НЕПРАВДА, СРАМОТА И (САМО)ПОНИЖЕЊЕ
ПОБЈЕДА БОРС
БОРЦИМА УВЕЋАН БУЏЕТ
ГОДИНА XI * БРОЈ 146/47 * ЈУЛ/ДЕЦЕМБАР 2012.* НОВИНЕ СУ БЕСПЛАТНЕ *
Влада прихватила аргументацију
предсједника БОРС-а Пантелије Ћургуза чиме
је у буџету Републике Српске за 2013. повећан
износ за борачки додатак совогодишњих 34,7
милиона на 49,3 милиона марака
КРСНА СЛАВА БОРС
ПРИДРУЖЕНИ
ЗЛОЧИНАЧКИ
ПОДУХВАТ
Ослобађајућом пресудом Готовини, Маркачу и Харадинају са сарадницима
Хашки суд је дефинитивно изгубио смисао и сврху, легитимност и
кредибилитет. Настављајући рат и крваву балканску драму "правним"
средствима Трибунал није понизио Србе, а све друге ослободио одговорности
већ је само понизио себе и Србима пружио историјску сатисфакцију...
МИТРОВДАН У НЕВЕСИЊУ
У Невесињу прослављена крсна слава
БОРС, годишњица Митровданске офанзиве
и дан ове херцеговачке општине
ПРОСЛАВА МИТРОВДАНА - КРСНЕ СЛАВЕ БОРС-а
ПАРАСТОС У УГЉЕВИКУ
СПОМЕН ПЛОЧА НА СОКОЦУ
ПОЛАГАЊЕ ВИЈЕНАЦА У ПРИЈЕДОРУ
СЛАВА МИТРОВДАН У ВИШЕГРАДУ
УМЈЕСТО УВОДНИКА
СБ
СРПСКИ БОРАЦ
лист бораца Републике
СРПСКЕ
Издавач
Борачка организација
Републике Српске
Лист излази
двомјесечно
Тихомир Милашин В.Д.
Техничко уређење
СРПСКИ БОРАЦ
Издавачки савјет
Пантелија Ћургуз
Дражан Перендија
Душко Милуновић
Станислав Јунгић
Мико Шкорић
Предраг Кнежевић
Анђелко Анушић
Раде Мутић
Борислав Ђурђевић
Штампа
Бина д.о.о.
Бања Лука
Сједиште редакције
Краља Алфонса XИИИ
1/ИИ, Бања Лука
Телефон 041(211-276
Факс 061/211-825
Рукописе и фотографије
не враћамо
Рјешењем
Министарства
информација Републике
Српске,
бр.01-749-1/99. ид
14. 6. 1999.
Јавно гласило Српски
борац
уписан је
у регистар јавних
гласила
под редним бројем 297.
[email protected]
www.borackars.net
JУЛИ/ДЕЦЕМБАР 2012
ХАШКИ САДО-МАЗОХИЗАМ
ПРИДРУЖЕНИ ЗЛОЧИНАЧКИ ПОДУХВАТ
Маске су пале. Завјесе су
спуштене. Свјетла су погашена.
У међународном циркусу који
себе зове суд-завладао је потпуни, мркли мрак. Тамница.
Нема више публике, ни глумаца, ни статиста, ни шаптача.
Само још понеки српски
сужањ и режисери без савјести
и кредибилитета. Самопонижени, уринирани, голи. Без
маски, без тога, без икаквог карактера, без савјести, без ичега.
У посљедњем чину југословенске, заправо српске драме придружили су се удруженом
злочиначком подухвату који су
сами осмислили. Ма шта то
било, јер сада више није. Другом ослобађајаћом пресудом
злочинцу Харадинају и његовим побочницима међународни суд и међународна правда,
правда и право уопште, постали су дубљи за још једну јаму.
Постали су пећина.
Тирани су по ко зна који пут
доказали да то могу. Да могу
да ухапсе и убију кога хоће и да
ослободе и одријеше одговорности кога хоће. Ово друго само под условом да није Србин.
Јер другачије не можеш бити
осуђен. Крив си једино ако докажеш да си Србин. Харадинај
то није могао. Ни Готовина и
Маркач. Ни Орић и Сефер Халиловић. Ни многи други Баљаји, Брахимаји, Ћеле, Цаце,
Јуке, Дудаковићи, Ганићи...од
којих многи нису могли ни да
стигну до суда иако су били хапшени или им је више пута допуњавана оптужница. Да су се
трудили-јесу. Да су убијали-јесу. Да имају доказе-имају. И
Харадинај и Готовина су све
лијепо описали у својим капиталним дјелима у којима је обухваћен период од Легије странаца и ноћних бордела до
вађења бубрега у Жутој кући и
убијања Срба и непослушних
Албанаца широм Метохије,
односно диљем Лијепе њихове
прије, током и послије „Олује“.
Али не вриједи. Нису Срби. А
немају ни свједоке. Посљедњи
су ликвидирани у задњи час.
Рамуш је ту баш имао проблема. За разлику од Анте који је
морао само да склони „топничке дневнике“, своју књигицу и понеки оригинални видео снимак.
Код Срба је друга прича.За
Србе је други кантар. Убациш
било којег Србина у машину,
додаш мало командне одговорности, мало удруженог
злочиначког подухвата, мало
великосрпства и агресије, мало
логора и појединачних злочина
и ето читавог народа ко поручен да од Шваба и усташа
преузме штафету монструма и
фашиста. Јер, што јесте, јестедуго је трајао тај наци-фашистички маратон. Још од Готске
црне шуме и искасапљених Римљана. Па све до вампира
Адолфа и коалиционих му партнера- Дучеа и поглавника Анте. Елем, сад је опет све на
свом мјесту. Срби су збринути
у Хагу и иним тамницама вијека, а збринути су и Хрвати, муслимани, који су у међувремену постали Бошњаци, као и
Шиптари који су сада Албанци. Харадинај ће поново у премијерску фотељу, Готовина ће
код Иве (Јосиповића) у савјетнике или ће направити неку
домаћу легију задужену за
снабдијевање блискоисточног
и азијског тржишта оружјем,
муницијом и драговољцима,
Маркач је почасни грађанин
свих градова, села и заселака у
Лијепој њиховој, Насер је с
имењаком Кељмендијем за-
дужен за све бијело од Афганистана
до
Њујорка
укључујући бијели прах, бијело
робље и бијеле капице, а Сефер
је добио ресор кратких хлача и
штуцованих брадица уз обавезу да повремено на своје могућности и намјере скрене
пажњу Србима, понаособ Мили и његовима из Републике
Српске- „да бидну добри“.
И тако се циркус приводи
крају. Циркус који није ни
имао легитимитета и кредибилитета, циркус који се самопонизио и тако затворио
круг удруженог злочиначког
подухвата који је имао само
један циљ- да сруши социјализам и социјалистички систем вриједности. А да би то
било остварено морао се заметнути рат у Југославији,
морала се срушити та „транзитна“ творевина и морали су
у њој да „развласте“ Србе.
Пардон, „одвратне Србе“, познате антифашисте, побједнике и савезнике у два
свјетска и неколико балканских ратова, масакриран и
изнакажен народ по разним
јамама од Велебита до Кајмакчалана и Плаве гробнице.
Хтјели су као и сви други да
живе у својој држави, бранили су своја огњишта и част. И
још су имали илузије да ће
истина и правда побиједити.
Авај, каква грешка и заблуда,
какав лапсус.
То се кажњава, то се плаћа.
Бити Србин - то је казна вијека.
И то пише у свим политичким
споразумима, декларацијама,
резолуцијама и судским тапијама. И то је “опечаћено“ сада у
Хашком трибуналу, најнечаснијем међународном суду који
је од Готовине направио вересију и од убице Рамуша премијера самопроглашене мафијашке наркобанане. Дакле, (само)понижење је потпуно. Круг
је затворен. Хашки трибунал
више нема никакве сврхе, ни
смисла, ни легитимности, ни
кредибилитета.Дупло голо.
Р. М.
3
ДУПЛО ГОЛО
МАРТИРИ БЕЗ (НАД)ЗЕМАЉСКЕ УТЈЕХЕ
СБ
ГОТОВИНА И ВЕРЕСИЈА
ДАНКЕ ХАГ, ДАНКЕ ВЕЛИКИ СЕМ...
Србима опет дупло голо Хрватима опет дупло пуно.
Србима опет вересија Хрватима опет Готовина.
Србима опет шамар и сузеХрватима опет аплаузи и
смијех. Истина злуради,
латински подли, али са
судским печатом. Данке Хаг,
Данке Велики Сем! Сеире
помало и Бошњаци. Истина
кисело и по навици. Знају за
јадац. И тако пролази још
једна белосвјетска брука и
бламажа. Ни прва, ни
посљедња. Биће их још. И
преживјеће их се још. Је ли то
утјеха? Није! Може ли се то
преокренути? Не може! Је ли
се поводом тога штогод прије
могло учинити? Није, да се не
лажемо! Може ли се сад по
том питању нешто урадити?
Не може, да не гајимо илузије!
Може ли то помоћи нашим
сужњима? Не може, да не
трошимо вријеме и паре!
Уосталом, зар Питер Галбрајт
већ није појаснио читав
сценарио, читаву завјеру.
Елем, све је (Олуја) урађено
због Сребренице!?. Због чега
је “урађена” Сребреница-тек
ће се сазнати. За разлику од
Јасеновца,
Јадовног,
Пребиловаца, Глине и безброј
других усташких злочина.
Тако далеко не иде ни
насмијани Галбрајт ни
развратни Клинтон, ни
опскурни Тони Блер. То би
све закомликовало. Тај
проблемчић са два претходна
рата и два милиона мртвих
Срба- то баш никог не
занима. Још мање усташе,
белогардејци,
арнаути,
арбанаси, ханџар дивизије и
ини други домаћи “домољуби
и антифашисти” Може ли се
из свега тога извући каква
пуока? Може! Јер све ово и
болно и предуго траје да не би
4
остао траг. И у разуму и у
срцу. Да се разумијемо, нисмо
ми анђели, али не стоји ни
звоно које су нам објесили.
Међутим, то је сада
сертификат који нам виси на
челу. Било коме од нас. Свим
Србима.
Чак и Новаку Ђоковићу за
кога је једна холандска
назовиновинарка ономад у
наступу мржње рекла да
изгледа “као лешинар”?!
Замислите само шта би се
десило да се било гдје у
новинама неко тако посрао по
Федереру? Госпођа се
фашистички изасрала, али то
није ништа изненађујуће. То је
стање свијести у Европи и на
Западу, то је став. Монтескје
би, вјероватно, да је жив, сада
обрнуо своју тезу. Не би питао
како је данас могуће бити
Парижанин, питао би како је
могуће бити Србин?! Поводом
најновије правосудне лакрдије
у Хагу насмијао би се,
вјероватно,
и
Лешек
Колаковски који у неким
новим “Разговорима с
ђаволом” (а пропо јеврејских
тврдњи да су од Бога
изабрани) не би питао “шта о
милости Божијој мисли
Фараонов народ”?- већ би
питао шта о томе данас мисле
Срби.
Али шта би, уистину, о
свему томе могли да мисле
Срби? Или, још боље, шта би
уистину могли (и требали) да
чине? Сулудо и глупо би било
рећи ништа. А баш то је оно
што се најмање очекује. Има у
томе неке тешко докучиве
логике. Као у Толстојевом
“Хаџи Мурату“ гдје Татари на
развалинама једне спаљене
џамије мирно и без узбуђења,
без
кукњаве
и
без
тријумфализма подижу нову.
“Да мрзе Русе, то се
подразумијевало” - каже
Толстој.
Но, пустимо Толстоја, као
што у Далматинској загори
ловци кажу “пушћи зеца, удри
Влаја...! Неважни су и
Монтескје, и Колаковски, и
Тостој, и ини други. Неважна
је чак и Карла Дел Понте, која
је својом невјерицом и
“жаљењем” због ослобађајуће
пресуде Готовини и Маркачу у
“изјави дана” надмашила
наказно збуњену Наташу
Кандић која је у српски бунар
жеља
просула
једну
крокодилску сузу. Јер
љепотица Карла је само бивша
главна хашка тужитељка, што
би рекли браћа Хрвати. Она је
(прљави) дио свог посла
завршила кад је то могла и кад
је то требало. Као и Луиз
Арбур или Џефри Најс. Као
ономад Серж Брамерц који је
(прије годину дана, прије
првостепене
пресуде
хрватским генералима јавно
обзнанио да Хагу више нису
потребни
“топнички
дневници”?!- кључни докази
оп. а.). Као сада Теодор Мерон
који без имало стида и
професионалног дигнитета
ликује како је “правда
побиједила”. Као што ће то
сутра учинити неки други
Мерон или Питер Робинсон.
И тако затварамо зачарани
круг моћи, (не)правде,
насиља, политике, бизниса,
ратова, историје, завјера и
пјесмица
захвалница.
“Одвратни Срби” - што на
неславној прашкој промоцији
свог мемоарског памфлета, са
све уздигнутим шакама и
обрвама, и с нескривеним
гњевом и мржњом у очима,
мада су у питању били Чеси,
рече
бакута Медлинсиноним је и синтагма самог
краја двадесетог и почетка
двадесет и првог вијека. Она
ће ту, као Дамаклов мач,
остати још дуго изнад наших
глава јер смо- упркос свих
својих “врлина”, “заслуга”,
“заблуда”,
“илузија”,
“промашаја”, “несташлука”,
“побједа”, “пораза”, а посебно
“трапавих злочина”- управо
ми одабрани да глумимо лоше
момке у предвечерје стварне
катаклизме
изопачене
планете гдје су само моћни и
богати момци добри, који,
успут буди речено такав атест
и сертификат могу трајно или
привремено да издају и
својим
вазалима
и
извођачима прљавих радова
на терену сви други су лоши и
то толико колико они одреде
и (пр)осуде.
Р. М.
JУЛИ/ДЕЦЕМБАР 2012
СБ
ИНИЦИЈАТИВЕ
БОРАЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Борачка организација Републике Српске више не може
да ћути и мирно посматра како се један прљави грађански
рат стално надопуњује и наставља правним средствима у
режији моћних западних сила.
Најмоћније средство за уништавање истине о протеклом
грађанском рату на подручју
БиХ јес те Ха шки три бу нал
чију матрицу је преузео и нела гал ни Суд БиХ за ра тне
злочине. И један и други суд
су се би узе ли за пра во да
правду и право тумаче и примјењују селективно и да сву
кривицу и ратну одговорност
пребаце на Србе. И у томе не
би ра ју сред ства. По сље дње
срамотне ослобађајуће пресуде тз. хрватским генералима
Готовини и Маркачу и албанском те ро рис ти Ха ра ди на ју
недвосмислено потврђују да
су и прав да и међуна ро дно
право дефинитивно поражени
и да за Србе правде нема. Нема ни слободе, јер је уступљена другима, а понестаје и наде,
јер Хашки трибунал са својим
са те ли ти ма је се би узео за
право не само да криво суди,
већ и да криво исписује историју. Због тога је Борачка организација Републике Српске
ријешила да покрене иницијативу за потписивање петиције
против таквог рада Трибунала, која подразумијева и његову ревизију, али и осуду и прекид рада- истичу у БОРС наглашавајући да ће потписе из
петиције прослиједити Генералној скупштини и Савјету
безбједности УН прије расправе о овој теми која је заказана за 10. април 2013. године.
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ПЕТИЦИЈЕ
Круг је за тво рен. Осло бађајућом пре су дом ди рек тним протогонистима злочина
над Србима у Хрватској и на
Косову и Метохији, хрватским
генералима Готовини и Маркачу, као и вођи терористичке
ОВК Рамушу Харадинају и његовим најближим сарадницима, Хашки трибунал је изгубио
JУЛИ/ДЕЦЕМБАР 2012
ПЕТИЦИЈОМ
ПРОТИВ ХАГА
(ЈЕДИНСТВЕНИ - ХАШКИ ТРИБУНАЛ ЈЕ АНТИСРПСКИ СУД)
смисао и сврху постојања, делегитимисао се и де факто и де
јуре изгубио и посљедњи минимум кредибилитета који је
имао. Хашки трибунал се самопонизио. Све маске су пале
и сада је свакоме јасно да то
ви ше ни је међуна ро дни суд
правде, већ селективни трибунал неправде који је на себе
преузео улогу да по налогу и
диктату великих сила на челу
са САД доврши ратну кавалкаду у бившој Југославији. И то
тако да за тај рат буду окривљени и осуђени једино Срби
који су само један од учесника
„тра гичног су ко ба“, ка ко је
грађански рат у Југославији дефинисао управо Хашки трибунал.
Сада је Хашки суд изишао
из властите дефиниције, напустио и изобличио властите
принципе и критерије и у сваком сми слу по ни зио и
међународно право и правду,
а нарочито жртве. Непотребним авантуризмом и примјеном двоструких аршина Хашки трибунал се као и неколицина великих сила ставио
на страну хрватских, муслиманских и албанских сепаратиста и терориста који су, за-
рад рушења социјалистичког
поретка у Југославији, добили
подршку, одобрење и материјалну помоћ од запаних ментора и из арапских земаља да
сруше Југославију. Легитимну
државу за ко ју су се по ред
Срба, који су је двапут стварали и у ње зи но ства ра ње
уложили два милиона живота,
борили и други антифашистички народи, односно појединци.
Тако је Трибунал постао ратни и по ра тни сауче сник у
злочину, етнички га дефинисао и етнички протажира свој
рад, упркос одређеном броју
бивших и садашњих тужилаца
и судија који су током рада на
предметима ратних злочина
упознали праву природу и позадину рата у бившој Југославији, као и лобисте и менторе
којима такав карактер рата и
такав карактер рада Трибунала у потпуности одговара. То
је недопустиво и у моралном
и у правном смислу. То је неправда и насиље. То је злочин.
То је удружени злочиначки
подухват. И зато од Савјета
без бје днос ти УН, као осни вача Суда, тражимо да ту праксу злочина заустави, да из-
врши ревизију и покрене поступак одговорности против
тужилаца и судија који су својим чињењем или нечињењем
омогућили да (не)правда у Хашком суду има етничке карактеристике, да нестану докази
(топнички дневници) или да
се на доказима не инсистира,
да буду убијени свједоци или
да се свје до ци ма (од бра не)
онемогући да својим исказима по ре ме те про цес, да и
српске жртве добију сатисфакцију и да се разобличи позадина ратног сукоба и учесника у њему. Другим ријечимада се утврди истина.
Као непосредни актери ратних до гађаја, да кле као
жртве рата и жртве селективног процеса у Хашком трибуналу и у нелегалном Суду
БиХ који је наставио да ради
по истом принципу као и Суд
у Хагу, само још селективније,
пристрасније и неправеднијеод овлашћених представника
Републике Српске и српских
представника у заједничким
ор га ни ма и ин сти ту ци ја ма
БиХ тражимо да покрену поступак ревизије и укидања Суда за ратне злочине БиХ. Доса даш ња акти вност у тзв.
стру кту рал ном ди ја ло гу то
није омогућила, јер је тај суд
нас та вио да ра ди по ис том
принципу и задржао право да
истовремено оптужује, суди и
доноси одлуке у другостепеном поступку!? Једини принцип којег се придржава Суд
БиХ и који упорно форсира у
свом нелегалном раду, као и
Хашки трибунал, јесте принцип да за евентуалне злочине
бу ду оп тужени и осуђени
Срби, и то у правилу по коман дној од го вор нос ти за
удружени злочиначки подухват, па чак и геноцид, док се
сви други ослобађају командне и сваке друге одговорности, изузев неколицине егзекутора који су преживјели рат и
послије годинама награђивани на разне начине за злочин
и скривање злочина, појединачних и масовних гробница.
Р. М.
5
РАД ОРГАНА БОРС
СА 13. СЈЕДНИЦЕ ПРЕДСЈЕДНИШТВA БОРС-А
СБ
ПОТРЕБНО УВЕЋАЊЕ ОСНОВИЦЕ
На сједници Предсједништва расправљало се о неколико важних питања из области
борачко-инвалидске заштите
и рада БОРС-а како би се унапредила и увећала права бораца и њихових породица, те
побољшао рад органа БОРСа.
Једна од тачака дневног реда Предсједништва био је и
редован извјештај о пословању БОРС ИНВЕСТ Фонда у
првој половини текуће године, те је Предсједништво једногласно усвојило извјештај
о по сло ва њу БОРС ин вест
Фонда за период од првог јануара до 30.јуна 2012. године.
Прва и може се рећи нај важни ја тачка дне вног ре да
била је иницијатива Одбора
породица погинулих бораца и
Одбора ратних војних инвали да БОРС-а да се увећа
основица за обрачун примања
породица погинулих бораца и
ратних војних инвалида. Овакве ставове и закључке одбори су донијели на својим рани јим сје дни ца ма, те је и
Предсједништво БОРС-а требало заузети свој став о овој
иницијативи.
Предсједништво БОРС-а једногласно је подржало иниција ти ву одбо ра за увећање
осно ви це те је до не сен за кључак да се упу ти зах тјев
Вла ди Ре пу бли ке Српске за
увећање основице за обрачун
примања борачких категорија.
Истовремено је и закључено
да одлуку о утврђивању основице треба ускладити са трошковима живота у Републици
Српској и то према подацима
Завода за статистику, дакле
увећањем пороцента од просјечне нето плате у Републици
Српској.
Дражан Перендија, предсједник Предсједништва БОРС-а
изра зио је очеки ва ње да ће
Влада Републике Српске имати ра зу ми је ва ња за ова кав
захтјев, с обзиром на то да је
6
ДРАЖЕН ПЕРЕНДИЈА И МИРОСЛАВА МИЛЕКИЋ
ОДЛИКОВАНИ КОЛЕКТИВИ И ПОЈЕДИНЦИ
На сједници у Гацку Предсједништво БОРС-а је донијело одлуку о одликовању заслужних колектива и
појединаца, који су допринијели пуној афирмацији резултата одбрамбено-отаџбинског рата и помогли
успјешној реализацији програмских циљева Борачке организације Републике Српске.
Златном значком БОРС-а одликована је МХ “Електропривреда РС“, сребреном значком одликовано је ЗП
“Хидроелектране на Дрини“ а. д. Вишеград и проф. др Драгољуб Мучибабић, директор Термоелектране
Гоцко.
Истовремено додијељене су и двија повеље БОРС-а: Мили Дакићу, директору “Хидроелектране на Дрини“ и Бранислави Милекић, директору МХ “Електропривреда РС“.
Предсједник Предсједништва Борачке организације Републике Српске Дражен Перендија одликоваеа
БОРС уручио је сутрадан, 24. октобра, на свечаности у Требињу.
Р. Ј.
индексација трошкова живота
посљедњи пут урађена 2008.
године. Он је, поред осталог,
подсјетио да је Борачка организација упутила 15 примједби на измјене Закона о инвестиционим фондовима.
Та кође је одлучено да се
прије дефинисања буџета РС
за 2013. го ди ну ор га ни зу је
састанак са премијером са и
Владом РС како би се у буџету
РС осигурала средства за ову
намјену те иста не би морала
за ви си ти од ра спо ложивих
буџетских средстава.
На сједници је такође донесено и неколико оперативних
одлука чији је циљ да се уна-
преди рад БОРС-а и општинских борачких организација
или да се акти внос ти бо рачких организација квалитетније изводе.
У том смислу је закључено
да се подржава при је длог
спа ја ња и гру пи са ња оби љежавања значајних датума у
којима се истовремено појављују интереси више општинских борачких организација,
те да је потребно од министарства рада и борачко-инвалидске заштите тражити повећање сред ста ва за оби љежавње значајних датума из
отаџбинског рата, јер се ове
године није могло удовољити
половини захтјева за финансијску помоћ при обиљежавању.
Подржана је и идеја да се
Цен трал но оби љежава ње
Крсна славе БОРС-а ове године организује у Невесињу, посебно због чињенице да се ове
године навршава 20 година од
Ми тров дан ске офан зи ве,
односно битке за одбрану Невесиња.
Одбора за обиљежавање 20
го ди на пос то ја ња и ра да
БОРС-а како би се 2013. године на аде ква тан начин оби љежило 20 година постојања
БОРС-а.
Т. М.
JУЛИ/ДЕЦЕМБАР 2012
ВАЖНА ПОБЈЕДА БОРС
СБ
НАРОДНА СКУПШТИНА ДОНИЈЕЛА БУЏЕТ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ЗА 2013. ГОДИНУ
Влада прихватила
аргументацију
предсједника
БОРС-а Пантелије
Ћургуза чиме је у
буџету Републике
Српске за 2013.
повећан износ за
борачки додатак
са овогодишњих
34,7 милиона на
49,3 милиона
марака
Посланици Народне скупштине Републике Српске на
сједници од 4. децембра, посли је тро дне вне рас пра ве
усво ји ли су по хи тном пос тупку буџет за наредну годину у износу од 1,945 милијарди ма ра ка. С об зи ром да је
при хо до вна стра на рес три ктивно планирана у буџету за
2013. расходи за лична примања су смањени за 56,5 милиона у односу на ову годину и
износе нешто више од 642 милиона марака.
- У складу са претходно утврђеном економском политиком повећана су средства за
социјалну заштиту са 237,8 на
254,8 ми ли она ма ра ка. Нај веће повећање у овој категорији односи се на борачки додатак. Предвиђено је да ового диш ња из два ја ња за бо рачки додатак буду повећана
са 34,7 милиона на 49,3 милиона марака. За програм социјалног збрињавања радника у
овој години издвојено је десет
ми ли она ма ра ка, а за 2013.
планирано је 13 милиона марака. Благо повећање у буџету
предвиђено је за породичне
ин ва ли дни не, док су ис ти
износи као и ове године планирани за одликоване борце,
те цивилне и личне инвалиJУЛИ/ДЕЦЕМБАР 2012
НАЈВЕЋЕ ПОВЕЋАЊЕ
ЗА БОРАЧКИ ДОДАТАК
НАРОДНА СКУПШТИНА РС
днине.
Тако се испоставило да неда вни про тес ти и при је тње
гранских синдиката нису имали већег ефекта и утицаја на
усвајање буџета, за разлику од
разговора којег су 20. новембра во ди ли пред ста вни ци
Владе и Борачке организације
Републике Српске. Очигледно
да је већ на овом сас тан ка
постигнут висок степен сагласности, а у додатним разговори ма уса гла ше но је пи та ње
основице за обрачун личних и
породичних инвалиднина.
Премијер Републике Српске
Александар Џомбић је послије првог састанка са руководством БОРС-а изја вио да
“Вла да не може по већава ти
ову позицију, али да нема ништа против да у оквиру постојеће ставке за кориснике који су искључени из права буде
направљена нова прерасподјела и да се евентуално види да
ли има простора за ново повећање.
- Неопходно је да се уведе
сис тем пра ве днос ти за оне
који су у претходном периоду
до рјешења дошли на нелегалан начин или нису у категоризацији у којој треба да буду
- рекао је Џомбић.
Го во рећи о ре али за ци ји
Пројекта потпуног стамбеног
збрињавања 5.300 лица из борачких категорија, који је започет 2008. године, премијер
Џом бић је ре као да је та да
процијењено да је за његову
реализацију потребно 50 милиона марака, али да су калкулације показале да је за то потребно много више средстава.
- Влада је извршила своју
обавезу од 50 милиона марака
и на ша оба ве за је да за за кључење овог пројекта 2014.
године обезбиједимо још 40
милиона - обећао је премијер
Џомбић и подсјетио да су у
буџету за 2013. годину за ову
намјену предвиђено 10 милиона марака.
Предсједник Борачке органи за ци је Ре пу бли ке Српске
Пантелија Ћургуз изјавио је
да Влада приликом израде и
до но ше ња за 2013. го ди ну
тре ба да обра ти пажњу на
кључна питања која се односе
на осно ви цу за обрачун
личних и породичних инвалиднина, стамбено збрињавање,
Фондације “Помоћ“ и ревизије стечених права, као и потребу доношења, по хитном
поступку, закона о ревизији
инвалидских пензија.
Предсједник БОРС-а је истакао да је Борачка организација на састанку покренула и
питање реактивирања изградње заједничког спомен-обиљежја и потребе израде ревизије постојећег пројекта.
- Борачка организација Републике Српске је још раније
затражила од Владе да основица за обрачун личних и породичних инвалиднина буде
80 одсто нето просјечне плате
из претходне године са реалним растом трошкова живота
- под сје тио је пред сје дник
БОРС-а Пантелија Ћургуз.
Р. Ј.
7
РАД ОРГАНА БОРС
СБ
Одбор ратних војних инвалида БОРС-а
ОСНОВИЦА И РЕВИЗИЈА
У Бањој Луци је 12. септембра одржана редовна сједница
Одбора ратних војних инвалида БОРС-а на чијем дневном
ре ду се на шло пи та ње по већања основице за примања
ратних војних инвалида, те је
анализиран досадашњи процес
ревизије права из области борачко-ин ва лид ске за шти те.
Сједницу је отворио и водио
пред сје дник Одбо ра Ми ко
Шкорић, а као гости сједници
су присуствовали предсједник
Скупштине БОРС-а Пантелија
Ћургуз и Рада Кела из министарства рада и борачко-инвалидске заштите РС.
У првој тачки дневног реда
– расправи о повећању основице за примања ратних војних ин ва ли да, по ве ла се
опширна дискусија.
Анђелко Вранић из Шипова прочитао је за кључак
Одбора ратних војних инвалида његове регије у којем је
затражено да примања инвали да рас ту у скла ду са рал ним тро шко ви ма живо та.
ОДБОР РАТНИХ ВОЈНИХ ИНВАЛИДА
Да ни ло Крсић из Мо дриче
предложио је да се основица
по већа у одређеном и кон кре тном изно су и да тај
износ бу де већи од 60 про цента просјечне плате у РС
У расправи су се чули и други различити предлози, а потом се обратио и предсједник
БОРС-а Пантелија Ћургуз.
- Мислим да је садашње законско рјешење боље од претходног, јер се одлуком Владе
може током године повећавати основица, а не мора се, као
раније, мијењати закон.
Пре длажем да Одбор са
овом иницијативом иде према
Предсједништву, а да Предсједништво затражи од Владе да
повећа основицу за идућу годину – казао је Ћургуз.
Одбор је закључио да ће од
Владе РС затражити повећање
основице за примања инвалида у 2013. го ди ни те ће овај
приједлог представници одбора изнијети на сљедећој сједници Предсједништва БОРСа. И у тачки дневног реда која
је говорила о ревизији отворена је широка дискусија те су
ис ка за на бро ја на миш ље ња
углавном о недостацима ревизије.
- Треба извршити ревизију
бораца јер се данас многи који
су током рата били на радној
оба ве зи во де као бор ци. То
треба очиситити – рекао је Ва-
со Колак из Требиња.
И Драган Мастикоса из Оштре Луке био је мишљења да
треба уклонити уочене недостате из процеса ревизије.
- Треба измјенити протокол
о ревизији како би се дало право представнику БОРС-а да
учествује у ревизији. Многи су
након рата добили статус ратних војних инвалида, те такве
треба прве узети у ревизију –
нагласио је Мастикоса.
Одбор је у овој тачки дневног реда закључио сљедеће:
од Предсједнишптва БОРС-а
зах тје ва ти да се ор га ни зу је
тематска сједница на тему ревизије, од министарства рада
и борачко-инвалидске заштите тражити прецизне податке
о ефектима ревизије, што подразумјева податак колико је
бо ра ца из гу би ло ста тус ра тног војног лида, којем броју
бораца је умањена категорија
инвалидности а колико њих
је добило већу категорију као
и сличне детаље.
Т. М.
Одбор породица погинулих бораца БОРС-а
ПОВЕЂАЊЕ ЈЕ РЕАЛНОСТ
Сједница Одбора породица погинулих
бораца БОРС-а одржана је 13. септембра
2012. године а на дневном реду сједнице
нашли су се приједлог повећања основице за примања породица погинулих бораца у наредној години, као и процес ревизије и стамбеног збрињавања породица погинулих бораца. Сједници Одбора
којом је предсједавао предсједник Одбора Станислав Јунгић, присуствовали су и
предсједник Скупштине БОРС-а Пантели ја Ћур гуз и Пред сје дник Пред сје дништва БОРС-а Дражан Парендија,
док је у име министарства рада и борачко-ин ва лид ске за шти те сје дни ци
присуствовала Рада Кела. Предложени
дневни ред је усвојен једногласно и без
измјена, а потом се повела расправа о
првој тачки дневног реда – повећању
основице за примања породица погину8
лих бораца у 2013. години.
- Видите да се трошкови живота повећавају, мислим да треба бити и повећања осно ви це, до са да смо би ли
скро мни и ни смо тражили по већања
иако је постојала реална основа и потреба за то – рекао је Милан Дакић из
Брчког. Бо гдан Ше па из Ба ње Лу ке
био је мишљења да Одбор и БОРС требају тражити увећање основице.
- Ми имамо право да тражимо повећање, на крају то су нам и обећали.
