Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
ИНФОРМАТИВНИ ПРИРУЧНИК ЗА ДИЈАСПОРУ
Друго измењено и допуњено издање
Приреили
Александра Којић   Даринка Ђуран
Братислав Ђуровић
Ђорђо Прстојевић   Звонко Шошевић
Министарство за дијаспору
Владa Републике Србије
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Би­бли­о­е­ка
ПРА­ВНА
Еи­ци­ја
УЏБЕНИЦИ И ПРИРУЧНИЦИ
Уре­ник
Александра Којић
секретар у Министарству за дијаспору
Главни и ооворни уре­ник
Слободан Гавриловић
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
ИНФОРМАТИВНИ ПРИРУЧНИК
ЗА ДИЈАСПОРУ
Друго измењено и допуњено издање
Приреили
Александра Којић  Даринка Ђуран
Братислав Ђуровић
Ђорђо Прстојевић  Звонко Шошевић
(економске информације)
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Подаци објављени у овој брошури одговарају
стању закључно са мајем 2009. године.
Copyright © JP „Službeni glasnik“, 2009
www.slglasnik.com
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
САДРЖАЈ
Увона реч мр Срђана Срећковића, минисра за ијасору . . . . . . . . . . . . . . 7
Декларација о ролашењу оноса између оаџбине и расејања
оносом о највеће ржавно и национално инереса . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
Декларација о сарадњи и унапређењу веза Републике Србије
са припадницима српске заједнице у земљама окружења . . . . . . . . . . . . . . . 10
Предлог закона о дијаспори и Србима у региону . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
Минисарсво за ијасору . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
I.
Држављанство . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
II.
Лична документа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51
III. Дипломатско-конзуларна представништва . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67
IV. Изборно право дијаспоре . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77
V.Учење српског језика за Србе који бораве изван
Републике Србије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83
VI.Признање страних школских и високошколских
квалификација . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179
VII. Рад и запошљавање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185
VIII. Здравствено осигурање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 191
IX. Пензијско и инвалидско осигурање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203
X. Економске информације . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 217
XI. Пројекат повратка стручњака . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 245
XII. Царински прописи (Изводи) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 249
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
ХIII. Служење војног рока . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 269
ХIV. Боравак странаца . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 283
ХV. Суфинансирање пројеката . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 293
Корисни линкови . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 295
Дипломатско-конзуларне мисије Републике Србије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 302
Остале земље дипломатске и конзуларне мисије
Републике Србије на нерезиденционалној основи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 333
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Драги пријатељи,
Задовољство ми је да вам представим
друго издање Информаивно риручника
за ијасору, допуњено и измењено у складу
са вашим потребама и жељама.
Од тре­нут­ка из­да­ва­ња пр­вог Ин­фор­ма­ив­но ри­руч­ни­ка па до да­нас
по­ста­вља­ли сте мно­го пи­та­ња, ис­ка­за­ли мно­го не­до­у­ми­ца и по­ка­за­ли
ин­те­ре­со­ва­ње за од­ре­ђе­не ин­фор­ма­ци­је ко­је се ни­су у ње­му на­ла­зи­ле.
Али, ми смо вред­но бе­ле­жи­ли сва­ко ва­ше пи­та­ње и кон­стант­но ра­ди­ли
на до­би­ја­њу аде­кват­них и пот­пу­них од­го­во­ра. Са­ра­ђи­ва­ли смо са свим
ре­ле­вант­ним су­бјек­ти­ма да би у дру­гом до­пу­ње­ном и из­ме­ње­ном из­да­њу
Ин­фор­ма­ив­но ри­руч­ни­ка на­до­гра­ди­ли по­сто­је­ће ин­фор­ма­ци­је, до­пу­
ни­ли са­др­жај по­сто­је­ћег ко­ри­сним по­да­ци­ма и упут­стви­ма, при­ла­го­див­
ши их са­да­шњем тре­нут­ку и по­тре­ба­ма. Уне­ли смо и из­ме­не и до­пу­не по­
сто­је­ћих по­зи­тив­них про­пи­са Ре­пу­бли­ке Ср­би­је и ука­за­ли на до­но­ше­ње
но­вих, ко­ји су бит­ни за оства­ри­ва­ње ва­ших пра­ва и оба­ве­за.
На­сто­ја­ли смо да сва­ка ин­фор­ма­ци­ја у овом при­руч­ни­ку бу­де што потпунијa ка­ко би­смо ва­ма, ко­ји жи­ви­те да­ле­ко од ма­тич­не др­жа­ве, олак­ша­
ли сва­ко­днев­ну ко­му­ни­ка­ци­ју са ор­га­ни­ма Ре­пу­бли­ке Ср­би­је у по­ступ­ку
оства­ри­ва­ња основ­них пра­ва и оба­ве­за.
По­себ­ну па­жњу по­све­ти­ли смо уче­њу срп­ског је­зи­ка, на­до­гра­див­ши
пред­мет­ну це­ли­ну ни­зом ко­ри­сних ин­фор­ма­ци­ја ко­је тре­ба да до­при­не­
су уна­пре­ђе­њу ста­ња у овој обла­сти. По­ку­ша­ли смо да вам олак­ша­мо по­
сту­пак до­би­ја­ња но­вих лич­них до­ку­ме­на­та си­сте­ма­ти­зо­ва­њем по­да­та­ка
на да­ту те­му на јед­ном ме­сту. Уне­ли смо нај­бит­ни­је еко­ном­ске ин­фор­ма­
ци­је, ука­за­ли на основ­не про­ме­не на по­љу за­кљу­чи­ва­ња со­ци­јал­них спо­
ра­зу­ма у обла­сти пен­зиј­ско-ин­ва­лид­ског и здрав­стве­ног оси­гу­ра­ња итд.
Ра­ди­ли смо на­пор­но и пре­да­но, с ја­сном иде­јом и ви­зи­јом шта же­ли­мо
и, на­дам се, на за­до­вољ­ство свих, ус­пе­ли да учи­ни­мо пр­ви, али нај­те­жи ко­
рак – из­ра­ди­ли смо На­цр за­ко­на о и­ја­со­ри и Ср­би­ма у ре­и­о­ну, ко­ји је
Вла­да Ре­пу­бли­ке Ср­би­је јед­но­гла­сно усво­ји­ла 7. ма­ја 2009. го­ди­не. Пред­
лог за­ко­на тре­нут­но се на­ла­зи у скуп­штин­ској про­це­ду­ри и на је­сен оче­
ку­је­мо ње­го­во усва­ја­ње. Реч је о пр­вом си­стем­ском за­ко­ну ко­јим се уре­
ђу­ју основ­ни прин­ци­пи и смер­ни­це у од­но­си­ма са ди­ја­спо­ром и Ср­би­ма
у ре­ги­о­ну. Пр­ви пут по­сле усва­ја­ња овог за­ко­на и фор­мал­но ће­те до­би­ти
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
при­ли­ку да се ак­тивнo укљу­чи­те у дру­штве­на, еко­ном­ска и по­ли­тич­ка де­
ша­ва­ња у Ср­би­ји, али и да од Ср­би­је до­би­је­те по­др­шку ко­ја је де­це­ни­ја­ма
из­о­ста­ја­ла. Љу­ди ко­ји да­нас во­де др­жа­ву пре­по­зна­ли су зна­чај ди­ја­спо­ре
и Ср­ба у ре­ги­о­ну и за­то ве­ру­јем да је ово пре­крет­ни­ца и но­ви по­че­так ко­
ји ће до­при­не­ти исто­риј­ском по­ми­ре­њу раз­ли­чи­тих де­ло­ва јед­ног истог
на­ро­да и по­чет­ку јед­не но­ве по­ли­ти­ке од ко­је ће ко­ри­сти има­ти и др­жа­ва
Ср­би­ја и сва­ки наш чо­век, ма где он жи­вео.
Сма­трам да је бит­но да се на вре­ме упо­зна­те са основ­ним од­ред­ба­ма
Пре­ло за­ко­на о и­ја­со­ри и Ср­би­ма у ре­и­о­ну, ва­шег за­ко­на, ко­ји уре­ђу­је
ва­ша пра­ва и оба­ве­зе.
То је те­мељ на ко­јем ће­мо да­ље раз­ви­ја­ти на­ше од­но­се.
Ми­сли­мо на све вас ко­ји се на­ла­зи­те ван Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, не­за­ви­сно
од то­га да ли сте при­вре­ме­но или трај­но од­сут­ни, не­за­ви­сно од раз­ло­га
ва­шег бо­рав­ка, не­за­ви­сно на го­ди­не жи­во­та и не­за­ви­сно да ли на­ме­ра­ва­
те да се вра­ти­те у Ре­пу­бли­ку Ср­би­ју или не.
Бит­но је да ве­ру­је­те у нас и на­пор ко­ји сва­ко­днев­но чи­ни­мо да уна­
пре­ди­мо по­сто­је­ће од­но­се, да ука­же­мо дру­ги­ма ко­ли­ко сте нео­п­ход­на
и бит­на ка­ри­ка на пу­ту ства­ра­ња мо­дер­не др­жа­ве Ср­би­је. Парт­нер­ских
од­но­са не­ма уко­ли­ко не­ма уза­јам­ног по­ве­ре­ња, а из­гу­бље­но по­ве­ре­ње
ди­ја­спо­ре у ма­ти­цу на­ме­ра­ва­мо да по­вра­ти­мо ду­го­роч­ним и стр­пљи­вим
ра­дом, ко­рак по ко­рак, али од­луч­но и кон­крет­но.
Министарство за дијаспору вам ставља на располагање енергију,
вољу и знање да заједно започнемо нову етапу квалитетнијих односа на
релацији дијаспора – матична држава, као и матична држава – Срби у региону.
С најбољим жељама,
МИНИСТАР
мр Срђан Срећковић
• Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
ДЕКЛАРАЦИЈА
о проглашењу односа између отаџбине
и расејања односом од највећег државног
и националног интереса
I
Однос између отаџбине и расејања сматра се односом од највећег
државног и националног интереса.
Ради приближавања два невољно и просторно одвојена дела српског
народа и других народа који живе у Србији и ради задовољења бројних
и разноврсних потреба и интереса, како оних који живе у отаџбини тако
и, нарочито, оних који живе у расејању,
Влада овим потребама и интересима посвећује дужну пажњу тиме
што однос ради њиховог испуњења сматра највећим државним и националним интересом.
То значи да се сваком предлогу или захтеву ради остварења потреба и
интереса људи из расејања у отаџбини посвети озбиљна пажња тако што
ће се у кратком времену предложити или донети појединачни, односно
општи акт из надлежности Владе, односно надлежног министарства, донети подзаконски акт или предложити закон и о томе обавестити подносиоци предлога или захтева.
II
То даље значи да Влада треба да разматра захтеве припадника српског
народа који желе да дођу да живе у Србији, као и могућности да се за то
створе материјални услови.
III
То даље значи и да ће онима који желе да дођу у Србију бити омогућено да донесу своја материјална и духовна добра којима ће, поред свог
присуства и присуства свог потомства, допунити и обогатити Србију.
Декларација је објављена у „Службеном гласнику РС“, број 86/06.
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Опре­де­ље­ни да гра­ди­мо до­бро­су­сед­ске од­но­се са свим зе­мља­ма у
ре­ги­о­ну, сма­тра­ју­ћи да су ма­њи­не ва­жан чи­ни­лац по­бољ­ша­ња ме­ђу­др­
жав­них од­но­са, стре­ме­ћи ре­ги­о­нал­ним и европ­ским ин­те­гра­ци­ја­ма, ис­
ти­чу­ћи по­тре­бу по­што­ва­ња пра­ва на­ци­о­нал­них ма­њи­на по нај­ви­шим
ме­ђу­на­род­ним стан­дар­ди­ма, уче­сни­ци кон­фе­рен­ци­је „По­ло­жај и пер­
спек­ти­ве срп­ске за­јед­ни­це у зе­мља­ма окру­же­ња“, одр­жа­не 11. но­вем­
бра 2008. го­ди­не у Бе­о­гра­ду, усво­ји­ли су сле­де­ћу
ДЕКЛАРАЦИЈУ
О СА­РАД­ЊИ И УНА­ПРЕ­ЂЕ­ЊУ ВЕ­ЗА РЕ­ПУ­БЛИ­КЕ СР­БИ­ЈЕ
СА ПРИ­ПАД­НИ­ЦИ­МА СРП­СКЕ ЗА­ЈЕД­НИ­ЦЕ
У ЗЕ­МЉА­МА ОКРУ­ЖЕ­ЊА
1. По­др­жа­ва­мо пред­лог Ми­ни­стар­ства за ди­ја­спо­ру да Скуп­шти­на
Ср­би­је до­не­се За­кон о прав­ном по­ло­жа­ју ди­ја­спо­ре, ко­јим ће се уре­ди­
ти пра­ва и по­ло­жај др­жа­вља­на Ср­би­је ко­ји жи­ве ван Ре­пу­бли­ке Ср­би­је и
при­пад­ни­ка срп­ског на­ро­да ван Ср­би­је, и ре­гу­ли­са­ти њи­хо­ви од­но­си са
ма­тич­ном др­жа­вом.
2. Пред­ла­же­мо да над­ле­жни ор­га­ни Ре­пу­бли­ке Ср­би­је за­кљу­че, од­но­
сно ра­ти­фи­ку­ју пре­о­ста­ле спо­ра­зу­ме о за­шти­ти пра­ва на­ци­о­нал­них ма­њи­
на, спо­ра­зу­ме о на­уч­но­тех­нич­кој и кул­тур­но-про­свет­ној са­рад­њи и спо­
ра­зу­ме о со­ци­јал­ном оси­гу­ра­њу са зе­мља­ма у окру­же­њу, са ко­ји­ма ови
уго­во­ри ни­су пот­пи­са­ни, од­но­сно ра­ти­фи­ко­ва­ни. За­ла­же­мо се за при­ме­ну
прин­ци­па ре­ци­про­ци­те­та, од­но­сно за при­зна­ва­ње свих пра­ва срп­ској ма­
њи­ни ко­ја су га­ран­то­ва­на при­пад­ни­ци­ма на­ци­о­нал­них ма­њи­на у Ср­би­ји.
3. Пред­ла­же­мо да се од др­жа­ва у окру­же­њу, ко­је то ни­су учи­ни­ле, тра­
жи да у скла­ду са Де­кла­ра­ци­јом УН о пра­ви­ма при­пад­ни­ка на­ци­о­нал­них,
вер­ских и је­зич­ких ма­њи­на (чл. 1. и 2), пре­ду­зму за­ко­но­дав­не ме­ре и омо­
гу­ће срп­ској за­јед­ни­ци за­шти­ту ег­зи­стен­ци­је, на­ци­о­нал­ног, кул­тур­ног,
вер­ског и је­зич­ког иден­ти­те­та на њи­хо­вим те­ри­то­ри­ја­ма, уз њи­хо­во да­
ље ак­тив­но уче­шће у до­но­ше­њу од­лу­ка на на­чин ко­ји је у скла­ду с на­ци­о­
нал­ним за­ко­но­дав­ством тих зе­ма­ља.
4. Ра­ди очу­ва­ња, раз­во­ја и из­ра­жа­ва­ња срп­ског је­зи­ка, кул­ту­ре, ве­ре,
тра­ди­ци­је и оби­ча­ја, пред­ла­же се над­ле­жним ор­га­ни­ма др­жа­ве Ср­би­је да
пла­ни­ра­ју и обез­бе­де ве­ћа ма­те­ри­јал­на и фи­нан­сиј­ска сред­ства у свр­ху
раз­вој­них про­гра­ма за на­ци­о­нал­не, дру­штве­не и кул­тур­но-про­свет­не,
10 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
на­уч­не ор­га­ни­за­ци­је, клу­бо­ве, са­ве­зе и удру­же­ња срп­ске за­јед­ни­це у зе­мља­
ма ре­ги­о­на, а пр­вен­стве­но за по­тре­бе шко­ла и ме­ди­ја на срп­ском је­зи­ку.
5. За­ла­же­мо се за по­ли­ти­ку да­ва­ња олак­ши­ца при­пад­ни­ци­ма ди­ја­спо­
ре при­ли­ком упи­са у сред­ње шко­ле и фа­кул­те­те у Ср­би­ји, обез­бе­ђе­њем
јед­ног бро­ја ме­ста и оста­лих бе­не­фи­ци­ја ка­кве има­ју до­ма­ћи сту­ден­ти и
ђа­ци (сме­штај у до­мо­ве, по­вла­шћен пре­воз, здрав­стве­на за­шти­та и сл.).
6. Пред­ла­же­мо фор­ми­ра­ње по­себ­не ор­га­ни­за­ци­о­не је­ди­ни­це уну­тар
Ми­ни­стар­ства за ди­ја­спо­ру Вла­де Ср­би­је, за раз­вој са­рад­ње и уна­пре­ђе­
ње ве­за са срп­ским на­ро­дом из зе­ма­ља окру­же­ња.
7. Сек­тор за еко­ном­ска пи­та­ња Ми­ни­стар­ства за ди­ја­спо­ру по­здра­вља
сва­ку ини­ци­ја­ти­ву за уна­пре­ђе­ње еко­ном­ске са­рад­ње у ре­ги­о­ну. С тим ци­
љем пред­ла­же се фор­ми­ра­ње еко­ном­ског са­ве­та за зе­мље у окру­же­њу,
ко­ји ће ра­ди­ти на уна­пре­ђе­њу њи­хо­ве еко­ном­ске са­рад­ње са ма­ти­цом.
Са­вет би чи­ни­ли пред­став­ни­ци Ми­ни­стар­ства за ди­ја­спо­ру и срп­ских ор­
га­ни­за­ци­ја из окру­же­ња.
8. У би­ла­те­рал­ним од­но­си­ма са су­сед­ним зе­мља­ма тра­жи­ти ства­ра­ње
нео­п­ход­них усло­ва за одр­жив по­вра­так прог­на­ног срп­ског ста­нов­ни­штва
и вра­ћа­ње њи­хо­ве имо­ви­не. Омо­гу­ћи­ти при­пад­ни­ци­ма срп­ске за­јед­ни­це
да по­но­во до­би­ју др­жа­вљан­ство Сло­ве­ни­је из чи­јег ре­ги­стра др­жа­вља­
на су из­бри­са­ни. Омо­гу­ћи­ти пред­став­ни­ци­ма срп­ске за­јед­ни­це у Ма­ђар­
ској да, у скла­ду са Уста­вом те зе­мље, има­ју свог по­сла­ни­ка у ма­ђар­ском
пар­ла­мен­ту. Ра­ди­ти на об­у­ста­вља­њу дис­кри­ми­на­ци­је по ет­нич­ком прин­
ци­пу и об­у­ста­вља­њу на­па­да на фи­зич­ки ин­те­гри­тет и имо­ви­ну срп­ског
ста­нов­ни­штва у сре­ди­на­ма у ко­ји­ма се ова­кве по­ја­ве до­га­ђа­ју. Ин­си­сти­
ра­ти на до­след­ном спро­во­ђе­њу од­ред­би Уста­ва и за­ко­на о пра­ви­ма ко­ја
га­ран­ту­ју кон­сти­ту­тив­ност, од­но­сно ста­тус на­ци­о­нал­не ма­њи­не, као и на
ак­тив­ном уче­шћу срп­ске ма­њи­не у еко­ном­ском и дру­штве­ном жи­во­ту су­
сед­них зе­ма­ља.
9. Пред­ла­же­мо отва­ра­ње ге­не­рал­них кон­зу­ла­та у Ска­дру, Хер­цег Но­
вом и Кни­ну, од­но­сно име­но­ва­ње по­ча­сних кон­зу­ла Ре­пу­бли­ке Ср­би­је у
сре­ди­на­ма у ко­ји­ма у знат­ном бро­ју жи­ве при­пад­ни­ци срп­ске за­јед­ни­це,
као и осни­ва­ње срп­ских кул­тур­них цен­та­ра у Те­ми­шва­ру, Са­ра­је­ву, Бу­дим­
пе­шти, Љу­бља­ни и Ско­пљу, ко­ји ће до­при­не­ти по­бољ­ша­њу по­ли­тич­ких и
при­вред­них ве­за Ср­би­је са зе­мља­ма у окру­же­њу и пот­пу­ни­јем за­до­во­ља­
ва­њу по­тре­ба срп­ске за­јед­ни­це у обла­сти кул­ту­ре и обра­зо­ва­ња, ин­фор­
ми­са­ња и при­вред­не са­рад­ње.
10. Пред­ла­же­мо да за­шти­та кул­тур­но-исто­риј­ских спо­мен­ка, ком­плек­
са, за­ду­жби­на и хра­мо­ва срп­ског на­ро­да бу­де при­о­ри­те­тан за­да­так над­ле­
жних др­жав­них ор­га­на и ин­сти­ту­ци­ја кул­ту­ре ма­тич­не зе­мље.
У том сми­слу пред­ла­же­мо над­ле­жним ор­га­ни­ма дa с ре­ша­ва­њем пи­та­
ња по­вра­ћа­ја цр­кве­не имо­ви­не, по зах­те­ву зе­ма­ља у ре­ги­о­ну, исто­вре­ме­
ним зах­те­вом ка зе­мља­ма ре­ги­о­на убр­за­но ра­де и на по­вра­ћа­ју имо­ви­не
Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве.
Декларацијa o са­ра­њи и уна­ре­ђе­њу ве­за Ре­у­бли­ке Ср­би­је... • 11
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
11. Оче­ку­је­мо отва­ра­ње гра­нич­ног пре­ла­за Мар­ко­вац и Вра­чев Гај-Со­
ко­ло­вац на ру­мун­ско-срп­ској гра­ни­ци, ра­ди лак­ше ко­му­ни­ка­ци­је на­ше
ма­њи­не са ма­тич­ном др­жа­вом, као и пре­ка­те­го­ри­за­ци­ју гра­нич­ног пре­
ла­за Ја­ша То­мић – Фе­ње.
12. Пред­ла­же­мо да над­ле­жни др­жав­ни ор­га­ни ство­ре усло­ве да ра­
дио-те­ле­ви­зи­је са на­ци­о­нал­ном фре­квен­ци­јом у сво­јим про­гра­ми­ма и
кван­ти­та­тив­но и ква­ли­та­тив­но по­све­те од­го­ва­ра­ју­ћи про­стор жи­во­ту и
ра­ду срп­ских за­јед­ни­ца у окру­же­њу.
13. Нео­п­ход­но је да се над­ле­жни др­жав­ни ор­га­ни и струч­не ин­сти­ту­ци­
је у Ре­пу­бли­ци Ср­би­ји опре­де­ле ка­ко ће на нај­е­фи­ка­сни­ји мо­гу­ћи на­чин,
и ка­па­ци­те­том струч­них ка­дро­ва и фи­нан­сиј­ски, да обез­бе­де уче­ње срп­
ског је­зи­ка за нај­мла­ђе при­пад­ни­ке на­шег на­ро­да из су­сед­них зе­ма­ља.
12 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Да од­нос пре­ма ди­ја­спо­ри и Ср­би­ма у ре­ги­о­ну не би за­ви­сио од дневнe политикe и по­ли­тич­ких странaкa, од­лу­чи­ли смо се за прав­ну ре­гу­ла­ци­ју
ове обла­сти јед­ним све­о­бу­хват­ним за­ко­ном. Љу­ди ко­ји да­нас во­де др­жа­ву
пре­по­зна­ли су зна­чај ди­ја­спо­ре и Ср­ба у ре­ги­о­ну. За­то ве­ру­јем да је ово пре­
крет­ни­ца и но­ви по­че­так ко­ји ће до­при­не­ти исто­риј­ском по­ми­ре­њу раз­ли­
чи­тих де­ло­ва јед­ног истог на­ро­да и от­по­чи­ња­њу јед­не но­ве по­ли­ти­ке, од
ко­је ће ко­ри­сти има­ти и др­жа­ва Ср­би­ја и сва­ки наш чо­век, ма где он жи­вео.
Пу­них шест ме­се­ци тра­ја­ла је јав­на рас­пра­ва у окви­ру ко­је је одр­жа­но
не­ко­ли­ко сто­ти­на јав­них три­би­на и окру­глих сто­ло­ва ши­ром све­та, а рад­
ну вер­зи­ју за­ко­на по­сла­ли смо на адре­се 2400 на­ших ор­га­ни­за­ци­ја, удру­
же­ња и углед­них по­је­ди­на­ца, са по­зи­вом да се кроз кон­крет­не пред­ло­ге
не­по­сред­но укљу­че у кре­и­ра­ње За­ко­на. Сви пред­ло­зи су де­таљ­но раз­мо­
тре­ни, а сви ко­ји се укла­па­ју у кон­цеп­ци­ју за­ко­на и ни­су у су­прот­но­сти са
дру­гим по­зи­тив­но­прав­ним про­пи­си­ма, за­ко­но­дав­ством ЕУ и пре­по­ру­ка­
ма Са­ве­та Евро­пе, по­ста­ли су са­став­ни део овог за­ко­на. Ин­те­ре­со­ва­ње
је би­ло огром­но. Ја­ви­ле су нам се ор­га­ни­за­ци­је и по­је­дин­ци из Аме­ри­ке,
Аустра­ли­је, без­ма­ло свих европ­ских зе­ма­ља, што по­твр­ђу­је ко­ли­ко је би­
ло њи­хо­во иш­че­ки­ва­ње и по­тре­ба да се до­не­се је­дан ова­кав за­кон.
У скла­ду са опре­де­ље­њем да бу­де­мо мо­дер­на и де­мо­крат­ска др­жа­ва ко­
ја по­шту­је ме­ђу­на­род­но пра­во и за­пад­не стан­дар­де по­на­ша­ња, али и шти­ти
на­ше др­жав­не и на­ци­о­нал­не ин­те­ре­се, овај за­кон пра­ви раз­ли­ку из­ме­ђу:
1. ди­ја­спо­ре, ко­ја об­у­хва­та по­ли­тич­ку и еко­ном­ску еми­гра­ци­ју, и
2. Ср­ба у ре­ги­о­ну, ко­ји у окол­ним зе­мља­ма жи­ве као аутох­то­но ста­нов­
ни­штво.
Да­кле, Пре­ло за­ко­на се под­јед­на­ко ти­че и ди­ја­спо­ре и Ср­ба у ре­ги­о­ну.
Под Ср­би­ма у ре­ги­о­ну под­ра­зу­ме­ва­ју се при­пад­ни­ци срп­ског на­ро­да
ко­ји жи­ве у Ре­пу­бли­ци Сло­ве­ни­ји, Ре­пу­бли­ци Хр­ват­ској, Бо­сни и Хер­це­го­
ви­ни, Цр­ној Го­ри, Ре­пу­бли­ци Ма­ке­до­ни­ји, Ре­пу­бли­ци Ру­му­ни­ји, Ре­пу­бли­
ци Ал­ба­ни­ји и Ре­пу­бли­ци Ма­ђар­ској.
За­кон пред­ста­вља са­мо по­че­так у ре­де­фи­ни­са­њу од­но­са др­жа­ве пре­
ма на­шим су­на­род­ни­ци­ма ко­ји жи­ве ван те­ри­то­ри­је Ср­би­је. Ово је те­мељ
на ко­ме ће­мо да­ље раз­ви­ја­ти на­ше од­но­се. Ни­ка­да до са­да Ре­пу­бли­ка
Ср­би­ја и њен др­жав­ни врх ни­су при­да­ва­ли ово­ли­ки зна­чај пи­та­њи­ма ди­
ја­спо­ре и Ср­ба у ре­ги­о­ну и ни­ка­да се ова­ко те­мељ­но ни­су ба­ви­ли овом
про­бле­ма­ти­ком.
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
П Р Е Д­ Л О Г
ЗА­КО­НА О ДИ­ЈА­СПО­РИ И СР­БИ­МА У РЕ­ГИ­О­НУ
I. ОСНОВ­НЕ ОД­РЕД­БЕ
Пре­ме за­ко­на
Члан 1.
Овим за­ко­ном уре­ђу­ју се на­чин очу­ва­ња, ја­ча­ња и оства­ри­ва­ња ве­за
ди­ја­спо­ре и Ср­ба у ре­ги­о­ну са ма­тич­ном др­жа­вом, над­ле­жност и ме­ђу­соб­
ни од­нос ор­га­на Ре­пу­бли­ке Ср­би­је у оба­вља­њу по­сло­ва у обла­сти од­но­са
са ди­ја­спо­ром и Ср­би­ма у ре­ги­о­ну, кон­сти­ту­и­са­ње и над­ле­жност Скуп­шти­
не ди­ја­спо­ре и Ср­ба у ре­ги­о­ну, осни­ва­ње Бу­џет­ског фон­да за ди­ја­спо­ру и
Ср­бе у ре­ги­о­ну, осни­ва­ње Са­ве­та за од­но­се се Ср­би­ма у ре­ги­о­ну и Са­ве­та
за ди­ја­спо­ру, еви­ден­ти­ра­ње ор­га­ни­за­ци­ја у ди­ја­спо­ри и ор­га­ни­за­ци­ја Ср­
ба у ре­ги­о­ну и до­де­ла на­ци­о­нал­них при­зна­ња у обла­сти од­но­са ма­тич­не
др­жа­ве и ди­ја­спо­ре, као и ма­тич­не др­жа­ве и Ср­ба у ре­ги­о­ну.
Де­фи­ни­ци­је ој­мо­ва
Члан 2.
У овом за­ко­ну:
1) из­раз „ди­ја­спо­ра“ об­у­хва­та:
– др­жа­вља­не Ре­пу­бли­ке Ср­би­је ко­ји жи­ве у ино­стран­ству;
– при­пад­ни­ке срп­ског на­ро­да исе­ље­ни­ке са те­ри­то­ри­је Ре­пу­бли­ке Ср­
би­је и из ре­ги­о­на и њи­хо­ве по­том­ке;
2) из­раз „Ср­би у ре­ги­о­ну“ озна­ча­ва при­пад­ни­ке срп­ског на­ро­да ко­ји
жи­ве у Ре­пу­бли­ци Сло­ве­ни­ји, Ре­пу­бли­ци Хр­ват­ској, Бо­сни и Хер­це­го­ви­
ни, Цр­ној Го­ри, Ре­пу­бли­ци Ма­ке­до­ни­ји, Ру­му­ни­ји, Ре­пу­бли­ци Ал­ба­ни­ји и
Ре­пу­бли­ци Ма­ђар­ској;
3) из­раз „ма­тич­на др­жа­ва“ озна­ча­ва Ре­пу­бли­ку Ср­би­ју.
Ро­на рав­но­рав­нос
Члан 3.
Сви пој­мо­ви ко­ји се у овом за­ко­ну ко­ри­сте у му­шком ро­ду об­у­хва­та­ју
исте пој­мо­ве у жен­ском ро­ду.
II. ОЧУ­ВА­ЊЕ, ЈА­ЧА­ЊЕ И ОСТВА­РИ­ВА­ЊЕ ВЕ­ЗА МА­ТИЧ­НЕ ДР­ЖА­ВЕ
И ДИ­ЈА­СПО­РЕ КАО И МА­ТИЧ­НЕ ДР­ЖА­ВЕ И СР­БА У РЕ­ГИ­О­НУ
Очу­ва­ње, ја­ча­ње и осва­ри­ва­ње ве­за ма­ич­не р­жа­ве и и­ја­со­ре,
као и ма­ич­не р­жа­ве и Ср­ба у ре­и­о­ну
Члан 4.
Очу­ва­ње, ја­ча­ње и оства­ри­ва­ње ве­за ма­тич­не др­жа­ве и ди­ја­спо­ре,
као и ма­тич­не др­жа­ве и Ср­ба у ре­ги­о­ну оства­ру­је се:
14 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
1) по­бољ­ша­њем по­ло­жа­ја и за­шти­том пра­ва и ин­те­ре­са при­пад­ни­ка
ди­ја­спо­ре и Ср­ба у ре­ги­о­ну за­кљу­чи­ва­њем дво­стра­них и ви­ше­стра­них
ме­ђу­на­род­них спо­ра­зу­ма о за­шти­ти ма­њи­на, у скла­ду са нај­ви­шим ме­ђу­
на­род­ним стан­дар­ди­ма;
2) упо­тре­бом, уче­њем, чу­ва­њем и не­го­ва­њем срп­ског је­зи­ка и ћи­ри­
лич­ког пи­сма, чу­ва­њем и не­го­ва­њем срп­ског кул­тур­ног, ет­нич­ког, је­зич­
ког и вер­ског иден­ти­те­та;
3) уна­пре­ђи­ва­њем еко­ном­ске са­рад­ње ма­тич­не др­жа­ве и ди­ја­спо­ре,
као и ма­тич­не др­жа­ве и Ср­ба у ре­ги­о­ну;
4) обез­бе­ђи­ва­њем усло­ва за рад Скуп­шти­не ди­ја­спо­ре и Ср­ба у ре­ги­о­
ну и ње­них са­ве­та, Са­ве­та за од­но­се са Ср­би­ма у ре­ги­о­ну, Бу­џет­ског фон­
да за ди­ја­спо­ру и Ср­бе у ре­ги­о­ну и Са­ве­та за ди­ја­спо­ру;
5) до­де­лом на­ци­о­нал­них при­зна­ња за по­се­бан до­при­нос очу­ва­њу и
ја­ча­њу ве­за ма­тич­не др­жа­ве и ди­ја­спо­ре, као и ма­тич­не др­жа­ве и Ср­ба
у ре­ги­о­ну.
Ре­пу­бли­ка Ср­би­ја мо­же пред­у­зи­ма­ти ме­ре ра­ди оства­ри­ва­ња ве­за и
са исе­ље­ни­ци­ма са те­ри­то­ри­је Ре­пу­бли­ке Ср­би­је и њи­хо­вим по­том­ци­ма,
ко­ји ни­су об­у­хва­ће­ни чла­ном 2. овог за­ко­на, ако по­сто­ји за­јед­нич­ка свест
о по­тре­би очу­ва­ња тра­ди­ци­о­нал­них од­но­са и исто­риј­ских ве­за.
Сре­сва за очу­ва­ње и ја­ча­ње ве­за ма­ич­не р­жа­ве и и­ја­со­ре,
као и ма­ич­не р­жа­ве и Ср­ба у ре­и­о­ну
Члан 5.
Сред­ства за очу­ва­ње и ја­ча­ње ве­за ма­тич­не др­жа­ве и ди­ја­спо­ре, као и
ма­тич­не др­жа­ве и Ср­ба у ре­ги­о­ну обез­бе­ђу­ју се у бу­џе­ту Ре­пу­бли­ке Ср­би­је.
Су­фи­нан­си­ра­ње ро­је­ка­а
Члан 6.
У ци­љу ре­а­ли­за­ци­је ак­тив­но­сти из чла­на 4. тач. 2. и 3. овог за­ко­на,
ми­ни­стар­ство над­ле­жно за ди­ја­спо­ру рас­пи­су­је кон­курс за су­фи­нан­
си­ра­ње про­је­ка­та ко­ји сво­јим ква­ли­те­том до­при­но­се очу­ва­њу и ја­ча­
њу ве­за ма­тич­не др­жа­ве и ди­ја­спо­ре, као и ма­тич­не др­жа­ве и Ср­ба у
ре­ги­о­ну.
При­ја­ва за уче­шће на кон­кур­су тре­ба да са­др­жи: основ­не по­дат­ке
о под­но­си­о­цу, са­др­жај про­јек­та, уче­сни­ке, ци­ље­ве, циљ­не гру­пе, ко­ри­
сни­ке ре­зул­та­та, оправ­да­ност, вре­ме ре­а­ли­за­ци­је, зе­мљу ре­а­ли­за­ци­је,
пред­ста­вља­ње су­фи­нан­си­је­ра и пред­ра­чун тро­шко­ва по­треб­них за ре­
а­ли­за­ци­ју.
Уз при­ја­ву за уче­шће на кон­кур­су оба­ве­зно се под­но­си и до­ку­мент о
прав­ном ста­ту­су под­но­си­о­ца при­ја­ве.
Бли­же усло­ве и по­сту­пак до­де­љи­ва­ња сред­ста­ва за су­фи­нан­си­ра­ње
про­је­ка­та, про­пи­су­је ми­ни­стар над­ле­жан за ди­ја­спо­ру.
Прело закона о ијасори и Србима у реиону • 15
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Из­ве­шај о ре­а­ли­за­ци­ји ро­јек­а
Члан 7.
Ко­ри­сни­ци сред­ста­ва из чла­на 6. овог за­ко­на ду­жни су да ми­ни­стар­
ству над­ле­жном за ди­ја­спо­ру под­не­су из­ве­штај о оства­ри­ва­њу про­је­ка­та
за ко­је ко­ри­сте сред­ства бу­џе­та Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, у ро­ку од 30 да­на од
да­на ре­а­ли­за­ци­је про­јек­та.
На­зор на на­мен­ским ко­ри­шће­њем сре­са­ва
Члан 8.
Ми­ни­стар­ство над­ле­жно за ди­ја­спо­ру вр­ши над­зор над на­мен­ским ко­
ри­шће­њем сред­ста­ва ко­ри­сни­ка из чла­на 6. овог за­ко­на и, ако утвр­ди да
се сред­ства не ко­ри­сте у скла­ду са утвр­ђе­ном на­ме­ном, пред­у­зи­ма за­ко­
ном про­пи­са­не ме­ре.
III. НАД­ЛЕ­ЖНОСТ У ОБЛА­СТИ ОД­НО­СА МА­ТИЧ­НЕ ДР­ЖА­ВЕ И ДИ­ЈА­СПО­РЕ
КАО И МА­ТИЧ­НЕ ДР­ЖА­ВЕ И СР­БА У РЕ­ГИ­О­НУ
Увр­ђи­ва­ње и сро­во­ђе­ње о­ли­и­ке ма­ич­не р­жа­ве ре­ма и­ја­со­ри
и ре­ма Ср­би­ма у ре­и­о­ну
Члан 9.
Вла­да утвр­ђу­је по­ли­ти­ку ма­тич­не др­жа­ве пре­ма ди­ја­спо­ри, као и пре­ма
Ср­би­ма у ре­ги­о­ну, ко­ју спро­во­ди ми­ни­стар­ство над­ле­жно за ди­ја­спо­ру, као
и дру­ги ор­га­ни др­жав­не упра­ве, у окви­ру за­ко­ном утвр­ђе­ног де­ло­кру­га.
На­че­ло са­ра­ње
Члан 10.
Др­жав­ни ор­га­ни ме­ђу­соб­но са­ра­ђу­ју у оба­вља­њу по­сло­ва у обла­сти
од­но­са ма­тич­не др­жа­ве и ди­ја­спо­ре, као и ма­тич­не др­жа­ве и Ср­ба у ре­ги­
о­ну за ко­ју су над­ле­жни.
Са­рад­ња се оства­ру­је ме­ђу­соб­ним из­ве­шта­ва­њем и ко­ор­ди­на­ци­јом
ак­тив­но­сти, на на­чин про­пи­сан за­ко­ном.
Ми­ни­сар­сво на­ле­жно за и­ја­со­ру
Члан 11.
Ми­ни­стар­ство над­ле­жно за ди­ја­спо­ру у обла­сти од­но­са са ди­ја­спо­ром
и Ср­би­ма у ре­ги­о­ну оба­вља сле­де­ће по­сло­ве:
1) пред­ла­же Вла­ди до­но­ше­ње ака­та и пред­у­зи­ма­ње ме­ра ко­ји­ма се
утвр­ђу­је по­ли­ти­ка Вла­де пре­ма ди­ја­спо­ри и Ср­би­ма у ре­ги­о­ну и, с тим у
ве­зи, при­пре­ма до­ку­мен­та­ци­ју, ин­фор­ма­ци­је и ана­ли­зе из обла­сти од­но­
са пре­ма ди­ја­спо­ри и Ср­би­ма у ре­ги­о­ну;
16 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
2) пра­ти ре­а­ли­за­ци­ју Стра­те­ги­је очу­ва­ња и ја­ча­ња од­но­са ма­тич­не др­
жа­ве и ди­ја­спо­ре, од­но­сно ма­тич­не др­жа­ве и Ср­ба у ре­ги­о­ну;
3) пра­ти ста­ње у обла­сти од­но­са ма­тич­не др­жа­ве и ди­ја­спо­ре, као и
ма­тич­не др­жа­ве и Ср­ба у ре­ги­о­ну, утвр­ђу­је и про­у­ча­ва по­сле­ди­це утвр­ђе­
ног ста­ња и пред­у­зи­ма ме­ре или пред­ла­же Вла­ди до­но­ше­ње про­пи­са и
пред­у­зи­ма­ње ме­ра на ко­је је Вла­да овла­шће­на;
4) во­ди еви­ден­ци­ју ор­га­ни­за­ци­ја и са­ве­за ор­га­ни­за­ци­ја у ди­ја­спо­ри,
као и еви­ден­ци­ју ор­га­ни­за­ци­ја и са­ве­за ор­га­ни­за­ци­ја Ср­ба у ре­ги­о­ну;
5) ста­ра се о обез­бе­ђи­ва­њу усло­ва за осни­ва­ње и рад кул­тур­но-ин­
фор­ма­тив­них цен­та­ра у стра­ним др­жа­ва­ма у ко­ји­ма жи­ви ди­ја­спо­ра, у
са­рад­њи са ми­ни­стар­ством над­ле­жним за кул­ту­ру и ми­ни­стар­ством над­
ле­жним за спољ­не по­сло­ве;
6) до­де­љу­је на­ци­о­нал­на при­зна­ња за по­се­бан до­при­нос очу­ва­њу и ја­ча­њу
ве­за ма­тич­не др­жа­ве и ди­ја­спо­ре, као и ма­тич­не др­жа­ве и Ср­ба у ре­ги­о­ну;
7) вр­ши и дру­ге по­сло­ве утвр­ђе­не за­ко­ном.
Сра­е­и­ја очу­ва­ња и ја­ча­ња о­но­са ма­ич­не р­жа­ве и и­ја­со­ре,
као и ма­ич­не р­жа­ве и Ср­ба у ре­и­о­ну
Члан 12.
Стра­те­ги­јом очу­ва­ња и ја­ча­ња од­но­са ма­тич­не др­жа­ве и ди­ја­спо­ре,
као и ма­тич­не др­жа­ве и Ср­ба у ре­ги­о­ну (у да­љем тек­сту: Стра­те­ги­ја) утвр­
ђу­је се ста­ње у обла­сти од­но­са ма­тич­не др­жа­ве и ди­ја­спо­ре, као и ма­тич­
не др­жа­ве и Ср­ба у ре­ги­о­ну и ме­ре ко­је тре­ба пред­у­зе­ти за њен раз­вој.
Од­лу­ку о утвр­ђи­ва­њу Стра­те­ги­је до­но­си Вла­да.
Дан и­ја­со­ре и Ср­ба у ре­и­о­ну
Члан 13.
Утвр­ђу­је се Дан ди­ја­спо­ре и Ср­ба у ре­ги­о­ну ко­ји се про­сла­вља 28. ју­на,
на Ви­дов­дан.
IV. ОР­ГА­НИ­ЗА­ЦИ­ЈЕ У ДИ­ЈА­СПО­РИ И ОР­ГА­НИ­ЗА­ЦИ­ЈЕ СР­БА У РЕ­ГИ­О­НУ
По­јам
Члан 14.
Под ор­га­ни­за­ци­ја­ма у ди­ја­спо­ри, од­но­сно под ор­га­ни­за­ци­ја­ма Ср­ба
у ре­ги­о­ну, у сми­слу овог за­ко­на, под­ра­зу­ме­ва­ју се до­бро­вољ­ни об­ли­ци
удру­жи­ва­ња при­пад­ни­ка ди­ја­спо­ре, од­но­сно Ср­ба у ре­ги­о­ну, ра­ди чу­ва­
ња и не­го­ва­ња срп­ског кул­тур­ног, вер­ског и ет­нич­ког иден­ти­те­та, као и
оства­ри­ва­ње кул­тур­не, про­свет­не, на­уч­не или спорт­ске са­рад­ње са ма­
тич­ном др­жа­вом са не­до­бит­ним ци­љем, у скла­ду са про­пи­си­ма стра­не
др­жа­ве у ко­јој жи­ви ди­ја­спо­ра, од­но­сно Ср­би у ре­ги­о­ну.
Прело закона о ијасори и Србима у реиону • 17
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Ску­ши­на и­ја­со­ре и Ср­ба у ре­и­о­ну
Члан 15.
Скуп­шти­на ди­ја­спо­ре и Ср­ба у ре­ги­о­ну (у да­љем тек­сту: Скуп­шти­на) је
нај­ви­ше пред­став­нич­ко те­ло ди­ја­спо­ре и Ср­ба у ре­ги­о­ну.
На­ле­жнос Ску­ши­не
Члан 16.
Скуп­шти­на утвр­ђу­је про­бле­ме ди­ја­спо­ре и Ср­ба у ре­ги­о­ну, пред­ла­же
ме­ре за њи­хо­во пре­ва­зи­ла­же­ње, да­је смер­ни­це за из­ра­ду Стра­те­ги­је, би­
ра са­ве­те ди­ја­спо­ре и Ср­ба у ре­ги­о­ну, над­зи­ре њи­хов рад и од­лу­чу­је о
пре­стан­ку ман­да­та њи­хо­вих чла­но­ва.
Скуп­шти­на до­но­си по­слов­ник о ра­ду, ко­јим се уре­ђу­ју оп­шти усло­ви,
на­чин и по­сту­пак од­лу­чи­ва­ња Скуп­шти­не.
Струч­не и ад­ми­ни­стра­тив­но-тех­нич­ке по­сло­ве за Скуп­шти­ну оба­вља
ми­ни­стар­ство над­ле­жно за ди­ја­спо­ру.
Са­сав Ску­ши­не
Члан 17.
Скуп­шти­ну чи­ни 44 де­ле­га­та ди­ја­спо­ре и Ср­ба у ре­ги­о­ну (у да­љем тек­
сту: де­ле­га­ти).
У ра­ду Скуп­шти­не уче­ству­ју пред­сед­ник Вла­де, ми­ни­стри над­ле­жни за
ди­ја­спо­ру, спољ­не по­сло­ве, уну­тра­шње по­сло­ве, фи­нан­си­је, еко­но­ми­ју,
обра­зо­ва­ње, кул­ту­ру, рад и со­ци­јал­ну по­ли­ти­ку, омла­ди­ну, спорт и ве­ре,
по је­дан пред­став­ник Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве, Срп­ске ака­де­ми­је на­у­
ка и умет­но­сти, При­вред­не ко­мо­ре Ср­би­је, Стал­не кон­фе­рен­ци­је гра­до­ва
и оп­шти­на и Јав­ног сер­ви­са Ра­дио Те­ле­ви­зи­је Ср­би­је.
Сед­ни­ца­ма Скуп­шти­не, као по­ча­сни гост, мо­же при­су­ство­ва­ти и пред­
сед­ник Ре­пу­бли­ке.
Де­ле­а­и
Члан 18.
Де­ле­га­ти су ли­ца ува­же­на у сре­ди­ни у ко­јој жи­ве, спрем­на да оба­вља­
ју по­сло­ве очу­ва­ња и ја­ча­ња од­но­са ма­тич­не др­жа­ве и ди­ја­спо­ре, као и
ма­тич­не др­жа­ве и Ср­ба у ре­ги­о­ну и би­ра­ју се за др­жа­ве или де­ло­ве др­жа­
ва где бо­ра­ви зна­ча­јан број при­пад­ни­ка ди­ја­спо­ре, од­но­сно Ср­ба у ре­ги­
о­ну, и то:
– по че­ти­ри де­ле­га­та ди­ја­спо­ре за: Сје­ди­ње­не Аме­рич­ке Др­жа­ве и Са­
ве­зну Ре­пу­бли­ку Не­мач­ку;
18 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
– по три де­ле­га­та ди­ја­спо­ре за: Ре­пу­бли­ку Аустри­ју, Швај­цар­ску Кон­фе­
де­ра­ци­ју и Аустра­ли­ју и Но­ви Зе­ланд;
– по два де­ле­га­та ди­ја­спо­ре за: Ка­на­ду, Фран­цу­ску Ре­пу­бли­ку, Кра­ље­ви­
ну Швед­ску и Ује­ди­ње­но Кра­љев­ство Ве­ли­ке Бри­та­ни­је и Се­вер­не Ир­ске;
– јед­ног де­ле­га­та ди­ја­спо­ре за др­жа­ве Сред­ње и Ју­жне Аме­ри­ке;
– јед­ног де­ле­га­та ди­ја­спо­ре за Кра­ље­ви­ну Бел­ги­ју, Кра­ље­ви­ну Хо­лан­
ди­ју и Ве­ли­ко Вој­вод­ство Лук­сем­бург;
– јед­ног де­ле­га­та ди­ја­спо­ре за Кра­ље­ви­ну Дан­ску;
– јед­ног де­ле­га­та ди­ја­спо­ре за Ре­пу­бли­ку Ита­ли­ју;
– јед­ног де­ле­га­та ди­ја­спо­ре за Кра­ље­ви­ну Нор­ве­шку, Ре­пу­бли­ку Фин­
ску и Ре­пу­бли­ку Исланд;
– јед­ног де­ле­га­та ди­ја­спо­ре за Ру­ску Фе­де­ра­ци­ју, Укра­ји­ну и Ре­пу­бли­
ку Бе­ло­ру­си­ју;
– јед­ног де­ле­га­та ди­ја­спо­ре за Ре­пу­бли­ку Пољ­ску, Че­шку Ре­пу­бли­ку,
Сло­вач­ку Ре­пу­бли­ку, Ре­пу­бли­ку Ле­то­ни­ју, Ре­пу­бли­ку Есто­ни­ју и Ре­пу­бли­
ку Ли­тва­ни­ју;
– јед­ног де­ле­га­та ди­ја­спо­ре за Кра­ље­ви­ну Шпа­ни­ју и Ре­пу­бли­ку Пор­
ту­гал;
– јед­ног де­ле­га­та ди­ја­спо­ре за Ре­пу­бли­ку Грч­ку, Ре­пу­бли­ку Бу­гар­ску и
Ре­пу­бли­ку Ки­пар;
– јед­ног де­ле­га­та ди­ја­спо­ре за Ре­пу­бли­ку Тур­ску, др­жа­ве Бли­ског Ис­то­
ка, Ује­ди­ње­не Арап­ске Еми­ра­те и Др­жа­ву Ку­вајт;
– јед­ног де­ле­га­та ди­ја­спо­ре за На­род­ну Ре­пу­бли­ку Ки­ну и др­жа­ве Ази­
је без Ру­ске Фе­де­ра­ци­је;
– јед­ног де­ле­га­та ди­ја­спо­ре за Ју­жно­а­фрич­ку Ре­пу­бли­ку и дру­ге др­жа­
ве Афри­ке;
– по јед­ног де­ле­га­та Ср­ба у ре­ги­о­ну за: Ре­пу­бли­ку Ма­ђар­ску, Ру­му­ни­ју,
Ре­пу­бли­ку Сло­ве­ни­ју, Ре­пу­бли­ку Хр­ват­ску, Бо­сну и Хер­це­го­ви­ну, Цр­ну Го­
ру, Ре­пу­бли­ку Ма­ке­до­ни­ју и Ре­пу­бли­ку Ал­ба­ни­ју.
Бли­же усло­ве и на­чин из­бо­ра де­ле­га­та, спо­ра­зум­но, утвр­ђу­ју ор­га­ни­
за­ци­је из чла­на 14. овог за­ко­на, ко­је де­лу­ју на те­ри­то­ри­ји др­жа­ве или
де­лу др­жа­ве за ко­је се вр­ши из­бор од­ре­ђе­ног бро­ја де­ле­га­та из ста­ва 1.
овог чла­на.
Ма­тич­на др­жа­ва не­ће се ме­ша­ти у по­сту­пак и усло­ве из­бо­ра де­ле­га­та
у Скуп­шти­ни.
Кон­си­у­и­са­ње Ску­ши­не
Члан 19.
Скуп­шти­на на пр­вој сед­ни­ци утвр­ђу­је ман­да­те де­ле­га­та.
Скуп­шти­на је кон­сти­ту­и­са­на по­твр­ђи­ва­њем ман­да­та две тре­ћи­не
де­ле­га­та.
Прело закона о ијасори и Србима у реиону • 19
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Пре­се­ник и о­ре­се­ни­ци Ску­ши­не
Члан 20.
Скуп­шти­на ве­ћи­ном гла­со­ва свих де­ле­га­та би­ра пред­сед­ни­ка и два
пот­пред­сед­ни­ка.
Пред­сед­ник Скуп­шти­не пред­ста­вља Скуп­шти­ну, са­зи­ва ње­не сед­ни­це,
пред­се­да­ва њи­ма и вр­ши дру­ге по­сло­ве пред­ви­ђе­не по­слов­ни­ком о ра­ду.
На­чин о­лу­чи­ва­ња у Ску­ши­ни
Члан 21.
Скуп­шти­на до­но­си од­лу­ке ве­ћи­ном гла­со­ва на сед­ни­ци на ко­јој је при­сут­
на ве­ћи­на де­ле­га­та.
За­се­а­ње Ску­ши­не
Члан 22.
Скуп­шти­на се са­ста­је у ре­дов­но за­се­да­ње, по пра­ви­лу на Дан ди­ја­спо­ре.
Скуп­шти­на се са­ста­је у ван­ред­но за­се­да­ње, на зах­тев нај­ма­ње 1/3 де­ле­га­
та или на зах­тев ми­ни­стар­ства над­ле­жног за ди­ја­спо­ру, са уна­пред од­ре­ђе­
ним днев­ним ре­дом.
Са­ве­и Ску­ши­не
Члан 23.
За раз­ма­тра­ње пи­та­ња у по­је­ди­ним обла­сти­ма од зна­ча­ја за очу­ва­ње
и ја­ча­ње од­но­са ма­тич­не др­жа­ве и ди­ја­спо­ре, Скуп­шти­на обра­зу­је са­ве­те
ди­ја­спо­ре као стал­на рад­на те­ла, и то:
1) Еко­ном­ски са­вет ди­ја­спо­ре;
2) Са­вет за ста­ту­сна пи­та­ња ди­ја­спо­ре;
3) Са­вет за кул­тур­ну, про­свет­ну, на­уч­ну и спорт­ску са­рад­њу.
Чла­но­ви стал­них рад­них те­ла су де­ле­га­ти, а, по­ред њих, то мо­гу би­ти и
екс­пер­ти из раз­ли­чи­тих обла­сти, ко­је они пред­ло­же.
Број чла­но­ва стал­ног рад­ног те­ла од­ре­ђу­је Скуп­шти­на од­лу­ком о обра­
зо­ва­њу стал­ног рад­ног те­ла.
Еко­ном­ски са­ве и­ја­со­ре
Члан 24.
Еко­ном­ски са­вет ди­ја­спо­ре пред­ста­вља ин­те­ре­се ди­ја­спо­ре и пред­ла­
же Скуп­шти­ни ме­ре за:
1) ства­ра­ње усло­ва за укљу­че­ње при­пад­ни­ка ди­ја­спо­ре у еко­ном­ски
си­стем и по­слов­ни жи­вот Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, као и по­вра­так при­пад­ни­ка
ди­ја­спо­ре у Ре­пу­бли­ку Ср­би­ју;
2) ства­ра­ње усло­ва и по­вољ­ног окру­же­ња за ин­ве­сти­ци­о­не про­гра­ме
и про­јек­те ор­га­ни­за­ци­ја у ди­ја­спо­ри и по­је­ди­на­ца из ди­ја­спо­ре;
20 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
3) раз­вој и уна­пре­ђи­ва­ње са­рад­ње са је­ди­ни­ца­ма ло­кал­не са­мо­у­пра­
ве и ре­ги­о­нал­ним при­вред­ним ко­мо­ра­ма.
Са­ве за са­у­сна и­а­ња и­ја­со­ре
Члан 25.
Са­вет за ста­ту­сна пи­та­ња ди­ја­спо­ре пред­ста­вља ин­те­ре­се ди­ја­спо­ре
и пред­ла­же ме­ре за:
1) по­бољ­ша­ње по­ло­жа­ја и за­шти­ту ин­ди­ви­ду­ал­них и ко­лек­тив­них пра­
ва при­пад­ни­ка ди­ја­спо­ре;
2) ства­ра­ње усло­ва за укљу­чи­ва­ње при­пад­ни­ка ди­ја­спо­ре у дру­штве­
ни и по­ли­тич­ки жи­вот Ре­пу­бли­ке Ср­би­је или по­вра­так при­пад­ни­ка ди­ја­
спо­ре у Ре­пу­бли­ку Ср­би­ју;
3) по­бољ­ша­ње усло­ва за оства­ри­ва­ње би­рач­ког пра­ва др­жа­вља­на Ре­
пу­бли­ке Ср­би­је ко­ји жи­ве у ино­стран­ству;
4) да­ва­ње ини­ци­ја­ти­ва за до­но­ше­ње про­пи­са ко­ји се од­но­се на ре­гу­
ли­са­ње вој­не оба­ве­зе и дру­гих лич­них и имо­вин­ских пра­ва.
Са­ве за кул­ур­ну, ро­све­ну, на­уч­ну и сор­ску са­ра­њу
Члан 26.
Са­вет за кул­тур­ну, про­свет­ну, на­уч­ну и спорт­ску са­рад­њу пред­ста­вља
ин­те­ре­се ди­ја­спо­ре и пред­ла­же ме­ре за:
1) ства­ра­ње и уна­пре­ђи­ва­ње кул­тур­них, на­уч­них, про­свет­них ве­за и
ве­за у обла­сти спор­та у од­но­су ма­тич­не др­жа­ве и ди­ја­спо­ре;
2) укљу­чи­ва­ње при­пад­ни­ка ди­ја­спо­ре и њи­хо­вих ор­га­ни­за­ци­ја у на­уч­
ни и кул­тур­ни жи­вот ма­тич­не др­жа­ве.
V. СА­ВЕТ ЗА ОД­НО­СЕ СА СР­БИ­МА У РЕ­ГИ­О­НУ
Са­ве за о­но­се са Ср­би­ма у ре­и­о­ну
Члан 27.
Са­вет за од­но­се са Ср­би­ма у ре­ги­о­ну (у да­љем тек­сту: Са­вет) је­сте те­ло
Ре­пу­бли­ке Ср­би­је ко­је оба­вља од­ре­ђе­не по­сло­ве и за­дат­ке из обла­сти
са­рад­ње, за­шти­те ин­те­ре­са и уна­пре­ђи­ва­ња од­но­са Ре­пу­бли­ке Ср­би­је са
Ср­би­ма у ре­ги­о­ну.
На­ле­жнос Са­ве­а
Члан 28.
Са­вет се ста­ра о са­рад­њи, за­шти­ти ин­те­ре­са и уна­пре­ђи­ва­њу од­но­са
Ре­пу­бли­ке Ср­би­је са Ср­би­ма у ре­ги­о­ну, та­ко што:
1) раз­ма­тра пи­та­ња у свим обла­сти­ма од зна­ча­ја за очу­ва­ње и ја­ча­ње
од­но­са ма­тич­не др­жа­ве и Ср­ба у ре­ги­о­ну;
Прело закона о ијасори и Србима у реиону • 21
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
2) пред­ла­же над­ле­жним ор­га­ни­ма ме­ре за уна­пре­ђи­ва­ње еко­ном­ске
са­рад­ње Ре­пу­бли­ке Ср­би­је са Ср­би­ма у ре­ги­о­ну;
3) раз­ма­тра пи­та­ња и пред­ла­же ре­ша­ва­ње по­врат­ка Ср­ба у ме­ста ра­
ни­јег пре­би­ва­ли­шта, ко­ја су, као из­бе­гли­це, на­пу­сти­ли у пе­ри­о­ду рас­па­да
СФРЈ и пред­ла­же ме­ре ра­ди за­шти­те њи­хо­вих пра­ва у ци­љу одр­жи­вог по­
врат­ка;
4) раз­ма­тра мо­гућ­но­сти за ства­ра­ње усло­ва и по­вољ­ног окру­же­ња за
ин­ве­сти­ци­о­не про­гра­ме и про­јек­те ор­га­ни­за­ци­ја Ср­ба у ре­ги­о­ну;
5) раз­ви­ја и уна­пре­ђу­је са­рад­њу са је­ди­ни­ца­ма ло­кал­не са­мо­у­пра­ве и
ре­ги­о­нал­ним при­вред­ним ко­мо­ра­ма у Ре­пу­бли­ци Ср­би­ји и у ре­ги­о­ну;
6) раз­ма­тра пи­та­ња ко­ја се од­но­се на упо­тре­бу, уче­ње, чу­ва­ње и не­го­
ва­ње срп­ског је­зи­ка и вер­ског иден­ти­те­та Ср­ба у зе­мља­ма у ре­ги­о­ну;
7) раз­ма­тра пи­та­ња ин­фор­ми­са­но­сти Ср­ба у ре­ги­о­ну о до­га­ђа­ји­ма у
Ре­пу­бли­ци Ср­би­ји и ин­фор­ми­са­ност гра­ђа­на Ре­пу­бли­ке Ср­би­је о по­ло­жа­
ју и ак­тив­но­сти­ма Ср­ба у ре­ги­о­ну;
8) раз­ма­тра на­чи­не за по­бољ­ша­ње по­ло­жа­ја и за­шти­те ин­ди­ви­ду­ал­
них и ко­лек­тив­них пра­ва Ср­ба у ре­ги­о­ну;
9) раз­ма­тра на­чи­не за укљу­чи­ва­ње Ср­ба у ре­ги­о­ну у дру­штве­ни и по­
ли­тич­ки жи­вот Ре­пу­бли­ке Ср­би­је;
10) раз­ма­тра на­чи­не за по­бољ­ша­ње усло­ва за оства­ри­ва­ње би­рач­ког
пра­ва др­жа­вља­на Ре­пу­бли­ке Ср­би­је ко­ји жи­ве у ре­ги­о­ну;
11) раз­ма­тра ини­ци­ја­ти­ве за до­но­ше­ње про­пи­са ко­ји су од зна­ча­ја за
Ср­бе у ре­ги­о­ну;
12) ути­че на ства­ра­ње и уна­пре­ђи­ва­ње кул­тур­них, на­уч­них, про­свет­
них ве­за и ве­за у обла­сти спор­та у од­но­си­ма Ре­пу­бли­ке Ср­би­је и Ср­ба у
ре­ги­о­ну;
13) ор­га­ни­зу­је про­јек­те ко­ји има­ју за циљ укљу­чи­ва­ње Ср­ба у ре­ги­о­ну
и њи­хо­вих ор­га­ни­за­ци­ја у на­уч­ни и кул­тур­ни жи­вот Ре­пу­бли­ке Ср­би­је;
14) ука­зу­је Са­ве­ту за ди­ја­спо­ру на про­јек­те ко­ји су при­о­ри­тет­ни и од
по­себ­ног зна­ча­ја за Ср­бе у ре­ги­о­ну;
15) оба­вља и дру­ге по­сло­ве од зна­ча­ја за ин­те­ре­се Ср­ба у ре­ги­о­ну.
Са­сав Са­ве­а
Члан 29.
Чла­но­ви Са­ве­та су:
– пред­сед­ник Ре­пу­бли­ке Ср­би­је;
– пред­сед­ник Вла­де;
– ми­ни­стар над­ле­жан за спољ­не по­сло­ве;
– ми­ни­стар над­ле­жан за ди­ја­спо­ру;
– ми­ни­стар над­ле­жан за про­све­ту;
22 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
– ми­ни­стар над­ле­жан за кул­ту­ру;
– ми­ни­стар над­ле­жан за ве­ре;
– ми­ни­стар над­ле­жан за фи­нан­си­је;
– пред­сед­ник Из­вр­шног ве­ћа Ауто­ном­не По­кра­ји­не Вој­во­ди­не;
– пред­став­ник Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве;
– ко­ме­сар Ко­ме­са­ри­ја­та за из­бе­гли­це Ре­пу­бли­ке Ср­би­је.
Се­кре­ар Са­ве­а
Члан 30.
Са­вет има се­кре­та­ра, ко­ји уче­ству­је у ра­ду Са­ве­та без пра­ва од­лу­
чи­ва­ња.
Се­кре­тар Са­ве­та ста­ра се о из­вр­ша­ва­њу за­кљу­ча­ка и дру­гих ака­та Са­
ве­та и оба­вља дру­ге по­сло­ве ко­ји су од­ре­ђе­ни по­слов­ни­ком и дру­гим
оп­штим ак­ти­ма Са­ве­та.
Се­кре­та­ра Са­ве­та по­ста­вља Са­вет, на пред­лог пред­сед­ни­ка Ре­пу­бли­ке.
Сруч­ни и а­ми­ни­сра­ив­но-ех­нич­ки о­сло­ви за о­ре­бе Са­ве­а
Члан 31.
Струч­не и ад­ми­ни­стра­тив­но-тех­нич­ки по­сло­ве за по­тре­бе Са­ве­та оба­
вља ми­ни­стар­ство над­ле­жно за ди­ја­спо­ру, ми­ни­стар­ство над­ле­жно за
спољ­не по­сло­ве и ди­пло­мат­ска и кон­зу­лар­на пред­став­ни­штва Ре­пу­бли­
ке Ср­би­је у тим зе­мља­ма.
На­чин ра­а Са­ве­а
Члан 32.
Сед­ни­цу Са­ве­та са­зи­ва пред­сед­ник Ре­пу­бли­ке.
Пред­лог днев­ног ре­да утвр­ђу­је пред­сед­ник Ре­пу­бли­ке, по при­ба­вље­
ном ми­шље­њу дру­гих чла­но­ва Са­ве­та.
Сед­ни­ца­ма Са­ве­та пред­се­да­ва пред­сед­ник Ре­пу­бли­ке, а ако је он спре­
чен, пред­сед­ник Вла­де.
Сед­ни­це Са­ве­та одр­жа­ва­ју се по по­тре­би, а нај­ма­ње јед­ном у три
ме­се­ца.
Сед­ни­ци Са­ве­та мо­гу да при­су­ству­ју ру­ко­во­ди­о­ци дру­гих др­жав­них
ор­га­на и ин­сти­ту­ци­ја и дру­га ли­ца ко­ја ни­су чла­но­ви Са­ве­та.
По­слов­ник о ра­у Са­ве­а
Члан 33.
Са­вет до­но­си по­слов­ник о ра­ду, ко­јим се бли­же уре­ђу­ју пи­та­ња од зна­
ча­ја за рад Са­ве­та.
Прело закона о ијасори и Србима у реиону • 23
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
VI. БУ­ЏЕТ­СКИ ФОНД ЗА ДИ­ЈА­СПО­РУ И СР­БЕ У РЕ­ГИ­О­НУ
Осни­ва­ње и ци­ље­ви Бу­џе­ско фон­а за и­ја­со­ру
и Ср­бе у ре­и­о­ну
Члан 34.
Ре­пу­бли­ка Ср­би­ја осни­ва Бу­џет­ски фонд за ди­ја­спо­ру и Ср­бе у ре­ги­о­
ну ра­ди оства­ри­ва­ња сле­де­ћих ци­ље­ва:
1) упо­тре­ба, уче­ње, чу­ва­ње и не­го­ва­ње срп­ског је­зи­ка и ћи­ри­лич­ког
пи­сма, чу­ва­њем и не­го­ва­њем срп­ског кул­тур­ног, ет­нич­ког, је­зич­ког и вер­
ског иден­ти­те­та кроз:
(1) по­др­шку свим об­ли­ци­ма обра­зов­но-вас­пит­ног ра­да у ино­стран­ству;
(2) обез­бе­ђи­ва­ње уџ­бе­ни­ка и дру­гог ди­дак­тич­ког ма­те­ри­ја­ла;
(3) обез­бе­ђи­ва­ње на­кна­да за уче­ње срп­ског је­зи­ка и ћи­ри­лич­ког пи­сма;
2) спре­ча­ва­ње аси­ми­ла­ци­је не­го­ва­њем бли­ских од­но­са са ма­тич­ном
др­жа­вом, ја­ча­њем све­сти о по­ре­клу, очу­ва­њем и не­го­ва­њем срп­ског кул­
тур­ног, ет­нич­ког и вер­ског иден­ти­те­та кроз:
(1) по­др­шку про­јек­ти­ма ко­ји сво­јим ква­ли­те­том до­при­но­се ја­ча­њу ве­
за ма­тич­не др­жа­ве и ди­ја­спо­ре;
(2) по­др­шку нај­зна­чај­ни­јим ма­ни­фе­ста­ци­ја­ма у обла­сти кул­тур­но-умет­
нич­ког ама­те­ри­зма и ма­ни­фе­ста­ци­ја­ма из­вор­ног на­род­ног ства­ра­ла­штва;
3) уна­пре­ђе­ње ин­фор­ми­са­ња пу­тем:
(1) елек­трон­ских ме­ди­ја (те­ле­ви­зиј­ски и ра­дио пре­но­си, и дру­ги аудио-ви­зу­ел­ни ма­те­ри­јал на срп­ском је­зи­ку и ћи­ри­лич­ком пи­сму; ин­тер­
нет веб-пор­та­ли, и-мејл ди­ску­си­ја, елек­трон­ска по­шта, фо­ру­ми и бло­го­
ви), у скла­ду са ме­ђу­на­род­ним пра­вом;
(2) ор­га­ни­зо­ва­ња тра­ди­ци­о­нал­них кон­фе­рен­ци­ја и ма­ни­фе­ста­ци­ја;
(3) ди­стри­бу­ци­је пу­бли­ка­ци­ја ко­је са­др­же ин­фор­ма­ци­је о на­ци­о­нал­
ном иден­ти­те­ту, обе­леж­ји­ма, дру­штве­ним вред­но­сти­ма, кул­ту­ри, исто­ри­
ји, еко­но­ми­ји, брен­до­ви­ма, ва­жним ак­ци­ја­ма и ини­ци­ја­ти­ва­ма ко­је до­ла­
зе из Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, и сл;
4) раз­вој уза­јам­но ко­ри­сних од­но­са из­ме­ђу стра­не др­жа­ве у ко­јој жи­
ве при­пад­ни­ци ди­ја­спо­ре и ма­тич­не др­жа­ве кроз пре­зен­та­ци­ју и про­мо­
ци­ју кул­тур­не ба­шти­не и кул­тур­них ак­тив­но­сти и по­ди­за­ња угле­да Ре­пу­
бли­ке Ср­би­је.
Вре­ме за ко­је се осни­ва и ура­вља­ње
Члан 35.
Бу­џет­ски фонд за ди­ја­спо­ру и Ср­бе у ре­ги­о­ну осни­ва се на нео­д­ре­ђе­
но вре­ме и њи­ме упра­вља ми­ни­стар­ство над­ле­жно за ди­ја­спо­ру.
24 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Из­во­ри фи­нан­си­ра­ња
Члан 36.
Из­во­ри фи­нан­си­ра­ња Бу­џет­ског фон­да за ди­ја­спо­ру и Ср­бе у ре­ги­о­ну су:
1) апро­при­ја­ци­ја обез­бе­ђе­на у бу­џе­ту за те­ку­ћу го­ди­ну;
2) до­на­ци­је;
3) дру­ги из­во­ри.
Пла­ћа­ње на те­рет Бу­џет­ског фон­да за ди­ја­спо­ру и Ср­бе у ре­ги­о­ну вр­
ши се до ни­воа сред­ста­ва рас­по­ло­жи­вих у Бу­џет­ском фон­ду за ди­ја­спо­ру
и Ср­бе у ре­ги­о­ну, а оба­ве­зе се пре­у­зи­ма­ју у окви­ру ре­ал­но пла­ни­ра­них
при­ма­ња Бу­џет­ског фон­да за ди­ја­спо­ру и Ср­бе у ре­ги­о­ну.
На кра­ју те­ку­ће го­ди­не не­ис­ко­ри­шће­на сред­ства са ра­чу­на Бу­џет­ског
фон­да за ди­ја­спо­ру и Ср­бе у ре­ги­о­ну пре­но­се се у на­ред­ну го­ди­ну.
Пра­ва ри­а­ни­ка и­ја­со­ре на уче­ње ср­ско је­зи­ка
и ћи­ри­лич­ко и­сма
Члан 37.
При­пад­ник ди­ја­спо­ре мо­же оства­ри­ти пра­во на на­кна­ду за уче­ње срп­
ског је­зи­ка и ћи­ри­лич­ког пи­сма у ма­тич­ној др­жа­ви.
Ми­ни­стар­ство над­ле­жно за ди­ја­спо­ру об­ја­вљу­је јав­ни оглас за до­де­лу
на­кна­де за уче­ње срп­ског је­зи­ка и ћи­ри­лич­ког пи­сма у ма­тич­ној др­жа­ви
(у да­љем тек­сту: јав­ни оглас) на веб-стра­ни­ци тог ми­ни­стар­ства.
Број ко­ри­сни­ка и ви­си­ну на­кна­де ко­ја ће се у то­ку ка­лен­дар­ске го­
ди­не до­де­ли­ти за уче­ње срп­ског је­зи­ка и ћи­ри­лич­ког пи­сма утвр­ђу­је
ми­ни­стар­ство над­ле­жно за ди­ја­спо­ру, у скла­ду са рас­по­ло­жи­вим фи­нан­
сиј­ским сред­стви­ма за ту на­ме­ну у Бу­џет­ском фон­ду за ди­ја­спо­ру и Ср­бе
у ре­ги­о­ну.
Кри­те­ри­ју­ме и по­сту­пак за до­де­лу на­кна­де за уче­ње срп­ског је­зи­ка и
ћи­ри­лич­ког пи­сма, про­пи­су­је ми­ни­стар над­ле­жан за ди­ја­спо­ру.
VII. СА­ВЕТ ЗА ДИ­ЈА­СПО­РУ
Обра­зо­ва­ње Са­ве­а за и­ја­со­ру
Члан 38.
Вла­да од­лу­ком обра­зу­је Са­вет за ди­ја­спо­ру, ра­ди раз­ма­тра­ња по­је­ди­
них пи­та­ња, да­ва­ња пред­ло­га, ми­шље­ња и струч­них обра­зло­же­ња у ве­зи
са утвр­ђи­ва­њем и во­ђе­њем по­ли­ти­ке пре­ма ди­ја­спо­ри, као и да­ва­њем
ми­шље­ња и пред­ла­га­њем ак­тив­но­сти ко­је ће се при­о­ри­тет­но фи­нан­си­ра­
ти сред­стви­ма Бу­џет­ског фон­да за ди­ја­спо­ру и Ср­бе у ре­ги­о­ну.
Прело закона о ијасори и Србима у реиону • 25
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Са­сав Са­ве­а за и­ја­со­ру
Члан 39.
Са­вет за ди­ја­спо­ру чи­не пред­став­ни­ци ми­ни­стар­ста­ва над­ле­жних за
обра­зо­ва­ње, на­у­ку, кул­ту­ру, ве­ре, фи­нан­си­је, еко­но­ми­ју и ре­ги­о­нал­ни
раз­вој, спољ­не по­сло­ве, уну­тра­шње по­сло­ве, од­бра­ну и ди­ја­спо­ру.
VI­II. ЕВИ­ДЕН­ТИ­РА­ЊЕ ОР­ГА­НИ­ЗА­ЦИ­ЈА У ДИ­ЈА­СПО­РИ
И ОР­ГА­НИ­ЗА­ЦИ­ЈА СР­БА У РЕ­ГИ­О­НУ
Еви­ен­ци­ја ор­а­ни­за­ци­ја у и­ја­со­ри и ор­а­ни­за­ци­ја Ср­ба у ре­и­о­ну
Члан 40.
Еви­ден­ци­ју ор­га­ни­за­ци­ја у ди­ја­спо­ри, као и еви­ден­ци­ју ор­га­ни­за­ци­ја
Ср­ба у ре­ги­о­ну во­ди ми­ни­стар­ство над­ле­жно за ди­ја­спо­ру.
При­ја­ва за упис у еви­ден­ци­ју ор­га­ни­за­ци­ја у ди­ја­спо­ри, као и еви­ден­
ци­ју ор­га­ни­за­ци­ја Ср­ба у ре­ги­о­ну са­др­жи по­дат­ке о: на­зи­ву и се­ди­шту
ор­га­ни­за­ци­је, име­ни­ма осни­ва­ча, обла­сти де­ло­ва­ња, ци­ље­ви­ма ор­га­ни­
зо­ва­ња, вр­сти ак­тив­но­сти, за­сту­па­њу и пред­ста­вља­њу ор­га­ни­за­ци­је.
Уз при­ја­ву за упис из ста­ва 2. овог чла­на до­ста­вља се и до­каз да је ор­га­
ни­за­ци­ја у ди­ја­спо­ри, од­но­сно ор­га­ни­за­ци­ја Ср­ба у ре­ги­о­ну ре­ги­стро­ва­на у
скла­ду са про­пи­си­ма стра­не др­жа­ве у ко­јој жи­ви ди­ја­спо­ра, од­но­сно у скла­ду
са про­пи­си­ма др­жа­ве на осно­ву ко­јих де­лу­ју ор­га­ни­за­ци­је Ср­ба у ре­ги­о­ну.
Са­др­жај и на­чин во­ђе­ња еви­ден­ци­је из ста­ва 1. овог чла­на про­пи­су­је
ми­ни­стар над­ле­жан за ди­ја­спо­ру.
Са­ве­зи ор­а­ни­за­ци­ја у и­ја­со­ри и ор­а­ни­за­ци­ја Ср­ба у ре­и­о­ну
Члан 41.
Ор­га­ни­за­ци­је у ди­ја­спо­ри, као и ор­га­ни­за­ци­је Ср­ба у ре­ги­о­ну мо­гу се, ра­
ди оства­ри­ва­ња за­јед­нич­ких ци­ље­ва и ин­те­ре­са, као и за­јед­нич­ког на­сту­па­ња
и раз­во­ја и уна­пре­ђи­ва­ња од­но­са ма­тич­не др­жа­ве и ди­ја­спо­ре, као и ма­тич­не
др­жа­ве и Ср­ба у ре­ги­о­ну, ме­ђу­соб­ним спо­ра­зу­мом, удру­жи­ва­ти у са­ве­зе.
