TAWA KRAGUJEVIÑ
HLEB OD RUÆA
Biblioteka
KOV
Urednik
MARIJA VASIÑ-KANAÅKI
Tawa Kragujeviñ
HLEB OD RUÆA
VRÃAC
2012.
.
MEŒU TREPAVICAMA
.
VATRE, ZANATI
Vlasnik sam putnih kovåega
onih koji ne putuju.
Lemuri me obavijaju
kaiãevima neispavane vatre.
Lagani. U letu mi govore
Moraã poneti sve ove
dane od kamena.
I zveråice s tugom gajene
govore ãirom otvori oåi.
Kapi meœu trepavicama
povoqna su bistrina.
Meœu kiparusima
i zanatima.
Kiãna forma muzike.
7
AZURI, MANSARDE
Ponekad zovem se
Tunuma.
Kondori iz snova
spuãtaju me
niz svilene lestve.
Azuri kleãu
staklene cipelice.
Spremna za ploånike
i mansarde sam.
Opipqivost geometrije.
Let pernate taåke.
Ptica. I grad.
8
PROÃLOST, PRIKOVANA
Ponekad nemam ime.
Brodolomi raznose me.
U hrestomatijama preobimne soli.
Na svakoj plutajuñoj daãåici.
Svuda sa sobom. Ãto u meni boli.
Prikovana. Proãlost graœe.
Galebova hrana. U galebu glad.
9
PUTUJUÑI, KIÃNI
Putujuñi inferno nosi me
kiãni moj anœele.
Posvuda klisure
nedovrãenih avenija.
Sajberkafei zawihani
kaãwewem srebra.
Mali trg.
I okna u koja udara rukom
pred reãetkom slepih
sati nepoznato dete.
10
BARICE, PISMO
Ãta gubim na ulicama.
Dok hitam. Ãta li qubim.
Barice preskoåene
meœu sekundama
u kojima neñe nas biti.
Okrznutu veånost.
Varku svetiqåice.
Pero iz jata.
Labudovo pismo
transcendencije.
11
OD MRAZA, OD RUÆA
A januar? Poåetnik
u qubavi. Sa blagom
na klizavim pleñima.
Dok u kalendar
padaju dani.
Od lomqenog mraza.
Od staklenih ruæa.
12
SNIMAK TIÃINE
Zadobiti neãto. Iz kutijice
za zaborav ãminke.
Uzeti jasnu boju ãto priãiva
komadiñ uz komadiñ
arhaiånog rasula.
Nasmeãiti se.
Pred aparatima
za snimak tiãine.
Tråeñi opet
pod gromovima.
Za pismom ãto tako
blizu je da dodiruje.
Tako daleko
da razume.
13
I DRUGE PESME
A usred havarija
evo i praznika.
Åitam malu noñ.
I druge pesme.
14
OD UZDAHA
Jeste li zbiqa to vi
Olujni? Vi od uzdaha
ãto udara o noñno srebro.
Vid vam je kao nit kiãe.
Opis vazduha prekrojen
migom vaãeg oka.
I gle. Vaãe malene
uãne ãkoqke zaspale su
u boæjem miru.
Ne åuju. Da siñuãnim
staklima cvokoñem.
15
OPET, DAVNO
Vetar mi je
u vrhovima trepavica.
Kao dragi moj
nekada.
16
ÆIVOT, SLIÅICE
Tu sam za malenim
stolom. Gostim se
obedom od jednog cveta.
Kraj posteqe su mi
nevidqive cipele i odelo.
Molim se neåujnim slovima.
Sliåicama iz æivota.
Tremorom qubavi.
17
GOSTUJUÑI
Stopala su mi hladna
gostujuñi anœele.
Nakon koncerta
pakujeã instrumente.
Ja kreñem u obilazak
dosuœenog.
Rajsko voñe je na
åeliånim granama.
U svakom svetu
sa imenom Kvarta
dlanom dotaknem
joã jedan joã
jedan zid plaåa.
18
TAWIRIÑ, SUNCOBRAN
Teãko zaustavih se.
Kao u zemqama peska
sekunda-trkaåica.
Misleñi da tu ñu
samo predahnuti.
Uz tebe se skriti.
A kaktus je veñ u prozoru.
Suncobran na vidiku.
Jagoda na tawiriñu.
I noñ od leda. Ti.
U svemu savrãena.
Qubavi.
19
BOSI
Niãta mi nije potrebno
da bih se setila.
Imam poqanu
po kojoj hodasmo bosi.
I rastopiv sneg.
Po kojem padaju
naãi snovi.
20
ISTOK, ZELENO
Senka je putnikovo drvo.
Opisuje gde bila je radost.
Gde svetlo istoka. Gde zeleno.
A nada svejedno u ptici je
na leœima zebre. Listu
prevrtqivom na vetru.
Ãto poruku oblaæe
svitkom neznanog metala.
Ãakom na pesku.
Iz koje iznenada
pod bodeæom zaspale zvezde
pocuri putnikov hlad.
21
ÅETVRTAK, TREÃWE
Åetvrtak je. Anœeli
beru moje treãwe.
Opremqeni vetrewastim
krilima. Antikvarni. Mili.
Ne liåe na prolaznost.
Nit åine lakãom
krv qudske baãte.
22
RUBINI, AKVARIJUM
Rubini su u prozirnim
anœeoskim trbuãåiñima.
Akvarijum sa plamenim
ribicama. A gubitak
s mog stabla neznatan:
Tek jedan åetvrtak.
Kojim iznova hrawena je
noñ moje duãe.
23
POLUTAR, SAN
Senka u punom sjaju.
Polutar krvnog zrna
peãåane reke.
Quqaãka i suncobran.
Uz koje tiho moæeã
odnegovati sluåaj.
Ãto u sreñan tren zaobli se.
Da zaspi u wemu dete.
24
KOSA, USPRAVNA
Zvala si pita me
biñe mojih fikcija.
Grli me rukama fikcionara.
U vino mi truni alpaku
i meseåevo cveñe.
Mogu åuti svaki korak
nevidqivog. Znati
da nerazdvojni smo.
Kao åuœewe i samo åudo
od kojih potiåe jezik
na kome spavam.
Dok ne probudim se
okovana vaænostima.
25
U matiånim kwigama.
Kosa i uspravna.
Kiãa vremena.
26
ÃTO JESI
Uzima mi rukopise.
I vraña mi ih.
Zaposeda me
nerimovanim
uzajamnostima.
Od kojih nastajem.
Govori isto ãto i ja
opijena senkama
cvetova: Sve si mi.
Ãto jesi. I ãto nisi ti si.
Sav åar. Sva laæ.
Nemoguñe.
27
U PRESEKU
U domu bezizlaznih reåi.
Åime da se poduprem.
U preseku svetlosti
malenih æaruqa.
Pre no ãto sagore.
Trenom vrednim veka.
28
TRAGOVI, LATICE
A dete je ispred
mene. Zamiãqeno.
Dok ga i sama
zamiãqam.
Nema imena.
Samo je dete.
Hoda æalom.
Ostavqajuñi
za sobom tragove.
Kao latice.
Ne brini.
Uåini mi se govori
nekome koga ne vidim.
A mogla bih biti ja.
Obraz poãkrope
kapqe dobrih reåi.
29
Sa praga doma sveta
iz pukotina bez uzdaha
i krika veñ sipi sutra.
Zagrñe me. Sigurnu
meœu barhanima.
Æenu od peska.
Koju brisao je
vajao je daãak mog daha.
Deåak od pesme.
30
MESEC OD PESKA
.
PROBE, IZVOŒEWA
U nezakazane sate
ukaæu se jutra.
Ne obavezuju na tiãinu.
Ni na nepogreãivost izvoœewa.
Probe su za sveåanost
kojom se ne razmeñemo.
Jer negde su se u pokuãaju
bistrijem veñ dogodila.
33
TRAJEKT, JEDRO
I ovo bi mogao biti poåetak
dovikujem pokretaåu
obalskog karusela.
