Planiraçe projekta i podeãavaçe Dreamweavera
POGLAVLJE 2
Osnovni elementi Web strana
Kao ãto znate, osnovna jedinica prikaza na Webu naziva se strana. Kao i sve ostale
metafore u elektronskom svetu, i ova samo delimiåno otkriva smisao. U kçizi, sve strane su
iste duæine. Na Webu, strana moæe biti bilo koje duæine. U kçizi ili åasopisu, elementi na
svakoj strani su statiåni (ne meçaju se). Na Webu, elementi strane mogu biti dinamiåni
(promenàivi). U ovom poglavàu ñemo govoriti o komponentama tipiåne Web strane i
objasniti kako ñete koristiti Dreamweaver da biste upravàali razliåitim tipovima elemenata.
Web strane se sastoje od sadræaja, dizajna i navigacionog sistema.
Tekstualni, grafiåki i ostali sadræaji
Dizajn, raspored elemenata i opisi stilova
Navigacioni elementi
12
■
DEO I: PLANIRAÇE PROJEKTA I PODEÃAVAÇE DREAMWEAVERA
Elementi Web strane
S glediãta korisnika, Web strana se sastoji od sadræaja (podataka u svim oblicima), dizajna
(naåina na koji je sadræaj prikazan) i navigacije (naåina na koji se posetioci kreñu po
prezentaciji).
Naravno, posmatrano s glediãta servera i åitaåa Weba, Web strane se sastoje od teksta i
koda, koji je saåiçen od HTML oznaka i ostalog koda koji predstavàa datoteke ugraœene u
Web stranu i elemente skriptova. Znaåi, kad se kaæe sadræaj , misli se na tekst, podatke, slike,
multimedijske datoteke i ostale oblike informacija.
Dizajn strane je naåin na koji se formatira tekst, grafiåki elementi i ostali elementi stila
koriste da bi se proizveo “izgled i utisak” prezentacije. Navigacija je sistem interaktivnih elemenata koji omoguñavaju korisniku da se kreñe sa strane na stranu. Navigacija se moæe realizovati pomoñu teksta, mada se obiåno obavàa preko grafiåkih elemenata, a ponekad i
skriptova koji omoguñavaju akcije (kao ãto je rollover, animacija koja se aktivira prelaskom
pokazivaåa miãa preko slike koja sluæi kao hiperveza).
Sa stanoviãta Dreamweavera, sve na Web strani je ili tekst ili objekat . Tekst i objekti su na
strani integrisani pomoñu koda (uglavnom HTML oznaka, engl. tag). Naravno, kôd moæete
pregledati i direktno ga pisati, ali Dreamweaverov pristup, bar u prikazu Design – jeste da se
strane sastoje od teksta i objekata. Tekst je pisani materijal, kao i uvek. Objekti su sve drugo.
Na slici 2.1 vidi se kako Dreamweaver prikazuje tekst i objekte postavàene zajedno pomoñu
HTML oznaka. U suãtini, Web dizajn i jeste upravàaçe izgledom teksta i objekata.
Slika 2.1
Dreamweaver
omoguñava da
upravàate izgledom
teksta i objekata
na Web strani.
Dok kucate ili
umeñete objekte,
ispisuje se stvarni
HTML kôd strane.
Tekst koji kucate
Grafiåki objekat
Tekstualni objekat iz Flasha
ugraœen u Dreamweaver
POGLAVLJE 2: OSNOVNI ELEMENTI WEB STRANA ■ 13
Rad sa sadræajem
Pre nego ãto Web strane napravite od osnovnih elemenata koje Dreamweaver prepoznaje
(teksta i objekata), morañete da sakupite elemente (engl. assets), a tu spadaju pripremàeni
materijali ili “sastojci” koji treba da budu ugraœeni u strane. Na primer, tekst ñete na strane
dodati tako ãto ñete ga uvesti iz programa za obradu teksta ili tako ãto ñete ga direktno uneti
na stranu – u oba sluåaja, tekst treba da bude spreman kada doœe vreme da napravite stranu.
Morañete da imate i spremne slike, a moæda i Java aplete, kao i Macromedijine dodatke
da bi prezentacija bila interaktivna.
Pre nego ãto poånete s radom, treba da uradite joã jednu stvar: napravite direktorijume u
koje ñete smeãtati prikupàene elemente. Poglavàe 3 govori o naåinu postavàaça strukture
prezentacije na raåunaru ili lokalnoj mreæi i o naåinu upravàaça datotekama pomoñu
panoa Site.
