1
2
Pregled mreža organizacija civilnog
društva u Srbiji
Beograd, jun 2012. godine
3
Sadržaj
Predgovor ................................................................................................................................................................ 6
Uvod
.................................................................................................................................................................. 7
1.1.
Uloga mreža organizacija civilnog društva ........................................................................................... 7
1.2.
Pravni okvir za funkcionisanje mreža OCD ........................................................................................... 7
1.3.
Vrste (tipovi) mreža u Srbiji .................................................................................................................. 8
Mreže OCD u Srbiji ................................................................................................................................................ 12
1.
Agromreža ............................................................................................................................................... 12
2.
Aktivni potrošači ..................................................................................................................................... 12
3.
Asocijacija nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) ................................................................................. 13
4.
Asocijacija poljoprivrednika .................................................................................................................... 14
5.
Asocijacija potrošača Srbije – APOS ........................................................................................................ 15
6.
Asocijacija romskih udruženja Srbije (ARUS)........................................................................................... 17
7.
BEWMAN (Balkan E-waste Management Advocacy Network) Srbija ..................................................... 18
8.
Centar za dramu u edukaciji i umetnosti CEDEUM ................................................................................. 19
9.
Centar za industrijske odnose ................................................................................................................. 20
10.
Ekoist kreativna mreža (EKM) ................................................................................................................. 21
11.
Ekološka info mreža „EkoNEC – Ekolist – Eko vest“ ................................................................................ 22
12.
eMreža .................................................................................................................................................... 22
13.
Evromreža ............................................................................................................................................... 23
14.
Federacija nevladinih organizacija Srbije (FENS) ..................................................................................... 24
15.
Forum mladih sa invaliditetom Srbije ..................................................................................................... 25
16.
Građanska Vojvodina .............................................................................................................................. 26
17.
„Humanas“ .............................................................................................................................................. 28
18.
Interinstitucionalna profesionalna mreža u sektoru voda Srbije (IPM) .................................................. 29
19.
Kinološki savez Vojvodine ....................................................................................................................... 30
20.
Koalicija za razvoj socijalnog preduzetnštva – KORSP ............................................................................. 30
21.
Koalicija za reformu sistema zatvaranja .................................................................................................. 32
22.
Koalicija za zapošljavanje mladih ............................................................................................................ 33
23.
Kontakt organizacije civilnog društva (KOCD) ......................................................................................... 34
24.
KOCD – Klaster organizacija osoba sa invaliditetom ............................................................................... 36
25.
KOCD – Klaster OCD koje rade sa starima/za stare u Srbiji ..................................................................... 37
26.
KOCD – Klaster omladinskih organizacija ................................................................................................ 38
27.
KOCD mreža – Romi ................................................................................................................................ 38
28.
KOCD – Mreža za socijalno uključivanje izbeglica i raseljenih lica u Srbiji .............................................. 39
29.
Konzorcijum za kartiranje i monitoring biološke raznovrsnosti Srbije .................................................... 40
30.
Koordinacioni odbor NVO za očuvanje i zaštitu reke Lima ..................................................................... 41
31.
Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) .............................................................................................. 42
32.
Liga za Dekadu Roma u Srbiji .................................................................................................................. 43
33.
Mreža Centara za samostalan život osoba sa invaliditetom Srbije ......................................................... 44
34.
Mreža Omladine JAZAS-a Srbije .............................................................................................................. 46
35.
Mreža organizacija za decu Srbije – MODS ............................................................................................. 46
36.
Mreža protiv siromaštva ......................................................................................................................... 48
37.
Mreža resurs centara „O.K:O“ ................................................................................................................. 49
38.
Mreža SOS telefona u Vojvodini.............................................................................................................. 50
39.
Mreža udruženja „Roditelj“ ..................................................................................................................... 50
40.
Mreža za Evropski ženski lobi .................................................................................................................. 51
41.
Mreža za razvoj lokalnih inkluzivnih politika na polju invalidnosti ......................................................... 52
42.
Mreža za ruralni razvoj Srbije .................................................................................................................. 53
43.
Mreža „Žene protiv nasilja“..................................................................................................................... 54
44.
Nacionalna asocijacija praktičara/praktičarki omladinskog rada – NAPOR ............................................ 56
45.
Nacionalna koalicija za decentralizaciju .................................................................................................. 58
46.
Nacionalna mreža organizacija civilnog društva Antikriminalna akcija – ACRIMA .................................. 59
47.
Nacionalna organizacija osoba sa invaliditetom Srbije (NOOIS) ............................................................. 61
48.
Nacionalna organizacija za retke bolesti Srbije – NORBS ........................................................................ 62
4
49.
Nacionalno udruženje za razvoj organske proizvodnje „Serbia Organica“ ............................................. 63
50.
Natura 2000 Resursni centar Srbije......................................................................................................... 65
51.
Neformalna grupa OCD za praćenje pitanja azila i readmisije ................................................................ 66
52.
Pokret gorana Vojvodine......................................................................................................................... 67
53.
Prijatelji dece Srbije................................................................................................................................. 68
54.
Regionalna asocijacija pčelarskih organizacija jugoistočne Srbije – Niš .................................................. 70
55.
Regionalni razvojni forum (RDF) ............................................................................................................. 70
56.
Republičko udruženje za pomoć osobama sa autizmom ........................................................................ 71
57.
Rodnost i razvoj ....................................................................................................................................... 72
58.
Savez MNRO Srbije/Savez udruženja za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama Srbije ....... 73
59.
Savez distrofičara Srbije (SDS) ................................................................................................................. 74
60.
Savez društava Vojvodine za borbu protiv šećerne bolesti..................................................................... 76
61.
Savez gluvih i nagluvih Srbije................................................................................................................... 77
62.
Savez hranitelja Srbije „Više od porodice“ .............................................................................................. 79
63.
Savez inženjera i tehničara Srbije (SITS) .................................................................................................. 79
64.
Savez izviđača Srbije ................................................................................................................................ 81
65.
Savez organizacija za podrušku osobama sa smetnjama u razvoju ........................................................ 82
66.
Savez paraplegičara i kvadriplegičara Srbije (SPIKS) ............................................................................... 83
67.
Savez penzionera Vojvodine ................................................................................................................... 84
68.
Savez radio-amatera Vojvodine .............................................................................................................. 85
69.
Savez slepih Srbije ................................................................................................................................... 85
70.
Savez učitelja Republike Srbije (SURS) .................................................................................................... 86
71.
Savez udruženja boraca NOR-a Srbije ..................................................................................................... 87
72.
Savez vojvođanskih mađarskih civilnih organizacija ............................................................................... 88
73.
Savez za cerebralnu i dečju paralizu Srbije.............................................................................................. 89
74.
Sektorske organizacije civilnog društva (SEKO) za građansko društvo, medije i kulturu ........................ 90
75.
Sektorske organizacije civilnog društva (SEKO) za konkurentnost .......................................................... 91
76.
Sektorske organizacije civilnog društva (SEKO) za poljoprivredu i ruralni razvoj .................................... 92
77.
Sektorske organizacije civilnog društva (SEKO) za razvoj ljudskih resursa .............................................. 93
78.
Sektorske organizacije civilnog društva (SEKO) za reformu državne uprave .......................................... 94
79.
Sektorske organizacije civilnog društva (SEKO) za vladavinu prava ........................................................ 95
80.
Sektorske organizacije civilnog društva (SEKO) za životnu sredinu i energetiku .................................... 96
81.
SLAP ......................................................................................................................................................... 98
82.
Teledom savez Srbije ............................................................................................................................... 99
83.
Unija organizacija Srbije koje se bave zaštitom osoba koje žive sa HIV-om ili AIDS-om – USOP ............ 99
84.
Vatrogasni savez Srbije ......................................................................................................................... 101
85.
Vazduhoplovni savez Srbije ................................................................................................................... 102
86.
Virtuelna eko-mreža Srbije (VEMS) ....................................................................................................... 103
87.
Vojvođanska HIV mreža ........................................................................................................................ 104
88.
Zelena lista Srbije .................................................................................................................................. 104
89.
Žene – siromaštvo – razvoj.................................................................................................................... 105
90.
Ženska romska mreža Vojvodine .......................................................................................................... 106
INDEKS .............................................................................................................................................................. 108
Izvori informacija ................................................................................................................................................. 110
5
Predgovor
„Tehnička podrška organizacijama civilnog društva“ (TACSO) jeste projekat koji finansira EU i koji je
započeo 2009. godine, a kao glavne ciljeve ima podršku i jačanje organizacija civilnog društva (OCD)
na teritoriji zapadnog Balkana (Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Bivša Jugoslovenska
Republika Makedonija, Kosovo*1, Crna Gora, Srbija) i u Turskoj.
Jedna od ključnih komponenti programa TACSO jesu i „istraživanje, pružanje pomoći i
davanje smernica“ u okviru čega je pokrenuta i izrada publikacije „Pregled mreža organizacija
civilnog društva u Srbiji“, koju vam predstavljamo. U dokumentu „Procena stanja organizacija
civilnog društva u Srbiji“, koji je kancelarija TACSO u Srbiji pripremila u oktobru 2011. godine,
naglašeno je da su umrežavanje i izgradnja koalicija još uvek nedovoljno razvijeni. Stoga je kao jedan
od svojih prioriteta kancelarija TACSO u Srbiji odredila izgradnju kapaciteta mreža. Kada govorimo o
mrežama u ovom kontekstu, onda mislimo na sve oblike udruživanja dve i više organizacija civilnog
društva u Srbiji (kao što su savezi, koalicije, platforme, pokreti i slično), od nacionalnog do nivoa
regiona, bilo da su formalno registrovane u Agenciji za privredne registre, bilo da su neformalno
organizovane.
„Pregled mreža organizacija civilnog društva u Srbiji“ sastoji se od sledećih delova:
◊
◊
◊
Uvodni deo, u kom se opisuje uloga mreža OCD u Srbiji, pravni okvir za njihovo delovanje kao
i različiti oblici (vrste) mreža (koalicije, platforme, pokreti...)
Glavni deo, u kom su predstavljene relevantne mreže OCD u Srbiji, s njihovim osnovnim
obeležjima (naziv, oblast delovanja/ciljevi, godina osnivanja, aktivnosti, članstvo, kontakt)
Završni deo, u kom je dat spisak ključnih reči i fraza (Indeks).
U pregledu je predstavljeno 90 mreža organizacija civilnog društva (OCD) u Srbiji. Informacije
su prikupljene putem upitnika, koji je prosleđen na preko 300 imejl adresa sredinom marta 2012.
godine. Inicijalno je korišćen spisak mreža OCD koje su sagovornici pomenuli u istraživanju
Građanskih inicijativa o proceni stanja u sektoru OCD (2011). Takođe su korišćeni podaci iz Agencije
za privredne registre, te informacije do kojih se došlo direktnim pretraživanjem na internetu. Upitnici
su se, uz to što smo neke nekoliko puta podsećali, prikupljali do kraja maja 2012. godine. Pristiglo je
oko 150 popunjenih upitnika, a oko 60 upitnika je sadržavalo informacije o mrežama lokalnog
karaktera (na nivou grada ili opštine), ili se radilo o organizacijama koje nisu mogle da se svrstaju u
mreže, već se radilo o klasičnom udruženju, pa zato one nisu našle mesto u ovom pregledu. Ipak,
činjenica da se tako veliki broj organizacija odazvao pozivu govori u prilog tome da su se prepoznali
značaj mreža i potreba organizacija da budu predstavljene u ovom prvom pregledu.
Sadržaj je kod najvećeg broja mreža prenesen onako kako je dostavljen. U izuzetnim
slučajevima na odgovarajući način se skraćivao tekst ili su obavljane manje jezičke i gramatičke
intervencije, bez menjanja suštine teksta.
„Pregled mreža organizacija civilnog društva u Srbiji“ jeste prvi korak u pravcu povećane
vidljivosti mreža OCD2 u Srbiji i obezbeđivanja više informacija o njihovim potrebama i kapacitetima,
budući da takva vrsta pregleda do sada nije priređena. Ovaj pregled doprinosi da se povećaju šanse
za uspostavljanjem formalnih partnerstava između evropskih i srpskih mreža organizacija civilnog
društva (skrećemo pažnju da je pregled Evropskih mreža već urađen 2011. godine i može se naći na
sajtu www.tacso.org).
1
Ovaj naziv ne prejudicira status Kosova i u skladu je s Rezolucijom 1244 i odlukom Međunarodnog suda
pravde o kosovskoj deklaraciji o nezavisnosti.
2
U tekstu se podjednako koriste termini NVO i OCD. Termin NVO (nevladina organizacija) u upotrebi je od
devedestih, dok je termin OCD (organizacija civilnog društva), u većoj meri u upotrebi u poslednjih nekoliko
godina. Zadržali smo oba termina, jer se u nazivu mreža pojavljuju oba.
6
Uvod
Uloga mreža organizacija civilnog društva
Pojam umrežavanja postao je veoma popularan u poslednjih nekoliko godina u Srbiji. To je povezano
sa autentičnom potrebom organizacija civilnog društva da im se glas bolje čuje i time poveća uticaj,
pojačanim zahtevima donatora kao i trendom koji se podržava u kontekstu pridruživanja EU.
Organizacije civilnog društva polako se osvešćuju o tome da je umrežavanje važno i potrebno.
Mreža funkcioniše bolje ako ima cilj ili svrhu. Umrežavanje radi same mreže, ili još gore,
zadovoljavanja donatora jeste gubljenje vremena. OCD treba da se umrežavaju da bi učile jedne od
drugih, da formiraju ad hok koalicije ili saveze i da održe kontakt sa organizacijama koje slično misle
ili su suočene sa sličnim izazovima. U idealnim okolnostima, mreža treba da se sastoji od grupa ili
pojedinaca koji rade na istom stručnom nivou ili, ako to nije tako, onda bar treba da postoji dobra
volja da svi učesnici deluju kao ravnopravni partneri. Uspešne mreže često koriste centre za
koordinaciju kako bi usmeravale aktivnosti i obezbedile jasne veze za komunikaciju. Izuzetno je važno
da ovi centri rade baš to – koordiniraju, a ne diktiraju. U pokušaju da se u mreži očuva simetrična
razmena između članica, veoma je važno da jače organizacije ograniče svoju prirodnu težnju da
predvode, a da manje organizacije prevaziđu uslovljenu stidljivost i da govore slobodno.
Mreža nije jedna organizacija s mnogo adresa. Mreža označava grupu različitih, odvojenih
organizacija koje vode svoje samostalne živote i koje ponekad uspostave vezu jedna s drugom radi
razmene informacija ili usluga ili da bi zajedno delovale. Organizacije u mreži ne moraju čak ni da
imaju slično mišljenje niti zajedničku strategiju po svim pitanjima. Naprotiv, one moraju da se
usaglase samo u jednoj tački zajedničke strategije o jednoj određenoj temi. Jake nezavisne
organizacije mogu da formiraju jake delotvorne mreže. Ovo posebno može da bude korisno i
značajno za manje organizacije koje članstvom u mreži dobijaju priliku da stiču nova znanja, iskustva,
razmenjuju informacije i na taj način izgrađuju svoje kapacitete. Da bi mreža funkcionisala, ona treba
da bude potpuno dobrovoljno okupljena grupa organizacija kojima je korisno da toj mreži pripadaju.
U suprotnom, takozvana mreža nije ništa više od spiska imena i adresa. Dok mreža mora da bude više
od baze podataka, veoma je teško da mreža bez toga postoji. Jasan i redovno vođen spisak pomaže
članovima da traže saradnike za projekte za koje je potrebno posebno znanje, kao i da reaguju na
iznenadne događaje. Budući da baza podataka mora biti tačna i ažurna, svaka umrežena organizacija
mora da bude stvarna i aktivna.
Umrežavanje omogućava povezivanje OCD iz Srbije i s partnerskim organizacijama i mrežama
iz Evropske unije i iz regiona. Regionalno umrežavanje pruža organizacijama uvid u različite poglede i
pristupe istoj problematici, dozvoljava im da uče jedni od drugih i grade platforme za uzajamnu
podršku. Umrežavanje, takođe, dozvoljava da OCD postignu konkretne rezultate što prevazilaze
njihove individualne mogućnosti. Dobra mreža osnažuje svoje članove bez žrtvovanja njihove
samostalnosti, i omogućava da organizacije formiraju celinu koja je veća od zbira svojih delova.
Stvaranje mreža, koalicija ili drugi oblici povezivanja podstiču građanski aktivizam i smanjuju
apatičnost tako što građani udruženim naporima i zajedničkim aktivnostima lakše mogu inicirati izmene
zakona i donošenje novih, podstaći promene propisa, odluka i njihovu primenu. Istina je da je održavanje
mreže/koalicije težak i mukotrpan posao upravo zbog svega onog što joj daje snagu: brojnost, različitost
ljudi i organizacija, izvora informisanja, kontakata...
Pravni okvir za funkcionisanje mreža OCD
Pravni okvir za delovanje mreža organizacija civilnog društva (OCD) u Srbiji definisan je Zakonom o
udruženjima (Sl. glasnik RS, br. 51/2009 i 99/2011, koji predviđa da se udruženja „mogu udruživati u
saveze i u druge asocijacije u zemlji i inostranstvu“. Zakon ne koristi reč „mreža“ već „asocijacija“,
odnosno „savez“.)
7
Kada se sedište saveza nalazi na teritoriji Republike Srbije, na savez se primenjuju odredbe
Zakona o udruženjima. Ovo znači da ne postoji razlika u pravnom tretmanu mreža u odnosu na
udruženja. Odluku o udruživanju u saveze donosi skupština udruženja, i ova njena nadležnost se ne
može preneti na druge organe udruženja (na primer da upravni odbor, predsednik, direktor, zakonski
zastupnik ili neki drugi organ donese odluku o udruživanju u saveze).
Mnoštvo mreža predstavljenih u ovom Vodiču neformalnog su karaktera (neformalna
udruženja). Zato smatramo da je značajno napomenuti da Zakon o udruženjima predviđa načelo
dobrovoljnosti upisa u registar. Dakle, neformalna udruženja (savezi) mogu postojati i delovati i bez
upisa u registar. Na neformalne oblike organizovanja udruženja primenjuju se pravna pravila o
građanskom ortakluku. Reč je o primeni odredaba Građanskog zakonika za Kraljevinu Srbiju iz 1844.
godine, kojim je pravno regulisan ugovor o građanskom ortakluku, a i danas se te odredbe primenjuju
na osnovu Zakona iz 1946. godine. Ovo se prevashodno odnosi na pravila koja uređuju pitanje
odgovornosti ortaka za obaveze ortačkog društva. U tom smislu, za obaveze neformalnog udruženja
solidarno odgovaraju osnivači i članovi celokupnom svojom imovinom.
Zакоn о zаdužbinама i fоndаciјама (Službеni glаsnik RS, br. 88/2010 оd 23.11. 2010. gоdinе)
uopšte ne reguliše ovu materiju zato što ukoliko fondacije odnosno zadužbine naprave svoju mrežu
(sa upisom u registar ili bez njega), ova mreža bi po svojoj pravnoj prirodi bila udruženje (formalno ili
neformalno), nezavisno od toga što ga čine samo fondacije odnosno zadužbine.
Vrste (tipovi) mreža u Srbiji
Postoje velike razlike u razumevanju pojmova. Koriste se različiti izrazi, kao na primer mreža,
koalicija, platforma, savez, pokret i drugo. Prvi „savezi“ se osnivaju pre više od sto godina (savezi
izviđača, lovaca i drugi) i danas su još uvek najčešće prisutan oblik udruživanja i povezivanja u Srbiji (savezi
organizacija osoba s invaliditetom, savezi udruženja boraca NOR-a, savezi vatrogasaca i sl.). Izraz
„platforma“ je noviji. Pojavio se u poslednjih nekoliko godina u Srbiji kao deo konteksta evropskih
integracija, bilo da se radi o povezivanju s platformama evropskih OCD, bilo da se koristi u vezi sa
uspostavljanjem različitih mehanizama saradnje i komunikacije između države i civilnog društva
(SEKO mehanizam/platforma, na primer). Najpoznatiji pokreti iz novije istorije jesu studentski
protesti devedesetih godina koji su kulminirali formiranjem „Narodnog pokreta Otpor“, koji je znatno
doprineo demokratskim promenama u Srbiji.
Izrazi „mreža“ i „koalicija“ u Srbiji često imaju isto značenje mada mogu označavati dva različita
oblika udruživanja. Tako, na primer, u Srbiji je 1998. godine funkcionisala „Ad hoc“ koalicija, kao grupa
OCD koja je postavila sebi cilj da se na Dan ljudskih prava te godine u Srbiji na dostojan način obeleži
40 godina usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima. Za vreme bombardovanja 1999.
godine formirana je „YU Akcija“ u koju su se udružile nevladine organizacije iz čitave Srbije, sindikat
„Nezavisnost“ i neki ugledni i poznati pojedinci. Koalicija je funkcionisala neko vreme, a nastala je kao
izraz potrebe da se aktivisti zaštite od samovolje autoritarnog režima Slobodana Miloševića, da se u
uslovima vanrednog stanja obezbedi slobodan protok informacija i očuva demokratsko jezgro civilnog
sektora nužno za demokratske promene u Srbiji. Pošto je prestalo bombardovanje koalicija je
prestala da radi, ali je jedan njen deo bio osnova „Saveza za promene“, koji je uključivao političke
partije, OCD i sindikate.
Jedna od najvećih koalicija nevladinih organizacija u Srbiji je bila IZLAZ 2000, kada su se OCD
međusobno povezale u želji da podstaknu građane Srbije da izađu na izbore i tako kroz demokratsku
proceduru, nenasilno, doprinesu obaranju Miloševićevog režima.
Očigledno je da su se mreže i koalicije okupljale oko gorućih tema u datom trenutku. Posle
demokratskih promena 2000. godine formirane su raznovrsne mreže i koalicije OCD koje su uspešno
uticale na javnu politiku u oblasti prava žena, dece, osoba s invaliditetom, u pitanjima diskriminacije,
nacionalnih manjina, Roma, mladih, siromaštva, socijalne zaštite, slobodnog pristupa informacijama,
podsticajnog okvira za razvoj civilnog društva i drugo. U poslednje vreme formiraju se koalicije oko
8
aktuelnih društvenih tema kao što su socijalno preduzetništvo, energetska efikasnost, ruralni razvoj,
programiranje IPA fondova i sl.
U svetu sve češće građanke i građani svoje stavove iskazuju i interese ostvaruju kroz socijalne
pokrete. Razvoj ovog oblika građanskog samoorganizovanja na interesantan način opisuje jedna od
mnogobrojnih definicija:
Snou, Soul i Krisi (2004, 11)
Društveni pokreti mogu da se definišu kao „kolektiviteti izvan institucionalnih ili organizacijskih
kanala koji deluju sa određenim stepenom organizovanja i kontinuiteta radi izazivanja ili odbrane
postojećih vlasti, bilo da se radi o vlasti zasnovanoj na instituciji, kulturi, u grupi, organizaciji,
društvu ili svetskom poretku čiji su deo.
Iako u Srbiji postoje pojedinci i organizacije što se grupišu oko posebnih političkih ili društvenih
pitanja, oni sami sebe nisu prepoznali kao entitete koji treba da se predstave u ovom pregledu (osim
jedne organizacije koja u svom nazivu sadrži pojam „pokret“). Društveni pokreti, ako i deluju u nekom
trenutku kao vrsta grupne akcije, uglavnom su okrenute malim lokalnim akcijama („Peti parkić“ u
Beogradu). U poslednje vreme, grupe/pokreti pokreću se i svoje akcije sprovode preko društvenih
mreža, kratkog su daha i usmerene na vrlo konkretan problem koji pokreće ljude.
O mrežama iz istraživanja Građanskih inicijativa3
Situaciju u Srbiji po pitanju umrežavanja OCD najpotpunije opisuju podaci iz istraživanja Građanskih
inicijativa: svega 35% OCD jeste članica neke mreže OCD, i to 26% domaće i 14% strane mreže, a od
toga 6% i strane i domaće mreže. Sasvim nove organizacije, one s malim brojem aktivnih ljudi i bez
budžeta, manje nego druge OCD pripadaju mrežama.
Od ukupnog broja OCD koje su se izjasnile kao članice domaće mreže u ovom istraživanju,
najviše je navelo članstvo u FENS-u (4%), zatim u Lovačkom savezu Srbije, Crvenom krstu Srbije,
Savezu slepih Srbije, Vatrogasnom savezu Srbije, NAPORU (po 2%).
FENS u najvećem procentu okuplja organizacije koje se bave zakonom, javnim zastupanjem i
politikom i one koje deluju u oblastima obrazovanja i istraživanja (10%), formirane između 2001. i
2009. godine (7%), s preko 20 aktivnih članova u organizaciji (10%), s budžetom preko 100.000 evra
(10%), koje imaju sedište u Beogradu i jugoistočnoj Srbiji (po 7%). Savezi u najvećoj meri okupljaju
organizacije osnovane do 1989. godine, a zanimljiv je podatak da su u članstvu Crvenog krsta Srbije u
najvećoj meri zastupljene organizacije Crvenog krsta iz zapadne Srbije – čak 17%.
Prilikom navođenja domaće mreže čije su članice, OCD su pomenule preko 400 različitih
mreža. Među njima su prave mreže i savezi, ali i pojedinačne organizacije koje se prihvataju kao
mreže (Građanske inicijative, Grupa 484, Ekumenska humanitarna organizacija), pa i javne ustanove.
Kao glavne razloge zašto su organizacije postale članice mreža, organizacije su u najvećem
procentu navodile zajedničke interese, ciljeve i aktivnosti (48%), zatim lakše ostvarivanje
ciljeva/planova (12%), kao i obaveznost po zakonu/statutu ili gransku povezanost (9%), dok najmanji
razlog za članstvo u nekoj mreži organizacije vide u postizanju boljih rezultata kod donatora (2%).
Primetno je da što organizacija ima veći budžet to više prepoznaje interes da se udruži u
mreže kako bi ostvarila zajedničke interese, ciljeve i aktivnosti. Nove organizacije i one bez budžeta
prepoznale su značaj mreža za sopstvenu edukaciju, pa to navode kao najčešći motiv učlanjivanja u
neku mrežu.
3
Istraživanje su juna–septembra 2011. godine sprovele Građanske inicijative u saradnji s Kancelarijom Vlade
Republike Srbije za saradnju s civilnim društvom, uz podršku Agencije za privredne registre, dok je istraživanje
neposredno realizovala kompanija IPSOS Stratedžik marketing. Ovo istraživanje omogućila je Američka agencija
za međunarodni razvoj (USAID) kroz program „Inicijativa javnog zagovaranja građanskog društva“, kojim
rukovodi Institut za održive zajednice (ISC).
9
Kada se govori o proceni uticaja mreža OCD čiji su članovi, oko polovine OCD (51%) ocenjuje
da je veliki uticaj mreže čiji su član na postavljene ciljeve. Istovremeno, najveći procenat organizacija
(73%) misli da mreže OCD imaju mali uticaj u Srbiji, zatim da su bez uticaja (12%), dok svega 11%
organizacija misli da mreže OCD imaju veliki uticaj.
Uticaj mreža OCD u Srbiji
11%
13%
76%
OCD mreže imaju mali uticaj
Bez uticaja
OCD mreže imaju veliki uticaj
O mrežama predstavljenim u Pregledu
Broj predstavljenih mreža i njihove karakteristike pokazuju da ne postoji velika raznovrsnost u smislu
različitih oblika, vrsta ili tipova mreža u Srbiji. Postoje mnogobrojni primeri kratkoročnih koalicija na
nacionalnom nivou, u okviru kojih su se okupile raznovrsne OCD radi javnog zastupanja za određenu
temu (promena ili donošenje zakona, oblast ljudskih prava, socijalne politike) i koje su imale znatne
uspehe u promeni legislative ili politike. Takva vrsta udruživanja i povezivanja OCD postoji i danas, ali
uglavnom ne kao stalan oblik.
Postoji jedan broj mreža koje okupljaju veći broj članova, a da to nisu samo OCD već i
pojedinci, čak i profitne organizacije, ali se svi bave zajedničkom temom odnosno problemom kom
pristupaju iz različitih uglova, kao na primer Interinstitucionalna profesionalna mreža u sektoru voda
Srbije (IPM).
Na osnovu analize pristiglih podataka o mrežama, može se zaključiti da su gotovo dve trećine
mreža neformalnog karaktera. One koje su formalno registrovane u APR-u uglavnom su registrovane
kao savezi. Kada govorimo o mrežama neformalnog karaktera, onda se tu često radi o svojevrsnom
„projektnom“ obliku povezivanja koji je nastao kao uslov, nametnuti zahtev nekog projekta bilo da se
radi o bavljenju zajedničkim problemom (siromaštvo, ekologija) ili ciljnom grupom (žene, Romi,
deca...).
Mreže OCD u Srbiji uglavnom imaju nacionalnu pokrivenost, dok jedan manji broj deluje
samo na području AP Vojvodine, i sasvim malo njih u nekom užem regionu.
U najvećoj meri, mreže prikazane u ovom Pregledu bave se promocijom i zaštitom prava
osoba s invaliditetom (17%), zaštitom životne sredine (9%), poljoprivredom i ruralnim razvojem (7%),
pravima žena (6%), Roma i mladih (po 4%). Ostale mreže se bave vrlo raznovrsnim oblastima:
potrošači, socijalno preduzetništvo, roditeljstvo, hraniteljstvo, zaštita od požara ili bavljenje
određenom ciljnom grupom (deca, stari, izbegla i raseljena lica).
10
Broj članova mreže varira od svega nekoliko do preko 150.000 članova. Naravno, radi se o
različitom pristupu, pa tako neke mreže računaju kao članove samo organizacije koje su se udružile,
dok neke računaju pojedince čije organizacije su se udružile u mrežu (na primer, SUBNOR ili Savez
penzionera). Vrlo je teško napraviti bilo kakvu distribuciju prema broju članova mreža, međutim,
izvesno je da pretežu mreže s malim brojem članova (61% do 50 članova); slede mreže sa 51 do 500
članova (32%) i svega 6% mreža s preko 500 članova.
Mreže OCD prema broju članova
6%
32%
62%
Do 50 članova
51–500
Preko 500
Oko polovine mreža ima sedište u Beogradu, oko 10% je sa sedištem u Novom Sadu
(uglavnom s pokrivenošću na teritoriji AP Vojvodine), nešto manje sa sedištem u Nišu, dok su ostale
raspoređene u još nekoliko većih gradova u Srbiji.
Oko petine mreža je nastalo pre 1990. godine (uglavnom kao savezi), svega nekoliko
devedestih, dok je velika većina nastala posle 2000. godine.
11
Mreže OCD u Srbiji
1. Agromreža
Status
Formalno registrovana mreža u APR-u
Godina osnivanja
2002. godina
Oblast delovanja/ciljevi:
• stvaranje uslova za ubrzani i održivi ruralni razvoj;
• stvaranje uslova za ubrzani razvoj farmerizma, modernih zadruga – kooperativa i agrotržišta;
• ostvarivanje saradnje s državnim institucijama u oblasti usaglašavanja domaćeg
zakonodavstva sa evropskim i svetskim standardima, a koja se odnosi na agrobiznis sektor i
ruralni razvoj.
Aktivnosti (2010–2011):
• 2009/2010. „Unapređenje sistema tržišnog informisanja u poljoprivredi Srbije – STIPS“,
(AM/USDA/MPVŠ)
• 2009/2011. „Mreža za podršku ruralnom razvoju“
• 2010/2011. MATRA-KNIP „EU vrednosti u očuvanju agrosredine i biodiverziteta“
(AM/Ambasada Kraljevine Holandije)
• 2010/2011. STAR – „Postavljanje sistema promocije i direktne prodaje tradicionalnih
proizvoda regiona Srbije na pijaci Zeleni venac“ (AM/Mreža za ruralni razvoj Srbije/MPVŠ)
Članstvo
Ko može biti član mreže: Članovi Agromreže mogu biti sva fizička i pravna lica pod uslovima
predviđenim Zakonom i ukoliko prihvataju Statut i vrednosti udruženja.
Procedura za dobijanje članstva: potpisivanje pristupnice za članstvo u Agromreži
Trenutni broj članova: 50 fizičkih lica
Kontakt
Kontakt osoba: Marija Ognjenović
Adresa: Zeleni venac bb, lokal 6, 11 000 Beograd
Telefon: +381 11 32-83-085
Faks: +381 11 32-83-085
Imejl: [email protected]
Veb-sajt: www.agromreza.org.rs
2. Aktivni potrošači
Status
Neformalna mreža
Godina osnivanja
2011. godina
Oblast delovanja/ciljevi:
12
Zaštita potrošača: edukacija, informisanje i savetovanje potrošača
Aktivnosti (2010–2011):
Realizacija projekta „Aktivni potrošači“, uz finansijsku podršku EU
Članstvo
Ko može biti član mreže: registrovana organizacija potrošača koja poseduje materijalne i kadrovske
kapacitete za rad s potrošačima
Procedura za dobijanje članstva: na predlog člana mreže
Trenutni broj članova: 5 organizacija
Kontakt
Kontakt osoba: m.sci. Jovan Jovanović
Adresa: Generala Bože Jankovića 9/III, 18 000 Niš
Telefon: +381 18 525-040, +381 64 11-97-301.
Faks: +381 18 525-040
Imejl: [email protected]
Veb-sajt: www.forum-nis.org.rs
3. Asocijacija nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS)
Status
Formalno registrovana mreža u APR-u
Godina osnivanja
2011.
Oblast delovanja/ciljevi:
Umetnost, kultura i kulturna politika
1) razvoj inovativne, kritičke i eksperimentalne umetničke i kulturne produkcije;
2) uticaj na formulisanje i sprovođenje kulturne politike u Republici Srbiji na nacionalnom,
pokrajinskom i lokalnom nivou i na formulisanje i sprovođenje drugih javnih politika koje su s
njom u vezi;
3) razvoj međunarodne kulturne saradnje, a posebno kulturne saradnje u regionu jugoistočne
Evrope;
4) razvoj međusektorske saradnje u oblasti kulture u Republici Srbiji, posebno razvoj novih
modela organizacije i partnerstva civilnog i javnog sektora u Republici Srbiji;
5) decentralizacija kulture u Republici Srbiji;
6) razvoj interkulturnog dijaloga i negovanje kulturne raznolikosti;
7) jačanje kapaciteta aktera nezavisne kulturne scene;
8) širenje i unapređivanje edukacije u oblasti kulture;
9) unapređenje stručnih i naučnih istraživanja u kulturi;
10) prepoznavanje kulture jednakosti i različitosti i stvaranje poštovanja prema kulturnom,
nacionalnom i verskom diverzitetu;
11) strateško promišljanje i stalna aktualizacija osnovnih načela nezavisnog organizovanja i
delovanja na kulturnoj sceni u odnosu na prethodni, sadašnji i budući društveno-politički
kontekst.
Aktivnosti (2010–2011):
13
1. potpisivanje Deklaracije predstavnika nezavisne kulturne scene Srbije, 2010;
2. potpisivanje Protokola o saradnji NKSS i Ministarstva kulture, informacija i informacionog
društva Republike Srbije, 2011;
3. tri nacionalne konferencije nezavisne kulturne scene Srbije, 2011;
4. nekoliko trening seminara („Razvoj kapaciteta OCD“, „Pisanje projekata“ i „Odnosi s
javnošću“);
5. internet stranica;
6. informativna internet lista / mejling lista;
7. više saopštenja za javnost;
8. podrška tri festivala: u Zaječaru, Zrenjaninu i Kruševcu;
9. festival „Na sopstveni pogon“, beogradska nezavisna kultura, manifestacija s preko 70
programa, 25. 10 – 5. 11. 2011;
10. dva konkursa za dodelu produkcijskih sredstava članicama NKSS, 2011.
Članstvo
Ko može biti član mreže
Članstvo u Asocijaciji je dobrovoljno za udruženja građana, inicijative i pojedince koji prihvataju
načela delovanja i ciljeve Asocijacije.
Procedura za dobijanje članstva
Član asocijacije se postaje pod sledećim opštim uslovima:
1) da realizuje programske aktivnosti u polju kulture najmanje dve godine pre pristupanja
Asocijaciji;
2) da prihvata vrednosti, ciljeve i Statut Asocijacije;
3) da je dve redovne članice Asocijacije formalno preporuče za prijem u Asocijaciju;
4) da dostavi popunjenu prijavnicu overenu pečatom udruženja i potpisom ovlašćenog lica (za
udruženja građana), potpisima članova neformalne umetničke grupe ili ličnim potpisom;
5) da na Skupštini Asocijacije dve trećine prisutnih članica glasa za prijem nove članice u
Asocijaciju.
O ispunjenosti uslova odlučuje Skupština Asocijacije koja donosi odluku o primanju u status
članova Asocijacije na redovnoj, vanrednoj ili elektronskoj skupštini. Registar članica Asocijacije i
zastupnika članica Asocijacije vodi predsednik Upravnog odbora Asocijacije.
Trenutni broj članova: 53 organizacije i pojedinci
Kontakt
Kontakt osoba: Mirjana Stojadinović
Adresa: Sremska 4a, 11 000 Beograd
Telefon: +381 11 328-36-72
Faks: +381 11 328-36-72
Imejl: [email protected]
Veb-sajt: www.nezavisnakultura.net
4. Asocijacija poljoprivrednika
Status
Formalno registrovana mreža u APR-u
Godina osnivanja
2008. godina
14
Oblast delovanja/ciljevi
Ciljevi Asocijacije poljoprivrednika jesu zastupanje interesa poljoprivrednih proizvođača Srbije na
lokalnom i regionalnom niovu. Aktivnosti Asocijacije su usmerene na stvaranje boljih uslova u agraru i
podizanje konkurentnosti domaćih poljoprivrednika. Konstantnim praćenjem rada nadležnih
instuticija pokušavamo da menjamo agrarnu politiku zemlje i utičemo na nju. Takođe, organizujemo
tribine i edukacije za poljoprivrednike da bismo ih upoznali sa aktuelnim dešavanjima u agraru kod
nas, ali i u zemljama u okruženju. Asocijacija sarađuje sa istim ili siličnim organizacijama u
inostranstvu radi razmene iskustava i poboljšanja stanja agrara u regionu Centralne Evrope, kroz
zajedničko delovanje ka poboljšanju Zajedničke poljoprivredne politike Evropske unije za razdolje
2014–2020. godine.
Aktivnosti (2010–2011)
Asocijacija poljoprivrednika je 2010. i 2011. godine u saradnji sa NIS a.d. sprovodila zajedničku akciju
„Objedinjena i usmerena kupovina nafte za poljoprivrednike“. U okviru ove akcije, poljoprivrednici iz
udruženja članica Asocijacije su ostvarivali pravo na kupovinu goriva D2 i evro-dizela po nižim cenama
na benzinskim stanicama NIS a.d.
Asocijacija je 2011. godine realizovala projekte „Edukacija i stručno usavršavanje aktivnog
poljoprivrednog stanovništva i podsticanje na udruživanje“, „Osnivanje regionalnih kancelarija“,
„Jačanje strukturnog povezivanja udruženja poljoprivrednika za teritoriju AP Vojvodine i stvaranje
Asocijacije poljoprivrednika Republike Srbije“ i „Jačanje strukturnog povezivanja udruženja
poljoprivrednika za teritoriju Centralne Srbije i stvaranje Asocijacije poljoprivrednika Republike
Srbije“. Takođe, 2011. godine je Asocijacija poljoprivrednika učestvovala na 78. Međunarodnom
sajmu poljoprivrede i na taj način omogućila promociju svojih članica, kao i karakteristika regiona koji
oni predstavljaju. Godine 2011. održano je 19 edukacija za poljoprivrednike, uz 21 sastanak
strukovnih sekcija Asocijacije u okviru kojih su doneti predlozi mera za poboljšanje stanja u agraru.