Мислим да основица треба бити најмање 80 процената просјечне плате. Такође тре ба мо се уса гла си ти и је дин ствено наступати са нивоа БОРС-а јер
ћемо та ко ла кше ри је ши ти овај про блем – казао је Шепа.
Након расправе у којој су учествовали и остали чланови одбора усвојен је
закључак да се предложи Предсједништву БОРС-а да тражи од Владе РС повећање осно ви це за ин ва ли дни не и
примања борачких категорија у 2013.
години. Одбор је предложио да то повећање износи 80 процената од просјечне плате у РС за претходну годину.
У расправи о стамбеном збрињавању
ука за но је на по ма ке учиње не у овој
области послиједњих година, али да и
даље у стамбеном збрињавању постоје
бројни проблеми па чак и неправилности.
- Ми у Брчком смо при крају стамбеног збрињавања породица погинулих
бо ра ца. Међутим, има и ја ва шлу ка.
Имамо пет станова који су додјељени,
породице су добиле кључеве, али нису
уселилиле, не знам зашто.
Т. М.
JУЛИ/ДЕЦЕМБАР 2012
СБ
МИТРОВДАНСКЕ СВЕЧАНОСТИ
ЦЕНТРАЛНА ПРОСЛАВА КРСНЕ СЛАВА БОРС-А У НЕВЕСИЊУ,
ГОДИШЊИЦА МИТРОВДАНСКЕ ОФАНЗИВЕ И ДАН ОПШТИНЕ
СЈЕЋАЊА НА СЛАВНЕ БИТКЕ И
У складу са
православном
вјером, обичајима
и српском
традицијом
у Невесињу
прослављена
крсна слава
Борачке
организације
Републике Српске,
обиљежене двије
деценија од прве
Митровданске
офанзиве и Дан
ове мале али
поносне општине
Борачка организација Републике Српске прославила је,
како то налаже православна
вје ра, обичаји и тра ди ци ја,
своју крсну славу Светог вели ко мучени ка Ди ми три ја у
поносном српском Невесињу.
Централну прославу БОРС-а
до да тно је уве личало оби љежавање двије деценије од
почетка Митровданске офанзиве, као и прослава Дана општине Невесиње.
Прослава је почела светом
ар хи је реј ском ли тур ги јом у
храму Вознесења Господњег,
коју је служио Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Гри го ри је, и по ла га њем
вијенаца на спомен-обиљежје
стра да лим у про те клом од брамбено-отаџбинском рату.
JУЛИ/ДЕЦЕМБАР 2012
СРПСКЕ ЈУНАКЕ
ПОЛАГАЊЕ ВИЈЕНАЦА У НЕВЕСИЊУ
По завршетку свете архијерејске литургије владика Григорије је подсјетио у пригодној бесједи да је Невесиње
мало, али поносно мјесто чији
је заштитник Свети Димитрије и које је дало најбоље што је
имало за одбрану овог и околних херцеговачких огњишта.
- Срби су на род ко ји има
наду и вјеру, који се мучи, пати и страда и који је често запостављен, али опет народ који пје ва и ко ји се ве се ли.
Тужан је и болан осјећај увијек када се уђе у спомен-собу и
кад видимо свијетле ликове
наше браће, отаца, родитеља и
сродника, али је, исто тако, и
поносно када знамо да нисмо
никога нападали и никоме ништа отимали, већ да смо бранили свој народ, своју вјеру и
своја огњишта - рекао је еписком Григорије.
МАНИФЕСТОВАНО
СРПСКО ЈЕДИНСТВО
Послије полагања вијенаца
и цвијећа на спомен-костурницу на Гвозду гдје су похрање ни пос мртни ос та ци не идентификованих лица са по-
дручја Херцеговине страдалих
у по сље дњем од брам бе ноотаџбинском рату од 1992 до
1995. године, предсједник Борачке организације Републике
Српске Пантелија Ћургуз рекао је да је Невесиње славно и
јуначко мјесто, у коме су се
догодиле одсудне битке не само за ово подручје, већ и за
цијелу Републику Српску.
- Кроз ове наше светковине
ма ни фес ту је се је дин ство
српског на ро да и то је оно
што треба да нас охрабри и да
нам да подстрек за додатан
рад у ангажовању да би Републи ка Српска има ла по ли тичку, економску и сваку другу врсту ста бил нос ти. То је
нај бо ља га ран ци ја да ће
српски народ опстати на овим
прос то ри ма и обе зби је ди ти
будућим генерацијама да буду
своји на своме.
Митровданске битке 1992.
и 1994. године, једне су од најзначајнијих епопеја одбрамбено-отаџбинског рата у којој је
херцеговачки народ показао
храброст и јунаштво. Зато никад не смијемо заборавити и
мо ра мо ци је ни ти жртве и
створити амбијент у Српској
који ће уважавати вриједности ство ре не у тим бит ка ма.
Зато не треба да кријемо наш
циљ да желимо да Република
Српска бу де са мос тал на
држава, за шта су се борили и
за ко ју су живот да ли на ши
борци - поручио је предсједник БОРС Пантелија Ћургуз.
СТАМБЕНО ЗБРИНУТО
2.600 ПОРОДИЦА
Говорећи о значају митровдан ске офан зи ве ми нис тар
ра да и бо рачко-ин ва лид ске
заштите Српске Петар Ђокић
је нагласио да је то херојска
битка у којој су борци Невесиња и ци је ле Хер це го ви не
пружили натчо вјечан ски
отпор и успјели да поразе вишес тру ко број ни јег и те хнички оспо со бље ни јег не пријатеља.
- То је једна од наславнијих
битака коју је извојевала Војска Ре пу бли ке Српске у од брамбено-отаџбинском рату.
Ове офан зи ве су пре дмет и
војних истраживања, али их,
при је све га, ка ра кте ри шу
огромно херојство народа и
9
МИТРОВДАНСКЕ СВЕЧАНОСТИ
СБ
ПРОМОЦИЈЕ КЊИГА И СВЕЧАНА АКАДЕМИЈА
СПОМЕН СОБА ПОГИНУЛИМ БОРЦИМА У НЕВЕСИЊУ
спремност на велику жртву.
Ово је и тренутак да се подсјетимо и обавеза према борцима и њиховим породицама,
ратним војним инвалидима.
Република Српска је до сада
чини ла ма кси мал не на по ре
како би могла да побољша положај бо рачке по пу ла ци је,
обезбиједи им одређена права
и надлежности а све у складу
са економским могућностима.
Република Српска је одлучна
да и у наредном периоду унапређује област борачко-инвалидске заштите да би борци и
њихове породице имали већу
сигурност.
Као што је по зна то Ре пу блика Српска проводи један
од најхуманијих програма који се односи на потпуно стамбе но збри ња ва ње по ро ди ца
по ги ну лих и ра тних вој них
инвалида. Само из Развојног
програма Републике Српске је
издвојено 50 милиона марака,
а до сада је ријешено питање
стамбеног збрињавања за око
2.600 породица погинулих бо-
ЛИТУРГИЈА У ХРАМУ ВАЗНЕСЕЊА ГОСПОДЊЕГ
10
раца и ратних војних инвалида од прве до четврте категорије - прецизирао је министар
борачко-инвалидске заштите
Републике Српске.
Министар Ђокић је најавио
да ће Влада и у наредном периоду настојади да тај посао
убрза и подсјетио да је и Народна скупштина Српске дала
сагласност да се може приступи ти убрза ној ре али за ци ји
овог програма.
- По тре бно је још око 46
ми ли она ма ра ка ка ко би се
стамбено збринуло преосталих око 2.400 породица погинулих и ратних војних инвалида. Очекујем да ће се током
2013. и 2014. године у потпуности ријешити ово питање закључио је министар Ђокић.
БИЈЕГ ИЗ БОЛНИЦЕ
НА ФРОНТ
Ево ци ра јући успо ме не на
митровданске битке пуковник
Вој ске Ре пу бли ке Српске и
ко ман дант Чет вртог пје ша дијског батаљона на Врање-
Дводневне свечаности у Невесињу
почеле су 7. новембра увече када је
одржана свечана академија поводом Дана општине, крсне славе Борачке ор га ни за ци је Ре пу бли ке
Српске и 20 година од Митровданске битке.
У при го дној бе сје ди иза сла ник
предсједника Републике Српске Синиша Каран је подсјетио да је Војска
Републике Српске била гарант не
само опстанка српског народа, него
и одбране Српске која је настала
као легални израз воље Срба у БиХ.
- Са пијететом се присјећамо свих
бораца, припадника ВРС који су
своје животе уградили у темеље
Српске, дајући их за слободу, достојанство и историјски национални
дух српског народа. Не само борцима, него и цјелокупном нашем народу одајемо признање и наша трајана обавеза је да сачувамо оно за
шта су се они борили - истакао је
Каран.
Предсједник Борачке организације
Републике Српске Пантелија Ћургуз
је одао признање Херцеговцима за
које је рекао да су увијек били узор
српском роду.
- На херцеговачком камену је увијек
било тешко живјети, али и најљепше и најузвишеније постојати, што
најбоље показују три невесињске
пушке - истакао је Ћургуз.
У име организатора, присутне је
вићима гдје је било тежиште
напада у двије офанзиве, Ранко Продановић је подсјетио да
је то би ла бор ба не са мо за
Не ве си ње, већ и за ци је лу
Хер це го ви ну и Ре пу бли ку
Српску.
- У првој офанзиви непријатељ је имао однос 10:1 у артиљерији, а у живој сили 7:1, девет бригада нападало је једну
нашу бригаду, али опредјељење српских бораца било је да
се брани и одбрани свој народ
и створи Република Српска.
Исто тако, и крајњи циљ друге
офанзиве био је да се покори
поздравио новоизабрани начелник
општине Момчило Шиљеговић, који је на гла сио да Не ве си ње за служује да се на митровданским
биткама као примјеру витештва надахњују млађе генерације.
У умјетничком дијелу програма наступили су глумица београдског народног позоришта Ивана Жигон,
Етно група “Свети Димитрије“, мушка пјевачка група КУД-а “Невесиње“, учени ци Осно вне му зичке
школе “Свети Роман Мелод“ и народни гуслар Момчило Вуковић.
Свечаној академији претходиле су
промоције романа Велибора Шиповца “На граници“ и књиге Љиљане Булатовић “Рапорт комаданту“.
Културни дио прославе крсне славе БОРС завршен је промоцијом
књиге академика Сава Скока “Антифашистичка Невесињска пушка“
која је дефинитивно најегзактније
научно штиво не само о чувеној
“Невесињској пушки“ којој су претходила три слободарска устанка
војводе Луке Вукаловића и народа
Херцеговине против окупатора и
завојевача, већ је она и омаж за
дви је по бје дом српских бо ра ца
сломљене агресорске митровданске офанзиве. Књига доктора Скоке је, такође, најтрајнији споменик
антифашистичкој традицији Невесиња и цијеле православне Херцеговине.
хер це го вачки на род. Не ве сињска бригада заједно са саборцима из осталих општина
Херцеговине учинила је херојски подвиг и успјела не само
да разбије највећу извиђачку
диверзантску операцију која
је вођена у протеклом рату,
већ и да непријатељу нанесе
гу бит ке та ко да се Чет врти
корпус Армије БиХ није могао
опоравити до краја рата. Какав је у тим одсудним тренуцима владао морал и воља код
бораца и становника да се одбрани и сачува слобода најбоље свједочи податак да су чак
JУЛИ/ДЕЦЕМБАР 2012
МИТРОВДАНСКЕ СВЕЧАНОСТИ
СБ
МИТРОВДАН-АКАДЕМИЈА
и ра ње ни бор ци бјежали из
болничких кревета да би се
придружили саборцима у одбрани херцеговачких крајева подсјетио је командант Чет-
вртог пјешадијског батаљона
Ранко Продановић.
Борац Драган Ивањишевић
признаје да је иако рањен и са
завојима побјегао из болнице
да би се прикључио саборцима у одбрани Невесиња.
У дви је ми тров дан ске
офанзиве погинула су 63 борца Војске Републике Српске, а
210 је ра ње но. У првој ми тровданској офанзиви 1992.
године снаге Хрватског вијећа
одбране и Армије БиХ потпомогнуте регуларним једницима Хрватске војске извршиле
су општи напад на Невесиње,
док су дру гу ми тров дан ску
офанзиву, која је почела 11.
новембра 1994. године, извеле
је ди ни це Чет вртог кор пу са
Армије БиХ.
По ред ми нис тра Пе тра
Ђокића и пред сје дни ка
БОРС-а Пан те ли је Ћур гу за
дво дне вном оби љежава њу
крсне славе Борачке организације Републике Српске присус тво ва ли су, де ле га ци је
пред сје дни ка Ре пу бли ке
Српске, Владе Српске, Народне скупштине, борачких организације источне Хереговине, Трећег пјешадијског пука
који баштини традицују Војске Републике Српске, Невеси ња ца из Бео гра да, Ра вно гор ског по кре та, као и
удружења чланова породица
погинулих и несталих.
Радован ЈОВИЋ
Пантелија Ћургуз, предсједник БОРС
ОВДЈЕ ЈЕ УВИЈЕК БИЛО НАЈТЕЖЕ
Слава у српском народу није само
православни обред и свечани чин. Она је,
нарочито код Срба у Херцеговини, посебан,
изузетан дан, изузетно искуство и част
какву многи народи западне цивилизације
нити знају нити имају, нити разумију. Као
што, уосталом, не разумију ни нас, нашу
част, наш понос, наша увјерења, наше
обичаје, нашу историју и нашу трагедију. А
посебно нашу постојаност. И то није ништа
ново, нити се тим поводом ишта ново може
очекивати. Нарочито то да ће велики свијет
прогледати, да ће истина и правда
побиједити и да ће се богати и моћни сами
одрећи својих привилегија.
И то неће бити једина замка и илузија и
једина заблуда. Јер људска права и слободе,
и то преко сваке мјере, јесу и биће доступне
само богатима и моћнима. За сиротињу ће
то и даље бири привид и бесрамно
бескрајна лаж. Као и све око нас,
укључујући и законе и институције.
Посебно њих. Јер свијет је одувијек био
арена и разбојиште. Не требају нам ни
Шекспир ни Орвел да то видимо и
схватимо. Проблем је како да то
прихватимо и како да из тога изађемо живи
и здрави. Да преживимо.
Путева има много и разних. Наређења и
упутстава такође. Сугестија и препорука
још и више. И ко да се у свему томе снађе.
Још ако је презрен и обиљежен, проказан и
сатанизован као нико прије. Ако је Србин.
Па још тврдоглав и поносан каквог га је Бог
већ дао, ако је правдољубив и ратборан, ако
истинољубиво и страсно воли СЛОБОДУ,
ПРАВДУ И ОТАЏБИНУ, истрајан је у
својој вјери и национу, ако је болећив на
неправду и склон праштању и забораву. И
поврх свега није глуп, али је склон том
пороку јер је добар.
Али ни то није довољно јер је инокосан,
неда своје и преко себе, не воли труле
JУЛИ/ДЕЦЕМБАР 2012
компромисе и тешко га је натјерати да
згужва карактер. Просто је невјероватно да
су Срби као такав народ уопште успјели
опстати кроз вијекове уз такве мане и
врлине, уз толике прогоне и окупације,
истребљења, покрштавања и геноцид.
Изгледи за то су готово увијек били равни
нули. И још су такви. А, ето, безброј пута
смо доказали да смо неуништиви и
најистрајнији кад је најтеже. И тамо гдје је
најтеже.
Вријеме и искуство су показали да је
Србима најтеже било овдје, на
херцеговачком камену, али и да је на том
камену било најљепше и најузвишеније
постојати. И данас је тако. Херцеговина и
Херцеговци су вазда били и јесу узор
васколиком српском роду. Нису то
показале само три невесињске пушке из
ових лугова од којих је напознатија и
најватренија била она што је продрмала
читаву успавану Европу и начела силну
Отоманску империју, већ су то потврдиле и
све друге генерације устаника и слободара
укључујући и ову посљедњу која је у
одрбрамбено-ослободилачком рату два
пута, и то баш на Митровдан, сломила
двије хрватско-муслиманске офанзиве.
Синови, унуци и праунуци су показали да
имају и част и карактер, и храброст и
одважност, и вољу и одлучност предака и
ону искру слободе која се не гаси.
Сада смо, међутим, сви заједно на неким
другим искушењима, на неким другим
изазовима и ватрама опстанка. Наше битке
за право на живот и слободу нису престале,
наше битке за нацију и православну вјеру
нису престале, наше битке за истину и
доказивање истине нису престале. И што је
најболније- ни наша најпресуднија битка,
битка за голу егзистенцију и опстанак није
престала. И она нам је сад најпреча и
најважнија. Сад морамо да се збијемо и
ујединимо своје редове више него икад, сад
морамо бити ближи једни другима него
икад. Сад и Херцеговина и Крајина и
Семберија и Романија и Озрен и Посавина
морају да дишу једном душом, да говоре
једним гласом, да имају један разум и једно
срце.
То је мјера и то је начин опстанка, наш
услов и предуслов, наш залог за будућност.
То, наша слога и јединство, су сада наше
кандило и славска свијећа у мраку која не
освјетљава само нашу свијетлу прошлост
која нас понекад успављује, него и нашу
сурову стварност која нас стеже и
забрињава. Обећана будућност не постоји
и нико нема право да нас у њу води или
усмјерава без наше воље и гаранција које су
могу провјерити, без дубине која се
људском величином не може измјерити и
без висине која се људском главом не може
дохватити.
Све су ово питања и задаци нашег
времена и нашег разума. Првенствено ми
борци смо за њих најодговорнији и
најпозванији да их ријешимо. Једина
гаранција, једини заклон и једина бусија
нам је Република Српска, а једино оружје
наш разум и наше јединство. Као човјек и
као предсједник Борачке организације ту
сам увијек стајао и стојим.Ту сам се тражио
и трошио. Ту сам храбрио себе и друге. Ту
сам стварао и ту имам наду у љепше сутра.
И тако ће увијек бити.
(Из говора на слави у Невесињу)
11
МИТРОВДАНСКЕ СВЕЧАНОСТИ
КРСНА СЛАВА БОРС-А ПРОСЛАВЉЕНА ШИРОМ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
СБ
МИТРОВДАНСКЕ СВЕЧАНОСТИ
У ОТАЏБИНИ СРПСКОЈ
Једино што се током времена промијенило у српској традицији је то што
Митровдан више није “данак - хајдучки растанак”, када су се хајдуци пред
наступајућу зиму скривали код својих јатака, већ свечаност и крсна слава
Борачке организације Републике Српске на коју слободно и без икаквог зазора
долазе сви честити српски борци и њихови гости
БИЈЕЉИНА
У Спомен-храму на Вучијаку служен је
парастос за 626 погинулих бораца Војске
Републике Српске из Прњавора. Послије
освештања и ломљења славског колача
на славском ручку предсједник
Општинске борачке организације Владо
Живковић је у кратком обраћању
подсјетио на тешке ратне дане и велики
допринос којег су у одбрамбеноотаџбинског рата дали борци из
Прњавора.
- Запошљавање демобилисаних бораца
који су учествовали у стварању
Републике Српске убудуће мора бити
приоритетан задатак како на
републичком тако и на општинском
нивоу, као и потпуно збрињавање
породица погинулих бораца и ратних
војних инвалида - рекао је Живковић.
БИЈЕЉИНА
Предсједник Борачке организације
града Бијељина Зоран Миљановић
12
честитао је славу свим борцима
Републике Српске и изразио наду да ће
ова категорија становника сљедеће
године славу прославити у много бољим
условима.
- Тешке су године иза нас. Надамо се да
ћемо, уз подршку Владе Српске и града
Бијељина, успјети да запослимо што већи
број ратних војних инвалида и породица
погинулих бораца. Тренутно је на
подручју Бијељине евидентирано преко
20.000 незапослених припадника борачке
категорије.
- Највећи терет кризе подносе они који
су највише дали за ову државу. Ми ћемо
на све начине покушати да помогнемо
тим људима и њиховим породицама обећао је Миљановић.
Градоначелник Бијељине Мићо Мићић
честитао је славу Борачкој организацији
и свим борцима и подсјетио да ова
локална управа сваке године издваја око
милион марака за помоћ овим
категоријама.
- Сигуран сам да ћемо сљедеће године,
заједно са Владом Српске, ријешити
стамбено питање свих породица
погинулих бораца и ратних војних
инвалида од прве до четврте категорије,
а наставићемо са праксом да свако дијете
из борачких категорија добије
ШАМАЦ
JУЛИ/ДЕЦЕМБАР 2012
СВЕЧАНОСТИ У ОБО
СБ
стипендију, новац за уџбенике и друге
облике помоћи - рекао је Мићић. Крсну
славу Борачке организације Српске
обиљежила је и Мјесна борачка
организација Велика Обарска служењем
парастоса испред спомен-обиљежја на
коме су уклесана имена 29 погинулих
бораца из овог мјеста.
ШАМАЦ
Поводом Митровдана, крсне славе
Борачке организације и општине Шамац,
његово преосвештенство епископ
зворничко-тузлански Василије служио је
литургију
у
цркви
Светог
великомученика Димитрија, а затим су
положени вијенци и цвијеће на
централни
споменик
борцима
отаџбинског рата.
Честитајући крсну славу БОРС-а
владика Василије је позвао све носиоце
јавних функција да чувају отаџбину
Републику Српску и да никад не забораве
погинуле борце Војске Републике Српске
као и њихове породице и све борце који
су стварали Републику Српску у којој се у
миру данас прославља овај дан.
Начелник општине Шамац Саво
Минић честитао је славу становницима и
општинској Борачкој организацији и
изразио наду да ће у наредне четири
године руководство општине учинити
много на инфраструктури, по чему ће
Шамац бити препознатљив.
На градском тргу код централног
споменнка хор “Херувими“ Соколског
друштва “Светн Василнје Острошкн”
извео је духовне пјесме у помен за
погинуле борце Војске Републике Српске.
Делегација општине и Борачке
организације положиле су вијенце на
споменик “Палим за слободу 1992-1995”.
ЧЕЛИНАЦ
Служењем литургије у храму Светог
архангела Гаврила и полагањем вијенаца
у Спомен-соби у Челинцу је обиљежена
крсна слава Борачке организације
Републике Српске - Митровдан.
Светој литургији су присуствовали
представници Борачке организације
Челинац и породице погинулих бораца, а
вијенце у Спомен-соби положили су
начелник општине Момчило Зељковић,
предсједник Одбора погинулих бораца
Петар Савичић и предсједник Одбора
ратних војних инвалида Дарко Јанковић.
Славски колач и жито освештани су у
Друштвеном дому у Марковцу, гдје је
обављен славски ручак. Предсједник
челиначке Борачке организације Синиша
Вуковић указао је на тежак положај
JУЛИ/ДЕЦЕМБАР 2012
КНЕЖЕВО
борачких категорија, али је додао да је
направљен велики напредак у рјешавању
животних проблема жртава рата и
чланова Борачке организације у овом
општини, али да још има разлога за
незадовољство. Он је подсјетио да су
највећи проблеми борачке категорије
незапосленост и здравствена заштита.
У Одбрамбено-отаџбинском рату из
челиначке општине погинуло је 220
бораца, а преко 600 је рањено
.
КНЕЖЕВО
Поводом крсне славе Борачке
организације Републике Српске Митровдана у храму Рођења пресвете
Богородице у Кнежеву служен парастос
за погинуле борце са подручја ове
општине.
Делегације Борачке организације,
породица погинулих бораца и ратних
војних инвалида, те општине Кнежево
посјетиле су спомен-собу, гдје су
положили вијене и одале пошту
кнежевским борцима погинулим у
одбрамбено-отаџбинском рату.
- Крсна слава Борачке организације
прилика је да се присјетимо својих
сабораца који су живот изгубили у
протеклом рату, али и прилика за
подсјећање борачке организације на
обавезе према њеним члановима и
њиховим породицама - рекао је
предсједик општинске Борачке
организације Рајко Поповић.
РОГАТИЦА
Борачка организација општине
Рогатица је обиљежила крсну славу
Светог великомученика Димитрија Митровдан, служењем парастоса
погинулим борцима и полагањем вијенца
у Спомен-капели.
Парастос је служило локално
свештенство, а делегација општинске
Борачке организације положила је
вијенац у Спомен-капели у којој се
налази 287 фотографија погинулих
бораца у одбрамбено-отаџбинском рату
са простора ове општине. Послије
полагања вијенца обављено је ломљење
славског колача и приређен славски
ручак.
ХАН ПИЈЕСАК
Парастосом погинулим борцима у
одбрамбено-отаџбинском рату у споменкапели у којој се налазе 82 фотографије
погинулих бораца и Борачка
организација општине Хан Пијесак је
обиљежила крсну славу.
Делегације општинске Борачке
организације и општине положиле су
вијенце на Отаџбински споменик
погинулим борцима, а у згради
Скупштине општине обављено је
ломљење славског колача и приређен
славски ручак.
ТЕСЛИЋ
Борачка организација општине Теслић
прославила је Митровдан - крсну славу
Борачке организације Републике Српске.
Обиљежавање овог празника почело је
служењем парастоса и полагањем
цвијећа у Спомен-храму Пресвете
Тројице, за преко 550 бораца погинулих у
посљедњем отаџбинском рату. Вијенце су
положили представници општинске
власти, општинске Борачке организације,
породице погинулих бораца.
Предсједник Општинске борачке
13
СВЕЧАНОСТИ У ОБО
организације Теслић Радомир Миљић
рекао је да је крсна слава прилика када
радост и весеље требају доћи до
изражаја, а да успјехе и тешкоће треба
оставити за неки други пут.
- Данас не вршимо анализу
постигнутих резултата и не постављамо
захтјеве. Прослављајући крсну славу ми
се данас молимо за добробит Борачке
организације и Републике Српске - навео
је Миљић.
Замјеник начелника општине Теслић
Миодраг Лукић, честитајући крсну славу
припадницима Борачке организације,
поручио је да се борци који су створили
Републику Српску никада не смију
заборавити, те да свака политичка
гарнитура која обавља власт посебну
пажњу треба посветити рјешавању
проблема ове популације.
- Свака власт за борце треба да учини
максимално у смислу рјешавања
стамбене проблематике њихових
породица, лијечења, запошљавања и
других њихових потреба - закључио је
Лукић.
ПРИЈЕДОР
Служењем парастоса у цркви Свете
Тројице у Приједору, полагањем цвијећа
на Централно спомен-обиљежје “За крст
часни” и славским ручком Борачка
организација општине Приједор је
обиљежила своју крсну славу - Светог
Димитрија.
Предсједник Борачке организације
општине Приједор Радован Рајилић
истакао је да руководство ове
организације и у врло тешким
социјалним приликама настоји својим
радом помоћи свим борачким
категоријама, прије свега, породицама
погинулих бораца и ратним војним
инвалидима, како би могли да остваре
минимум права која им по Закону о
ПРИЈЕДОР
14
правима бораца припадају.
- Славу Борачке организације славимо
дуги низ година и надамо се да ћемо је
тако прослављати и убудуће. У условима
када је и социјална ситуација у
Републици Српској и шире изузетно
сложена и ми покушавамо да кроз своју
активност учинимо све да обезбиједимо
што бољи и што квалитетнији живот
наше популације - рекао је Рајилић.
Борачка организација у Приједору
броји око 10.000 бораца, који су углавном
били у редовима двије приједорске
бригаде Војске Републике Српске- 43.
мтбр. и 5. козарској- и јединицама
Министарства унутрашњих послова
Републике Српске.
ПАЛЕ
Парастосом погинулим борцима
Војске Републике Српске, Светом
архијерејском литургијом и ломљењем
славског колача Борачка организација
Пале обиљежила је крсну славу
Митровдан.
Представници Борачке организације
Пале, СУБНОР-а и Црвеног крста
Републике Српске положили су вијенце
на Спомен-обиљежје погинулим борцима
ВРС-а тог краја.
- Обиљежавањем крсне славе Борачке
организације Републике Српске,
присјетили смо се наших бораца који су
своје животе дали за Српску, али и
ратних војних инвалида и свих бораца
који су учествовали у стварању
Републике Српске, као највредније
тековине одбрамбено-отаџбинског рата рекао је предсједник Борачке
организације Пале Михајло Парађина.
Као
један
до
највећих
и
најкомплекснијих питања предсједник
Борачке организације Пале навео је
проблем запошљавања, прије свега, дјеце
погинулих бораца и бораца који се налазе
СБ
у тешкој економској и социјалној
ситуацији, а нису стекли услов за одлазак
у пензију.
- Република Српска и локална
заједница морају имати обавезу да
запољшавају дјецу погинулих бораца поручио је Парађина.
На подручју Сарајевско-романијске
регије у одбрамено-отаџбинском рату
погинуло је скоро 4.000 припадника
Војске Републике Српске.
СОКОЛАЦ
Борачка организација Соколац
обиљежила је крсну славу - Митровдан
литургијом у цркви Светог пророка
Илије и полагањем вијенаца на
централном спомен-обиљежју.
Вијенце на централно споменобиљежје, на коме су уписана имена 1.150
бораца са подручја Сарајевскороманијске регије погинулих у
Одбрамбено-отаџбинском
рату,
положиле су делегације Града Источно
Сарајево, општине Соколац и Борачке
организације. У спомен-соби, у којој се
налази 630 фотографија погинулих
бораца из протеклог рата, вијенце су
положиле делегације општине и Борачке
организације.
Предсједник општинске Борачке
организације Жељко Лалић рекао је да и
данас траје велика борба за очување
онога што је створено у минулом рату.
- Велики су напади да се угаси
Република Српска и све оно за шта су
наша браћа дала живот - рекао је Лалић.
ИСТОЧНО НОВО САРАЈЕВО
И Борачка организација Источно Ново
Сарајево је обиљежила своју Крсну славу
Светог великомученика Димитрија –
Митровдан. Свечаностима уприличеним
поводом овог значајног датума, поред
представника бораца одбрамбеноотаџбинског рата, породица погинулиг
бораца, инвалида рата, те делегације
општине Источно Ново Сарајево,
присуствовао је и велики број грађана. У
Цркви „Светог Ђорђа“ на Врацама,
служена је Света литургија, а парастос
погинулим борцима одбрамбено отаџбинског рата и полагање цвијећа
обављени су на Централном Kрсту
војничког гробља.
КОТОР ВАРОШ
Поводом крсне славе Борачке
организације Републике Српске Митровдана, у храму Рођења пресвете
Богородице у Котор-Варошу је служен
парастос за погинуле борце са подручја
JУЛИ/ДЕЦЕМБАР 2012
СБ
општине.
Послије полагања вијенце на
централно спомен-обиљежје погинулим
борцима, организован је славски обред
на којем је јепредсједник општинске
Борачке организације Госто Тривуновић
изјавио је да на подручју Котор-Вароша
адекватан смјештај још нема 25 породица
погинулих бораца и ратних војних
инвалида.
Тривуновић је додао да би за пет
породица требало изградити станове,
док би 20 породица требало да добије
новчану помоћ за реконструкцију
објеката у којима живе.
- Ове породице су уврштене у програм
стамбеног збрињавања породица
погинулих бораца и ратних војних
инвалида од прве до четврте категорије,
који финансира Влада Републике Српске.
Њихови стамбени проблеми требало да
буду ријешени до краја наредне године.
У протеклих неколико година,
захваљујући средствима Владе Републике
Српске и општинске управе, за 80
породица из борачких категорија
изграђени су станови, док је 150
породица добило новчану помоћ за
обнову стамбених објеката у којима живе
- рекао је Тривуновић.
КРУПА НА УНИ
У оквиру обиљежавања крсне славе
Борачке организације Републике Српске
- Митровдана, у општини Крупа на Уни
положени су вијенци и прислужене
свијеће код централног спомен-обиљежја
погинулим борцима.
У храму Светог Јована Богослова у
Доњем Дубовику служен је парастос за
погинуле борце 11. Крупске лаке
пјешадијске бригаде.
Предсједник Борачке организације
Крупа на Уни Милорад Ковачевић рекао
је да је 11. Крупска бригада, због
херојства њених припадника, једина која
НОВИ ГРАД
JУЛИ/ДЕЦЕМБАР 2012
СВЕЧАНОСТИ У ОБО
је два пута одликована Орденом
Немањића.
- У темеље Републике Српске животе је
уградило 310 припадника ове бригаде, а
њих 890 је рањено. Кроз редове 11.
Крупске лаке пјешадијске бригаде у
протеклом рату прошло је 2.860 бораца навео је Ковачевић.
НОВИ ГРАД
Поводом крсне славе Борачке
организације Републике Српске Митровдана, у храму Светих апостола
Петра и Павла у Новом Граду служен је
парастос погинулим борцима Војске
Српске. Потом су положени вијенци и
прислужене свијеће код централног
спомен-обиљежја, а уприличена је и
посјета спомен-соби.
Предсједник Борачке организације
Нови Град Маринко Гачић рекао је да је у
протеклом Одбрамбено-отаџбинском
рату погинуло 377 бораца са подручја
новоградске општине.