Са­ве­зи се упи­су­ју у еви­ден­ци­ју ко­ју во­ди ми­ни­стар­ство над­ле­жно за
ди­ја­спо­ру, на на­чин утвр­ђен ак­том из чла­на 40. став 4. овог за­ко­на.
IX. НА­ЦИ­О­НАЛ­НА ПРИ­ЗНА­ЊА
Вр­се на­ци­о­нал­них ри­зна­ња
Члан 42.
Ми­ни­стар­ство над­ле­жно за ди­ја­спо­ру до­де­љу­је на­ци­о­нал­на при­зна­
ња за из­у­зе­тан до­при­нос, ре­зул­та­те и за­слу­ге у обла­сти оства­ри­ва­ња са­
рад­ње и ја­ча­ња ве­за ма­тич­не др­жа­ве и ди­ја­спо­ре, као и ма­тич­не др­жа­ве
и Ср­ба у ре­ги­о­ну.
26 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
На­ци­о­нал­на при­зна­ња су:
1) На­гра­да „Мај­ка Ср­би­ја“;
2) На­гра­да „Цар Ду­шан“ – у обла­сти по­ли­ти­ке;
3) На­гра­да „Ми­хај­ло Пу­пин“ – у обла­сти ин­фор­ма­ци­о­но-ко­му­ни­ка­ци­о­
них тех­но­ло­ги­ја;
4) На­гра­да „Ни­ко­ла Те­сла“ – у обла­сти на­у­ке и про­на­ла­за­штва;
5) На­гра­да „До­си­теј Об­ра­до­вић“ – у обла­сти обра­зо­ва­ња;
6) На­гра­да „Вук Ка­ра­џић“ – у обла­сти очу­ва­ња срп­ског је­зи­ка и ћи­ри­
лич­ког пи­сма;
7) На­гра­да „Ми­лош Цр­њан­ски“ – у обла­сти књи­жев­но­сти.
Ми­ни­стар­ство над­ле­жно за ди­ја­спо­ру мо­же да до­де­љу­је пла­ке­те и за­
хвал­ни­це.
Усло­ве и по­сту­пак до­де­љи­ва­ња на­ци­о­нал­них при­зна­ња у обла­сти од­
но­са ма­тич­не др­жа­ве и ди­ја­спо­ре, као и ма­тич­не др­жа­ве и Ср­ба у ре­ги­о­
ну, про­пи­су­је ми­ни­стар над­ле­жан за ди­ја­спо­ру.
X. НАД­ЗОР
На­зор на сро­во­ђе­њем за­ко­на
Члан 43.
Ми­ни­стар­ство над­ле­жно за ди­ја­спо­ру вр­ши над­зор над спро­во­ђе­њем
овог за­ко­на.
XI. ЗА­ВР­ШНЕ ОД­РЕД­БЕ
До­но­ше­ње ро­и­са за из­вр­ша­ва­ње ово за­ко­на
Члан 44.
Ми­ни­стар над­ле­жан за ди­ја­спо­ру до­не­ће про­пи­се пред­ви­ђе­не овим
за­ко­ном у ро­ку од 90 да­на од да­на ње­го­вог сту­па­ња на сна­гу.
Члан 45.
Пред­став­ни­ци из чла­на 17. став 2. и пред­став­ник из чла­на 29. али­не­ја
10. овог за­ко­на од­ре­ди­ће се у ро­ку од 30 да­на од да­на сту­па­ња на сна­гу
овог за­ко­на.
Су­а­ње на сна­у
Члан 46.
Овај за­кон сту­па на сна­гу осмог да­на од да­на об­ја­вљи­ва­ња у „Слу­жбе­
ном гла­сни­ку Ре­пу­бли­ке Ср­би­је“.
Прело закона о ијасори и Србима у реиону • 27
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Министарство за дијаспору
Министарство за дијаспору Републике Србије, једно од најмлађих
министарстава у Влади Републике Србије, основано је 26. фебруара
2004. године Законом о министарствима („Службени гласник РС“, број
19/04).
Надлежност Министарства за дијаспору уређена је чланом 25. Закона о министарствима („Службени гласник РС“, број 65/08), којим је
прописано да Министарство за дијаспору обавља послове државне
управе који се односе на: положај држављана Републике Србије који
живе изван Републике Србије; побољшање услова за остварење бирачког права држављана Републике Србије који живе у иностранству;
побољшање веза исељеника – држављана Републике Србије који живе
у иностранству – и њихових организација с Републиком Србијом; информисање исељеника, држављана Републике Србије у иностранству,
о политици Републике Србије; стварање услова за укључивање исељеника, лица српског порекла и држављана Републике Србије који живе
у иностранству у политички, економски и културни живот Републике
Србије и њихов повратак у Републику Србију, као и друге послове одређене законом.
Министарство, у извршавању својих надлежности, непосредно сарађује о свим заједничким питањима с другим ресорним министарствима, органима и организацијама, као и са другим државним органима када
то захтева природа посла. Сарадња се састоји у међусобном достављању
података и обавештења неопходних за рад, у образовању заједничких
стручних тела и пројектних група ради извршавања послова чија природа захтева учешће више органа државне управе, а остварују се и други
облици заједничког рада и сарадње.
У оквиру Министарства за дијаспору раде три сектора:
• Секор за саусна иања ијасоре, који има задатак да прати
и анализира статусна питања дијаспоре и ради на унапређењу њеног
положаја;
• Секор за економска иања, чији је првенствени задатак да повећа
обим и интензитет економске сарадње са дијаспором;
• Секор за кулурно-росвену, научну и сорску сарању, који се
бави очувањем српског језика, академском сарадњом, промовисањем
културног стваралаштва у дијаспори и другим видовима сарадње.
28 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Министарство за дијаспору
Васе Чарапића 20, Београд
Република Србија
Контакт
Тел.: ( +381 11) 32-02-900
Факс: (+381 11) 26-36-815
e-пошта: [email protected]
www.mzd. gov.rs
Минисарсво за ијасору • 29
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
I. ДРЖАВЉАНСТВО
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
1. ПОЈАМ ДРЖАВЉАНСТВА
Држављанство је јавноправни однос између државе и појединца, који
подразумева низ права (грађанска, политичка, економско-социјална) и
обавеза држављана (пореска обавеза, служење војног рока).
Два основна начина стицања држављанства су ius sanguinis (по пореклу) и ius soli (по месту рођења). Ius sanguinis значи да лице стиче
држављанство према држављанству родитеља, а по ius soli лице стиче
држављанство државе у којој се роди.
Услед различитих начина стицања држављанства долази до појаве бипатридије, односно полипатридије (једно лице има два или више
држављанства) или апатридије (лица без држављанства).
Допунски начини за стицање држављанства су:
• натурализација
• ступање у брак са лицем које има држављанство неке државе
• позакоњење
• усвојење
2. ПРОПИСИ
• Закон о држављанству Републике Србије („Службени гласник РС“, бр.
135/04 и 90/07);
• Закон о пребивалишту и боравишту грађана – пречишћен текст
(„Службени гласник СРС“, број 42/77 – пречишћен текст, 25/89, „Службени
гласник РС“, бр. 53/93, 67/93, 48/94, (17/99, 33/99), 101/05);
• Закон о странцима („Службени гласник РС“, број 97/08) – примењује
се од 1. априла 2009. године;
• Закон о потврђивању уговора о двојном држављанству између Савезне Републике Југославије и Босне и Херцеговине („Службени лист СРЈ“
– Међународни уговори број 2/03).
3. СТИЦАЊЕ ДРЖАВЉАНСТВА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Држављанство Републике Србије може се стећи:
Пореклом, односно на основу уписа чињенице држављанства у матичне књиге рођених (те се сматра држављанством од рођења).
• 33
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Члан 7.
Држављанство стиче дете, односно лице:
• чија су оба родитеља у тренутку његовог рођења држављани Републике Србије;
• чији је један од родитеља у тренутку његовог рођења држављанин
Републике Србије, а дете рођено на територији Републике Србије;
• рођено у иностранству, чији је један од родитеља у тренутку његовог
рођења држављанин Републике Србије, а други је непознат, или непознатог
држављанства или без држављанства.
Члан 9.
Држављанство стиче дете, односно лице:
• рођено у иностранству, чији је један од родитеља у тренутку његовог
рођења држављанин Републике Србије, а други је страни држављанин, ако
га родитељ који је држављанин Републике Србије пријави до навршене 18.
године живота код надлежног дипломатско-конзуларног представништва Републике Србије као држављанина Републике Србије и ако поднесе захтев за
упис детета у евиденцију држављана надлежном органу Републике Србије;
• под старатељством – пријаву и захтев подноси старалац;
• рођено у иностранству, чије је један од родитеља у тренутку његовог рођења држављанин Републике Србије, ако би лице остало без
држављанства, чак и ако нису испуњени услови из става 1. овог члана;
• старије од 14 година – за стицање држављанства потребна је његова
сагласност.
Члан 10.
Држављанство стиче дете, односно лице
• старије од 18 година, рођено у иностранству, чији је један од родитеља
у тренутку његовог рођења био држављанин Републике Србије, а други
страни држављанин стиче ореклом држављанство Републике Србије, ако
до навршене 23. године поднесе захтев за упис у евиденцију држављана надлежном органу Републике Србије, под условом да није стекло
држављанство Републике Србије на начин предвиђен чланом 9. став 1.
Деца рођена у иностранству
У случају кад су оба или један родитељ у тренутку рођења детета
држављани Републике Србије, а дете је рођено у иностранству, захтев за упис у матичну књигу рођених, где се уједно евидентира и
држављанство Републике Србије, подноси један родитељ преко дипломатско-конзуларног представништва Републике Србије, на чијем
подручју родитељ који подноси захтев привремено борави.
Захтев се може поднети и матичној служби општине по месту последњег пребивалишта родитеља у време рођења детета, ради уписа у
матичну књигу рођених, и уједно се евидентира чињеница држављанства Републике Србије.
34 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Ако родитељи нису имали заједничко пребивалиште, упис се врши по
месту пребивалишта једног од родитеља, а ако је место пребивалишта
родитеља непознато, упис се врши по месту рођења једног од родитеља (Закон о матичним књигама Републике Србије).
Уз захтев за упис подносилац прилаже
а) ако су оба или један родитељ држављани Републике Србије·
– оригинал извода из матичне књиге рођених иностраног органа на
интернационалном обрасцу (по Париској или Бечкој конвенцији или
по билатералном споразуму). Уколико извод није на интернационалном обрасцу већ на обрасцу дотичне државе, он мора бити преведен
и примерак оверен од стране дипломатско-конзуларног представништва Републике Србије (уз наплату одговарајуће таксе),·
– доказ о држављанству Републике Србије за родитеља:
– уверење о држављанству Републике Србије не старије од 6 месеци
које садржи клаузулу о основу и датуму уписа у евиденцију држављана Србије; или
   – извод из матичне књиге држављана која се водила у Савезном министарству унутрашњих послова, издат у складу са Законом, или
   – извод из матичне књиге рођених у коме је, у складу са Законом, уписана
чињеница о држављанству Републике Србије, не старији од шест месеци; или
   – пасош СЦГ;
– ако је дете ванбрачно, доказ о признању очинства;
б) ако се ради о лицу које је постало пунолетно и које је као дете остало без држављанства и није било пријављено, нити је за њега поднет
захтев за упис, подносилац прилаже:
– извод из матичне књиге рођених,
– доказ да је лице без држављанства (путна исправа за лице без
држављанства).
Члан 11.
Држављансво сиче ее, оносно лице
Под условима из чланова 7–10. ако је оно усвојеник-странац, односно
усвојеник без држављанства, у случају потпуног усвојења;
• захтев за упис усвојеника у евиденцију држављана подноси усвојилац – држављанин Републике Србије;
• усвојеник старији од 18 година до навршене 23. године подноси сам.
Уз захтев се прилажу
• извод из матичне књиге рођених,
• решење о потпуном усвојењу.
I. Држављансво • 35
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Рођењем на ериорији Реублике Србије, односно на основу уписа
чињенице држављанства у матичне књиге рођених (те се сматра држављанством од рођења).
Члан 13.
Држављансво сиче ее, оносно лице:
рођено или нађено на територији Републике Србије, ако су му оба родитеља непозната, или непознатог држављанства, или без држављанства
или ако је дете без држављанства.
Детету из става 1. овог члана може престати да важи држављанство Републике Србије ако се до навршене 18. године утврди да су му оба родитеља
страни држављани, на њихов захтев, даном достављања решења о престанку
држављанства. За дете старије од 14 година потребна је његова сагласност.
Пријемом, односно на основу правоснажног решења које доноси Министарство унутрашњих послова, даном достављања решења о пријему
у држављанство, а када је услов само давање изјаве о признавању државе Републике Србије за своју државу – даном давања изјаве.
Чланови 14. и 15.
Странац коме је сходно прописима о кретању и боравку странаца
одобрено стално настањење у Републици Србији може бити, на свој захтев, примљен у држављанство Републике Србије:
• под условом да је навршио 18 година и да му није одузета пословна
способност;
• под условом да има отпуст из страног држављанства или да поднесе доказ
да ће отпуст добити ако буде примљен у држављанство Републике Србије;
• услов је испуњен ако је захтев поднело лице без држављанства или
лице које пружи доказ да ће по закону земље чији је држављанин изгубити држављанство пријемом у држављанство Републике Србије;
• ако страна држава не дозвољава отпуст, или за отпуст поставља услове које странац не може да испуни, испуњеност услова се не тражи ако
подносилац захтева поднесе изјаву да се одриче страног држављанства
у случају стицања држављанства Републике Србије;
• одрицање или губитак ранијег држављанства неће се захтевати ако
то није могуће или се не може разумно очекивати;
• странцу који је поднео захтев за пријем у држављанство Републике
Србије а нема отпуст из страног држављанства, или доказ да ће отпуст
добити ако буде примљен у држављанства Републике Србије може се, на
његов захтев, издати потврда да ће бити примљен у држављанство Републике Србије ако испуњава остале услове из члана 14. став 1. Потврда
служи за добијање отпуста из страног држављанства и важи две године;
• ако је до подношења захтева имао најмање 3 (три) године непрекидно пријављено пребивалиште на територији Републике Србије;
• под условом да поднесе писмену изјаву да Републику Србију сматра
својом државом.
36 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Уз захтев подносилац прилаже
– оверену копију одобрења за стално настањење у Републици Србији
(овера може бити извршена од стране општине или суда);
– извод из матичне књиге рођених (и за децу уколико су обухваћена
захтевом); извод из матичне књиге венчаних;
– потврду – гаранцију (зајамчење) надлежног иностраног органа да ће
отпуст добити ако буде примљен у држављанство Републике Србије,
а у случају да је већ отпуштен из страног држављанства решење о отпусту из страног држављанства, или
   – путну исправу која се издаје лицу без држављанства, или
   – потврду или други документ надлежног иностраног органа да ће
пријемом у држављанство Републике Србије по закону земље чији је
држављанин аутоматски изгубити њено држављанство, или
   – изјаву да се одриче страног држављанства ако стекне држављанство Републике Србије, уколико страна држава не дозвољава отпуст из
њеног држављанства,
– доказ о пребивалишту (најмање три године) и фотокопију личне карте за странце,
– доказ о уплаћеној такси.
Уколико су захтевом обухваћена и деца а нису обухваћена у исправи која
се односи на подносиоца захтева, и за њих се прилаже један од наведених
докумената. Ако је дете старије од 14 година, прилаже се и његова писмена сагласност да жели да стекне држављанство Републике Србије, односно да је сагласно са изјавом родитеља – подносиоца захтева о одрицању
од страног држављанства ако стекне држављанство Републике Србије.
Члан 16.
Лице рођено на територији Републике Србије може бити примљено у
држављанство Републике Србије ако је до подношења захтева за пријем боравило најмање 2 (две) године непрекидно на територији Републике Србије
и ако поднесе писмену изјаву да Републику Србију сматра својом државом.
Члан 17.
Странац који је најмање 3 (три) године у брачној заједници са држављанином Републике Србије и коме је одобрено стално настањење у Републици Србији може бити примљен у држављанство Републике Србије ако
поднесе писмену изјаву да Републику Србију сматра својом државом.
Уз захтев подносилац прилаже
– оверену копију одобрења за стално настањење у Републици Србији
(овера може бити извршена од стране општине или суда),
I. Држављансво • 37
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
– извод из матичне књиге рођених (и за децу уколико су обухваћена
захтевом),
– извод из матичне књиге венчаних (не старији од 6 месеци као доказ
да је најмање три године у брачној заједници),
– потписану изјаву да Републику Србију сматра својом државом,
– фотокопију личне карте за странце,
– доказ о уплаћеној такси,
Уколико су захтевом обухваћена и деца а нису обухваћена у исправи која
се односи на подносиоца захтева, и за њих се прилаже један од наведених
докумената. Ако је дете старије од 14 година, прилаже се и његова писмена сагласност да жели да стекне држављанство Републике Србије, односно да је сагласно са изјавом родитеља – подносиоца захтева о одрицању
од страног држављанства ако стекне држављанство Републике Србије.
Члан 18.
Исељеник и његов потомак могу бити примљени у држављанство Републике Србије ако су навршили 18 година и није им одузета пословна
способност и ако поднесу писмену изјаву да Републику Србију сматрају
својом државом.
Брачни друг лица из става 1. овог члана које је стекло држављанство
Републике Србије, може бити примљен у држављанство Републике Србије
ако поднесе писмену изјаву да Републику Србију сматра својом државом.
Уз захтев подносилац прилаже
– извод из матичне књиге рођених (и за децу ако су обухваћени захтевом)
– извод из матичне књиге венчаних
– извод из матичне књиге рођених за претке који су рођени у Републици Србији и имали држављанство Републике Србије (ако подносилац
захтева није рођен у Републици Србији)
– ако је дете старије од 14 година ( његова сагласност)
– писмену изјаву да Републику Србију сматрају својом државом
За пријем исељеника у држављанство Републике Србије није потребан отпуст из страног држављанства, што значи да може имати двојно
држављанство (не мора живети у Републици Србији и није му потребно одобрење о сталном настањењу).
Исељеник је лице које се иселило из Републике Србије са намером да
стално живи у иностранству.
Члан 19.
Независно од услова из члана 14, став 1, тач. 2–4. у држављанство
Републике Србије може бити примљен и странац чији би пријем представљао интерес за Републику Србију.
38 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
О пријему у држављанство Републике Србије из става 1. овог члана
одлучује Влада Републике Србије на предлог надлежног министарства.
Брачни друг лица које је под условима из става 1. овог члана стекло
држављанство може бити примљен у држављанство Републике Србије
ако не испуњава и услове из члана 14, став 1, тач. 2–4.
Члан 20.
Ако су оба родитеља пријемом стекла држављанство Републике
Србије, исто стиче и њихово дете млађе од 18 година.
На захтев родитеља који је пријемом стекао држављанство Републике Србије, исто стиче и и његово дете млађе од 18 година ако се други
родитељ са тим сагласи, без обзира на то да ли дете живи у Републици
Србији или у иностранству.
Ако је дете старије од 14 година, за пријем у држављанство Републике
Србије потребна је и његова сагласност.
Члан 21.
У случају непотпуног усвојења, усвојеник – странац који није навршио
18 година, на захтев усвојиоца који је држављанин Републике Србије,
може стећи држављанство Републике Србије ако са усвојиоцем живи у
Републици Србији.
Ако је усвојеник старији од 14 година, за пријем у држављанство Републике Србије потребна је и његова сагласност.
Члан 23.
Припадник српског народа који нема пребивалиште на територији Републике Србије има право да буде примљен у држављанство Републике
Србије без отпуста из страног држављанства, ако је навршио 18 година
и није му одузета пословна способност и ако поднесе писмену изјаву да
Републику Србију сматра својом државом.
Под условима из става 1. овог члана у држављанство Републике Србије
може бити примљено и лице рођено у другој републици раније СФРЈ које је
имало држављанство те републике или је држављанин друге државе настале на територији раније СФРЈ, које као избегло, прогнано или расељено лице
борави на територији Републике Србије или је избегло у иностранство.
Под условима из става 1. овог члана у држављанство Републике
Србије може бити примљен и припадник другог народа или етничке
заједнице са територије Републике.
Уз захтев за пријем у држављанство Републике Србије
на основу овог члана, ст. 1. и 3. прилаже се
– извод из матичне књиге рођених
– уверење о држављанству
– извод из матичне књиге венчаних
I. Држављансво • 39
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
– фотокопија документа са фотографијом (пасош, лична карта)
– доказ о припадности српском народу – нека о окуменаа у којима
је а чињеница наведена, односно у којима се то лице или његов предак већ изјаснио као припадник српског народа
– потписана изјава да Републику Србију сматра својом државом (на
посебном обрасцу)
– сагласност детета, за дете старије од 14 година
– доказ о уплаћеној административној такси
Потребно је да на обрасцу захтева подносилац наведе ког народа, односно које етничке заједнице са територије Републике Србије је припадник.
Лица која су избегла на територију Републике Србије
или у иностранство – став 2. уз захтев прилажу
– доказ о пребивалишту или боравишту (ако је лице избегло у иностранство доказ о истом)
– извод из матичне књиге рођених
– уверење о држављанству друге државе настале на територији СФРЈ
или републике која је била у саставу СФРЈ
– извод из матичне књиге венчаних
– фотокопију избегличке легитимације (ако је лице избегло у Републику Србију, односно СЦГ)
– фотокопију личне карте или друге јавне исправе
– сагласност детета, за дете старије од 14 година,
– потписану изјава да Републику Србију сматра својом државом
– доказ о уплаћеној административној такси
Лица која имају раво на ржављансво о међунароним уоворима –
на основу ратификованог међународног уговора под условом узајамности.
4. КО ИМА ПРАВО НА ДРЖАВЉАНСТВО РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Грађани Републике Србије имају држављанство Републике Србије.
Држављанином Републике Србије сматра се лице које је стекло
држављанство Републике Србије у складу са досадашњим прописима.
Држављанин Републике Србије који има и држављанство стране
државе сматра се држављанином Републике Србије када се налази на територији Републике Србије.
Држављанином Републике Србије сматра се и држављанин СФРЈ
који је на дан 27. фебруара 2005. године имао држављанство друге
републике раније СФРЈ, односно држављанство друге државе настале
на територији раније СФРЈ и пријављено пребивалиште на територији
Републике Србије у трајању од најмање 9 (девет) година, ако поднесе
40 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
писмену изјаву да се сматра држављанином Републике Србије и захтев
за упис у евиденцију држављана Републике Србије.
Држављанином Републике Србије сматра се и црногорски држављанин који је на ан 3. јуна 2006. године имао пријављено пребивалиште на
територији Републике Србије ако поднесе писмену изјаву да се сматра
држављанином Републике Србије и захтев за упис у евиденцију држављана Републике Србије,
Уз захтев подносилац прилаже
– извод из матичне књиге рођених
– уверење о држављанству
– извод из матичне књиге венчаних
– уверење о пребивалишту
– фотокопија личне карте
– потписана изјава да се сматра држављанином Републике Србије
– доказ о уплаћеној такси
Писмене изјаве и захтеви предају се органу унутрашњих послова на
чијем подручју странка има пребивалиште и могу се поднети до 29.
децембра 2009. године.
Утврђивање држављанства
Министарство надлежно за унутрашње послове утврдиће држављанство за лице које је стекло држављанство Републике Србије, а није
уписано у матичну књигу рођених или у евиденције држављана Републике Србије вођене по досадашњим прописима, на његов захтев,
односно на захтев надлежног органа који води поступак у вези са остваривањем права лица или по службеној дужности.
О утврђивању држављанства Републике Србије министарство надлежно за унутрашње послове доноси решење.
Лице за које је утврђено држављанство Републике Србије уписује се у
евиденцију држављана Републике Србије која се води по одредбама овог
закона.
Уз захтев за утврђивање подносилац прилаже
– доказ да није уписан у евиденцију држављана Републике Србије на
територији Републике Србије (по месту рођења подносиоца захтева,
односно по месту рођења или пребивалишта његових родитеља)
– извод из матичне књиге рођених
– уверење о држављанству за родитеље, које садржи клаузулу о основу
и датуму уписа у евиденцију држављана Републике Србије, издато на
основу евиденције која је вођена према ранијим законима
– извод из матичне књиге венчаних за родитеље
– извод из матичне књиге венчаних
I. Држављансво • 41
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
– документ којим доказује претпоставка држављанства (пасош, војна
књижица, итд.)
– доказ о уплаћеној такси
5. ПРЕСТАНАК ДРЖАВЉАНСТВА
Престанак права на држављанство може да наступи због неколико
разлога:
а) Отпуст
Чланови 28. и 30.
Држављанину Републике Србије држављанство Републике Србије престаје отпустом ако поднесе захтев за отпуст и ако испуњава следеће услове:
– да је навршио 18 година живота
– да нема сметњи у погледу војне обавезе
– да је измирио порезе и друге законске обавезе у Републици Србији,
– да је регулисао имовинскоправне обавезе из брачног односа и односа родитеља и деце према лицима која живе у Републици Србији
– да се против њега у Републици Србији не води кривични поступак за
кривична дела за која се гони по службеној дужности, а ако је у Републици Србији осуђен не казну затвора, да је ту казну издржао
– да има страно држављанство или доказ да ће добити страно
држављанство
Уз захтев за отпуст подносилац прилаже
– извод из матичне књиге рођених (и за дете ако је обухваћено захтевом)
– доказ о држављанству Републике Србије:
   – уверење о држављанству Републике Србије, не старије од 6 (шест)
месеци, или
   – извод из матичне књиге југословенских држављана која се водила у Савезном министарству унутрашњих послова, издат у складу са
Законом, или
   – извод из матичне књиге рођених у коме је у складу са Законом
уписана чињеница о држављанству Републике Србије, не старије од
6 (шест) месеци
   – доказ да има страно држављанство или гаранцију (зајамчење) да
ће бити примљен у страно држављанство (и за дете уколико је обухваћено захтевом родитеља)
   – писану сагласност другог родитеља, уколико се истим захтевом
тражи отпуст из држављанства и за децу до навршене 18 године живота (потпис родитеља који даје сагласност мора бити оверен од стране
надлежног суда или општинског органа управе у земљи, или дипломатско-конзуларног представништва Републике Србије)
42 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
   – писану сагласност детета старијег од 14 година, коју потписује
пред овлашћеним лицем надлежног органа у Републици Србији
или пред дипломатско-конзуларним представништвом Републике
Србије
   – правоснажну судску одлуку о разводу (ако су родитељи разведени) или копија оверена од стране надлежног органа у Републици Србији или од стране дипломатско-конзуларног представништва Републике Србије (ово у случају кад захтев подноси родитељ коме је дете
правоснажном одлуком поверено на чување и васпитање)
   – мишљење надлежног органа старатељства у Републици Србији
или дипломатско-конзуларног представништва Републике Србије ако
други родитељ не да сагласност за отпуст детета из држављанства,
или је непознатог пребивалишта, или је лишен пословне способности
или родитељског права
   – решење о потпуном усвојењу детета у случајевима када се тражи
отпуст из држављанства Републике Србије за усвојеника до навршене
18. године живота (када захтев подноси усвојилац – странац, прилаже
и доказ о страном држављанству)
   – уверење да се против њега не води кривични поступак у Републици Србији
   – уверење да је измирио порезе и доприносе
   – уверење да је измирио имовинскоправне обавезе из односа родитеља и деце од Центра за социјални рад
   – доказ о уплаћеној такси
б) Одрицање
Члан 33.
Пунолетни држављанин Републике Србије који је рођен и живи у
иностранству, а има страно држављанство, може се до навршене 25. године живота одрећи држављанства Републике Србије.
У погледу одрицања од држављанства детета до навршене 18. године
живота сходно се примењују одредбе члана 30. закона.
Уз изјаву о одрицању подносилац прилаже
– извод из матичне књиге рођених,
– доказ о држављанству Републике Србије:
– уверење о држављанству Републике Србије, не старије од 6 (шест)
месеци, или
– извод из матичне књиге југословенских држављана која се водила
у Савезном министарству унутрашњих послова, издат у складу са
Законом, или
I. Држављансво • 43
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
– извод из матичне књиге рођених у коме је у складу са Законом
уписана чињеница о држављанству Републике Србије, не старије од
6 месеци, или
– пасош Републике Србије,
– уверење или други доказ о страном држављанству,
– доказ о пребивалишту у иностранству (лична карта или друга исправа
надлежног иностраног органа са адресом пребивалишта у иностранству),
– доказ о уплаћеној такси.
в) По међународним уговорима
На основу ратификованог међународног уговора, под условом узајамности.
Поновно стицање држављанства
Члан 34.
Лице које је отпуштено из држављанства Републике Србије и које је
стекло страно држављанство и лице коме је на захтев родитеља престало држављанство отпустом или одрицањем, може поново стећи
држављанство Републике Србије ако поднесе захтев за поновно стицање
држављанства Републике Србије, ако је навршило 18 година и није му
одузета пословна способност и ако поднесе писмену изјаву да Републику
Србију сматра својом државом.
Уз захтев подносилац прилаже
– извод из матичне књиге рођених
– решење о отпусту из држављанства Републике Србије (копија)
– доказ о страном држављанству
– потписану изјаву
– копија документа са фотографијом (пасош)
– доказ о уплаћеној такси
6. ПРЕДАЈА ЗАХТЕВА ЗА СТИЦАЊЕ ИЛИ ПРЕСТАНАК ДРЖАВЉАНСТВА
Чланови 24. и 39.
Захтев за стицање или престанак држављанства Републике Србије,
као и писмена изјава којом се Република Србија признаје за своју државу
(када је тако прописано), подноси се органу унутрашњих послова (Полицијској управи, односно станици) по месту пребивалишта, односно
боравишта подносиоца захтева, а може се поднети и преко надлежног
дипломатско-конзуларног представништва које ће га, без одлагања, проследити Министарству за унутрашње послове Републике Србије.
44 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Захтев се подноси лично или преко пуномоћника.
За лице лишено пословне способности захтев подноси старалац.
За дете пре навршене 18. године захтев подноси родитељ, односно родитељ даје писмену изјаву да Републику Србију сматра својом
државом.
За стицање или престанак држављанства Републике Србије за дете
старије од 14 година, потребна је и његова сагласност.
Поступак
Поступак по захтевима за стицање и престанак држављанства Републике Србије јесте хитан поступак.
Дужина трајања поступка зависи од броја поднетих захтева, као и од
тога да ли је приложена сва потребна документација.
Ако се поступак покренут на захтев странке не може наставити или
окончати без предузимања одређене радње од стране подносиоца
захтева, сматраће се да је захтев повучен ако, и поред упозорења министарства надлежног за унутрашње послове, подносилац захтева не изврши
у датом року радњу која је потребна или ако се из тога може закључити
да више није заинтересован за наставак поступка.
Због наведених разлога поступак се може обуставити по истеку 3 (три)
месеца од дана упозорења, односно 6 (шест) месеци ако странка борави
у иностранству.
Министарство надлежно за унутрашње послове може одбити захтев
за стицање држављанства Републике Србије пријемом, или престанком
држављанства, иако су испуњени услови прописани законом, ако оцени
да постоје разлози од интереса за Републику Србију због којих захтев за
стицање или престанак држављанства треба одбити.
Ако Министарство у поступку утврди да је неко лице стекло држа­
вљанство Републике Србије или да му је престало супротно прописима
који су важили у време стицања или престанка држављанства, нарочито на основу лажне или фалсификоване исправе или изјаве, на основу нетачних чињеница или других злоупотреба и неправилности у
спроведеном поступку, односно да је такво лице уписано у евиденцију
држављана Републике Србије, донеће решење о поништењу стицања
или престанка држављанства Републике Србије тог лица, односно о
поништењу уписа тог лица у евиденцију држављана Републике Србије,
осим ако би то лице остало без држављанства.
Евиденција о држављанима Републике Србије води се у матичним књигама рођених по месту пребивалишта, односно боравишта, по правилу.
Писмена изјава да Републику Србију сматра својом државом подноси
се на посебном обрасцу који прописује министар надлежан за унутрашње
послове.
I. Држављансво • 45
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
7. ИЗВОДИ ИЗ ПОЈЕДИНИХ ЗАКОНА
Из Закона о потврђивању Уговора о двојном држављанству
између СРЈ и БиХ
Држављанство једне државе уговорнице може стећи држављанин
друге државе уговорнице под следећим условима:
– да је навршио 18 година
– да има пријављен боравак најмање 3 (три) године на територији
државе уговорнице чије држављанство стиче, односно најмање годину
дана ако је у браку са држављанином те државе уговорнице
– држављанин државе уговорнице који борави у иностранству, а у
браку је са држављанином друге државе уговорнице најмање 3 (три) године, може стећи држављанство ако испуњава остале услове
– да у држави уговорници чије држављанство стиче није осуђиван за
кривична дела за које је прописана казна затвора преко 3 године
– да му није изречена мера безбедности протеривања странца из
државе уговорнице чије држављанство стиче за последње 3 (три) године
пре подношења захтева, или
– да му није изречена заштитна мера удаљавања странца са територије државе државе уговорнице чије држављанство стиче за последњу
годину дана пре подношења захтева
– да се из његовог понашања може закључити да ће поштовати правни поредак државе уговорнице чије држављанство стиче
Уз захтев за стицање држављанства прилаже се
– извод из матичне књиге рођених
– уверење о држављанству БиХ
– извод из матичне књиге венчаних (не старији од шест месеци)
– уверење о држављанству Републике Србије за брачног друга
– доказ о боравку
Дете млађе од 18 година живота може стећи држављанство друге
државе уговорнице на захтев родитеља који стиче двојно држављанство по уговору ако са тим родитељем борави на територији државе
уговорнице чије држављанство стиче или у иностранству. За дете старије од 14 година потребна је његова сагласност.
Такса за стицање држављанства по Уговору износи 5.120,00 динара,
а захтев се подноси Полицијској управи, односно станици по месту
боравка или преко дипломатско-конзуларног представништва Републике Србије у иностранству.
46 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
ДРЖАВЉАНСТВО
ТАКСА ПРОПИСАНА ТАРИФНИМ БРОЈЕМ 39
За решење о пријему у држављанство Републике Србије, за:
1.
Избегла, прогнана и расељена лица
2.
Остале случајеве пријема у држављанство
480,00
11.910,00
– За решење о стицању држављанства Републике
по међународним уговорима
5.950,00
– За решење о утврђивању држављанства Републике
480,00
– За захтев за упис у евиденције држављанства Републике
– За решење о престанку држављанства Републике
1.320,00
21.170,00
Напомена:
– За решење које се односи на истовремени пријем у држављанство, односно
стицање држављанства, односно на престанак држављанства, чланова породице
(супружника, малолетног детета, незапосленог детета до навршених 26 година
живота) плаћа се прописана такса за једно решење.
Напомињемо да се наведени износи увећавају за износ административне таксе и тарифног броја 1. тачка 1. Закона о републичким административним таксама у износу од 170,00 динара.
Такса за издавање уверења о држављанству (извод из матичне књиге југословенских држављана) прописана тарифним бројем 1. и 122.
став 2. Закона о републичким административним таксама износи 430,00
динара.
Процедура добијања извода из матичне књиге југословенских
држављана (као доказ о већ стеченом држављанству) за лица која
су примљена у југословенско држављанство и уписана у матичну
књигу југословенских држављана
Извод из матичне књиге југословенских држављана (доказ о стеченом
држављанству Републике Србије), односно уверење може се добити
лично или преко пуномоћника на шалтеру Министарства унутрашњих
послова – Управа за управне послове – Одсек за послове држављанства, Булевар Михаила Пупина бр. 2 – Палата федерације, источно крило. Захтев се може поднети и поштом.
I. Држављансво • 47
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Захтев за извод може се поднети и преко Полицијске управе, односно станице према пребивалишту подносиоца захтева, а уколико лице
борави у иностранству преко дипломатско-конзуларног представништва Републике Србије. У захтеву је потребно навести личне податке (име и презиме, име оца, датум, место и годину рођења).
Напомена: Информације наведене у овом приручнику преузете су
са званичног сајта Министарства унутрашњих послова и Министарства
спољних послова.
Министарство спољних послова
Београд, Кнеза Милоша 22–26
тел.: 306 80 00, 361 63 33; факс: 361 83 66
www.mfa.gov.yu
[email protected]
Министарство унутрашњих послова
Београд, Булевар Михајла Пупина 2
тел.: 306 20 00, локал 2601
www.mup.gov. rs
mups@ mup.gov.rs
48 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
II. ЛИЧНА ДОКУМЕНТА
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
1. ПОЈАМ
Према члану 154. Закона о општем управном поступку („Службени
лист СРЈ“, бр. 33/97 и 31/01) јавном исправом се сматра исправа коју је
у прописаном облику издао државни орган у границама своје надлежности, односно предузеће или друга организација у оквиру законом
повереног јавног овлашћења (јавна исправа), која доказује оно што
се у њој потврђује или одређује, а допуштено је у посебном поступку
доказивати супротно. Та исправа може бити прилагођена електронској
обради података.
2. ПРОПИСИ
• Закон о личној карти („Службени гласник РС“, број 62/06),
• Закон о пребивалишту и боравишту грађана („Службени гласник
СРС“, број 42/77 – пречишћен текст, бр. 24/85, 6/89 и 25/89 и „Службени
гласник РС“, бр. 53/93, 67/93, 48/94 и 101/05 – др. закон)
• Закон о путним исправама („Службени гласник РС“, број 90/07)
• Закон о странцима („Службени гласник РС“, број 97/08) – примењује
се од 1. априла 2009. године
• Законом о републичким административним таксама („Службени
гласник РС“, бр. 43/2003, 51/03, 53/04, 42/05, 61/05, 101/05, 47/07, 54/08,
5/09 – Усклађени динарски износи из Тарифе републичких административних такси)
3. ЛИЧНА КАРТА
Лич­на кар­та је јав­на ис­пра­ва ко­јом гра­ђа­ни Ре­пу­бли­ке Ср­би­је до­ка­зу­ју
иден­ти­тет.
Пра­во на лич­ну кар­ту има сва­ки др­жа­вља­нин Ре­пу­бли­ке Ср­би­је ста­ри­
ји од 16 го­ди­на жи­во­та.
Др­жа­вља­нин ста­ри­ји од 16 го­ди­на жи­во­та ко­ји има пре­би­ва­ли­ште на
те­ри­то­ри­ји Ре­пу­бли­ке Ср­би­је ду­жан је да има лич­ну кар­ту.
Лич­на кар­та се из­да­је са ро­ком ва­же­ња од пет го­ди­на, а де­ци са ро­ком
ва­же­ња од две го­ди­не, а нај­ка­сни­је до кра­ја ме­се­ца у ка­лен­дар­ској го­
ди­ни ка­да пу­не 16 го­ди­на жи­во­та.
Лич­на кар­та се из­да­је на лич­ни зах­тев.
• 51
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Зах­тев за из­да­ва­ње лич­не кар­те под­но­си се над­ле­жном ор­га­ну пре­ко
ње­го­вих ор­га­ни­за­ци­о­них је­ди­ни­ца у оп­шти­на­ма, гра­до­ви­ма и гра­ду
Бе­о­гра­ду, а мо­же се под­не­ти и пре­ко над­ле­жног ди­пло­мат­ског или кон­
зу­лар­ног пред­став­ни­штва Ре­пу­бли­ке Ср­би­је ко­ји ће га, без од­ла­га­ња,
про­сле­ди­ти над­ле­жном ор­га­ну.
Зах­тев за из­да­ва­ње лич­не кар­те под­но­си се лич­но.
Над­ле­жни ор­ган је ду­жан да из­да лич­ну кар­ту нај­ка­сни­је у ро­ку од 15
да­на од да­на под­но­ше­ња зах­те­ва.
У хит­ним слу­ча­је­ви­ма (ле­че­ње, бо­лест или смрт чла­на по­ро­ди­це, нео­
д­ло­жан слу­жбе­ни пут) или из дру­гих оправ­да­них раз­ло­га, ако су за то
ис­пу­ње­ни усло­ви ко­је про­пи­ше ми­ни­стар, над­ле­жни ор­ган је ду­жан
да лич­ну кар­ту из­да и у кра­ћем ро­ку.
За издавање биометријске личне карте потребно је
– лична карта или друга важећа исправа – на увид
– извод из матичне књиге рођених, не старији од шест месеци, на увид
(у случају промене презимена приликом склапања брака и извод из
матичне књиге венчаних)
– уверење о држављанству Републике Србије (не старије од шест месеци, на увид)
– фотографија величине 5 х 5 cm (не старија од 6 месеци, са једнобојном сивом позадином ,„en face“)
– доказ о уплаћеној накнади за образац личне карте и трошкове техничке израде личне карте
Бројеви жиро-рачуна разликују се у зависности од општине где се
подноси захтев.
Надлежни орган је дужан да изда личну карту најкасније у року од 15
дана од подношења захтева.
4. ПАСОШ
Вр­сте пут­них ис­пра­ва су:
• па­сош;
• ди­пло­мат­ски па­сош;
• слу­жбе­ни па­сош;
• пут­ни лист, као и
• пут­не ис­пра­ве ко­је се из­да­ју на осно­ву ме­ђу­на­род­ног уго­во­ра.
Па­сош је пут­на ис­пра­ва ко­ја се др­жа­вља­ни­ну Ре­пу­бли­ке Ср­би­је из­да­је
за пу­то­ва­ње и бо­ра­вак у ино­стран­ству, као и за по­вра­так у зе­мљу. Па­
сош се из­да­је за нео­гра­ни­чен број пу­то­ва­ња.
52 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Ди­пло­мат­ски па­сош се из­да­је др­жа­вља­ни­ма Ре­пу­бли­ке Ср­би­је ко­ји у
скла­ду с ме­ђу­на­род­ним пра­вом у ино­стран­ству има­ју ста­тус ди­пло­мат­
ског аген­та, кон­зу­лар­ног функ­ци­о­не­ра, функ­ци­о­не­ра ме­ђу­на­род­них
ор­га­ни­за­ци­ја, ди­пло­мат­ским ку­ри­ри­ма, као и нај­ви­шим др­жав­ним
функ­ци­о­не­ри­ма.
Слу­жбе­ни па­сош се из­да­је слу­жбе­ни­ци­ма ди­пло­мат­ских или кон­зу­
лар­них пред­став­ни­шта­ва Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, као и др­жав­ним слу­жбе­
ни­ци­ма, др­жав­ним слу­жбе­ни­ци­ма на по­ло­жа­ји­ма и ру­ко­во­де­ћим
рад­ни­ци­ма са по­себ­ним овла­шће­њи­ма у дру­гим др­жав­ним ор­га­ни­ма,
ка­да пу­ту­ју у ино­стран­ство слу­жбе­ним по­слом ко­ји зах­те­ва по­се­до­ва­
ње слу­жбе­ног па­со­ша.
Пут­ни лист је пут­на ис­пра­ва ко­ја се из­да­је др­жа­вља­ни­ну Ре­пу­бли­ке
Ср­би­је ко­ји је у ино­стран­ству без пут­не ис­пра­ве, ра­ди по­врат­ка у Ре­
пу­бли­ку Ср­би­ју.
Ви­за је одо­бре­ње за пу­то­ва­ње у ино­стран­ство ко­је се у слу­ча­је­ви­ма
утвр­ђе­ним овим за­ко­ном уно­си у пут­ну ис­пра­ву. Ви­за се из­да­је за јед­
но или ви­ше пу­то­ва­ња у др­жа­ве ко­је су у ви­зи озна­че­не.
Рок ва­же­ња па­со­ша
Па­сош се из­да­је са ро­ком ва­же­ња од де­сет го­ди­на, а ли­ци­ма мла­ђим
од 14 го­ди­на жи­во­та са ро­ком ва­же­ња од две го­ди­не.
Рок ва­же­ња ди­пло­мат­ског и слу­жбе­ног па­со­ша
Ди­пло­мат­ски па­сош и слу­жбе­ни па­сош из­да­ју се са ро­ком ва­же­ња од
пет го­ди­на.
Рок ва­же­ња пут­ног ли­ста
Пут­ни лист се из­да­је са ро­ком ва­же­ња ко­ји је по­тре­бан за по­вра­так у
Ре­пу­бли­ку Ср­би­ју, а нај­ду­же до 60 да­на.
Рок ва­же­ња ви­зе
Ви­за на бро­дар­ску књи­жи­цу и по­мор­ску књи­жи­цу из­да­је се са ро­ком
ва­же­ња од две го­ди­не.
Ви­за на пут­ну ис­пра­ву слу­жбе­ног осо­бља у ме­ђу­на­род­ном са­о­бра­ћа­ју
из­да­та на осно­ву ме­ђу­на­род­ног уго­во­ра из­да­је се са ро­ком ва­же­ња те
ис­пра­ве, али не ду­жим од пет го­ди­на.
Пут­не ис­пра­ве из­да­ју се на зах­тев.
Зах­тев за из­да­ва­ње па­со­ша под­но­си се ор­га­ну над­ле­жном за из­да­ва­
ње па­со­ша на чи­јем под­руч­ју под­но­си­лац зах­те­ва има пре­би­ва­ли­ште,
од­но­сно бо­ра­ви­ште, а мо­же се под­не­ти и пре­ко над­ле­жног ди­пло­мат­
ског или кон­зу­лар­ног пред­став­ни­штва Ре­пу­бли­ке Ср­би­је ко­је ће га без
од­ла­га­ња про­сле­ди­ти По­ли­циј­ској упра­ви за град Бе­о­град Ми­ни­стар­
ства уну­тра­шњих по­сло­ва, ра­ди ре­ша­ва­ња.
Па­сош и пут­ни лист из­да­ју се на лич­ни зах­тев, а ди­пло­мат­ски па­сош и
слу­жбе­ни па­сош на зах­тев над­ле­жног др­жав­ног ор­га­на.
II. Лична окумена • 53
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Рок за ре­ша­ва­ње о зах­те­ву
О зах­те­ву за из­да­ва­ње пут­не ис­пра­ве над­ле­жни ор­ган је ду­жан да ре­
ши у ро­ку од 30 да­на од да­на под­но­ше­ња зах­те­ва.
О зах­те­ву за из­да­ва­ње па­со­ша ко­ји је под­нет пре­ко ди­пло­мат­ског или
кон­зу­лар­ног пред­став­ни­штва Ре­пу­бли­ке Ср­би­је ор­ган над­ле­жан за из­
да­ва­ње па­со­ша ду­жан је да ре­ши у ро­ку од 60 да­на од да­на под­но­ше­
ња зах­те­ва.
Из­у­зет­но у хит­ним слу­ча­је­ви­ма (по­тре­ба за хит­ним ле­че­њем у ино­
стран­ству, оба­ве­ште­ње о смр­ти или те­шкој бо­ле­сти чла­на уже по­ро­ди­
це, нео­д­ло­жан слу­жбе­ни пут или из дру­гих оправ­да­них раз­ло­га) – ако
су уз зах­тев при­ло­же­ни до­ка­зи ко­ји по­твр­ђу­ју раз­ло­ге хит­но­сти – над­
ле­жни ор­ган ду­жан је да пут­ну ис­пра­ву из­да нај­ка­сни­је у ро­ку од 48
са­ти од тре­нут­ка под­но­ше­ња зах­те­ва.
За издавање биометријског пасоша потребно је
– важећа лична карта, на увид
– извод из матичне књиге рођених и уверење о држављанству (не старије од шест месеци, оригинал, на увид
– фотографија величине 5 х 5 cm („en face“, на једнобојној сивој позадини)
– путна исправа чији је рок важења истекао или не може служити
својој намени, на увид
– доказ о уплаћеној накнади за образац пасоша и таксе на поднесак
О захтеву за издавање пасоша надлежни орган је дужан да одлучи у
року од 30 дана од подношења захтева.
Захтев за издавање пасоша, поднет преко дипломатског или конзуларног представништва Републике Србије, орган надлежан за издавање
пасоша дужан је да реши у року од 60 дана од подношења захтева.
Путну исправу преузима лично подносилац захтева, односно законски заступник или лице које он овласти.
Приликом преузимања урађене путне исправе, претходни пасош се
поништава и враћа имаоцу.
5. ОСТАЛЕ СИТУАЦИЈЕ У ВЕЗИ СА ИЗДАВАЊЕМ
ЛИЧНЕ КАРТЕ И ПАСОША
За истовремено издавање биометријске личне карте и пасоша,
ако се при томе не мењају лични подаци или пребивалиште,
потребно је приложити
– личну карту или другу важећу исправу – на увид
– уверење о држављанству Републике Србије, не старије од шест
месеци, оригинал на увид
54 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
– извод из матичне књиге рођених (у случају промене презимена
приликом склапања брака и извод из матичне књиге венчаних), оригинал на увид
– фотографију величине 5 х 5 cm, не старију од шест месеци, са једнобојном сивом позадином „en face“, за лице коме се први пут издаје
биометријска лична карта
– одговарајуће доказе о уплати накнада
Када грађани који су већ доставили све што је потребно приликом
издавања биометријске личне карте, или је већ имају, подносе захтев за
издавање биометријског пасоша, уз одговарајуће доказе о уплати потребно је да приложе
– важећу личну карту – на увид и потврду о предатом захтеву за биометријску личну карту.
Када грађани који су већ доставили све што је потребно за издавање биометријског пасоша или га већ имају, а предају захтев за издавање биометријске личне карте, потребно је да уз одговарајуће доказе о уплати приложе
– важећи документ са сликом,
– извод из матичне књиге рођених и извод из матичне књиге венчаних, уколико је дошло до промене брачног статуса и презимена или до
промене имена,
– потврду о предатом захтеву за пасош,
Уколико је промењена адреса стана или пребивалишта, потребно је
уз читко попуњен захтев за пријаву – одјаву пребивалишта, или промену
адресе стана, приложити доказ о правном основу коришћења стана са
адресе на коју се подносилац захтева пријављује (уговор о купопродаји
или уговор о коришћењу стана оверен у суду, или власнички лист, или
решење о кућном броју) и доказ о уплати у износу од 170,00 динара на
име републичке административне таксе.
За уписивање детета у пасош родитеља потребно је приложити
Захтев за издавање пасоша (попуњен на име једног родитеља – носиоца пасоша у који ће се дете уписати)
Податке о детету које се уписује (презиме и име детета, дан, месец и
година рођења, сродство, пребивалиште, односно место становања)
– уплатницу на име републичке административне таксе
– уверење о држављанству, не старије од шест месеци
– извод из књиге рођених не старији од шест месеци
– пријава стана за дете
– личну карту подносиоца захтева
Захтев подноси један од родитеља.
Фотографије нису потребне за дете до пет година старости.
II. Лична окумена • 55
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
За издавање самосталног пасоша малолетном детету
потребно је приложити
Захтев за издавање пасоша
– извод из матичне књиге рођених, не старији од шест месеци,
– уверење о држављанству, не старији од шест месеци,
– пријаву стана,
– доказ о уплаћеној такси за издавање пасоша и доказ о уплаћеној
накнади за образац пасоша,
– две фотографије димензија 3,5 x 4,5 cm,
– личну карту родитеља подносиоца захтева.
Уколико су родитељи разведени, родитељ коме је дете судском одлуком поверено на васпитање и чување, приликом подношења захтева за
издавање пасоша прилаже на увид правоснажну пресуду суда.
У случају када је неопходно да оба родитеља буду присутна приликом
подношења захтева, а један од родитеља се налази на непознатој адреси,
потребно је приложити потврду са мишљењем надлежног органа старатељства (Центар за социјални рад по пребивалишту).
Издавање пасоша војним обвезницима
Мушкарцима млађим од 27 година, који нису регулисали војну обавезу, пасош се издаје са роком важења од пет година, а најкасније до новембра оне календарске године када навршавају 27 година живота.
Појмови и ситуације важне за издавање личне карте и пасоша
Пребивалише је место у коме се грађанин настанио с намером да у
њему стално живи. Пунолетни грађани дужни су да пријаве и одјаве пребивалиште и пријаве промену адресе стана.
Приликом пријављивања пребивалишта, односно промене адресе
стана, пунолетни грађани дужни су да пријаве и своју малолетну децу.
Пријављивање пребивалишта и промене адресе стана извршиће се у
року од осам дана од дана настањења, односно промене адресе стана.
Одјављивање пребивалишта грађанин је дужан да изврши пре напуштања места пребивалишта.
За пријаву пребивалишта, која се врши
уз лично присуство, потребно је поднети
– читко попуњен захтев за пријаву – одјаву пребивалишта, или промену
адресе стана
– доказ о правном основу коришћења стамбене јединице на адреси
на коју се подносилац захтева пријављује(уговор о коришћењу стана,
власнички лист, решење о кућном броју)
56 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
– важећу личну карту за пунолетна лица, а за малолетна лица извод из
матичне књиге рођених
– доказ о уплати износа од 170,00 динара на име републичке административне таксе
За издавање уверења о пребивалишту потребно је поднети
– читко попуњен захтев за издавање уверења о пребивалишту
– важећу личну карту подносиоца захтева
– доказ о уплати у износу од 340,00 динара на име републичке административне таксе
За одјаву пребивалишта коју може вршити
само подносилац лично, потребно је поднети
– читко попуњен захтев за одјаву пребивалишта,
– доказ о уплати износа од 170,00 динара на име републичке административне таксе.
За пријаву малолетног детета потребно је поднети
– читко попуњен захтев за пријаву – одјаву пребивалишта, или промену адресе стана
– извод из матичне књиге рођених за дете
– важећу личну карту родитеља који врши пријаву пребивалишта за
дете
– доказ о уплати износа од 170,00 динара на име републичке административне таксе
Захтев за издавање уверења о пребивалишту подноси се лично или
преко пуномоћника органу унутрашњих послова по месту пребивалишта лица на које се захтев односи (у Београду захтев се подноси искључиво
Полицијској управи за град Београд, ул. Љермонтова 12 а).
Бројеви жиро-рачуна на које се може извршити уплата разликују се у
зависности од општине на којој се подноси захтев.
Боравиште је место у коме грађанин привремено борави ван свог
пребивалишта у Републици Србији.
За пријаву боравишта потребно је поднети
– читко попуњен образац за пријаву боравишта
– важећу личну карту
– доказ да ће лице фактички боравити на адреси на коју се пријављује
(изјава власника стана)
– доказ о уплати износа од 170,00 динара на име републичке административне таксе
II. Лична окумена • 57
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Грађани који намеравају да бораве у иностранству дуже од 60 дана
дужни су да пре одласка пријаве одлазак у иностранство, као и да пријаве привремени долазак или повратак у земљу најкасније у року од
три дана од дана доласка, односно повратка у место пребивалишта.
Грађани су дужни да пријаве и малолетну децу уколико она путују са
њима.
За пријаву је потребно поднети
– читко попуњен образац за пријаву,
– важећу личну карту и путну исправу,
– доказ о уплати износа од 170,00 динара на име републичке административне таксе.
Бројеви жиро-рачуна на које се може извршити уплата разликују се у
зависности од општине на којој се подноси захтев.
Еви­ден­ци­ја др­жа­вља­на Ре­пу­бли­ке Ср­би­је
Еви­ден­ци­ја о др­жа­вља­ни­ма Ре­пу­бли­ке Ср­би­је во­ди се у ма­тич­ним
књи­га­ма ро­ђе­них.
Др­жа­вља­ни Ре­пу­бли­ке Ср­би­је ко­ји ни­су ро­ђе­ни на те­ри­то­ри­ји
Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, а у њој има­ју пре­би­ва­ли­ште, од­но­сно бо­ра­ви­ште,
упи­су­ју се у ма­тич­ну књи­гу ро­ђе­них по ме­сту пре­би­ва­ли­шта, од­но­сно
бо­ра­ви­шта.
Др­жа­вља­ни Ре­пу­бли­ке Ср­би­је ко­ји ни­су ро­ђе­ни на те­ри­то­ри­ји Ре­пу­
бли­ке Ср­би­је, ни­ти у њој има­ју пре­би­ва­ли­ште, од­но­сно бо­ра­ви­ште, упи­су­
ју се у ма­тич­ну књи­гу ро­ђе­них оне оп­шти­не на те­ри­то­ри­ји гра­да Бе­о­гра­
да ко­ју од­ре­ди Скуп­шти­на гра­да Бе­о­гра­да (оп­шти­на Ста­ри град).
У ма­тич­ну књи­гу ро­ђе­них град­ске оп­шти­не ко­ју од­ре­ди Скуп­шти­на
гра­да Бе­о­гра­да упи­су­ју се и по­том­ци исе­ље­ни­ка ро­ђе­них у ино­стран­ству,
као и њи­хо­ви брач­ни дру­го­ви ро­ђе­ни у ино­стран­ству.
Уве­ре­ње о др­жа­вљан­ству Ре­пу­бли­ке Ср­би­је из­да­је се у над­ле­жним ма­
тич­ним слу­жба­ма на под­руч­ју оп­шти­не у ко­јој је из­вр­шен упис чи­ње­ни­це
др­жа­вљан­ства.
Ли­ца ко­ја су на осно­ву ре­ше­ња Са­ве­зног ми­ни­стар­ства уну­тра­шњих
по­сло­ва у пе­ри­о­ду од 1997. го­ди­не до 2003. го­ди­не при­мље­на у др­жа­
вљан­ство Ре­пу­бли­ке Ср­би­је и на осно­ву то­га упи­са­на у књи­гу ју­го­сло­вен­
ских др­жа­вља­на, из­да­ју се у се­ди­шту по­ли­циј­ских упра­ва на те­ри­то­ри­ји
Ре­пу­бли­ке Ср­би­је а за град Бе­о­град и Но­ви Сад, по­ред се­ди­шта упра­ве
из­во­ди из ма­тич­не књи­ге ју­го­сло­вен­ских др­жа­вља­на из­да­ју се и у по­ли­
циј­ским ста­ни­ца­ма на под­руч­ју тих упра­ва.
58 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Ин­фор­ма­ци­ја о из­да­ва­њу би­о­ме­триј­ских па­со­ша
у ино­стран­ству
Ми­ни­стар­ство за ди­ја­спо­ру се 10. апри­ла 2009. го­ди­не обра­ти­ло до­
пи­сом Ми­ни­стар­ству спољ­них по­сло­ва, са зах­те­вом за до­ста­вља­ње пре­
гле­да ди­пло­мат­ско-кон­зу­лар­них пред­став­ни­штва Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, од­
но­сно ам­ба­са­да Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, ко­ји су по­че­ли са при­ма­њем зах­те­ва
за из­да­ва­ње би­о­ме­триј­ских па­со­ша. Ми­ни­стар­ство спољ­них по­сло­ва је
до­ста­ви­ло сле­де­ће по­дат­ке:
1. При­јем зах­те­ва за из­да­ва­ње би­о­ме­триј­ских па­со­ша вр­ше:
• Ам­ба­са­да Ре­пу­бли­ке Ср­би­је у Па­ри­зу,
• Ам­ба­са­да Ре­пу­бли­ке Ср­би­је у Бе­чу,
• Ам­ба­са­да Ре­пу­бли­ке Ср­би­је у Лон­до­ну,
• Ам­ба­са­да Ре­пу­бли­ке Ср­би­је у Бер­ли­ну,
• Ге­не­рал­ни кон­зу­лат Ре­пу­бли­ке Ср­би­је у Ди­сел­дор­фу,
• Ге­не­рал­ни кон­зу­лат Ре­пу­бли­ке Ср­би­је у Франк­фур­ту,
• Ге­не­рал­ни кон­зу­лат Ре­пу­бли­ке Ср­би­је у Штут­гар­ту,
• Ге­не­рал­ни кон­зу­лат Ре­пу­бли­ке Ср­би­је у Хам­бур­гу,
• Ге­не­рал­ни кон­зу­лат Ре­пу­бли­ке Ср­би­је у Мин­хе­ну, и
• Ге­не­рал­ни кон­зу­лат Ре­пу­бли­ке Ср­би­је у Салц­бур­гу.
2. Пла­ном за ин­ста­ла­ци­ју акви­зи­циј­ске опре­ме и обу­ку пред­ви­ђе­но је
да се кра­јем апри­ла и по­чет­ком ма­ја 2009. го­ди­не за­вр­ши ин­ста­ла­ци­ја и
обу­ка у сле­де­ћим зе­мља­ма:
• Ам­ба­са­да Ре­пу­бли­ке Ср­би­је у Ри­му,
• Ам­ба­са­да Ре­пу­бли­ке Ср­би­је у Бер­ну,
• Ге­не­рал­ни кон­зу­лат Ре­пу­бли­ке Ср­би­је у Ци­ри­ху,
• Ге­не­рал­ни кон­зу­лат Ре­пу­бли­ке Ср­би­је у Ми­ла­ну,
• Ге­не­рал­ни кон­зу­лат Ре­пу­бли­ке Ср­би­је у Тр­сту,
• Ге­не­рал­ни кон­зу­лат Ре­пу­бли­ке Ср­би­је у Стра­збу­ру,
• Кон­зу­лат Ре­пу­бли­ке Ср­би­је у Ли­о­ну.
3. За крај ма­ја 2009. го­ди­не пла­ни­ра­но је да се за­вр­ши ин­ста­ла­ци­
ја и обу­ка у сле­де­ћим ди­пло­мат­ско-кон­зу­лар­ним пред­став­ни­штви­ма
Ср­би­је:
• Ам­ба­са­да Ре­пу­бли­ке Ср­би­је у Ва­шинг­то­ну,
• Ам­ба­са­да Ре­пу­бли­ке Ср­би­је у Сток­хол­му,
• Ам­ба­са­да Ре­пу­бли­ке Ср­би­је у Ко­пен­ха­ге­ну,
• Ге­не­рал­ни кон­зу­лат Ре­пу­бли­ке Ср­би­је у Њу­јор­ку,
• Ге­не­рал­ни кон­зу­лат Ре­пу­бли­ке Ср­би­је у Чи­ка­гу.
4. Да­ља ди­на­ми­ка ин­ста­ла­ци­је акви­зи­циј­ске опре­ме за­ви­си­ће од рас­
по­ло­жи­вих фи­нан­сиј­ских сред­ста­ва.
II. Лична окумена • 59
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
***
Пре­ма За­ко­ну о пут­ним ис­пра­ва­ма („Слу­жбе­ни гла­сник РС“, број 90,
од 1. ок­то­бра 2007. го­ди­не), зах­тев за из­да­ва­ње би­о­ме­триј­ског па­со­ша
над­ле­жни ор­ган је ду­жан да ре­ши у ро­ку од 30 да­на, а о зах­е­ву за из­а­ва­
ње а­со­ша ко­ји је о­не ре­ко и­ло­ма­ско или кон­зу­лар­но ре­сав­
ни­шва Ре­у­бли­ке Ср­би­је у ро­ку о 60 а­на о а­на о­но­ше­ња зах­е­ва.
Ли­ци­ма ко­ја зах­тев за из­да­ва­ње па­со­ша под­не­су пре­ко ДКП Ре­пу­бли­
ке Ср­би­је, па­сош из­да­је По­ли­циј­ска упра­ва за град Бе­о­град Ми­ни­стар­
ства уну­тра­шњих по­сло­ва.
Из­у­зет­но у хит­ним слу­ча­је­ви­ма (по­тре­ба за хит­ним ле­че­њем у ино­
стран­ству, оба­ве­ште­ње о смр­ти или те­шкој бо­ле­сти чла­на уже по­ро­ди­це,
нео­д­ло­жан слу­жбе­ни пут или из дру­гих оправ­да­них раз­ло­га) – ако су уз
зах­тев при­ло­же­ни до­ка­зи ко­ји по­твр­ђу­ју раз­ло­ге хит­но­сти – над­ле­жни
ор­ган ду­жан је да пут­ну ис­пра­ву из­да нај­ка­сни­је у ро­ку од 48 са­ти од тре­
нут­ка под­но­ше­ња зах­те­ва.
На­по­ме­на: из­да­ва­ње по хит­ном по­ступ­ку се од­но­си на слу­ча­је­ве пре­
да­је зах­те­ва на те­ри­то­ри­ји Ре­пу­бли­ке Ср­би­је.
Ди­ја­спо­ра – „при­о­ри­тет у из­да­ва­њу но­вих па­со­ша
и лич­них ка­ра­та“
Ми­ни­стар­ство за ди­ја­спо­ру је са Ми­ни­стар­ством уну­тра­шњих по­сло­
ва Ре­пу­бли­ке Ср­би­је по­сти­гло до­го­вор да се за вре­ме лет­њег пе­ри­о­да,
ка­да при­пад­ни­ци ди­ја­спо­ре у ве­ли­ком бро­ју до­ла­зе у Ср­би­ју, омо­гу­ћи
убр­за­на про­це­ду­ра из­да­ва­ња би­о­ме­триј­ских па­со­ша и лич­них ка­ра­та.
Ми­ни­стар­ство уну­тра­шњих по­сло­ва је већ пред­у­зе­ло кон­крет­не ме­
ре та­ко што су оба­ве­сти­ли све по­ли­циј­ске упра­ве у Ср­би­ји, ко­је ће по
убр­за­ном по­ступ­ку из­да­ва­ти па­со­ше и лич­не кар­те на­ши­ма из ди­ја­спо­
ре. При­пад­ни­ци ди­ја­спо­ре тре­ба да се обра­те ру­ко­во­ди­о­цу и рад­ни­ку на
шал­те­ру и по­твр­де свој ста­тус ка­ко би се пре­ма њи­ма по­сту­пи­ло по хит­
ном по­ступ­ку.
На­по­ме­на: то не под­ра­зу­ме­ва пре­да­ју до­ку­ме­на­та пре­ко ре­да, већ
са­мо хи­тан по­сту­пак од тре­нут­ка пре­да­је зах­те­ва, под усло­вом да је то
из­ри­чи­то на­гла­ше­но и да су под­не­ти до­ка­зи о хит­но­сти (нпр. фо­то­ко­пи­ја
па­со­ша, фо­то­ко­пи­ја ави­он­ске кар­те...).
На­по­ме­на: по­во­дом из­да­ва­ња би­о­ме­триј­ских пут­них ис­пра­ва за ли­ца
ко­ја не­ма­ју од­ре­ђен је­дин­стве­ни ма­тич­ни број гра­ђа­на, оба­ве­шта­ва­мо
вас да је од стра­не МУП-а Ре­пу­бли­ке Ср­би­је – Упра­ва за управ­не по­сло­
ве у чи­јој је над­ле­жно­сти и кон­тро­ла из­да­ва­ња пут­них ис­пра­ва у зе­мљи
и ино­стран­ству, про­сле­ђе­но Ми­ни­стар­ству спољ­них по­сло­ва ми­шље­ње
сход­но ко­ме зах­те­ве за из­да­ва­ње би­о­ме­триј­ских па­со­ша у над­ле­жним
ДКП-има мо­гу под­но­си­ти и ли­ца ко­ја не­ма­ју при­ја­вље­но пре­би­ва­ли­ште у
Ре­пу­бли­ци Ср­би­ји, као и ли­ца ко­ја не­ма­ју од­ре­ђен ма­тич­ни број.
60 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
6. ВОЗАЧКА ДОЗВОЛА
Возачка дозвола представља коначно решење надлежног органа
којим је неком лицу признато право на управљање моторним возилима
одређене категорије. Такође, возачка дозвола је и исправа (легитимација) којом возач у саобраћају доказује то своје право.
Моторним возилом у саобраћају на путу може самостално да управља
само лице које има важећу возачку дозволу, страну возачку дозволу или
међународну возачку дозволу.
Кад управља моторним возилом, возач мора код себе да има одговарајућу важећу возачку дозволу коју је дужан да покаже на захтев овлашћеног лица.
Правна регулатива
• Закон о основама безбедности саобраћаја на путевима („Службени
лист СФРЈ“, број 50/88, 63/88 – исправка, 80/89, 29/90, 11/91, „Службени
лист СРЈ“, бр. 34/92, 13/93 – Одлука СУС, 24/94, 41/94, 28/96, и 3/02, „Службени гласник РС“, број 101/05 – други закон)
• Закон о безбедности саобраћаја на путевима („Службени гласник СРС“,
бр. 53/82 – пречишћен текст, 15/84, 5/86, 21/90 и „Службени гласник РС“, бр.
28/91, 53/93, 67/93, 48/94, 25/97 – Одлука УСРС и 101/05 – други закон).
Замена иностране возачке дозволе
Странци којима је одобрено стално настањење у Републици Србији,
држављани Републике Србије који се врате из иностранства, односно дођу
у Републику Србију да у њој стално остану, као и особље дипломатских
и конзуларних представништава и мисија страних држава и представништава међународних организација у Републици Србији, страних трговинских, саобраћајних, културних и других представништава и страних
дописништава, могу да управљају моторним возилима на основу важеће
стране возачке дозволе за време од шест месеци од дана уласка у Србију.
Наведеним лицима орган унутрашњих послова надлежан по месту
боравка, односно пребивалишта замениће на њихов захтев инострану
возачку дозволу за домаћу возачку дозволу оних категорија моторних
возила којима имају право да управљају без полагања возачког испита.
За замену иностране возачке дозволе за домаћу, странац прилаже
– попуњен захтев за издавање домаће возачке дозволе
– доказ о регулисаном статусу странца у Републици Србији
– уверење о здравственој способности за управљање моторним возилима оних категорија за које се возачка дозвола тражи, које није
старије од шест месеци
II. Лична окумена • 61
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
– важећу инострану возачку дозволу са преводом овереним од стране овлашћеног судског тумача или српског дипломатско-конзуларног
представништва
– две фотографије величине 35 х 45 mm
– доказ о уплати републичке административне таксе за замену иностране возачке дозволе
– доказ о уплати накнаде за образац возачке дозволе у износу од
200,00 динара
– доказ о идентитету (лична карта, путна исправа или лична карта за
странца, ако захтев подноси странац)
Страна возачка дозвола из чијег се текста не може закључити за коју
је категорију, односно врсту моторних возила издата или да ли јој је истекао рок важења, може се заменити само ако подносилац захтева приложи исправу из које се види којим моторним возилом може да управља,
односно да дозволи није истекао рок важења.
Ако захтев за замену иностране возачке дозволе подноси држављанин
Републике Србије, поред наведених доказа дужан је да приложи доказ да је
у земљи у којој му је издата страна возачка дозвола боравио дуже од шест
месеци (уверење надлежног дипломатско-конзуларног представништва,
потврда иностраног органа о дужини боравка, инострана виза, потврда
предузећа које је изводило радове у иностранству и сл.).
Инострана возачка дозвола (осим ако се ради о лицу на дипломатској
листи) задржава се и чува у досијеу возача и враћа на његов захтев када
напушта територију Републике Србије под условом да врати националну
возачку дозволу, која му је издата у замену за инострану возачку дозволу.
Бројеви жиро-рачуна на које се може извршити уплата разликују се у
зависности од општине на којој се подноси захтев.
Управљање туђим возилом регистрованим
у иностранству
Не постоје сметње да страни држављани, као и држављани Србије
који су на привременом раду у иностранству, дају дозволу за управљање
туђим моторним возилом странцу или држављанима Србије који су такође на привременом раду у иностранству да истим возилом могу да управљају за време свог привременог боравка у Србији, али такву дозволу
не могу дати и држављанима Србије – резидентима Србије, јер у супротном чине царински прекршај.
Такву дозволу за управљање туђим моторним возилом које прелази
границу Србије, сагласно одредбама члана 4. Закона о поверавању јавних овлашћења Ауто-мото савезу Југославије („Службени лист СРЈ“, број
26/95) издаје АМСЈ уз овлашћење и потпис власника возила.
62 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Уколико се ради о пуномоћју датом у облику приватне исправе, па се посумња у његову истоветност, у смислу одредбе члана 50. Закона о општем
управном поступку, може се наредити да се поднесе оверено пуномоћје.
Напомена: Информације наведене у овом приручнику преузете су
са званичног сајта Министарства унутрашњих послова и Министарства
спољних послова.
Министарство спољних послова
Београд, Кнеза Милоша 22–26
тел.: 306 80 00, 361 63 33; факс: 361 83 66
www.mfa.gov.yu
[email protected]
Министарство унутрашњих послова
Београд, Булевар Михајла Пупина 2
тел.: 306 20 00, локал 2601
www.mup.gov. rs
mups@ mup.gov.rs
II. Лична окумена • 63
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
III. ДИПЛОМАТСКО-КОНЗУЛАРНА
ПРЕДСТАВНИШТВА
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
КОНЗУЛАТИ
Конзулати су „држава у малом“.
То су општине, матичари, полиција и војни одсек у једном.
У конзулатима се пријављују новорођена деца, пријављује се склапање брака – у неким државама и склапамо бракове ако су оба супружника наши држављани.
У конзулатима се врши овера потписа, преко њих се прибављају изводи из матичних књига и друга уверења, тамо се може саставити тестамент
или заменити пасош који је оштећен или је истекао.
Када конзулати нису надлежни да решавају по неком захтеву, као што
је то случај нпр. са питањем држављанства, конзулати брину о томе да
поднети захтев буде уредан и комплетан и шаљу га надлежном органу у
Републику Србију.
У конзулатима се одлаже војна обавеза регрутима у иностранству.
Преко њих се контактира са Министарством одбране, али и са другим
државним органима.
Преко конзулата се уручују судски позиви и друга писмена. У њима се
пријављује смрт и издаје спроводница ради сахране преминулог у Србију.
Тамо се може добити царинска потврда на основу које се ослобађа од
плаћања царине ако се увозе предмети за домаћинство у Србију.
Конзулати се, на основу овлашћења наследника, брину о оставини наших
грађана у иностранству и активно учествују у оставинском поступку. По окончању, преко Народне банке Србије, дозначују средства на рачун наследника.
Конзулати су прва адреса у иностранству на коју се
треба обратити ако се нешто непредвиђено деси
Грађанин који ван земље остане без докумената или због неког другог
разлога западне у невоље, прво ће се обратити неком од дипломатскоконзуларних представништава Републике Србије.
У њима, у свако доба, па чак и ван радног времена, викендом и празницима, постоји неко коме се можете обратити ако то ситуација захтева.
Зато не тражите помоћ од сумњивих, „добронамерних“ особа на неадекватним местима. Конзули су ту да вам помогну.
Шта све раде конзулати
Поред наведеног, конзулати имају на локалном нивоу и дипломатску
функцију, они су ту да унапређују политичке и економске односе, да информишу јавност, да шире културу наше земље, да помажу организовање дијаспоре и њених удружења и клубова, и још много тога.
• 67
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Путне исправе
Путне исправе се издају нашим држављанима ради путовања у иностранство или повратка у земљу. Појам путне исправе подразумева две
врсте докумената: то су пасош и путни лист. 1) Пуни лис или асован – како га неки у жаргону називају, јесте
документ сличан пасошу, али са мањим бројем страница и без корица. Путни лист служи за повратак у земљу и издаје се држављанима
Републике Србије који за време привременог боравка у иностранству
(туристичко путовање и сл.) остану без пасоша, изгубе га или им га
неко украде.
Шта треба урадити када за време боравка у иностранству изгубите пасош
Губитак пасоша, без одлагања, треба пријавити полицијским органима стране државе и од њих узети потврду о томе. Након тога треба се
обратити најближем конзулату Републике Србије. Да би могли да вам
издају путни лист, потребно је да имате:
– потврду да сте пријавили губитак
– три фотографије
– доказ о држављанству
– доказ о идентитету
Доказ о држављанству је извод из матичне књиге држављана који
није старији од шест месеци. Уверење о држављанству може вам неко
од родбине из земље послати на факс конзулата. Идентитет се доказује помоћу неког јавног документа са фотографијом. То су лична карта или возачка дозвола. Уколико вам нешто од наведеног недостаје и нисте у могућности да
га прибавите, обавиће се провера постојања сметњи код надлежног
министарства за унутрашње послове. У овој фази морате показати
стрпљење и разумевање за процедуру. 2) Пасоши – издаје их онај конзулат који покрива територију на којој
грађанин борави.
За издавање пасоша потребно је да имате:
– доказ о држављанству
– доказ о идентитету
– доказ о легалном боравку у иностранству Најједноставније је када мењате стари (плави) пасош за нови. Тада су
вам потребне само три фотографије, стари пасош и доказ да и даље имате легалан боравак (визу).
Пасош се деци до 14. године живота издаје на две године. Деца могу од
рођења да поседују сопствени пасош, али могу бити уписани и у пасош једног
од родитеља. И упис такође важи две године. 68 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
После 14. године живота, пасош се издаје са роком важења од десет година. Изузетак представљају регрути – војни обвезници, којима се пасош издаје
на пет година. Регрутна обавеза настаје са навршеном 17. годином живота.
У току је замена постојећих путних исправа. Измене су неопходне пре свега
у техничком смислу како би се прилагодили стандардима споразума из Шенгена. Ово је, између осталог, и један од услова за либерализацију визног режима.
Војна обавеза
Ова тема је детаљно обрађена у посебном делу овог приручника.
Пријава склапања брака или венчање у конзулату
Брак склопљен у иностранству пријављује се на основу извода из матичне књиге венчаних на међународном обрасцу. Супружник, наш држављанин, који је приликом склапања брака извршио промену презимена, добиће одмах по извршеној пријави, пасош на ново презиме. Конзулати ће о
склопљеном браку обавестити надлежну матичну службу у земљи.
Наш правни систем допушта склапање брака наших држављана пред
дипломатско-конзуларним представништвима Републике Србије у иностранству. Брак између нашег и страног држављанина могућ је само пред
страним државним органима. Међутим, нису сва дипломатско-конзуларна
представништва овлашћена за склапање бракова, пре свега због тога што
неке земље не признају брак склопљен пред дипломатско-конзуларним
представништвом, односно не признају такозвани „конзуларни брак“.