Članstvo
Ko može biti član mreže: svako udruženje poljoprivrednika registrovano u APR-u
Procedura za dobijanje članstva: Udruženja koja žele da budu član Asocijacije poljoprivrednika treba
da donesu odluku o pristupanju i da prihvataju Statut Asocijacije i da na imejl
[email protected] dostave svoj Statut, tekst o udruženju, Rešenje o registraciji iz
APR i potvrdu o PIB-u.
Trenutni broj članova: 51 udruženje poljoprivrednika
Kontakt
Kontakt osoba: Miroslav Kiš
Adresa: Hajduk Veljkova 11/14, 21 112 Novi Sad
Telefon: +381 60 506-22-00
Faks: +381 21 494-645
Imejl: [email protected]
Veb-sajt: www.asocijacijapoljoprivrednika.rs
5. Asocijacija potrošača Srbije – APOS
Status
Formalno registrovana mreža u APR-u, sa stručnom službom od četvoro stalno zaposlenih lica s
punim radnim vremenom i četvoro angažovanih na pola radnog vremena.
Godina osnivanja
3. 11. 2003. godine
15
Oblast delovanja/ciljevi
Asocijacija potrošača Srbije jeste nevladin i neprofitni savez osnovan na neodređeno vreme radi
ostvarivanja ciljeva u oblasti zaštite prava i interesa potrošača, zaštite životne sredine i nadgledanja
tržišta.
Radi ostvarivanja svoje misije APOS štiti kolektivne interese potrošača, štiti ekonomske interese
potrošača, sarađuje s drugim organizacijama potrošača u zemlji i inostranstvu.
Aktivnosti (2010–2011):
• projekat „Unapređenje informacija za potrošače u časopisu Potrošački reporter“,
finansiralo Ministarstvo za trgovinu i usluge;
• projekat BeEAMS – „Povećanje energetske efikasnosti u državama koje teže da postanu
članice EU“, finansirala EU;
• projekat „Iskustva iz Slovačke: korišćenje pretpristupnih fondova EU u oblasti zaštite
potrošača i interna koordinacija državnih institucija i institucija civilnog društva na tom
polju“, finansirala PONTIS fondacija;
• projekat „TESTS – Evropski standardi zaštite potrošača u Srbiji“, finansirala EU;
• projekat „Regionalno savetovalište za potrošače“, finansiralo Ministarstvo trgovine i
usluga.
Kampanje i druge aktivnosti APOS-a (2010/2011):
• nezavisno istraživanje potrošačkih kredita metodom „Tajni kupac“;
• TV emisija „Potrošački reporter“ (serijal od 10 emisija emitovanih na RTV Vojvodina);
• kampanja za unošenje predloga APOS-a u tekst Zakona o zaštiti potrošača („Narodni
poslanici, budite na strani potrošača!“);
• akcija savetovanja potrošača na Sajmu aktivizma u okviru muzičkog festivala Egzit 2011;
• TV emisija za potrošače „Potrošački reporter“ emitovana na TV Avali;
• aktivno učestvovanje u debatama, javnim raspravama i usaglašavanju Zakona o zaštiti
korisnika finansijskih usluga;
• kampanja za primenu Zakona o zaštiti potrošača („Zakon se ne primenjuje“);
• kampanja za unapređenje kvaliteta usluga mobilne telefonije „Kolektivna zaštita
potrošača – nepravične ugovorne odredbe i nepoštena poslovna praksa“;
• časopis APOS-a Potrošački reporter izlazi redovno jednom mesečno kao dodatak
dnevnom listu Danas od 2006. godine.
Članstvo u APOS-u
Ko može biti član mreže: APOS ima status pravnog lica sastavljenog od fizičkih i pravnih lica
okupljenih na osnovu dobrovoljnog udruživanja i posvećenosti istim ciljevima. Član APOS-a može biti
svako lice koje prihvata njegove ciljeve i Statut.
Procedura za dobijanje članstva: Odluku o prijemu donosi Skupština na predlog Upravnog odbora i o
tome bez odlaganja obaveštava podnosioca prijave. Član može biti isključen iz APOS-a ukoliko
postupa suprotno odredbama Statuta, donetim odlukama i pravilima Etičkog kodeksa APOS-a.
Trenutni broj članova: 5 organizacija potrošača – Pokret potrošača Bor (predsednik Zoran Andrejić,
telefon 061 677-33-29, mejl [email protected]), Pokret potrošača Požarevac (predsednica
Dragana Stojković, telefon 064 32-064-06, mejl [email protected] ), „Ravnopravni potrošač“ –
Novi
Sad
(predsednica
Borislava
Dejanović,
ktelefon
063
514-431,
[email protected] ), Udruženje građana za zaštitu potrošača „Košava“, Vršac,
(predsednica Olgica Lukač, telefon: 060 0834-937, mejl [email protected]), Udruženje
16
potrošača i korisnika javnih usluga Šabac (predsednica Dragana Simić Antonijević, telefon: 064 375-6526, mejl [email protected]).
Kontakt
Kontakt osoba za APOS: Edina Popov – predsednica Upravnog odbora
Adresa: Zmaj Jovina 26, 21 000 Novi Sad
Telefon: +381 21 447-488; +381 21 66-22-895
Faks: +381 21 447-488
Imejl: [email protected]
Veb-sajt: www.apos.org.rs
6. Asocijacija romskih udruženja Srbije (ARUS)
Status
Neformalna mreža – Asocijacija romskih udruženja Srbije priprema se za formalno registrovanje
mreže u APR-u.
Godina osnivanja
17. 2. 2012.
Oblast delovanja/ciljevi:
Stvaranje podsticajnog okruženja za održiv razvoj romskih OCD iz Beograda i Srbije
Ciljevi:
Formiranje romske i sektorske mreže
1. uspostаvljаnje funkcionаlne spone između romskih OCD iz Beograda, regiona, NSRNMS4, i
zаinteresovаnih sektorskih OCD, Kancelarije za evropske integracije i drugih relevаntnih držаvnih
orgаnа;
2. širenje mreže kroz prijem novih članica; uzajamno jačanje kapaciteta, formiranje novih OCD u okviru
mreže u sektorima za koje se ukaže potreba; kreiranje regionalnog identiteta: povezivanje sa srodnim
mrežama u regionu – internacionalizacija, bolja informisanost i komunikacija;
3. mreža ARUS aktivno učestvuje u obukama u oblasti IPA programiranja, socijalnoj inkluziji, procesu
donošenja odluka, sprovođenju akcionih planova – Nacionalne strategije u okviru Dekade Roma.
Aktivnosti (2010–2011):
1. pokrenuta inicijativa OCD iz Beograda i Srbije „Novi svet“, „Romski centar za žene i decu DAE“,
„Ekomedija“, „RECrafts“ za formiranje mreže Asocijacija romskih udruženja Srbije - ARUS; 2. pozvane
romske i sektorske OCD iz Beograda i Srbije na sastanak povodom formiranja mreže Asocijacija
romskih udruženja Srbije – ARUS; 3. organizovan sastanak u Beogradskoj regionalnoj kancelariji 17. 2.
2011. g. za udruživanje i osnivanje mreže ARUS. Sastanku prisustvovalo 14 predstavnika OCD, od
kojih je 10 registrovano, predstavnik Međunarodne mreže pomoći I.A.N. i istaknuti članovi NSRNMS.
4. donesena odluka o formiranju Asocijacije romskih udruženja Srbije – ARUS, čiji su učesnici
predstavnici 9 OCD iz Srbije; 5. uspostavljena saradnja s Međunarodnom organizacijom I.A.N.; 6,
„Novi svet“ je preko donatora Međunarodne mreže pomoći I.A.N. obezbedio sredstva za
preregistraciju – registraciju pet OCD, članica mreže, koje zbog nedovoljnih kapaciteta nisu bile u
mogućnosti da se preregistruju; 7. prezentovana internet stranica –portal
www.romskimedijskiservis.rs i Fejsbuk stranica preko koje će članice mreže i OCD iz različitih sektora
koje pristupe mreži moći da dobiju potrebne informacije, održavaju komunikaciju i koordinaciju,
prezentuju svoje aktivnosti; 8. ARUS organizovao kampanju „Izbor za Roma/Romkinju godine“,
glasanjem na socijalnim mrežama – Fejsbuk stranici „ROM/KINJA godine“ i
4
Nacionalni savet romske nacionalne manjine Srbije.
17
www.romskimedijskiservis.rs; 9. angažovana knjigovodstvena agencija TK za pružanje pomoći
članicama mreže pri preregistraciji/registraciji i podnošenju izveštaja APR-u; 10. angažovana
organizacija Ekomedija za izradu internet stranice mreže ARUS.
Članstvo
Ko može biti član mreže: nacionalne, sektorske, regionalne OCD, klasteri, mediji, konsultantske
agencije, međunarodne organizacije, neformalne mreže – asocijacije – forumi iz Srbije.
Procedura za dobijanje članstva: potpisivanjem i overom pristupnice, popunjavanjem prijavnog
formulara za članove; detalji o organizaciji, kandidatu – predstavniku OCD. Registrovani u APR-u.
Trenutni broj članova: 10 OCD iz Beograda, Novog Sada, Kragujevca, Braničevskog okruga, Vranja,
Obrenovca.
Kontakt
Kontakt osoba: Ilija Stojanović
Adresa: Kolubarska 7, 11 000 Beograd
Telefon: +381 63 770-91-72
Faks:+381 24 20-943
Imejl: [email protected]
Veb-sajt: www.novisvet.24.tk www.romskimedijskiservis.rs
7. BEWMAN (Balkan E-waste Management Advocacy Network) Srbija
Status
Neformalna mreža organizacija civilnog društva
Godina osnivanja
Jun 2010.
Oblast delovanja/ciljevi
BEWMAN Srbija jeste nacionalna mreža za zagovaranje i javno zastupanje pravilnog postupanja sa
električnim i elektronskim otpadom. Naša nacionalna mreža je deo i regionalne BEWMAN. BEWMAN
Srbija ima za cilj povećanje kapaciteta organizacija civilnog društva za lobiranje i javno zastupanje u
oblasti električnog i elektronskog otpada, kao i podizanju svesti o potrebi za pravilnim upravljanjem
e-otpadom između građana, lokalnih vlasti, biznis sektora, nevladinih organizacija i medija.
Aktivnosti (2010–2011)
Članice mreže su prethodne godine:
– sprovele istraživanje na nivou Republike Srbije o trenutnoj situaciji (2010–2011) u oblasti
upravljanja elektronskim otpadom kroz analizu pravnog okvira i načinima postupanja sa postojećim
e-otpadom;
– organizovale preko 50 javnih događaja koji su imali za cilj podizanje svesti o e-otpadu kroz
kampanje, okrugle stolove, sastanke s predstavnicima relevantnih stejkholdera u oblasti e-otpada,
akcije sakupljanja e-otpada itd.;
– učestvovale u izradi Vodiča za upravljanje e-otpadom;
– učestvovale u izradi Brošure za zagovaranje za pravilno upravljanje e-otpadom.
Članstvo
Ko može biti član mreže: organizacije civilnog društva koje se bave problemom e-otpada/zaštitom
životne sredine ili žele da se bave ovom temom.
18
Procedura za dobijanje članstva: svaka organizacija koja pokaže interesovanje može nam se javiti, i
poslati nam CV organizacije i motivaciono pismo za učešće u mreži.
Trenutni broj članova: 13 organizacija civilnog društva.
Kontakt
Kontakt osoba: Aleksandra Asprovska
Adresa: TPC Kalča, I sprat, lamela B, lok. 43
Telefon: +381 18 514-360; +381 65 442-69-47
Faks: +381 18 522-788
Imejl: [email protected]
Veb-sajt: www.sr.bewman.eu
8. Centar za dramu u edukaciji i umetnosti CEDEUM
Status
Neformalna mreža. CEDEUM je registrovan kao udruženje građana i ujedno je Nacionalni centar
Međunarodne asocijacije drame/pozorišta i obrazovanja IDEA.
Godina osnivanja
1999. godina
Oblast delovanja/ciljevi:
Promocija i afirmacija drame u edukaciji i umetnosti kroz:
udruživanje pozorišnih umetnika, dramskih pedagoga i drugih stručnjaka različitih nastavnih i
umetničkih profila radi razmene iskustva i neposrednog zajedničkog rada i prakse;
edukacija kadrova iz oblasti obrazovanja i kulture, socijalne zaštite i drugih društvenih
delatnosti, za primenu drame u svom neposrednom radu, posebno s decom i mladima;
javno zalaganje za sistemsko unapređenje uloge i mesta inovativnih, kreativnih i
participativnih dramskih aktivnosti i metoda rada u oblasti obrazovanja i vaspitanja, kulture i
umetnosti i drugih društvenih delatnosti.
Aktivnosti (2010–2011):
1. Školsko forum pozorište za školu bez nasilja
Obuka nastavnika osnovnih i srednjih škola za primenu tehnike forum pozorišta. Obuka je jedan od
modula u okviru akreditovanog programa „Škola bez nasilja“ koju sprovode UNICEF i Ministarstvo
prosvete, a u koji je uključeno oko 200 škola iz cele Srbije. U obuku za forum pozorište uključena su
po dva nastavnika iz svake škole. Obuku vode treneri CEDEUM-a i partnerskih organizacija koje se
bave primenjenim pozorištem.
2. Bitef polifonija
Prateći program Beogradskog internacionalnog teatarskog festivala novih pozorišnih tendencija BITEF
koji realizuje CEDEUM u obliku prezentacija, radionica, okruglih stolova i konferencija, a u saradnji s
nezavisnim teatrima i drugim organizacijama koje se bave dramom i pozorištem za decu i mlade i s
njima, kao i edukacijom edukatora i umetnika u ovoj oblasti.
3. DICE (Drama Improves Lisbon Key Competences in Education)
Komenijus projekat koji podržava Evropska komisija, a realizuje ga konzorcijum organizacija 12
zemalja (Mađarska, Holandija, Poljska, Rumunija, Slovenija, Velika Britanija, Češka, Norveška,
Palestina, Portugal, Švedska i Srbija), one sada šire umrežavanje unutar svake zemlje i s novim
organizacijama iz drugih zemalja kroz nove projekte EU i druge.
19
4. Novi kreativni izbori – građenje otvorenog sistema edukativnog pozorišta i drame kao
podsticaja za inkluziju Roma
Projekat koji realizuje CEDEUM s partnerskim organizacijama iz Srbije, a deo je šireg projekta
„Educational theatre and drama as a tool to facilitate Roma inclusion“ u kome učestvuje osam
zemalja uz podršku Fondacija za otvoreno društvo/Program kulture i umetnosti, Budimpešta.
Članstvo
Ko može biti član mreže: Organizacije civilnog društva koje deluju u oblasti drame/pozorišta u
obrazovanju ili koriste dramu kao tehniku, sredstvo ili metod rada u svojoj oblasti.
Procedura za dobijanje članstva: članstvo je neformalno i ostvaruje se na osnovu učestvovanja u
partnerskim projektima ili programima obuke koje realizuje CEDEUM.
Trenutni broj članova: 12
Kontakt
Kontakt osoba: Ljubica Beljanski Ristić
Adresa: Pančićeva 14, 11 000 Beograd
Telefon: +381 62 373-307, +381 11 2637-053
Faks: +381 11 2183-792
Imejl: [email protected]
Veb-sajt: www.cedeum.org.rs
9. Centar za industrijske odnose
Status
Formalno registrovana mreža u APR-u
Godina osnivanja
2002.
Oblast delovanja/ciljevi:
unapređivanje socijalne demokratije;
afirmisanje moralnih vrednosti ljudskog rada;
obrazovanje i osposobljavanje aktera industrijskih odnosa za uspostavljanje i razvoj
instrumenata i prakse socijalnog mira;
prevencija industrijskih i socijalnih konflikata.
Aktivnosti (2010–2011):
uspostavljanje i razvoj socijalnog dijaloga u lokalnoj zajednici;
sindikalna škola (od 2010);
seminari u oblastima društvene uloge i funkcija sindikata, kolektivnog pregovaranja,
štrajkova, sprečavanja zlostavljanja na radu, radnih, ekonomskih i socijalnih prava zaposlenih,
bezbednosti i zdravlja na radu (od 2008);
projekti unapređivanja međuljudskih odnosa i komunikacije, upravljanja ljudskim resursima u
preduzećima (od 2008);
izdavačka delatnost u ovim oblastima.
Članstvo
Ko može biti član mreže: mrežu čine aktivisti sindikata, stručnjaci u preduzećima i ustanovama koji se
bave ljudskim resursima i odnosima sa sindikatima, poslodavačke organizacije, stručnjaci u ovim
oblastima.
20
Procedura za dobijanje članstva: nema posebno propisane procedure, već se članovi mreže okupljaju
i zajednički rade na projektima Centra za industrijske odnose.
Trenutni broj članova: 200
Kontakt
Kontakt osoba: prof. dr Darko Marinković, Bojana Vignjević
Adresa: Karađorđeva 71
Telefon: +381 64 64-83-209, +381 64 83-203, +381 11 32-82-870
Faks: +381 11 32-82-362
Imejl: [email protected], [email protected]
Veb-sajt: http://www.vssp.edu.rs/sr/centar-za-industrijske-odnose.html
10. Ekoist kreativna mreža (EKM)
Status
Neformalna mreža u okviru Ekoist NVO registrovana u APR-u
Godina osnivanja
2011.
Oblast delovanja/ciljevi:
osnovna oblast delovanja mreže jeste ozelenjavanje urbanih područja, primenom inovativnih
rešenja ozelenjavanja vertikalnim baštama i zelenim krovovima, kroz primenu ekološkog
dizajna, aktivna istraživanja, edukaciju, anketiranje i širenje informacija;
primarni cilj mreže jeste promovisanje biheviorističke, kulturološke, ekonomske i ekološke
dobrobiti prirodnog okruženja u urbanim sredinama. Sekundarni cilj je poboljšanje kapaciteta
i rešavanje najproblematičnijih procedura dobijanja dozvola ozelenjavanja urbanih zona
sinergetskim efektom civilnog, državnog i privatnog sektora.
Aktivnosti (2010–2011)
Ekoist kreativna mreža (EKM) proistekla je iz tekućeg rada na projektu „Ozelenjavanje TŠ Drvo art“ u
okviru trodnevne „Master Class“ radionice koju je vodio Hans Buster, direktor VitaVerde, kompanije
iz Soluna koja je sa Ekoistom organizovala događaj januara 2012. godine. Za vreme Sajma održivog
razvoja organizacije AIESEC, EKM je predstavila projekat široj publici i anketirala građane, zapisivala
sugestije i umrežavala se s potencijalnim korisnicima mreže.
Članstvo
Ko može biti član mreže: sve formalne i neformalne organizacije i pojedinci koji se bave ili žele da se
bave poboljšanjem urbanih sredina.
Procedura za dobijanje članstva: prijava, popunjavanje formulara
Trenutni broj članova: 18
Kontakt
Kontakt osoba: Jelena Lučić
Adresa: Topličin Venac 21, 11 000 Beograd
Telefon: +381 63 263-77-58
Faks: +381 11 263-63-81
Imejl: [email protected]
21
Veb-sajt: www.ecoist.rs, www.event.ecoist.rs
11. Ekološka info mreža „EkoNEC – Ekolist – Eko vest“
Status
Neformalna mreža
Godina osnivanja
2011.
Oblast delovanja/ciljevi:
Informisanje, zaštita životne sredine, održivi razvoj, zdravstvo, poljoprivreda, borba protiv korupcije.
Aktivnosti (2010–2011):
ekološki časopis Ekolist http://ekolist.org;
ekološki bilten EkoNEC https://twitter.com/#!/ekoneckg; http://ekonec.wordpress.com;
dečji časopis za zaštitu životne sredine Ekolistić;
zaštita životne sredine u poljoprivredi na lokalu;
ekološki bilten EkoNEC – izveštavanje o upravljanju vodama u Srbiji.
Članstvo
Ko može biti član mreže: organizacije koje se najmanje tri godine u kontinuitetu bave informisanjem
u oblasti zaštite životne sredine, održivog razvoja, zdravstva, poljoprivrede, borbe protiv korupcije.
Procedura za dobijanje članstva: podnošenje pisanog zahteva uz pisanu preporuku jedne stalne
članice mreže.
Trenutni broj članova: tri člana ( Nepušački edukativni centar – RP iz Kragujevca, Udruženje građana
„Zeleni krug“ iz Bačkog Petrovca i Udruženje eko novinara „Eko vest“ iz Novog Sada).
Kontakt
Kontakt osoba: Milisav Pajević, urednik
Adresa: Igumana Pajsija 10, 34 113 Kragujevac
Telefon: +381 63 804-85-99
Faks: +381 21 780-537
Imejl: [email protected]
Veb-sajt: http://ekoloskainfomreza.wordpress.com
12. eMreža
Status
Neformalna mreža
Godina osnivanja
2011.
Oblast delovanja/ciljevi
Teži da doprinese razvoju pokreta koji se dešava širom Evrope, a cilj mu je da mogućnosti koje
pružaju savremene informaciono-komunikacione tehnologije budu svima jednako dostupne.
Aktivnosti (2010–2011):
22
izdat i postavljen na veb-sajtu Telecentar ePriručnik posvećen svima koji su zainteresovani za
otvaranje vlastitog telecentra;
podrška organizaciji međunarodne konferencije „Uključenost u informaciono društvo – nova
prilika ili novi jaz“;
podrška organizaciji Onlajn nedelje 2011.
Članstvo
Ko može biti član mreže: članovi eMreže mogu biti organizacije, institucije i kompanije koje su
angažovane na osmišljavanju i/ili sprovođenju programa i strategija IT opismenjavanja stanovništva u
Srbiji i drugim evropskim zemljama.
Procedura za dobijanje članstva: punopravna članica eMreže postaje se jednostavno, kad se popuni
nalog preko veb-sajta.
Trenutni broj članova: 21
Kontakt
Kontakt osoba: Ivan Stojilović
Adresa: Admirala Geprata 10, 11 000 Beograd
Telefon: +381 11 76-17-197
Faks: +381 11 76-17-243
Imejl: [email protected]
Veb-sajt: http://www.emreza.rs/
13. Evromreža
Status
Neformalna mreža koja je u procesu formalnog osnivanja
Godina osnivanja
Prvo lokalno veće Evropskog pokreta u Srbiji (EPuS) osnovano je 1997. godine, nakon čega se mreža
postepeno širila i danas okuplja 14 lokalnih veća u Boru, Ćupriji, Inđiji, Kragujevcu, Kraljevu, Kikindi,
Kruševcu, Lazarevcu, Leskovcu, Novom Pazaru, Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici, Subotici i Valjevu.
Oblast delovanja/ciljevi
U saradnji s lokalnim većima, EPuS radi na stvaranju političkih i drugih uslova za ulazak Srbije u
Evropsku uniju (EU), što podrazumeva reforme na administrativnom i sektorskom, nacionalnom i
lokalnom nivou. Ciljevi EPuS-a jesu zajednički ciljevi svih članica Evromreže, a to su pre svega
učlanjenje Srbije kao ravnopravnog člana u sve evropske institucije i organizacije, širenje ideje
evropskog ujedinjenja u Srbiji, unapređivanje kulturne, političke i ekonomske saradnje među
građanima, narodima, regijama i državama Evrope radi stvaranja sjedinjenih država Evrope;
demokratska, federalna Evropa, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi i sposobna da štiti i
razvija ljudska prava; uticanje na javnost Srbije da svoje angažovanje usmeri ka demokratskoj
tranziciji Srbije.
U realizaciji projekata lokalna veća su prvi partneri kojima se EPuS obraća. EPuS nastoji da sva
lokalna veća ili bar deo njih uključi u sve projektne aktivnosti, i u fazi pripreme i u fazi sprovođenja,
kad god je to moguće, i održava redovnu svakodnevnu komunikaciju s njima.
Aktivnosti (2010–2011):
Dan Evrope – 9. maj
23
Evropski pokret u Srbiji u saradnji s lokalnim većima od 2001. godine brojnim aktivnostima
obeležava Dan Evrope, 9. maj. Kroz ove aktivnosti građani imaju priliku da u razgovoru s
volonterima i aktivistima EPuS-a i lokalnih veća saznaju više o EU i aktuelnom trenutku
evropskih integracija u kom se Srbija nalazi, ali i dobiju korisne publikacije i materijale.
„Zvoni za Evropu!“
„Zvoni za Evropu!“ jeste program neformalnog obrazovanja namenjen učenicima trećeg i
četvrtog razreda srednjih škola sa idejom da se oni obrazuju o vrednostima koje se neguju u
okvirima Evropske unije, zatim o njenoj strukturi i istorijatu. U 2010. godini se osim u
Beogradu program sprovodio u Subotici, Novom Sadu i Novom Pazaru, a u 2011. godini i u
Kraljevu i Kruševcu.
Promocija publikacije Vodič kroz strategiju „Evropa 2020“
Publikacija Vodič kroz strategiju „Evropa 2020“ koju je EPuS pripremio pruža pregled
prioriteta, instrumenata i mehanizama za sprovođenje i praćenje sprovođenja strategije
„Evropa 2020“, aktivnosti zemalja kandidata za članstvo u EU, ali i neophodne aktivnosti u
Srbiji za efikasnu pripremu i definisanje nacionalnih ciljeva za buduće učešće u sprovođenju
strategije „Evropa 2020“. Cilj je bio da se pomogne svim nivoima vlasti da što delotvornije u
procesu planiranja i sprovođenja reformi usklade svoje ciljeve s prioritetima strategije
„Evropa 2020“, uz uključivanje svih relevantnih aktera u navedene procese. Promocija
publikacije je osim u Beogradu, u saradnji s lokalnim većima organizovana u Novom Sadu,
Kraljevu, Sremskoj Mitrovici, Subotici, Valjevu.
Članstvo
Ko može biti član mreže: Lokalno veće mogu da osnuju isključivo članovi i članice EPuS-a, u skladu sa
Statutom EPuS-a, radi sprovođenja programa Evropskog pokreta u određenoj lokalnoj zajednici –
gradu ili opštini. Lokalna veća su udruženja građana koja su u radu nezavisna od EPuS-a, sa
sopstvenom upravljačkom strukturom. Međutim, budući da su članice mreže, one imaju posebne
odnose sa Evropskim pokretom u Srbiji, a neretko dobijaju i logističku podršku.
Procedura za dobijanje članstva: Potrebno je da najmanje 3 člana pokrenu postupak o registraciji
lokalnog veća u određenoj lokalnoj zajednici – opštini ili gradu gde ne postoji registrovano lokalno
veće. Posle osnivanja, lokalno veće stupa u savez sa ostalim članicama mreže, o čemu odluku donosi
Glavni odbor EPuS-a.
Trenutni broj članova: 14
Kontakt
Kontakt osoba: Jelena Ribać
Adresa: Kralja Milana 31/2
Telefon: +381 11 36-40-174
Faks: +381 11 36-40-202
Imejl: [email protected]
Veb-sajt: www.emins.org
14. Federacija nevladinih organizacija Srbije (FENS)
Status
Neformalna mreža koja je u procesu formalne registracije
Godina osnivanja
24
U Beogradu je 16. februara 2003. godine na konferenciji Građanskih inicijativa „Udruženi građani i
građanke“ osnovana Federacija nevladinih organizacija Srbije – FENS.
Oblast delovanja
Doprinos uspostavljanju podsticajnog okruženja za razvoj održivog civilnog društva u Srbiji.
Ciljevi
U vreme osnivanja FENS je imao četiri osnovna cilja:
• izrada novog zakona o NVO;
• zakonska regulacija finansiranja i finansijskog poslovanja NVO;
• stvaranje institucionalnih kanala za komunikaciju s državom;
• započinjanje izrade nacionalne strategije za održivi razvoj civilnog društva.
Imajući u vidu da je veći deo postavljenih ciljeva ostvaren, kao i da su se promenile okolnosti u kojima
je FENS delovao od osnivanja, FENS je 2012. godine započeo proces tranzicije koji ima za cilj da se
definišu novi strateški pravci razvoja FENS-a, da se redefiniše organizaciona struktura koja će
rezultirati formalnom registracijom FENS-a.
Aktivnosti (2010–2011):
• javno zastupanje za donošenje novog Zakona o udruženjima (donet 2009. godine);
• uticaj na donosioce odluka da se uvede transparentno finansiranje OCD iz javnih sredstava
(doneta Uredba početkom 2012. godine);
• javno zastupanje za uspostavljanje institucionalnih kanala za komunikaciju s državom
(osnovana Kancelarija Repubike Srbije za saradnju sa civilnim društvom 2010. godine);
• podrška članicama mreže kroz širenje informacija, ukazivanje na mogućnosti konkurisanja,
učešće u obuci, na događajima.
Članstvo
Ko može biti član mreže: svaka OCD koja prihvata programske ciljeve FENS-a
Procedura za dobijanje članstva: prijava kojom se iskazuje spremnost da se prihvate programski
ciljevi FENS-a; trenutno ne postoji formalna procedura, pošto je FENS u procesu restrukturiranja.
Očekuje se da će se ovaj proces završiti do kraja 2012. godine.
Trenutni broj članova: 353 organizacija članica
Kontakt
Kontakt osoba: Nada Likar
Adresa: Građanske inicijative, Cara Dušana 70/5, 11 000 Beograd
Telefon: +381 11 32-84-244
Faks: +381 11 32-84-244
Imejl: [email protected]
Veb-sajt: http://www.građanske.org/page/fens/sr.html
15. Forum mladih sa invaliditetom Srbije
Status
Savez udruženja građana registrovan u APR-u
Godina osnivanja
25
Savez je osnovan 21. 12. 2010. godine i registrovan u APR-u, ali postoji kao neformalna mreža još od
2007. godine.
Oblast delovanja/ciljevi
Forum mladih sa invaliditetom Srbije jeste nevladina, neprofitabilna organizacija osnovana kao savez
udruženja građana udruživanjem četiri organizacije: Forum mladih sa invaliditetom Beograd, Forum
mladih sa invaliditetom Novi Sad, Forum mladih sa invaliditetom Kragujevac i Forum mladih sa
invaliditetom Trstenik. Forum mladih sa invaliditetom Srbije svoju delatnost obavlja na čitavoj
teritoriji Republike Srbije. Osnovni ciljevi i misija organizacije definisani su u Statutu Foruma mladih
sa invaliditetom Srbije, a podrazumevaju zalaganje za stvaranje društva jednakih mogućnosti, kao i
pružanje svih oblika podrške i usluga različitim korisnicima.
Aktivnosti (2010–2011)
Forum je u vrlo kratkom razdoblju ostvario partnerske odnose s mnogobrojnim relevantnim akterima
u društvu (predstavnicima državnih institucija, biznis sektora, medija). Organizacija je uspostavila
saradnju i s mnogobrojnim organizacijama civilnog društva, kako s domaćim organizacijama, tako i sa
organizacijama iz regiona, i šire. Jedna od prioritetnih aktivnosti organizacije jeste i saradnja s biznis
sektorom, što se ogleda kroz razvijanje koncepta društveno-korporativne odgovornosti, kao i
razvijanja modela socijalnog preduzetništva. S tim u vezi, Forum je u najnovije vreme ostvario
partnerske odnose s mnogim kompanijama, a aktivnosti u realizaciji ovih projekata prevashodno se
odnose na zapošljavanje osoba sa invaliditetom, kao i sprovođenje edukacija za menadžere i ostale
zaposlene.
Članstvo
Ko može biti član mreže: samo organizacije koje su registrovane i osnovane pod nazivom Forum
mladih sa invaliditetom.
Procedura za dobijanje članstva: skupština kao najviši organ upravljanja donosi odluku o uključivanju
novih članova.
Trenutni broj članova: 4.
Kontakt
Kontakt osoba: Mikica Budimirović
Adresa: Kneza Mutimira 5, 11 000 Beograd
Telefon: +381 60 050-40-20
Faks: +381 11 32-48-368
Imejl: [email protected]
Veb-sajt: www.forum-osi.org
16. Građanska Vojvodina
Status
Neformalna mreža
Godina osnivanja
2006. godina
Oblast delovanja/ciljevi
Ideja oko koje smo se okupili bila je i ostala borba za normalnost i za vrednosti građanskog društva,
borba za ljudska prava, prava manjina... i ukazivanje na ključne teme koje su ostajale bez reakcija
nadležnih organa.
26
Aktivnosti (2010–2011)
Bitno je pomenuti da je jedna od najvećih akcija GV bio antifašistički miting 2007. godine u Novom
Sadu, na kom je učestvovalo nekoliko hiljada građana, aktivista NVO i političara.
U poslednje dve godine skretali smo pažnju na teme kao što jee korišćenje verskih praznika
za širenje međunacionalne netrpeljivosti u pojedinim sredinama u Vojvodini, zatim osuda hapšenja
generala Armije BiH Jovana Divjaka, čime smo želeli da upozorimo da raspisivanje poternica za
građanima drugih država Srbija koristi za unutrašnja politička pitanja, želeći da minimizuje svoju
ulogu u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije. Tu su bile i reakcije na intervenciju trojice akademika
– Koste Čavoškog, Dobrice Ćosića i Matije Bećkovića – kojom su pokušali da spreče saslušanje
Vojislava Koštunice u procesu preispitivanja političke pozadine ubistva premijera Đinđića.
Građanska Vojvodina kritikovala je i Savet Republičke radio-difuzne agencije (RRA) zbog
izbora glavnog urednika lista Zrenjanin Dalibora Bubnjevića za člana Upravnog odbora Radio-televizije
Vojvodine (RTV) i člana Saveta Tehničkog fakulteta u Zrenjaninu, gde ga je imenovala Skupština
Vojvodine. Kritike su upućene zbog činjenice da je on godinama vodio marketing knjige Slučaj
Nacionalni stroj Gorana Davidovića zvanog Firer, koji je odrobijao godinu dana zbog raspirivanja
nacionalne, verske i rasne mržnje.
Tokom godine desilo se i nekoliko napada i to na Islamsku versku zajednicu, Crnogorski
kulturni centar, kao i na Omladinski centar CK13, u više navrata. GV je upozoravala javnost i nadležne
da se ovi napadi ponavljaju, ali da njihovi organizatori i počinioci nikada nisu pronađeni i
procesuirani.
GV se oglasila i povodom obnove medijskog rata Željka Mitrovića i TV Pinka protiv Hrvatske i
upozorila da TV Pink krši zakone i ugrožava hrvatsku nacionalnu manjinu u Srbiji. Da se u Srbiji mediji
zloupotrebljavaju na razne načine i da se njihova sloboda pokušava ugušiti raznim tužbama i
presudama, govori i presuda protiv glavnog urednika E-novina Petra Lukovića po tužbi
ratnohuškačkog novinara Miodraga Popova. GV je upozorila da je ovo nastavak terora nad zdravim
razumom i pravdom u zemlji Srbiji.
Takođe, GV je uputila i punu podršku imenovanju Rodoljuba Šabića na mesto poverenika za
ljudska prava, jer je u zemlji institucija poverenika jedna od retkih institucija koja se uzdigla iznad
institucionalnog sivila, i koja obavlja svoju funkciju u korist svih građana. Uputili smo podršku i
studentima Novosadskog univerziteta, koji su okupljeni oko Plenuma pokušali da predstave svoje
zahteve za poboljšanje visokog obrazovanja u Srbiji i smanjenje školarina. Uputili smo im podršku, a
prozivanje i etiketiranje od strane profesora i univerzitetske uprave smatrali smo krajnje neumesnim.
Poslednjeg meseca 2011. godine Koalicija nevladinih organizacija Građanska Vojvodina tražila
je od nadležnih organa da se hitno otkrije napadač na narodnog heroja Jovu Kapičića, kao i da se
ispita postoje li nalogodavci da se premlati 93-godišnji čovek. Konstatovali smo da se protiv njega već
godinama vodi medijska hajka koja je deo kampanje protiv antifašizma i antifašističke tradicije na
ovim prostorima.
Građanska Vojvodina će nastaviti sa svojim aktivnostima, koje ćemo nastojati da
institucionalizujemo kroz rad na konkretnim zajedničkim projektima. Posebno smo ponosni na naš
zajednički projekat, zahvaljujući kojem su ulice u samom centru Novog Sada i Pančeva dobile ime po
Srđanu Aleksiću, mladiću iz Trebinja koji je ubijen zato što je branio pravo na različitost i normalnost.
Članstvo
Ko može biti član mreže:sve organizacije koje dele iste stavove i vrednosti, bez obzira na formalno
polje delovanja.
Procedura za dobijanje članstva: konsenzus ostalih članica mreže
Trenutni broj članova: 8 članova – Centar za razvoj civilnog društva, Nezavisno društvo novinara
Vojvodine, Centar za regionalizam, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Građanski fond
„Panonija“, Građanska akcija Pančevo, NVO „Otvoreni licej“, Zelena mreža Vojvodine.
27
Kontakt
Kontakt osoba: Nedim Sejdinović
Adresa: Zmaj Jovina 3/1, 21000 Novi Sad
Telefon: +381 21 472-31-80
Faks: +381 21 472-31-81
Imejl: [email protected]
Veb-sajt: ///
17. „Humanas“
Status
Neformalna mreža
Godina osnivanja
2004.
Oblast delovanja/ciljevi
Mreža humanitarnih organizacija i udruženja koje se bave pitanjima starijih. Imajući svest o težini
problema koji pogađaju starije ljude, kao i stepenu ranjivosti ove grupacije, cilj nam je da:
lobiramo za prava starijih kod relevantnih institucija, vlasti i medija;
zajednički rešavamo identifikovane probleme kroz koordinisane akcije, programe, zajedničke
projekte;
motivišemo starije da budu aktivni na društvenoj sceni u rešavanju sopstvenih problema.
Aktivnosti (2010–2011)
Aktuelni projekat „Mreža u jugoistočnoj i centralnoj Evropi“ jeste nastavak četvorogodišnjeg projekta
koji realizuje SEEN i koordinira Help Age International.
Ciljevi projekta za razdoblje 2008–2011. jesu:
jačanje i izgradnja kapaciteta i veština nacionalnih mreža za starenje;
organizacioni razvoj partnerskih NVO;
uključivanje starijih u nacionalne strategije i političke okvire kroz MIPAA kao sredstvo za
ostvarivanje OP prava, kroz nacionalne fokusne tačke za starenje;
uključivanje pitanja starenja u nacionalne razvojne politike;
razvoj i praćenje sprovođenja Nacionalnog akcionog plana o starenju, kao i strategije za
socijalnu zaštitu i inkluzije.
Planirane aktivnosti u izvještajnom periodu:
godišnji sastanak nacionalne mreže uključujući izgradnju kapaciteta;
studija procene i razvijanje modela socijalne penzije za Srbiju;
mikroprojekti fokusirani na kampanje javnog zagovaranja, politike, angažovanje starijih ljudi
u nacionalnim strategijama razvoja i praktične inicijative da mobilišu zajednice u akciji za
starije ljude.
Članstvo
Ko može biti član mreže: udruženja i institucije koja se aktivno bave pitanjima starijih.
Procedura za dobijanje članstva: popunjavanje onlajn forme na veb-sajtu.