- Кроз редове Новоградске бригаде
прошло је 8.400 бораца, а близу 1.000 је
рањено. Општинска администрација
ријешила је питање стамбеног
збрињавања породица погинулих бораца
и ратних војних инвалида од прве до
четврте категорије.
У наредном периоду радиће се на
збрињавању ратних војних инвалида од
пете до десете категорије и бораца прве
категорије - изјавио је Гачић.
ВИШЕГРАД
Полагањем цвијећа и прислуживањем
свијећа испред Споменика браниоцима
Републике Српске на Тргу палих бораца у
Вишеграду је почело обиљежавање крсне
славе Борачке организације Митровдана.
Током свете литургије у храму Рођења
Пресвете Богородице на Мегдану,
протојереј ставрофор Милутин Андрић
је служио парастос свим погинулим
српским јунацима, а онда је ломљен
славски колач.
Након свете литургије свештеник
Андрић је одржао бесједу о светом
Димитрију у којој је, између осталог,
рекао да је он на земљи био мученик и
страдалник, а да је на небу вјечно
прослављен. Јереј Андрић затим се
осврнуо и на тропар Светом Димитрију
који је пјеван у Цркви Рођења Пресвете
Богородице на Мегдану.
Ратни војни инвалид Горан Пухалац
рекао је да је крсна слава Борачке
организације прилика да се помену сви
који су дали живот за Републику Српску,
али и подсјети на још тежак живот
демобилисаних српских бораца и других
борачких категорија. Према његовим
ријечима,
општинска
Борачка
организација, уз помоћ Министарства
рада и борачко-инвалидске заштите
Српске, организовала је ових дана
уређење Српског војничког грбља на
Мегдану у Вишеграду, гдје су у првој фази
постављене мермерне плоче на више од
половине споменика борцима.
Прослави крсне славе БОРС-а у
Вишеграду присуствовали су и челници
општине Вишеград, међу којима и
новоизабрани начелник Славиша
Мишковић.
У Спомен-соби у Вишеграду налази се
340 фотографија српских бораца из
вишеградске,
сарајевских
и
горажданских бригада Војске Републике
Српске.
БРЧКО
Предсједник Удружења ветерана
Борачке организације Брчко Живан
Илић изјавио је да из године у годину
расте незадовољство борачке популације
зато што се не процесуирају ратни
злочини почињени над српским
народом.
- Борци су незадовољни и зато што
Удружење нема спомен-собу, што није
организација од јавног интереса, што
нема закона о правима демобилисаних
бораца, док је све ово у ентитетима
углавном ријешено - рекао је предсједник
Удружења које је прославило крсну славу
Светог великомученика Димитрија.
Пред више стотина Брчака, који су
одали почаст погинулим српским
борцима у отаџбинском рату,
код споменика Српским браниоцима
Брчког вијенце су положили и свијеће
прислужили породице погинулих и
несталих бораца, делегације Борачке
организације, српских политичких
15
СВЕЧАНОСТИ У ОБО
странака, градоначелник Брчког
Мирослав Гаврић, те чланови Владе и
посланици из реда српског народа. У
одбрамбено-отаџбинском рату у Брчком
је погинуло 438 бораца са овог подручја,
а 2.100 их је рањено. Данас у дистрикту
живи 920 породица погинулих бораца и
900 ратних војних инвалида.
БРОД
На достојанствен начин и у духу српске
традиције, Борачка организација
општине Брод, обиљежила је крсну славу
БОРС-а Светог великомученика
Димитрија - Митровдан.
Славском обреду претходио је
парастос који је одржан испред спомен
обиљежја погинулим борцима Бродског
поља 1. код основне школе “Свети Сава”.
Потом се присутним обратио Зоран
Видић, предсједник Општинске борачке
организације, који је подсјетио на велики
доприноса бораца у протеклом
одбрамбено-отаџбинском рату, а
посебно погинулих бораца који су живот
дали за нашу слободу и Републику
Српску.
- Данас су дјеца више говорила од нас,
они су наша младост и њима полако
предајемо традицију учења и чувања
српске историје, зато се нећу обраћати са
посебним говором, осим што сам имао
намјеру да вам се свима захвалим на
подршци и присуству.
Подсјетићу да је ова година, посебно
значајна за Републику Српску јер се
прославља и обиљежава као 20-та
годишњица кључних и најбитнијих
дешавања везаних за Републику Српску.
Двадесет година је од рођења и
постојања Републике Српске, 20 година је
од формирања већине бригада, батаљона
и јединица ВРС, и 20 година је слободе у
Републици и слободе у Српском Броду. И
за Борачку организацију, која нас окупља
и обједињује , можемо рећи да постоји
скоро па 20 година .
Обавеза Борачке организације, данас и
у наредном периоду, је да ради на
очувању истине о борби, лику и дјелу
српских бораца, о ратном путу свих
Брођана. Наше саборце који су положили
своје животе за Републику Српску и
чланове њихових породица нећемо нити
смијемо икада заборацити.
Нека је вјечна слава и хвала нашим
јунацима! - рекао је на крају обраћања
Зоран Видић.
Такође, борци и мјештани МОБ
“Војвода Живојин Мишић” су преузели
организацију обиљежавања крсне славе и
славског ручка. Традицију обиљежавања
16
крсне славе по мјесним заједницама
започела је 2010. године МЗ Унка, затим
2011. године МОБ Тулек, а од ове године
и МОБ “Војвода Живојин Мишић”.
Зоран Видић је похвалио и подржао
праксу да се крсна слава обиљежава и у
мјесним борачким организацијама.
Иначе, поред слављенја крсној слави
Борачке организације у Брод
присуствовао је и новоизабрани
начелник општине Илија Јовичић, затим
замјеник генералног директора за
безбједност у Рафинерији нафте Брод,
Николај Петровић Рикун, као и бројни
гости из јавног и културног живота
Брода.
ЛАКТАШИ
Служењем свете литургије и
парастосом за погинуле борце
одбрамбено-отаџбинског рата у
лакташком храму Пресвете Богородице и
полагањем вијенаца на Централно
спомен обиљежје погинулим борцима, у
Лакташима је обиљежен Митровдан Крсна слава Борачке организације
Републике Српске.
Предсједник општинске борачке
организације Недељко Вранчић је рекао
да је са подручја општине Лакташи у
одбрамбено-отаџбинском
рату
учествовало око 7.000 бораца, од којих је
погинуло 350, а 720 су остали ратни војни
инвалиди.
У присуству породица погинулих
бораца свету литургију и парастос је
служио јереј Дарко Савић који је
Борачкој организацији честитао Крсну
славу и поручио да никад не смију бити
заборављени српски борци који су своје
животе уградили у темеље Републике
Српске.
Славком обреду су присуствовали и
представници Скупштине општине
Лакташи као и многе друге званице.
БАЊА ЛУКА
У складу са православном вјером и
српским
традицијом
Борачка
организација града Бања Лука је
прославила Митровдан, крсну славу
Борачке организације Републике Српске.
По старим обичајима на гробљу Свети
Пантелија делегације су положени
вијенци и приложене свијеће за погинуле
српске
борце
у
последњем
одбрамбено.отаџбинском рату, а потом је
служен света архијерејска литургија у
храму Свете Тројице.
- Једна од основних активности
обиљежавања крсне славе борачке
организације је посјета гробљима и
СБ
споменицима синова који су дали животе
за стварање Републике Српске. Без
обзира што је празничка атмосфера ми се
сваке године на овај начин присјетимо
наших погинулих сабораца - рекао је
предсједник Борачке организације Града
Бањалука, Горан Рогић.
Начелник одјељења за борачко
инвалидску заштиту Града Бањалука,
Милош Шмитран, подсјетио је да је на
територији
Града
Бањалука
евидентирано осам и по хиљада
породица погинулих и ратних војних
ивалида, и да Град има развијену
социјално-борачку мрежу заштите кроз
неколико видова.
- То су стипендије за сву дјецу
погинулих бораца и инвалида од прве до
четврте категорије који се школују,
помоћ дјеци за куповину књига,
стамбено збрињавање, здравствена
заштита - каже Шмитран и додао да је из
буџета Града Бањалука у протеклих 10
година издвојено преко 70 милиона
марака борачко-инвалидске заштите.
КОЗАРСКА ДУБИЦА
Евоцирањем успомена, служењем
помена погинулим борцима одбрамбеноотаџбинског рата Републике Српске и
паљењем сцијећа испред спомен плоча у
Спомен храму Света Петка у Козарској
Дубици одржан је први дио програма у
оквиру прославе Митровдана, крсне
славе Борачке организације Републике
Српске.
Цвијеће су положили представници
Борачке организације, у име општине
Козарска Дубица новоизабрани начелник
Миле Злојутро, затим новоименовани
народни посланик Дарко Бањац,
предсједник Скупштине општине
Козарска Дубица Стојан Бањац и делегат
у Вијећу народа Перица Бундало.
Након тога у сали Светосавског дома,
чланови одбора Општинске борачке
организације су заједно са гостима
прославили славу уз традидионално
ломљење славског колача.
У пригодном говору предсједник
Предсједништва Општинске борачке
организације Козарска Дубица Душан
Дрљић је упознао слављенике са
седмооктобарском повељом општине
Брод која му је уручена 6. октобра 2012.
године на свечаној сједници Скупштине
Брод као знак захвалности и заслуга
борцима 11. дубичке бригаде, који су 115
дана учествовали у операцији Коридор.
У обраћању као посебну захвалност
због добре сарадње упутио је
присустним
привредницима
и
JУЛИ/ДЕЦЕМБАР 2012
СБ
директорима јавног сектора.
Дрљић је нагласио да од новоизабраног
начелника општине Козарска Дубица
Миле Злојутра у наредне четири године
очекује бољу сарадњу и да је сигуран да
ће интереси бораца у Народној
скупштини Републике Српске штитити и
новоименовани народни посланик Дарко
Бањац који је такође својим присуством
увеличао славље Митровдана.
ЛОПАРЕ
Служењем парастоса, полагањем
вијенаца и цвијећа и одавањем поште
погинулим борцима одбрамбено
отаџбинског рата код централног
споменика и спомен собе Војске
Републике Српске у Лопарама, обиљежен
је Митровдан, крсна слава Борачке
организације Републике Српске и дан
када је основана Трећа Мајевичка
бригада.
Дан уочи крсне славе одржана је
свечана академија поводом двадесет
година од формирања 3. мајевичке
бригаде у саставу Војске Републике
Српске. На академији су говорили
председник Председништва Општинске
борачке организације Лопаре, Ристо
Радић који је подсјетио на активности
борачке организације ради обиљежавања
значајних датума везаних за отаџбински
рат као и актуелну проблематику
борачке популације у Лопарама. О
ратном путу славне 3. мајевичке бригаде,
говорио је њен ратн и командант,
пуковник Миливоје Гарић, а начелник
општине Радо Савић изразио је
захвалност свим српским борцима, а
посебно члановима породица погинулих
чији су најмилији уградили своје животе
у темеље Републике Српске. У културноумјетничком
дијелу
програма
учествовали
су
ученици
Средњошколског центра “Вук Караџић” и
Основне школе “Свети Сава” Лопаре.
МРКОЊИЋ ГРАД
Парастосом погинулим борцима
Мркоњић Града у капели Светог
апостола Марка, којег су служили
свештеници овдашње парохије почело је
обиљежавање крсне славе БОРС-а, а
потом је славски обред ломљења
славског колача обављено у ресторану
“НИНА“.
Славској свечаности су присуствовали
комадант Једанаесте мркоњићке лаке
пјешадијске бригаде, комадант Прве
шиповачке лаке пјешадијске бригаде,
министар финансија Републике Српске,
предсједник Скупштине општине
JУЛИ/ДЕЦЕМБАР 2012
СВЕЧАНОСТИ У ОБО
Мркоњић Град, представници органа и
тијела Општинке борачке организације и
друге званице.
Пригодним говором присутнима се се
обратио предсједник Општинске борачке
организације Милан Стеванић, који је
изразио наду да ће власти након
проведених локалних избора наставити
са испуњавањем обавеза према борачкој
популацији, прије свега на стамбеном
збрињавању, запошљавању, борачком
додатку и другим правима из Закон о
правима бораца, као и на социјалнохуманитарном плану.
ПЕЛАГИЋЕВО
Митровдан, крсна слава Борачке
организације Републике Српске на
достојанствен начин и по православним
обичајима обиљежен је и у Општинској
борачкој организацији Пелагићево.
- Као и сваке године, достојно смо
обиљежили нашу Крсну славу Светог
великомученика Димитрија. Одржан је
парастос испред Централног споменика
погинулим борцима, гдје се налазе
фотографије 83 погинула борца са
подручја Пелагићева. У протеклој
години, успјели смо да, уз помоћ
предсједника Републике Српске,
Милорада Додика и предсједника БОРСа, Пантелије Ћургуза, купимо једно
домаћинство, у Поребрицама и
смјестимо шесточлану породицу Ђукић,
у којој је отац Ђорђе, у једном дану у
посљедњем одбрамбено-отаџбинском
рату, изгубио и оца и мајку. На нашу
иницијативу, трајно је ријешено стамбено
питање ове породице, која је живјела у
подстанарском стану у Брчком. Поред
сталних брига о материјалном и
стамбеном збрињавању борачких
категорија, посебну пажњу водимо од
Спомен соби, коју стално сређујемо и
која представља наш понос - подсјетио је
у славској бесједи Јован Ерлетић,
предсједник Општинске борачке
организације у Пелагићеву.
СРБАЦ
Општинска борачка организација
Србац прославила је крсну славу Борачке
организације Републике Српске Митровдан. Прво је положено цвијеће и
приложене свијеће на Централном
спомен обиљежју у Српцу након чега су
бројне делегације обишле спомен
обиљежја
погинулим
борцима
одбрамбено-отаџбинског рата и Другог
свјетског рата у Ножичком.
Парастос за 16 погинулих бораца у
последњем рату, 74 у Другом свјетском
рату и 22 жртве фашистичког злочина у
Мјесној заједници Ножичко, служио је
свештеник Славко Дебељак. Парастос је
служен и у Старом Мартинцу, на спомен
обиљежју за четири погинула борца из
овог краја, којег су служили свештеници
Славко Дебељак и Александар Кустурић.
Помену су присуствовале делегације
породица погинулих бораца, Општинске
борачке организације, општине Србац,
СУБНОР-а,
мјесних
борачких
организација Ножичко и Стари
Мартинац, Општинске организације
породица заробљених, погинулих бораца
и несталих цивила Србац и Равногорског
покрета отаџбине Републике Српске.
- У протеклом рату учествовало је
3.338 бораца Србачке лаке бригаде и
преко хиљаду у другим ратним
јединицама. Погинуло је њих 121, док се
још трага за девет наших сабораца. На
евиденцији имамо преко 500
демобилисаних бораца са статусом
ратних војних инвалида, од прве до
десете категорије. Борили смо се за нашу
отаџбину и изборили слободу.
И жртву коју је свако од нас дао
надлежни општински и републички
органи требају цијенити. Добили смо
много, али мора више. Породице
погинулих бораца морају бити на првом
мјесту а након тога и они који су били на
борбеним линијама треба да добију сва
права која им припадају - поручио је
предсједник Општинске борачке
организације, Душко Митрић. У
ресторану „Панорама“ у Старом
Мартинцу обављен је славски обред, а
свим присутнима славу је честитао ратни
командант Прве србачке лаке
пјешадијске бригаде Миодраг Сувајац
који је пожелио добро здравље и много
боље услове за живот породицама
погинулих бораца као и преживјелим
борцима и ратним војним инвалидима.
ТРЕБИЊЕ
Ломљењем славског колача и
освештањем жита Општинска борачка
организација Требиње прославила је
крсну славу БОРС-а Светог в
Великомученика
Димитрија
Митровдан.
Славској свечаности претходио је
помен борцима погинулим у
одбрамбено-отаџбинском рату, потом је
служен парастос у цркви Светог
великомученика Цара Лазара, у кругу
некадашње касарне „Војвода Лука
Вукаловић”, након чега су делегације
Борачке организације и Града
Требиња положиле цвијеће у Спомен
17
СВЕЧАНОСТИ У ОБО
соби 1991.-1996.
Овим чиновима присуствовали су
чланови породица погинулих бораца,
представници Општинске борачке
организације, представници Града
Требиња, представници установа и
радних организација из требињског краја
и други грађани, а парастос је служио
свештеник Никола Јанковић.
ШИПОВО
Парастосом испред Централног
споменика погинулих бораца Војске
Републике Српске и припадника
Министарства унутрашњих послова,
светом литургијом и ломљењем славског
колача на Митровдан у храму Светог
Јована Крститеља у Шипову, Општинска
борачка организација обиљежена је своју
КРУПА НА УНИ
СБ
крсна слава. Парастос је служио прото
Раде Савић са свештеницима шиповске
парохије, а потом су предсједник
Општинске борачке организације Мирко
Шкаљак и начелник општине Милорад
Ћирко у кратким бесједама обратили
слављеницима и гостима.
Честитајући крсну славу БОРС Ћирко
и Шкаљак су посебно указали на тежак
положај борачких категорија становника,
а посебно на чланове породица
погинулих бораца и ратних војних
инвалида, који мора убудуће бити у
приоритету њиховог рјешавања. Поводом
Митровдана испред полицијске станице
Шипово постављена је и освјештана
спомен плоча припадницима полицијске
станице, који погинули у одбрамбеноотаџбинском рату.
Приредио Р. Јовић
ПРЕГЛЕД РАДА И АКТИВНОСТИ ОПШТИНСКИХ
БОРАЧКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА У 2012. ГОДИНИ
ЈАЧИ ОД СВИХ НЕДАЋА И ПРОБЛЕМА
Већ почетком децембра вриједни домаћини почињу да своде рачуне и сумирају резултате
једногодишњег рада и дјеловања. Такву праксу и законску
обавезу преузала су на себе и
руководства у свим општинским борачким организацијама
у Републици Српској. У овом
броју “Српског борца“ преносимо само дио извјештаја из
општинских борачких организација које су прве стигле у редакцију, а надамо се да ћемо
бити у прилици да у наредном
броју комплетирамо извјештаје. У овом прегледу је и дио појединачних активности општинских борачких организација из другог дијела ове године.
Мада треба сачекати на коначну оцјену, коју ће на својим
органима дати борачке организације Републике Српске, већ
сада се може констатовати да
су упркос доста сложеној економској и финансијској ситуацији током читаве године,
постигнути веома добри резултати. Јер, као што су се у надљудским напорима јуначки
борили против непријатеља да
18
би одбранили и сачували Републику Српску, тако су се представници борачке организације успјешно хрвали и одолили
многим недаћама и великим
искушењима рецесије, беспарице и свих других проблема
који су нас пратили у 2012. години.
ЛАКТАШИ
Партнерски однос са локалном заједницом
Општинска борачка организација Лакташи је све своје
активности током 2012. године
усмјерила на побољшање материјалног положаја породица
погинулих бораца, ратних војних инвалида и демобилисаних бораца Војске Републике
Српске, као и очување тековина одбрамбено-отаџбинског
рата.
Потребно је нагласити да у
овој борачкој организацији која има 11 мјесних одбора и руководство ради без икакве надокнаде. Међу њима су Живорад Арсенић, предсједник
Предсједништва Општинске
борачке организације, Драго
Будић, предсједник Одбора породица погинулих бораца и
Недељко Петковић, предсједник Одбора ратних војних
инвалида, који је и стоодстотни ратни војни инвалид.
Предсједник Скупштине
Општинске борачке организације Лакташи, Недељко
Вранчић истакао је да му је највећа помоћ у обављању свакодневних административних
послова технички секретар
Божана Керезовић.
- Руководство ОБО Лакташи
изградило је партнерске односе са локалном заједницом и
активно дјелује у општинским
комисијама за борачка питања.
Вранчић је подсјетио да је у
овој години за борачко-инвалидску заштиту из буџета општине издвојено око 400.000
марака. Новац је утрошен на
лијечење, набавку школског
прибора, превоз ученика и студената, помоћ у смртним
случајевима, набавку огрева и
помоћ за сјетву породицама
погинулих борац и ратним војним инвалидима.
- Жалосно је то што право на
све ове новчане помоћи још
имају само приоритетне категорије а то су породице погинулих бораца и инвалиди од
прве до четврте категорије рекао је Вранчић и нагласио да
незапослени демобилисани
борци, којих је велики број у
Лакташима, још не могу остварити никаква права иако спадају у најугроженију категорију
становника.
За пројекат Владе Републике
Српске о додјели кредита за
самозапошљавање незапослених демобилисаних бораца са
подручја општине Лакташи
било је заинтересовано 89 бораца од чега је реализовано 16
кредита.
Што се тиче стамбеног збрињавања приоритетних категорија на подручју општине Лакташи, може се констатовати
да се ова активност одвија споро без обзира на чињеницу да
још 11 породица није стамбено
збринуто.
Иначе, у Великом Блашку
ове године је завршена зграда у
којој је смјештај добило 12 породица погинулих бораца и
четири ратна војна инвалида.
Општинска борачка организаJУЛИ/ДЕЦЕМБАР 2012
СБ
ција је и ове године конкурисала на јавни позив Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске
на основу којег су троје дјеце
ратних војних инвалида љетовала у Кумбору, а такође још
пет ратних војних инвалида и
пет чланова породица погинулих бораца боравили су на бесплатном бањском лијечењу у
Теслићу.
Уз новчану помоћ локалне
заједнице и Министарства рада и борачко-инвалидске заштите као и уз свесрдну помоћ
привредних субјеката и
грађана са подручја Лакташа
изграђени су споменици погинулим борцима у мјесним заједницама: Александровац, Маглајани, Друговићи, Чардачани,
Кришковици, Клашнице и
Централно спомен обиљежје у
Лакташима.
Мјесна борачка организација
Трн је у завршној фази изградње спомен-обиљежја погинулим борцима, а радови су тренутно успорени због недостатак новчаних средстава.
Остале су још три мјесне борачке организације и то Алексићи, Јаружани и Слатина гдје
су у сарадњи са савјетима поменутих мјесних заједница
постигнути договори да се
слиједеће године почмну припреме за изградњи споменобиљежја погинулим борацим
из ових мјесних заједница.
ЧЕЛИНАЦ
Споменици, станови,
субвенције, локална инфраструктура...
Општинска Борачка организација Челинац наставила је у
2012. години са праћењем и
обиљежавањем значајних историјских датума као и
одржавањем парастоса погинулим борцима Одбрамбеноотаџбинског рата.
Учествовала је и у изградњи
и завршетку спомен-обиљежја
у мјесним заједнициама Шахиновићи и Брезичани. У току је
изградња спомен-обиљежја у
Мјесној заједници Стара Дубрава.
Што се тиче централног споJУЛИ/ДЕЦЕМБАР 2012
АКТИВНОСТИ ИЗ БОРС
мен обиљежја у Челинцу, изградња је започета 2011. године, а тренутно се завршавају
груби грађевински радови. Руководство ОБО настоји да се
прикупе потребна средстава за
довршетак и опремање спомен
собе у итносу од око 45 000 марака.
У наредном периоду Општинска борачка организација
Челинац има у плану изградњу
спомен-обиљежја у мјесним заједницама Штрбе и Шњеготина Велика, а у току је прикупљање и израда потребне документације.
Обављене су и посјета
угроженим породицама погинулих бораца као и породицама из других категорија учесника рата. Учествовала је и у
спровођењу конкурса за бањску рехабилитацију чланова
породица погинулих бораца и
ратних војних инвалида, на
основу расписаног јавног огласа од стране Министарства рада и борачко инвалидске заштите Републике Српске. Такође, ради се на реализацији
програма из Протокола, потписаног од стране БОРС и
ЈПШ “Шуме Републике
Српске“, за набавку огријевног
дрвета за кориснике личних и
породичних инвалиднина. Исто тако, обавјештени су корисници личне и породичне инвалиднине за набавку зимнице,
преко “Витаминке“, Бања Лука.
ОБО је учествовала у реализацији конкурса “Социјализација дјеце Републике Српске 2012“, расписан од стране Јавног фонда Републике Српске
у оквиру којег је одобрен одлазак троје дјеце из борачких категорија.
Током године Општинска
борачка организација Челинац
сусретала се и са одређеним
проблемима, који су засад остали неријешени.
Од општинских органа власти тражено је да се обезбједе
субвенције борачким категоријама, за прикључак за изградњу локалне инфраструктуре у
чијој су изградњи учествовали
општина и Влада Републике
Српске.
- У 2011. години је тражила
да у 2012. години сва дјеца погинулих бораца и РВИ од прве
до четврте категорије, која се
школују, добију стипендију без
обзира на просјек оцјена, што
је праксау већини општина нашег окружења, али Скупштина
општине Челинац није прихватила наш приједлог, тако да
ћемо наставити са инсистирањем за стипендирање дјеце из
реда борачких категорија, јер
сматрамо да ова дјеца немају
исте услове за постизањем доброг школског успјеха, као дјеца која не припадају тим категоријама - наводи се у извјештају ОБО Челинац.
Потом се наводи да је један
од већих проблема са којим се
суочава ОБО, поступак ревизије увјерења о учешћу у рату.
Како је поступак ревизије
рађен по инструкцији коју су
потписали представници
БОРС и Министарства рада и
борачко инвалидске заштите,
велики број незадовољних ревизијом је било из војних пошта које су биле предмет ревизије.
Припадници ВП обухваћене
ревизијом су незадовољни статусом који имају у односу на
припаднике истих ВП који се
налазе у општинама у
окружењу, који имају далеко
повољнији статус борца а били
су заједно у рату - указано је у
извјештају ОБО Челинац.
Капиталне помоћи на подручју нопштине, наводи се у
извјештају, су веома мале, а велики је број стамбено
угрожених категорија, тако да
је веома мала ставка у буџету
за наведену помоћи са којом
располаже начелник општине,
а не ОБО. Средства за једнократне новчане помоћи су, такође, мала с обзиром да све
већи број борачких категорија
обољева и умире.
Средства за финансирање
рада ОБО су такође недовољна, с обзиром да раде два
професионално запослена лица (предсједник и технички секретар) те се дио средстава користи и у финансирање значајних активности, стоји на крају
извјештаја којег је потписао
Синиша Вуковић, предсједник
Општинске борачке организације Челинац.
НОВИ ГРАД
Станови и кредити
за запошљавање
Руководство и чланство Општинске борачке организације
Нови Град током 2012. године
актино су учествовала у остваривању права дефинисаних новим Законом о правима бораца, Закона о ПИО Републике
Српске и Уредбе о борачком
додатку.
Као најзначајнији резултат
свакако је чињеница да је успјешно стамбено збринуте све породице погинулих бораца Одбрамбено-отаџбинског рата,док на исплату неповратних
новчаних средстава чека још
37 породица погинулих бораца. Такође, на коначно стамбено збрињавање чека још један
ратни војни инвалид и једна
породица умрлог ратног инвалида док исплату неповратних
новчаних средстава чека 26 ратних војних инвалида.
У оквиру пројекту бањске
рехабилитације учествовало је
шест породица погинулих бораца и пет ратних војних инвалида. Ове године у пројекту социјализација дјеце у Кумбору је
боравило дијете једног борца.
Као веома значајан податак у
извјештају Општинске борачке
организације Нови Град истиче
се да је у оквиру пројекта самозапошљавања путем Инвестиционо развојне банке Републике Српске одобрено 30 кредита
за ратне ветеране.
Активисти Општинске борачке организације Нови Град
у мјесним заједницама транутно врши упис и дистрибуцију
зимнице за кориснике личне и
породичне инвалиднине, као и
упис борачких категорија којима треба обезбиједити огријевно дрво.
Чланови ОБО Нови Град, такође, су учествују у комисијама
за додјелу једнократних
новчаних помоћи од стране
општине Нови Град борцима
прве.категорије, ратним војним инвалидима од прве до
четврте категорије и породи19
ИЗВЈЕШТАЈИ О РАДУ ОБО
цама погинулих српских бораца.
Поред тога чланови ОБО
Нови Град учествују и у комисијама за стамбено збрињавање од стране општине Нови
Град борцима прве.категорије,
ратним војним инвалидима од
до четврте категорије и члановима породица погинулих бораца.
Што се тиче обиљежавања
значајних историјских догађаја
и датума везаних за Одбрамбено-отаџбински рат, према утврђеном програму Борачке организације Републике Српске
ОБО Нови Град је организовала и на достојанствен начин
обиљежила 26 значајних датума заа подручје општине Нови
Град. И на крају, треба нагласити да је у 2012. години ОБО
Нови Град учествовала у изградњи девет споменика, 15 спомен-плоча, четиори споменхрама и један који је освештан
25. новембра у Прусцима код
Новог Града, наведено је,
између осталог, у опширном
извјештају Општинске борачке
организације Нови Град за
2012. годину којег је потписао
предсједник. Предсједништва
ОБО Мирко Лукић.
ИСТОЧНО НОВО САРАЈЕВО
Нови закони увећали
проблеме
На подручју општинске Борачке организације Источно
Ново Сарајево током 2012. године осјећале су се посљедице
усвајања Закона о ПИО и Закона о правима бораца, војних
инвалида и породица погинулих бораца који су донесени
почетком ове године.
Незадовољство борачких категорија огледало се кроз нови
обрачун стажа пензијско-инвалидског осигурања и примјене
Закона о правима бораца,
односно, кроз не примјене
одређених одредби Закона.
И поред сталних удара на
Борачку организацију у протеклим мјесецима Општинска
борачка организација Источно
Ново Сарајево је успјела да
испоштује основне циљеве и
задатке по статуту и календару
20
значајних догађаја и сами себи
наметнутим обавезама које су
проистекле из заступања борачких категорија и што бољег
положаја истих као и саме Борачке организације.
- У оквиру програма обиљежавања значајних датума
обиљежен је 15. фебруар Дан
бораца Војске Републике
Српске, а поред окупљања на
Војничком гробљу, обишли смо
30 породица погинулих бораца,
наведено је на почетку извјештаја о раду ОБО Источно Ново Сарајево за 2012. годину.
Представници ОБО окупили
су се на Врацама 5. маја заједно
са бројним грађанима и представницима ресорног министарства а потом отишли на
мјесто страдања и гнусног
злочина над Србима у Добровољачку улицу у Сарајево.
- Такође. 20. маја пред великим бројем грађана, а што је
посебно значајно, омладине,
одата је почаст и присјетили су
се подвига бранилаца Грбавице
и Враца, Мојмила и Јеврејског
гробља, а све то уз чврсто пригрљену ратну заставу Прве сарајевске механизоване бригаде
Војске Републике Српске. Затим је, 16. јуна, обиљежен дан
одбране Сарајевско-романијске регије на Сокоцу.
Уочи Видовдана, легендарни
поп Жућо, одржао је парастос у
помен свим српским јунацима
од Косова до данас на Војничком гробљу на Врацама, са
посебним нагласком наведено
је у поменутом извјештају о раду и активностима ОБО Источно Ново Сарајево.
Потом се наводи да је у
оквиру пројекта социјализације дјеце Републике Српске, током 2012. године, седморо дјеце демобилисаних српских бораца боравило на љетовању у
Кумбору у Црној Гори, док је на
бањско лијечење упућено петоро чланова породица погинулих бораца и два ратна војна
инвалида.
За најугроженија лица из редова борачких категорија подјељено је 190 једнократних
помоћи. Као и претходних та-
ко ће и крајем ове године Општинска борачка организација
подјелити новогодишње пакетиће дјеци ратних војних ивалида и демобилисаних бораца.
На крају извјештаја се подсјећа
да је свечаностима поводом
прославе Митровдана, крсне
славе Борачке организације Републике Српске закључен календар обиљежавања значајних
догађаја у 2012. години.
КОЗАРСКА ДУБИЦА
Историја и традиција се
не смију заборавити
Општинска борачка организација Козарска Дубица сумирала је резултате раде и активности у извјештају за 2012. годину којег је потписао предсједник Предсједништва, Душан
Дрљић.
Сходно програмским циљевима и задацима органи Општинске борачке организације
Козарска Дубица су у извјештајној години своју активност
усмјеравали кроз слиједеће
садржаје:
Обиљежавање Дана бораца
одбрамбено-отаџбинског рата
Републике Српске (15. фебруар) отпочело је служењем парастоса и поменом погинулим
борцима у Спомен храму, полагањем цвијећа, а потом је
одржана радно-свечана сједница Скупштине општинске борачке организације Козарска
Дубица;
Активним учешћем у Доњој
Градини ОБО дала је допринос
у обиљежавању пробоја последње групе логораша из злогласног концентрационог логора
Јасеновац. Такође у априлу са
осталим делегацијама ОБО је
протоколарно учествовала у
обиљежавању Дана ослобођења Босанске Дубице у
Другом свјетском рату.
Видовдански дани, које је
2002. године Општинска борачка организација Козарска
Дубица заједно са тадашњом
извршном законодавном власти утемељила, и ове године
одржани су у Кнежици, а истог
дана. 28. јуни, положено је цвијеће испред заједничких споме-
СБ
ника изграђеним као симбол
евоцирања успомена на погинуле борце, на читавом подручју општине Козарска Дубица.
