X
аматерске глумачке свечаности
„Миливојев штап и шешир“
ГРАД ПОЖАРЕВАЦ
СУСРЕТИ ВАРОШКИХ ПОЗОРИШТА СРБИЈЕ 20–25. фебруар 2014.
Миливојев штап и шешир - аматерске глумачке свечаности (сусрети варошких
позоришта Србије) настао је као пандан
глумачким свечаностима ’’Миливоје Живановић’’ које се сваке године одржавају у
Пожаревцу почетком априла, у част и славу глумачког позива, а ради трајног сећања
на великана наше сцене Миливоја Живановића, рођеног Пожаревљанина. По свом
моделу су практично пресликане свечаности са двема значајним разликама: учесницима и наградама. Учесници су аматерска
позоришта Србије, а награде су следеће:
сваке вечери жири додељује по једну специјалну награду (за сликовито представљање лика) и једну главну награду – реплику
Миливојевог штапа са гравираном плочицом и укориченим знамењем као уверењем
о награди. Из круга сваковечерњих добитника штапа жири на крају фестивала бира и
свеукупног победника. Тог победника, најбољег међу најбољима, дарује и Миливојевим шеширом са угравираном плочицом и
укориченим знамењем, те тако тај глумац
комплетира награду. Глумци који су сваке
вечери добијали специјално признање за
сликовито представљање свог лика не улазе у конкуренцију за Миливојев шешир, већ
су конкуренти само добитници Миливојевог штапа. Сходно таквој концепцији фестивал је добио префикс Аматерске глумачке
свечаности, да би се нагласила његова
сродност са професионалним глумачким
свечаностима, а у суфиксацији је назив –
сусрети варошких позоришта Србије. Тиме
је фестивал добио релативно дуг наслов,
али је отклоњена свака сумња у значење
садржаја и поетике. Пошли смо од претпоставке да не постоји професионални глумац који пре тога није покушао као аматер
да открије своје занимање за позориште и
утврди своје вредности. Тако је Миливоје
Живановић постао једини глумац који има
два фестивала у своју част – аматерски
и професионални.
2
МИЛИВОЈЕВ ШТАП
И ШЕШИР
Матић има шал, Зоран има брк, Андрић
има мантил, а Миливоје Живановић има
штап и шешир. Шешир и штап има и Алекса Шантић са својим Невесињцима, имао
их је и Чарли Чаплин, а чак је и хрватски театролог Вјеран Зупа написао „Увод
у феноменологију сувременог хрватског
глумишта, или штап и шешир“. По чему се,
ипак, Миливојев штап и шешир разликују
од других? Најпре по томе што нису продати, већ се чувају као реликвија у породици
познатог пожаревачког адвоката, покојног Бранка Ивошевића, личног и блиског
пријатеља Миливоја Живановића. Захваљујући Центру за културу Пожаревац он
је, вероватно, једини глумац на свету који
има у једном граду два фестивала у своју част! Поред постојећег фестивала, Глумачких свечаности „Миливоје Живановић“
на коме стручни жири и публика награђују искључиво индивидуални уметнички
домет, сада имамо и фестивал варошких
аматерских ансамбала.
По чему је тај фестивал интересантан и
оригиналан?
Он представаља програмски и аниматорски увод у Глумачке свечаности које се
одржавају почетком априла; у другој половини фебруара преко велике сцене Центра
за културу продефилују аматерски варошки ансамбли. Изабрани од селектора, на
његову реч и уметнички кредит, долазе да
докажу да је сваки глумац, практично, најпре почео као аматер. Сваке вечери најбољи глумац, без обзира на то да ли је улога
главна или епизодна, добија као награду реплику Миливојевог штапа са угравираном посветом и одговарајуће штампано
знамење, диплому за сећање. На крају, завршне вечери, стручни жири из круга
добитника штапа проглашава победни-
ка фестивала и дарује га верном репликом Миливојевог шешира са изгравираном
плочицом и посебном дипломом. Тако комплетиран победник улази у историју фестивала и аматерског глумишта.
За све време фестивала у холу стоји застакљена витрина у којој се налазе
оригинални штап и шешир, уз аутентичне фотографије међу којима се налази и
Миливојева последња слика. Пред почетак
сваке представе поред витрине почасну
стражу држе костимирани глумци гостујућег ансамбла.