Trenutni broj članova: 15 – Crveni krst Srbije, Gerontološko društvo Srbije, „Caritas“, DFSPC
„Čovekoljublje“, „Amiti“, „Viktorija“, „Lastavica“, Društvo za brigu o starima, Nacionalna fondacija za
28
humanu starost, Univerzitet za treće doba, Kolo srpskih sestara, „Hleb života“, Savez penzionera,
„Moka“ i „Rosa“.
Kontakt
Kontakt osoba: Nataša Todorović
Adresa: Simina 19, Beograd
Telefon: +381 11 26-22-121
Faks: +381 11 26-22-121
Imejl: ///
Veb-sajt: http://www.humanas.rs
18. Interinstitucionalna profesionalna mreža u sektoru voda Srbije (IPM)
Status
Mreža je formalno registrovana kao udruženje od 2009. godine.
Godina osnivanja
• Neformalna konstitutivna sednica u septembru 2008 – vest
• Odluka o zvaničnoj registraciji u septembru 2009 – vest
• Formalna konstitutivna sednica u novembru 2009 – vest (registracija u APR-u završena u
decembru 2009)
Oblast delovanja/ciljevi
Osnovni cilj IPM-a jeste da u multidisciplinarnom okruženju pokrene i unapredi javnu pažnju o
temama od suštinskog značaja za uspešno upravljanje vodama na opštinskom i međuopštinskom
nivou. detaljnije
Aktivnosti (2010–2011):
kampanja smanjenja gubitaka vode u Srbiji (uz podršku nemačke organizacije GIZ);
novembar 2011 – april 2012: projekat „Monitoring javnih nabavki u vodoprivrednim
institucijama“ (projekat finansirao Fond za otvoreno društvo);
mart–jun 2012: projekat „Prikupljanje i analiza indikatora performansi komunalnih preduzeća
u Srbiji za 2007–2011“ (projekat finansira Svetska banka);
21. marta 2011. IPM je u Kejptaunu izabran da predstavlja Partnerstva operatora voda u
Jugoistočnoj Evropi (WOP-SEE) u Upravnom odboru Globalne alijanse partnerstava operatora
voda (GWOPA) – bilten
Članstvo
Ko može biti član mreže:
Pojedinci
Komunalna preduzeća
Privatna preduzeća
Procedura za dobijanje članstva:
prijava na Pipeline, zalaganje ili članarina
uplata članarine ili zalaganje
uplata članarine ili zalaganje
Trenutno članova:
50
15
10
Od 2012. mogu se učlaniti i nevladine organizacije, organizacije državne uprave, druge javne i
državne organizacije (IPM prvenstveno zastupa interese proaktivnih profesionalaca koji predstavljaju
svoje organizacije)
Kontakt
Kontakt osoba: Dragana Gajić
Adresa: Ul.13.oktobra br 7; 35 230 Ćuprij
Telefon: +381 35 475-520, +381 69 690-973
29
Faks: +381 35 475-520
Imejl: [email protected]
Veb-sajt: www.ipm.org.rs
19. Kinološki savez Vojvodine
Status
Savez – udruženje građana
Godina osnivanja
1952.
Oblast delovanja/ciljevi:
Kinologija, uzgoj, selekcija i evidencija rasnih pasa
Aktivnosti (2010–2011):
organizacija međunarodnih izložbi pasa;
seminari o bolestima pasa;
edukacija mladih kinologa;
ispit socijalizacije pasa.
Članstvo
Ko može biti član mreže: kinološka društva s teritorije AP Vojvodine
Procedura za dobijanje članstva: potrebna dokumenta – sporazum o udruživanju, rešenje APR i statut
usaglašen sa Statutom Kinološkog saveza Srbije i Vojvodine i Pravilnikom o stručnom radu KSS-a
Trenutno članova: 55
Kontakt
Kontakt osoba: Siniša S. Sančanin
Adresa: Jovana Đorđevića 4, 21 000 Novi Sad
Telefon: +381 21 45-76-19
Faks: +381 21 45-74-08
Imejl: [email protected]
Veb-sajt: www.ksvns.org
20. Koalicija za razvoj socijalnog preduzetnštva – KORSP
Coalition for development of social entrepreneurship – CODSP
Status
Neformalna mreža, neregistrovana
Godina osnivanja
4. 2. 2011.
Oblast delovanja/ciljevi
Ciljevi KORSP-a jesu da sinergijskim korišćenjem resursa i znanja kontinuirano radi na izgradnji
podsticajnog okvira za održivi razvoj socijalnog preduzetništva u Srbiji kao koncepta koji snažno
demonstrira partnerstvo među sektorima i integrativni pristup socijalnim, ekološkim i ekonomskim
30
izazovima, i istovremeno predstavlja šansu za održivost neprofitnog sektora, za povećanu uposlenost,
za socijalnu inkluziju, smanjenje siromaštva, ekonomski napredak i održivi razvoj.
Ovi ciljevi se ostvaruju kroz:
programsko povezivanje, saradnju i udruživanje resursa udruženja i organizacija koje dele
ciljeve i vrednosti Koalicije;
aktivno učešće u razvijanju zakonodavno-institucionalnog okvira koji obezbeđuje održivi
razvoj socijalnog preduzetništva u Srbiji;
informisanje i podizanje svesti svih društvenih aktera o socijalnom preduzetništvu i
njihovo međusobno prepoznavanje i umrežavanje;
zagovaranje u javnosti ostvarivanja ciljeva i vrednosti Koalicije;
razvijanje sociopreduzetničke kulture i efikasnog sistema podrške socijalnim preduzećima
kroz organizovanje različitih predavanja, seminara i treninga, mentorskih programa
stručne podrške i drugih vidova obuka i obrazovanja socijalnih preduzetnika, u cilju
podizanja kapaciteta socijalnih preduzetnika da razviju i unaprede poslovanje svojih
preduzeća;
informisanje i jačanje svesti, osnaživanje korisnika usluga socijalnih preduzeća
(potrošača) putem promotivnih kampanja i različitih događaja, i jačanje svesti o socioekonomskom značaju kupovine proizvoda socijalnih preduzeća;
izdavanje publikacija poput časopisa, biltena kao i stručnih publikacija s tematikom
vezanom za socijalno preduzetništvo;
zajedničko konkurisanje za finansijska sredstva kod domaćih i međunarodnih donatora;
organizovanje ostalih dopuštenih delatnosti potrebnih za ostvarivanje ciljeva Koalicije;
povećanje udela socijalnog preduzetništva na tržištu.
Aktivnosti (2010–2011)
Potpisivanje Protokola o saradnji na aktivnostima koje imaju za cilj unapređenje i razvoj socijalnog
preduzetništva u Srbiji (4. 10. 2010), čime je oformljena Inicijativa za razvoj socijalnog preduzetništva
u Srbiji.
Prvo strateško planiranje, 3–4. februara 2011. godine, kad su organizacije osnivači – Balkanski fond
za lokalne inicijative (BCIF), Evropski pokret u Srbiji (EPuS), Inicijativa za razvoj i saradnju (IRS), „Smart
kolektiv“ i Grupa 484 formalizovale Koaliciju, izabrale Upravni odbor, predsednika UO, rotirajućeg
koordinatora Koalicije (svaka članica će koordinirati rad Koalicije po 6 meseci i u tom razdoblju
predstavljati sedište Koalicije). „Smart kolektiv“ je izglasan za prvog koordinatora Koalicije. Na
sastanku su, takođe, formulisani programski ciljevi i misija Koalicije, kao i akcioni plan za prvih 6
meseci rada Koalicije.
Održana 4 sastanka Upravnog odbora Koalicije u 2011. godini
Od januara do novembra 2011, održana su četiri sastanka Upravnog odbora Koalicije. Na sastancima
su predstavnici Koalicije radili zajedno na osnivačkim dokumentima i pitanjima značajnim za rad
Koalicije, informisali se o aktuelnim projektima i aktivnostima članica Koalicije.
Fokus grupno istraživanje, 27. i 28. januar 2011. Da bi se što potpunije definisali pravci razvoja
socijalnog preduzetništva u Srbiji, Koalicija je organizovala dve fokus-grupe s predstavnicima članova
Koalicije, relevantnih ministarstava i drugih državnih institucija kao i predstavnicima civilnog društva,
odnosno organizacija koje odgovaraju socijalnim preduzećima u Srbiji.
Program stručne podrške za unapređenje poslovanja socijalnih preduzeća
Koalicija od februara 2011. sa UNDP-om realizuje projekat, koji finansijski podržava španski Fond za
dostizanje milenijumskih ciljeva razvoja (MDGF).
31
Na javnom konkursu realizovanom u februaru 2011, selekcioni odbor odabrao je 12 socijalnih
preduzeća koja već postoje i rade u Srbiji. Od marta do novembra ova preduzeća su dobila besplatnu
stručnu podršku biznis konsultanata i mentora u razvoju svog poslovanja.
U toku je izrada konsultantskih izveštaja o radu sa socijalnim preduzećima i stručnoj podršci
koja je obezbeđena socijalnim preduzetnicima tokom projekta. Nakon podnošenja izveštaja UNDP-u,
„Smart kolektiv“ će organizovati završni događaj, na kom će relevantnim stejkholderima biti
predstavljeni rezultati i iskustva stečena u radu sa socijalnim preduzećima.
Članstvo
Ko može biti član mreže: članovi Koalicije mogu biti udruženja građana i organizacije koje imaju slične
ciljeve, a o čemu odlučuje Upravni odbor. Organizacija koja želi da bude član Koalicije mora se
strateški baviti socijalnim preduzetništvom i biti posvećena ciljevima Koalicije.
Procedura za dobijanje članstva: slaganje s misijom Koalicije i predlaganje od strane nekog od
postojećih članova. O novim članovima se odlučuje konsenzusom.
Trenutni broj članova: pet članova i dve aktivne prijave
Kontakt
Kontakt osoba: Mrežom predsedava Sekretarijat. Sekretarijat je svaka od članica po 6-mesečnom
rotirajućem principu. Trenutni Sekretarijat KORSP-a je Grupa 484; sekretar: Gordan Velev
Adresa: Pukovnika Bacića 3, 11 000 Beograd
Telefon: +381 11 26-60-972
Faks: +381 11 36-99-434
Imejl: [email protected]
Veb-sajt: www.grupa484.org.rs
21. Koalicija za reformu sistema zatvaranja
Status
Neformalna mreža
Godina osnivanja
Koalicija za reformu sistema zatvaranja osnovana je 2009. godine.
Oblast delovanja/ciljevi
Koaliciju za reformu sistema zatvaranja čine sledeće organizacije: Centar za ljudska prava – Niš,
Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda Novi Pazar, „Dijalog“ Valjevo, Odbor za ljudska
prava Bujanovac, Odbor za ljudska prava Leskovac, Biro za društvena istraživanja – BIRODI Beograd.
Cilj saradnje strana potpisnica jeste utvrđivanje i sprovođenje aktivnosti i mera kojima se doprinosi
reformi sistema izvršenja zavodskih sankcija. Članovi Koalicije izražavaju spremnost da zajednički
definišu i predlože sistemska rešenja za reformu sistema zatvaranja u Srbiji, radi poboljšanja
trenutnog stanja i lakšeg i bržeg dostizanja evropskih standarda.
Aktivnosti (2010–2011)
Od 2010. godine Koalicija za reformu sistema zatvaranja učestvovala je u izradi više dokumenata
vezanih za reformu zatvorskog sistema. Navodimo:
„Monitoring zatvaranja osuđenika pripadnika manjinskih grupa (u širem smislu)“ (2010)
Publikacija je sačinjena u okviru projekta „Koalicija za reformu uslova zatvaranja“, podržanog od
strane Evropske unije. Projekat je obuhvatao monitoring posete radne grupe Koalicije pojedinačno
svakoj od podgrupa obuhvaćenih širim pojmom „manjine u širem smislu“ (Albanci, Bošnjaci, Romi,
32
osobe sa invaliditetom, pripadnici malih verskih zajednica), radi uočavanja sistemskih i proceduralnih
nedostataka koji uzrokuju diskriminaciju te grupe; posete su realizovane u KPZ Niš (ugledni primer u
ovom slučaju). Na osnovu analize prikupljenog materijala prilikom poseta pojedinačnim grupama
urađen je sveobuhvatni godišnji izveštaj i štampan u formi dvojezične publikacije.
„Predlozi dopuna i izmena podzakonskih akata kojima se osuđenici, pripadnici manjinskih grupa u
širem smislu (nacionalne zajednice, osobe sa invaliditetom, male verske zajednice), dovode u
ravnopravan položaj“ (Maj 2010)
Na osnovu definisanih sistemskih i proceduralnih nedostataka, radna grupa Koalicije za reformu
sistema zatvaranja sačinila je dokument čija bi primena omogućila ravnopravnost osuđenika
pripadnika manjinskih grupa (u širem smislu). Dokument je nastao u sklopu projekta „Koalicija za
reformu sistema zatvaranja“ i čine ga predlozi dopuna i izmena Pravilnika o disciplinskim prestupima,
merama i postupku prema osuđenim licima i Pravilnika o kućnom redu u kazneno-popravnim
zavodima i okružnim zatvorima. Cilj izmena je unapređenje uslova, reda i bezbednosti u kaznenopopravnim zavodima i okružnim zatvorima, otklanjanje svih oblika diskriminacije zatvorenika i
unapređenje ljudskih i manjinskih prava osuđenika.
„Predlog Pravilnika o postupanju prema osuđenima koji štrajkuju glađu u zavodima za izvršenje
krivičnih sankcija“ (2011)
Dokument je nastao u sklopu projekta „Korak po korak kroz proces reforme zatvaranja“. Cilj
donošenja Pravilnika jeste unapređenje zdravlja, poštovanja dostojanstva, osnovnih ljudskih prava i
sloboda osuđenih, sprečavanja nečovečnog i ponižavajućeg postupanja prema osuđenima i drugim
licima lišenih slobode i očuvanje bezbednosti i discipline za vreme štrajka glađu. Dokument je
predstavljen relevantnim akterima u oblasti zatvaranja i o njegovom sadržaju je dobijeno pozitivno
mišljenje Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.
Članstvo
Ko može biti član mreže: članice mreže mogu da budu organizacije specijalizovane za teme iz oblasti
zatvaranja i u drugim oblastima koje su u uslovima zatvaranja nedovoljno istražene.
Procedura za dobijanje članstva: procedura za dobijanje članstva nije posebno definisana,
organizacije koje su zainteresovane da postanu članice Koalicije direktno kontaktiraju Centar za
ljudska prava – Niš.
Trenutni broj članova: koaliciju za reformu sistema zatvaranja trenutno čini šest organizacija.
Kontakt
Kontakt osoba: Lidija Vučković
Adresa: Generala Milojka Lešjanina 12/1, 18 000 Niš
Telefon: +381 18 251-549
Faks: +381 18 251-549
Imejl: [email protected]
Veb-sajt: chr-nis.org.rs
22. Koalicija za zapošljavanje mladih
Status
Neformalna mreža – mreža OCD je pred registracijom u APR-u na osnovu potpisanog Sporazuma o
namerama.
Godina osnivanja
Mreža je osnovana 2011. godine kao proširenje Koalicije za budžet po meri mladih iz Kikinde.
33
Oblast delovanja/ciljevi
Zapošljavanje mladih u oblasti turizma
Ciljevi:
1. registrovati Koaliciju u APR-u kao Savez OCD do kraja 2012.
2. dizajnirati konkretnu turističku rutu kroz Banat, alatke i tim konsultanata za podršku mladima koji
pokreću sopstveni posao u okviru rute do kraja 2012.
3. jačati kapacitete mladih vlasnika/vlasnica novih poslova za profitno i neprofitno solidarno
umrežavanje i javno zagovaranje mera za poboljšanje socijalno-poslovnog okruženja;
4. osnovati Resurs centar „Mladi rade“ kao neprofitno preduzeće javno-privatnog partnerstva u
zapošljavanju mladih – u prvoj polovini 2013.
Aktivnosti (2010–2011):
• 2010. javno zagovaranje budžeta „po meri mladih“ Opštine Kikinda. Saradnja na projektu
„Građansko društvo za odgovornu vladu i smanjenje siromaštva u Srbiji – CSGA program“
Građanskih inicijativa. Podršku su obezbedili vlada Kraljevine Norveške i Institut za održive
zajednice.
• 2011. istraživanje i „Kreiranje i razvoj lokalnih politika – evropska dimenzija“ Centra za podršku
ženama. Na projektu sarađivali Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Pokrajinski
sekretarijat za sport i omladinu i Pokrajinska služba Nacionalne službe za zapošljavanje. Podršku
je obezbedio Fond za otvoreno društvo iz Srbije.
• 2012. nastavak saradnje u okviru „CSGA programa“ i „Kreiranje i razvoj lokalnih politika –
evropska dimenzija“ (očekuje se nastavak prodrške). Izgrađen koncept Resurs centra za
zapošljavanje mladih, pod nazivom „Mladi rade“.
Članstvo
Ko može biti član mreže: do upisa u registar APR-a, udruženja građana koja prihvate ciljeve
umrežavanja i mogu da doprinesu njihovom ostvarivanju. Nakon upisa u registar APR-a i institucije
javnog poslovnog sektora, pod istim uslovima koji važe za OCD.
Procedura za dobijanje članstva: na osnovu doprinosa realizaciji ciljeva upućuje se poziv za članstvo,
ili zainteresovana strana pismenim putem upućuje zahtev. Do upisa u registar APR-a odluku o
članstvu donosi Koordinacija koalicije, koju čine po dva predstavnika sadašnjih potpisnica. Nakon
upisa odlučivaće telo određeno Statutom koalicije.
Trenutni broj članova: 10 udruženja građana („Koalicija za budžet po meri mladih“ Kikinda, „Moje
parče Evrope“ Žitište; „Duga“ Ada i „Centar lokalne demokratije“ Subotica)
Kontakt
Kontakt osoba: Branko Komadina, koordinator koalicije
Adresa: Centar za poršku ženama, 23 300 Kikinda, Trg srpskih dobrovoljaca 48
Telefon: +381 63 568-104, +381 23 0437-343
Faks: +381 23 0437-343
Imejl: [email protected]
Veb-sajt: www.mladirade.org.rs (u izgradnji)
23. Kontakt organizacije civilnog društva (KOCD)
Status
Neformalna mreža
34
Godina osnivanja
KOCD je koalicija od 7 organizacija koje je 2007. godine Tim Vlade za implementaciju Strategije za
smanjenje siromaštva5 izabrao za Kontakt organizacije civilnog društva za implementaciju Strategije za
smanjenje siromaštva.
Oblast delovanja/ciljevi
Oblasti delovanja: socijalno uključivanje, smanjenje siromaštva. Svaka od KOCD je profilisana za
bavljenje pitanjama pojedinačnih osetljivih grupa stanovništva (žena, mladih, izbeglih i raseljenih lica,
dece, Roma, starih, osoba sa invaliditetom).
Osnovni cilj odabira KOCD bio je da se omogući učešće OCD u definisanju, primeni i praćenju mera
koje donose Vlada i drugi relevantni akteri u procesu primene Strategije za smanjenje siromaštva,
kao i ostalih reformskih procesa. U saradnji sa širim forumom OCD, KOCD su razvijale mehanizme
komunikacije, stvarale i unapređivale partnerske odnose između Vlade i OCD, formulisale preporuke i
davale predloge o ključnim reformskim procesima i načinu primene Strategije.
Aktivnosti (2010–2011)
Koalicija je nastavila s radom i kroz troipogodišnji projekat „Građansko društvo za odgovornu Vladu i
smanjenje siromaštva u Srbiji“, koji realizuje Institut za održive zajednice (ISC) uz finansijsku podršku
Ambasade Norveške. Projekat je usmeren na jačanje kapaciteta OCD za praćenje budžetske politike,
odn. uticaj na donosioce odluka u procesima kreiranja budžeta, ali i praćenja njihovog izvršavanja na
nacionalnom i lokalnom nivou; povećanje odgovornosti Vlade u procesu kreiranja politika i donošenja
budžeta koje se tiču ranjivih grupa građana; povećanje transparentnosti i odgovornosti rada lokalnih
samouprava u donošenju, a kasnije i izvršavanju budžeta i ostvarivanju prioriteta ranjivih grupa.
Saradnja se unapređuje i kroz projekat „Inicijativa za praćenje socijalne politike“, koji finansira
Norveško ministarstvo inostranih poslova. Za tri godine projekta KOCD će razviti mehanizme praćenja
i izveštavanja o primeni i efektima Zakona o socijalnoj zaštiti na nacionalnom i lokalnom nivou.
Projekat se sastoji od dve komponente: a) analitičko-istraživačke, koja je usmerena na praćenje
specifičnih mera socijalne zaštite za sedam ugroženih kategorija (žene, mladi, izbeglice i raseljena
lica, deca, Romi, stari, osobe sa invaliditetom), praćenje rada institucija nadležnih za donošenje i
sprovođenje tih mera, i praćenje na koji način institucije ocenjuju i izveštavaju o efektima istih; b)
zagovaračke komponente usmerene na razvoj mehanizama za uključivanje građana u procese
donošenja odluka vezanih za socijalnu zaštitu, osnaživanje građana za praćenje politike i mera
socijalne zaštite i uticaj na donosioce odluka.
Neke od KOCD su se transformisale i prerasle u zasebne mreže (KOCD za decu i KOCD za
žene), bilo da su formalne ili neformalne, i nastavljaju da se bave svojim ciljnim grupama, kao i da
sarađuju sa ostalim KOCD organizacijama/klasterima.
Članstvo
Procedura za dobijanje članstva: ne postoji formalna procedura za dobijanje članstva na nivou
koalicije sedam organizacija; na javnom konkursu odabrano je sedam kontakt organizacija;
Ko može biti član mreže: organizacije civilnog društva mogu biti članice pojedinačnih mreža/klastera.
Trenutni broj članova: 7 (Autonomni ženski centar – KOCD za pitanja žena, Građanske inicijative –
KOCD za pitanja mladih, Grupa 484 – KOCD za pitanja izbeglih i raseljenih lica, Društvo za
unapređenje mentalnog zdravlja dece i omladine – KOCD za pitanja dece, Romski informativni centar
5
Od 2009. godine Tim Vlade za implementaciju Strategije za smanjenje siromaštva preimovan je u Tim za
socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije (SIPRU).
35
– KOCD za pitanja Roma, „Amiti“ – KOCD za pitanja starih, Centar za samostalni život invalida –
KOCD za pitanja osoba sa invaliditetom
Kontakt
Kontakt osoba: Irina Ljubić, SIPRU/Jelena Milovanović, Građanske inicijative
Adresa: Bulevar Mihajla Pupina 2, 11 070 Novi Beograd / Cara Dušana 70, 11 000 Beograd
Telefon: +381 11 3114-605 SIPRU; +381 11 3284-164 Građanske inicijative
Faks: +381 11 2139-754 SIPRU; +381 11 3284-164 Građanske inicijative
Imejl: [email protected] / [email protected]
Veb-sajt: www.inkluzija.gov.rs / www.građanske.org
24. KOCD – Klaster organizacija osoba sa invaliditetom
Status
Neformalna mreža
Godina osnivanja
2002/2003.
Oblast delovanja/ciljevi:
Rad na smanjenju siromaštva osoba sa invaliditetom, istraživanje specifičnosti siromaštva OSI,
uspostavljanje komunikacije i saradnje s vladinim sektorom, konsultativni procesi i definisanje
preporuka i stavova relevantnih za populaciju OSI i njihove porodice.
Aktivnosti (2010–2011):
– promocija uspostavljanja modela socijalne zaštite u interesu povećanja socijalne uključenosti OSI,
kroz razvoj efektivnih partnerskih odnosa sa svim relevantnim socijalnim akterima u lokalnoj
zajednici;
– unapređenje položaja i društvene uključenosti OSI kroz jačanje kapaciteta OSI i njihovih
organizacija za odgovornije i delotvornije oblikovanje svojih programskih aktivnosti, razvijanje
servisa podrške i zastupnički rad na ostvarenju boljeg kvaliteta života OSI u skladu sa ciljevima
Strategije unapređenja položaja OSI i Konvencije UN o pravima OSI;
– podizanje efikasnosti organizacija civilnog drustva u odnosu na zadovoljavanje potrebe njihovih
korisnika – osoba sa invaliditetom – kroz zajedničko delovanje i uticaj na odgovorno ponašanje
vlade u odnosu na potrebe ranjivih grupa. Lokalne vlasti i republička vlada će takođe biti korisnici
ovog projekta, jer će naučiti da budžete kreiraju odgovorno i transparentno i na isti način
opredeljuju sredstva.
Članstvo
Ko može biti član mreže: organizacija OSI i druge nevladine organizacije koje se u svom radu bave i
osobama sa invaliditetom
Procedura za dobijanje članstva: ///
Trenutni broj članova: 45
Kontakt
Kontakt osoba: Ivana Janicijevic
Adresa: Milenka Vesnica 3, 11 040 Beograd
Telefon: +381 11 3675-317, +381 11 3675-318
Faks: +381 11 3605-509
Imejl: [email protected]
36
Veb-sajt: www.cilsrbija.org
25. KOCD – Klaster OCD koje rade sa starima/za stare u Srbiji
Status
Neformalna mreža
Godina osnivanja
Osnovana 2007. godine, u sklopu Programa aktivnosti Kontakt organizacija civilnog društva, u
procesu primena Strategije za smanjenje siromaštva u Srbiji.
Oblast delovanja/ciljevi
Ključna oblast delovanja jeste unapređenje položaja starijih lica u Srbiji. Organizacije su okupljene
oko ključnih tema koje ih interesuju, a to su:
• reforma i razvoj penzijskog sistema,
• brži razvoj vaninstitucionalne zaštite starih – usluga/servisa na nivou lokalne zajednice,
• zagovaranje za uvođenje socijalnih penzija,
• razvoj i realizacija Akcionih planova na lokalnom nivou vezano za Strategiju za smanjenje
siromaštva, Strategiju razvoja socijalne zaštite i Nacionalnu strategiju o starenju 2006–2015.
Aktivnosti (2010–2011)
U 2010. godini članice Koalicije su zajednički radile na unapređenju Nacrta Zakona o socijalnoj zaštiti,
sa aspekta ljudskih prava i društvene uključenosti starijih u sistem socijalne zaštite. U konsultativnom
procesu i davanju komentara na Nacrt Zakona učestvovale su 24 OCD i komentari su u jedinstvenom
dokumentu upućeni Timu za socijalnu uključenost i smanjenje siromaštva, radi objedinjavanja
komentara svih KOCD organizacija i upućivanja istih Ministarstvu rada i socijalne politike. Neki od
komentara i predloga Klastera OCD za stare usvojeni su i našli su svoje mesto u konačnoj verziji
Zakona.
Članstvo
Ko može biti član mreže: svaka registrovana OCD iz Srbije, koja radi i sa ciljnom grupom stari i za njih,
a želi da bude član Koalicije.
Procedura za dobijanje članstva: opunjavanje pristupnog Upitnika, u kome pored osnovnih podataka
o organizaciji odgovorna osoba kratko opisuje šta OCD radi za ciljnu grupu stari (programi, projekti,
broj korisnika, članova, teritorijalna rasprostranjenost).
Trenutni broj članova: 71 OCD iz Srbije, svrstanih u jednu od 6 grupa:
1.
organizacije udruženja penzionera (6),
2.
organizacije Crvenog krsta (12),
3.
organizacije verskih zajednica (9),
4.
romske organizacije (10),
5.
ostale organizacije civilnog društva (33),
6.
mreža NVO „Humanas“
Kontakt
Kontakt osoba: mr Nadežda Satarić, „Amiti“
Adresa: Španskih boraca 4, 11 070 Novi Beograd, Beograd
Telefon: +381 11 21-40-554
Faks: +381 11 21-31-261
Imejl: [email protected]
37
Veb-sajt: www.amity-yu.org
26. KOCD – Klaster omladinskih organizacija
Status
Neformalna mreža
Godina osnivanja
Septembar 2007. godine
Oblast delovanja/ciljevi:
1. praćenje i analiza politika i praksi socijalnog uključivanja mladih u Srbiji;
2. iniciranje promena i kreiranje predloga i preporuka u vezi s definisanjem, planiranjem i
sprovođenjem javnih politika i praksi socijalnog uključivanja od posebnog značaja za mlade u Srbiji;
3. Organizovanje kampanja javnog zagovaranja za različite mere koje doprinose unapređenju
položaja mladih u Srbiji.
Aktivnosti (2010–2011)
Mreža je 2010–2011. bila aktivna na praćenju izrade i usvajanja Zakona o mladima i Zakona o
volontiranju kao i na osnivanju Krovne organizacije mladih Srbije. Organizacije iz mreže su
učestvovale u radnim grupama za izradu oba zakonska predloga kao i u procesima usvajanja zakona.
Organizovane su i kampanje zagovaranja za usvajanje rešenja koja su predložile omladinske
organizacije.
Organizacije članice su 2010–2011. godine organizovale proces osnivanja Krovne organizacije
mladih Srbije kao najvišeg predstavničkog tela mladih u Srbiji. Organizacija je osnovana 12. marta
2011. godine i ima 84 članice iz cele Srbije.
Članstvo
Ko može biti član mreže: omladinske organizacije civilnog društva i organizacije koje rade za mlade, s
mladima ili u ime mladih.
Procedura za dobijanje članstva: ne postoji, ali je pristupanje mreži moguće putem pisane prijave
koja će sadržati osnovne podatke o organizaciji i kratku informaciju o njenim ciljevima i aktivnostima i
razlozima za pristupanje mreži.
Trenutni broj članova: 162
Kontakt
Kontakt osoba: Marko Stojanović
Adresa: Cara Dušana 70, 11 000 Beograd
Telefon: +381 11 3284-164
Faks: +381 11 3284-164
Imejl: [email protected]
Veb-sajt: www.gradjanske.org
27. KOCD mreža – Romi
Status
Neformalna mreža
Godina osnivanja
2008. godina
38
Oblast delovanja/ciljevi
Mreža se opredelila da deluje prema sledećim oblastima:
• ekonomija, rad, zapošljavanje;
• obrazovanje;
• zdravlje;
• socijalna zaštita;
• stanovanje;
• kultura i informisanje;
• nasilje u porodici;
• borba protiv trgovine ženama i decom;
• ekologija;
• deca, omladina i sport.
Aktivnosti (2010–2011):
*nadgledanje budžeta na nacionalnom i lokalnom nivou;
*kampanja za uključivanje u proces nadziranja budžeta.
Članstvo
Ko može biti član mreže: nema ograničenja
Procedura za dobijanje članstva: popunjavanje upitnika
Trenutni broj članova: 233
Kontakt
Kontakt osoba: Rozalija Ilić
Adresa: Atinska 81/3, 34.000 Kragujevac
Telefon: +381 34 349-587
Faks: +381 34 349-587
Imejl: [email protected]
Veb-sajt: www.ric.org.rs
28. KOCD – Mreža za socijalno uključivanje izbeglica i raseljenih lica u Srbiji
Status
Neformalna mreža
Godina osnivanja
Septembar 2007. godine
Oblast delovanja/ciljevi:
1. praćenje i analiza politika i praksi socijalnog uključivanja izbeglica i raseljenih lica u Srbiji;
2. iniciranje promena i kreiranje predloga i preporuka u vezi s definisanjem, planiranjem i
sprovođenjem javnih politika i praksi socijalnog uključivanja od posebnog značaja za izbeglice i
raseljena lica u Srbiji;
Aktivnosti (2010–2011)
Nije bilo posebnih aktivnosti mreže. Mreža je ostajala aktivna kroz uključivanje jednog dela članica u
projektne aktivnosti Grupe 484 i konsultacije koje su obavljane putem elektronske pošte. Poslednje
ovakve konsultacije obavljene su od druge polovine juna do sredine avgusta 2011. godine, u vezi s
projektnim konceptom „Support for the improvement of the living conditions of the forced migrants
in the Republic of Serbia“, koji je Komesarijat za izbeglice bio pripremio za programski ciklus IPA 2012.
39
Od jula 2010. do novembra 2011. godine, pet članica mreže i Grupa 484 bili su uključeni u
analize lokalnih budžetskih politika i zagovaračke aktivnosti u vezi sa sprovođenjem (pet) lokalnih
akcionih planova za unapređenje položaja izbeglica i raseljenih lica.
Od septembra 2010. do juna 2011. 15-ak članica mreže bilo je uključeno u kreiranje izveštaja „Izazovi
prisilnih migracija u Srbiji“, te takođe u edukativne i zagovaračke aktivnosti u vezi s tim.
Članstvo
Ko može biti član mreže: organizacije civilnog društva
Procedura za dobijanje članstva: ne postoji, ali je pristupanje mreži moguće putem pismene prijave
koja će sadržati osnovne podatke o organizaciji i kratku informaciju o njenim ciljevima i aktivnostima i
razlozima za pristupanje mreži. (Inicijalno, 62 organizacije su pristupile klasteru popunivši upitnik
putem koga su prilično detaljno predstavile svoje aktivnosti i relevantne kapacitete.)
Trenutni broj članova: 50–70 (Inicijalno, KOCD klaster za pitanja izbeglica i raseljenih lica okupio je 62
organizacije. Trenutno, međutim, ne vodi se ažurna evidencija članstva.)
Kontakt
Kontakt osoba: Siniša Volarević
Adresa: Pukovnika Bacića 3, 11 040 Beograd
Telefon: +381 11 2660-972
Faks: +381 11 2660-973
Imejl: [email protected]
Veb-sajt: www.grupa484.org.rs
29. Konzorcijum za kartiranje i monitoring biološke raznovrsnosti Srbije
Status
Neformalna mreža
Godina osnivanja
2011.
Oblast delovanja/ciljevi:
Integracija podataka o biološkoj raznovrsnosti Srbije i zajednički nastup članica mreže na planu
unapređenja i zaštite prirode Srbije
Aktivnosti (2010–2011)
Formirani smo 2011. godine i do sada su, pored potpisivanja Sporazuma o konzorcijumu, dogovoreni
standardi zapisa podataka o biološkoj raznovrsnosti Srbije i uspostavljena saradnja sa Istraživačkom
stanicom Petnica na planu pokretanja javnog internet portala za mapiranje i monitoring biološke
raznovrsnosti Srbije
Članstvo
Ko može biti član mreže: članica može da postane svako pravno lice registrovano u registru pravnih
lica koji vodi Agencija za privredne registre, a koje u svojoj misiji i ciljevima ima očuvanje i
unapređenje prirode.
Procedura za dobijanje članstva: potencijalna članica iskazuje interes za pristupanje konzorcijumu
podnošenjem Zahteva za učešće u konzorcijumu koji sadrži kratki opis pravnog lica, opšte i kontakt
podatke o pravnom licu i kratko obrazloženje o razlozima pristupanja i mogućem doprinosu radu
Konzorcijuma.
40
Trenutni broj članova: 7 (sedam organizacija)
Kontakt
Kontakt osoba: dr Gabor Mesaroš
Adresa: Udruženje „Protego“, Matije Korvina 9, 24 000 Subotica
Telefon: +381 62 234-272
Faks: +381 24 556-342
Imejl: [email protected]
Veb-sajt: http://www.protego.rs
30. Koordinacioni odbor NVO za očuvanje i zaštitu reke Lima
Status
Neformalna mreža
Godina osnivanja
Osnovana 2009.godine
Oblast delovanja/ciljevi:
• očuvanje i zaštita reke Lima u sadašnjem prirodnom stanju;
• borba protiv izgradnje visokih brana na reci Limu;
• očuvanje prirodne raznovrsnosti i flore i faune na ovom prostoru;
• održavanje čistoće reke Lim i korišćenje voda u oblasti rekreacije i turizma.
Aktivnosti (2010–2011):
• aktivno učešće zainteresovane javnosti protiv izgradnje visokih brana na reci Limu;
• skupljena peticija od preko 5.000 potpisa protiv izgradnje hidrocentrala na reci Limu;
• tri puta svojim učešćem poništili zahtev i rešenje o Obimu i sadržaju studije o proceni uticaja
na životnu sredinu:
• učešće u izradi prostornih planova i Studija o zaštiti životne sredine:
• promovisanje ekološke svesti i učešće na emisijama lokalnog i nacionalnog karaktera;
• sopstvene produkcije u cilju ostvarenja svojih ciljeva;
• učešće na protestima, konfercijama i tribinama.
Članstvo
Ko može biti član mreže: sve organizacije iz Srbije, prvenstveno ekološke, pojedinci, ustanove,
zajednice i svi ostali koji se bore i daju podršku za očuvanje i zaštitu reke Lima.
Procedura za dobijanje članstva: donošenje sopstvene odluke i davanje iste KOZZRLima
Trenutni broj članova: 11 registrovanih NVO, veći broj uglednih pojedinaca, neformalnih grupa i
organizacija.
Kontakt
Kontakt osoba: Amel Kurbegović,
Adresa: Bratstva–jedinstva bb, 31 305 Brodarevo
Telefon: +381 33 777-152; +381 64 63-05-709
Faks: +381 33 777-152
Imejl: [email protected]
41
31. Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS)
Status
Formalno registrovana mreža u APR-u
Godina osnivanja
12. mart 2011. godine
Oblast delovanja/ciljevi
Oblast delovanja: omladinska politika
Ciljevi KOMS-a jesu:
• unapređivanje položaja mladih u društvu, a naročito aktivnog učešća u društvu, učešća u
donošenju odluka, informisanja, prava na jednake šanse, izuzetnih postignuća,
kvalitetnog provođenja slobodnog vremena, formalnog i neformalnog obrazovanja,
zapošljavanja, bezbednosti, zdravlja mladih i uloge u održivom razvoju i zaštiti životne
sredine;
• unapređivanje sistemske brige o mladima, praćenje rada državnih institucija za mlade i
ostvarivanje partnerstva s resornim ministarstvima i drugim organima uprave;
• obezbeđivanje i unapređivanje sigurnog okruženja i mogućnosti za lični i socijalni razvoj
mladih;
• unapređenje jednakosti, pravičnog tretmana mladih, tolerancije i demokratske kulture
kod mladih i među mladima;
• promocija volonterske kulture među mladima;
• ostvarivanje saradnje s mladima u drugim zemljama, umrežavanje i razmena iskustava;
• javno zagovaranje i zastupanje interesa mladih u cilju poboljšanja kvaliteta života mladih
u Srbiji i afirmisanje mladih;
• unapređivanje kulturnih sadržaja za mlade i kulture mladih;
U ostvarivanju navedenih ciljeva KOMS zastupa interese mladih u Srbiji bez obzira na njihov socioekonomski položaj, pol, rasu, etničku i kulturnu pripadnost, politička i verska ubeđenja, seksualnu
orijentaciju, invaliditet ili bilo koji drugi oblik različitosti.
Radi ostvarivanja svojih ciljeva KOMS naročito:
• formuliše politike i vrednosne i stručne stavove u oblasti omladinske politike i u vezi s
pitanjima iz drugih oblasti koje su od velikog značaja za mlade;
• prikuplja i obrađuje naučnu i stručnu literaturu u oblasti omladinske politike i u vezi s
pitanjima iz drugih oblasti koje su od velikog značaja za mlade;
• organizuje sam ili s drugim organizacijama stručne skupove, savetovanja, seminare i
druge oblike edukacije u oblasti omladinske politike i u vezi s pitanjima iz drugih oblasti
od velikog značaja za mlade;
• objavljuje knjige i druge publikacije o pitanjima koja se odnose na omladinsku politiku, u
skladu sa zakonom;
• sarađuje sa univerzitetima i ustanovama obrazovanja i kulture, državnim institucijama,
stručnim udruženjima i drugim organizacijama u zemlji i inostranstvu
Aktivnosti (2010–2011):
• oktobar 2010 – mart 2011. godine – projekat „Jačanje kapaciteta i umrežavanja
omladinskih organizacija u Srbiji na nacionalnom i regionalnom nivou“;
• avgust 2011 – januar 2012. godine – projekat „Mladi su zakon“ (finansira MOS). U okviru
ovog projekta obeležen je Međunarodni dan mladih, 12. avgust, i obeležena je nedelja
mladih (8–12. avgusta 2011. godine), akcijama u 6 gradova u Srbiji (Zaječar, Novi Pazar,
Novi Bečej, Niš, Beograd i Šabac), u kojima su mladi iz organizacija članica KOMS-a imali
42
•
•
•
zadatak da prepoznaju određeni važan problem u svojoj zajednici i angažuju se na
njegovom rešavanju.
