propisanim od
strane ministarstva i implementacione jedinice.
U skladu sa pravilnicima i procedurama.
Prisutna empatija medju angazovanim osobljem.
predrasude
Programi su trenutno finansirani jedino od strane Global Fonda, tako da ne postoji
jasno definisana odrzivost po zavrsetku njihovog finansiranja.
Jos uvek je prisutna diskriminacija ove populacije
Omogućiti podršku lokalnih, regionalnih i republičkih vlasti u smislu prostora i
podrške osnovnim aktivnostima. Stručne saradnike angažovati iz institucija da deo
svog radnog vremena nedeljno odrade u okviru programa.
Institucije kojima
se upućuje
preporuka
MSM parnjačka edukacija
institucija/OCD
Omladina JAZAS-a Novi Sad
SPY, Omladina JAzasa Novi Sad, OIC, Asocijacija Duga- nema državnih institucija
prostor
Organizacije imaju svoje prostorije finansirane od GF što je neodrživo. Pro
kvadraturi prostori nedovoljni zbog broja korisnika koje treba dosegnuti
Prostor obezbedjen dok traje projekat kad su u pitanju OCD. Postoji adekvatna
tehnicka opremljenost
66
Pouzdanost
Osoblje edukovano I sertifikovano za pružanje usluga ali samo na osnovnim
treninzima (nema naprednih treninga).
Rad osoblja
Osoblje u skladu sa edukacijom I minimalnim paketima usluga pruža usluge
korisnicima
U OCD kapaciteti su u skladu sa standardima kako internim tako i propisanim od
strane ministarstva i implementacione jedinice.
Osoblje u dovoljnoj meri empatično prema klijentima
Prisutna empatija medju angazovanim osobljem.
Nema standarda usluga, treninga za trenere, anprednih treninga I osoblja u
institucijama koj epružaju usluge MSM (nema državne institucije koja se bavi
pružanjem usluga MSM)
Programi su trenutno finansirani jedino od strane Global Fonda, tako da ne postoji
jasno definisana odrzivost po zavrsetku njihovog finansiranja.
Jos uvek je prisutna diskriminacija ove populacije
Nema državne institucije niti standard usluga I naprednih treninga
Omogućiti standrdizaciju usluga, osmisliti I realizovati napredne treninge
Omogućiti podršku lokalnih, regionalnih i republičkih vlasti u smislu prostora i
podrške osnovnim aktivnostima. Stručne saradnike angažovati iz institucija da deo
svog radnog vremena nedeljno odrade u okviru programa
Ministarstvo zdravlja
Empatija
nedostatak
zaključak
Preporuka
Institucije kojima
se upućuje
preporuka
programi edukacije i smanjenja rizika u populaciji SR
institucija/OCD
JAZAS – dugorocan program (outreach na hotspots; edukacija, testiranje)
Omladina JAZAS-a Novi Sad
Prevent
Omladina JAZAS-a Kragujevac
prostor
Prostor obezbedjen dok traje projekat kad su u pitanju OCD. Postoji adekvatna
tehnicka opremljenost
Pouzdanost
U OCD kapaciteti su u skladu sa standardima
Rad osoblja
U skladu sa pravilnicima i procedurama.
Empatija
Prisutna empatija medju angazovanim osobljem.
nedostatak
Problem je s policijom zbog nedovoljne senzibilizacije
Zato project trazi najprihvatljivije resenje za saradnju s policijom
SR korisnici narkotika
Programi su trenutno finansirani jedino od strane Global Fonda, tako da ne postoji
jasno definisana odrzivost po zavrsetku njihovog finansiranja.
Jos uvek je prisutna diskriminacija ove populacije
zaključak
Preporuka
Omogućiti podršku lokalnih, regionalnih i republičkih vlasti u smislu prostora i
podrške osnovnim aktivnostima. Stručne saradnike angažovati iz institucija da deo
svog radnog vremena nedeljno odrade u okviru programa.