Ako sustignem trajekt od srebra.
Jedro metafore na puåini.
Jeziåak. Jezik. Qubav dva kopna.
Meœu oblacima
plastiånih kesa i balona.
Ako ugledam prestonicu.
U barhanima. Meœu
potopqenim doboãima.
Ãto se ne åuju. U beleænici.
U peãåanom pismu vremena.
34
LOKVAWI, SMISAO
Åas je kad prozirna sam.
A sva besprizornost
neskrivena hoda uza me.
Tamo gde åulnost od misli
pitka mogla je potrajati.
Koliko smisao lokvawa.
Listak æivota.
35
UÆAD, GORIVO
Strepim. Ne znajuñi
ko je u meni izumiteq.
Ko zalutalo dete snova.
Od istih smo åinova.
Od iste graœe.
Dvoje nas je.
U vezivawu uæadi.
Doturawu goriva.
Duvawu u malene
i hladne iskre praznine.
36
JASNOST
Na æalu je nepoznati.
Dobacuje poruke nekom.
Kao potkovu u igri
potkovama.
U gustom zraku.
Ne vidi me.
Iako neprikrivena
u zatonu sam.
Raspukli oblutak.
Crnina u telu oblutka.
Jasna u danu.
Poput noñne suze.
37
PUTEQAK, PUT
A nebo gde je
pita anœeo mog sna.
Sprovodim ga kroz sveæe
zidine Azura.
Do noñi put je dug
kaæem. Jer izbrojah.
Na svakoj sekundi
vreñicu peska.
Noktom nevidqivog
rasporenu.
38
VODA, RUKE
Opasno je obitavati tu.
Gde voda raste. I lepo.
Izmeœu vreñica
sa peskom qudi ãire
i u lanac spreæu
samo ruke.
39
TOPOT, MONOGRAM
O-o-o-p.
Poklik kajakaãa.
Udar vesla po vodi.
I govor kapi
za obarawe vruñice.
Ãto u svemu traæi
obiåan dan.
Blagi topot.
Laku kiãu.
Izbledeli monogram
apokalipse.
40
KAP, JOÃ JEDNA
Merilac svetlosti
ne vidi i ne åuje
ãto gluva noñ zna.
Da joã jedna kap pada.
Moja je izgubqena zvezda.
I wena ja. Izgubqena.
Umivamo se svakoga
jutra u istom naprstku
za dogorele sveñe.
41
PRAZNINA, PREOBIQE
Slegne se dokoni prhut.
Navejalost.
Prepun sebe
sneg je u govornici.
Domogao se praznine.
Bez prestanka bi
iz mene da govori.
42
SLADOLED, FIGURE
A nedeqom se na obali
anœeli goste sladoledom
od sneænih oblaka.
Svi oblici su uza wih.
Moguñi. U ãetwi.
Traæe krepkost.
Pucketawe.
Kad kad neko rasipa
zagonetke prstovetom
suve trave
iz stare burmutice.
Do pola potroãene.
Od pola nedopuwene.
Gde lebdi prostor
meœu figurama.
43
Kojima uzdah joã nije
izrezao kapice od papira.
44
MOST, KWIÆARA
Obiånost neåega ãto se
jedva da izgovoriti
ovaj je most.
Stavqen pod grlo grada.
Naåinom kojim se budi
puæ od srebra. Nakit
u ãkriwi starosedelaca.
Ili nacrt ulica na dlanu
turiste. Vir na ekranu.
Probuœen kaæiprstom.
Kwiæara sa jednom
kwigom u izlogu.
Veñ otvorenom
za dva åitaåa.
Ãto traæe se.
Sa dve strane vode.
45
LEKSIKON VETROVA
Ovaj vetar je sin
åistaåa obuñe.
Ovaj je potomak noæa
za seåewe papira.
Ovaj je iz albuma
izgubqenih utakmica.
Ali ovaj. Ovaj je
iznenaœewe svim
znalcima vetrova.
Primirio se u detiwem
suncu. Pleãe u reåima.
Na tvojim usnama.
46
PELIRNIM LEPEZAMA
Hajde da gledamo Dunav.
Dunav dugo traje.
Primeti on sa uzdahom.
Teãka je to muzika. A ja
sluãam pelirnim lepezama.
Mahunastim biserjem.
Doœi onda da sednemo
u senku ovog
sunåevog grma.
Æedan je. Trebañu mu.
A ja æurim do onog tamo
sunåevog grma.
I wemu sam potreban.
Reåe. I minu.
Kao svaka izmiãqenost.
47
Kroz trave i svelo
prstewe. Kroz gnezda.
Na svih deset mojih
prstiju. Okrenutih vetru.
48
NEVIDQIV, NEÅUJAN
Uzmi nazad ovog anœela deåaka.
Izveãtenog u prenoãewu
gotovih poruka Boæe.
Nacrtaj mi drugog
tim svojim nevidqivim perom.
Izumiteqa igre.
Neka stane iza boåica
mirisa punih rima.
I neka gleda Dunav.
Neka bude poput tebe.
Nevidqiv. Neåujan.
Kao da ne postoji.
Nepodesan za izloge.
Mikrofon. Razglase.
Naãe klizne reåi. I slike.
49
Sasvim svoj.
Opor. Pomalo lud.
S nehatom umeãan
u sudbinu podvodnih
trava. Vraxbine
peska i blata.
Maãtar neznawa.
Nek ne radi niãta.
Nek bude nevina i drska
oåevidnost sama.
Goli izveãtaj
o stawu na rekama.
Nek naåini i neku
drugu nesmotrenost.
Neka se oklizne u pejzaæ.
Nek vrati golu pitkost
svetlostima na vodi.
50
PREPISIVAÅ
HOROSKOPA
Tu kratkost
nazvala bih bezimenom
da sasvim sluåajno
nije uzela moje ruke.
Moj uzdignuti moj pognuti
pogled. Moje cipele
u zadihanim snovima.
Moje krojaåko srce.
U krpicama. U telu
odlazeñe ptice.
Zapaqivu moju
avanturu krvi. U papirnom
fiãeku slova.
U pesku. U kamenu.
Ãto proglasio me je
51
prepisivaåem horoskopa.
Jer sve je veñ zapisano.
Reåe. Punom ãakom zvezda
koju preko ramena
u kameno krilo
dobacilo mu je dete orkana.
Pa odredi ti sad
gde poåiwe. Gde nestaje.
Prozirni moj peåat
na vodama.
Sva istina trenutka.
52
VERNO, UVEÑANO
Niko da se javi na oglas
ispisan na oknu. Samo ti.
Postojano srce.
Åitalac iznutra.
Grumen si u koãuqi za dvoje.
Verno. Uveñano. Tako blizu
sebi. Samo. Neizrecivo.
Kao damar ulovqene repatice.
Nesanica blizanaca.
Meœu granama u kuñi snega.
Meœu slabaãnim zidovima.
Gde ponekad bi u vetru
ãto ãiri vreme
kao rubqe na konopcu
staklene kiãe
plesala tvoja pesma.
53
A PONEKAD, NEKO
A ponekad otisak svetlosti
odlomi se. Iz mene krene.
Za tim zlatnim psom na obali.
Niåijim. Ãto iznenada
zastane. Kao da je moj.
I pogleda me bojama Ganga.
Ponekad umem sve
ãto ne znam. Razvezujem
mornarski åvor. Lako.
Sasvim razgovetno.
I barke åula pokrenu se.
Posvuda. Izmeœu deset
prstiju vrvi svet.
Razuzlan. Razuzdan.
Topao konop sazveæœa.
Na kom vijori i moja marama.
54
Ponekad se ne mogu
naåuditi kraqevstvu oblika.
Vode. I peska.
Na sunåanoj strani
stanovawa. Od nekad.
Igraåkama od blata.
Prostom åudu sveæeg
hleba. Od raæanog iwa.
