KRIVIČNO PRAVO
KRIVIČNO MATERIJALNO PRAVO
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
KRIVIČNE SANKCIJE I NJIHOVA OPŠTA SVRHA
(Član 4. Krivičnog zakonika)
1.
U odlučivanju o puštanju osuđenog na uslovni otpust, društvena opasnost i težina krivičnog dela koje je izvršeno od strane osuđenog su okolnosti koje ne mogu biti cenjene.
Iz obrazloženja:
Prvostepeni sud je molbu za puštanje na uslovni otpust imenovanog osuđenog odbio kao neosnovanu, nalazeći da se iz izveštaja odnosnog Kazneno – popravnog zavoda ne može zaključiti da je postignuta resocijalizacija osuđenog. To, prema stavu veća, ukazuje da u odnosu na osuđenog nije
ostvarena svrha specijalne prevencije, kao komponenta svrhe kažnjavanja propisane odredbama čl.
4. i 42. Krivičnog zakonika.
Pri tome, kako je to navedeno u obrazloženju pobijanog rešenja, prvostepeni sud je imao u vidu
činjenicu da je imenovani osuđen zbog izvršenja krivičnog dela razbojništva iz člana 206. stav 3. u
vezi stava 1. Krivičnog zakonika na kaznu zatvora u trajanju od trii godine, dakle - u visini posebnog
minimuma trajanja kazne, pri čemu je cenio i društvenu opasnost i težinu učinjenog krivičnog dela,
kao i neizdržani deo kazne zatvora.
Međutim, navedeni razlozi, izneti u obrazloženju pobijanog rešenja, ne mogu se prihvatiti kao
pravilni.
Ovo stoga što iz izveštaja Kazneno-popravnog zavoda o vladanju osuđenog tokom izdržavanja
kazne proizilazi da osuđeni disciplinski do sada nije kažnjavan, da prema službenim i osuđenim licima ima korektan odnos i da poštuje odredbe kućnog reda, da krivično delo priznaje i da prema kazni
ima pravilan odnos, pa kada se ima u vidu i činjenica da je započeo sa izdržavanjem kazne
12.08.2009. godine i da je istek kazne predviđen za 19.02.2011. godine, dakle - da je izdržao više od
dve trećine izrečene kazne, to je nejasan zaključak prvostepenog suda da se iz ovog izveštaja ne može zaključiti da je postignuta resocijalizacija osuđenog.
Osim toga, prvostepeni sud je, prilikom donošenja odluke o osnovanosti uslovnog otpusta, cenio
činjenicu da je osuđenom izrečena kazna zatvora u trajanju od tri godine odn. u visini posebnog minimuma trajanja kazne za krivično delo iz člana 206. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, za
koje je oglašen krivim pravnosnažnom presudom, kao i društvenu opasnost i težinu učinjenog krivičnog dela, koje okolnosti, shodno odredbi člana 46. stav 1. ovog Zakonika, nisu od uticaja prilikom
donošenja odluke o uslovnom otpustu.
Relevantne odredbe:
Osuđenog, koji je izdržao dve trećine kazne zatvora, sud može uslovno otpustiti sa izdržavanja
kazne, ako se u toku njenog izdržavanja tako popravio da se može osnovano očekivati da će se na
slobodi dobro vladati, te da će se pri oceni da li će se osuđeni uslovno otpustiti uzeti u obzir njegovo
vladanje za vreme izdržavanja kazne i izvršavanje radnih obaveza u odnosu na njegovu radnu sposobnost i druge okolnosti koje pokazuju da li je u konkretnom slučaju postignuta svrha kažnjavanja član 46. stav 1. Krivičnog zakonika.
-2-
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
U tom smislu, okolnosti koje se odnose na visinu kazne na koju je imenovani osuđen, društvenu
opasnost i težinu učinjenog krivičnog dela, koje okolnosti je prvostepeni sud imao u vidu prilikom
donošenja odluke, ne mogu biti cenjene prilikom donošenja odluke o primeni instituta uslovnog otpusta.