До сада су на овом фестивалу наступали
ансамбли из Алексинца, Прокупља, Ваљева, Београда, Сенте, Ниша, Новог Сада,
Раче Крагујевачке, Херцег Новог, Сремских
Карловаца, Крагујевца, Батајнице, Руме,
Уба и града домаћина. Вреди напоменути
да су прва три шешира отишла у Драмски
студио Дома омладине у Крагујевцу и да
су га понеле три даме, ведете српског аматерског глумишта! То су Сандра Данчетовић, Ивана Вуковић и Нина Јошовић.
Оно на шта су организатори посебно поносни јесте чињеница да фестивал није смишљен као алтернација фестивалима који
организује Савез аматера Србије, већ као
аутохтона, еснафска обавеза према задовољавању културних потреба своје средине и развијању драмског аматеризма наше
земље...И, наравно, обогаћивању садржаја
програма у част великог Миливоја Живановића.
Покретач и идејни творац овог фестивала је Драги Ивић, дипломирани продуцент
сценских делатности. Продукцију је дипломирао на Факултету драмских уметности
у Београду, а за свој дипломски рад
награђен је Октобарском наградом
Града Београда.
Десете аматерске глумачке свечаности
„Миливојев штап и шешир“
СУСРЕТИ ВАРОШКИХ ПОЗОРИШТА СРБИЈЕ
20–25. фебруар 2014.
20. II
Културно-просветни центар Петровац на Млави, АП „Бата Булић“
Бранислав Нушић
„НАРОДНИ ПОСЛАНИК“
Режија Милош Јагодић
21. II
Градско позориште „Абрашевић“, Ваљево
„СТРАДИЈА“
По мотивима Радоја Домановића
драматизовао, адаптирао и режирао Мирослав Трифуновић
22. II
Установа за културу и спорт Уб, Позориште „Раша Плаовић“
Милица Новковић
„КАМЕН ЗА ПОД ГЛАВУ“
режија: Зоран Савковић
четвртак
20:00h
петак
20:00h
субота
20:00h
23. II
недеља
20:00h
24. II
понедељак
20:00h
25. II
уторак
20:00h
Позориште Горњи Милановац, А. П. Чехов
„МЕДВЕД“ и друге једночинке
драматизација и режија: Бранко Кнежевић
Центар за културу Пожаревац - Позориште „М. Живановић“, Владимир Сологуб
„НЕСРЕЋА ЗБОГ НЕЖНОГ СРЦА“
режија: Невена Ракочевић
Алексиначко аматерско позориште, Јован Стерија Поповић
„ЛАЖА И ПАРАЛАЖА“
режија: Душан Дука Јовановић
Свечани завршетак фестивала и додела награде
3
Аматерско позориште „Бата Бу
лић“
Петровац на Млави
4
По релевантним, писаним под
ацима, позоришни живот у Пет
ровцу
започиње јануара 1908. годи
не, оснивањем Дилетантског
позоришта
Млава. Прошло је од тада 106
година, а позориште живи, ако
не
најплодоносније дане у својој
богатој историји, оно бар на ниво
у
најсветлијих тренутака ове друж
ине. Позориште је, као и сва овак
друштва, имало и тренутке несл
ва
ућених узлета и падова, али је
увек
налазило снаге, које су црпљ
ене из немерљивог ентузијазма
глумаца
и позоришних посленика, да се
поново уздигне.
Позориште, које данас носи име
Бате Булића. правника и ванс
еријског
интелектуалца, који је оставио
дубок траг у раду позоришта
између два
рата, за век постојања пред публ
ику је изишло, рачунајући оно
што се
непобитно зна, са око 110 прем
ијера и увек имало значајно,
вероватно
и најзначајније место у културно
м животу Петровца.
Кроз петровачко позориште,
за овај век, прошло је преко хиљ
аду глумаца,
редитеља, сценографа, костимо
графа, мајстора сцене, светла
тона,
позоришних посленика, у пред
ставама су заједно наступали
лекари
и обућари, судије и пекари, адво
кати и занатлије.
Много је појединаца који су,
за сва времена, оставили знач
ајан траг
у позоришним животу Петровц
а на Млави.
У знак захвалности онима који
су омогућили да Талија ушета
у Петровац,
и жељи да се, од заборава, сачу
ва век позоришта приређена
је књига Век
позоришта на Млави (2007).
Позориште, данас, као модерно
организовано, непрестано рад
и на
унапређењу квалитета и са вели
ким амбицијама гледа у буду
ћност.
НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Бранислав Нушић
о борби за власт,
ја Бранислава Нушића
Непревазиђена комеди
а.
данашњег времен
приказана кроз призму
ања, преваре и крађе
упција, афере, подмет
Закулисне радње, кор
у добронамерни
ане
ков
упа
е за моћ,
оних који се нечасно бор
„изазивајући
ца
пис
и по речима самог
нушићевски хумор, кој
а".
вот
жи
сти
ово
сур
ава
осмех на уснама ублаж
жудњи за влашћу
о људским наравима,
Свевремена комедија
ње дође, које се ни
до
се
овој борби да
и бескомпромисној и сур Нушићевог времена до данас.
од
по чему нису промениле
о.
вим
жи
у
кој
ја
Комеди
Лица
Е ПЕТРОВИЋ
Јеврем Прокић . ДОБРИВОЈ
СТАНКОВИЋ
Павка ......................... СУЗАНА
АНА КАТИЋ
ЈОВ
......
.......
.......
.......
........
Даница
ИНОВИЋ
ВАД
ЖИ
ЛАВ
РОС
Спира ....... МИ
А ИЛИЋ
ЛИЦ
МИ
......
Спириница ......................
А УГРИНОВИЋ
Ивковић .................. НИКОЛ
ИР ДЕНИЋ
Срета ............................... ЉУБОМ ИЋЕВИЋ
БОГ
АН
ЗОР
......
ћ
Јовица Јеркови
ОСАВЉЕВИЋ
Секулић ........ ПЕРИЦА БОГ
РОДАЉЕВИЋ
Младена ................. МАРИЈА
РАГ ЛУКИЋ
ОД
МИ
....
.......
.......
........
ик
Говорн
ПЕТРОВИЋ
АН
ЈОВ
.....
.......
.......
Грађани ........
АНОВИЋ
ЈОВ
ВАН
....И
..........................................
ЛУТИНОВИЋ
..................... МИЛОРАД МИ
АН ПЕТРОВИЋ
Инспицијент и суфлер: ЈОВ
ГОЈЕВИЋ
БЛА
ИЦА
Дизајн светла: ПЕР
Дизајн тона: САША САВИЋ
СПОМЕНКА БЛАГОЈЕВИЋ
Гардеробер и реквизитер:
: ПЕРИЦА БЛАГОЈЕВИЋ,
ите
виз
рек
и
Израда декора
ИЋ, ГЛИГОР САВИЋ,
САВ
А
САШ
ЉУБОМИР ДЕНИЋ,
АНОВИЋ,
ДУШ
ИВАН ЈОВАНОВИЋ, САША
ОСАВЉЕВИЋ
РАД
ЛАН
МИ
:
ови
рад
и
Кројачк
ГОЈЕВИЋ
Шеф технике: ПЕРИЦА БЛА
Директор: МИОДРАГ ЛУКИЋ
Адаптација текста:
НАТАША ИЛИЋ и МИЛОШ ЈАГО
ДИЋ
Редитељ:
МИЛОШ ЈАГОДИЋ
Продуцент:
РАДИША ДРАГОЈЕВИЋ
Сценограф и костимограф:
МИЛИЦА ГРБИЋ КОМАЗЕЦ
Композитор:
ДРАГАН МИТРИЋ
20. фебруар
четвртак
5
...O ГРАДС
К
ПОЗОРИШОМ
„АБРАШЕВТУ
ИЋ”, Ваљ
ево
Градско п
109 годин озориште „Абраше
и најзначаa и слови за једну вић“ постоји
баве култу јнијих институција од најстаријих
делу Срби рним стваралаштв које се
последњи је. У том периоду, ом у овом
имало велх неколико децениа посебно у
представа ики број успешних ја, позориште је
.
и награђи
ваних
Tри предс
та
в
седам сезо е, припремане
министар на - „Сеобе“, „Госу последњих
освојиле ка“ и „Развојни пут пођа
републичксу главне награде Боре Шнајдера“
и смотрам им и међународнина свим
м
а на којим
а су учествфестивалима
овале.
Представ
а „Живот
освојила је
у тесним ц
интернац трећу награду на ипелама”
позориштаионалној смотри пр
лудница“ . Представа „Каф офесионалних
признањадобила је неколикоаница, судница,
издвајамо на фестивалима , значајних
Живанови награду „Шешир посебно
у Пожаре ћа“ који је припао Миливоја
Калембервцу глумици Горан прошле године
ки Лучић
.