BUDITE NA PRAVOJ STRANI ZAKONA O AUTORSKIM PRAVIMA
Obezbedite pravo da koristite pisani sadræaj koji nameravate da ukàuåite u prezentaciju. Opãte naåelo o kopiraçu materijala s tuœe Web prezentacije glasi: ne radite to
bez odgovarajuñe dozvole. Viãe informacija ñete pronañi na Web prezentaciji Friends
of Active Copyright Education (FA©E) (http://www.1aw.duke.edu/copyright/
face/softint/index.htm).
Rad s tekstom
Kada pripremite tekstualne elemente (npr. sadræaj iz programa za obradu teksta), veoma je
lako ubaciti ih u Dreamweaver koriãñeçem komandi Cut i Paste. Formatiraçe teksta je
malo sloæenije, ali time ñemo se detaànije baviti u poglavàu 12.
Postoji mnogo Web prezentacija koje govore o teoriji Web dizajna. Jedna od najboàih
je Site Wizard, na adresi http://www.thesitewizard.com. Materijal na çoj je praktiåan i veoma se lako moæe razumeti i primeniti. Druga klasiåna prezentacija za pogled
u teoriju Web dizajna i dizajna interfejsa jeste prezentacija Jakoba Nielsena, http://
www.useit.com.
Rad s grafikom
Po åemu se Web grafika razlikuje od ostalih elektronskih slika (kompjuterske grafike)? Po
tome ãto mora da se probije preko korisnikove veze sa Internetom, bilo da je u pitaçu veza
s velikim propusnim opsegom, kao ãto je T1, kablovska ili DSL veza, ili veza s maçim propusnim opsegom, kao ãto je povezivaçe preko modema. U svakom sluåaju, primat ima
optimizovana grafika (sa ãto je moguñe maçim datotekama, a bez preteranog ærtvovaça
kvaliteta). Ako niste sigurni da posetioci imaju monitore koji prikazuju dovoàno veliki broj
boja, boàe je da koristite slike sa samo 256 boja (zapravo, 216 boja koje se sigurno mogu
prikazati na Webu).
14
■
DEO I: PLANIRAÇE PROJEKTA I PODEÃAVAÇE DREAMWEAVERA
Standardni Web formati datoteka su JPEG (JPG), GIF i PNG koji kombinuje najboàe
osobine prva dva formata. PNG je Fireworksov matiåni format, ali ga trenutno ne podræavaju svi åitaåi Weba, pa ñete se u veñini projekata verovatno dræati JPEG-a i GIF-a.
Format JPEG koristite za slike sa glatkim prelazima boja, kao ãto su fotografije. GIF
koristite za slike koje imaju velika jednobojna podruåja. (Format GIF89a koristiñete za
animirane grafiåke datoteke.)
Dizajniraçe za Web
Kada dizajnirate za Web, morate biti svesni ne samo ograniåeça svog raåunara i programa,
nego i ograniåeça posetioåevog sistema (koja obiåno ne poznajete). Moæete pretpostaviti
ãta ñe posetioci koristiti da bi posmatrali vaãu Web prezentaciju i na tim pretpostavkama
zasnovati dizajn. Pri tome se morate pozabaviti sledeñim faktorima.
Morate dizajnirati za ekran raåunara, a ne za ãtampanu stranu. To znaåi da neñete znati
veliåinu strane na raåunaru posetioca, niti kvalitet boja koje ñe na çemu biti prikazane, a ne
moæete kontrolisati åak ni gde ñe na tom ekranu slika biti postavàena. Na primer, neki àudi
pregledaju Web strane na prenosivim raåunarima sa veoma malim monitorima koji podræavaju samo 256 boja. Zapravo, monitori mogu biti joã ograniåeniji. Danas se PDA ureœaji
(prenosivi raåunari, engl. portable digital assistant ), kao ãto je Palm Connected Organizer i
çegovi konkurenti, åesto koriste za pregledaçe Web prezentacija, a oni imaju male ekrane.
S druge strane, neki posetioci ñe posmatrati strane na super VGA monitorima od dvadesetjednog inåa, koji podræavaju milione boja.