Скла­па­ње бра­ко­ва у ди­пло­мат­ско-кон­зу­лар­ним пред­став­ни­штви­ма
Ре­пу­бли­ке Ср­би­је у ино­стран­ству
„Ди­пло­мат­ско-кон­зу­лар­ни брак“, или са­мо „кон­зу­лар­ни“ брак је брак
скло­пљен пред ди­пло­мат­ско-кон­зу­лар­ним пред­став­ни­штвом Ре­пу­бли­ке
Ср­би­је јед­не др­жа­ве, на те­ри­то­ри­ји дру­ге.
У Ре­пу­бли­ци Ср­би­ји брак је уре­ђен По­ро­дич­ним за­ко­ном („Слу­жбе­ни
гла­сник РС“, број 18/05).
По­ро­дич­ни за­кон из­ри­чи­то не пред­ви­ђа мо­гућ­ност за­кљу­чи­ва­ња бра­
ка пред ди­пло­мат­ско-кон­зу­лар­ним пред­став­ни­штвом Ре­пу­бли­ке Ср­би­је
у ино­стран­ству. Чла­ном 15. По­ро­дич­ног за­ко­на од­ре­ђе­но је да се брак
скла­па пред ма­ти­ча­рем, а чла­ном 31. да је брак ни­штав уко­ли­ко ни­је скло­
пљен пред ма­ти­ча­рем.
Чла­ном 212. пред­ви­ђе­но је да ту­жбу за по­ни­шта­ва­ње бра­ка из узро­ка,
из­ме­ђу оста­лих (уко­ли­ко ни­је скло­пљен пред ма­ти­ча­рем), мо­гу под­не­ти
и су­пру­жни­ци, ли­ца ко­ја има­ју ин­те­рес да брак бу­де по­ни­штен и јав­ни ту­
жи­лац, као и да пра­во на по­ди­за­ње ту­жбе не за­ста­ре­ва и да се брак мо­же
по­ни­шти­ти и по­сле ње­го­вог пре­стан­ка на дру­ги на­чин.
То ипак не зна­чи да је сва­ки брак скло­пљен у ди­пло­мат­ско-кон­зу­лар­
ном пред­став­ни­штву Ре­пу­бли­ке Ср­би­је ни­штав.
III. Диломаско-конзуларна ресавнишва • 69
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Ва­же­ћи За­кон о ре­ша­ва­њу су­ко­ба за­ко­на са про­пи­си­ма дру­гих зе­ма­
ља („Слу­жбе­ни лист СФРЈ“, бр. 42/82, 72/82, ис­пр. „Слу­жбе­ни лист СРЈ“, бр.
46/96 и „Слу­жбе­ни гла­сник РС“, бр. 46/06 – др. за­кон), у чла­ну 102. пред­ви­
ђа да др­жа­вља­ни СФРЈ, од­но­сно са­да Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, мо­гу скла­па­ти
бра­ко­ве пред овла­шће­ним ди­пло­мат­ско-кон­зу­лар­ним пред­став­ни­штвом
СФРЈ, од­но­сно са­да Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, у ино­стран­ству, ако се то­ме не про­
ти­ви др­жа­ва у ко­јој се на­ла­зи то пред­став­ни­штво или уко­ли­ко је то пред­
ви­ђе­но ме­ђу­на­род­ним уго­во­ром.
Пре­ма на­ве­де­ном За­ко­ну, за пу­но­ва­жност ди­пло­мат­ско-кон­зу­лар­ног
бра­ка по­треб­но је да се ис­пу­не сле­де­ћи усло­ви:
1. да ди­пло­мат­ско-кон­зу­лар­но пред­став­ни­штво Ре­пу­бли­ке Ср­би­је
има по­себ­но овла­шће­ње ми­ни­стра спољ­них по­сло­ва Ре­пу­бли­ке Ср­би­је
за скла­па­ње бра­ко­ва и во­ђе­ње ма­тич­них књи­га вен­ча­них;
2. да су оба ли­ца ко­ја скла­па­ју брак др­жа­вља­ни Ре­пу­бли­ке Ср­би­је;
3. да се то­ме не про­ти­ви др­жа­ва у ко­јој се на­ла­зи ди­пло­мат­ско-кон­зу­
лар­но пред­став­ни­штво Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, од­но­сно да је то пред­ви­ђе­но
по­твр­ђе­ним ме­ђу­на­род­ним уго­во­ром.
Уко­ли­ко је­дан од ових усло­ва ни­је ис­пу­њен, ди­пло­мат­ско-кон­зу­лар­ни
брак је ни­штав.
Ми­ни­стар спољ­них по­сло­ва Ре­пу­бли­ке Ср­би­је ни­је из­дао по­себ­но
овла­шће­ње за скла­па­ње бра­ко­ва и во­ђе­ње ма­тич­них књи­га вен­ча­них у
ди­пло­мат­ско-кон­зу­лар­ним пред­став­ни­штви­ма Ре­пу­бли­ке Ср­би­је у ино­
стран­ству.
Ме­ђу­тим, Уред­ба о во­ђе­њу ма­тич­них књи­га у ди­пло­мат­ско-кон­зу­лар­
ним пред­став­ни­штви­ма Ју­го­сла­ви­је у ино­стран­ству и о из­да­ва­њу из­во­да
и уве­ре­ња по осно­ву тих књи­га („Слу­жбе­ни лист СФРЈ“, бр. 39/73), са за­
кон­ском сна­гом, ко­ја је и да­ље ва­же­ћа, пред­ста­вља прав­ни основ за рад
ди­пло­мат­ско-кон­зу­лар­них пред­став­ни­штва Ре­пу­бли­ке Ср­би­је на по­сло­
ви­ма во­ђе­ња ма­тич­них књи­га.
У чла­ну 1. став 3. на­ве­де­не Уред­бе пред­ви­ђе­но је: „Ма­тич­не књи­ге вен­
ча­них во­де се у пред­став­ни­штву у ко­ме за­кљу­че брак др­жа­вља­ни СФРЈ на
стал­ном или при­вре­ме­ном бо­рав­ку у ино­стран­ству“.
У ди­пло­мат­ско-кон­зу­лар­ном пред­став­ни­штву Ре­пу­бли­ке Ср­би­је у ино­
стран­ству мо­гу се скла­па­ти пу­но­ва­жни бра­ко­ви из­ме­ђу др­жа­вља­на Ре­пу­
бли­ке Ср­би­је раз­ли­чи­тог по­ла, ко­ји не­ма­ју и др­жа­вљан­ство не­ке дру­ге
др­жа­ве (двој­но др­жа­вљан­ство), на те­ри­то­ри­ји сле­де­ћих др­жа­ва:
• Бел­ги­је
• Бу­гар­ске
• Грч­ке
• Егип­та
• Ита­ли­је
• Ин­ди­је
70 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
• Ира­ка
• Ки­не
• Ли­би­је
• Ма­ђар­ске
• Ма­ке­до­ни­је
• Не­мач­ке
• Нор­ве­шке
• Пољ­ске
• Ру­му­ни­је
• Ру­ске Фе­де­ра­ци­је
• Сло­вач­ке
• Тур­ске
• Фран­цу­ске
• Хо­лан­ди­је
• Хр­ват­ске
• Че­шке
• Швед­ске
У не­ким др­жа­ва­ма на чи­јој те­ри­то­ри­ји су мо­гли би­ти скла­па­ни кон­зу­
лар­ни бра­ко­ви не по­сто­је ди­пло­мат­ско-кон­зу­лар­на пред­став­ни­штва Ре­
пу­бли­ке Ср­би­је, као што су: Га­бон, Шри Лан­ка, Мон­го­ли­ја, Зам­би­ја...
Пријава детета рођеног у иностранству
Дете рођено у иностранству, чији је барем један од родитеља у тренутку рођења наш држављанин, пријављује се у конзулату на основу извода
из матичне књиге рођених на интернационалном обрасцу. Поступку је
потребно да присуствује један од родитеља, који је наш држављанин. Одмах после извршене пријаве дете се уписује у пасош једног од родитеља
(по њиховом избору), или му се издаје сопствени пасош.
Признавање очинства
Уколико је дете рођено ванбрачно, а отац је познат и жели да призна
очинство, може то учинити у нашем конзулату уколико је наш држављанин. Отац-странац изјаву о признавању очинства даје пред органима
своје државе. Том приликом, неопходно је присуство оба родитеља,
а присуство детета само уколико је старије од 14 година.
На основу дате изјаве о признавању очинства, врши се пријава рођења
детета, а уколико је дете већ раније пријављено, одмах се приступа упису
детета у пасош родитеља, односно, уколико то желе, издавању засебног
пасоша за дете. При томе, презиме детета се одређује на основу записника о признавању очинства у коме су се оба родитеља споразумно договорила које ће презиме убудуће дете да носи. Записник се доставља матичној служби општине где је дете пријављено, односно матичној служби
којој се шаље захтев за упис детета у матичну књигу рођених.
III. Диломаско-конзуларна ресавнишва • 71
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Усвојење
Усвојити се може само малолетно лице. За усвојење је потребна сагласност родитеља усвојеника, односно његовог стараоца. Није потребна сагласност родитеља који је судском одлуком лишен родитељских
права или пословне способности, као и када је очигледно да је он напустио дете, а његово место боравишта непознато дуже од шест месеци. За усвојење малолетног детета старијег од десет година потребна је
сагласност детета. Усвојилац може бити само лице које је најмање 18 година старије од
усвојеника. Не може се усвојити сродник у правој линији, нити брат и сестра. Старалац не може да усвоји свога штићеника док га надлежни орган
не разреши дужности стараоца.
Усвојилац изузетно може бити и страни држављанин, ако за то постоје нарочито оправдани разлози. За усвојење детета од стране страног
држављанина потребна је претходна сагласност републичког органа управе надлежног за послове социјалне заштите. Развод брака
Брак се разводи пред судом на основу пресуде. Уколико је брак разведен пред иностраним судом, наш држављанин ће затражити од нашег
суда признавање правоснажне иностране пресуде. Тек када наш суд пресудом потврди инострану одлуку, развод брака ће се уписати у матичне
књиге које се воде у Републици Србији.
Легализација – давање овлашћења, овера потписа и фотокопије
У дипломатско-конзуларним представништвима Републике Србије, поред осталог, врши се састављање овлашћења, овера потписа, фотокопије,
превода и слично. Обим и форма пуномоћја дефинисани су Законом о општем управном поступку. Овера потписа извршиће се на свакој изјави којом се
не изазива расна или верска нетрпељивост, не вређа држава, државни органи и њени представници. Изузетак у пословима овере потписа у дипломатско-конзуларним представништвима представљају уговори о купопродаји
непокретности јер се они оверавају искључиво у суду. Једна од најчешће
састављаних и овераваних изјава у конзулатима је наследничка изјава.
Наследничка изјава
Ову изјаву дају наследници у току оставинске расправе. Њоме се они
прихватају или одричу права на наслеђе. Уколико неко да изјаву којом не
прихвата наследство, оставинска маса ће се даље делити на преостале
наследнике. С друге стране, уколико се неко прихвати наследства, он га
се може одрећи у корист трећег лица, или га задржати за себе. Приликом
сваког састављања наследничке изјаве, конзул је дужан да даваоца изјаве упозна са прописима и његовим правима.
72 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Тестамент
Дипломатско-конзуларна представништва, по одредбама које важе за
састављање судског тестамента, могу нашим држављанима у иностранству да састављају тестамент. И међународни облик тестамента предвиђен
је нашим прописима с обзиром на то да је наша земља потписник Хашке
конвенције о облику међународног тестамента. Поред личног присуства
тестатора ради утврђивања његовог идентитета и психичког стања, потребно је, поред конзула, и присуство два сведока. Тестамент се саставља
по тачно одређеној процедури и по прописаној форми.
Оставине
Оставински поступак у иностранству започиње од момента када дипломатско-конзуларно представништво, препорученом или дипломатском
поштом, прими отворени и комплетирани предмет који је припремио Одсек
за оставине у иностранству Дирекције за конзуларне послове Министарства спољних послова, а на основу иницијативе потенцијалног наследника. Комплетирани предмет састоји се од:
1. овереног пуномоћја којим се дипломатско-конзуларно представништво овлашћује за заступање пред иностраним органом;
2. доказа о сродству са оставиоцем, који се потврђује оригиналима извода из Матичне књиге рођених, Матичне књиге венчаних и Матичне књиге умрлих, на међународном формулару, или овереним преводима истих;
3. осталих докумената релевантних за предметну оставину (банковни
изводи, изводи из земљишних књига, тестамент, писма и слично).
Након пријема наведене документације, дипломатско-конзуларно
представништво отвара предмет и одмах ступа у контакт са адвокатом на
кога ће пренети пуномоћ (неопходно је да адвокат буде познат дипломатско-конзуларном представништву или препоручен од стране лица познатих
дипломатско-конзуларном представништву) или на органе државе пријема који администрирају оставинама (нотари, оставински судови и слично),
ради утврђивања оставинске масе и покретања процедуре реализације
оставине. Дипломатско-конзуларно представништво перманентно прати
рад на оставинском предмету и о томе обавештава странке.
Трансфер осуђених лица
Према кривичном законодавству Републике Србије, постоји могућност
да наши држављани осуђени на казне затвора у иностранству наставе да их
издржавају у Србији, ако је то са земљом у којој издржавају казну регулисано
међународним уговором или на основу реципроцитета. Када се ради о лицима која имају пребивалиште на подручју Републике Србије, односно рођена
су на подручју Републике, њихов трансфер ради издржавања казне затвора у
Републици Србији може се вршити како са земљама с којима постоји закључен међународни уговор, тако и на основу принципа узајамности.
III. Диломаско-конзуларна ресавнишва • 73
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Услови
Осуђено лице мора бити држављанин Србије.
Пресуда која му је изречена у иностранству мора бити правноснажна.
Преостали део казне коју осуђено лице треба да издржи мора бити у
трајању од најмање шест месеци (по Конвенцији) од дана кад је примљен
захтев за његов трансфер или у неограниченом трајању.
Осуђено лице мора поднети захтев, односно дати сагласност.
Кривично дело због кога је лице осуђено у иностранству мора се
сматрати и кривичним делом и у нашој земљи.
Две државе морају се договорити у вези са трансфером осуђеног лица.
Шта конзули не могу да ураде за вас
Конзули не могу да вас избаве из затвора, ако сте у складу са законима
земље у којој се налазите, из неког разлога, лишени слободе, или сте осуђени на казну затвора. Они су ту да брину да добијете истоветан третман као и
остали грађани који се налазе у истој ситуацији, да се на вас примењују исти
закони и да имате обезбеђеног браниоца по службеној дужности.
На ваш захтев, полицијски органи су дужни да вам обезбеде контакт
са конзулом. Конзулат је дужан, уколико то захтевате, да о вашем проблему обавести родбину у земљи и информише се о детаљима вашег случаја. Међутим, конзулат не може да плаћа трошкове адвоката по вашем
избору, нити је у ситуацији да даје кауцију ради привременог пуштања на
слободу. То није пракса нигде у свету.
Конзули не могу имати улогу ваших адвоката и заступати вас пред правосудним органима земље пријема. Они вам могу дати правни савет у вези наших прописа или прописа земље домаћина уколико су са њима упознати.
Нaпомена: Информације наведене у овом приручнику преузете су
са званичног сајта Министарства унутрашњих послова и Министарства
спољних послова.
Министарство спољних послова
Београд, Кнеза Милоша 22–26
тел.: 306 80 00, 361 63 33; факс: 361 83 66
www.mfa.gov.yu
[email protected]
Министарство унутрашњих послова
Београд, Булевар Михајла Пупина 2
тел.: 306 20 00, локал 2601
www.mup.gov. rs
mups@ mup.gov.rs
74 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
IV. ИЗБОРНО ПРАВО ДИЈАСПОРЕ
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
ПОЈАМ ИЗБОРНОГ ПРАВА
Изборно раво, у смислу Закона о избору народних посланика
(„Службени гласник РС“, број 18/04) обухвата право грађана да на начин и по поступку који је утврђен овим законом бирају и буду бирани,
кандидују се и буду кандидовани, одлучују о предложеним кандидатима и изборним листама, кандидатима јавно постављају питања, буду
правовремено, истинито, потпуно и објективно обавештени оамима
и активностима подносилаца изборних листа и о кандидатима са тих
листа, као и да располажу другим правима која су предвиђена овим
законом (члан 9. Закона).
Правни основ
Усав Реублике Србије
(„Службени гласник РС“, број 85/06)
Уставом Републике Србије гарантовано је да сваки пунолетан, пословно способан држављанин Републике Србије има право да бира и да
буде биран. Изборно право је опште и једнако, избори су слободни и
непосредни, а гласање тајно и лично (члан 52. Устава).
Закон о избору нароних осланика
(„Службени ласник РС“, бр. 35/00 и 18/04)
Бирач може бити уписан само на једном месту у бирачки списак (члан 13);
У бирачки списак уписују се и бирачи који имају боравиште у иностранству, према последњем пребивалишту пре одласка у иностранство, односно последњем пребивалишту једног од њихових
родитеља;
Министарство надлежно за послове управе води и ажурира, одвојено по страним државама, евиденцију бирача који су уписани у бирачки списак а имају боравиште у иностранству (члан 13а, став 1);
Посебна евиденција бирача у иностранству садржи: редни број, име и
презиме, лични број, пол, годину рођења, место последњег пребивалишта бирача пре одласка у иностранство, односно место последњег
пребивалишта једног од родитеља, као и податке о месту боравишта
бирача у иностранству (члан 13а, став 2);
Републичка изборна комисија: прати примену и даје објашњења у
вези са применом овог закона, нарочито о спровођењу гласања у иностранству, одређује и оглашава у„Службеном гласнику Републике Србије“
број и адресу бирачких места, најкасније 20 дана пре дана одређеног за
• 77
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
одржавање избора, образује бирачке одборе и именује председника и
чланове бирачких одбора (члан 34. ст. 3, 7. и 8. Закона);
Бирачи који имају боравиште у иностранству гласају у дипломатско-конзуларним представништвима Републике Србије на посебним
бирачким местима које одређује Републичка изборна комисија, по
прибављеном мишљењу Министарства иностраних послова. Чланове
бирачког одбора у сталном саставу у иностранству именује Републичка изборна комисија на предлог Министарства спољних послова Републике Србије (члан 73а, став 1);
На основу Посебне евиденције бирача у иностранству, Министарство за
државну управу и локалну самоуправу одмах по расписивању избора израђује посебну евиденцију за сваку страну земљу и прослеђује Министарству спољних послова Републике Србије, које преко дипломатско-конзуларних представништава обавештава бираче о расписивању избора и начину
остварења бирачког права. Евиденције бирача излажу се у дипломатскоконзуларним представништвима Републике Србије, а њихове копије у Министарству за државну управу и локалну самоуправу (члан 73б, став 1);
Бирач који је уписан у Посебну евиденцију бирача у иностранству
може најкасније 20 дана пре дана одржавања избора да обавести дипломатско-конзуларно представништво Републике Србије, односно
министарство надлежно за послове управе, да ће гласати на бирачком месту у Републици Србији, што се уписује у Посебну евиденцију
бирача у иностранству (члан 73в, став 1);
Бирач који није уписан у Посебну евиденцију бирача у иностранству,
а уписан је у бирачки списак, може најкасније 20 дана пре дана одржавања избора обавестити дипломатско-конзуларно представништво
Републике Србије, односно министарство надлежно за послове управе да ће гласати у иностранству. Пошто достави све потребне податке,
он се уписује у Посебну евиденцију бирача у иностранству и брише из
ње после одржаних избора (члан 73б, став 2);
Најкасније 15 дана пре дана одржавања избора, министарство надлежно за послове управе закључује Посебну евиденцију бирача у
иностранству, сачињава и оверава посебне изводе из бирачког списка за свако бирачко место у иностранству, сачињава за сваку општину
попис бирача уписаних у Посебну евиденцију бирача у иностранству,
и оверене посебне изводе из бирачког списка и све пописе бирача
уписаних у Посебну евиденцију бирача у иностранству одмах доставља Републичкој изборној комисији (члан 73г, став 1);
Републичка изборна комисија доставља оверене изводе из бирачког
списка министарству надлежном за иностране послове која их, заједно са осталим изборним материјалом, прослеђује на сва бирачка места у иностранству на којима ће се гласати (члан 73г, став 2);
Попис бирача који су уписани у Посебну евиденцију бирача у иностранству Републичка изборна комисија разврстава према бирачким
78 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
местима у Републици Србији и доставља их бирачким одборима заједно са осталим изборним материјалом (члан 73г, став 3);
Органи надлежни за спровођење избора дужни су да у току изборног
поступка обавештавају бираче о њиховим изборним правима и о начину заштите тих права (члан 93);
Уусво за сровођење Закона о избору нароних осланика
(„Службени ласник РС“, бр. 103/06 и 5/07)
Министарство спољних послова, одмах после расписивања избора,
путем јавног огласа обавештава бираче који имају боравиште у иностранству да су расписани избори и позива их да дипломатско-конзуларним представништвима Републике Србије доставе податке потребне за ажурирање бирачког списка. Министарство спољних послова
преко дипломатско-конзуларних представништава прикупља податке о бирачима који имају боравиште у иностранству и тако добијене
податке доставља Министарству за државну управу. Министарство за
државну управу доставља Републичкој изборној комисији оверене
посебне изводе из бирачког списка за свако бирачко место у иностранству, као и попис бирача уписаних у Посебну евиденцију бирача у
иностранству сачињен за сваку општину. Републичка изборна комисија оверене посебне изводе из бирачког списка, заједно са осталим
изборним материјалом, прослеђује свим бирачким одборима у иностранству (члан 4. Упутства за спровођење Закона о избору народних
посланика „Службени гласник РС“, бр. 103/06 и 5/07);
Бирачка места у иностранству одређују се на предлог Министарства
спољних послова (члан 7. став 3. претходног упутства);
Правила о рау бирачких обора за сровођење избора
за нароне осланике („Службени ласник РС“, број 103/06)
Бирачким одборима у иностранству изборни материјал не предаје
радно тело, већ координатор Републичке изборне комисије (члан 3.
став 1. цитираног Правила);
Напомена: Бирачки одбори у иностранству спроводе гласање два
дана, с тим да се гласање завршава истог дана и часа по локалном
времену које одговара завршетку гласања у Републици Србији. Републичка изборна комисија посебном одлуком одређује време почетка и
завршетка гласања на сваком бирачком месту у иностранству (члан 3.
Правила о раду бирачких одбора за спровођење избора за народне
посланике „Службени гласник РС“, број 103/06).
Надлежност Министарства за дијаспору
Министарство за дијаспору своју активност у поступку остваривања
бирачког права држављана Републике Србије који бораве у иностранству
темељи на „побољшању услова за остварење бирачког права држављана
IV. Изборно раво ијасоре • 79
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Републике Србије који бораве у иностранству“ (члан 25. Закона о министарствима, „Службени гласник РС“, број 65/08).
Акивноси Минисарсва за ијасору на рехоно
оржаним изборима:
Одлука о допуни одлуке о утврђивању текста јавног огласа о обавештавању бирача у иностранству о расписивању избора за народне
посланике (став 1. цитиране Одлуке даје могућност пријаве бирача у
бирачке спискове електронском поштом).
Кампања „Покажи да ти је стало“ урађена у сарадњи са Министарством
спољних послова, дипломатско-конзуларним представништвима, организацијама дијаспоре, појединцима, као и путем електронских и штампаних
медија, штампањем и дистрибуирањем информативног материјала.
Кампања „Подсети своје нека дају свој глас“, усмерена ка домаћој јавности (циљна група су грађани који живе у Републици Србији и имају
рођаке, пријатеље или познанике у иностранству, а све с циљем њиховог подстицања да искористе своје грађанско право).
Свакодневно пружање правне помоћи и информисање држављана
Републике Србије који бораве у иностранству.
Остварени резултати
Повећање броја уписаних бирача у бирачке спискове у иностранству
за 40 % (јануар – 37.172, мај – 52.000).
Отварање нових бирачких места изван дипломатско-конзуларних
представништва Републике Србије, и то у Канади (Ванкувер и Монтреал), Сједињеним Америчким Државама (Лос Анђелес, Бостон и Сан
Франциско), Италији (Луксембург и Вићенца), кантон Валис (Луцерно и
Сиери), Швајцарској и Катару.
Отварање пет нових бирачких места у амбасадама Републике Србије, и то
у Каиру, Кувајту, Сарајеву, Дамаску и генералном конзулату у Истанбулу.
За све додатне информације меродавни су:
Министарство за државну управу и локалну самоуправу
Београд, Бирчанинова 6
www.mfa.gov.rs
Министарство спољних послова
Београд, Кнеза Милоша 24 –26
www.mfa.gov.rs
Републичка изборна комисија
Београд, Краља Милана 16
www.rik. parlament.gov.rs
80 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
V. УЧЕЊЕ СРПСКОГ ЈЕЗИКА ЗА СРБЕ КОЈИ
БОРАВЕ ИЗВАН РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Један од најважнијих приоритета Министарства за дијаспору Републике Србије свакако је очување српског језика и ћириличког писма. Тренутно, ситуација није охрабрујућа јер у иностранству стално опада број ученика српског језика и, према расположивим статистикама, данас их има
нешто мање од 17.000. У седам европских земаља, у Немачкој, Данској,
Швајцарској, Француској, Грчкој, Белгији и Мађарској, српски језик предају 34 редовна, 14 хонорарна и три гостујућа просветна радника. Један
наставник ради са стотинак ђака организованих у 10 група према узрасту
и месту становања, што изискује наставу сваког дана у другом граду.
Да би се променио тренд и зауставило смањење броја ученика који похађају наставу српског језика, Министарство за дијаспору планира да у наредном периоду предузме низ мера. Један од првих потеза Министарства
је иницирање радне групе у којој ће би били представници Министарства
за дијаспору, Министарства просвете, Националног савета и Завода за уџбенике, а чији је циљ да се овај проблем сагледа са свих аспеката како не би
дозволили да наша деца у свету забораве српски језик и ћириличко писмо.
Законски оквир
Посебан програм основног образовања и васпитања у иностранству,
начин вођења евиденције и издавања јавних исправа, посебни услови за
наставника, обезбеђивање и начин исплате средстава за плате и друга
питања од значаја за остваривање образовно-васпитног рада у иностранству, регулисани су чланом 123. Закона о основама образовања и
васпитања:
Образовно-васпитни рад у иностранству изводи наставник који има
лиценцу и који испуњава посебне услове за наставника.
Решење о упућивању наставника на рад у иностранство доноси министар, на основу конкурса.
Наставник се упућује на рад у иностранство на време од годину дана,
уз могућност продужења.
Наставнику школе мирује радни однос на радном месту са кога је
упућен на рад у иностранство.
Када је реч о праву на образовање, чланом 92. Законом о основама
сисема образовања и васиања („Службени гласник РС“, бр. 62/03,
64/03, 58/04, 62/04), прописано је да страни држављанин и лице без
држављанства на територији Републике Србије имају право уписа у:
– у предшколске установе (дечји вртић);
• 83
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
– основне школе, основне школе за образовање одраслих, основне
музичке, односно балетске школе, као и у основне школе за образовање
ученика са сметњама у развоју;
– средње школе, и то: гимназија (општа и специјализована), стручне
школе, мешовите школе, уметничке школе, средње школе за образовање
одраслих и средње школе за ученике са сметњама у развоју, о исим
условима и на начин роисан законом за ржављане Реублике Србије.
Посебан услов за упис ових лица јесте познавање језика на коме се
изводи настава, а чију проверу организује и спроводи школа.
––––––––––––––––––––––––––––––––––––––
ПРАВИЛНИК
О ОСТВА­РИ­ВА­ЊУ ОБРА­ЗОВ­НО-ВАС­ПИТ­НОГ РА­ДА
У ИНО­СТРАН­СТВУ
(„Слу­жбе­ни гла­сник РС“, број 30/09)
ПРЕД­МЕТ ПРА­ВИЛ­НИ­КА
Члан 1
Овим пра­вил­ни­ком уре­ђу­је се по­се­бан про­грам основ­ног обра­зо­ва­
ња и вас­пи­та­ња у ино­стран­ству, на­чин во­ђе­ња еви­ден­ци­је и из­да­ва­ње
јав­них ис­пра­ва, по­себ­ни усло­ви за на­став­ни­ке, обез­бе­ђи­ва­ње и на­чин ис­
пла­те сред­ста­ва за пла­те и дру­га пи­та­ња од зна­ча­ја за оства­ри­ва­ње обра­
зов­но-вас­пит­ног ра­да у ино­стран­ству.
ПО­СЕ­БАН ПРО­ГРАМ ОСНОВ­НОГ ОБРА­ЗО­ВА­ЊА И ВАС­ПИ­ТА­ЊА
У ИНО­СТРАН­СТВУ
Члан 2
По­се­бан про­грам основ­ног обра­зо­ва­ња и вас­пи­та­ња у ино­стран­ству
са­др­жи на­став­ни план, са­др­жа­је про­гра­ма и ди­дак­тич­ко-ме­то­дич­ко упут­
ство за оства­ри­ва­ње на­ста­ве из сле­де­ћих пред­ме­та:
1) Срп­ски је­зик
2) Мо­ја отаџ­би­на Ср­би­ја
3) Осно­ви кул­ту­ре срп­ског на­ро­да
По­се­бан про­грам основ­ног обра­зо­ва­ња и вас­пи­та­ња у ино­стран­ству
ре­а­ли­зу­је се на три ни­воа уз­ра­ста: мла­ђем (пр­ви, дру­ги и тре­ћи раз­ред),
сред­њем (че­твр­ти, пе­ти и ше­сти раз­ред) и ста­ри­јем (сед­ми и осми раз­
ред), са фон­дом од 105 до 114 ча­со­ва го­ди­шње за сва­ки пред­мет, за­ви­сно
од ре­ал­них мо­гућ­но­сти ор­га­ни­за­ци­је на­ста­ве и ње­не ускла­ђе­но­сти са ре­
дов­ном на­ста­вом у стра­ној др­жа­ви.
84 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
По­се­бан про­грам основ­ног обра­зо­ва­ња и вас­пи­та­ња у ино­стран­ству
од­штам­пан је уз овај пра­вил­ник и чи­ни ње­гов са­став­ни део.
НА­ЧИН ВО­ЂЕ­ЊА ЕВИ­ДЕН­ЦИ­ЈЕ ОБРА­ЗОВ­НО-ВАС­ПИТ­НОГ РА­ДА
Члан 3
Еви­ден­ци­ју о оства­ри­ва­њу обра­зов­но-вас­пит­ног ра­да у ино­стран­ству
во­ди на­став­ник упу­ћен на рад у ино­стран­ство ра­ди из­во­ђе­ња на­ста­ве.
Обра­сци еви­ден­ци­је су ма­тич­на књи­га за уче­ни­ке ко­ји по­ха­ђа­ју на­ста­
ву по­себ­ног про­гра­ма основ­ног обра­зо­ва­ња и вас­пи­та­ња у ино­стран­ству
(у да­љем тек­сту: ма­тич­на књи­га) и днев­ник обра­зов­но-вас­пит­ног ра­да у
ино­стран­ству (у да­љем тек­сту: днев­ник ра­да).
Ма­тич­на књи­га во­ди се на Обра­сцу бр. 1, у об­ли­ку спољ­ног та­ба­ка
и уну­тра­шњег ли­ста ве­ли­чи­не 21 x 29,5 цм и штам­па се на 100-грам­ској
хар­ти­ји.
Уну­тра­шњи лист по­се­бан је за сва­ког уче­ни­ка и по­пу­ња­ва се од упи­са
у пр­ви до за­вр­шет­ка осмог раз­ре­да.
Ма­тич­на књи­га је трај­ни до­ку­мент и чу­ва се у скла­ду са за­ко­ном.
Днев­ник ра­да во­ди се на Обра­сцу бр. 2, у об­ли­ку је књи­ге са твр­дим
ко­ри­ца­ма, те­гет бо­је, ве­ли­чи­не 21 x 29,5 цм и штам­па се на 80-грам­ској
хар­ти­ји.
Ми­ни­стар­ство про­све­те (у да­љем тек­сту: Ми­ни­стар­ство) бла­го­вре­ме­
но до­ста­вља днев­ник ра­да над­ле­жном ди­пло­мат­ско-кон­зу­лар­ном пред­
став­ни­штву од ко­га га пре­у­зи­ма на­став­ник, од­но­сно пред­сед­ник ак­ти­ва
на­став­ни­ка на по­чет­ку школ­ске го­ди­не.
На­став­ник је за­ду­жен за чу­ва­ње днев­ни­ка ра­да и во­ђе­ња еви­ден­ци­
је о оства­ри­ва­њу обра­зов­но-вас­пит­ног ра­да у то­ку школ­ске го­ди­не. По
ис­те­ку школ­ске го­ди­не, днев­ни­ци ра­да пре­да­ју се, пре­ко ко­ор­ди­на­то­
ра, ди­пло­мат­ско-кон­зу­лар­ном пред­став­ни­штву на чу­ва­ње, у скла­ду са
за­ко­ном.
Обра­сци еви­ден­ци­ја из ст. 3. и 6. овог чла­на, од­штам­па­ни су уз овај
пра­вил­ник и чи­не ње­гов са­став­ни део.
ИЗ­ДА­ВА­ЊЕ ЈАВ­НИХ ИС­ПРА­ВА
Члан 4
Јав­не ис­пра­ве из­да­ју се на осно­ву еви­ден­ци­је о оства­ри­ва­њу обра­зов­
но-вас­пит­ног ра­да у ино­стран­ству, и то су: ђач­ка књи­жи­ца и уве­ре­ње о
за­вр­ше­ном по­себ­ном про­гра­му основ­ног обра­зо­ва­ња и вас­пи­та­ња у ино­
стран­ству (у да­љем тек­сту: уве­ре­ње).
Ђач­ка књи­жи­ца из­да­је се уче­ни­ку при­ли­ком упи­са уче­ни­ка за по­ха­ђа­
ње по­себ­ног про­гра­ма основ­ног обра­зо­ва­ња и вас­пи­та­ња у ино­стран­ству.
V. Учење срско језика за Србе који бораве изван Реублике Србије • 85
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Ђач­ка књи­жи­ца са­др­жи по­дат­ке о оства­ре­ном успе­ху уче­ни­ка из на­
став­них пред­ме­та из чла­на 2. овог пра­вил­ни­ка и из вла­да­ња.
Ђач­ку књи­жи­цу, при­ли­ком упи­са и у то­ку шко­ло­ва­ња, пот­пи­су­ју на­
став­ник и ко­ор­ди­на­тор, а ове­ра­ва се пе­ча­том ди­пло­мат­ско-кон­зу­лар­ног
пред­став­ни­штва.
Ако уче­ник из­гу­би ђач­ку књи­жи­цу, на­став­ник то упи­су­је у ма­тич­
ну књи­гу, у ру­бри­ци „на­по­ме­на“, а уче­ни­ку се из­да­је ду­пли­кат ђач­ке
књи­жи­це.
Ђач­ка књи­жи­ца во­ди се на Обра­сцу бр. 3, у об­ли­ку је књи­ге, чвр­
стих ко­ри­ца, те­гет бо­је, ве­ли­чи­не 10 x 14 цм и штам­па се на 80-грам­ској
хар­ти­ји, у по­за­ди­ни тек­ста са гр­бом Ре­пу­бли­ке Ср­би­је на сва­кој де­сној
стра­ни­ци.
Уве­ре­ње во­ди се на Обра­сцу бр. 4, у об­ли­ку је ли­ста, ве­ли­чи­не 21 x 29,5 цм
и штам­па се на 120-грам­ској хар­ти­ји, на све­тло пла­вој под­ло­зи, у по­за­ди­ни
тек­ста са гр­бом Ре­пу­бли­ке Ср­би­је.
Уве­ре­ње се из­да­је на­кон за­вр­шет­ка осмог раз­ре­да по по­себ­ном про­
гра­му основ­ног обра­зо­ва­ња и вас­пи­та­ња у ино­стран­ству. Уве­ре­ње пот­
пи­су­је на­став­ник, а ове­ра­ва га овла­шће­но ли­це у ди­пло­мат­ско-кон­зу­лар­
ном пред­став­ни­штву.
Обра­сци јав­них ис­пра­ва из ст. 6. и 7. овог чла­на, од­штам­па­ни су уз овај
пра­вил­ник и чи­не ње­гов са­став­ни део.
ПО­СЕБ­НИ УСЛО­ВИ ЗА НА­СТАВ­НИ­КЕ
Члан 5
На рад у ино­стран­ство ра­ди из­во­ђе­ња на­ста­ве мо­же се упу­ти­ти на­
став­ник ко­ји:
– по­се­ду­је до­зво­лу за рад – ли­цен­цу;
– има нај­ма­ње пет го­ди­на рад­ног ис­ку­ства у обла­сти основ­ног обра­зо­
ва­ња и вас­пи­та­ња;
– по­се­ду­је уве­ре­ња и по­твр­де ко­ји­ма до­ка­зу­је стал­но струч­но уса­вр­
ша­ва­ње у обла­сти обра­зо­ва­ња, у тра­ја­њу од 50 до 100 са­ти, у скла­ду са
пра­вил­ни­ком ко­јим се про­пи­су­је струч­но уса­вр­ша­ва­ње;
– по­се­ду­је основ­но зна­ње за рад на ра­чу­на­ру;
– зна је­зик стра­не др­жа­ве у ко­ју се упу­ћу­је, на ни­воу Б1 За­јед­нич­ког
европ­ског је­зич­ког окви­ра;
– ис­пу­ња­ва усло­ве про­пи­са­не за­ко­ном и пра­вил­ни­ком ко­јим се про­пи­
су­је вр­ста струч­не спре­ме на­став­ни­ка и струч­ног са­рад­ни­ка у основ­ној
шко­ли за оства­ри­ва­ње на­ста­ве из од­го­ва­ра­ју­ћих пред­ме­та, и то за:
– на­став­ни­ка раз­ред­не на­ста­ве;
– на­став­ни­ка срп­ског је­зи­ка и књи­жев­но­сти;
– на­став­ни­ка стра­ног је­зи­ка и књи­жев­но­сти.
86 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Пре упу­ћи­ва­ња у ино­стран­ство на­став­ник има оба­ве­зу да са­вла­да по­
се­бан про­грам струч­ног уса­вр­ша­ва­ња за из­во­ђе­ње на­ста­ве у ино­стран­
ству, са ли­сте одо­бре­них про­гра­ма струч­ног уса­вр­ша­ва­ња.
ОБЕЗ­БЕ­ЂИ­ВА­ЊЕ И НА­ЧИН ИС­ПЛА­ТЕ СРЕД­СТА­ВА ЗА ОБРА­ЗО­ВА­ЊЕ
У ИНО­СТРАН­СТВУ
Члан 6
У бу­џе­ту Ре­пу­бли­ке Ср­би­је обез­бе­ђу­ју се сред­ства за пла­те на­став­ни­
ка упу­ће­них у ино­стран­ство.
Ми­ни­стар­ство ис­пла­ћу­је пла­ту на­став­ни­ку пре­ко над­ле­жног ди­пло­
мат­ско-кон­зу­лар­ног пред­став­ни­штва, на осно­ву ре­ше­ња ми­ни­стра про­
све­те (у да­љем тек­сту: ми­ни­стар) о упу­ћи­ва­њу у ино­стран­ство и ове­ре­не
ме­сеч­не об­ра­чун­ске ли­сте од стра­не ко­ор­ди­на­то­ра.
Пла­та се ис­пла­ћу­је у ва­лу­ти др­жа­ве у ко­ју је на­став­ник упу­ћен на рад.
Пла­та др­жав­ног слу­жбе­ни­ка ко­ји је упу­ћен на рад у ино­стран­ство у
свој­ству ко­ор­ди­на­то­ра обез­бе­ђу­је се и ис­пла­ћу­је у скла­ду са про­пи­си­ма
ко­ји­ма је уре­ђе­на ис­пла­та пла­та ли­ци­ма ко­ја оба­вља­ју по­себ­не ду­жно­сти
у ди­пло­мат­ско-кон­зу­лар­ним пред­став­ни­штви­ма на осно­ву спо­ра­зу­ма
над­ле­жних ор­га­на др­жав­не упра­ве.
Члан 7
На­став­ни­ку упу­ће­ном на рад у ино­стран­ство при­па­да пра­во на пут­
не тро­шко­ве за од­ла­зак у стра­ну др­жа­ву и по­вра­так у Ре­пу­бли­ку Ср­би­ју,
у ви­си­ни во­зне кар­те дру­гог раз­ре­да, као и пра­во на тро­шко­ве те­ле­фо­
на, и то: у др­жа­ва­ма чла­ни­ца­ма Европ­ске уни­је до 25,00 ЕУР, а у Швај­цар­
ској до 40,00 ЦХФ. Те­ле­фон­ски тро­шко­ви ис­пла­ћу­ју се на осно­ву при­ло­
же­них ра­чу­на.
У бу­џе­ту Ре­пу­бли­ке Ср­би­је обез­бе­ђу­ју се и сред­ства за тро­шко­ве за
из­во­ђе­ње на­ста­ве, и то: за на­бав­ку јав­них ис­пра­ва и обра­за­ца за во­ђе­
ње пе­да­го­шке еви­ден­ци­је; струч­но уса­вр­ша­ва­ње и ор­га­ни­зо­ва­ње уза­
јам­них по­се­та уче­ни­ка из зе­мље ма­ти­це и ди­ја­спо­ре у окви­ру про­је­ка­та
Ми­ни­стар­ства.
Члан 8
Ви­си­на пла­те на­став­ни­ка од­ре­ђу­је се пре­ма бро­ју гру­па уче­ни­ка са ко­
ји­ма се оства­ру­је обра­зов­но-вас­пит­ни рад, сра­змер­но рад­ном вре­ме­ну,
од­но­сно оства­ре­ном фон­ду ча­со­ва и до­при­но­су у оства­ри­ва­њу ци­ље­ва и
за­да­та­ка по­себ­ног про­гра­ма обра­зо­ва­ња и вас­пи­та­ња у ино­стран­ству.
Пун фонд ча­со­ва има на­став­ник ко­ји из­во­ди на­ста­ву у јед­ном ме­сту
у стра­ној др­жа­ви, са не­дељ­ним фон­дом од 21 ча­са не­по­сред­ног ра­да са
уче­ни­ци­ма и три ча­са ван­на­став­них ак­тив­но­сти, са уче­ни­ци­ма од се­дам
гру­па по 12 уче­ни­ка, од­но­сно укуп­но 84 уче­ни­ка.
V. Учење срско језика за Србе који бораве изван Реублике Србије • 87
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
За оства­ре­ни пун фонд ча­со­ва пла­та на­став­ни­ка из ста­ва 2. овог чла­на,
из­но­си:
У др­жа­ви чла­ни­ци Европ­ске уни­је
1.600,00 ЕУР
У Швај­цар­ској
3.200,00 ЦХФ
Уко­ли­ко на­став­ник пе­ри­о­дич­но у то­ку школ­ске го­ди­не има ма­њи број
од 84 уче­ни­ка пла­та му се утвр­ђу­је сра­змер­но бро­ју уче­ни­ка.
Из­у­зет­но, пла­та на­став­ни­ка ко­ји има ма­ње од 84 уче­ни­ка, од­но­сно
на­став­ни­ка ко­ји не оства­ру­је пун фонд ча­со­ва, ако на­ста­ву из­во­ди у
ви­ше ме­ста у стра­ној др­жа­ви, уз ко­ри­шће­ње ре­ги­о­нал­ног пре­во­за,
из­но­си:
У др­жа­ви чла­ни­ци Европ­ске уни­је
1.800,00 ЕУР
У Швај­цар­ској
3.600,00 ЦХФ
На­став­ник ко­ји оства­ру­је пун фонд ча­со­ва, а ре­а­ли­зу­је на­ста­ву са ви­
ше од 84 уче­ни­ка рас­по­ре­ђе­них у 7 гру­па, до­би­ја на­кна­ду за сва­ког уче­ни­
ка пре­ко про­пи­са­ног бро­ја, и то у:
У др­жа­ви чла­ни­ци Европ­ске уни­је
10,00 ЕУР
У Швај­цар­ској
18,00 ЦХФ
На­став­ни­ку мо­же да се уве­ћа пла­та за уче­ни­ке пре­ко про­пи­са­ног бро­
ја, нај­ви­ше до 105 упи­са­них уче­ни­ка.
ОР­ГА­НИ­ЗА­ЦИ­ЈА ОБРА­ЗОВ­НО-ВАС­ПИТ­НОГ РА­ДА
Члан 9
Основ­но обра­зо­ва­ње и вас­пи­та­ње по по­себ­ном про­гра­му обра­зов­новас­пит­ног ра­да у ино­стран­ству на срп­ском је­зи­ку из­во­ди се за уче­ни­ке
срп­ског по­ре­кла ко­ји при­вре­ме­но или трај­но жи­ве у ино­стран­ству, а ко­ји
су се из­ја­сни­ли за овај вид на­ста­ве.
Овај вид обра­зо­ва­ња оства­ру­је се по­сле ре­дов­них ча­со­ва уче­ни­ка,
за­ви­сно од оба­ве­за уче­ни­ка у си­сте­му ре­дов­ног обра­зо­ва­ња у стра­ној
др­жа­ви.
На по­чет­ку школ­ске го­ди­не ро­ди­те­љи при­ја­вљу­ју ко­ор­ди­на­то­ру, или
над­ле­жном ди­пло­мат­ско-кон­зу­лар­ном пред­став­ни­штву, уче­ни­ке за по­ха­
ђа­ње на­ста­ве по по­себ­ном про­гра­му обра­зов­но-вас­пит­ног ра­да у ино­
стран­ству на срп­ском је­зи­ку и пот­пи­су­ју из­ја­ву ко­јом се оба­ве­зу­ју да ће
њи­хо­во де­те ре­дов­но по­ха­ђа­ти на­ста­ву.
На­ста­ва се из­во­ди у гру­па­ма за:
– мла­ђи уз­раст уче­ни­ка (пр­ви, дру­ги и тре­ћи раз­ред);
– сред­њи уз­раст уче­ни­ка (че­твр­ти, пе­ти и ше­сти раз­ред);
– ста­ри­ји уз­раст уче­ни­ка (сед­ми и осми раз­ред).
Ми­ни­ма­лан број уче­ни­ка у гру­пи је 10, а мак­си­мал­ни 15.
88 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Гру­пу мо­гу чи­ни­ти уче­ни­ци са­мо јед­ног уз­ра­ста (мла­ђи, сред­њи или
ста­ри­ји), а у из­у­зет­ним слу­ча­је­ви­ма гру­пу мо­гу чи­ни­ти и два уз­ра­ста.
На­ста­ва се ор­га­ни­зу­је у обра­зов­но-вас­пит­ним уста­но­ва­ма стра­не др­
жа­ве или у про­сто­ру ко­ји од­ре­ђу­је ад­ми­ни­стра­тив­ни ор­ган стра­не др­жа­
ве у чи­јој је над­ле­жно­сти оба­ве­зно обра­зо­ва­ње уче­ни­ка.
То­ком ви­кен­да на­ста­ва мо­же би­ти ор­га­ни­зо­ва­на и у про­сто­ри­ја­ма Срп­
ске пра­во­слав­не цр­кве, клу­бо­ва или дру­гих удру­же­ња на­ших гра­ђа­на у
ино­стран­ству или, евен­ту­ал­но, у про­сто­ри­ја­ма ди­пло­мат­ско-кон­зу­лар­
ног пред­став­ни­штва.
ФОНД ЧА­СО­ВА НА­СТА­ВЕ
Члан 10
Не­дељ­ни фонд ча­со­ва основ­ног обра­зо­ва­ња и вас­пи­та­ња по по­себ­
ном про­гра­му у ино­стран­ству из­но­си три школ­ска ча­са. Ча­со­ви мо­гу би­ти
ор­га­ни­зо­ва­ни и у бло­ку.
Ча­со­ви сло­бод­них ак­тив­но­сти мо­гу се оства­ри­ва­ти са­мо­стал­но и ви­
кен­дом.
ИЗ­БОР НА­СТАВ­НИ­КА КО­ЈИ СЕ УПУ­ЋУ­ЈУ НА РАД У ИНО­СТРАН­СТВО РА­ДИ
ИЗ­ВО­ЂЕ­ЊА НА­СТА­ВЕ
Члан 11
Из­бор на­став­ни­ка ко­ји се упу­ћу­је на рад у ино­стран­ство вр­ши се пу­
тем кон­кур­са ко­ји об­ја­вљу­је Ми­ни­стар­ство у јав­ном гла­си­лу.
На кон­курс се мо­гу ја­ви­ти ли­ца ко­ја су у рад­ном од­но­су у обра­зов­новас­пит­ној уста­но­ви у Ре­пу­бли­ци Ср­би­ји на нео­д­ре­ђе­но вре­ме.
Ко­ми­си­ју за из­бор на­став­ни­ка ко­ји се упу­ћу­ју у ино­стран­ство (у да­љем
тек­сту: ко­ми­си­ја) име­ну­је ми­ни­стар.
Ко­ми­си­ја спро­во­ди по­сту­пак при­је­ма и об­ра­де кон­курс­не до­ку­мен­та­
ци­је, оба­вља про­ве­ру зна­ња кан­ди­да­та и во­ди ин­тер­вју са кан­ди­да­том.
Про­ве­ра зна­ња кан­ди­да­та оба­вља се из стра­ног је­зи­ка и ин­фор­ма­тич­
ке пи­сме­но­сти.
Про­ве­ра зна­ња из стра­ног је­зи­ка са­сто­ји се од те­ста и усме­не про­ве­
ре, а ин­фор­ма­тич­ке пи­сме­но­сти – из прак­тич­ног ра­да.
Ин­тер­вју са кан­ди­да­том оба­вља се пред ко­ми­си­јом у пу­ном са­ста­ву.
Ко­ми­си­ја до­ста­вља ми­ни­стру пред­лог кан­ди­да­та ко­ји ис­пу­ња­ва усло­
ве за упу­ћи­ва­ње на рад у ино­стран­ство, са обра­зло­же­њем.
Из­у­зет­но, ко­ми­си­ја мо­же да пред­ло­жи ми­ни­стру да у ино­стран­ство
упу­ти и кан­ди­да­та ко­ји не ис­пу­ња­ва све усло­ве, уко­ли­ко се на кон­курс не
при­ја­ви до­во­љан број кан­ди­да­та ко­ји ис­пу­ња­ва­ју усло­ве, али нај­ду­же на
јед­ну школ­ску го­ди­ну.
V. Учење срско језика за Србе који бораве изван Реублике Србије • 89
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Ми­ни­стар ре­ше­њем упу­ћу­је на­став­ни­ка на рад у ино­стран­ство на пе­
ри­од од го­ди­ну да­на, са мо­гућ­но­шћу про­ду­же­ња.
Од­лу­ку о про­ду­же­њу ра­да на­став­ни­ка у ино­стран­ству ми­ни­стар до­но­
си по при­ба­вље­ном ми­шље­њу ко­ор­ди­на­то­ра до 31. мар­та ка­лен­дар­ске
го­ди­не у ко­јој на­став­ни­ку пре­ста­је рад у ино­стран­ству.
Ре­ше­ње ми­ни­стра о упу­ћи­ва­њу на­став­ни­ка на рад у ино­стран­ство, од­
но­сно о про­ду­же­њу ра­да до­ста­вља се над­ле­жном ди­пло­мат­ско-кон­зу­лар­
ном пред­став­ни­штву, ма­тич­ној шко­ли на­став­ни­ка и на­став­ни­ку упу­ће­ном
у ино­стран­ство.
Члан 12
На­став­ник упу­ћен ре­ше­њем ми­ни­стра на рад у ино­стран­ство за­кљу­чу­
је са Ми­ни­стар­ством уго­вор о уре­ђи­ва­њу ме­ђу­соб­них пра­ва и оба­ве­за, у
скла­ду са за­ко­ном.
Уго­во­ром из ста­ва 1. овог чла­на уре­ђу­ју се пра­ва на­став­ни­ка, а на­ро­
чи­то: пла­та, укљу­чу­ју­ћи и при­па­да­ју­ће по­ре­зе и до­при­но­се; акон­та­ци­ја у
ви­си­ни две ме­сеч­не пла­те по сту­па­њу на рад у стра­ној др­жа­ви; на­кна­да
за вре­ме при­вре­ме­не спре­че­но­сти за рад – бо­ло­ва­ње; пла­ће­но и не­пла­
ће­но од­су­ство и дру­га пра­ва, у скла­ду са за­ко­ном и ме­ђу­на­род­ним кон­
вен­ци­ја­ма.
Уго­во­ром из ста­ва 1. овог чла­на уре­ђу­ју се оба­ве­зе на­став­ни­ка, а на­
ро­чи­то да: на до­сто­јан­ствен на­чин пред­ста­вља сво­ју др­жа­ву; по­шту­је
за­ко­не, оби­ча­је и ко­дек­се по­на­ша­ња др­жа­ве у ко­ју је упу­ћен; при­пре­ма
соп­стве­ни гло­бал­ни и опе­ра­тив­ни план ра­да ко­ји до­ста­вља ру­ко­во­ди­о­
цу ак­ти­ва и ко­ор­ди­на­то­ру; оба­вља при­пре­ме за оства­ри­ва­ње на­ста­ве и
ре­дов­но оства­ру­је на­ста­ву у скла­ду са про­пи­са­ним на­став­ним пла­ном и
про­гра­мом; ор­га­ни­зу­је ван­на­став­не ак­тив­но­сти; ре­дов­но во­ди еви­ден­
ци­ју о одр­жа­ним ча­со­ви­ма и ван­на­став­ним ак­тив­но­сти­ма; ре­дов­но при­
су­ству­је са­стан­ци­ма струч­них ак­ти­ва и дру­гим струч­ним са­стан­ци­ма,
ко­је ор­га­ни­зу­је ко­ор­ди­на­тор; до­ста­ви из­ве­штај ко­ор­ди­на­то­ру о ра­ду у
прет­ход­ном ме­се­цу; са­ра­ђу­је са ро­ди­те­љи­ма, ор­га­ни­зу­је ро­ди­тељ­ске
са­стан­ке и уред­но во­ди за­пи­сник о одр­жа­ним са­стан­ци­ма; из­вр­ша­ва
фи­нан­сиј­ске и дру­ге оба­ве­зе пре­ма стра­ној др­жа­ви у ко­јој оства­ру­је
обра­зов­но-вас­пит­ни рад; до­при­но­си раз­во­ју на­ста­ве на срп­ском је­зи­ку
у ино­стран­ству и ја­ча­њу ве­за зе­мље ма­ти­це и ди­ја­спо­ре.
Члан 13
На­став­ни­ку ко­ји је упу­ћен на рад у ино­стран­ство, на под­руч­је где је у
то­ку фор­ми­ра­ње гру­па, ко­ји ра­ди са нај­ма­ње 60 уче­ни­ка, рас­по­ре­ђе­них у
пет гру­па за пе­ри­од до шест ме­се­ци, пре­ста­је рад у ино­стран­ству кра­јем
те­ку­ће школ­ске го­ди­не, ако се у том пе­ри­о­ду ни­су сте­кли усло­ви за рад
са пу­ним фон­дом ча­со­ва.
90 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
На­став­ни­ку мо­же да пре­ста­не рад у ино­стран­ству, на лич­ни зах­тев,
пре ис­те­ка вре­ме­на на ко­је је упу­ћен ако под­не­се пи­сме­ни зах­тев ми­ни­
стру пре­ко ди­пло­мат­ско-кон­зу­лар­ног пред­став­ни­штва нај­ма­ње три ме­се­
ца пре вре­ме­на пре­стан­ка ра­да.
На­став­ни­ку ко­ји не оства­ру­је про­грам обра­зов­но-вас­пит­ног ра­да у
ино­стран­ству, од­но­сно ко­ји не из­вр­ша­ва оба­ве­зе из уго­во­ра о ме­ђу­соб­
ним пра­ви­ма и оба­ве­за­ма пре­ста­је рад у ино­стран­ству пре ис­те­ка вре­ме­
на на ко­ји је упу­ћен, ре­ше­њем ми­ни­стра.
КО­ОР­ДИ­НА­ТОР
Члан 14
Рад на­став­ни­ка у ино­стран­ству ор­га­ни­зу­је ко­ор­ди­на­тор.
Ко­ор­ди­на­тор се упу­ћу­је на рад у ино­стран­ство ре­ше­њем ми­ни­стра,
а у скла­ду са спо­ра­зу­мом ко­ји за­кљу­чу­ју Ми­ни­стар­ство и Ми­ни­стар­ство
спољ­них по­сло­ва.
Ко­ор­ди­на­тор се упу­ћу­је на рад у ино­стран­ство на пе­ри­од од че­ти­ри
го­ди­не, ко­ји се не мо­же про­ду­жа­ва­ти.
На ме­сто ко­ор­ди­на­то­ра упу­ћу­је се др­жав­ни слу­жбе­ник за­по­слен у
Ми­ни­стар­ству ко­ји, осим усло­ва про­пи­са­них за­ко­ном, има ви­со­ко обра­
зо­ва­ње, по­ло­жен ис­пит за рад у др­жав­ним ор­га­ни­ма и нај­ма­ње 10 го­ди­на
рад­ног ис­ку­ства у на­ста­ви.
За­да­так ко­ор­ди­на­то­ра је да ор­га­ни­зу­је и пра­ти из­во­ђе­ње обра­зов­новас­пит­ног ра­да по по­себ­ном про­гра­му у ино­стран­ству на срп­ском је­зи­ку,
а на­ро­чи­то да:
– ор­га­ни­зу­је и уна­пре­ђу­је обра­зов­но-вас­пит­ни рад у ино­стран­ству;
– вр­ши пе­да­го­шко-ин­струк­тив­ни увид у рад на­став­ни­ка и пред­у­зи­ма
од­го­ва­ра­ју­ће ме­ре за уна­пре­ђи­ва­ње ра­да на­став­ни­ка;
– кон­тро­ли­ше и ове­ра­ва ме­сеч­не об­ра­чун­ске ли­сте на­став­ни­ка и до­
ста­вља их на на­пла­ту Ми­ни­стар­ству;
– пред­ла­же сло­бод­на рад­на ме­ста за на­став­ни­ке;
– пред­у­зи­ма ме­ре у слу­ча­ју не­до­лич­ног по­на­ша­ња на­став­ни­ка;
– са­зи­ва и ру­ко­во­ди сед­ни­ца­ма на­став­нич­ког ве­ћа;
– по по­тре­би при­су­ству­је ро­ди­тељ­ским са­стан­ци­ма;
– вр­ши кон­тро­лу ђач­ких књи­жи­ца, ма­тич­них књи­га, днев­ни­ка ра­да и
пла­но­ва ра­да на­став­ни­ка;
– са­ра­ђу­је са од­го­ва­ра­ју­ћим др­жав­ним ор­га­ни­ма зе­мље до­ма­ћи­на;
– ор­га­ни­зу­је струч­но уса­вр­ша­ва­ње на­став­ни­ка;
– уче­ству­је у ре­а­ли­за­ци­ји про­је­ка­та и про­гра­ма са ци­љем раз­во­ја са­
рад­ње уста­но­ва из зе­мље до­ма­ћи­на и Ре­пу­бли­ке Ср­би­је;
– оства­ру­је и дру­ге по­сло­ве по на­ло­гу ми­ни­стра.
V. Учење срско језика за Србе који бораве изван Реублике Србије • 91
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Ко­ор­ди­на­тор до­ста­вља Ми­ни­стар­ству ме­сеч­не из­ве­шта­је о из­во­ђе­њу
основ­ног обра­зо­ва­ња и вас­пи­та­ња у ино­стран­ству.
ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕ­НИ­КА
Члан 15
Уче­ник се оце­њу­је из на­став­них пред­ме­та про­пи­са­них по­себ­ним про­гра­
мом основ­ног обра­зо­ва­ња и вас­пи­та­ња у ино­стран­ству и вла­да­ња, а успех уче­
ни­ка ис­ка­зу­је се број­ча­ним оце­на­ма на кра­ју пр­вог и дру­гог по­лу­го­ди­шта.
На кра­ју дру­гог по­лу­го­ди­шта сва­ког раз­ре­да на­став­ник у пи­са­ној фор­
ми да­је ми­шље­ње и пред­ло­ге за да­ље на­пре­до­ва­ње уче­ни­ка.
УЏ­БЕ­НИ­ЦИ
Члан 16
У оства­ри­ва­њу ци­ље­ва и за­да­та­ка по­себ­ног про­гра­ма основ­ног обра­
зо­ва­ња и вас­пи­та­ња у ино­стран­ству ко­ри­сте се уџ­бе­ни­ци и на­став­на сред­
ства, ко­ји су ре­ше­њем ми­ни­стра одо­бре­ни за упо­тре­бу у ино­стран­ству.
У оства­ри­ва­њу ци­ље­ва и за­да­та­ка по­себ­ног про­гра­ма основ­ног обра­
зо­ва­ња и вас­пи­та­ња у ино­стран­ству мо­гу се ко­ри­сти­ти и уџ­бе­ни­ци ко­ји
су ре­ше­њем ми­ни­стра одо­бре­ни за упо­тре­бу у Ре­пу­бли­ци Ср­би­ји.
Ли­сту уџ­бе­ни­ка и на­став­них сред­ста­ва из ста­ва 2, ко­ји ће се ко­ри­сти­ти
у ра­ду, на пред­лог на­став­ни­ка, Ми­ни­стар­ству до­ста­вља ко­ор­ди­на­тор, нај­
ка­сни­је до 30. сеп­тем­бра те­ку­ће школ­ске го­ди­не.
СА­ВЕТ РО­ДИ­ТЕ­ЉА
Члан 17
Са­вет ро­ди­те­ља је са­ве­то­дав­но те­ло ко­је да­је ми­шље­ња и пред­ло­ге за
ор­га­ни­за­ци­ју, оства­ри­ва­ње и уна­пре­ђи­ва­ње на­ста­ве; ста­ра се о обез­бе­ђи­
ва­њу усло­ва за без­бед­ност уче­ни­ка; да­је са­гла­сност за ко­ри­шће­ње сред­
ста­ва ро­ди­те­ља, са­ра­ђу­је са клу­бо­ви­ма и удру­же­њи­ма на­ше ди­ја­спо­ре и
дру­гим ор­га­ни­за­ци­ја­ма од зна­ча­ја за из­во­ђе­ње на­ста­ве.
Са­вет ро­ди­те­ља би­ра се за сва­ку школ­ску го­ди­ну на пр­вом ро­ди­тељ­
ском са­стан­ку, а чи­не га по је­дан пред­став­ник ро­ди­те­ља сва­ке гру­пе, на
ни­воу гра­да где се из­во­ди на­ста­ва. Са­вет ро­ди­те­ља би­ра пред­сед­ни­ка,
за­ме­ни­ка пред­сед­ни­ка са­ве­та ро­ди­те­ља и за­пи­сни­ча­ра.
ОТВА­РА­ЊЕ НО­ВИХ И УКИ­ДА­ЊЕ ПО­СТО­ЈЕ­ЋИХ ГРУ­ПА УЧЕ­НИ­КА
Члан 18
Но­ве гру­пе уче­ни­ка отва­ра­ју се на зах­тев ро­ди­те­ља ако по­сто­ји до­во­
љан број уче­ни­ка и на­став­ни­ка и ако су обез­бе­ђе­ни про­стор, опре­ма и
на­став­на сред­ства за из­во­ђе­ње на­ста­ве.
92 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Зах­тев за отва­ра­ње но­вих гру­па уче­ни­ка упу­ћу­је се Ми­ни­стар­ству пре­
ко ко­ор­ди­на­то­ра.
Зах­тев ро­ди­те­ља за отва­ра­ње но­вих гру­па уче­ни­ка, са ми­шље­њем
над­ле­жног ди­пло­мат­ско-кон­зу­лар­ног пред­став­ни­штва до­ста­вља се Ми­
ни­стар­ству на­кон одр­жа­ног ро­ди­тељ­ског са­стан­ка и при­ку­пље­них из­ја­ва
ро­ди­те­ља да ће њи­хо­во де­те ре­дов­но по­ха­ђа­ти на­ста­ву.
Ми­ни­стар­ство одо­бра­ва отва­ра­ње но­ве гру­пе ако по­сто­ји:
– нај­ма­ње 24 уче­ни­ка;
– струч­но за­сту­пље­на на­ста­ва;
– про­стор за из­во­ђе­ње на­ста­ве;
– са­гла­сност ро­ди­те­ља да уче­ству­ју у фи­нан­си­ра­њу обра­зо­ва­ња на
срп­ском је­зи­ку то­ком пр­ве школ­ске го­ди­не.
Сред­ства ко­ја се обез­бе­ђу­ју уче­шћем ро­ди­те­ља упла­ћу­ју се на ра­чун ди­
пло­мат­ско-кон­зу­лар­ног пред­став­ни­штва и на­ме­ње­на су за обез­бе­ђи­ва­ње
ви­шег пе­да­го­шког стан­дар­да у из­во­ђе­њу на­ста­ве у ино­стран­ству, и то за:
– тро­шко­ве из­најм­љи­ва­ња учи­о­ни­це;
– на­бав­ку уџ­бе­ни­ка и ди­дак­тич­ког ма­те­ри­ја­ла;
– по­моћ у ор­га­ни­за­ци­ји на­ста­ве, при­ре­да­ба, про­сла­ва и дру­гих ван­на­
став­них ак­тив­но­сти;
– уче­шће у фи­нан­си­ра­њу пут­них тро­шко­ва уче­ни­ка у до­мо­ви­ну и опре­
ма­ње про­сто­ра за из­во­ђе­ње на­ста­ве;
– тро­шко­ве пу­то­ва­ња на­став­ни­ка од ме­ста ста­но­ва­ња до ме­ста одр­жа­
ва­ња на­ста­ве, у из­но­су це­не во­зне кар­те.
Ако се у гру­пи то­ком школ­ске го­ди­не сма­њи број уче­ни­ка на по­ло­ви­
ну, на­ста­ва се одр­жа­ва два пу­та ме­сеч­но до кра­ја школ­ске го­ди­не. Ако
гру­па има ма­ње од по­ло­ви­не про­пи­са­ног бро­ја уче­ни­ка и ако у ро­ку од
шест ме­се­ци од отва­ра­ња но­вих гру­па ни­је фор­ми­ра­на гру­па у скла­ду са
овим пра­вил­ни­ком, уче­ни­ци се рас­по­ре­ђу­ју у нај­бли­же гру­пе.
Гру­па се уки­да ако не по­сто­ји до­во­љан број уче­ни­ка, или ако не по­сто­
ји на­став­ник од­го­ва­ра­ју­ће вр­сте струч­не спре­ме за из­во­ђе­ње на­ста­ве.
ЗА­ВР­ШНА ОД­РЕД­БА
Члан 19
Овај пра­вил­ник сту­па на сна­гу осмог да­на од да­на об­ја­вљи­ва­ња у
„Слу­жбе­ном гла­сни­ку Ре­пу­бли­ке Ср­би­је“, а при­ме­њи­ва­ће се од школ­ске
2009/2010. го­ди­не.
ПО­СЕ­БАН ПРО­ГРАМ ОСНОВ­НОГ ОБРА­ЗО­ВА­ЊА
И ВАС­ПИ­ТА­ЊА У ИНО­СТРАН­СТВУ
ЦИЉ
Циљ обра­зов­но-вас­пит­ног ра­да је­сте уче­ње и не­го­ва­ње срп­ског је­
зи­ка као ма­тер­њег је­зи­ка уче­ни­ка, раз­ви­ја­ње и ја­ча­ње све­сти о свом
V. Учење срско језика за Србе који бораве изван Реублике Србије • 93
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
на­ци­о­нал­ном и кул­тур­ном иден­ти­те­ту кроз про­у­ча­ва­ње нај­вред­ни­јих
де­ла срп­ске кул­тур­не ба­шти­не и одр­жа­ва­ње трај­них ве­за с отаџ­би­ном.
ЗА­ДА­ЦИ
За­а­ци обра­зов­но-вас­пит­ног ра­да су:
– по­ступ­но и си­сте­мат­ско усва­ја­ње за­ко­ни­то­сти и лек­сич­ког бла­га срп­
ског књи­жев­ног је­зи­ка и оспо­со­бља­ва­ње уче­ни­ка за ње­го­во аде­кват­но
ко­ри­шће­ње у ра­зним ви­до­ви­ма усме­ног и пи­са­ног из­ра­жа­ва­ња, од­но­сно
у уло­зи ка­зи­ва­ча, слу­ша­о­ца, са­го­вор­ни­ка и чи­та­о­ца;
– упо­зна­ва­ње бит­них осо­бе­но­сти на­ци­о­нал­не исто­ри­је и кул­ту­ре, као
и ре­пре­зен­та­тив­них де­ла ду­хов­ног ства­ра­ла­штва;
– вас­пи­та­ва­ње уче­ни­ка на на­че­ли­ма по­што­ва­ња, чу­ва­ња и бо­га­ће­ња
кул­тур­не ба­шти­не (срп­ске, европ­ске и свет­ске);
– не­го­ва­ње љу­ба­ви пре­ма за­ви­ча­ју и отаџ­би­ни и сти­ца­ње основ­них
зна­ња о зе­мљи по­ре­кла;
– ства­ра­ње при­ја­тељ­ских осе­ћа­ња пре­ма зе­мљи до­ма­ћи­ну и ње­ним
гра­ђа­ни­ма, раз­ви­ја­ње на­ци­о­нал­не и вер­ске то­ле­ран­ци­је;
– ус­по­ста­вља­ње ко­ре­ла­ци­је с на­став­ним про­гра­ми­ма ко­је уче­ни­ци са­
вла­ђу­ју у ре­дов­ној основ­ној шко­ли;
– оспо­со­бља­ва­ње уче­ни­ка за са­мо­ста­лан рад и ак­тив­но укљу­чи­ва­
ње у раз­не об­ли­ке кул­тур­ног и јав­ног жи­во­та у ужој и ши­рој дру­штве­
ној за­јед­ни­ци.
ОКВИР­НИ ПЛАН ОБРА­ЗО­ВА­ЊА И ВАС­ПИ­ТА­ЊА
На­став­ни
пред­ме­ти
Мла­ђи уз­раст
уче­ни­ка
(пр­ви, дру­ги и
тре­ћи раз­ред)
Сред­њи уз­раст
уче­ни­ка
(че­твр­ти, пе­ти и
ше­сти раз­ред)
Ста­ри­ји уз­раст
уче­ни­ка
(сед­ми и осми
раз­ред)
од 105 до 114
ча­со­ва го­ди­шње
од 105 до 114
ча­со­ва го­ди­шње
од 105 до 114
ча­со­ва го­ди­шње
Срп­ски
је­зик
Мо­ја
отаџ­би­на
Ср­би­ја
Основи
културе
српског
народа
94 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
НА­СТАВ­НИ ПРО­ГРАМ
Циљ и за­да­ци
Циљ на­ста­ве срп­ског је­зи­ка је­сте да уче­ни­ци овла­да­ју срп­ским књи­
жев­ним је­зи­ком на ко­јем ће се усме­но и пи­сме­но пра­вил­но из­ра­жа­ва­ти,
упо­зна­ва­ти, до­жи­ве­ти и оспо­со­би­ти се да ту­ма­че ода­бра­на књи­жев­на де­
ла и дру­га умет­нич­ка оства­ре­ња из срп­ске и свет­ске ба­шти­не.
За­да­ци на­ста­ве:
– раз­ви­ја­ње љу­ба­ви пре­ма ма­тер­њем је­зи­ку, ње­го­во очу­ва­ње и по­тре­
ба да се не­гу­је;
– опи­сме­ња­ва­ње уче­ни­ка на те­ме­љи­ма гра­ма­тич­ких и ор­то­граф­ских
стан­дар­да срп­ског књи­жев­ног је­зи­ка;
– по­ступ­но и си­сте­ма­тич­но упо­зна­ва­ње гра­ма­ти­ке и пра­во­пи­са срп­
ског је­зи­ка, овла­да­ва­ње нор­ма­тив­ном гра­ма­ти­ком и стил­ским мо­гућ­но­
сти­ма срп­ског је­зи­ка;
– оспо­со­бља­ва­ње за успе­шно слу­же­ње књи­жев­ним је­зи­ком у раз­ли­
чи­тим ви­до­ви­ма ње­го­ве усме­не и пи­сме­не упо­тре­бе и у раз­ли­чи­тим ко­
му­ни­ка­тив­ним си­ту­а­ци­ја­ма (уло­га го­вор­ни­ка, слу­ша­о­ца, са­го­вор­ни­ка и
чи­та­о­ца);
– раз­ви­ја­ње осе­ћа­ња за естет­ске вред­но­сти у на­род­ној и аутор­ској
књи­жев­но­сти;
– раз­ви­ја­ње сми­сла и спо­соб­но­сти за пра­вил­но, теч­но, еко­но­мич­но и
увер­љи­во усме­но и пи­сме­но из­ра­жа­ва­ње;
– бо­га­ће­ње реч­ни­ка, је­зич­ког и стил­ског из­ра­за;
– уве­жба­ва­ње и уса­вр­ша­ва­ње гла­сног чи­та­ња (пра­вил­ног, ло­гич­ког,
из­ра­жај­ног и ин­тер­пре­та­тив­ног) и чи­та­ња у се­би (до­жи­вљај­ног, усме­ре­
ног, ис­тра­жи­вач­ког);
– оспо­со­бља­ва­ње за са­мо­стал­но чи­та­ње, до­жи­вља­ва­ње, раз­у­ме­ва­ње,
све­стра­но ту­ма­че­ње и вред­но­ва­ње књи­жев­но­у­мет­нич­ких де­ла ра­зних
жан­ро­ва;
– упо­зна­ва­ње са по­пу­лар­ним и ин­фор­ма­тив­ним тек­сто­ви­ма из ча­со­пи­
са за де­цу, њи­хо­во чи­та­ње и ту­ма­че­ње;
– раз­ви­ја­ње по­тре­бе за чи­та­њем и ко­ри­шће­њем књи­ге, спо­соб­но­сти
да се њо­ме са­мо­стал­но слу­же као из­во­ром са­зна­ња; на­ви­ка­ва­ње на са­мо­
стал­но ко­ри­шће­ње би­бли­о­те­ке;
– оспо­со­бља­ва­ње уче­ни­ка за до­жи­вља­ва­ње и вред­но­ва­ње сцен­ских
оства­ре­ња (по­зо­ри­ште, филм);
– раз­ви­ја­ње, чу­ва­ње и по­што­ва­ње вла­сти­тог на­ци­о­нал­ног и кул­тур­ног
иден­ти­те­та на де­ли­ма срп­ске књи­жев­но­сти, по­зо­ри­шне и филм­ске умет­
но­сти, као и дру­гих умет­нич­ких оства­ре­ња;
– раз­ви­ја­ње по­што­ва­ња пре­ма кул­тур­ној ба­шти­ни и по­тре­бе да се она
про­у­ча­ва и чу­ва;
V. Учење срско језика за Србе који бораве изван Реублике Србије • 95
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
– под­сти­ца­ње уче­ни­ка на ба­вље­ње ван­на­став­ним ак­тив­но­сти­ма (уче­
ство­ва­ње у сек­ци­ја­ма и оку­пља­њи­ма у ко­ји­ма ће се не­го­ва­ти срп­ска кул­
ту­ра и тра­ди­ци­ја);
– вас­пи­та­ва­ње уче­ни­ка за жи­вот и рад у ду­ху ху­ма­ни­зма, исти­но­љу­би­
во­сти, со­ли­дар­но­сти и дру­гих мо­рал­них вред­но­сти;
– раз­ви­ја­ње ро­до­љу­би­вих осе­ћа­ња; љу­ба­ви пре­ма отаџ­би­ни, род­ном
кра­ју, кул­тур­ном на­сле­ђу, тра­ди­ци­ји, фол­кло­ру...
МЛА­ЂИ УЗ­РАСТ УЧЕ­НИ­КА
(пр­ви, дру­ги и тре­ћи раз­ред)
СРП­СКИ ЈЕ­ЗИК
НИ­ВО А
(пр­ви и дру­ги раз­ред)
Опе­ра­тив­ни за­да­ци:
– усва­ја­ње пра­вил­ног из­го­ва­ра­ња гла­со­ва, гла­сов­них ску­по­ва, ре­чи и
ре­че­ни­ца;
– са­вла­да­ва­ње тех­ни­ке чи­та­ња и пи­са­ња на ћи­ри­лич­ком (ла­ти­нич­ком)
пи­сму;
– на­ви­ка­ва­ње на упо­тре­бу књи­жев­ног је­зи­ка у го­во­ру и пи­са­њу;
– фор­ми­ра­ње на­ви­ке за чит­ко, уред­но и ле­по пи­са­ње;
– по­ступ­но уво­ђе­ње у раз­у­ме­ва­ње и до­жи­вља­ва­ње књи­жев­них тек­сто­ва;
– уоча­ва­ње вр­ста књи­жев­них де­ла пре­ма зах­те­ви­ма про­гра­ма;
– усва­ја­ње основ­них књи­жев­но­те­о­риј­ских и функ­ци­о­нал­них пој­мо­ва
пре­ма зах­те­ви­ма про­гра­ма;
– оспо­со­бља­ва­ње за усме­но и пи­сме­но пре­при­ча­ва­ње, при­ча­ње и
опи­си­ва­ње пре­ма зах­те­ви­ма про­гра­ма.