Осим вели
колективн ког броја поједин
ачних и
„Абрашев их уметничких нагр
друштвен ић“ је носилац и не ада, позориште
награда“, их признања као ш малог броја
заједнице Златна значка Кул то су „Вукова
Златна пл Србије, Орден Реп турно просветне
наврата) ...акета града Ваље ублике Србије,
ва ( у два
6
едстави
А“... o пр
„СТРАДИЈ
ставља
који пред и
,
а
ћ
и
в
о
н
о је
Дома
адаптира
т Радоја
јски текс чатљивију сатиру ић. Оригиналну
ги
о
л
о
т
н
ајупе
Овај а
ифунов
нографију
роватно н
ослав Тр
и нашу ве вао редитељ Мир Милутиновић, сце тписује Бранка
о
о
ја
драматиз омпоновао др Во костимографију п
к
а
,
је
ћ
у
и
к
н
и
е
з
с
у
р
м
А
ао Душан
дизајнир и Обрадовић.
к
ч
Шишина
ћ,
рифунови
ирослав Т нић,
М
:
ју
а
гр
И
нто
Бранко А Мандић,
в
а
л
с
о
р
и
Лучић,
М
Калембер
а
к
н
Гора
,
Милић
Божидар овић,
п
о
П
н
а
Зор
вковић и
Јана Здра ћ.
ји
о о Србији
Зоран Па
ра написа ако
и
т
а
с
у
к
и
у. „К
у обл
а данашњ
мановић
и,
што је До же се применити н ционарни кабинет
е
в
с
о
в
о
к
и
а
н
м
Гото
е
ч
а
р
и
н
,
л
и
и
у
иви с
ну год
у рђав
пре стоти и и осећа криви с рви и осећања, кр ма, криве
л
к
с
аји
народ ми нистри пандурске а високим полож гај, за добар
н
о
ми
криви су иви су ниски људи добар, мастан зал д закона;
о
р
а
к
з
и
,
,
ч
и
у
е
с
м
р
и
а
п
ж
м
ре
е, који
априци
к
ш
у
и
д
н
с
сили за
е
е
а
н
л
а
о
гл
д
су про
ови и б
ату про
криви
ф
л
е
п
ћ
у
и
р
н
б
ч
о
и
д
јвише су
л
положај, скавци, који би за арода повеша. На ни народ није
н
ли
ла
криви су дело и да се пола а интелигенција, а ић - чак ни
р
јн
у
то
а
и
Ђ
в
н
в
е
а
а
м
м
л
е
и
с
ти“.
пл
ф. Воји
па за њ
,
о
и
р
ц
п
и ће умре
ш
д
о
р
е
а
с
б
д
и
у
п
и
а
н
и
л
власто
је
и
д
о
беди ро
це - как
без криви ници, који су се у
да пружи
љ
о
в
е
кушало је рећи ?
н
о
п
”
је
љути
и
д
је
тра
то друкчи
читање „С
зоришно е ли се данас неш
о
п
о
в
о
н
ж
- мо
Наше
а питање
одговор н
21. фебруар
петак
7
О Позоришту “, Уб
„Раша ПлаовинаћУбу има традицију
еризам
Позоришни амат ривоје Стојковић, историчар
. Бо
а
дугу 140 година
Шапчанин Миш
шта, пише да је
ри
зо
70
по
18
г
у
ко
јер
пс
ср
кари
почео глумачку
еђутим,
Димитријевић
ужини на Убу. М
др
ој
ск
нт
та
ле
но
ђе
вр
ут
а
године у ди
ић
ов
Здравка Ранк
ку
ач
ум
гл
истраживањем
ње
митријевић почи на се узима
је да Миша Ди
ди
године, и ова го
.
73
18
у
у.
каријер
ог живота на Уб
шн
ри
зо
по
к
та
као поче
Уочавају се три пер
иода: први је перио
д аматерског позор
који граје од 1873.
ишта
до 1945. године, др
уги период Културн
уметничког друштва
о„Абрашевић“ који тра
године и трећи пер
је од 1945. до 2000
иод
.