Iz navedenih razloga, Apelacioni sud je, uvažavanjem žalbe osuđenog, ukinuo pobijano rešenje i
predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.
(Iz Rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Kž. 2 4066/10 od 04.11.2010. godine)
VREMENSKO VAŽENJE KRIVIČNOG
ZAKONODAVSTVA
(Član 5. Krivičnog zakonika)
2.
Prvostepeni sud nije vezan pravnom kvalifikacijom dela u optužbi.
Iz obrazloženja:
Dela koja su imanovanim optuženim stavljena na teret podignutom optužnicom Opštinskog javnog tužioca od 08.05.2003. godine, sa pravnom kvalifikacijom da je u pitanju krivično delo teška
krađa u odnosu na koja je prema okrivljenima odbijena optužba, pravilno je prvostepeni sud kvalifikovao kao krivična dela krađa vozila i pravilno zaključio da je u odnosu na ista nastupila apsolutna
zastarelost krivičnog gonjenja.
Krivično delo krađa vozila: ko protivpravno oduzme tuđe motorno vozilo u nameri da ga upotrebi za vožnju ili u nameri da njegovim prisvajanjem pribavi sebi ili drugom protivpravnu imovinsku
korist, kazniće se zatvorom u trajanju od tri do pet godina.
Očigledno je da su u tako propisanom krivičnom delu krađa vozila sadržana istovremeno i obeležja krivičnog dela krađa. Međutim, s obzirom na predmet protivpravnog prisvajanja u krivičnom
delu krađa vozila, jasno je da se radi o posebnom krivičnom delu krađe - krađi motornog vozila. Kod
takvog stanja stvari, protivpravno prisvajanje vozila u nameri da se njegovim prisvajanjem pribavi
sebi ili drugom imovinska korist, ne može da predstavlja krivično delo krađe, a samim tim ni krivično delo teške krađe, bez obzira na specifičan način izvršenja, već jedino krivično delo krađe vozila.
Ono se u konkretnoj situaciji prepoznaje po posebnom predmetu izvršenja, koje krivično delo je bilo
propisano kao jedinstveno krivično delo bez teže kvalifikacije, a koje je egzistiralo nakon izvršenja
krivičnih dela za koja se terete okrivljeni u podignutoj optužnici.
Imajući sve to u vidu, s obzirom da sud nije vezan pravnom kvalifikacijom dela u optužbi, i po
oceni Apelacionog suda pravilno je prvostepeni sud zaključio da treba primeniti blaži krivični zakon,
shodno članu 5. stav 2. Krivičnog zakonika u odnosu na pravnu kvalifikaciju, i pravilno izvršio ocenu radnji ovih okrivljenih, koje su im optužbom stavljene na teret - kao krivična dela krađa vozila.
(Iz Presude Apelacionog suda u Nišu, Kž1. 2418/2011 od 03.04.2012. godine)
-3-
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
3.
Za učinioca su blaže odredbe člana 48. Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije o
odmeravanju kazne za krivična dela u sticaju u odnosu na odgovarajuće odredbe člana 60.
Krivičnog zakonika.
Iz obrazloženja:
S obzirom na to da je Prvi opštinski sud u Beogradu prilikom donošenja ispitivane presude, povredio zakon na štetu imenovanog okrivljenog – odredbu iz člana 369. tačka 3. Zakonika o krivičnom postupku, jer je u pogledu odredbi o odmeravanju jedinstvene kazne za dela u sticaju primenio
zakon koji se ne može primeniti. Zbog toga je Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca osnovan.
Iz izreke i obrazloženja ispitivane presude, naime, proizilazi da je ovaj sud, primenom odredbi
člana 405. stav 1. tačka 1. Zakonika o krivičnom postupku i čl. 60. i 63. Krivičnog zakonika imenovanog okrivljenog osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 17 godina i četiri meseca, čime
je postupio protivno odredbi člana 5. Krivičnog zakonika.