Поводом 27. јула представници ОНО су учествовали у
обиљежавању Дана устанка народа из Поткозарја. Септембарски дани, дани одбране западнокрајишких општина од
агресије Војске Хрватске на Републику Српску и ове године
су одржани у Козарској Дубици, као и у Доњој Градини. У
септембру је обиљежен и Дан
11. дубичке бригаде. Делегација Општинске борачке организације учествовала је у традиционалној организацији бициклијаде која се одржава у оквиру програма одбране Козарска
Дубица од агресије Хрватске
војске на Републику Српску
1995. године. У основним и
средњој школи одржан је час
историје поводом одбране Козарске Дубице у септембру
1995. година.
Делегација ОБО положила је
цвијеће испред споменика у
Моштаници као знак сјећања
на погинуле борце НОР-а; У
мјесном гробљу Комленац
ОБО је заједно са осталим делегацијама положила цвијеће
испред споменика народног
хероја мајора Милана Тепића, а
потом су заједно обишли и мајку народног хероја.
Октобарски дани слободе
општине Брод (Костреш) обиљежени су ове године уз присуство породица и бораца из
Козарске Дубице. Шестог октобра на свечаној сједници Скупштине општине Брод предсједнику Предсједништва Општинске борачке организације
Козарска Дубица, Душану
Дрљићу, уручена је Седмооктобарска повеља општине
Брод, као знак захвалности и
заслуге борцима 11. дубичке
бригаде који су 115 дана учествовали у операцији „“Коридор“.
И на крају прослављен је
Митровдан, крсна слава Борачке организације Републике
Српске са комплетним протоколом прослављена је уз присуство највиших општинских
JУЛИ/ДЕЦЕМБАР 2012
СБ
званичника.
Што се тиче административно-стручних послова обављани су сходно потребама лица
заинтересованих за остваривање својих права, као и захтјевима општинске административне службе, односно Министарства рада и борачко-инвалидске заштите.
На иницијативу ОНО Козарска Дубица, Министарство рада и борачко-инвалидске заштите прихватило је и одобрило два програма за наставак и
изградњу споменика погинулим борцима у мјесном подручју Раван.
На крају извјештаја наведено
је да су поред бројних активности органи представници
ОБО Козарска Дубица учествовали и давали конструктивне приједлоге локалној заједници, као и Борачкој организацији Републике Српске код
доношења разних врста одлука
којим би се побољшао положај
борачке популације.
МРКОЊИЋ ГРАД
Ревизија, кредити,
монографија
У извјештају Општинске борачке организације Мркоњић
Град евидентирани су најзначајније активности у 2012.
години. Тако је као веома
значајна активност наведено
да је Предсједништво ОБО, на
сједници одржаној 14. маја,
формирало Организациони
одбор за израду монографије
11. мкоњићке лаке пјешадијске
бригаде. Задатак овог одбора је
да изради монографију бригаде до дана обиљежавања годишњице њеног формирања, 2.
августа 2013. године.
Имајући у виду да је Предсједништво ОБО, такође, формирало организационе одборе за
изградњу спомен-обиљежја масовне гробнице, централног
спомен–обиљежја погинулим
борцима општине Мркоњић
Град и спомен-собе погинулим
борцима општине Мркоњић
Град, те да су сви пројекти завршену у року, очекује се и
израда монографије обави у
предвиђеном динамиком.
JУЛИ/ДЕЦЕМБАР 2012
ИЗВЈЕШТАЈИ О РАДУ ОБО
Испуњавајући обавезу из Закона о правима бораца, РВИ и
породица погинулих бораца,
Комисија за категоризацију
ОБО Мркоњић Град је током
године одржала 14 сједница и
доставила 71 мишљења у поступку категоризације. Због различитих тумачења зоне борбених дејстава као и начина рањавања, повређивања и обољења у поступку категоризације,
од стране подносиоца захтјева
било је жалби на мишљење о
дужини учешћа, начин ангажовања и категорију борца.
Да би се отклониле уочене
мањкавости и недоречености,
Борачка организација Републике Српске је сачинила објашњење у вези примјене инструкције у поступку и условима
давања мишљења у поступку
категоризације бораца, као и
инструкцију о спровођењу поступка ревизије увјерења о
дужини ангажовања у рату и
увјерења о околностима страдања припадника оружаних
снага Републике Српске.
У складу са протоколом о
ревизији, ОБО Мркоњић Град
је иницирала ревизију неколико десетина стечених статуса.
У поступку категоризације
припадника МУП-а, податке о
дужини њиховог учешћа и времену проведеном у зони и ван
зоне борбених дејстава ОБО
Мркоњић Град доставља Министарство рада и борачко-инвалидске заштите, на основу
редних листа.
На основу Уредбе о борачком додатку од 26. јануара
2012. године и уредбе о измјенама и допунама уредбе о борачком додатку од 23. маја.2012. године, уређен је поступак, услови и критеријуми за
остваривање права на борачки
додатак, тако да се борачки додатак може остварити као мјесечни или као годишњи.
Предсједништво ОБО наведене одредбе уредбе сматра
дискриминаторским, због чега
је у неколико наврата од Борачке организације Републике
Српске затражило измјену уредбе, у којој би критеријум за
борачки додатак био допринос
у рату, односно вријеме прове-
дено у рату, а не године старости.
Годишњи борачки додатак за
2011. годину, према уредби, исплаћује се у првом кварталу
2012. године, а обухвата борце
И и ИИ категорије. Прва категорија обухвата 996 бораца, а
др5уга 161 борца, односно
1.157 бораца. Према истом
прегледу остварен је мјесечни
додатак од прве до пете категорије 487 бораца.
ОБО Мркоњић Град је са
Министарством рада и борачко-инвалидске заштите, као
и већина других ОБО, потписала протокол о ревизији сумњиво стечених статуса, на
основу којег је централна ревизиона комисија прегледала извјестан број предмета у ОБО
Мркоњић Град и Одјељењу инвалидско-борачке заштите општине Мркоњић Град, од којих
је на ревизију изузела око стотину. Ревизији стечених статуса је предходила припрема,
односно испуњавање обавеза
ОБО Мркоњић Град из протокола о спровођењу ревизије.
Током 2012. године извршена је ревизија неколико предмета, којом су сумњиво
стечене статусе изгубила неколико лица. Једно лице је изгубило статус борца ВРС, више
лица је изгубило раније
стечену категорију борца, а више лица је изгубило ранију групу инвалидности. Карактеристично је да су на списковима
сумњиво стечених статуса налазила и лица која су се у току
и након рата налазила на
важним функцијама друштвено-политичког живота општине Мркоњић Град, због чега је
отежан доказни поступак у
предмету ревизије.
На основу јавног позива Министарства рада и инвалидскоборачке заштите Републике
Српске, служба за борачко-инвалидску заштиту општине
Мркоњић Град је утврдила
ранг листу подносилаца захтјева бањске рехабилитације.
Право по јавном позиву су
имали ратни војни инвалиди
од прве до четврте категорије
инвалидности и породице погинулих бораца, ако нису ко-
ристили право у предходном
периоду по истом пројекту.
Поводом 4. фебруара Дана
општине Мркоњић Град, представници ОБО Мркоњић Град
су присустволи парастосу погинулим борцима и цивилним
жртвама рата и положили цвијеће на спомен обиљежје масовне гробнице и централно спомен-обиљежје погинулим борцима.
Дан ОБО Мркоњић Град
Свети Трифун и крсну славу
Свети великомученик Димитрије, ОБО је обиљежила у
складу са програмом обиљежавања значајних датума
БОРС, а према могућностима
организације. Парастос погинулим борцима је служен у капели Светог апостола Марка у
Мркоњић Граду, а полагање
вијенаца је обављено на централном спомен-обиљежју и
спомен -обиљежју масовне
гробнице.
У току 2012. године у организацији ОБО служени су парастоси и положени су вијенци
погинулим борцима у сљедећим мјесним заједницама:
Мајдану, Подбрду, Бјелајцу,
Медној, Бараћима, Герзову,
Сурјану, Грацима, Густовари,
Котору, Подрашници, Ораховљанима, Чулићима – Ступарима, Тријебову и Мркоњић Граду.
У циљу регулисања права и
обавеза, а на основу одлуке
СО-е Мркоњић Град од 29. фебруара 2008. године, Општинска борачка организација је донијела Правилник о споменсоби. Помоћ у набавци експоната и грађе за опремање спомен-собе, поред општине
Мркоњић Град, Општинској
борачкој
организацији
пружили су: 3. Српски пук, ратни комадант 11. мркоњићке
лаке пјешадијске бригаде, касарна ‘’Кула‘’, борци ВРС и појединци.
У складу са одлуком о допунским правима породица
погинулих бораца, РВИ и бораца, дјеци-ђацима погинулих
бораца, за њих 17 општина
Мркоњић Град је исплатила по
100,00 марака на име набавке
уџбеника за школску 2012/13
21
ИЗВЈЕШТАЈИ О РАДУ ОБО
годину. Општина Мркоњић
Град је породицама погинулих
бораца исплатила износ од по
130 марака, а РВИ од прве до
четврте категорије инвалидности износ од по 100 марака,
као учешће у набавци огрева.
У сарадњи са Владом Републике Српске и Инвестиционо-развојном банком ове године реализован је један кредит на подручју општину у
оквиру програма за самозапошљавање, пошто подносиоци захтјева за зајам у већини
случајева нису у стању да испоштују критеријуме за добивање
средстава.
ШИПОВО
Завршили сва
спомен-обиљежја
У веома сажетом извјештају
о раду и активностима Општинске борачке организације
Шипово у 2012. години назначене су најзначајније ставке:
Постављене су три споменплоче по мјесним одборима, и
једну пред полициску станицу.
Са овим спомен-плочама заокружено је постављање плоча
по свим мјесним одборима од
укупно 13 спомен-плоча које је
ОБО сами изфинансирали из
властитих средства.
Што се тиче обиљежавање
значајних датума из српске историје и Одбрамбено-отаџбинског рата ове године прослављењо је 20 година од формирања прве шиповачке бригаде.
Обезбијеђена су средства и
помоћ дјеци за одлазак на екскурзију из категорија породица погинулих бораца и ратних
војних инвалида. У оквиру
програма за стамбено збрињавање борачких категорија изграђено је девет станова и исто
толико уручено је кључева за
породице погинулих бораца и
ратних војних инвалида. Поред
наведеног ОБО је пружила помоћ како за лијечење ратних
војних инвалида, породица погинулих бораца и ратних ветерана Војске Републике Српске,
тако и за сахране припадника
борачких категорија.
ОБО у Шипову прославила
је крсну славу Борачке органи22
СБ
зације Републике Српске Митровдан, а за Никољдан ће бити подијељени пакетићи за дјецу борачких категорија.
СРБАЦ
Посвећени
обиљежавању
годишњица и традиције
У току 2012. године одржана
је једна сједница Скупштине
Општинске борачке организације Србац на којој су усвојени
извјештај о раду за претходну
годину, извјештај о материјално-финансијском пословању
ОБО Србац и предузећа за запошљавање инвалидних лица
“Борац Србац“.
Током године одржано је и
шест сједница Предсједништва
ОБО на којима су разматрани
и усвојени бројни нормативни
акти, рјешавани појединачни
захтјеви странака, као и друге
редовне активности у раду
ОБО Србац.
У Српцу је 28. марта одржан
састанак борачких организација региона, коју чине ОБО Градишка, Србац, Прњавор и Лакташи ма којем су разматрана
задашња актуелна питања у вези са доношењем Закона о
ПИО и Закона о правима бораца.
Успјешно је реализован годишњи план обиљежавања јубилеја и значајних датума, који
је започео прославом: 9. јанура
крсна слава Републике Српске.
Потом је прослављен 15. фебруар, Дан бораца Републике
Српске полагањем цвијећа и
паљењем свијећа на Централном спомен-обиљежју у Српцу
и Спомен-соби, а 9. маја је обиљежен Дан побједе над фашизмом полагањем цвијећа на
Спомен обиљежју у Српцу.
У јуну је обиљежена 20-годишњица формирања 1.
србачке лаке пјешадијске бригаде. Тим поводом одржана је
свечана академија и изложба
слика и предмета везаних за
бригаду. Извршено је и постројавање бораца 1. србачке
лаке пјешадијске бригаде у
мјесту Мали Ситнеши одакле
је бригада 1992. године кренула
на ра тиште. Поводом 20. го-
дишњице формирања бригаде
објављена је књига “Србачка
бригада у отаџбинском рату“, а
уз финансијску помоћ општине Србац.
Током године одржано је 12
парастоса у мјесним борачким
организацијама у којима су изграђена спомен-обиљежја за
погинуле борце. Такође је
вршено редовно посјећивање
гробних мјеста на дан погибије
србачких бораца заједно са
члановима њихових породица.
Представници ОБО присуствовали су обиљежавању годишњице формирања 16. и 2.
крајишке бригаде.
Поводом обиљежавања Дана
пада Возуће, организован је
одлазак бораца и чланова породица погинулих бораца у
мјесто Стог, гдје су присуствовали парастосу за погинуле
борце на озренско-возућком
ратишту.
Од осталих активности треба нагласити да је омогућено
бесплатно љетовање у Кумбору
за четворо дјеце демобилисаних бораца који се налазе у
стању социјалне потребе. Исто
тако бањско лијечење је користило четири члана породица
погинулих бораца и један ратни војни инвалид.
Успјешно је реализован програм куповине огревног дрвета
код ЈП “Шуме Српске“ на отплату и то за девет корисника
личне и породичне инвалиднине .
И у 2012. години настављен
је рад на реализацији кредита
ИРБ за самозапошљавање демобилисаних бораца. До сада
је реализовано девет кредита у
износу од 143.000 марака а на
располагању је још 117.000 марака чија је реализација у току.
Чланови Одбора породица погинулих бораца посјетили су 13
најугроженијих породица и
уручили им скромне поклон
пакете.
ВИШЕГРАД
Помоћ
најугроженијима
У 2012. годину на основу
плана и програма скупштине и
предсједништва ОБО Вишеград а на основу предвиђеног
буџета за ову годину урађене
се следеће активности:
- До краја календарске године биће испаћене једнократне
помоћи за лијечење, трошкове
сахране, набавке намирница и
други видова помоћи у висини
око 80,000 марака. а до 11 мјесеца је већ исплаћено преко
60.000 марака, наведено је у
сажетом извјештају о раду Општинске борачке организације
Вишеград.
У извјештају се наводи да је
подигнуто спомен-обиљежје у
селу Јелашци за 11 српских цивила и бораца који су убијени 1
августа 1992 године.
Обављена је санација спомен-собе и реконструкција
просторија ОБО Вишеград,
урађено преко 30 покривних
плоча на Војничком гробљу
“Мегдан“ у Вишеграду зашта је
издвојено преко 17.000 марака.
Свечано је обиљежена 20-годишњица формирања вишеградске бригаде, а одржан је
осми по реду меморијални
турнир у малом фудбалу.
Саниран су дијелови кровова на зградама у којима станују
борачке категорије и још низ
других активности које је ОБО
Вишеград обавила у календарској години. За све наведене
активности ОБО је издвојила
преко 30.000 марака.
УГЉЕВИК
Незапосленост
највећи проблем
Предсједник Борачке организације општине Угљевик Јован Маринковић изјавио је да
су ниска примања и незапосленост највећи проблеми бораца,
ратних војних инвалида и породица погинулих бораца са
подручја Угљевика.
-Примања породице погинулог борца износе 300 марака, а
ратних војних инвалида зависе
од процента инвалидности, и
то се није мијењало дужи низ
година. Буџет Борачке организације у Угљевику, која броји
3.000 демобилисаних бораца,
648 ратних војних инвалида и
301 породицу погинулог бораца, износи око 160.000 марака
на годишњем нивоу. Нису то
висока примања, с обзиром да
је Угљевик дао много у протеJУЛИ/ДЕЦЕМБАР 2012
СБ
клом рату за стварање и очување Републике Српске. Овдје су
скоро сви становници били
мобилисани и стали у одбрану
своје домовине.
Борачка организација реализује низ акција на којима прикупља помоћ за породице погинулих бораца, ратне војне
инвалиде и незапослене демобилисане борце. Наша организација за наредну годину има у
плану да сагради бисту команданту Прве мајевичке бригаде
Милану Јовићу.
Осим тога, планирамо да у
наредној години завршимо изградњу спомен-собе за 301 погинулог борца са подручја
Угљевика која ће се налазити у
Центру за културу - рекао је
Маринковић.
КНЕЖЕВО
Млади поштују и
слиједе традицију
Служењем парастоса и полагањем вијенаца у спомен-соби,
у Кнежеву је 19. новембра обиљежен Дан 22. пјешадијске
бригаде, чиме је на најдостојанственији начин крунисан једногодишњи рад и активности
Општинске борачке организације.
Парастос за све борце ове
бригаде који су погинули у
протеклом
одбрамбеноотаџбинском рату служен је у
храму Рођења Пресвете Богородице у Кнежеву. Послије тога делегације Борачке организације Републике Српске, општинске борачке организације,
општине Кнежево и бивших
припадника бригаде посјетили
су спомен-собу гдје су положили вијенце и прислужили
свијеће за све погинуле борце
са подручја Кнежева.
Предсједник Борачке организације Републике Српске
Пантелија Ћургуз изразио је
захвалност свим борцима који
су дали немјерљив допринос у
стварању Републике Српске.
Он је нагласио да обиљежавањем ових датума треба преносити обавезу поштивања вриједности резултата борбе на
будуће генерације.
- Присуство младих оваквим
скуповима гарант је да ће праJУЛИ/ДЕЦЕМБАР 2012
ИЗВЈЕШТАЈИ О РАДУ ОБО
вилно схватити све што се дешавало деведесетих година и
да ће поштивати све стечене
вриједности, од којих је највећа
Република Српска. Република
Српска ће у догледно вријеме
бити потпуно самостална и
имаћемо у правом смислу ријечи српску државу на овим
просторима - истакао је Ћургуз, који је присуствовао обиљежавању Дана 22. пјешадијске
бригаде у Кнежеву.
ПЕЛАГИЋЕВО
Спомен-чесма
и артешки бунар
Општинска борачка организација Пелагићево ће поред
низа активности током ове године ускоро окончати још један важан задатак. Наиме, у
насељу Ђукићи, у Пелагићеву, у
току је завршна фаза на изградњи спомен-чесме, која ће бити посвећена погинулим борцима Војске Републике Српске,
који су дали своје животе током посљедњег одбрамбеноотаџбинског рата.
Вриједност радова на Спомен-чесми посвећеној погинулим српским борцима износи
12.000 марака, а средства су издвојили Министарство рада и
борачко-инвалидске заштите
Републике Српске и општина
Пелагићево.
ПРЊАВОР
Брига за инвалиде
Из Фонда ратних војних инвалида, који дјелује при Борачкој организацији општине
Прњавор, у овој години корисницима је исплаћено укупно
86.000 марака, потврдио је
предсједник општинске Борачке организације Владо
Живковић и прецизирао да је
исплаћено по 1.000 марака за
86 корисника.
- Осим тога, за 22 лица је извршен поврат средстава у укупном износу од 29.000 марака.
Током године исплаћено је и
2.500 марака на име материјалних једнократних помоћи, док
су почетком године најугроженијим борачким категоријама подијељена и 152 пакета
у укупном износу од 2.000 марака. Ратни војни инвалиди на
подручју општине Прњавор, су
без обзира на тешке услове рада, остварили видљиве резултате, а дали су и велики допринос одржавању традиционалне
Видовданске олимпијаде и риболовном Купу.
Поводом 3. децембра Међународног дана особа са
инвалидитетом, у Прњавору је
одржана сједница Одбора ратних војних инвалида, на којој
су сумирани резултати у протеклих годину дана.
ЗВОРНИК
Посао и станови
највећа брига
Анализирајући резултате рада и активност у 2012. години
представници Општинске Борачке организације су, поводом 3. децембра - Међународног дана лица са инвалидитетом констатовали да је стамбено збрињавање проблем који
се колико-толико рјешава, али
је незапосленост највећи проблем, а има и других проблема
које треба рјешавати.
- Желимо да позовемо све
надлежне органе да више поведу рачуна о свим лицима са инвалидитетом, а посебно о ратним војним инвалидима, с обзиром да смо, уз погинуле борце, дали највећи удио у стварању Републике Српске - рекао је
предсједник Одбора ратних
војних инвалида Борачке организације општине Зворник
Милан Манојловић.
У оквиру обиљежавања ародног дана лица са инвалидитетом представници Одбора ратних војних инвалида Борачке
организације су положили вијенце на Центрани споменик
подигнут за 1.080 погинулих
српских бораца, а потом су
одржали састанак начелником
општине Зворник Зораном
Стевановићем.
БРОД
И граде и раде у властитој режији
У склану са планом рада и
активности за 2012. годину Општинска борачка организација
Брод у мјесној заједници Војвода Живојин Мишић - Рит
почела је изградња спомен обиљежја за погинуле борце одбрамбено-отаџбинског рата.
Иначе ово је до сада била једна
од ријетких мјесних борачких
организација, односно мјесних
заједница на подручју Брода у
којој није подигнуто спомен
обиљежје. Општина Брод је
одобрила дио средстава и изградња споменика је почела.
Извођач радова и носилац
активности је предузеће Борачке организације “Борац
Брод“, а за подизвођаче су ангажовани искључиво физичка и
правна лица из реда борачких
категорија. Тако је један од подизвођача и СЗР “Радовановић“, односно Јово Радовановић
борац и брат погинулог борца.
ЛОПАРЕ
Нису заборављени ни
страдалници усташких
злочина
У Пукишу, на граници општине Лопаре са Брчко дистриктом, 25. новембра служен
је парастос за 104 цивилне
жртве из Миросаваца, које су
усташе убиле на том мјесту 27.
новембра 1941. године.
Парастос је служен и пред
Спомеником
погинулим
српским борцима из тог краја у
одбрамбено-отаџбинском рату
од 1992. до 1995. године. Парастос је служио старјешина Архијерејског намјесништва Брчанског протојереј ставрофор
Славко Максимовић, уз саслужење локалних и свештеника из Лопара и Брчког. Подсјећајући на трагедију, која је задесила Миросавчане 1941. године, свештеник Максимовић је
напоменуо да је међу убијеним
било доста дјеце која су рођена
те године. Послије парастоса,
Његово преосвештенство владика зворничко-тузлански Василије освештао је темељ, звоно
и крстове новосаграђеног мјесног храма посвећеног Светом
преподобном Сисоју Великом,
заштитнику дјеце. Предсједник
Мјесне заједнице Пукиш Мика
Зекић напоменуо је да је црква
саграђена захваљујући добровољним новчаним прилозима мјештана Пукиша.
Р. ЈОВИЋ
23
АКТИВНОСТИ ИЗ БОРСА
СБ
МЕЂУНАРОДНЕ АКТИВНОСТИ БОРС
Покрет за људска права “Мир без нацизма“
Делегација Борачке организације Републике Српске предвођена
пред сје дни ком
БОРС-а Пан те ли јом Ћур гу зом боравила је од осмог до
једанаестог октобра у Стразбуру у Француској гдје је као
гост учествовала у раду Генералне скупштине Међународног покрета за људска права
“Мир без нацизма“. Сједници
покрета присуствовало је више од 150 делегата из 24 земље свијета, а због вриједности које промовише, Борачка
организација РС је позвана да
на овогодишњој конференцији учествује као гост, док јој је
за будућност понуђено и стално чланство у овом покрету.
Иначе Међународни покрет
за људска права “Мир без нацизма“ окупља 140 невладиних организација из 28 свјетских земаља, главни циљ покре та је су прот став ља ње
успону неонацизма, радикалног национализма и екстремизма у свијету, а због заслуга
БОРС-а у борбипротив наведених појава, одлучили су да
на сво ју ово го диш њу скуп штину позову и Борачку организацију РС.
Током сједнице Скупштине
бројни делегати дискутовали
су о проблемима нарастајућег
не она ци зма и де сничар ског
радикализма у Европи, о неонацистичким пријетњама у
савременом свијету, као и по-
литичким и економским условима који су довели до препорода нацизма у Европи, а посе бно бив шим ко му нис тичким земљама Европе.
Након обимне расправе доне се ни су и за кључци да у
2013.години фокус рада организације буде борба против
фалсификовања историје, величања нацизма, ширења нацистичке и расистичке идеологије, те да ће овај покрет у
свом ра ду ин тен зи вно са рађивати са Савјетом Европе
и то по се бно у облас ти ма
против глорификације нацистичких злочинаца и њихових
помагача и против фалсификовања историје.
Т.М.
ПРИЈЕДОР
Припреме за израду монографије
Поред низа активности које приједорску борачку организацију сврставају у сам врх најуспјешнијих и најактивнијих општинских борачких организација унутар БОРС треба додати и
ону која се односи на издавачку дјелатност. Наиме, под крај ове године након ду гих при пре ма на по кон су за почеле активности на изради монографије ОБО Приједор која ће обухватити
и одбрамбено-отаџбински рат, одно-
сно обје приједорске бригаде-43. мтбр
и 5. козарску- као и активности полиције.
Ре да кциј ски одбор је сво ју акти вност изваничио првим прикупљеним
материјалима, а наставак активности
очекује су у марту идуће године када
ће бити јасније шта се може урадити,
као и начин како да се потпуније уђе у
реализацију овог захтјевног пројекта.
-Дуго смо ово планирали, али нисмо
одус та ја ли, јер жели мо да сачува мо
успомену на једно тешко вријеме, али
и да свима приближимо истину која је
стално угрожена и коју сада многи тумаче на не при хва тљив начин. Мо но графија је и обавеза ове генерације бораца да се неко други сутра не би ругао
са нама и нашим жртвама, као и са историјом- каже Радован Рајлић, предсједник ОБО Приједор.
Р.М.
ШАМАЦ
Кућа за породицу Стефановић
Ин ци ја ти ва за из гра дњу
куће по ро ди ци Цви је ти на
Стевановића, борца Отаџбинског рата из Обудовца, потекла је прије двије године када
су представници општинске
Борачке организације Шамац
и начелник општине Шамац
били у посјети овој породици.
Цвијетин је борац прве категорије и ратни војни инвалид седме категорије са 50%
инвалидитета. Посјета је орга24
низована поводом божићних
и но во го диш њих пра зни ка
одређеном броју породица борачких категорија међу којима
се нашла и ова породица. Борачкој организацији је од рани је по зна то да се ова пе точлана породица налази у тешкој ситуацији. Кућа у којој су
живјели је трошна и неусловна
за становање, а чак је и постојала опасност од њеног урушавања. Цвијетин и супруга Нада
имају троје малољетне дјеце
Или ју (1998), Ма ју (2000) и
Цвику (2007). Поред општег
сиромаштва, дјеца имају проблема са здрављем и налазе се
у ста ту су ли ца са по се бним
потребама. Најстарији Илија
је категорисан од стране Центра за социјални рад и не иде у
школу, док Маја похађа шести
разред основне школе. Илија
и Маја су под сталним медицинским назором и прописа-
ном те ра пи јом. Због скро мних примања (инвалиднина
и социјална помоћ) ова породица није практично у стању
да састави “крај са крајем“. У
сезони пољопривредних радова Цвијетин иде у надницу код
мјештана којима је потребна
сезонска радна снага. Приликом наведене посјете договоре но је да се по кре не акти вност како би се овој породици изградила породична кућа.
JУЛИ/ДЕЦЕМБАР 2012
АКТИВНОСТИ ИЗ БОРСА
СБ
ПРОМОВИСАНА ПУБЛИКАЦИЈА О РАТНИМ
ЗЛОЧИНИМА НАД СРБИМА У ОПШТИНИ ВИСОКО
ДОКАЗИ О ЗЛОЧИНУ БЕЗ ОСУДЕ
У Кул тур ном цен тру Ис точно Ново Сарајево 20. новембра је промовисана публикација Републичког центра за
истраживање ратних злочина
“Ратни злочини над Србима
општине Високо (1992-1995)
свједоци говоре“, коју је приредио генерал Цветко Савић.
Савић је, на трећој промоцији ове публикације која говори
о убиству 73 цивила и 106 бораца, истакао да Кантонално
тужилаш тво у Зе ни ци во ди
поступак против осумњичених
ли ца за злочине почиње не
против српских цивила на подручју општине Високо.
- У књизи је наведено 120
изјава свједока који говоре о
злочинима на подручју општине Високо, али и сва друга неопходна документација за доказивање ратног злочина. Ми
ћемо ову документацију преда-
ти Кантоналном тужилаштву
Зеница, које и од раније има
документацију коју је предао
МУП Републике Српске - рекао је Савић. Директор Републичког центра за истраживање ратних злочина Јанко Велимировић указао је на чињеницу
да су ратни злочини над Србима у централној Босни запостављени и да је до сада било
тек симболичних суђења.
- За ратне злочине над Србима у општини Високо до сада је
суђено са мо је дно ли це. На
основу прикупљене документације, изјава свједока и накнадним ис тражива њем и ут врђива њем чиње ни ца до ку ментовање ратних злочина у
овој општини довели смо на
ви сок ни во. Наш Цен тар је
спреман да сву документацију
уступи надлежним тужилаштвима која процесуирају ратне
злочине. Постоји и сада документација у Тужилаштву БиХ,
али и Кантоналном тужилаштву Зеничко-добојског кантона
али, нажалост, још нема аде-
кватног реаговања и процесуира ња. На кон овог што смо
урадили остаје да очекујемо да
ће још неко осим Нисвета Рамића од го ва ра ти за ра тне
злочине над српским породицама Вуковић, Ристић, Дамјановић и многим другим. Такође, очекујемо да за злочине
одговарају и они који су руководили логорима на подручју
Високог, од којих је највећи
био у простору бивше касарне
“Ахмет Фетахагић“ - рекао је
Велимировић. Слична публикација о страдању Срба ради се
и за подручје општине Зеница
и Завидовићи, а директор Културног центра Источно Ново
Сарајево Недељко Зеленовић
истакао је да је ријеч о црној
књизи страдања Срба каквих је
могуће приредити за скоро све
општине у Хрватској и БиХ.
Ј. Р.
СТАМБЕНО ЗБРИЊАВАЊЕ БОРАЧКИХ КАТЕГОРИЈА У НОВОМ ГОРАЖДУ
КРОВ НАД ГЛАВОМ ДОБИЛЕ 22 ПОРОДИЦЕ
Даб уочи прославе Митровдана, крсне славе Борачке организације Републике Српске
у Новом Горажду су свечано
уручени кључеви но во из грађених станова за 22 породице погинулих бораца и ратних вој них ин ва ли де.
Кључеве ста на ри ма чије су
монтажне куће биле поплавJУЛИ/ДЕЦЕМБАР 2012
љене 2010. године уручили су
министар рада и борачко-инва лид ске за шти те Пе тар
Ђокић и министар за избјегла
и расељена лица Давор Чордаш.
Пре ма ри јечима ми нис тра.Ђокић, Влада Републике
Српске је уложила 1.700.000
марака у изградњу двије трос-
пратне стамбене зграде са 36
станова за породице погинулих бораца и ратних војних
инвалида који су уједино и расељена лица, а којима су уништене монтажне куће у насељу Доња Сопотница код Новог Горажда у поплавама прије 18 мјесеци.
- Ово је још један примјер
да је Влада Српске солидарна
са становништвом које је у невољи. Овај пројекат смо реализовали да би помогли становништву које је остало без
имо ви не. Нећемо ста ти на
овоме и наставићемо да помажемо свима којима је помоћ по тре бна - на гла сио је
министар Ђокић и додао да
ће у сарадњи са Борачком орга ни за ци јом
Ре пу бли ке
Српске би ти нас тав ље но
стамбено збрињавање породица погинулих бораца и ратних војних инвалида од прве
до четврте категорије у свим
општинама Српске.
Министар Ђокић је подсјетио да ће у Новом Горажду у
преосталих 14 станова у ове
двије стамбене зграде уселити
породице погинулих бораца и
ратни војни инвалиди из сусједних општина који до сада
нису ријешили стамбено питање, а један дио станова биће
дат на ко ри ште ње оп шти ни
Ново Горажде. Породице које
су добиле кључева од нових
станова су веома задовољни
условима и конфором које им
пружају нови станови.
Р. Ј.
25
АКТИВНОСТИ ИЗ БОРС
ИЗ РАДА И АКТИВНОСТИ ГРАДСКЕ БОРАЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ БАЊА ЛУКА
СБ
ДОБРИ РЕЗУЛТАТИ
И У КРИЗНИМ ВРЕМЕНИМА
Као нај већа у Ре пу бли ци
Српској, Борачка организација града Бања Лука преузела је
на себе тежак терет и велику
од го вор ност за рје ша ва ње
бројних проблема са којима се
у поратном периоду сусрећу
борачке категорије становника.