Ne prikazuju svi monitori boje na isti naåin. Jedan od najbitnijih faktora koje treba da
kontroliãete prilikom dizajniraça Web grafike jeste kvalitet slike. Kvalitet se svodi na naåin
na koji se bojom upravàa u upravàaåkim programima za kontrolisaçe monitora. Kalibracija boja, dubina boje u bitovima (broj boja) i rezolucija, utiåu na prikaz grafike. Morate
nauåiti da koristite boje koje ñe jednako dobro izgledati na viãe razliåitih monitora. Na
primer, slika mora biti prikazana dobro i na 8-bitnim monitorima, koji podræavaju samo
osnovnih 256 boja na ekranima rezolucije 640 × 480 piksela, i na 24-bitnim ili 32-bitnim
monitorima, koji podræavaju 16 miliona boja na ekranima rezolucije 1024 × 768.
Ljudi ne koriste iste alate za pregledaçe Weba. Program koji se koristi za posmatraçe
Web prezentacija naziva se åitaå Weba. Trenutno na træiãtu postoji nekoliko åitaåa Weba.
Najpoznatiji su Microsoft Internet Explorer i AOL Netscape Communicator (mada neki kaæu
da bi jedan nezavisni åitaå, Opera, mogao uskoro preteñi Netscape po broju korisnika).
Postoje i drugi åitaåi. Na primer, korisnici Macintosh raåunara imaju na raspolagaçu nov
beta åitaå nazvan iCab koji trenutno ne podræava JavaScript. Ostali, koji æele da izbegnu
popularne proizvode, viãe vole åitaå Opera. Korisnici Linuxa takoœe imaju svoje åitaåe Weba.
Postoji mnogo razliåitih verzija svakog od ovih åitaåa a svaka podræava razliåite HTML
standarde. Pored toga, vlasniåke HTML oznake koje podræava jedna kompanija ne podræavaju åitaåi drugih kompanija. Svaki åitaå prikazuje Web strane na razliåit naåin. Uz sve to,
Web se stalno uvlaåi u nove ureœaje, kao ãto su TV aparati, ruåni raåunari, mobilni telefoni,
POGLAVLJE 2: OSNOVNI ELEMENTI WEB STRANA ■ 15
a ko zna ãta ñe biti sledeñe. Naã urednik, àubiteà igara, kaæe: “Ja znam, ja znam – slede
konzole za video igre, digitalni TV rikorderi...” Ovi novi ureœaji su obiåno ograniåeni – ne
mogu mogu sve da prikaæu. Na primer, format Wireless Application Protocol (WAP) koji se
koristi za beæiåne ureœaje kao ãto su mobilni telefoni, prikazuje samo tekst i veze – ne i slike.
Nemaju svi dobar protok. Web grafika (pa i sama strana) mora biti veoma mala da bi kori-
snici koji se na Internet povezuju pri brzinama od 2400 bitova u sekundi (ili maçim) brzo
doãli do podataka koje nudite. Da biste podræali i korisnike sa sporim vezama, Web slike
komprimujte koristeñi neki od tri formata datoteka o kojima smo govorili: GIF, JPEG i PNG.
Kompresija moæe da pokvari kvalitet slike, pa grafiåke elemente morate dizajnirati tako da
izgledaju dobro i kada izgube detaàe zbog kompresije.
Ne koriste svi isti operativni sistem. Dizajneri åesto imaju Macintosh raåunare, ali posetioci Weba mnogo åeãñe koriste PC raåunare i sistem Windows. Sve viãe je onih koji koriste
Unix sisteme, kao ãto je Linux. Razliåiti operativni sistemi prikazuju grafiku na razliåite
naåine. Åak i isti operativni sistem koji radi s razliåitim video karticama, ili upravàaåkim
programima, razliåito prikazuje grafiku. Na primer, Sun ñe u okruæeçu Solaris prikazati
sliku potpuno razliåito od raåunara Silicon Graphics pod Irixom. Macintosh i PC raåunari
za prikazivaçe slika koriste potpuno razliåite metode upravàaça bojom. Tih razlika
morate biti svesni i morate testirati slike na ãto viãe platformi da biste bili sigurni da ñe se
çihov kvalitet odræati na razliåitim vrstama raåunara.
Poãto ste razmislili o razliåitim platformama i pitaçima dostupnosti koja su ukàuåena u
planiraçe Web projekta, morañete da razmislite i o posebnim dizajnerskim pristupima koji
su karakteristiåni za Web. To su, na primer, dizajn zasnovan na tekstu, primena stilova i
rasporeœivaçe elemenata koriãñeçem tabela ili slojeva.