Relevantne odredbe:
Na učinioca krivičnog dela primeniće se zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, a
ukoliko je posle izvršenja krivičnog dela izmenjen zakon, jednom ili više puta, primeniće se zakon
koji je najblaži za učinioca - član 5. Krivičnog zakonika.
U konkretnom slučaju, očigledno je da je sud prilikom primene odredaba o odmeravanju jedinstvene kazne u navedenom trajanju za dela u sticaju primenio opšte odredbe Krivičnog zakonika, koji nije blaži po učinioca, te time počinio navedenu povredu zakona na štetu okrivljenog.
Ovo zbog toga jer je odredbom člana 48. stav 2. tačka 3. Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije, koji je važio u vreme izvršenja krivičnih dela obuhvaćenih pravnosnažnom presudom Prvog
opštinskog suda u Beogradu od 12.07.2006. godine, propisano da će sud, ako je učinilac jednom radnjom ili sa više radnji učinio više krivičnih dela za koje mu se istovremeno sudi, prethodno utvrditi kazne za svako od tih dela, pa će za ta dela izreći jedinstvenu kaznu koja mora biti veća od svake pojedinačne utvrđene kazne, ali ne sme dostići zbir utvrđenih kazni, niti preći 15 godina zatvora.
Nasuprot tome, odredbom člana 60. stav 2. tačka 2. Krivičnog zakonika predviđeno je da će sud
u istoj situaciji izreći jedinstvenu kaznu tako što će povisiti najtežu utvrđenu kaznu, s tim da ista ne
sme dostići zbir utvrđenih kazni, niti preći 20 godina zatvora, iz čega se zaključuje da su navedene
prethodne odredbe blaže za osuđenog, u odnosu na odredbe ovog člana.
Zato je navedene odredbe i trebalo primeniti.
(Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, Kž. 172/10 od 13.10.2010. godine)
4.
Pošto raniji propisi nisu predviđali zabranu izricanja uslovne osude ako nije proteklo
duže od pet godina od poslednje osude na efektivnu kaznu za umišljajno krivično delo, sud
prilikom odlučivanja o kazni ne može primeniti odredbu člana 66. stav 3. Krivičnog zakonika, ako je krivično delo izvršeno pre stupanja na snagu Krivičnog zakonika, jer se radi o
strožem zakonu.
-4-
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Iz obrazloženja:
Apelacioni sud je - odlučujući o žalbi javnog tužioca – naznačenom presudom od 23.02.2010.
godine, povodom nje a i po službenoj dužnosti, preinačio prvostepenu presudu i okrivljenog, za krivično delo za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od
četiri meseca. Našao je da je prvostepeni sud odlukom o krivičnoj sankciji povredio odredbu člana
66. stav 3. Krivičnog zakonika, jer je okrivljeni presudom nadležnog Opštinskog suda od
24.04.2008.godine, zbog izvršenog krivičnog dela iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru,
osuđen na kaznu zatvora u trajanju od tri meseca.
Relevantne odredbe:
Na učinioca krivičnog dela primenjuje se zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela član 5. stav 1. Krivičnog zakonika.
Ako je posle izvršenja krivičnog dela izmenjen zakon, jednom ili više puta, primeniće se onaj
koji je najblaži za učinioca - član 5. stav 2. Krivičnog zakonika.
Imenovani okrivljeni je predmetno krivično delo izvršio 10.08.2001. godine. U vreme izvršenja
krivičnog dela odredbe koje su regulisale uslove za izricanje uslovne osude nisu predviđale zabranu
izricanja uslovne osude ako nije proteklo duže od pet godina od poslednje osude na efektivnu kaznu
za umišljajno krivično delo, kao što je to predviđeno odredbom člana 66. stav 3. Krivičnog zakonika
koji je stupio na snagu 01.01.2006. godine.