- На ша ор га ни за ци ја, као
најбројнија у оквиру Борачке
опрга ни за ци је Ре пу бли ке
Српске, има око 40 хи ља да
чланова, међу којима се налази преко 4.000 породица погинулих и нестаих борца и скоро 5.500 ратних војних инвалида, од којих је 75 прве категорије. Бањалучка градска организацију окупља 39 мјесних
борачких одбора и педесетак
бо рачких одбо ра у пре ду зећима и установама. Ови пока за те љи, у ври је ме те шке
економске кризе, код нас и у
окружењу, најбоље илуструју у
каквом се материјалном положају налази цјелокупна борачка популација. Јер, за рјешавање нагомиланих проблема потребна су огромна финан сиј ска сред ства, а њих у
овој кри зи не ма у до во љној
мје ри - под сје тио је за
“Српски борац“ Горан Рогић,
предсједник Предсједништва
Борачке организације града
Бања Лука.
На ра вно, нај већу по моћ у
реализацији програма збрињавања и материјалног обезбјеђења борачки категорија у
Бањалуци, као и у свим другим сре ди на ма, пружају ре сорна министарства у Влади
Републике Српске и локална
управа.
- Борачка организација града Бања Лука успоставила је
веома добру сарадњу са Град26
ском упра вом, а по се бно са
Одјељењем за борачко-инвалидска питања, с којима смо
успос та ви ли ве ома ажур ну
размјену података. Наравно,
та сарадња може бити много
бо ља и ефи ка сни ја, та ко да
постоји обострана воља да се,
ко ли ко је то мо гуће, ста ње
стално побољшава. Тако сваке
године настојимо да уведемо
праксу да се висина средстава
на ми је ње них за рје ша ва ње
проблема борачко-инвалидске заштите усклађују са процентом раста буџета града Бања Лука - подсјетио је Рогић.
Иако још ни су су ми ра ни
овогодишњи резултати рада
треба се подсјетити на активности и проблематику са којом у протеклом периоду сусретала Градска борачка организација.
- Када се, чак и у овим кризним временима која трају нешто дуже, сагледају и упореде
пла но ви ра да са оним што
смо до сада реализовали, није
тешко закључити да је много
више оних ставки које су успјешно реализоване. Свакако
да је томе допринијело велико
ра зу ми је ва ње и ква ли те тно
одабирање приоритета из нашег плана рада. Неки послова
и за да ци ни су за врше ни из
објективних разлога јер није
било довољно расположивих
средстава па су привремено
одложени док се не обезбиједе услови за њихову реализаци ју - ре као је пред сје дник
Предсједништва Градске борачке организације Бања Лука.
НАСТАВЉАЧИ
ТРАДИЦИЈЕ
У складу са православном
вјером и традицијом Градска
борачка организација, као и
ши ром Ре пу бли ке Српске,
обиљежавања значајних датума као што су Дан Бо рачке
ор га ни за ци је Ре пу бли ке
Српске (15. фебруар) и Свети
великомученик Димитрије Митровдан, Крсна слава Борачке организација Републике
Српске (6. новембар). Поред
поменутих датума у четрдесетак мјесних заједница на подручју Гра да Ба ња Лу ка
одржавају се редовни годишњи па рас то си за по ги ну ле
српске борце.
Поред наведених активности веома значајан допринос
Градска борачка организација
пружа у организацији, односно обиљежавању годишњица
и ју би ле ја ра тних је ди ни ца
Војске Републике Српске: 16.
крајишке моторизоване бригаде, Друге крајишке бригаде,
Прве и Друге оклопне бригаде, бригаде ваздухопловства и
других јединица.
- Што се тиче радних активности редовно и по плану се
одржавају извјештајне скупштина мјесних борачких организацша, предузећа и установа, а по том и из вје штај на
скуп шти на Град ске бо рачке
организације. Стално радимо
на омасовљавању борачке организације, тако што се форми ра ју но ве мје сне бо рачке
организације, тамо гдје нису
биле формиране, као што је
насеље Врбања, Голеши и предузеће “Целекс“.
Уз све на ве де не по сло ве
наш приоритетан задатак је
био и остао - стамбено збрињавање борачких категорша породица погинулих бораца и
ра тних вој них ин ва ли да од
прве до чет врте ка те го ри је.
Рјешавање ове проблематике
спроводи се у складу са усвоје ним про грам Вла де Ре пу бли ке Српске о по тпу ном
стамбеном збрињавању и преJУЛИ/ДЕЦЕМБАР 2012
АКТИВНОСТИ ИЗ БОРС
С
Б
ма уредби Владе о стамбеном
збри ња ва њу. Та кође, ова
пробнлематика се рјешава и
према програму Града Бања
Лука о рјешавању стамбеног
питања борачких категорије.
Правилником су, наиме, предвиђене могућности за додјелу бе спо вра тних новчаних
сред ста ва, до дје лу ста но ва
према члану 30., као и одобравање субвенција за грађевинске дозволе - појаснио је Горан Рогић.
ПРОЈЕКАТ
САМОЗАПОШЉАВАЊА
Према подацима ресорног
одјељења Административне
управе Града Вања Лука у периоду 2000-2012. године стам-
СПОМЕН ОВИЉЕЖЈЕ НА ПЕТРИЧЕВЦУ
бено је збринуто 1.718 корисника борачких права - додјелом стамбених јединица, и неповратних средстава за индивидуалну стамбену изградњу.
У истом периоду стипендирано је 7.548 ученика и студената из породица погинулих бораца и ратних војних инвалида, од прве до четврте категорије у укупном износу од преко 8.000.000 марака. Такође,
додијељена је новчана помоћ
на име тро шко ва на бав ки
школског прибора и уџбеника
за 1.200 ученика и студената
из породица погинулих бораца, у износу од 1.200.000 марака. Слична помоћ пружана је
за одмор и рекреацију 1.200
корисника борачких права.
Гра до начел ник Ба ња лу ке Дра го љуб Да ви до вић и пред сје дник Бо рачке организације Републике Српске, Пантелија Ћургуз открили су
6. октобра, у Петричевцу споменик за 37 погинулих бораца ове мјесне заједнице.
Градоначелник Давидовић је подсјетио да је иницијативу за изградњу спо мен-оби љежја по кре ну ла мје сна бо рачка ор га ни за ци ја, а
док су средства заједнички обезбједили Град Бања Лука и мјештани
Мјесне заједнице Петричевац.
- Споменик је изграђен у договору са Борачком организацијом града Бање Луке, а за споменик је обезбјеђено укупно 55.000 марака,
од чега је град издвојио 40.000, а мјештани Петричевац 15.000 марака. На овај начин смо жељели да отмемо од заборава све оне наше
суграђане који су у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату дали
живот за Републику Српску, тако смо учинили и у мјесној заједници
Петрићевац - рекао је Давидовић и изразио очекивање да ће ускоро у Бањој Луци бити изграђено централно спомен обиљежје чије
су припреме у поодмаклој фази.
Предсједник Борачке организације РС Пантелија Ћургуз је наглчасио да је ово најцивилизованији и најхуманији начин да се за сва
времена у нашим душама и сјећањима, а нарочитио покољењима
која долазе оставимо обавезу да оне које су жртвовали живот свој
за олтар отаџбини никад не забораве.
- Ми де мо би ли са ни бор ци за хвал ност ду гу је мо град ској Бо рачкој
организацији, Граду Бањој Луци, мјесној борачкој организацији, мјештанима и грађанима, зато што су се ангажовали и дали свој допринос да имамо мјесто гдје ћемо сваке године бар једном годишње,
поводом годишњице страдања, одржати парастос и помолити се душе наших сабораца - рекао је Ћургуз.
Откривању споменика претходио је парастос палим борцима. Споменик на Петричевцу је уствари 40-то спомен обиљежје палим борцимам колико их је до сада подигнуто у бањалучким мјесним заједницама.
Овоме треба додати и програм Владе Републике Српске
за бањ ско - кли мат ско ли јечење чланова породица погинулих бораца и ратних војних инвалида у Бањи Врћици
у Теслићу, као и љетовање дјеце погинулих бораца и ратних
војних инвалида у Кумбору.
- За нас је посебно зазован
био пројекат самозапошљавања незапослених демобилисаних бораца уз помоћ кредита
Инвестиционо развојне банке
Републике Српске.
Сам пројекат је добро замишљен, али се толико заком-
СПОМЕНИК “ОРЛОВИМА ГРМЕЧА“ У ЧЕСМИ
У бањалучком насељу Чесма откривен је споменик за 25 погинулих бораца Другог извиђачко-диверзантског одреда Другог крајишког корпуса Војске Републике Српске, познатог као “Орлови Грмеча“.
Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић рекао је да су “Орлови
Грмеча“ уградили животе у најславније странице историје Српске да би она данас постојала.
- Зато нас данашње обиљежавање упозорава да никада не дозволимо да заборав превлада. У времену
које долази, не смијемо заборавити храброст ових људи - рекао је министар Ђокић и подсјетио да је ова
јединица током рата бројала 844 борца, од којих је 25 погинуло у отаџбинском рату, а 200 рањено. Овај
одред и појединци који су му припадали одликовани су Орденом за храброст.
Спомен-обиљежје у Чесма за 25 погинулих бораца Другог извиђачко-диверзантског одреда, у саставу
Другог крајишког корпуса Војске Српске, открили су министар Петар Ђокић, командант ове бригаде Миле Шушљик и најмлађе дијете погинулог припадника ове јединице. Откривању споменика присуствовали
су и предсједник Борачке организације Српске Пантелија Ћургуз и свештенство Бањалучке епархије.
JУЛИ/ДЕЦЕМБАР 2012
пликовао бројним измјенама
пра ви ла и кри те ри ја да су
многи кандидати одустајали
од тога. Један велики проблем
нам је тај, што људи који одустају од кредита не долазе да
потпишу изјаве о одустајању,
како би сљедеће лице са ранг
листе могло ићи у процедуру.
Према првобитном плану од
укупно предвиђених средстава за Град Бањалуку је планиран износ од 1,120.000 марака.
Прве го ди не по вучено је из
ИРБ-а 577.000 марака, али коначан износ подигнутих кредита још нисмо сумирали.
Ово су, међутим, само неке
од наших свакодневних активности. Све закључке и приједлоге, које доносе наши одбори, Предсједништво узима у
обзир и настојима да сих проведемо у складу са нашим статутом, уз претходно обављене
консултације и разговоре, заузимали смо јединствене ставо ве, ко је смо зас ту па ли на
органима БОРС - закључио је
Горан Рогић.
Радован ЈОВИЋ
27
ИЗВЈЕШТАЈИ О РАДУ ОБО
СБ
Бијељина други завичај за живе и мртве Илијашане
У ма нас ти ру Све те Пет ке у на се љу
Пет језера у Бијељини 24. новембра је
служен парастос за 900 погинулих бораца, цивила и несталих са подручја Илијаша за вријеме одбрамбено–отаџбинског ра та. Члан Упра вног одбо ра
Удружења “Пријатељи Илијаша“ Влајко
Лукић рекао је да је дужност удружења,
родбине и пријатеља да сваке године
одају почаст највећим јунацима илијашког краја.
- Преко 900 људи је погинуло у одбрамбеном рату. Ту су борци који су погинули на Илијашу, али и они који су
животе изгубили и на овим просторима.
Међу њима су и цивилне жртве рата,
нестала лица и дјеца.
У складу са нашим редовним акти-
вностима у порти манастира Свете Петке се гради спомен-обиљежје погинулим
жртвама рата и очекује да изградња буде
завршена до Васкрса. Наше удружење је
обезбиједило 60.000 марака за изградњу
спомен-обиљежја, а обезбиједиће и мермерне плоче на којима ће бити уклесано
око 1.000 имена погинулих хероја који
су животе дали за Републику Српску.
ПРОБНО ИСКОПАВАЊЕ НА ДАРИВИ И АЛИПАШИНОМ ПОЉУ
ЗАТИРАНИ ТРАГОВИ ЗЛОЧИНА У САРАЈЕВУ
По сли је чети ри да на
окончано је пробно ископавање у мјесту Дарива, на излазу
из Сарајева према Палама, и
на овој ло ка ци ји ни су про нађени посмртни остаци сара јев ских Срба уби је них у
про те клом ра ту, изја вио је
предсједник Удружења породица несталих Сарајевско-романијске регије Милан Мандић.
Мандић је рекао да су антрополози Међународне комисије за нестала лица (ИЦМП) потврдили да су кости
пронађене током пробног ископавања у мјесту Дарива, уз
Миљацку, животињског поријекла, наводећи да то за њега
не пред став ља изне нађење
по што су пос мртни ос та ци
убијених сарајевских Срба поси па ни хе ми ка ли ја ма ко је
растварају коштане узорке и
да су сахрањивани заједно са
животињским остацима како
би жртве биле додатно понижаване.
Претходно је на локалитету
сарајевског насеља Алипашино по ље, гдје су про нађени
пос мртни ос та ци за ко је се
пре тпос тав ља да при па да ју
Србима страдалим у Сарајеву
1992. го ди не, 16. но вем бра
почела ексхумација и одмах су
пронађене људске кости.
- Ексхумацију су обаваљали
ан тро по ло зи Међуна ро дне
ко ми си је за нес та ла ли ца а
Тужилаштво БиХ је за вјешта28
ка одредило Хамза Жују и веома смо незадовољни чињеницом да тужилац Весна Будимир није уважила захтјев
српске стране да у овој ексхумацији учествује патолог Жељко Каран. Ово није први пут
да Будимирова изигра наше
договоре, због чега сматрам
да је не оп хо дна ре кон стру кција Тужилаштва БиХ у које
треба да дођу нови људи, у које ће српска удружења несталих имати повјерење“, истакао је Ман дић. При ли ком
проналаска посмртних остатака 13. новембра претпоставља се да је ријеч о Слободану
Самарџићу, Стани Шеховац и
ос та лим Срби ма, уби је ним
почетком рата на Алипашином пољу - рекао је предсједник Удружења породица несталих Сарајевско-романијске
регије Милан Мандић и додао
да ово Удружење са представницима Института трага за
око 40 српских жртава које су
страдале на локацији данашњег Булевара Меше Селимовића. Међу тим жртвама су и
Чедо Крајишник са Мојмила,
Божо Мандић из Неџарића и
Анђелко Кулина из “Б“ фазе
Алипашиног поља.
- Увукли су нас у зиму и није се могло вршити просијавање материјала како би се пронашли бар ситни фрагменти
костију. Удружење породица
несталих Сарајевско-романијске ре ги је има до ја ве о још
дви је ло ка ци је на ко ји ма су
сахрањивани сарајевски Срби
и чека се да Тужилаштво БиХ
одобри пробна ископавања.
Кад је ријеч о Институту за
нестала лица, они су спремни
да нам помогу, прије свега захва љу јући чла ну ко ле ги ју ма
ди ре кто ра Ми лу ти ну Ми шићу и ше фу Се кто ра за
тражење Душану Павловићу рекао је Мандић.
Према ријечима руководиоца Опе ра тив нног ти ма за
тражење несталих лица Републике Српске Горана Крчмара
велики број убијених и несталих сарајевских Срба ексхумираних широм федералног
Са ра је ва, пре мје штен је у
градско гробље у Високом.
- Одговоре гдје су конкретно измјештена тијела сарајевских Срба знају бивши чланови Федералне комисије за
нестала лица, са Амором Машовићем на челу, цивилне заштите и власти Сарајева које
су 1996. го ди не по на ре дби
правосудних институција Сара је ва врши ли ек сху ма ци је
широм федералног Сарајева тврди Крчмар и апе лу је на
Тужилаштво БиХ да дозволи
Ин сти ту ту за нес та ла ли ца
БиХ наставак ексхумације на
Алипашином пољу у Сарајеву,
која је недавно прекинута.
Ј. Р.
JУЛИ/ДЕЦЕМБАР 2012
(НЕ)ПРАВДА
СБ
СКАНДАЛОЗНА ОДЛУКА ХАШКОГ ТРИБУНАЛА КОЈОМ ЈЕ ПРЕИНАЧЕНА
ПРВОСТЕПЕНА ПРЕСУДА И ПУШТЕНИ НА СЛОБОДУ ГОТОВИНА И МАРКАЧ
СРАМ ВАС БИЛО!!!
(ПРЕСУДА ПОНИШТИЛА ПРАВО И ОДУВАЛА ПРАВДУ)
OLUJA
Тројица судија (Теодор Мерон, Патрик Робинсон и Мехмед Гунеи) прегласали колеге у Жалбеном вијећу
Хашког трибунала (Фауста Покара и Кармела Ађијуса), преиначиле првостепену пресуду и ослободиле од
одговорности хрватске генерале Анту Готовину, који је био осуђен на 24 године робије и Младена Маркача
на 18 година затвора, за удружени злочиначки подухват у којем је почетком августа 1995. године убијено
преко 2.000 цивила и протјерано 220.000 Срба из Крајине, спаљено преко 22.000 кућа и опљачкана имовина.
Срамна одлука Жалбеног вијећа наишла на оштре осуде демократске и стручне јавности
Скандалозном одлуком да у
жал бе ном пос туп ку уки не
првостепену пресуду и од сваке од го вор нос ти осло бо ди
двојицу команданата Хрватске вој ске Ан ту Го то ви ну и
Младена Маркача (а у међувремену и албанског злочинца
и гангстера Рамуша Харадинаја), Хашки трибунал је дефинитивно скинуо маску са
лица и потпуно разобличио
своју срамну улогу, каква до
сада није забиљежена у историји правосуђа у свијету.
Пресудама жалбеног вијећа
JУЛИ/ДЕЦЕМБАР 2012
недвосмислено је потврђено
да се ради о политичком суду,
који је лишен свих правних и
етичких норми и који има једи ни циљ да у по тпу нос ти
оправда све злочине Хрвата,
Бошњака и Албанаца против
Срба укључујући и злочине
тзв. међунродне зајенице на
челу са САД које су стварни
ментор и администратор тог
суда. Зато ни ова накарадна и
насилна слобода (пресуда) за
хрватске, бошњачке и албанске злочинце није ништа друго него насиље над правдом и
правом и дефинитивно рушење сваког кредибилитета поме ну тог међуна ро дног су да
(који је у међувремену ослободио и такве злочинце као
што су На сер Орић, Се фер
Халиловић и Рамуш Харадинај). И све то без обра зложења да би цир кус био
комплетнији и да би се од свега то га по ис том прин ци пу
могла направити употребљива
политика и употребљива историја.
Први пут од 25. маја 1993.
године када је основана ова
“Јустиција без лица“, Жалбено
вијеће Хашког трибунала је са
три гласа за (Теодор Мерон САД, Патрик Робинсон - Јамајка и Мехмет Гунеи - Турска) и два против (Фаусто Покар - Италија и Кармел Ађиус
- Мал та) у ци је лос ти по ни штило првостепену пресуду
ко јом је, на осно ву пра вне
ква ли фи ка ци је - удружени
злочиначки подухват за убиства неколико хиљада Срба и
прогон преко 220.000 њих у
Хрватској, почетком августа
1995. године, Анте Готовина
29
(НЕ)ПРАВДА
био осуђен на 24, а Мла ден
Маркач на 18 година затвора.
(Иван Чермак је у првостепеном поступку ослобођен).
По ли тички мо ти ви са ном
одлуку да се прегласавањем
преиначи првостепена пресуда у ослобађајућу, представља
један од највећих заокрета у
18 година дугој исторји Хашког трибунала, сложили су
се многи овдашњи и свјетски
правни експерти. Саопштавајући сажету верзију скандалозне пресуде, која је написана
на 140 страница, предсједник
Хашког трибунала и овог жалбеног вијећа, амерички судија
Теодор Мерон је 16. новембра у судници Хашког трибунала, пренио да вијеће сматра
да оптужени Готовина и Маркач ни су учес тво ва ли и
удруженом злочиначком поду хва ту то ком опе ра ци ја у
Кни ну, Обров цу, Грачацу и
Бенковцу, као и то да циљ артиљеријског напада на те градове није био да се протјерају
српски цивили.
УДРУЖЕНИ
ЗЛОЧИНАЧКИ ПОДУХВАТ
Те одор Ме рон је већ на
почетку завршног засједања
Жалбеног вијећа нагласио да у
складу с праксом Суда, неће
прочита ти тек ст пре су де,
осим диспозитива, већ да ће
умјесто тога сажети кључна
питања у жалбеном поступку
и главне закључке Жалбеног
вијећа.
- Овај предмет односи се на
догађаје од јула 1995. до 30.
септембра 1995. на подручју
Кра ји не у Хрват ској. То ком
тог периода хрватско вођство
и функционери започели су
операцију “Олуја“, војну акцију са циљем преузимања контроле над територијем на подручју Крајине.
У то вријеме. Готовина је
био команданат Зборног подручја Хрватске војске Сплит
и главни оперативни командант опе ра ци је “Олу ја“ у
јужном дијелу подручја Крајине. Пре тре сно, одно сно
првос те пе но ви јеће је за кључило да је Готовина заједно с дру ги ма ди је лио циљ,
30
СБ
СУДИЈА АЏИЈУС
односно био члан удруженог
злочиначког потхвата, којем
је у значајној мјери допринио,
а чија је заједничка сврха била
трајно уклањање српског цивил ног ста но вниш тва с по дручја Крајине, тиме што је
наредио противзаконите артиљеријске нападе на Книн,
Бенковац и Обровац, а није
нас то јао да спри јечи и ис тражи кривична дјела која су
починили његови потчињени
против српских цивила у Крајини.
Претресно вијеће је утврдило да је Го то ви на крив, на
основу и првог и трећег облика удруженог злочиначког поду хва та, за злочине про тив
човјечности и кршења закона
и обичаја ратовања. Изречена
му је затворска казна у трајању од 24 године.
АРТИЉЕРИЈСКИ
НАПАД НА ГРАЧАЦ
У спорном периоду Младен
Маркач је био помоћник министра унутрашњих послова и
оперативни командант Специјалне полиције у Хрватској.
Пре тре сно ви јеће је за кључило да је Маркач заједно
с другима био дио удруженог
злочиначког потхвата којем је
у знатној мјери допринио, а
чија је заједничка сврха била
трајно уклањање српског цивил ног ста но вниш тва с по дручја Крајине, тако што је наредио незаконити артиљеријски напад на Грачац и створио климу некажњивости тиме што је пропустио да спријечи, ис тражи или ка зни
почини оце злочина над
СУДИЈА ПОКАР
српским цивилима. Претресно вијеће је утврдило да је
Мар кач крив, на осно ву и
првог и трећег обли ка
удруженог злочиначкох подухвата, за злочине против човјечности и кршења закона и
обичаја ратовања. Изречена
му је затворска казна у трајању од 18 година. Истом предсудом Претресно вијеће је по
свим тачка ма оп тужни це
ослободило трећеоптуженог
Ивана Чермака - прочитао је
уводни дио скраћеног дијела
пресуде судија Теодор Мерон,
која се односи на првостепену
пре су ду од 15. апри ла 2011.
године.
Амерички судија је потом
подсјетио да је Готовина поднио жалбу по првој и трећој
тачки, Маркач, по првој и другом жал бе ном осно ву, уз
тврдњу да артиљеријски напади на Книн, Бенковац, Обровац и Грачац “нису били противзаконити, па се према томе не може одржати закључак
Претресног вијећа да је посто јао удружени злочиначки
подухват“.
ПРОГОН СРПСКОГ
СТАНОВНИШТВА
Насупрот одбрани двојице
оптужених Хашко тужилаштво сматра да Претресно вијеће није погријешило када је
ус та но ви ло да су изве де ни
противзаконити артиљеријски напади, убиства и разарања чети ри по ме ну та гра да,
нити када је утврдило правну
ква ли фи ка ци ју да је акци ја
Хрватске војске звана “Олуја“
изведена на основу удруженог
злочиначког подухвата.
- Жал бе но ви јеће, још је дном под сјећа да су, по за кључку Претресног вијећа, Гото ви на и Мар кач би ли уче сници удруженог злочиначког
подухвата, чија је заједнички
циљ био трај но укла ња ње
српског ста но вниш тва из
Крајине силом или пријетњом
силом. Међутим, Жалбено вијеће, уз су про тно миш ље ње
судија Ађиуса и Покара, сматра да кључну тачку у анализи
Претресног вијећа у погледу
пос то ја ња
удруженог
злочиначког подухвата представља закључак да су незаконити артиљеријски напади били уперени против цивила и
цивилних објеката у четири
града, те да су ови незаконити
напади произвели депортацију ве ли ког бро ја ци ви ла из
Крајине - нагласио је Мерон и
додао да је “анализа удара заснована на закључку Претресног вијећа о маргини погрешке од 200 ме та ра за то пничке пројектиле испаљене
на четири града“.
Мерон сматра да је на основу споменуте маргине погрешке, Перетресно вијеће установило да су сва мјеста удара
удаљена преко 200 метара од
циља који је, по мишљењу Вијећа, легитиман, служила као
доказ о незаконитом артиљеријском нападу.
ХРВАТСКЕ МЕТЕ
- ГДЈЕ ПОГОДИ ГРАНАТА
- Жалбено вијеће сматра да
је Претресно вијеће погријешило када је извело правило о
200 метара. Првостепена пресуда не садржи никакве назнаке о постојању доказа које
је Претресно вијеће узело у
об зир, а тичу се пос то ја ња
маргине погрешке од 200 мета ра, та ко да пре су да не
садржи ни ка кво кон кре тно
образложење о томе како је
Вијеће извело закључак о маргини погрешке. Претресно вијеће је размотрило свједочења
свједока вјештака који су говорили о факторима као што
су брзина вјетра и температура ваздуха, а који су могли да
произведу варијације у прециJУЛИ/ДЕЦЕМБАР 2012
(НЕ)ПРАВДА
С
Б
КИЛОМЕТАРСКА КООНА ИЗБЈЕГЛИЦА
зности наоружања које је ХВ
користио у нападима на четири града. Поред тога, Претресно вијеће је изнијело да му
није предочено довољно доказа да би се извели закључци о
наведеним факторима у односу на сваки од четири града.
Успркос томе, у својој анализи
удара, Претресно вијеће је једнообразно примијенило правило о 200 метара на сва мјеста удара у сваком од четири
града.
Жалбено вијеће, уз супротно мишљење судије Ађиусија
и судије Покара, сматра да ниједно разумно Претресно вијеће није могло закључити да
су чети ри гра да би ла
изложена противзаконитим
артиљеријским нападима. Зато Жалбено вијеће, уз супротно мишљење двојице судија,
дје ло мично при хва та прву
жалбену основу Готовине, а
дјеломично и другу жалбену
основу Маркача, те поништава налаз Претресног вијећа да
су напади на четири града били
про тив за ко ни ти
прочитао је између ос та лог
предсједавајући судија Теодор
Ме рон из сажетог обра зложења пре су де на осно ву
чега се могао наслутити исход ослобађајуће пресуде за
Готовину и Маркача. Тек тада
је пос та ло ја сно и за што
Хрват ска Три бу на лу ни кад
није доставила тзв. топничке
дневнике и зашто је почетком
ове године Серж Брамерц, садашњи предсједник Суда госJУЛИ/ДЕЦЕМБАР 2012
тујући у Загребу рекао да ти
“то пнички дне вни ци“ ни су
потребни. С обзиром да због
те “несарадње“ Хрватска, за
разлику од Србије, такође никад није ни кажњена ни условљена. Штавише, верификован
јој је приступ у Европску унију?!
ПОНИШТЕНО ОСАМ
ТАЧАКА ОПТУЖНИЦЕ
Тек на крају засједања Жалбе ног ви јећа Ме рон је
прочитао диспозитив пресуде
којом је, уз супротно мишљење судаија Ађиуса и Покара,
дје ло мично усво је на прва и
трећа жал бе на осно ва Ан те
Го то ви не и по ни ште на
осуђујуће пресуда Готовини за
прогон, депортацију, убиство
и нечовјечно поступање као
злочине против човјечности,
као и за пљачку јавне и приватне имовине, безобзирно раза ра ње, убис тво и окру тно
поступање као кршења закона
и обичаја ратовања; те да му
се изриче ослобађајућа пресуд
по тачкама 1, 2, 4, 5, 6, 7, 8 и 9
оптужнице.
Такође, Жалбено вијеће је,
уз супротно мишљење Ађиуса
и Покара, прихватило прву и
другу жалбену основу Младена Маркача и попут Готовине
изрекло му ослобађајућу пресуду.
Подсјетимо према Статуту
и Правилнику Хашког трибунала и на основу спроведеног
судског поступка у којем су
предочени докази и аргументи странака и на основу правних на ла за и ут врђеног
чињеничног стања узнијетог у
пресуди, Претресно вијеће је
15. априла 2011. године Анту
Готовину и Младена Маркача
прогласило кривим као учеснике удруженог злочиначког
потхвата по осам, од укупно
девет тачака оптужнице.
Дакле, Маркач и Готовина
су првос те пе ном пре су дом
би ли оп тужени по тачки 1.
(про гон као злочин про тив
човјечности), тачки 2. (депортација као злочин против човјечности), тачка 4. (пљачка јавне и приватне имовине као
кршење закона и обичаја ратовања), тачка 5. (безобзирно
разарање као кршење закона
и обичаја ратовања), тачка 6.
(убиство као злочин против
човјечности), тачка 7. (убиство као крше ње за ко на и
обичаја ра то ва ња), тачка 8.
(нечовјечна дјела као злочин
против човјечности) и тачка 9.
(окру тно пос ту па ње као
кршење закона и обичаја ратовања).
Све правне квалификација
према наведеним тачкама, које су недвосмислено утврђене
у првостепеном судском поступку и пресуди од 1.300 страница, Жалбено вијеће је прегла са ва њем по ни шти ло и
ослободило Готовину и Маркача од било какве одговорнос ти за нај теже ра тне
злочине у ко ји ма је уби је но
дви је хи ља де ци ви ла и
почиње но нај веће етничко
чишћење у Евро пи од за вршетка Другог свјетског рата.
Изри ца ње дру гос те пе не
пресуде у Хагу пратио је велики број медија из региона и
свијета, укључујући агенције
Асо ши је тед прес, Рој терс,
Агенција Франц прес и новина ре не ко ли ко бри тан ских
листова и париског “Монда“.
ХРВАТСКА СПРОВЕЛА
НАЈВЕЋЕ ЕТНИЧКО
ЧИШЋЕЊЕ
Током рата у Хрватској је
убијено и нестало 6.990 Срба,
а Ха шки три бу нал, ко ји је
основао Савјет безбједности
УН ка ко би ис тражио све
злочине на простору бивше
Југославије, казнио одговорне
и жртва ма до нио прав ду,
управо је ослободио посљедњу дво ји цу оп тужених, а
жртвама поручио - овдје нема
кривих.
До данас је идентификовано и сахрањено 4.917 убијених
Срба, док се за њих још 2.073
трага преко 17 година. Према
еви ден ци ји о до гађаји ма у
Хрват ској, ко ју во ди До ку ментационо-информациони
центар “Веритас”, погинуо је
4.451 мушкарац, односно 91
одсто, и 466 жена, то јест де31
(НЕ)ПРАВДА
СБ
ПОКАР: ФАТАЛНЕ ГРЕШКЕ ТРИБУНАЛА
Фаусто Покар, члан Жалбеног већа Хашког суда у судском поступку против Анте Готовине и Младена Маркача, написао
је у издвојеном мишљењу да су његове колеге направиле фаталне грешке у одлуци
да ослободе двојицу хрватских генерала, а
саму пресуду назвао “гротескном“.
По кар, ко ји је као и су ди ја Кар мел
Ађијус, гласао против ослобађајуће пресуде, у издвојеном мишљењу је навео да је
образложење остале тројице судија “противно било каквом осјећању за правду“.
- Не вјерујем да је правда задовољена
кад се кривица утврђена пресудом - коју
првостепено вијеће није олако донијело, о
чему свједочи преко 1.300 страница анализе - једним потезом преиначује у само
неколико пасуса, без пажљивог разматрања списа и примјереног објашњења - написао је Покар.
Овај италијански судија, такође, је подсјетио да је једноставно гротескна чињевет од сто. Нај млађих, оних
који још нису били ни пунољетни, погинуло је 50. Од 18
до 60 година - њих 3.782, док
је 671 убијено лице имала преко шест деценија.
Број жрта ва оних ко ји су
по ги ну ли то ком ра та,
нажалост, много је већи. Нема
имена оних чија су тијела пренијета одмах у Србију, а којих
је, према неким процјенама,
неколико хиљада.
У хрват ској злочиначкој
акцији “Олуја”- почела је у зору, 5. августа 1995. године- за
само 48 сати, преко 90 одсто
тамошњих Срба напустило је
БЕОГРАД ПАРАСТОС
32
ница да су тројица судија Жалбеног вијећа прећутала необориве доказе да се из
стенограма сједнице хрватског државног
руководства на Брионима, уочи акције
“Олуја“ могло закључити да је ријеч о заједничком злочиначком подухвату.
Покар је подсјетио чланове у вијећу да
је бивши предсједник Хрватске Фрањо
Туђман непосредно послије “Олује“ говорио о Србима као о “канцеру који се шири
и разједа хрватско национално биће“ и да
је циљ операције био “да Хрвати остану
потпуно сами на своме“.