које наставља да нег је деловање Позоришта „Раша Плаовић
“
ује традиције позор
ишног аматеризма
општини Уб. У после
у
дњих петнаестак год
ина, Позориште „Ра
Плаовић“ је, захваљу
ша
јући труду људи из
Установе за култур
и спорт (у чијим окв
у
ирима ради), ансам
блу
моменту има 15 до
20 глумаца и квалит који у сваком
ету представа које
репертоару, успело
су па
да се три пута нађе
на Републичкој смотр
аматерских позориш
и
та Србије у Кули, да
два пута игра у прате
програму Фестивала
ћем
„Дани комедије“ у Јаг
пут игра на „Миливо
одини, да, ево, четврт
јевом шеширу и шт
и
апу“ у Пожаревцу,
пута за редом на „Д
три
анима комедије“ ме
ђународном фестива
Бијељини, Међунар
лу
одном Фестивалу ам
атерских казалишта у
у Славонском Брод
(ФАК)
у - Република Хрват
ска, на фестивалим
Србије и размењују
а ши
ћи представе, гостуј
е и склопи пријатељ ром
многим позориштим
ство са
а у земљи.
У свом репертоару
негује, углавном, ком
едију и то текстове
домаћих аутора.
8
Улоге:
Раонић
...................... Воја
Вучко Вучетић ...... ....... Владимир Тадић
.....
.....
ћ
Милун Вучети
Тадић
...... Александар
овић
Новак Вучетић . .....
рк
Ма
ан
ил
...М
..........
овић
Здравко Вучетић
вк
Са
о
рк
............... Ма
Крсман Вучетић
Ж. Симић
на
рја
Ми
...
.....
.
ћ
Симана Вучети
летић
.......... Слађана Ма мић
Круна Вучетић .....
Си
3.
на
рја
Ми
.
...........
Јелка Бошковић
новић
.......... Ратко Марја овић
Бошко .....................
тр
Пе
. Александар
Никита ....................
ковић к. г.
етло: Душко Аш
Сценографија и св
р
ни избо
Костим: Колектив
ић
аган Максимов
Избор музике: Др
вић
но
ва
Јо
ња
ма
Не
Мајстор светла:
ран Ристић
Мајстор тона: Зо
Сибиновић
ца
ри
Зо
новић
Шминка:
ер: Снежана Јова
ит
из
кв
Шаптач и ре
овић
ан
ив
Ж
а
от
ив
Израда сцене: Ж
Драма "Камен
најпознатије за под главу",
де
уводи гледао ло Милице Новковић,
це у несрећну
породице Ву
кућу
че
мушкарци у тић у којој су
завади са св
етом,
селом, укућан
има и самим
Тежак живот
со
и немаштина бом.
у брдима Ср
негде
бије
браћа деле на разлог је да се
на
јг
ор
и могући начи
тешким суко
н,
би
нема ни када ма. Слоге међу њима
оца треба да
на онај свет
испрате
...
22. фебруар
субота
9
У разним формама организације постоји од 1903. године. Најпре je
билo у оквиру КУД „Абрашевић“, потом у скпопу Културног центра,
а од 2003. године функционише као удружење грађана.
У протеклих 10 година на сцену je постављено доста представа:
„Кофа је бушна“ (Б. Кнежевић), Једночинке (А. П. Чехов), „Гвозденов
гроб“ (Г. Трифуновић), „Добре вести из Бомбаја“ (М. Мијатовић),
„Порфирогенеза“ (Ђ. Милосављевић), „Парче ноћи“ (Ђ. Милосављевић),
„Сироти мали хрчци“ (Г. Михић), „Контејнер са пет звездица“ (Д.
Ковачевић), „Месечина за несрећне“ (Ј. О Нил), „Ко си ти, бре?“ (Ж.
Фејдо), „Недозвани“ (М. Настасијевић), „Стубови друштва“ (X. Ибзен),
„Чекаоница“ (М. Капетановић“), „Несрећна Кафина“ (Ј. Ј. Змаја), „Два
ведра воде“ (А Е Греиданус), „Амброзио уништава време“ (А. Фоке)
и друге.
Оснивач и организатор „Школске сцене“ - фестивала позоришног
стваралаштва ученика. Броји око 170 чланова.
10
Једночинке, Антона
Па
"Медвед“, „О штетно вловича Чехова:
сти дувана“, „Трагич
ар
невоље“ и „Лабудов
а песма“ у режији Бр од
анка
Кнежевића до сада
су
пехаром 19. Сабора овенчане златним
културног стваралаш
Србије.