U tom smislu važeći Zakonik je strožiji za okrivljenog, pa shodno odredbi člana 5. Krivičnog
zakonika u konkretnom slučaju nije ni mogao biti primenjen. Istovremeno, drugostepeni sud je,
prilikom odlučivanja o žalbi javnog tužioca, mogao preinačiti prvostepenu presudu, ali ne sa pozivom na odredbu člana 66. stav 3. Zakonika, jer za primenu te odredbe nije bilo zakonskog
osnova. Ovo posebno imajući u vidu da je primenio navedenu odredbu (…"povodom žalbe a po
službenoj dužnosti" …), iako je javni tužilac žalbu protiv prvostepene presude izjavio samo zbog
odluke o krivičnoj sankciji, u smislu člana 367. stav 4. u vezi člana 371. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku.
Pošto je, dakle, drugostepeni sud primenio odredbu člana 66. stav 3. Krivičnog zakonika, koja je
nepovoljnija za okrivljenog od odgovarajuće odredbe važeće u vreme izvršenja krivičnog dela, to je
drugostepenom presudom povređen krivični zakon - član 369. tačka 4. Zakonika o krivičnom postupku, i to na štetu okrivljenog.
(Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, Kž. 165/10 od 06.10.2010. godine)
5.
Samo kada se radi o postupku preinačenja pravnosnažnih sudskih odluka tzv. nepravom
ponavljanju postupka moguća je primena blažeg krivičnog zakona. To, međutim, ne dolazi u
obzir kada su u pitanju nepravnosnažne sudske odluke.
Iz obrazloženja:
Naznačene pravnosnažne presude Okružnog suda u Beogradu od 21.10.2005. godine, Okružnog
suda u Beogradu od 29.12.2008. godine, Trećeg opštinskog suda u Beogradu od 13.10.2009. godine
i Prvog opštinskog suda u Beogradu od 15.01.2009. godine preinačene su presudom Višeg suda u
Beogradu od 09.11.2010. godine samo u pogledu odluke o kazni. Tako je imenovani okrivljeni osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dvadeset godina, u koju kaznu mu je uračunato vreme
-5-
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
provedeno u pritvoru i na izdržavanju kazne zatvora po presudi Okružnog suda u Beogradu od
21.10.2005. godine, vreme provedeno u zadržavanju po presudi Trećeg opštinskog suda u Beogradu
od 13.10.2009. godine u periodu od 01.9.2006. godine do 22.09.2006. godine i vreme provedeno u pritvoru i na izdržavanju kazne zatvora po presudi Okružnog suda u Beogradu od 29.12.2008. godine.
Drugostepeni sud je imao u vidu i žalbene navode osuđenog: da sud, u konkretnom slučaju, nije
mogao da ga osudi na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dvadeset godina, s obzirom na to da je
u periodu kada je osuđen za neka krivična dela maksimalna kazna bila petnaest godina zatvora. Takve navode ocenio je neosnovanim.
Naime, o primeni blažeg zakona može se govoriti isključivo kada je u pitanju nepravnosnažna
odluka. Nakon pravnosnažnosti sudskih odluka, izmena zakona u tom smislu ne može biti od uticaja.
U prilog stavu da je pravilna odluka prvostepenog suda kojom je osuđeni osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dvadeset godina ide i to što je odredbom člana 45. stav 1. Krivičnog zakonika, koji je važio u momentu odlučivanja i donošenja ožalbene presude, propisano da kazna zatvora
ne može biti duža od dvadeset godina.
(Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, Kž.1 7198/10 od 28.12.2010. godine)
6.
Novi krivični zakon blaži je od ranije važećeg zakona jer je Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika neovlašćeno držanje opojnih droga inkriminisano kao krivično delo
samo ako se radi o držanju droge za sopstvene potrebe i u manjoj količini.
Iz obrazloženja:
Imenovanom okrivljenom je u konkretnom slučaju optužnim predlogom nadležnog javnog tužioca
stavljeno na teret da je dana 10.03.2008. godine neovlašćeno držao supstancu koja predstavlja opojnu
drogue - 1,92 grama mešavine heroina u obliku baze, kofeina i paracetamola, čime bi izvršio krivično
delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246. stav 3. tada važećeg Krivičnog zakonika.