Iz sedam opni moje lude voqe.
Ponekad dunem u papir.
A sa margina prhne sav
pepeo potroãenih figura.
I govor u mojim mislima
ponovo je åist i nov.
Kao da pred prvim
domom åistim gar i sneg.
A neko me doåekuje.
Nevidqiv. I viãe
hiqada godina star.
55
Skida polako moje crne
minœuãe. Svetleñe
reklame s mog kaputa.
Åvornovat izdanak
sa moje duãe.
Neko u meni jaåi od juåe.
Mlaœi od danas.
Tvoj sam. A ti si
moj neko. Kaæe.
Dok otvara moj kofer
s tvrdim blagom.
Ekserima.
I puãåanim prahom.
Ãto sve do tog åasa
dræaãe me prikovanu
za zemnu postequ.
Za moje niko si i niãta.
56
MAGLE, SEDEFI
Ovuda prolaze
septembarski qudi.
Beraåi rane magle.
Ustima hvataju
quske sedefa
zaostale u zraku.
Dok dozrela
deca peska
lagano okreñu se
na bok.
Osluãkuju muziku.
Zaostalu
u wihovim malim
peãåanim posteqama.
57
IMENA, ZALAZAK
Spavam
na osetqivom dnu.
Oblak sam peska
koji pri zalasku
saåiniãe imena sveta.
58
KAPQA, ÆUBOR
Kapqa sam peska.
I ti si kapqa.
Otuda gradwa
ove male vode
danima ãto æubori.
59
KOLAÆ, OGLEDALA
Jednim pokretom uåinih
da drugaåiji bude kolaæ
u proleñnoj vodi.
Platno rukom nanetih boja
sa ogledalima za lov na sunca.
A opet stari Eol vreba
iz zaboravnih ruãevina.
Boæanska maãina
u igrama na sreñu
sa ruåicom u plamenu
ulaæe me u zlatost
svakodnevnog gubitka.
Kao okean starinska je
moja æeœ. I moja barka.
Mesec od peska.
60
ZANOS SVETLOSTI
.
EROS, PUTOPISI
Vreme je za prostranstva
moj Bademe. Tiskawe
releja jedva da pamti
zamirisani tvoj eros.
Putopis tvojih grana.
Nekuda se mora napokon.
Kud god da pogledaã
veliåanstveni oklopnici.
U oklopu im telo.
U oklopu glas.
Mrtav od mrtvih.
Svadqiv od niåeg.
63
SAMI, RASTOPIVI
Sva tumaåewa prizora
u vozovima propadaju.
Kao zastori iskidani
naletima nepogode.
Slike se ne dræe.
Ne opstaju.
Jer barãunasti vagoni
promiåu u nama.
Sa maramama.
I mahawem.
Filmovi smo.
Nitratne kopije.
Sa po jednim gledaocem
æednim tame.
Na svetlosti sami.
Rastopivi. Dabome.
64
STVARNOST, MEKA
Ganu nas
dvostruke osmice.
I fleãevi smeha
u tunelima.
Neraspakovana uæina.
Jer imali smo druga posla.
Sluåajna je koæa
izmeœu nas.
I stvarnost opet meka.
Obgrqena. Iznutra.
65
ASTERIKSI, MLEÅNOST
Maleni anœeo istresa
kroz okno papir
sa vaænim mrvicama.
Padaju asteriksi
iz œaåke sveske.
Na peron sa prugama
bez povratka.
Kao mleåni zubi.
U gvozdenu mrzlost
gvozdenog
preraœivaåa mrvica.
66
DRAGI, NEPOTKUPIVI
Pokuãañe iznova.
Dragi nepotkupivi anœeo.
Sa osmejkom ravnim zori.
Uåiniñe mi to.
Kao da sebi åini.
Uloviñe mi malo srce
obliæweg kosmosa.
Iz predgraœa vasione.
Gde posvuda rastu predgraœa.
Samo svojom zenicom.
Zvezdom ravnoj trunci.
Od koje sve zapoåiwe.
Zbog koje sve opstaje.
67
HLEB, RUÆE
Svetlost je kratka.
Zaplamsa u vrevi.
U karnevalu niãtavila.
Stavqam je u prozor
da raste. Da razgovara
sa drugim svetlostima.
A åega si gladna ti
tamna prekomilionska
krvi. Prekonoñna noñi.
Nosiã slepe cokule.
Krzno oholosti.
Sa postavom od dana
koji neñe doñi.
Ruãiã staniåni fewer.
Gaziã qutiñ. Obaraã bor.
68
Seåivo si. Pod grlom.
Mom hlebu od ruæa.
69
GNEZDA, OSTRVA
Majstorska su gledawa
kroz majstorske makaze.
Uistinu. Majstorstvo
pområine.
Noñnim oåima iskroje
mladost pogleda.
Prokråe put do ostrva.
Od bademovog cveta.
Gde preboleñemo
joã jednu nevoqu biña.
Vreme nimalo drugaåije
od nevremena.
70
SA TANKOG HLEBA
Pospani su anœeli.
Umazani pekmezom.
Ne stiæu da uklone ostatke
stropoãtanih svetlosti
s unutraãwih krila.
Meœu putevima
kojima ñe tek poleteti
u maleno anœeosko sutra
usporenim pokretima
igraju se ãeñernom svilom
s izmiãqenog hleba.
Pod izmiãqenim suncem
istinski smeju se i qube.
71
PLAVI PESAK
Skromnost je taj åisti rez.
Ume da kaæe:
ovoliko biñe ti
dovoqno za ovaj dan.
A radost oblika
neuteãna je.
Nikad dovoqno
beskonaånog
u premerenom.
Mere u prolivenom.
Malim ujedom
sqube se na usni
ugao i krug.
Spletu peteqåicu.
Zapoånu peãåanu
72
kwigu. Trenut
za trenut ãto vezuje.
Struåkom plavog peska.
73
LEPTIR, UISTINU
Reci mi
da leptir nije
tek zanos svetlosti.
Reci mi
da uistinu
postoji leptir
reåe dete.
74
STABLO, STRANICA
Zaboravio si stablo
duãe u mom srcu.
I ono tuåe.
Krupnim kapima.
S lisja moje duãe.
Mog tela.
Noñ raste. Nemirna.
Kao veñ potpisana stranica.
Koju ne mogu promeniti.
Prevalih je teæim putem.
Preko usne. Ovlaæene
brzim mlazom svetlosti.
Peãåanim vremenom
neizgovorenog.
75
SA BRIGOM, SA TUGOM
Skele na mojoj reci
rastu sporo. I dugo.
Opiru se. Kao prizori.
Koje izvodiã iz suterenskih
slogova. Da åuju jasan govor.
A jednom ñe i one stasati.
Videti taåan raspored stvari.
Gledati te sa brigom. Sa tugom.
76
OLOVKE, JELE
Beãe to gotovo kao san.
Gotovo kao straãan
gotovo kao moguñ
sutraãwi dan.
Izgubih muziku reåi.
Posledwi dokument o sebi.
I ãuãtawe reke. Kquåeve zvuka
zbijene u olovu potonule kase.
I kotarice sa voñem iz oka
na drugu adresu odneãe deca.
Kraj stopala mi se raãåaran
sklopi kazamat-grad.
Jele parkova naoãtriãe crne
olovke. I svaka svoj crni vrh
uperi u po jedno moje srce.
77
STRAÃNA VREMENA,
OPÃTE POMISLI
Straãna su vremena
opãtih pomisli.
Recimo da rat
po svemu sudeñi
i bez ikakve sumwe
moæe veñ danas poåeti.
Malo kad se uistinu
åuje neko
u navali opãtosti.
A pomiwe pri tom
kako je prirodno i nuæno
a jednako i moguñe
da ta ista izvesnost poãasti
sasvim izostane.
78
Iz onog jedinog i posve
prirodnog razloga
ãto moæe biti izbegnuta.
Nespomenuta.
Koliko danas.
Pre nego li sutra.