тва
Прожете су хумором
и благом иронијом.
У њима се приказују
људи које је друштв
ена
средина изобличила
и отуђила. Обликова
су другачијом техн
иком од начина писа не
ња
руских реалистичких
пр
нема јунака, нема ве иповедача – у њима
ликих збивања и не
ма
замршене фабуле.
Чехов је у њих уград
ио
лирске дигресије, му
зи
језик, а Кнежевић је чке елементе и обични
на тој матрици, поста
комад.
вио
Несебичну помоћ у
реализацији предста
ве
пружила је драмск
а уметница Љиљан
а
Драгутиновић.
23. фебруар
недеља
11
Позориште
„Миливоје Живановић“
Центра за културу Пожаревац
функцинише у континуитету
од 1972. године, најпре као ГАП
(Градско аматерско позориште), а од
почетка 80-их прошлог века носи име
великог глумца.
Вишеструко награђивано за своје
представе и глумачке домете у Кули,
Лозници, Смедереву, Костолцу, Крњеву...
Маја 2012. године са представом
„Позив на погубљење“ доживело
своју интернационалну
промоцију у Русији
(Волоколамск).
12
У водвиљском запл
ету из пера
Владимира Сологуб
а, емотивно
недораслог Алекса
ндра Златникова,
лепог и згодног мо
мка, сина богатог
прекупца Василија
Петровича, на
муке ставља сопств
ено нежно срце
и несналажење у из
бору праве
сапутнице за живо
т. Већина девојака
које му се нуде као
прилика, охрабрене
својим халапљивим
ма
материјалну рачуни јкама, имају и
цу. Наивни младић
импресиониран је њи
ховим чарима,
али због своје добр
оте не препознаје
лукаве планове који
се тичу његовог
богатства. Комад о
сентименталним
мушкарцима и похл
епним,
малограђанским же
нама које
користољубље и ко
модитет стављају
испред емотивне ср
еће.
Василиј Петрович Златников: Бојан Николић
Александар Васињевич: Томислав Јелесијевић
Дарја Семјоновна Бојаркина: Марија Богдановић
Марија Петровна Маша: Катарина Ђурић
Настасја Павловна Настјенка: Сања Дејановић
Аграфена Григоријевна Кубиркина: Невена Ракочевић
Катерина Ивановна Каћа: Марија Перић
Фризер: Владислав Велковски
Слушкиња: Катарина Јаношевић
Музика: Предраг Пауновић
Сценографија: Мирко Маринковић
Костимограф: Тина Лепосавић
Сценски покрет: Маја Скендеровић Бонић
Шеф технике: Горан Драгутиновић
Мајстор светла: Никола Бранковић
Мајстор тона: Ведран Лукић
Сценски радник: Александар Милорадовић
Организатор: Бојан Николић
Продуцент: Драги Ивић
24. фебруар
понедељак
13
ерско
Алексиначко амат
основано као
је
П)
(АА
е
позоришт
култури 28.
у
а
ан
удружење грађ
не
ди и до сада
октобра 2009. го
представа, уз
8
о
ал
ир
уц
је прод
едстава.
пр
х
ни
145 одигра
ери су
Алексиначки амат на
у
ад
гр
на
21
освојили
атера и награду
фестивалима ам
ц за допринос
општине Алексина .
не
ди
го
.
13
20
и
ур
култ
едставама
пр
ња
На 145 извође
ало више од
ов
тв
ус
ис
пр
је
П
АА
а.
30.000 гледалац
Представа „Живот у тесним ципе
лама“ (2011.), за
коју је аутор Душан Ковачевић усту
пио бесплатна
права за продукцију ААП, једина
је аматерска
представа икада изведена у Срби
ји о којој је
емитован прилог у специјализованој
емисији
„Читање позоришта“ на РТС-у, а исто
времено је
њена премијера у фабрици филтера
„ФРАД“ у
Алексинцу проглашена од стране
аутора емисије
за маркетиншки потез године када
су у питању
дешавања на српској позоришној
сцени.
Ансамбл има двадесет чланова, а
на последњој
скупштини за управника је изабран
Милош Паовић,
док је за уметничког директора изаб
ран Душан
Дука Јовановић.
Обојица обављају функције воло
нтерски.
У сарадњи са Центром за културу
и уметност
2013. године је покренут рад Студ
ија глуме, који
бесплатно похађају деца узраста
од 9 до 18 година,
распоређена у три старосне груп
е.