Navedeno krivično delo, prema zakonskom opisu njegove radnje izvršenja, predstavlja samo po
sebi svako neovlašćeno držanje opojnih droga, bez obzira na količinu i razloge, pa činjenica držanja
droge za sopstvenu upotrebu nije od značaja za postojanje navedenog krivičnog dela, jer nije zakonsko obeležje već je samo davala mogućnost oslobađanja učinioca od kazne (član 246. stav 4.).
Nakon donošenja prvostepene presude kojom je ovaj okrivljeni oglašen krivim za krivično delo
za koje je optužen, na snagu su (11.09.2009. godine) stupile izmene i dopune krivičnog zakona.
Shodno odredbama člana 95., krivično delo neovlašćenog držanja opojnih droga više ne postoji
kao oblik krivičnog dela iz člana 246. (iz stava 3. tog člana), jer je iz naziva tog krivičnog dela brisana reč "držanje", a zakonski opis radnji izvršenja istog dela izmenjen je tako da ne sadrži radnju neovlašćenog držanja opojnih droga, ali je neovlašćeno držanje opojnih droga propisano članom 246 a.
važećeg Krivičnog zakonika i predviđeno kao posebno krivično delo, koje - prema zakonskom opisu
- čini onaj ko neovlašćeno drži u manjoj količini za sopstvenu upotrebu supstance ili preparate koji
su proglašeni za opojne droge.
To znači da je novim zakonom neovlašćeno držanje opojnih droga inkriminisano kao krivično
delo, ali ne svako neovlašćeno držanje opojne droge, kao što je bio slučaj sa krivičnim delom iz člana 246. stav 3., već samo držanje droge za sopstvene potrebe i u manjoj količini. Izvan toga (i držanja droge radi prodaje ali koje je radnja drugog krivičnog dela) neovlašćeno držanje opojne droge iz
-6-
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
bilo kojeg drugog razloga više nije krivično delo, te je u tom smislu novi krivični zakon blaži od ranijeg zakona, pa je suprotna tvrdnja izneta u zahtevu neosnovana.
Imajući ovo u vidu, i da opis radnje izvršenja okrivljenog u optužnom aktu, ne sadrži činjenice
koje se tiču motiva držanja droge, a koje se kao zakonsko obeležje zahtevaju za postojanje krivičnog
dela iz člana 246a. Krivičnog zakonika, dakle - da je predmet optužbe radnja okrivljenog koja novim
zakonom nije inkriminisana kao krivično delo, drugostepeni sud je, i po oceni ovog suda, pravilno
našao da je iz navedenih razloga novi zakon blaži za okrivljenog, i shodno obavezi primene istog
(član 5. stav 2. Krivičnog zakonika) i ovlašćenju iz člana 391. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, pravilno preinačio prvostepenu presudu i na osnovu člana 355. tačka 1. istog Zakonika, okrivljenog oslobodio od optužbe za krivično delo iz člana 246. stav 3. Krivičnog zakonika, jer delo za koje
je optužen po zakonu nije krivično delo.
(Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, Kž. 191/10 od 22.12.2010. godine)
7.
Stvoreno protivpravno stanje predstavlja posledicu trajnog krivičnog dela. Ono može da
traje duže ili kraće, ali za sve to vreme krivično delo postoji (protivpravno lišenje slobode, nedozvoljeno držanje oružja, bekstvo iz vojske, zločinačko udruživanje, trgovina ljudima, i dr.).
Svršenost dela traje sve dok posledica ne prestane (materijalna svršenost dela).
Iz obrazloženja:
U žalbi Okružnog javnog tužioca osnovano se ističe, imajući u vidu neosporno utvrđeno činjenično stanje, da je period izvršenja predmetnog krivičnog dela od avgusta 2002. godine do jula 2007.
godine te da se, u konkretnom slučaju, mora izmeniti zakon koji je važio u vreme izvršenja tj. u vreme izvršenja zadnje radnje krivičnog dela - a to je 11. jun 2007. godine. Imenovani okrivljeni se u
izvršenje krivičnog dela uključio u poslednjoj godini izvršenja, te nije bilo mesta učinjenoj pravnoj
kvalifikaciji (po članu 111b – po ranijem Zakonu), kako to čini prvostepeni sud.