U svekolikom vremenu.
I evo ovoga åasa.
Koliko i svakog drugog
podjednako
znaåajnog trena.
79
NAPUSTIH, ODAVNO
Napustih odavno
kwiæevnu ãkolu
gde uåiteqi vajaju
uåenike od gline.
A ovi pak svoje
magistre u sebi grade
od materijala nesklonih
åitawu s usana.
Toliko åvrstih
da i sami
u spomeniåkom oklopu
zaboravqaju da misle.
Da diãu.
Da uistinu govore.
80
POGLED,
OD SEDAM KRUNA
Blizak si drevnoj krvi pisma
Anakreonte. Kad pitaã:
Ãta moæe onaj ko
ni u Trakiji sreñe nema.
Ne zaboravqaã pri tom
ni retore ni tiãinu.
Ni uzdah vremena.
Ni nadu. Ãto kao sveæe
pruñe plete kotaricu
oåajawu. Lirski omaæ
reåima ãto ne mogu
imati oblik jedne reåi.
Niãta. Do æudwu da vetar
odnese ih. I vrati.
81
Jer ãta mogu snegovi
Galicije. Urala.
Kad u Serbiji je lisje.
Raspireni plamen priåe.
Koji iz duãe iznese neko
umesto zavrãnog zbogom.
Ozarujuñi prijateqe.
Ãto isprañaju ga na put
pogledom
od sedam æiåkih kruna.
82
U TAMNIM,
I NEPROZIRNIM
Listajuñi noñne hronike
u tamnim i neprozirnim
snovima vidiã uvek isti
opsednuti grad.
Poklike boje krvi.
Ãto i pesniku i kosu
jednako govore
ne treba tvoja pesma.
I odnekud javi ti se
melodija ãto se izvodi
na tekstove vode.
Kad zahvatiã je ãakom.
A ona se i kapima
i matici vrati.
83
I nikad viãe ista nije
ãaka. Matica. Kap.
Iz vode jasno se vide
kule od kostiju. I æada.
Ãto opasuju vreme.
I ono ãto milije je
qubavi. Kad se budiã.
I vrañaã svetu lipa.
Svetu qudi.
84
TRANZISTOR,
SLUÃALICE
Sve uvrede dana
mogu da slete na moje rame.
Dobro ñe im biti.
Dañu im tranzistor
i male sluãalice.
Da åuju ãkripu
lawskih snegova.
Gong ãto u meni udara
u panonsko podne.
I onu siñuãnost maka
ãto pada u testo
boæanskog kolaåa.
Åija posledwa mrvica
na crepovima i slami
85
naraste i opet bude prva.
I ne da se potroãiti.
86
BOGU POSLOVA,
I MALIH ZANATA
Boæe poslova
i malih zanata.
Zaspi me zadañama.
Zasigurno biñu najboqa
u igri s tegovima.
Blistava u zapletenosti.
Gutaå pogreãne vatre.
Nadmaãuju me
izvoœaåi savrãenstva.
U sveåanosti sjaja.
U zveketu uzviãenog
i patosu pokore boqi.
87
No dobra sam ti i ja.
Dobra. U pustolovini
nedoseænog.
Svakim ubodom pera
na novom tragu blaga.
Tvom beskonaånom
prtqagu. Nacrtu visine.
Svicima nevidqivog.
U radionici besprekornog
u osnovi poåetnik.
Spokojan tek u slutwi
da veliki papirni zmaj
ãto leti letwim snovima
u deåijem pogledu
ne traæi drugo do sitan
i vijugav korak u travi.
Uboj na stopalu.
Rupu na xepu
s oblucima.
88
Flaster prekriæen
preko izgrebanog.
Sigurne zalihe
izgubqenog.
Biber i papriku.
Bluz malih stvari.
89
U OBLACIMA,
PRED KIÃU
Vreme te uzme za rukav.
Otrgne ti kaput.
Pokaæe prazno mesto.
U vetru. Ogledalu.
Posteqi. U prolaznim
odajama svetova.
Meœu ãkriqcima i glinom.
U oblacima pred kiãu.
Kad potiãtene slegnu se
sitnice. I u zraku traæiã
najkrañe telegrame
transcendencije.
I lakãim ti se åine
gaãewa u mekom ãtivu
oblaåja. Podræana
90
pesniåkim redom.
Uzglavqem drugih zvezda.
Kad padne jedna.
Jedna kad padne
i ovaj svet nekome
onaj je drugi.
Trepet i tama.
Bez kapelice.
I venca suze.
Svetlosna godina
memorabilija.
Beskrajno dug
zvezdin svlak.
Zaåaranost.
Priåa o smislu niåeg.
91
.
SEÑAWE SVILE
.
TIÃINA, SAVEST
Ponestaje razloga za smeh.
Kad sklopimo dlanove oko
biqke nesklone rastancima.
A ona svejedno odlazi.
Moæemo brojati listove
letos ubranih lovora.
Sesti u joã neprobuœen park.
Meœu penzionisano liãñe.
Zaspalo juåe. Zaostalo od nekad.
Ãñuñureni biti tamo
odakle otputovaãe
posledwe blagosti.
U stovariãtu otpalih krila
i sasuãenih boja.
Meœu malim mericama
neizvaganih providnosti.
95
Sa tiãinom samom.
Na savesti pesme.
96
IMENA, ULICE
Meœu mirisima biti
uvek odlazeñih priåa.
O danas. O sada.
O ovom trenu
ãto za tren biñe
jednom davno.
Jednako je ãto i biti
na putu. Sa korpom
za gqive. Diviti se
onoj tek ubranoj.
Koliko i åitavoj
skrovitosti
i tajanstvu ãume.
Nositi suncobran
s osmejkom za kiãu.
Ali ne misliti.
I ne znati za pravac hitwe.
97
Za smisao buke.
Isto je to ãto i pitati
za imena zaboravqenih ulica.
Kojih se mogu setiti
joã samo zaboravqeni.
98
KULA, JAGUAR
Na jednoj ruci
moæeã me odiñi.
Tanku kulu od slogova.
Stasalu. Tu gde miris
uzglavqa puåina je
za sutra. Za dvoje.
Napoqu isukani potezi
uliånih umetnosti.
Vrata podzemnih stanica.
I kao jaguarovi zubi
stakliñi neba.
Bez vetrobrana.
Bez krila.
U nezasitom padu.
99
U pquskovima
ãto me piãu.
Ãto me ruãe.
100
AKRIL, SVILA
U srebrnoj korpi iz duñana
iznosim celofan. I staklenu
kriãku rajskog ploda.
Obed samotnika.
I na ugovoreni znak
maãem ti u kvadratiñu
besprekorne oãtrine piksela.
Izmeœu nas je put akrila.
Señawe svile.
Vidim kako izlaziã
kroz okretna vrata
hotela napuãtenosti.
Naãa dva snimka
u nekom svom vremenu
bez nas grle se
signalom zvuånog poqupca.
101
Åudesno je iznad naãih glava
izgubqeno proleñe.
Ponad dve naãe rastavqene
metropole isti
supersoniåni prasak.
I poneka retka
uspomena na pticu.
102
IZVOŒAÅI ZVUKA, PENE
Napredujem u snovima.
A ispred mene uvek je neko.
Ureœuje bulevare i kioske
s razglednicama.
Podiæe i spuãta rampe.
Umiva kamewe.
Ja sam taj tramvaj
za obilazak ostrva.
Zvonce za polazak
kadeta gladnih slika.
Samo da mi iznenada
ne jave da popustila je
arena na kojoj za wih
zaposedoh istok i zapad.
Uposlih izvoœaåe
zvuka i pene.
103
Prodavce semenki.
Oklopne ãkoqke.
Samo da mi iznenada
ne doãapnu da istopiãe se
ulice od lomqenog svetla.
Da okrañali su od mraza
rukavi dugih sezona.
Kojima brisah oãtru ãminku
i nalete vetra u visinama.