ОСНО­ВЕ ЧИ­ТА­ЊА И ПИ­СА­ЊА
Прет­ход­на ис­пи­ти­ва­ња
Ис­пи­ти­ва­ње спо­соб­но­сти сва­ко­га де­те­та за го­вор­но оп­ште­ње (спо­соб­
ност за ре­про­ду­ко­ва­ње кра­ћег са­др­жа­ја, уме­шност за пра­вил­но го­вор­но
из­ра­жа­ва­ње, бо­гат­ство реч­ни­ка, од­сту­па­ња од књи­жев­ног је­зи­ка, го­вор­
ни не­до­ста­ци); ис­пи­ти­ва­ње пред­зна­ња из чи­та­ња и пи­са­ња (по­зна­ва­ње
сло­ва, чи­та­ње и пи­са­ње); фор­ми­ра­ње ин­ди­ви­ду­ал­них та­бе­ла с ре­зул­та­ти­
ма ис­пи­ти­ва­ња ра­ди ујед­на­ча­ва­ња оде­ље­ња, из­бо­ра ме­то­да и по­сту­па­ка
и пра­ће­ња на­пре­до­ва­ња уче­ни­ка.
96 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
При­пре­ма за чи­та­ње и пи­са­ње
Ве­жбе у по­сма­тра­њу (ви­зу­ел­не ве­жбе) – за­па­жа­ње и ода­би­ра­ње зна­
чај­них по­је­ди­но­сти; раз­ви­ја­ње ана­ли­тич­ког по­сма­тра­ња, те­мат­ски ор­га­
ни­зо­ва­но по­сма­тра­ње пред­ме­та, би­ља­ка, жи­во­ти­ња, ли­ца, сли­ка, цр­те­жа,
и илу­стра­ци­ја; за­па­жа­ње об­ли­ка, бо­ја, по­ло­жа­ја пред­ме­та и би­ћа; уоча­ва­
ње по­кре­та, ди­на­ми­ке кре­та­ња, ми­мич­ких ак­тив­но­сти и ге­сти­ку­ла­ци­је.
Ве­жбе у слу­ша­њу (аку­стич­ке ве­жбе) – от­кри­ва­ње и раз­ли­ко­ва­ње зву­
ко­ва, шу­мо­ва и то­но­ва, раз­ли­ко­ва­ње го­вор­них ка­рак­те­ри­сти­ка (го­во­ра)
на­став­ни­ка, дру­га, глум­ца и спи­ке­ра. Не­го­ва­ње па­жљи­вог слу­ша­ња го­вор­
ни­ка и са­го­вор­ни­ка.
Раз­ви­ја­ње кул­ту­ре усме­ног из­ра­жа­ва­ња и при­хва­та­ње го­вор­них кон­
вен­ци­ја: при­ча­ње на осно­ву по­сма­тра­ња и при­ча­ње на осно­ву ни­за сли­
ка; пре­при­ча­ва­ње тек­ста, лут­кар­ске пред­ста­ве, цр­та­ног фил­ма; је­зич­ке
фор­ме кул­тур­ног обра­ћа­ња.
Лек­сич­ка и син­так­сич­ка ве­жба­ња: бо­га­ће­ње реч­ни­ка, јед­но­знач­не и
ви­ше­знач­не ре­чи; ре­чи ко­је има­ју нај­ви­ше зна­че­ња (де­ло­ви те­ла, де­ло­ви
ку­ће, биљ­ке и жи­во­ти­ње из чо­ве­ко­вог окру­же­ња); ак­ти­ви­ра­ње па­сив­ног
реч­ни­ка, по­жељ­ни и не­по­жељ­ни спо­је­ви ре­чи (нпр. ши­ша­и ко­су и ре­за­
и ко­су); ана­ли­за гла­сов­не струк­ту­ре ре­чи. Ве­жбе ар­ти­ку­ла­ци­је – чист,
ја­сан и пра­ви­лан из­го­вор свих гла­со­ва.
Гра­фо­то­нич­ке ве­жбе: ве­жба­ње по­кре­та ру­ке, ша­ке и пр­сти­ју, пи­са­ње раз­
ли­чи­тих цр­та и ли­ни­ја као основ­них еле­ме­на­та сло­ва; јед­но­став­но и спон­та­но
ли­ков­но из­ра­жа­ва­ње; усме­ре­но и сло­бод­но цр­та­ње – у ко­ре­ла­ци­ји са зах­те­
ви­ма из ли­ков­не кул­ту­ре; спон­та­ност, до­след­ност и функ­ци­о­нал­ност у зах­те­
ви­ма да се уче­ни­ци уме­шно слу­же при­бо­ром за пи­са­ње, цр­та­ње и сли­ка­ње.
У струч­но-пе­да­го­шком ра­ду учи­тељ (на­став­ник) опре­де­љу­је се за ана­ли­тич­
ко-син­те­тич­ку ме­то­де или ком­плек­сни по­сту­пак у уче­њу чи­та­ња и пи­са­ња.
Уве­жба­ва­ње ло­гич­ког чи­та­ња на од­го­ва­ра­ју­ћим тек­сто­ви­ма из бу­ква­
ра: пра­ви­лан из­го­вор свих гла­со­ва, пра­вил­но на­гла­ша­ва­ње ре­чи, теч­но
по­ве­зи­ва­ње ре­чи у ре­че­ни­ци ја­чи­ном и тем­пом при­род­ног го­во­ра. Осми­
шље­но и под­сти­цај­но вред­но­ва­ње чи­та­ња сва­ког уче­ни­ка по­на­о­соб. Раз­
го­вор о про­чи­та­ном.
Уве­жба­ва­ње гра­фич­ки пра­вил­ног и естет­ски до­брог (ле­пог) пи­са­ња:
по­је­ди­нач­них сло­ва, ре­чи и ре­че­ни­ца. Си­сте­ма­тич­но и до­след­но оства­
ри­ва­ње хи­ги­јен­ских, тех­нич­ких и прак­тич­них на­ви­ка ве­за­них за пи­са­ње
(пра­вил­но се­де­ње и др­жа­ње те­ла, функ­ци­о­нал­на упо­тре­ба при­бо­ра за
пи­са­ње и сл.). Од­ме­ре­но, при­ме­ре­но и под­сти­цај­но вред­но­ва­ње ру­ко­пи­
са сва­ког уче­ни­ка по­на­о­соб.
Уса­вр­ша­ва­ње чи­та­ња и пи­са­ња
По­сле усва­ја­ња основ­не пи­сме­но­сти (пи­сме­но­сти на пр­вом А ни­воу),
на­ста­вља се уве­жба­ва­ње и уса­вр­ша­ва­ње чи­та­ња и пи­са­ња и то­ком на­ред­
них раз­ре­да. Функ­ци­о­нал­ним, осми­шље­ним и при­ме­ре­ним по­ве­зи­ва­њем
V. Учење срско језика за Србе који бораве изван Реублике Србије • 97
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
сте­че­них зна­ња и ве­шти­на, то­ком усва­ја­ња по­чет­ног чи­та­ња и пи­са­ња, са
од­го­ва­ра­ју­ћим про­грам­ским са­др­жа­ји­ма из оста­лих пред­мет­них под­руч­
ја (гра­ма­ти­ка и пра­во­пис, лек­ти­ра, је­зич­ка кул­ту­ра) на­чел­но се омо­гу­ћу­је
уче­ни­ку да на сва­ком ча­су го­во­ри, чи­та и пи­ше.
ЈЕ­ЗИК
Са­мо­гла­сни­ци: из­го­вор А, О, У, И, Е и Р (са­мо­гла­снич­ког).
Су­гла­сни­ци: из­го­вор , б, ф, , , ц, з, с, ћ, ђ, ч, џ, ж, ш, к, , х. По­себ­но обра­
ти­ти па­жњу на из­го­вор па­ро­ва афри­ка­та џ - ђ, ч - ћ.
Со­нан­ти: из­го­вор м, ј, љ, њ, р, л, н, в. По­себ­но обра­ти­ти па­жњу на из­го­
вор па­ла­та­ла л, њ. По­де­ла ре­чи на сло­го­ве: са­мо­гла­сник као но­си­лац сло­
га. Ва­жно: скре­ну­ти па­жњу уче­ни­ци­ма на сло­го­твор­ну и не­сло­го­твор­ну
функ­ци­ју гла­са Р.
Реч: уоча­ва­ње у тек­сту. Про­мен­љи­ве и не­про­мен­љи­ве: уоча­ва­ње да
не­ке ре­чи ме­ња­ју свој об­лик, а дру­ге не.
Раз­ли­ко­ва­ње вр­ста ре­чи пре­ма зна­че­њу: име­ни­ца – име­ну­је пред­ме­
те, би­ћа и по­ја­ве; гла­гол – име­ну­је рад­њу (ста­ње, зби­ва­ње); при­дев – зна­
чи осо­би­ну и сл.
Лич­не за­ме­ни­це: ја – ли­це ко­је го­во­ри, и – са­го­вор­ник. Ли­це ко­је
не уче­ству­је у раз­го­во­ру: он, она, оно. Об­ли­ци мно­жи­не: ми - ви, они,
оне, она.
Не­по­сто­ја­но а: уоча­ва­ње да иста реч у јед­ним об­ли­ци­ма има а, а дру­
гим не­ма.
Оба­ве­штај­не ре­че­ни­це. За­по­вед­не (им­пе­ра­тив­не) ре­че­ни­це. Упит­не
ре­че­ни­це: фор­ме са ко, ша, е.
Ин­тер­пунк­циј­ски зна­ци: тач­ка (оба­ве­штај­не ре­че­ни­це), уз­вич­ник (за­
по­вед­не ре­че­ни­це), упит­ник (упит­не ре­че­ни­це).
Ве­ли­ко сло­во: лич­но име, град, др­жа­ва, по­кра­ји­на, кон­ти­нент, ре­ка,
пла­ни­на.
Пи­смо: ћи­ри­ли­ца – уоча­ва­ње за­јед­нич­ких и по­себ­них сло­ва у од­но­су
на ла­ти­нич­ко пи­смо; ла­ти­ни­ца (обра­ти­ти па­жњу на сло­ва са над­ред­ним
зна­ци­ма, -ч, -ћ, -ж, -ш, на ди­гра­ме, -џ, -љ, -њ и на сло­во -ђ).
На при­ме­ри­ма ти­па врт и врат по­ка­за­ти ову осо­би­ну срп­ског је­зи­ка.
Одво­је­на бе­ли­на­ма од су­сед­них ре­чи.
На број­ним при­ме­ри­ма име­ни­ца, при­де­ва, гла­го­ла: ста­рац – стар­ца, бе­лу­так – бе­лут­ка,
пе­сак – пе­ска, ве­тар – ве­тра, ми­сао – ми­сли; је­сам – је­смо, ре­као – ре­кла; до­бар – до­бра,
та­нак – тан­ка и сл.
[Дилема – по­че­ти овим или оним пи­смом – ни­је лин­гви­стич­ко пи­та­ње, али је­сте на­ци­о­
нал­но-кул­ту­ро­ло­шко. Мо­жда би раз­ре­ше­ње ди­ле­ме тре­ба­ло пре­пу­сти­ти на­став­ни­ку и
сре­ди­ни у ко­јој ра­ди.]
98 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
КЊИ­ЖЕВ­НОСТ И КУЛ­ТУ­РА ИЗ­РА­ЖА­ВА­ЊА
При­пре­ма за чи­та­ње и пи­са­ње
По­сма­тра­ње, за­па­жа­ње и опи­си­ва­ње би­ћа, пред­ме­та, сли­ка, по­ја­ва;
слу­ша­ње го­во­ра, на­став­ни­ко­вог из­ра­жај­ног чи­та­ња...
Са­вла­да­ва­ње по­чет­ног чи­та­ња и пи­са­ња
(ћи­ри­ли­ца и ла­ти­ни­ца)
Ко­ри­сти­ти сло­ва­ри­це и ма­те­ри­јал за пред­школ­це, ћи­ри­лич­ки и ла­ти­
нич­ки бу­квар...
Пред­ло­же­ни са­др­жај:
– ис­пу­ња­ва­ње по­зив­ни­це за ро­ђен­дан;
– те­ле­фон­ски раз­го­вор;
– вре­мен­ска прог­но­за;
– јед­но­став­ни ку­ли­нар­ски ре­цеп­ти (воћ­на са­ла­та, тор­та од кек­са и пу­
дин­га, сла­до­лед...);
– биљ­ни и жи­во­тињ­ски свет (ску­пља­ње сли­чи­ца, хер­ба­ри­јум);
– раз­го­вор о сли­ци (илу­стра­ци­ји); пор­трет, пеј­заж;
– бо­јан­ка са те­мом „Го­ди­шња до­ба“ (име­но­ва­ти пој­мо­ве);
– ма­па до­мо­ви­не, раз­глед­ни­це из род­ног кра­ја;
– по­ро­дич­но ста­бло (сли­ке) – име и пре­зи­ме, вла­сти­те име­ни­це;
– при­ча у сли­ка­ма ко­ју пра­ти и текст: До­си­теј Об­ра­до­вић – Два јар­ца,
Две ко­зе;
– на­род­не при­по­вет­ке – Го­луб и че­ла, Се­ам ру­о­ва, Кор­ња­ча и зец;
– бај­ке (из­бор); мо­гућ­ност ра­да на упо­ред­ним тек­сто­ви­ма (на срп­ском
је­зи­ку и је­зи­ку до­ма­ћи­на);
– при­год­ни тек­сто­ви и пе­сме о Бо­жи­ћу и Ус­кр­су, Де­да Мра­зу;
– Љу­би­во­је Ршу­мо­вић – До­мо­ви­на се бра­ни ле­о­ом;
– Бу­ди­мир Не­шић – Чу­о;
– на­род­на лир­ска пе­сма Сла­ву­јак;
– Де­сан­ка Мак­си­мо­вић – Бај­ке (из­бор);
– Ду­шан Ђу­ри­шић – Ба­ки­но и­смо са се­ла;
– Алек­сан­дар Пу­шкин –Бај­ка о ри­ба­ру и ри­би­ци (кра­так од­ло­мак уз
стрип илу­стра­ци­ју). (На­по­ме­на: или не­ка на­род­на бај­ка илу­стро­ва­на
стри­пом)
Пре­по­ру­чу­ју се адап­ти­ра­ни од­лом­ци на­род­них бај­ки у ко­ји­ма би се из­бе­гле ар­ха­ич­не
ре­чи и об­ли­ци. За­ни­мљи­во је про­у­ча­ва­ти и пре­ве­де­не тек­сто­ве стра­них аутор­ских бај­
ки (на срп­ском је­зи­ку) са тек­сто­ви­ма на је­зи­ку ко­јим се де­те слу­жи у ино­стран­ству.
Дра­ма­ти­за­ци­ја тек­ста: (за по­тре­бе школ­ске при­ред­бе) Бран­ко Ћо­пић: „Је­же­ва ку­ћи­ца“.
V. Учење срско језика за Србе који бораве изван Реублике Србије • 99
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Пе­сме ко­је се уче на­па­мет:
Љу­би­во­је Ршу­мо­вић – Ау шо је шко­ла зо­на
Ми­ро­слав Ан­тић – Не­зо­а (Кроз во­ри­ше ју­че срећ­ни а­а е­ао...)
Ду­шан Ра­до­вић – Зра­ви­ца (Све шо ра­се хе­ло би а ра­се...)
Дра­ган Лу­кић – Ша­у­а­ње (О ку­ће о шко­ле, о шко­ле о ку­ће...)
Раз­бра­ја­ли­це – игра сло­го­ви­ма
Јо­ван Јо­ва­но­вић Змај – Пе­сме за де­цу (из­бор)
Ми ие­мо ре­ко о­ља – до­дол­ска пе­сма
До­шо Бо­жић, ко­ле­о – ко­ле­дар­ска пе­сма
Чи­та­ње тек­ста
Пра­вил­но и теч­но чи­та­ње, на­глас, ре­чи, ре­че­ни­ца и крат­ких тек­сто­ва
– про­ве­ра раз­у­ме­ва­ња про­чи­та­ног. Оспо­со­бља­ва­ње уче­ни­ка да у чи­та­
њу уоча­ва­ју и зна­ке ин­тер­пунк­ци­је (тач­ка, упит­ник, уз­вич­ник). По­ступ­но
овла­да­ва­ње ин­то­на­ци­јом оба­ве­штај­них, упит­них и уз­вич­них ре­че­ни­ца.
При­ла­го­ђа­ва­ње чи­та­ња тек­стов­ној си­ту­а­ци­ји (гла­сно и ти­хо, бр­зо и спо­
ро чи­та­ње).
Чи­та­ње ди­ја­ло­шког тек­ста – ин­ди­ви­ду­ал­но и по уло­га­ма. Си­сте­мат­ско,
до­след­но и кри­тич­ко вред­но­ва­ње уче­нич­ког чи­та­ња.
Уво­ђе­ње уче­ни­ка у чи­та­ње у се­би ре­че­ни­ца и крат­ких тек­сто­ва (на­кон
са­вла­да­ва­ња основ­них еле­ме­на­та тех­ни­ке чи­та­ња на­глас).
Ак­тив­но слу­ша­ње умет­нич­ког чи­та­ња тек­ста (звуч­ни и ви­део за­пи­си).
На­ви­ка­ва­ње уче­ни­ка на пра­вил­но ди­са­ње; сти­ца­ње хи­ги­јен­ских на­ви­
ка при чи­та­њу.
Ту­ма­че­ње тек­ста
Тек­сто­ви из лек­ти­ре ко­ри­сте се за уса­вр­ша­ва­ње чи­та­ња и пи­са­ња и
уво­ђе­ње уче­ни­ка у основ­не пој­мо­ве о књи­жев­но­сти.
Уоча­ва­ње на­сло­ва, име­на ауто­ра, са­др­жа­ја и илу­стра­ци­ја у књи­зи.
Уоча­ва­ње про­стор­них и вре­мен­ских од­но­са и бит­них по­је­ди­но­сти у
опи­си­ма би­ћа и при­ро­де. Уоча­ва­ње глав­них ли­ко­ва, њи­хо­вих осо­би­на
и по­сту­па­ка. За­па­жа­ње основ­них емо­ци­о­нал­них ста­ња (ра­до­сно, ту­жно,
сме­шно). Пој­мо­ви до­бро, зло.
Од­го­во­ри на пи­та­ња о про­чи­та­ном са­др­жа­ју (ре­че­ни­це, одељ­ка, пе­
сме, при­че, ба­сне, бај­ке, драм­ског тек­ста). Уоча­ва­ње и раз­у­ме­ва­ње ка­рак­
те­ри­стич­них ре­че­ни­ца у тек­сту.
Си­сте­ма­тич­но и по­ступ­но усва­ја­ње књи­жев­них и функ­ци­о­нал­них
пој­мо­ва.
Књи­жев­ни пој­мо­ви
Ли­ри­ка
Пе­сма; стих и стро­фа; основ­но осе­ћа­ње – на ни­воу пре­по­зна­ва­ња.
100 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Еи­ка
При­ча; до­га­ђај; ме­сто и вре­ме зби­ва­ња.
Књи­жев­ни лик – из­глед, основ­не етич­ке осо­би­не и по­ступ­ци.
По­сло­ви­ца, за­го­нет­ка – пре­по­зна­ва­ње.
Дра­ма
Драм­ска игра. Драм­ска рад­ња (на ни­воу пре­по­зна­ва­ња).
НИ­ВО Б
(тре­ћи раз­ред)
ЈЕ­ЗИК
Ду­ги и крат­ки во­ка­ли: спа­вам – та­та, тор­ба – по­бо­гу, бе­лу­так – шту­ка,
вир – ри­ба, мед – пче­ла, крв – крст.
Име­ни­це: по­де­ла на за­јед­нич­ке и вла­сти­те. Род име­ни­це: му­шки, жен­
ски, сред­њи.
При­свој­не за­ме­ни­це: мој, вој, ње­ов, наш, ваш, њи­хов. Упит­не име­
нич­ке за­ме­ни­це: ко – за су­бје­кат ко­ји зна­чи не­што што је жи­во, шта/што
– за су­бје­кат ко­ји зна­чи не­што не­жи­во. Упит­не при­дев­ске за­ме­ни­це: за
би­ћа и ства­ри – ко­ји, ко­ја, ко­је; за при­пад­ност – чи­ји, чи­ја, чи­је; за осо­би­ну
– ка­кав, ка­ква, ка­кво; за ко­ли­чи­ну – ко­ли­ки, ко­ли­ка, ко­ли­ко.
По­ка­зне за­ме­ни­це – овај, ова, ово, ај, а, о, онај, она, оно.
Бро­је­ви: основ­ни и ред­ни.
При­ло­зи: за ме­сто – е, ов­е, у, а­мо, он­е, ку­а, оа­кле, о­кле; за
вре­ме – ка­а, о­ка, а­нас, ју­че, су­ра; за на­чин – ка­ко; за узрок – за­шо;
за ко­ли­чи­ну – мно­о, ма­ло.
Ве­зни­ци: и, а, јер, или. Уоча­ва­ње у тек­сту.
Пред­ло­зи: на, у, иза, ис­о, уз, ко. Пре­по­зна­ва­ње у тек­сту.
Сви са­мо­гла­сни­ци (и во­кал­но р, на­рав­но) мо­гу у срп­ском је­зи­ку би­ти ду­ги и крат­ки, што
ни­је свој­ство ве­ћи­не дру­гих је­зи­ка. Ову по­је­ди­ност ма­тер­њег је­зи­ка тре­ба пред­ста­ви­ти
на од­го­ва­ра­ју­ћим при­ме­ри­ма.
По­ка­за­ти да оне зна­че при­па­да­ње пр­вом, дру­гом и тре­ћем ли­цу јед­ни­не и мно­жи­не: ја
– мој, мо­ја, мо­је, ти – твој, тво­ја, тво­је итд. Уче­ни­ци тре­ба да уоче да се ове за­ме­ни­це „до­
би­ја­ју“ на пи­та­ње фор­му­ли­са­но по­мо­ћу за­ме­ни­це – чи­ји, чи­ја, чи­је.
По­ка­за­ти да су ове за­ме­ни­це у ре­че­ни­ци у функ­ци­ји су­бјек­та, а у од­го­во­ру на пи­та­ње
њи­ма по­ста­вље­но до­би­ја се име­ни­ца (или за­ме­ни­ца) у функ­ци­ји су­бјек­та: Ко чи­та? –
Иван/Он чи­та. Шта је у ру­ци? – Књи­га/Она је у ру­ци. То је је­дан од раз­ло­га што се ове
за­ме­ни­ца убра­ја­ју у име­нич­ке.
Овим се за­ме­ни­ца­ма по­ка­зу­ју пред­ме­ти и би­ћа бли­зу пр­вог ли­ца – овај, ова, ово;
бли­зу дру­гог ли­ца – тај, та, то; бли­зу тре­ћег ли­ца – онај, она оно. По­ка­за­ти да је ов­
де би­тан од­нос ме­ђу го­вор­ни­ком и са­го­вор­ни­ком: го­вор­но ли­це овим за­ме­ни­ца­ма
по­ка­зу­је на оно што је крај ње­га, на оно што је крај са­го­вор­ни­ка, на оно што је да­ље
од њих.
V. Учење срско језика за Србе који бораве изван Реублике Србије • 101
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Реч­це: од­рич­не (не, ни), за пи­та­ње (ли, зар), за по­ја­ча­ва­ње (а) Уоча­ва­
ње у тек­сту.10
Об­ли­ци имен­ских ре­чи (де­кли­на­ци­ја): уоча­ва­ње осно­ве (за­јед­нич­ког де­
ла) и на­став­ка за об­лик (раз­ли­чи­тог де­ла). По­ка­за­ти ову струк­ту­ру на бро­ју
име­ни­ца (но­ми­на­тив јед­ни­не и мно­жи­не): про­зор – про­зор-и, жен-а – жене, сел-о – сел-а. По­ка­за­ти да ве­ли­ки број име­ни­ца му­шког ро­да (нај­че­шће
јед­но­сло­жних) про­ши­ру­ју сво­ју осно­ву у мно­жи­ни: рак – рак-ов-и, мос
– мос-ов-и, кру – кру-ов-и (али: рс – рс-и, ос – ос-и). Па­деж (по­
јам ова ка­те­го­ри­је). Син­кре­ти­зам (сва три ро­да: у јед­ни­ни Д=Л, у мно­жи­ни
Д=И=Л; у сред­њем ро­ду: Н=А=В у оба бро­ја.). Ка­те­го­ри­ја жи­во – не­жи­во:
(А=Н, не­жи­во, А=Г, жи­во код име­ни­ца му­шког ро­да у јед­ни­ни); име­ни­це стра­
ног по­ре­кла (са­ко – са­коа, би­фе – би­феа, ак­си – ак­си­ја; кор­зо – кор­за).
Сла­га­ње при­дев­ских ре­чи (при­де­ва, при­дев­ских за­ме­ни­ца и не­ких
бро­је­ва) са име­ни­цом у ро­ду и бро­ју.11
Гла­го­ли: из­ра­жа­ва­ње са­да­шњо­сти (са­да­шње вре­ме / пре­зент), из­ра­жа­ва­
ње про­шло­сти (про­шло вре­ме / пер­фе­кат), из­ра­жа­ва­ње бу­дућ­но­сти (бу­ду­ће
вре­ме / фу­тур И). Пре­зент гла­го­ла је­сам (ак­цен­то­ва­не и ен­кли­тич­ке фор­ме,
од­рич­не фор­ме), пре­зент гла­го­ла хе­и (ак­цен­то­ва­не и ен­кли­тич­ке фор­ме,
афир­ма­тив­не и од­рич­не). Им­пе­ра­тив (афир­ма­тив­ни и од­рич­ни об­лик).
Од­нос о-е (на при­ме­ри­ма ти­па: рак-ов-и, змај-ев-и; рак-ов, змај-ев).12
Упит­на ин­то­на­ци­ја.
Упит­не ре­че­ни­це: фор­ме са ко­ји, чи­ји, а ли, ли, зар, оа­кле, ка, ку­а
и сл.
Жељ­не ре­че­ни­це.13
Уз­вич­не ре­че­ни­це.14
Уоча­ва­ње глав­них де­ло­ва ре­че­ни­це. Су­бје­кат – уоча­ва­ње да се ра­ди о
име­ни­ци или за­ме­ни­ци у но­ми­на­и­ву; лич­на за­ме­ни­ца се по­не­кад са­мо
под­ра­зу­ме­ва.15
10 Утвр­ди­ти ве­зу из­ме­ђу реч­це и и реч­це ни, као и раз­ли­ку из­ме­ђу ве­зни­ка и и реч­це и: Он
је уче­ник. И ја сам уче­ник. / Он ни­је уче­ник. Ни ја ни­сам уче­ник.
11 По­ка­за­ти ово свој­ство при­дев­ских ре­чи у функ­ци­ји атри­бу­та и у функ­ци­ји имен­ског пре­
ди­ка­та: Леп уче­ник. / Ле­па уче­ни­ца. / Ле­по де­те. / Уче­ник је леп. Уче­ни­ца је ле­па.... Та­ко и
у бро­ју (јед­ни­на–мно­жи­на).
12 По­ка­за­ти, на од­го­ва­ра­ју­ћим при­ме­ри­ма, да -ев до­ла­зи на осно­ве ко­је се за­вр­ша­ва­ју на
ј, љ, њ, ћ, ђ, ч, ж, ш, ц, р, шт, жд. (Нпр. змај, краљ, пањ, смуђ, мач, муж, ста­рац, цар, пришт,
дужд. За име­ни­це не­ма до­брог при­ме­ра са су­гла­сни­ком ћ, али има за при­дев­ску по­се­
сив­ну фор­му: Пе­тро­вић – Пе­тро­ви­ћев).
13 По­ка­за­ти да се оне ја­вља­ју при из­ра­жа­ва­њу же­ље, здра­ви­ца, кле­тви: Сре­ћан вам пут! Да
бу­деш здрав и ве­сео! Ни­кад сре­ће не­ма­ли! Обра­ти­ти па­жњу на ин­тер­пунк­ци­ју.
14 Скре­ну­ти па­жњу на емо­ци­о­нал­ни кон­текст упо­тре­бе: оду­ше­вље­ње, чу­ђе­ње, страх: Бра­
во пла­ви! Баш ме упла­ши! Обра­ти­ти па­жњу на ин­тер­пунк­ци­ју.
15 Скре­ну­ти па­жњу уче­ни­ци­ма на по­да­так да се ре­ци­мо у пре­зен­ту већ зна вр­ши­лац рад­ње
пре­ма на­став­ку, и да за­то за­ме­ни­цу и не тре­ба упо­тре­бља­ва­ти, сем у од­ре­ђе­ним слу­ча­је­
ви­ма: у об­ли­ку чи­там на­ста­вак -м је „исто“ што и ја, а-мо у чи­та­мо – исто што и ми и сл.
102 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Пре­ди­кат – уочи­ти да се ра­ди о гла­го­лу у не­ком гла­гол­ском об­ли­ку
(пер­фе­кат, пре­зент, фу­тур); сла­га­ње са су­бјек­том. По­тврд­ни/од­рич­ни об­
лик гла­го­ла у пре­ди­ка­ту.
Пи­са­ње не­га­ци­је уз гла­гол­ске об­ли­ке. Пи­са­ње од­рич­них фор­ми по­
моћ­них гла­го­ла (ни­сам, ни­си и не­ћу, не­ћеш...).
Скра­ће­ни­це: итд., и сл., и р., нр.
Књи­жев­ност и основ­ни књи­жев­но­те­о­риј­ски пој­мо­ви:
Ду­шан Ко­стић – Се­ем­бар; (пе­сма, по­е­зи­ја, пе­сник)
Дра­ган Лу­кић – Ша је оац
Ду­шан Ра­до­вић – На­мер­но и слу­чај­но
Дра­го­мир Ђор­ђе­вић – Ки­ша
Дра­ган Лу­кић – Фи­фи
Љу­бо­мир Ршу­мо­вић – Ма ша ми ре­че
Де­сан­ка Мак­си­мо­вић – При­ча о Ра­ку Кро­ја­чу; (про­за, пи­сац, књи­жев­ни
лик, ју­нак)
Сви­је­у се не мо­же уо­и­и – на­род­на при­по­вет­ка
Мај­ка Јо­ву у ру­жи ро­и­ла – на­род­на лир­ска пе­сма
Дви­је се­је бра­а не има­ле – на­род­на лир­ска пе­сма
Сме­шно чу­о, ша­љи­ва на­род­на пе­сма
Бра­ни­слав Црн­че­вић – Љу­и­о ме­че; (стих и стро­фа)
Ми­ло­ван Цвет­ко­вић – Све­и Ни­ко­ла
Хим­на све­ом Са­ви
При­че о св. Са­ви – из­бор (нпр. Све­и Са­ва, оац и син, Све­и Са­ва и
си­ро­мах се­љак...)
Ша­љи­ве на­род­не пе­сме (из­бор)
Ша­љи­ве на­род­не при­че (Пу­сио бих ја ње­а, али не­ће он ме­не)
Од­лом­ци из на­род­них еп­ских пе­са­ма: Урош и Мр­њав­че­ви­ћи (Не­мој
Мар­ко, о­во­ри­и кри­во...), Кне­же­ва ве­че­ра (Не­ве­ру и учи­ни­и не­ћу...) и
Ро­сво Јан­ко­вић Со­ја­на (Ла­сно ће­мо ако је­смо љу­и...)
Кра­ћи драм­ски тек­сто­ви, ске­че­ви, јед­но­чин­ке ис­так­ну­тих до­ма­ћих
или стра­них ауто­ра (нпр. Гви­до Тар­та­ља, Алек­сан­дар По­по­вић);
Бран­ко Ћо­пић – До­жи­вља­ји мач­ка То­ше (од­ло­мак);
На­род­не по­сло­ви­це и за­го­нет­ке, бр­за­ли­це (из­бор);
Ре­бу­си, сла­га­ли­це, ис­пу­њаљ­ке, јед­но­став­не укр­ште­ни­це...
ЈЕ­ЗИЧ­КА КУЛ­ТУ­РА
Основ­ни об­ли­ци усме­ног и пи­сме­ног из­ра­жа­ва­ња
Пре­при­ча­ва­ње – сло­бод­но и усме­ре­но: пре­при­ча­ва­ње кра­ћих и јед­
но­став­ни­јих тек­сто­ва из бу­ква­ра, чи­тан­ке, ча­со­пи­са за де­цу, лут­кар­ских
по­зо­ри­шних пред­ста­ва, цр­та­них фил­мо­ва, ра­диј­ских и те­ле­ви­зиј­ских еми­
си­ја за де­цу.
V. Учење срско језика за Србе који бораве изван Реублике Србије • 103
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
При­ча­ње о до­га­ђа­ји­ма и до­жи­вља­ји­ма – сло­бод­но и усме­ре­но: те­ме
ко­је се од­но­се на бли­же и ши­ре окру­же­ње (не­по­сред­на око­ли­на, ро­ди­
тељ­ски дом, шко­ла, игра, из­ле­ти; по­се­те, су­сре­ти); при­ча­ње на осно­ву
ства­ра­лач­ке ма­ште; при­ча­ње пре­ма ни­зу сли­ка – по­ступ­но от­кри­ва­ње
сли­ка, по ло­гич­ном ре­до­сле­ду.
Опи­си­ва­ње пред­ме­та – сло­бод­но и под­сти­ца­њем: уоча­ва­ње и име­но­
ва­ње из­ра­зи­тих обе­леж­ја јед­но­став­них пред­ме­та и оми­ље­них игра­ча­ка;
опи­си­ва­ње би­ља­ка и жи­во­ти­ња: опи­си­ва­ње би­ља­ка на осно­ву за­јед­нич­
ког по­сма­тра­ња; сло­бод­но опи­си­ва­ње жи­во­ти­ње љу­бим­ца и опи­си­ва­ње
жи­во­ти­ња на осно­ву за­јед­нич­ког по­сма­тра­ња. Опи­си­ва­ње пред­ме­та, би­
ља­ка и жи­во­ти­ња на осно­ву лич­ног ис­ку­ства/се­ћа­ња и зна­ња из пред­ме­
та Свет око нас.
Усме­на и пи­сме­на ве­жба­ња
Ор­о­е­ске ве­жбе: пра­ви­лан из­го­вор гла­со­ва, су­гла­снич­ких гру­па, ре­
чи, оно­ма­то­пе­ја, бр­за­ли­ца.
Ор­о­раф­ске ве­жбе: пре­пи­си­ва­ње ре­чи и крат­ких ре­че­ни­ца са да­тим
за­дат­ком; про­ве­ра­ва­ње и вред­но­ва­ње уред­но­сти и чит­ко­сти пи­са­ња.
Дик­а за при­ме­ну пра­во­пи­сних пра­ви­ла. Ауто­дик­тат.
Лек­сич­ке ве­жбе: гра­ђе­ње ре­чи; си­но­ни­ми; ан­то­ни­ми; ре­чи са ума­ње­
ним и уве­ћа­ним зна­че­њем; фра­зе­о­ло­ги­зми (ка на вр­би ро­и ро­жђе),
па­ро­ни­ми (љу­би­ељ и љу­би­мац, оше­и­и – о­ше­и­и, зр­нас – зр­
на) и сл.
Син­ак­сич­ке ве­жбе: усме­ре­но и са­мо­стал­но са­ста­вља­ње ре­че­ни­ца; ре­
че­ни­це са до­пу­ња­ва­њем; ре­че­ни­це од за­да­тих ре­чи; ре­че­ни­це ко­ји­ма се
ис­ка­зу­је ја­ча и сла­би­ја за­по­вест (Да си о­мах ово­рио ро­зор! и О­мах
ово­ри ро­зор!), ја­ча и сла­би­ја мол­ба, ја­че и сла­би­је из­ви­ње­ње и сл.
Од­го­не­та­ње и ре­ша­ва­ње ре­бу­са.
Ка­зи­ва­ње на­па­мет на­у­че­них тек­сто­ва (лир­ских и еп­ских).
Сцен­ско им­про­ви­зо­ва­ње драм­ског/дра­ма­ти­зо­ва­ног тек­ста.
Слу­же­ње реч­ни­ком и пи­са­ње/ства­ра­ње соп­стве­ног реч­ни­ка.
Кон­вен­ци­о­нал­ни је­зич­ки стан­дар­ди у усме­ном оп­ште­њу (са не­по­зна­
тим и од­ра­слим са­го­вор­ни­ком - упо­тре­ба Ви из по­што­ва­ња и уч­ти­во­сти);
пи­са­ње че­стит­ке.
Из­ра­да до­ма­ћих пи­сме­них за­да­та­ка и њи­хо­ва ана­ли­за на ча­су – у дру­
гом по­лу­го­ди­шту.
МО­ЈА ОТАЏ­БИ­НА СР­БИ­ЈА
1. По­ро­ди­ца
– чла­но­ви по­ро­ди­це (отац, мај­ка, де­ца); де­да, ба­ба, род­би­на;
– од­но­си у по­ро­ди­ци, ро­ди­тељ­ски дом.
104 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
2. Мо­је ме­сто и око­ли­на
– Ме­сто у ко­ме жи­вим: ге­о­граф­ски по­ло­жај, ре­љеф и во­де у окру­же­њу,
зна­ме­ни­то­сти.
3. За­ви­чај мо­јих ро­ди­те­ља и пре­да­ка
– Ме­сто ро­ђе­ња мо­јих ро­ди­те­ља и пре­да­ка;
– При­род­не ле­по­те за­ви­ча­ја мо­јих ро­ди­те­ља и пре­да­ка;
– Пут од зе­мље по­ре­кла до зе­мље бо­рав­ка;
– Жи­вот и рад љу­ди у за­ви­ча­ју мо­јих ро­ди­те­ља и пре­да­ка;
– На­чин жи­во­та љу­ди у за­ви­ча­ју мо­јих ро­ди­те­ља и пре­да­ка (сва­ко­днев­
ни жи­вот, ста­но­ва­ње, оде­ва­ње, оби­ча­ји, фол­клор, пе­сме).
ОСНО­ВИ КУЛ­ТУ­РЕ СРП­СКОГ НА­РО­ДА
Кул­тур­на ба­шти­на – ис­тра­жи­вач­ке ак­тив­но­сти
При­ку­пља­ње сли­ка и раз­глед­ни­ца раз­ли­чи­тих пре­де­ла из за­ви­ча­ја,
на­род­них но­шњи, спо­ме­ни­ка кул­ту­ре, зна­чај­них лич­но­сти и пра­вље­ње
те­мат­ских из­ло­жби, збир­ки и ал­бу­ма.
МУ­ЗИЧ­КА КУЛ­ТУ­РА
1. Пе­сме за пе­ва­ње
Де­чи­је
Де­ца су украс све­а – М. Су­бо­тић
Све је о­шло на­о­ач­ке – М. Илић-Бе­ли
Ро­ђен­ан­ска е­сма
Срећ­на Но­ва о­и­на – С. Ба­бић
Пе­сма за на­ше ма­ме – А. Ко­раћ
Ла­са­ви­ца – Н. Ву­ко­ма­но­вић
Је­же­ва уса­ван­ка – Н. Ву­ко­ма­но­вић
Хва­ли­са­ви зе­че­ви – А. Об­ра­до­вић
На­ро­не и са­ро­ра­ске
У Ми­ли­це, у Ми­ли­це
Ти­хо, но­ћи
Ој, Мо­ра­во, мо­је се­ло рав­но
Мој Ми­ла­не, ја­бу­ко са ра­не
Гру­жан­ке е­вој­ке
Ај­е Ка­о
Са­ви­ла се бе­ла ло­за ви­но­ва
V. Учење срско језика за Србе који бораве изван Реублике Србије • 105
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
2. Пе­сме за пе­ва­ње и игру (ко­ла­ње)
Див­на, Див­на
Раз­ра­на­ла ра­на јор­о­ва­на
Ја о­се­јах лан
Гру­жан­ке е­вој­ке
3. Слу­ша­ње во­кал­но-ин­стру­мен­тал­не му­зи­ке
Збир­ка е­са­ма На сло­во, на сло­во – М. Илић-Бе­ли
Нај­ле­ша је зе­мља мо­ја – А. Ко­раћ
Пе­а ру­ко­ве – С. Мо­кра­њац
Дру­ар­сво – Д. Ла­ко­вић
4. Оба­ве­зне ком­по­зи­ци­је за пе­ва­ње и слу­ша­ње
Бо­же рав­е – на­ци­о­нал­на хим­на
Хим­на све­ом Са­ви
Та­мо да­ле­ко
СЛО­БОД­НЕ АК­ТИВ­НО­СТИ
Под­сти­ца­ње, раз­ви­ја­ње и уна­пре­ђи­ва­ње са­мо­стал­ног је­зич­ког/књи­
жев­ног ства­ра­ла­штва.
При­су­ство­ва­ње го­сто­ва­њи­ма углед­них књи­жев­ни­ка и умет­ни­ка.
Упо­зна­ва­ње са се­ћа­њи­ма ста­ри­јих чла­но­ва по­ро­ди­це уче­ни­ка о:
– игра­ма ко­је су игра­ли кад су би­ли ма­ли;
– пе­сма­ма ко­је су се пе­ва­ле у то вре­ме;
– при­ча­ма ко­је су им њи­хо­ве ба­ке при­ча­ле;
– оби­ча­ји­ма у ко­ји­ма су уче­ство­ва­ли (сла­ва, по­вор­ке, бад­њак, Бо­жић,
Ђур­ђев­дан...).
Пра­вље­ње ал­бу­ма о те­ми Мој за­ви­чај. При­ку­пља­ње ре­про­дук­ци­ја
умет­нич­ких де­ла и ор­га­ни­зо­ва­ње из­ло­жби.
При­пре­ма­ње про­гра­ма за обе­ле­жа­ва­ње зна­чај­ни­јих да­ту­ма, ор­га­ни­зо­
ва­ње све­то­сав­ских школ­ских све­ча­но­сти, по­се­ла, кви­зо­ва зна­ња, спорт­
ских дру­же­ња...
СРЕД­ЊИ УЗ­РАСТ УЧЕ­НИ­КА
(че­твр­ти, пе­ти и ше­сти раз­ред)
СРП­СКИ ЈЕ­ЗИК
Опе­ра­тив­ни за­да­ци:
– про­ши­ри­ва­ње зна­ња о про­стој ре­че­ни­ци и ње­ним де­ло­ви­ма;
– са­вла­да­ва­ње основ­них пој­мо­ва о про­мен­љи­вим и не­про­мен­љи­вим
ре­чи­ма;
106 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
– оспо­со­бља­ва­ње за из­ра­жај­но чи­та­ње и ка­зи­ва­ње;
– по­ступ­но оспо­со­бља­ва­ње уче­ни­ка за са­мо­стал­но ту­ма­че­ње основ­
не пред­мет­но­сти књи­жев­ног тек­ста и сцен­ских де­ла (осе­ћа­ња, фа­бу­ла,
рад­ња, ли­ко­ви, по­ру­ке, сти­ло­ге­ност сцен­ског из­ра­за);
– на­ви­ка­ва­ње на са­же­то и ја­сно усме­но и пи­сме­но из­ра­жа­ва­ње пре­ма
зах­те­ви­ма про­гра­ма;
– са­вла­да­ва­ње осно­ва ме­то­до­ло­ги­је из­ра­де пи­сме­них са­ста­ва.
ЈЕ­ЗИК
Об­на­вља­ње и утвр­ђи­ва­ње зна­ња усво­је­них у прет­ход­ним раз­ре­ди­ма.
Уоча­ва­ње ре­чи ко­је у го­во­ру и пи­са­њу ме­ња­ју свој основ­ни об­лик
(про­мен­љи­ве ре­чи) – без де­фи­ни­ци­ја и зах­те­ва за про­ме­ном по па­де­
жи­ма и вре­ме­ни­ма. Уоча­ва­ње ре­чи ко­је за­др­жа­ва­ју свој основ­ни об­
лик у свим си­ту­а­ци­ја­ма (не­про­мен­љи­ве ре­чи) без име­но­ва­ња вр­ста
тих ре­чи.
Ре­че­ни­ца – по­јам гла­гол­ског пре­ди­ка­та (лич­ни гла­гол­ски об­лик); уоча­
ва­ње ре­чи и гру­пе ре­чи (син­таг­ма) у функ­ци­ји објек­та и при­ло­шких од­ре­
да­ба за ме­сто, вре­ме и на­чин. По­јам су­бјек­та; уоча­ва­ње ре­чи у функ­ци­ји
атри­бу­та уз име­ни­цу и име­нич­ког ску­па ре­чи (име­нич­ка син­таг­ма). Ред
ре­че­нич­них чла­но­ва у ре­че­ни­ци.
Име­ни­це – збир­не и гра­див­не; род и број – по­јам и пре­по­зна­ва­ње.
При­е­ви – при­свој­ни и гра­див­ни – уоча­ва­ње зна­че­ња, ро­да и бро­ја у
ре­че­ни­ци.
За­ме­ни­це – лич­не; род и број лич­них за­ме­ни­ца; лич­на за­ме­ни­ца у функ­
ци­ји су­бјек­та у ре­че­ни­ци – по­јам и пре­по­зна­ва­ње.
Бро­је­ви – глав­ни (основ­ни) и ред­ни – по­јам и пре­по­зна­ва­ње у ре­че­ни­ци.
Гла­о­ли – по­јам и основ­на зна­че­ња пре­зен­та, пер­фек­та и фу­ту­ра; ве­
жбе у ре­че­ни­ци за­ме­ном гла­гол­ских об­ли­ка у вре­ме­ну, ли­цу и бро­ју.
Управ­ни и не­у­прав­ни го­вор.
Утвр­ђи­ва­ње и си­сте­ма­ти­за­ци­ја са­др­жа­ја об­ра­ђе­них од I до IV раз­ре­да.
1. Пра­во­пис
Упо­тре­ба ве­ли­ког сло­ва у пи­са­њу: име­на др­жа­ва и по­кра­ји­на и њи­хо­
вих ста­нов­ни­ка; име­на на­се­ља (гра­до­ва, се­ла) и њи­хо­вих ста­нов­ни­ка.
Пи­са­ње управ­ног и не­у­прав­ног го­во­ра (сва три мо­де­ла).
На­вод­ни­ци. За­гра­да.
Пи­са­ње при­свој­них при­де­ва из­ве­де­них од вла­сти­тих име­на (-ов / -ев,
-ин / -ски).
Пи­са­ње су­гла­сни­ка ј у при­дев­ским об­ли­ци­ма на -ски и у лич­ним име­
ни­ма и пре­зи­ме­ни­ма.
V. Учење срско језика за Србе који бораве изван Реублике Србије • 107
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Пи­са­ње скра­ће­ни­ца ти­па: итд., сл., нпр. и скра­ће­ни­ца ко­је озна­ча­ва­ју
име­на др­жа­ва.
По­на­вља­ње, уве­жба­ва­ње и про­ве­ра­ва­ње оспо­со­бље­но­сти уче­ни­ка за
при­ме­ну об­ра­ђе­них пра­во­пи­сних пра­ви­ла.
2. Ор­то­е­пи­ја
Уоча­ва­ње на­гла­ше­них и не­на­гла­ше­них ре­чи: ве­жбе у из­го­ва­ра­њу ак­
це­нат­ских це­ли­на. Ве­жбе за от­кла­ња­ње гре­ша­ка ко­је се ја­вља­ју у го­во­ру
уче­ни­ка.
Из­го­вор свих су­гла­сни­ка и гла­сов­них гру­па у скла­ду са књи­жев­но­је­
зич­ком нор­мом ч, ћ, џ, ђ, х; дс (људ­ских), ио, ао итд. Ве­жбе за от­кла­ња­ње
гре­ша­ка ко­је се ја­вља­ју у го­во­ру и пи­са­њу уче­ни­ка.
Уоча­ва­ње ди­фе­рен­ци­јал­не (ди­стинк­тив­не) функ­ци­је ак­цен­та у ре­чи­ма
истог гла­сов­ног са­ста­ва а раз­ли­чи­тог ак­цен­та.
Опе­ра­тив­ни за­да­ци:
– Про­ши­ри­ва­ње зна­ња о су­гла­снич­ком си­сте­му;
– Основ­ни пој­мо­ви о про­мен­љи­вим и не­про­мен­љи­вим ре­чи­ма;
– По­јам гра­ма­тич­ког и при­род­ног ро­да;
– Упо­зна­ва­ње па­де­жног си­сте­ма;
– Из­ра­жа­ва­ње са­да­шњо­сти, про­шло­сти и бу­дућ­но­сти;
– Основ­ни пој­мо­ви из твор­бе ре­чи;
– Вр­сте пре­ди­ка­та;
– При­де­ви у атри­бут­ској функ­ци­ји.
Гра­ма­ти­ка
Су­гла­сни­ци и со­нан­ти: по ме­сту твор­бе – усне­ни (, б, м, в, ф), зуб­ни (,
, ц, з, с), пред­њо­неп­ча­ни (ј, љ, њ, ћ, ђ, ч, џ, ж, ш), зад­њо­неп­ча­ни (к, , х), над­
зуб­ни/ал­ве­о­лар­ни (р, л, н).16
Ак­це­нат: ме­сто ак­цен­та у ре­чи.17
Ин­то­на­ци­ја: ис­ти­ца­ње по­је­ди­них ре­чи у ре­че­ни­ци.
Име­ни­це: за­јед­нич­ке, вла­сти­те, збир­не, гра­див­не, ап­стракт­не.18
Гра­ма­тич­ки и при­род­ни род.19
16 Уко­ли­ко на­став­ник уочи да уче­ни­ци не ар­ти­ку­ли­шу до­бро по­је­ди­не гла­со­ве, мо­ра им
де­таљ­ни­је об­ја­сни­ти ме­сто ар­ти­ку­ла­ци­је.
17 У овој фа­зи скре­ну­ти па­жњу на то да ак­це­нат не мо­же у срп­ском је­зи­ку би­ти на по­след­
њем сло­гу. Евен­ту­ал­но ука­за­ти на чи­ње­ни­цу да су ак­цен­ти ду­ги, од­но­сно крат­ки у за­ви­
сно­сти од кван­ти­те­та во­ка­ла на ко­ме сто­је (дуг во­кал = дуг ак­це­нат, и обрат­но).
18 Скре­ну­ти па­жњу на ре­дук­ци­ју ка­те­го­ри­је бро­ја код не­ких име­ни­ца. По­себ­но: збир­не
зна­че мно­жи­ну, али гра­ма­тич­ки не­ма­ју мно­жи­не.
19 На ба­зи пол­не раз­ли­ке по­ка­за­ти да по­сто­је два при­род­на ро­да: му­шки и жен­ски, са­гла­
сно чи­ње­ни­ци да по­сто­је му­шки и жен­ски пол. Све име­ни­це сред­њег ро­да, као и оне
ко­је зна­че пред­ме­те, је­су гра­ма­тич­ког ро­да. Ука­за­ти, ако је по­треб­но, на „су­коб“ ова два
ро­да код не­ких име­ни­ца: овај вој­во­да/ко­ло­во­ђа/вла­ди­ка.
108 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Па­де­жи: но­ми­на­тив (ко, ша), ге­ни­тив (ко­а, че­а), да­тив (ко­ме, че­му),
аку­за­тив (ко­а, ша), во­ка­тив (о­зи­ва­ње, еј), ин­стру­мен­тал (с ким, чи­ме/с
чи­ме), ло­ка­тив (е, о ко­ме, о че­му).
Кон­гру­ен­ци­ја: пре­по­зна­ва­ње при­ме­ра сла­га­ња при­дев­ских и гла­гол­
ских ре­чи са име­ни­цом.
Кон­гру­ент­ни кри­те­ри­јум у од­ре­ђи­ва­њу ро­да код име­ни­ца.20
На­став­ци име­ни­ца сва три ро­да јед­ни­не и мно­жи­не (пре­по­зна­ва­ње у
тек­сту).
Име­ни­це жен­ског ро­да на су­гла­сник ти­па свар. Уоча­ва­ње у тек­сту.
При­свој­на за­ме­ни­ца сва­ког ли­ца свој, сво­ја, сво­је.21
При­де­ви: по зна­че­њу – опи­сни, гра­див­ни, при­свој­ни; функ­ци­ја ро­да
– сла­га­ње са име­ни­цом у ро­ду; ком­па­ра­ци­ја – из­ра­жа­ва­ње ви­шег сте­пе­на
осо­би­не. Су­пер­ла­тив.
Бро­је­ви – ред­ни, збир­ни.
Гла­го­ли – раз­ли­ко­ва­ње зна­че­ња рад­ње, ста­ња и зби­ва­ња. Ин­фи­ни­тив.
Из­ра­жа­ва­ње са­да­шњо­сти, про­шло­сти и бу­дућ­но­сти: пре­зент, аорист, пер­
фе­кат, фу­тур И. Про­ста и сло­же­на гла­гол­ска вре­ме­на.22
При­ло­зи: за вре­ме (но­ћас, он­а, ни­ка, о­сле), ме­сто (он­е, ову­а, ону­
а, у­а, не­а­ле­ко, ле­во, е­сно, о­ре, о­ле), на­чин (на­мер­но, слу­чај­но).23
Пред­ло­зи: о, на, у, о, из, ко, о, о, уз, за, кроз, крај, о­ре, збо, ро­
ив (пре­по­зна­ва­ње у тек­сту).
Ве­зни­ци: е, а, и, не­о, ка, ок, али, а, или, ако (пре­по­зна­ва­ње у
тек­сту).
Твор­ба ре­чи: гра­ђе­ње при­свој­них при­де­ва су­фик­си­ма -ов (ев) од име­
ни­ца м. ро­да и -ин од име­ни­ца ж. ро­да.
Твор­ба де­ми­ну­ти­ва: су­фик­си -ић, -ица.24
Атри­бут: уоча­ва­ње при­де­ва у овој функ­ци­ји у тек­сту.
Прост и сло­жен пре­ди­кат. На­по­ред­на упо­тре­ба кон­струк­ци­је а + ре­
зен и ин­фи­ни­ив.
20 По­мо­ћу при­де­ва и при­дев­ских за­ме­ни­ца: овај/до­бар уче­ник; ова/но­ва ха­љи­на; ово/но­
во оде­ло. Мор­фо­ло­шки кри­те­ри­јум би вио пре­ма на­став­ци­ма.
21 Ова за­ме­ни­ца ка­зу­је при­пад­ност сва­ком ли­цу ко­је је су­бје­кат ре­че­ни­це. Скре­ну­ти па­
жњу на ње­ну упо­тре­бу: Ја во­лим сво­ју учи­те­љи­цу. Ти во­лиш сво­ју учи­те­љи­цу. Он во­ли
сво­ју учи­те­љи­цу. Ми во­ли­мо сво­ју учи­те­љи­цу итд. Ни­ка­ко: Ја во­лим мо­ју, ти во­лиш тво­ју
учи­те­љи­цу итд.
22 Скре­ну­ти па­жњу на то да се пре­зен­том мо­гу из­ра­зи­ти са­да­шњост, про­шлост и бу­дућ­
ност: Идем ја ју­че ули­цом и срет­нем ста­рог при­ја­те­ља. / Упра­во чи­там књи­гу. / Ве­че­рас
до­ла­зим по те­бе.
23 Обра­ти­ти па­жњу на при­ло­ге при­дев­ског по­ре­кла - бр­зо, до­бро, на­гло...
24 Ука­за­ти на по­ја­ву ал­тер­на­ци­ја узро­ко­ва­них па­ла­та­ли­за­ци­јом на кра­ју осно­ве: ра­чић
– рак, но­жи­ца – но­га.
V. Учење срско језика за Србе који бораве изван Реублике Србије • 109
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Уоча­ва­ње де­ло­ва ре­че­ни­це ко­ји ин­фор­ми­шу о вре­ме­ну, ме­сту и на­чи­
ну вр­ше­ња гла­гол­ске рад­ње (при­ло­шке од­ред­бе). Ред ре­чи.25 Пи­са­ње име­
на ме­ста, др­жа­ва, кон­ти­не­на­та. Пи­са­ње ин­тер­во­кал­ног ј. Пи­са­ње да­ту­ма.
Књи­жев­ност
За­ви­чај, До­бри­ца Ерић
Дру ру­у, Дра­ган Лу­кић
Ба­сне, До­си­теј Об­ра­до­вић и Езоп (по из­бо­ру на­став­ни­ка)
Еро и ка­и­ја, на­род­на ша­љи­ва при­ча
Ср­ска је­вој­ка, на­род­на лир­ска пе­сма
Са­ри Ву­ја­ин, на­род­на еп­ска пе­сма
Зла­о­р­са и(ли) Са­кла­ре­ва љу­бав, Гро­зда­на Олу­јић (од­ло­мак из
ових аутор­ских бај­ки, или по из­бо­ру на­став­ни­ка)
Из­бор из по­е­зи­је и про­зе за де­цу, Ду­шан Ра­до­вић
Пе­е­љу­а, на­род­на бај­ка (или Би­бер­че)
Крат­ке фол­клор­не фор­ме
Пе­е­љу­а, Алек­сан­дар По­по­вић (од­ло­мак из дра­ме)
До­мо­ви­на, Ду­шан Ва­си­љев
Ни­е не­бо ни­је а­ко ле­о као у мом за­ви­ча­ју, Д. Мак­си­мо­вић
Зим­ско ју­ро, Во­ји­слав Илић
На­ње­ва се мо­мак и е­вој­ка, на­род­на лир­ска пе­сма
Же­ни­ба Ду­ша­но­ва, на­род­на еп­ска пе­сма (од­ло­мак)26
Све­и Са­ва, на­род­на пе­сма
Дје­вој­ка ца­ра на­му­ри­ла, на­род­на при­по­вет­ка
Еро с оно­а сви­је­а, на­род­на при­по­вет­ка
Зла­но ја­ње, Све­тла­на Вел­мар-Јан­ко­вић
Хај­у­ци, Бра­ни­слав Ну­шић (кра­так од­ло­мак из ро­ма­на)
О, кла­сје мо­је, Алек­са Шан­тић
Аска и вук, Иво Ан­дрић (од­ло­мак)
Ве­че, Ђу­ра Јак­шић
Из­о­кре­ну­а ри­ча, Бран­ко Ћо­пић
Ауо­би­о­ра­фи­ја, Бра­ни­слав Ну­шић (од­ло­мак)
Нај­ве­ћа је жа­лос за бра­ом, на­род­на лир­ска пе­сма
Смр мај­ке Ју­о­ви­ћа, на­род­на еп­ска пе­сма
Мар­ко Кра­ље­вић и бе Ко­са­ин, Ора­ње Мар­ка Кра­ље­ви­ћа, на­род­не
еп­ске пе­сме
25 На­чел­но сло­бо­дан. Огра­ни­че­ње: ен­кли­ти­ке не мо­гу на по­че­так ре­че­ни­це.
26 Ис­ко­ри­сти­ти и стрип Ђор­ђа Ло­ба­че­ва Же­нид­ба Ду­ша­но­ва чи­ји се од­ло­мак на­ла­зи у
Чи­тан­ци за пе­ти раз­ред ОШ, По ју­тру се дан по­зна­је, Љ. Ба­јић и З. Мр­каљ.
110 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Бој на Ко­со­ву, Љу­бо­мир Си­мо­вић (од­ло­мак из дра­ме)
Из­би­ра­чи­ца, Ко­ста Триф­ко­вић (од­ло­мак из дра­ме)
До­дат­на лек­ти­ра о све­том Са­ви:
Све­и Са­ва, Не­дељ­ко По­па­дић
Рас­ко, Ми­ра Алеч­ко­вић
Са­вин мо­но­ло, Де­сан­ка Мак­си­мо­вић
Све­и Са­ва, Во­ји­слав Илић
Ле­ген­дар­не при­че и пре­да­ња о св. Са­ви: Све­и Са­ва и ђа­во, Све­и Са­
ва и не­ра­на же­на, Све­и Са­ва бла­о­си­ља но­во­ро­ђен­че...
Чи­та­ње:
– уве­жба­ва­ње из­ра­жај­ног и ин­тер­пре­та­тив­ног чи­та­ња;
– чи­та­ње на­глас, ускла­ђе­но са при­ро­дом тек­ста (ја­чи­на гла­са, тем­по,
па­у­зе);
– из­ра­жај­но ка­зи­ва­ње на­па­мет на­у­че­ног по­ет­ског и про­зног тек­ста;
– чи­та­ње и ка­зи­ва­ње по уло­га­ма.
Ин­тер­пре­та­ци­ја књи­жев­но­у­мет­нич­ког тек­ста
Рад на тек­сту
Сло­бод­но (са­мо­стал­но) са­оп­шта­ва­ње ути­са­ка о про­чи­та­ном тек­сту.
Раз­у­ме­ва­ње про­чи­та­ног тек­ста. Уоча­ва­ње хро­но­ло­ги­је и по­ве­за­но­сти
до­га­ђа­ја у при­по­ве­да­њу. За­па­жа­ње ка­рак­те­ри­стич­них де­та­ља у опи­си­ва­
њу ли­ко­ва и ам­би­јен­та. Раз­у­ме­ва­ње на­ме­ра и осе­ћа­ња са­др­жа­них у тек­
сту. За­у­зи­ма­ње вла­сти­тих ста­во­ва пре­ма по­ступ­ци­ма ли­ко­ва. От­кри­ва­ње
и ту­ма­че­ње по­ру­ка у тек­сту.
Схва­та­ње ва­жни­јих це­ли­на у тек­сту (оде­љак) и од­ре­ђи­ва­ње под­на­сло­
ва. Схва­та­ње оде­ља­ка у це­ли­ни и у ње­го­вим бит­ним по­је­ди­но­сти­ма.
Уоча­ва­ње раз­ли­чи­тих зна­че­ња ре­чи у тек­сту и ту­ма­че­ње њи­хо­ве из­ра­
жај­не функ­ци­је.
За­па­жа­ње нај­зна­чај­ни­јих по­је­ди­но­сти у опи­су при­ро­де. – Ства­ра­ње
пла­на тек­ста. – Спо­ља­шњи и уну­тра­шњи чи­ни­о­ци ко­ји усло­вља­ва­ју по­
ступ­ке ли­ко­ва. – Ту­ма­че­ње ли­ко­ва са ви­ше гле­ди­шта (из­глед, осе­ћа­ња,
раз­ми­шља­ња, ма­шта­ња, по­ступ­ци, го­вор). – При­ча­ње (на­ра­ци­ја), опи­си­ва­
ње (де­скрип­ци­ја), раз­го­вор (ди­ја­лог). – Глав­но осе­ћа­ње у лир­ској пе­сми.
– Пе­снич­ка сли­ка. – До­ка­зи­ва­ње лич­них за­па­жа­ња и ту­ма­че­ња по­да­ци­ма
из тек­ста. – Про­ме­на при­прем­них за­да­та­ка за са­мо­стал­ну и за­јед­нич­ку
об­ра­ду шти­ва.
Си­сте­ма­тич­но усва­ја­ње књи­жев­них и функ­ци­о­нал­них пој­мо­ва.
V. Учење срско језика за Србе који бораве изван Реублике Србије • 111
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Са­др­жа­ји и ве­шти­не ко­је тре­ба са­вла­да­ти:
– ства­ра­ње пла­на тек­ста;
– пре­при­ча­ва­ње тек­ста, по­јам фа­бу­ле;
– пи­са­ње са­ста­ва;
– стих, стро­фа, ри­ма;
– уоча­ва­ње ком­по­зи­ци­о­них еле­ме­на­та тек­ста;
– фор­ме при­по­ве­да­ња (об­ли­ци ка­зи­ва­ња): на­ра­ци­ја, де­скрип­ци­ја (пеј­
заж, пор­трет) ди­ја­лог, мо­но­лог, уну­тра­шњи мо­но­лог;
– мо­тив и те­ма;
– ју­нак, лик, лир­ски су­бје­кат;
– књи­жев­ни ро­до­ви и вр­сте у на­род­ној и умет­нич­кој књи­жев­но­сти
(при­ме­ре­но по­ну­ђе­ним тек­сто­ви­ма);27
– раз­ма­тра­ње идеј­ног сло­ја тек­ста;
– стил­ске фи­гу­ре (епи­тет, пер­со­ни­фи­ка­ци­ја, хи­пер­бо­ла, оно­ма­то­пе­ја,
по­ре­ђе­ње);
– пи­са­ње из­ве­шта­ја;
– при­ват­но и слу­жбе­но пи­смо.
Ак­тив­но­сти уче­ни­ка на мла­ђем и сред­њем уз­ра­сту уче­ња
1. Игре сло­ви­ма, ре­чи­ма, сли­ка­ма. Игре слов­них ком­би­на­ци­ја. Уче­
ник по­сма­тра и упо­ре­ђу­је сло­ва. Име­ну­је и чи­та сло­ва ћи­ри­ли­це и ла­ти­
ни­це. Ре­ђа сла­га­ли­це од сло­ва и сли­ка, пра­ви ре­че­ни­це од ре­чи исе­че­них
из штам­пе, из­ми­шља при­чу на осно­ву сли­ка, ре­ша­ва ре­бу­се, за­го­нет­ке,
пи­та­ли­це, укр­ште­не ре­чи (при­ла­го­ђе­не уз­ра­сту). Сец­ка, са­ви­ја, ле­пи, до­
цр­та­ва, укра­ша­ва, мо­де­лу­је...
2. Ри­мо­ва­ње ре­чи и гру­па ре­чи. Уче­ник са­мо­стал­но осми­шља­ва сти­хо­
ве уз по­моћ по­ну­ђе­них ри­мо­ва­них ре­чи; раз­ви­ја осе­ћај за ри­там и ри­му...
3. Осми­шља­ва­ње при­че. Уче­ник сми­шља соп­стве­ну при­чу у чи­јем ја
са­др­жа­ју гло­бал­на ше­ма бај­ке или не­ког дру­гог тек­ста. Ства­ра при­чу на
осно­ву да­тих ре­чи, да­тог по­чет­ка или кра­ја при­че.
4. Го­вор­не игре ин­спи­ри­са­не до­жи­вља­јем про­чи­та­ног - од­слу­ша­ног
тек­ста. Уче­ник да­је дру­га­чи­ји на­слов тек­сту, из­ми­шља дру­га­чи­ји по­че­так
или крај; ста­вља ју­на­ке у но­ву си­ту­а­ци­ју и та­ко до­би­ја но­ву при­чу.
5. Сли­ко­ви­то до­ча­ра­ва­ње; по­га­ђа­ње опи­са­ног. На осно­ву оног што
је ви­део, до­жи­вео, осе­тио, че­га се се­ћа, или шта же­ли, уче­ник опи­су­је би­
ћа, пред­ме­те, си­ту­а­ци­је, про­сто­ре... Пре­по­зна­је би­ћа, пред­ме­те, си­ту­а­ци­
је, про­сто­ре... на осно­ву опи­са.
6. Улан­ча­ва­ње ре­чи. Ак­тив­но уче­ству­је у лан­цу при­ча­ња по­зна­те или
из­ми­шље­не при­че.
27 Кла­си­фи­ка­ци­је у при­ло­гу.
112 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
7. Драм­ске игре. Уз ин­струк­ци­је, ре­а­ли­зу­је јед­но­став­ни­је го­вор­не уло­
ге уче­сни­ка драм­ске рад­ње у груп­ној сцен­ско-из­во­ђач­кој ак­тив­но­сти. Ре­
а­ли­зу­је игре по­кре­том, пан­то­ми­ме, игре уло­га, „за­ле­ђе­не сли­ке“...
8. Лут­кар­ске игре. Уче­ник уче­ству­је у ре­а­ли­за­ци­ји јед­но­став­них кра­
ћих сце­на лут­кар­ског по­зо­ри­шта, са по­зна­тим или из­ми­шље­ним ли­ко­ви­
ма или са­др­жа­ји­ма, син­хро­ни­зу­ју­ћи по­кре­те ру­ку и мо­ду­ла­ци­је гла­са у
ожи­вља­ва­њу лут­ке.
9. Гра­фич­ко об­ли­ко­ва­ње тек­ста. Са­мо­стал­но или у гру­пи пра­ви ко­ла­
жне но­ви­не на те­ме из на­ста­ве, школ­ског жи­во­та и ван­школ­ских ак­тив­но­
сти; пра­ви стрип, фо­то­ре­пор­та­жу, по­зив­ни­цу, че­стит­ку...
10. Игре асо­ци­ја­ци­ја. Фор­му­ли­са­ње јед­но­став­них асо­ци­ја­ци­ја у ви­ду
јед­не или не­ко­ли­ко ре­чи на по­ну­ђе­ни по­јам.
11. Пра­вље­ње реч­ни­ка. Уче­ник пра­ви реч­ник но­вих ре­чи, ре­чи истог
или слич­ног зна­че­ња и сл.
12. Ор­га­ни­зо­ва­ње и ко­ри­шће­ње ин­фор­ма­ци­ја. Уче­ник фор­ми­ра и во­
ди адре­сар и те­ле­фон­ски под­сет­ник; пра­ви ка­та­лог књи­га ко­је чи­та (или
их је про­чи­тао). Пра­ви оде­љен­ску би­бли­о­те­ку, игро­те­ку, це­де­те­ку и сл.
13. Ме­та­је­зич­ке игре. Осми­шља­ва ма­тер­њи је­зик / пи­смо и пред­ста­
вља их дру­ги­ма.
14. Игре за­ме­не уло­га. Игра уло­гу учи­те­ља, про­дав­ца, ле­ка­ра и сл; са­
гле­да­ва ства­ри из раз­ли­чи­тих угло­ва...
15. Бо­га­ће­ње ак­тив­ног реч­ни­ка. Тра­жи ре­чи су­прот­ног зна­че­ња, ре­
чи ко­је зна­че ума­ње­но, ре­чи истог об­ли­ка, а раз­ли­чи­тог зна­че­ња, твор­бе­
не и се­ман­тич­ке по­ро­ди­це ре­чи (друг - дру­га­ри­ца, дру­же­ње, дру­штво...
пти­ца - вра­бац, го­луб, ла­ста ...).
16. Са­мо­стал­но или груп­но пра­вље­ње огла­са или ре­кла­ме. Пра­ви
раз­ли­чи­те вр­сте огла­са - пи­ше их и илу­стру­је; осми­шља­ва из­глед сло­ва,
текст, по­ста­вља­ње тек­ста у од­ре­ђе­ном про­сто­ру.
17. Ма­ли ин­тер­вју са ре­ал­ном или из­ми­шље­ном лич­но­шћу или ли­ком.
18. Пра­вље­ње ре­кви­зи­та и еле­ме­на­та сце­не. При­ли­ком при­пре­ма­
ња тек­ста за драм­ско из­во­ђе­ње.
19. Опи­си­ва­ње цр­те­жа, стри­па, пла­ка­та, фо­то­гра­фи­ја, по­зив­ни­ца...
(усме­но или пи­сме­но).
20. Про­на­ла­же­ње гре­ша­ка у тек­сту. Тра­жи пра­во­пи­сне гре­шке или
стил­ске не­до­след­но­сти у раз­ли­чи­тим тек­сто­ви­ма; са­мо­стал­но или у гру­
пи - ор­га­ни­зо­ва­ти квиз.
21. Пра­вље­ње дру­штве­них ига­ра (кар­те, до­ми­не, Чо­ве­че, не љу­и се,
са ис­пи­са­ним тек­стом и илу­стра­ци­ја­ма, уз упут­ство за игру).
22. Ко­ри­шће­ње кар­тон­чи­ћа за пра­ће­ње раз­ли­чи­тих ак­тив­но­сти.
Уче­ник ко­ри­сти кар­то­не са при­пре­мље­ним пи­та­њи­ма да би опи­сао ак­тив­
ност у ко­јој је уче­ство­вао: школ­ски час, по­се­ту по­зо­ри­шту или би­о­ско­пу,
од­ла­зак у му­зеј, на из­лет у при­ро­ду и сл.
V. Учење срско језика за Србе који бораве изван Реублике Србије • 113
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
23. Глу­ви е­ле­фо­ни. Уче­ни­ци у лан­цу ша­па­том пре­но­се реч или ре­чи.
По­след­њи уче­ник из­го­ва­ра реч ко­ју је чуо.
24. ТВ или ра­дио еми­си­ја. Ак­тив­ност се ре­а­ли­зу­је та­ко што се иза­
бе­ре не­ка еми­си­ја (спорт­ска, му­зич­ка, квиз, цр­та­ни фил­мо­ви, еми­си­је
о пу­то­ва­њи­ма и при­ро­ди итд). При­пре­ми се текст и по­де­ле уло­ге. У
учи­о­ни­ци се на­пра­ви сту­дио у ко­јем се про­грам од­ви­ја као ужи­во, или
се ствар­но сни­ма и по­том се гле­да­ју и ко­мен­та­ри­шу ауди­о­ви­зу­ел­ни
за­пи­си.
25. Раз­ред­но по­штан­ско сан­ду­че. Уче­ни­ци у сан­ду­че ста­вља­ју це­ду­
ље, пи­сма и по­ру­ке адре­си­ра­не на не­ког уче­ни­ка из раз­ре­да, све уче­ни­ке
или на­став­ни­ке. Јед­ном не­дељ­но се сан­ду­че пра­зни.
26. Пра­вље­ње не­дељ­ног или ме­сеч­ног пла­на. Уче­ник цр­та та­бе­лу и
пра­ви план сво­јих ак­тив­но­сти то­ком чи­та­вог да­на у то­ку не­ког пе­ри­о­да,
упи­су­ју­ћи вре­ме тра­ја­ња и кра­так опис ак­тив­но­сти и из­ла­же план сво­јих
ак­тив­но­сти.
27. Пре­о­бли­ко­ва­ње тек­ста. Уче­ник пре­о­бли­ку­је бај­ку у стрип, ба­
сну у драм­ски текст, кра­ћи про­зни текст у пе­сму, а пе­сму у при­чу, оглас
у вест итд).
28. Пи­са­ње ути­са­ка о про­чи­та­ном, од­гле­да­ном или по­се­ће­ном. Уче­
ник пи­ше ко­мен­тар о раз­ли­чи­тим вр­ста­ма тек­сто­ва, ТВ еми­си­ји, по­зо­ри­
шној пред­ста­ви, фил­му, по­се­ти му­зе­ју, за­бав­ном пар­ку...
29. Спи­ке­ри. Уче­ни­ци игра­ју уло­гу спи­ке­ра (ТВ или ра­дио), чи­та­ју ве­
сти о ре­ал­ним и фик­тив­ним до­га­ђа­ји­ма као ве­жбу пра­вил­ног го­во­ре­ња
(дик­ци­ја, ак­цен­ту­а­ци­ја, пра­вил­но ди­са­ње, ре­че­нич­на ин­то­на­ци­ја...).
30. Уче­ство­ва­ње у из­ра­ди па­ноа, ма­па и дру­гих на­став­них сред­ста­ва.
31. Гра­ђе­ње ре­чи по мо­де­лу – уче­ник сми­шља на­зи­ве за из­ми­
шље­не или ствар­не пред­ме­те и по­ја­ве пре­ма по­сто­је­ћим твор­бе­ним
мо­де­ли­ма.
32. Ко­му­ни­ка­тив­не си­ту­а­ци­је – ка­ко ће уче­ник за­мо­ли­ти дру­га да
му по­зај­ми олов­ку, а ка­ко на­став­ни­ка; ка­ко ће уче­ник уч­ти­во оба­ве­сти­
ти на­став­ни­ка о то­ме да га је по­вре­дио ти­ме што га је не­пра­вед­но оце­
нио итд.
МО­ЈА ОТАЏ­БИ­НА СР­БИ­ЈА
Пред кар­том мо­је отаџ­би­не. Њен по­ло­жај у Евро­пи и на Бал­ка­ну. Гра­
ни­це са су­се­ди­ма и ве­за са зе­мљом бо­рав­ка.
Срп­ски др­жав­ни сим­бо­ли (за­ста­ва, грб и хим­на).
Ср­би­ја и ње­не при­род­но-ге­о­граф­ске спе­ци­фич­но­сти. Уоча­ва­ње и пре­
по­зна­ва­ње на кар­ти Ср­би­је: ре­љеф­не це­ли­не (пла­ни­не и ни­зи­је) и нај­ве­
ћи хи­дро­ло­шки објек­ти (ре­ке, је­зе­ра и ба­ње).
114 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Бал­кан­ско по­лу­о­стр­во у пра­и­сто­ри­ји и ан­тич­ком до­бу (пра­и­сто­риј­ска
и ан­тич­ка на­ла­зи­шта у на­шој зе­мљи).
До­се­ља­ва­ње Сло­ве­на и про­стор на ко­ме се за­др­жа­ва­ју.
Срп­ске зе­мље и на­ста­нак пр­вих срп­ских др­жа­ва.
Др­жа­ва Не­ма­њи­ћа од 12. до 14. ве­ка (Сте­фан Не­ма­ња, Сте­фан Пр­во­вен­
ча­ни, Све­ти Са­ва, Дра­гу­тин и Ми­лу­тин).
Пре­власт срп­ске др­жа­ве на Бал­ка­ну (Сте­фан Де­чан­ски, Сте­фан Ду­шан
– Ду­ша­нов за­ко­ник).
Сла­бље­ње и по­де­ла Ду­ша­но­вог цар­ства (Урош, Мр­њав­че­ви­ћи – Ма­
рич­ка бит­ка).
Мо­рав­ска Ср­би­ја и пад сред­њо­ве­ков­не др­жа­ве (кнез Ла­зар – Ко­сов­
ска бит­ка, де­спот Сте­фан, де­спот Ђу­рађ).
Бо­сна у сред­њем ве­ку.
ОСНО­ВИ КУЛ­ТУ­РЕ СРП­СКОГ НА­РО­ДА
Сред­њо­ве­ков­на умет­ност код Ср­ба (ар­хи­тек­ту­ра, фре­ско-сли­кар­ство,
књи­жев­ност).
Исто­риј­ске ве­зе срп­ске кул­ту­ре са дру­гим кул­ту­ра­ма.
Раз­ли­ко­ва­ње основ­них ар­хи­тек­тон­ских фор­ми у исто­риј­ском раз­во­ју.