Takođe, održana je i 5. konferencija posvećena omladinskoj politici „U korak sa
zakonom“, na kojoj su mladi, predstavnici organizacija članica KOMS-a i relevantni
predstavnici MOS-a i civilnog sektora razgovarali o primeni Zakona o mladima.
Održani su i Dani umrežavanja, gde su se u Beogradu sastali predstavnici Evropskog
foruma mladih i novoosnovanih krovnih organizacija iz regiona, predstavnici krovnih
organizacija iz Evrope sa dugogodišnjim iskustvom, kako bi razmenili iskustva i ostvarili
kontakte koji će im omogućiti saradnju ubuduće.
avgust 2011 – 2013. godine – partneri na projektu „Vrednosti mladih u Srbiji“ i kampanji
„Stvarno važno“ sa fondacijom „Ana i Vlade Divac“; u okviru ovog projekta i kampanje
održan je „Divac Idea forum“, na kome su predstavnici KOMS-a i organizacija članica
učestvovali u stvaranju i radu radnih grupa u važnim oblastima života za mlade, pre
svega, odakle će proizaći predlozi projekata koje će mladi u naredne tri godine sprovoditi.
Takođe, organizacije članice KOMS-a imale su priliku da učestvuju u konkursu za najbolji
predlog mini-akcije za „Stvarno važnu nedelju 19–25. marta 2011. godine“.
Članstvo
Ko može biti član mreže: član KOMS-a mog postati udruženje i savez udruženja registrovani u
Republici Srbiji, ako ispunjava propisane kriterijume. Članstvo u KOMS-u može biti punopravno ili
pridruženo.
Procedura za dobijanje članstva: organizacija mladih ili za mlade koja ispunjava kriterijume iz Statuta,
obavezna je da na [email protected] dostavi dokumentaciju koja se može naći na sajtu
http://www.koms.rs/index.php/clanstvo/kako-postati-clan
Trenutni broj članova: 53 organizacije članice (omladinske organizacije i organizacije za mlade –
http://www.koms.rs/index.php/clanstvo/clanice)
Kontakt
Kontakt osoba: Tamara Marković, koordinator za administraciju i razvoj
Adresa: Bulevar umetnosti 27, 11 070 Novi Beograd
Telefon: +381 62 467-277
Faks: ///
Imejl: [email protected], [email protected]
Veb-sajt: www.koms.rs
32. Liga za Dekadu Roma u Srbiji
Status
Neformalna mreža
Godina osnivanja
2006.
Oblast delovanja/ciljevi:
Praćenje i javno zastupanje ciljeva i akcionih planova Dekade Roma
Aktivnosti (2010–2011):
1. primena Dekade Roma u Akcionim planovima u Srbiji (Implementation of Roma Decade in
Serbia Action plans);
43
2. institucionalizacija uspešnih modela pilot projekata koji se bave Romima u srpske institucije
(Institutionalization of pilot projects successfulness models related to Roma within Serbian
institutions)
3. praćenje rada državnih institucija u sprovođenju Nacionalne strategije za Rome (Monitoring of
state institutions in carrying out the State Strategy for Roma);
4. učešće u kriznim situacijama u romskim zajednicama i njihovo rešavanje (Participation in and
solving of crisis situations with participating Roma community).
Članstvo
Ko može biti član mreže: sve romske, neromske i međunarodne organizacije koje se bave pojedinim
pitanjima od važnosti za Dekadu Roma
Procedura za dobijanje članstva: prijava i prihvatanje Kodeksa Lige za dekadu. O prijemu odlučuje
Jezgro Lige sačinjeno od 9 organizacija.
Trenutni broj članova: 42 organizacije i oko 141 pojedinac
Kontakt LIGA ZA DEKADU ROMA
Kontakt osoba: Osman Balić
Adresa: Trg Kralja Aleksandra 2a, Poslovni centar Aleksandrija lok. M 11, 18 000 Niš
Telefon/faks: +381/18 42-46-940
Imejl: [email protected]
Veb-sajt: http//:ligazadekaduroma.org.rs
33. Mreža centara za samostalan život osoba sa invaliditetom Srbije
Status
Neformalna mreža
Godina osnivanja
9. novembar 2001. godine
Oblast delovanja/ciljevi:
Unapređenje položaja osoba sa invaliditetom, promocija inovativnih servisa podrške za osobe sa
invaliditetom, zastupanje prava osoba sa invaliditetom
Aktivnosti (2010–2011):
• zapošljavanje osoba sa invaliditetom u svetlu Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i
zapošljavanju OSI – opšti cilj projekta je bio da se muškarci, žene i deca sa smetnjama u
razvoju integrišu u ekonomski i društveni život u Srbiji. Dva strateška cilja ovog projekta su
bila: osobe sa invaliditetom imaju više mogućnosti za svrsishodnije zapošljavanje i civilno
društvo se efikasnije mobiliše za inkluzivno obrazovanje;
• izgradnja kapaciteta organizacija OSI radi praćenja primene Konvencije UN o pravima OSI
(CRPD) – opšti ciljevi projekta su bili izgradnja kapaciteta organizacija OSI za praćenje
poštovanja ljudskih prava i zastupničkog rada zasnovanih na Konvenciji UN o pravima osoba
sa invaliditetom, kroz podizanje svesti i znanja u organizacijama OSI o ljudskim pravima koje
garantuje Konvencija UN, izgradnju kapaciteta organizacija OSI da prate odgovarajuće
politike i praksu radi prikupljanja dokaza o napretku i preprekama u primeni Konvencije UN,
stvaranje osnovnih kapaciteta za učešće u praćenju primene Konvencije i pripreme na
preliminarni nacrt shadow reporta o primeni Konvencije, iniciranje ad hoc alijansi sa
organizacijama koje se bave ljudskim pravima i pravima dece radi obezbeđenja da posebna
pitanja koja se tiču žena i dece budu uključena takođe, izgradnju kapaciteta organizacija OSI
44
•
•
•
•
radi usmerene zastupničke aktivnosti koja se tiče izvršnih i pravnih delova vlasti, radi
uspostavljanja odgovarajućeg pratećeg okvira kao što je predviđeno članom 33 Konvencije;
povećano izveštavanje medija o Konvenciji UN i specifičnoj ulozi organizacija OSI u praćenju
njene primene kao što je napisano u članu 35 Konvencije.
podrška samostalnom životu – dalja promocija servisa personalnih asistenata kroz Javne
radove – obuka nezaposlenih za posao personalnog asistenta i posredovanje u njihovom
radnom angažovanju za rad kod osoba sa invaliditetom
jаčanje organizacija OSI – Edukacijama do novih usluga i programa – DILS – ovim projektom
se radilo na unapređenju položaja i društvene uključenosti OSI kroz jačanje kapaciteta OSI i
njihovih organizacija za odgovornije i delotvornije oblikovanje svojih programskih
aktivnosti, razvijanje servisa i zastupnički rad na ostvarenju boljeg kvaliteta života OSI u
skladu sa ciljevima Strategije unapređenja položaja OSI i Konvencije UN o pravima OSI.
Osim osnovnih znanja o pisanju projekata, edukacije su imale i komponente zastupničkog
rada s posebnim osvrtom na invalidsku problematiku i ono što bi bio doprinos invalidskog
pokreta u poboljšanju te situacije. Na taj način su organizacije bile u mogucnosti da
konkurišu kod raznih donatora projektima koji bi bili usmereni kako na jačanje same
organizacije i njenih članova, tako i na kvalitetan doprinos lokalnoj zajednici kojoj
organizacija pripada.
lakše do ostvarivanja prava – osnaživanje osoba sa invaliditetom i njihovih organizacija da
prepoznaju slučajeve diskriminacije i steknu znanja kako da koriste različite mehanizme i
organe radi ostvarenja prava i zaštite od diskriminacije. Kroz organizovanje edukacija o
diskriminaciji i ulozi poverenika za zaštitu ravnopravnosti i ombudsmana, samostalnih
državnih organa nadležnih da postupaju u slučajevima diskriminacije i povrede prava OSI,
radilo se na podizanju svesti OSI i organizacija OSI o pojavi diskriminacije i podsticanju
njihovog aktivnog odnosa prema situacijama diskriminacije.
zagovaranje za nove usluge socijalne zaštite u lokalnoj zajednici – DILS – Cilj projekta je
unapređenje učešća OSI u životu zajednice, jačanjem kapaciteta organizacija OSI za
zastupanje za uvođenje i povećanje dostupnosti socijalnih usluga u lokalnoj zajednici.
Predstavnici organizacija OSI upoznaće se sa svrhom, sadržajem, zakonskom regulativom i
svojom mogućom ulogom u obezbeđivanju socijalnih usluga u lokalnoj zajednici. Takođe će
se raditi na jačanju kapaciteta i savladavanju osnova zastupničke kampanje i izrada
konkretnih planova za zastupanje za uvođenje jedne/dve socijalne usluge koju prepoznaju
kao potrebnu u njihovoj sredini. Učesnici će kreirati model za zagovaranje organizacija OSI
za uvođenje novih usluga socijalne zaštite za OSI u lokalnoj zajednici.
Članstvo
Ko može biti član mreže: organizacija koja okuplja osobe sa invaliditetom, saglasna sa Statutom
Centra Srbije – principima rada organizacije
Procedura za dobijanje članstva: pojedinci, uglavnom s telesnim invaliditetom, koji će raditi na
promociji ideja Centra, potpisivanjem pristupnice – npr.ne postoji članarina.
Trenutni broj članova: devet lokalnih organizacija (oko 340 osoba sa invaliditetom)
Kontakt
Kontakt osoba: Momčilo Stanojević
Adresa: Milenka Vesnića 3, 11 040 Beograd
Telefon: +381 11 367-5317, +381 11 367-5318
Faks: +381 11 360-5509
Imejl: [email protected]
Veb-sajt: www.cilsrbija.org
45
34. Mreža Omladine JAZAS-a Srbije
Status
Neformalna mreža
Godina osnivanja
Osnivanje mreže je inicirano 2003. godine definisanjem saradnje i prerastanjem podružnica u
regionalne kancelarije, a četiri godine kasnije, i u nezavisne regionalne organizacije. Mreža je
osnovana zaključivanjem Memoranduma o saradnji 31. marta 2007. godine.
Oblast delovanja/ciljevi
Cilj mreže je istrajno i efikasno delovanje na podizanju svesti i ukazivanju na značaj zajedničkog
rešavanja problema borbe protiv side i zaštite ljudskih prava onih koji žive sa HIV-om, o čemu se vodi
računa sprovođenjem prepoznatljivih i originalnih programa, primenjivanjem novih kanala
komunikacije koji doprinose stvaranju boljih rezultata i veće vidljivosti. Oblast delovanja pokriva
celokupnu teritoru Srbije, tako što je svaka od lokalnih organizacija Omladine JAZAS-a uspela da se
istakne u svojoj misiji, istakne svoje inicijative i učini izvestan napredak u svojim gradovima i lokalnim
sredinama, time doprinoseći prepoznatljivosti celokupne mreže u našoj zemlji;
Aktivnosti (2010–2011)
Sve članice Mreže Omladine JAZAS-a Srbije koordinišu svoje aktivnosti od nastanka mreže i
tradicionalno organizuju manifestacije povodom Svetskog dana borbe protiv side. Jedno od značajnih
zajedničkih delovanja jeste učešće u protestu pred Bordom Globalnog fonda za borbu protiv side,
tuberkuloze i malarije organizovanom u Sofiji decembra 2010. godine. Pored toga, članice redovno
usaglašavaju aktivnosti na polju vršnjačke edukacije.
Članstvo
Član mreže može postati svaka postojeća ili novoosnovana organizacija koja prihvata ciljeve, misiju,
viziju i ime Omladine JAZAS-a.
Član se postaje potpisivanjem Memoranduma o saradnji.
Trenutni broj članova: 11 organizacija Omladine JAZAS-a za sledeće teritorije – Beograd, Novi Sad,
Pančevo, Požarevac, Valjevo, Kragujevac, Jugozapadna Srbija sa sedištem u Užicu, Zaječar, Niš,
Kosovska Mitrovica i Žitište.
Kontakt
Kontakt osoba: Karlo Boras
Adresa: 27. marta 35, 11 000 Beograd
Telefon: +381 11 330-20-00
Faks: +381 11 330-20-21
Imejl: [email protected]
Veb-sajt: www.jazas.rs
35. Mreža organizacija za decu Srbije – MODS
Status
Neformalna mreža
Godina osnivanja
2010.
46
Oblast delovanja/ciljevi
Mrežа orgаnizаcijа grаđаnskog društvа zа decu okupljа orgаnizаcije koje svojim delovаnjem
doprinose ostvаrivаnju prаvа, unаpređenju položаjа i poboljšаnju kvаlitetа životа dece u Srbiji.
Mrežа je posvećenа ostvаrivаnju prаvа gаrаntovаnih Konvencijom o prаvimа detetа Ujedinjenih
nаcijа, Ustаvom i zаkonimа Republike Srbije i ostvаrivаnju Milenijumskih ciljevа rаzvojа, deklаrаcije
„Svet po meri deteta“, kаo i Nаcionаlnog plаnа аkcije zа decu Republike Srbije.
Misijа Mreže orgаnizаcijа grаđаnskog društvа zа decu jeste ostvаrivаnje prаvа, unаpređenje položаjа
i poboljšаnje kvаlitetа životа dece u Srbiji.
Ciljevi Mreže orgаnizаcijа grаđаnskog društvа zа decu su:
• povećаnje učešćа orgаnizаcijа grаđаnskog društvа i dece u formirаnju politikа zа decu;
• rаzvijаnje kаpаcitetа orgаnizаcijа zа unаpređenje položаjа dece i jаčаnje međusobne sаrаdnje;
• uspostаvljаnje kаnаlа komunikаcije između mreže i lokаlnih, pokrаjinskih i
republičkih
orgаnа i institucijа, institucijа i telа Evropske unije i drugih međunаrodnih telа;
• uspostаvljаnje sаrаdnje s drugim mrežаmа i orgаnizаcijаmа;
• povećаnje vidljivosti doprinosа orgаnizаcijа grаđаnskog društvа unаpređenju položаjа dece.
Mrežа će se svojim rаdom zаlаgаti zа:
• ostvаrivаnje prаvа sve dece;
• život sve dece u porodičnom okruženju i unаpređenje podrške porodici;
• povećаnje socijаlne uključenosti i rаzvijаnje inkluzivnog društvа;
• smаnjenje siromаštvа dece;
• unаpređivаnje dostupnosti i kvаlitetа formаlnog i neformаlnog obrаzovаnjа i
kulture;
• unаpređivаnje dostupnosti i kvаlitetа zаštite zdrаvljа, životne sredine i bezbednosti dece;
•
zаštitu dece od zlostаvljаnjа, zаnemаrivаnjа, iskorišćаvаnjа i nаsiljа;
• većа izdvаjаnjа, аdekvаtnije plаnirаnje i rаspodelu, kаo i trаnspаrentnije trošenje budžetа.
Aktivnosti (2010–2011):
• 6 okruglih stolova „Umrežavanje za decu“ (Novi Sad, Beograd, Niš, Novi Pazar, Užice i
Zaječar);
• 2 konferencije „Umrežavanje za decu“;
• održana konferencija za novinare u Nišu i Beogradu o formiranju MODS-a;
• obeležavanje Svetskog dana deteta uličnim akcijama;
• održan trening „Monitoring budžeta iz aspekta dece“
• javna rasprava „Umrežavanje za decu“ u Narodnoj skupštini RS s narodnim poslanicima;
• održan trening „Participacija dece“ za srednjoškolce iz Srbije;
• redovni sastanci tematskih grupa MODS-a;
• sprovedeno istraživanje o učešću dece i mladih u odlučivanju u lokalnim samoupravama;
• pokretanje inicijative za pristupanje programu EU Daphne III;
• priključivanje inicijativi „Glasaj za bebe“ i aktivno učešće u prikupljanju potpisa;
• komentarisanje zakonskih predloga i strategija u oblasti prava deteta (nacrta Zakona o
pravima deteta, Strategije predškolskog i osnovnog obrazovanja, Nacrt zakona o osnovnom
obrazovanju);
Članstvo
Ko može biti član mreže: organizacije civilnog društva koje rade na unapređenju položaja dece u
Srbiji;
47
Procedura za dobijanje članstva: popunjavanje Upitnika s informacijama o udruženju koje želi da se
priključi Mreži i odluka Koordinacionog odbora MODS-a.
Trenutni broj članova: 56
Kontakt
Kontakt osoba: Saša Stefanović
Adresa: Trg učitelja Tase 2, 18 000 Niš
Telefon: +381 18 599-111
Faks: +381 18 523-422
Imejl: [email protected]
Veb-sajt: www.zadecu.org
36. Mreža protiv siromaštva
Status
Neformalna mreža
Godina osnivanja
Decembar 2010. godine
Oblast delovanja/ciljevi
Otvorenom komunikacijom i u partnerstvu Mreža radi na svim poljima na kojima se mogu poboljšati
kvalitet života ljudi i grupa na udaru siromaštva i unaprediti procesi socijalnog uključivanja u Srbiji.
Osnovana je da doprinese smanjenju siromaštva i povećanju socijalne uključenosti građanki i
građana Srbije.
Mreža radi na:
• pomaganju da se uobliče socijalne politike i programi delovanja;
• promovisanju i povećanju delotvornosti akcija protiv siromaštva i socijalne isključenosti;
• uključivanju u aktivnosti mreže ljudi i grupa koji su na udaru siromaštva i socijalne
isključenosti;
• pozicioniranju Mreže kao relevantnog partnera u svim sektorima, na lokalnom, nacionalnom i
međunarodnom nivou;
• širenju informacija i podizanju nivoa svesti javnosti o pitanjima važnim za borbu protiv
siromaštva i socijalne isključenosti.
Aktivnosti (2010–2011)
Mreža je osnovana krajem 2010. godine od strane 12 organizacija civilnog društva. Radi jačanja
kapaciteta članica 2011. godine organizovane su radionice, izrađen je Statut mreže, izabrani organi, a
juna 2011. održana je konferencija na temu „Udruživanje organizacija civilnog društva u borbi protiv
siromaštva i socijalne isključenosti“. Za vreme konferencije održana je i skupština Mreže i tom
prilikom u Mrežu je primljeno još 12 organizacija koje su poslale svoje prijave i prikupile
odgovarajuću dokumentaciju. Septembra 2011. organizovana je radionica na kojoj su članice
raspravljale i izradile smernice za strateški i operativni plan Mreže. Zbog nedostatka izvora
finansiranja većina akcija Mreže je svedena na izdavanje saopštenja povodom važnih datuma,
učestvovanje u radu Evropske mreže protiv siromaštva (EAPN), pisanje predloga projekata kojima bi
se podstaklo delovanje mreže i slično. U toku je (mart 2012) priprema godišnje skupštine Mreže, kao i
priprema još jednog predloga projekta koji bi omogućio stabilnije funkcionisanje Mreže.
Članstvo
48
Ko može biti član mreže: Mreža je organizacija čiji članovi mogu postati udruženja, organizacije,
mreže i slično, sa statusom pravnog lica ili bez jega, čiji su ciljevi usmereni na smanjenje siromaštva i
povećanje socijalne uključenosti građanki i građana Srbije. Članovi Mreže ne mogu biti pojedinci,
političke stranke, sindikati i verske zajednice.
Procedura za dobijanje članstva: organizacija koja želi da postane članica Mreže podnosi prijavu za
članstvo Upravnom odboru Mreže. Nakon razmatranja od strane UO, o prijemu odlučuje Skupština
Mreže. Detaljna procedura kao i formular za prijavu mogu se naći na veb-sajtu Mreže.
Trenutni broj članova: 24
Kontakt
Kontakt osoba: Slobodan Cvejić, predsednik Upavnog odbora, Jasmina Krunić, koordinatorka Mreže
Adresa: Savska 5, 11 000 Beograd
Telefon: +381 63 343-747; +381 63 373-158;
Faks: +381 11 7621-785
Imejl: [email protected]
Veb-sajt: www.protivsiromastva.net
37. Mreža resurs centara „O.K:O“
Status
Neformalna mreža
Godina osnivanja
2011.
Oblast delovanja/ciljevi:
Jačanje kapaciteta za upravljanje opasnim kućnim otpadom
Aktivnosti (2010–2011)
Mreža je nastala kao rezultat projekta „PODRŠKA CIVILNOG SEKTORA JAČANJU KAPACITETA ZA
UPRAVLJANJE OPASNIM KUĆNIM OTPADOM U SRBIJI“, realizovanog u okviru programa SECTOR II
(SIDA)
Članstvo
Ko može biti član mreže: sve OCD koje izraze želju
Procedura za dobijanje članstva: nema
Trenutni broj članova: 15
Kontakt
Kontakt osoba: Vladimir Janković
Adresa: Milana Rakića 3, 35 250,Paraćin
Telefon: +381 62 463-077
Faks: +381 35 562-892
Imejl: [email protected]
Veb-sajt: www.sector2.unecopn.org
49
38. Mreža SOS telefona u Vojvodini
Status
Neformalna mreža
Godina osnivanja
23.03.2011.
Oblast delovanja/ciljevi:
Da okupi i organizuje postojeće SOS telefone s teritorije Vojvodine koji pružaju usluge ženama
izloženim nasilju.
Aktivnosti (2010–2011)
U martu 2011. pokrenuta je inicijativa za osnivanje Mreže potpisivanjem Sporazuma o saradnji pet
postojećih SOS telefona pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za rad, zapošljavanje i
ravnopravnost polova u okviru projekta „Ka sveobuhvatnom sistemu suzbijanja nasilja nad zenama u
APV“. U januaru 2012. godine održan je radno-konsultativni sastanak članica potpisnica inicijative, a u
februaru 2012. godine odobrena su sredstva od BCIF-a za realizaciju projekta „SOS Vojvodina“,
uspostavljanja jedinstvenog telefonskog broja na teritoriji Vojvodine za žene žrtve nasilja u porodici,
kroz njihov program „Socijalna tranzicija“.
Članstvo
Ko može biti član mreže: članice mreže mogu biti ženske nevladine organizacije koje imaju
uspostavljen SOS telefon za žene žrtve nasilja.
Procedura za dobijanje članstva: podnošenje zahteva Mreži i ispunjavanje minimuma standarda za
servise za žene koje su preživele nasilje.
Trenutni broj članova: 5 udruženja – UG „Centar za podršku ženama“ Kikinda, UG „SOS ženski centar“
Novi Sad, UG „Iz kruga… Vojvodina“ Novi Sad, UG „SOS telefon“ Novi Bečej, UG „Ženska alternativa“
Sombor
Kontakt
Kontakt osoba: Marija Srdić, direktorka UG „Centar za podršku ženama“
Adresa: Trg srpskih dobrovoljaca 28, 23 300 Kikinda
Telefon: +381 230 437-343
Faks: +381 230 437-343
Imejl: [email protected]
Veb-sajt: www.podrska.org.rs
39. Mreža udruženja „Roditelj“
Status
Neformalna mreža
Godina osnivanja
2006.
Oblast delovanja/ciljevi:
Podrška za stvaranje boljih uslova za roditeljstvo, dolazak dece na svet i njihovo odrastanje i rad na
tome.
Aktivnosti (2010–2011)
50
Reagovanje na kršenja zagarantovanih prava roditelja i budućih roditelja iz svih oblasti povezanih s
roditeljstvom, kampanje javnog zagovaranja posvećene učešću roditelja u radu škola, promeni načina
distribucije besplatnih udžbenika u osnovnim školama i promeni načina obračuna naknada za
trudničko bolovanje i porodiljsko odsutvo, „Glasaj za bebe“ inicijativa za ukidanje PDV-a i
ograničavanje marži na opremu i hranu za bebe, Savetovalište za roditelje i buduće roditelje
(kombinovano stručno i vršnjačko savetovalište onlajn i telefonsko), učešće u javnim raspravama o
Zakonu o pravima deteta, Zakonu o osnovnom obrazovanju, Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, Strategiji
za predškolsko obrazovanje, učešće u projektu Centra za interaktivnu pedagogiju uz podršku
Ministarstva prosvete i nauke „I roditelji se pitaju“, učešće u radu Radne grupe Ministarstva zdravlja
za reformu programa „Bejbi frendli“ u porodilištima u Srbiji, obeležavanje Svetske nedelje dojenja
2010. i 2011. javnim manifestacijama u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Užicu.
Članstvo
Ko može biti član mreže: registrovano udruženje građana pod imenom Udruženje građana „Roditelj“
(uz naziv grada u kome se ostvaruje delovanje), čiji su statut, misija, vizija, ciljevi i oblast delovanja
identični kao kod ostalih članica mreže.
Procedura za dobijanje članstva: pre registracije udruženja, potencijalni osnivači se obraćaju Mreži i
dobijaju tehničku podršku i sva dokumenta neophodna u procesu registracije. Nakon registracije,
članica potpisuje Platformu o radu Mreže i Etički kodeks Mreže.
Trenutni broj članova: 6 (gradovi: Novi Sad, Beograd, Užice, Kraljevo, Kragujevac, Niš)
Kontakt
Kontakt osoba: Bojana Selaković, Udruženje „Roditelj“ Beograd - Zemun
Adresa: Zemun, Glavna 18, lokal br. 44
Telefon: +381 11 3165-376, +381 60 0436-292
Faks: +381 11 3165-375
Imejl: [email protected], [email protected]
Veb-sajt: www.roditelj.org
40. Mreža za Evropski ženski lobi
Status
Formalno registrovana mreža u APR-u
Godina osnivanja
2009.
Oblast delovanja/ciljevi
Mreža za Evropski ženski lobi jeste mreža nevladinih organizacija osnovana 2009. godine radi
promovisanja i unapređenja ženskih ljudskih prava i rodne ravnopravnosti, pre svega kroz kreiranje
društvenih okolnosti i odgovornosti donosilaca odluka na svim nivoima za punu primenu relevantnih
međudržavnih konvencija i preporuka o ženskim ljudskim pravima, aktivno učešće u kreiranju politike
u oblasti ženskih ljudskih prava i rodne ravnopravnosti, kao i kroz umrežavanje i osnaživanje ženskih
organizacija, grupa i mreža iz regiona, Evrope i sveta. Od juna 2010. godine Mreža za Evropski ženski
lobi je pridružena članica međunarodne asocijacije Evropski ženski lobi – European Women’s Lobby.
Aktivnosti (2010–2011)
Mreža za Evropski ženski lobi je 2011. godine s Mrežom Žene protiv nasilja formirala Nezavisnu
opservatoriju za praćenje nasilja prema ženama, kao nezavisno ekspertsko posmatračko i analitičko
51
telo koje će činiti ekspertkinje civilnog i akademskog društva, s ciljem da prati stanje u oblasti nasilja
prema ženama u Srbiji, analizira ga i izveštava o njemu.
Još jedna veoma značajna aktivnost mreže je izrada i diseminacija elektronskog dvonedeljnog
biltena Mreže za Evropski ženski lobi koji u sebi sadrži sažetke i prevode celokupnih tekstova
relevantnih aktuelnih vesti, obaveštenja i nedavno usvojenih značajnih dokumenata koji se bave
pitanjima ženskih ljudskih prava u okvirima Evropske unije i pojedinačnih zemalja članica radi
promovisanja evropskih vrednosti i njihove primene u okvirima naše države.
Smatrajući da su pravovremena razmena informacija i efikasna komunikacija među članicama
od ključnog značaja za funkcionisanje Mreža, pored elektronskog biltena Mreža od svog osnivanja
koordiniše i mejling listu namenjenu lakšoj razmeni informacija i direktnoj olakšanoj komunikaciji
između organizacija članica, na kojoj, takođe, povremeno objavljuje prevode relevantnih informacija
koje bi mogle biti značajne za rad Mreže i pojedinačnih organizacija.
Članstvo
Ko može biti član mreže: članovi mogu postati udruženja, organizaciјe, mreže i slično, sa statusom
pravnog lica ili bez njega, čiјi su ciljevi usmereni na ostvarivanje, razvoј i promociјu ženskih ljudskih
prava pod uslovima predviđenim Statutom Mreže. Članovi Mreže ne mogu biti poјedinci. Mreža
predstavlja isključivo svoјe članice. Članice Mreže zadržavaјu autonomnost u svoјim aktivnostima i
ciljevima radi koјih su organizovane.
Procedura za dobijanje članstva: organizaciјa može postati članica Mreže pod uslovom da su
kumulativno ispunjeni sledeći uslovi:
• da su ciljevi i aktivnosti organizaciјe usmereni na ostvarivanje, razvoј i promociјu ženskih
ljudskih prava;
• da dâ izјavu o izričitom i bezuslovnom prihvatanju platforme, principa politike i aktivnosti i
Statuta Mreže (Izјava o prihvatanju se može preuzeti na internet stranici organizacije).
Trenutni broj članova: 19
Kontakt
Kontakt osoba: Milica Miražić
Adresa: Vlajkovićeva 15, 11 000 Beograd
Telefon: +381 11 323-55-92
Faks: +381 11 323-55-92
Imejl: [email protected]
Veb-sajt: www.mrezaewl.org
41. Mreža za razvoj lokalnih inkluzivnih politika na polju invalidnosti
Status
Neformalna mreža
Godina osnivanja
2008.
Oblast delovanja/ciljevi
Mreža zajednički radi na promociji lokalnih akcionih planova u oblasti invalidnosti kao instrumentu za
izjednačavanje mogućnosti, za ravnopravni pristup infrastrukturi i socijalnim uslugama na lokalnom
nivou i uopšte za život bez diskriminacije i uživanje punih političkih, socijalnih, ekonomskih i kulturnih
prava.
Aktivnosti (2010–2011)
52
Mreža trenutno sprovodi dva projekta u Republici Srbiji i to „Promociju inkluzivnog tržišta rada za
osobe sa invaliditetom u Republici Srbiji“ (decembar 2010 – decembar 2012) i „Socijalni servisi
(usluge) za osobe sa invaliditetom kao podrška jednakom socio-ekonomskom razvoju“. Mreža je
povezana s nacionalnim Mrežama koalicija osoba sa invaliditetom u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini,
Hrvatskoj i Makedoniji radi zajedničkog rada na promociji i razvoju holističkog praćenja ljudskih prava
osoba sa invaliditetom u regionu jugoistočne Evrope.
Članstvo
Ko može biti član mreže: lokalne koalicije organizacija osoba sa invaliditetom i/ili organizacije koje
rade na polju invalidnosti
Procedura za dobijanje članstva: potpisan koalicioni dogovor među organizacijama sa ciljem
povećanja učešća organizacija osoba sa invaliditetom u razvoju inkluzivnih politika i zakonodavstva na
lokalnom nivou
Trenutni broj članova: mreža trenutno broji oko 70 organizacija iz Kanjiže, Novog Kneževca, Kikinde,
Ade, Sente, Subotice, Smedereva, Užica, Velike Plane, Vranja, Smederevske Palanke, Aleksandrovca i
Majdanpeka.
Kontakt
Kontakt osoba: Zoltán Mihók
Adresa: Bul. Arsenija Čarnojevića 17/5, 11 070 Beograd
Telefon: +381 11 2120-176 / +381 63 564-438
Faks: +381 11 2120-177
Imejl: [email protected]
Veb-sajt: www.cod.rs; www.disabilitymonitor-see.org; www.invalidnost.info;
www.servisipodrske.cod.rs
42. Mreža za ruralni razvoj Srbije
Status
Formalno registrovana mreža u APR-u
Godina osnivanja
2009.
Oblast delovanja/ciljevi
Mreža za ruralni razvoj Srbije osnovana je 2009. godine od strane 15 regionalnih udruženja iz oblasti
poljoprivrede i ruralnog razvoja, sa ciljem da obezbedi podršku akterima u ruralnom razvoju, kroz
identifikaciju, iniciranje, umrežavanje i promociju učesnika, potencijala i prednosti koje doprinose
jačanju regionalnog razvoja i unapređenju kvaliteta života u ruralnim zajednicama Republike Srbije.
Osnovni ciljevi Mreže jesu:
• razvijen set servisnih usluga za članove Mreže i druge korisnike;
• uspostavljanje mehanizma za razmenu informacija između članova Mreže i relevantnih
institucija;
• Mreža aktivno posreduje između korisnika i relevantnih institucija u ruralnom razvoju;
• Mreža deluje kao nezavisno konsultativno telo sa aktivnom ulogom u programiranju politike
ruralnog razvoja;
• Mreža je prepoznata i prihvaćena kao relevantan partner od strane evropskih institucija i
ruralnih Mreža;
53
•
•
Mreža ima aktivnu ulogu u praćenju i sprovođenju Plana ruralnog razvoja;
Mreža je relevantan akter iz oblasti ruralnog razvoja i promoter vrednosti ruralne Srbije.
Aktivnosti (2010–2011)
Realizovani projekti:
• 2009/2010. „Rural Net“ – podizanje kapaciteta članica Mreže za ruralni razvoj Srbije;
• 2010/2011 „Održivi turizam u ruralnom razvoju“ – podizanje kapaciteta seoskih
domaćinstava za ruralni turizam;
• 2010/2011. „Postavljanje sistema promocije i direktne prodaje tradicionalnih poljoprivrednih
proizvoda regiona Srbije na pijaci Zeleni venac“;
Članstvo
Ko može biti član mreže: sva pravna i fizička lica pod uslovima predviđenim Zakonom, i ukoliko
prihvataju Statut i vrednosti Mreže za ruralni razvoj Srbije
Procedura za dobijanje članstva: podnošenje zahteva za članstvo
Trenutni broj članova: 15 udruženja građana
Kontakt
Kontakt osoba: Marija Ognjenović
Adresa: Zeleni venac bb, 11 000 Beograd
Telefon: +381 11 3283-085
Faks: +381 11 3283-085
Imejl: [email protected]
Veb-sajt: www.ruralnamreza.org
43. Mreža „Žene protiv nasilja“
Status
Neformalna mreža
Godina osnivanja
2005. godina
Oblast delovanja/ciljevi:
Smanjenje nasilja prema ženama; Mreža „Žene protiv nasilja“ jeste koalicija specijalističkih ženskih
nevladinih organizacija što pružaju individualnu podršku ženama koje preživljavaju nasilje i menjaju
društveni kontekst radi smanjenja nasilja prema ženama u Srbiji.
Aktivnosti (2010–2011):
• kampanje: organizacija i izvođenje kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja prema
ženama“ (2010. i 2011);
• jedinstvena baza podataka: izrađen je jedinstven model prikupljanja podataka (baza za unos
podataka o slučajevima nasilja i pruženim uslugama) i distribuiran organizacijama Mreže (23
organizacije što pružaju usluge ženama koje su preživele nasilje) kao i organizacijama van
Mreže (2 organizacije) koje pružaju usluge na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine;
• Nezavisna opservatorija za praćenje nasilja prema ženama: kako u Srbiji ne postoji razvijen
sistem prikupljanja i obrade podataka u oblasti rodno zasnovanog nasilja, kao ni podaci o
sprovođenju zakona i mera u ovoj oblasti, Autonomni ženski centar je pokrenuo inicijativu za
54
•
•
formiranje Nezavisne opservatorije za praćenje nasilja prema ženama, kao nezavisnog
mehanizma sastavljenog od ekspertkinja akademskog i civilnog sektora. Opservatorijom
rukovode dve mreže ženskih nevladinih organizacija: Mreža Žene protiv nasilja i Mreža za
Evropski ženski lobi.
Femicid: na bazi analize novinskih članaka, urađeni su godišnji izveštaji (2010. i 2011) o broju
ubijenih žena u porodičnom/partnerskom kontekstu u Srbiji i karakteristikama učinjenog
nasilja, distribuirani medijima i objavljeni radi podizanja svesti javnosti o najdurovijem obliku
nasilja prema ženama – ubistvima žena;
praćenje medija: jednu, od prve dve žalbe upućene novoosnovanom Savetu za štampu
(nezavisno telo za praćenje medija), povodom kršenja odredaba Kodeksa novinara u slučaju
izveštavanja o nasilju prema ženama, u dnevnim novinama Press, uputila je Mreža Žene
protiv nasilja. Savet je utvrdio da je žalba Mreže osnovana i naložio objavljivanje odluke
Saveta na stranicama novina. Odluka Saveta za štampu je objavljena u listu Press 13.
decembra 2011. godine.
Članstvo
Ko može biti član mreže: mreža okuplja udruženja i pojedinke koje pružaju direktnu podršku ženama
žrtvama nasilja (SOS telefoni, savetovališta, centri, skloništa, sigurne kuće itd.) ili se nasiljem nad
ženama bave putem istraživanja, zagovaranja ženskih prava na život bez nasilja, zatim putem
edukacije, lobiranja ili na drugi način. Za prijem u članstvo Mreže zainteresovano udruženje mora da
ispunjava sledeće uslove:
1. da deluje najmanje 2 (dve) godine;
2. da javno deluje na promociji i zaštiti ženskih ljudskih prava i feminističke politike;
3. da je svojim radom potvrdila svoje javno delovanje na promociji i zaštiti ženskih ljudskih
prava i feminističke politike; i
4. da prihvata principe rada Mreže i sva pravila o radu Mreže.
Procedura za dobijanje članstva:
Pokretnje postupka za prijem u članstvo:
(1) Postupak za prijem u članstvo Mreže pokreće zainteresovano udruženje upućivanjem pisma o
namerama, koje sadrži zahtev za prijem u članstvo.
(2) Uz pismo o namerama obavezno se prilaže:
1. pisana izjava o prihvatanju principa rada Mreže, platforme delovanja Mreže i Kodeksa Mreže,
koju je potpisalo ovlašćeno lice;
2. godišnji izveštaj o radu iz prethodne godine;
3. dokumentacija kojom udruženje potvrđuje javno delovanje na području promocije i zaštite
ženskih ljudskih prava (veb-stranica, medijska arhiva, pisma institucijama),
4. pisanu izjavu o željenom obliku članstva (aktivnom ili kroz drugi vid podrške), koju je
potpisalo ovlašćeno lice.
(3) Pismo o namerama upućuje se Grupi za dalje, koja vrši funkciju Upravnog odbora Mrže.
Utvrđivanje predloga za prijem u članstvo
(1) Po prijemu pisma o namerama, s prilozima, Grupa za dalje formira radnu grupu, sastavljenu od tri
članice iz sastava Grupe za dalje.
(2) Radna grupa u roku od (trideset) dana pregleda pristiglu dokumentaciju, proverava da li
udruženje ispunjava uslove predviđene članom 5. ovog Pravilnika, razmatra i procenjuje aktivnosti i
rezultate udruženja, o čemu može konsultovati druga udruženja, i na osnovu utvrđenih činjenica daje
svoje obrazloženo mišljenje Grupi za dalje.
(3) Na osnovu obrazloženog mišljenja radne grupe, Grupa za dalje u roku od 5 (pet) dana utvrđuje
predlog.