14
О аутору
Јован Стерија Поповић рођен је у Вршцу
1806., где је и преминуо 1856. године.
Сматра се оснивачем српске драме
и један је од најбољих српских
комедиографа.
Стеријина дела „Лажа и паралажа“,
„Покондирена тиква“, „Родољупци“, „Кир
Јања“ и друга су и данас саставни део
позоришних репертоара, чини актуелнија
него икада.
У склопу обележавања 150 година од
рођења и 100 година од смрти Јована
Стерије Поповића у Новом Саду је 1956.
године основан фестивал „Стеријино
позорје“.
И данас, овај фестивал, на коме
позоришта из земље и иностранства
учествују са делима југословенских
писаца (у почетку је то био фестивал
само Стеријиних дела) важи за
најзначајнију позоришну манифестацију
у Србији.
„Лажа и паралажа“ је прва комедија
Стерије Поповића, настала 1830. године.
„Лажа и паралажа“
Продукција: Алексиначко аматерск
о позориште (премијера VII)
Текст: Јован Стерија Поповић
Режија: Душан Дука Јовановић
Музички аранжмани: проф. Миле
Брзаковић
и ансамбл „Стари храст“
Играју:
Јелица: Даница Алексић
Барон Голић/Алекса: Милош Паов
ић
Марко Вујић: Виобран Голубовић
Батић: Миша Поповић
Мита: Алекса Токић
Марија: Анђела Голубовић
25. фебруар
уторак
15
ИЗЛОЖБА
ФОТОГРАФИЈА
20. фебруар четвртак
Отварање изложбе
16
19:30
пратећи програм фестивала
БОЈАН ТРАИЛОВИЋ рођен је
23.06.1984. године у Пожаревцу.
Љубав према фотографији у њему
се развија још од малих ногу поред
свог оца, сликара аматера, који је
уз себе увек носио фотоапарат и
фотографисао. 2002. године постаје
члан Фото кино клуба Пожаревац,
где похађа основни курс аналогне
фотографије код Драгана Јанковића
- Јанета, рад у фото лабораторији...
Редовно шаље радове на
међуклупске и међународне
изложбе, неколико пута награђиван
и похваљиван на изложбама.
Данас се бави професионалномуслужном фотографијом, поседује
сопствени професионални фото
студио. Сарађује са престижном
музичком видео продукцијском
кућом („Creative4d“), која се бави
снимањем музичких спотова
највећим музичким звездама са
ових простора. Ово је његова прва
самостална изложба фотографија.
ОКО(ЛО)
ПОЗОРИШТА
17
пријатељи фестивала
Жири фестивала:
Александар Дунић, драмски уметник
Драшко Грујић, просветни саветник
Тања Бабејић, дипл. психолог
Продукција: Центар за културу Пожаревац
Директор и главни организатор фестивала: Драги Ивић
Организатори: Драган Лазовић, Бојан Николић, Горан Јовановић
Маркетинг: Бојан Николић, Милан Смиљанић
Техничка реализација: Горан Драгутиновић
За издавача: Драги Ивић
Прелом и дизајн: Александар Арсић
Штампа: Компромис дизајн, Пожаревац
Тираж: 200 примерака
Јована Шербановића 1, Пожаревац
Телефон: 012/522-481
Билет-сервис: 012/524-851
www.czkpo.rs
e-mail: [email protected]
[email protected]
18
ДОСАДАШЊИ ДОБИТНИЦИ
„Миливојевог шешира”
1
2
3
1. Сандра Данчетовић, 2005.
2. Ивана Вуковић, 2006.
3. Миле Маринковић, 2007.
4. Нина Јошовић, 2008.
5. Миљан Војиновић, 2009.
4
5
6
6. Бранислав Унгиновић, 2010.
7. Срђан Живковић, 2011.
8. Александар Тадић, 2012.
9. Горанка Лучић Калембер, 2013.
7
8
9
19
ОДмах После вечере оТац је рекао мајци:
„ЛеПосава, обуци МилеТа”. КаДа сам био оДевен
оТац ме је узео за руку и Пошавши у ноћ свечано
казао: „Сине, иДемо у Позориште”... од те ноћи
настао је прелом у мом живоТу и ја сам луДо
заволео Позориште. Било ми је ТаДа сеДам или
осам ГоДина...
Download

„Миливојев штап и шешир“