МУ­ЗИЧ­КА КУЛ­ТУ­РА
1. Пе­сме за пе­ва­ње
Де­чи­је
Де­а Мраз – А. Ко­раћ
До­мо­ви­на – Н. Ву­ко­ма­но­вић
Уса­ван­ка – Д. Лу­кић, Н. Ву­ко­ма­но­вић
На ли­ва­и – М. Ми­ло­је­вић
За­ви­ча­ју, ми­ли кра­ју – за­пис Ж. Пе­тро­вић
Зи­ма – Б. Стан­чић
На­ро­не и са­ро­ра­ске
У ра­ну зо­ру
Сим­бил цве­ће
За­е­ва­ла сој­ка и­ца
Ра­сло ми је ба­ем р­во
Ој, е­вој­ко Сме­е­рев­ко
Об­ра­ше се ви­но­ра­и о­ре крај То­о­ле
V. Учење срско језика за Србе који бораве изван Реублике Србије • 115
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
У ем Сом­бо­ру
Ши­рок Ду­нав, ра­ван Срем
Чај о­ро, ла­не мо­је ри­чу­вај ми ов­це
Ди­ми­ри­јо, си­не Ми­ре
Ај’ ’ ие­мо Ра­о
Ми­ли­ца, је­на у мај­ке
Зла­и­бо­ре, мој зе­ле­ни бо­ре
Ге си у­шо, е си ра­но
О, Је­ло, о, Је­ло
2. Пе­сме за пе­ва­ње и игру (ко­ла­ње)
Укру, укру – Н. Хер­ци­го­ња
Дру­ар­сво – Д. Ла­ко­вић
Ко­ла­ри­ћу а­ни­ћу
3. Слу­ша­ње во­кал­но-ин­стру­мен­тал­не му­зи­ке
Срп­ске пут­нич­ке пе­сме – ан­самбл Ре­не­санс
Са­бор срп­ске му­зи­ке – ви­део-ка­се­та
Ус­кр­шње и бо­жић­не пе­сме – ви­део-ка­се­та
Дру­а ру­ко­ве – С. Мо­кра­њац
Осма ру­ко­ве – С. Мо­кра­њац
Ли­ур­и­ја и Ое­ло (де­ло­ви) – С. Мо­кра­њац
4. Оба­ве­зне ком­по­зи­ци­је за пе­ва­ње и слу­ша­ње
Бо­же рав­е – на­ци­о­нал­на хим­на
Хим­на све­ом Са­ви
Та­мо а­ле­ко
Кре­ће се ла­ђа фран­цу­ска
СЛО­БОД­НЕ АК­ТИВ­НО­СТИ
Смо­тре ђач­ког ства­ра­ла­штва и так­ми­че­ња за нај­бо­ља уче­нич­ка оства­
ре­ња. При­су­ство­ва­ње го­сто­ва­њи­ма углед­них књи­жев­ни­ка, умет­ни­ка и
спор­ти­ста.
Цр­та­ње пла­на за­ви­чај­ног ме­ста. Гле­да­ње до­ку­мен­тар­них фил­мо­ва ко­
ји при­ка­зу­ју не­ке од на­ших кра­је­ва и чи­та­ње тек­сто­ва из ге­о­граф­ских чи­
тан­ки и дру­гих из­во­ра.
Са­ку­пља­ње ста­ри­на, чи­та­ње тек­сто­ва о про­шло­сти срп­ског на­ро­да.
Упо­зна­ва­ње тра­ди­ци­о­нал­них за­на­та у за­ви­ча­ју пре­да­ка (во­де­ни­чар,
ко­вач, ткач, јор­ган­џи­ја, опан­чар...).
На­род­не но­шње и игре (уче­шће у фол­клор­ним гру­па­ма).
116 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Во­кал­но и ин­стру­мен­тал­но ства­ра­ла­штво. Упо­зна­ва­ње на­род­них му­
зич­ких ин­стру­ме­на­та (гу­сле, фру­ла, гај­де, сви­ра­ла од сла­ме, пи­штаљ­ка од
вр­бо­ве гра­не, ти­ква...).
СТА­РИ­ЈИ УЗ­РАСТ УЧЕ­НИ­КА
(сед­ми и осми раз­ред)
СРП­СКИ ЈЕ­ЗИК
Опе­ра­тив­ни за­да­ци:
– са­вла­да­ва­ње си­сте­ма на­по­ред­них и за­ви­сних ре­че­ни­ца;
– овла­да­ва­ње тех­ни­ком бр­зог чи­та­ња у се­би и оспо­со­бља­ва­ње за „ле­
ти­мич­но“ чи­та­ње и чи­та­ње „с олов­ком у ру­ци“;
– оса­мо­ста­љи­ва­ње за ана­ли­зу лир­ских, еп­ских и драм­ских де­ла;
– упо­зна­ва­ње рас­пра­ве као об­ли­ка усме­ног и пи­сме­ног из­ра­жа­ва­ња;
– си­сте­мат­ско са­вла­да­ва­ње ра­зних об­ли­ка усме­ног и пи­сме­ног оп­ште­
ња пре­ма зах­те­ви­ма у про­гра­му;
– об­на­вља­ње, си­сте­ма­ти­за­ци­ја зна­ња и де­ли­мич­но про­ши­ри­ва­ње са­
др­жа­ја из гра­ма­ти­ке и пра­во­пи­са об­ра­ђе­них у прет­ход­ним раз­ре­ди­ма;
– кар­та ди­ја­ле­ка­та срп­ског на­род­ног је­зи­ка;
– упо­зна­ва­ње исто­риј­ског раз­во­ја срп­ског књи­жев­ног је­зи­ка;
– са­вла­да­ва­ње глав­них пра­ви­ла ак­це­нат­ске нор­ме књи­жев­ног је­зи­ка;
– фор­ми­ра­ње кри­те­ри­ју­ма за са­мо­ста­лан из­бор, ана­ли­зу и про­це­ну
умет­нич­ких де­ла при­сту­пач­них овом уз­ра­сту;
– упо­зна­ва­ње тех­ни­ке пи­са­ња ре­фе­ра­та;
– овла­да­ва­ње рас­пра­вом као об­ли­ком усме­ног и пи­сме­ног из­ра­жа­ва­ња;
– си­сте­ма­ти­за­ци­ја зна­ња о гра­ди­ву из свих про­грам­ских под­руч­ја.
Језик
Опе­ра­тив­ни за­да­ци:
– гла­сов­не про­ме­не;
– па­де­жни на­став­ци код име­ни­ца сва три ро­да;
– про­ме­на свих вр­ста за­ме­ни­ца;
– при­дев­ски вид;
– про­ме­на бро­је­ва;
– гла­гол­ски вид, гла­гол­ски род;
– вр­сте не­про­мен­љи­вих ре­чи;
– твор­бе­ни си­стем срп­ског је­зи­ка;
– про­сте и сло­же­не ре­че­ни­це;
– функ­ци­је па­де­жа у ре­че­ни­ци;
– па­де­жна си­но­ни­ми­ја;
– про­ши­ри­ва­ње зна­ња из пра­во­пи­са.
V. Учење срско језика за Србе који бораве изван Реублике Србије • 117
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Ис­па­да­ње су­гла­сни­ка.28
Јед­на­че­ње су­гла­сни­ка по звуч­но­сти.29
Јед­на­че­ње су­гла­сни­ка по ме­сту твор­бе.
Па­ла­та­ли­за­ци­ја: вој­ник – вој­ни­че; ре­кох – ре­че; мрак – мра­чан, рак
– ра­чић, ков­чег – ков­че­жић, друг – дру­жи­на, ту­га – рас­ту­жи­ти итд.30
Си­би­ла­ри­за­ци­ја: ре­ка – ре­ци, но­а – но­зи, ух – у­си.
Јо­то­ва­ње: уоча­ва­ње за­ме­не твр­дих су­гла­сни­ка ме­ким у од­ре­ђе­ним ка­
те­го­ри­ја­ма ре­чи.31
Про­ме­на л у о: по­сао (по­сла), жи­вео (жи­ве­ла).
Име­ни­це му­шког ро­да: па­де­жни на­став­ци; скра­ће­на мно­жи­на (Ср­бин
– Срб-и); во­ка­тив јед­ни­не – ди­стри­бу­ци­ја на­ста­ва­ка -е и -у, ин­стру­мен­тал
јед­ни­не – ди­стри­бу­ци­ја на­ста­ва­ка -ом/-ем, ге­ни­тив мно­жи­не – на­став­ци
-и, -ију; име­ни­це на -лац (чи­та­лац), име­ни­це на -о (орао). Име­ни­це сред­
њег ро­да: ге­ни­тив мно­жи­не име­ни­ца ти­па ре­бро; име­ни­це са про­ши­ре­
ном осно­вом (е­е – е­е­а, име – име­на); име­ни­це ко­је има­ју са­мо мно­
жи­ну – вра­а, кле­ша, уса); име­ни­це око, уво/ухо – у јед­ни­ни с. ро­да,
у мно­жи­ни жен­ског. Име­ни­це жен­ског ро­да ти­па же­на: во­ка­тив јед­ни­не
ви­ше­сло­жних име­ни­ца ти­па ру­а­ри­ца, Ми­ли­ца и Ду­шка, Мил­ка; ге­ни­тив
мно­жи­не име­ни­ца ти­па бу­ква, е­вој­ка, бе­ле­шка и ти­па мол­ба, ај­на; име­
ни­ца ма­и. Име­ни­це жен­ског ро­да ти­па кос: ин­стру­мен­тал јед­ни­не – ми­
сао – ми­шљу/ми­сли, реч – реч­ју/ре­чи, ла – ла­ђу/ла­и; ге­ни­тив мно­жи­не
– ко­кош, кос; име­ни­це очи, уши, ру­и и сл.; име­ни­ца кћи. Име­ни­це ко­је
има­ју са­мо јед­ни­ну (збир­не).
За­ме­ни­це: име­нич­ке и при­дев­ске; про­ме­на лич­них за­ме­ни­ца (ја,
и), про­ме­на лич­не за­ме­ни­це тре­ћег ли­ца (он, она, оно); ен­кли­ти­ке;
про­ме­на упит­не за­ме­ни­ца за ли­ца ко и за ства­ри ша/шо; про­ме­на
при­дев­ских за­ме­ни­ца. Упо­тре­ба за­ме­ни­це свој. По­крет­ни во­ка­ли код
за­ме­нич­ких ре­чи.
28 Об­ја­сни­ти узрок по­ја­ве: ис­па­да­ју слич­ни су­гла­сни­ци кад су у истом су­гла­снич­ком ску­пу.
Ову по­ја­ву на­став­ник мо­же пред­ста­ви­ти би­ло пу­тем ана­ли­зе на тек­сту, би­ло из­дво­је­ним
при­ме­ри­ма ти­па: оту­да (од­ту­да -> (аси­ми­ла­ци­јом по звуч­но­сти) от­ту­да -> (ис­па­да­њем)
оту­да, пре­ма од­са­да, где ис­па­да­ња не­ма); бе­зву­чан (<-без­зву­чан), бо­га­та­шки (<- бо­га­
таш­ски). Об­ја­сни­ти и ис­па­да­ње су­гла­сни­ка у при­ме­ри­ма ти­па оца, оче (не от­ца, от­че),
ма­сна (не маст­на, пре­ма ма­стан) итд.
29 Ука­за­ти на при­ме­ре не­вр­ше­ња јед­на­че­ња у при­ме­ри­ма град­ски, под­ши­ша­ти и сл.
30 Скре­ну­ти па­жњу на чи­ње­ни­цу да су­гла­сни­ци ч, ж, ш пре­ма се­би има­ју г, г, х у истим ре­чи­
ма (или осно­ва­ма). По­кат­кад се пре­ма ч и ж мо­гу на­ћи ц и з: стриц – стри­че, зец – зе­че­ти­
на, ви­тез – ви­те­же, кнез – кне­же.
31 Пре­зент (викатi – ви­чем, стру­га­ти – стру­жем, ма­ха­ти – ма­шем, ре­за­ти – ре­жем, пи­са­ти
– пи­шем, гло­да­ти – гло­ђем, ка­па­ти – ка­пљем, зо­ба­ти – зо­бљем итд.), ком­па­ра­тив (јак
– ја­чи, благ – бла­жи, тврд – твр­ђи, љут – љу­ћи итд.), трп­ни при­дев (мла­ти­ти – мла­ћен,
гра­ди­ти – гра­ђен итд.), збир­не име­ни­це (прут – пру­ће, гроб – гро­бље), ин­стру­мен­тал јед­
ни­не име­ни­ца жен­ског ро­да (глад – гла­ђу, крв – кр­вљу, мла­дост – мла­до­шћу), из­ве­де­ни
при­де­ви (те­ле/те­ле­та – те­ле­ћи).
118 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
При­дев­ски вид – од­ре­ђе­ни/нео­д­ре­ђе­ни (мор­фо­ло­шка раз­ли­ка са­мо у
но­ми­на­ти­ву јед­ни­не м. ро­да); ком­па­ра­ци­ја при­де­ва – су­пле­тив­не фор­ме.
По­крет­ни во­ка­ли код при­дев­ских ре­чи.
Бро­је­ви: про­ме­на бро­ја је­ан, је­на, је­но, ред­ни бро­је­ви – про­ме­на
као од­ре­ђе­ни при­де­ви; збир­ни бро­је­ви – зна­че­ње; број­не име­ни­це – дво­
ји­ца..., де­се­так..., тре­ћи­на..., двој­ка, трој­ка...
Гла­го­ли: по зна­че­њу – рад­ња (пи­са­ти), зби­ва­ње (ра­сти), ста­ње (ста­
ја­ти); по ви­ду – свр­ше­ни/не­свр­ше­ни; вид­ски па­ро­ви – и­са­и / на­и­
са­и, чи­а­и / ро­чи­а­и; лич­ни гла­гол­ски об­ли­ци (пре­зент, пер­фе­
кат, фу­тур I, фу­тур II, им­пе­ра­тив, по­тен­ци­јал)32 и не­лич­ни (ин­фи­ни­тив,
гла­гол­ски при­ло­зи, гла­гол­ски при­де­ви); пре­ла­зни/не­пре­ла­зни гла­го­ли;
по­врат­ни гла­го­ли; сло­же­ни гла­гол­ски об­ли­ци; гла­гол­ски при­ло­зи; гла­
гол­ски при­де­ви.
При­ло­зи: по зна­че­њу – ме­сто, вре­ме, на­чин, узрок; ком­па­ра­ци­ја.
Пред­ло­зи: ко­ји се сла­жу са ра­зним па­де­жи­ма (у, за, на, о, о, ме­ђу, на,
о, ре) и са­мо с јед­ним (к/а/, кроз, низ, уз, ри, ре­ма); пред­ло­зи с ге­ни­
ти­вом – без, бли­зу, о, ис­о, ис­ре, из, иза, из­ме­ђу, из­на, ко, крај, о, око,
о­ре, о­сле, ре­ко, ра­и, збо итд. Пред­ло­зи са по­крет­ним во­ка­ли­ма.
Ве­зни­ци: а, ако, али, чим, а, и, или, јер, ма­кар, ма­а; ко, шо, ко­ји, чи­ји,
ка­кав, е, ка, ка­ко, оа­кле, о­шо...
Реч­це: за по­ја­ча­ва­ње и за из­ра­жа­ва­ње ути­ска (сва­ка­ко, за­и­са, мо­жа,
ве­о­ма, вр­ло).
Уз­ви­ци: е, ах, мац, хм и сл.
Из­во­ђе­ње (де­ри­ва­ци­ја) и сла­га­ње (ком­по­зи­ци­ја). Про­ста реч – из­ве­де­
на реч. Осно­ва и су­фикс. Из­ве­де­ни­ца. Пре­фик­са­ци­ја. Сло­же­ни­ца.
Про­ста и про­ста про­ши­ре­на ре­че­ни­ца; су­бје­кат­ске и пре­ди­кат­ске до­
пу­не и од­ред­бе; гла­гол­ски и имен­ски пре­ди­кат; име­нич­ке од­ред­бе – атри­
бут, апо­зи­ци­ја; гла­гол­ски до­да­ци – обје­кат; при­ло­шке од­ред­бе (за ме­сто,
вре­ме, на­чин, ко­ли­чи­ну, узрок); управ­ни/не­у­прав­ни го­вор.
Сло­же­на ре­че­ни­ца: на­по­ред­ни од­но­си не­за­ви­сно­сло­же­них ре­че­ни­ца
– са­став­ни, ра­став­ни, су­прот­ни, за­кључ­ни, ис­кључ­ни; за­ви­сно­сло­же­не ре­
че­ни­це – из­рич­не, од­но­сне, за­ви­сно-упит­не, ме­сне, вре­мен­ске, узроч­не,
по­сле­дич­не, на­мер­не, услов­не, на­чин­ске/по­ред­бе­не, до­пу­сне.
32 На­по­ме­на: Скре­ну­ти па­жњу уче­ни­ци­ма на то да се пре­ма нор­ми фу­тур гра­ди од пре­
зен­та по­моћ­ног гла­го­ла хте­ти (пу­не и ен­кли­тич­ке фор­ме) и од­го­ва­ра­ју­ћег ин­фи­ни­ти­ва.
Па­жња: уме­сто ин­фи­ни­ти­ва че­сто се упо­тре­бља­ва и у фу­ту­ру кон­струк­ци­ја да + пре­зент,
па тре­ба ко­ри­го­ва­ти у је­зи­ку уче­ни­ка. Пре­ма по­тре­би упо­зна­ти уче­ни­ке да у срп­ском
је­зи­ку по­сто­је аорист и им­пер­фе­кат са ре­ду­ко­ва­ном упо­тре­бом. Им­пер­фе­кат се го­то­во
са­свим из­гу­био из са­вре­ме­ног је­зи­ка, али због ње­го­вог при­су­ства у ста­ри­јим књи­жев­
ним тек­сто­ви­ма уче­ни­ке тре­ба упо­зна­ти са ње­го­вом мор­фо­ло­шком струк­ту­ром и зна­
че­њем. Исто, углав­ном, ва­жи и за плу­сквам­пер­фе­кат. И аорист је ре­дак у са­вре­ме­ном
је­зи­ку, али због ка­кве-та­кве ње­го­ве упо­тре­бе по­треб­но је уче­ни­ке упо­зна­ти са ње­го­вом
твор­бом и зна­че­њем.
V. Учење срско језика за Србе који бораве изван Реублике Србије • 119
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Но­ми­на­тив: функ­ци­ја су­бјек­та и имен­ског де­ла пре­ди­ка­та. Ге­ни­тив:
не­пра­ви обје­кат, по­се­сив­ни ге­ни­тив, ква­ли­та­тив­ни ге­ни­тив, вре­мен­
ски ге­ни­тив. Да­тив: зна­че­ње на­ме­не/усме­ре­но­сти; не­пра­ви обје­кат,
ло­гич­ки су­бје­кат. Аку­за­тив: без пред­ло­га – пра­ви обје­кат, са пред­ло­
зи­ма – не­пра­ви обје­кат, при­ло­шка од­ред­ба ме­ста. Во­ка­тив: до­зи­ва­ње,
обра­ћа­ње. Ин­стру­мен­тал: озна­ка ру­шва и сре­сва; функ­ци­ја – ри­
ло­шка о­ре­ба ме­са, вре­ме­на и на­чи­на, ари­бу­а, не­ра­во објек­а.
Ло­ка­тив: озна­ка ме­са; функ­ци­ја – ри­ло­шке о­ре­бе ме­са и а­ље
објек­а.
Си­но­ни­ми­ја па­де­жа: пред + ин­стру­мен­тал = ис­пред + ге­ни­тив, под +
ин­стру­мен­тал = ис­под + ге­ни­тив, ме­ђу + ин­стру­мен­тал = из­ме­ђу + ге­ни­
тив, ква­ли­та­тив­ни ге­ни­тив = ква­ли­та­тив­ни ин­стру­мен­тал.
Пи­са­ње на­зи­ва ули­ца.
Пи­са­ње ге­о­граф­ских на­зи­ва.
Пи­са­ње име­на пред­у­зе­ћа и уста­но­ва.
Пи­са­ње име­на не­бе­ских те­ла.
Ин­тер­пунк­циј­ски и пра­во­пи­сни зна­ци – тач­ка, за­пе­та, тач­ка и за­пе­та,
три тач­ке, цр­ти­ца, за­гра­да, цр­та.
Ин­тер­пунк­циј­ски зна­ци у сло­же­ној ре­че­ни­ци.
КЊИ­ЖЕВ­НОСТ И ОСНОВ­НИ КЊИ­ЖЕВ­НО­ТЕ­О­РИЈ­СКИ ПОЈ­МО­ВИ
Књи­жев­ност
Јо­ван Јо­ва­но­вић Змај, Ка­жи ми, ка­жи (Ђу­ли­ћи)
Бран­ко Ра­ди­че­вић, Ђач­ки ра­са­нак (од­ло­мак: Ој, Кар­лов­ци, ме­со мо­
је ра­о...)
Вла­ди­слав Пет­ко­вић Дис, Ме­ђу сво­ји­ма
Јо­ван Ду­чић, По­не
Де­сан­ка Мак­си­мо­вић, Кр­ва­ва бај­ка
Ми­лан Ра­кић, На Га­зи­ме­са­ну
Љу­бав­ни ра­са­нак, на­род­на лир­ска пе­сма
Ми­ро­слав Ан­тић, Пла­ви чу­е­рак (из­бор из пе­снич­ке збир­ке)
Смр вој­во­е При­је­зе, на­род­на еп­ска пе­сма33
Ма­ли Ра­о­ји­ца, на­род­на еп­ска пе­сма
Ро­сво Јан­ко­вић Со­ја­на, на­род­на еп­ска пе­сма
Иво Ан­дрић, Мос на Же­и
Па­вле Угри­нов, Са­ра о­ро­ич­на ку­ћа (од­ло­мак)
Бо­ри­сав Стан­ко­вић, Уве­ла ру­жа (од­ло­мак)
Јо­ван Сте­ри­ја По­по­вић, По­кон­и­ре­на и­ква (од­ло­мак из ко­ме­ди­је)
33 У при­ло­гу: по­де­ла на­род­не еп­ске по­е­зи­је.
120 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Раст­ко Не­ма­њић – све­ти Са­ва у књи­жев­но­сти (из­бор из Са­ви­них спи­
са, на­род­ног пре­да­ња и умет­нич­ке по­е­зи­је о св. Са­ви)
До­си­теј Об­ра­до­вић, Жи­во и ри­кљу­че­ни­је (адап­ти­ра­ни од­ло­мак)
Вук Сте­фа­но­вић Ка­ра­џић, Из­бор из Рјеч­ни­ка; О на­род­ним пе­ва­чи­ма;
Жи­во и оби­ча­ји на­ро­а ср­ско­а (са­др­жај по из­бо­ру на­став­ни­ка)34
Ми­лан Ђ. Ми­ли­ће­вић, Ка­ра­ђор­ђе (пор­трет)
Ка­ра­ђор­ђе и До­си­еј, на­род­на анег­до­та
По­че­ак бу­не ро­ив а­хи­ја, на­род­на еп­ска пе­сма (од­лом­ци)
Про­та Ма­те­ја Не­на­до­вић, Ме­мо­а­ри (од­ло­мак)
Жи­и­је Хај­ук Вељ­ка Пе­ро­ви­ћа, Вук Сте­фа­но­вић Ка­ра­џић (од­ло­мак)
Љу­бо­мир Не­на­до­вић, Пи­сма из Иа­ли­је (од­ло­мак о Ње­го­шу)
Пе­тар Пе­тро­вић Ње­гош, Гор­ски ви­је­нац (од­ло­мак)
Ђу­ра Јак­шић, Оаџ­би­на
Из­бор на­род­них лир­ских пе­са­ма
Вас­ко По­па, Очи­ју во­јих а ни­је
Же­ни­ба Ми­ли­ћа бар­јак­а­ра, на­род­на лир­ско-еп­ска пе­сма (од­ло­мак)
Љу­бо­мир Си­мо­вић, О­ла­зак Рас­ка Не­ма­њи­ћа на Све­у о­ру
Ма­ти­ја Бећ­ко­вић, При­ча о све­ом Са­ви
Ла­за Ла­за­ре­вић, Све ће о на­ро о­зла­и­и (од­ло­мак)
Иво Ан­дрић, Књи­а
Бран­ко Ћо­пић, Ба­ша сље­зо­ве бо­је (при­по­вет­ка из збир­ке, по из­
бо­ру)
Бра­ни­слав Ну­шић, Сум­њи­во ли­це (од­лом­ци из ко­ме­ди­је)
(Књи­жев­но де­ло на фил­му: Сте­ван Сре­мац: Зо­на Зам­фи­ро­ва, Ив­ко­ва
сла­ва)
Ту­ма­че­ње тек­ста
Оспо­со­бља­ва­ње уче­ни­ка за са­мо­стал­ну ана­ли­зу књи­жев­но­у­мет­нич­
ког де­ла (лир­ска и еп­ска пе­сма, при­по­вет­ка, ро­ман, дра­ма) уз по­моћ раз­
ви­је­ног пла­на и те­за. – Про­це­њи­ва­ње идеј­но-естет­ских, је­зич­ко-стил­ских
и дру­гих вред­но­сти умет­нич­ког де­ла. – Сти­ца­ње по­у­зда­ног кри­те­ри­ју­ма
за из­бор, ана­ли­зу и про­це­ну књи­жев­ног тек­ста. Жи­и­је Хај­ук Вељ­ка Пе­
ро­ви­ћа – Упу­ћи­ва­ње уче­ни­ка у ко­ри­шће­ње ода­бра­не и при­сту­пач­не
ли­те­ра­ту­ре о де­ли­ма и пи­сци­ма. – Под­сти­ца­ње и раз­ви­ја­ње кри­тич­ког
од­но­са у про­блем­ском при­сту­пу де­лу и пи­сцу. – Си­сте­ма­ти­зо­ва­ње зна­ња
о на­род­ној књи­жев­но­сти.
34 Ов­де је мо­гу­ће ре­а­ли­зо­ва­ти мно­ге до­дат­не са­др­жа­је: о Ву­ку из школ­ског про­гра­ма
РТС-а; ди­ја­фил­мо­ви о Ву­ко­вом и До­си­те­је­вом му­зе­ју; квиз зна­ња на те­му Основ­не обла­
сти Ву­ко­вог ра­да (нпр. рад на ре­фор­ми­са­њу срп­ског је­зи­ка и пра­во­пи­са, са­ку­пља­ње
на­род­них умо­тво­ри­на, ори­ги­нал­но ства­ра­ла­штво, пре­во­ди­лач­ки рад, кри­тич­ко ства­ра­
ла­штво...).
V. Учење срско језика за Србе који бораве изван Реублике Србије • 121
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Књи­жев­ни пој­мо­ви
Ли­ри­ка
– мо­ти­ви у лир­ској по­е­зи­ји;
– ри­там, ри­ма, ре­френ, при­пев; вр­сте сти­ха, вр­сте ри­ме;
– стил­ске фи­гу­ре: сло­вен­ска ан­ти­те­за, ме­та­фо­ра, гра­да­ци­ја, кон­траст,
сим­бол...;
– кла­си­фи­ка­ци­ја на­род­не ли­ри­ке;
– по­де­ла умет­нич­ких (аутор­ских) лир­ских пе­са­ма.
Еи­ка
– кла­си­фи­ка­ци­ја еп­ске на­род­не по­е­зи­је;
– на­род­на ба­ла­да (лир­ско-еп­ска пе­сма);
– од­нос фа­бу­ле и си­жеа;
– функ­ци­ја опи­са, пеј­за­жа, у за­у­ста­вља­њу или по­кре­та­њу рад­ње;
– ка­рак­те­ри­за­ци­ја ли­ка (пси­хо­ло­шка, со­ци­о­ло­шка, го­вор­на, исто­риј­ска);
– књи­жев­но-на­уч­не вр­сте (ме­мо­а­ри, днев­ник, ауто­би­о­гра­фи­ја, би­о­гра­
фи­ја, пу­то­пис);
– књи­жев­ни ро­до­ви и зна­чај­ни­је вр­сте (си­сте­ма­ти­за­ци­ја).
Дра­ма
– драм­ске вр­сте (тра­ге­ди­ја, ко­ме­ди­ја и дра­ма у ужем сми­слу);
– осо­бе­но­сти драм­ског тек­ста (чин, по­ја­ва, ли­ца, ди­ја­лог, ди­да­ска­ли­је);
– драм­ски еле­мен­ти (екс­по­зи­ци­ја, за­плет, кул­ми­на­ци­ја, пе­ри­пе­ти­ја,
рас­плет).
Чи­та­ње
Уса­вр­ша­ва­ње из­ра­жај­ног чи­та­ња, из­ра­жај­ног ка­зи­ва­ња на­па­мет на­у­
че­ног тек­ста; чи­та­ње и ка­зи­ва­ње по уло­га­ма; чи­та­ње у се­би. Раз­ви­ја­ње
лич­ног то­на при чи­та­њу и ка­зи­ва­њу на­па­мет на­у­че­них про­зних и по­ет­
ских це­ли­на. Ве­жба­ње у ле­ти­мич­ном чи­та­њу по­зна­тог тек­ста ра­ди на­ла­
же­ња ин­фор­ма­ци­ја и уво­ђе­ње уче­ни­ка у сти­ца­ње спо­соб­но­сти да про­це­
ни да ли ће не­по­зна­ти текст чи­та­ти у це­ли­ни или не­ће (но­вин­ски чла­нак,
но­ва књи­га...).
Кул­ту­ра усме­ног и пи­сме­ног из­ра­жа­ва­ња
Рас­пра­вља­ње о књи­зи, по­зо­ри­шној пред­ста­ви, фил­му, из­ло­жби и сл.
уз прет­ход­но об­у­ча­ва­ње уче­ни­ка у пи­са­њу те­за, при­ку­пља­њу по­да­та­ка из
раз­ли­чи­тих из­во­ра као што су: ен­ци­кло­пе­ди­је, лек­си­ко­ни, при­руч­ни­ци,
реч­ни­ци...
Кри­тич­ки при­каз но­ве књи­ге, фил­ма, ра­диј­ске, те­ле­ви­зиј­ске еми­си­је,
по­зо­ри­шне пред­ста­ве, кон­цер­та...
122 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Пор­тре­ти­са­ње ли­ка по са­мо­стал­но са­чи­ње­ном пла­ну. Пор­тре­ти­са­ње
ли­ка на осно­ву пи­шче­вих ко­мен­та­ра, фа­бу­ле, ди­ја­ло­га. Опи­си­ва­ње екс­те­
ри­је­ра и ен­те­ри­је­ра.
При­ча­ње о ствар­ном или из­ми­шље­ном до­га­ђа­ју уз ко­ри­шће­ње при­
по­ве­да­ња, опи­си­ва­ња и ди­ја­ло­га. Ана­ли­за ода­бра­них тек­сто­ва у ко­ји­ма
пре­о­вла­ђу­је го­вор ли­ко­ва ра­ди бо­љег схва­та­ња ди­ја­ло­га као об­ли­ка ка­
зи­ва­ња. Пре­и­на­ча­ва­ње управ­ног го­во­ра у не­у­прав­ни.
Уоча­ва­ње раз­ли­ка ме­ђу сти­ло­ви­ма; ана­ли­за тек­сто­ва пи­са­них раз­ли­
чи­тим сти­ло­ви­ма.
Под­сти­ца­ње уче­ни­ка на са­мо­стал­но ли­те­рар­но ства­ра­ла­штво (чи­та­
ње уче­нич­ких ра­до­ва и раз­го­вор о њи­ма).
Син­так­сич­ко-стил­ске и лек­сич­ке ве­жбе; ра­сло­ја­ва­ње лек­си­ке срп­ског
је­зи­ка - до­ма­ће и стра­не ре­чи; ар­ха­и­зми; ди­ја­лек­ти­зми; жар­го­ни­зми; нео­
ло­ги­зми; тра­жи­ти од уче­ни­ка да уз по­моћ ро­ди­те­ља на­пра­ве ма­ли реч­ник
ре­чи ко­је су ка­рак­те­ри­стич­не за за­ви­чај­ни го­вор њи­хо­вих пре­да­ка; ре­чи
ко­је су ушле у срп­ски је­зик из је­зи­ка ко­ји се го­во­ри у зе­мљи-до­ма­ћи­ну;
хо­мо­ни­ми­ја и по­ли­се­ми­ја; ве­зи­ва­ње си­но­ни­ма за од­ре­ђе­ни стил (нпр. за­
ми­сли­ти си­ту­а­ци­је у ко­ји­ма је при­клад­но упо­тре­би­ти ка­за­и, из­ја­ви­и,
ис­р­ља­и, са­о­ши­и, из­бр­бља­и).
Пи­са­ње мол­бе, за­пи­сни­ка... Об­у­ча­ва­ње уче­ни­ка у по­пу­ња­ва­њу раз­ли­
чи­тих обра­за­ца.
Че­ти­ри школ­ска пи­сме­на за­дат­ка (је­дан час за из­ра­ду и два ча­са за
ана­ли­зу за­да­та­ка и пи­са­ње по­бољ­ша­не вер­зи­је).
МО­ЈА ОТАЏ­БИ­НА СР­БИ­ЈА
Срп­ски на­род под стра­ном вла­шћу (се­о­бе у 16, 17. и 18. ве­ку и об­ли­
ци от­по­ра тур­ској вла­сти – хај­ду­ци и уско­ци, по­ло­жај Ср­ба у Тур­ском и
Аустриј­ском цар­ству).
На­ста­нак мо­дер­не срп­ске др­жа­ве. Пр­ви срп­ски уста­нак (Ка­ра­ђор­ђе
Пе­тро­вић).
Дру­ги срп­ски уста­нак и сти­ца­ње ауто­но­ми­је (Ми­лош Обре­но­вић).
Ства­ра­ње др­жа­ве у Цр­ној Го­ри (це­тињ­ска ми­тро­по­ли­ја, Пе­тар I, Пе­тар
II Пе­тро­вић Ње­гош, кнез Да­ни­ло и кнез Ни­ко­ла).
Ср­би­ја у вре­ме Уста­во­бра­ни­те­ља и дру­ге вла­да­ви­не Ми­ло­ша и Ми­ха­
и­ла Обре­но­ви­ћа.
Осло­бо­ди­лач­ки ра­то­ви 1876–1878. го­ди­не и сти­ца­ње не­за­ви­сно­сти.
Ср­би­ја од 1878. до 1903. го­ди­не (про­гла­ше­ње кра­ље­ви­не, Ми­лан и
Алек­сан­дар Обре­но­вић, по­ли­тич­ки жи­вот и мо­дер­ни­за­ци­ја Ср­би­је).
Ср­би­ја по­сле Мај­ског пре­вра­та (пар­ла­мен­тар­на мо­нар­хи­ја, Пе­тар Ка­
ра­ђор­ђе­вић).
Ср­би­ја и Цр­на Го­ра у бал­кан­ским ра­то­ви­ма и у Пр­вом свет­ском ра­ту.
V. Учење срско језика за Србе који бораве изван Реублике Србије • 123
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Ства­ра­ње за­јед­нич­ке др­жа­ве Ср­ба, Хр­ва­та и Сло­ве­на­ца и ње­но по­сто­
ја­ње до 1941. го­ди­не (по­ли­тич­ки, еко­ном­ски и кул­тур­ни жи­вот, Алек­сан­
дар и Па­вле Ка­ра­ђор­ђе­вић).
Ју­го­сла­ви­ја у Дру­гом свет­ском ра­ту (по­кре­ти от­по­ра оку­па­то­ру, ге­не­
рал Дра­го­љуб Ми­ха­и­ло­вић, Јо­сип Броз Ти­то, ге­но­цид над Ср­би­ма у НДХ,
гра­ђан­ски рат и ње­гов ис­ход).
Ју­го­сла­ви­ја по­сле Дру­гог свет­ског ра­та (по­ли­тич­ки, еко­ном­ски и кул­
тур­ни жи­вот до рас­па­да СФРЈ 1991. го­ди­не).
Рас­пад ју­го­сло­вен­ске др­жа­ве и ет­нич­ки су­ко­би на кра­ју 20. ве­ка.
Основ­не при­род­но-ге­о­граф­ске од­ли­ке Ср­би­је (ре­љеф, кли­ма, хи­дро­
гра­фи­ја, биљ­ни и жи­во­тињ­ски свет).
На­ци­о­нал­ни пар­ко­ви и за­шти­та жи­вот­не сре­ди­не.
Ста­нов­ни­штво Ср­би­је (број, гу­сти­на на­се­ље­но­сти, при­род­ни при­ра­
штај, ми­гра­ци­је, струк­ту­ра – на­ци­о­нал­на, је­зич­ка, вер­ска, пол­на, рад­на,
ста­ро­сна).
На­се­ља у Ср­би­ји.
Оп­ште при­вред­но-ге­о­граф­ске ка­рак­те­ри­сти­ке Ср­би­је (ге­о­граф­ске
осно­ве раз­во­ја по­љо­при­вре­де, из­во­ри енер­ги­је и руд­но бо­гат­ство, ин­ду­
стриј­ске гра­не и цен­три, са­о­бра­ћај и ва­жни­је са­о­бра­ћај­ни­це, ту­ри­стич­ки
ре­сур­си и ту­ри­стич­ки цен­три).
Др­жав­но уре­ђе­ње Ср­би­је.
Срп­ски на­род у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни – Ре­пу­бли­ци Срп­ској, Цр­ној Го­
ри, оста­лим бив­шим ју­го­сло­вен­ским ре­пу­бли­ка­ма, европ­ским др­жа­ва­ма
и ва­не­вроп­ским кон­ти­нен­ти­ма и ње­го­ва ве­за са ма­ти­цом.
Ср­би­ја и са­вре­ме­ни ин­те­гра­ци­о­ни про­це­си у Евро­пи и све­ту (УН, ЕУ,
ЕФ­ТА, ОЕЦД и др).
ОСНО­ВИ КУЛ­ТУ­РЕ СРП­СКОГ НА­РО­ДА
Сред­њо­ве­ков­на умет­ност код Ср­ба (12. и 13. век): ар­хи­тек­ту­ра (Сту­де­
ни­ца, Жи­ча), фре­ско-сли­кар­ство (Ми­ле­ше­ва, Со­по­ћа­ни), књи­жев­ност (Ми­
ро­сла­вље­во је­ван­ђе­ље, жи­ти­ја све­ти­те­ља).
Срп­ска умет­ност 1300–1371: ар­хи­тек­ту­ра (Гра­ча­ни­ца), скулп­ту­ра
(Де­ча­ни), фре­ско-сли­кар­ство (Ста­ро На­го­ри­ча­но, Де­ча­ни). Ико­не и ми­
ни­ја­ту­ре.
Срп­ска умет­ност 1371–1459: ар­хи­тек­ту­ра (Ра­ва­ни­ца), ре­љеф­на де­ко­ра­
ци­ја и по­ли­хро­ми­ја у об­ра­ди фа­са­де (Ка­ле­нић), фре­ско-сли­кар­ство (Ма­
на­си­ја).
Оп­ште од­ли­ке ба­ро­ка код Ср­ба: ар­хи­тек­ту­ра (ма­на­сти­ри Фру­шке го­ре
– ср­ски Аос), сли­кар­ство (ико­но­ста­си Те­о­до­ра Кра­чу­на и Те­о­до­ра Или­
ћа Че­шља­ра).
Нео­кла­си­ци­зам у срп­ској умет­но­сти (Ар­се­ни­је Те­о­до­ро­вић).
124 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Ро­ман­ти­зам у срп­ској умет­но­сти (Ђу­ра Јак­шић).
Ака­дем­ски ре­а­ли­зам у срп­ској умет­но­сти (сли­ка­ри Ђор­ђе Кр­стић, Па­
ја Јо­ва­но­вић и Урош Пре­дић и ва­јар Пе­тар Убав­кић).
Мо­дер­на и са­вре­ме­на умет­ност – прав­ци и пред­став­ни­ци (На­де­жда
Пе­тро­вић, Пе­тар Ко­њо­вић, Ми­ле­на Па­вло­вић Ба­ри­ли, Са­ва Шу­ма­но­вић,
Ми­ћа По­по­вић, Мар­ко Че­ле­бо­но­вић, Пе­тар Лу­бар­да, Да­до Ђу­рић, Вла­да
Ве­лич­ко­вић, Љу­ба По­по­вић...).
До­при­нос на­ци­о­нал­не кул­ту­ре свет­ској ба­шти­ни (књи­жев­ност, му­зи­
ка, ли­ков­на и при­ме­ње­на умет­ност, драм­ска и филм­ска умет­ност, те­ле­ви­
зиј­ско ства­ра­ла­штво...).
Срп­ска кул­тур­на до­бра упи­са­на на Уне­ско­ву Ли­сту свет­ске ба­шти­не
(кул­тур­но-исто­риј­ски ре­ги­он Ста­рог Ра­са и Со­по­ћа­на, Сту­де­ни­ца, Ви­со­
ки Де­ча­ни, Пећ­ка па­три­јар­ши­ја, Гра­ча­ни­ца и Бо­го­ро­ди­ца Ље­ви­шка) и на
Уне­ско­ву Ли­сту пам­ће­ња све­та (Ар­хив Ни­ко­ле Те­сле и Ми­ро­сла­вље­во
је­ван­ђе­ље).
Ве­ли­ка име­на срп­ске на­у­ке и кул­ту­ре ко­ја исто­вре­ме­но при­па­да­ју и
свет­ској кул­ту­ри (Ни­ко­ла Те­сла, Ми­ха­и­ло Пу­пин, Ми­лу­тин Ми­лан­ко­вић,
Иво Ан­дрић, Ми­лош Цр­њан­ски, Ме­ша Се­ли­мо­вић, Вас­ко По­па, Да­ни­ло
Киш, Ми­ло­рад Па­вић, Емир Ку­сту­ри­ца, Ду­шан Ко­ва­че­вић...).
МУ­ЗИЧ­КА КУЛ­ТУ­РА
1. Пе­сме за пе­ва­ње
Со­ло е­сме и филм­ска му­зи­ка
По Гра­и­ни ме­се­чи­на си­ја – И. Ба­јић
Је­сен си­же у­њо мо­ја – И. Ба­јић
К’о не­ка у осам – пе­сма из исто­и­ме­ног до­ма­ћег фил­ма
Де­вој­ко, ма­ла – пе­сма из до­ма­ћег фил­ма Љу­бав и мо­да
На­ро­не и са­ро­ра­ске
Хла­ан ве­ар о­љем и­ри
Осам ам­бу­ра­ша
Ве­се­ли­ца
Ира­ли се вра­ни ко­њи
Ој, ја­во­ре, ја­во­ре
Ша­но, у­шо
Да л’ зна­еш, мо­ри, мо­ме
Ово­ри ми бе­ло Лен­че
Џа­нум, на­сре се­ло
Ти би хе­ла е­смом а и ка­жем
V. Учење срско језика за Србе који бораве изван Реублике Србије • 125
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Ле­а Ја­ња
Би­ла је­ном ру­жа је­на
Шо се бо­ре ми­сли мо­је
Ка ми и­шеш, ми­ла ма­и
По­ве­ла је Је­ла
Ви­шњи­чи­ца ро ро­и­ла
Ој, е­вој­че, Пи­ро­ћан­че
2. Пе­сме за пе­ва­ње и игру (ко­ла­ње)
Ира­ле се е­ли­је
Бе­ла ра­а
Ша­но, у­шо
3. Слу­ша­ње во­кал­но-ин­стру­мен­тал­не му­зи­ке
Ое­ра Ко­ша­на (де­ло­ви) – П. Ко­њо­вић
Ше­са, Де­се­а и Је­а­на­е­са ру­ко­ве – С. Мо­кра­њац
Ба­лет­ска сви­та Охри­ска ле­ен­а (де­ло­ви) – С. Хри­стић
Ли­ур­и­ја (де­ло­ви) – К. Стан­ко­вић
Ли­ур­и­ја (де­ло­ви) – Ј. Ма­рин­ко­вић
Ое­ло (де­ло­ви) – С. Хри­стић
4. Оба­ве­зне ком­по­зи­ци­је за пе­ва­ње и слу­ша­ње
Бо­же рав­е – на­ци­о­нал­на хим­на
Хим­на све­ом Са­ви
Та­мо а­ле­ко
Кре­ће се ла­ђа фран­цу­ска
Марш на Дри­ну – С. Би­нич­ки
СЛО­БОД­НЕ АК­ТИВ­НО­СТИ
Смо­тре ђач­ког ства­ра­ла­штва и так­ми­че­ња за нај­бо­ља уче­нич­ка оства­
ре­ња.
При­су­ство­ва­ње го­сто­ва­њи­ма углед­них срп­ских књи­жев­ни­ка, умет­ни­
ка и спор­ти­ста.
Упо­зна­ва­ње са из­у­зет­ним ре­зул­та­ти­ма срп­ског спор­та.
Гле­да­ње игра­них и до­ку­мен­тар­них фил­мо­ва с те­мом до­га­ђа­ја из на­ци­
о­нал­не исто­ри­је.
Цр­та­ње пла­но­ва и ка­ра­та за­ви­чај­них ме­ста и пре­де­ла. Са­ста­вља­ње зид­
них но­ви­на и па­ноа о те­ма­ма из за­ви­ча­ја пре­да­ка. Чи­та­ње тек­сто­ва из ге­
о­граф­ских и исто­риј­ских чи­тан­ки и дру­гих из­во­ра. При­пре­ма­ње за­јед­нич­
ких збир­ки ет­но­граф­ских и пе­тро­граф­ских ма­те­ри­ја­ла из на­ших кра­је­ва.
126 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Уче­шће у фол­клор­ним гру­па­ма и при­ред­ба­ма у на­род­ним но­шња­ма по­је­
ди­них кра­је­ва. Упо­зна­ва­ње са ор­га­ни­за­ци­јом школ­ских спорт­ских так­ми­че­
ња у Ср­би­ји.
Оби­ла­зак (за вре­ме по­се­те отаџ­би­ни) кул­тур­но-исто­риј­ских спо­ме­
ни­ка, уста­но­ва кул­ту­ре и оста­лих зна­ме­ни­то­сти на­ве­де­них у Про­гра­му,
као и оних ко­ји ни­су по­ме­ну­ти (нпр. Ле­пен­ски вир, Вин­ча, Сир­ми­јум,
Ви­ми­на­ци­јум – вој­ни ло­гор, Гам­зи­град – цар­ска па­ла­та, Бе­о­град­ска твр­
ђа­ва, Ни­шка твр­ђа­ва, Пе­тро­ва­ра­дин­ска твр­ђа­ва, Ора­шац, Та­ко­во, Опле­
нац, Срем­ски Кар­лов­ци, На­род­ни му­зеј у Бе­о­гра­ду, Вој­ни му­зеј у Бе­о­гра­
ду, Му­зеј Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве у Бе­о­гра­ду, Му­зеј гра­да Бе­о­гра­да,
Ет­но­граф­ски му­зеј у Бе­о­гра­ду, Му­зеј Ву­ка и До­си­те­ја у Бе­о­гра­ду, Му­зеј
ју­го­сло­вен­ске ки­но­те­ке у Бе­о­гра­ду, Му­зеј Ни­ко­ле Те­сле у Бе­о­гра­ду, Му­
зеј Пр­вог срп­ског устан­ка – Ко­нак кне­за Ми­ло­ша у Бе­о­гра­ду, Га­ле­ри­ја
Ма­ти­це срп­ске у Но­вом Са­ду, На­род­но по­зо­ри­ште у Бе­о­гра­ду, Срп­ско
на­род­но по­зо­ри­ште у Но­вом Са­ду, Са­бор­на цр­ква у Бе­о­гра­ду, храм Све­
тог Са­ве на Вра­ча­ру...).
ДИ­ДАК­ТИЧ­КО-МЕ­ТО­ДИЧ­КО УПУТ­СТВО
Основ­не ка­рак­те­ри­сти­ке про­гра­ма
1. Уче­ње на­став­ног пред­ме­та ср­ски је­зик об­у­хва­та: пра­ће­ње по­зна­ва­
ња срп­ског је­зи­ка у оде­ље­њу (гру­пи), при­пре­ма­ње уче­ни­ка за усва­ја­ње
про­грам­ских са­др­жа­ја, рад на усва­ја­њу и да­љем раз­ви­ја­њу пра­вил­ног
чи­та­ња и пи­са­ња, усме­ног и пи­сме­ног из­ра­жа­ва­ња, у ду­ху при­хва­ће­не
је­зич­ке нор­ме, са­зна­ва­ња и до­жи­вља­ва­ња ода­бра­них оства­ре­ња из
књи­жев­но­сти, умет­но­сти, кул­ту­ре и тра­ди­ци­је, исто­ри­је и фол­кло­ра
срп­ског на­ро­да. Оспо­со­бља­ва­ње уче­ни­ка за раз­у­ме­ва­ње, ту­ма­че­ње,
усва­ја­ње и вред­но­ва­ње пре­по­ру­че­них про­грам­ских са­др­жа­ја под­сти­че
се ко­ре­ла­ци­јом са дру­гим на­став­ним пред­ме­ти­ма ко­је уче­ни­ци из­у­ча­ва­
ју у сво­јим ре­дов­ним шко­ла­ма. Све ак­тив­но­сти тре­ба да усме­ра­ва­ју уче­
ни­ке на одр­жа­ва­ње, раз­ви­ја­ње и уна­пре­ђи­ва­ње ви­ше­стру­ких и трај­них
ве­за с отаџ­би­ном.
2. Мо­ја оаџ­би­на Ср­би­ја под­ра­зу­ме­ва усва­ја­ње основ­них са­др­жа­ја из
на­ци­о­нал­не исто­ри­је и ге­о­гра­фи­је, уз ука­зи­ва­ње на еле­мен­те оби­ча­ја,
кул­ту­ре, тра­ди­ци­је и ре­ли­ги­је срп­ског на­ро­да. Те са­др­жа­је, што је мо­гу­
ће ви­ше, тре­ба об­ра­ђи­ва­ти ин­те­гри­са­но са срп­ским је­зи­ком, по­себ­но на
ча­со­ви­ма по­све­ће­ним лек­ти­ри и ве­жба­њи­ма усме­ног и пи­сме­ног из­ра­
жа­ва­ња.
За­ви­сно од уз­ра­ста уче­ни­ка, уз ко­ре­ла­ци­ју са дру­гим пред­ме­ти­ма, дат
је пре­глед нај­зна­чај­ни­јих зби­ва­ња из на­ци­о­нал­не исто­ри­је од 7. до кра­ја
20. ве­ка.
V. Учење срско језика за Србе који бораве изван Реублике Србије • 127
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Са­др­жа­ји из на­ци­о­нал­не ге­о­гра­фи­је све­де­ни су на ода­бра­не те­ме,
кроз ко­је уче­ни­ци тре­ба да упо­зна­ју нај­ва­жни­је при­род­но­ге­о­граф­ске
и дру­штве­но­ге­о­граф­ске ка­рак­те­ри­сти­ке Ср­би­је и за­ви­ча­ја пре­да­ка. По­
треб­но је ука­за­ти на ме­ђу­у­сло­вље­ност при­род­не и дру­штве­не сре­ди­не,
при че­му тре­ба из­бе­га­ва­ти фак­то­гра­фи­ју и ста­ти­стич­ке по­дат­ке.
3. Осно­ви кул­у­ре ср­ско на­ро­а об­у­хва­та­ју из­бор до­стиг­ну­ћа срп­
ског на­ро­да из обла­сти ду­хов­ног ства­ра­ла­штва – ли­ков­ног и му­зич­ког.
При ре­а­ли­за­ци­ји ових те­ма на­став­ник се осла­ња на ис­ку­ства и зна­ња
уче­ни­ка сте­че­на у по­ро­ди­ци и ре­дов­ној шко­ли. Упо­зна­ва­ње ду­хов­ног
ства­ра­ла­штва свог на­ро­да до­при­не­ће очу­ва­њу на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та
и спо­зна­ји да је срп­ска умет­ност ин­те­грал­ни део свет­ске кул­тур­не ба­шти­
не. Му­зич­ки са­др­жа­ји ода­бра­ни су у скла­ду с иде­јом да уче­ни­ци нај­пре
ме­ло­диј­ски и рит­мич­ки „осе­те“ је­зик ко­ји ће учи­ти, да от­кри­ју ње­го­ву спе­
ци­фич­ност и ле­по­ту, та­ко да им не­ће би­ти те­шка и не­по­зна­та гла­сов­на
струк­ту­ра по­ну­ђе­них ре­чи. Не­ке те­ме из осно­ва кул­ту­ре срп­ског на­ро­да
по­сто­је и у про­гра­му срп­ског је­зи­ка. За­то об­ра­ду ових са­др­жа­ја тре­ба,
што је мо­гу­ће ви­ше, ин­те­гри­са­ти у об­ра­ду да­те лек­ти­ре, кроз те­мат­ске
из­ло­жбе, при­ред­бе и сл.
4. Сло­бо­не ак­ив­но­си уче­ни­ка об­у­хва­та­ју раз­не об­ли­ке и вр­сте
ства­ра­лач­ког ра­да уче­ни­ка, у скла­ду с њи­хо­вим спо­соб­но­сти­ма, ин­те­ре­
со­ва­њи­ма и же­ља­ма, али и усло­ви­ма ра­да.
Струк­ту­ра ча­са у ком­би­но­ва­ном оде­ље­њу – гру­пи
Рад у ком­би­но­ва­ном оде­ље­њу – гру­пи, спе­ци­фи­чан је и мо­же се ор­га­
ни­зо­ва­ти по раз­ли­чи­тим мо­де­ли­ма сме­њи­ва­ња не­по­сред­ног на­став­ног
ра­да на­став­ни­ка с уче­ни­ци­ма и по­сред­ног, у ко­ме на­став­ник ин­ди­рект­но
пу­тем ор­га­ни­за­ци­је са­мо­стал­ног ра­да уче­ни­ка ор­га­ни­зу­је на­ста­ву. Пре­по­
ру­чу­ју се сле­де­ће мо­гу­ће струк­ту­ре ча­са у из­ме­ни по­сред­ног и не­по­сред­
ног на­став­ног ра­да:
а) На­став­ник цео час ра­ди с јед­ним раз­ре­дом, а дру­ги раз­ред ра­ди
са­мо­стал­но.
б) На­став­ник не­по­сред­но ра­ди с јед­ним раз­ре­дом, за­тим с дру­гим,
а на кра­ју оба раз­ре­да ра­де са­мо­стал­но.
в) На­став­ник у увод­ном де­лу ча­са не­по­сред­но ра­ди с оба раз­ре­да, од­
но­сно са свим раз­ре­ди­ма, а за­тим по­ла вре­ме­на с јед­ним те по­ла вре­ме­на
с дру­гим раз­ре­дом.
г) На­став­ник у увод­ном или за­вр­шном де­лу ча­са ра­ди са свим уче­
ни­ци­ма, а оста­ло вре­ме не­по­сред­но ра­ди с јед­ним, а по­том с дру­гим
раз­ре­дом.
д) На­став­ник не­по­сред­но ра­ди са свим раз­ре­ди­ма це­лог ча­са.
128 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
ђ) Уче­ни­ци свих раз­ре­да це­лог ча­са ра­де са­мо­стал­но.
е) На по­чет­ку ча­са на­став­ник не­по­сред­но ра­ди са свим раз­ре­ди­ма,
за­тим не­по­сред­но ра­ди с јед­ним раз­ре­дом, а са оста­лим раз­ре­ди­ма по­
сред­но; на кра­ју ча­са по­но­во ра­ди не­по­сред­но са свим уче­ни­ци­ма (раз­
ре­ди­ма).
ж) У увод­ном и за­вр­шном де­лу ча­са на­став­ник не­по­сред­но ра­ди са
свим уче­ни­ци­ма; из­ме­ђу ових фа­за сме­њу­ју се не­по­сред­ни и по­сред­ни
рад, та­ко да то­ком ча­са у сва­ком раз­ре­ду на­ста­ва два или ви­ше пу­та пре­
ла­зи из не­по­сред­не у по­сред­ну и обрат­но.
У ком­би­но­ва­њу не­по­сред­ног и по­сред­ног на­став­ног ра­да тре­ба има­ти
у ви­ду уз­раст уче­ни­ка због раз­ли­ка ко­је се ис­по­ља­ва­ју у ни­воу обра­зо­ва­
ња, оспо­со­бље­но­сти и зре­ло­сти уче­ни­ка за по­је­ди­не об­ли­ке и тех­ни­ке
ра­да. Пре­по­ру­чу­је се ду­жи не­по­сре­дан рад са уче­ни­ци­ма мла­ђег уз­ра­ста,
на­ро­чи­то на по­чет­ку школ­ске го­ди­не. То­ком са­мо­стал­ног ра­да по­треб­на
је че­шћа про­ве­ра рит­ма и то­ка ра­да уче­ни­ка, пру­жа­ње до­пун­ских об­ја­
шње­ња и под­сти­ца­ње на да­љи рад. По­жељ­но је да сва­ки на­став­ни час
поч­не не­по­сред­ним ра­дом у мла­ђем раз­ре­ду и да се њи­ме за­вр­ши. Сло­
же­ни­ји на­чи­ни ра­да (груп­ни рад, рад с по­је­ди­ним ин­стру­мен­ти­ма, ре­ша­
ва­ње про­бле­ма и сл.) по­год­ни­ји су за ста­ри­је уче­ни­ке.
У ком­би­но­ва­ном оде­ље­њу са­мо­ста­лан рад уче­ни­ка са не­по­сред­ним
на­став­ним ра­дом чи­ни ин­те­грал­ни део сва­ког ча­са. За ње­го­во из­во­ђе­ње
из­два­ја се исто оно­ли­ко вре­ме­на као и за не­по­сред­ни рад. Уко­ли­ко се до­
бро ор­га­ни­зу­је, са­мо­ста­лан рад уче­ни­ка знат­но до­при­но­си оства­ри­ва­њу
кључ­них обра­зов­но-вас­пит­них за­да­та­ка и са­др­жа­ја.
Ча­со­ве са­мо­стал­ног ра­да уче­ни­ка тре­ба ор­га­ни­зо­ва­ти та­ко да до­при­
но­се про­ду­бљи­ва­њу об­ра­ђе­них са­др­жа­ја ре­ша­ва­њем но­вих за­да­та­ка као
што су: ко­ри­шће­ње но­вог тек­ста, но­вих по­да­та­ка и чи­ње­ни­ца, схе­ма и
ски­ца у ве­зи с об­ра­ђе­ним са­др­жа­ји­ма; ре­ша­ва­ње за­да­та­ка с но­вим еле­
мен­ти­ма при­ме­ном по­зна­тог по­ступ­ка; при­ме­на за­да­та­ка чи­је ре­ша­ва­ње
зах­те­ва из­на­ла­же­ње но­вих на­чи­на ра­да и дру­го. За та­кав рад на­став­ник
мо­ра ре­дов­но да при­пре­ма збир­ке за­да­та­ка и на­став­них ли­сти­ћа и дру­
гих ди­дак­тич­ких ма­те­ри­ја­ла ко­ји­ма се мо­же обез­бе­ди­ти функ­ци­о­нал­на
при­ме­на зна­ња уче­ни­ка.
Ра­ди си­сте­мат­ског оспо­со­бља­ва­ња уче­ни­ка за са­мо­стал­ни рад по­
треб­но је по­вре­ме­но ор­га­ни­зо­ва­ти по­себ­не ча­со­ве на ко­ји­ма на­став­
ник да­је уче­ни­ци­ма упут­ства, об­ја­шње­ња и са­ве­те у ве­зи са са­мо­стал­
ним ра­дом.
Да би се у са­мо­стал­ном ра­ду по­сти­гло да сви уче­ни­ци бу­ду оп­ти­мал­
но ак­тив­ни и да за­дат­ке до­во­де до кра­ја – нео­п­ход­но је ди­фе­рен­ци­ра­
ње за­да­та­ка пре­ма пред­зна­њу, спо­соб­но­сти­ма, тем­пу и рит­му уче­ни­ка.
Осим то­га, мо­ра се обез­бе­ди­ти и (обо­стра­на) по­врат­на ин­фор­ма­ци­ја о
то­ме ка­ко су за­да­ци схва­ће­ни и ка­ко се ре­ша­ва­ју. Уче­ни­ци­ма мла­ђих
V. Учење срско језика за Србе који бораве изван Реублике Србије • 129
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
раз­ре­да, као и они­ма ко­ји има­ју те­шко­ће у уче­њу, по­треб­на је че­шћа
не­по­сред­на на­став­ни­ко­ва по­моћ (крат­ка усме­на или пи­сме­на про­ве­ра
то­ка ра­да уче­ни­ка – пе­то­ми­нут­но објек­тив­но ис­пи­ти­ва­ње свих уче­ни­ка,
али и ин­ди­ви­ду­ал­на ин­струк­ци­ја – не­по­сред­на по­моћ на­став­ни­ка по­
је­ди­ним уче­ни­ци­ма). Уче­ни­ке ста­ри­јег уз­ра­ста тре­ба по­ступ­но и си­сте­
мат­ски упу­ћи­ва­ти у на­чи­не ка­ко са­ми се­би мо­гу да обез­бе­де по­врат­не
ин­фор­ма­ци­је о ис­прав­но­сти то­ка сво­га ра­да (ка­ко да се у то­ме по­слу­же
сво­јим бе­ле­шка­ма, уџ­бе­ни­ком, при­руч­ни­ком, кар­том, ски­цом, ра­ни­је
ре­ше­ним за­дат­ком и сл.). Уз то, за ча­со­ве са­мо­стал­ног ра­да уче­ни­ка на­
став­ник тре­ба да при­пре­ма (и при­ме­њу­је) на­став­не ли­сти­ће с тач­ним
ре­ше­њи­ма, за­дат­ке и тек­сто­ве с „под­сет­ни­ци­ма“ (по­лу­про­гра­ми­ра­не се­
квен­це), да на вид­ном ме­сту у учи­о­ни­ци по­вре­ме­но из­ла­же тек­сто­ве ко­
ји чи­не осно­ву за сти­ца­ње но­вих зна­ња и ре­ша­ва­ње за­да­та­ка (при­ме­ри,
пра­ви­ла, упут­ства, ски­це, схе­ме и сл.). На­став­на сред­ства (од кла­сич­них
пре­ко ауди­о­ви­зу­ел­них до нај­са­вре­ме­ни­јих елек­трон­ских ме­ди­ја и ра­
чу­на­ра), ста­вље­на у слу­жбу све пу­ни­јег из­гра­ђи­ва­ња ак­тив­не по­зи­ци­је
уче­ни­ка, мо­гу мно­го да до­при­не­су оства­ри­ва­њу обра­зов­но-вас­пит­них
ци­ље­ва и за­да­та­ка.
Пла­ни­ра­ње и не­по­сред­на при­пре­ма на­став­ни­ка
Основ пла­ни­ра­ња на­ста­ве су де­фи­ни­са­ни циљ и за­да­ци обра­зов­новас­пит­ног ра­да. Пла­ни­ра­ње се вр­ши на го­ди­шњем и ме­сеч­ном ни­воу.
За сва­ку ак­тив­ност ко­ја се на­ме­ра­ва оства­ри­ти (на­став­ну, ван­на­став­ну,
прак­тич­ни рад и слич­но) тре­ба ја­сно де­фи­ни­са­ти шта се же­ли до­би­ти као
крај­њи ре­зул­тат. То мо­же би­ти упо­зна­ва­ње, раз­у­ме­ва­ње, сти­ца­ње зна­ња,
овла­да­ва­ње ве­шти­на­ма, мо­ти­ви­са­ње и дру­го.
Пла­ни­ра­ње и не­по­сред­на при­пре­ма на­став­ни­ка су услов ра­ци­о­нал­
ног рас­по­ла­га­ња вре­ме­ном јер обез­бе­ђу­ју: рав­но­мер­ност рас­по­ре­да на­
став­ног са­др­жа­ја, си­сте­ма­тич­ност, по­ступ­ност у ра­ду, се­лек­тив­ни­ји из­бор
и при­ме­ну на­став­них ме­то­да и сред­ста­ва, об­ли­ка и тех­ни­ка ра­да.
Пла­ни­ра­ње на­став­ног ра­да мо­же би­ти у од­но­су на вре­ме – о­и­шње,
о­лу­о­и­шње, ро­ме­сеч­но, ме­сеч­но и се­мич­но; у од­но­су на сте­пен раз­
ра­де – ло­бал­но и ое­ра­ив­но, а у од­но­су на по­сту­пак – вре­мен­ско и
е­ма­ско.
Гло­бал­но ла­ни­ра­ње оба­вља се пре по­чет­ка школ­ске го­ди­не и об­у­хва­
та рас­по­ре­ђи­ва­ње на­став­них те­ма, број ча­со­ва за ре­а­ли­за­ци­ју на­став­них
те­ма, рас­по­ре­ђи­ва­ње ча­со­ва за об­ра­ду, утвр­ђи­ва­ње и си­сте­ма­ти­за­ци­ју
пре­ђе­ног гра­ди­ва.
Ое­ра­ив­но ла­ни­ра­ње је кон­кре­ти­за­ци­ја гло­бал­ног и об­у­хва­та ди­
дак­тич­ко-ме­то­дич­ку раз­ра­ду на­став­них те­ма на на­став­не је­ди­ни­це и вре­
ме ре­а­ли­за­ци­је нај­ма­ње за је­дан ме­сец.
130 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
На­став­ник са­чи­ња­ва опе­ра­тив­ни план уз ува­жа­ва­ње ко­ре­ла­ци­је са­др­
жа­ја по раз­ре­ди­ма, упо­зна­ва­ње усло­ва, пред­зна­ња уче­ни­ка и дру­го. Опе­
ра­тив­ни план са­др­жи: вре­ме (нпр. на­став­не не­де­ље), ре­до­след на­став­
них је­ди­ни­ца у окви­ру те­ме, тип ча­са, об­лик ра­да, ме­то­ду ра­да, на­став­на
сред­ства, ме­сто ра­да (ло­ка­ци­ја), и на­по­ме­ну у ко­ју се уно­си све оно што
је ва­жно за са­оп­ште­ње о на­став­ној је­ди­ни­ци, од­сту­па­ње од пла­на итд.
Ое­ра­ив­но ла­ни­ра­ње зах­те­ва флек­си­бил­ни­ји при­ступ на­став­ни­ка. То
под­ра­зу­ме­ва од­ре­ђе­ну сло­бо­ду у пред­ви­ђа­њу бро­ја ча­со­ва за на­став­ну
це­ли­ну или те­му за­ви­сно од усло­ва у ко­ји­ма се на­ста­ва оства­ру­је, зах­те­
ва ко­ји се по­ста­вља­ју уче­ни­ци­ма при­ли­ком уче­ња, тем­па ко­јим уче­ни­ци
оства­ру­ју уна­пред за­да­те зах­те­ве и дру­го. У од­но­су на то, на­став­ник мо­же
да по­ве­ћа или сма­њи број ча­со­ва за од­ре­ђе­ну те­му, од­но­сно на­став­ну је­
ди­ни­цу. По­жељ­но је да на­став­ник при из­ра­ди опе­ра­тив­ног пла­на укљу­чи
уче­ни­ке и од њих не­по­сред­но до­би­је по­дат­ке ко­ји су зна­чај­ни за пла­ни­ра­
ње, као и пред­ло­ге за рад.
При­пре­ма за час у ком­би­но­ва­ном оде­ље­њу тре­ба да бу­де са­же­та, са­
др­жај­на и пре­глед­на ка­ко би је на­став­ник мо­гао ко­ри­сти­ти то­ком из­во­ђе­
ња на­ста­ве. Основ­ни зах­тев при­пре­ме за рад у ова­квим усло­ви­ма је је­дан
час – јед­на при­пре­ма. Из ње тре­ба да се ви­ди:
– ар­ти­ку­ла­ци­ја блок-ча­са,
– ре­ла­тив­на са­мо­стал­ност по­је­ди­них де­ло­ва у окви­ру блок-ча­са,
– из­ме­на по­сред­ног и не­по­сред­ног на­став­ног ра­да у оде­ље­њу/гру­пи,
– тра­ја­ње по­је­ди­них ета­па ча­са.
За успе­шно пла­ни­ра­ње и при­пре­му по­треб­но је утвр­ди­ти по­чет­но ста­
ње гру­пе има­ју­ћи у ви­ду раз­вој­не и уз­ра­сне ка­рак­те­ри­сти­ке уче­ни­ка, ни­
во зна­ња и спо­соб­но­сти, со­цио-кул­тур­не ути­ца­је, на­ви­ке, мо­ти­ва­ци­ју за
уче­ње и слич­но.
Циљ на­ста­ве, по­чет­но ста­ње и рад у усло­ви­ма ком­би­но­ва­них гру­па су
основ­ни еле­мен­ти окви­ра у ко­ме се од­ви­ја пе­да­го­шки про­цес, а са­мим
тим и пла­ни­ра­ње и при­пре­ма на­став­ни­ка.
Иден­ти­фи­ко­ва­ње кон­крет­них усло­ва ра­да
Под кон­крет­ним усло­ви­ма ра­да под­ра­зу­ме­ва се:
– зна­ње и спо­соб­ност уче­ни­ка;
– про­стор и опре­ма објек­та у ко­ме се ак­тив­ност из­во­ди (ве­ли­чи­на про­
сто­ри­је и ње­на опре­мље­ност с об­зи­ром на гру­пу, рас­по­ло­жи­вост на­став­
них сред­ста­ва);
– из­во­ри ин­фор­ма­ци­ја и зна­ња;
– вре­ме пред­ви­ђе­но за од­ре­ђе­ну ак­тив­ност.
V. Учење срско језика за Србе који бораве изван Реублике Србије • 131
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
При пла­ни­ра­њу тре­ба во­ди­ти ра­чу­на о из­бо­ру по­сту­па­ка ко­ји се
мо­гу ре­а­ли­зо­ва­ти у по­сто­је­ћим усло­ви­ма, од­но­сно не пла­ни­ра­ти оне
ак­тив­но­сти за ко­је не­ма од­го­ва­ра­ју­ћег про­сто­ра, опре­ме или дру­гих
бит­них усло­ва.
Се­лек­ци­ја ин­фор­ма­ци­ја и њи­хо­во пред­ста­вља­ње уче­ни­ци­ма
Из­бор ин­фор­ма­ци­ја ре­ле­вант­них за про­грам ко­ји се из­у­ча­ва пре све­
га зна­чи ели­ми­ни­са­ње де­та­ља и оп­шир­но­сти, чи­ме се омо­гу­ћа­ва уче­ни­
ци­ма да ефи­ка­сно усво­је бит­не са­др­жа­је.
Се­лек­ци­ја ин­фор­ма­ци­ја прет­по­ста­вља бри­жљи­во про­у­ча­ва­ње про­
гра­ма (на­став­них са­др­жа­ја) и ре­фе­рент­не ли­те­ра­ту­ре. Ти­ме се иден­ти­фи­
ку­ју нео­п­ход­не ин­фор­ма­ци­је ко­је тре­ба са­оп­шти­ти на ча­су и оне ко­је се
мо­гу до­би­ти из дру­гих из­во­ра (уџ­бе­ни­ка или при­руч­ни­ка).
Због спе­ци­фич­них усло­ва ра­да на­став­ник је у при­ли­ци да пла­ни­ра и
ре­а­ли­зу­је ин­те­гри­са­ни/те­мат­ски при­ступ ко­ји се за­сни­ва на ор­га­ни­за­ци­
ји те­ма и пој­мо­ва уну­тар оп­се­га зна­ња гру­пе де­це с ко­јом ра­ди и струк­ту­
ри­ра­њу са­др­жа­ја око ши­рих са­знај­них це­ли­на.
Из­бор ди­дак­тич­ко-ме­то­дич­ког при­сту­па
Са­вре­ме­не ди­дак­тич­ке те­о­ри­је, раз­ви­је­на обра­зов­на тех­но­ло­ги­ја и на­
став­на прак­са те­же ка флек­си­бил­ним об­ли­ци­ма на­ста­ве и уче­ња и ве­ћој
ак­тив­но­сти уче­ни­ка. То се оства­ру­је пр­вен­стве­но пу­тем ди­фе­рен­ци­ја­ци­је
и ин­ди­ви­ду­а­ли­за­ци­је на­ста­ве и ком­би­но­ва­њем раз­ли­чи­тих об­ли­ка ор­га­
ни­за­ци­је на­ста­ве во­де­ћи ра­чу­на да по­сто­ји склад из­ме­ђу свих бит­них еле­
ме­на­та као што су ци­ље­ви ко­ји се же­ле по­сти­ћи, са­др­жај, уз­раст уче­ни­ка,
усло­ви ра­да и дру­го.
На­став­ни­ку су на рас­по­ла­га­њу раз­ли­чи­те ме­то­де као на­чи­ни под­у­ча­
ва­ња и сти­ца­ња зна­ња, фор­ми­ра­ња ве­шти­на, ста­во­ва и на­ви­ка, мо­ти­ви­
са­ња за уче­ње, под­сти­ца­ња ког­ни­тив­ног, со­ци­јал­ног, емо­ци­о­нал­ног и фи­
зич­ког раз­во­ја. Оне се при­ме­њу­ју у свим ета­па­ма на­став­ног про­це­са, од
уво­ђе­ња уче­ни­ка у на­став­ни про­цес до ева­лу­а­ци­је.
Ка­ко се на­ста­ва од­ви­ја у бло­ку од три ча­са, са хе­те­ро­ге­ном гру­пом
уче­ни­ка уз ко­ри­шће­ње нај­че­шће ин­те­гри­са­ног при­сту­па на­ста­ви, мо­гућ­
но­сти ком­би­но­ва­ња раз­ли­чи­тих ме­то­да ве­ће су не­го у ре­дов­ној на­ста­
ви. На тај на­чин се мо­же обез­бе­ди­ти до­бра ди­на­ми­ка ча­са и пре­ва­зи­ћи
про­бле­ми ко­ји про­из­ла­зе из чи­ње­ни­це да је днев­но оп­те­ре­ће­ње уче­ни­ка
ве­ће не­го оних ко­ји по­ха­ђа­ју са­мо ре­дов­ну на­ста­ву, као што су нпр. умор,
одр­жа­ва­ње па­жње и дру­го.
Блок од три ча­са да­је ве­ли­ке мо­гућ­но­сти да се ко­ри­сте на­чи­ни ра­да
с уче­ни­ци­ма ко­је је објек­тив­но вр­ло те­шко ре­а­ли­зо­ва­ти у усло­ви­ма ча­
са од 45 ми­ну­та. Нпр. ко­о­пе­ра­тив­но уче­ње ко­је ком­би­ну­је груп­ни об­лик
ра­да – рад у па­ро­ви­ма, и ди­ја­ло­шку ме­то­ду, тј. уче­ни­ци ра­де у ма­лим
132 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
гру­па­ма/па­ро­ви­ма кроз ко­му­ни­ка­ци­ју или раз­ли­чи­те фор­ме про­блем­
ске на­ста­ве, тим­ског ра­да.
Ком­би­но­ва­ње раз­ли­чи­тих ме­то­да, ак­тив­но­сти уче­ни­ка, из­во­ра зна­ња
и ди­дак­тич­ких сред­ста­ва по­мо­ћи ће на­став­ни­ку да:
– не спро­во­ди пре­да­вач­ко-ис­пи­ти­вач­ку (ре­цеп­тив­ну) на­ста­ву,
– по­шту­је уз­ра­сне и ин­ди­ви­ду­ал­не ка­рак­те­ри­сти­ке уче­ни­ка,
– мо­ти­ви­ше уче­ни­ке да ак­тив­но уче­ству­ју у на­став­ном про­це­су,
– лак­ше вред­ну­је уче­нич­ко по­стиг­ну­ће,
– ство­ри при­јат­ну ат­мос­фе­ру за рад.
На­став­на сред­ства су са­став­ни део на­став­ног про­це­са и тре­ба их по­
сма­тра­ти у нај­ши­рем сми­слу као део сре­ди­не за уче­ње ко­ју на­став­ник
осми­шља­ва и пла­ни­ра. Она тре­ба да обез­бе­де упо­тре­бу па­жљи­во иза­бра­
ног ма­те­ри­ја­ла ко­ји од­го­ва­ра ци­ље­ви­ма на­ста­ве, са­др­жа­ји­ма, ме­то­да­ма
ра­да, раз­вој­ним и ин­ди­ви­ду­ал­ним ка­рак­те­ри­сти­ка­ма уче­ни­ка.
Ефи­ка­сност ра­да мо­же се по­ди­ћи упо­тре­бом аде­кват­них на­став­них
сред­ста­ва, по­себ­но у по­сред­ној на­ста­ви (са­мо­стал­ни рад уче­ни­ка). Она
мо­гу до­при­не­ти по­ве­ћа­њу са­знај­не вред­но­сти ин­фор­ма­ци­ја и по­мо­ћи
у са­мо­про­ве­ра­ва­њу ра­да од стра­не уче­ни­ка. На­став­на сред­ства не мо­гу
за­ме­ни­ти на­став­ни­ка, али мо­гу у не­ком тре­нут­ку пре­у­зе­ти не­ку ње­го­ву
уло­гу, као што су мо­ти­ви­са­ње уче­ни­ка за рад, ели­ми­ни­са­ње „пра­зног хо­
да“ и ства­ра­ње при­јат­не ат­мос­фе­ре. Тре­ба има­ти у ви­ду да са­ма упо­тре­ба
са­вре­ме­ног тех­нич­ког уре­ђа­ја, нпр. те­ле­ви­зо­ра или ком­пју­те­ра, не уна­
пре­ђу­је на­став­ни про­цес, већ то чи­ни са­др­жај ко­ји се по­мо­ћу ње­га пре­
зен­ту­је уче­ни­ци­ма и ак­тив­но­сти ко­је сле­де.