Za veseli praznik sunca.
Ili da nije izdræalo srce.
Graditequ pozorja.
Kome poverih svoje.
104
TAÅKA, CRTICA, ODRON
Otisak tvoje ruke na oknu
i åaãi. Nalik vitkoj radosti
paprati pred prozorom.
I tren kad osetim lakoñu
udisaja. Straãni udar sreñe.
Jednak daãku okretawa
stranice. U nutarwoj kwizi.
Ah predaleko je sve
åemu stiæem. Veñ odmaknuto.
Taåka. Crtica. Odron.
I sve åemu ne dospevam
shvatqivo je. I tako blizu.
Tihi raåunari kaæu
da na istom sam putu.
Ista nepoznata praãina.
Ãto veje pravo
u otporno oko vetra.
105
I OPET, CVET, I TANGO
I opet sam reåni tegqaå
za prevoz snega
u nejasne predele.
Do nejasnog ciqa.
Dan mi je kratak i lep.
Modri stih.
U kome nestajem
sa onim ãto prenosim.
A veåe vreba
u paleti dodira
iz drevnih senki.
Kad zaustavqena sam.
Nasukana.
Na svelim jedrima.
Sa punim amforama.
I disawem na åistini.
106
Uz tvoj bok.
Kad sasvim lako je
nauåiti se plesu qubavi.
Jer topla je gramatika biña.
Tango naranxinog cveta.
107
DAN ZATVORENIH
ÅITAONICA
Dan je zatvorenih åitaonica.
Hodam ulicama listajuñi
vodiåe za hiqade opasnih dana.
Usavrãavam se u åitawu
hiqade straãnih pogleda.
I razliåitosti govora qubavi.
Pred kojima biste i vi da kleknete.
Gologlavi deåaci.
Oåekujuñi da vas pouåim
plovnosti pod zamrznutim
okukama. Sitnim
zglobnim putawama
u talozima obiånosti.
108
A navejalo je.
I samo nebo u svemu je
napadalom.
Svaki åas pred stopalima
nalazim mu poneki
otpali pramen.
I prinosim ga.
Usnama duãe.
109
ZLATNE SVADBE
Dve pognute figure
gledam kako zamiåu
u bregove peska.
U zalazeñe oblake.
Kao roditeqi sveta
koji se u otisnuãe nekud
dræeñi se za ruke.
Sa kotaricama izmirenog
u svemu viœenom.
I ãto daqe su
reåi im bivaju jasnije.
Padaju mi na dlanove
kao jasmin zlatnih svadbi.
I odnekud znam
da ja sam to breæje.
To disawe ãto odiæe
i spuãta peãåane grudi.
110
I onaj jasminov glas
ãto dolazi izdaleka.
I åeka da prestane
slepost oluja pa da naœe
tiho mesto u meni.
I ãapne neãto
od neobiåne vaænosti
za jedan tako obiåan dan.
Ãto mora zastati.
I mora proñi.
111
OKEAN, SRCE
Zanosi me oseñawe
da potreban je samo joã
jedan sunåev izlazak.
Joã jedan nepun tren.
Kako bih bila.
Za sve drugo stajem u red.
I kroz staklo ãaltera
vidim ruku
ãto izdaje potvrdu
nekome ko odnosi
ono neåujno ãto åujem.
Ono nevidqivo ãto vidim.
Opet sam u kavezu
za izgubqene pesme.
Sa malim kamenom uz uho.
Gde ãumi prvo åulo talasa.
Vibrafon svetlosti.
112
Gde dotiåe me dete-okean.
U kome raste joã vlaæno
joã åupavo sunåevo srce.
113
NA SUNCU, U VODI
Govorim ti neãto.
I ti meni govoriã.
Na suncu smo.
U vodi.
A onda ñutim.
Strpqivoãñu piramide.
Iako drugi je vek.
Druge ruæe u vrtu.
Nije teãko.
U porama mi je svetlost.
Vetar nosi moju
muziku. Pomera me.
Æena sam od peska.
Telo pesme u vodi.
114
ÆALUZINE, TREPAVICE
Joã malo bih.
Kaæem åuvaru prizora.
I on me pusti.
Kroz sajmove iluzija
i brza svetla
da ugrabim zeleno.
Pred izlozima sam
punih odlomaka.
Joã malo bih.
Ãapnem peåatorescu.
I on sklopi osmeh
vidika i voda
oko cele mene.
Tu gde labud u ekstazama
dve-tri pahuqe jutra
podigne blagi vrat.
Pre i posle rasporeda
vremena negde
115
u strmoj ulici doma
spustim æaluzine.
Trepavice.
I dugo ga joã vidim.
Danas ne radimo.
Okrenem natpis
ka vidqivom.
Liznem praãinu.
Udahnem srebro.
Dostupno. Pitko. Tu.
U antikvarijatu tiãine.
116
KOÃUQA, KONCERT
Na lakim drogama sam
cvetnih topola.
U poqima maslaåka.
U karucama.
Sa rasnom vuåom mirisa.
Meœu klupama
sa zaboravqenom
uæinom u staniolu.
Gde devojke
na koturqkama
dele ulaznice
za festival harfi.
A onda
sunce je veñ drugo.
Moram zastati.
Osluãnuti koncert
ispod koãuqe.
117
VATRICE, TU I TAMO
Ni ove vatrice ãto palim
åas tu åas tamo.
U lagumima
biña. Pod mostom.
U teretnim vozovima.
Godina. Dana.
Ni sagovi detiwstva.
Ni posledwi od dobrih
bogova ãto minuãe ovuda
kroz sveæe ruãevine.
Ne ogrejaãe me koliko
to lice ãto bqesnu
na velvetu prazinine.
Sklopqenim pogledom
zaklonih ga. Za åas kad
slepi majstor zazidañe me
u kuñu bez kquåa.
118
Gde retki gosti sa svetim
dokumentom. Bez pratwe.
Bez pitawa. Bez kquåa.
Dolaze i odlaze.
119
RUÆA, ÅITAWE
A jednog jutra naœeã vremena
da gledaã sebe kako æiviã.
Lepo. Sediã uz ãoqu åaja.
Sa otvorenom kwigom.
Nad tobom upaqena
ruæa svetlosti.
Sa jedne strane stola si ti
ãto je gledaã. Sa druge
strane opet ti. Ãto gledaã.
I vidiã da vidiã.
Da ruæa je mawa.
A ti sve viãe wen miris.
Parfem L’air du temps.
Priåa onoga ko je æiveo.
120
NOÑ, KRIÃKE
Upoznah i noñ tako
straãnu. Neroditeqsku.
Ãto nagnala me je
da vratim se stotinu
godina unazad.
Pod kajsiju. Meseåinu.
Na veåeru od gole
ãeñerne kriãke.
Sa nebeskog dna.
Na dnu gole duãe.
121
ZVERÅICE, SNEG
Tako si dobar jutros
prema meni. Prihvataã
sve te zveråice ãto joã nisu
ostavile trag u snegu.
Koje nisi ni video.
Ni ja ih nisam videla.
Samo se bojim.
122
KAD CEPA SE PAPIR,
LED
Kad cepa se papir
zidar si udaqenih predela.
Primiåeã dva ravna bloka beline.
Dva klavira sa dirkama
sasvim joã u predelima
pre boga. Pre tame.
U tami.
Obrastaã sloæenicama.
Vlatima i svetlostima
iznutra. Koje ti je zaveãtao
otac jasno snimqenog teksta
sveta. I u pamtqive formate
spakovala dobra mati ãtiva.
Eto tako pred sobom vidiã
te verenike redaka. Zaverenike.
Iz åijih ruku teku suze i glose.
123
Nikoga neñe uteãiti.
Ali znaã da drugaåije je
tu sve. U sferama smisla.
Saoseñawa koje leva
komora ãaqe desnoj.
Zidajuñi dva broda
katedrale.
Telo krstarice.
Drugaåije sasvim.