- Чак и уко ли ко је већина у Ви јећу
желила да потпуно ослободи Готовину и
Маркача, човјек се мора запитати шта су
жељели да постигну оспоравањем постојања удруженог злочиначког подухвата,
умјес то да су се кон цен три са ли на
значајан допринос оптужених том подухвату - упозорио је Покар.
И малтешки судија Кармел Ађијус, који
своје домове у Сјеверној Далмацији, Лики, Кордуну и Банији. Акцију је Врватска војска отпочела суровим неселективним гранатирањем које
није престало ни послије прогона. Од граната је и страдао
највећи број старих и изнемоглих који нису напустили своја огњишта.
Хашка аболиција хрватских
злочина обухватила је и убиство десетак менталних болесника и старији брачни пар у
Дво ру на Уни. Овај злочин,
оди гран пред очима при па дника данског батаљона Унпрофора, као да се није ни до-
је издвојио своје мишљење, је нагласио да
је образложење ослобађајуће пресуде
смијешно, конфузно и екстремно проблематично.
- У потпуности подржавам издвојено
мишљење судије Покара о постојању заједничког злочиначког подухвата - написао
је Ађијус.
Интересантно је да су судије Кармел
Ађијус и Фаусто Покар, осам дана прије
доношења пресуде били гости у Загребу
као учесници конференције под насловом “Наслијеђе МКСЈ-а у бившој Југославији“, коју су организовали Европска унија и владе Холандије и Швајцарске.
Судија Ађијус је 8. новембра у Загребу
изјавио: “Нема мира без правде, а правда
значи правда за све: прекршиоце и жртве.
То дугујете себи, својој земљи, региону и
будућим генерацијама. То је најважнији
садржај наслијеђа који вам оставља Хашки трибунал”
БАЊА ЛУКА
Борба за истину није готова
У храму Свете Тројице у Бањалуци је у недјељу 18. новембра
служен парастос Србима настрадалим у акцији “Олуја“, са којег
је поручено да српске жртве из Хрватске никада неће бити заборављене, као и да борба за истину још није готова.
Координатор Документационо-информационог центра “Веритас“ за Републику Српску Мира Јовановић осудила је пресуду Хашког трибунала којом су одлобођени од кривице Анте Готовина
и Младен Маркач и истакла је да српске жртве акције “Олуја“ никада неће бити заборављене.
Она је нагласила потребу да институције БиХ покрену правни
поступак против оних који су гранатирали колоне избјеглица
дубоко на територији БиХ, на Петровачкој цести, гдје је страдало и четворо дјеце.
“У Хрватској има 413 локација на којима су закопани људи, а
годинама се не ископавају њихови посмртни остаци. На судској медицини у Загребу - Шалати налазе се посмртни остаци
263 лица који чекају на идентификацију“, рекла је Јовановићева и запитала зашто се толико чека. Она је нагласила да
потомци жртава имају право да то сазнају да би достојно сахранили своје најмилије.
Јовановићева сматра да ослобађање хрватских генерала Анте
Готовине и Младена Маркача неће бити коначно, јер Готовини
треба да се суди за акцију “Маестрал“ почињену код Мркоњић
Града.
“Позивам релевантне институције које одлучују о томе у Републици Српској, али и у БиХ, да обаве тај посао и да не допусте
да породице чекају на суђења годинама“, каже Јовановићева.
Ди ре ктор Ре пу бличког цен тра за ис тражива ње ра тних
злочина Јанко Велимировић рекао је да су у Хрватској прошли
дани еуфорије изазване ослобађањем хрватских генерала, те
да се могу чути “увијене“ изјаве да се Хрватска мора суочити
са злочинима и истином.
JУЛИ/ДЕЦЕМБАР 2012
(НЕ)ПРАВДА
СБ
СРБИЈА И РЕПУБЛИКА СРПСКА
Служени парастоси страдалима у Олуји
Парастос убијеним Србима у акцији хрватске војске “Олуја“
1995. године служен је 17. новембра у Цркви светог Марка у
Београду у присуству више стотина грађана Истог дана парастос је служен и у Бањалуци, Приједору и још неким мјестима у
Републици Српској.Породице страдалих Срба окупиле су се
како би изразиле незадовољство пресудом Хашког суда да се
ослободе хрватски генерали Анте Готовина и Младен Маркач.
годио.
Хрватска полиција је 2006.
предала државном тужилаштву
извјештај о кривичном дјелу у
коме се наводи да су ове цивиле убили припадници Српске
војске Крајина при повлачењу
из Двора, 8. августа 1995. године. Жртве су наводно доведене
у Двор из психијатријске установе у Петрињи. Наводи хрватске полиције убрзо су демантовали и о том злочину први су
јавно проговорили сами припадници данског батаљона у саставу Унпрофора. У “Олуји“ је с
простора Српске Крајине протјерано око 220.000 људи, а од
1991. године насилно је протјера но пре ко 400.000 Срба из
Хрватске.
СУДСКА ФАРСА
У ХАШКОМ ТРИБУНАЛУ
Суђење оп тужени ма за
злочине у “Олуји“ почело је
11. марта 2008. године. Анту
Готовину Хашки трибунал је
оп тужио 2001, у бјек ству је
био до 7. децембра 2005. када
је ухапшен у Шпанији и 10. децембра пребачен у притвор у
за твор Схе ве нин ген. Оп тужни ца про тив Чер ма ка и
Маркача подигнута је 2004. и
они су се добровољно предали, а потом и пуштени на привремену слободу до почетка
суђења. Извођење доказа на
суђењу за врше но је 11. ју на
2010. године, завршне ријечи
JУЛИ/ДЕЦЕМБАР 2012
стране су одржале крајем августа, односно почетком септембра 2010, а током 303 радна дана исказ је дао 81 свједок оптужбе, док је у одбрану
оп тужених ге не ра ла све дочило 57 лица.
- Предметом “Олуја“, који
се, нажалост, овако завршио,
обухваћен је само један дио
злочина у Хрватској и у временском периоду од августа
до сеп тем бра 1995. го ди не.
Оптужница је скраћивана и
сужава на
ви ше
пу та.
Тужилаштво није све обухватило. Цијели сјевер је остао
ван домашаја ове хашке пресуде, као и многи сектори у
БЕОГРАД ПАРАСТОС
Парастос у Београду је служио епископ Атанасије Ракитакоји је током парастоса казао да је занијемио када је чуо “како
слуге божјег олтара под свештеним одорама кажу да су она
двојица (Анте Готовина и Младен Маркач) ишли стопама
Исуса Христа“.
“Браћо и сестре, човјек је у недоумици шта да мисли и
осјећа и како да поново живи у оваквом свијету. Они који могу да славе Олују, могу и да је понове“, рекао је епископ Атанасије Ракита.
Предсједник Асоцијације избјегличких удружења Срба из
Хрватске Милојко Будимир рекао је да ослобађајућа пресуда
за Готовину и Маркача неће сигурно допринијети помирењу и
нормализацији односа са Хрватском.
“Сада може још више да се погорша положај Срба који се су
остали тамо“, рекао је Будимир и додао да је одлука Хашког
суда донијета због “чистог“ уласка Хрватске у ЕУ.
Лици у којима су почињени
стравични злочини. И оваква
пре су да тре ба ло би да бу де
императив да истрајемо.Посебно због чиње ни це да су
Србија и Хрватска, једна против друге, међусобно подигле
тужбу пред Три бу на лом за
злочине и ге но цид. Гла вни
пре трес у про це су пред
Међународним судом правде,
нај ви шим су дом УН, биће
одржан у дру гој по ло ви ни
сљедеће године. Поред тога,
за фебруар је заказано рочиште у Америци против америчке организације МРИ, коју
смо та кође тужили, јер је
обучава ла, учес тство ва ла у
припреми и извођењу акције
“Олу ја“, изја вио је Са во
Штрбац, дирекор “Веритаса“.
Ево, на крају, и података које
је прикупио и јавно публиковао
Хрват ски хел син шки одбор
(ХХО) у вријеме док је предсједник био Иван Зво ни мир
Чичак, је дан од пер ја ни ца
“Хрватског прољећа“, односно
буђења усташтва 1971. године у
Хрватској. У том извјештају дословно је наведено да је у августу и септембру 1995. године,
током и по завршетку дјеловања Хрватске војске у Крајини
“убијено 677 српских цивила,
спаљено и уништено око 22.000
стамбених објеката и протјерано је око 200.000 људи“. Ако су
сво вријеме у Хашком трибуналу као вје ро дос тој не до ка зе
при хва та ли број не ис ка зе
лажних свједока и фалсификована документа против Срба,
које су им достављале Соња
Бисерко из Хелсиншког одбора
Срби је, На та ша Кан дић из
Фонда за хуманитарно право и
многе друге антисрпске организације, није ли овај извјештај
ХХО, који, истина није обухватио стварне размјере размјере
и посљедице ратних злочина у
Републици Српској Крајинибио довољан и необорив аргумент да се најоштрије казне ратни злочинци Анте Готовина,
Младен Маркач и многи други
у Хрватској.
Радован ЈОВИЋ
33
(НЕ)ПРАВДА
СБ
ДР ДУШАН ВУЧИЋЕВИЋ, АДВОКАТ КОЈИ ЈЕ ПРВИ РАСКРИНКАО ТРИБУНАЛ
Адвокат из
Чикага који је
својевремено био
бранилац у Хагу
покојном
др Милану
Ковачевићу из
Приједора, још
1998. године први
је изрекао
најбољу оцјену
о погубном
дјеловању
Хашког
трибунала
назвавши га у
“Њујорк тајмсу“
монструмом,
односно “кенгур
судом“ који је
створен да суди
само невиним
Србима
Љекар и адвокат из Чикага,
др Ду шан Вучићевић (65),
тврди да је Хашки трибунал
установљен ради “прања злочина над Србима“ и додаје у
изја ви за “По ли ти ку“, да је
ослобађање хрватских генерала по ли тичка пре су да. Он
под сјећа да је још у апри лу
1998. године, као бранилац др
Милана Ковачевића из Приједора, у интервјуу за “Њујорк
тајмс“ овај трибунал назвао
“кенгур судом“.
- Репортерка “Њујорк тајмса“, добитница Пулицерове
награде за новинарство, телефоном ме пронашла у Чикагу
и питала да ли може да путује
34
ХАГ ПЕРИОНИЦА ЗА
ЗЛОЧИНЕ НАД СРБИМА
са мном у Хаг, а ја сам је позвао да дође у Миланов родни
Приједор. Резултат тог пута
био је чланак на 13 страница,
објављен 19. априла 1998. године у том недјељном магазину, с мојом оцјеном да је Трибунал “Кангароо Цоурт“, што
је у енглеском жаргону начин
да се опише суд који то није.
Израз је настао још почетком 19. ви је ка на ла зећи за
узор судије које су тада, путујући уз америчку границу, зарађивале од учинка. У “Западној енциклопедији америчког права“ за такав суд каже
се да је “непоштен, пристрасан и ужурбан процес с грубом казном, вођен од стране
индивидуа које су узеле право
у сопствене руке“.
- Борећи се за слободу, на
бразди и камену своје отаџбине, Срби и њи хо ва држава
наџивјели су многе империје,
па и ову ће. Али, сматрам да
би сви политичари у Србији,
који су наше држављане испоручивали Трибуналу, требало
да буду позвани на одговорност - наводи Вучићевић.
Овај Чачанин је, по сли је
студија медицине у Београду
(1972), започео радну каријеру
у Чикагу гдје је послије пет годи на пос тао спе ци ја лис та
анестезиолог, док је права завршио на Лојола факултету у
Чикагу, студирајући од 1985.
до 1989. године, а затим положио и правосудни испит. Има
двојно држављанство, Србије
и САД.
- Приликом посјете рођацима у Чачку 1997. године, чланови породице Пантовић из
Милићеваца, чији је зет био др
Ковачевић, обавјестили су ме
да је одведен у Хаг и оптужен
за геноцид. Одмах сам разговарао с његовом супругом Љубицом која је била у Приједору
а за тим и оти шао у Хаг код
Милана, с којим сам се дружио
на студијама у Београду.
Ко вачевић је, иначе, на
почетку рата, у Приједору био
директор Медицинског центра и замјеник предсједника
Кризног штаба општине.
По ло ви ном 1998. го ди не,
послије неколико седмица суђења, уследила је љетња пауза.
- Растајући се са свима нама из Чика га, Ми лан рече:
“Изгледа да ће Моравац (алудирајући на мене) да ме врати кући“. Тужна истина је била да сам га ја приликом поновног виђења вратио кући у
Приједор у ковчегу, али као
невиног. Његова смрт била је
брутална немарност затворског љекара и чувара. По информацији од хрватског генерала Блашкића, који је био у
сусједној ћелији, Милан је ос-
тављен да умре, јер га чувари
ни су оби шли за осам са ти
док је запомагао од болова у
сто ма ку, а зна ли су да има
анеуризму аорте.
Трибунал је изабрао убиство да не би из гу био први
случај геноцида јер су сви тужиочеви свје до ци до та да,
кроз уна крсно испи ти ва ње,
дали исказе у корист др Ковачевића. Би ло је за до вољ ство бранити га јер је волио
ро бу сну бор бу у су дни ци наводи Вучићевић.
Он је описао и случај енглеског новинара Еда Вулијамија (“Гардијан“) који је тих
го ди на пи сао о за ро бље ничким логорима у БиХ, као
што је Трнопоље.
- Њега је раскринкао свједок
Мевлудин Сејменовић, рекавши: “Сваке ноћи излазио сам из
логора у Тронопољу и тражио
пут за Бихаћ, али сам се на крају
увијек враћао у логор јер сам ту
мо гао да је дем“. Пи тао сам,
пред вијећем, тог сведока: “Како
сте могли да се вратите унутра?” Одговорио је: “На једној
стра ни ло го ра ни је би ло ни
чувара ни жице“. У Хагу, Вучићевић је дошао до Вулијамијеве
биљежнице, из које је открио
чиме се све бавио њен власник.
- Вулијами је био новински
ре пор тер, али очи гле дно и
шпи јун. У том но те су за би њежио је како се својевремено у
Ленглију у Вирџинији састао с
једним војним службеником
Армије САД, који је касније био
тужилац. То је било послије
првог разговора Вулијамија и
Ко вачевића у При је до ру.
Службеник из Ленглија информисао је Вулијамија о детаљима
још необјављене оптужнице
против Ковачевића и послао га
поново у Приједор, не би ли некако извукао признање од Милана.
JУЛИ/ДЕЦЕМБАР 2012
(НЕ)ПРАВДА
СБ
СЕЛЕКТИВНА ПРАВДА У ХАШКОМ ТРИБУНАЛУ
СРБИМА ЈЕДАНАЕСТ ВЈЕКОВА РОБИЈЕ
У притвору Хашког трибуна ла тре ну тно се на ла зи 28
оптужених за ратне злочине
на простору бивше Југославије. Од тога, 23 су Срби, шесторица Хрвати из БиХ. Србима
је до са да, у пра во снажним
пресудама, што правоснажно
што неправоснажно, изречено
1.125 година затвора што је
више од једанаест вјекова иза
решетака.
У ре до вном суд ском пос туп ку још се на ла зе: Го ран
Хаџић, који је ухапшен 20. јула
2011., др Радован Караџић,
Ратко Младић, Војислав Ше-
БЕОГРАД ПРОТЕСТ
БЕОГРАД ПРОТЕСТ
БИЈЕЉИНА ПЛАКАТИ
НОВИ САД, СВИЈЕЋЕ ЗА СТРАДАЛЕ У АКЦИЈИ ОЛУЈА
шељ, Мићо Станишић, Стојан
Жупљанин, Јовица Станишић,
Франко Симатовић и Здравко
То ли мир (Срби), за тим Ја дранко Прлић, Бруно Стојић,
Сло бо дан Пра љак, Ми ли вој
Петковић, Валентин Ћорић и
Берислав Пушић (Хрвати).
Ис то вре ме но у жал бе ном
поступку налазе се Властимир
Ђорђевић, Милан Лукић, Средоје Лукић, Момчило Перишић, Љубомир Боровчанин,
који је осуђен на 17 година затвора (10. јуна 2010), Вујадин
Поповић Љубиша Беара, Драго Николић, Радивоје Миле-
Хашка суданија у бројкама
Хашки трибунал је од оснивања до данас осудио 89 лица на 1.380 година
робије, од чега највећи број Срба, који су осуђени на укупно 1.125 година,
док су сви остали заједно осуђени на укупно 225 година. Осуђено је 14
Хрвата на 183 године, петорица Бошњака на 41 годину затвора, двојица
Албанаца на 19 и један Македонац на 12 година затвора.
JУЛИ/ДЕЦЕМБАР 2012
тић, Милан Гверо, Винко Панду ре вић, Ми лан Ми лу ти но вић (ослобођен кривице, 26.
фебруар 2009.), Влајко Стоиљковић (преминио прије него
што је пребачен у Хаг), Никола Шаиновић, Драгољуб Ојданић, Небојша Павковић, Влади мир Ла за ре вић и Сре тен
Лукић (Срби), затим Рамуш
Харадинај, Идриз Баљај и Лахи Брахимај (Албанци), који
су у првостепеном поступку
ослобођени а послије жалбеног поступка поново су ослобођени.
ОКОНЧАНИ
ПРЕДМЕТИ У ХАГУ
До са да су де фи ни ти вно
окончани сљедећи предмети:
Срби:
Милан Бабић (осуђен на 13
година, 18. јула 2005.), Предгар
Бановић (осуђен на 8 година,
28. октобра 2003.), Видоје Благојевић (осуђен на 15 година),
Драган Јокић (осуђен на 9 година, 9. маја 2007.), Радослав
Брђанин (осуђен на 30 година,
3. априла 2007.), Ранко Чешић,
(осуђен на 18 година, 11. марта
2004.), Ми ро слав Де ро њић
(осуђен на 10 година, 25. јула
2005.), Слав ко До кма но вић
(преминуо у притвору 29. јуна
1998.), Ђорђе Ђукић (преминио 18. маја 1996. за вријеме
боравка на привременој слободи), Дражен Ердемовић (као
заштићени свједок Трибунала
осуђен на 5 година, 5. марта
1998. добио нови идентитет),
Станислав Галић (осуђен на
доживотну казну, 30. новембра 2006.), Го ран Је ли сић
(осуђен на 40 го ди на,5. ју ла
2001.), Миодраг Јокић (осуђен
35
(НЕ)ПРАВДА
на 7 година, 30. августа 2005.).
др Милан Ковачевић (преминио у Хагу 1. августа 1998.),
Симо Дрљача, (убијен 10. јула
1997.од стра не ИФОР-а),
Момчило Крајишник, (осуђен
на 20 година, 17. марта 2009.),
Милорад Крнојелац (осуђен
на 15 го ди на, 17. сеп тем бра
2003.), Ра ди слав Крстић
(осуђен на 35 година, 19. априла 2004.), Драгољуб Кунарац
(осуђен на 28 година), Радомир Ковач (осуђен на 20 година), Зоран Вуковић (осуђен на
12 година, 12. јуна 2002.), Мирослав Квочка (осуђен на 7 годи на), Дра го љуб Прцаћ
(осуђен на 5 година), Млађо
Радић (осуђен на 20 година),
Зоран Жигић (осуђен на 25 година, 28. фебруара 2005.) Милојица Кос (осуђен на 6 година
2. но вем бра 2001.), Ми лан
Мартић (осуђен на 35 година,
8. октобра 2008.), Драгомир
Милошевић (осуђен на 29 годи на, 12. но вем бра 2009.),
Слободан Милошевић (преминуо у Хагу 11. марта 2006.),
Дарко Мрђа (осуђен на 17 година, 31. марта 2004.), Миле
Мркшић (осуђен на 20 година,
5. маја 2009.) Мирослав Радић
(осло бођен 27. сеп тем бра
2007.) Веселин Шљиванчанин
(осуђен на 10 година, 8. децембра 2010.), Драган Николић
(осуђен на 20 година, 4. фебруара 2005.), Мо мир Ни ко лић
(осуђен на 20 година, 8. марта
2006.), Дра ган Обре но вић
(осуђен на 17 година, 10. децембра 2003.), Биљана Плавшић (осуђена на 11 година, 27.
фе бру ара 2003.) Же љко
Ражна то вић - Ар кан (оп тужени преминуо прије него
што је могао бити пребачен у
Хаг), Душко Сикирица (осуђен
на 15 година), Дамир Дошен
(осуђен на 5 година), Драган
Колунџија (осуђен на 3 година,
13. новембра 2001.), оптужница против Недјељка Тимарца,
Горана Лајића, Драгана Кондића и Драгомира Шапоње је
повучена 5. маја 1998.,Никица
Јањић (преминуо прије него
што је могао бити пребачен у
Хаг), Благоје Симић (осуђен
на 15 го ди на, 28. но вем бра
2006.) Ми ро слав Та дић
36
СБ
2006.)
БАЊА ЛУКА ПЛАКАТИ
БЕОГРАД ДВЕРИ
(осуђен на 8 година), Симо Зарић (осуђен на 6 година, 17.
октобра 2003.), Слободан Миљковић (преминуо прије него
што је могао бити пребачен у
Хаг), Милан Симић (осуђен на
5 година, 17. октобра 2002.),
Миломир Стакић (осуђен на
40 година, 22. марта 2006.), Павле Стругар (осуђен на 7.5 година, 17. јула 2008.), Милан
Зец (оптужница повучена 26.
ју ла 2002.), Ду шко Та дић
(осуђен на 20 година, 26. јануара 2000.) Го ран Бо ро вни ца
(преминуо прије него што је
могао бити пребачен у Хаг),
Момир Талић (преминуо 28.
маја 2003. за вријеме боравка
на привременој слободи), Стеван Тодоровић (осуђен на 10
година, 31. јула 2001.), Митар
Васиљевић (осуђен на 15 година 25. фебруара 2004.), Драган
Зеленовић (осуђен на 15 година, 31. октобра 2007.), Јанко Јањић (преминио) и Драган Гаговић (убијен од стране припадника Ифор).
Хрвати
Златко Алексовски (осуђен
на 7 година 9. фебруара 2000.),
Тихомир Блашкић (осуђен на
9 година 29. јула 2004.) Јанко
Бобетко (преминуо прије него
што је пребачен у Хаг), Миро-
лав Брало (осуђен на 20 година, 2. априла 2007.), Анто Фурунџија (осуђен на 10 година,
21. јула 2000.), Анте Готовина
(осло бођен 16. но вем бра
2012), Младен Маркач (ослобођени 16. новембра 2012.),
Иван Чермак (ослобођен 15.
априла 2011.), Дарио Кордић
(осуђен на 25 година), Марио
Черкез (осуђен на 6 година,
17. де цем бра 2004.), Иван
Шантић (оптужница повучена
19. де цем бра 1997.), Пе ро
Ско пљак (оп тужни цае по вучена, 19. децембра 1997.).
Драго Јосиповић (осуђен на
12 година), Владимир Шантић
(осуђен на 18 година, 23. октобра 2001.). Дра ган Па пић
(ослобођен 14. јануара 2000.),
Зоран Купрешкић, (ослобођен
23. октобар 2001.), Мирјан Купрешкић (ослобођен 23. октобар 2001.), Влатко Купрешкић
(ослобођен 23. октобра 2001.),
Стипе Алиловић (преминио
прије него је пребачен у Хаг),
Маринко Катава (оптужница
повучена 19. децембра 1997.),
Зоран Маринић (оптужница
повучена, 3. октобра 2002.),
Младен Налетилић (осуђен на
20 година), Винко Мартиновић (осуђен на 18 година, 3.
ма ја 2006.) и Иви ца Ра јић
(осуђен на 12 година, 8. маја
Бошњаци
Расим Делић (осуђен на 3
године затвора, а преминио
15. сеп тем бра 2008. то ком
жал бе ног пос туп ка), Ен вер
Хаџихасановић (осуђен на 3,5
година затвора), Амир Кубура
(осуђен на 2 године затвора
22. априла 2008), Мехмед Алагић (преминуо 7. марта 2003.),
Сефер Халиловић (ослобођен
16. окто бра 2007.), Здрав ко
Муцић (осуђен на 9 година),
Хазим Делић (осуђен на 18 година), Есад Ланџо (осуђен на
15 година затвора 8. априла
2003.), Зејнил Делалић (ослобођен кривице 20. фебруара
2001.) и На сер Орић (осло бођен 3. јула 2008.)
Албанци:
Бала Харадин (осуђен на 13
година, 27. септембра 2007),
Фатмир Лимај и Исак Муслиу
(осло бођени 27. сеп тем бра
2007.), Агим Муртези (оптужница повучена 28. фебруара 2003.)
Македонци:
Јохан Тарчуловски (осуђен
на 12 година) и Љубе Бошкоски (ослобођен 19 маја 2010.).
УСТУПЉЕНИ ПРЕДМЕТИ
Одлуком Хашког суда сљедећи предмети су уступљени
локалним правосуђима:
Срби:
Вла ди мир
Ко вачевић,
Здрав ко
Го ве да ри ца,
Момчило Гру бан, Пре драг
Кос тић, Не дје љко Па спаљ,
Милан Павлић, Милутин Поповић, Драженко Предојевић,
Жељко Савић, Мирко Бабић,
Ни ки ца Ја њић и Дра го мир
Ша по ња (оп тужни ца по вучена 8. маја 1998.), Ненад
Ба но вић (оп тужни ца по вучена 10. априла 2002.), Жељко Мејакић, Душан Фуштар,
Душко Кнежевић, Гојко Јанковић, Радован Станковић, Митар Рашевић, Саво Тодовић и
Милорад Трбић.
Хрвати:
Рахим Адеми, Мирко Норац и Пашко Љубичић.
Р. ЈОВИЋ
JУЛИ/ДЕЦЕМБАР 2012
(НЕ)ПРАВДА
СБ
И ХАРАДИНАЈ НА СЛОБОДИ
ЈОШ ЈЕДНО ХАШКО САМОПОНИЖЕЊЕ
Пре тре сно ви јеће Ха шког
трибунала ослободило је, 29.
но вем бра, оп тужби за
злочине над српским, ром ским и албанским цивилима
тројицу некадашњих лидера
тзв. ОВК Рамуша Харадинаја,
Идриза Баљаја и Лахија Брахи ма ја, и на ложило њи хо во
пуштање на слободу.
Ову ослобађајућу пресуду
треба потражити у невјероватној чиње ни ци да је то ком
скандалозног суђења, какво
до сада нигдје у свијету није
за би љежено, уби је но чак 19
свједока оптужбе. Свједоци су
уочи најављеног појављивања
у Хашком трибуналу нестајали преко ноћи, а да је процес
настављен како је почео доказни поступак Тужилаштва вјероватно би био убијен и неко
од тужиоца па и судија Претресног вијећа. То је слика и
прилика Хашког трибунала,
ко ји се ода вно пре тво рио у
средњовјековну инквизицију
и ша ље на ги љо ти ну са мо
Србе, а ослобађа највеће зликов це и мон стру ме ко ји су
убијали и клали српску дјецу,
жене и срар це на Ко сме ту,
БиХ и Хрватској.
Иначе, суђење тројици оптужених Албанаца је поновљено по тачкама оптужнице
за учешће у удруженом
злочиначком подухвату, или,
алтернативно, по другим видо ви ма ин ди ви ду ал не кри вичне од го вор нос ти, за
злочине које су починили они
или други припадници ОВК
1998. године у логору ОВК у
Јабланици, у ђаковичкој општини. У оптужници су посебно наведени инциденти у вези са отмицама 16 косовских
Албанаца, Срба, Рома и других цивила, који су били заточени и би ли под вргну ти
мучењу и окрутном поступању у ком пле ксу Ја бла ни це.
Према наводима оптужнице,
осам од ових особа је убијено
JУЛИ/ДЕЦЕМБАР 2012
за вријеме боравка у логору
ОВК. Харадинаја и Баљаја оптужница је теретила по шест,
а Брахимаја по четири тачке
за сурово поступање, мучење
и убиство, као и кршења закона и обичаја ратовања.
На кра ју првог суђења, у
априлу 2008, Харадинај и Баљај осло бођени су по 16
тачака оптужнице за злочине
про тив чо вјечнос ти и 19
тачака за крше ња за ко на и
обичаја ра то ва ња. Жал бе но
вијеће је у јулу 2010. укинуло
осло бађајуће пре су де, пот врдило казну Брахимају и наложило поновљање суђења по
шест тачака оптужнице за Харадинаја и Баљаја и четири за
Брахимаја.
Ви јеће је на по нов ље ном
суђењу, које је започело у августу прошле године, саслушало 56 свједока, укључујући
два свједока због којих је на-
ложено понављање поступка,
јер нису саслушани у првом
процесу. Претресно вијеће се
увјерило да су у логору ОВК у
Ја бла ни ци
почиње ни
злочини, али је закључило да
тужилаш тво ни је изни је ло
до во љно до ка за да су кри вична дјела почињена у склопу удруженог злочиначког подухвата чији је циљ био да се
“успостави потпуна контрола
ОВК у оперативној зони Дукађин,
мал тер ти ра њем
српских и других цивила за
ко је се сма тра ло да не
подржавају ОВК“.
Ова пресуда је изазвала велико огодчење у Србији, тако
да су скоро сви званичници
осудили ослобађајућу одлуку
ратном злочинцу Рамушу Харадинају и двојици албанских
крвника.
Та ко је, по ред ос та лих,
српски тужилац за ра тне
злочине Владимир Вукчевић
оптужио Хашки трибунал да
је одговоран за смрт 19 свједока у процесу против Харадинаја.
- Упркос чиње ни ци да је
Србија учинила све да помогне Ха шком три бу на лу оп тужница против Харадинаја је
сас тав ље на дос та сла бо.
Тужиоци су се доста аљкаво и
непрофесионално понијели у
том случају. То се прије сваге
односи на њихов неодговоран
рад са свједоцима, који поново тре ба да прођу стра хо те
које су доживјели. Свједоци су
били осјетљиви, нарочито кад
је ријеч о ратним злочинима.
Они тре ба да го во ре о
злочинима који су се догодили и прије 20 година, а притом
су то догађаји који су за њих
изу зе тно стре сни - на вео је
Вукчевић.
Р. ЈОВИЋ
37
(НЕ)ПРАВДА
СБ
ХАГ ЛЕГАЛИЗОВАО ЕТНИЧКО ЧИШЋЕЊЕ
Српски званичници
Милорад ДОДИК, председник Ре пу бли ке Српске:
Ослобађајућа пресуда Готовини и Маркачу је невјероватна
и срамна и очигледна потврда
да је она политичка. Невјероватно је да након првостепене
осуђујуће пресуде сада буде
донесена ослобађајућа пресуда.
По ли ти ка
је
има ла
одлучујући утицај јер Хрватска, која треба да постане члани ца ЕУ, са осу дом о
удруженом злочиначком подухвату сигурно не би имала
добре референце. Ово је понижава јуће одлу ка за све
жртве, за све Србе... Сви који
су вје ро ва ли да пос то ји
међународна правда сада могу бити сигурни да је она и селективна, и политичка и да се
само на тај начин и упражањава.
То ми слав НИ КО ЛИЋ,
пред сје дник Срби је: Ха шки
трибунал у случају Готовине и
Маркача донио је политичку,
а не правну одлуку, која неће
до при ни је ти ста би ли за ци ји
ситуације у региону, а Србе у
Хрватској стваља у позицију
крив ца, иако је упра во у
Книнској крајини био жртва
највећег погрома послије Другог свјетског рата. Ако је до
сада било разлога да вјерујемо
онима који су тврдили да је
Хашки трибунал неутралан,
правичан и нешто више од суда Србији и српском народу,
најновијом одлуком о ослобађању ратних злочинаца је то
демантовано.
Ивица ДАЧИЋ, премијер
Србије: Ослобађајућа пресуда
хрватским генералима Готови ни и Мар качу пот врђује
тврдње према којима Хашки
три бу нал ни је суд, већ да
испуњава унапред задате политичке задатке.
Але ксан дар ЏОМ БИЋ,
премијер Републике Српске:
Ослобађајућом пресудом Гото ви ни и Мар качу Ха шки
трибунал је легализовао нај38
МИЛОРАД ДОДИК
веће етничко чишћење на
овим просторима након Другог свјетског рата. Ово је шамар свима нама, шамар правди и безобзирна увреда и понижење за све српске жртве
хрватских ратних операција.
Ово је фалсификовање историје, јер како објаснити породицама око 2.000 убијених и
230.000 протјераних Срба да
то што су протјерани са својих вјековних огњишта и што
су убијани у избјегличким коло на ма,
ни је
злочин.
Нажалост, и Срби у Републици Српској и БиХ већ су пролазили кроз овакав сценарио
након судских одлука по питању Насера Орића, Јована Дивјака, те изостанка подизања
оптужнице против Атифа Дудаковића.
Петар ЂОКИЋ, министар
ра да и бо рачко-ин ва лид ске
за шти те Ре пу бли ке Српске:
Ово је срамна пресуда и очигледно је да је овај суд формиран само да би судио Србима.
Не ма ра зло га да се са да не
тражи да Радован Караџић и
Ратко Младић буду пушени из
притвора, као и сви српски генерали. Из пресуде се може
извући закључак да међународна за је дни ца амнес ти ра
Хрват ску за све злочионе
почињене у протеком рату.