Ме­сто и уло­га уче­ни­ка и на­став­ни­ка у ре­а­ли­за­ци­ји про­гра­ма
У ре­а­ли­за­ци­ји по­себ­ног про­гра­ма основ­ног обра­зо­ва­ња и вас­пи­та­ња
у ино­стран­ству по­ло­жај и уло­га на­став­ни­ка и уче­ни­ка су у из­ве­сној ме­
ри дру­га­чи­ји у од­но­су на ре­дов­ну шко­лу. Рад у ком­би­но­ва­ним гру­па­ма
зах­те­ва дру­га­чи­је пла­ни­ра­ње и ре­а­ли­за­ци­ју на­ста­ве. Гру­па де­це ко­ја се
раз­ли­ку­ју по уз­ра­сту и зна­њи­ма омо­гу­ћа­ва уче­ње не са­мо у ин­тер­ак­ци­
ји са на­став­ни­ком, већ и кроз бо­га­ту ме­ђу­соб­ну раз­ме­ну ко­ју на­став­ник
под­сти­че и ка­на­ли­ше. На­став­ник је парт­нер у пе­да­го­шкој ко­му­ни­ка­ци­ји
ко­ји обез­бе­ђу­је при­ли­ку сва­ком де­те­ту да се ис­ка­же и на­пре­ду­је. То под­
ра­зу­ме­ва до­бро по­зна­ва­ње и пра­ће­ње уче­ни­ка – њи­хо­вих спо­соб­но­сти,
зна­ња, ин­те­ре­со­ва­ња, мо­ти­ва­ци­је, и ува­жа­ва­ње днев­не оп­те­ре­ће­но­сти
уче­ни­ка. Уче­ни­ци има­ју ви­ше са­мо­стал­но­сти у ра­ду, сло­бод­ни­је тра­же по­
моћ од на­став­ни­ка и ста­ри­јих уче­ни­ка у гру­пи. Оце­њи­ва­ње и школ­ски
успех су ви­ше у функ­ци­ји уна­пре­ђи­ва­ња на­став­ног про­це­са и лич­ног раз­
во­ја, па са­мим тим ма­ње оп­те­ре­ћу­ју на­став­ни­ка и уче­ни­ка.
V. Учење срско језика за Србе који бораве изван Реублике Србије • 133
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Вред­но­ва­ње обра­зов­них по­стиг­ну­ћа
Вред­но­ва­ње обра­зов­них по­стиг­ну­ћа је са­став­ни део пе­да­го­шког про­
це­са и под­ра­зу­ме­ва стал­ну про­ве­ру при­ме­ње­них ди­дак­тич­ко-ме­то­дич­ких
при­сту­па, што омо­гу­ћа­ва при­ла­го­ђа­ва­ње, ко­рек­ци­ју или из­ме­ну по­сту­па­
ка и са­др­жа­ја, за­ви­сно од по­сто­је­ће си­ту­а­ци­је и по­ста­вље­них ци­ље­ва. То
је осно­ва за ства­ра­ње „лич­не ме­то­ди­ке на­став­ни­ка“, ко­ја као ре­зул­тат
си­сте­мат­ског пла­ни­ра­ња и ана­ли­зе по­ста­је ве­о­ма вре­дан ин­стру­мент уна­
пре­ђи­ва­ња ра­да, а ти­ме и ре­зул­та­та ра­да уче­ни­ка.
Пра­ће­ње ра­да и на­пре­до­ва­ња уче­ни­ка је кон­ти­ну­и­ран про­цес, пла­ни­
ран и до­бро осми­шљен. Пра­ти се и вред­ну­је укуп­на ак­тив­ност уче­ни­ка
у ве­зи са кон­крет­ним про­гра­мом на­ста­ве и ње­ним ци­ље­ви­ма. На осно­ву
при­ку­пље­них ин­фор­ма­ци­ја на­став­ник ће вред­но­ва­ти ни­во ко­ји је уче­ник
у свом обра­зов­но-вас­пит­ном ра­ду и раз­во­ју по­сти­гао, без по­ре­ђе­ња са
дру­гим уче­ни­ци­ма. Кри­те­ри­ју­ми за вред­но­ва­ње обра­зов­них по­стиг­ну­ћа
су вр­ста, обим и ни­во зна­ња, уме­ња и ве­шти­на и ан­га­жо­ва­ње уче­ни­ка у
на­став­ном про­це­су.
Оце­на је ин­ди­ви­ду­а­ли­зо­ва­на, са­оп­шта­ва се уче­ни­ку и упи­су­је у днев­
ник ра­да на истом ча­су. Број­ча­ну ска­лу оце­њи­ва­ња чи­не оце­не: од­ли­чан
(5), вр­ло до­бар (4), до­бар (3) и до­во­љан (2).
Пра­ће­ње и вред­но­ва­ње ра­да уче­ни­ка тре­ба да бу­де по­др­шка про­це­су
уче­ња, раз­у­ме­ва­њу ци­ље­ва уче­ња и кри­те­ри­ју­ма на осно­ву ко­јих се мо­же
про­це­ни­ти успе­шност уче­ња, чи­ме се уче­ник оспо­со­бља­ва за са­мо­стал­
но пра­ће­ње и оце­њи­ва­ње соп­стве­ног ра­да.
Укљу­чи­ва­ње по­ро­ди­це
Укљу­чи­ва­њем по­ро­ди­це у на­ста­ву по­ве­зу­ју се две сре­ди­не уче­ња
- шко­ла и по­ро­ди­ца, чи­ме се ја­ча свест о на­ци­о­нал­ној и кул­тур­ној при­
пад­но­сти и осе­ћај за­јед­ни­штва. На­став­ник на тај на­чин до­би­ја пот­пу­ни­ју
сли­ку о де­те­ту, а по­ро­ди­ца ин­фор­ма­ци­је шта и ка­ко се ра­ди с њи­хо­вим
де­те­том.
Чла­но­ви по­ро­ди­це мо­гу би­ти у раз­ли­чи­тим уло­га­ма, као што су:
– из­во­ри зна­ња, нпр. кад не­ко го­во­ри о свом за­ви­ча­ју или исто­риј­ским
до­га­ђа­ји­ма из отаџ­би­не у ко­ји­ма је лич­но уче­ство­вао или о њи­ма чуо од
чла­но­ва по­ро­ди­це или кад при­ла­жу сли­ке и књи­ге ко­је мо­гу би­ти ис­ко­ри­
шће­не као на­став­на сред­ства;
– ин­струк­то­ри, ка­да уче­ни­ке не­че­му под­у­ча­ва­ју;
– ор­га­ни­за­то­ри ску­по­ва, из­ле­та, по­се­та;
– во­лон­те­ри ко­ји по­ма­жу на­став­ни­ку;
– ко­ор­ди­на­то­ри за раз­ли­чи­те ак­тив­но­сти, као што су нпр. по­ве­зи­ва­ње
са де­цом и ор­га­ни­за­ци­ја­ма из отаџ­би­не и зе­мље у ко­јој жи­ве.
134 • Информаивни риручник за ијасору
20
Broj 30
28. april 2009.
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
V. Учење срско језика за Србе који бораве изван Реублике Србије • 135
28. april 2009.
Broj 30
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
136 • Информаивни риручник за ијасору
21
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
УПУТСТВО
На предњој страни спољњег табака, поред других података, уносе се
подаци о променама наставника (одељењског старешине) и овлашћеног
лица дипломатско-конзуларног представништва у току школовања ученика.
На левој унутрашњој страни спољњег табака, Списак ученика, уноси
се презиме и име сваког уписаног ученика у одговарајући разред и групу.
У току школовања дописују се ученици који долазе у одговарајући разред и групу – из истог или другог града. У колони Напомена уписује се
место у које ученик одлази, односно долази.
Унутрашњи лист попуњава се на следећи начин:
– После речи: Број, у кућицама, којих има седам, уписују се: у прве две
редни број из Списка ученика матичне књиге, у трећој разред, у четвртој
и петој број групе и у шестој и седмој два последња броја године уписа.
На пример, 0510205 значи да је ученик пети у Списку ученика првог разреда, друге групе (одељења), уписан у 2005. години. Уколико ученик долази из другог града, а не уписује се у први разред, број матичне књиге,
на пример 3230105 значи да је ученик уписан у Списак ученика матичне
књиге под редним бројем 32, у трећем разреду, прве групе и уписан 2005.
године;
– У рубрикама за уношење података о родитељима, уколико ученик
нема родитеље, уносе се подаци о старатељу;
– У реду после речи: „због“, уноси се разлог престанка похађања ове
наставе;
– У одељку НАПОМЕНЕ уписује се: назив места из којег ученик долази
и које разреде има завршене; деловодни број и датум издавања дупликата уверења и ђачке књижице; број решења о нострификацији јавне исправе; број решења о промени имена или презимена и друго.
V. Учење срско језика за Србе који бораве изван Реублике Србије • 137
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
138 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
V. Учење срско језика за Србе који бораве изван Реублике Србије • 139
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
140 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
САДРЖАЈ
УПУТСТВО
4
УЏБЕНИЦИ, ДРУГА ЛИТЕРАТУРА И ОСТАЛА СРЕДСТВА
ЗА НАСТАВУ И УЧЕЊЕ
5
РАСПОРЕД РАДА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНЕ ГРУПЕ
6
СПИСАК УЧЕНИКА
7–14
ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА (ДНЕВНИК РАДА)
15–54
РЕАЛИЗАЦИЈА ПЛАНА И ПРОГРАМА СЛОБОДНИХ АКТИВНОСТИ
55–58
ПОДАЦИ О УЧЕНИЦИМА И РОДИТЕЉИМА И УСПЕХУ УЧЕНИКА
ЗАПИСНИЦИ
59–118
119
ЗАПИСНИЦИ СА РОДИТЕЉСКИХ САСТАНАКА
И САВЕТА РОДИТЕЉА
120–127
ЗАПИСНИК СА САСТАНАКА АКТИВА НАСТАВНИКА
128–132
ЗАПАЖАЊА О ПРЕГЛЕДУ ДНЕВНИКА
ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА
133
УПУТСТВО
Дневник образовно-васпитног рада у иностранству за вођење евиденције о реализацији посебног програма основног образовања и васпитања од првог до осмог разреда (у даљем тексту: Дневник рада) је
документ који пружа увид у организацију и реализацију процеса образовно-васпитног рада и омогућава континуирано праћење развоја и успеха ученика током школске године.
По завршетку школске године, Дневник рада наставник обавезно предаје координатору наставе или овлашћеном лицу ДКП-а.
УЏБЕНИЦИ, ДРУГА ЛИТЕРАТУРА И ОСТАЛА СРЕДСТВА ЗА НАСТАВУ
И УЧЕЊЕ
Уносе се, за одговарајуће наставне предмете, имена аутора, називи
свих уџбеника и године издања, као и помоћна литература и друга средства, који се користе у раду са ученицима.
РАСПОРЕД РАДА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНЕ ГРУПЕ
За сваку образовно-васпитну групу уносе се тражени подаци у одговарајуће рубрике.
V. Учење срско језика за Србе који бораве изван Реублике Србије • 141
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
СПИСАК УЧЕНИКА
За сваког ученика, у одговарајуће колоне, уписују се тражени подаци
у колоне.
ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА (ДНЕВНИК РАДА)
Наставник за сваки месец и недељу уписује: датум и место извођења
наставе, садржај рада за сваки узраст, план слободних активности за ту
недељу и промене у реализацији садржаја програма.
РЕАЛИЗАЦИЈА ПЛАНА И ПРОГРАМА СЛОБОДНИХ АКТИВНОСТИ
Код реализације плана и програма слободних активности уписати: датум одржавања, време, врсту слободне активности, број ученика и који
су узрасти учествовали у одговарајућој активности.
ПОДАЦИ О УЧЕНИЦИМА И РОДИТЕЉИМА И УСПЕХУ УЧЕНИКА
У рубрици МЕСТО ПОХАЂАЊА НАСТАВЕ уписује се место где се одржава настава образовно-васпитне групе. Ако при попису ученика једне
образовно-васпитне групе на страници остане празан простор, попис
следеће образовно-васпитне групе започиње на новој страници. У остале рубрике уписивати тражене податке.
У рубрици Евиденција похађања наставе по месецима присуство се
евидентира знаком „+“, а одсутност знаком „–“ за сваку недељу у месецу.
У рубрици Врста, назив и разред редовне школе уписује се врста,
назив и разред редовне школе у држави у којој похађа ту школу.
У рубрици Ниво образовања оца и мајке пише се: основно, средње,
више или високо.
Оцењивање је бројчано од 2 до 5. Оцена недовољан (1) се не примењује приликом закључивања оцена на првом полугодишту и крају
школске године. Оцена недовољан (1) може се примењивати у току рада,
али као мотивационо средство. Закључне оцене се уписују у засенченом
делу реда одговарајућег предмета.
У рубрици Слободне активности уписују се врсте активности које је
ученик имао у току школске године.
ЗАПИСНИЦИ
Записнике треба водити тако да се уписују следећи елементи записника: датум одржавања састанка, врсту састанка, број присутних, дневни
ред, одлуке и закључке.
ЗАПАЖАЊА О ПРЕГЛЕДУ ДНЕВНИКА РАДА
Уписују се запажања о прегледу Дневника рада, наводи датум прегледа и ставља читак потпис овлашћеног лица.
Када се заврши са уносом свих евиденција и података у Дневник рада,
он се обавезно оверава потписом наставника и овлашћеног лица ДКП-а
(координатора наставе), најкасније до почетка наредне школске године.
4
142 • Информаивни риручник за ијасору
28
Broj 30
28. april 2009.
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
V. Учење срско језика за Србе који бораве изван Реублике Србије • 143
28. april 2009.
Broj 30
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
144 • Информаивни риручник за ијасору
29
30
Broj 30
28. april 2009.
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
V. Учење срско језика за Србе који бораве изван Реублике Србије • 145
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
32
Broj 30
28. april 2009.
ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
(ДНЕВНИК РАДА)
146 • Информаивни риручник за ијасору
28. april 2009.
Broj 30
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
V. Учење срско језика за Србе који бораве изван Реублике Србије • 147
33
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
ПОДАЦИ
28. april 2009. О УЧЕНИЦИМА И РОДИТЕЉИМА И УСПЕХУ УЧЕНИКА
59
148 • Информаивни риручник за ијасору
Broj 30
35
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
V. Учење срско језика за Србе који бораве изван Реублике Србије • 149
28. april 2009.
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
ЗАПИСНИЦИ
150 • Информаивни риручник за ијасору
Broj 30
37
38
Broj 30
28. april 2009.
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
V. Учење срско језика за Србе који бораве изван Реублике Србије • 151
28. april 2009.
Broj 30
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
152 • Информаивни риручник за ијасору
39
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
ЂАЧКА КЊИЖИЦА
ПОСЕБАН ПРОГРАМ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА
И ВАСПИТАЊА У ИНОСТРАНСТВУ
V. Учење срско језика за Србе који бораве изван Реублике Србије • 153
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
154 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
V. Учење срско језика за Србе који бораве изван Реублике Србије • 155
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
156 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
V. Учење срско језика за Србе који бораве изван Реублике Србије • 157
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
158 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
V. Учење срско језика за Србе који бораве изван Реублике Србије • 159
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
160 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
V. Учење срско језика за Србе који бораве изван Реублике Србије • 161
28. april 2009.
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
162 • Информаивни риручник за ијасору
Broj 30
43
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Дигитална верзија Антологије српске књижевности
Анолоија срске књижевноси доступна је на сајту www.ask.rs, и то
на српском језику, ћириличном и латиничном писмом и на енглеском језику. Анолоија садржи скоро сва дела заступљена у школској лектири
за основну и средњу школу: од средњовековних житија српских светаца
и српске народне поезије и прозе, преко капиталних дела српске књижевности 18. и 19. века, до најважнијих дела с почетка 20. века која нису
под ауторским правима и важних књижевних дела 20. века, за чије су
објављивање у овој едицији право дали сами аутори.
Ту су и дела светог Саве, Теодосија, Доситеја, Вука Караџића, Дучића,
Растка Петровића, Светлане Велмар-Јанковић, Љубивоја Ршумовића и
други радови ослобођени ауторских права.
На овај начин припадници дијаспоре могу на брз и једноставан начин
доћи до најзначајнијих дела српске књижевности.
Дела се могу читати на сајту www.ask.rs или www.antologijasrspkeknize
vnosti.rs и одатле преузимати.
Српски часописи у електронској форми
На сајту Министарства за науку и технолошки развој www.nauka.gov.
rs у делу банера „Линкови“, можете наћи посебан део „Српски часописи у
електронској форми“, који омогућавају читање одређених часописа путем интернета. Реч је о следећим часопсима:
Acta Entomologica Serbica
Acta Facultatis Medicae Naissensis
Acta Medica Medianae
Acta Stomatologica Naissi
Apollinem Medicum et Aesculapium
Archive of Oncology
Archives of Biological Sciences
Archives of Gastroenterohepatology
Безбедност
Chemical Industry & Chemical Engineering Quarterly (Ci&Ceq)
V. Учење срско језика за Србе који бораве изван Реублике Србије • 163
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Економски анали
Електропривреда
Енергопројект
Филомат
Филозофија и друштво
Финансије
FME Transactions
FU – Architecture and Civil Engineering
FU – Economics and Organization
FU – Electronics and Energetics
FU – Law and Politics
FU – Linguistics and Literature
FU – Mathematics and Informatics
FU – Mechanical Engineering
FU – Mechanics, Automatics Control and Robotics
FU – Medicine and Biology
FU – Philosophy, Sociology and Psychology
FU – Physical Education and Sport
FU – Physics, Chemistry and Technology
FU – Working and Living Environmental Protection
ГЕНЕТИКА
Гласник Етнографског института САНУ
164 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Гласник Народне библиотеке Србије
Гласник српског географског друштва
Гласник Шумарског факултета
Хемијска индустрија
Хемијски преглед
Инфотека
Интегритет и век конструкција
Истраживања и пројектовања за привреду
JAC – Journal of Automatic Control
Језик данас
Journal of Mining and Metallurgy
Journal of the Serbian Chemical Society
Југословенска медицинска биохемија
Јунир
Крагујевац Journal of Mathematics
Летопис Матице српске
Лингвистичке актуелности
Match
Communications in Mathematical and in Computer Chemistry
Математички весник
Медицински гласник
Металургија - Journal of Metallurgy
Међународни проблеми
V. Учење срско језика за Србе који бораве изван Реублике Србије • 165
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
New Sound
Nuclear Technology and Radiation Protection
Ортодонтски журнал Србије и Црне Горе
Paragraf e Press
Пхилологиа
Подземни радови
Пословна политика
Преглед Националног центра за дигитализацију
Publications de l’Institut Mathématique
Публикације Електротехничког факултета
Реч
Часопис за књижевност и културу и друштвена питања
Религија и толеранција
Review of International Affairs
Serbian Journal of Management
Serbian Astronomical Journal
Социологија
Социолошки преглед
Српски архив за целокупно лекарство
Стоматолошки гласник Србије
Свеске Матице српске
Теме
Темида
166 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Термотехника
Theoretical and Applied Mechanics
Thermal Science
The Teaching of Mathematics
Тимочки медицински гласник
Трагања
Годишњак Програма за мултидисциплинарна истраживања завичаја
Visual Mathematics
YUgoslav Journal of Operations Research
Заваривање и заварене конструкције
Зборник Института за педагошка истраживања
Зборник Матице српске за друштвене науке
Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
Зборник Матице српске за књижевност и језик
Зборник Матице српске за природне науке
Зборник Матице српске за сценске уметности и музику
Зборник Матице српске за славистику
Журнал за социологију
БЕСПЛАТНО ШКОЛОВАЊЕ ЗА 100 СТУДЕНАТА ИЗ ДИЈАСПОРЕ
Министарство за дијаспору покренуло је пројекат бесплатног студирања за 100 студената из дијаспоре на основним, мастер и докторским
студијама. Пројекат који се реализује у оквиру стратегије Министарства
за повратак младих из иностранства подржало је 24 факултета из Београда, Ниша, Новог Сада, Крагујевца, Краљева и Крушевца.
За више информација о бесплатном школовању потребно је да се студенти обрате ресорном факултету и приликом уписа позову на постојећи
споразум факултета са Министарством за дијаспору.
V. Учење срско језика за Србе који бораве изван Реублике Србије • 167
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Општи услови за упис студената
• Нострификована средњошколска и/или факултетска диплома (у зависности од нивоа студија) или потврда о започетој нострификацији
– процес у току;
• потврда националне припадности писаном изјавом овереном у општинском органу места сталног пребивалишта;
• положени пријемни испит на основу бодова.
СПИСАК ФАКУЛТЕТА КОЈИ СУ ОБЕЗБЕДИЛИ БЕСПЛАТНО ШКОЛОВАЊЕ
ЗА СТУДЕНТЕ ИЗ ДИЈАСПОРЕ
ФАКУЛТЕТ
БРОЈ СТИПЕНДИЈА
ВИСОКА ШКОЛА ЗА
СПОРТ СТРУКОВНИХ
СТУДИЈА у Београду
3 студента на основним студијама - по 1
на смеру: спортски
физиотерапеут,
спортски тренер,
спортски менаџмент
Оснивачи Школе су стручња- www.vss.edu.rs
ци са вишегодишњим искуством у области универзитетског спортског образовања,
научних истраживања у спорту, као и искуством стеченим
у време сопственог активног
бављења спортом.
О ФАКУЛТЕТУ
ГЕОГРАФСКИ
ФАКУЛТЕТ
у Београду
5 студената - по 1 на
смеру: географија,
туризмологија, просторно планирање,
демографија, геопросторне основе
Делатности Географског
факултета Универзитета у
Београду су високо образовање и научни рад и део су
националног, међународног
и европског образовног
простора. Факултет учествује
у више програма намењених
универзитетској настави
водећих светских компанија
у области информационих
технологија.
www.gef.bg.ac.yu
ГРАЂЕВИНСКО-АРХИТЕКТОНСКИ
ФАКУЛТЕТ у Нишу
број ће бити накнадно утврђен
Грађевинско-архитектонски
факултет у Нишу је високошколска и научно-истраживачка установа чији су циљеви
реализација висококвалитетних образовних процеса,
развој научних дисциплина
у области грађевинског
инжењерства и архитектуре
и трансфер стечених знања у
одговарајући део привреде
и друштва.
www.gaf.ni.ac.yu
ЕКОНОМСКИ
ФАКУЛТЕТ
у Београду
10 студената на осЕкономски факултет
www.ekof.bg.ac.yu
новним и 5 студената Универзитета у Београду је
на мастер студијама образовна и научна установа
са традицијом дужом од 70
година. Данас је Економски
факултет највећа и најеминентнија научно-образовна
установа у земљи на подручју
економских наука.
168 • Информаивни риручник за ијасору
САЈТ
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
ФАКУЛТЕТ
БРОЈ СТИПЕНДИЈА
О ФАКУЛТЕТУ
САЈТ
ЕКОНОМСКИ
ФАКУЛТЕТ
у Крагујевцу
број ће бити накнадно утврђен
Економски факултет у
Крагујевцу има углед препознатљивог Економског
факултета спремног да у
новом миленијуму школује
квалитетне дипломиране
економисте способне да
прате савремени развој.
Поред наставно-образовне деланости, подстиче и
научно-истраживачки рад
у оквиру фундаменталних,
примењених и развојних
истраживања.
www.ekfak.kg.ac.yu
МАШИНСКИ
ФАКУЛТЕТ
у Београду
2 студента на основним академским студијама и 2 студента
на дипломским академским студијама
Машински факултет Универ- www.mas.bg.ac.yu
зитета у Београду је институција националног значаја
и представља основ развоја
машинске науке и индустрије
у Србији. Најстарија је и највећа високошколска и научна
установа у нашој земљи у
области машинства.
МАШИНСКИ
ФАКУЛТЕТ
у Крагујевцу
3 студента: по 1
студент на основним,
дипломским и докторским студијама
Машински факултет у
www.mfkg.kg.ac.yu
Крагујевцу спада у групу
најугледнијих и престижних
научно-образовних институција у области техничких
наука. Данас је то савремена
научно-образовна институција са јасно дефинисаном
мисијом, визијом, циљевима и
програмским опредељењима.
МАШИНСКИ
ФАКУЛТЕТ
у Краљеву
15 студената: по
5 студената на
основним, дипломским и докторским
студијама
Развој Машинског факултета
у Краљеву одвијао се поступно, у складу са променама
у привредној и културној
структури западноморавског
региона централне Србије.
Један од основних циљева
Факултета је стално унапређење свих процеса рада,
првенствено образовног
и научно-истраживачког
процеса.
www.mfkv.kg.ac.rs
МАШИНСКИ
ФАКУЛТЕТ
у Нишу
10 студената на
основним, дипломским и докторским
студијама
Мaшински фaкултeт јe пoрeд
oбрaзoвнe и нaучнo-истрaживaчкa институцијa,
кoјa нaучним пoтeнцијaлoм
дoпринoси рaзвoју и
трaнсфeру индустријских
тeхнoлoгијa, нeгoвaњу
тeхничкe културe, ствaрaњу
и oцeни нaучних рeзултaтa,
oбрaзoвaњу млaдих људи.
www.masfak.ni.ac.yu
V. Учење срско језика за Србе који бораве изван Реублике Србије • 169
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
ФАКУЛТЕТ
БРОЈ СТИПЕНДИЈА
О ФАКУЛТЕТУ
САЈТ
МЕДИЦИНСКИ
ФАКУЛТЕТ у Нишу
3 студента на доктор- Високоспецијализованим,
www.medfak.ni.ac.yu
ским студијама
мултидисциплинарним и
координисаним радом, факултет доприноси одржавању
здравља становиштва организовањем и перманентним
унапређивањем свих нивоа
високошколског образовања
и научно-истраживачког рада
у области медицинских наука.
ПОЉОПРИВРЕДНИ
ФАКУЛТЕТ
у Новом Саду
1 студент на основним и 1 студент на
мастер студијама
Пољопривредни факултет је
http://polj.ns.ac.yu
основан 1954. године са мисијом да образује стручњаке
из области пољопривреде,
да развија истраживачку
делатност и доприноси
унапређењу и повећању
пољопривредне производње.
ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ
у Београду
број ће бити накнадно утврђен
Правни факултет Универзите- www.ius.bg.ac.yu
та у Београду водећа је српска
образовна и научна институција у области права. Окупљао
је врхунске научнике и врсне
предаваче који су образовали
око 50.000 дипломираних
правника и преко 2.000 магистара и доктора наука.
УНИВЕРЗИТЕТ
у Нишу
одређени број студената на струковним,
академскими докторским студијама
Универзитет у Нишу у свом
www.ni.ac.yu
саставу има 13 факултета са
1.480 наставника и сарадника
и 630 ваннаставних радника,
а на њему студира 27.570
студената. Своју стратегију
развоја Нишки универзитет
базира на успостављању
баланса између постојеће
добре традиције нашег, и усвојених стандарда европског
високог образовања.
УЧИТЕЉСКИ
ФАКУЛТЕТ
у Београду
1 студент
Образовање учитеља у Србији www.uf.bg.ac.yu
има дугу традицију и траје
пуних 180 година. Факултет
организује последипломске,
магистарске и специјалистичке студије из дидактичко-методичких наука.
ФАКУЛТЕТ
ВЕТЕРИНАРСКЕ
МЕДИЦИНЕ
у Београду
1 студент
Велики број стручњака је
www.vet.bg.ac.yu
прошао кроз индивидуално
усавршавање, а још већи
завршио краће или дуже курсеве и семинаре за иновацију
знања. Пет професора Факултета ветеринарске медицине
су постали чланови Српске
академије наука и уметности.
170 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
ФАКУЛТЕТ
БРОЈ СТИПЕНДИЈА
ФАКУЛТЕТ ЗА
ИНДУСТРИЈСКИ
МЕНАЏМЕНТ
у Крушевцу
(Универзитет
“Унион”)
2 студента на основним 1 на последипломским студијама
Високошколска установа
www.fimmanager.edu.rs
која образује кадрове за
руководеће послове на научном и стручном подручју
пословно-индустријског
менаџмента.
О ФАКУЛТЕТУ
САЈТ
ФАКУЛТЕТ ЗА
ФИЗИЧКУ ХЕМИЈУ
у Београду
број ће бити накнадно утврђен
Знања и дипломе које се сти- www.ffh.bg.ac.rs
чу на Факултету за физичку
хемију омогућавају студентима рад и напредовање
у различитим областима
физичке хемије и наукама
са којима се физичка хемија
граничи.
ФАКУЛТЕТ
ИНФОРМАЦИОНИХ
ТЕХНОЛОГИЈА ФИТ
у Београду
1 студент из области
информационих
технологија, графичког дизајна или
менаџмента
Сви студијски програwww.fit.edu.rs
ми и све године студија
покривени су јединственим
eLearning системом. ФИТ
поставља своје циљеве на
основу светски прихваћених стандарда, нудећи
образовање за будућност, за
долазеће технологије и нове
захтеве тржишта.
ФАКУЛТЕТ
ПОЛИТИЧКИХ
НАУКА
у Београду
2 студента
Факултет политичких наука www.fpn.bg.ac.yu
је модерна и јединствена
образовно-научна установа
у Србији, која је усредсређена на образовање и
истраживање у области политикологије, међународних студија, новинарства и
комуникологије, социјалне
политике и социјалног
рада.
ФАКУЛТЕТ СПОРТА
И ФИЗИЧКОГ
ВАСПИТАЊА
у Новом Саду
2 студента
Факултет настоји да афирмише своја знања, приступ
информатичким изазовима
новог времена, и савесно
и иновативно приступање
све ширем пољу научних
дисциплина сведених под
термин – науке о спорту и
сродних области.
ФАКУЛТЕТ
СЦЕНСКИХ
И ПРИМЕЊЕНИХ
УМЕТНОСТИ “
АКАДЕМИЈА ЛЕПИХ
УМЕТНОСТИ”
у Београду
2 студента на основним студијама
Модерна образовно-научна www.alu.edu.rs
институција препознатљива
по савременом наставном програму, угледним
професорима, техничким
могућностима и условима
на студијама, међународној
сарадњи и дипломцима који
су највећи понос.
www.fsfv.ns.ac.yu
V. Учење срско језика за Србе који бораве изван Реублике Србије • 171
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
ФАКУЛТЕТ
БРОЈ СТИПЕНДИЈА
О ФАКУЛТЕТУ
САЈТ
ФИЛОЗОФСКИ
ФАКУЛТЕТ у Нишу
5 студената на основ- Основан 1971. године
ним студијама
као академска јединица
Универзитета у Нишу која
обухвата научне и образовне
програме из хуманистичких
и природних наука. Обухвата
девет департмана, који функционишу као организационе
јединице кроз које се образовне и истраживачке теме
доводе у везу са главним
пољем студија.
www.filfak.ni.ac.yu
ФИЛОЛОШКО-УМЕТНИЧКИ
ФАКУЛТЕТ
у Крагујевцу
9 студената на Одсеку за филологију и 4
студента на Одсеку
за примењену уметност
Филолошко уметнички факултет је најмлађи факултет
Универзитета у Крагујевцу
и основан је 2002. године са
комплексном академском
структуром која обухвата програм филологије,
књижевности, друштвених
наука, музике и примењених
уметности.
www.filum.kg.ac.rs
ХЕМИЈСКИ
ФАКУЛТЕТ
у Београду
2 студента
Хемијски факултет Универзи- www.chem.bg.ac.yu
тета у Београду представља
једну од најзначајнијих и
најпрестижнијих институција
у српском истраживачком
окружењу и друштву. Стални
циљ Факултета је да задржи и
оправда изузетну репутацију
и да пронађе нове начине да
је даље унапреди.
СТУДИРАЊЕ ЗА ДРЖАВЉАНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ КОЈИ СУ
СРЕДЊУ ШКОЛУ ЗАВРШИЛИ У ИНОСТРАНСТВУ
На седници одржаној 28. маја 2009. године Влада Републике Србије
усвојила је Одлуку о броју студената за упис у прву годину студијских
програма основних академских студија који се финансирају из буџета за универзитете и факултете чији је оснивач Република за школску
2009/2010. годину.
Чланом 3. наведене Одлуке држављани Републике Србије који су
средњу школу завршили у иностранству, могу се уписати до 2 % преко
броја утврђеног у тачки 2. исте одлуке.
Практично, то значи да постоји могућност да се у оквиру Универзитета у Београду, Универзитета уметности у Београду, универзитета у
Нишу, Крагујевцу, Приштини, Новом Пазару и на Војној академији максимално упише још 316 студената који су средњу школу завршили у
иностранству.
172 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
ЛЕТЊА ПРАКСА ЗА СТУДЕНТЕ У РЕНОМИРАНИМ КОМПАНИЈАМА
У СРБИЈИ
Министарство за дијаспору је и ове године омогућило студентима
из дијаспоре да у току летњих месеци обављају летњу праксу у реномираним компанијама у Србији – Carlsberg, Ernst & Young, Japan Tobacco
International, British American Tobacco, Coface. Циљ ове иницијативе је
да наши студенти из иностранства стекну прве пословне вештине у
својој земљи, да се повежу са својим вршњацима и укључе у пословне
токове у матици.
Потребно је да заинтересовани кандидати у предвиђеном року пошаљу
своје пријаве са биографијама на назначене и-мејлове. Компаније задржавају право селекције кандидата, као и начина спровођења праксе.
КОМПАНИЈА
Ernst & Young
Наомене
Carlsberg
Наомене
СЕКТОРИ
ДУЖИНА
ПРАКСЕ
1. Одељење за маркетинг: 1-2 студента
економије или менаџмента (смер
маркетинг)
од 01.07. до
31.08.2009.
2. Одељење за финансије и
рачуноводство: 1-2 студента економије
(смер рачуноводство)
од 01.07. до
31.08.2009.
3. Одељење за општу администрацију: 1-2
од 01.07. до
студента менаџмента или организационих
31.08.2009.
наука
4. Одељење за управљање људским
ресурсима: 1-2 студента менаџмента,
психологије, социологије и сл.
од 01.07. до
31.08.2009.
5. Одељење за информационе
технологије: 1-2 студента ИТ усмерења
од 01.07. до
31.08.2009.
КОНТАКТ
ИНФОРМАЦИЈЕ
sonja.jovanovic@
yu.ey.com
tanja.srdanovic@
yu.ey.com
Рок за подношење пријава - 31. мај 2009. године.
Продаја: помоћ у служби за односе
с купцима, помоћ на терену, рад на
пословима merchandisera у великим
системима
није пре­
цизи­рано
Финансије служба за кредитну контролу:
попуњавање меница, стицање увида рада
на пословима - рад у САП-у, књиговодство
купаца и e-banking in vivo, фактуре и
књижна одобрења, кредит лимит итд.
од јула до
септембра
2009.
Маркетинг: промоције у објектима,
слагање и постављање ПОСМ-а,
укључивање у пројекат организације
догађаја
после
априла
2009.
nevena.
cvjeticanin@
carlsberg.rs
praksa@
carlsberg.rs
Више информација о праксама: http://www.carlsbergsrbija.rs/karijera/
OpenCarlsberg/Pages/Default.aspx
V. Учење срско језика за Србе који бораве изван Реублике Србије • 173
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
КОМПАНИЈА
JT International
Наомене
Финансије - 1 студент
Корпоративни послови - 1 студент
Народна банка
Србије
Наомене
Coface
Наомене
Gorenje d.o.o.
Наомене
Delta Maxi
Наомене
КОНТАКТ
ИНФОРМАЦИЈЕ
milena.rajic@
jti.com
Рок за подношење пријава - 15. јун 2009. године
British American
Студенти 3. или 4. године студија
Tobacco
Наомене
ДУЖИНА
ПРАКСЕ
СЕКТОРИ
3 месеца
bgd_
[email protected]
com
Упутство за пријаву: http://znanje.infostud.com/praksa/British_American_
Tobacco_SEE_d.o.o./Beograd/116
Рок за подношење пријава - 15. мај 2009. године
До 10 студената завршних година студија у
иностранству
од 1. јула до
31. августа 2009.
Упутство за пријаву: www.nbs.rs/export/internet/cirilica/10/10_9/index.html
Рок за подношење пријава - 19. мај 2009. године
2 студента економије
2 месеца
[email protected]
Рок за подношење пријава - 15. јун 2009. године
Студенти 4. године студија
[email protected]
Рок за подношење пријава - 15. јун 2009. године
Пракса за студенте завршних година
студија у различитим секторима
ino.hr@
deltamaxi.rs
Рок за подношење пријава - 30. јун 2009. године
ПОСТУПАК ОСНИВАЊА ФОНДОВА, ФОНДАЦИЈА И ЗАДУЖБИНА,
УПИС ПРОМЕНА У РЕГИСТАР И БРИСАЊЕ ИЗ РЕГИСТРА
Позитивни прописи:
Закон о задужбинама, фондацијама и фондовима („Службени гласник СРС“, број 59/89)
Формални услови за оснивање фонда представљају документа неопходна за регистрацију фонда, фондације или задужбине. Ова документа
се достављају писарници Министарства културе, у Београду, улица Влајковићева број 3, први спрат, канцеларија број 64. То су следећа документа:
1. Захтев за регистрацију који потписује оснивач или пуномоћник, са
пратећим пуномоћјем;
2. Акт о оснивању – може бити: Одлука о оснивању – када је оснивач
правно лице, Изјава воље о оснивању – када је оснивач физичко лице, Уговор
о оснивању – када су оснивачи више физичких и/или правних лица или Тестамент. Акт о оснивању мора бити оверен у суду, када је оснивач физичко лице.
Акт о оснивању мора да садржи: назив правног лица које се оснива, седиште,
податке о оснивачу (број личне карте, пребивалиште, матични број за физичка
174 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
лица или матични и ПИБ, када су у питању правна лица), циљеве правног лица
у оснивању, органе управљања, лице овлашћено за представљање и за заступање, одређено по функцији, средства, тј. имовина фонда и карактер својине,
посебну одредбу којом се утврђује у којим случајевима фонд, фондација или
задужбина престаје са радом, ко доноси одлуку о томе, у којој форми, и шта
се дешава са преосталим средствима након гашења фонда, фондације или
задужбине. Акт о оснивању треба да буде потписан од стране свих оснивача
или од стране пуномоћника по специјалном пуномоћју;
3. Фонд има Правила фонда, задужбине и фондације имају Статут,
садржина је иста. Овај документ мора у свему да се поклапа са оснивачким актом, али се њиме и посебно утврђује ближи начин остваривања
циљева, надзор над радом, мере обезбеђења наменског коришћења
средстава и начин чувања успомене на лице чије име фонд носи, као и
друга питања која су одређена чланом 26. Закона;
4. Доказ о имовини, тј. средствима – када је новац у питању, потребно
је доставити оригиналну потврду банке о средствима депонованим на име
оснивања фонда, која уплаћује оснивач; када је у питању непокретност: доказ о власништву оснивача коју прати изјава воље о преносу власништва
на фонд у оснивању, оверена у суду; када су у питању књиге или друге
вредности: потврда овлашћеног процењивача о вредности имовине;
5. Одлука оснивача о именовању лица овлашћеног за пред­
стављање и за заступање, са фотокопијом личне карте и ОП обрасцем;
6. Одлука о именовању чланова Управног, Надзорног одбора, или име­
новању лица који су органи управљања – ову одлуку потписује оснивач;
7. Фотокопије личне карте оснивача за физичка лица, извод из
Агенције за привредне регистре за правна лица, извод из другог ре­
гистра или извод из Трговинског суда за друга правна лица – овај извод не сме бити старији од шест месеци од дана подношења захтева за
регистрацију;
8. Доказ о седишту фонда, фондације или задужбине – извод из катастра непокретности; уговор о купопродаји; уговор о закупу оснивача
као закупца (не фонд, будући да још није стекао својство правног лица, а
стиче га уписом у регистар), који прати посебна сагласност закуподавца
да се на датој адреси региструје седиште; и др.;
9. Такса уплаћена на рачун број: 840-742221843-57 позив на број 97
50-016
Тарифни број 34
За решење о:
1) упису у регистар задужбина, фондација и фондова
8.730
2) упису промена у регистар задужбина, фондација и фондова 1.750
3) брисању из регистра задужбина, фондација и фондова
1.750
V. Учење срско језика за Србе који бораве изван Реублике Србије • 175
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Уколико је захтев за регистрацију формално уредан, Министарство
културе утврђује целисходност оснивања фонда, фондација и задужбине
и доноси одговарајуће решење у року од 15 дана. У пракси је процедура
знатно бржа и чека се три до пет дана.
ПОСТУПАК НАКОН ДОБИЈАЊА РЕШЕЊА
1. МАТИЧНИ БРОЈ – Са решењем Министарства културе и ОП обрасцем, оснивач одлази у Градски завод за статистику, Тиршова број 1, када
је седиште у Београду, односно у Републички завод за статистику, када је
седиште ван Београда. Пракса указује на два до три дана чекања;
2. ПИБ – После добијања матичног број, оснивач одлази у општину
седишта фонда, фондације или задужбине и доставља на увид: број привременог рачуна, где су депонована новчана средства, решење министарства о оснивању, доказ о седишту и матични број;
3. У БАНЦИ СЕ ОТВАРА ЗВАНИЧНИ РАЧУН
ПРЕСТАНАК РАДА ЗАДУЖБИНА, ФОНДАЦИЈА И ФОНДОВА
• Захтев – оснивач или лице овлашћено за заступање и представљање;
• Одлука о престанку рада;
• Како ће се средства утрошити;
• Разлог престанка рада, и
• Копија решења о упису у регистар.
За све додатне информације меродавно је:
Министарство просвете
11 000 Београд, Немањина 22–26,
тел. 011/361-37-34
www.mps.gov.rs
Министарство културе
11 000 Београд, Влајковићева 3,
тел./факс: +381 11/303 21 12
www.kultura.sr.gov.yu
Министарство културе
11 000 Београд, Немањина 22–26,
www.nauka.gov.rs
[email protected]
176 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
VI. ПРИЗНАЊЕ СТРАНИХ ШКОЛСКИХ
И ВИСОКОШКОЛСКИХ КВАЛИФИКАЦИЈА
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Признање страних високошколских исправа и вредновање страних
студијских програма регулисано је Законом о високом образовању („Службени гласник РС“, брoj 76/05 и Аутентично тумачење брoj 100/07–4), уколико међународним уговором није предвиђено другачије.
Признање стране високошколске исправе је поступак којим се имаоцу те исправе утврђује право у погледу наставка образовања, односно
у погледу запошљавања у Републици Србији. За поступак признања надлежне су одговарајуће високошколске установе.
Нострификација и еквиваленција
Нострификација и еквиваленција је поступак признања дипломе о
завршеној основној или средњој школи, или сведочанства о завршеном
поједином разреду основне или средње школе у иностранству.
Легализација
Легализација је поступак овере докумената за њихово коришћење у
иностранству, а надлежно је Минисарсво раве, Немањина 22, 11000
Беора (шалер 1).
Лице које жели да настави школовање или да се запосли у Републици
Србији, дужно је да затражи признање школске исправе стечене у иностранству. Захтев подноси заинтересована странка, а за малолетну децу
родитељ или старатељ.
За подносиоце захтева са пребивалиштем на територији Републике
Србије нострификацију и еквиваленцију страних школских исправа основних и средњих школа врши Минисарсво росвее.
За странца које имају пребивалиште на територији Аутономне покрајине Војводине надлежан је Покрајински секреарија за образовање
и науку, 21000 Нови Са, Булевар Михаила Пуина 16, конак елефон:
021/48–74–000.
Поступак
• Поступак се покреће подношењем захтева препорученом поштом
(на адресу: Министарство просвете 11 000 Београд, Немањина 22–26, или
лично у Управи за заједничке послове, Немањина 22, 11000 Београд (пријемни шалтер број 1).
• Формулар за подношење захтева може се добити на пријемном шалтеру, односно у седишту школских управа Министарства просвете Републике Србије, или преузети са сајта Министарства просвете (www.mps.sr.gov.
yu). Потребно је да странка пажљиво прочита припремљени формулар и
попуни све рубрике, као и да приложи сву тражену документацију.
• 179
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
За признање основне школе потребно је приложити
1. ђачку књижицу или сведочанство о последњем завршеном разреду основне школе у Републици Србији и једна фотографија (документ
није потребно оверавати);
2. оригинална сведочанства за све поједине разреде завршене у иностранству, која се враћају странки по окончању поступка;
3. два примерка превода овлашћеног преводиоца регистрованог код
неког од окружних судова у Републици Србији. Преводи морају бити
оверени оригиналним печатом преводиоца, који је он обавезан, по
закону, да изда странки у два примерка. За признање основне школе
или разреда основне школе превести само сведочанство последњег
завршеног разреда;
4. ђачку књижицу или потврду о похађању допунске наставе на српском језику у земљама где је организована;
5. доказ о уплати административне таксе у корист буџета Републике
Србије, на жиро-рачун број: 840-742221843-57 са позивом на број 97
50-016, у износу од 1.750,00 динара;
Није потребан превод докумената издатих у Црној Гори, Хрваској и
Босни и Херцеовини. Уз оригиналне примерке докумената приложити
по једну неоверену фотокопију истих.
За признање средње школе потребно је
1. ђачка књижица или сведочанство о последњем завршеном разреду
у Републици Србији и по једна фотокопија (није потребна овера);
2. оригинална сведочанства за све поједине разреде завршене у иностранству, а која се враћају странки по окончању поступка;
3. два примерка превода овлашћеног преводиоца регистрованог код
неког од Окружних судова у Републици Србији. Преводи морају бити
оверени оригиналним печатом преводиоца, који има обавезу, по закону, да изда странки два примерка;
– за признање гимназије превести сведочанство последњег завршеног разреда или завршеног разреда и матурске дипломе;
– за признање средње стручне школе превести сведочанство за сваки
разред појединачно и сведочанство о положеном завршном испиту;
4. доказ о уплати административне таксе у корист буџета Републике
Србије, на жиро-рачун број: 840-742221843-57, с позивом на број 97
50-016, у износу од 3.490,00 динара.
Није потребан превод докумената издатих у Црној Гори, Хрваској и
Босни и Херцеовини. Уз оригиналне примерке докумената приложити
по једну неоверену фотокопију истих.
180 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Важне напомене
Према члану 42, став 8. Закона о средњој школи прописано је да су
кандидати који су основну школу завршили у иностранству, или један од
последња два разреда ове школе, приликом уписа у гимназију или стручну школу у четворогодишњем трајању на територији Републике Србије,
ослобођени полагања квалификационог испита.
Дипломе и сведочанства из Републике Српске не подлежу поступку
нострификације и еквиваленције.
Дипломе и сведочанства стечене на територији бивше СФРЈ не подлежу поступку нострификације и еквиваленције.
За признање образовања стеченог у Сједињеним Америчким Државама, уколико је завршен само 12. разред, потребно је приложити
транскрипт 12. разреда и диплому, као и два примерка превода. Уколико школа не издаје диплому, неопходно је прибавити писмо директора школе у коме се наводи разлог зашто школа није издала диплому
и којим се потврђује да ученик са оствареним успехом има право уписа
на универзитете у Сједињеним Америчким Државама. Уместо дипломе
може се доставити доказ о положеним испитима: GED, SAT или AST.
Дипломе стечене у Руској Федерацији и бившим републикама СССР-а,
не признају се као завршена гимназија, већ као други или трећи разред
гимназије са правом уписа на факултет. То значи да имаоци ових диплома
немају завршену средњу школу, али могу да конкуришу за упис на високошколске установе.
Препорука за све заинтересоване странке које дипломе или сертификате не добијају у току лета текуће године, већ касније (француски
ВАС, диплома међународне матуре IVO, сертификати о положеним испитима у Кембриџу или Оксфорду), јесте да поднесу захтев за нострификацију са документацијом коју поседују да би им се издала потврда
да је поступак нострификације у току и на основу које би могли да приступе полагању пријемних испита на високошколским установама.
Странке су обавезне да читко попуне формулар захтева штампаним
словима, да наведу тачну адресу са свим потребним ознакама и да формулар обавезно потпишу.
Рок за доношење решења прописан Законом јесте 30 дана од дана
подношења захтева. Пре истека предметног рока странке се моле да не
траже информације о току поступка.
Уколико немате средства за таксу за нострификацију дипломе потребно вам је:
• уверење издато од стране службе за запошљавање да сте пријавље­
ни као незапослено лице, или
• уверење да сте прималац социјалне помоћи (издаје центар за социјални рад)
VI. Признање сраних школских и високошколских квалификација • 181
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
• уверење да не поседујете имовину (издаје Републичка управа јавних прихода у општинама).
Ове потврде пружају могућност подносиоцу Захтева да буде ослобођен од плаћања таксе за нострификацију дипломе.
Информације о предметима дају се сваким радним даном од 13 до 14
часова на телефон: 011/363-15-17.
ENIC ЦЕНТАР
Оснивање националног ENIC центра при Министарству просвете РС
једна је од обавеза које произлазе из приступања Републике Србије
Лисабонској конвенцији о ризнавању акаемских квалификација и
представља део реформских напора који имају за циљ придруживање Болоњском роцесу.
ENIC центар Републике Србије, као члан ENIC/NARIC мреже, пружа
информације студентима (за време студија, као и по њиховом завршетку), универзитетским наставницима, административним службама
институција високог образовања, министарствима и другим органима
управе, међународним организацијама, послодавцима и осталим заинтересованима.
Тренутно је могуће добити информације о следећем:
систему високог образовања у Републици Србији;
пријему студената у институције високог образовања (факултете и
више школе) у Србији;
поступку признавања диплома стечених у иностранству и
статусу институција високог образовања.
Контакт: тел. (011) 36 16 607, и-мејл: [email protected]
На сајту Универзитета у Београду можете погледати списак свих
државних и приватних факултета у Републици Србији, са списком њихових адреса и контакт телефона.
Званичан сајт Универзитета у Београду је www.bg.ac.yu
Такође, на сајту Инфостуда можете наћи корисне информације о поступку уписа на високошколске установе у Републици Србији, упутства
за припрему пријемних испита, архиву тестова са претходних пријемних испита итд.
За све додатне информације меродавно је:
Министарство просвете Републике Србије
Немањина 22–26
11000 Београд
Република Србија
www.mps.sr.gov.yu
182 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
VII. РАД И ЗАПОШЉАВАЊЕ
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Главни законодавни оквир о радним односима на територији Републике Србије утврђен је Законом о рау („Службени гласник РС“, бр. 24/05
и 61/05).
Одредбе Закона о раду односе се и на:
– запослена лица која су упућена на рад у иностранство од стране
послодавца;
– на запослене стране држављане и лица без држављанства који раде
код послодавца на територији Републике Србије, ако законом није другачије одређено.
Закон о условима за заснивање рано оноса са сраним ржављанима („Службени лист СФРЈ“, бр. 11/78, 64/89, „Службени лист СРЈ“, број 42/92)
прописује услове под којим страни држављани и лица без држављанства
могу засновати радни однос у Републици Србији.
Под појмом сранаца се подразумева оно физичко лице које има страно држављанство или које нема ниједно од постојећих држављанства.
Права странаца могу се груписати, у односу на њихову доступност,
у најмање три групе:
– права која странци уопште не могу да уживају (бирачко право, јавне
функције итд.);
– релативно резервисана права која су доступна странцима ако је испуњен одређени услов (реципроцитет, одобрење, пребивалиште, итд.);
– општа права која су у подједнакој мери заступљена како за странце
тако и за домаће држављане.
Код нас у општа права спада и право на запослење, одатле странац
који има стално настањење или право привременог боравка може ступити на рад у привредно друштво, код предузетника, као и у јавном сектору
ако испуњава услове прописане законом, општим актом или колективним уговором одређеног правног субјеката.
Услови под којима странац може да заснује радни однос
на територији Републике Србије
Закон о условима за заснивање рано оноса са сраним ржављанима („Службени лист СФРЈ“, бр. 11/78, 64/89 и „Службени лист СРЈ“, бр.
42/92, 24/94, 28/96 и 101/05) који је Република Србија преузела као
свој закон, прописује два услова која странац мора да испуни да би
засновао радни однос:
• 185
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
– да има одобрење за стално настањење, односно привремени боравак у Републици Србији и
– да добије одобрење за заснивање радног односа (дозвола за рад) од
стране Националне службе за запошљавање.
Изузеак
Странац може засновати радни однос без одобрења ради обављања
стручних послова предвиђених уговором о:
– пословно-техничкој сарадњи,
– дугорочној производној кооперацији,
– преносу технологије, и
– страним улагањима.
Закон о заошљавању и осиурању за случај незаосленоси („Службени гласник РС“, број 71/03) прописује да дозволу за рад странцу и лицу
без држављанства издаје Национална служба за запошљавање.
Страни држављани са сталним настањењем у Републици Србији изједначени су у погледу запошљавања са држављанима Републике Србије.
Захтев за издавање одобрења за заснивање радног односа странац
са сталним настањењем подноси лично надлежној филијали Националне
службе за запошљавање.
За стране држављане са сталним боравком за пријаву
на евиденцију потребна је:
– лична карта
– радна књижица
– нострификована диплома (уколико је има)
За стране држављане са привременим боравком за пријаву
на евиденцију потребна је:
– радна књижица
– пасош
– нострификована диплома (уколико је има)
Уз захтев се подноси образложење, односно мишљење о потреби
ангажовања тог лица и нострификована диплома као доказ о стручној
спреми, или друга исправа којом се доказује да странац испуњава услове за вршење послова и задатака за које се тражи дозвола за рад.
Ако на евиденцији филијале има незапослених држављана Републике
Србије који подједнако испуњавају услове за заснивање радног односа,
186 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
које је одредио послодавац, као и странац коме је одобрен привремени боравак (не важи за предузетника који запошљава члана уже породице), филијала ће одбити захтев за издавање радне дозволе странцу, а послодавцу
понудити избор нашег незапосленог лица за заснивање радног односа.
На решење Националне службе за запошљавање подносилац захтева
може изјавити жалбу у року од 15 дана од дана достављања решења органу утврђеним статутом Националне службе, који мора одлучити у року
од 30 дана од дана достављања жалбе.
Странцу радни однос престаје
– када му истекне време важења боравка,
– поништавањем одобрења,
– отказом боравка,
– истеком времена из уговора.
Извештај о пословању Националне службе за запошљавање
за 2007. годину
Према Извештају о пословању Националне службе за запошљавање
за 2007. годину, првостепеном органу је поднето 1.970 захева за
изавање ообрења за заснивање рано оноса са сраним ржављанима. Усвојено је 1.721 захтев и издата одобрења за заснивање радног
односа, 42 су одбијена, 9 захтева је одбачено, а за 14 захтева поступак
је обустављен.
НАЦИОНАЛНА СЛУЖБА ЗА ЗАПОШЉАВАЊЕ
Национална служба за запошљавање Републике Србије је модеран
сервис који пружа бројне услуге свим клијентима на тржишту рада.
Делатност Националне службе за запошљавање
– Посредовање у запошљавању, као основна делатност
– Професионално усмеравање
– Материјално осигурање за време незапослености
– Образовање за запошљавање
Републички фонд поседује веб страницу са дневно ажурираном понудом слободних радних места у Републици Србији, корисним подацима за
послодавце и кориснике везани понудом послова, законе, разне облике
подстицања за предузетнике и друго.
Пријавом на тржиште рада остварујете право на:
– рад,
– здравствену заштиту и
– повлашћен градски превоз.
VII. Ра и заошљавање • 187
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Захтев за издавање радне књижице подноси се у општини пребивалишта (у одељењу за општу управу). Потребно је приложити:
• образац и непопуњену радну књижицу – купује се у општини или
књижарама,
• личну карту,
• диплому о завршеном степену образовања (домаћу или нострификовану).
Са овереном радном књижицом, личном картом и дипломом лице се
пријављује надлежној филијали Националне службе за запошљавање.
Више информација на званичном сајту Националне службе за запошљавање: www.nsr.sr.gov.yu
Додатни преглед тржишта рада у Републици Србији
Радна места у државној управи: www.suk.sr.gov.yu
Радна места на приватном тржишту: www.infostud.com
За све додатне информације меродавно је
Министарство рада и социјалне политике
Немањина 22–24
11 000 Београд
www.minrzs.gov.rs
188 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
VIII. ЗДРАВСТВЕНО ОСИГУРАЊЕ
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Здравствени систем у Републици Србији заснован је на принципима
једнакости и солидарности. Законом о зравсвеном осиурању („Службени гласник РС“, бр. 107/05 и 109/05), као и билатералним међународним споразумима о социјалном осигурању, регулисано је под којим условима осигураници и друга лица остварују право на здравствену заштиту
и друга права из здравственог осигурања.
Облици здравственог осигурања у Републици Србији
Законом о здравственом осигурању („Службени гласник РС“, бр. 107/05
и 109/05) установљена су два облика здравственог осигурања:
– обавезно здравствено осигурање и
– добровољно здравствено осигурање
Обавезно здравствено осигурање
Реублички заво за зравсвено осиурање је национална, јавна организација за обавезно здравствено осигурање.
Основ за стицање својства осиураника одређен је Законом о здравственом осигурању (по основу запослења у земљи или иностранству, оснивања привредних друштава предузетништва, самосталног обављања
делатности, бављења пољопривредом и др.).
Закон je ревиео сровођење обавезно зравсвено осиурања
за слеећа лица
Лица у радном односу, односно запослене упућене на рад у иностранство, односно запослене у привредном друштву или другом правном
лицу које обавља делатност или услуге у иностранству, уколико нису
обавезно осигурани по прописима те земље, или уколико међународним
уговором није другачије одређено;
Држављани Републике Србије запослени у иностранству код страног
послодавца који немају здравствено осигурање страног носиоца здравственог осигурања или који нису обавезно осигурани према прописима стране
државе, односно ако права из здравственог осигурања по прописима те
државе, за себе или за чланове своје породице, не могу остварити или
користити ван територије те државе;
Држављани Републике Србије запослени у домаћинствима држављана Републике Србије у радном односу у иностранству код организација
чије је седиште на територији Републике Србије;
• 191
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Држављани Републике Србије који примају пензију или инвалиднину искључиво од иностраног носиоца осигурања док бораве, или имају
пребивалиште на територији Републике, односно који примају пензију
од државе са којом не постоји билатерални споразум о социјалном осигурању, или уколико права из здравственог осигурања по прописима
државе исплатиоца пензије, за себе или за чланове своје породице, не
могу користити или остваривати ван територије те државе;
Страни држављани који на територији Републике Србије раде код домаћих организација, односно приватних послодаваца на основу посебних уговора о размени стручњака или споразума о међународној техничкој сарадњи;
Страни држављани за време школовања или стручног усавршавања
на територији Републике Србије. Основица на коју се плаћа допринос
и стопа доприноса, утврђена је Одлуком о начину плаћања доприноса
за обавезно здравствено осигурање страних држављана који се налазе
на школовању или стручном усавршавању на територији Републике
Србије.
Држављани, осигураници земаља са којима је закључен међународни споразум о здравственом осигурању остварују права из обавезног
здравственог осигурања у садржају и обиму који су утврђени овим законом, уколико међународним споразумом о социјалном осигурању није
другачије одређено.
Контакт
Дирекција Завода за здравствено осигурање са седиштем у Београду налази се на адреси: Немањина 30, 11000 Београд, контакт телефон: 011/2646-022, 26-56-043, 26-45-384, факс 011/26-59-094, или [email protected]
Покрајински Завод за здравствено осигурање са седиштем у Новом
Саду налази се на адреси: Житни трг 1, 21000 Нови Сад, контакт телефон:
021/66-22-017, 021/66-23-466, факс: 021/66-13-017, или novi. [email protected]
Адресе са територијалним јединицама Завода можете пронаћи на званичном сајту Републичког завода за здравствено осигурање: http://
www.rzzo.sr. gov.yu/index
Добровољно здравствено осигурање
Осим обавезног осигурања Законом је прописана и могућност добровољног здравственог осигурања.
Добровољно здравствено осигурање може организовати и спроводити Републички завод за здравствено осигурање и правна лица која
обављају делатност осигурања, а права и обавезе настају непосредним
уговорима између грађана и односних правних лица.
192 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Овим видом осигурања осигураник осигурава разлику изнад вредности здравствених услуга које му се јамче путем обавезног здравственог осигурања, односно већи стандард здравствених услуга од оних
утврђених здравственим осигурањем у оквиру Републичког завода за
здравствено осигурање.
Споразуми о социјалном осигурању
с другим државама
Државе са којима Република Србија има закључене споразуме о социјалном осигурању можемо поделити у три групе.
1. Принцип осигурања
Споразуми о социјалном осигурању, засновани на принципу осигурања, јесу споразуми према чијим одредбама осигураници и чланови њихове породице, за време привременог или трајног боравка у
земљи где не постоји осигурање, имају право на коришћење здравствене заштите на терет државе у којој постоји обавезно здравствено
осигурање.
Такви су споразуми са: Аустријом, Белгијом, Холандијом, Луксембургом, Мађарском (делимично), Румунијом, Савезном Републиком
Немачком, Француском, Италијом, Босном и Херцеговином, Хрватском, Македонијом, Чешком. По правилу, осигураници тих земља су
снабдевени одговарајућим обрасцем иностране касе здравственог
осигурања који предају филијали надлежној према месту свог боравка, односно пребивалишта у Републици Србији, како би користили
здравствену заштиту.
Списак месно надлежних филијала можете наћи на сајту Републичког
завода за здравствено осигурање: www.rzzo.sr.gov.yu.
2. Принцип реципроцитета
За осигуранике који долазе из земаља са којима су закључени споразуми на принципу реципроцитета, важи правило да треба да буду
снабдевени одговарајућом потврдом иностраног органа о праву на
здравствену заштиту. Међутим, уколико нису снабдевени потврдом
као доказ може да послужи и пасош, а за пензионере решење о праву
на пензију. Државе са којима Република Србија има закључене споразуме о социјалном осигурању засноване на принципу реципроцитета
јесу: Бугарска, Велика Британија, Пољска и споразум са бившим ЧССР-ом
(примењује се у односу на Словачку).
VIII. Зравсвено осиурање • 193
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
3. Споразуми који не омогућавају коришћење
здравствене заштите ван територије земље рада
Република Србија има закључене предметне споразуме са следећим
државама: Данском, Норвешком, Шведском и Швајцарском. Трошкови здравствене заштите настали за време привременог боравка ван
земље рада рефундирају се од стране надлежног носиоца здравственог осигурања земље чији је осигураник у питању. То подразумева да
су осигураници из тих држава сачували рачуне о наплаћеним трошковима здравствених услуга и да у примереном року, по повратку у земљу
рада, поднесу захтев за рефундацијом износа насталих трошкова.
Систем здравствене заштите
Здравствена заштита на територији Републике Србије уређена је Законом о зравсвеној зашии („Службени гласник РС“, број 107/05).
Предметним законом прописано је да аарии који су сално
насањени, или ривремено бораве на ериорији Реублике Србије, или
који ролазе реко ериорије Реублике, имају право на здравствену заштиту, у складу са овим законом, уколико међународним уговором није
другачије одређено.
Такође, истим законом предвиђено је да странци имају право на хитну
медицинску помоћ, као и остале здравствене услуге које им се пружају на
њихов захтев, чије трошкове сами сносе, ако овим законом или међународним уговором није другачије одређено.
Коришћење зравсвене зашие осиураних лица у иносрансву
схоно оребама Закона о зравсвеном осиурању
(„Службени ласник РС“, бр. 107/05 и 109/05)
Осигураник кога је послодавац упутио на рад, стручно усавршавање
или школовање у земљу са којом је закључен међународни уговор о социјалном осигурању има право на коришћење здравствене заштите на
терет средстава обавезног здравственог осигурања, у складу са закљученим међународним уговором о социјалном осигурању.
Осигураник користи здравствену заштиту у иностранству у садржају,
обиму, на начин и по поступку прописаним овим законом и прописима
донетим за спровођење овог закона, као и закљученим међународним
уговором о социјалном осигурању.
Члан уже породице осигураника који борави са осигураником у иностранству користи здравствену заштиту под истим условима под којима
здравствену заштиту користи и осигураник.
194 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Осигураник који је од стране послодавца са седиштем на територији
Републике упућен у земљу са којом није закључен међународни уговор
о социјалном осигурању, има право на коришћење здравствене заштите
на терет средстава обавезног здравственог осигурања, ако је:
1) као запослен у домаћем или мешовитом привредном друштву, установи, другој организацији или код предузетника (деташирани радници) упућен на рад;
2) као запослен у домаћинству домаћег држављанина на служби у тој
земљи, код међународних и страних организација, односно послодаваца, упућен на рад;
3) упућен на школовање, стручно усавршавање и специјализацију;
4) на службеном путу.
Лица за време боравка у иностранству имају право на коришћење
здравствене заштите само у случају хитне медицинске помоћи како би
се отклонила непосредна опасност по живот и здравље осигураног лица.
Право на коришћење здравствене заштите у иностранству, под истим
условима као и осигураник имају чланови уже породице док са осигураником бораве у иностранству, осим у случају службеног путовања осигураника.
Осигурано лице за време приватног боравка у иностранству (туристичко путовање и др.) има право на коришћење здравствене заштите на
терет средстава обавезног здравственог осигурања само у случају хитне
медицинске помоћи, како би се отклонила непосредна опасност по живот и здравље осигураног лица.
Право на коришћење здравствене заштите у иностранству на терет
средстава обавезног здравственог осигурања осигурана лица имају ако
је пре њиховог одласка у иностранство утврђено да не болују од акутне
болести, хроничне болести у акутној фази и других поремећаја здравственог стања које захтевају лечење или стални лекарски надзор. Здравствено стање утврђује првостепена лекарска комисија матичне филијале,
а филијала издаје потврду о здравственом стању осигураног лица ради
коришћења здравствене заштите у иностранству (у даљем тексту: потврда о коришћењу здравствене заштите).
Потврда о коришћењу здравствене заштите издаје се на основу налаза и мишљења изабраног лекара да осигурано лице не болује од акутних
или хроничних обољења за које је потребно дуже или стално лечење,
односно да се осигурано лице не налази у стању које би убрзо по доласку
у иностранство захтевало дуже лечење, односно смештај у стационарну
здравствену установу (трудноћа и сл.).
Ради издавања потврде о коришћењу здравствене заштите, првостепена лекарска комисија може наложити да осигурано лице изврши
VIII. Зравсвено осиурање • 195
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
одређене врсте медицинских прегледа с циљем утврђивања здравственог стања осигураног лица. Давање налаза и мишљења изабраног
лекара обезбеђује се осигураном лицу из средстава обавезног здравственог осигурања.
Потврда о коришћењу здравствене заштите издаје се на основу непосредног прегледа осигураног лица од стране изабраног лекара, као и
на основу медицинске документације, и то: увида у здравствени картон,
односно увида у извод из здравственог картона, налаза и мишљења изабраног лекара да осигурано лице није боловало од акутне или хроничне
болести у последњих 12 месеци, као и потврде изабраног лекара – стоматолога о стању зуба. Матична филијала издаје потврду о коришћењу
здравствене заштите на обрасцу који прописује Републички завод, а на
којем је одштампано и детаљно објашњење о начину, поступку и условима за коришћење здравствене заштите у иностранству.
Потврда о коришћењу здравствене заштите важи до истека времена
за које је издата, а најдуже за период од 12 месеци од дана издавања,
односно за краћи период за који је осигураник упућен у иностранство,
и не може се издати осигураном лицу уколико првостепена лекарска
комисија утврди да постоје сметње у погледу здравственог стања осигураног лица. Изузетно, потврда о коришћењу здравствене заштите за
време приватног боравка у иностранству издаје се најдуже за период
од 90 дана од дана издавања потврде. За време боравка у иностранству
осигурано лице може користити здравствену заштиту из средстава обавезног здравственог осигурања само у здравственим установама које су
у систему јавног здравља стране државе.
Заштита грађана Републике Србије на раду у иностранству
Заштита грађана Републике Србије на раду у иностранству уређује
се Законом о зашии рађана Савезне Реублике Јуославије на рау у
иносрансву („Службени лис“, број 24/98, „Службени ласник РС“, број
101/05).
Предметним законом уређују се: заштита грађана Републике Србије
на раду у иностранству у поступку запошљавања код иностраних послодаваца и приликом повратка у Републику Србију; обавезе предузећа,
другог правног лица и предузетника у вези са упућивањем запослених
на привремени рад у иностранство ради обављања привредних и других делатности и узајамна права и обавезе југословенских послодаваца и запослених за време боравка и рада у иностранству; поступак и
услови за упућивање грађана у иностранство по основу међународне
научне, техничке и просветно-културне сарадње; видови и начин заштите права и интереса грађана на раду у иностранству и чланова њихових породица и надлежности органа и организација који обављају
196 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
послове у вези са заштитом грађана на раду у иностранству и повратком из иностранства.
Заштита грађана који се запошљавају код иностраног послодавца или
их упућује у иностранство послодавац Републике Србије ради обављања
привредних и других делатности и заштита чланова њихових породица
остварује се на основу овог закона, међународних уговора о запошљавању, социјалном осигурању, миграцијама и о научној, техничкој и просветно-културној и другој сарадњи и других уговора о запошљавању и
социјалном осигурању.
Заштита грађана на раду код иностраног послодавца, у смислу овог
закона, обухвата:
• исти третман у погледу услова рада,
• исти третман у погледу заштите на раду,
• исту зараду и права по основу рада са држављанима државе запослења,
• обезбеђивање дозвола за рад и боравак,
• здравствено осигурање и здравствену заштиту,
• пензијско и инвалидско осигурање и права из осигурања о заштити
породице,
• осигурање за случај незапослености и
• информисање о могућностима и начину остваривања других економско-социјалних, културних, грађанских и политичких права.
Заштиту грађана при одласку на рад у иностранство и при повратку
обезбеђују и спроводе надлежни органи и организације, а за време рада
и боравка у иностранству дипломатска, односно конзуларна представништва Републике Србије.
Грађанин који прихвати запослење потписује са иностраним послодавцем уговор о раду пре одласка на рад у иностранство. Надлежни орган обезбеђује грађанину, по потписивању уговора, документа потребна
за одлазак на рад код иностраног послодавца и неопходне дозволе за
улазак, рад и боравак у земљи запослења.
Надлежни савезни орган, односно савезна организација информише грађане о могућностима и условима за запошљавање у Републици
Србији, стручном оспособљавању и преквалификацији ради повратка
и условима под којима држава запослења или међународне организације и фондови учествују у стварању финансијских, материјалних
и других услова за запошљавање грађана који се враћају са рада из
иностранства.
Надлежни орган, односно организација обезбедиће, у складу с
међународним уговорима, односно другим уговорима о запошљавању да инострани послодавац или надлежни инострани орган изда
VIII. Зравсвено осиурање • 197
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
грађанину одговарајућу исправу о времену проведеном на раду на
одређеним пословима и стеченој квалификацији, односно стручној оспособљености.
Грађанин запослен у држави с којом није закључен међународни
уговор о социјалном осигурању обавезно се осигурава у Републици
Србији на здравствено, пензијско и инвалидско осигурање, као и осигурање за случај незапослености ако за то време није обавезно осигуран
код страног носиоца осигурања, или ако он, односно чланови његове породице та права, према прописима односне државе, не могу остварити
или користити ван територије те државе. Правило се примењује и кад
међународним уговором о социјалном осигурању с државом у којој је
грађанин запослен није обезбеђена здравствена заштита чланова његове породице који живе у Републици Србији.
Запослени које на привремени рад у иностранство упућује послодавац Републике Србије уживају заштиту у случајевима:
1) извођења инвестиционих и других радова и пружања услуга;
2) запошљавања у пословним јединицама предузећа које оснива послодавац Републике Србије;
3) стручног оспособљавања и усавршавања.
Послодавац Републике Србије који упућује запослене на привремени
рад у иностранство дужан је да, најдоцније 30 дана пре упућивања, обавести ресорно министарство да су испуњени услови за њихово упућивање на привремени рад у иностранство.
Послодавац Републике Србије који упућује запослене на привремени рад у иностранство обезбеђује здравствено, пензијско и инвалид­ско
осигурање, као и осигурање за случај незапослености, искључујући
двоструко осигурање, осим ако запослени, односно чланови његове породице та права, према прописима односне државе, не могу остваривати
или користити ван територије те државе. Послодавац Републике Србије
који упућује запосленог на рад у државу с којом је закључен међународни уговор о социјалном осигурању не може осигурати запосленог у Републици Србији док не добије сагласност надлежног иностраног органа
за његово ослобађање од примене прописа о социјалном осигурању
државе запослења.
Орган, односно организација надлежна за спровођење међународног уговора о научно-техничкој и просветно-културној сарадњи закључује са грађанином уговор о упућивању на рад у својству стручњака.
Тим уговором се, сагласно закону и међународном уговору, утврђује
врста посла и период ангажовања, међусобна права и обавезе, укључујући права из социјалног осигурања, начин остваривања, заштита
тих права.
198 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Контакт
У вези са информација о прописима о здравственом осигурању, као и
о примени међународних споразума о социјалном осигурању, потребно
је обратити се рема месу ребивалиша належној ериоријалној
јеиници Реубличко завоа за зравсвено осиурање.
Адресе са територијалним јединицама Завода можете пронаћи на званичном сајту Републичког завода за здравствено осигурање http://www.
rzzo. sr. gov.yu/index
За све додатне информације у вези са здравственим осигурањем меродаван је:
Републички завод за здравствено осигурање
ул. Јована Мариновића 2, 11040 Београд
www.rzzo.sr.gov.yu
VIII. Зравсвено осиурање • 199
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
IX. ПЕНЗИЈСКО И ИНВАЛИДСКО
ОСИГУРАЊЕ
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Права из пензијског и инвалидског осигурања у Републици Србији
се остварују на основу Закона о ензијском и инвалиском осиурању
(„Службени гласник РС“, бр. 34/03, 64/04 – одлука УСРС и 84/04 – др. закон,
85/05,101/05 – др. закон и 63/06 – одлука УСРС) и одредаба билатералних
споразума о социјалном осигурању.
ОБЛИЦИ ПЕНЗИЈСКОГ И ИНВАЛИДСКОГ ОСИГУРАЊА
У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
Пензијско и инвалидско осигурање обухвата:
• обавезно пензијско и инвалидско осигурање, и
• добровољно пензијско и инвалидско осигурање.
Обавезно пензијско и инвалидско осигурање
Обавезним ензијским и инвалиским осиурањем обезбеђују се права за случај старости, инвалидности, смрти и телесног оштећења, као
што су право на старосну пензију, инвалидску пензију, породичну пензију, новчану накнаду за негу и помоћ другог лица, накнаду за телесно
оштећење по основу повреде на раду или професионалног обољења и
право на накнаду погребних трошкова. За свако од ових права морају да
буду испуњени услови предвиђени законом, а односе се на године живота, дужину пензијског стажа, степен радне способности осигураника,
социјално правни услови чланова породице и др.
Посуак за осваривање рава из пензијског и инвалидског осигурања покреће се на захтев странке-осигураника, односно члана породице умрлог осигураника-корисника права за остваривање права на породичну пензију. У одређеним случајевима поступак може да се покрене и
од стране Фонда, као и по службеној дужности.
За решавање о правима из пензијског и инвалидског осигурања надлежна је филијала на чијем подручју је осигураник био последњи пут
запослен – осигуран, а ако је од престанка запослења до покретања поступка прошло више од 12 месеци, надлежна је филијала на чијој територији подносилац захтева има пребивалиште.
За решавање о правима из пензијског и инвалидског осигурања применом међународних споразума надлежан је Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање и Дирекција Покрајинског фонда, док
је за споразуме са државама из састава бивше СФРЈ надлежна филијала
пензијског и инвалидског осигурања.
• 203
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Да би се остварило неко од права из пензијског осигурања, потребно је
поднети и одговарајуће доказе који утичу на остваривање права. С обзиром
на врсту права која се остварује, различити су и докази. Ради информације,
дају се подаци о потребној документацији за остваривање појединих права:
За стицање права на старосну пензију неопходно је поднети
– Захтев;
– Фотокопију личне карте;
– Извод из матичне књиге рођених (за осигуранике који не поседују
личну карту издату у Републици Србији);
– Доказ о регулисаном војном року (фотокопија војне књижице или
уверење војног одсека);
– Доказ о коришћењу права – евиденцији код Националне службе за
запошљавање; – Доказ о пензијском стажу у Републици Србији – закључена радна
књижица, уверење о бенефицираном стажу и друге јавне исправе о
стажу (решења, уверења, потврде и сл.), у оригиналу;
– Доказ о престанку запослења – решење (фотокопија);
– Уверење о обављању самосталне делатности, које издаје надлежни
орган општине, односно одговарајуће удружење, савез (за период до
31. децембра 2005. год.), односно решење Агенције за привредне регистре (за период од 1. јануара 2006. године);
– Уверење о плаћеном доприносу за ПИО, са исказаним основицама доприноса и износом уплаћеног доприноса, издато од Пореске управе за
период обављања самосталне делатности (ово уверење није потребно за
самосталне уметнике, филмске раднике и спортисте до 31. децембра 2002.
године, а за свештенике и верске службенике до 31. августа 2004. године);
– Уверење о плаћеном доприносу за ПИО, са исказаним основицама
доприноса и износом уплаћеног доприноса, издато од Пореске управе за период обављања пољопривредне делатности;
– Све писане доказе о стажу у иностранству; – Образац бр. 1 ординирајућег лекара, који је оверила комисија надлежног дома здравља, са оригиналном медицинском документацијом
(за осигуранике који подносе захтев за превремену старосну пензију,
уз постојање инвалидности – Немачка, Француска). Образац бр. 1 мора
бити откуцан на писаћој машини или компјутерски обрађен. Уколико
не постоји овера лекарске комисије потребно је приложити потврду о
плаћеним трошковима вештачења.
– Напомена: Уколико сте били осигурани по више основа (запослење, самостална делатност, пољопривредна делатност), потребно је доставити
доказ о сваком од наведених основа осигурања.
Текст преузет са званичног сајта Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање
– www.poiz.org.yu.