Institucije kojima
se upućuje
preporuka
programi smanjenja štete u zatvorima
67
institucija/OCD
prostor
Pouzdanost
Rad osoblja
Empatija
nedostatak
zaključak
Preporuka
Institucije kojima
se upućuje
preporuka
Zatvorske jedinice,
Stav + ,Prevent Subotica (okruzni zatvor)
Projektna aktivnost koja podrazumeva angazovanost edukatora po pitanju
smanjenja stete
U zatvorskim jedinicama, u skladu sa propisima
U skladu sa zatvorskim procedurama i pravilnicima
Zatvorske jedinice podrzavaju programe
Programi su trenutno finansirani jedino od strane Global Fonda, tako da ne postoji
jasno definisana odrzivost po zavrsetku njihovog finansiranja.
Olaksavanje ulaska OCD u zatvorske jedinice za sprovodjenje programa
Tema pod znakom pitanja!
Kako smanjiti stetu: kondomi I igle I sprice kad je to zabranjeno u zatvorima (iako
veliki broj koristi u zatvorima, ali nije prepoznato u drzavnim institucijama: treba
apelovati na drzavu da se program smanjenja stete uvedu u zatvore)
Edukacija je vazna
Problem s nejasnocom I kontradiktornoscu zakona I prakse u zatvorima (zabranjen
seks, droge u zatvoru I uvodjenje ovih mera onda bude kontradiktorno)
Angazovati i OCD u vecoj meri u programima smanjenja stete, olaksati ulazak u
zatvorske jedinice, omogućiti podršku lokalnih, regionalnih i republičkih vlasti
Ministarstvo pravde, OCD, Institucije,
68
+
-
-
-
Umrezenost oprganizacija u svohjim
domenima (bilo bi dobro vise razmenjivati
informacije)
Iskoristiti postojeca sredstva koja ima
Lobirati da drzava nastavi (kao I vlasti
okruga, gradova)
Razvijati svest ljudi da svaku osobu gleda
kao jednakog coveka
Raditi na razvijanju svesti da sve ranjive
grupe su ljudi koje treba postovati – ne
postoji merilo ko je bolji ili losiji
Veci broj testiranih prosle godine nego
prethodnih godina
pretnje
Predrasuda I diskriminacija, stigma (30% ljudi
I dalje prekinulo prijateljstvo s Hiv+, itd)
Slabo zdravstveno vaspitanje opste
populacije
Nemamo realne procene o brojku
vulnerabilnih grupa
Nedostatak finansijskih sredstava
-
-
69
Anex 7. Lista intervuisanih i predstavnika institucija koji su
dostavili podatke u okviru Gap analize
Ime i prezime
1. Marija Jevtić
Institucija
Pomoćnica Ministra zdravlja
2. Goran
Radisavljević
Predsednik Saveta za praćenje projekata Globalnog fonda
3. Elena Maksimović
Koordinator CCM Sekretarijata
4. Miljana Grbic
National HIV/AIDS Advisor, UNAIDS
5. Karlo Boras
Izvrsni direktor Omladine JAZAS-a
6. Dejana Rankovic
Tim lider - Tim za sprovodjenje projekta Runda 8 GFATM HIV projekat u Srbiji
Program koordinator - Tim za sprovodjenje projekta Runda 8
GFATM - HIV projekat u Srbiji
7. Pavle Demel
Asistent za pracenje i nadzor - Tim za sprovodjenje projekta
Runda 8 GFATM - HIV projekat u Srbiji
8. Tanja Mrkalj
Konsultant za pracenje i nadzor - Tim za sprovodjenje