Koriãñeçe teksta pri dizajniraçu strane
Tekst je najjednostavniji element Web strane, ali ñete prilikom izrade strane çega najmaçe
kontrolisati promenàivama. Ako niste sigurni da je odreœeni font instaliran na raåunaru
korisnika (a to je moguñe, na primer, ako pravite prezentaciju za intranet), dræite se najpoznatijih fontova, kao ãto su Times New Roman, Arial, MS Sans Serif ili Courier. Joã je boàe
da koristite kaskadne opise stilova (opisane u sledeñem odeàku) da biste boàe kontrolisali
prikaz teksta na stranama.
Da bi prevaziãli ograniåeça vezana za vrste fontova ugraœenih na neki sistem, dizajneri
koriste objekte, u ovom sluåaju, grafiåke datoteke, za prikazivaçe osetàivih delova teksta.
Na primer, ako æele da koriste tipografski zanimàivije fontove, oni åesto prave grafiåki tekst
u Fireworksu i uvoze ga u Dreamweaver u vidu objekta.
Ovakva praksa je naroåito korisna kada vam treba potpuna kontrola izgleda teksta. Bilo
koji tekst koji hoñete da formatirate neuobiåajenim fontovima, bojama, grafiåkim likom i
tako daàe (na primer, reklame, logotipe, dugmad za navigaciju i naslove), ubacite na stranu
u vidu objekta. U ovom sluåaju, objekat je slika.
Tu stupa na scenu Fireworks, detaàno opisan u drugom delu kçige.
16
■
DEO I: PLANIRAÇE PROJEKTA I PODEÃAVAÇE DREAMWEAVERA
Kaskadni opisi stilova
Na slici 2.2 prikazan je joã jedan naåin formatiraça – koriãñeçe kaskadnih opisa stilova,
CSS-a (engl. Cascading Style Sheets). Kaskadni opisi stilova su nedavno uvrãñeni u standard
HTML 4.0. Svoj æivot su otpoåeli u Internet Exploreru 4.5, a sada ih podræava i Netscape
Communicator u verziji 4x ili novijoj. Opisi stilova omoguñavaju da zadate naåin na koji ñe
elementi strane, kao ãto su pasusi, ñelije tabele, poàa za tekst i naslovi, izgledati svaki put
kada ih upotrebite. Stilu dodelite jedan ili viãe atributa formatiraça, a zatim i ime. Sve takve
definicije stila åuvajte u jednoj datoteci opisa stilova. Kada opis stila poveæete sa stranom,
moæete primeniti bilo koji od definisanih stilova tako ãto ñete elementu dodati ime stila.
Najboàe od svega je to ãto ñete, ako promenite dizajn, izmeniti izgled teksta na jednom
mestu (u opisu stilova), umesto da pretraæujete svaku stranu i iznova pravite iste izmene.
Slika 2.2
Tekst formatirajte
pomoñu kaskadnih
opisa stilova.
Slagaçe strana pomoñu tabela ili slojeva
Poãto je Web maçe fleksibilan od veñine programa za pripremu ãtampe, slagaçe Web strane
obiåno zahteva mukotrpno ruåno postavàaçe objekata u ñelije tabele koje su ugneæœene u
druge ñelije tabele, da bi se stvorile iluzije kolona, slika postavàenih jedne do druge, ili mreæe.
Dreamweaverov reæim za rasporeœivaçe elemenata omoguñava da strane slaæete vizuelno,
a da pri tome ne piãete kôd ugneæœenih ñelija tabela. Slika 2.3 prikazuje tabelu i çen HTML
kôd. O tabelama se govori u poglavàu 11.
POGLAVLJE 2: OSNOVNI ELEMENTI WEB STRANA ■ 17
Slika 2.3
Dreamweaver
podræava koriãñeçe
tabela za postizaçe
tradicionalnog
izgleda strane.
Najnovija verzija HTML-a (4.0) nudi nov naåin izrade uporedo postavàenih i preklopàenih elemenata – koriãñeçe slojeva. Slojevi (engl. layers) su providna podruåja koja mogu
biti skrivena, preklopàena ili prikazana. (Moæete ih koristiti umesto tabela ako znate da
posetioci imaju nove verzije åitaåa koji mogu protumaåiti slojeve. U Dreamweaveru, dizajn
strane pomoñu tabele moæete pretvoriti u dizajn pomoñu slojeva, i obrnuto.)