204 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
За стицање права на инвалидску пензију
неопходно је поднети
– Захтев;
– Образац бр. 1 ординирајућег лекара, који је оверила комисија надлежног дома здравља, са оригиналном медицинском документацијом
(специјалистички налази, отпусне листе и др.). Образац бр. 1 мора
бити откуцан на писаћој машини или компјутерски обрађен. Уколико
не постоји овера лекарске комисије, потребно је приложити потврду
о плаћеним трошковима вештачења; – Потврду о радном месту и опис посла који осигураник обавља у моменту подношења захтева (попуњава кадровска служба послодавца);
– Пријаву о повреди на раду, уколико је осигураник претрпео повреду
на раду;
– Доказ о регулисаном војном року (фотокопија војне књижице или
уверење војног одсека);
– Доказ о коришћењу права – евиденцији код Националне службе за
запошљавање;
– Фотокопију личне карте;
– Извод из матичне књиге рођених (за осигуранике који не поседују
личну карту издату у Републици Србији);
– Фотокопију здравствене књижице;
– Доказе о пензијском стажу у Републици Србији – закључена радна
књижица, уверење о бенифицираном стажу, друге јавне исправе о
стажу (решења, уверења, потврде и слично) у оригиналу;
– Доказ о престанку запослења – решење (фотокопија);
– Уверење о обављању самосталне делатности, које издаје надлежни
орган општине, односно одговарајуће удружење, савез (за период до
31. децембра 2005. год.), односно решење Агенције за привредне регистре (за период од 1. јануара 2006. год.)
– Уверење о плаћеном доприносу за ПИО, са исказаним основицама
доприноса и износом уплаћеног доприноса, издато од Пореске управе за период обављања самосталне делатности (ово уверење није
потребно за самосталне уметнике, филмске раднике и спортисте до
31 децембра 2002. године, а за свештенике и верске службенике до 31.
августа 2004. године);
– Уверење о плаћеном доприносу за ПИО, са исказаним основицама
доприноса и износом уплаћеног доприноса, издато од Пореске управе за период обављања пољопривредне делатности;
– Све писане доказе о стажу у иностранству.
– Напомена: Уколико сте били осигурани по више основа (запослење,
самостална делатност, пољопривредна делатност), потребно је доставити доказ о сваком од наведених основа осигурања.
IX. Пензијско и инвалиско осиурање • 205
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Неопходна документа за стицање права на породичну пензију
За стицање права на породичну пензију документација је различита,
у зависности од тога да ли се право остварује иза смрти корисника
пензије или иза смрти активног осигураника.
Докуменација оребна за раво које се осварује
осле смри корисника ензије
– Захтев;
– Извод из матичне књиге умрлих (оригинал) за умрлог корисника пензије;
– Извод из матичне књиге рођених, за подносиоце захтева (оригинал)
и фотокопија личне карте за пунолетне чланове породице;
– Извод из матичне књиге венчаних за удовицу/удовца, издат после
смрти корисника права;
– Правоснажна судска пресуда о разводу брака и досуђеном издржавању, за разведеног брачног друга;
– Доказ о школовању деце старије од 15 година;
– Фотокопија решења о пензији умрлог корисника пензије оствареној
у иностранству, доказ о пензијском стажу у земљама уговорницама;
– Образац бр. 1 ординирајућег лекара, са оригиналном медицинском
документацијом (специјалистички налази, отпусне листе и др.) за лица
неспособна за самосталан живот и рад. За децу неспособну за самосталан живот и рад решење о категоризацији;
– Пореско уверење за подносиоце захтева: о укупној висини месечног прихода у кварталу пре смрти корисника пензије, имена и адресе
лица која могу да потврде чињеницу издржавања, када је издржавање
услов за стицање права на породичну пензију;
– Решење о старатељству, ако подносилац захтева нема законског стараоца.
Наомена: Уколико сте били осигурани по више основа (запослење,
самостална делатност, пољопривредна делатност), потребно је доставити доказ о сваком од наведених основа осигурања.
Докумена оребна за раво које се осварује
осле смри акивно осиураника
– Захтев;
– Извод из матичне књиге умрлих (оригинал) за умрлог осигураника;
– Извод из матичне књиге рођених, за подносиоце захтева (оригинал)
и фотокопија личне карте за пунолетне чланове породице;
– Извод из матичне књиге венчаних за удовицу/удовца, издат после
смрти осигураника (оригинал);
– Правоснажна судска пресуда о разводу брака и досуђеном издржавању, за разведеног брачног друга;
– Пријава о повреди на раду, уколико је умрли осигураник претрпео
повреду на раду (уколико је смрт осигураника настала као последица
повреде на раду); 206 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
– Доказ о регулисаном војном року (фотокопија војне књижице или
уверење војног одсека), за умрлог осигураника;
– Доказ о школовању деце старије од 15 година;
– Фотокопија здравствене књижице чланова породице;
– Докази о пензијском стажу умрлог осигураника у Републици Србији –
закључена радна књижица, уверење о бенефицираном стажу, друге јавне исправе о стажу (решења, уверења, потврде и слично) у оригиналу;
– Уверење о обављању самосталне делатности за покојног осигураника,
које издаје надлежни орган општине, односно одговарајуће удружење,
савез (за период до 31. децембра 2005. године), односно решење Агенције за привредне регистре (за период од 1. јануара 2006. године);
– Уверење о плаћеном доприносу за ПИО, са исказаним основицама
доприноса и износом уплаћеног доприноса, издато од Пореске управе за период обављања самосталне делатности (ово уверење није
потребно за самосталне уметнике, филмске раднике и спортисте до
31. децембра 2002. године, а за свештенике и верске службенике до
31. августа 2004. године) за покојног осигураника;
– Уверење о плаћеном доприносу за ПИО, са исказаним основицама доприноса и износом уплаћеног доприноса, издато од Пореске управе за
период обављања пољопривредне делатности за покојног осигураника;
– Доказ о коришћењу права код Националне службе за запошљавање
за чланове породице (решење, уверење);
– Образац бр. 1 ординирајућег лекара, са оригиналном медицинском
документацијом (специјалистички налази, отпусне листе и др.) за лица
неспособна за самосталан живот и рад. За децу неспособну за самосталан живот и рад решење о категоризацији;
– Пореско уверење за подносиоце захтева о укупној висини месечног
прихода у кварталу пре смрти осигураника, имена и адресе лица која
могу да потврде чињеницу издржавања, када је издржавање услов за
стицање права на породичну пензију;
– Решење о старатељству, ако подносилац захтева нема законског
стараоца.
Напомена: Уколико сте били осигурани по више основа (запослење,
самостална делатност, пољопривредна делатност), потребно је доставити доказ о сваком од наведених основа осигурања.
Право на новчану накнаду по основу телесног оштећења
и туђу негу и помоћ
За осиураника
– Захтев;
– Оригинална медицинска документација од лекара специјалисте о
постојању телесног оштећења, потреби неге и помоћи другог лица;
– Оверена фотокопија радне књижице;
– Уверење о обављању самосталне делатности, које издаје надлежни орган;
IX. Пензијско и инвалиско осиурање • 207
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
– Доказ о већ оствареном праву код другог органа;
– Пријава о повреди на раду, уколико је телесно оштећење, тј. потреба за
негом и помоћи другог лица настала као последица повреде на раду.
За корисника ензије
– Захтев;
– Оригинална медицинска документација од лекара специјалисте о постојању телесног оштећења, потреби за негом и помоћи другог лица;
– Фотокопија личне карте; – Назив и адреса установе социјалне заштите за смештај старих лица,
ако је подносилац захтева смештен у такву установу. Остваривање права применом међународних споразума
о социјалном осигурању
Републички фонд је надлежан и за спровођење поступка за остваривање права на иностране пензије остварене у државама са којима Република Србија има закључене споразуме о социјалном осигурању.
Реублика Србија има закључене међунароне соразуме о социјалном осиурању, у обласи ензијско и инвалиско осиурања, са слеећим
ржавама: Аустријом, Белгијом, Босном и Херцеговином, Бугарском, Данском, Италијом, Либијом, Луксембургом, Мађарском, Македонијом, Норвешком, бившим ЧССР-ом (примењује се у односу на Словачку), Савезном
Републиком Немачком, Чешком, Пољском, Француском, Холандијом, Уједињеним Краљевством Велике Британије и Северне Ирске, Хрватском,
Црном Гором, Швајцарком и Шведском.
Потписан је Споразум о социјалном осигурању са Републиком Турском, а очекује се и потписивање Споразума са Канадом. У току је поступак, односно покренута је иницијатива за закључивање споразума и са
Грчком, Шпанијом, Кипром и Аустралијом, а како би се на што свеобухватнији начин обезбедило остваривање права из социјалног осигурања
наших грађана по основу рада и боравка у иностранству.
Одредбама наведених споразума је предвиђено сабирање сажeва навршених у оносним ржавама и Реублици Србији ради остваривања права
на пензију, с тим што свака држава по свом законодавству одређује да
ли су испуњени услови за стицање права на пензију или не. Поступак за
остваривање права се одвија на релацији инострани носилац пензијског
и инвалидског осигурања – надлежни носилац пензијског и инвалидског
осигурања у Републици Србији, уз подношење свих доказа о стажу навршеном у иностранству и Србији, као и других релевантних података.
Због специфичности сваког појединачног споразума за детаљнија обавештења осигураник може да се обрати надлежном носиоцу – Фонду пензијског и инвалидског осигурања у односној држави, уколико је још на
208 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
привременом раду или трајном боравку у иностранству, односно у Републици Србији Републичком фонду за пензијско и инвалидско осигурање.
Пензија стечена радом у иностранству исплаћује се од стране иностраног органа пензијског и инвалидског осигурања, у складу са закљученим споразумом, кориснику са пребивалиштем у Републици Србији на
његов девизни рачун, отворен код банке по његовом избору или путем
међународне поштанске упутнице. Пензија се исплаћује у валути земље
где је остварено право на пензију.
Такође, пензије стечене радом у Републици Србији исплаћују се,
у складу са законом, међународним споразумом или у складу са постојањем реципроцитета са односном државом, у иностранство.
Напомена
Када је реч о закључењу нових билатералних споразума у области
социјалног осигурања, указујемо на неке битније новине:
• Република Србија и Канаа су усагласиле текст основног споразума
о социјалној сигурности и текст административног споразума за његово
спровођење, као и обрасце за остваривање права. По завршетку процедуре, предвиђене националним прописима, може се очекивати и потписивање споразума.
• У току су преговори за закључивање билатералног споразума у
области социјалног осигурања са Реубликом Словенијом. У првој половини маја 2009. године одржана је прва рунда преговора. Очекује се
да се одредбе споразума, као и административног споразума за његово
спровођење, укључујући и утврђивање двојезичних образаца усагласе
на наредним рундама преговора.
• Покренута је иницијатива за закључивање новог споразума о социјалном осигурању са Француском, Шанијом, Киром и Белорусијом. Са
Француском се очекују преговори на јесен 2009. године.
• Са Мађарском је завршено усаглашавање новог споразума и административног споразума за његово спровођење.
• Са Швајцарском је договорено одржавање преговора ради усаглашавања новог споразума и административног споразума за његово
спровођење.
• Може се очекивати покретање иницијативе за закључивање билатералног споразума о социјалном осигурању и са: Квебеком, Русијом и САД-ом.
• Република Србија је покренула иницијативу ради закључивања билатералног споразума са Аусралијом, и у том циљу је предложено да се
наша земља стави на листу приоритетних земаља за отпочињање преговора. Очекује се одговор Аустралије.
IX. Пензијско и инвалиско осиурање • 209
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Плаћање доприноса за пензијско и инвалидско осигурање
на уговорене накнаде које се исплаћују нерезидентима
Републике Србије – страним држављанима
Чињеница да ли неко има или нема држављанство државе у којој
обавља рад, нема утицаја на то да ли је неко обавезно осигуран на пензијско и инвалидско осигурање или није. У датом случају, чињеница је
само постојање или непостојање споразума о социјалном осигурање
између наше државе и државе из које је то лице. Значи, постоје две
ситуације:
• када се ради о лицу из државе с којом имамо закључен споразум о
социјалном осигурању, и
• и када се ради о лицу из државе с којом немамо закључен споразум
о социјалном осигурању.
1) Лица из ржаве с којом имамо закључен соразум о социјалном
осиурању, која обављају уоворене ослове, ко којих за извршен осао
осварују накнау (уоворена накнаа).
• Лица из државе с којом имамо закључен споразум о социјалном
осигурању, која обављају уговорене послове, код којих за извршен посао остварују накнаду (уговорена накнада), у смислу Закона о пензијском и инвалидском осигурању нису осигураници обавезно осигурани
на пензијско и инвалидско осигурање, по основу обављања тих послова
уколико су по другом основу осигурани у држави с којом имамо закључен споразум о социјалном осигурању. Ово је неспорно уколико та лица
имају својство осигураника запосленог у тој држави, што значи и да се у
том случају по основу примене о социјалном осигурању и не плаћа допринос за пензијско и инвалидско осигурање. Потребни доказ (потврда,
исправа...) о својству обавезно осигураног лица на пензијско и инвалидско осигурање прибавља се код надлежног носиоца обавезног социјалног осигурања односне државе о тој чињеници. Проблем је мало
компликованији уколико се ради о осигуранику самосталних делатности.
У принципу и по правилу примењује се исто правило као када је у питању осигураник самосталних делатности, али се то правило не би могло
применити када се ради о дужем обављању уговорених послова, као и ако
се они обављају у том периоду у нашој земљи.
• Лица из државе с којом немамо закључен споразум о социјалном
осигурању, која обављају уговорене послове и за извршен посао остварују накнаду (уговорена накнада), у смислу Закона о пензијском и инвалидском осигурању, јесу осигураници обавезно осигурани на пензијско
и инвалидско осигурање. Ова лица су осигураници по основу обављања
тих послова, без обзира на то да ли у тој држави имају или немају својство
осигураника. То значи да, иако су нпр. обавезно осигурани по другом
210 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
основу у држави с којом немамо закључен споразум о социјалном осигурању, и у том случају се плаћа допринос за пензијско и инвалидско
осигурање на уговорену накнаду – опорезиви приход. Право из пензијског и инвалидског осигурања, такво лице остварује у складу са Законом
о пензијском и инвалидском осигурању, када испуни прописане услове
за стицање права (старосна, инвалидска пензија...).
2) Лица (корисници ензије) јесу осиураници обавезно осиурани на
ензијско и инвалиско осиурање, о основу обављања уоворених ослова, ко којих за извршени осао осварују накнау (уоворену накнау),
у смислу Закона о пензијском и инвалидском осигурању без обзира на то
да ли су из државе с којом имамо или из државе с којом немамо закључен
споразум о социјалном осигурању. Све наведено је стога што се ради о
корисницима права из пензијског и инвалидског осигурања, а не о лицима обавезно осигураним на пензијско и инвалидско осигурање.
Одобрење исплате пензије у иностранству
Неопходна документација
– Захтев;
– Копија решења о пензији;
– Доказ о држављанству;
– Доказ о сталном боравку у иностранству.
Пензије зарађене у Републици Србији стижу у 18 земаља широм света
(не рачунајући бивше југословенске републике). Више од половине, од
око 8.400 корисника, живи у Немачкој, а затим следе Аустрија, Мађарска,
Француска, Чешка, Швајцарска, Шведска, САД..., а по један корисник пензије је у Бразилу и Аустралији.
Пензијски фонд запослених исплаћује пензије за око 18.500 својих
корисника (подаци за април 2008. године) који живе у државама бивше
СФРЈ (Хрватска око 4.600, Република Српска 3.400, Македонија око 3.350,
Федерација БиХ око 2.780, Црна Гора око 3.300). Укупан износ је око 207
милиона динара.
Добровољно ензијско и инвалиско осиурање је осигурање којим се,
по основу уговора, могу обезбедити права за случај старости, инвалидности, смрти и телесног оштећења, или већи обим тих права од обима
утврђеног овим законом, као и друга права из овог осигурања.
Добровољни пензијски фондови
Законом о обровољним ензијским фоновима и ензијским лановима („Службени гласник РС“, број 85/05) који се примењују од 1. априла 2006.
године, грађанима који имају интересовања, али и новца, омогућено је да
IX. Пензијско и инвалиско осиурање • 211
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
до пензије дођу и уплатама у приватне пензијске фондове. Уплате у ове
фондове су добровољне, дакле уплаћује их само онај ко то жели, а применом овог закона ништа се не мења у обавезном пензијском и инвалидском
осигурању.
Народна банка Србије издала је девет дозвола за рад добровољним
пензијским фондовима: Delta-Generali, Дунав, Rajfazen Future, ДДОР Пензија плус, Гарант Пензијско друштво, НЛБ Нова пензија, Триглав, Hipo
Alpe-Adria Group и Société Generаle.
Право на пензију стиче се са 53 године живота, а крајњи рок да пензија
почне да се користи је 70 година. Новац са рачуна могу да се подижу и пре 53.
године живота, у случају ванредних трошкова лечења или неспособности за
рад. Закон дозвољава да се једном уложени новац пресели у други фонд.
Од одлуке до реализације смештаја у установу
социјалне заштите
Законом о социјалној зашии и обезбеђивању социјалне сиурноси
рађана („Службени гласник РС“, бр. 36/91, 79/91, 33/93, 53/93, 67/93...
29/01), утврђено је право пензионера и других старих лица на смештај
у установу социјалне заштите, која због неповољних здравствених, социјалних, стамбених и породичних прилика нису у могућности да живе у
породици, односно домаћинству.
Право на смештај у дом за старе може се остварити у Центру за социјални рад, на чијем подручју се налази пребивалиште, односно боравиште старе особе која жели смештај у дом.
Неохона окуменација за осаривања рава на смешај
у усанове социјалне зашие
– Попуњен захтев за смештај;
– Извод из матичне књиге рођених или венчаних;
– Уверење о држављанству;
– Фотокопија здравствене књижице и личне карте;
– Уверење о здравственом стању;
– Докази о имовини и приходима од утицаја на трошкове смештаја (чек
од пензије остварене у месецу који претходи подношењу захтева (оригинал или фотокопија); уверење о имовном стању (пореско уверење);
докази о власништву над непокретностима; уговор о доживотном издржавању и други докази који су од утицаја на трошкове смештаја, доказ о приходима сродника који су у обавези издржавања, као и писмена
сагласност корисника да се приходи директно усмере на покривање
трошкова смештаја и сагласност за упис хипотеке на непокретностима.
– Горе наведена документација предају се Ценру за социјални ра,
који на основу исте доноси одлуку. У случају да је одлука Центра за
212 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
социјални рад негативна, жалба на решење подноси се Министарству рада и социјалне политике или Покрајинском секретаријату за
здравство и социјалну политику.
Листу домова чији је оснивач Република Србија или надлежни орган
Аутономне покрајине, као и списак приватних домова, може се наћи на
сајту Министарства рада и социјалне политике www.minrzs.sr.gov.yu у
делу адресар установа.
Такође, на званичном сајту Републичког Фонда за пензијско-инвалидско осигурање, у делу „пензиони сервис“, можете наћи следеће податке:
• реле 25 бања са којима је Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање склопио уговоре о сарадњи, чије би услуге могли да користе
пензионери и чланови њихових породица уз могућност плаћања на рате;
• реле осиуравајућих рушава код којих корисници пензије могу
плаћати осигурање имовине, живота и аутомобила преко административне забране (плаћање на рате);
• сисак банака код којих пензионери могу реализовати банкарске
кредите;
• сисак еронолошких ценара, ензионих омова и невних
ценара и клубова у Београду.
Геронтолошки центри у Републици Србији
Геронтолошки центар Београд, ПЈ Бежанијска коса
Марије Бурсаћ 49, 11000 Београд
тел.: 011/2695-605
Геронтолошки центар Београд, ПЈ Дом пензионера Вождовац
Качерска 6–12, 11000 Београд
тел.: 011/2462-211
Стационар ПЈ Карабурма
Диљска 2, 11000 Београд
тел.: 011/2783-012
Амбуланта „Треће доба“
Кумровачка 69/13, 11000 Београд
тел: 011/2321-963
Геронтолошки центар Бечеј
Синђелићева 140, 21220 Бечеј
тел.: 021/813-598
Геронтолошки центар Нови Сад
Бате Бркића 17, 21000 Нови Сад
тел.: 021/400-777
Информација преузета са званичног сајта Републичког Фонда за пензијско и инвалидско
осигурање www.poiz.org.yu.
IX. Пензијско и инвалиско осиурање • 213
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Геронтолошки центар Београд
Др Ивана Рибара 10, 11070 Нови Београд
тел.: 011/3189-718
Геронтолошки центар Кикинда
Генерала Драпшина 99, 23300 Кикинда
тел.: 023/34-675
Геронтолошки центар Крагујевац
Краља Милана IV 90, 34000 Крагујевац
тел.: 034/304-090
Геронтолошки центар Матарушка Бања
Матарушка Бања б.б., 36201
тел.: 036/811-813
Геронтолошки центар Бајмок
Штросмајерова 14, 24101 Бајмок
тел.: 024/762-261
Геронтолошки центар Нови Сад
Булевар краља Петра I 28ц, 21000 Нови Сад
тел.: 021/444-936
Геронтолошки центар Нови Сад
Фрушкогорска 32, 21000 Нови Сад
тел.: 021/6350-782
Геронтолошки центар Панчево
Војвођански булевар 1, 26000 Панчево
тел.: 013/301-195
Геронтолошки центар Врбас
Маршала Тита 34, 21460 Врбас
тел.: 021/706-232
Установа Геронтолошки центар
Милана Јовановића 8, 11000 Београд
тел.: 011/2395-141За
За све додатне информације меродаван је:
Републички Фонд за пензијско и инвалидско осигурање
Др Александра Костића 9
11 000 Београд
www.poiz.org.yu
214 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
X. ЕКОНОМСКЕ ИНФОРМАЦИЈЕ
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Према студијама Doing Business-a, Србија рењачи у увођењу реформи које осичу развој реузећа и заошљавања тиме што се усавршила у осам од 10 потребних области.“
(Извод: World Bank Doing Business, 2006)
Кратак преглед
• Друшвени бруо роизво Реублике Србије у периоду 2000–2008.
године имао је просечни раст од 5,6 % годишње.
• У протеклих пет година остварен је скок реалних нео зараа за 2,3
уа у односу на претходни период.
• У последње четири године инусријска роизвоња расла је по
просечној стопи од 4 % годишње. Носилац овог раста је прерађивачка
индустрија као главни сектор индустрије Србије.
• Проукивнос раа у овом сектору расла је за 11 % годишње у периоду 2001–2008. године.
Просечна нето зарада у Србији по годинама
(изражено у EUR)
500
400
350
300
250
200
150
100
50
0
412,1
346,9
258
151,7
2002
176,7
2003
194,4
210,4
2004
2005
Извор: Републички завод за статистику
2006
2007
септембар
2008
2002
• 217
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Реални раст БДП 2001–2008
10
8,4
Проценти
 8
 6
4,8
 4
6,0
5,7
4,2
2,5
 2
 0
7,5
6,2
2001
2002
2003
2004
2005
2006
2007
2008
Извор: Републички завод за статистику и Министарство економије и регионалног
развоја
• У структури инусријске роизвоње највише учествују прехрамбени производи, пиће и дуван, металски комплекс и хемијска индустрија.
Поред њиховог раста, брз раст и структурне промене очекују се и код
производње високе технологије (машине и уређаји, електрични и оптички уређаји и саобраћајна средства) чији удео у индустријској производњи до 2012. године треба да порасте на 18%.
• Погодно земљиште и добри климатски услови омогућавају развој
ољориврене роизвоње (житарица, индустријског биља, воћа и поврћа, семенског и садног материјала, лековитог биља, крупне и ситне стоке). У вези са овом производњом је и позитиван тренд и континуирани и
стални раст извоза пољопривредних производа.
• Од стране Европске уније одобрени су ровински референцијали
(повластице) од краја 2000. године. Од тада су сви пољопривредно-прехрамбени производи пореклом из Србије ослобођени царинских дажбина приликом пласмана на тржиште ЕУ.
• Подједнако интересантно је и тржиште земаља мулилаерално
ровинско соразума ЦЕФТА (CEFTA) (Албанија, Босна и Херцеговина, Бугарска, Хрватска, Македонија, Молдавија, Црна Гора, Румунија, Србија и
Мисија УНМИК-а на Косову).
• Србија је нарочито примамљива страним инвеститорима због Споразума о слободној трговини, с Русијом, потписаног у августу 2000 године. Роба
произведена у Србији ослобођена је царине при уласку на руско тржиште.
• Од стране Сједињених Америчких Држава Републици Србији је одобрен енерални сисем референцијала, који јој пружа могућност бесцаринског пласмана српских пољопривредно-прехрамбених производа на
тржиште ове земље.
218 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
• Република Србија има развијену саобраћајну инфрасрукуру. Она
се налази на раскрсници два велика европска коридора и представља
транзитну земљу на путу из Азије ка централној Европи. Отуда и добри
резултати у области туризма.
Робни извоз и увоз 2001–2008
36.000
2002
2003
2004
2005
18.350
8.825
4.898
10.617
2001
6.428
10.935
3.879
4.000
2.756
7.477
8.000
2.075
5.614
12.000
1.721
4.261
20.000
16.000
13.172
Увоз
24.000
11.866
28.000
22.542
Извоз
32.000
0
2006
2007
2008
Извор: Републички завод за статистику и Министарство економије
и регионалног развоја
33.294
33.294
22.472
22.472
18.495
18.495
25.911
25.911
14.966
14.966
18.350
18.350
8,825
8.825
6.428
6.428
13.172
13.172
4,898
4.898
10.617
10.617
3.879
3.879
10.935
10.935
2,756
2.756
7,477
7.477
2.075
2.075
5,614
5.614
11.866
11.866
Извоз
Извоз
Увоз
Увоз
1.721
1.721
4.261
4.261
36.000
32.000
28.000
28.000
24.000
20.000
20.000
16.000
12.000
12.000
8.000
4.000
0
22.542
22.542
Робни извоз и увоз 2001–2007,
Робни
извоз и увоз 2001–2007,
са пројекцијом 2008–2011. године (милиони USD)
са пројекцијом 2008–2011. године (милиони USD)
29.585
29.585
• Секор финансијских услуа у Србији у протеклих седам година остварио је значајне промене. Појавиле су се стране банке, осигуравајуће
и leasing компаније из Немачке, Италије, Аустрије, Грчке, Француске и
Мађарске, које су прошириле понуду на тржишту финансијских услуга.
Банкарски систем остао је под надзором Народне банке Србије.
2001
2003 2004
2006 2007
2007 2008*
2009* 2010*
2001 2002
2002 2003
2004 2005
2005 2006
2008* 2009*
2010* 2011*
2011*
* Пројекција
* Пројекција
Извор: Републички завод за статистику и Министарство економског
Извор: Републички завод за статистику и Министарство економског
и регионалног развоја, Нацрт стратегије повећања извоза 2008–2011.
и регионалног развоја, Нацрт стратегије повећања извоза 2008–2011.
X. Економске информације • 219
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
• Од 2001. године евидентан је тренд раста сраних ирекних
инвесиција уз периодичне варијације карактеристичне за транзиционе земље. Највећи део страних улагања од 2004. до 2008. године реализован је у области финансијског посредовања (2,97 милијарди евра). За
њим следе саобраћај, прерађивачка индустрија, трговина на мало и велико, промет некретнина, грађевинарство, комуналне, друштвене и личне услуге, државна управа и социјално осигурање, хотели и ресторани,
пољопривреда, вађење руда и камена.
• Према подацима Агенције за привредне регистре, у Србији постоји
1.486 страних привредних представништава и 130 огранака страних
правних лица
Табела – Највредније SDI у Србији
Р.
бр.
Компанија
Земља
порекла
Сектор
Врста улагања
Износ
(мил.
ЕУР)
1.513
1
Telenor
Норвешка
Телекомуникације
Приватизација
2
mobilkom austria
group
Аустрија
Телекомуникације
Greenfield
570
3
Philip Morris – DIN
САД
Дуванска индустрија
Приватизација
518
4
Stadt
Немачка
Индустрија
Тржиште
капитала
475
5
Banca Intesa – Delta
banka
Италија
Банкарство
Тржиште
капитала
462
6
Interbrew – Apatinska
pivara
Белгија
Пивара
Тржиште
капитала
430
7
NBG
Грчка
Банкарство
Приватизација
425
8
Mercator
Словенија
Малопродаја
Greenfield
240
9
Lukoil – Beopetrol
Русија
Нафтна индустрија
Приватизација
210
10 Holcim – Novi Popovac Швајцарска Цемент
Приватизација
185
11 OTP Bank
Банкарство
Приватизација
166
12 Alpha Banka – Jubanka Грчка
Банкарство
Приватизација
152
13 U. S. Steel – Sartid
САД
Прерада лима и челика Brownfield
150
14 Metro Cash & Carry
Немачка
Велепродаја
Greenfield
150
15 OMV
Аустрија
Бензинске пумпе
Greenfield
150
САД
Безалкохолна пића
Тржиште
капитала
142
16 Coca Cola
Мађарска
17
Africa Israel Corp.
Tidhar
Израел
Некретнине
Тржиште
капитала
120
18
Droga Kolinska Grand
prom.
Словенија
Индустрија
Greenfield
100
Извор: SIEPA
220 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
ПРИВАТИЗАЦИЈА
Корисне информације о приватизацији у Републици Србији
Један од кључних момената спровођења економских реформи у Републици Србији јесте приватизација друштвеног и државног капитала и
имовине. За разлику од претходних покушаја промене власничке структуре предузећа, где је приоритет била бесплатна подела акција, акуелни
конце риваизације се заснива искључиво на роаји већинско
каиала и имовине. Дефинисан је јединствени став, да се само са ефикасном приватном својином и либерализацијом протока робе, капитала
и знања, Србија може укључити у глобалне привредне токове.
Приватизација представља основну полугу транзиције и истовремено
кључни камен спотицања у реализацији реформи у земљама централне
и источне Европе. Приватизација је лакмус који јасно показује чврстину
опредељења владе да спроведе свеобухватне реформе, превасходно
због последица које изазива у погледу промена социјалног статуса и, што
је можда још важније, културног обрасца и начина размишљања популације. Историја приватизације у Србији, која је можда најочитија потврда
ове тезе, практично је историја примене различитих модела бесплатне
дистрибуције капитала запосленима, пензионерима и грађанима.
Кључни документ новог реформског концепта стога и носи наслов Закон о
риваизацији. У новом концепту приватизације избалансирано је мноштво
супротстављених интереса, при чему су основни атрибути следећи: економска ефикасност, политичка спроводивост и социјална прихватљивост. Закон
је првенствено окренут инвеститорима, који ће откупити и реструктурирати
предузеће, обезбедити квалитетно корпоративно управљање и развој, а тиме
и ефикасност економије као кључни одговор на целовите друштвене промене. Основна премиса новог концепта привреде је да несвојинска (друштвена)
предузећа не могу функционисати у условима реалних девизних курсева и
камата и либералне спољне трговине, јер су навикнута на бенефицирани положај код државе (избегавање пореза) и кредитни допинг.
Правни оквир
– Закон о приватизацији („Службени гласник РС“, бр. 38/01, 18/03 и 45/05);
– Закон о Агенцији за приватизацију („Службени гласник РС“, бр. 38/01,
135/04);
– Закон о Акционарском фонду („Службени гласник РС“, бр. 38/01 и 45/05);
– Закон о стечајном поступку („Службени гласник РС“, број 84/04);
– Закон о јавним предузећима и обављању делатности од општег интереса („Службени гласник РС“, бр. 25/00, 25/02, 107/05 и 108/05);
– Закон о праву на бесплатне акције и новчану накнаду коју грађани остварују у поступку приватизације („Службени гласник РС“, број 123/07).
X. Економске информације • 221
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Основне каракерисике риваизације
– Државни и друштвени капитал и имовина – до 70 % вредности.
– Јавност и регуларност процеса, чиме се искључује могућност корупције.
– Јасно дефинисање власништва и привлачење страних инвестиција.
Учесници у роцесу риваизације
– Предузеће које се приватизује;
– Купац (домаће/страно правно/физичко лице, запослени у предузећу,
конзорцијуми правних и физичких лица);
– Агенција за приватизацију;
– Аукцијска/тендерска комисија;
– Акцијски фонд.
МЕТОДЕ ПРИВАТИЗАЦИЈЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
Приватизација путем тендера
• Два основна типа тендера су једнофазни (тзв. технички тендер) и
двофазни тендер. Основна разлика између ова два модела је у томе што
двофазни тендер, осим процене инвеститора, садржи и фазу прелиминарних квалификација.
• У тој фази, од инвеститора се тражи да доставе прелиминарне понуде
у циљу процене њихове конкурентности. После тога, инвеститори се позивају да поднесу коначне понуде које се онда оцењује на основу већ утврђених критеријума.
Приватизација путем аукције
• Поступак аукције је једноставнији, пошто се овај метод примењује
само за приватизацију капитала и имовине малих и средњих предузећа,
а таквих је највише у друштвеном и државном власништву.
• Да би остварили право на учешће на аукцији, понуђачи претходно
морају да потпишу нацрт уговора. Пре аукције се попуњавају сви елементи нацрта уговора осим цене капитала, или имовине, и рока плаћања (за
локална физичка лица). Ове податке уноси најбољи понуђач на аукцији,
по завршетку надметања.
• Нацрт уговора затим аутоматски постаје важећи по датуму продаје
капитала.
222 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Резултати приватизације
Резултати приватизације у периоду од 2002. године до 18. јуна 2008.
године (вредности су изражене у еврима):
Број по­
Проценат
Метод
Број про­
Број запос­ Продајна
привати нуђених датих пре­ успешности
цена
лених
зације предузећа
дузећа
продаје
Уговорене
инвести­
ције
Социјални
програм
Тендери
195
91
47%
78.570
1.136.469
994.230
276.689
Аукције
2.162
1.583
73%
144.125
1.079.351
220.559
Тржиште
капитала
762
602
79%
121.788
555.136
5.902
УКУПНО
3.119
2.276
73%
344.483
2.770.956
1.220.691
276.689
За више информација меродавна је Агенција за приватизацију.
Контакт: Теразије 23/6, тел.: 011/30-20-800, 30-20-828 или [email protected]
КОРИСНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ О СТРАНИМ УЛАГАЊИМА
У РЕПУБЛИКУ СРБИЈУ
Министарство економије и регионалног развоја је у Влади Републике
Србије задужено за унапређење пословног окружења с циљем повећања
прилива сраних ирекних улаања у Реублику Србију, укључујући улагања путем концесија.
Влада Републике Србије је 9. марта 2006. године усвојила Сраеију
осицања и развоја сраних улаања. Овај документ садржи детаљну
анализу инвестиционог окружења и наглашава потребу за дубљим реформама у циљу унапређења пословне климе.
Преко 60 % мера предвиђених ранијим Акционим ланом за оклањање
аминисраивних ререка за срана улаања, усвојеним на седници Владе 27. маја 2004. године, спроведено је и постигнути напредак је
видљив и у извештајима Светске банке и Европске банке за обнову и развој, у којима је Србија добила изванредне оцене.
Нови Акциони лан за оклањање аминисраивних ререка за
срана улаања за 2006. оину придодат је Стратегији као прилог и предвиђа мере усмерене на реформу прописа у следећим областима: оснивање
предузећа са страним улогом, развој инфраструктуре, рад предузећа, реформа државне управе, реформа судства и остале системске мере.
Информација преузета са странице Привредне коморе Србије www.pks.komora.net
X. Економске информације • 223
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Комисија за осицање улаања у ривреу Србије, којом координира Министарство економије и регионалног развоја, а састављена
је од представника бројних министарстава и агенција, задужена је за
спровођење овог акционог плана, решавање актуелних проблема са
којима се суочавају страни инвеститори и праћење напретка у овој
области.
Циљ реформе пословног окружења у Србији је правна сигурност, успешан развој привреде и економски и друштвени напредак. Остварење
ових циљева води подстицању домаћих и страних инвестиција, повећању
запослености, прилагођавању српске привреде европским стандардима,
интеграцији Србије у токове међународне размене, јачању конкурентске
способности, преносу нових технологија, модернизацији пословања, повећању извоза, уштеди енергије и већем степену испуњености општих
услова за прикључивање Србије Европској унији.
Важно је напоменути да Министарство економије и регионалног развоја тесно сарађује са привредницима Србије, укључујући и стране улагаче,
непосредно или кроз њихова удружења (привредне коморе, савет страних
улагача и др.).
Погодности које Република Србија нуди
потенцијалним улагачима
• Повољан географски положај.
• Потписан ЦЕФТА (CEFTA) споразум са следећим земљама у окружењу:
Албанијом, Босном и Херцеговином, Бугарском, Хрватском, Македонијом,
Молдавијом, Црном Гором и Румунијом. Тиме је омогућен извоз роба без
царина на тржиште од тридесет милиона људи.
• Споразум о слободној трговини са Руском Федерацијом (једина ван
Заједнице Независних Држава), што значи да свако ко отвори предузеће
у Србији, може без царине да извози у Руску Федерацију.
• Стабилан и реструктуриран финансијски систем.
• Једноставна процедура оснивања и регистрације предузећа код
Агенције за привредне регистре.
• Једноставна процедура у спољној трговини и страним улагањима.
• Повољан порески систем (стопа пореза на профит 10 %, на зараде 12 %,
на додату вредност 18 %).
• Ослобађање од плаћања пореза на добит за велике инвестиције у
периоду од 10 година, као и за инвестиције у подручја од посебног интереса за Србију у периоду од пет година
• Пореске олакшице код запошљавања нових радника.
• Порески кредит до 80 % инвестиције у основна средства.
• Посебни финансијски подстицаји за улагања у производњу.
224 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Компаративни регионални приказ стопа пореза на добит предузећа
25
20
15
Проценти
15
10
9
10
15
16
17.5
20
22
10
5
а
ак
ед
он
иј
а
Ру
му
ни
ја
М
ађ
ар
ск
а
Хр
ва
тс
ка
Сл
ов
ен
иј
а
М
Бу
га
рс
к
БИ
Х
Ср
би
ја
Цр
на
Го
ра
0
Извор: Национална министарства финансија
Компаративни регионални приказ стопа ПДВ
30
17
17
БИ
Х
Проценти
20
Го
ра
25
18
18
19
19
20
22
25
15
10
5
Ср
би
ја
М
ак
ед
он
иј
а
Ру
му
ни
ја
Сл
ов
ен
иј
а
Бу
га
рс
ка
Хр
ва
тс
ка
М
ађ
ар
ск
а
Цр
на
0
Извор: Национална министарства финансија
Улагање у слободне зоне
Слобоне зоне су физички ограђен и означен део територије Републике
Србије, на коме влада додатно гарантован и стимулативан режим пословања и представљају центре високе технологије, развијених телекомуникација, модерне инфраструктуре и индустрије и логистичке подршке.
Послујући у слободним зонама у Србији, компаније могу остварити
значајне уштеде у пословању тиме што ће производњу преселити ван тржишта Европске уније а ипак остати на самој њеној граници. Налазећи се
на раскрсници паневропских коридора 10 и 7, Србија представља праву
X. Економске информације • 225
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
природну везу између југоисточне, западне и централне Европе. Србија
има тзв. duty free приступ зони слободне трговине у југоисточној Европи
са тржиштем од 60 милиона становника и потписан споразум о слободној трговини са Русијом (1 % стопа царине).
Тренутно у Србији постоји и ради четири слободне зоне: Пиро,
Нови Са, Субоица и Зрењанин. У овим зонама је могуће обављати сваку врсту пословних активности (производња, складиштење, паковање,
транспорт, трговина, банкарски и осигуравајући послови). Корисницима
зоне су обезбеђене разне олакшице и повољни порески услови (ослобађање о ПДВ-а и царинских лаћања на увоз сировина које се корисе
за роизвоњу робе намењене извозу, машина, ореме и рађевинско
маеријала).
Радна снага у Србији је доступна по прилично конкурентним ценама
у односу на земље у региону, тако да су и трошкови рада знатно мањи.
Пословним корисницима слободне зоне на располагању је земљиште
за тзв. brownfield инвестирање, канцеларије, пословне хале, складишта
и магацински простор који се може рентирати по повољним условима.
Слободне зоне могу оснивати домаће и стране компаније.
Управа за слободне зоне је владино тело, формирано крајем 2008.
године, које је надлежно за сва питања функционисања и развоја слободних зона:
У области развоја слободних зона: спроводи националну политику
развоја слободних зона с циљем повећања прилива директних инвестиција и упослености радне снаге; пружа стручну помоћ инвеститорима
и привредним друштвима за управљање зоном у свим фазама примене
програма у слободним зонама; организује непосредне контакте између
заинтересованих инвеститора и Управе за слободне зоне; сарађује са
страним институцијама и стручњацима из области слободних зона;
У обласи ромоција слобоних зона: сарађује са Агенцијом за страна
улагања и промоцију извоза – СИЕПА, на промоцији инвестирања и пословања у зонама; обавештава инвеститоре о повољностима за улагање у
слободне зоне; ствара и ажурира базу података о зонама и погодностима
за пословање у Србији.
У обласи конроле и развоја: разматра захтеве за давање сагласности за одређивање подручја слободних зона и своје мишљење доставља
министарству надлежном за послове финансија; разматра годишње извештаје о пословању слободних зона; учествује у припреми прописа у
области рада зона.
Контакт:
Управа за слободне зоне, Омлаинских бриаа 1, 11070 Нови Беора
Тел.: 011/311 73 26, 011/311 74 28
е-mail: [email protected] gov. rs
226 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Финансијски подстицаји улагања у Републику Србију
1. Бесоврана сресва из буџеа, на инвесиције у роизвоном
секору
• Укупна средства од 2.000 до 5.000 евра по новом радном месту;
• Минимална вредност улагања од један до три милиона евра, у зависности од стопе незапослености у општини улагања;
• Све ово уз минималан број од 50 новоотворених радних места.
2. Посицаји ко инвесиција у секору услуа
• Укупна средства од 2.000 до 10.000 евра по новом радном месту;
• Минимална вредност улагања 500.000 евра и десет нових радних
места.
3. Посицаји ко инвесиција у секору исраживања и развоја
• Укупна ангажована средства од 5.000 до 10.000 евра по новом радном месту, уз минималну вредност улагања од 250.000 евра и минимум
десет нових радних места.
Срани улаач у Србији може
– Да оснује сопствено привредно друштво (до 100 % власништва);
– Да купи акције постојећег привредног друштва;
– Да добије дозволу (концесију) за коришћење природног богатства,
добра у општој употреби, или да обавља делатност од општег интереса;
– Да добије одобрење да изгради, искоришћава и трансферише одређени објекат, постројење или погон, као и објекте инфраструктуре
и комуникација;
– Да стиче свако друго имовинско право страног улагача којим он остварује пословне интересе.
– Уло срано улаача може бии конвертибилна валута, ствари, право интелектуалне својине, хартије од вредности и друга имовинска
права, с тим што неновчани улози морају бити изражени у новцу.
Гарантована права страних улагача
– Правна сигурност – страни улагач ужива пуну правну сигурност и
заштиту у погледу права стечених улагањем, која не могу бити сужена
накнадном изменом закона и других прописа;
– Слобода плаћања са иностранством;
– Право на трансфер остварене добити.
X. Економске информације • 227
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
За техничку помоћ страним улагачима, преглед могућности за страна
улагања, практична питања у вези страних улагања, као и за израду промотивних материјала, у Влади Републике Србије задужена је Аенција за
срана улаања и ромоцију извоза (www.siepa.sr.gov.yu).
Аенција за срана улаања и ромоцију извоза помаже предузећима
при обављању пословних и инвестиционих активности у Србији. СИЕПА
врши истраживања и обезбеђује ресурсе како би страни инвеститори
могли да донесу праве одлуке и да успешно изврше улагања. Агенција
пружа практичну помоћ увозницима производа и услуга из Србије у погледу свих неопходних питања.
Регистрација привредних субјеката:
Према Закону о регистрацији привредних субјеката („Службени гласник РС“, бр. 55/04 и 61/05), у Србији је могуће отворити различите врсте
предузећа међу којима су најчешће:
– Друштво са ограниченом одговорношћу (д. о. о.)
– Акционарско друштво (а. д.)
– Ортачко друштво (о. д.)
– Командитно друштво (к. д.) Друшво са ораниченом ооворношћу (. о. о.)
Друштво са ограниченом одговорношћу је друштво које, ради
обављања делатности, оснивају правна или физичка лица која не
одговарају за обавезе друштва, а сносе ризик за пословање друштва
до висине свог улога. Улози чланова друштва чине основни капитал
друштва. Друштво са ограниченом одговорношћу може имати највише 50 чланова. Новчани оснивачки део основног капитала друштва са
ограниченом одговорношћу не може бити мањи од 500 евра, у динарској противвредности по курсу на дан уплате. Агенцији за привредне
регистре плаћа се накнада од 3.600 динара.
Потребна документација
– Регистрациона пријава, која се добија у Агенцији за привредне регистре;
– Доказ о идентитету оснивача (копија личне карте или пасоша);
– Одредба о оснивању друштва са ограниченом одговорношћу (оснивачки акт или уговор) са овереним потписима оснивача;
– Потврда банке да је депонован минимални новчани оснивачки део
основног капитала или оверена изјава оснивача да су та средства
обезбеђена;
– Одлука оснивача о вредности улога у стварима и правима (у случају
да већ није одређено оснивачким актом или уговором);
228 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
– Одлука о именовању заступника друштва, ако заступник није одређен оснивачким актом;
– Оверен потпис лица овлашћеног за заступање.
Акционарско рушво (а. .)
Акционарско друштво може бити
– затворено са максималним бројем од 100 акционара,
– отворено са неограниченим бројем акционара.
Новчани оснивачки део основног капитала акционарског друштва не
може бити мањи од 10.000 евра за затворено акционарско друштво
и 25.000 евра за отворено акционарско друштво. Оба износа се уплаћују у динарској противвредности по курсу на дан уплате. Агенцији
за привредне регистре се плаћа накнада од 10.200 динара. Потребна документација (за отворено акционарско друштво)
– Регистрациона пријава, која се добија у Агенцији за привредне регистре;
– Доказ о идентитету оснивача (копија личне карте или пасоша);
– Одредба о оснивању акционарског друштва (оснивачки акт или уговор), са овереним потписима оснивача;
– Потврда банке о уписаним акцијама;
– потврда банке да је депонован минимални новчани оснивачки део
основног капитала;
– доказ и садржај јавног позива за уписивање и плаћање акција (књига акционара), са одобрењем књиге од стране надзорног тела;
– процена од стране овлашћеног процењивача вредности улога оснивача у стварима и правима;
– одлука о именовању заступника друштва, ако заступник није одређен оснивачким актом;
– оверен потпис лица овлашћеног за заступање.
Што се тиче потребне документације за оснивање затвореног акционарског друштва, није потребно приложити потврду банке о уписаним акцијама, доказ и садржај јавног позива за уписивање и плаћање
акција, као ни процену од стране овлашћеног процењивача вредности улога оснивача у стварима и правима.
Орачко рушво (о. .)
Ортачко друштво је друштво које се оснива уговором два или више
физичких лица која се обавезују да, уз сопствену неограничену солидарну одговорност за обавезе друштва, обављају одређену делатност
X. Економске информације • 229
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
под заједничком фирмом. Свако лице дели профит, губитак и руковођење послом. Члан ортачког друштва може у друштво да уложи новац, ствари, права, рад и услуге. Не постоји минимум новчаног улога
за оснивање ортачког друштва. Агенцији за привредне регистре се
плаћа накнада од 2.040 динара.
Потребна документација
– регистрациона пријава, која се добија у Агенцији за привредне регистре;
– доказ о идентитету оснивача (копија личне карте или пасоша);
– одредба о оснивању ортачког друштва (оснивачки акт или уговор),
са овереним потписима оснивача;
– оверен потпис лица овлашћеног за заступање, ако један од партнера одлучи да се ангажује екстерни заступник.
Команино рушво (к. .)
Командитно друштво је друштво које се оснива уговором два или
више физичких лица ради обављања делатности под заједничком
фирмом, од којих најмање једно лице одговара неограничено солидарно за обавезе друштва (комплементар), а ризик најмање једног
лица ограничен је на износ уговореног улога (командитор). Не постоји
минимум новчаног улога за оснивање командитног друштва. Агенцији
за привредне регистре се плаћа накнада од 3.000 динара.
Потребна документација
– регистрациона пријава, која се добија у Агенцији за привредне регистре;
– доказ о идентитету оснивача (копија личне карте или пасоша);
– одредба о оснивању командитног друштва (оснивачки акт или уговор), са овереним потписима оснивача;
– потврда банке о уплати новчаног улога командитора, односно доказ да је командитор ствари и права ставио на располагање друштву у
складу са уговором о оснивању;
– потврда банке о уплати новчаног улога комплементара, односно
доказ да је комплементар ставио ствари и права на располагање
друштву, ако је уговором о оснивању предвиђено да је комплементар дужан да то учини пре уписа друштва у Агенцију за привредне
регистре;
– одлука оснивача о вредности улога у стварима и правима (у случају
да већ није одређено оснивачким актом или уговором);
230 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
– одлука о именовању заступника друштва, ако заступник није одређен оснивачким актом;
– оверен потпис лица овлашћеног за заступање.
Агенција за привредне регистре
Агенција за привредне регистре основана је Законом о Аенцији за
риврене реисре („Службени гласник РС“, број 55/04).
Агенција за привредне регистре основана је као јединствена институција у чијој је надлежности вођење привредних регистара од значаја за
свеукупни привредни живот Србије. Вођењем регистара као јединствених електронских јавних база података створени су услови за постизање
веће правне сигурности, веће инвестиције и стварање повољнијег привредног амбијента у Србији.
Агенција за привредне регистре основана је са циљем да смањи административне препреке за почетак пословања. Циљ се ефикасно остварио кроз једноставну и брзу процедуру регистрације, смањене трошкове
и скраћене рокове приликом оснивања привредног субјекта. Уз измену
законске регулативе, Агенција пружа помоћ и приликом затварања привредног субјекта, како би се поступак регистрације ликвидације или
стечаја обавио уз минималне формалности и трошкове. Поред тога,
вођењем привредних регистара као јавних база података стварају се услови за већа улагања у привреду, кроз моделе кредитирања као што су
финансијски лизинг и залога на покретним стварима и правима. Уз то се
и банкама обезбеђујe много већa правнa сигурност. Послове регистрације Агенција обавља у седишту у Београду (Трг Николе Пашића 5/4), као и у својим организационим јединицама у 13 градова Србије (списак градова са неопходним подацима на званичном сајту
Агенције www.apr. gov.rs. у делу Конаки).
Електронски сервис за грађане
Електронско вођење привредних регистара обезбеђује ажурност
података, који су доступни путем званичног АПР сајта www.apr.gov.
rs. Осим ажурних података, сајт има циљ да помогне будућим и постојећим привредним субјектима да брзо и лако изврше регистрацију.
Сајт је драгоцени извор важних информација о поступку регистрације
и законским прописима који уређују рад Агенције. Такође, он пружа
могућност за бесплатно преузимање свих врста формулара, као и модела оснивачких аката који могу бити од користи будућим привредним субјектима. Агенција је у потпуности спремна да електронским
путем прима захтеве за регистрацију, што ће ускоро још више олакшати цео поступак.
X. Економске информације • 231
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Корисне информације о страним улагањима у Републици Србији
Правни основ
Закон о страним улагањима („Службени лист СРЈ“, бр. 3/02 и 5/03);
Закон о привредним друштвима („Службени гласник РС“, број 125/04);
Закон о предузећима („Службени лист СРЈ“, бр. 29/96, 33/96, 29/97,
59/98, 74/99, 9/01 – одлука СУС и 36/02) – престао да важи, осим чл. 392–
399. и чл. 400а, 400б, 400в и 421а који остају на снази до истека рокова за
приватизацију, утврђених законом којим се уређује приватизација;
Закон о регистрацији привредних субјеката („Службени гласник РС“,
бр. 55/04 и 61/05);
Закон о агенцији за привредне регистре („Службени гласник РС“ број
55/04);
Закон о класификацији делатности и о регистру јединица разврставања („Службени лист СРЈ “, бр. 31/96, 34/96, 12/98 , 59/98, 74/99, и
212/99);
Уредба о висини накнаде за регистрацију података у регистар привредних субјеката и за друге услуге које пружа агенција за привредне
регистре („Службени гласник РС“, број 109/05).
По сраним улаањем се оразумева
Уулагање у домаће привредно друштво којим страни улагач стиче
удео или акције у основном капиталу тог привредног друштва,
Стицање сваког другог имовинског права страног улагача којим он
остварује пословне интересе.
Основни облици срано улаања
Оснивање привредног друштва и
Стицање акција или удела у постојећем привредном друштву.
Основни облици страног улагања уређују се уговором о оснивању
или уговором о улагању, који се закључују у писаној форми, односно одлуком о оснивању сачињеној у писаној форми.
Посебни облици срано улаања
Концесије – страном улагачу може бити уступљена дозвола за коришћење природног богатства, добра у општој употреби или за обављање
делатности од општег интереса;
Б. О. Т. послови (Built, operate and transfer) – страном улагачу се може
одобрити да изгради, користи и трансферише одређени објекат, постројење или погон, као и објекте инфраструктуре и комуникације.
Концесија или Б.О.Т. дозволе издају се на период до 30 година.
232 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Срани улаач може бии
Страно правно лице са седиштем у иностранству;
– страно физичко лице;
– држављанин Републике Србије са пребивалиштем, односно боравиштем у иностранству дужим од годину дана.
Правна сиурнос
Привредно друштво са страним улогом ужива једнак правни положај
и послује под једнаким условима и на једнак начин као домаћа привредна друштва без страног улога. Страни улагач ужива пуну правну сигурност и правну заштиту у погледу улагања.
Посицаји и олакшице сраним улаачима
Увоз ствари које представљају улог страног улагача је слободан.
Увоз опреме по основу и до улога страног улагача, осим путничких
моторних возила и аутомата за забаву и игара на срећу, у року од две
године од дана регистрације страног улагања ослобођен је плаћања царина и других увозних дажбина.
Сор који роисекне из срано улаања може се решавати пред домаћим судом или страном арбитражом.
Срани рађани који улажу каиал у Реублику Србију могу да добију
пословну визу за неограничен број улазака, као и право сталног боравка.
Право сталног боравка престаје када страно лице оконча своје пословне
активности или повуче уложени капитал.
Улог страног улагача може бити у страној конвертибилној валути,
стварима, правима интелектуалне својине, хартијама од вредности,
другим имовинским правима. Неновчани улози морају бити изражени
у новцу.
Повољнији реман – уколико међународни прописи или билатерални споразум чије су чланице држава страног улагача и Република
Србија предвиђају третман који је за страног улагача или његово улагање
повољнији од третмана предвиђеног Законом о страним улагањима,
примењује се третман предвиђен таквим споразумом. Страни улагач не
може сам, или са другим страним улагачем основати привредно друштво
у области производње и промета оружја.
Реисрација и евиенирање сраних улаања
Регистрација страних улагања обавља се у Агенцији за привредне регистре са седиштем у Београду, Трг Николе Пашића, 5/IV, 11 000 Београд.
Контакт телефон: (011) 33-31-400; факс: (011) 33-31-410 или www.apr.
gov.rs, и-мејл: [email protected]
X. Економске информације • 233
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Важне напомене
Приликом регистрације, уз пријаву је потребно поднети одговарајућу
документацију, у зависности од правне форме привредног друштва.
Уколико је реч о физичком лицу које има дозволу сталног боравка на
територији Републике Србије, оно стално подноси и потврду о пребивалишту, а у случају привременог боравка – потврду о боравишту (потврде
не смеју бити старије од 30 дана).
Евиденција страних улагања води се у Министарству за економију и
регионални развој, а на основу обавештења које регистарски орган по
службеној дужности доставља Министарству. Ако се део страног улога
реализује као увоз опреме која се ослобађа царине и других увозних дажбина, то треба навести у уговору, односно у одлуци о страном улагању.
У уговору се наводи вредност сваког појединачног дела опреме и број из
царинске номенклатуре. Спецификација увезене опреме треба да садржи и податке о начину плаћања.
Једношалтерски систем регистрације привредних субјеката
(ONE STOP SHOP) 6. мај 2009
Ступањем на снагу „Правилника о додели пореског идентификационог броја правним лицима, предузетницима и другим субјектима за чију
је регистрацију надлежна Агенција за привредне регистре“ („Службени
гласник РС“ брoj 32/09, објављен 5. маја 2009), од 6. маја 2009. године у
Агенцији за привредне регистре почела је примена једношалтерског
система регистрације привредних субјеката (One stop shop).
Успостављањем овог система, грађани на шалтеру Агенције подносе своје регистрационе пријаве и подижу решења о регистрацији оснивања привредног субјекта заједно са пореским идентификационим
бројем (ПИБ), у року који је прописан Законом о регистрацији привредних субјеката (пет дана).
Захтеви за регистрацију оснивања привредних субјеката од данас
се могу подносити искључиво на новим јединственим регистрационим
пријавама за оснивање предузетника и привредних друштава и регистрацију у Регистар пореских обвезника, прописаним „Правилником о
додели пореског идентификационог броја правним лицима, предузетницима и другим субјектима за чију је регистрацију надлежна Агенција
за привредне регистре“. Обрасце можете преузети на интернет-страни
www.apr.gov.rs, у одељцима „Привредна друштва – обрасци“ и „Предузетници – обрасци“, или их купити у седишту и свим организационим јединицама АПР. Из одељка „Привредна друштва – обрасци“ од сада је могуће
преузети и одштампати и ОП образац.
Приликом попуњавања нових регистрационих пријава, потребно је да
подносиоци захтева читко попуне све тражене податке, које АПР у њихово
234 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
име електронски прослеђују осталим државним органима (пореска управа,
ПИО, РЗЗО) ради спровођења одговарајућих административних процедура
у вези с почетком пословања новог привредног субјекта (сва неопходна
упутства о регистрацији могу се пронаћи у одељку „Упутства“, било да се
ради о привредним друштвима било о предузетницима).
Упозорење – „само за привредна друштва“
Приликом уплате оснивачког капитала, будући оснивачи привредног
друштва треба да траже потврду од банке у којој ће оснивачки капитал
бити исказан у еврима и у динарској противвредности на дан уплате.
Такође, уколико уписују и уносе неновчани капитал, у својим оснивачким актима оснивачи треба да искажу оснивачки капитал и у еврима и
у динарској противвредности, на дан уписа, односно уноса оснивачког
капитала у привредно друштво.
Оварање екуће рачуна у ословној банци
Неопходна документација:
– Захтев за отварање рачуна (садржи пун назив клијента, седиште и
адресу, општину, матични број, ПИБ, шифру делатности, лице за контакт, телефон, потпис и печат);
– Решење о регистрацији (фотокопија);
– Оснивачки акт или извод из закона, односно прописа, уколико се
клијент оснива законом или прописом;
– Обавештење надлежног статистичког органа о разврставању по делатностима (фотокопија);
– Извод из пореске евиденције надлежног пореског органа који садржи порески број клијента (фотокопија);
– Овера потписа лица овлашћених за заступање по обрасцу ОП (фотокопија);
– Картон депонованих потписа овлашћених лица за потписивање налога (формулар банке);
– Доказ о уплати административне таксе.
Евиденција осигураника и корисника права из здравственог,
пензијског и инвалидског осигурања
Ради матичне евиденције осигураника и корисника права из здравственог, пензијског и инвалидског осигурања, пријаве података за евиденцију подносе се матичној филијали Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, и то:
– лица у радном односу, односно запослени у привредном друштву
и другом правном лицу, као и запослени код физичких лица пријаву
X. Економске информације • 235
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
података подносе матичној филијали пензијског и инвалидског осигурања према седишту послодавца, односно његове организационе
јединице;
– лица који су оснивачи, чланови, односно акционари привредних
друштава који у њима нису засновали радни однос пријаву подносе
према седишту привредног друштва;
– предузетници, осигураници самосталних делатности пријаву подносе према месту у којем је осигураник регистровао обављање делатности по основу по којем је осигуран.
Неопходна документација
– Решење о регистрацији;
– Пријава на осигурање за осигуранике и кориснике права из пензијског и инвалидског осигурања за запослене (образац М-1) или пријава
за осигурање за осигуранике самосталних делатности и пољопривреднике (образац М-1/СП) и уз то документација из Националне
службе за запошљавање;
– Пријава на осигурање за осигуранике и кориснике права из здравственог осигурања и здравствена књижица.
– Пријаве промена у току осигурања за осигуранике запослене врши
се на обрасцу М-3 или на обрасцу М-3/СП за осигуранике самосталних
делатности и пољопривреднике.
ПОРЕСКИ СИСТЕМ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Измена пореских решења учињена од краја 2000. године до данас
има за циљ успостављање компарабилности пореског система Републике Србије са пореским системима земаља развијене тржишне привреде.
Правни основ
Закон о јавним рихоима и јавним расхоима („Службени гласник РС“,
бр. 76/91, 41/92 – други закон, 18/93, 22/93...135/04 – др. закон).
Закон о ореском осуку и ореској аминисрацији („Службени
гласник РС“, бр. 80/02, 84/02 – исправка, 23/03 – исправка, 70/03... 63/06
– исправка др. закон);
Закон о орезу на охоак рађана („Службени гласник РС“, бр. 24/01,
80/02, 135/04);
Закон о орезу на оби реузећа („Службени гласник РС“, број
25/01);
Закон о орезима на имовину („Службени гласник РС“, број 26/01);
Закон о ориносима за обавезно социјално осиурање („Службени
гласник РС“, бр. 84/04, 61/05 и 62/06);
236 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Закон о акцизама („Службени гласник РС“, бр. 22/01, 42/01, 73/01,
80/02... 46/05);
Закон о фискалним касама („Службени гласник РС“, број 135/04);
Закон о уореби, ржању и ношењу обара („Службени гласник РС“,
бр. 26/01, 80/02 и 43/04);
Закон о орезу на ремије неживоних осиурања („Службени гласник
РС“ , број 135/04);
Закон о ирама на срећу;
Закон о орезу на роме („Службени гласник РС“, бр. 22/01, 73/01,
80/02), и
Закон о орезу на финансијске рансакције („Службени гласник РС“,
број 26/01).
У оквиру Министарства финансија конституисана је Пореска урава,
која обавља послове утврђивања, контроле и наплате јавних прихода.
Пореску управу Србије данас чини 179 организационих јединица смештених на територији Републике Србије. На званичном сајту Пореске управе Републике Србије www.poreskauprava.sr.gov.yu можете наћи корисне
информације о пореским прописима и подзаконским актима, опште информације о ПДВ-у, водич за ПДВ, мишљења Министарства финансија,
пореске пријаве и низ других корисних сервиса.
X. Економске информације • 237
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Најјефтинији трансфер новца из Европске Уније
Комерцијална банка АД Београд, преко Пословне јединице у Франкфурту
на Мајни, омогућава физичким и правним лицима из држава Европске Уније
да уштеде просечно 25 евра код сваког трансфера новца за Србију! Сада можете и преко српске банке, на најјефтинији, брз и сигуран начин да пошаљете
новац у Србију. Преко нас не плаћате трошкове дознаке за иностранство!
Комерцијална банка АД Београд је пре две године добила дозволу од
немачког Bundesanstalt für Finanzdienstleistungsaufsicht (BaFin) да обавља
финансијске послове, што је омогућило српској дијаспори најповољнију
финансијску услугу, коју већ користи велики број клијената.
Пошиљалац, физичко или правно лице, може обављати плаћање/трансфер у ЕУР-има за Србију преко Пословне јединице (ПЈ) Комерцијалне банке АД Београд у Франкфурту на Мајни из било којег града или места, из
следећих држава Европске Уније, тј. земаља које су на СЕПА листи:
Белгије, Бугарске, Данске, Естоније, Финске, Француске, Грчке, Велике Британије, Ирске, Италије, Литваније, Летоније, Луксембурга, Малте,
Холандије, Аустрије, Пољске, Португала, Румуније, Шведске, Словачке,
Шпаније, Словеније, Чешке Републике, Мађарске, Кипра, као и Исланда,
Лихтенштајна, Норвешке и Швајцарске.
Овим путем се може послати новац на рачун својима, или на сопствени
рачун код Комерцијалне Банке у Србији.
Физичко или правно лице може да врши трансфер новца из Европске
Уније преко наше Пословне јединице, при чему не мора лично да дође у ПЈ
у Франкфурт на Мајни.
Трошкови трансфера су:
– 5 евра за трансфер до 250,00 евра,
– 7 евра за трансфер од 250 до 700 евра и
– 9 евра за све износе преко 700 евра.
Ове трошкове сноси прималац новца.
Ако пошиљалац средстава из Европске Уније жели да крајњи корисник
у Србији прими тачно утврђен износ, онда он би требало да тај износ да
увећа за 5, 7 или 9 евра, зависно од висине трансферисаног износа.
Изузев ових накнада, у оквиру СЕПА држава фактички не постоје други трошкови, нити за пошиљаоца у Европској Унији, нити за примаоца
средстава у Србији.
Трансфер се врши са рачуна пошиљаоца код банке у ЕУ путем налога
за плаћање у еврима унутар ЕУ, такозваног СЕПА налога, на девизни рачун
примаоца код Комерцијалне банке АД Београд у Србији.
Користећи могућност трансфера преко ПЈ пошиљалац НЕ ПЛАЋА у Европској Унији високе трошкове слања новца за Србију преко инокореспондентних
рачуна банака или других компанија, уз поменуту уштеду од 25 евра просечно,
код сваког појединачног трансфера новца за Србију.
238 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Пре прве трансакције, молимо пошиљаоца новца да се за детаљне информације обрати Пословној јединици у Франкфурту на Мајни, на адресу:
Комерцијална банка АД Београд – Zweigniederlassung für Finanzdi­enstle­
istungen
Rossmarkt 23, 60311 Frankfurt am Main – Germany, на следеће телефоне: (+49 69) 28 10 95 и (+49 69) 208 24; број телефакса је: (+49 69) 28 43 66.
e-mail адреса је: [email protected]
Време трајања трансфера новца је од 2 до 4 радна дана, зависно од тога
да ли су обухваћени нерадни или празнични дан у ЕУ или у Србији.
Поступак слања новца:
Пошиљалац новца мора да има рачун код неке од банака или штедионица
у држави која је на СЕПА листи, у било којем месту у земљи са СЕПА листе.
Крајњи корисник новца у Србији мора да има девизни рачун код Комерцијалне банке АД Београд, који може да отвори у свакој од експозитура
Комерцијалне банке у Србији.
Пре прве трансакције мора се потврдити лични идентитет пошиљаоца
према прописима Европске Уније и Немачке. То се може урадити или код
банке где пошиљалац има свој рачун, или у просторијама ПЈ у Франкфурту, као и у било којој експозитури Комерцијалне банке у Србији. Поступак
траје свега неколико минута и не понавља се код наредних налога за трансфер. Дакле само једанпут, и то пре првог трансфера.
Формулар и упутства за личну идентификацију (без обзира где ће то
урадити) пошиљаоцу ће, на његов захтев, послати ПЈ.
Када се изврши идентификација, ПЈ ће на адресу будућег пошиљаоца
послати и инструкције за извршење трансфера новца.
Ова процедура је неопходна јер Пословна јединица Комерцијалне банке у Франкфурту на Мајни послује према прописима Европске Уније и Немачке. За пошиљаоца је трансфер преко ПЈ истоветан са плаћањем/трансфером унутар ЕУ.
Ову финансијску услугу, поред физичких лица, могу да користе и правна лица из ЕУ. И за њих је ово далеко најјефтинији начин за трансфер у
Србију, јер просечна провизија банака и других финансијских институција
у ЕУ је 0,15 % од износа трансфера.
Ускоро ће моћи да се врши трансфер новца посредством ПЈ у Франкфурту/М и за Црну Гору и Босну и Херцеговину, односно за Републику Српску.
Радно време ПЈ је од понедељка до петка, између 08:30 до 16:30. Ако
клијент жели да додје у ПЈ а не може током радног времена, може да се јави
у ПЈ и договорићемо се за неко друго време!
Стојимо на располагању и за сва евентуална додатна питања!
Ваша Комерцијална банка
X. Економске информације • 239
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
ПРОГРАМ МЕРА ЗА УБЛАЖАВАЊЕ НЕГАТИВНИХ ЕФЕКАТА
СВЕТСКЕ ЕКОНОМСКЕ КРИЗЕ У СРБИЈИ
Влада Републике Србије усвојила је 29. јануара 2009. године Програм
мера за ублажавање негативних ефеката светске економске кризе у Србији. Обезбеђене су 122 милијарде динара ликвидних средстава за привреду. Циљ доношења ових мера Владе јесте раст производње и извоза
кроз повећање ликвидности привреде и куповне моћи становништва.
Влада ће одредити приоритете и секторе привреде који ће се у овој години финансирати из овог програма, а НБС ће одредити критеријуме за
избор пословних банака које ће одобравати ова подстицајна средства на
основу своје пословне политике.
242 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
XI. ПРОЈЕКАТ ПОВРАТКА СТРУЧЊАКА
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Према неким показатељима, од почетка деведесетих година, око
500.000 људи напустило је Републику Србију, међу којима је 100.000 дипломираних стручњака. Према истраживању Сраеџик маркеина,
спроведеном јула 2007, скоро 50 % анкетираних који су задовољни
својим животом у иностранству планира да се врати у Србију, а 39 % испитаника сматра свој повратак реалном опцијом.
Сајт www.poslovi.infostud.com и компанија IT Jobs располажу подацима
да је највећи број заинтересованих за повратак међу младим дипломираним стручњацима, углавном математичког или информатичког усмерења. С друге стране, процењује се да је Србији потребно између 10.000
и 12.000 младих и способних људи који би изнели процес транзиције и
убрзали улазак Србије у Европску унију.
Протокол о сарадњи
Министарство за дијаспору и компанија Инфосу потписале су Протокол о сарадњи на реализацији пројекта запошљавања младих стручњака из расејања заинтересованих за повратак и пословну сарадњу у Републику Србију.
У првој фази пројекта, на сајту www.poslovi.infostud.com биће спроведена анкета међу припадницима наше дијаспоре, а прикупљени резултати биће презентовани и усаглашени са потребама послодаваца, првенствено иностраних компанија у Републици Србији којима је неопходан
стручан кадар.
Циљ пројекта
Основни циљ Инфосуа и Министарства за дијаспору јесте да осигура предност при запошљавању за наше људе школоване у иностранству у односу на држављане других земаља, као и отварање врата свим
стручњацима који су заинтересовани за повратак у земљу, али чекају
праву пословну понуду или квалитетан пројекат у Србији. Основна
намера Министарства је да на овај начин повеже наше људе из иностранства са послодавцима који би могли да им понуде одговарајуће
услове рада, како би њихов повратак био на обострано задовољство
и у корист општег друштвеног напретка.
Овај пројекат је само један сегмент рада Министарства на повратку
стручњака и остваривању чвршће сарадње дијаспоре са Републиком
• 245
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Србијом, као и део иницијативе да се заустави губитак специфичне врсте „капитала“ тј. великог интелектуалног потенцијала и стручности наших људи који би Републику Србију увели у модерне светске токове.
Као највећи сајт за запошљавање у земљи, www.poslovi.infostud.com,
овај сајт је прошле године допринео запошљавању око 35.000 људи у
Србији, а реализацијом предметног пројекта том броју прикључиће се
квалитетни стручњаци из дијаспоре. Значај Министарства за дијаспору је
пресудан за успешну реализацију пројекта јер ће, уз јаку медијску промоцију како у Србији тако и у дијаспори, представљати канал комуникације
са групама грађана Србије који живе и раде у дијаспори.
На тај начин биће прикупљен велики број информација од великог
значаја за стварање адекватних услова за повратак у виду формирања
јединствене понуде послова за дијаспору.
Више информација о Пројекту повратка стручњака можете пронаћи и
на сајту Министарства за дијаспору www.mzd.gov.rs као и сајту Инфосуа
www.poslovi.infostud.com
За све додатне информације меродавно је:
Министарство за дијаспору РС
Васе Чарапића 20
11000 Београд
Република Србија
www.mzd.gov.rs
246 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
XII. ЦАРИНСКИ ПРОПИСИ
(Изводи)
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Институт царинских овласица у царинском систему правно је уређен
одредбама Царинског закона и међународним правним актима (конвенције,
споразуми, међународни уговори...). У нашем царинском систему титулари
царинских повластица могу бити домаћа и страна физичка и правна лица.
Ослобођења од плаћања увозних дажбина груписана на следећи начин:
1) за срана лица (шефови страних држава и њихови изасланици,
међународне организације и хуманитарне организације, дипломатска и
конзуларна представништва и њихово особље); 2) физичка лица; 3) равна и друга лица, и 4) роба.
Царински закон који је објављен у „Службеном гласнику РС“ број 73/03
и подзаконски акти донети на основу тог закона – Уредба о царински дозвољеном поступању са царинском робом, пуштању царинске робе и и наплати царинског дуга, објављена у „Службеном гласнику РС“ бр. 127/03 и
20/04, примењују се од 1. јануара 2004. године. Такође, Закон о изменама
и допунама Царинског закона („Службени гласник РС“, број 61 од 18. јула
2005 ступио је на снагу 26. јула 2005. године), као и Уредба о измени Уредбе
о царински дозвољеном поступању са царинском робом, пуштању царинске робе и наплати царинског дуга („Службени гласник РС“, број 71 од 19.
августа 2005. године која је ступила на снагу 20. августа 2005. године).
Нови прописи усаглашени су са прописима Европске уније и Светске
трговинске организације. И ови прописи, као и они претходни, предвиђају царинске повластице. Наиме, савремено царинско законодавство
обухвата и институт царинских повластица, имајући за разлог одређене
потребе, било економског, социјалног, хуманог, куртоазног (нпр. у односу
на дипломате) карактера. Економско-социјалне прилике у једној земљи
и стање на њеном тржишту битно утичу на обим царинске повластице,
односно да ли ће се користити у већем или мањем обиму.
Царински закон ревиђа царинске овласице за:
1. Ослобођење од плаћања дажбина за страна лица;
2. Ослобођење од плаћања дажбина за физичка лица;
3. Ослобођење од плаћања дажбина за правна лица;
4. Ослобођење од плаћања дажбина на поједине робе.
Текст преузет са званичног сајта Управе царина. http://www.fcs.yu/srpski/putovanja/
povlastice.htm
• 249
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Схоно Царинском закону о лаћања увозних ажбина осло­бођени су:
1. Путници који долазе из иностранства – на предмете који служе њиховим личним потребама за време путовања (лични пртљаг), независно
од тога да ли их носе са собом или су их дали на превоз возару;
2. Домаћи путници, поред предмета личног пртљага – на предмете
које уносе из иностранства, ако нису намењени препродаји;
3. Страни држављани који су добили држављанство и страни држављани који су добили азил, односно одобрење за стално настањење у Србији
– на предмете за своје домаћинство, осим на путничка моторна возила;
3а. Домаћи држављани – чланови посада домаћих бродова и домаћи
држављани који су по ма ком основу били на раду у иностранству непрекидно најмање две године – на предмете домаћинства, осим на моторна
возила;
4. Домаћи и страни држављани – на предмете које приме из иностранства у пошиљкама;
5. Домаћи и страни држављани – на лекове за личну употребу које
примају из иностранства у пошиљкама;
6. Домаћи држављани и стално настањени страни држављани – на
предмете наслеђене у иностранству;
7. Домаћи држављани, стално настањени страни држављани, предузећа, заједнице и друге организације – на одликовања, медаље, спортске
трофеје, и друге предмете које добијају у иностранству на такмичењима,
изложбама и приредбама од међународног значаја;
8. Научници, књижевници и уметници – на сопствена дела која уносе
из иностранства;
9. Домаћи држављани који живе у пограничном појасу – на производе
земљорадње, сточарства, рибарства, пчеларства и шумарства добијене
са својих имања која се налазе у пограничном појасу суседне државе, као
и на приплод и остале производе добијене од стоке која се због пољских
радова, испаша или зимовања налази на тим имањима;
10. Возачи моторних возила – на гориво и мазиво у резервоарима
који су фабрички уграђени у моторно возило;
11. Инвалиди – на ортопедска и друга помагала која служе као замена
телесних органа који недостају, односно оштећених телесних органа и на
резервне делове и потрошни материјал за коришћење тих помагала;
11а. Особе са инвалидитетом са телесним оштећењем од најмање 70 %,
војни инвалиди од прве до пете групе, цивилни инвалиди рата од прве
до пете групе, слепа лица, лица оболела од дистрофије или сродних мишићних и неуромишићних обољења, од параплегије и квадриплегије,
церебралне и дечије парализе и мултиплекс склерозе, родитељи вишеструко ометене деце која су у отвореној заштити, односно о којима
250 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
родитељи непосредно брину – на путничке аутомобиле које унесу или
приме из иностранства за личну употребу;
12. Инвалиди I и II категорије, као и лица чији степен инвалидитета
одговара инвалидитету I и II категорије, који се после спроведене професионалне рехабилитације оспособе за одређену делатност – на опрему
за вршење те делатности која се не производи у Србији;
13. Организације лица са посебним потребама (глуви и наглуви, слепи
и слабовидни, дистрофичари, параплегичари, оболели од неуромишићних болести и др.), односно чланови тих организација – на специфичну
опрему, уређаје и инструменте, на њихове резервне делове и потрошни
материјал за коришћење те опреме која се не производи у Србији;
14. Грађани – на специфичну опрему, уређаје и инструменте за здравство и на резервне делове и потрошни материјал за коришћење те опреме за личну употребу, који се не производе у Србији.