Ра сим ЉА ЈИЋ, пред сје дник Националног савјета за
сурадњу са Хашким трибуналом: Овом пресудом Хашки
три бу нал је из гу био сва ки
кредибилитет. Ово је само доказ селективне правде која је
гора од сваке неправде. Народ
је у акцији Олуја убијен и протјеран, а да за то нико није одговоран. Ова одлука Жалбеног вијећа нас враћа три корака уназад и перцепција Трибуна ла у на шој ја внос ти биће
још гора.
Вла ди мир ВУКЧЕВИЋ,
тужилац за ра тне злочине
Србије: Ослобађајућа пресуда
хрват ским ге не ра ли ма је
скандалозна и правно несхватљива. Ослобађајућа пресуда
хрватским генералима показу је да је озби љно угрожен
принцип кажњивости ратних
злочина и као та ква одлу ка
Хашког трибунала је скандалозна. Ради се о једном од највећих ра тних злочина на
простору бивше Југославије, о
убиствима, протеривањима и
угроженос ти ви ше сто ти на
хиљада људи, а да за то нико
није одговарао.
Вук ЈЕ РЕ МИЋ, пред сје дник Ге не рал не скуп шти не
Ује ди ње них на ци ја: Одлу ка
Жалбеног већа Хашког трибуна ла у ве зи са опе ра ци јом
“Олуја“ зазвала је разумљиво
огорчење у многим деловима
света. Неспорна је чињеница
да је око четврт милиона Срба
прогнано са својих огњишта у
свега неколико дана, а да је
суд који је основан да би истражио ова ква не де ла пра ктично одлучио да за овај чин
није било ни криваца нити од-
го вор них. Због то га сам
одлучио да искористим своја
овлашћења, и као иза бра ни
председник Генералне скупштине Уједињених нација заказао сам за 10. април 2013. јавну расправу о улози међународних ад хок кривичних трибунала у остваривању правде
и помирења између народа.
Небојша СТЕФАНОВИЋ,
пред сје дник Скуп шти не
Србије: Ослобађајућа пресуда
је понижавајућа за све жртве
“Олује“ - стравичног злочина
и највећег геноцида послије
Другог свјетског рата, али и
изненађујућа, јер је више политичка него правна. Надам
се да се по ли тичке пре су де
више никада неће доносити.
Дра ган ЂИЛАС, гра до начел ник Бео гра да: Осло бађајућа пресуда Готовини и
Маркачу у Хашком трибуналу
је једна од највећих срамота у
историји модерног човјечанства. Обавеза је оних који су
их осло бо ди ли и хрват ске
државе да кажу ко је онда наредио, ако нису они, али немојте само да као наредбодавце дајете оне који су мртви и
којима не може нико више да
суди.
Иван МРКИЋ, ми нис тар
спољних послова Србије: Нисам баш сигуран да ништа не
може да се промијени поводом ослобађајуће пресуде Готовини и Маркачу, а Србија
чека да се огла си ха шки
тужилац. Прво би он требало
нешто да каже, јер очигледно
је тако радио свој посао да није произвео никакав ефекат.
Чека мо ње га, па ћемо да ље
видјети шта нам је све на располагању, да бисмо задовољили правду
Представници
невладиног сектора
ПАН ТЕ ЛИ ЈА ЋУР ГУЗ,
предсједник Борачке организације Републике Српске
Би ло је очеки ва но да ће
они који су наредили формирање такве правне институJУЛИ/ДЕЦЕМБАР 2012
СБ
ције обезбиједити да процеси
за све који се нађу у Хагу из
ре да дру га два на ро да, ко ји
нису српски, буду завршени
на овакав начин. У супротном,
би ло би те шко оправ да ти
огро мна сред ства ко ја су
(НЕ)ПРАВДА
уложена у про је кат Ха шког
трибунала. Ово је порука комплетном српском националном корпусу да треба ставити
до знања да је неопходно вредновати, цијенити и поштивати резултате борбе српске вој-
ске и оно што је проистекло
из те борбе.
А они ма ко ји из Са ра је ва
ма шу прстом да ће са на ма
áпо кратком поступкуá треба
доказати да се то никада неће
десити. Оно што нису успјели
у рату, покушавају сада да остваре политиком сијања страха, да остваре циљ формирања уни тар не бош њачке
државе, елиминишући друга
два народа са ових простора.
Саво ШТРБАЦ, директор
СМУЧИЛО СЕ ЧАК И ЊИМА
Карла дел ПОНТЕ: бивша
гла вна тужите љка Ха шког
трибунала
ОВО НИЈЕ ПРАВДА
Била сам веома изненађена
и запрепашћена пресудом Готовини. Невјероватно је шта
се догодило након пресуђене
казне од 24 године. Осјећам
пуну солидарност са српским
жртва ма пре ма ко ји ма је
почињен злочин, ко ји смо
чврсто доказали чињеницама. - Заиста сам шокирана,
јер ово није правда - рекла је
Дел Пон те, на во дећи да је
кредибилитет Хашког трибунала доведен у питање. Она је
навела да је разочарана пресудом хашког Жалбеног вијећа које је Готовину и Маркача ослободило одговорности за злочиначки и геноцидни пројекат убијања и протје ри ва ња 250.000 Срба из
Крајине.
Дел Понте је рекла да је оптужница била поткријепљена
до во љним бро јем чврстих
доказа и претпоставља да је
дошло до другачије “интерпретације чињеница”.
- Су ди је су то ком првог
суђења пре по зна ле да има
довољно доказа. Стварно не
знам шта је основ за ову другу суд ску одлу ку - ре кла је
она, наводећи да је Тужилаштво прикупило довољно дока за да Го то ви на и Мар кач
буду у затвору.Дел Понте је
ис та кла да српска вла да и
Срби не могу прихватити такву пресуду, јер је јасно да је
злочин почињен и са да се
пос тав ља пи та ње ко га је
починио.
Није ме изненадила ослоJУЛИ/ДЕЦЕМБАР 2012
КАРЛА ДЕЛПОНТЕ
бађајућа пресуда Рамушу Хара ди на ју, “ган гсте ру у уни форми“, Баљају и Брахимају,
већ чињеница да је било тешко прикупити доказе за поди за ње оп тужни це про тив
њих. Истрага против Харадинаја била је веома тешка. Није било сарадње Тужилаштва
са земљом, није било сарадње
са Косовом, тако да је било
веома тешко прикупити доказе како би се подигла оптужница, а посебан проблем
током суђења појхавио се са
свједоцима.
Флоренс АРТМАН, бивша пор тпа рол ка Ха шког
тужилаштва:
тежак пораз, зато што је прихва тио да одус та не од
тражења истине. Трибунал се
у неколико последњих предмета понашао као провинцијални суд. Постојале су поли тичке пре по ру ке изван
трибунала да се не оптужује
ниједан припадник такозване
ОВК, а свједоци смо да је током суђења убијено преко десет свке до ка иако ни је ут врђено да ли су то би ле
случај не смрти, не срећни
случајеви или самоубиства.
Џе фри НАЈС: бив ши
тужилац хашког суда:
ПРОПАСТ
МЕЂУНАРОДНЕ ПРАВДЕ
ОСЛОБАЂАЊЕ
ГОТОВИНЕ ЈЕ ПОСЉЕДИЦА ВЛАДАВИНЕ ПРАВА
Ако не ма за је дничког
злочиначког потхвата са којим се по ве зу је Го то ви ну и
састанак на Брионима гдје је
до го во ре но
етничко
чишћење у Хрватској, ко је
онда крив за безобзирно гранатирања градова и протјери ва ње Срба у опе ра ци ји
“Олуја“. Зато би требало оптужити ствар не уче сни ке
удруженог злочиначког подухвата.
Пресуда Харадинају је пропаст за систем међународне
правде. Сад је видентно да је
Ха шки три бу нал доживео
Бивши хашки тужилац Џефри Најс изјавио је да ослобадајуће пресуде у Хашком
трибуналу показују да правосудни систем ради на задовољавајући начин и да је ослобађање хрват ских ге не ра ла
Ан те Го то ви не и Мла де на
Маркача “последица владавине права“.
- Само по себи, то што су
оп тужени осло бођени, као
што се до го ди ло бив шем
српском званичнику који је
ослобођен по косовској оптужници (Милану Милутиновићу), значи да правосудни
систем ради на задовољавајући начин - рекао је Најс.
- Да ли је у случају ослобађања Готовине узнемиравајуће то што је мишљење жалбеног вијећа било радикално
другачије од мишљења поступа јућих су ди ја? Ту пос то је
двије ствари, одлука апелационог већа је до ни је та
већином, то значи да је била
тијесна, јер су двојица судија
имали другачије мишљење од
већине“, ре као је Најс. Као
што се често догађа у таквим
случајевима, морају се погледати докази као што се морају размотрити и коначни закључци и признати да је оно
што се десило (ослобађање
Готовине и Маркача) заправо
последица владавине права,
додао је он.
Најс је истакао и да је вјероватно потпуно немогуће да
одлука о ослобађању Готовине и Маркача буде промијењена. Најс је јавности најпозна ти ји по зас ту па њу оп тужнице на суђењу бившем
предсједнику Србије Слободану Милошевићу.
Он има “оправ да ње“ и за
Ха ра ди на ја. Гла вни кри вац
што су се Рамуш Харадинај,
Ан те Го то ви на и Мла ден
Маркач нашли на слободи је
бив ша тужите љка Ха шког
трибунала Карла дел Понте.
Цио поступак против Харадинаја је бламажа за Тужилаштва Хашког трибунала, али не
зато што су они ослобођени
већ зато што је поступак покренут онако како није требао. Дел Понте је инструисала
тројицу правника који након
подизања оптужнице не би у
име Тужилаштва заступали
случај на суду.
39
(НЕ)ПРАВДА
документацијског центра “Веритас“
Остао сам без текста кад
сам чуо пресуду. Мислим да
сам био једини Србин који је
вјеровао у праведност суда у
Хагу и најављивао да ће бити
осуђени генерали, ако не као
учесници у геноциду, онда барем као саучесници, али то се
није десило. Ово је Меронова
пресуда, а он је Американац и
јасно да је он ослободио Готовину.
Ми лој ко
БУ ДИ МИР,
предсједник Асоцијације избјегличких и других удружења
Срба из Хрватске
Послије ослобађајуће хашке пресуде Готовини и Маркачу, положај Срба у Хрватској бити још тежи. Већ ових
дана добили смо информације
да се у неким мјестима то стање погоршава. У мјесту Војнић, на примјер, скинута је табла са називом мјеста и заиста, чини ми се на основу дојава, да ситуација нимало није
повољна. Већ 1991. године, када је ХДЗ дошао на власт, из
хрватских градова је прогнано
пре ко 140.000 Срба. У ју ну
1992. године изведен је напад
на Миљевачки плато, у јануару 1993. године на Масленицу, у септембру 1993. године у
Медачком џепу су српска села
Почитељ, Дивосело и Читлук
сравњена са земљом, да би завршни прогон или акција био
“Бљесак“ 1. и 2. маја 1995. године, а затим почетком августа “Олуја“.
Ми ло рад ПУ ПО ВАЦ,
пред сје дник Српског на ро дног већа
По сли је одлу ке Жал бе ног
ви јећа Ха шког су да о осло бађању Готовине и Маркача,
остаје отворено питање ко је
одговоран за убиства, прогон,
уни ште ње и па ље ње кућа?
Оно што је добро за Маркача
и Готовину сигурно није добро за жртве и наставак обнове помирења у регији. Ослобађајућа пресуда генералима
Ан ти Го то ви ни и Мла де ну
Маркачу оставља огроман терет за Хрватску и хрватскосрпске односе и ништа мањи
терет за међународну заједни40
цу која је била дубоко инволвирана, изјавио је председник
Српског националног већа и
посланик у хрватском Сабору
Милорад Пуповац.
- Уколико остане на томе да
на кон ове пре су де не бу ду
санкционисани злочини који
су почињени према Србима, а
које је и Хашки суд непобитно
утврдио, а да двојица генерала
нису одговорна, као што је и
председник Јосиповић рекао,
дуже ће се пам ти ти да су
злочини непроцесуирани него
да су дво ји ца љу ди осло бођени за оно за шта суд није
нашао основа да их суди. Ја не
бих волио да то тако остане.
Не бих во лио да то ос та не
хрватско наслеђе, не бих волио да то остане српско наслеђе, нити наслеђе било ког
избјеглице или било ког човека у Хрватској и у Србији - истакао је Пуповац.
Ра дан
НИ КО ЛИЋ,
Удружење бораца ратова од
1990. године из Подгорице
Ха шки три бу нал је осло бађајућом пресудом Готовини
и Маркачу прекршио међунаро дно пра во и прав ду. Ова
пре су да до ка зу је да српски
народ може очекивати само
неправду из овог суда. Пресуда Жал бе ног ви јећа је не виђена бламажа тог назовисуда.
“СУЗА“ - Удружење породица несталих и погинулих
лица из Београда
Разочарани срамном пресудом Хашког трибунала који
је ослободио хрватске ратне
злочинце за злочине почињене над Србима.
БОРС - Борачка организација Републике Српске: Ослобађајућа пресуда Готовини и
Мар качу пред став ља по срнуће правде, правне праксе
и морала, и њом су легализовани масовни злочини и прогон који је хрватска војска током “Олу је“ почини ла над
српским ци ви ли ма. Ми мо
свих очеки ва ња и ло ги ке
здравог разума и мимо сваке
правде догодила се још једна,
ко зна која по реду, правосудна ха шка бру ка и сра мо та.
Догодило се и људско и мо-
рално посрнуће. Акција за коју су ослобођени одговорности Готовина и Маркач, а раније и Иван Чер мак, би ла је
злочиначки чин, јер је Србе у
Хрватској свела на националну мањину.
СУ БНОР
Ре пу бли ке
Српске
Ослобађајућом пресудом
Готовини и Маркачу пред Хашким три бу на лом кри је се
егзодус и убијање Срба, те поно вно ожив ља ва “Олу ја“ и
“мо дер ни фа ши зам“. Ово је
гну сна пре су ду ко ја не ни је
извориште права, а посебно
међународног.
Српска
православна црква
СВЕ ТИ АР ХИ ЈЕ РЕЈ СКИ
СИНОД Српске православне цркве
Најоштрије осуђујемо политички мотивисану, нечасну
и неправедну одлуку Жалбеног вијећа Хашког трибунала
којом се ослобађају хрватски
ра тни ко ман дан ти за те шке
злочине над Србима. Што је
најгоре, та пресуда омогућава
да се злочин про гла си од брам бе ним ра том, а ра тни
злочинци прогласе жртвама.
Овом срамном пресудом Хашки суд је ко начно ра зо бличио сам себе и још једном
показао да је у питању политички суд коме је најмање стало до правде и до права. Такође изражавамо чуђење што
хрватски бискупи ту пресуду
до во де у ве зу са “Бо гом и
Божијим промислом“.
Адвокати
То ма ФИ ЛА, бео град ски
адвокат
Сво је вре ме но је у Ха гу
речено да ће се у случају
злочина над Србима у Хрватској водити поступци против
четири особе. Прво су сачекали да Фрањо Туђман умре, па
кад је умро, рекли су да би га
гонили да није умро.
Крстан СИ МИЋ, пра вни
експерт из Републике Српске
Нисам пратио суђење и не
знам који су агрументи Трибунала - да ли су то ваљани разлози или још једна потврда
СБ
да је Трибунал политички суд.
Дубоко сам изненађен и разочаран, имајући у виду да командна одговорност подразумијева да је један елемент одго вор нос ти спречава ње из вршења ратних злочина.
Стручна јавност
- про фе со ри и ана ли тичари
Зоран АРСОВИЋ, професор на бањалучком Филозофском факултету
Хашки трибунал је обичан
“правни ексцес“ који има политички задатак да симулацијом правног поступка накнадно фабулира догађаје на Балкану, како би се потврдила теза свјетских моћника о Србији као искључивом кривцу за
рат. Хашка машинерија треба
да стварно збивање претвори
у пожељно дешавање. Сада је
сасвим провидно да су крајње
намјере од почетка одређивале све пос туп ке оних ко ји
имају моћ.
Чедо мир АН ТИЋ, ис то ричар
Срби ја је учини ла све,
Хрватска врло мало, а велике
силе нимало за процес помирења у региону. Ми смо сарађивали са Хагом, извињавали се... И за све то Хрвати су
награђивани, а Срби кажњавани. Ослобађајућа пресуда је
лоша за све жртве јер је аболирала злочинце свих народа
који су до сада осуђени. Захва љу јући ово ме ни је дна
одлука овог суда није кредибил на, па је са Срба ски нут
печат колективне кривице који је Трибунал непрестано наметао.
Предраг СИМИЋ, професор бео град ског Фа кул те та
политичких наука
Тешко је коментарисати пресуду, која је скандалозна и супротна било каквом схватању
права и правде, јер она аболира
Хрватску и ослобађа је кривице за грађански рат и етничко
чишћење преко 230.000 Срба.
Према евиденцији “Веритаса”,
у војној акцији и послије ње,
по ги ну ло је и нес та ло 1.922
Срба, од којих су 1.192 били
цивили, а око половине је било
старије од 60 година.
JУЛИ/ДЕЦЕМБАР 2012
СБ
(НЕ)ПРАВДА
СВЈЕТСКИ МЕДИЈИ О ОДЛУКАМА ХАШКОГ ТРИБУНАЛА
ОСЛОБАЂАЈУЋЕ ПРЕСУДЕ
ПОЛИТИЧКА КАТАСТРОФА
Свјет ски ме ди ји су под
ознаком хитно преносили вијест да је 16. новембра 2012.
године Хашки трибунал ослободио Анту Готовину и Младена Маркача, који су у првосте пе ном пос туп ку би ли
осуђени на 24, односно 18 година робије, а тринаест дана
касније по свим тачакам оптужни це, у по нов ље ном
првос те пе ном пос туп ку,
осло бођен је бив ши ко ман дант та ко зва не ОВК Ра муш
Харадинај и његови најближи
сарадници Идриз Баљај и Лахи Брахимај.
Коментатори водећих њемачких медија ослобађајућу
пресуду за хрватске генерале
Ан ту Го то ви ну и Мла де на
Маркача оцјењују скоро искључиво негативно и називају
је “поразом“, “фаталном одлуком“ и “црним петком“ за Хашки трибунал.
Дневник “Велт“ пише да је
ослобађајућа пресуда Готовини и Мар качу крај ње по ли тичка“.
- За Хашки трибунал, који је
до сада словио као институци ја за при мер у међуна ро дном судству, 16. новембра је
био црни пе так - за кључује
Велт.
“Фран кфур тер рун дшау“
сматра да је “мање битно да
ли је Анти Готовини допуштено да наредне године проведе
на слободу“, али да је “ослобађајућа пресуда политичка
катастрофа“. Лист наводи да
је “оно што је Хрватска до сада постигла у националној самокритици, уништено једним
потезом“. Лист додаје да су
“гра на те ко је је Го то ви на
испа љи вао би ле по ру ка
српским цивилима да бјеже из
JУЛИ/ДЕЦЕМБАР 2012
Хрват ске“ и да ова одлу ка
“потврђује и обнавља ту поруку“.
Швај цар ски лист на ње мачком “Ноје цирхер цајтунг“
указује на драстичан раскорак
између про шло го диш ње и
овогодишње пресуде и оцјењује да она “поткопава вјеродостојност Трибунала“.
“Фајненшел тајмс“ упозорава у тексту да би пресуда жалбеног вијећа Хашког трибунала којом су ослобођени хрватски генерали Анте Готовина и
Младен Маркач могла да има
импликације на друга суђења
за међуна ро дне ра тне
злочине.
СЛОБОДА ЗА КАРАЏИЋА
И МЛАДИЋА
“Одлука би могла да утиче
на суђења бив шем пред сје днику Републике Српске Радо ва ну Ка раџићу и бив шем
команданту Војске Републике
Српске Ратку Младићу“ - закључује лист.
- Изречена пресуда поново
ставља под сумњу декларисану објективност и непристрасност Међународног суда за
злочине почињене у бившој
Југославији - наводено је у саопштењу званичне Москве.
- Ру си ја са жаље њем кон ста ту је да Три бу нал ни је
успио да постане заиста непристрасан орган међународног правосуђа са једнаким
односом према свим странама
у конфликту на територији Југо сла ви је. Су дећи по из вје шта ји ма ме ди ја, пре су да је
изазвала чуђење чак и бившег
тужиоца Ха шког три бу на ла
Карле дел Понте, која је у своје вријеме дала значајан “допринос“ формирању једнос-
тра не ан ти српске по ли ти ке
Међуна ро дног су да за
злочине почињене у бившој
Југославији”, истиче се у саопштењу.
Амерички лист “Њујорк тајмс“ је у тексту о ослобађајућој
пресуди Хашког суда Рамушу
Харадинају указао да је такозвана Ослободилачка војска
Косова имала подршку НАТО
у рату који је довео до проглашења косовске независности.
Лист пише да су неминовно,
посљедње ослобађајуће пресуде у Хагу изазвале критике
у Србији да су оне политички
мо ти ви са не, на во дећи да је
запад подржао и хрватску и
косовску војску.
Преокрет у случају хрватских генерала и припадника
ОВК сматра се озбиљном препреком у способности хашког
суда да води суђења, оцијнио
је “Њујорк тајмс“.
ИЗДАЈА И ПРОДАЈА
Послије објављивања ослобађајућих пресуда Жалбеног
вијећа Хашког трибунала Анти Готовини и Младену Маркачу, а по том и по нов ље не
првос те пе не осло бађајуће
пресуде Рамушу Харадинају,
Баљају и Брахимају објављено
је на десетине хиљада коментара које су на званичним сајтовима остављали бројни посјетиоци.
Тако смо на веб-страници
београдске “Политика“ пронашли два веома интересантна коментара који на најбољи начин одсликава већинско
расположење грађана у Србији и Републици Српској. Коментар којег је на поменутој
интернет страници оставио
извјесни “Марко64“ у цијелос-
ти гласи:
“Е, моја Србијо! Ви сте рушили Београд 5. октобра. Довели сте издајнике на власт
који су све наше добровољце
и браниоце своје државе предали том истом суду. Зар сте
заборавили, а сад кукате. Онај
ко је Милошевића (Слободан)
издао -завшио је. Реците сами
себи јесте ли то били ви који
сте рушили поред НАТО бомби своју Скупштину, а човека
ко је се су прос та вио НА ТО
окупатору послали у Хаг на
ис ти ну. Ше ше ља (Во ји слав)
сте, који је покушавајући да
до каже што смо сви зна лиисмејавали и на крају поништили његову странку. Шта
још хоћемо, довели сте, поготову Београђани, Црногорце
да повуку тужбу против НАТО агре со ра да би ушли у
ђавоље коло ЕУ. И шта ћемо
добити да нас згазе и они и
бубашвабе и докусуре нас а
сваки покушај да се усправимо на моменте гледајући прије све га пре ма Ис то ку опет
неко кочи из Србије. Велика
срамота прво од нас самих па
тек од њих. Ми то и знамо, величали сте нереде у Либији и
све редом а знали смо да то
није у реду!”
Други коментар оставио је
посјетилац под шифром “Терминатор“:
“Шта рећи? Ја сам то ли ко
разочаран у ову нашу државу
да ми је мука од свега. Сви величају сво је ге не ра ле и
злочине, а само смо ми издали људе који су бранили нашу
земљу. Сами знате колико су
пара узели наши политичари,
који су продали Милошевића,
Шешеља, Караџића (Радован),
Младића (Ратко)...
41
(НЕ)ПРАВДА
РЕАГОВАЊА ИЗ ХРВАТ
СКЕ
ХХО: Пресуда није ослобо ди ла Хрват ску од го вор ности
Пред ста вник хрват ског
Хел син шког одбо ра Иван
Зво ни мир Чичак изја вио је
Та њу гу да пре су да Ха шког
три бу на ла ни је осло бо ди ла
Хрват ску од го вор нос ти за
злочине, као и да пре су дом
ни је речено да ни је би ло
жртава након Олује.
Реагујући на ослобађајућу
пресуду, он је прецизирао да
је том пре су дом у суд ском
процесу само утврђено да нема доказа да су баш генерали
Анте Готовина и Младен Маркач одговорни за оно за шта
их је оптужница теретила и за
злочиначки подухват.
Чичак сматра да је тај догађај осло бо дио одређену
енер ги ју у на ро ду, али да у
пресуди не пише да злочина
над српским народом није било.
- Ја мислим да овом пресудом није речено да није било
жртава након Олује. И током
јучерашње емисије на тв бивши министар спољних послова Пицула и бивши министар
екологије Банац рекли су да је
сад на Хрватској да настави да
процесуира особе одговорне
за прогон људи. Ова пресуда
није ослободила Хрватску одговорности за злочине, већ је
са мо у суд ском про це су ут врђено да нема доказа да су
баш Готовина и Маркач одговорни за оно за шта их је оптужни ца те ре ти ла и за
злочиначки подухват. Готовина је сам пред суд ским ви јећем рекао да је неоспорно да
је злочина било, дакле требало му је 17 година да то каже,
али је то ипак рекао - подсјетио је Чичак.
“Олу ја“ не сми је ос та ти
без епилога
Хрват ски Цен тар за
суочава ње с про шлошћу и
Градски одбор за људска права саопштили су данас, поводом ослобађајућих пресуда за
ге не ра ле Ан ту Го то ви ну и
42
Младена Маркача, да догађаји
то ком и на кон вој не акци је
“Олуја“ не смију остати “трагедија без епилога“
За вријеме те акције, како се
на во ди, сто ти не ци ви ла су
убијене, хиљаде кућа и осталих објеката је спаљено, док
велики број избјеглица чека
на повратак у подручја из којих су отишли.Према подацима УН ХЦР-а, у Хрват ску се
послије рата вратило 132.922
особа, с тим да је од те бројке
48 одсто њих враћено за стално, а остали само повремено
обилазе своје некадашње домове.
У саопштењу двије невладине организације се наводи да,
независно од пресуде жалбеног вијећа Хашког трибунала,
по ро ди це жрта ва има ју мо рално право да очекују да за
њихове трагедије неко мора
да одговара, без обзира на то
на којој су страни ратовали и
у чије су име чинили злочине.
Према подацима прикупљенима од разних међународних
ор га ни за ци ја, на кон хрват ских војних акција у бившим
секторима Запад, Север и Југ у
љето 1995. године приближно
200.000 хрватских Срба је побје гло угла вном у Бо сну и
Херцеговину и тадашњу Савезну Републику Југославију.
“Још једном подсјећамо одговорне и хрватску јавност на
неке познате, а непроцесуиране злочине, по пут убис та ва
ци ви ла у Го лу бићу, Го шићу,
Вариводама и Мокром Пољу
ИЗБЈЕГЛИЦЕ
на книнском подручју, напада
на избјегличку колону између
Глине и Двора и погибије великог броја цивила, убиствима у Комићу на кореничком
подручју...”, наводи се у заједничком саопштењу две НВО.
Те дви је ор га ни за ци је ис тичу да је дошао тренутак да
хрватско правосуђе преузме
потпуну одговорност за процесуирање почињених ратних
злочина, а хрватска влада осигура обештећење жртвама рата.
У саопштењу су побројани и
до са да не про це су ира ни
злочини, као што је вој на
акци ја “Олу ја“ од 6. ав гус та
1995. године у мјесту Голубић,
крај Книна, где је убијено најмање 19 цивила, убиство најма ње пе то ро ци ви ла у Мо кром Пољу, такође, крај Книна, ко ја су за почела то ком
акције “Олуја“ и настављени
након завршетка војног дјеловања.
Иво ЈОСИПОВИЋ, предсједник Хрватске
Показало се да су Готовина
и Маркач невини и да хрватско вођство и оружане снаге
нису дјеловали као организовани злочиначки подухват који је имао за циљ прогон наших суграђана српске националности. Нама остаје одговор ност да бри не мо за све
жртве рата и казнимо све индивидуалне злочине који су у
ра ту почиње ни, а та квих
злочина је било и на страни
одбране. Хрватска је одговор-
СБ
на да се сва ки почини лац
злочина ка зни без об зи ра о
ко ме се ра ди. Љу ди су оти шли, сигурно их је невоља натјерала да оду, нико неће сам,
без разлога, напустити своје
домове. Стога морамо учинити све да се они врате.
Анте НОБИЛО, адвокат из
Загреба
Ослобађајуће пресуде у Хагу су логичан сљед догађаја,
али Србе у Хрватској је током
протеклог рата неко, ипак, побио. Оптужница против Готовине и Марчака била је “дизајнирана“ за Фрању Туђамана и
Гој ка Шу шка, а осло нац на
прекомјерно гранатирање било је најслабија карика у њој.
Пре су да не кон ста ту је да
Срби у Хрватској нису убијани. То не значи да те људе неко ни је по био, да они ни су
опљачкани, да им куће нису
запаљење...
Жељко ОЛУЈИЋ, адвокат
Међународни суд за бившу
Југославију је политички суд
који је кажњавао у складу са
ставом политике која је говорила да су Срби највише криви, па Хрвати, а затим сви остали.
Вла ди мир Ђуро ДЕ ГЕН,
хрватски правник
Хрватско правосуђе вријеђа
част хрватског народа што неке стварне наредбодавце и извршиоце злочина почињених
против српских цивила или
разоружаних војника оставља
не кажње ним или им, као у
случају “Керестинец“, изриче
смијешно ниске казне.
Ве сна ТЕР ШЕ ЛИЧ, из
Центра за суочавање с прошлошћу
За вријеме и након акције
“Олу ја“ почиње ни су ра тни
злочини за које неко мора одговарати, а ослобађајућа пресуда
Готовини и Маркачу не значи да
је међународна заједница закључила да није било злочина.
И премијер Милановић и предсје дник Јо си по вић су на кон
ослобађајуће пресуде изјавили
да злочине у “Олуји“ треба процесуирати. Такође, неопходно је
да се Хрватска дистанцира од
насљеђа Фрање Туђмана.
JУЛИ/ДЕЦЕМБАР 2012
(НЕ)ПРАВДА
СБ
ИЗДВОЈЕНО
Акцију “Олуја“ Готовина припремао са шефом ЦИА
Пошто су 11. јула 1995. Срби ушли у Сребреницу, тадашњи амерички председник Бил
Клинтон одлучио је да војно интервенише и
ријеши проблеме на простору бивше Југославије, објавио је загребачки “Јутарњи лист“.
Његов војно- обавјештајни врх знао је да
рат на Бал ка ну не мо гу до би ти са мо
снажним ваздушним ударима на положаје
Срба у БиХ, па су савезништво понудили
хрватском војном врху. То је, заправо, била
Клинтонова полутајна мисија, јер такву
акцију није одобрила званична америчка
политика, па Стејт Департмент до данас
тврди како они нису одобрили акцију “Олуја“. Наиме, зелено свјетло за “Олују“ Хрватска од САД није добила преко уобичајеног
дипломатског, већ преко војно- обавјештај-
ног врха. О америчкој војној интервенцији
на Балкану Клинтон је одлучио заједно са
својим најповерљивијим сарадницима из
Вијећа за националну безбједност: савјетником за националну безбједност Антонијем
Лејком, министром одбране Вилијамом Перијем, савјетником за националну безбједност Стејт Департмента Робертом Фрејзером, шефом ЦИА Џоном Дојчом, и његовим тадашњим замјеником Тенетом, који је
био и члан Вијећа за националну безбједност. Њихову поруку хрватском министру
одбране Гојку Шушку пренио је војни аташе
америчког велепосланства у Загребу Ричард
Хе рик, та да гла вни опе ра ти вац ЦИА у
Хрватској, који је био потпуно независан од
тадашњег амбасдора Петера Галбрајта.
Изетбеговић и Туђман потписују Сплитски споразум 16. јула, а већ 17. јула Американци успостављају своју базу за беспилотне летјелице у војној бази Шепурине код
Задра. Велики авиони Херкулес, америчких
војних снага, слетјели су у Шепурине и искрцали три велика контејнера, сваки по 40
метара дужине, као и више беспилотних
авиона типа ЕА-6Б Проулерс и ГНАТ-750,
такозваних Предатора. База је монтирана у
свега три дана, и у функцији је била већ 20.
јула, пише Јутарњи лист. Све се радило у
најстрожој тајности из политичких разлога,
али и безбједносних, зато што је неколико
мјесеци раније, почетком 1995., разоткривена америчка база за беспилотне летјелице
на аеродрому на Брачу.
Милиони евра за лобистичке услуге
КЕШ СПАСИО ГОТОВИНУ
Адвокати тројице генерала
плаћени су највећим дијелом
из буџета, док се још непознати ос та так уплаћивао из
Удружења за истину о Домовин ском ра ту. Све до при је
неколико мјесеци податак о
укупној суми коју су хрватски
порески обвезници платили
за одбрану представљао је једну од најчуванијих тајни извршне хрват ске по ли ти ке,
првенствено ХДЗ-ове. И прије не го што је ха шки цје но вник у мају коначно стигао у
руке новинара, са њега је морала да буде скинута ознака
тајности. Хрватски портал ХАл тер до био је по дат ке од
владе који кажу да је сума издвојена за одбрану достигла
цифру од близу 30 милиона
евра. Новац који је на рачуне
адвоката доспијевао годинама
је постајао већи, упоредо с фазом процеса које су подразумијевала њихово веће присуство у хашким судницама.