(4) Predlog mora biti obrazložen ako se njime predlaže prijem ili odlaganje prijema u članstvo Mreže.
55
(5) Grupa za dalje upućuje pisani predlog, zajedno s pismom o namerama i celokupnom
dokumentacijom, Konferenciji mreže.
(6) Grupa za dalje može predložiti da se usvoji ili odbije zahtev udruženja za prijem u članstvo Mreže
ili da se odloži odlučivanje o prijemu u članstvo, ukoliko je potrebno da se pribave potrebne
informacije o radu udruženja.
Odlučivanje o prijemu u članstvo
(1) Odluku o zahtevu za prijem u članstvo Mreže donosi Konferencija.
(2) Za donošenje odluke iz stava 1. ovog člana potrebna je većina glasova od ukupnog broja prisutnih
članica Konferencije.
(3) Odluka kojom se odbija ili odlaže prijem u članstvo Mreže mora biti obrazložena.
(4) Odluka iz stava 1. je konačna.
(5) Odluka u pisanom obliku dostavlja se udruženju o čijem je prijemu odlučeno.
Trenutni broj članova: 27 organizacija
Kontakt
Kontakt osobe: Aleksandra Nestorov i Vedrana Lacmanović (Autonomni ženski centar, Beograd)
Adresa: Organizacija za koordinaciju i sedište Mreže Žene protiv nasilja: Autonomni ženski centar,
Beograd, Tiršova 5a, 11 000 Beograd
Telefon/faks: +381 11 2687-190
Imejl: [email protected]
Veb-sajt: www.zeneprotivnasilja.net
44. Nacionalna asocijacija praktičara/praktičarki omladinskog rada – NAPOR
Status
Formalno registrovana mreža u APR-u
Godina osnivanja
14. 3. 2009. godine
Oblast delovanja/ciljevi
Oblast delovanja NAPOR-a: omladinski rad i osiguranje kvaliteta omladinskog rada
Ciljevi NAPOR-a jesu:
• unapređivanje položaja mladih u društvu;
• unapređivanje sistemske brige o mladima;
• obezbeđivanje i unapređivanje sigurnog okruženja i mogućnosti za lični i socijalni razvoj
mladih;
• profesionalizacija omladinskog rada;
• utvrđivanje novih zanimanja u oblasti omladinskog rada;
• utvrđivanje standarda omladinskog rada i njihovo uvođenje u praksu;
• utvrđivanje kriterijuma kompetencija omladinskih radnika/radnica;
• podsticanje umrežavanja i razmene znanja i prakse između udruženja koja sprovode
omladinski rad.
U ostvarivanju navedenih ciljeva NAPOR promoviše interese mladih i omladinskih radnika u Srbiji bez
obzira na njihov socio-ekonomski položaj, pol, rasu, etničku i kulturnu pripadnost, politička i verska
ubeđenja, seksualnu orijentaciju, invaliditet ili bilo koji drugi oblik različitosti.
56
Radi ostvarivanja svojih ciljeva NAPOR naročito:
• formuliše politike i vrednosne i stručne stavove u oblasti omladinskog rada i u vezi sa
omladinskim radom;
• prikuplja i obrađuje naučnu i stručnu literaturu u oblasti omladinskog rada;
• organizuje sam ili s drugim organizacijama stručne skupove, savetovanja, seminare i druge
oblike edukacije u oblasti omladinskog rada;
• objavljuje knjige i druge publikacije o pitanjima koja se odnose na omladinski rad, u skladu sa
zakonom;
• sarađuje sa univerzitetima, državnim institucijama, stručnim udruženjima i drugim
organizacijama u zemlji i inostranstvu.
Aktivnosti (2010–2011)
U svrhu ostvarivanja cilja NAPOR je kroz konsultativni proces, uključujući relevantne aktere, ostvario
sledeće rezultate:
• usvojio Smernice za osiguranje kvaliteta omladinskog rada, gde se definišu omladinski rad,
tipologija, osnovni principi i preporuke za zaštitu dece i mladih u omladinskom radu;
• razvio tri standarda zanimanja u oblasti omladinskog rada (1. asistent u programima
omladinskog rada, koordinator za programe omladinskog rada, specijalista za programe
omladinskog rada);
• razvio mehanizam za validaciju prethodno stečenih kompetencija za standarde zanimanja: a)
asistent u programima omladinskog rada, b) koordinator za programe omladinskog rada;
• razvio standarde programa omladinskog rada;
• razvio kurikulume za neformalno obrazovanje koji odgovaraju standardima zanimanja: a)
asistent u programima omladinskog rada, b) koordinator za programe omladinskog rada;
• kreirao etički kodeks omladinskih radnika koji je usvojen i potpisan od strane članica NAPORa;
• kreirao Savet za etička pitanja
• učestvovao u užoj radnoj grupi za zakon o mladima gde je omladinski rad prvi put zakonski
definisan u Srbiji sa usvajanjem Zakona (jun 2011).
S gore navedenim mehanizmima, NAPOR je kreirao uslove da se započne s procesom
profesionalizacije i osiguranja kvaliteta. Radi ostvarivanja navedenih rezultata, rad NAPOR-a su kroz
nekoliko projekata podržali Ministarstvo omladine i sporta, i Evropska komisija kroz projekat („Još
jedan korak ka licenciranju omladinskih radnika/radnica“, 2010/11) koji je sproveden u partnerstvu s
Centrom za omladinski rad.
• U septembru 2011, uz podršku Ministarstva omladine i sporta, NAPOR započinje proces
procene primene standarda u programima omladinskog rada članica NAPOR-a, pri čemu je:
a) obrazovana grupa od akreditora,
b) započet proces procene primene standarda za programe omladinskog rada u praksi članica
NAPOR-a;
• U martu 2012, uz podršku USAID/SLD kroz projekat „Quality youth service-step toward
suistanable local development“, NAPOR započinje obuku i proces validacije kompetencija 32
koordinatora kancelarija za mlade u skladu s kreiranim smernicama – standardima
kancelarija za mlade i kompetencijama koordinatora (Ministarstvo omladine i sporta, GIZ) i
drugim standardom zanimanja za omladinske radinike.
Članstvo
Ko može biti član mreže: član NAPOR-a može postati registrovano udruženje koje praktikuje
omladinski rad na teritoriji Republike Srbije. Članstvo u NAPOR-u može biti punopravno ili
pridruženo.
57
Procedura za dobijanje članstva:
1. Status pridruženog člana NAPOR-a stiče se odlukom Upravnog odbora kojom se konstatuje
da je udruženje registrovano na teritoriji Republike Srbije, da udruženje ima nepolitički,
nestranački i nedobitni karakter, da je udruženje zasnovano na demokratskim principima
udruživanja, da udruženje ne promoviše nezdrave životne stilove, društvenu segregaciju,
antisemitizam, fašizam, rasizam, društvenu, etničku, nacionalnu netrpeljivost i netoleranciju,
nasilje i rat ili bilo kakav drugi oblik diskriminacije, da udruženje prihvata Statut, ciljeve i
Etički kodeks NAPOR-a;
Odluku o prijemu u pridruženo članstvo donosi Upravni odbor većinom glasova. Upravni
odbor je dužan da donese odluku o prijemu u pridruženo članstvo 21 dan od dana prijema zahteva. U
slučaju da Upravni odbor ne odluči pozitivno o zahtevu za prijem u status pridruženog člana, dužan je
da u roku od sedam dana od datuma donošenja odluke pisanim putem obrazloži svoju odluku
podnosiocu zahteva i članicama Skupštine NAPOR-a.
U punopravno članstvo može biti primljeno udruženje koje je prethodno provelo najmanje 9
meseci u statusu pridruženog člana. Status punopravnog člana stiče se odlukom Skupštine NAPOR-a
na osnovu podnetog zahteva. Za prijem u punopravno članstvo neophodna je dvotrećinska većina
glasova prisutnih delegata.
Trenutni broj članova: 90 (80 punopravnih, 10 pridruženih članova)
Kontakt
Kontakt osoba: Vanja Kalaba, predsednica asocijacije
Adresa: Narodnog fronta 35/28, 21 000 Novi Sad
Telefon: +381 21 26-18-597
Faks: +381 21 26-18-597
Imejl: [email protected]
Veb-sajt: www.napor.net
45. Nacionalna koalicija za decentralizaciju
Status
Formalno registrovana mreža u APR-u
Godina osnivanja
Formalno registrovana 2010, neformalno postoji od 2006. godine
Oblast delovanja/ciljevi:
• povećanje stepena decentralizacije Srbije u skladu sa savremenim evropskim standardima,
potrebama i kapacitetima lokalnih zajednica i regiona u Srbiji; približavanje vlasti građanima,
pre svega kroz jačanje mehanizama uticaja građana na procese donošenje odluka od
suštinskog značaja i uticaja na kvalitet njihovog života;
• izmene Zakona o teritorijalnoj organizaciji; usvajanje zakonskih i podzakonskih akata na
nacionalnom i lokalnom nivou koji se tiču većeg učešća građana u procesu odlučivanja;
kreiranje Strategije za decentralizaciju; donošenje i usvajanje Zakona o povraćaju imovine
gradovima i opštinama, kao i Zakona o lokalnoj samoupravi; izmena izbornog zakona i Ustava
RS.
Aktivnosti (2010–2011):
58
•
•
•
„Pitajte građane“ (2010) – narodne inicijative za izmenu i dopunu Zakona o teritorijalnoj
organizaciji prema kojima bi Pirot i Kikinda dobili status grada, Donji Milanovac vratio status
opštine, a Leskovac bio teritorijalno preuređen;
„Autobus decentralizacije“ (2010/2011) – obilazak 12 gradova na jugu Srbije brendiranim
autobusom opremljenim dа pružа internet i druge usluge koje omogućavaju grаđаnimа dа
neposredno komunicirаju s republičkim donosiocimа odluka;
„Od koalicije OCD-a do koalicije građana“ (2011/2012) – internet i medijska kampanja koja
omogućava da u predizbornoj godini građani Srbije imaju pristup jasnim i preciznim
informacijama o decentralizaciji, ali i da kanališu individualnu političku volju bez obaveze da
se registruju u nekoj političkoj partiji; ukazivanje na greške, nepravilnosti i zloupotrebe
političkih partija prilikom korišćenja termina decentralizacija; izgradnja podrške građana koji
su spremni da se uključe u rad koalicije i daju svoje predloge.
Članstvo
Ko može biti član mreže:
• punopravno – organizacije civilnog društva čiji su predstavnici članovi skupštine koalicije;
• Stručni savet – pojedinci, grupe koji svojim znanjem i iskustvom pomažu rad i razvoj koalicije;
• Klub NKD-a – organ koalicije čiji članovi mogu biti fizička lica koja predlažu prioritete, buduće
aktivnosti, promovišu koaliciju, iniciraju promene i iskazuju želju da se individualno uključe u
sam rad koalicije.
Procedura za dobijanje članstva: za organizacije civilnog društva – odluka UO organizacije o
pristupanju koaliciji podnosi se koordinatoru koalicije koji je dalje prosleđuje članovima Skupštine
NKD. Skupština na redovnom zasedanju prihvata ili odbija nove članove; za pojedince – pojedinac
podnosi koordinatoru zvaničan zahtev za prijem u članstvo, koordinator prosleđuje članovima
Skupštine, Skupština na redovnom zasedanju donosi odluku o prijemu; članovi Skupštine koalicije
mogu predložiti organizaciju ili pojedinca koji bi mogao steći status člana.
Trenutni broj članova: 17 punopravnih
Kontakt
Kontakt osoba: Milena Krstić
Adresa: Obrenovićeva 59/IV/44, 18 000 Niš
Telefon: +381 18 24-48-94
Faks: +381 18 24-48-94
Imejl: [email protected], [email protected]
Veb-sajt: www.decentralizacija.org.rs
46. Nacionalna mreža organizacija civilnog društva Antikriminalna akcija – ACRIMA
Status
Formalno registrovana mreža u APR-u
Godina osnivanja
Kao neformalna mreža nastala je avgusta 2010. godine, a kao formalna upisana je u
registar udruženja kao savez udruženja 27. 12. 2011. godine.
Oblast delovanja/ciljevi:
• Srbija bez kriminala i korupcije, Srbija u kojoj se poštuju zakon i prava njenih građana;
59
•
•
•
•
•
unapređivanje sistemske brige o borbi protiv svih vidova kriminala, praćenje rada
državnih institucija koje se bore protiv raznih vidova kriminala i ostvarivanje partnerstva s
resornim ministarstvima i drugim organima uprave;
obezbeđivanje i unapređivanje sigurnog okruženja i mogućnosti za bezbedan lični i
socijalni razvoj;
unapređenje jednakosti, pravičnog tretmana, tolerancije i demokratske kulture kod svih
građana Srbije;
ostvarivanje saradnje sa organizacijama i institucijama u drugim zemljama, umrežavanje i
razmena iskustava;
javno zagovaranje i zastupanje interesa građana Srbije radi poboljšanja kvaliteta
bezbednosti života u Srbiji i poštovanja zakonitosti.
U ostvarivanju navedenih ciljeva ACRIMA zastupa interese pre svega mladih u Srbiji, a i svih ostalih
građana bez obzira na njihov socio-ekonomski položaj, pol, rasu, etničku i kulturnu pripadnost,
politička i verska ubeđenja, seksualnu orijentaciju, invaliditet ili bilo koji drugi oblik različitosti
Aktivnosti (2010–2011)
Letnji kamp „Mladi Srbije za zakonitost“
Od 17. do 21. avgusta 2010. PROTECTA je realizovala letnji kamp „Mladi Srbije za zakonitost“, deo
istoimenog pilot projekta koji je za cilj imao edukaciju 16 predstavnika omladinskih NVO iz Srbije na
teme građanske borbe protiv organizovanog kriminala, korupcije i afirmacije principa zakonitosti.
Projekat je realizovan uz finansijsku podršku Misije OEBS-a u Srbiji i uz podršku mreže FLARE,
najveće međunarodne NVO mreže koja se bavi borbom protiv organizovanog kriminala i korupcije.
Kampanja „Mladi Srbije za zakonitost“
Devet omladinskih NVO koje su prošle obuku u letnjem kampu je u septembru 2010. organizovalo
devet različitih akcija u svojim lokalnim zajednicama. Cilj ovih akcija je bio da se skrene pažnja
javnosti širom Srbije o problemu korupcije i organizovanog kriminala koji je prisutan u skoro svim
sferama našeg društva. Akcije su bile raznovrsne i obuhvatale su ulične performanse, predstave,
okrugle stolove, otvorene debate, tribine...
Trening „Omladinski kamp za zakonitost“
Od 8. do 11. juna 2011. održao se trening „Omladinski kamp za zakonitost“ u okviru istoimenog
projekta, koji predstavlja nastavak ideje projekta „Mladi Srbije za zakonitost“ i cilj joj je širenje i
jačanje mreže ACRIMA s postojećih 9 na 25 članica. Predstavnici 16 omladinskih NVO iz Srbije su imali
prilike da se upoznaju sa osnovama socijalnog ponovnog korišćenja imovine oduzete od
organizovanog kriminala i s primerima dobre prakse domaćih i međunarodnih institucija i NVO koje
se bave borbom protiv organizovanog kriminala i korupcije.
Kampanja „STOP KORUPCIJI”
U okviru projekta „Omladinski kamp za zakonitost“ koji podržava Misija OEBS-a u Srbiji, neformalna
omladinska mreža organizacija civilnog društva ACRIMA 16. septembra 2011. organizovala je
jedinstvenu koordinisanu kampanju „STOP KORUPCIJI“ u 25 gradova u Srbiji (Niš, Vranje, Sombor,
Pirot, Šabac, Majdanpek, Bečej, Novi Sad, Požarevac, Svrljig, Feketić, Medveđa, Zaječar, Aleksinac,
Leskovac, Kruševac, Prokuplje, Preševo, Kragujevac, Inđija, Beograd, Blace, Loznica, Novi Pazar i
Doljevac).
ACRIMA je u Beogradu 11. 11. 2011. godine organizovala nacionalnu konferenciju „Oduzimanje
imovine proistekle iz krivičnog dela – namena i korišćenje, „Mogućnosti za socijalno korišćenje
oduzete imovine“. ACRIMA je konferenciju organizovala u saradnji s Misijom OEBS-a u Srbiji,
međunarodnom mrežom za borbu protiv organizovanog kriminala FLARE i OCD PROTECTA iz Niša.
60
Tema konferencije je bilo učešće OCD u Srbiji u upravljanju imovinom oduzetom od organizovanog
kriminala, mogućnosti za korišćenje ove imovine u socijalne svrhe, iskustvo na ovu temu iz Italije i
Evrope, i zakonodavni okvir vezan za oduzimanje imovine. Konferenciji je prisustvovalo preko 70
delegata, predstavnika državnih institucija aktivnih u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije
i OCD-a iz Srbije zainteresovanih za ove teme i aktivnih u borbi protiv organizovanog kriminala.
Ova konferencija je PRVA konferencija na ovu temu koja je održana u Srbiji.
Članstvo
Ko može biti član mreže: mreža je otvorenog tipa, a članice mogu biti sve OCD koje su se bavile ili žele
da se bave rešavanjem problema organizovanog kriminala i korupcije kroz aktivnu građansku,
nenasilnu borbu.
Procedura za dobijanje članstva: sve zainteresovane OCD mogu poslati kratku biografiju, polje
delovanja i navesti razloge i koristi koje OCD može imati od ACRIMA-e, ali i šta ACRIMA može dobiti
od potencijalne članice OCD
Trenutni broj članova: 24 OCD iz 24 različita grada u Srbiji
Kontakt
Kontakt osoba: Milan Stefanović
Adresa: Obrenovićeva bb, TPC Kalča BI-43, 18 000 Niš
Telefon: +381 18 522-788
Faks: +381 18 514-360
Imejl: [email protected]
Veb-sajt: www.acrima.net
47. Nacionalna organizacija osoba sa invaliditetom Srbije (NOOIS)
Status
Formalno registrovana organizacija („krovna organizacija“ koja ujedinjuje najveći broj organizacija
OSI Srbije, organizacija pravnih zastupnika i „cross-disability“ organizacija)
Godina osnivanja
Organizacija formalno osnovana 2007. godine.
Oblast delovanja/ciljevi:
1.
jedinstveno zastupanje interesa osoba sa invaliditetom u Srbiji i njihovih
pravnih
zastupnika kroz ujedinjeno delovanje invalidskog pokreta u Srbiji;
2.
zaštita i promovisanje osnovnih ljudskih prava osoba sa invaliditetom u Srbiji;
3.
borba protiv predrasuda i diskriminacije po osnovu invalidnosti i puno učešće, ravnopavnost i
socijalna uključenost;
4.
prihvatanje međunarodnih i evropskih standarda, principa i dokumenata u oblasti
invalidnosti i njihova primenu u Srbiji;
5.
unapređenje položaja osoba sa invaliditetom, uključujući i monitoring i primenu u praksi
Konvencije UN, Nacionalne strategije, zakona, podzakonskih akata i drugih propisa;
6.
podrška razvoju kapaciteta organizacija – članica NOOIS i razvijanje partnerstva
između organizacija OSI i države, odnosno svih revantnih
organizacija i institucija;
7.
razvijanje saradnje i učešće u međunarodnom invalidskom pokretu.
Aktivnosti (2010–2011):
61
•
•
•
•
•
•
•
javno zastupanje (iniciranje izmena i dopuna propisa i strateških dokumenata, aktivno učešće u
donošenju novih zakona i podzakonskih akata kroz angažovanje u radnim grupama ili
podnošenje amandmana);
praćenje primene propisa (npr. kroz učešće u radu Saveta za pitanja OSI pri Vladi RS, u radnoj
grupi za izradu izveštaja o sprovođenju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, kroz
izradu tzv. shadow reporta...);
medijske aktivnosti (učešće u radu Programskog saveta RTS-a za emisiju o osobama sa
invaliditetom „Mesto za nas“, nastupi u medijima, organizovanje konferencija za novinare,
pisanje saopštenja za javnost itd.);
reagovanja na kršenja ljudskih prava i slučajeve diskriminacije (kroz pritužbe poverenici za
zaštitu ravnopravnosti, saradnju s kancelarijom republičkog zaštitnika građana, javnim
nastupima u medijima, objavljivanjem naših reagovanja u štampi i na druge slične načine);
edukativne aktivnosti (organizovanje edukacija za predstavnike organizacija na nacionalnom
i/ili pokrajinskom nivou i predstavnike organizacija iz njihove mreže; npr. seminar o pisanju
projekata prema smernicama EU, advocacy i slično);
izdavačka delatnost (Vodič kroz prava za osobe sa invaliditetom, Zbornik radova –
petogodišnjica usvajanja Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, Strategija
razvoja i promocije društveno odgovornog poslovanja u Republici Srbiji za period 2010–2015,
Pisanje predloga projekata prema smernicama za konkurse EU);
aktivno učešće u međunarodnom invalidskom pokretu (NOOIS je članica dve najznačajnije
evropske mreže: DPI i EDF-a, Evropskog foruma za osobe sa invaliditetom) i organizovanje
međunarodnih i regionalnih skupova u Srbiji (npr. Regionalna konferencija o uključivanju osoba
sa invaliditetom u glavne tokove razvoja u Jugoistočnoj Evropi: partnerstvom pokreta osoba sa
invaliditetom i države do punog učešća u društvu, april 2012.)
Članstvo
Ko može biti član mreže: organizacije osoba sa invaliditetom i organizacije zakonskih zastupnika
osoba sa invaliditetom s nacionalnom pokrivenošću i prema kriterijumima utvrđenim statutom
NOOIS
Procedura za dobijanje članstva: podnošenje zaheva, uz kopiju Statuta
Trenutni broj članova: 14 organizacija/saveza na nacionalnom nivou, uključujući mrežu organizacija iz
njihovog sastava, koje zastupaju interese i potrebe oko 500.000 osoba sa invaliditetom i pravnih
zastupnika
Kontakt
Kontakt osoba: Ivanka Jovanović
Adresa: Dimitrija Tucovića 23, 11 000 Beograd; (službena adresa Mutapova 12, 11 000 Beograd)
Telefon: +381 11 24-14-328
Faks: +381 11 24-55-184
Imejl: [email protected]
Veb-sajt: u izradi
48. Nacionalna organizacija za retke bolesti Srbije – NORBS
Status
Formalno registrovana organizacija u APR-u
Godina osnivanja
2010.
62
Oblast delovanja/ciljevi:
Ciljevi:
• izrada Nacionalne strategije za retke bolesti;
• izrada Nacionalnog registra retkih bolesti;
• osnivanje Fonda za retke bolesti;
• budžetsko finansiranje prenatalne i postnatalne dijagnostike u zemlji i inostranstvu;
• pristup najnovijim naučnim dostignućima;
• zaštita i ostvarivanje osnovnih ljudskih prava osoba s retkim bolestima i njihovih porodica;
• informisanje opšte i stručne javnosti o problemima, potrebama i pravima osoba s retkim
bolestima;
• zalaganje za prihvatanje međunarodnih i evropskih standarda, principa i dokumenata u
oblasti retkih bolesti;
• jedinstveno zastupanje interesa osoba s retkim bolestima i jedinstveno nastupanje pred
donosiocima odluka i drugim akterima u društvu;
• saradnja s relevantnim državnim institucijama;
• saradnja sa srodnim organizacijama u zemlji i inostranstvu.
Aktivnosti (2010–2011):
1. februar 2012: javni čas povodom Dana retkih bolesti;
2. novembar 2011: skup „Nacionalni plan za retke bolesti – realne perspektive u 2012.“
3. jun 2011: okrugli sto posvećen retkim bolestima u saradnji s Ministarstvom zdravlja RS;
4. februar 2011: javni čas povodom Dana retkih bolesti;
5. novembar 2010: novinarska konferencija povodom osnivanja.
Članstvo
Ko može biti član mreže: udruženja koja okupljaju osobe s retkim bolestima i pojedinci s retkim
bolestima koji nemaju svoje udruženje
Procedura za dobijanje članstva: popunjavanje i slanje pristupnice. Prvostepenu odluku o članstvu
zatim donosi Upravni odbor, a konačnu odluku Skupština organizacije.
Trenutni broj članova: 10 udruženja i 12 pojedinaca
Kontakt
Kontakt osoba: Jelena Milošević, predsednica
Adresa: Otona Župačića 12/38, 11 070 Beograd
Telefon: +381 63 68-02-21
Faks: ///
Imejl: [email protected]
Veb-sajt: www.norbs.rs
49. Nacionalno udruženje za razvoj organske proizvodnje „Serbia Organica“
Status
Udruženje građana
Godina osnivanja
2009.
Oblast delovanja/ciljevi:
63
Organska poljoprivreda, ruralni razvoj, zaštita biodiverziteta. Naša uloga je zastupanje interesa svih
učesnika u lancu organske proizvodnje (proizvodnja, prerada, kontrola i distribucija) pred državnim
institucijama, a samim tim doprinosimo rešavanju problema s kojima se organski sektor susreće.
Naša misija je da organsku proizvodnju učinimo pouzdanom i konkurentnom granom
poljoprivrede na domaćem i na stranom tržištu.
Naša vizija je da 20% poljoprivrednih površina (1 milion ha) u Srbiji bude pod organskom
proizvodnjom u narednih deset godina.
Naši ciljevi su:
• harmonizacija interesa celokupnog sektora organske poljoprivrede;
• razvoj lokalnog tržišta organskih proizvoda;
• povećanje izvoza organskih proizvoda;
• podrška poštenim i održivim aspektima ekonomskih sistema.
Aktivnosti (2010–2011)
„Serbia Organica“ svojim aktivnostima:
• doprinosi realizaciji Nacionalnog akcionog plana za razvoj organske proizvodnje u Srbiji;
• učestvuje u kreiranju zakonske regulative i pravilnika o organskoj proizvodnji;
• edukuje proizvođače, prerađivače kao i potrošače o organskoj proizvodnji i organskim
proizvodima;
• zalaže se za dobijanje olakšica za članove Asocijacije pri nabavci semenskog i sadnog
materijala kao i sredstava za ishranu i zaštitu bilja dozvoljenih u organskoj proizvodnji;
• organizuje učešće naših članova na sajmovima i izložbama u zemlji i inostranstvu.
Aktivnosti Nacionalne asocijacije 2009–2012. godine
• Učestvovali smo u nacionalnom projektu uvođenja sistema organske poljoprivrede u Srbiji u
skladu sa evropskom pravnom regulativom.
• Učestvovali smo u izradi zakona i podzakonskih akata o organskoj poljoprivrednoj proizvodnji
Republike Srbije.
• Otpočeli smo i podržali izradu Nacionalnog akcionog plana za razvoj organske proizvodnje u
Srbiji 2009–2014.godine.
• Sproveli smo edukaciju 240 savetodavaca iz 35 poljoprivrednih stručnih službi iz cele Srbije (u
saradnji s Ministarstvom poljoprivrede i GTZ-om).
• Uspostavili smo saradnju s Ministarstvom prosvete na uvođenju predmeta u vezi s
organskom poljoprivrednom proizvodnjom u 60 srednjih škola širom Srbije.
• Organizovali smo učešće srpskih preduzeća na najvećem svetskom sajmu organskih
proizvoda Biofach tri godine zaredom – 2010, 2011. i 2012. godine (u saradnji sa GTZ-om,
USAID Agrobiznis projektom i SIEPA-om).
• Pokrenuli smo izdavanje mesečnog biltena Organic news koji prati sve aktuelne teme i
probleme sektora.
• Postali smo punopravni član IFOAM-a i AVALON-a.
• Napravili smo bazu podataka „Ko je ko u organskoj Srbiji“ uz podršku USAID Agrobiznis
projekta.
• Izradili smo predlog za usvajanje pozitivne liste zaštitnih sredstava po standardima Evropske
unije.
• Formirali smo grupaciju za organsku poljoprivredu u Privrednoj komori Srbije.
• Učestvovali smo u projektima USAID Agrobiznis projekta i u projektu STAR Svetske banke.
• Formirali smo info-centar za organsku proizvodnju.
• Oformili smo sajt www.serbiaorganica.org (uz podršku GTZ-a).
• Organizovali smo niz promocija proizvoda iz organske prozvodnje u velikim trgovačkim
sistemima uz podršku USAID Agrobiznis projekta.
64
•
•
•
•
•
•
•
•
•
Uspostavili smo saradnju s pet novooformljenih regionalnih centara za organsku
poljoprivredu (Selenča, Valjevo, Svilajnac, Leskovac, Negotin).
Zahvaljujući nama Srbija je dobila nove organske proizvođače i time smo neposredno uticali
na porast ukupnih površina pod organskom proizvodnjom.
Izdali smo vodič za proizvođače „Kako do sertifikovanog organskog proizvoda“.
Organizovali smo zajednički nastup za više od 50 članica organizacije „Serbia Organica“ na
Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu u maju 2011.
Organizovali smo godišnju konferenciju organizacije „Serbia Organica“ kojoj je prisustvovalo
240 učesnika.
Inicirali smo formiranje Stručnog saveta za organsku proizvodnju pri nadležnom ministarstvu.
Uputili smo predlog nadležnom ministarstvu o besplatnoj sertifikaciji manjih poljoprivrednih
proizvođača (do 3,5 ha).
U saradnji s JP Gradske pijace Grada Beograda uspešno smo započeli projekat „Pijaca
organske hrane“.
Promovisali smo organske proizvode na izložbi u centru Beograda.
Članstvo
Ko može biti član mreže: svako fizičko i pravno lice koje podržava principe, ciljeve i aktivnosti rganske
poljoprivrede sadržane u Zakonu o organskoj poljoprivredi Republike Srbije i svojim aktivnostima
doprinosi ciljevima udruženja „Serbia Organica“ i organskog sektora u celini.
Procedura za dobijanje članstva: popunjavanje prijave za učlanjenje i uplata članarine
Trenutni broj članova: broj se stalno menja – važno nam je ko su naši članovi, a to su šest velikih
udruženja organskih proizvođača, poljoprivredna gazdinstva – organski proizvođači, centri za
organsku proizvodnju sa članovima, veliki broj preduzeća s preko 150 kooperanata, škole, fakulteti,
instituti, sertifikacione kuće, i fizička lica – simpatizeri.
Kontakt
Kontakt osoba: Ivana Simić, generalni sekretar
Adresa: Molerova 29a, 11 000 Beograd
Telefon: +381 65 855-68-68, +381 11 3283-085
Faks: +381 11 3283-085
Imejl: [email protected]
Veb-sajt: www.serbiaorganica.org
50. „Natura 2000“ resursni centar Srbije
Status
Neformalna mreža
Godina osnivanja
2009.
Oblast delovanja/ciljevi::
• očuvanje biološke raznovrsnosti u skladu sa ekonomskim, socijalnim, kulturnim i naučnim
razvojem;
• povezivanje, podrška i razvoj organizacija civilnog društva koje bi kao ravnopravni partneri, u
saradnji s drugim institucijama i organizacijama, radile na uspostavljanju ekološke mreže
„Natura 2000“ u Srbiji.
65
Aktivnosti (2010–2011):
Mreža „Natura 2000 resursni centar Srbije“ u protekle dve godine je realizovala mnogobrojne
aktivnosti, od kojih izdavajamo neke:
• aktivnosti usmerene ka izgradnji kapaciteta organizacija za uspostavljenje ekološke mreže
„Natura 2000“ u Srbiji:
– seminar „ABC o Naturi 2000“;
– trening „Politike zaštite biodiverziteta i veštine zagovaranja i lobiranja“;
– radionica „Natura 2000 i komunikacija sa zainteresovanim stranama“;
– studijska poseta Briselu;
– studijska poseta Hrvtaskoj.
• Umrežavanje:
– održavanje redovnih sastanaka mreže;
– povezivanje sa sličnim inicijativama/mrežama u regionu Zapadnog Balkana;
– uspostavljanje i održavanje redovne komunikacije s državnim institucijama nadležnim za
uspostavljanje ekološke mreže „Natura 2000“ u Srbiji.
Kampanja „15 dobrih načina za očuvanje prirode“
Kampanja „15 dobrih načina za očuvanje prirode“ imala je za cilj da promoviše nove koncepte u
zaštiti prirode, motiviše građane da se aktivnije uključe i da pokaže javnosti napore koje u tom smislu
čine organizacije civilnog sektora.
Pored konkretnih akcija na zaštiti prirode koje su realizovane u deset zaštićenih prirodnih
dobara, tokom kampanje je snimljen film Natura 2000 u Srbiji, premijerno prikazan na RTS-u i
pokrenut je regionalni blog: http://ngonatura2000.blogspot.com/
Članstvo
Ko može biti član mreže: Članica mreže može biti organizacija civilnog društva, koja je registrovana na
teritoriji Republike Srbije, deluje na polju zaštite biodiverziteta i održivog razvoja i saglasna je s
načelima memoranduma o saradnji.
Procedura za dobijanje članstva: videti „Ko može biti član mreže“
Trenutni broj članova: 57
Kontakt
Sekretarijat mreže: Mladi istraživači Srbije
Kontakt osobe: Tanja Petrović, Milka Gvozdenović
Adresa: Bulevar umetnosti 27, 11 070 Novi Beograd
Telefon: + 381 311-66-53
Faks: + 381 311-66-63
Imejl: [email protected]; [email protected]
Veb-sajt: www.mis.org.rs
51. Neformalna grupa OCD za praćenje pitanja azila i readmisije
Status
Neformalna mreža
Godina osnivanja
Jun 2010.
Oblast delovanja/ciljevi::
66
•
•
monitoring nacionalnih politika u oblasti azila i readmisije;
definisanje nacionalnih politika u oblasti azila i readmisije u skladu s međunarodnim i
evropskim standardima i uz puno poštovanje ljudskih prava migranata.
Aktivnosti (2010–2011):
• izrada tematskog izveštaja u ovoj oblasti;
• organizacija treninga o evropskim i međunarodnim standardima u oblasti azila (u saradnji sa
Evropskim savetom za izbeglice i prognanike – ECRE) za OCD u Srbiji;
• organizacija treninga o načinima zagovaranja za prava migranata (u saradnji sa Evropskim
savetom za izbeglice i prognanike – ECRE);
• organizacija nacionalnih okruglih stolova, radionica, savetovanja, nacionalne konferencije.
Članstvo
Ko može biti član mreže: OCD u Srbiji
Procedura za dobijanje članstva: otvoren poziv, selekcija organizacija shodno prijavi koja se podnosi
Trenutni broj članova: 10
Kontakt
Kontakt osoba: Siniša Volarević
Adresa: Pukovnika Bacića 3, Beograd
Telefon: +381 11 2660-972 ili 2660- 973
Faks: +381 11 2660-972 ili 2660-973
Imejl: [email protected]
Veb-sajt: www.grupa484.org.rs
52. Pokret gorana Vojvodine
Status
Udruženje građana
Godina osnivanja
Udruženje je osnovano 5. 10. 1960.
Oblast delovanja/ciljevi
Pokret gorana predstavlja krovnu organizaciju za 18 goranskih organizacija na području
Vojvodine: u Bačkoj Palanci, Bačkoj Topoli, Bečeju, Inđiji, Kikindi, Kuli, Novom Sadu, Novom
Kneževcu, Pančevu, Senti, Somboru, Srbobranu, Sremskoj Mitrovici, Staroj Pazovi, Subotici, Vršcu,
Vrbasu i Zrenjaninu.
PGV okuplja veliki broj stručnjaka iz različitih oblasti: šumarstva, hortikulture, pejzažne
arhitekture, biologije, ekologije, kao i veliki broj dece, studenata, volontera i ljubitelja prirode.
Članove čine građani svih uzrasta koji svojim neposrednim angažovanjem učestvuju u programima i
projektima PGV.
Osnovni ciljevi organizacije jesu promovisanje i organizovanje aktivnog rada na očuvanju
životne sredine, razbijanje predrasuda, razvijanje svesti o toleranciji, solidarnosti, miru, zajedništvu,
ličnom i društvenom napretku kroz organizaciju i promovisanje volonterskog rada, edukacija dece i
mladih i njihovo aktivno učešće u razvoju društva.
Aktivnosti (2010–2011):
• „Zeleni telefon“ – traje od 2007. godine;
67
•
•
•
•
•
•
•
•
•
„Edukativni kamp za mlade – preživljavanje“ – 2010, 2011;
organizovanje međunarodnih i regionalnih radnih i eko-kampova 2006–2012;
obeležavanje značajnih datuma u vezi s volonterizmom, aktivizmom i zaštitom životne
sredine;
„SKOK – Sremskokarlovački omladinski klub“ – 2010, 2011;
organizovanje seminara i programa dugoročnog volontiranja u stranim zemljama kroz
program „Mladi u Akciji“ (2009–2012);
„Re-can“ – edukativni kamp za decu uzrasta osnovne škole – 2010, 2011;
različite volonterske akcije, u partnerstvu sa Erste bankom, Wiener Statdische, Opštinom
Sremski Karlovci, programom „Očistimo Srbiju“, opštinskim organizacijama;
projekat izgradnje „Obnovljive zgrade Ekološkog centra“ – 2011, 2012;
član Mreže mladih jugoistočne Evrope (SEEYN) – od 2006.
Članstvo
Ko može biti član mreže: svi zainteresovani građani od 5 do 100 godina starosti
Procedura za dobijanje članstva: lično prijavljivanje u prostorijama udruženja i učestvovanje u
aktivnostima
Trenutni broj članova: 15 aktivnih volontera i saradnika – stalno angažovanih na volonterskim
aktivnostima i projektima; predsednik i potpredsednik na volonterskoj osnovi, jedan zaposleni; 300
povremeno angažovanih aktivista
Kontakt
Kontakt osoba: Nikola Blagojević
Adresa: Mitropolita Stratimirovića 5, 21 205 Sremski Karlovci
Faks i telefon: +381 21 881-027
Imejl: [email protected]
Veb-sajt: www.pgv.org.rs
53. „Prijatelji dece Srbije“
Status
Neformalna mreža – kao asocijacija opštinskih i lokalnih udruženja „Prijatelja dece“
Godina osnivanja
Pod ovim imenom od 1990. (Jedna je od najstarijih u Evropi i svetu, jer je naslednik organizacije
„Društvo za potpomaganje i vaspitanje sirote i napuštene dece“, osnovane 1880. godine. Od tog
doba organizacija kontinuirano postoji – s kraćim prekidima u vreme ratova.).
Oblast delovanja/ciljevi
OBLAST DELOVANJA:
Organizovanje raznovrsnih programa, projekata, manifestacija i kampanje za unapređenje položaja
dece i mladih, priređivanje programa za dodatno obrazovanje dece i mladih i ispoljavanje njihovih
stvaralačkih sposobnosti, kreiranje programa za slobodno vreme, odmor i rekreaciju dece i mladih s
naglaskom na zdravim stilovima života, organizovanje dodatnog obrazovanja odraslih, konferencija,
stručnih skupova, tribina, savetovanja u oblasti dečjih prava, izdavanje-objavljivanje, učestvovanje u
izradi TV i radio programa, sprovođenje humanitarnih akcija pomoći socijalno ugroženoj deci i
mladima,iniciranje volonterskih akcija i kampanja za direktno uključivanje građana u proces
poboljšanja života dece i mladih,saradnju sa sličnim organizacijama u zemlji i inostranstvu, s
naglaskom na regionalnoj saradnji i vezama sa dijasporom.