Такође су према одредбама Царинског закона од плаћања увозних
дажбина ослобођена страна лица, и то:
• шефови страних држава, изасланици шефова страних држава у специјалној мисији, као и чланови њихове пратње – на предмете намењене
службеној и личној употреби;
• шефови страних дипломатских и конзуларних представништава
и чланови њихових ужих породица – на предмете намењене личној
употреби.
У склау са оребама међунароних уовора о лаћања царине је
ослобођено:
• дипломатско особље страних дипломатских представништава
и чланови њихових ужих породица – на предмете намењене личној
употреби;
• особље страних дипломатских и конзуларних представништава на
предмете за домаћинство.
Лични рља
Појам. – Лични пртљаг је предмет царинске повластице домаћих и
страних путника, без обзира на то да ли га путник носи са собом или
га је дао на превоз возару, као и на то да ли долази истим превозним
средством као путник или другим превозним средством. Ову царинску повластицу познају савремена царинска законодавства и у сталном
су настојању да се прошири круг предмета који имају третман личног
пртљага.
Царинским законом није ефинисан ојам лично рљаа, нити је
ближе одређен. Шта се сматра личним пртљагом, цени се у сваком
конкретном случају и зависи од годишњег доба, занимања путника,
XII. Царински роиси (Извои) • 251
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
сврхе, трајања путовања и слично. Према општеусвојеној пракси, лични пртљаг су предмети за одевање, личну хигијену, исхрану, разна техничка роба, спортски реквизити који су потребни за то путовање, лек
и слично.
Поступак за признавање повластице на лични пртљаг који корисник
повластице носи са собом у потпуности је поједностављен, тако да
се у путничком промету цео поступак оконча у току царинског прегледа (без подношења захтева и без доношења формалног решења
о ослобођењу од плаћања царине). Када је лични пртљаг путника
дат на превоз другом превозном средству – поштом или је послат
на неки други начин – њен прималац не присуствује царинском прегледу робе у поступку царињења и није у могућности да одмах укаже на то шта је његов лични пртљаг. Корисник ове повластице, на
захтев царинског органа, подноси одговарајући доказ да се ради о
његовом личном пртљагу (нпр. изјава путника). На основу поднетих
доказа царинарница ослобађа путника плаћања увозних дажбина
на лични пртљаг.
Сходно Царинском закону, лични пртљаг који је био ослобођен од
плаћања увозних дажбина у року од три године од дана стављања
у слободан промет, не може се отуђити, дати на коришћење другом
лицу или дугачије употребити, осим у сврхе за које је био ослобођен
од плаћања увозних дажбина, пре него што се увозне дажбине плате.
Ова роба не може се давати у залог, на позајмицу или као обезбеђење
за извршење друге обавезе. У случају да царински орган дозволи
друкчију употребу робе, висина увозних дажбина утврђује се према
стању робе и у складу са прописима који важе у моменту подношења
захтева за плаћање увозних дажбина. Наомена: Домаћи путници, поред предмета личног пртљага, ослобођени су од плаћања увозних дажбина на предмете које уносе из
иностранства, а који не чине лични пртљаг, ако нису намењени препродаји, до укупне вредности од 100 евра у динарској противвредности. Физичка лица не могу увозити предмете намењене препродаји,
тј. робу трговачког карактера.
Премеи за омаћинсво
Страни држављани који су добили држављанство у Републици
Србији, азил, односно одобрење за стално настањење, ослобођени
су од плаћања увозних дажбина на предмете за своје домаћинство,
осим на путничка моторна возила. Законодавац није ограничио
вредносни лимит за ослобођење од плаћања увозних дажбина за
ову категорију лица.
252 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Потребна документација
За коришћење наведене повластице, корисник царинском органу
подноси следећу документацију:
Писмени захтев за ослобођење од плаћања увозних дажбина;
Потврду надлежног органа унутрашњих послова о пријему у
држављанство Републике Србије, односно потврду да је добио азил
или одобрење за стално настањење у Србији;
Списак премета за домаћинство које уноси, односно увози, са
назначењем врсте и количине предмета. Списак предмета домаћинства корисник повластице подноси царинском органу у два
примерка, најкасније уз захтев за ослобођење од плаћања увозних дажбина. Корисник повластице може да увезе предмете домаћинства у року од једне године од дана добијања држављанства Србије, односно азила или одобрења за стално настањење у
Србији. Један примерак списка предмета домаћинства царински
орган прилаже уз декларацију приликом увоза, а други, оверени
примерак, враћа кориснику повластице, назначујући који су предмети увезени. Ако корисник повластице накнадно увози предмете
домаћинства, приликом њиховог увоза подноси царинском органу
свој примерак овереног Списка предмета домаћинства, односно
допуну тог списка који оверава царински орган. Царински орган
који је оверио Списак предмета домаћинства ставиће о томе забелешку на путну исправу корисника повластице, уписати датум и
оверити печатом.
Напомена: Рок од једне године од дана добијања држављанства рачуна се од дана уписа у књигу држављана, а не од дана преузимања
документа о пријему у држављанство Републике Србије.
Према Царинском закону, роба која је била ослобођена од плаћања
увозних дажбина у року од три године од дана стављања у слободан
промет, не може се отуђити, дати на коришћење другом лицу или друкчије употребити, осим у сврхе за које је била ослобођена од плаћања
увозних дажбина, пре него што се увозне дажбине плате. Ова робе не
може се давати у залог, на позајмицу или као обезбеђење за извршење
друге обавезе. У случају да царински орган дозволи друкчију употребу
робе, висина увозних дажбина утврђује се према стању робе и у складу са прописима који важе у моменту подношења захтева за плаћање
увозних дажбина. У случају поступања са робом супротно одредби става 1. овог члана, увозне дажбине обрачунавају се према стању робе и
у складу са прописима који важе на дан доношења решења о наплати
увозних дажбина.
XII. Царински роиси (Извои) • 253
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Царинске овласице за омаће ржављане који су били
на рау у иносрансву
Домаћи држављани – чланови посада домаћих бродова и домаћи
држављани који су по ма ком основу провели најмање две године
непрекидно на раду у иностранству, ослобођени су плаћања увозних
дажбина на предмете домаћинства које увезу из иностранства у року
од једне године од дана повратка са рада у иностранству, до укупне
динарске противвредности од 5.000 евра.
Потребна документација
Писани захтев за ослобођење од плаћања увозних дажбина;
Потврду да је на раду провео најмање две године непрекидно. Под
нерекиним раом у иносрансву подразумева се и време проведено на годишњем одмору. Потврду може издати дипломатско или
конзуларно представништво наше земље у иностранству. Потврду за
чланове посаде домаћих бродова који саобраћају са иностранством
издаје заповедник брода, односно домаће или друго лице – власник
брода. Уколико корисник повластице не располаже неком од наведених потврда, време проведено на раду у иностранству може доказати
и на други одговарајући начин (одговарајућом исправом стране службе за социјално осигурање или страног послодавца).
Списак предмета за домаћинство у два примерка са назначењем врсте и количине предмета које оверава царински орган, од којих један примерак задржава корисник. Ако корисник повластице у року
од једне године од дана повратка из иностранства сукцесивно увози
предмете домаћинства, дужан је да царинском органу поднесе примерак претходно овереног Списка предмета домаћинства, као и допуну
истог коју оверава царински орган.
Царински орган, који је први пут оверио списак предмета домаћинства, ставља о томе забелешку у путну исправу корисника повластице,
уписује датум и оверава печатом. Дан повратка корисника повластице из иностранства царински орган утврђује на основу путне исправе
или на други начин.
Поступак стављања у слободан промет предмета домаћинства спроводи царински орган (царинарница) надлежан према месту пребивалишта корисника повластице.
Пошанске ошиљке
Ослобођени су од плаћања увозних дажбина домаћи и страни држављани на предмете које приме од физичких лица из иностранства у пошиљкама до укупне вредности од 20 евра, у динарској противвредности.
254 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Вредност предмета примљених из иностранства повећава се за износ
стварно плаћених трошкова превоза, односно поштарине. Пошиљка
чија је укупна вредност већа од 20 евра, као и пошиљка коју домаћи и
страни држављани примају од правних лица из иностранства није обухваћена овом повластицом.
Наомена: О ослобођењу од плаћања увозних дажбина царински орган ставља забелешку на поштанско-царинској пријави, односно на
декларацији;
Домаћи и страни држављани не могу ни у пошиљкама примати робу
трговачког карактера;
За лек који се прима у пошиљци потребно је приложити копију лекарског рецепта који је издао домаћи или страни лекар, или други доказ.
Увоз лекова
На основу одредаба Царинског закона, домаћи и страни држављани
ослобођени су од плаћања увозних дажбина на лекове за личну употребу које примају из иностранства у пошиљкама.
Физичко лице може увозити лекове само у количини за личну
уоребу – за уобичајену ераију. Ради коришћења ове повластице
корисник подноси царинском органу фотокопију лекарског рецепта
који је издао домаћи или страни лекар, или други доказ о потреби
употребе лекова (налаз лекара, отпусна листа, мишљење здравствене установе и сл.). О ослобођењу од плаћања увозних дажбина
царински орган ставља забелешку на поштанско-царинској пријави,
односно на декларацији.
Премеи наслеђени у иносрансву
Домаћи држављани и стално настањени страни држављани ослобођени су од плаћања увозних дажбина на предмете наслеђене у
иностранству. Сходно члану 251. Уредбе ради коришћења наведене
повластице и сходно одредбама Царинског закона, уз писмени захтев
за ослобођење од плаћања увозних дажбина, корисник исте подноси царинском органу одлуку (о наслеђивању) надлежног домаћег или
страног суда, односно надлежног страног органа, или потврду дипломатско-конзуларног представништва у иностранству. Изузетно, за
коришћење повластице на наслеђене предмете личне гардеробе или
предмете личне употребе умрлог лица, као доказ се може поднети и
умрлица. Ова повластица не односи се на предмете купљене наслеђеним новцем, као ни на предмете купљене новцем добијеним продајом
наслеђених предмета. Ако је предмет наслеђивања моторно возило,
XII. Царински роиси (Извои) • 255
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
документа о власништву морају да гласе на оставиоца, односно на
правно лице чији је оснивач, односно власник или сувласник био оставилац. По поднетом захтеву царинарница доноси решење.
Битне напомене
Корисници наведене повластице могу бити домаћи држављани, као и
страни држављани који су добили одобрење за стално настањење у
нашу земљу или азил;
Страни држављани који су добили домаће држављанство остварују
повластицу као домаћи држављани;
Домаћи држављани који се налазе на привременом раду, боравку у
иностранству уколико имају пребивалиште у нашој земљи;
Страни држављани, који се по било ком основу налазе на привременом боравку у нашој земљи, не могу бити корисници наведене повластице;
Оставилац може бити домаћи или страни држављанин;
Рок за коришћење наведене повластице није прописан;
Не постоји ограничење у погледу права располагања предметима
који су увезени по основу наслеђа;
Не постоји ограничење у погледу врсте количине или вредности
предмета који се увозе по основу наслеђа (значи да се може увести
више истоврсних предмета);
У случају да се наслеђује само део предмета, приликом увоза ослобођење од плаћања увозних дажбина односиће се само на наслеђени део, а на разлику у вредности увозник је дужан платити увозне
дажбине;
У акту – решењу о наслеђивању предмети треба да буду таксативно
побројани, са ближим ознакама, како би се несметано могла извршити њихова идентификација (на пример ТВ пријемник, марка, серијски број...).
Ослобођење на оликовања, меаље, соменице,
сорске и руе рофеје
Ослобођени су од плаћања увозних дажбина: домаћи држављани,
стално настањени страни држављани, предузећа, заједнице и друге организације – на одликовања, медаље, споменице, спортске и
друге трофеје, односно предмете које добијају у иностранству на
такмичењима, изложбама и приредбама од међународног значаја.
Ради коришћења ове повластице корисник исте, уз декларацију,
подноси царинарници исправу коју је издао надлежни орган у
земљи или организација стране земље којом се доказује да је одликовање, медаљу, споменицу, спортски или други трофеј, односно
256 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
предмет добио у иностранству на такмичењу, изложби или приредби од међународног значаја. О ослобођењу од плаћања увозних дажбина царински орган ставља забелешку на декларацији.
Привремени унос ремеа
Домаћи и страни држављани који долазе на привремени боравак у
Републику Србију могу привремено унети предмете који су им потребни за време тог боравка. Предмети се уписују у образац број 7 – Списак ствари које путник
привремено уноси, са подацима о путнику и роби који ће омогућити
идентификацију. Списак потписује и оверава печатом царински службеник, а у путну исправу путника, на страни забелешке, се уписује ознака ПУР (привремено унео робу) са датумом и потписом.
Привремено унета роба мора се вратити у иностранство приликом првог
изласка из земље и том приликом се поништава уписана ознака ПУР.
Наомена: Путник ривремено унеу робу може пријавити ради царињења и у царинарници. Царинарница која царини предмете унете по обрасцу број 7 – поништиће ознаку ПУР. Међутим, ако путник
царини само део предмета које је привремено унео, царински службеник на списак ствари ставља број и датум декларације и врсту поступка, враћа списак путнику и не поништава забелешку ПУР, јер ће се
то урадити приликом враћања остатка робе у иностранство на одговарајућем граничном прелазу. Ако путник приликом напуштања царинског подручја не пријави царинском органу да износи робу коју
је привремено унео по овом списку, или не пружи доказ да је та роба
оцарињена, сматраће се да те предмете није изнео и царински орган
ће покренути прекршајни поступак.
Привремени износ ремеа
Уредбом о царински дозвољеном поступању са царинском робом,
пуштању царинске робе и наплати царинског дуга („Службени гласник
РС“, број 127/03, 63/04, 104/04), дата је могућност да домаћи и страни
држављани с пребивалиштем у нашој земљи могу при одласку у иностранство, поред предмета личног пртљага, привремено да извезу и
предмете који су им потребни за време боравка у иностранству. Ови
предмети пријављују се царинарници писмено, попуњавањем Списка
ствари које путник привремено износи, који по сравњивању података из Списка с предметима оверава царинарница. У списак се уносе
лични подаци путника, као и подаци о роби, на основу којих се може
утврдити ближа идентификација (марка, серија, број...).
XII. Царински роиси (Извои) • 257
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Унос и износ динара и страног новца
Слободно је уношење у земљу:
– ефективног страног новца,
– платних картица,
– чекова који гласе на страну валуту.
Слободно је изношење из земље платних картица и хартија од вредности које су стечене у складу са прописима.
Ради прегледности, унос и износ ефективног страног новца, динара,
чекова и хартија од вредности приказујемо на следећи начин, исказано
посебно за стране држављане, домаће држављане који живе и раде у
иностранству и домаће држављане који живе и раде у земљи.
Страни држављани
– Страни држављани који долазе у земљу туристички, пословно, у транзиту, могу унети неограничену суму девиза.
– Износ девиза који они уносе пријављују царинику ради добијања потврде на основу које исте могу вратити приликом првог изласка из земље.
– Увек могу изнети суму до 10.000 евра.
– Могу изнети девизе које су подигли са свог девизног рачуна, односно девизне штедне књижице у нашој земљи, уз потврду банке која важи
приликом првог изласка из земље.
– Страни држављани који живе и раде у земљи дуже од једне године
могу изнети до 10.000 евра или путничке чекове до те суме.
– Динари се могу уносити и износити до износа од 10.000 евра по особи у динарској противвредности.
– Већа сума од 10.000 евра у динарској противвредности може се унети само ако су купљени код стране банке уз потврду те банке.
– Уколико се истовремено износе девизе, динари и путнички чекови,
сума не може бити већа од 10.000 евра.
– Платне картице се могу слободно уносити и износити.
– Хартије од вредности које су стечене у складу са прописима могу се
износити слободно.
Домаћи држављани који живе и раде у иностранству
– Могу унети неограничени износ девиза.
– Износ који уносе дужни су да пријаве ради добијања потврде, на
основу које исте могу вратити приликом првог изласка из земље.
– Увек могу изнети суму до 10.000 евра.
– Могу изнети и девизе које су подигли са свог девизног рачуна у
земљи, односно девизне штедне књижице, уз потврду банке која важи
приликом првог изласка из земље.
258 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
– Динари се могу изнети до износа динарске противвредности 10.000
евра по особи.
– Сума већа од 10.000 евра динарске противвредности може се унети
само ако су купљени код стране банке уз потврду те банке.
– Уколико се истовремено износе девизе, динари и путнички чекови,
сума не може бити већа од 10.000 евра.
– Платне картице се могу слободно уносити и износити.
– Хартије од вредности које су стечене у складу са прописима могу се
износити слободно.
Домаћи држављани који живе и раде у земљи
– Унос девиза је неограничен.
– Могу изнети увек до 10.000 евра или путничке чекове до тог износа.
– Динари се могу изнети и унети до износа од 10.000 евра по особи у
динарској противвредности.
– Већа сума од 10.000 евра у динарској противвредности може се унети само ако су купљени код стране банке уз потврду те банке.
– Уколико се истовремено износе девизе, динари и путнички чекови
сума не може бити већа од 10.000 евра.
– Платне картице могу се слободно уносити и износити.
– Хартије од вредности које су стечене у складу с прописима могу се
износити слободно.
Исељење
– Резидент – физичко лице може при исељењу из Републике износити
ефективни страни новац изнад износа од 10.000 евра, односно у противвредности у другој валути, на основу доказа о исељењу.
Забране и ограничења:
• Физичка лица не могу увозити и извозити робу трговачког карактера.
• Физичка лица не могу увозити и извозити оружје и муницију.
• Приликом увоза животиња потребно је доставити доказ о здравственој исправности животиње и на граничном прелазу прибавити документ
органа од надлежног за заштиту биљака и животиња.
• Предмети од уметничке и културне вредности могу се извозити – износити само уз прибављену дозволу републичког министарства надлежног
за послове културе.
• Радио станице – аматерске, могу се увозити само уз претходно прибављену дозволу надлежног органа (Министарство за капиталне инвестиције Републике Србије).
XII. Царински роиси (Извои) • 259
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
• Страна лица предмете наслеђене у нашој земљи могу изнети и извести под условом реципроцитета.
• Физичка лица (и домаћа и страна) моторна возила увозе под истим
условима (да возило испуњава стандард „еуро 3“).
• Моторна возила се никада не царине по такозваном скраћеном поступку већ искључиво по редовном поступку.
• У поступку царињења моторних возила не може се применити јединствена царинска стопа (без обзира на њихову вредност), већ се иста
царини по стопи наведеној у Царинској тарифи.
• Ловачко оружје и муницију (у одговарајућој количини) могу привремено унети у нашу земљу домаћи и страни држављани само када долазе
у организовани лов (у организацији Ловачког савеза или других за то овлашћених организација).
• Ловци – туристи уловљену дивљач и трофеје дивљачи могу изнети
из земље и ставити их у промет само ако је за ту робу издата пропратница (за дивљач), односно трофејни лист (за трофеј).
Моорна возила сране реисрације
Страни држављани и домаћи држављани који живе у иностранству,
могу доћи у Републику Србију са возилом страних регистарских ознака
и користити га за време док трају разлози њиховог боравка (посета, одмор, пословне обавезе). Страни држављани који бораве у нашој земљи
дуже од три месеца (ради школовања, брака, пословних обавеза) могу
привремено увести моторно возило, уз потпуно ослобођење од плаћања
дажбина, под следећим условима:
• да возило испуњава услове прописане Уредбом о увозу моторних
возила („Службени гласник РС“, број 106 од 2. децембра 2005);
• да лице има одобрен боравак у нашој земљи дужи од три месеца.
Уколико нису испуњени услови из тачке 2, ова лица могу привремено
увести моторно возило, по прописаним условима, уз плаћање износа у
висини од 3 % од износа увозних дажбина које би се платиле за робу када
би се она ставила у слободан промет, на дан прихватања декларације за
привремени увоз, за сваки месец или део месеца за време док је роба
привремено увезена.
Објашњење Уредбе о увозу моторних возила
Уредба о увозу моторних возила („Службени гласник РС“, број 106/05)
прописује да се може увести путничко моторно возило ако је произведено у складу са прописаном нормом „Еуро 3“. Возило које није произведено са прописаном нормом „Еуро 3“, већ је те карактеристике добило накнадном дорадом, према важећој Уредби не може се увести.
260 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Надлежни царински орган је дужан да утврди, у поступку увоза моторног возила, да ли је оно произведено у складу са стандардом „Еуро
3“, искључиво на основу приложене документације. Уколико то није у
могућности да утврди, упутиће странку у Завод за стандардизацију. Грађевинске машине се по важећим прописима могу увозити без ограничења старости, за њихов увоз прописима није наведено старосно ограничење.
Уредба о увозу моторних возила, која се примењује од 3. децембра
2005. године, не односи се на мотоцикле и мопеде. То значи да се исти
могу увозити без обзира на године старости и није потребно да је испуњена норма „Еуро 3“.
За све додатне информације можете се обратити писменим путем Управи царина, Нови Београд, Булевар Авноја бр. 155, уз предходну уплату административне таксе у износу од 660 динара на рачун број: 840742221843-57, модул 97, сврха: републичке административне таксе.
Повлашћени увоз путничких аутомобила за инвалиде
Законом о изменама и допунама Царинског закона („Службени гласник РС“, број 61 од 18. јула 2005. године), који је ступио на снагу на снагу
26. јула 2005. године, извршена је допуна члана 192. предметног Закона.
У предметним допунама је наведено да су ослобођени од плаћања
увозних царине на путничке аутомобиле, које унесу или приме из иностранства за личну употребу:
– инвалиди са телесним оштећењем од најмање 70 %;
– војни инвалиди од прве до пете групе;
– цивилни инвалиди рата од прве до пете групе;
– слепа лица;
– лица оболела од дистрофије или сродних мишићних и неуромишићних обољења;
– од параноје или квадриплегије, церебралне и дечије парализе и од
мултиплекс склерозе;
– родитељи вишеструко ометене деце, која су у отвореној заштити,
односно о којима родитељи
– непосредно брину.
Да би се предметне измене Царинског закона могле спровести у
пракси, донета је и Уредба о изменама и допунама Уредбе о царински
дозвољеном поступању са царинском робом, пуштању царинске робе и
наплати царинског дуга, која је ступила на снагу 8. августа 2007. године.
Напомене
• Допуном је предвиђено да је корисник предметне повластице Царинског закона ослобођен од плаћања царине на путнички аутомобил
запремине цилиндра 2.500 кубних сантиметара;
XII. Царински роиси (Извои) • 261
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
• Да би се дата повластица могла користити, предвиђено је да корисник повластице царинском органу у поступку увозног царињења мора
поднети потврду Министарства рада и социјалне политике о степену инвалидности. Потврда се издаје на основу потврде о степену телесног оштећења надлежног органа вештачењем Републичког фонда запослених.
• Царинарнице ће по овом основу одобрити увоз само једног путничког аутомобила, имајући у виду да право на коришћење повластице прописује да је возило за личну употребу;
• Решења издата од стране иностраног органа не могу се користити у
поступку остваривања наведене повластице;
• По овом основу може се увозити путнички аутомобил чији мотор
испуњава најмање стандард „еуро 3“, сходно Уредби о увозу моторних
возила.
• Према одредбама Царинског закона, нови путнички аутомобили
који се увезу по овом основу не могу се отуђити у року од пет година од
дана увоза, а употребљавани се не може отуђити у року од три године.
Уколико се ипак путнички аутомобил на овај начин увезен жели отуђити,
претходно се мора платити царина. Када истекне време забране отуђења,
пет односно три године, или претходног плаћања царине, корисници ове
повластице могу поново користити право на исту повластицу.
• Уколико је у међувремену наступила смрт корисника повластице,
по спроведеном оставинском поступку, наследник, сада власник возила,
сада није у обавези да за то возило измири дажбине, сходно одредбама
Царинског закона, јер се наведене забране („не може отуђити, дати на
коришћење другом лицу или другачије употребити“), односе на самог корисника повластице, а не и на наследнике.
• Царинарнице воде евиденцију о увозу путничких аутомобила по
датом основу како би Управа царина или други државни органи могли
спроводити контроле поштовања наведених одредби.
• Приликом увоза путничких аутомобила по овом основу, плаћа се ПДВ
по стопи од 18%. Право на повраћај плаћеног ПДВ-а имају само инвалиди са 100% телесног оштећења. Повраћај се остварује на основу потврде
Министарства рада и социјалне политике.
Најчешћа питања и одговори
1. Који прописи регулишу рад страног представништва и да ли приликом закључивања уговора о раду са запосленима у представништву
постоје посебни колективни уговори или се примењују они који важе и
за домаћа правна лица?
Оовор: Будући да се представништва уписују у регистар у који се
уписују правна лица, односно привредна друштва у складу са прописима Републике Србије и да не постоји посебан пропис који уређује рад
262 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
представништава, представништво страног лица дужно је да се у свом
раду придржава прописа Републике Србије. То значи да се на рад представништва примењују прописи који важе за домаћа правна лица.
2. Која су документа неопходна за контролу квалитета пољопривредних и прехрамбених производа у спољнотрговинском промету?
Оовор: За контролу квалитета пољопривредних и прехрамбених
производа који се увозе, односно извозе, надлежна су два сектора Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, у зависности од
врсте производа који се контролише, и то су:
1) Сектор за инспекцијски надзор – одсек за контролу квалитета
пољопривредних и прехрамбених производа у спољнотрговинском
промету,
2) Управа за ветерину – гранична ветеринарска инспекција.
У поступку контроле квалитета ради извоза, односно увоза, издају се
следећа документа:
1. Потврда – издаје се ради царињења производа и стављања у карантин до добијања уверења о квалитету (сертификата), односно решења о
одбијању захтева за издавање уверења о квалитету (сертификата), у смислу одредби ст. 3. и 4. члана 16. Закона о контроли квалитета пољопривредних и прехрамбених производа у спољнотрговинском промету („Службени лист СРЈ“, бр. 12/95, 28/96 и 59/98 и „Службени гласник РС“, број 101/05
– др. закон – даље: Закон). Потврда се оверава у три примерка:
– уз царинску декларацију,
– за увозника,
– за организациону јединицу.
2. Уверење о квалитету (сертификат) – издаје ради царињења, у случају када роба испуњава прописане услове квалитета у смислу одредаба
чл. 7. и 9. Закона. Постоје два обрасца Ки-3 – за извоз и Ку-4 – за увоз.
Обрасци су прописани Одлуком о начину и поступку вршења контроле
квалитета пољопривредних и прехрамбених производа и њихових прерађевина намењених увозу, односно извозу („Службени лист СРЈ“, број
13/96). Уверење се оверава у три примерка:
– уз царинску декларацију,
– за увозника,
– за организациону јединицу.
3. Решење – Решење о одбијању захтева за издавање уверења о квалитету (сертификата) издаје се кад роба не испуњава прописане услове
квалитета у смислу одредаба чл. 7. и 9. Закона. Решење се оверава у пет
примерака:
– за царину,
– за увозника,
XII. Царински роиси (Извои) • 263
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
– уз евентуалну жалбу,
– за министарство,
– за организациону јединицу.
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде овластило
је одређена правна лица да врше контролу квалитета пољопривредних и
прехрамбених производа при извозу. Списак правних лица овлашћених
да врше контролу квалитета пољопривредних и прехрамбених производа и њихових прерађевина који се извозе, објављен је у „Службеном гласнику РС“, број 120/04, где су наведене и групе производа за које одређено
правно лице може издати цертификат о квалитету при извозу.
3. Која роба не може бити предмет донације приликом увоза?
Оовор: Одредбом члана 2. Закона о донацијама и хуманитарној помоћи („Службени лист СРЈ“, бр. 53/01, 61/01 – испр. и 36/02 и „Службени
гласник РС“, бр. 101/05 – др. закон – даље: Закон) прописано је да предмет донације и хуманитарне помоћи, у смислу тог закона, не могу бити
дуван, дуванске прерађевине, алкохолна пића и путнички аутомобили.
Такође одредбом члана 4. поменутог закона прописано је да се роба
може увозити само ако испуњава услове прописане за стављање у промет, односно за употребу на домаћем тржишту, као и уколико роба за коју
је обавезна здравствена, ветеринарска, еколошка или фитопатолошка
контрола или контрола квалитета испуњава прописане услове.
4. Да ли је могуће ослобађање од плаћања пореза на додату вредност
при увозу опреме по основу улога страног лица?
Оовор: Одредбом члана 194. став 1. тачка 1) Царинског закона („Службени гласник РС“, бр. 73/03, 61/05, 85/05 – др. закон, 62/06 – др. закон и
63/06 – испр. др. закона), прописано је да се царинске дажбине наплаћају
на опрему по основу улога страног лица, у складу са одредбама Закона
о страним улагањима („Службени лист СРЈ“, бр. 3/02 и 5/03 и „Службени
лист СЦГ“, број 1/03 – Уставна повеља).
Одредбом члана 26. Закона о порезу на додату вредност („Службени
гласник РС“, бр. 84/04, 86/04 – испр. и 61/05) прописана су пореска ослобођења при увозу добара, међу којима није прописано ослобођење за
увоз опреме по основу улога страног лица, па се при увозу предметне
опреме (линије за производњу) обрачунава и плаћа ПДВ по општој пореској стопи од 18%.
5. Да ли се нова Уредба о увозу моторних возила примењује и на увоз
мотоцикала и мопеда?
Оовор: Уредба о увозу моторних возила, која је у примени од 3. децембра 2005. године, не односи се на мотоцикле и мопеде. То значи да се
исти могу увозити без обзира на године старости и није потребно да је
испуњена норма „еуро 3“.
264 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
6. Да ли је могуће увести путничко моторно возило које је накнадном
доградњом испунило норму „еуро 3“?
Оовор: Уредба о увозу моторних возила („Службени гласник РС“, број
106/05) прописује да се може увести путничко моторно возило уколико
је произведено у складу са прописаном нормом „еуро 3“. Возило које није
произведено са прописаном нормом „еуро 3“, већ је те карактеристике
добило накнадном дорадом, према важећој Уредби не може се увести.
7. На који начин ће царински орган у поступку увоза утврдити испуњеност услова прописаних Уредбом о увозу моторних возила, тј. норму „еуро 3“?
Оовор: Надлежни царински орган је дужан у поступку увоза моторног возила утврдити да ли је исто произведено са нормом „еуро 3“ искључиво на основу приложене документације. Уколико то није у могућности
да утврди, упутиће странку на Завод за стандардизацију. 8. Грађевинске машине је било могуће до сада увести под условом да
нису старије од осам година; да ли и сада постоји старосно ограничење?
Оовор: Грађевинске машине се по важећим прописима могу увозити
без ограничења старости, за њихов увоз прописима није наведено старосно ограничење.
За све додатне информације меродавно је
Министарство финансија
Управа царина
Булевар АВНОЈ-а 155,
Нови Београд
www.fcs.yu
XII. Царински роиси (Извои) • 265
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
XIII. СЛУЖЕЊЕ ВОЈНОГ РОКА
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Појам
Војна обавеза је право и обавеза грађана да учествују у припреми за
одбрану земље и ангажују се у условима ванредног стања, непосредне
ратне опасности и ратног стања.
Прописи
Устав Републике Србије („Службени гласник РС“, број 98/06),
Закон о одбрани („Службени гласник РС“, број 116/07),
Закон о Војсци Србије („Службени гласник РС“, број 116/07),
Уредба о вршењу војне обавезе („Службени лист СРЈ“, број 36/94 и
7/98, „Службени лист СЦГ“, број 37/03 и 4/05 и „Службени гласник РС“, број
6/07 и 86/07).
У току 2009. године очекује се доношење Закона о војној, радној и материјалној обавези који треба повољније да регулише права и обавезе
војних обвезника.
О војној обавези
Војна обавеза у Републици Србији је општа и дужни су да је, у складу са законом, извршавају сви држављани Србије, без обзира на то
где им је пребивалиште, па тако и војни обвезници који се налазе у
иностранству.
Војна обавеза настаје почетком календарске године у којој држављанин Републике Србије навршава 17 година живота и траје до краја календарске година у којој војни обвезник навршава 60 година живота или док
му не престане држављанство Републике Србије.
Војна обавеза се састоји од:
– регрутне обавезе,
– обавезе служења војног рока, и
– обавезе служења у резервном саставу.
Евиденција
Одељак војног одсека за једну или више општина на територији Републике Србије евидентира војне обвезнике и води комплетну војноевиденциону документацију за сваког војног обвезника.
Увођење у војну евиденцију обавља се почетком календарске године
у којој држављанин Републике Србије навршава 17 година живота.
• 269
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Приликом увођења у војну евиденцију војни обвезник који борави
у иностранству је дужан да донесе на увид дипломатско-конзуларном
представништву следећа документа:
– извод из матичне књиге рођених,
– доказ о држављанству Републике Србије,
– доказ о месту пребивалишта на територији надлежног ДКП-а, и
– доказ о последњем пребивалишту на територији Републике Србије.
Војну књижицу, као документ војне евиденције, забрањено је износити из Републике Србије.
Надлежно дипломатско-конзуларно представништво, након увођења
у војну евиденцију, упознаје војног обвезника с правима и дужностима у вези са извршавањем војне обавезе за време боравка у иностранству.
Након тога издаје му лични картон о пријављивању и увођењу у евиденцију. Лични картон се сматра документом којим војни обвезник доказује да је приликом доласка и боравка у иностранству извршио законом
прописане обавезе.
Регрутовање
Регрутовање се обавља у календарској години у којој војни обвезник
навршава 18 година живота.
На служење војног рока упућују се војни обвезници кад наврше 21. годину живота, а после 21. године живота на служење војног рока упућују се
војни обвезници којима је било одложено служење војног рока, а најкасније до краја календарске године у којој навршавају 27 година живота.
Војни округ решава жалбе поднете против решења војног одсека и
даје податке о војним обвезницима на захтев надлежних органа.
Војноздравствене установе обављају лекарске прегледе и психолошка испитивања војних обвезника ради утврђивања здравствене способности за војну службу.
Регрутна обавеза је почетна фаза реализације војне обавезе у којој
се извршава: увођење регрута у војну евиденцију, лекарски прегледи и
психолошка испитивања регрута, регрутовање и упут на служење војног рока.
Регрутовање представља класификацију војних обвезника према
здравственој способности, знањима, вештинама и склоностима које
поседују војни обвезници, склоностима и потребама Војске и осталих
субјеката у систему одбране. Регрутовањем се утврђује здравствена способност војног обвезника, одређује род – служба и војноевиденциона
специјалност за служење војног рока.
270 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Регрутовању подлежу сви припадници мушке популације који су навршили 18 година живота и оно се по правилу обавља у тој календарској
години.
Војни обвезник коме је одобрен привремени боравак у иностранству
не позива се ради регрутовања до истека одобреног боравка.
Војни обвезник који има двојно држављанство и одслужио је војни
рок у страној држави позива се на лекарске прегледе и регрутовање
(уколико није регрутован), ради превођења у резервни састав. Регрут
који није одслужио војни рок у држави чији је држављанин, већ је
обавезу служења војног рока регулисао на други начин (ослобађање,
неспособност) подлеже регрутовању и служењу војног рока у Војсци
Републике Србије.
Војни обвезник који се врати са привременог боравка у иностранству
и пријави надлежном ВОд ради регрутовања, упућује се на регрутовање одмах, а најкасније у року од 15 дана од дана пријављивања.
Служење војног рока
Служење војног рока је друга фаза реализације војне обавезе. Представља прво практично ангажовање дела војних обвезника, односно војно способних припадника мушке популације у систему одбране земље,
и основни је начин обучавања и оспособљавања грађана за одбрану.
Обавеза служења у резервном саставу подразумева учешће лица из резервног састава на војним вежбама, курсевима и другим облицима војне
обуке и извршавање других дужности прописаних законским и подзаконским актима.
Упут на служење војног рока је процес којим се плански и организовано, у складу са потребама обучавања за одбрану земље и попуне Војске
Србије, врши упућивање регрута на служење војног рока.
Да би регрут био упућен у Војску Србије треба да је:
– оцењен као способан или као ограничено способан за војну службу,
– регрутован,
– планиран за упут на служење војног рока.
Упут се врши уз преузимање свих организацијских, планских, материјалних и морално-психолошких припрема у војнотериторијалним органима и јединицама Војске Србије.
На служење војног рока упућују се војни обвезници кад наврше 21.
годину живота, па све до краја календарске године у којој навршавају 27
година живота. Војни обвезници који бораве у иностранству имају могућност да на служење војног рока буду упућени до краја календарске
године у којој навршавају 35 година живота.
XIII. Служење војно рока • 271
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Служење војног рока је елеменат војне обавезе којем подлежу
држављани Републике Србије оцењени „способан“ и „ограничено способан“ за војну службу, а може се реализовати на три начина, и то:
– служење војног рока у јединицама и установама Војске (редовно
служење са оружјем, траје шест месеци),
– служење војног рока без оружја (у јединицама Војске, траје шест месеци), и
– служење војног рока у цивилној служби (у установама – организацијама здравствене, хуманитарне, културне, образовне, јавнокомуналне
делатности и другим установама, односно организацијама од општег интереса које одреди министар одбране, а траје девет месеци).
Служење војног рока је обучавање, које чине држављани Републике
Србије оцењени са „способан“ и „ограничено способан“ за војну службу.
Служење војног рока обавља се у центрима за основну и специјалистичку обуку и у командама и јединицама Војске Србије.
Због приговора савести, верских и других разлога, војни рок се може
служити у цивилној служби и без оружја. За време служења војног рока у
цивилној служби и без оружја војник је у погледу права и обавеза изједначен са војником који војни рок служи са оружјем.
Рокови
На служење војног рока упућују се регрути кад наврше 21. годину живота. Пре навршене 21. године живота на извршење може бити упућен
регрут који поднесе захтев, ако у тој години навршава 18 година живота.
Регрут може бити упућен на служење војног рока до краја календарске године у којој навршава 27 година живота.
После истека календарске године у којој војни обвезник навршава 27
година живота, па све до краја календарске године у којој навршава 35
година живота, на служење војног рока упућују се сви регрутовани војни
обвезници који нису извршили обавезу служења војног рока.
Решење о продужењу регрутне обавезе за војне обвезнике који бораве у иностранству, војни одсек доставља дипломатско-конзуларном
представништву који решење и примерак позива уручује регруту.
Служење војног рока регрута у старосним границама од 27. до 35. године живота односи се:
– на регруте који су оглашени „привремено неспособан“ за војну
службу до 27. године живота и којима је регрутна обавеза продужена до
35. године живота;
– на регруте који су до 27. године уредно одлагали служење војног рока,
који се налазе у иностранству и којима је на њихов захтев (школовање, запослење и друго), уз одобрење надлежне организацијске јединице Министарства одбране, регрутна обавеза продужена до 35. године живота;
272 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
– на регруте који због избегавања нису упућени на служење војног
рока до 27. године живота и којима је због тога продужена регрутна обавеза, и
– на регруте који су на издржавању казне затвора и васпитне мере
и против којих је покренут кривични поступак за дело које се гони по
службеној дужности, те им је регрутна обавеза продужена до 35. године
живота.
Служење војног рока са оружјем је основни начин попуне ВС војничким кадром у миру и представља својеврсну школу у којој се војни
обвезници обучавају и припремају за касније ангажовање у резервном
саставу.
Током служења војног рока са оружјем војници се обучавају за:
– војноевиденционе специјалности према роду – служби за коју су
регрутовани,
– командире одељења и
– резервне официре.
С тим у вези, а ради побољшања квантитета и квалитета мирнодопске
и ратне попуне Војске, Министарство одбране у складу са могућностима
регрутног потенцијала предузело је мере за максималну примену територијалног начина служења војног рока. Наиме, регрути се на служење
војног рока упућују у Центре за обуку који су ближи њиховом месту пребивалишта у мери колико то омогућавају планови попуне и локације, а
води се рачуна и да се у ближе гарнизоне упућују они регрути који имају
теже породичне, материјалне и социјалне проблеме. Наравно, све се
чини у складу са војноевиденционим специјалностима (ВЕС-ом), знањима и занимањима значајним за војску.
Регрути који желе да војни рок служе без оружја у Војсци Србије,
упућују се у терминима као и остали регрути, с тим што се распоређују
на дужности и задатке за које није неопходно ношење и употреба оружја,
као што су: кувари, пекари, електричари, столари, зидари, бербери и све
остале дужности у позадинским јединицама. На ове дужности се распоређују према њиховим жељама и претходним знањима и занимањима.
Остваривање права на „приговор савести“ у пракси функционише од
2003. године.
Након престанка функционисања државне заједнице Србија и Црна
Гора, наметнута је потреба хармонизације војне обавезе са међународним стандардима на територији Републике Србије. С тим у вези, право
„приговора савести“ као једног од фундаменталних људских права, постало је питање од прворазредног значаја за систем војне обавезе и систем одбране Републике Србије. Правилним тумачењем и коришћењем
права приговора савести омогућује се и остваривање општеприхваћеног
опредељења о једнакости и равноправности грађана, као демократске
XIII. Служење војно рока • 273
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
и цивилизацијске тековине. Међутим, због деликатности и осетљивости
ове проблематике, неопходно је њено стално праћење и анализирање са
свих аспеката, како исхитрено, парцијално и површно решење у одређеним околностима не би угрозило систем одбране.
На основу Уредбе о вршењу војне обавезе прописано је да захтев за
служење војног рока у цивилној служби може поднети регрут у року од
осам дана од дана пријема позива за служење војног рока. О захтеву регрута одлучује посебна комисија на основу података прибављених службеним путем од надлежних органа, а који се односе на прописане сметње
за служење војног рока у цивилној служби.
С тим у вези, прописано је да право на „приговор савести“ при регулисању војне обавезе не може остварити лице:
– које поседује дозволу за ношење или држање оружја,
– које је у последње три године поднело захтев за ношење или држање
оружја,
– које је правоснажно осуђивано за кривично дело које се гони по
службеној дужности, или за кривично дело са елементима насиља које
се гони по приватној тужби, и
– које је у последње три године правоснажно кажњавано за прекршаје
са елементима насиља.
Уредбом о вршењу војне обавезе које се односе на служење војног рока у цивилној служби регулисано је да се цивилна служба врши
обављањем друштвено корисног рада. Такође, лице на служењу војног
рока у цивилној служби оспособљава се по програму за обучавање
грађана за одбрану земље.
Решењем министра одбране објављеним у „Службеном војном листу“,
број 27/08 од 30. јуна 2008. године, одређено је 1.187 организација и установа које се баве делатношћу од општег интереса и организационе јединице Министарства одбране у које ће се упућивати регрути на служење
војног рока у цивилној служби. Решење се налази на сајту Министарства
одбране.
Војни обвезници у иностранству
Пошовани реруи,
ржављани Реублике Србије који боравие у иносрансву
Ваше је право и дужност да сва законом прописана права и обавезе
везане за регрутовање и обавезу служења војног рока правовремено
регулишете преко надлежног дипломатско-конзуларног представништва Републике Србије у иностранству.
Служење војног рока је само једна од обавеза коју имате као држављани
Републике Србије током боравка у иностранству. Њу су кроз историју
274 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
извршавали ваши очеви, дедови и преци и тако испуњавали своју законску, патриотску и часну дужност према отаџбини. Њиховом пожртвовању дугујемо неизмерну захвалност и имамо обавезу да својој деци,
као и свим будућим нараштајима покажемо својим примером како се
брани и чува тешко стечено наслеђе у временима која долазе.
Министарство одбране и војнотериторијални органи пружају стручну
помоћ у решавању захтева регрута за одобрење боравка у иностранству
и дају сагласност за привремени и стални боравак у иностранству оним
регрутима који су на време и уредно извршавали своју војну обавезу.
Војни обвезник који је рођен и живи у иностранству у војну евиденцију се уводи у календарској години у којој навршава 17 година живота,
а увођење врши надлежно дипломатско-конзуларно представништво у
иностранству где војни обвезник борави.
Војни обвезници који путују у иностранство и они који бораве у иностранству, дужни су да се јаве надлежном дипломатско-конзуларном представништву ради увођења у војну евиденцију и регулисању даљег статуса који о томе обавештава надлежни ВОд у року од 30 дана од увођења
војног обвезника у војну евиденцију.
Војни обвезник који се одсели на подручје другог дипломатско-конзуларног представништва, дужан је да се у року од 30 дана пријави надлежном дипломатско-конзуларном представништву ради увођења у војну
евиденцију.
За војног обвезника чији родитељи, као и он, немају пребивалиште
на територији Републике Србије, податке о увођењу у војну евиденцију и
друге промене достављају надлежна дипломатско-конзуларна представништва Војном одсеку Београд – 1, на чијој се територији налази седиште
Министарства спољних послова.
Војни обвезник коме је одобрен привремени боравак у иностранству
не позива се ради регрутовања до истека одобреног боравка (који се
може продужавати до 27. године живота преко дипломатско-конзуларног представништва, односно до 35. године уз сагласност Министарства
одбране).
Војни обвезник који има двојно држављанство и одслужио је војни
рок у страној држави позива се на лекарске прегледе и регрутовање
(уколико није регрутован), ради превођења у резервни састав. Према
садашњим законским решењима регрут – двојни држављанин који није
одслужио војни рок у држави чији је држављанин, а према прописима те
земље је неспособан за војну службу, не може бити ослобођен обавезе
служења војног рока у Војсци Србије.
Регрути двојни држављани, који стално живе у иностранству имају могућност да поднесу захтев да се ослободе од обавезе служења војног рока.
XIII. Служење војно рока • 275
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Захтев се подноси надлежном војном одсеку где се воде у евиденцији,
преко надлежног дипломатско-конзуларног представништва Републике
Србије у иностранству. Уз захтев је потребно приложити одређене доказе
(доказ о двојном држављанству, доказ да стално живе у иностранству и
изјаву да не желе да служе војни рок у Војсци Србије).
Војни одсек (ВОд) решава захтеве војних обвезника за путовање у
иностранство на привремени или стални боравак до 27. године живота,
евидентира боравак војних обвезника у иностранству и промене које настају у току тог боравка, односно повратка у Републику Србију.
Министарство одбране Републике Србије решава захтеве у вези са давањем сагласности: за продужење привременог боравка у иностранству
за војне обвезнике који навршавају 27 година живота, одобрава стални
боравак у иностранству и решава жалбе регрута на решење дипломатско-конзуларних представништава о боравку у иностранству.
Министарство спољних послове (Одсек за војне обвезнике) прослеђује дипломатско-конзуларним представништвима одлуке Министарства одбране Републике Србије у вези са продужењем боравка у
иностранству и захтеве према ВОд у вези са извршавањем војне обавезе
војних обвезника који бораве у иностранству.
Привремени боравак
Привременим боравком у иностранству сматра се боравак за који
је регруту издато одобрење надлежног војно-територијалниг одељења
(ВТО) у земљи, односно дипломатско-конзуларних представништава у
иностранству, са одређеним роком важења, независно од тога колико
пута је одобраван или продужаван.
Регрутима који су рођени у иностранству или су у иностранство допутовали пре настанка регрутне обавезе, надлежно дипломатско-конзуларно представништво може донети решење о одобрењу привременог
боравка у иностранству.
Привремени боравак у иностранству може се одобрити регруту са
роком важности до краја јуна месеца у календарској години у којој регрут навршава 27 година живота.
Надлежна дипломатско-конзуларна представништва у иностранству
могу донети решење о продужењу привременог боравка у иностранству
регрутима који су допутовали у иностранство са одобрењем надлежне
ВТО, ако за то постоје оправдани разлози и одговарајући докази (наставак лечења, продужење боравка родитеља или брачног друга који су у
иностранство отпутовали службено или на рад, настављање започетог
школовања, итд.).
Регрутима који су у иностранство допутовали у време регрутне обавезе без одобрења надлежне ВТО (запослење, школовање, лечење,
276 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
решавање неодложних породичних потреба и други слични разлози),
надлежна дипломатско-конзуларна представништва могу доносити решења о одобрењу привременог боравка у иностранству, ако претходно
преко надлежног ВТО у земљи провере да не постоје законске сметње.
Стални боравак у иностранству
Стални боравак у иностранству може се одобрити војном обвезнику
ради исељавања из земље, уколико не постоји нека од законских сметњи
и ако тај боравак одобри Министарство одбране Републике Србије.
Мере због неизвршења војне обавезе
Против војних обвезника који се без оправданог разлога не одазову
позиву надлежне ВТО у вези са извршењем војне обавезе, могу се предузети следеће мере:
– издати налог за принудно привођење,
– поднети захтев за покретање прекршајног поступка, и
– поднети кривична пријава.
Закон о амнестији
Закон о амнестији, донет 18. априла 2006. године, којим су амнестирана лица која су до тог тренутка учинила, односно за која је постојала
основана сумња да су учинила кривично дело избегавања војне обавезе,
обухватио је ослобађање од кривичног гоњења, ослобађање од извршења казне и брисање осуде за војне обвезнике који су дошли у такву
ситуацију због неодазивања позиву за регулисање војне обавезе.
Међутим, амнестија не значи аутоматски и ослобађање од војне обавезе, тако да се против регрута који се не одазову позиву и поново учине
кривично дело неодазивања позиву и избегавања војне службе, могу
предузети законом прописане мере због неизвршења војне обавезе.
Жалбени поступак
Жалба против решења дипломатско-конзуларног представништва у
вези са извршавањем војне обавезе војног обвезника на привременом
или сталном боравку у иностранству, подноси се Министарству одбране
Републике Србије у року од 15 дана од дана пријема решења преко надлежног дипломатск-конзуларног представништва.
Уколико у жалбеном поступку захтев буде одбијен, војни обвезник
може да поднесе тужбу суду у року од 30 дана од дана пријема решења
преко надлежног дипломатско-конзуларног представништва.
XIII. Служење војно рока • 277
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Поступак одлагања
Војни обвезник у иностранству обраћа се дипломатско-конзуларном представништву са молбом за одобравање привременог боравка у
иностранству, на основу којег се добија одлагање служења војне обавезе
(обично на годину дана).
У случајевима када дипломатско-конзуларно представништво тражи сагласност Министарства одбране, а Министарство, с циљем прикупљања информација битних за решевање, потражује предмет о војном
обвезнику од надлежног војног одсека.
Уколико Министарство одбране не одговори на захтев дипломатско-конзуларног представништва у року од три месеца, оно има право да
одобри привремени боравак у трајању од годину дана и тиме, за исти
период, одложи служење војног рока.
У молби обавезно навести своје податке и адресу на којој се очекује
одговор.
Уз молбу се прилажу документа, зависно од ситуације:
– потврда о запослењу, дугорочном кредиту и слично,
– потврда о лечењу, хоспитализацији, итд.
– потврда о школовању, обуци или специјализацији уз верификовани
докуменат о трајању тог аранжмана,
– потврда о ангажовању у својству спортисте,
– свака друга потврда о оправданости боравка у иностранству,
– решење о претходно одобреном привременом боравку,
– копија пасоша,
– такса.
Посебне напомене
Све приложене потврде морају да буду достављене у ревоу на српски језик (код овлашћеног преводиоца).
Обавезно треба узети потврду о предатом захтеву и носити са собом,
ако се улази у земљу пре добијања одобрења.
Уколико је војни обвезник прешао 27 година, посебно мора да образложи зашто се није обратио са захтевом пре 27. године, иначе Министарство одбране не даје сагласност, па дипломатско-конзуларно представништво одбија захтев.
Министарство одбране је донело и посебно Упутство о извршавању
војне обавезе приликом путовања и боравка у иностранству, којим је
пружена помоћ првенствено дипломатско-конзуларном представништву, у поступку решавања захтева регрута.
278 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Наомена: Информације наведене у овом приручнику преузете су са
званичног сајта Министарства одбране и Министарства спољних послова.
Министарство спољних послова
Београд, Кнеза Милоша 22–26
тел.: 36-15-055, 36-1-333; факс: 36-18-366, 36-18-379
www.mfa.gov.yu
[email protected]
Министарство одбране
Београд, Бирчанинова 5
тел.: 30-06-311; факс: 30-06-062
www.mod. gov.yu
XIII. Служење војно рока • 279
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
XIV. БОРАВАК СТРАНАЦА
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Законом о сранцима („Службени гласник РС“, број 97 од 27. октобра
2008. године) којим се уређују услови за улазак, кретање и боравак странаца и надлежност и послови органа државне управе Републике Србије у
вези са уласком, кретањем и боравком странаца на територији Републике Србије, примењује се од 1. априла 2009. године.
1) Сранац је свако лице које нема држављанство Републике Србије;
2) належни оран је подручна јединица Министарства унутрашњих
послова (у даљем тексту: Министарство), надлежна за послове странаца;
3) ранична олиција је организациона јединица Министарства која
непосредно обавља послове граничне контроле и друге послове заштите државне границе;
4) улазак у Реублику Србију је долазак странца на њену територију,
који је одобрен од стране надлежног државног органа, преласком преко
државне границе, односно граничног прелаза на коме се обавља гранична контрола. Задржавање странаца у транзитном простору аеродрома
или сидришту пристаништа и сидришту луке преко којих се одвија међународни саобраћај не сматра се, у смислу овог закона, уласком у Републику Србију;
5) ранзи је прелазак преко територије Републике Србије;
6) ранична конрола је контрола лица и путних исправа, контрола
превозног средства и контрола ствари која се врши на подручју граничног прелаза у вези са намераваним преласком државне границе или непосредно након што је извршен прелазак државне границе и друга контрола у складу са законом;
7) срана уна исрава је лични, породични, заједнички, дипломатски или службени пасош, поморска књижица и бродарска књижица
снабдевена визом и друга исправа призната међународним уговорима
као путна исправа, на основу које се може утврдити идентитет њеног носиоца, којој рок важења није истекао и која је издата у складу са прописима стране државе, односно одговарајућим актом међународне организације;
8) уна исрава за сранце је путна исправа за избеглице, путна исправа за лица без држављанства и путни лист за странце;
9) лична кара за сранце је исправа о идентитету која се издаје стално настањеном странцу, односно странцу на привременом боравку који
нема важећу путну исправу;
• 283
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
10) ревозник је физичко или правно лице регистровано за јавни превоз
путника у ваздушном, друмском, водном или железничком саобраћају;
11) рихваилише за сранце је објекат за смештај странаца којима
није дозвољен улазак у земљу или којима је изречено протеривање или
удаљење из земље, али их није могуће тако удаљити и којима је, у складу
са законом, одређен боравак под појачаним полицијским надзором.
Врсте боравка
Боравак странца, у смислу овог закона, јесте:
1) боравак до 90 дана;
2) привремени боравак;
3) стално настањење.
Боравак до 90 дана
Боравком до 90 дана сматра се боравак странца без визе или на основу визе, уколико овим законом или међународним уговором није другачије одређено.
Сврха привременог боравка
Привремени боравак може да се одобри странцу који намерава да борави у Републици Србији дуже од 90 дана због:
1) рада, запошљавања, обављања привредне или друге професионалне делатности;
2) школовања, студирања или специјализације, научно-истраживачког рада, практичне обуке, учествовања у програмима међународне размене ученика или студената, односно другим научно-образовним активностима;
3) спајања породице;
4) других оправданих разлога у складу са законом или међународним
уговором.
Подношење захтева за привремени боравак и надлежност
Странац који већ борави у Републици Србији по другом основу захтев
за привремени боравак подноси надлежном органу.
Уз захтев за привремени боравак странац је дужан да приложи:
– важећу страну путну исправу, као и
– друге доказе о оправданости разлога због којих тражи да му се одобри привремени боравак.
Захтев за продужење привременог боравка, странац подноси надлежном органу, најкасније 30 дана пре истека рока важења привременог
боравка.
284 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Услови за издавање одобрења
Странцу се може одобрити привремени боравак ако уз захтев приложи доказ:
1) да има довољна средства за издржавање;
2) да је здравствено осигуран;
3) о оправданости захтева за привремени боравак у складу са сврхом
привременог боравка.
Трајање привременог боравка
Привремени боравак може да се одобри у трајању до једне године и
може да се продужи на исти период, ако овим законом или међународним уговором није другачије одређено.
Особљу страног дипломатског или конзуларног представништва,
уз услов реципроцитета, привремени боравак може да се одобри и у
трајању дужем од једне године.
Одобрење привременог боравка уноси се у путну исправу странца.
Рок важења путне исправе мора бити најмање шест месеци дужи од
рока на који се издаје одобрење.
Изузетно, странцу који нема важећу путну исправу привремени боравак се одобрава и продужава решењем.
Изглед, садржину и начин уношења одобрења привременог боравка у страну путну исправу прописује министар надлежан за унутрашње
послове.
Привремени боравак због рада, запошљавања
или обављања друге делатности
Привремени боравак због рада, запошљавања, обављања привредне
или друге професионалне делатности, може да се одобри странцу:
1) коме је одобрено право на рад, или му је привремени боравак
претходни услов за одобравање тог права, у складу са прописима којима
је уређен рад странаца у Републици Србији;
2) који намерава да борави у Републици Србији дуже од 90 дана ако
испуњава друге услове прописане овим законом, а није му потребна радна дозвола у смислу прописа којима је уређен рад странаца у Републици
Србији.
Привремени боравак ради школовања и студирања
Уз захтев за издавање одобрења за привремени боравак ради школовања, студирања или специјализације, научно-истраживачког рада,
практичне обуке, учествовања у програмима међународне размене ученика или студената, односно другим научно-образовним активностима,
странац је дужан да поднесе доказе о испуњености.
ХIV. Боравак сранаца • 285
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Привремени боравак може се продужавати најдуже до две године по
истеку рока прописаног за трајање школовања, студирања, специјализације или практичне обуке.
Привремени боравак ради спајања породице
Захтев за издавање одобрења за привремени боравак ради спајања
породице, подноси странац – члан уже породице држављанина Републике Србије или странца коме је одобрен стални или привремени боравак.
Ужом породицом, у смислу овог закона, сматрају се: супружници, њихова малолетна деца рођена у браку или ван брака, малолетна усвојена
деца или малолетна пасторчад.
Изузетно, чланом уже породице може се сматрати и други рођак, ако
постоје нарочито важни лични или хуманитарни разлози за спајање породице у Републици Србији.
Продужење привременог боравка
Странцу, члану уже породице држављанина Републике Србије, може
се продужити привремени боравак на време до три године или до испуњења услова за издавање одобрења за стално настањење.
Странцу, члану уже породице држављанина Републике Србије, привремени боравак се може продужити и у случају кад је тај држављанин Републике Србије умро, као и у случају престанка брака са држављанином
Републике Србије који је у Републици Србији трајао најмање три године.
Привремени боравак малолетног странца рођеног
на територији Републике Србије
Малолетном странцу рођеном на територији Републике Србије, привремени боравак се продужава на време које је одређено за привремени боравак једног од родитеља или старатеља детета.
Престанак боравка
Странцу престаје боравак:
1) истеком рока на који је боравак одобрен;
2) отказом боравка;
3) ако му је изречена заштитна мера удаљења или мера безбедности
протеривања.
Стално настањење
Стално настањење може да се одобри странцу:
1) који је до дана подношења захтева за стално настањење у Републици Србији боравио непрекидно дуже од пет година на основу одобрења
за привремени боравак;
286 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
2) који је најмање три године у браку са држављанином Републике
Србије, или странцем који има стално настањење;
3) малолетнику на привременом боравку у Републици Србији ако је
један од родитеља држављанин Републике Србије или странац који има
одобрено стално настањење, уз сагласност другог родитеља;
4) који је пореклом са територије Републике Србије.
Непрекидним боравком сматра се и боравак с вишекратним одсуством из Републике Србије до десет месеци или једнократним одсуством
до шест месеци, у периоду од пет година.
Брак у смислу предметног закона је брачна заједница живота на територији Републике Србије.
Родитељем, у смислу овог закона сматра се и свако лице које је законом изједначено са родитељем.
Престанак права на стално настањење
Странцу престаје право на стално настањење ако:
1) се утврди да се иселио из Републике Србије или да је непрекидно
боравио у иностранству дуже од једне године, а о томе није обавестио
надлежни орган;
2) му је отказан боравак;
3) се одрекао од права на стално настањење.
Образац изјаве о одрицању од права на стално настањење прописује
министар надлежан за унутрашње послове.
ПУТНЕ ИСПРАВЕ ЗА СТРАНЦЕ
Врсте путних исправа за странце
Путне исправе за странце, у смислу овог закона, су:
– путна исправа за избеглице;
– путна исправа за лица без држављанства и путни лист за странца.
Путна исправа за лица без држављанства
Путну исправу за лица без држављанства издаје надлежни орган према месту пребивалишта, односно боравишта лица без држављанства, у
складу са међународним уговором.
Путна исправа за лица без држављанства издаје се с роком важности
до две године.
Путни лист за странца
Путни лист за странца издаје се странцу који нема важећу путну исправу ако:
1) му је престало држављанство Републике Србије за одлазак у иностранство;
ХIV. Боравак сранаца • 287
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
2) је изгубио страну путну исправу или је на други начин остао без ње,
а држава чији је држављанин нема своје дипломатско или конзуларно
представништво у Републици Србији, нити њене интересе заступа друга
држава – за одлазак у иностранство;
3) је у иностранству изгубио путну исправу за странца коју је издало
дипломатско или конзуларно представништво Републике Србије, надлежни орган или орган надлежан по посебном закону – за повратак у
Републику Србију.
Одбијање захтева за издавање и одузимање
путне исправе за странце
Странцу се неће издати путна исправа за странце, односно привремено ће му се одузети већ издата путна исправа:
1) ако се против њега води кривични, односно прекршајни поступак,
осим кад постоји сагласност органа који води поступак;
2) ако је осуђен на казну затвора или новчану казну, док казну не издржи, односно не плати новчану казну;
3) ако није измирио своју доспелу имовинскоправну обавезу за коју
постоји правоснажно решење, на захтев надлежног суда;
4) ако то захтевају разлози заштите јавног поретка или безбедности
Републике Србије;
5) ако то налажу међународне обавезе Републике Србије.
ИСПРАВЕ ЗА ДОКАЗИВАЊЕ ИДЕНТИТЕТА
Врсте исправа за доказивање идентитета
Странац у Републици Србији доказује свој идентитет:
– страном путном исправом;
– личном картом за странца;
– посебном личном картом, и
– другом јавном исправом која садржи фотографију.
Коришћење исправе за доказивање идентитета
Странац је дужан, да на захтев полицијског службеника покаже исправу о идентитету.
Странац не сме исправу о свом идентитету давати на послугу другом
лицу, нити се сме служити неважећом или туђом исправом као својом.
Издавање личне карте за странца
Лична карта за странца издаје се странцу коме је одобрено стално настањење, односно странцу коме је одобрен привремени боравак, а нема
важећу путну исправу.
288 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Лична карта за странца, издаће се и странцу коме је одобрен привремени боравак, који има важећу путну исправу, на његов захтев или
захтев дипломатског или конзуларног представништва државе чији је
држављанин.
Изглед и садржај личне карте за странца
и посебне личне карте
Лична карта за странца и посебна лична карта садржи следеће податке о странцу: фотографију, својеручни потпис, име и презиме, дан, месец
и годину рођења, место и државу рођења, држављанство, пребивалиште, адресу стана и својство у коме странац борави у Републици Србији.
Подношење захтева за издавање
Странац који је навршио 16 година живота дужан је да у року од 30
дана од дана доласка у место пребивалишта, односно боравка, или у року
од 15 дана по навршеној 16. години живота, поднесе захтев за издавање
личне карте за странца.
Рок важења
Лична карта за странца коме је одобрено стално настањење, издаје се
с роком важења од пет година. Лична карта за странца коме је одобрен
привремени боравак, издаје се на рок за који му је одобрен привремени
боравак.
Малолетном странцу коме је одобрено стално настањење лична карта за странца издаје се с роком важења од две године.
Обавеза враћања личне карте за странца
Странац је дужан да надлежном органу врати личну карту за странца:
1) ако је стекао држављанство Републике Србије;
2) ако се исељава из Републике Србије;
3) ако му је отказан боравак или стално настањење.
БОРАВИШТЕ И ПРЕБИВАЛИШТЕ СТРАНЦА
И ПРИКУПЉАЊЕ ЛИЧНИХ ПОДАТАКА
Појам пребивалишта и боравишта
Боравише је, у смислу овог закона, место у коме странац коме је
одобрен боравак у Републици Србији, има намеру да борави дуже од
24 часа.
Пребивалише је, у смислу овог закона, место у коме странац коме
је одобрено стално настањење има намеру трајно да живи на одређеној
адреси.
ХIV. Боравак сранаца • 289
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Пријављивање боравишта, пребивалишта и промене адресе стана
и одјава пребивалишта
Правна и физичка лица која пружају услуге смештаја странцима уз накнаду, као и лица код којих странци долазе у посету, дужна су да надлежном органу пријаве боравак странаца, у року од 24 часа од часа пружања
услуге смештаја странцу, односно од часа доласка странца у посету.
Странац коме је одобрено стално настањење дужан је да пријави пребивалиште и промену адресе стана у пребивалишту у року од осам дана
од дана доласка у пребивалиште, односно од дана промене адресе стана.
Пријављивање боравка странаца може се вршити и електронском
поштом.
Странац је дужан да одјави пребивалиште пре дана напуштања пребивалишта.
290 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
XV. СУФИНАНСИРАЊЕ ПРОЈЕКАТА
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Министарство за дијаспору Републике Србије два пута годишње расписује конкурс за суфинансирање пројеката, који има за циљ:
• побољшање положаја држављана Републике Србије који живе изван
Републике Србије;
• побољшање веза исељеника, држављана Републике Србије који
живе у иностранству, и њихових организација с Републиком Србијом;
• информисање исељеника, држављана Републике Србије у иностранству о политици Републике Србије, и
• стварање услова за укључивање исељеника, лица српског порекла и
држављана Републике Србије који живе у иностранству у политички, економски и културни живот Републике Србије и њихов повратак у Републику Србију.
Право учешћа на конкурсу имају
• Организације исељеника, држављана Републике Србије који живе у
иностранству;
• Невладине организације, друштва и удружења чије је седиште у земљи.
Потребна документација
– Формулар – пријава на конкурс за суфинансирање пројеката (преузима се на пријавници Министарства за дијаспору, Београд, Васе
Чарапића 20, или са интернет-странице www.mzd.gov.rs)
– Деаљно разрађен ројека
а) садржај пројекта
б) учесници пројекта
в) циљеви пројекта
г) које су циљне групе и корисници резултата пројекта
д) оправданост пројекта (релевантност пројекта за циљеве Министарства за дијаспору)
ђ) време реализације пројекта
е) локација земља(е), град(ови)
ж) план евалуације (процене) пројекта (како ћете проценити успешност пројекта)
з) представљање суфинансијера (како ћете обавестити учеснике у
пројекту, кориснике резултата пројекта, медије и ширу јавност да се
пројекат реализује уз помоћ Министарства за дијаспору).
• 293
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Наомена: Документ о правном статусу подносиоца пројекта.
Формулар – пријаву на конкурс за суфинансирање пројеката и детаљно разрађен пројекат написати читко, штампаним словима или откуцати
на персоналном рачунару, на срском језику и ћириличким исмом. Документ о правном статусу организације исељеника, држављана Републике
Србије који живе у иностранству, мора бити преведен на српски језик,
код овлашћеног судског тумача.
Резултати конкурса објављују се на интернет-страници Министарства
за дијаспору www.mzd.gov.rs
За све додатне информације меродавно је:
Министарство за дијаспору РС
Васе Чарапића 20
11000 Београд
Република Србија
http://www.mzd.sr.gov.yu
294 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
КОРИСНИ ЛИНКОВИ
Кабинет председника Владе Србије
Београд, Немањина 11
тел.: 361 77 19; факс: 361 76 09
[email protected]
Кабинет првог потпредседника
Београд, Немањина 11
тел./факс: 361 75 86
[email protected]
Кабинет потпредседника за европске интеграције
Београд, Немањина 11
тел.: 361 75 93, 361 75 80; факс: 361 75 97
[email protected]
Кабинет потпредседника и министра економије
и регионалног развоја
Београд, Булевар краља Александра 15
тел.: 285 50 00; факс: 285 50 97
www.merr.gov.rs
Кабинет потпредседника
Београд, Немањина 11
тел./факс: 361 75 87
Министарства Владе Републике Србије
Министарство спољних послова
Београд, Кнеза Милоша 22–26
тел.: 306 80 00, 361 63 33; факс: 361 83 66
www.mfa.gov.rs
[email protected]
• 295
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Министарство одбране
Београд, Бирчанинова 5
тел.: 300 63 11; факс: 300 60 62
www.mod.gov.rs
[email protected]
Министарство унутрашњих послова
Београд, Булевар Михајла Пупина 2
тел.: 306 20 00 локал: 2601
www.mup.gov.rs
[email protected]
Министарство финансија
Београд, Кнеза Милоша 20
тел.: 361 40 07, 364 26 06; факс: 361 89 61
www.mfin.gov.rs
[email protected]
Министарство правде
Београд, Немањина 22–26
тел./факс: 361 65 48, 361 65 49
www.mpravde.gov.rs
[email protected]
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде
Београд, Немањина 22
тел.: 306 50 38, 306 50 39; факс: 361 62 72
www.minpolj.sr.gov.yu
[email protected]
Министарство економије и регионалног развоја
Београд, Булевар краља Александра 15
тел.: 285 50 00; факс: 285 50 97
www.merr.gov.rs
[email protected]
Министарство рударства и енергетике
Београд, Краља Милана 36
тел.: 363 15 95; факс: 361 66 03
www.mem.gov.rs
[email protected]
296 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Министарство за инфраструктуру
Београд, Немањина 22–26
тел.: 361 64 31; факс: 361 74 86
www.mi.gov.rs
Министарство за државну управу и локалну самоуправу
Београд, Бирчанинова 6
тел.: 361 36 54, 361 64 32; факс: 268 53 96
www.drzavnauprava.gov.rs
[email protected]
[email protected]
Министарство трговине и услуга
Београд, Немањина 22–26
тел.: 361 88 52, 361 34 04; факс: 361 02 58
www.mtu.gov.rs
[email protected] s
Министарство за науку и технолошки развој
Београд, Немањина 22–26
тел.: 361 65 16; факс: 361 65 16
www.nauka.gov.rs
[email protected]
Министарство просвете
Београд, Немањина 22–26
тел.: 361 64 89; факс: 361 64 91
www.mp.gov.rs
[email protected]
Министарство омладине и спорта
Београд, Булевар Михајла Пупина 2
тел.: 313 09 12, 311 76 28; факс: 313 09 15
www.mos.gov.rs
[email protected]
Министарство здравља
Београд, Немањина 22–26
тел.: 361 62 51, 361 65 96; факс: 265 65 48
www.zdravlje.gov.rs
[email protected]
[email protected]
Корисни линкови • 297
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Министарство за телекомуникације и информационо друштво
Београд, Маршала Бирјузова 3–5
тел.: 202 00 57, 202 00 58; факс: 202 00 59
www.mtid.gov.rs
[email protected]
Министарство рада и социјалне политике
Београд, Булевар Михајла Пупина 2
тел.: 311 29 16, 311 34 32; факс: 311 46 50
www.minrzs.gov.rs
[email protected]
[email protected]
Министарство животне средине и просторног планирања
Београд, Немањина 11
тел.: 361 77 17; факс: 361 77 22
www.ekoplan.gov.rs
[email protected]
Министарство културе
Београд, Влајковићева 3
тел.: 339 81 72, 339 840 4; факс: 339 89 36
www.kultura.sr.gov.yu
Министарство за Национални инвестициони план
Београд, Влајковићева 10
тел.: 361 75 83, 361 76 28
www.mnip.gov.rs
Министарство за Косово и Метохију
Београд, Булевар Михајла Пупина 2
тел.: 311 10 19, 311 70 81
www.kim.sr.gov.yu
[email protected]
Министарство вера
Београд, Булевар Михајла Пупина 2
тел.: 311 28 11; факс: 311 35 27
www.mv.gov.rs
[email protected]
298 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Министарство за дијаспору
Београд, Васе Чарапића 20
тел.: 263 80 33, 263 70 13, 263 61 16; тел./факс: 263 68 15, 263 76 24
www.mzd.gov.rs
[email protected]
Министарство за људска и мањинска права
Београд, Булевар Михајла Пупина 2
тел.: 311 24 10
www.ljudskaprava.gov.rs
[email protected]
Mинистар без портфеља
Београд, Немањина 11
тел./факс: 361 73 14, 306 59 60
www.kornrp.gov.rs
[email protected]
[email protected]
Остали корисни линкови
Aгенција за приватизацију
Београд, Теразије 23/6, тел.: 302 08 00 факс: 324 83 75
www.priv.yu
Агенција за развој малих и средњих предузећа и предузетништва
Београд, Топличин венац 19, тел.: 334 61 07; факс: 334 66 01
www.sme.gov.rs
Фонд за развој Републике Србије
Београд, Кнез Михајлова 14, тел.: 621 887, 631 239
www.fondzarazvoj.gov.rs
Комесаријат за избеглице
Београд, угао улица Цара Душана и Капетан Мишине
(зграда „Новог дома“)
тел.: 624 324 и 361 44 50 (комесар), 629 327, 630 553; факс: 630 553
www.kirs.gov.rs
Народна банка Србије
Београд, Краља Петра 12, тел.: 302 71 00; факс: 626 598
www.nbs.yu
Корисни линкови • 299
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Привредна комора Србије
Београд, Ресавска 13–15, тел.: 324 06 11; факс: 323 09 49
www.pks. komora.net
Републички геодетски завод
Булевару Војводе Мишића 39, (011)2650-886, (011)2650-076
www.gov. rs
Републички фонд за пензионо и инвалидско осигурање запослених
Београд, др Александра Костића 9, тел.: 645 022; факс: 644093
www.pio.rs
Републички завод за развој
Београд, Македонска 4, тел.: 334 52 33; факс: 334 55 31
http://www.razvoj.sr.gov.yu
[email protected]
Републички завод за статистику
Београд, Милана Ракића 5, тел.: 412 922, 411 832; факс: 411 260
http://www.statserb.gov.rs
[email protected]
Републички завод за тржиште рада
Београд, Краља Милутина 8, тел.: 32 44 612, 32 45 942;
факс: 32 34 668
www.nsz.sr.gov.yu
Републички завод за здравствено осигурање
Београд, Др Александра Костића 9, тел.: 645 022; факс: 688 420
http://www.rzzo. rs
Сеизмолошки завод Србије
Београд, Ташмајдански парк б.б., тел.: 322 46 93, 322 70 13;
факс: 323 35 34
http://www.seismo. sr. gov.yu/
Управа за јавне набавке
Београд, Немањина 22–26, тел.: 686 527, 363 16 82;
факс: 361 65 34
http://www.ujn. sr. gov.yu/
300 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
Управа за заједничке послове републичких органа
Београд, Немањина 24
тел.: 658 755; факс: 643 875
www.uzzpro.sr.gov.yu
Уставни суд Србије
Београд, Немањина 26, тел.: 658 755, 656 355; факс: 658 970
www.ustavni.sud.sr.gov.yu
Виши трговински суд Србије
Београд, Немањина 24–26
тел.: 658 755, 659 452; факс: 659 093
www.trgovinski.sud.srbija
Врховни суд Србије
Београд, Немањина 26
тел.: 658 755, 656 147; факс: 643 423
www.vrhovni. sud. srbija
Корисни линкови • 301
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
ДИПЛОМАТСКО-КОНЗУЛАРНЕ МИСИЈЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
(стање у априлу 2009. године)
АЛБАНИЈА
AMBASSADE DE LA RÉPUBLIQUE DE SERBIE
Donika Kastrioti 9/1
TIRANA
ALBANIE
Мирољуб Зарић, oтправник послова
Тел.: +3554 / 222 30 42, 223 20 91
тeлeкс: 2256
факс: 223 20 89
и-мејл: [email protected]
вебсајт:www.tirana.mfa.gov.yu
............................................................................
АЛЖИР
AMBASSADE DE LA RÉPUBLIQUE DE SERBIE
7, Rue des Freres Benhafid
B. P.366, HYDRA
ALGER
ALGERIE
Владимир Кохут, амбасадор
Тел:. +21321 / 691 218, 692 704, 692 326
телекс: 66 076
факс: 693 472
и-мејл: [email protected]
вебсајт: www.ambserbie-alger. com
............................................................................
302 • Информаивни риручник за ијасору
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
АНГОЛА
EMBAIXADA DA REPÚBLICA DA SERBIA
Rua Comandante Nzagi 25/27, Alvalade
LUANDA
REPUBLICA DE ANGOLA
C. P.3278
Бранко Николић, отправник послова
Тел.: +244 222 / 321 421, 320 393
факс: +244 222 / 321 724
и-мејл: [email protected]
............................................................................
АРГЕНТИНА
EMBAJADA DE LA REPÚBLICA DE SERBIA
Marcelo T. de Alvear 1705
1060 BUENOS AIRES
ARGENTINA
Гордана Видовић, амбасадор
Тел.: + 5411 / 481 29 133, 481 33 445, 481 33 446
Секретаријат: + 5411 / 481 12 860
факс: + 5411 / 481 21 070
и-мејл: [email protected]
............................................................................
АУСТРАЛИЈА
EMBASSY OF THE REPUBLIC OF SERBIA
4 Bulwarra Close
O’Malley, ACT 2606
CANBERRA
AUSTRALIA
Лепша Штулић, отправник послова
Тел: + 02 / 629 02 630, 629 02 948
телекс: 62 317
факс: +02 / 629 02 631
и-мејл: [email protected]
Корисни линкови • 303
Министарство за дијаспору / ЈП Службени гласник
CONSULATE GENERAL OF THE REPUBLIC OF SERBIA
12, Trelawney Street, Woollahra, N. S.W.2025
SYDNEY
AUSTRALIA
Александар Бесарабић, генерални конзул
P.O. Box 190 Edgecliff, N. S.W.2027
Тел.: +612 / 936 24 637, 936 23 003, 936 24 638
телекс: 20 676
факс: 936 24 555
и-мејл: [email protected] au
..................................................