Ovo zbog toga što je u pitanju trajno krivično delo pa se u tom slučaju primenjuje zakon koji je
stupio na snagu 1. januara 2006. godine, pa Vrhovni sud krivično- pravne radnje okrivljenih i kvalifikovao po članu 388. stav 1. Krivičnog zakonika.
Dakle, osnovani su žalbeni navodi da je na krivično-pravne radnje okrivljenih trebalo primeniti
krivične zakone koji se primenjuju od 01. januara 2006. godine, budući da se radi o krivičnom delu
čija je prva radnja izvršena 2002. godine a zadnja od sredine jula 2007. godine, znači u vreme kada
je u primeni Krivični zakonik.
Iz tih razloga je drugostepeni sud preinačio preostepenu presudu u pogledu pravne ocene dela,
tako što je našao da se krivično-pravne radnje imenovanog okrivljenog pravno kvalifikuju po članu
388. stav 1. Krivičnog zakonika, a radnje ostalih okrivljenih kao pomaganje u izvršenju ovog krivičnog dela, dakle - po članu 388. stav 1. u vezi člana 33. istog Zakonika.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kž. 12018/09 (2) od 24.09.2009. godine)
8.
Kod utvrdđivanja koji je zakon blaži, shodno čl. 5 st. 2. KZ u konkretnoj krivično-pravnoj
situaciji, ne treba ceniti samo predviđenu visinu kazne za navedeno krivično delo po starom i
novom zakonu već treba imati u vidu i primenu ostalih instituta krivičnih prava.
-7-
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Iz obrazloženja:
Rešenjem Opštinskog suda u Čačku K 716/04 od 31. decembra 2007. optuženom je za izvršeno
krivično delo klevete iz čl. 171 st.2 u vezi st.1 KZ izrečena sudska opomena.
Presudom Okružnog suda u Čačku Kž 214/08 od 8. septembra 2008. preinačeno je Rešenje Opštinskog suda u Čačku K 716/04 od 31. decembra 2007. tako što Okružni sud optuženog na osnovu
čl. 355. t.1. ZKP u vezi čl. 92. st.4. KZRS, a primenom čl. 391. ZKP oslobađa od optužbe da je izvršio krivično delo klevete iz čl. 92 st.2. KZRS.
Shodno obavezi drugostepenog suda za ispitivanje povreda po službenoj dužnosti utvrđeno je da
je u pogledu krivičnog dela klevete koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti tj. primenjen je u konkretnom slučaju KZ, a trebao se primeniti KZRS koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela i koji je blaži za ovo delo od KZ, a prvostepeni sud je bio u obavezi da u toj situaciji primeni blaži zakon a to je KZRS i da se primeni čl. 92. t.4. KZRS.
Stoji činjenica da je stari zakon koji reguliše krivično delo klevete u čl. 92. KZRS strožiji po zaprećenoj kazni od novog Krivičnog zakonika predviđenog u čl. 171. KZ, međutim taj stari zakon u
ostalim odredbama čl. 92. stavlja optuženog za delo klevete u privilegovaniji položaj u odnosu na
novi zakon, jer stari zakon propisuje da se neće kazniti za klevetu ko je imao osnovanog razloga da
poveruje u istinitost onoga što je iznosio, a takvu odredbu o nekažnjavanju ne sadrži novi Krivični
zakonik.
(Iz Presude Okružnog suda u Čačku Kž. 214/08 od 8.09.2008. godine)
9.
Pobijanom presudom oglašen je krivim okrivljeni zbog izvršenja produženog krivičnog dela prevare iz člana 171. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije (dalje: KZ RS).