Што се тиче минулог жалбеног поступка, отпочетог након првос те пе не пре су де,
хрватска Влада потписала је
JУЛИ/ДЕЦЕМБАР 2012
једногодишњи уговор с адвокатско-лобистичком фирмом
Па тон Богс ЛТД. Уго вор у
вредности од око 4,2 милиона
куна потписао је тадашњи министар правде Дражен Бошњаковић. Уговор о адвокатско-лобистичким услугама истекао је последњег дана јула
ове године, те је након тога
требало да буде продужен додатна два месеца.
АНТИ ГОТОВИНА
-РАДОВАНУ И РАТКУ
ВЕРЕСИЈА
У каквом су положају Срби
у Хашком трибуналу између
осталог свједоче и подаци о
одно су на длежних српских
институција према одбрани
дво ји це нај ви ших пред ста вника власти и војске у Републици Српској.Адвокат Милош Шаљић, члан тима одбране бив шег ко ман дан та ВРС
генерала Ратка Младића каже
да комплетну одбрану његовог кли јен та у Ха гу до са да
углавном финансира Трибунал.
- Одбрана Ратка Младића
ће коштати најмање 2,5 милиона евра. Из буџета трибунала
би требало да добијемо око
милион евра, док би остатак
тро шко ва тре ба ло да сно си
сам Младић - каже Шаљић.
Пензионисани генерал Војске Републике Српске Богдан
Суботић истиче да је за “несхва тљи во па си ван однос“
српске државе и друштва према од бра ни ха шких оп туженика у многоме заслужна
и СПЦ. Он сматра да српска
црква ни прстом није мрднула
да анимира народ за масовну
подршку људима који су бранили српске националне интересе.
- У одбрани хрватских гене ра ла ан гажова ла се свом
снагом и католичка црква. Готовину и Маркача нису бранили само њихови адвокати
већ сви Хрвати! Од
нај млађег до најстаријег! За разлику од њих, наша црква готово да није ништа учинила
да на ро ду обја сни ка ко се у
Хагу не бране појединци већ
српска нација. У колико жели-
мо да сачува мо ма кар ма ло
обра за што нам је ос та ло,
држава мо ра ста ти иза
српских оптуженика. Не само
финансијски, већ и морално закључује Суботић.
Из тих разлога Борачка организација Републике Српске
(БОРС) тражи од званичног
Београда и Бањалуке да одмах
почну да финансирају одбрану српских генерала и политичких лидера оптужених за
ратне злочине.
Члан скуп шти не БОРС-а
Михајло Парађина сматра да
нисмо извукли никакве поуке
из прошлости и још увек слијепо вјерујемо у правду и правичност оних ко ји чине све
како би српски народ потпуно
нестао - поручује Парађина.
43
(НЕ)ПРАВДА
У ФОЧИ ОДРЖАН ВЕЛИКИ ПРОТЕСНИ СКУП СА ЈАСНОМ ПОРУКОМ
СБ
ХАШКА БРУКА И ЉУДСКА НЕПРАВДА
Фоча је први и засад једини
град у Ре пу бли ци Српскопј
чији су грађани организовали
велики протесни скуп на којем је изражено не за до вољ ство последњим одлукама Хашког трибунала, којима су од
одговорности за најтеже ратне злочине и геноцид ослобођена двојица хрватских војних команданата Анте Готови на и Мла ден Мар кач, те
хројица Албанаца на челу са
озло гла ше ним
ра тним
злочинцем Рамушом Харадина јем. Око 2.000 грађана из
ове и сусједних општина сарајевско-романијске и херцеговачке региона са заставама,
транспоретнима и постерима
окупило се, тачно у подне, на
Тргу краља Петра у Фочи, како би изразили огорчење према двоструким аршинима Хашког трибунала, и како су рекли, ослобађањем доказаних
злочинаца над Србима.
Уз мноштво застава и тран-
спарената доминирале су поруке подршке генералу Ратку
Младићу, Радовану Караџићу
и Ре пу бли ци Српској. Оку пљеним грађанима обратио се
члан Предсједништва Борачке
ор га ни за ци је Ре пу бли ке
Српске Милика Радовић који
је истакао да је Хашки трибунал посљедњим пресудама доказао да није праведан, него
да је то политички суд, установљен да суди само Србима
и српском народу.
- По кажимо свјет ским
моћницима да смо Срби, своји
на своме, који су страдали само зато што су бранили слободу и част своје породице и нису и никако не могу бити агресори на својој рођеној земљи поручио је Радовић. Потом су
говорили Љубинко Петковић
и Вукашин Беатовић испред
Медицинског Факултета и Богдан Томић испред студентске
организације Богословског факултета у Фочи.
СТУДЕНТИ У БЕОГРАДУ ПРОТЕСТВОВАЛИ ПРОТИВ ОДЛУКА ХАШКОГ ТРИБУНАЛА
ОД ХАШКЕ ПРАВДЕ НЕМА ВЕЋЕ НЕПРАВДЕ
Први пут послије чувених
де мон стра ци ја још да ле ке
1968. године, неколико хиљада студената факултета широм Србије окупило се 4. децем бра ис пред Скуп шти не
Србије да би протествовали
против последњих одлука Хашког трибунала и најоштрије
осудили ослобађајуће пресуде
ратним злочинцима Анти Готовини, Младену Маркачу и
Рамушу Харадинају.
Иницијатива о одржавању
протест потекла је од студена та Пра вног фа кул те та у
Београду, а безрезервно еу је
подржали сту ден ти ши ром
Србије. Колегама у Београду
стигли су студенти из Косовске Митровице, Новог Сада и
Крагујевца, а према процјенама полиције пред Скупштином се окупило преко 3.500.
Студенти су носили транспаренте са сљедећим порукама:
“Хаг = удружени злочиначки
подухват“, “Хашки трибунал =
право силе, а не сила права!”,
“Од Ва ше прав де не ма веће
неправде!”, “Срби су рођени
криви“, “Свако је невин док се
не докаже да је Србин!”, а на
је дном је испи сан ци тат из
Душановог законика, написаног 1349. године који каже да
судије суде по закону, а не по
налогу. На великом транспа44
ПРОТЕСТИ СТУДЕНАТА У БЕОГРАДУ
ренту ћирилицом је исписан
цитат из Законика цара Душана 1349. “ Све судије да суде
по законику, право, како пише
у за ко ни ку, а да не су де по
страху од царства ми“. Судите
по закону, не по налогу!!!
Сту ден ти ма су се при дружили и представници организација “1389“ и “Образ“. Са
студентима Правног факултета на скуп је дошао и министар
правде Србије Никола Селаковић, ко ји је упо зо рио да је
страшно то што је 12 свједока
у суђењу Харадинају остало
невидљиво за Хашки трибунал
и да неко ко је признао како је
клао и убијао Србе буде проглашен за невиног.
- Гдје је ту правда ако знате
да је неко ко се јавно хвалио у
својим мемоарима у три књиге да је клао људе, да их је уби-
јао, да их је живе пекао, да су
прављени крематоријуми на
крају 20. вијека у срцу Европе,
не ко ко се сли као са од сјеченим људским главама оглашен за невиног, а његов
злочин је легитимисан - упитао се министар Селаковић.
На скупу су биле присутне
јавне личности Србије, међу
којима и глумац Горан Султановић, некадашњи преговарач
српског преговарачког тима
за Косово Леон Коен, адвокати Тома Фила и Горан Петронијевић, као и директор Инфор ма ци оно–до ку мен та ци оног цен та “Ве ри тас“ Са во
Штрбац.
На крају мирног протеста
сутуденти су предали захтјев
пред сје дни ку Скуп шти не
Србије Небојши Стефановићу
у ко јем се тражи да српски
парламент донесе резолуцију
о осуди рада Хашког трибунала и пружи по дршку ја вној
расправи у Генералној скупштини УН о раду Трибунала,
која је заказана за април сљедеће године. Студенти су затражили од Скупштине Србије да препоручи Влади да се
пружи пуна подршка породицама оптужених и осуђених
Срба у Ха шком три бу на лу,
као и њиховим браниоцима.
Такође је затражено да се
учине додатни напори у прикупљању документације потребне за ревидирање суђења
у којима нико није осуђен за
злочине над Србима. Студенти
су затражили да Скупштина
захтијева од Владе Србије да
учини све како би се побољшао положај Срба у региону и
Срба на Косову и Метохији.
Ови захтјеви прочитани су испред згра де До ма На ро дне
скупштине. Спољнополитички
аналитичар Срђа Трифковић је
рекао да је “мултиполаризација света у току, али да и њихова
неће горјети до зоре“. Београдски адвокат Тома Фила позвао
је студенте да никада не дозволе да се формира Трибунал који ће судити српском народу,
као и да не са рађују са ис тражиоцима таквог суда.
Ј. Р.
JУЛИ/ДЕЦЕМБАР 2012
СБ
(НЕ)ПРАВДА
УДРУЖЕНИ ЗЛОЧИНАЧКИ ПОДУХВАТ
ТУЂМАН: СРБИ ТРЕБА ДА НЕСТАНУ!
Геноцидни план
скован на титовим
Брионима
У познатој вили у одмаралишту на Брионима, гдје се, у
вријеме идиличног “братства
и јединства“, најчешће и најрадије одмарао предсједник
бивше СФРЈ Јосип Бропз Тито, 31. јула 1995. године скован је злочиначки план о артиљеријским нападима, разарањима, убиствима и прогону
Срба из Хрватске.
Сас тан ку у Бри они ма на
челу са Фрањом Туђманом су
присуствовали самозвани генерали Звонимир Червенко,
Анте Готовина, Младен Маркач и Мирко Норац, као и главни планер операција Обавештајне службе Хрватске Давор Домазет, министар одбране Гој ко Шу шак и ди ре ктор
Хрватске обавештајне службе
Мирослав Туђман.
По што је са слу шао план
начел ни ка Врхо вног вој ног
штаба генерала Јанка Бобетка,
ра ни јег ко ман дан та За гре бачке војне области, Туђман је
изложио својим сарадницима
ка ко тре ба да ље дје ло ва ти
против Срба.
Транскрипт са тог састанка,
који је коришћен као један од
главних доказа у процесу против Анте Готовине, Младена
Маркача и Ивана Чермака, недво сми сле но свје дочи о
злочиначким намјерама хрватског војног и политичког врха.
Хашки трибунал није имао у
посједу вјеродостојније и аргументованије доказе о удруженом злочиначком подухвату
као што је случај са транскриприма на састанку у Брионима. Ево само једног кратког
извода из тог транскрипта:
ГОТОВИНА.
СРУШИЋЕМО КНИН
ЗА НЕКОЛИКО ДАНА
Фрањо Туђман: - Није нам
главни задатак Бихаћ, него је
JУЛИ/ДЕЦЕМБАР 2012
наношење, на неколико права ца, та квих уда ра да се
српске сна ге ви ше не мо гу
опоравити, него да морају капитулирати. Да остану послије тога само некакве енклаве
ко је би се мо ра ле пре да ти.
Имамо и наклоност САД, али
до одређене гра ни це. Ако
ћете, го спо до, из врши ти на
про фе си она лан начин као
што сте извршили у западној
Славонији (“Бљесак“, 2. и 3.
мај 1995. пр. а.) у року од неко ли ко да на, он да можемо
рачунати да ћемо политички
добити.
Ан те Го то ви на: - У овом
тренутку ми комплетно с нашом техником контролишемо
Книн. Ако је наређење за удар
на Книн, ми га за неколико сати рушимо, комплетно.
Мирослав Туђман: - Да ли
да се на радију преноси порука који су им путеви отворени
за извлачење?
Фрањо Туђман: - Да, то би
тре ба ло рећи - не да су им
отворени, него да је опажено
да се цивили извлаче тим и
тим путевима.
Гојко Шушак: - Ја мислим
да би то психолошки имало
ефекат на њих да ми, након
првог дана операције по Бенковцу, Обровцу бацимо летке
и у њему кажемо којим се путевима могу извлачити.
Фрањо Туђман: - Један летак овако, значи, опште расуло, побједа Хрватске војске уз
подршку свијета итд. Срби, ви
се већ повлачите преко итд., а
ми вас позивамо да се не требате повлачити... Значи, на тај
начин им дати пут, а јамчити
тобоже грађанска права итд.
Гојко Шушак: - Ја исто предлажем колико је год Маркач
способан њих да испровоцира. Њега они по Велебиту могу не гдје гађати, но то нам
неће бити неко покриће. Норац заједно с њиме би требало
да их испровоцира. Можда би
и по Госпићу или нечему могли бацити две гранате. Мислим, треба дјеловати по насељеном мјесту!
ПОДВАЛЕ У ПЛАНУ З-4
Три дана након што је скован злочиначки план загребачки „Глобус“ је у броју од 3.
августа 1995. објавио да се у
Хрватској у раним јутарњим
часовима врши масовна мобилизација, као и да се на граници према Крајини налази
велика концентрација хрватске војске. На удару су, како
лист преноси, Срби и територија коју они контролишу, затим Истра и сви функционери
опозиционих странака, односно партија које нису по вољи
власти. Дан уочи покретања
операција “Олуја“, 3. августа у
Женеви, хрватска делегација
је на преговорима са представни ци ма Ре пу бли ке Српске
Крајине о плану З-4, понудила, наводно, “мирну реинтеграцију окупираних подручја“.
Туђман је тражио да ослободе пругу преко Книна. Делегација РСК није потписала тај
план с об зи ром на то да су
Хрва ти тражили ис кључиву
капитулацију.
Тог 3. августа 1995, загре-
бачки „Јутарњи лист“ је објавио да је, на састанку у Београду амерички амбасадор у
Хрватској Питер Галбрајт успио да приволи Милана Бабића да ипак прихвати мировни
план. О томе је Галбрајт извјестио Туђмана, који, међутим, ни је одус тао од сво јих
злочиначких планова и тако
су ујутро, 4. августа, почели
артиљеријски напади на Книн
и друге српске градове.
Ха шко тужилаш тво је,
између осталог, у првостепеном поступку предочило Претресном вијећу и записник са
састанка, који је одржан 22.
августа 1995. током којег је Јуре Радић изнио Фрањи Туђману план о “насељавању повијесно кри тичних по дручја“ у
Хрват ској по сли је про го на
Срба.
“ПОКРШТАВАЊЕ“
МУСЛИМАНА
У том транскрипту тадашњи министар обнове Јуре Радић је подсјетио Туђмана на
раније планове о насељавању
неких подручја и у БиХ.
- Столац требамо одржати
хрватским, а вјеројатно и Требиње. То нам је приоритет као
Петрова гора и Бановина - рекао је Радић, Туђману.
- Добро би било кад бисмо
могли и Јајце... Мораћемо Мусли ма не но си ти на леђима.
Неће нам бити друге него да
их постепено кроатизирамо додао је Туђман. Радић је, потом у је дном дру гом тран скрипту покушао објаснити
да Туђман није говорио о политици “покрштавања“.
- Хтио је рећи да су Муслимани у БиХ Хрватима стратешки партнер. Под кроатизирати, мислио је европеизирати, учинити их дијелом европске ци ви ли за ци је - ре као је
Радић појашњавајући и позадину закона које је донијело
његово министарство.
Р. Ј.
45
(НЕ)ПРАВДА
СБ
СРУШЕНИ СТЕРЕОТИПИ: БРИТАНСКИ ПУКОВНИК РАЗОБЛИЧИО “ЗВАНИЧНУ ИСТИНУ“ О РАТУ У БИХ
АРМИЈА БИХ БОМБАРДОВАЛА ЈЕ САРАЈЕВО
Потврђујући наводе одбране ге не ра ла Мла дића да су
му сли ман ске вој не сна ге за
вријеме рата користиле цивилне објекте за смјештај својих трупа, али и дјеловање по
српским положајима у околини овог града, пуковник Мол
је, између осталог, нагласио да
су „политичари и војници из
европских земаља, који су доносили одлуке, стално очекива ли да Срби чине ус туп ке
пошто нису разумјевали комплексност рата у БиХ“.
- Ар ми ја му сли ман ског
предсједништва имала је артиљерију на планини Игман и
са тих позиција је могла бити
гађана свака тачка у граду. Ватра са ових положаја није могла да бу де ра зли ко ва на у
одно су на ва тру за ко ју су
Срби, готово по правилу, били окривљивани. Као посматрач тих догађаја могу да посвједочим да су српске снаге
износиле сталне притужбе да
се са ових муслиманских положаја гађају цивилни дијелови града које су држале српске
сна ге, по го то во ди је ло ви
Илиџе - рекао је Мол адвокатима одбране генерала Младића при ли ком уна крсног
испитивања, које је, за разлику од свје дочења Исме та
Свраке, свједока тужилаштва,
прошло потпуно незапажено
у медијима.
СРУШИО ТЕЗЕ ОПТУЖБЕ
Британски пуковник додао
је да је био убијеђен у постојање „за па дног ан ти српског
приступа у сукобу у БиХ“ и да
је тај антисрпски став постојао ка ко у ме ди ји ма, та ко и
међу многим западним политичарима које је сретао и са
којима је разговарао у Сарајеву 1992. године.
- Чиње ни ца је да су Срби
има ли ви ше те ри то ри је и
оружја и од њих се због тога
увијек очекивало да праве уступке. То је сигурно утицало
46
РИЧАРД МОЛ У СУДНИЦИ
на размишљање Срба, пошто
су стално били под притиском. Међународна заједница,
по мом мишљењу, није имала
слуха за српске аргументе и
ни кад ни је на шла ба ланс у
приступу зараћеним странама
- истакао је Мол.
Одговарајући на питања одбране о коришћењу цивилних
обје ка та за вој не сврхе од
стране тзв. Армије БиХ, Мол
је посвједочио да су „муслиманске снаге користиле мобилне минобацаче да би пуцали из болница, ПТТ зграде, па
чак и објеката под надзором
УН“!
- Оваквим дејствима не само да су провоциране српске
снаге да узврате ватру, већ су
са ових објеката муслиманске
снаге могле да гађају и цивилне ци ље ве под кон тро лом
српских снага. Предсједништво у Са ра је ву стал но је
одржавало статус жртве, иако
су они креирали такво стање.
Примјера ради, знао сам да су
му сли ман ске сна ге ре до вно
пуцале из околине Кошевске
болнице и, по мом мишљењу,
биле су криве ако би Срби послије тога пуцали на болницу.
Му сли ма ни су, та кође, на мјер но око бол ни ца во зи ли
тенкове и на тај начин привлачили српску ватру. Иако
нисмо успјели да то потврдимо, војни посматрачи УН имали су основане разлоге за сумњу да муслимани намјерно
Муслимански војници у школама
Одговарајући на питања одбране генерала Ратка Младића о бројности
и квалитету наоружања бошњачких снага у Сарајеву, пуковник Ричард
Мол је изјавио да су војни посматрачи УН 1992. године евидентирали
између 30.000 и 35.000 наоружаних људи у саставу Првог корпуса тзв.
Армије БиХ.
- Ти војници налазили су се у саставу Првог корпуса муслиманских снага. Наши посматрачи такође су примјетили да су ови војници често били смјештени у школама и другим цивилним објектима који су се због
тога налазили на мети српских снага - рекао је Мол.
(Обрада из ПРЕС РС)
гађају и своју страну града са
циљем да изазову међународне симпатије и сажаљење закључио је Мол.
ВАЖНИ ДОКАЗИ
Члан тима одбране генерала Рат ка Мла дића, адво кат
Милош Шаљић, за медије РС
(ПРЕС) ре као је да свје дочење ви со ког бри тан ског
официра који је као свједок
тужилаш тва при знао да су
Бошњаци за вријеме рата користили цивилне објекте као
војне базе, али и да су пуцали по граду како би изазвали
међународну реакцију, представља тежак ударац тезама
ха шког т ужилаш тва о
„српском вој ном мал тре ти ра њу ци вил ног ста но вниш тва у Сарајеву“.
- Пуковник Мол је озбиљно
уз дрмао тачке оп тужни це
против генерала Младића које се односе на Сарајево. Приликом изношења доказа одбране понудићемо бројне друге доказе који потврђују да гене рал Мла дић ни је крив за
оно за шта га оптужују - каже
Шаљић.
JУЛИ/ДЕЦЕМБАР 2012
НАША ПРИЧА
СБ
Толико људи, нигдје пријатеља
(прича која не пролази конкурсе)
Живан Гатарић
Ишао је ста ри Ву ја дин
обично смрзнутом цестом ка
сеоској трговини. У црном капуту, крајем макадамског пута
и старим војничким цокулама, на глави је имао нагорјелу
шубару, још са друма су се видјели дуги пожутјели бркови
ко је би не хо ти це пржио од
ци га ре у ус ти ма ко ју ни кад
није вадио. Овај пут је ишао
да ку пи џак сточне со ли да
осоли стоку како је говорио.
Имао је три краве и једног коња Вранца. Откад му је погинуо син је ди нац, Момчило,
Вујадин се повукао у самоћу, а
жена Милица нагло се разбољела и завила у црно мараму
као су дби ну кроз вје ко ве
српских жена и мајки.
Имао је Вујадин и двојицу
комшија, Светислава са једне,
а Ибру са друге стране. Кад је
почело “спремање“ за овај несретни рат, мобилисани су и
Све ти слав и Ву ја ди нов син
Момчило, али послије три мјесеца чуло се да је Светислав са
линије Озрена и Возуће освануо у Сент Галену и није се појавио у селу до 1997. године. Јединац Момчило је страдао јуначки, јула 1995. године бранећи свој на род на Во зући.
Оно што оста од јунака -комисије послије размјенише. Ишао
је Вујадин и на препознавање,
главе није било...
Све је то Вујадин истрпио, а
да Милици ништа није говорио. Земље што је имао комшија Ибро је орао. За трактор узет, за мобилизацију и
потребе јединице током ратадобио је четири пута више него Вујадин за погнуулог сина.
Ко мши ја Ибро ни је ишао у
рат- добио је радну обавезу
исте године када је Светислав
отишао за Швајцарску, али се
вратио двије године прије њега. Једно јутро дошао је Ибро
код Вујадина плачући и рекао
да је за изузети трактор добио
JУЛИ/ДЕЦЕМБАР 2012
много новца и да не смије да
узме. Тада је Вујадин са њим
отишао да то среди, и од тада
му је стално при руци.
Све ти слав је имао обичај
да, када дође из Швајцарске,
по цио дан сје ди у се ос кој
трговини, да части пролазнике пићем, накинђурен у смокинг одијелу са огромним златним крстом на прси ма.
Обично је држао главну ријеч.
Тако је било и тај пут кад је у
задругу свратио Вујадин. Видјевши кроз замагљен излог
старину како долази, почео је
да збија шале на његов рачун
како је јадан и како тек изгледа. Сви су му се сми ја ли и
подржавали га поданички. У
моменту док је Вујадин улазио
Светислав се баш хвалио како је давао сваки мјесец 100
франака, док су овдје неке будале џабе ходале по шумама,
те у то име зовну туру пића.
Вујадин је само ћутао, палећи цигарету за цигаретом.
Само што му увијек влажне
очи овај пут некако чудно сјевнуше на трен. Затражи џак
со ли, пла ти и кре ну кући.
Светислав настави гласно да
прича. Тражеће, каже, да му
општина врати паре, тужиће
их, по ви ка уз сми јех. Ко је
ћерао ове бу да ле да ра ту ју,
могли су, додаде он након гутљаја пива, и они да буду господа. Вујадин који се одмаче
десетак метара, збаци врећу
соли која пуче и со се расу по
смрзну тој зе мљи. Ла га но се
старина врати и са врата мирно запита, скоро тихим гласом: “Шта велиш, куме, Светиславе, дао си ти паре, а колико си дао пара, живота ти?
Мора да је много, четри ратне
године био си у Швајцарској“готово да јекну Вујадин.
Светислав зјевну напрасно,
оста без гласа, остали заћуташе. Вујадин приђе, док Светислав и даље настави да сједи
на шанку држећи флашу пива.
“Колико смо“ -рече Вујадин,
колико смо дужни“?
“Па око 20 хиљада, било је
ту и друге помоћи“, одврати
задовољно Светислав
Вујадин се исправи у трену,
сину рука иза капута, а у њој
пиштољ. Убаци метак у цијев,
при сло ни хла дну ци јев под
браду Светиславу. Овај зајаука:
“Немој куме Вујадине, синовљевог ти гроба“!
“Не мрдај!- ко ман ду је му
Ву ја дин окрећући се по том
трговцу да му дода телефон.
“Дедер добри Ибро дођи у
трговину и понеси 20 хиљада,
знам да имаш, вра тићу ти“одзвања његов глас у слушалицу.
Не прође де се так ми ну та
кад дотрча Ибро, тутну Вујади ну ке су у ру ке и одмах
отрча што га ноге носе.
“Велиш двадесет хиљада“понавља Вујадин узимајући са
по ли це сје ки ру држећи сво
вријеме Светислава на нишану.
“Дај руку овамо и стави је
на шанк“- заповиједи Вујадин.
Плаче Све ти слав, ку ми и
моли, мораде пружити руку и
тад сјевну сјекира и одсјече
мали прст лијеве руке. Јаукну
Светислав, шикну крв, људи
се заглавише на вратима, неки
и зајаукаше. Вујадин миран и
црн, само му очи играју.
“На!”- каже. “Ево ти помоћ“и ста ви ке су са па ра ма крај
одсјеченог прста.
“Намири се, куме Светиславе, намирио Бог и мени и теби, па ако је мало, рецик, још
ће чича Вујадин узајмити.”
Ла га но изађе по ви је них
леђа и кре ну пу тем пре ма
кући док је над се лом сни јежио први снијег.
Стари Вујадин још је жив, а
жива је и Милица. Продао је и
коња и краве, уствари претјерао их комшији Ибри да намири оних двадесет хиљада.
Дао је и најбољи комад земље.
Све је поштено вратио и овјерио за живота. Он и Милица
живе од његове мале пензије.
Када је дошла полиција, дао
је пиштољ који је са посветом
добио од генерала, Момчиловог команданта, за хероја сина. Кажу да је навлаку са пишто ља ски нуо, јер је на њој
била посвета, а остале дијелове и муницију, све је дао. Чека
се суд, а Светислав не долази
из Швај цар ске, на има ње је
поставио таблу “Продаје се.”
Прича се да је Ибро већ дао
капару...
47
ЗАБАВА, СПОРТ И РИБОЛОВ
СБ
Ламенти једног доконог чангризала
Желим да се поново надам
Васпитавани смо општим
моралним начелима...
Када смо ми били мали, родитељи, професори, комшије,
пријатељи и кумови били су
особе вриједне поштовања и
угледа.
Што су би ли ближи или
старији, утолико су таква наша осјећања била јача.Било је
неваспитано супротстављати
се старијима, учитељима или
надређенима.
ОСЈЕЋАЛИ СМО
ИСКРЕНО
ПОШТОВАЊЕ.
Данас смо тужни због свега онога што смо изгубили,
због онога што ће плашити
наше унуке једног дана.
Људска права за криминалце.... ? Ограничена права за
поштене грађане... ? Враћати
ду го ве и би ти бу да ла...? Амнестија за преваранте..? Поштени су глупи... ? Не
искористити некога, значи ли
то бити будала... ?
ШТА СЕ ТО
ДЕШАВА СА НАМА???
Про фе со ри пре тучени у
шко ла ма, ма ни пу ла ци је у
банкама, експлоатација радника, корупција у болницама и су до ви ма, пре ва ре,
крађе, отмице, убиства.... Ре-
шетке на нашим прозорима.
ИЗОЛОВАНИ У
ВЛАСТИТИМ СВЈЕТОВИМА.
Дјеца траже награду да би
за врши ла школ ску го ди ну?Мо бил ни у тор ба ма за
вртиће? Важнији је Армани
од дипломе!?
Кола важнија од загрљаја?
Важнији је плазма ТВ од разговора!?
Важнија је шминка од заједничког сладоледа!?
КАКВЕ СУ
ТО ВРИЈЕДНОСТИ?
Како је могуће да је све што
нам је било важно нестало,
или постало смијешно? Вратимо се темељима живота и
осу ди мо не дос та так ети ке,
морала и поштења ...
Будимо Људи са великим
словом, који граде бољи, правични ји сви јет, у ком љу ди
поштују друге. Хоћу да скинем решетке са прозора, да
ставим цвијеће!
Хоћу поново живу ограду
умјесто зидова, капија, камера, паса....
Тјелохранитеља!?? Желим
да сједим на стази и држим
отво ре не про зо ре и от кључана вра та у то плим
ноћима ...
Седми шаховски турнир лица са инвалидитетом
ПОБЈЕДНИК ШК “КРАЈИШНИК“
Се дми по ре ду међуна ро дни шаховски турнир за лица
са инвалидитетом одигран је
деветог децембра у Бањој Луци, а на њему је учествовало
19 екипа, што је до сада рекордан број. Турнир, који организује Шаховски савез лица
са инвалидитетом Републике
Српске, одржава се поводом
Свјетског дана лица са инвали ди те том- 3. де цем бра- и
представља најмасовнију шахов ску ма ни фес та ци ју у
Српској и на Балкану.
Турнир је отворила министар по ро ди це, омла ди не и
спорта Републике Српске Нада Тешановић, која је уједно
рекла да ће Влада и наредне
године издвојити исти грант
средстава за лица са инвалидитетом, без обзира на смање ни буџет, да би осми
међународни турнир био одигран са још већим бројем учесника.
Предсједник Шаховског савеза лица са инвалидитетом
Републике Српске Миладин
Симић рекао је да је турнир
најмасовнији до сада и захвалио ресорном министарству,
Борачкој организацији РС и
фабрици обуће “Бема” на подршци пруженој у организацији турнира.
Иначе, урнир је одигран по
“швајцарском систему“, са пет
кола и 15 минута по играчу.
На овогодишњем такмичењу
на јус пје шни је је би ла еки па
ШК “Крајишник“ из Бање Луке, док су друго и треће мјесто освојиле ШК “Чајавец“ Бањалука и ШКИ “Балкан 1926“
Бањалука. На турниру су учествовале и двије екипе БОРС-а
и то екипа мјесне борачке организације Росуље, која је прошлогодишњи побједник тур-
НАДА ТЕШАНОВИЋ ПОВУКЛА ПРВИ ПОТЕЗ
нира а ове године је освојила
6. мјесто, и екипа мјесне борачке ор га ни за ци је Оби лићево која је заузела 13. позицију.
Т. М.
НАШИ УПЕЦАЛИ ПЕХАР У ГРУЖИ
ЕКИПА ИЗ БАЊАЛУКЕ ПОБЈЕДНИК ТУРНИРА У ГРУЖИ
Почетком септембра ове године у Крагујевцу је одржан Девети традиционални
риболовни куп ратних војних инвалида у
лову рибе удицом на пловак, на којем су
учешће узеле и екипе ратних војних ин48
валида БОРС-а из Бање Луке и Прњавора. Такмичари су имали прилику да своју
вјештину покажу на језеру Гружа удаљеном 20 километара од Крагујевца, а ловило се на пловак и то бијела и шаранска
риба јер је језеро Гружа најбогатије овим
врстама рибе.
У конкуренцији 24 екипе најбоља је била екипа ратних војних инвалида из Бање
Лу ке ко ја је на дмоћно осво ји ла прво
мјеста. Такође у појединачној конкурен-
цији најуспјешнији су били чланови екипе РВИ из Ба ње Лу ке а ње на три та кмичара чак су заузела сва три прва мјеста у овој конкуренцији. По завршетку
овог једнодневног риболовног купа положени су вијенци на споменик крагујевчанима погинулим у протеклим ратовима, а након тога уз свечани ручак додјељена су и пригодна одликовања најбољим екипама и појединцима.
Т. М.
JУЛИ/ДЕЦЕМБАР 2012
СБ
JУЛИ/ДЕЦЕМБАР 2012
УКРШТЕНИЦА
49
УКРШТЕНИЦА
50
СБ
JУЛИ/ДЕЦЕМБАР 2012
ПРОСЛАВА МИТРОВДАНА - КРСНЕ СЛАВЕ БОРС-а
СБ
ШАМАЦ, КРСНА СЛАВА МИТРОВДАН
СПОМЕН ПЛОЧА БОРС У ЧЕЛИНЦУ
ПОЛАГАЊЕ ВИЈЕНАЦА У НОВОМ ГРАДУ
ПРОСЛАВА КРСНЕ СЛАВЕ БОРС У ТЕЛИЋУ
Доста је било...
НИКО НИЈЕ КРИВ ДОК
НЕ ДОКАЖЕ ДА ЈЕ СРБИН
... СРАМ ВАС БИЛО!
Download

srpski borac:Layout 1.qxd