projekta Runda 8 GFATM - HIV projekat u Srbiji
9. Mirjana Malesevic
Koordinator - Tim za sprovodjenje projekta Runda 8 GFATM
- HIV projekat u Srbiji
10. Snezana Deljanin
Administrator Tima - Tim za sprovodjenje projekta Runda 8
GFATM - HIV projekat u Srbiji
11. Viktorija Cucić
JAZAS
12. Jelena Zajeganovic
UNICEF
13. Tanja Knežević
Institut javnog zdravlja Batut
14. Danijela Simić
Institut javnog zdravlja Batut
70
15. Sladjana Baroš
Institut javnog zdravlja Batut
16. Miodrag
Andjelkovic
Ministarstvo pravde
17. Snežana Brkić
Klinika za infektivne bolesti Novi Sad
18. Miodrag Vrbić
Klinika za infektivne bolesti Niš
19. Djordje Jevtović
Klinika za infektivne bolesti Beograd
20. Milka Kalaba
Ministarstvo za rad i socijalnu politiku
21. Jana Vlajković
Ministarstvo omladine i sporta
22. Gordana Krtinic
Centar za promociju javnog zdravlja, Subotica
23. *Vinka Blazic
Ministarstvo prosvete
Lista institucija/organizacija koje su dostavile popunjeni Upitnik
1. Centar za porodični smeštaj
2. CIM
3. Prevent
4. Crvena linija
5. Duga
6. EHONS
7. NSHC
8. AID+
9. USOP
10. IZJZ Kragujevac
71
11. IZJZ Novi Sad
12. Omladina JAZAS- a Kragujevac
13. Omladina JAZAS-a Novi Sad
14. Omladina JAZAS-a
15. Ministarstvo omladine i sporta
16. Q club
17. UG Stablo
18. UNODC
19. Veza
20. Žena plus
21. ZZJZS Sremska Mitrovica
22. Stav +
23. Asocijacija za seksualno i reporoduktivno zdravlje Srbije (SRH)
24. AS – Centar za osnazivanje mladih osoba koje zive s HIV-om i AIDSom
25. Medjunarodna mreža pomoći - IAN
Okrugli sto - Beograd
1. Branislav Princip
2. Vladimir Antić
3. Nevena Ćirić
4. Dragana Stojanović
5. Pavle Demel
6. Mirjana Malešević
7. Djurica Stankov
8. Nada Mićić
9. Dubravka Malohodžić
10. Nebojša Djurasović
11. Dragica Kamidžorac
12. Miodrag Atanasijević
Nova +
USOP
AID +
SRH Srbija
Omladina JAZAS-a
Omladina JAZAS-a
AS - Centar
Q club
Žena +
Prevent
Žena +
NVO Veza
72
13. Violeta Andjelković
14. Aleksandar Prica
IAN
Asocijacija Duga
Okrugli sto - Niš
1.
2.
3.
4.
5.
Miroslav Vasic
Gordana Petrovic
Nikola Uskokovic
Zoran Gavrilovic
Karlo Boras
NVO Stablo
NVO Stablo
IZJZ Kragujevac
IZJZ Kragujevac
Omladina JAZAS-a
Okrugli sto – Novi Sad
1. Mira Novaković Ilin
2. Aleksandar Timotijević
3. Jasmine Jandrić Kočić
4. Radmila Zobenica
5. Milisav Milenković
6. Nela Hardi
7. Boris Kovačić
8. Radomir Balaban
9. Jelena Vuković
10. Vukašin Grozdanović
11. Nebojša Djurasović
Novosadski humanitarni centar
Porajinski sekretarijat za zdravstvo,
socijalnu politiku i demografiju
ZZJZ Sremska Mitrovica
IZJZJ Novi Sad
Crvena linija
Ekumenska humanitarna organizacija
Stav + Subotica
Stav + Subotica
Omladina JAZAS Kragujevac
Omladina JAZAS Novi Sad
Prevent
73
Aneks 8. Upitnik za relvantne aktere
Dostavljen kao poseban dokument.
Aneks 9. Upitnik za Kancelarije za mlade
Dostavljen kao poseban dokument.
74
Download

Gap analiza