No kada cepa se led.
I kad mladunåe belog tigra
sklupåano u bajkama
iz kwige santi
za tren veñ biñe
stasala zver beline.
Novo Niãta.
Ãto traæi te divqim
wuhom novog gospodara.
124
NA IVIÅNOM MESTU
Zadræah se i previãe
na iviånom mestu.
Na iviånom trenu.
Na zbuwenim ulicama
s kloparavim kotaåima.
Dok snimale su me
vesele kamere tuænog doba.
No evo me sad na pjaceti
srebrnih krquãti.
Donosim ti uvojak talasa
s netaknute åinije jada
i natruwenih ranih sati.
Moj galebe.
Åujem kako mi govoriã
da golubice su veñ odletele.
Da Dunav ñuti.
Skupqenog pokuñstva.
125
Polomqenih vesala.
S uzbuwenim maãinama
za duboko zamrzavawe potopa.
O moj vrli astronome
bele pustiwe.
Ãto zasipa nas
pustiwskim danima.
Znam da spustio si crnu
kutiju slomqenog leta
u neko drugo doba beline.
I ogrlicu od leda
na krik hrawen
zrnom moje nade.
126
SEDI TI SAD TU
Na okna kad se hvata prvi
san. Liju odnekud
sa wim i rawena nebesa.
Traæe da im vratim
zvezde iz deåijih bunara.
Sa sneænih revera
mladog doba. I kokice
iz vatre sedam
milenijumskih zdela.
Ovde je otvoreno.
Kaæu. Na snazi su
i druga neba. Vrteãke.
Virtualne bawe. Razmena
paqbi. Lekovita blata:
dragi kamen i åokolada.
Reåi iãåupane
iz korena buncaju.
127
Kao katatoniåni anœeli.
Ãto po zemqi hodaju
raãåupane kose.
U pocepanim fajlovima
samotnih beskraja.
Mrve ih elise. Jutra
boje xinsa
sleœenog u vetru.
Udarne vesti snega
u Sahari. Eklipse.
Male naãminkane
madone. U prolazu.
Crveni prah.
Pa hajde. Sedi ti sad.
Tu. I sadi svoju ruæu.
U slomqenoj nebeskoj travi.
128
EVERGLADE
.
ZAPISI SEVERA,
DRAGSTOR
Bliski su mi pesnici severa.
Sa ostrvima uklesanim
u srcu poput prihvatiliãta
za slomqene ptice.
Hostela sa samaåkom
veåerom. I noñima duboke
opojnosti. Kajawa.
Molitve u boci.
Hodaju ãkripavim gradskim
pejzaæom. S oreolom severnih
sazveæœa u kosi. Obazrivo.
Strepeñi da izgubiñe
jednu po jednu milost.
Sve te sveñice nepojamnosti.
Da okliznuñe se meœu
proste alatke govora.
131
Dok stoletne balade
kao reåni galebovi
uleñu u dragstor
staklene muzike.
Gde svaki åas navraña
poneki stranac
sa wihovim likom.
Ostavqa vizitkartu.
I naruxbine
za sveæi nanos snega.
I uãuãkan. Joã u tembru.
Tonski zapis duãe.
132
MISAO, NOTA
Htela sam misao
koja ñe se åuti.
Dok ãapuñem
odsutnima.
Kao kiãa.
Dok bivam.
Obrañajuñi im se.
Odavde do letweg
pquska po praãini.
Ali åujnost beæi.
A imam samo jednu
takvu notu. Nepotroãenu.
Kao srebrnina. U tiãini.
Wu vole jezera.
Spremnost vode da guta.
133
Spremnost buke
da bude jaåa.
134
ZAPISI JUGA, VINARIJE
Bliski su mi pesnici Juga.
Sede za stolom.
Pod maslinom. Uz mnogo
vremena prolivenog.
Kao da ne postoji vreme.
Na kariranom stolwaku
figura je kowa. Ãto tråi.
Divqe. Plemenito. Sam.
Trku koju sem glasnika
ne moæe dobiti niko.
I top je gromko u pozadini.
Praãtav kao smeh.
Kao barutno sparan dan.
I Eros pod koãuqom.
Taktilan. Drevan.
135
U prvom pokuãaju
otvara vinarije.
Mini bar malih muwa.
Reåi preñutanih. Kao so.
Tela naga. Odgajaju
vetar i jedra. Miriãu
na bosiqak. I Svetlost.
Dok predaju puls pesmi.
Vatru Suncu.
136
NOÑ HODAJUÑIH LIPA
Pre nego ãto se zatvorim
otvaram se. Krstarim
gradom ukraãenim
æivopisom podzemqa.
Svuda sam.
Lebdim u ãumama
bilborda. Meœu vestima
o podmetnutom eksplozivu
u letilici ponad okeana.
O spontanom poroœaju
tornada. O blizanaåkim
sondama na mesecu.
Rasprodaji draguqa
slomqenih draguqara.
O unikatnim pandama.
U noñnim sam snovima
budnih. U zen-sekundama
137
priåe o bambusu.
O dobrostivom
kazivaåu tiãine.
A onda opet meœu laserima.
Na roœendanu mladih
mostova. Hodajuñih lipa.
Na drumu kojim klize
slike vremena. Senke sveta.
Ãta ako sam posledwi list.
A ne znam. Ne åujem.
Od vetra u glasovima.
Ãta ako ne vidim.
Od prskalica.
Od brzine u slikama.
Govore isto. I razliåito.
Teåno. I isprekidano.
Tajno i javno.
Pogrebnim sveåanostima.
Bukom slavqa.
138
Istim reåima.
Istovremeno.
139
MALO NIÃTA
Uveåe daleko iza ostrva
na Dunavu vidim
kako malo sunce
progori oblak.
Kao papir da je taknut
vrãkom cigarete.
U vekovawu
nebeskog palimpsesta
i teoriji veånog povratka
sve ostane tako. I na tome.
Mali ujed. Malo niãta.
Premda veliko je.
I teãko. Niãta.
Ne moæe se preneti
obiånim hodom iz jednog
u dugi kut sobe.
S kraja na kraj srca.
140
I LEPO, DAKAKO
Odviãe teãko je
i lakomisleno da sad
iz ove daqine i sasvim
nepoznata to priznam
Leopardiju.
Jer dok ispisujem krugove
hvatajuñi se srebrne
brzine na klizaqkama
dok naruåujem novi model
nebeske poãte
uplañujem stanarinu
sasvim zemaqsku
dok nosim beskrajnu
muziku hoda u telu
i bezumno qubim
ruæu vazduha
141
ili u zagrqaj doåekujem
dete ãto se spotiåe
o prost korak
ili dok u zanosu opevam
koraåawe samo
ãto se sapliñe
onako svakidaãwe
o kamiåak na drumu
trk kratkonogog guãtera
ãiãarku u padu
ili dok sam zagledana
u åaãu vina koju dræim
u ruci kao okean suze
odlaska povratka
moram reñi
da i ne vidi se jasno
niti uvek
da sve je niãta.
I niãtavilo zastane.
142
Okaåi crni ãeãir i cokule
o prvo drvo. Tu je.
Gledaã ga a ne vidiã.
Dræiã u stegnutoj ãaci
neãto. Ne daã da odleti.
Tvoje je. Åak i lakãe
no obiåno. Kao pero.
Ponekad je lepo.
Nimalo ne liåi na niãta.
I mawe boli.
143
EVERGLADE
Jedna obala odmiåe napred.
I nikako je ne mogu stiñi.
Druga otiåe u drugom smeru.
Kud su je ispratili
kao novoizgraœeni brod.
Voda ãto vazda je u sredini
izmeœu jedne i druge
obale vremena
nagiwe se nad sebe.
Puna. Puna.
Otpalih latica. Baåenih
katanåiña. Vrapåijeg
perja. Liãña i senki.
Kojeåega joã. I niåeg.
U mekoj svojoj postavi
traæi kquåeve trava.