68
CILJEVI:
Stvaranje uslova za bezbedno i srećno detinjstvo, za slobodan, harmoničan i optimalan razvoj sve
dece i mladih, jačanje društvene brige, kao i svesti i građanske odgovornosti za dobrobit dece i
mladih, zaštita i promocija prava dece i mladih, uključivanje dece i mladih u programske aktivnosti i
podsticanje njihovih stvaralačkih sposobnosti, širenje slobode izražavanja, kulture mira i tolerancije,
dijaloga, nenasilnog rešavanja sukoba, podrška razvoju multikulturalnosti, međuetničkom skladu,
ravnopravnosti manjinskih i marginalizovanih grupa dece, poštovanje svih dečjih prava onako kako ih
određuje Konvencija o pravima deteta.
Aktivnosti (2010–2011):
DEČJA NEDELJA
Tradicija obeležavanja Dečje nedelje u svetu i kod nas veoma je duga, a na inicijativu organizacije
Prijatelji dece Srbije 1987. godine je definisana Zakonom o društvenoj brizi o deci. Program aktivnosti
DN čini niz akcija na republičkom i lokalnom nivou širom Srbije uz punu participaciju dece i mladih.
DN se održava u prvoj nedelji oktobra, u skladu sa usvojenim Programom aktivnosti i pod
pokroviteljstvom Ministarstva rada i socijalne politike i lokalnih uprava. U okviru Dečje nedelje se,
pored ostalih aktivnosti, dodeljuju i književna nagrada Neven i priznanja Dobra igračka i Maslačak (za
dobročinstvo deci)
LOKALNI PLANOVI AKCIJE ZA DECU (LPA)
U saradnji sa UNICEF-om, Prijatelji dece Srbije radili u predhodnih pet godina na realizaciji aktivnosti
vezanih za lokalne planove akcije za decu (LPA) koji su samo tokom 2010. godine sprovođeni u 21
opštini Srbije, kao i na razvoju standarda za „Opštine po meri deteta" i postizanje pune socijalne
mobilizacije na svim nivoima.
AKCIJE DECA–DECI
Na različitim nivoima i sa veoma raznolikim aktivnostima povezuju decu aktivnostima direktne
razmene;
ODRŽIVI OBRAZOVNI TURIZAM U FUNKCIJI RURALNOG RAZVOJA
Program je u toku i realizuje se pod pokroviteljstvom UNICEF-a. Republičkog je karaktera.
HUMANITARNE AKCIJE
Kontinuinirano se organizuju i sprovode humanitarne akcije za pomoć socijalno ugroženoj, kao i deci iz
marginalizovanih i ranjivih grupa. Članovi Upravnih odbora, zainteresovani članovi, sekretari i
predsednici Prijatelja dece učestvovali su na različitim stručnim skupovima, konferencijama, okruglim
stolovima, debatama, festivalima i drugim javnim manifestacijama od važnosti za decu.
Članstvo
Ko može biti član mreže: To su građani – izabrani predstavnici opštinskih udruženja Prijatelja dece
(PD) u Srbiji koja deluju na teritoriji opštine na kojoj su organizovane, a koja se udružuju, čineći tako
osnovni oblik organizovanja radi zajedničkog ostvarivanja ciljeva i programskih zadataka; Građani –
izabrani predstavnici Gradskog saveza udruženja PD, koga čine opštinska udruženja sa teritorije
Beograda, kao i građani – izabrani predstavnici drugih gradskih udruženja koje čine opštinske
organizacije PD sa njihove teritorije, i građani – izabrani predstavnici pokrajinskih organizacija, koje
čine opštinske organizacije sa njihove teritorije. Pored građana – izabranih predstavnika opštinskih,
gradskih i pokrajinskih udruženja PD, članovi su i građani, izuzetni pojedinci. Članovi mogu da budu i
građani – opunomoćeni predstavnici drugih organizacija, udruženja, institucija i preduzeća koji
doprinose ciljevima Udruženja i prihvataju principe, ciljeve i delatnosti.
69
Procedura za dobijanje članstva: Odluke o prijemu u članstvo donose se prema Statutom utvrđenim
pravilima. Odluku o prijemu novih članova u „Prijatelje dece Srbije“ donosi Skupština.
Trenutni broj članova: Čitava neformalna mreža udruženja „Prijatelja dece“ ima preko 1.000 članova.
Kontakt
Kontakt osoba: Iva Eraković
Adresa: Kosovska 19, 11 000 Beograd
Telefon: +381 11 3-43-135
54. Regionalna asocijacija pčelarskih organizacija jugoistočne Srbije – Niš
Status
Formalno registrovana u APR-u
Godina osnivanja
19. 4. 2003.
Oblast delovanja/ciljevi:
• organizovanje pčelarskih sajmova, izložbi, smotri i drugih sličnih manifestacija pčelinjih
proizvoda i pčelarskog pribora i opreme, repromaterijala i lekova za zdravstvenu zaštitu
pčela, pčelarske literature i sličnih manifestacija;
• štampanje i izdavanje pčelarske literature, stalnih i povremenih stručnih časopisa, biltena,
brošura i propagandnog materijala;
• organizovanje kongresa, seminara, simpozijuma i stručnih skupova naučnih i stručnih radnika
i pčelara.
Aktivnosti (2010–2011):
• četiri međunarodna stručna seminara za pčelare;
• marketing i promocija pčelinjih proizvoda kao hrane i leka.
Članstvo
Ko može biti član mreže: udruženja pčelara s područja Srbije, registrovana u APR-u
Procedura za dobijanje članstva: uplata članarine Asocijaciji za tekuću godinu
Trenutni broj članova: 890
Kontakt
Kontakt osoba: inž. Vlastimir Spasić
Adresa: Naselje Milke Protić bb 18 000 Niš
Telefon: +381 63 87-78-466
Imejl: [email protected]
55. Regionalni razvojni forum (RDF)
Status
Neformalna mreža
Godina osnivanja
2007.
70
Oblast delovanja/ciljevi:
Uspostavljanje partnerstva na pripremi, izradi i primeni razvojnih programa i projekata
Aktivnosti (2010–2011)
Zajednički pripremili, izradili i sproveli 10 projekata uz podršku sredstava iz IPA fonda. Obezbedili za
druge partnere 15 partnera za zajedničko apliciranje na razvojnim projektima.
Članstvo
Ko može biti član mreže: sve OCD i agencije i institucije koje se bave razvojnim programima i
projektima
Procedura za dobijanje članstva: prihvatanje programa i potpisivanje memoranduma o pristupanju
RDF-u
Trenutni broj članova: 20 članova i 12 pridruženih članova
Kontakt
Kontakt osoba: Hadži Zoran Jovanović
Adresa: Zadružna 2b, 21 000 Novi Sad
Telefon: +381 21 496-621; +381 63 680-029
Faks: +381 21 653-94-14
Imejl: [email protected]
56. Republičko udruženje za pomoć osobama sa autizmom
Status
Formalna mreža
Godina osnivanja
1977.
Oblast delovanja/ciljevi:
•
•
•
•
•
poštovanje i zaštita prava i građanskih sloboda osoba sa autizmom i njihovih
porodica;
unapređenje kvaliteta života osoba koje žive sa autizmom i njihovih porodica sa fokusom na
očuvanju, zaštiti, unapređenju i promovisanju međunarodno ustanovljenih standarda u
oblasti ljudskih prava i građanskih sloboda u Republici Srbiji u skladu sa zakonom;
podsticanje i sprovođenje aktivnosti koje ističu sposobnosti osoba sa autizmom i doprinose
razvijanju njihovih potencijala, jačanju njihove ličnosti i integracije u društvo, kao potvrdu
ostvarivanja i zaštite ljudskih prava osoba sa autizmom i njihovih porodica;
podizanje svesti javnosti o položaju osoba sa autizmom i njihovih porodica kroz edukaciju
građana, a posebno dece i mladih o značaju ljudskih prava i građanskih sloboda, s ciljem da
se utiče na stvaranje pravilnih stavova u društvu u odnosu na potrebe, prava i potencijale
osoba sa autizmom;
razvoj istraživanja, sakupljanje informacija, sređivanje i objavljivanje rezultata iz oblasti
autizma radi informisanja javnosti i informisanog izbora odgovarajućih metoda lečenja, a
zarad zaštite ljudskih prava osoba sa autizmom i njihovih porodica;
71
•
•
•
•
pomaganje i učestvovanje u stručnom i naučnoistraživačkom radu iz oblasti autizma i drugih
oblika edukacije sa dostignućima iz oblasti zaštite ljudskih prava osoba sa autizmom i njihovih
porodica;
zagovaranje poštovanja i primene Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa
invaliditetom, Konvencije o pravima dece, Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima,
Povelje o ljudskim pravima i građanskim slobodama, Evropske konvencije o ljudskim pravima
i ostalih konvencija koje se zalažu za jednake mogućnosti i poštovanje ljudskih prava, s
posebnim fokusom na prava osoba sa autizmom i njihovih porodica;
saradnja sa srodnim institucijama i udruženjima u zemlji i inostranstvu koje se bave zaštitom
i promocijom ljudskih prava i građanskih sloboda osoba sa autizmom i njihovih porodica;
podsticanje potpune intergracije osoba sa autizmom i njihovih porodica u sve segmente
društvenog i ekonomskog života, uz puno poštovanje i zaštitu njihovih ljudskih prava i
građanskih sloboda.
Aktivnosti (2010–2011)
U strateškom partnerstvu s „Centrom za orijentaciju društva“, otvorili smo Regionalni centar za
nadgledanje prava osoba sa invaliditetom, i sa istom organizacijom sprovodimo projekat „Socijalni
servisi“.
Neki od prethodinih projekаtа: muzički CD „Vilinska pesma“, „Inovativni inkluzivni pristup radnoj
terapiji za osobe sa autizmom“, „Pesmom i igrom do inkluzije“, „Asistent u porodici“, AKREDITOVANI
PROGRAM „Primena vizuelnih sredstava u strukturiranoj situaciji učenja kod dece, adolescenata i
odraslih osoba sa autističnim spektrom“, „Note za sve“, „Pričajmo o autizmu“....
Članstvo
Ko može biti član mreže: lokalne organizacije osoba sa autizmom.
Procedura za dobijanje članstva: član RUSPOA može biti osoba koja štiti prava osoba sa autizmom i
njihovih porodica i zalaže se za to, roditelji, stručnjaci… ali i bilo koji drugi građanin koji poštuje ovaj
ključni preduslov. Svako ko želi postati član RUSPOA nakon plaćanja članarine udruženju biva upisan
u knjigu članstva i dobija člansku kartu.
Trenutni broj članova: mreža trenutno broji 10 organizacija, iz Beograda, Novog Sada, Pančeva,
Šapca, Kragujevca, Kruševca, Subotice, Jagodine, Užica, Čačka.
Kontakt
Kontakt osoba: Vesna Petrović
Adresa: Gundulićev venac 38, 1a, 11 000 Beograd
Telefon: +381 11 33-92-683
Faks: +381 11 33-92-653
Imejl: [email protected]
Veb-sajt: www.autizamsrbija.org.rs
57. Rodnost i razvoj
Status
Neformalna mreža
Godina osnivanja
2010.
72
Oblast delovanja/ciljevi:
• integracija rodne ravnopravnosti u planiranje, sprovođenje i praćenje lokalnog razvoja;
• osnaživanje ženskih OCD za uključivanje u razvojne procese;
• podizanje kapaciteta lokalnih samouprava i drugih institucija za integraciju rodne
ravnopravnosti u razvoj.
Aktivnosti (2010–2011):
• kampanja „Ruralni razvoj iz ženske perspektive“, započeta 2010, i dalje u toku;
• projekti „Kreativni resursi u ruralnoj ekonomiji“, istraživanje (13 lokacija na teritoriji cele
Srbije), 2010;
• „Uloga žena u ruralnoj ekonomiji“, revizija lokalnih razvojnih planova iz ženske perspektive,
2010–2011;
• „Rodna dimenzija subvencionisanja u poljoprivredi i ruralnom razvoju“, istraživanje, 2011;
• „Integracija rodne ravnopravnosti u lokalno razvojno planiranje“, u tri opštine u Vojvodini,
2011–2012.
Članstvo
Ko može biti član mreže: ženske OCD, neformalne grupe, seoski aktivi žena i drugi zainteresovani za
temu rodnost i razvoj.
Procedura za dobijanje članstva: trenutno mrežu čine organizacije koje su bile ili su sada partneri na
realizaciji navedenih projekata. Partnerstvo je preraslo u neformalnu mrežu i zajednički rad se
nastavlja kroz učešće u novim projektima i dogovor o zajedničkom nastupu u budućnosti.
Trenutni broj članova: 7. Članovi mreže: „Femina Creativa“, Subotica, nosilac projekata;
Udruženje žena, Kovačica; Agencija za razvoj opštine Kula, Kula; „Deliblato – oaza“, Deliblato;
Regionalni edukativni centar, Subotica; „MENA group“, Niš; Forum žena, Mali Iđoš.
Kontakt
Kontakt osoba: Ružica Rudić Vranić
Adresa: Jahorinska 11, Subotica
Telefon: +381 24 535-249
Faks: +381 24 535-249
Imejl: [email protected]
Veb-sajt: www.feminacreativa.org.rs
Fejsbuk: FEMINA CREATIVA
58. Savez MNRO Srbije/Savez udruženja za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama
Srbije
Status
Formalno registrovana mreža, nacionalni nivo
Godina osnivanja
1961.
Oblast delovanja/ciljevi:
Socijalna zaštita / unapređenje položaja mentalno nedovoljno razvijenih osoba i njihovih porodica
Aktivnosti (2010–2011):
73
•
•
•
•
•
•
•
•
jačanje kapaciteta udruženja MNRO / unapređenje kompetencija profesionalaca u
udruženjima;
preventivna podrška porodici / obuka profesionalaca za podršku porodici, formiranje timova;
psiholosko osnaživanje osoba sa invaliditetom/ promocija prava OSI, trening asertivnosti;
„Mala škola za roditelje“ / psihosocijalna podrška roditeljima;
Kamp Kosjerić / osamostaljivanje mladih;
muzički festival MNRO;
podrška razvoju socijalnih i drugih usluga u lokalnim zajednicama / dnevni boravci i druge
dnevne aktivnosti, predah usluga, radno angažovanje i zapošljavanje, podrška inkluziji kroz
kulturne i sportske manifestacije, podrška inkluziji u vaspitno-obrazovnom procesu…
strateško participativno planiranje održivog razvoja Saveza MNRO.
Članstvo
Ko može biti član mreže: članovi su lokalna udruženja MNRO.
Procedura za dobijanje članstva: lokalna udruženja MNRO koja dobrovoljno pristupaju imaju Statut
usklađen sa Statutom Saveza i poštuju njegove odredbe. Odluku o prijemu donosi Skupština.
Trenutni broj članova: broj lokalnih udruženja – 60
Kontakt
Kontakt osoba: Svetlana Vlahović
Adresa: Knez Mihailova 10, 11 000 Beograd
Telefon: +381 11 26-32-189, +381 11 26-34-145
Faks: +381 11 26-32-189, +381 11 26-34-145
Imejl: [email protected]
Veb-sajt www.savezmnrosrbije.com
59. Savez distrofičara Srbije (SDS)
Status
Formalno registrovana organizacija u APR-u
Godina osnivanja
Savez distrofičara Srbije je organizacija osnovana 22. 12. 1968. godine.
Oblast delovanja/ciljevi:
1. zaštita i unapređenje položaja osoba sa distrofijom i osoba sa invaliditetom uopšte, uključujući i
zalaganje za usvajanje i primenu nacionalne strategije i politike u oblasti invalidnosti i reformu
nacionalnog zakonodavstva u skladu s potrebama i interesima osoba sa invaliditetom;
2. jedinstveno zastupanjе interesa osoba sa distrofijom u Srbiji i jedinstveno nastupanje u ime članica
Saveza pred donosiocima odluka i drugim akterima u društvu;
3. borba protiv predrasuda i diskriminacije po osnovu invalidnosti i zalaganje za puno učešće,
jednakost i ravnopravnost i socijalnu uključenost osoba sa invaliditetom u Srbiji;
4. zalaganje za zaštitu i promovisanje osnovnih ljudskih prava osoba sa invaliditetom;
5. zalaganje za prihvatanje međunarodnih i evropskih standarda, principa i dokumenata u oblasti
invalidnosti i njihovu primenu u Srbiji;
6. organizovanje sportskih manifestacija – takmičenja radi očuvanja preostalih psiho-fizičkih
sposobnosti i integracije članstva;
74
7. izdavaštvo i informisanje članstva, aktivista organizacija, stručne javnosti i relevantnih institucija s
kojima SDS sarađuje radi ostvarivanja prava članova na osnovu pozitivnih propisa i uključivanja u
aktivan i samostalan život;
8. socijalna zaštita i unapređenje socijalnog statusa članstva, što obuhvata aktivno učestvovanje
Saveza u svim procesima koji mogu doprineti poboljšanju socijalnog statusa našeg članstva
(donošenje pozitivne zakonske regulative, sprovođenje i primena zakona u praksi, podrška razvoju i
sprovođenju servisa podrške, kao i sve druge aktivnosti koje mogu doprineti unapređenju socijalnog
položaja osoba sa distrofjom)
9. unapređenje položaja članstva u oblasti zdravstvene zaštite s posebnim akcentom na prevenciji i
ostvarivanju prava iz oblasti zdravstvene zaštite (organizovanje različitih medicinskih tribina,
predavanja, praćenja i učešće u donošenju pozitivnih zakonskih propisa radi poboljšanja položaja
osoba sa invaliditetom itd);
10. organizovanje kulturnih aktivnosti radi podsticanja kreativnosti.
Aktivnosti (2010–2011):
1. sportsko-rekreativne aktivnosti (Savez je ovom vrstom projekata uticao na povećavanje
integracije osoba s distrofijom u zajednicu kao i unapređenje uslova za masovnije učešće
osoba s distrofijom u sportskim aktivnostima kroz organizovanje republičkog prvenstva u
šahu, Olimpijskih igara i takmičenja u sportskom ribolovu);
2. kreativno-edukativne aktivnosti (Savez podstiče kreativne potencijale svojih članova radi
podržavanja samostalnosti osoba s distrofijom i pospešivanja njihove integracije, organizujući
putem projekata kreativno-umetničke i edukativne radionice);
3. medijske aktivnosti (nastupi u medijima, saopštenja za javnost povodom Nedelje borbe
protiv distrofije, Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom ili drugim povodima i sl.);
4. edukativne aktivnosti (organizovanje edukacija iz oblasti razvoja organizacijskih kapaciteta
naših članica i/ili članova – npr. „Mala škola novinarstva“, upravljanje organizacijom i slično);
5. izdavačka delatnost (brošura Dišite sa lakoćom, Porodični vodič za obolele od Dišenove
distrofije preporučenu od strane Treat NMD, Evropska strategija za OSI 2010–2012, izdavanje
lista Vesnik MD);
6. aktivno učešće u međunarodnom invalidskom pokretu (Jedina međunarodna organizacija
koja okuplja nacionalne organizacije distrofičara iz Evrope je EAMDA –European Alliance of
Neuromuscular Disorders Associations, osnovana 1974. godine, a među 7 osnivača bila je
tadašnja SFRJ, i Savez distrofičara Srbije oduvek je imao jednu od liderskih uloga u
organizaciji. Delegat SDS u EAMDA-i Ivanka Jovanović, zaposlena u Savezu distrofičara Srbije,
ujedno je i potpredsednica ove organizacije, i svake godine vrlo aktivno učestvuje u radu ove
organizacije i prisustvuje generalnim zasedanjima.).
Članstvo
Ko može biti član mreže: članice Saveza u organizacionom smislu i teritorijalno mogu biti
međuopštinske, okružne i regionalne organizacije. Izuzetno, članice Saveza mogu biti i udruženja –
organizacije distrofičara koje se formiraju pri ustanovama za trajni smeštaj osoba sa invaliditetom.
Savez distrofičara Srbije obuhvata dva pokrajinska saveza distrofičara (Vojvodina i Kosmet) i 13
okružnih udruženja.
Procedura za dobijanje članstva: podnošenje zahteva, uz kopiju Statuta, uz ispunjenje ostalih uslova
predviđenih Statutom
Trenutni broj članova: dva pokrajinska Saveza distrofičara – Vojvodina i Kosmet – i 13 okružnih
udruženja (1.692 člana)
Kontakt
75
Kontakt osoba: Radovan Pavlović
Adresa: Dimitrija Tucovića 23, Beograd
Telefon: +381 11 24-55-184
Tel/faks: +381 11 24-55-184
+381 11 24-14-328
Imejl: [email protected]
Veb-sajt: www.distrofija.rs
60. Savez društava Vojvodine za borbu protiv šećerne bolesti
Status
Formalno registrovan u APR-u
Godina osnivanja
Osnovani smo 1980. godine.
Oblast delovanja/ciljevi
Savez društava Vojvodine za borbu protiv šećerne bolesti jeste dobrovoljna i nevladina, samostalna,
socijalno-humanitarna i invalidska organizacija, koja organizuje slobodno i dobrovoljno udruživanje
osoba obolelih od šećerne bolesti i invalidnih osoba zbog ove bolesti okupljenih u opštinske,
međuopštinske i gradske organizacije, te zdravstvene radnike koji rade na problematici šećerne
bolesti i druge zainteresovane institucije, organizacije i građane s teritorije AP Vojvodine radi
izražavanja, usklađivanja i zadovoljavanja ličnih, zajedničkih i opštih društvenih interesa i potreba u
borbi protiv šećerne bolesti i nastale invalidnosti, davanja doprinosa u primeni naučnih dostignuća u
lečenju šećerne bolesti, zdravstvenog prosvećivanja ljudi, posebno dece i omladine, kao i prevenciji
ove bolesti.
Savez je osnovan radi ostvarivanja i unapređenja ciljeva u oblasti zdravstvene, socijalne i
pravne zaštite i sigurnosti, obrazovnog, edukativnog i kulturnog rada, organizovanja aktivnosti na
kvalitetnoj psiho-fizičkoj sposobnosti članstva, i rad na unapređenju svih aktivnosti koje doprinose
boljem položaju obolelih od šećerne bolesti i osoba sa invaliditetom koji je posledica ove bolesti, u
svim tokovima društvenog života.
Aktivnosti (2010–2011):
• U zajednici s Ministarstvom rada i socijalne politike i Sekretarijatom za zdravstvo APV kao i sa
opštinskim društvima, Savez vrši edukaciju i detekciju lica obolelih od šećerne bolesti na području
AP Vojvodine.
• Pored toga tromesečno izdajemo i besplatno delimo edukativno glasilo Me-Dij. Časopis je jedino
edukativno glasilo za osobe s dijabetesom u Vojvodini i Srbiji; do sada je izdato 37 brojeva
časopisa, a 38 broj je u pripremi.
• Svake godine u trajanju od po 10 dana organizujemo „Letnju školu života“ za decu obolelu od
šećerne bolesti zavisnu od insulina. Projekti Me-Dij i „Letnja škola života“ najznačajniji su projekti
Saveza.
• Takođe učestvujemo u organizaciji VI Susreta osoba s dijabetesom Vojvodine i Srbije „Vuk
Vrhovac“, gde se okupljaju sve organizacije koje zastupaju interesa osoba s dijabetesom u
Republici Srbiji, resorna ministarstva RS i Sekretarijati APV i institucije KBC Vojvodine i Srbije kao i
najeminentniji stručnjaci s područja dijabetologije i najeminentniji nutricionisti itd.
• Organizujemo svake godine obeležavanje meseca borbe protiv šećerne bolesti – april – i Svetskog
dana borbe protiv šećerne bolesti – 14.11.
• Radimo i druge projekte od interesa za osobe s dijabetesom na području AP Vojvodine
(edukativni centri, staze zdravlja, kulturne i sportske aktivnosti.).
76
Članstvo
Ko može biti član mreže: član mreže mogu biti opštinska i međuopštinska udruženja osoba s
dijabetesom s područja AP Vojvodine.
Procedura za dobijanje članstva: molba Skupštini Saveza i potrebna dokumentacija o registraciji
Trenutni broj članova: 23 opštinska društva koja predstavljaju preko 240.000 obolelih od šećerne
bolesti
Kontakt
Kontakt osoba: Dragan Nešić
Adresa: Bulevar revolucije 6–8, 21 000 Novi Sad
Telefon: +381 60 6990-350, +381 21 444-235
Faks: +381 21 44-235
Imejl: [email protected]
Veb-sajt: www.savezme-dij.org.rs
61. Savez gluvih i nagluvih Srbije
Status
Formalno registrovan u APR-u
Godina osnivanja
2. 11. 1944. godine
Oblast delovanja/ciljevi
Oblast ostvarivanja ciljeva Saveza jeste unapređenje svih vidova zaštite i podizanje kvaliteta života
gluvih i nagluvih Republike Srbije, i jačanje mreže njihovih udruženja na nivou lokalne samouprave.
Ciljevi Saveza jesu:
• unapređenje i razvoj sistema socijalne, zdravstvene i sveobuhvatne zaštite gluvih i nagluvih
lica;
• poboljšanje materijalnog i društvenog položaja gluvih i nagluvih lica;
• sveopšta afirmacija gluvih i nagluvih lica;
• unapređenje sistema obrazovanja gluvih i nagluvih lica, primena savremenih metoda
profesionalnog osposobljavanja i rehabilitacije i njihovo zapošljavanje;
• uspostavljanje, negovanje i razvijanje saradnje među članicama u okviru Saveza, kao i s
drugim udruženjima koja okupljaju gluva i nagluva lica i ustanovama koja se bave njihovim
problemima.
Aktivnosti (2010–2011)
Aktivnosti Saveza:
• prati materijalni i društveni položaj gluvih i nagluvih lica, pokreće inicijative i predlaže
mere nadležnim organima Republike Srbije, privrednim subjektima i institucijama;
• inicira i podstiče rad naučnoistraživačkih ustanova za otkrivanje i sprečavanje uzroka koji
izazivaju oštećenje sluha i preduzima mere za ublažavanje posledica istih;
• podstiče razvoj izdavačke delatnosti, i bavi se izdavanjem svojih časopisa, publikacija,
monografija i tome slično;
• daje predloge za bolje rešavanje materijalnih, zdravstvenih, socijalnih i drugih pitanja od
značaja za gluva i nagluva lica;
77
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
pruža stručnu pomoć svojim članicama i pojedincima u ostvarivanju propisanih i
garantovanih prava po osnovu oštećenja sluha;
inicira donošenje zakona o priznavanju znakovnog jezika, njegovoj standardizaciji i
usavršavanju,
radi na uvođenju i usavršavanju službe prevodilačkih servisa – prevodilaca i tumača;
lobira i insistira kod državnih organa na doslednoj primeni zakonskih propisa koji se
odnose na gluva i nagluva lica;
organizuje škole, seminare i kurseve za obuku prevodilaca i tumača znakovnog jezika i
izdaje odgovarajuće diplome;
priprema predloge u vezi s unapređenjem zakonodavstva u pogledu povećanja stepena
dostupnosti pomagala za gluva i nagluva lica i njihovoj nabavci i distribuciji;
organizuje kulturno-umetničke, sportsko-rekreativne i druge društvene aktivnosti radi
svestranog razvoja ličnosti gluvih i nagluvih lica, preko republičkih smotri, festivala,
izložbi i raznih takmičenja;
učestvuje u međunarodnim aktivnostima, skupovima Svetske federacije gluvih, Evropske
unije gluvih, Balkanskog udruženja gluvih, nacionalnih saveza gluvih i nagluvih itd.;
informiše širu javnost o životu, radu i problemima gluvih i nagluvih lica preko sredstava
masovne komunikacije, sve zarad realizacije zadataka i šire društvene afirmacije gluvih i
nagluvih lica;
prati rad svojih članica i ustanova koje se bave pitanjima gluvih i nagluvih lica u zemlji i
inostranstvu i vrši razmenu iskustva radi sticanja novih saznanja i poboljšanja ukupne
zaštite gluvih i nagluvih lica;
radi na polju edukacije roditelja radi uspešnijeg odnosa prema gluvoj i nagluvoj deci u
porodičnim uslovima;
ostvaruje saradnju s preduzećima i ustanovama koje pomažu uspešnu zdravstvenu,
socijalnu i dečju zaštitu, vaspitavaju, obrazuju i radno osposobljavaju i uključuju u proces
proizvodnje,
organizuje simpozijume, seminare, savetovanja, stručne sastanke, prigodna predavanja i
druge oblike rada na kojima se razmatra značajna problematika gluvih i nagluvih lica;
obavlja ostale poslove i zadatke koji proizlaze iz odgovarajućih pozitivnih pravnih propisa,
odluka i drugih akata nadležnih upravnih organa i ostalih subjekata;
aktivno učestvuje u radu nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom na polju
ostvarivanja zajedničkih ciljeva od interesa za osobe sa invaliditetom u Srbiji.
Članstvo
Ko može biti član mreže: Savez gluvih i nagluvih Srbije čine udruženja koja imaju sedište na teritoriji
Republike Srbije i okupljaju gluva i nagluva lica. Članice Saveza mogu biti organizovane na
pokrajinskom, opštinskom, međuopštinskom i gradskom nivou.
Procedura za dobijanje članstva: U članstvo Saveza gluvih i nagluvih Srbije može se primiti samo
jedno udruženje koje na jednom području deluje kao pokrajinsko, opštinsko, međuopštinsko ili
gradsko udruženje gluvih i nagluvih. Gradovi s dva ili više udruženja gluvih i nagluvih mogu biti
predstavljeni u Savezu samo s jednim udruženjem i to preko reprezentativnog gradskog udruženja
gluvih i nagluvih.
Trenutni broj članova: U SGNS su učlanjena 43 udruženja – organizacije, s preko 30.000 gluvih i
nagluvih članova.
Kontakt
Kontakt osoba: Radoje Kujović, sekretar
Adresa: Vuka Karadžića br. 8/1, 11 000 Beograd
78
Telefon: +381 11 2621-168, +381 11 2627-638.
Faks: +381 11 2621-168, +381 11 2627-638.
Imejl: [email protected]
62. Savez hranitelja Srbije „Više od porodice“
Status
Oblik organizovanja: savez; registrovano: 12. 8. 2011.
Godina osnivanja
19. 3. 2011.
Oblast delovanja/ciljevi:
Razvijanje novih i unapređivanje postojećih oblika alternativnog porodičnog staranja o deci.
Aktivnosti (2010–2011)
U toku je projekat „Gradimo visokokvalitetnu mrežu hraniteljstva – društvena vrednost i potreba“
započet krajem 2011.
Članstvo
Ko može biti član mreže: član Saveza može biti svako pravno lice koje prihvati Statut Saveza i podnese
zahtev za učlanjenje Upravnom odboru Saveza.
Procedura za dobijanje članstva: odluku o prijemu u članstvo donosi Upravni odbor na svojoj prvoj
narednoj sednici.
Trenutni broj članica: 6 (šest)
Kontakt
Kontakt osoba: Roža Babić Lakatoš (predsednica Saveza); Jasmina Čigoja (predsednica UO Saveza);
Konstantin Anđelković (zam. predsednika UO Saveza)
Adresa: Vojvode Radomira Putnika 19, 26 000 Pančevo, Srbija
Telefon: +381 63 83-67-138, +381 60 30-14-666, +381 60 30-14-666, +381 62 30-14-66,
Faks: ///
Imejl: [email protected]; [email protected]; [email protected];
Veb-sajt: http://www.shs-vop.com; http://www.iskrica.info/
63. Savez inženjera i tehničara Srbije (SITS)
Status
Registrovan kod Agencije za privredne registre 6. 10. 2009.
Godina osnivanja
Godina osnivanja naše asocijacije je 1868.
Oblast delovanja/ciljevi
Oblasti ostvarivanja ciljeva i zadataka: SITS je osnovan na neodređeno vreme radi ostvarivanja ciljeva
i zadataka iz oblasti strukovnih udruživanja u okviru profesija tehničkih oblasti i unapređenja
inženjerske struke i primeni tehničko-tehnoloških stručnonaučnih znanja, standarda i sadržaja u
privredi, u oblastima zaštite životne sredine i drugim sferama života i rada.
Ciljevi i zadaci SITS:
79
• okupljanje i organizovanje inženjera i tehničara Srbije radi ostvarivanja njihovih interesa,
uvećanja stručnog znanja, obezbeđenja odgovarajućeg statusa u zajednici, na bazi njihovog
stručnog doprinosa u privrednom, ekonomskom, naučno-tehnološkom i ukupnom razvoju
Republike Srbije;
• objedinjavanje, jačanje i omasovljavanje inženjersko-tehničarskih organizacija Srbije, razvijanje
međusobne saradnje i saradnje sa odgovarajućim međunarodnim organizacijama inženjera i
tehničara;
• poboljšavanje staleškog interesa, ugleda i zaštite članova inženjersko-tehničarske organizacije
Srbije i pružanje pomoći svojim članovima i članicama;
• razvijanje svih oblika dobre međusobne saradnje s JINA-om – Jugoslovenskom inženjerskom
akademijom, čiji je osnivač SITS, kao i s drugim inženjerskim akademijama i Inženjerskom
komorom Srbije u interesu svojih članova, koji kad ispune uslove ovih navedenih institucija,
mogu postati i njihovi članovi;
• pružanje pomoći inženjerima i tehničarima u naučnom i stručnom usavršavanju i
organizovanju odgovarajućih oblika permanentnog obrazovanja;
• praćenje savremenog razvoja tehnike i tehnologije i ukazivanje na tokove zbivanja i promene u
ovoj oblasti i davanje mišljenja o optimalnosti tehničkih i tehnoloških rešenja pri privrednim,
investicionim i drugim poduhvatima;
• negovanje i razvijanje etike inženjersko-tehničarskog poziva, ljudskih prava i sloboda;
• podsticanje, organizovanje naučnostručnih skupova, izdavanje naučnih i stručnih radova,
časopisa i drugih publikacija od interesa za inženjersko-tehničarsku organizaciju i tehničku
inteligenciju;
• rad na tehničkoj regulativi (zakonima, propisima i standardima), obezbeđujući njenu
savremenost, adekvatnost, aktuelnost i funkcionalnost;
• razmatranje i davanje stručnih mišljenja o planovima, programima, analizama i drugim aktima
važnim za razvoj tehnike, tehnologije i proizvodnje u Republici Srbiji;
• organizacija i održavanje stručnih ispita u skladu sa Zakonom;
• podsticanje i pomaganje onih aktivnosti i inicijativa koje su usmerene na očuvanje životne
sredine i uređenje prostora, uštedu i racionalizaciju potrošnje svih vrsta energije;
• saradnja sa odgovarajućim stručnim, privrednim i drugim organizacijama i organima na
realizaciji zadataka od zajedničkog interesa;
• upravljanje Domovima i ostalom imovinom, izvršavanje opštih, administrativnih, stručnih,
računovodstveno-finansijskih, tehničkih i drugih poslova preko Stručne službe Saveza inženjera i
tehničara Srbije u svom interesu, interesu članova, članica, zaposlenih i drugo.
Aktivnosti (2010–2011)
Savez ima svoju izdavačku delatnost – redovno, već 66 godina, u šest brojeva godišnje izdaje jedan od
najeminentnijih naučnostručnih časopisa u zemlji – časopis Tehnika, kao i druga stručna izdanja,
zbirke propisa, zbornike sa stručnih skupova i sl. U Savezu se održavaju i stručni ispiti za inženjere i
tehničare rudarske, geološke i drugih struka, koji ga polažu prema Zakonu o rudarstvu i geološkim
istraživanjima. Dinamika održavanja ispita je tri ispitna roka u toku godine. Savez organizuje
predavanja stručnog karaktera, tribine i okrugle stolove, a svake godine se u njegovoj organizaciji
održava i naučnostručni skup nacionalnog karaktera s međunarodnim učešćem „Vodovod i
kanalizacija“.
Članstvo
Ko može biti član mreže: članstvo u Savezu je pojedinačno, kolektivno i interesno. Kolektivni članovi
Saveza jesu republička strukovna i multidisciplinarna inženjersko-tehničarska, inženjerska ili
tehničarska udruženja, pokrajinska, gradska, regionalna i opštinska inženjersko-tehničarska,
inženjerska ili tehničarska udruženja (članice). Interesno članstvo podrazumeva pravne subjekte.
Individualni članovi Saveza jesu diplomirani inženjeri, inženjeri, tehničari, studenti tehničkih i
80
prirodnih nauka i lica drugih struka koja aktivno sarađuju na realizaciji ciljeva i zadataka inženjerskotehničarske organizacije Srbije.
Procedura za dobijanje članstva: član inženjersko-tehničarske organizacije Srbije postaje se
potpisivanjem pristupnice u jednoj od članica SITS ili u SITS.
Trenutni broj članova: Savez ima 36 kolektivnih članica iz različitih tehničkih struka, koje su
samostalni društveno pravni subjekti, kao i više kolektivnih regionalnih članica. Članstvo u Savezu ide
direktnim učlanjivanjem u Savez ili preko njegovih članica, tako da Savez ima više desetina hiljada
individulanih članova.
Kontakt
Kontakt osoba: Mr Branislav Vujinović, generalni sekretar
Adresa: ul. Kneza Miloša 7/I, 11 000 Beograd
Telefon: +381 11 3230-067
Faks: +381 11 3230-067
Imejl: [email protected]
Veb-sajt: www.sits.org.rs
64. Savez izviđača Srbije
Status
Savez udruženja
Godina osnivanja
1911.
Oblast delovanja/ciljevi:
•
•
•
•
•
•
doprinosi razvoju svojih članova/članica, dostizanju njihovih punih fizičkih, umnih, duhovnih i
društvenih mogućnosti kao pojedinaca, kao odgovornih građana i kao članova njihove
lokalne, nacionalne i međunarodne zajednice;
podstiče svoje članove da tragaju za sopstvenom duhovnošću, priznaje njihovo pravo na lični
izbor sistema duhovnih vrednosti i upućuje ih da preuzmu odgovornost za razvoj svoje
ličnosti;
razvija kod članova ljubav prema prirodi i životu u njoj, razumevanje njenih zakona i uči ih da
je čuvaju i uključuje ih u akcije zaštite životne sredine;
svestrano vaspitava svoje članove i razvija kod njih posvećenost vrednostima slobode, istine,
pravde, demokratije, ravnopravnosti, tolerancije i prijateljstva;
razvija kod njih osobine kao što su radinost, skromnost, kreativnost, komunikativnost,
tolerantnost, istrajnost, snalažljivost, hrabrost, iskrenost, poštovanje, štedljivost, kao i smisao
za život i rad u manjim i većim grupama;
razvija kod svojih članova osećaj za poštovanje drugih ljudi, prijateljstvo među ljudima i
narodima, poštovanje njihovog prava na slobodu, dostojanstvo i različitost.
Aktivnosti (2010–2011):
• Smotra izviđača Beograda;
• Smotra izviđača Srbije;
• Svetski skautski džembori u Švedskoj
• seminar za instruktore u Švajcarskoj;
• izviđačke škole;
81
•
•
učešće na Konferenciji WOSM;
kampovi, akcije, kampanje i sl.
Članstvo
Ko može biti član mreže: Savez izviđača Srbije, regionalni savezi i odredi izviđača članovi Saveza (93
odreda u Srbiji)
Procedura za dobijanje članstva: odluka Skupštine Saveza ili Odreda
Trenutni broj članova: 6.350
Kontakt
Kontakt osoba: Milan Barišić
Adresa: Makedonska 22/3 Beograd
Telefon: +381 11 33-41-727 +381 63 626-450
Faks: +381 11 322-2192
Imejl: [email protected]
Veb-sajt: www.izvidjacibeograda.org.rs
65. Savez organizacija za podršku osobama sa smetnjama u razvoju
Status
Formalna registrovana mreža u APR-u
Godina osnivanja
2004.