Dreamweaver podræava koriãñeçe slojeva na naåin koji izradu stranica åini prirodnijom
i sliånijom klasiånom izdavaãtvu. Moæete koristiti miãa da biste direktno na radnoj povrãini
promenili veliåinu sloja i postavili ga tako da odgovara vaãim zahtevima. Loãa strana slojeva
jeste ta ãto åitaåi stariji od verzije 4.0 ne mogu da ih protumaåe. O slojevima i çihovom
koriãñeçu detaàno govorimo u poglavàu 11.
Moæete koristiti i koncept okvirâ (engl. frames). Okviri omoguñavaju da delovi glavne
strane sluæe kao prostor u koji ñe biti uåitane druge strane do kojih se dolazi preko
navigacionih dugmadi (pogledajte poglavàe 14).
Pored kaskadnih opisa stilova, i slojevi omoguñavaju da kontroliãete poloæaj sadræaja,
izgled strane, utisak koji ona ostavàa, i kretaçe kroz prezentaciju.
Uspostavàaçe navigacione ãeme
Osobina koja odvaja Web od tradicionalnih ãtampanih medija jeste interaktivnost. Posetioci
se s çom susreñu kada se kreñu s jedne strane na drugu koristeñi razliåita sredstva. Da biste
pomogli posetiocima da boàe iskoriste Web i razumeju vaãu Web prezentaciju, morate im
obezbediti navigacionu ãemu koju ñe lako koristiti.
18
■
DEO I: PLANIRAÇE PROJEKTA I PODEÃAVAÇE DREAMWEAVERA
Organizovaçe prezentacije
Prezentacije su obiåno organizovane hijerarhijski, s nizom strana na najviãem nivou koje
imaju sopstvene podnivoe. Dobra ãema navigacije je ona u kojoj je korisniku jasno na kom
se nivou nalazi i koje su mu povezane strane dostupne. Navigacione objekte ñemo detaàno
prouåiti u poglavàu 9 i u poglavàima åetvrtog dela kçige.
Navigacija pomoñu hiperteksta
Pre nego ãto napravite odgovarajuñu ãemu, morate shvatiti kako hipertekst funkcioniãe.
Sledi nekoliko objaãçeça.
Poåetna svrha World Wide Weba, kao ãto je zamislio Tim Berners-Lee, bila je omoguñavaçe vizuelnog povezivaça razliåitih tipova podataka. Ovaj koncept je doæiveo revoluciju kad je razvijen protokol za prenos hiperteksta – Hypertext Transfer Protocol (HTTP).
HTTP je omoguñio da se podaci prikaæu grafiåki i da se koriãñeçem slika prave veze do
drugih podataka.
Bez hiperteksta ne bi bilo Weba. Ãto viãe veza ugradite u prezentaciju, to ñe ona postati
korisnija za åitaoce. Web raste iz tih brojnih veza koje su ugraœene u svaku Web stranu.
Ponekad je otkrivaçe moguñih veza koje ñete ugraditi najteæi deo pravàeça prezentacije.
Uvek treba da razmiãàate unapred o moguñim mestima na koja moæete odvesti åitaoce
(naravno, uvek predvidite i naåin na koji ñe se oni vratiti na vaãu prezentaciju).
Hipertekstualne veze i aktivna podruåja
Postoje dva naåina da poveæete podatke na Web stranama. Koristiñete hipertekstualne veze
ili aktivna podruåja.
Hipertekstualne veze
Najjednostavniji naåin da napravite vezu izmeœu dve informacije jeste koriãñeçe hipertekstualnih veza (engl. hypertext links). Na primer, ako hoñete da postavite vezu od nekog dela
teksta do strane za kontakt koja se zove kontakt.html, HTML kôd bi mogao izgledati
ovako: <a href=“kontakt.html”>Stupite u vezu s nama</a> . Uzgred, Dreamweaver
automatski pravi ovaj tip koda kada izaberete sliku ili tekst i unesete ciànu adresu u poàe
Link ili pokaæete ciànu datoteku na panou svojstava (pano Properties), ali tome ñemo se
vratiti u poglavàu 16.
Aktivna podruåja
Drugi naåin povezivaça dela strane sa srodnim podacima na drugom mestu, jeste oznaåavaçe dela slike kao aktivnog podruåja (engl. hotspot) i potom izrada veze od tog podruåja.