144
A one se povijaju
jedna ka drugoj.
Udarajuñi o zvonåiñe
na vitkim stabqikama.
U tajni svog srca
kråeñi male staze.
Vode. I suza.
Da proœe bog
svih prolaznosti.
Sitnih kapi.
Neizmerivosti trenutka.
145
BALTIK, NENAJAVQEN
I Baltik nenajavqen.
Sleteo nam je.
Iz Transtremerove sveåane
strofe u jezik zime.
Kao krupan sneg.
Nepomiåni obluci
galebova. Tanka ogrlica
perja. Uz biqnu hrid.
U ãqunak leda.
A mi se sve jednako
dræimo prozirnosti.
Skupa. Napokon isti.
Ne znajuñi ãta tamo
iza tanke obloge mraza
uistinu piãe.
146
Oglednuti u nebu.
Ãto prepisuje nas.
Kao sitne figure
svog pisma.
Ãto okliznu se. Svaka
u svoj brodolomni
dnevnik. Pare. Iwa.
Qubavi. I nade.
Ãto sa naãih tawuãnih
zagrqenih i gotovo
izmiãqenih stabala
u nama veje.
147
SVE TE DUWE,
ZLATNI PRESEK
Na snimcima bivãeg
gledam sve te duwe
brane sa moñnih
grana najboqih sezona.
Nalik zlatnim poluloptama
izgubqenog olmeåkog
carstva. Stavqenim tu.
Na papirne zapise.
Da ne odlete.
Kao pred oluju
kad skupqaju se åaãe
i tawiri. Uz dva-tri
kratka pogleda.
I reåi. Podignute
sa vlaæne zemqe.
148
Kao tajna zanata.
Zlatni presek znawa.
Ãto åiniñe ih i daqe oblim.
Pod pretwama nebesa.
Na kartonu albuma.
Ãto raste. Tako moñan.
Crn. I sam.
149
POGLED, POSTEQA
Tvoj pogled je
ukotvqena zvezda.
Nije ga naneo vetar.
Iseåen je iz tame.
Posteqa. Taman
za moje biñe.
Da mogu zaspati.
Kad ova polarna
noñ proœe.
150
ZEMQA RUÆA
I u zemqi ruæa
vredno vaqa raditi.
Biti vazda na nogama.
Imati duge ruke.
Za mreæe Istoka
i Zapada. Kojima
lovimo dva noñna
sunca. Ti i ja.
Jedno za tebe.
Jedno za mene.
Spuãtamo ih u kasicu.
Da naœu se.
151
Za crne dane.
Za kaznene kamate
svih belih dana.
Ãto smeãe nam se u kosi.
152
TO PISMO, TA GLAD
Pogledaj. Neko je
noñas bio ovde.
Ni åuli ga nismo.
Ni videli.
Narastao je sneg
na terasi. Niãta drugo.
I eto samo to.
Ptiåje pismo.
Dva put tri.
Taj strah. Ta glad.
153
GWURKE, ORLOVI
Male ãarke na vratima
reånih podruma. Gwurke.
Nestanu. Nema ih.
Po åitavu veånost minuta.
Zasigurno pretraæuju
biblioteke
ugaslih sazveæœa.
Åitaju zemqopise.
Tajne karte obiqa.
Vode. Muqa. Trava.
A sa glatkih uzletnih
pista poleñu galebovi.
I za koji tren veñ ãaqu nam
krike. Svoj besprekorno
formatiran Air Mail.
154
A gore. Viãqe.
I joã viãqe.
Uznosi se orao.
Noseñi u kqunu neãto.
Viãe od æivota.
155
PADA BRAÃNAST SNEG
Kao davno nekad.
Pada braãnast sneg.
Biñe buduñnosti.
Sneænih hlebova.
Uåini mi se da kaæeã
draga moja åitateqice
kwige snegova.
I sitnih trava.
Dok prenosimo
sve te nerazreãivosti
iz ãake u ãaku vremena.
Posveñujuñi se i onoj
vazda prvoj. Ãto hoda
unutarwim odajama.
S åeãqiñem i lampom.
Joã vrela.
Od poslova duãe.
156
IMA PUTEVA
Ima puteva. Pomiãqaã.
Dok grabiã kroz sneg.
Pravo ka nevidqivom.
Sa obeñawima neba.
Uputstvom za spasavawe.
Iz klinastog pisma ptica.
Åisti su tragovi
za tobom. Baã åisti.
Kao da ih nije bilo.
157
VAZDUH, IÃARAN
Vazduh iãaran
deåjim povicima
leti sa saona.
Sa ledenog brega.
A mirnoña te ptice
netaknuta je.
I pre no ãto se otisne
u svom odlomku leda
ka drugoj stranici
reåne kwige
prenoseñi ka zalasku
åitavo nebo
srpqivo podnosi
moju zaluœenost.
Dopuãta mi uœem
u weno oko.
158
Da za taj trenut
åiode u vremenu
budem ona.
159
BEZ ZAKLETVI,
SLOBODNO
Naãe zajediåko sunce
odavno nam je u oåima.
Govori nam u snu.
Pozlañuje kosti.
Dva puta je proslavilo
punoletnost.
A mi i daqe pravimo
za wega male lestve.
Da dosegne vrh bora.
Boæiñne zvezde.
Noñne masline.
I hleb anœela.
Puãtamo ga da pleãe.
Bez zakletvi. Samo.
U planetarnom poqu.
Po meseåini trava.
160
Slobodno od zaruka.
I vremena.
Trebañe. Moñno.
I svoje. Kad jednome
od nas stope ostanu.
U juåeraãwem snegu.
161
QUQAÃKE, TRAG
Dete zawihano
na sneænoj quqaãci.
Kad razdvoji se
od dvojnika u mraznom
skafanderu i krene prosto
po tvrdoj stazi
drugo je dete.
Gotovo åovek.
I veñ je opet sneg.
S otisnutim reqefom
prazine.
Vezica sam te quqaãke.
Rawiva kao previjaliãte.
Sigurna kao pritka.
Na koju meœu zonama leta
od oblika do traga
poput zvezda probodenih
162
dnevnim zrakom
polegnu reåi.
163
SA PAHUQOM,
NA JEZIKU
Ti ãto dolaziã sa dahom
od zime. Ne åujeã sebe.
Ne znaã svoje ime.
Ja sam tvoj sluãaå.
Tvoja odloæena gitara.
Futrolom tela zaklawam
divqe tvoje deåake
ãto provaquju u moje srce.
Ludi od vejavice. Kao trn
u potomstvu mojih reåi.
Noñas su raãåistili staze
na Uãñu. Odgurnuti
smetovi tope se nalik
saseåenim krilima labuda.
A poput paperja niåu veñ druga.
164
Jer okrznut si. I sam.
Kao veånost. Ja diãem.
Govorim. Pleãem.
Sa pahuqom na jeziku.
Jer ti Sneæni svuda si.
Pah na strunama iãåezlog.
Anœeo u svim snegovima.
165
VEÅE, USKORO
Sedim na klupi.
Pridræana vetrovima.
Moja kwiga se lista.
I uskoro ñe veåe.
Veåna. Plaha kiãa
u pismu je boæje åestice.
Zahladneñe.
Posledwi par
promiåe stazom.
I jedna ruæa kao dete
izmeœu wih
rasipa svoj kikot.
Neukim stvarkama.
Sakupqaåicama senki.
Ãto plaåu u svojim
tuænim kutijama.
Zaboravqene u podnoæju
166
elektronskih piramida.
Guævicama pare i dima.
Jer ruæa je ruæa.
U svakoj latici
po jedno srce.
Zbog kojeg iznova.
Joã jednom i ja
na oprezu sam.
Na probi.
U kidqivom tekstu.
Bez ikoga.
Dete svojih reåi.
167
.
O PESNIKIWI
Tawa Kragujeviñ roœena je 1946. u Senti.