Oblast delovanja/ciljevi:
Unapređenje položaja osoba sa smetnjama u razvoju kroz socijalnu inkluziju
Aktivnosti (2010–2011):
2010. godina:
• multimedijalno samozastupanje osoba sa smetnjama u razvoju;
• inkluzivna kulinarska radionica „Moje medeno“;
• Klub „Veliko srce“ – prvi klub na području Vojvodine odnosno Srbije za roditelje i decu sa
smetnjama u razvoju, stručnjake za podršku;
• „Plesom i maštom do inkluzije“;
• obeležavanje Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom;
• učešće na manifestaciji Dečja nedelja – „Pleši sa mnom“.
2011. godina:
• Klub „Veliko srce“;
• Servis za podršku porodici
• inkluzivne radionice – ples, kreativne radionice, rekreativno druženje na bazenu;
• terapijsko jahanje;
• Sajam organizacija osoba sa invaliditetom;
• manifestacija Dečja nedelja;
• Edukativno-rekreativni kamp „Radionice radosti“.
Članstvo
Ko može biti član mreže: NVO, udruženje građana
82
Procedura za dobijanje članstva: molba za pristupanje Savezu
Trenutni broj članova: 198
Kontakt
Kontakt osoba: Mira Gašić
Adresa: Bate Brkić 12, 21 000 Novi Sad
Telefon: +381 21 527-858
Faks: ///
Imejl: [email protected] ili [email protected]
Veb-sajt: ///
Fejsbuk: SOPOR
66. Savez paraplegičara i kvadriplegičara Srbije (SPIKS)
Status
Formalno registrovana mreža u APR-u
Godina osnivanja
Savez je osnovan 15. 10. 1991. godine u Beogradu, a upisan u registar društvenih organizacija i
udruženja građana 20. 12. 1991. godine
Oblast delovanja/ciljevi:
1. podsticanje osnivanja novih lokalnih udruženja širom Srbije;
2. koordiniranje aktivnosti drugih udruženja i Saveza;
3. razvijanje međunarodne saradnje u skladu s politikom Republike;
4. stvaranje jednakih mogućnosti za osobe sa invaliditetom i uključivanje njih i njihovih
organizacija u sve sfere društvenog života.
Savez radi na podsticanju udruženja da organizuju kulturno-zabavni žiovt za svoje članstvo, razvijaju
saradnju sa drugim sličnim organizacijama, podticanju udruženja da razvijaju sportske aktivnosti radi
očuvanja psihofizičke sposobnosti i rehabilitacije članstva, zastupanje i zaštita interesa udruženih
organizacija i njenih članova.
Aktivnosti
• Praćenje zakonskih propisa i rad na izmenama i dopunama postojećih zakonskih propisa i njihova
harmonizacija s propisima EU kao i predlaganje novih zakonskih rešenja.
• Upoznavanje i obuka članova u prepoznavanju diskriminacije na osnovu invaliditeta i
preduzimanje odgovarajućih radnji predviđenih Zakonom.
• Aktivno učestvovanje u radu Nacionalne organizacje osoba sa invaliditetom Srbije sa ciljem
jačanja pokreta OSI u Srbiji i uspostavljanje što bolje saradnje sa predstavnicima vlasti
Članstvo
Ko može biti član mreže: registrovana udruzenja s najmanje 7 članova
Procedura za dobijanje članstva: članstvo je dobrovoljno
Trenutni broj članova: 23 udruzenja sa ukupno 1.200 članova
83
Kontakt
Kontakt osoba: Vedrana Petronić
Adresa: Milentija Popovića 1, lokal 2, 11 070 Novi Beograd
Telefon: +381 11 22-88-436
Imejl: [email protected] [email protected]
Veb-sajt: www.spiks.org.rs
67. Savez penzionera Vojvodine
Status
Registrovan u APR-u
Godina osnivanja
Osnovan 1947. godine
Oblast delovanja/ciljevi
Savez penzionera Vojvodine je dobrovoljna, nevladina, nedobitna, jedinstvena, socijalnohumanitarna i nestranačka organizacija.
Ciljevi:
• unapređivanje i zaštita materijalnog i društvenog položaja penzionera;
• unapređivanje sistema penzijskog i invalidskog osiguranja;
• razvijanje socijalno-humanitarnog rada i sadržajnijeg društvenog života penzionera.
Aktivnosti (2010–2011):
• praćenje i proučavanje stanja i problema penzionera i pokretanje inicijativa radi rešavanja
njihovog materijalnog i društvenog položaja i preduzimanje drugih mera kod nadležnih
organa za poboljšanje ličnog i društvenog standarda i potpunijeg ostvarivanja prava
utvrđenih zakonom, drugim propisima i opštim aktima;
• razmatranje predloga zakona, drugih propisa i opštih akata kojima se uređuju pitanja od
interesa za penzionere i davanje mišljenja i predloga;
• praćenje stanja i problema u oblasti socijalne i zdravstvene zaštite penzionera i zalaganje za
unapređivanje te zaštite;
• podsticanje organizovane aktivnosti na poboljšanju društvenog standarda penzionera
organizovanjem klubova, kulturno-zabavnih, obrazovnih, sportskih i drugih za penzionere
pristupačnih aktivnosti;
• pružanje stručne pomoći udruženjima na njihov zahtev ili na inicijativu Saveza;
• preduzimanje mera za pribavljanje sredstava za ostvarivanje zadataka Saveza i udruženja;
• učestvovanje u manifestacijama od šireg značaja;
• podsticanje penzionera na organizovani odmor i oporavak i na druge društvene aktivnosti;
• preduzimanje drugih mera i radnji za ostvarivanje zadataka udruženja i Saveza u intersu
penzionera.
Članstvo
Ko može biti član mreže: u Savez se može udružiti gradsko, opštinsko ili gransko udruženje
penzionera, koje prihvata Statut Saveza.
Procedura za dobijanje članstva: ///
Trenutni broj članova: 152.854
84
Kontakt
Kontakt osoba: Milan Nenadić
Adresa: Strumička br. 1, 21 000 Novi Sad,
Telefon:+381 63 58-43-44
Faks:+381 21 42-27-83
Imejl: [email protected]
68. Savez radio-amatera Vojvodine
Status
Registrovani kod APR-a
Godina osnivanja
1946. (kod APR-a, zbog nemogućnosti da nađemo AKT o osnivanju od 2000. godine)
Oblast delovanja/ciljevi:
Širenje tehničke kulture i obrazovanja građana omladine i dece
Aktivnosti (2010–2011):
Organizovanje takmičenja radio-amatera u uspostavljanju radio-veza, organizovanje susreta radioamatera radi razmene iskustava i mišljenja
Članstvo
Ko može biti član mreže: radio-klubovi s teritorije Vojvodine sa članstvom, kao i direktni članovi,
zatim deca s navršenih 14 godina i svi ostali državljani Republike Srbije.
Procedura za dobijanje članstva: polaganje stručnog ispita za amaterskog radio-operatora ili AR
goniometristu
Trenutni broj članova: oko 600
Kontakt
Kontakt osoba: Milan Miljkovac, tehnički sekretar
Adresa: Bulevar Mihajla Pupina 1, 21 101 Novi Sad
Telefon: +381 21 420-185
Faks: +381 21 420-185
Imejl: [email protected]
Veb-sajt: www.srv.org.rs
69. Savez slepih Srbije
Status
Formalno registrovana organizacija u APR-u
Godina osnivanja
1946.
Oblast delovanja/ciljevi:
Socijalno-humanitarna oblast: unapređenje položaja slepih i slabovidih u Srbiji
Aktivnosti (2010–2011):
85
•
•
•
•
•
•
„Rad za dobrobit slepih i slabovidih iz dana u dan“ (projekat): zbir aktivnosti Saveza i lokalnih
organizacija koje je finansiralo Ministarstvo rada i socijalne politike RS;
dva savetovanja predstavnika 45 organizacija slepih i slabovidih i dva savetovanja slepih i
slabovidih žena – uz podršku Ministarstva rada i socijalne politike RS;
tri projekta za ublažavanje diskriminacije slepih i slabovidih u sferi informisanja kroz
izdavanje glasila u formatima dostupnim slepima i slabovidima;
priprema, štampanje i promocija sistematike Brajevog pisma za srpski jezik u opštoj primeni
(pravila za pisanje Brajevim pismom na srpskom jeziku);
dva projekta za rad i razvoj bibliotečke i izdavačke delatnosti za slepe i dva projekta za
transformaciju knjiga snimljenih na magnetofonskim trakama i kasetama u digitalni oblik;
veći broj tribina, okruglih stolova, seminara i drugih skupova posvećenih specifičnim temama
za koje su zainteresovani slepi i slabovidi: novinama u pravnoj zaštiti slepih i slabovidih,
unapređenju rehabilitacije kasnije oslepelih, poboljšanju položaja starih slepih, dostupnosti
fizičkog okruženja slepih, dostupnosti lekova i medicinskih sredstava slepima i slabovidima…
Članstvo
Ko može biti član mreže: reprezentativne organizacije slepih i slabovidih na opštinskom,
međuopštinskom, gradskom i pokrajinskom nivou
Procedura za dobijanje članstva: organizacija mora imati najmanje 50 slepih i slabovidih članova, da
je registrovana kod APR-a, da ima Statut usklađen sa statutom Saveza i da podnese pismeni zahtev za
učlanjenje, a odluku o prijemu u članstvo donosi Skupština Saveza slepih Srbije.
Trenutni broj članova: 45 lokalnih i regionalnih organizacija
Kontakt
Kontakt osoba: Dragiša Drobnjak, sekretar Saveza slepih Srbije
Adresa: Knez Mihailova 42/II, Beograd
Telefon: +381 11 3286-550; +381 60 70-50-470
Faks: +381 11 3286-722
Imejl: [email protected]; [email protected]
Veb-sajt: www.savezslepih.org
70. Savez učitelja Republike Srbije (SURS)
Status
Formalno registrovana mreža u APR-u
Godina osnivanja
1982. godina
Oblast delovanja/ciljevi
SURS је prоfеsiоnаlnо stručnо udružеnjе kоје је i dоbrоvоlјnо, nеvlаdinо, nеprоfitnо, strukоvnо,
intеrеsnо, nеstrаnаčkо i nеzаvisnо оd pоlitičkih pаrtiја i idеоlоgiја.
SURS је оsnоvаn nа nеоdrеđеnо vrеmе rаdi оstvаrivаnjа cilјеvа u оblаsti stručnоg
usаvršаvаnjа i infоrmisаnjа prоsvеtnih rаdnikа, еdukаciје grаđаnа, nаučnоistrаživаčkоg rаdа u
оbrаzоvаnju i vаspitаnju, оdrživоg rаzvоја i zаštitе živоtnе srеdinе, rurаlnоg rаzvоја i širеnjа mrеžе
društаvа Sаvеzа.
SURS mоžе dа оbаvlја privrеdnu – izdаvаčku dеlаtnоst: izdаvаnjе knjigа (šifrа dеlаtnоsti:
58.11, Urеdbа о klаsifikаciјi dеlаtnоsti, Službeni glasnik RS 54/2010) i dа izdаје čаsоpisе i pеriоdičnа
izdаnjа.
86
SURS је оtvоrеn zа sаrаdnju s vlаdinim sеktоrоm, stručnim i nаučnim instituciјаmа i
ustаnоvаmа, nеvlаdinim sеktоrоm, udružеnjimа i dоnаtоrimа u zеmlјi i inоstrаnstvu radi pоdizаnjа
prоfеsiоnаlnih kоmpеtеnciја člаnоvа i јаčаnjа Sаvеzа u cеlini.
SURS sе mоžе udružiti u druga udruženjа, sаvеzе i аsоciјаciје u zеmlјi i inоstrаnstvu rаdi
оstvаrivаnjа zајеdničkih cilјеvа.
Aktivnosti
2010. nacionalna obuka „Povećanje dostupnosti i kvaliteta obrazovanja kroz primenu
individualizovanog pristupa detetu/učeniku“ (projekat DILS – Pružanje unapređenih usluga na
lokalnom nivou, Ministarstvo prosvete);
2010. nacionalna obuka „Podrška nastavnicima razredne nastave za primenu ključnih znanja u oblasti
vrednovanja u nastavi srpskog jezika, matematike i prirode i društva“ (projekat DILS – Pružanje
unapređenih usluga na lokalnom nivou, Ministarstvo prosvete);
2010. projekat „Obučavanje za održivi razvoj u lokalnim zajednicama“ (REC – Regionalni centar za
zaštitu životne sredine);
2010/11. projekat „Kampanja za inkluzivno obrazovanje“ (Fond za otvoreno društvo);
2011/12. projekat „RANON – razgovori nastavnika o nastavnicima“ (Fond za otvoreno društvo);
2012. projekat „Edukacija prosvetnih radnika – odgovorno življenje“ (Kompanija Dunav osiguranje).
Pored realizacije projekata, Savez permanentno osmišljava, akredituje i realizuje različite
oblike stručnog usavršavanja, sarađuje s vladinim i nevladinim sektorom, stručnim institucijama i
ustanovama kao i sa udruženjima.
SURS ima svog predstavnika u Nacionalnom prosvetnom savetu Srbije.
Članstvo
Ko može biti član mreže: mrežu SURS čine formalno registrovana lokalna učiteljska društva
Procedura za dobijanje članstva: na osnovu pisanog zahteva lokalnog društva, Skupština SURS-a
odlučuje o prijemu
Trenutni broj članova: 48 formalno registrovanih lokalnih društava iz različitih opština Srbije koji
okupljaju 9.081 člana – fizičkih lica, učitelja i drugih prosvetnih radnika
Kontakt
Kontakt osoba: Mirjana Ilić, generalni sekretar
Adresa: Dečanska 6/III, poštanski fah 74, 11 103 Beograd 4
Telefon: +381 11 32-45-385 Faks: +381 11 32-39-697, mobilni telefon: +381 64 111-00-74
Imejl: [email protected]; [email protected]
Veb-sajt: www.savezucitelja.com
71. Savez udruženja boraca NOR-a Srbije
Status
Registrovano udruženje u APR-u Srbije
Godina osnivanja
SUBNOR Srbije je osnovan 9. maja 1948. godine.
Oblast delovanja/ciljevi:
Socijalno-zdravstvena zaštita bivših boraca; međunarodna saradnja; komemoracije u logorima i na
stratištima Drugog svetskog rata; čuvanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije.
87
Aktivnosti (2010–2011):
Besplatan boravak bivših boraca na banjskom lečenju, podizanje nivoa tehničke opremljenosti mreže
odbora SUBNOR-a na celoj teritoriji Republike Srbije; učešće na međunarodnim skupovima
organizacija veterana; zalaganje za očuvanje tradicije antifašizma i protiv pokušaja prekrajanja istorije
i rehabilitacije osuđenih ratnih zločinaca.
Članstvo
U SUBNOR Srbije udruženi su opštinski, gradski, okružni i pokrajinski odbori SUBNOR-a. Članovi
SUBNOR-a Srbije mogu biti lica s prebivalištem na teritoriji Republike Srbije, i to: učesnik NOR-a
(1941–1945); učesnik Španskog građanskog rata; učesnik Pokreta otpora protiv fašizma van Srbije;
vojnik u aprilskom ratu 1941. ili zarobljenik vojske Kraljevine Jugoslavije; pripadnik JNA 1990–1992.
koji se borio za očuvaje integriteta zemlje; učesnik u odbrani SRJ od agresije NATO 1999. godine;
učesnik u oružanim akcijama u vreme mira za odbranu Srbije; rezervne vojne starešine; ratni i civilni
invalidi; član porodice odnosno potomak nekog od gore navedenih lica; poštovalac NOR-a; potomak
borca u ratovima Srbije 1912. do 1918. godine.
Procedura za dobijanje članstva: podnošenje pristupnice u bilo kom opštinskom odboru u Srbiji.
Trenutni broj članova: oko 75.000
Kontakt
Kontakt osoba: Bogićević Miodrag
Adresa: Savski trg br. 9/IV, 11 000 Beograd.
Telefon: +381 11 66-43-775
Faks: +381 11 66-45-929
Imejl: [email protected]
Veb-sajt: www.subnor.org.rs
72. Savez vojvođanskih mađarskih civilnih organizacija
Status
Formalno registrovana mreža u APR-u
Godina osnivanja
2007.
Oblast delovanja/ciljevi:
Oblast delovanja: međusobna saradnja radi delotvornijeg rada mađarskih civilnih organizacija u
Vojvodini
Ciljevi:
• jačanje odnosa između civilnih organizacija;
• bolja organizacija nastupa prema drugim društvenim činiocima (donatori, lokalne
samouprave, pokrajinski i republički organi, međunarodne organizacije i sl.);
• zajedničko artikulisanje potreba i stavova civilnih organizacija;
• bliže upoznavanje organizacija sličnih profila, kao i organizacija iz pojedinih regiona;
• informisanje članova Saveza udruženja o zajedničkim pitanjima, te informisanje zajednice o
radu civilnih organizacija putem medija i sopstvenih biltena, veb prezentacija, i drugim
sredstvima;
• ostalo što je u interesu efikasnijeg rada članova Saveza udruženja.
88
Savez udruženja se može udružiti sa sličnim organizacijama i udruženjima ili učlaniti u
domaće ili međunarodne organizacije i saveze.
Aktivnosti (2010–2011):
• dijalog između vojvođanskih mađarskih udruženja i vojvođanskih mađarskih političara;
organizovanje jednodnevnog foruma za udruženja i političare u Subotici;
• dijalog između vojvođanskih mađarskih udruženja; organizovanje jednodnevnog foruma za
udruženja, gde su međusobno prodiskutovali o temama koje se odnose na njih;
• organizovanje dvodnevne konferencije na temu „Budućnost mađarskog civilnog društva u
Vojvodini“;
• učestvovanje u izradi Vojvođanske mađarske civilne strategije – ovaj program je još u toku;
• izrada Vojvođanskog mađarskog civilnog katastra – ovaj program je još u toku
Članstvo
Ko može biti član mreže: svako formalno registrovano udruženje
Procedura za dobijanje članstva: potpiše se izjava o pristupu i udruženja ispune naš anketni list o
svojim podacima. Nakon odluke Predsedništva postanu članovi Saveza.
Trenutni broj članova: 63 udruženja
Kontakt
Kontakt osoba: Štaus Edina
Adresa: Lifka Šandora 4, 24 000 Subotica
Telefon: +381 24 544-200
Faks: ///
Imejl: [email protected], [email protected]
Veb-sajt: www.cisz.org.rs
73. Savez za cerebralnu i dečju paralizu Srbije
Status
Formalno registrovana mreža u APR-u od 19. 10. 2010. godine
Godina osnivanja
15. 11. 1973.
Oblast delovanja/ciljevi
Oblast ostvarivanja ciljeva Saveza jesu unapređenje svih vidova invalidske zaštite, podizanje kvaliteta
života članova – osoba sa invaliditetom i njihovih porodica – i širenje i jačanje mreže lokalnih
organizacija na teritoriji Republike Srbije.
Aktivnosti
Prati, razmatra i pokreće pitanja radi ostvarivanja raznih vidova, oblika i nivoa zaštite osoba sa
invaliditetom, predlaže korake i mere u ostvarivanju i unapređenju uslova za poboljšanje materijalnih
i drugih potreba lica sa invaliditetom, Savez uspostavlja saradnju sa ustanovama koje se neposredno
bave lečenjem, rehabilitacijom, obrazovanjem i zapošljavanjem osoba s posledicama cerebralne i
dečje paralize, podstiče inicijative i pomaže razvoj svih oblika uzajamne pomoći, organizuje i
konkretne oblike saradnje i zajedničkih akcija, usklađuje i koordinira delatnost članica, ostvaruje i
razvija saradnju s državnim, humanitarnim i drugim organizacijama.
89
Članstvo
Ko može biti član mreže: članovi Saveza su udruženja čije je sedište na teritoriji Srbije, a koje
okupljaju osobe sa invaliditetom s posledicima cerebralne i dečje paralize. Članovi saveza pored
postojećih članova mogu postati i udruženja istog porekla koja prihvate Statut i podnesu pisani
zahtev Upravnom odboru Saveza.
Procedura za dobijanje članstva: odluku donosi Skupština Saveza
Trenutni broj članova: 54 članice
Kontakt
Kontakt osoba: Ivana Krejić, sekretar Saveza za CDP Srbije
Adresa: Pančićeva 12, Beograd
Telefon: +381 11 2180-859, +381 69 8098-101
Faks: ///
Imejl: [email protected]
Veb-sajt: www.cerebralnaparliza.rs
74. Sektorske organizacije civilnog društva (SEKO) za građansko društvo, medije i kulturu
Status
Neformalna mreža – vodeće organizacije su Građanske inicijative (GI), Nezavisno udruženje novinara
Srbije (NUNS) i Centar za kulturnu dekontaminaciju (CZKD)
Godina osnivanja
2011.
Oblast delovanja/ciljevi
SEKO za građansko društvo, medije i kulturu doprinose ciljevima „Programa saradnje sa
organizacijama civilnog društva u oblasti planiranja razvojne pomoći, posebno programiranja i
praćenja korišćenja Instrumenta za pretpristupnu pomoć“. Ovaj program je objavila početkom 2011.
godine Kancelarija za evropske integracije (KEI). Ovaj program ima dva osnovna cilja:
• razvijanje mehanizma komunikacije i saradnje sektora KEI i nevladinog sektora koji omogućava
efikasnu razmenu informacija u procesu planiranja razvojne pomoći, posebno programiranja i
praćenja korišćenja Instrumenta za pretpristupnu pomoć;
• razvijanje mehanizma komunikacije i konsultacija između SEKO i mreže organizacija oko SEKO u
vezi s planiranjem razvojne pomoći, posebno programiranjem i praćenjem korišćenja
Instrumenta za pretpristupnu pomoć.
Program se nastavlja i 2012/2013. godine.
Aktivnosti (2010–2011)
Budući da je čitav mehanizam sa SEKO platformama formiran 2011. godine, sve aktivnosti se
odnose na razdoblje 2011–2012.
•
Formirana je mreža/platforma od više od 170 organizacija (udruženja, medija) kojoj se
redovno dostavljaju informacije od značaja za našu SEKO.
•
Učestvuje se u procesu programiranja IPA 2012, kao i procesu programiranja za civilno
društvo, medije i kulturu – „project fiche za CSO IPA 2012/13“), projekat za medije IPA 2012. – i
početnim konsultacijama za identifikovanje tema za IPA 2013. za medije, organizovanju
konsultativnog procesa, prikupljanju predloga od članica SEKO, prosleđivanju ovih informacija u
KEI i delegaciji EU.
90
•
•
Učestvuje se na obuci na temu programiranja i sprovođenja EU fondova, decentralizovanog
sistema upravljanja i perspektiva instrumenata pretpristupne pomoći nakon 2013. godine.
Redovno se informišu sve članice SEKO mreže o aktivnostima, događajima, prilikama za
obuku, konkursima i svemu drugom što je relevantno za njihov rad, nezavisno od IPA
programiranja.
Članstvo
Ko može biti član mreže: članstvo je otvoreno za sve OCD i medije koji žele da se aktivno uključe u
procese IPA programiranja.
Procedura za dobijanje članstva: iskazivanjem interesa za učešće u radu SEKO, što se prosleđuje nekoj
od vodećih organizacija radi evidentiranja i prosleđivanja informacije u KEI.
Trenutni broj članova: 171
Kontakt
Kontakt osoba: Nada Likar, GI
Adresa: Cara Dušana 70, 11 000 Beograd
Telefon: +381 11 3284-164; 3284-179; 3284-193
Faks: +381 11 3284-164; 3284-179; 3284-193
Imejl: [email protected]
Veb-sajt: www.gradjanske.org
Kontakt osoba: Tamara Filipović, NUNS
Telefon: +381 11 33-43-255; +381 11 33-43-136
Imejl: [email protected]
Veb-sajt: http://www.nuns.rs/
Kontakt osoba: Aleksandra Sekulić, CZKD
Telefon: +381 11 36-10-270, 36-10-954
Imejl: [email protected]
Veb-sajt: http://www.czkd.org/
75. Sektorske organizacije civilnog društva (SEKO) za konkurentnost
Status
Neformalna mreža. Vodeći partneri NALED, FREN, Asocijacija MSP i preduzetnika
Godina osnivanja
Maj 2011. godine
Oblast delovanja/ciljevi:
Poboljšanje uslova poslovanja u sledećim oblastima: mаlа i srеdnjа prеduzеćа, istrаživаnjе i rаzvој,
infоrmаciоnо-kоmunikаciоnе tеhnоlоgiје, turizаm, pоslоvnа infrаstrukturа, industriја i trgоvinа
Aktivnosti (2010–2011)
Konsultacije s Kancelarijom za integracije EU na temu planiranja i programiranja sredstava iz IPA
2012. i 2013. u oblasti konkurentnosti, treninzi na temu IPA fondova za članice mreže. Radionice na
različite teme organizovane uz saradnju s državnim institucijama i vladinom Kancelarijom za saradnju
s civilnim društvom.
Članstvo
91
Ko može biti član mreže: organizacije civilnog društva, udruženja građana
Procedura za dobijanje članstva: prijava preko sajta, telefonom, sastanak
Trenutni broj članova: 22
Kontakt
Kontakt osoba: Krstović Slobodan
Adresa: Zetska 4a, 11 000 Beograd (NALED)
Telefon: +381 11 334-76-34
Faks: +381 11 334-76-14
Imejl: [email protected]
Veb-sajt: www.cdspredlaze.org.rs, www.naled-serbia.org
76. Sektorske organizacije civilnog društva (SEKO) za poljoprivredu i ruralni razvoj
Status
Neformalna mreža
Vodeća partner u SEKO za poljoprivredu i ruralni razvoj jeste Udruženje građana Agromreža. Partneri
u konzorcijumu jesu Mreža za ruralni razvoj Srbije i NIMBUS.
Godina osnivanja
2011.
Oblast delovanja/ciljevi:
• razvijen set servisnih usluga za članove Mreže i druge korisnike;
• uspostavljanje mehanizma za razmenu informacija između članova Mreže i relevantnih
institucija;
• Mreža aktivno posreduje između korisnika i relevantnih institucija u ruralnom razvoju;
• Mreža deluje kao nezavisno konsultativno telo sa aktivnom ulogom u programiranju politike
ruralnog razvoja;
• Mreža je prepoznata i prihvaćena kao relevantan partner od strane evropskih institucija i
ruralnih mreža;
• Mreža ima aktivnu ulogu u praćenju i sprovođenju Plana ruralnog razvoja;
• Mreža je relevantan akter iz oblasti ruralnog razvoja i promoter vrednosti ruralne Srbije.
Aktivnosti (2010–2011):
• Prva konsultantska radionica konzorcijuma za sektor poljoprivrede i ruralnog razvoja radi
formiranja mreže organizacija oko SEKO poljoprivreda i ruralni razvoj – Etno centar Rtanj
Balašević 29. i 30. mart 2011;
• Radionica „Izrada ID karata sela i upoređivanje ID karata sela s teritorije Vojvodine sa ID
kartama sela ostatka teritorije Srbije“ – 13. i 14. maj 2011, Šumarice, Kragujevac;
• Trening „Agrosredina i biodiverzitet“ – 26. i 27. maj 2011, Sunčana reka, Loznica;
• Konsultantska radionica konzorcijuma – 1. i 2. jun 2011, Terzić avlija; radionici je prisustovalo
15 predstavnika OCD iz Srbije osnivača Mreže za ruralni razvoj Srbije;
• predat predlog Uredbe Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede o novoj podršci
Mreži za podršku ruralnom razvoju – 25. jun 2011;
• organizovan prepare sastanak – od 28. juna do 2. jula 2011, Zlatibor; bila je to prilika da se
mogućnosti razvoja ruralnog područja Srbije predstave kao razmena iskustva u oblasti
ruralnog razvoja s relevantnim akterima ruralnog razvoja iz Srbije i inostranstva, kao i da se
utrvde smernice za dalji ujednačeni i održivi razvoj ruralnih područja. Na konferenciji su
92
•
•
•
•
učestvovali predstavnici civilnog, ali i javnog, kao i privatnog sektora, pre svega iz Centralne i
Jugoistočne Evropre, kao i učesnici iz zemalja članica EU. Glavni ciljevi koji su ostvareni
konferencijom: akterima ruralnog razvoja omogućeno je da razgovaraju i izraze mišljenje o
aktuelnim izazovima ruralnog razvoja u Evropi i van nje; stvoren je prostor za razmenu
iskustava i ideja, i stimulisana je razmena između ruralnih aktera iz Centralne i Istočne
Evrope koji su već članice EU, i onih koji se pripremaju za pristupanje, posebno iz regiona
Jugoistočne Evrope; promovisan je dijalog i unapređena komunikacija između javnog,
privatnog i civilnog sektora;
učešće na Slovenačkom ruralnom parlamentu;
aktivno učešće predstavnika SEKO konzorcijuma u kreiranju dokumenata u socioekonomskom savetu EU u Briselu;
članice konzorcijuma su pripremile dva predloga projekata CBC s partnerima iz Crne Gore i
Bosne i Hercegovine;
učešće na prepare sastanku 22. i 23. marta 2012, Brisel.
Članstvo
Ko može biti član mreže: članovi mreže SEKO za sektor poljoprivrede i ruralnog razvoja mogu biti
pravna i fizička lica koja pristupe Mreži za ruralni razvoj Srbije.
Procedura za dobijanje članstva: potpisivanje pristupnice u članstvo Mreže za ruralni razvoj
Trenutni broj članova: 15 NVO s teritorije čitave Srbije
Kontakt
Kontakt osoba: Marija Ognjenović
Adresa: Zeleni venac bb, lokal 6, 11 000 Beograd
Telefon: +381 11 3283-085
Faks: +381 11 3283-085
Imejl: [email protected] i [email protected]
Veb-sajt: www.ruralnamreza.org
77. Sektorske organizacije civilnog društva (SEKO) za razvoj ljudskih resursa
Status
Neformalna mreža. Vodeće organizacije Beogradska otvorena škola (BOŠ), Evropski pokret u Srbiji,
Unija poslodavaca Srbije.
Godina osnivanja
2011.
Oblast delovanja/ciljevi:
• učestvovanje u kreiranju praktično-političkog okvira za razvoj ljudskih resursa u Republici
Srbiji;
• učestvovanje i praćenje programiranja razvojne pomoći namenjene Republici Srbiji u oblasti
razvoja ljudskih resursa;
• promovisanje koncepta održivog razvoja ljudskih resursa kao jednog od ključnih pokretača
socio-ekonomskog razvoja u Srbiji.
Aktivnosti (2010–2011):
• učestvovanje u izradi Višegodišnjeg indikativnog planskog dokumenta u oblasti razvoja
ljudskih resursa;
93
•
•
•
učestvovanje u procesu programiranja IPA 2012. u oblasti ljudskih resursa (programiranje,
razvijanje projektnih ideja i konsultacije prilikom razvijanja projekata);
učestvovanje u procesu programiranja IPA 2013. u oblasti ljudskih resursa (programiranje,
razvijanje projektnih ideja i konsultacije prilikom razvijanja projekata);
priprema platforme za „zelene poslove“ u Srbiji (u fazi koncipiranja).
Članstvo
Ko može biti član mreže: organizacije civilnog društva koje se kroz svoje aktivnosti bave razvojem
ljudskih resursa u najširem smislu te reči.
Procedura za dobijanje članstva: zainteresovana OCD podnosi prijavu konzorcijumu tri članice mreže
koje trenutno predstavljaju mrežu. Članice SEKO mreže koje predstavljaju mrežu o tome
obaveštavaju ostale članice mreže. Ukoliko je ispunjen minimum kriterijuma (OCD je registrovana,
aktivna u poslednje dve godine u oblastima koje su vezane za polje razvoja ljudskih resursa), OCD
postaje članica mreže.
Trenutni broj članova: 33
Kontakt
Kontakt osoba: Vladimir M. Pavlović
Adresa: Masarikova 5/XVI, 11 000 Beograd
Telefon: +381 11 30-61-372
Faks: +381 11 36-13-112
Imejl: [email protected]
Veb-sajt: www.bos.rs
78. Sektorske organizacije civilnog društva (SEKO) za reformu državne uprave
Status
Neformalna mreža. Vodeće organizacije: Evropski pokret u Srbiji, Beogradska otvorena škola (BOŠ),
Beogradski fond za političku izuzetnost
Godina osnivanja
2011. godina
Oblast delovanja/ciljevi:
Učešće u mehanizmu saradnje sa organizacijama civilnog društva (OCD u oblasti planiranja razvojne
pomoći, posebno programiranja i praćenja korišćenja Instrumenta za pretpristupnu pomoć u sektoru
reforme državne uprave).
Aktivnosti (2010–2011):
Učešće u procesu programiranja pretpristupne pomoći IPA 2012. (konsultacije, pisani predlozi,
obuke)
Članstvo
Ko može biti član mreže: nevladine organizacije aktivne u oblasti reforme državne uprave
Procedura za dobijanje članstva: pisana prijava upućena SEKO za reformu državne uprave
Trenutni broj članova: 24
94
Kontakt
Kontakt osoba: Ivan Knežević
Adresa: Kralja Milana 31//II, 11 000 Beograd (Evropski pokret u Srbiji)
Telefon: +381 11 364-0174
Faks: +381 11 3640-202
Imejl: [email protected]
Veb-sajt: http://www.cdspredlaze.org.rs
79. Sektorske organizacije civilnog društva (SEKO) za vladavinu prava
Status
Neformalna mreža. Vodeće organizacije Grupa 484, Beogradski centar za ljudska prava, Beogradski
centar za bezbednosnu politiku
Godina osnivanja
2011.
Oblast delovanja/ciljevi:
1. učestvovаnje u utvrđivаnju prioritetа u plаnirаnju i progrаmirаnju sredstаvа iz IPA fondovа u
oblаsti vlаdаvine prаvа;
2. prаćenje i informisanje OCD i najšire javnosti o procesimа znаčаjnim zа pristupаnje Srbije EU u
oblаsti vlаdаvine prаvа;
Aktivnosti (2010–2011):
• Maj 2011. godine – SEKO za vladavinu prava su SEIO i državnim institucijama iz sektora
vladavine prava predstavile komentare na projekte u okviru grupe Pravosuđe i unutrašnji
poslovi, planirane za finansiranje iz IPA 2012–2013.
• Poziv OCD da se priključe mreži SEKO za vladavinu prava bio je otvoren od 25. maja do 17.
juna 2011. godine. Zainteresovane organizacije se još uvek mogu priključiti mreži, a SEKO
trenutno broji 37 organizacija.
• Jula 2011. godine održana je panel diskusija „Gde smo sada i kuda dalje: policija u lokalnoj
zajednici u Srbiji“. Članicama mreže SEKO za vladavinu prava upućen je poziv da učestvuju na
panelu, kao i upitnik o tome šta građani/OCD misle kako treba da izgleda rad policije u
lokalnoj zajednici, na koji način treba da se pomeni postupanje policije i sl. Rezultati ovog
upitnika su predstavljeni na panelu, a potom je otvorena diskusija.
• Novembar 2011. godine – održana je panel diskusija „Dobiti i troškovi izmena zakona o
policiji“ zbog toga što je javna rasprava o izmenama Zakona o policiji izostala zbog njegovog
usvajanja po hitnom postupku. Ocena učesnika panel diskusije jeste da, iako su donete
značajne pozitivne izmene, pojedine odredbe izmenjenog i dopunjenog Zakona o policiji su
neprecizne.
• Februar 2012. godine – SEKO za vladavinu prava konsultovao je SEIO i državne institucije o
idejama za predloge projekata IPA 2013.
• Mart 2012. godine – održan je prvi sastanak mreže SEKO za vladavinu prava s nadležnim
institucijama pre nego što su zvanično podneti predlozi projekata za IPA fondove i drugu
razvojnu pomoć. Konsultacije je organizovala vladina Kancelarija za saradnju s civilnim
društvom, na insistiranje BCBP-a. Više od 30 članica mreže SEKO dobilo je priliku da diskutuje
sa zvaničnicima o prioritetima države u sektoru vladavine prava.
• Publikacije: objavljen je prvi broj biltena Vladavina prava, pravosuđe i unutrašnji poslovi. Ovaj
bilten je naslednik prethodnog biltena o pitanjima unutrašnjih poslova EU i Srbije. Pokrenuta
je veb-stranica SEKO za vladavinu prava http://vladavinaprava.wordpress.com sa ciljem da
95
zainteresovani budu upoznati sa aktivnostima Evropske unije u politikama pravosuđa i
unutrašnjih poslova, kao i s procesom reforme policije i pravosudnog sistema u Srbiji.
Članstvo
Ko može biti član mreže: svaka zainteresovana OCD
Procedura za dobijanje članstva: zainteresovane OCD treba da kontaktiraju vodeće organizacije u
okviru SEKO (Grupa 484, Beogradski centar za ljudska prava, Beogradski centar za bezbednosnu
politiku) i da pošalju misiju i kontakte svoje organizacije.
Trenutni broj članova: 37
Kontakt
Kontakt osoba: Zorana Brozović
Adresa: Gundulićev venac 48, 11 000 Beograd
Telefon: +381 11 32-87-334, +381 11 32-87-226
Faks: +381 11 32-87-334, +381 11 32-87-226
Imejl: [email protected]
80. Sektorske organizacije civilnog društva (SEKO) za životnu sredinu i energetiku
Status
Neformalna mreža
Godina osnivanja
2011.
Oblast delovanja/ciljevi
SEKO za životnu sredinu i energetiku ima misiju podizanja kapaciteta OCD u procesu konsultаcijа,
izgrаdnju demokrаtskih mehаnizаmа komunikаcije i sаrаdnje u detаljnom prаćenju projekаtа i
progrаmirаnjа u okviru IPA i drugih rаzvojnih progrаmа pomoći Srbiji u oblasti životne sredine i
energetike.
Glavna aktivnost mreže SEKO za životnu sredinu i energetiku jeste uticanje na politike kao što
je nova Nacionalna strategija razvoja energetike do 2030. god., uticanje na proces plаnirаnja i ndzora
rаzvojne pomoći, posebno progrаmirаnjа i prаćenjа korišćenjа Instrumentа zа pretpristupnu pomoć,
uz definisanje zajedničkih strategija/platformi u tematskim oblastima životna sredina, energetika i
klimatske promene.
Aktivnosti (2010–2011):
Akcija slanja pisama
Kroz mrežu SEKO životna sredina i energetika upućen je avgusta 2011. poziv organizacijama da
podrže zahtev da i građani Srbije imaju priliku komentarisati Nacionalni program energetike
Slovenije, te da masovno pošalju pismo na adresu Ministarstvu životne sredine, rudarstva i
prostornog planiranja u kom se traži javna rasprava u Srbiji oko Nacionalnog programa
energetike Slovenije i Strateške procene uticaja na životnu sredinu tog programa (SPU), u skladu
sa Espo konvencijom – Konvencijom o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom
kontekstu (Espoo, 1991), što su podržale brojne organizacije, i Ministarstvo je organizovalo javni
uvid i javnu prezentaciju.
Poziv na peticiju-podršku bio je upućen 3. novembra 2011. članicama SEKO za životnu sredinu i
eneregtiku, a ticao se zahteva ENERGETSKOJ ZAJEDNICI za učešće organizacija civilnog društva u
izradi regionalne energetske strategije.