Iz obrazloženja:
Međutim, neosnovano se žalbom branioca okrivljenog ističe da je prvostepenom presudom povređen krivični zakon na štetu okrivljenog, na taj način što je prvostepeni sud primenio krivični zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, a po navodima žalbe sud je trebao da primeni krivični zakon koji je stupio na snagu nakon izvršenja krivičnog dela koji je važio u momentu presuđenja. Ove žalbene navode, Okružni sud odbija kao neosnovane, s obzirom na to da je prvostepeni sud
naveo jasne i razumljive razloge zbog čega je primenio KZ RS, odnosno krivični zakon koji je važio
u vreme izvršenja krivičnog dela, a koji je i po nalaženju Okružnog suda blaži po učinioca. Ovo stoga, što je na nesumnjiv način utvrđeno da je okrivljeni izvršio produženo krivično delo prevare iz
člana 171. stav 1. KZ RS, pa shodno odredbama člana 61. stav 5. Krivičnog zakonika (dalje: KZ) kojim je regulisano da ukoliko produženo krivično delo, što je u navedenom slučaju, obuhvata krivična
dela čije je bitno obeležje određeni novčani iznos, smatraće se da je produženim krivičnim delom
ostvaren zbirni iznos ostvaren pojedinačnim delima ukoliko je to obuhvaćeno jedinstvenim umišljajem učinioca. Dalje, ukoliko bi došlo do sabiranja iznosa ostvarenih svakim od navedenih krivičnopravnih radnji, došlo bi se zaista do iznosa od 450.054,70 dinara, te ukoliko bi došlo do primene novog KZ, onda bi postojalo krivično delo prevare iz člana 208. stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ, a za
koje delo je propisana kazna zatvora u trajanju od jedne do osam godina. Stoga se u ovom delu žalbeni navodi branioca okrivljenog odbijaju kao neosnovani.
(Presuda Okružnog suda u Beogradu, Kž. 408/07 od 5.04.2007. godine)
-8-
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
10.
Ako se sud opredeli da za krivično delo ubistva ublaži kaznu, blaži je stari zakon koji predviđa da se kazna može ublažiti do jedne godine, dok KZ predviđa da se kazna može ublažiti do
dve godine.
Iz obrazloženja:
Prvostepeni sud je u presudi primenio odredbe čl. 42. i čl. 43. OKZ i ublažio kaznu ispod zakonom propisanog minimuma za ovo krivično delo, s obzirom da je krivično delo ostalo u pokušaju, a
što znači da je već zakonom propisana mogućnost blažeg kažnjavanja.
Odredbe čl. 42. OKZ u konkretnom slučaju zastupljena su oba osnova za ublažavanje kazne ispod zakonom propisanog minimuma, a odredbe čl. 43. st.1. tač.1. OKZ predviđa da ako je zakonom
za krivično delo kao najmanja mera kazne propisan zatvor do tri godine i više, kazna se može ublažiti do jedne godine.
Novi Krivični zakonik čl. 57. st. 1. tač.1. predviđa, da ako je najmanja mera kazna zatvora od pet
godina ili teža (kao što je kod krivičnog dela ubistva), kazna se može ublažiti do dve godine zatvora,
tj. novim krivičnim zakonikom data je znatno manja mogućnost za ublažavanje kazne, pa je samim
tim novi Krivični zakonik nepovoljniji za učinioca.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kž. br. 1969/05 od 12.04.2006. godine)
11.
Kada je učinilac krivično delo izvršio i u vreme važenja starog i u vreme važenja novog
zakona, s obzirom da je reč o krivičnom delu u produženom trajanju, primenjuje se novi
zakon.