Aktivna podruåja slike su ona koja posmatraåa, kada ih pritisne u prozoru åitaåa, vode do
druge URL adrese na Internetu. Aktivna podruåja moæete napraviti tako ãto ñete u Fireworksu
napraviti iseåke slika, a potom odreœena podruåja slike definisati kao veze; o iseåcima se
detaànije govori u sledeñem odeàku. (Pogledajte u poglavàu 9 razmatraçe isecaça i povezivaça aktivnih podruåja u Fireworksu.)
Slike sa aktivnim podruåjima nazivaju se klijentske mapirane slike (engl. client-side image
maps) jer vi u stvari mapirate poloæaj svakog piksela slike da biste oznaåili podruåja gde veze
postoje. Ova lista veza se naziva klijentska mapirana slika zato ãto je smeãtena sa slikom.
POGLAVLJE 2: OSNOVNI ELEMENTI WEB STRANA ■ 19
Serverske mapirane slike (engl. server-side image maps ) stariji su naåin izrade grafiåkih veza;
one zahtevaju poseban softver, koji se zove Common Gateway Interface (CGI), da bi ostvarivale vezu izmeœu aktivnog podruåja i liste lokacija. Aktivna podruåja moæete napraviti
u Dreamweaveru tako ãto ñete podruåje prevuñi na sliku koristeñi alatku Map s panoa svojstava. Poglavàa 9 i 16 opisuju izradu povezanih slika i naåin na koji se veze prave u Dreamweaveru.
Grafiåki meniji
Mada se strane mogu povezati savrãeno odgovarajuñom ãemom navigacije koja koristi samo
tekstualne veze (u poglavàu 16 ñemo objasniti kako da napravite i ubacite takve veze), najelegantnija navigaciona okruæeça koriste grafiåke menije. Da biste ih napravili, prvo morate u
grafiåkom programu, kao ãto je Fireworks, napraviti slike koje ñe se koristiti u menijima (ãto
je opisano u poglavàu 9).
Grafiåki meniji mogu da koriste hiperveze ili aktivna podruåja. Ako svaka opcija menija
ima posebnu sliku, onda ñe i svaka slika biti hiperveza. Kada je åitav meni samo jedna
slika, onda ñe opcije biti aktivna podruåja te slike.
Fireworks automatizuje teæak proces koriãñeça grafike za izradu viãe hipertekstualnih
veza pomoñu iseåaka (engl. slices) i skriptova (engl. behaviors ). Iseåci su delovi slike koji funkcioniãu kao aktivna podruåja. Skriptovi su programirane akcije koje se pokreñu kad se postavi
pokazivaå iznad dela slike ili se slika pritisne. Akcije mogu biti veoma jednostavne, kao ãto je
trepereçe teksta, ili veoma sloæene, kao ãto je uåitavaçe slika za projektovaçe slajdova.
Pomoñu iseåaka i skriptova, uåiniñete da slike meçaju oblik ili izgled kada preko çih
preœete pokazivaåem ili kada ih pritisnete.
Meniji hiperveza i hijerarhijski meniji
Postoji i nekoliko specijalizovanih naåina kretaça po prezentaciji. Na primer, Dreamweaver
vam pomaæe da izgradite pomoñni meni hiperveza (engl. jump menu) koji sadræi povezane
stavke. On funkcioniãe kao obiåni padajuñi meniji sa opcijama, kakve viœate u okvirima za
dijalog u veñini programa.
Drugi tip alatke za navigaciju jeste hijerarhijski meni (engl. hierarchical menu ). Ti meniji
koriste JavaScript i slojeve da bi prikazali i skrili aktivna podruåja i omoguñavaju korisniku
da povuåe meni i izabere stavku. Mada je hijerarhijski meni teãko napraviti, on prezentaciji
moæe dati profesionalan sjaj. U poglavàu 18 pronañi ñete uputstva za konstruisaçe ovih
tipova menija.
Ceo kolaå
Videli ste kako se sastavàa jedna Web strana, pa ñemo u nastavku malo da se odmaknemo
i bacimo pogled na celu prezentaciju (ili aplikaciju, ili projekat). Obiåno se prezentacija
sastoji od viãe strana, bar ãto se tiåe åitaåa Weba. Da biste u Dreamweaveru radili sa celom
prezentacijom, prvo morate da napravite strukturu, tj. “arhitekturu” prezentacije. To je
tema sledeñeg poglavàa.
Download

Poglavlje 2 - eKnjizara.rs