96
http://www.cekor.org/index.php?option=com_content&view=article&id=116:cee-bankwatchnetwork&catid=1:latest-news&Itemid=69
Ukupno 25 nevladinih organizacija iz regIona dalo je svoj potpis za zajedničko pismo koje je 7. 11.
2011. upućeno Sekretarijatu Energetske zajednice (ECSEE).
Pismo:
http://www.cekor.org/pdf/zahtev%20energetskoj%20zajednici%20za%20konsultacije%20za%20re
g.%20strategiju.pdf
SEKO za životnu sredinu i energetiku je 2011. uradio i poslao komentar dokumenta Draft
Operational Programme for Economic Development 2012–2013, a 25 jula smo dobili odgovor.
Članice SEKO mreže su učestvovale u pripremanju komentara, a takođe im je prosleđen i
odgovor putem mejling liste.
•
Trening obuka
U Subotici je 13. januara 2012. godine u hotelu Galerija održana obuka za organizacije civilnog
društva „Fondovi Evropske unije dostupni Republici Srbiji – programiranje i sprovođenje“ u
organizaciji Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR), vodeće organizacije SEKO za životnu
sredinu i energetiku i Kancelarije za evropske integracije Vlade Republike Srbije. U okviru
obuke održana je kratka diskusija o strateškim pitanjima i definisanju nacionalnih prioriteta
za naredno razdoblje IPA.
Slike: http://www.cekor.org/pdf1/slike%20sa%20skupa%2013.1.2012.pdf
Lista učesnika: http://www.cekor.org/pdf1/Konacna%20lista%20ucesnika.pdf
Prezentacije: http://www.cekor.org/index.php?option=com_content&view=article&id=124:odranaobuka-za-nvo-ipa-programiranje&catid=1:latest-news&Itemid=69
Vodič
Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) 2011. je uradio Vodič za organizacije građanskog društva
„Govorimo o IPA“ – osnovni pojmovi i mogućnosti učešća. Vodič je nastao kroz projekat
„Održivi fondovi za budućnost Jugoistočne Evrope („Sustainable funds for the future of South
East Europe“) koji finansira Sekretarijat za praćenje zagađenja vazduha i klimatskih promena
Air Pollution and Climate Secretariat – AirClim). Vodič je urađen na engleskom i srpskom
jeziku. Srpska studija je takođe proizvedena uz pomoć TACSO projekta u Srbiji, i podršku
SEKO za životnu sredinu i energetiku.
http://www.cekor.org/index.php?option=com_content&view=article&id=121:nova-publikacija-vodio-ipa-programiranju&catid=38:pubikacije&Itemid=65
http://www.cekor.org/pdf/Vodic-%20Govorimo%20o%20IPA.pdf
Članstvo
Ko može biti član mreže: OCD registrovane u Srbiji
Procedura za dobijanje članstva: popunjavanje prijavnog formulara
Trenutni broj članova: 47 (44+3 u konzorcijumu)
Kontakt
Kontakt osoba: Nataša Djereg
Adresa: Korzo 15/13, 24 000 Subotica
Telefon: +381 24 52-31-91
Faks: +381 24 52-31-91
Imejl: djnatasa@yahoo.com
97
Veb-sajt: www.cekor.org
81. SLAP
Status
Neformalna mreža
Godina osnivanja
2011.
Oblast delovanja/ciljevi
SLAP je mreža pružalaca socijalnih usluga za osobe sa intelektualnim teškoćama; cilj svima jeste
unapređenje socijalne uključenosti i kvaliteta života osoba sa intelektualnim teškoćama kroz
podizanje kapaciteta i poboljšanje položaja neprofitnih pružalaca socijalnih usluga u Srbiji.
Aktivnosti (2010–2011)
Mreža je tek osnovana, a dosadašnje aktivnosti mreže bile su, uglavnom, usmerene na definisanje
ciljeva i misije mreže, kao i na definisanje organizacione strukture, imena, loga i kreiranje veb-sajta
mreže (koji je trenutno u izradi). Mreža je dosad konkurisala na jedan konkurs za mreže u Srbiji. Sve
organizacije, članice mreže, vrlo dobro se međusobno poznaju i sarađuju već duže vreme kroz
zajedničke aktivnosti, podelu znanja, informacija, razmenu stručnjaka itd.
Članstvo
Ko može biti član mreže: sva udruženja građana s teritorije Srbije koji pružaju usluge za osobe sa
intelektualnim teškoćama
Procedura za dobijanje članstva: prijavljivanje kontakt osobama mreže
Trenutni broj članova: 10 organizacija civilnog društva iz Srbije, pružalaca socijalnih usluga za osobe
sa intelektualnim teškoćama
1. Beograd:
a) Asocijacija za promovisanje inkluzije – pružalac usluge stanovanja uz podršku OSI, grupe za
samozastupanje osoba sa intelektualnim teškoćama, zapošljavanje uz podršku;
b) Udruženje za podršku osobama ometenim u razvoju „Naša kuća“ – pružalac usluge
dnevnog boravka i zapošljavanje uz podršku;
c) „Dečje srce“ – osamostaljivanje OSIT kroz Školu životnih veština i mnoge programe
podrške.
2. Inicijativa za održivi razvoj „Mostovi“, Kruševac – pružalac usluge dnevnog boravka i hipoterapije;
3. Udruženje za pomoć MNRO, Trstenik – pružalac usluge dnevnog boravka i radnog centra unutar
dnevnog boravka;
4. Društvo za pomoć MNRO, Bačka Palanka – radionice podrške za decu OSI i njihove porodice;
5. Humanitarno društvo „Betežda“, Bačka Topola – pružalac usluge dnevnog boravka;
6. Društvo za pomoć MNRO „Biser“, Srbobran – pružalac usluge dnevnog boravka;
Društvo za pomoć MNRO „Plava ptica“, Kula – pružalac usluge dnevnog boravka, stanovanja,
predaha i zapošljavanja uz podršku;
Udruženje za pomoć MNRO grada Novog Sada – pružalac usluge dnevnog boravka za starije
od 27 godina, vikend-usluga inkluzivni servis za čuvanje dece, volonterski servis.
Kontakt
Kontakt osoba 1: Mirjana Stevanović
Adresa: Radivoja Uvalića 22, 37 000 Kruševac
98
Telefon: +381 63 41-94-52
Faks: ///
Imejl: mostovi037@gmail.com
Veb-sajt: www.odrzivirazvoj.org.rs
Kontakt osoba 2: Katarina Majkić
Adresa: Seljačkih buna 83, 21 000 Novi Sad
Telefon: +381 21 49-61-84
Faks: +381 21 49-61-84
Imejl: mnrons@neobee.net, katarina.majkic@gmail.com
Veb-sajt: www.mnrons.org
82. Teledom Savez Srbije
Status
Formalno registrovana u APR-u
Godina osnivanja
2001.
Oblast delovanja/ciljevi:
Ruralni razvoj
Aktivnosti (2010–2011):
///
Članstvo
Ko može biti član mreže: samo registrovane organizacije iz ruralnih sredina RS
Procedura za dobijanje članstva: zahtev Skupšini TSS
Trenutni broj članova: 85
Kontakt
Kontakt osoba: Dušan Ivanović
Adresa: Teledom, 32 230 Guča
Telefon: +381 32 855-760
Faks:///
Imejl: teledomguca@eunet.rs
Veb-sajt: ///
83. Unija organizacija Srbije, koje se bave zaštitom osoba koje žive sa HIV-om/AIDS-om – USOP
Status
Registrovana u APR-u
Godina osnivanja
Zvanično registrovana u decembru 2009. godine.
Oblast delovanja/ciljevi:
HIV/AIDS
99
Aktivnosti (2010–2011)
USOP jeste unija organizacija koje se bave zaštitom ljudi koji žive sa HIV-om i sidom u Srbiji; osnovana
je 11. decembra 2009. godine uz podršku Hendikep internešenela, tematske grupe Ujedinjenih nacija
za HIV i AIDS u Srbiji i Omladine JAZAS-a Beograd.
U svom dosadašnjem radu USOP je pokazao jasnu želju organizacija koje okupljaju ljude koje
žive s HIV-om (PLHIV) Srbije da učvrste svoje pozicije u odgovoru na HIV epidemiju, da ojačaju i da se
aktivno uključe u rešavanje problema na polju zaštite PLHIV i prevencije HIV-a u Srbiji. Svi napori
USOP-a usmereni su na zagovaranje za bolji i kvalitetniji život PLHIV pre svega u Srbiji, a potom i na
međunarodnom nivou.
Vodeći princip USOP-a jeste koncept ljudskih prava – svako ko živi sa HIV-om/sidom, bez
obzira na seksualnu orijentaciju i način inficiranja, versku i drugu vrstu pripadnosti, mora imati
jednaka prava – kao i svaka druga osoba – na lečenje, negu i podršku, a svako mora imati tačnu
informaciju o tome kako se HIV prenosi i kako da se zaštiti od infekcije.
Misija USOP-a jeste da ujedinjuje asocijacije ljudi koji žive sa HIV-om u kreiranju i
sprovođenju politika, zakonodavnih dokumenata, strategija i programa za razvoj u cilju unapređenja
kvaliteta života i položaja osoba koje žive sa HIV-om/sidom i njihovog uključivanja u društvene tokove
u okruženju bez stigme i diskriminacije.
USOP konstantno radi na razvoju svojih kapaciteta kako bi mogla da ostvari povećanje učešća
PLHIV u svim državnim komisijama, ustanovama i institucijama koje se bave HIV-om/sidom, a opet
radi davanja adekvatnog civilnog odgovora na problem HIV-a u Srbiji i nacionalnog odgovora na
borbu protiv HIV-a/side.
Vizija: USOP želi da Srbija bude mirno i sigurno mesto za dostojanstven i kvalitetan život, bez
stigme i diskriminacije ljudi koji žive sa HIV-om ili sidom. U tom smislu USOP konstanto radi na
jačanju PLHIV organizacija Srbije, a do sada od većih projekata sproveo je i PLHIV konferenciju Srbije
u martu prošle godine na Paliću (II PLHIV konferencija u Srbiji – s međunarodnim učešćem – održaće
se u aprilu ove godine u Beogradu) kroz projekat koji finansira Globalni fond iz Ženeve, zatim
„Karavan dobrovoljnog i poverljivog savetovanja i testiranja na HIV“ u decembru 2011. u 23
grada/opštine na teritoriji cele Srbije (povodom 1. decembra – Svetskog dana borbe protiv side) u
saradnji s Nacionalnom kancelarijom za HIV/AIDS Republike Srbije, a u partnerstvu sa DF SPC
„Čovekoljublje“. Tokom 2011. i na početku 2012. sprovodili smo projekat „Pozicioniranje USOP-a na
sceni civilnog društva u Srbiji“, podržan od strane delegacije Evropske unije u Republici Srbiji. Pored
ovoga veoma smo aktivni u svim danima vezanim za davanje nacionalnog odgovora na HIV/AIDS kao
što su WAD (World AIDS Day), CLMD (Candlelight Memorial Day) i slično, tokom kojih se sprovode
kampanje u celom svetu, a u Srbiji je nosilac naša Unija.
USOP je do sada imao veoma uspešne razgovore i sastanke sa Slavicom Đukić Dejanović –
predsednicom Narodne skupštine Republike Srbije, Borisom Tadićem – tadašnjim6 predsednikom
Srbije, prof. dr Zoranom Stankovićem – ministrom zdravlja u Vladi Srbije, Draganom Đilasom –
gradonačelnikom Beograda, a zahvaljujući naporima naše Unije formirana je i parlamentarna grupa
za HIV/AIDS u Skupštini Srbije.
Od 2012. rad USOP-a podržao je i Grad Beograd, s kojim trenutno pregovaramo o
sprovođenju velikog projekta edukacije stomatologa i ginekologa beogradskih domova zdravlja.
Članstvo
Ko može biti član mreže: redovne članice mogu da budu samo PLHIV organizacije, dok pridruženi to
jest članovi saradnici mogu da budu sve organizacije/udruženja koja se direktno ili indirektno bave
HIV-om/AIDS-om. Pored redovnih i pridruženih članica USOP ima i počasne članove tj. istaknute
ličnosti i stručnjake na ovom polju, što omogućava veću uključenost svih koji žele da pomognu
jačanju PLHIV organizacija i borbi protiv HIV-a/side u Srbiji.
6
U vreme objavljivanja Vodiča Vlada još nije bila formirana. (Prim. prir.)
100
Procedura za dobijanje članstva: zahtev s pratećom dokumentacijom (propisanom u Statutu USOP-a)
predaje se UO USOP-a koji donosi predlog odluke o prijemu u članstvo Skupštini USOP-a na usvajanje.
Trenutni broj članova: USOP trenutno ima redovnih 7 od postojećih 8 PLHIV organizacija u Srbiji (koje
su pravno registrovane i aktivne), dok u pridruženom članstvu ima 4 organizacije saradnice (još 5 je
trenutno u proceduri prijema).
Kontakt
Kontakt osoba: Vladimir Antić, izvršni direktor
Adresa: Sremska 6, IV sprat, 11 000 Beograd
Telefon: + 381 64 14-88-223
Faks: trenutno se instalira broj
Imejl: office@unijaplhiv.rs, unijaplhiv@gmail.com
Veb-sajt: www.unijaplhiv.rs
84. Vatrogasni savez Srbije
Status
Formalno registrovana mreža u APR-u
Godina osnivanja
Godina osnivanja 1956.
Oblast delovanja/ciljevi
Oblast delovanja:
• zaštita od požara;
• gašenje požara.
Ciljevi:
• koordiniranje rada svojih udruženih članova radi unapređenja vatrogastva i zaštite od požara
u Republici Srbiji;
• usmeravanje aktivnosti svojih udruženih članova ka što boljoj organizaciji vatrogastva i zaštite
od požara;
• predlaganje mera za stručno osposobljavanje vatrogasnih organizacija;
• saradnja sa republičkim organima i organizacijama u oblasti unapređenja vatrogastva i zaštite
od požara;
• učestvovanje u radu na donošenju normativnih akata i standarda iz oblasti vatrogastva i
zaštite od požara;
• predlaganje mera za poboljšanje asortimana i kvaliteta vatrogasne opreme i tehnike;
• organizovanje stručnih savetovanja, seminara i izložbi iz oblasti vatrogastva i zaštite od
požara;
• organizovanje republičkih vatrogasnih takmičenja, smotri i susreta vatrogasaca;
• izdavanje časopisa i biltena, kao i druge stručne literature iz oblasti vatrogastva i zaštite od
požara, snimanje nastavnih filmova i drugih audio-vizuelnih sredstava, potrebnih za nastavne
i propagandne svrhe, u cilju unapređenja vatrogastva uopšte;
• učestvovanje u aktivnostima i merama vezanim za oblast zaštite čovekove okoline.
Aktivnosti (2010–2011):
• Jagodina 2–4. 7. 2010. – 2. Državno takmičenje vatrogasnog podmlatka (6–16 godina);
• „Kuća bez požara“ 2011.
101
•
„Dobrovoljci u zaštiti od požara“ – Bogovađa 2010. od 24. do 26. septembra (u saradnji sa
Sektorom za vanredne situacije MUP-a i USAID-om).
Članstvo
Ko može biti član mreže: članovi mreže mogu biti dobrovoljna vatrogasna društva i njihovi savezi
Procedura za dobijanje članstva: prihvatanje propisanih uslova za osnivanje dobrovoljnih vatrogasnih
društava i saveza i poštovanje Statuta i opštih akata Vatrogasnog saveza Srbije
Trenutni broj članova: dobrovoljnih vatrogasnih društava 309; vatrogasnih saveza 71; UKUPNO: 380.
Napomena: svi udruženi članovi registrovani kod APR-a.
Kontakt
Kontakt osoba: Dragan Mihajlović
Adresa: Save Vujanovića 1; 14 000 Valjevo
Telefon: +381 62 32-79-87
Faks: +381 11 21-91-062
Imejl: mihajlovic.dragan50@gmail.com
Veb-sajt: www.vss.org.rs
85. Vazduhoplovni savez Srbije
Status
Granski sportski savez
Godina osnivanja
14. 6. 1948. god.
Oblast delovanja/ciljevi:
Vazduhoplovni sportovi – vazduhoplovno jedriličarstvo, paraglajding, padobranstvo, raketno i
vazduhoplovno modelarstvo, balonarstvo, ultralako letenje, motorno letenje.
Aktivnosti (2010–2011):
• organizacija državnih prvenstava u svakoj grani vazduhoplovnog sporta (videti gore);
• organizacija svetskih, evropskih i otvorenih međunarodnih prvenstava u padobranstvu,
paraglajdingu, raketnom i vazduhoplovnom modelarstvu;
• saradnja s Ministarstvom omladine i sporta i slanje državnih reprezentacija u svim
sportovima na međunarodna takmičenja koja se održavaju van Srbije;
• saradnja sa Sportskim savezom Srbije i Beograda na obučavanju sportista i promociji sporta;
• obeležavanje stogodišnjice vazduhoplovstva u Srbiji;
• saradnja sa Svetskom vazduhoplovnom federacijom i održavanje likovnog konkursa za decu,
kao i redovno učestvovanje u radu Skupštine i sportskih komisija;
• održavanje godišnje skupštine Svetske vazduhoplovne federacije u Beogradu;
• izdavanje takmičarskih dozvola sportistima u svim granama vazduhoplovog sporta;
• učešće na projektu A3-NET koji se finansira iz fondova EU, a usredsređen je na revitalizaciju
sportskih aerodroma i umrežavanje sportskih aerodroma u Jadranskom regionu.
Članstvo
Ko može biti član mreže: sportska udruženja, sportska privredna društva, sportsko društvo, sportski
savez
102
Procedura za dobijanje članstva: podnošenje molbe Upravnom odboru VSS-a za prijem u članstvo, s
dokumentima koji su predviđeni Statutom VSS-a i uz ispunjene uslove predviđene Statutom VSS-a.
Upravni odbor odlučuje o molbi u roku od 30 dana. Ako je molba prihvaćena, podnosilac je dužan da
uplati godišnju članarinu u roku od 15 dana od dana obaveštenja. Nakon toga UO donosi odluku o
prijemu, a zatim ovlašćeni predstavnik primljenog člana potpisuje pristupnicu.
Trenutni broj članova: ukupno 77 članova, od toga 68 redovnih i 9 pridruženih
Kontakt
Kontakt osoba: Milica Kljajić
Adresa: Uzun Mirkova 4/1, 11 000 Beograd
Telefon: +381 11 26-26-235
Faks: +381 11 26-25-371
Imejl: pr@vss.rs
Veb-sajt: www.vss.rs
86. Virtuelna eko mreža Srbije (VEMS)
Status
Neformalna mreža. Osnova umrežavanja je internet, odnosno veb-stranica www.vems.co.nr
Godina osnivanja
2010. godina. Inicijatori Ekološki pokret Odžaka i Centar za razvoj ekološke svesti „Izvor“ iz Beograda.
Oblast delovanja/ciljevi
VEMS virtuelno (preko sajta) okuplja organizacije koje se bave zaštitom životne sredine.
Aktivnosti (2010–2011)
Osnovna aktivnost je bila sakupljanje podataka o organizacijama koje se bave zaštitom životne
sredine, gde su sakupljeni podaci o ekološkim, ali i o drugim organizacijama koje u svojim
aktivnostima imaju i zaštitu životne sredine, tako da se u Bazi podataka,,koju je izradio Ekološki
pokret Odžaka i koju šaljemo kao prilog, nalaze omladinske organizacije, udruženja Roma, lovačka,
ribolovačka, prirodnjačka i ostala udruženja – ukupno preko 1.300 organizacija. Cilj sakupljanja
podataka: umrežavanje.
Druga aktivnost je razmena informacija o primerima dobre prakse, informacije o raspisanim
konkursima, razmena mišljenja, davanje predloga, uspostavljanje partnerskih odnosa,…
Članstvo
Ko može biti član mreže: bez ograničenja sve organizacije što se bave zaštitom životne sredine koje
ispune podatke na veb-stranici VEMS-a, u delu „UKLJUČITE SE U MREŽU“.
Procedura za dobijanje članstva: upišu se traženi podaci u onlajn formular i pritisne dugme
„POŠALJI“.
Trenutni broj članova: Do sada se u VEMS upisalo 88 organizacija – što se može videti na sajtu VEMSa, u delu „UKLJUČITE SE U MREŽU“.
Kontakt
Kontakt osoba: Dušan R. Mirković
Adresa: Bačka 36, 25 250 Odžaci
Telefon: +381 25 5744-973 (kancelarija – uveče), +381 63 459-179 Ivica Ćirić
Imejl: epodzaci@gmail.com, epodzaci@neobee.net
103
Veb-sajt: www.vems.co.nr
87. Vojvođanska HIV mreža
Status
Neformalna mreža
Godina osnivanja
2003.
Oblast delovanja/ciljevi
Misija:
Vojvođanska HIV mreža jeste mreža organizacija, ustanova i pojedinaca koja unapređuje koordinaciju
članica na rešavanju problema HIV infekcije u celokupnoj populaciji Vojvodine.
Vizija
Društvo sa smanjenim brojem novih HIV infekcija, u kome se poštuju ljudska prava osoba koje žive sa
HIV-om, i u kom je razvijena mreža prevencije i saradnja među svim relevantnim insitucijama i
organizacijama.
Aktivnosti (2010–2011)
Od početka osnivanja Vojvođanske HIV mreže, članice zajednički organizuju kampanju povodom
svetskog dana borbe protiv AIDS-a. Osnovni cilj je da sve aktivnosti budu koordinisane i da se na taj
način pojača preventivni efekat sprovedenih akcija.
U prilogu se nalazi plan kampanje za 2011. godinu.
Članstvo
Ko može biti član mreže: članice mogu biti institucije i organizacije s teritorije APV koje se bave
problematikom HIV-a od prevencije do lečenja.
Procedura za dobijanje članstva: Ne postoji zvanična procedura za prijem u članstvo i sve organizacije
i institucije koje se bave problemom HIV-a i side su dobrodošle.
Trenutni broj članova: Svake godine je broj različit jer se svake godine u zavisnosti od kapaciteta
uključe različite organizacije i institucije (prošlogodišnja kampanja koordinisano je realizovana u
saradnji 16 organizacija i institucija).
Kontakt
Kontakt osoba: Vukašin Grozdanović
Adresa: Temerinska 17, 21 000, Novi Sad
Telefon: +381 21 45-45-14
Faks: +381 21 45-21-10
Imejl: vukasin.grozdanovic@jazas.rs
Veb-sajt: www.vhiv.net
88. Zelena lista Srbije
Status
Neformalna mreža
Godina osnivanja
Kraj 2007. godine
104
Oblast delovanja/ciljevi:
Unapređenje sistema upravljanja otpadom i održivi razvoj u Srbiji
Aktivnosti (2010–2011)
„Oplaneti se! Recikliraj.“ (2010) – U okviru lokalnih akcija u 12 gradova građani su imali priliku da
učestvuju u više interaktivnih dešavanja koja su imala za cilj prikupljanje i selekciju različitih vrsta
otpada. Na akcijama su se realizovale aktivnosti usmerene na promociju reciklaže. Posebna atrakcija
su bili roboti kontejneri koji imaju mogućnost da „govore“. Nakon ubacivanja otpada u robote oni
„govore“ deci i građanima šta se dešava s njihovom limenkom, starim novinama ili plastičnom bocom
nakon reciklaže.
Velika centralna akcija dogodila se 5. juna 2010. u Beogradu na Dan zaštite životne sredine. BCIF
i Zelena lista Srbije su u saradnji sa Savezom izviđača Srbije obezbedili učešće preko 1.000 mladih iz
čitave Srbije. Akcija se realizovala na Kalemegdanu, gde su aktivisti pozvali građane Beograda, pre
svega mlade, da se kroz igru i druge kreativne načine priključe aktivnostima promocije selekcije
otpada.
Po završetku lokalnih akcija i centralne akcije, oko 30 aktivista Zelene liste Srbije krenulo je na
promotivno-ekološki biciklistički karavan. Karavan je krenuo iz Vranja 25. juna, a nakon prolaska kroz
11 gradova, završen je 7. jula u Beogradu. Biciklisti su prešli blizu 600 km za 12 dana, i za to vreme
prenosili ekološke poruke.
„Oplaneti se! Recikliraj.“ (2011–2012) – U okviru nove ekološke kampanje „Oplaneti se!
Recikliraj.“, Zelena lista Srbije i Zelena inicijativa realizacijom aktivnosti usmerenih ka prikupljanju
otpada žele da povećaju učešće građana, reciklažnih biznisa i lokalnih institucija u oblasti prikupljanja
reciklažnih sirovina.
Za vreme realizacije akcija u 12 gradova u Srbiji biće prikupljeno preko 40 tona plastike, papira,
elektronskog i električnog otpada koji će biti otpremljen u reciklažna postrojenja.
U okviru lokalnih akcija u svakom od 12 gradova biće promovisana primarna selekcija otpada uz
aktivno učešće građana. Aktivnosti će biti usmerene pre svega na uspostavljanje održivih
mehanizama za primarnu selekciju otpada na lokalnom nivou, kroz povezivanje reciklažnih kompanija
i operatera (papir, PET, metal i elektronskog i električnog otpada) s jedne strane, a s druge strane,
lokalnih ekoloških udruženja, lokalnih institucija i građana.
Članstvo
Ko može biti član mreže: lokalna ekološka udruženja građana registrovana na teritoriji Srbije
Procedura za dobijanje članstva: javni konkurs
Trenutni broj članova: 12
Kontakt
Kontakt osoba: Vladimir Radojičić
Adresa: Majke Jevrosime 19/I, 11 000 Beograd (BCIF)
Telefon: + 381 32-88-723
Faks: + 381 32-88-723
Imejl: vladimir@bcif.org
Veb-sajt: http://www.oplanetise.com/
89. Žene – siromaštvo – razvoj
Status
Neformalna mreža ženskih NVO koje su bile uključene u projekat Kontakt organizacije civilnog
društva SIPRU tima za žene kao ciljnu grupu.
105
Godina osnivanja
Mreža je nastala 2007. godine u okviru projekta Kontakt organizacije civilnog društva za
implementaciju Strategije za smanjenje siromaštva i nastavila je da deluje i nakon završetka projekta.
Oblast delovanja/ciljevi
Cilj programa Kontakt organizacije civilnog društva za implementaciju Strategije za smanjenje
siromaštva jeste obezbeđivanje učešća organizacija civilnog društva i izgradnja partnerskih odnosa
između vladinog i nevladinog sektora u procesu implementacije SSS i šireg procesa reformi.
Aktivnosti (2010–2011):
• kampanja „Za Fond – Protiv neravnopravnosti“ – 24 ženske organizacije iz mreže iz 20
gradova u Srbiji učestvovalo je u sedmodnevnoj kampanji za osnivanje fondova pri lokalnim
budžetima za unapređenje položaja žena;
• inicijativa prema Ministarstvu rada i socijalne politike za pristupanje DAFNE III programu
Evropske unije;
• inicijativa prema Upravi za rodnu ravnopravnost za unapređenje komunikacije sa ženskim
OCD;
• pripremljeni amandmani na Zakon o igrama na sreću;
• pripremljeni amandmani na Zakon o socijalnoj zaštiti;
• podrška amandmanima na Krivični zakonik Republike Srbije.
Članstvo
Ko može biti član mreže: ženske organizacije civilnog društva koje se bave siromaštvom, ekonomskim
osnaživanjem i socijalnom inkluzijom žena.
Procedura za dobijanje članstva: članstvo je otvoreno, nema procedure
Trenutni broj članova: 39
Kontakt
Kontakt osoba: Slobodanka Macanović
Adresa: ///
Telefon: +381 11 26-87-190
Faks: +381 11 26-87-190
Imejl: dobre_prakse@azc.org.rs
90. Ženska romska mreža Vojvodine
Status
Neformalna mreža
Godina osnivanja
2008. godine
Oblast delovanja/ciljevi:
Romkinje ravnopravno
Aktivnosti (2010–2011):
• promocija Manifesta Mreže i obeležavanje 8. marta;
• obeležavnje Svetskog dana Roma kulturnom manifestacijom u Narodnoj biblioteci u
Bečeju;
106
•
•
•
•
•
radionice o nasilju nad ženama;
kampanja „16 dana aktivizma u borbi protiv nasilja nad ženama“;
seminar „Romkinje u privatnom preduzetništvu“;
izrada veb-sajta www.zrmv.org;
akcije povodom Meseca romskog ženskog aktivizma od 8. marta do 8. aprila;
Članstvo
Ko može biti član mreže: članovi mreže mogu biti istaknuti pojedinci ili nevladine romske organizacije
sa iskustvom radu
Procedura za dobijanje članstva: nema posebne procedure
Trenutni broj članova: 30 aktivistkinja iz 23 romske organizacije
Kontakt
Kontakt osoba: 1. Marija Aleksandrović
Kontakt osoba 2. Jelena Jovanović
Adresa: Šajkaška 22, 21 230, Žabalj
Telefon: +381 63 371-126
Faks: ///
Imejl: istrazivaci_romi@yahoo.com
Veb-sajt: www.womenngo.org.rs
107
INDEKS
A
afirmacija drame · 20
afirmacija gluvih i nagluvih lica · 85
agrarna politika · 15
agrotržišta · 12
agrobiznis sektor · 12
alternativno porodično staranje o deci
· 87
azil · 73
B
bezbednost · 46, 66, 75
bezbednost dece · 52
bezbednost na radu · 21
biološka raznovrsnost · 44, 72
borba protiv kriminala · 65
borba protiv trgovine ženama i decom
· 42
C
cerebralna i dečja paraliza · 99
civilno društvo · 26
D
decentralizacija · 64
decentralizacija kulture · 13
dečja prava · 75
Dekada Roma · 47
demokratija · 90
dete/deca · 20, 42, 51, 55, 75, 93
dijalog · 75
dijaspora · 76
diskriminacija · 58, 68, 82
donošenje odluka · 46, 64
donosioci odluka · 56, 69
društveno-koroporativna odgovornost
· 28
državne institucije · 30
E
edukacija · 13, 15, 32, 79, 96
ekologija · 42, 72
ekonomija · 42
ekonomska prava · 58
električni i elektronski otpad · 19
evidencija rasnih pasa · 32
Evropska unija (EU) · 25
evropski standardi · 12, 64
G
gašenje požara · 112
građansko društvo · 28, 99
H
HIV · 50, 110, 115
I
industrijski odnosi · 21
industriја · 101
informaciono-komunikacione
tehnologije · 24, 101
informisanje · 13, 33, 42, 46, 82, 97,
105
infrastruktura · 58
inkluzija · 21, 30, 33, 52, 90
institucije · 79
Instrument za pretpristupnu pomoć
(IPA) · 18, 43, 78, 99, 100, 101, 103,
104, 105, 106
integracija · 79
interkulturalni dijalog · 13
invaliditet · 62
invalidnost · 58
invalidski pokret · 68
invalidsko osiguranje · 92
inženjeri i tehničari · 88
istraživanje · 14, 39, 79, 101
izbeglice · 43
izgradnja kapaciteta · 19, 30, 51, 68,
72, 80, 81, 106
izmene zakona · 64
izviđači · 90
izvoz · 70
J
javno-privatna partnerstva · 37
javno zagovaranje · 19, 27, 30, 37, 41,
46, 47, 48, 66, 67, 82
jednake mogućnosti · 27
jednakost · 14, 46, 66, 82
Jugoslovenska inženjerska akademija
(JINA) · 88
K
kampanja · 41
Kancelarija za evropske integracije ·
18, 107
kinologija · 32
klimatske promene · 106
komemoracija · 96
konkurentnost · 15, 101
konsultacije · 106
kooperativa · 12
korupcija · 23, 65
kultura · 13, 20, 46, 52, 99
kulturna prava · 58
kulturna saradnja · 13
kulturni, nacionalni i verski diverzitet ·
14
L
ljudska prava · 25, 28, 50, 51, 67, 69,
73, 75, 78, 82, 110, 115
lobiranje · 19, 30
logori · 96
lokalna samouprava · 39, 80, 85
lokalni razvoj · 80
lokalno tržište · 70
M
manjine · 29, 35, 75
marginalizovane grupe · 75
mediji · 30, 99
međunarodna izložba pasa · 32
Mentalno nedovoljno razvijene osobe
(MNRO) · 81
migranti · 73
ministarstvo · 46, 65
mladi · 20, 36, 41, 42, 46, 62, 66, 75,
93
monitoring/praćenje · 47, 59, 73
monitoring budžeta · 42
monitoring razvojne pomoći · 106
moralne vrednosti · 21
mreže · 85
multikulturalnost · 75
mаlа i srеdnjа prеduzеćа · 101
N
nacionalna strategija · 30
nadgledanje tržišta · 16
nasilje · 52, 54, 60
nasilje u porodici · 42
naučnoistraživačka ustanova · 85
naučnoistraživački rad · 79, 95
neformalno obrazovanje · 46, 52
nenasilno rešavanje sukoba · 75
O
obrazovanje · 20, 21, 25, 42, 46, 52, 84,
85, 93, 95, 99
odrastanje · 55
održivi razvoj · 18, 23, 26, 33, 46, 95,
103, 116
omladinska politika · 46
omladinski rad · 62
organizacije civlinog društva · 97
organizacije gluvih i nagluvih lica · 85
organizacije slepih i slabovidih · 94
organska poljoprivreda · 70
oslobodilački ratovi · 96
osobe sa autizmom · 78
osobe sa intelektualnim teškoćama ·
108
osobe sa invaliditetom (OSI) · 28, 39,
48, 58, 67, 81, 82, 84, 98
ozelenjivanje urbanih područja · 22
P
partnerstvo · 13, 38, 78, 117
pčelarstvo · 77
penzijsko osiguranje · 92
penzioneri · 92
plan ruralnog razvoja · 59, 102
podrška porodici · 81
politička prava · 58
politika/e · 13, 30, 41, 43, 51, 59, 62,
73, 82, 102, 106
poljoprivreda · 12, 23
poljoprivrednici · 15, 16
porodice osoba sa invaliditetom · 78,
98
postnatalna dijagnostika · 69
potrošači · 16
praćenje i programiranje razvojne
pomoći · 99, 103, 104, 105
prava manjina · 28, 36
pravna zaštita · 84
predrasude · 68, 74, 82
prenatalna dijagnostika · 69
prevencija · 84
prijateljstvo · 90
priroda · 90
privreda · 88
privredno-izdavačka delatanost · 95
pоslоvnа infrаstrukturа · 101
R
rad · 42
rad na tehničkoj regulativi · 88
raseljena lica · 43
ravnopravnost · 75, 90, 118
različitost · 90
razmena iskustva · 66
razvijanje međunarodne saradnje · 91
razvijanje mehanizma komunikacije ·
59, 99, 104
razvoj ljudskih resursa · 103
razvoj tehnike i tehnologije · 88
razvojni program · 78
readmisija · 73
108
reforma državne uprave · 104
reforma penzionog sistema · 40
reforma/e · 35, 38, 117
regionalna saradnja · 76
regionalni razvoj · 59
rehabilitacija · 85, 92, 99
rekreacija · 45
retke bolesti · 69
roditeljstvo · 55
rodna ravnopravnost · 56, 80
Romkinje · 118
romske OCD · 17, 18, 41, 48, 118
ruralni razvoj · 12, 58, 70, 95, 101, 109
socijalno-zdravstvena zaštita bivših
boraca · 96
sociohumanitarna oblast · 94
solidarnost · 74
sportske aktivnosti · 42, 92
stanovanje · 42
stari · 30, 40
Strategija za smanjenje siromaštva ·
117
strateški pravci · 26
stručno usavršavanje · 88, 95
strukovna udrženja · 87
stvaralaštvo · 75
S
T
savetovanje · 13
šećerna bolest · 84
sindikati · 21
škola bez nasilja · 20
sloboda izražavanja · 75
smanjenje siromaštva · 33, 38, 39, 52,
53, 117
socijalna penzija · 30, 40
socijalna prava · 58
socijalna pravda · 25
socijalne usluge/zaštita · 20, 30, 39,
42, 58, 81, 82, 84, 108
socijalni dijalog · 21
socijalni konflikti · 21
socijalni razvoj · 62
socijalno preduzetništvo · 28, 33
socijalno uključivanje · 38, 41, 43, 52,
53, 68, 82
tehnička kultura · 93
telecentri · 24
tolerancija · 46, 66, 74, 75, 90
tranzicija · 25, 26
trgоvinа · 101
turizam · 36, 45, 101
U
učešće građana · 64
udruženja paraplegičara i
kvadriplegičara · 91
umetnost · 13, 20
umrežavanje · 46, 56, 58, 62, 66
unapređenje položaja osoba sa
smetnjama u razvoju · 90
unapređenje položaja slepih i
slabovidih · 94
upravljanje opasnim kućnim otpadom ·
54
upravljanje otpadom · 116
upravljanje vodama · 31
uređenje prostora · 88
usvajanje zakonskih i podzakonskih
akata · 64
uzgoj pasa · 32
V
vaninstitucionalna zaštita starih · 40
vaspitanje · 95
vatrogasna oprema i tehnika · 112
vatrogastvo · 112
vazduhoplovni sportovi · 113
vlada · 39
vladavina prava · 25, 105
volonterizam · 46, 74
Z
zapošljavanje · 28, 36, 42, 46, 99
zaštita biodiverziteta · 70
zaštita od požara · 112
zaštita potrošača · 13
zaštita životne sredine · 16, 23, 44, 45,
46, 52, 74, 88, 95, 114, 116
zdravi stilovi života · 76
zdravlje · 42, 46, 52
zdravstvena zaštita · 23, 82, 84
žena/žene · 54, 60, 117
ženska ljudska prava · 56
ženske organizacije/grupe · 56, 80
životna sredina i energetika · 106
zlostavljanje · 52
109
Izvori informacija
Publikacije i tekstovi
Vodič za primenu zakona o udruženjima,
http://www.gradjanske.org/admin/download/files/cms/attach?id=227
Procena stanja u sektoru organizacija civilnog društva (OCD) u Srbiji, Građanske inicijative, decembar 2011.
godine
https://docs.google.com/a/gradjanske.org/file/d/0B3GsycnrBBmRGZjNk5kVHFRaktuWnA3MjI2emxOZw/edit?pli=1#
Izveštaj o regionalnim mrežama OCD, pripremili Hajdrun Ferari i Anja Šimić, avgust 2011. (Report on regional
CSO Networks in the IPA region, prepared by Heidrun Ferrari and Anja Šimić, August 2011)
http://www.tacso.org/doc/doc01122011_cso_networks.pdf
Priručnik: Javno zastupanje u lokalnoj zajednici za poboljšanje položaja nevladinih organizacija, maj 2006.
godine,
http://www.google.com/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=6&ved=0CFkQFjAF&url=http%3A%2F%2
Fwww.gradjanske.org%2Fadmin%2Fdownload%2Ffiles%2Fcms%2Fattach%3Fid%3D106&ei=LZjGT4bjMGa1AXw6PXpBQ&usg=AFQjCNGpr8CK8QvcqgegYhP60ODkImt2HA
„Snaga mreže“, Irena Lasota, www.gradjanske.org
Vodič kroz EU mreže, TACSO Serbia, http://www.inkluzija.gov.rs/wp-content/uploads/2010/03/Vodic-kroz-EUmreze.pdf
NGOs, Networking, and Problems of Representation, Hans Holmén, Linköpings University and ICER, July
2002, http://www.icer.it/docs/wp2002/holmen33-02.pdf
Zakon o zadužbinama i fondacijama, http://www.bcif.org/docs/zak/Zakon_o_zaduzbinama_i_fondacijama.pdf
110
Download

Pregled mreža OCD u Srbiji