Diplomirala je 1970, a magistrirala 1973. na
Filoloãkom fakultetu u Beogradu, na grupi za
Opãtu kwiæevnost sa teorijom kwiæevnosti.
Prvu pesniåku kwigu objavila je u dvadesetoj godini, u kolekciji „Prva kwiga” Matice srpske (Novi Sad, 1966).
Od tada je publikovala ãesnaest pesniåkih
zbirki (posledwa, Motel za zbogom, objavqena
je 2010), kao i nekoliko kwiga eseja o savremenoj srpskoj i svetskoj poeziji.
Od 1993. godine autor je KOV-a, gde je objavila sedam kwiga – poezije, kao i malih eseja i
lirske proze.
Za prvu kwigu poezije nagraœena je „Brankovom nagradom”, a za kwigu Divqi bulevar
(1993) nagradom „Œura Jakãiñ”. Kwiga izabranih pesama Staklena trava, koju je priredio
Nenad Ãapowa (Agora, 2009), nagraœena je priznawem „Milica Stojadinoviñ Srpkiwa”, a
tim povodom objavqen je izbor iz wene poezije, Ruæa, odista, koji je priredila Dragana
Beleslijin (2010).
169
Zastupqena je u viãe desetina zbornika i
antologija savremene srpske poezije u zemqi i
inostranstvu, meœu kojima su najaktuelnije
Poesía Serbia, hoy, Debats (Institució Alfons el
Magnànim, Valencia, n.109, 2010/4), Pesnici
Mediterana (Les Poètes de la Mediterannée)
predgovor Iv Bonfoa (Yves Bonnefoy), Gallimar
& Culturesfrance, 2010; Hundert gramms seele – Deset deka duãe, Antologija srpske poezije druge
polovine XX veka (priredio dr Robert Hodel;
Leipziger Literaturverlag, 2011).
Gostovala na festivalima poezije: Struãke
veåeri poezije (Makedonija), Puãkinovi dani
poezije (Rusija), Trg pesnika, Budva (Crna Gora). Uåestvovala u radu Kwiæevne kolonije u
Siñevu (1994), u Meœunarodnoj kwiæevnoj koloniji u Ñortanovcima (2008) i na Prvom
transbalkanskom festivalu poezije u Solunu
(2012).
Æivi u Zemunu. Okrenuta Dunavu.
170
SADRÆAJ
MEŒU TREPAVICAMA
Vatre, zanati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
Azuri, mansarde . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
Proãlost, prikovana . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
Putujuñi, kiãni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
Barice, pismo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
Od mraza, od ruæa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
Snimak tiãine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
I druge pesme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
Od uzdaha . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
Opet, davno. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
Æivot, sliåice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
Gostujuñi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
Tawiriñ, suncobran . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
Bosi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
Istok, zeleno . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
Åetvrtak, treãwe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
Rubini, akvarijum . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
Polutar, san . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24
Kosa, uspravna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
Ãto jesi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
U preseku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
Tragovi, latice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
MESEC OD PESKA
Probe, izvoœewa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
171
Trajekt, jedro . . . . . .
Lokvawi, smisao . . . .
Uæad, gorivo. . . . . . .
Jasnost . . . . . . . . . .
Puteqak, put . . . . . . .
Voda, ruke. . . . . . . . .
Topot, monogram . . . .
Kap, joã jedna . . . . . .
Praznina, preobiqe . .
Sladoled, figure . . . .
Most, kwiæara . . . . .
Leksikon vetrova . . . .
Pelirnim lepezama. . .
Nevidqiv, neåujan . . .
Prepisivaå horoskopa .
Verno, uveñano. . . . . .
A ponekad, neko . . . . .
Magle, sedefi . . . . . .
Imena, zalazak . . . . .
Kapqa, æubor . . . . . .
Kolaæ, ogledala . . . . .
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
34
35
36
37
38
39
40
41
42
43
45
46
47
49
51
53
54
57
58
59
60
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
63
64
65
66
67
68
70
71
72
ZANOS SVETLOSTI
Eros, putopisi. . . .
Sami, rastopivi . .
Stvarnost, meka . . .
Asteriksi, mleånost
Dragi, nepotkupivi.
Hleb, ruæe . . . . . .
Gnezda, ostrva . . . .
Sa tankog hleba . . .
Plavi pesak . . . . .
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
172
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
Leptir, uistinu . . . . . . . . . . . .
Stablo, stranica . . . . . . . . . . .
Sa brigom, sa tugom . . . . . . . . . .
Olovke, jele . . . . . . . . . . . . . .
Straãna vremena, opãte pomisli.
Napustih, odavno . . . . . . . . . . .
Pogled, od sedam kruna . . . . . . . .
U tamnim, i neprozirnim . . . . .
Tranzistor, sluãalice . . . . . . .
Bogu poslova, i malih zanata . . . .
U oblacima, pred kiãu . . . . . . .
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
74
75
76
77
78
80
81
83
85
87
90
SEÑAWE SVILE
Tiãina, savest . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95
Imena, ulice. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97
Kula, jaguar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99
Akril, svila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101
Izvoœaåi zvuka, pene . . . . . . . . . . . . . . . . 103
Taåka, crtica, odron . . . . . . . . . . . . . . . . 105
I opet, cvet, i tango . . . . . . . . . . . . . . . . 106
Dan zatvorenih åitaonica . . . . . . . . . . . . . 108
Zlatne svadbe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110
Okean, srce . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112
Na suncu, u vodi . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114
Æaluzine, trepavice . . . . . . . . . . . . . . . . 115
Koãuqa, koncert . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117
Vatrice, tu i tamo . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118
Ruæa, åitawe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120
Noñ, kriãke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121
Zveråice, sneg . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122
Kad cepa se papir, led . . . . . . . . . . . . . . . 123
Na iviånom mestu . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125
173
Sedi ti sad tu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127
EVERGLADE
Zapisi severa, dragstor. . .
Misao, nota . . . . . . . . . .
Zapisi juga, vinarije . . . .
Noñ hodajuñih lipa . . . . .
Malo niãta. . . . . . . . . .
I lepo, dakako . . . . . . . .
Everglade . . . . . . . . . . . .
Baltik, nenajavqen . . . . .
Sve te duwe, zlatni presek .
Pogled, posteqa . . . . . . .
Zemqa ruæa . . . . . . . . . .
To pismo, ta glad. . . . . . .
Gwurke, orlovi . . . . . . .
Pada braãnast sneg . . . . .
Ima puteva . . . . . . . . . .
Vazduh, iãaran . . . . . . . .
Bez zakletvi, slobodno . . .
Quqaãke, trag . . . . . . . .
Sa pahuqom, na jeziku . . . .
Veåe, uskoro. . . . . . . . . .
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
131
133
135
137
140
141
144
146
148
150
151
153
154
156
157
158
160
162
164
166
O pesnikiwi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169
174
Tawa Kragujeviñ
HLEB OD RUÆA
*
Izdavaå
Kwiæevna opãtina Vrãac (KOV)
Sterijina ulica br. 34
*
Glavni urednik
Draãko Reœep
*
Operativni urednik
Marija Vasiñ-Kanaåki
*
Kwigu preporuåuju
Draãko Reœep
Marija Vasiñ-Kanaåki
*
Na korici
David Roseburg: White and Red Rose Petal
Photographic Print
*
Korektura
Olga Markoviñ
*
Priprema
Saãa Peãiñ
*
Ãtampa
Buduñnost, Novi Sad
CIP – Katalogizacija u publikaciji
Biblioteka Matice srpske, Novi Sad
821.163.41-14
KRAGUJEVIÑ, Tawa
Hleb od ruæa / Tawa Kragujeviñ. – Vrãac :
Kwiæevna opãtina Vrãac, 2012 (Novi Sad :
Buduñnost). – 174 str. ; 19 cm. – (Biblioteka KOV)
Tiraæ 300.
ISBN 978-86-7497-208-3
COBISS.SR-ID 272504839
Download

Hleb od ruža