Iz obrazloženja:
Prvostepenom presudom optuženi je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela iz člana
245. stav 1. KZ SRJ. Vrhovni sud je preinačujući prvostepenu presudu okrivljenog oglasio krivim za isto krivično delo, ali iz člana 245. stav 1. OKZ u produženom trajanju. Prvostepeni sud je
primenjujući KZ SRJ učinio povredu krivičnog zakona iz člana 369. tačka 4. ZKP, s obzirom da
je primenio zakon koji se u konkretnom slučaju ne može primeniti. Ovo stoga što je optuženi
oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga iz člana 245. stav 1. KZ SRJ u produženom trajanju, a iz izreke presude vidljivo je da
je poslednja radnja izvršena 16.09.2003. godine, kada je Osnovni krivični zakon već bio stupio
na snagu. Kako je optuženi krivično delo izvršio i u vreme važenja starog i u vreme važenja novog zakona, s obzirom da je reč o krivičnom delu u produženom trajanju to je prvostepeni sud
bio dužan da primeni novi zakon, dakle Osnovni krivični zakon, jer je radnja izvršena u vreme
donošenja Osnovnog krivičnog zakona.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kž. 154/05 od 2.06.2005. godine)
-9-
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
VAŽENJE KRIVIČNOG ZAKONODAVSTVA NA
TERITORIJI SRBIJE
(Član 6. Krivičnog zakonika)
12.
Nisu ispunjeni uslovi za ustupanje krivičnog gonjenja okrivljenog stranca nadležnim organima druge države ukoliko svedoci i sudski veštaci, čije je saslušanje predloženo, imaju prebivalište na teritoriji Republike Srbije, na čijoj teritoriji ima prebivalište i oštećeni, koji je i državljanin Republike Srbije.
Iz obrazloženja:
Prema stavu Apelacionog suda, prvostepeni sud je pravilno zaključio da nisu ispunjeni uslovi za
pokretanje postupka za ustupanje krivičnog gonjenja imenovanog okrivljenog nadležnim organima
Bosne i Hercegovine, zbog krivičnog dela ubistva u pokušaju iz člana 47. stav 1. Krivičnog zakona
Republike Srbije u vezi člana 19. Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije. Naime, iako je
odredbom člana 6. stav 5. Krivičnog zakonika propisano da se krivično gonjenje stranaca, u slučajevima iz st. 1. do 3. ovog člana, može, pod uslovom uzajamnosti, ustupiti stranoj državi, odredbom
člana 11. Ugovora između Bosne i Hercegovine i Republike Srbije o izmenama i dopunama ugovora
između Bosne i Hercegovine i Republike Srbije o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima, koji se privremeno primenjuje, propisano je da će se, prilikom donošenja odluke o ustupanju gonjenja, ceniti i mesto gde se nalazi glavni ili najveći deo dokaznog materijala. U konkretnom slučaju,
iz spisa predmeta proizilazi da se glavni deo dokaznog materijala nalazi u Republici Srbiji, odnosno
da svedoci, kao i sudski veštaci, čije je saslušanje predloženo u naznačenom predmetu Višeg suda u
Beogradu imaju prebivalište na teritoriji Republike Srbije, na čijoj teritoriji ima prebivalište i oštećeni, koji je i državljanin Republike Srbije.
Zbog toga, i prema stavu ovog suda, nisu ispunjeni uslovi za ustupanje krivičnog gonjenja imenovanog okrivljenog nadležnim organima Bosne i Hercegovine, zbog krivičnog dela ubistvo u pokušaju iz člana 47. stav 1. KZ RS, u vezi člana 19. KZ SRJ, jer bi ustupanje krivičnog gonjenja vodilo
daljem odugovlačenju ovog krivičnog postupka i uvećanju njegovih troškova, a dovelo bi u pitanje i
ostvarivanje prava oštećenog koji je državljanin Republike Srbije.
(Iz Rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Kž. 2 4125/10 od 14.12.2010. godine)
POSEBNI USLOVI ZA KRIVIČNO GONJENJE ZA KRIVIČNO
DELO UČINJENO U INOSTRANSTVU
(Član 10. Krivičnog zakonika)
13.
Ako domaći državljanin učini krivično delo u inostranstvu, sud će proveriti da li je to krivično delo kažnjivo i po zakonu države u kojoj je učinjeno, pa će - ako jeste - sprovesti krivični
- 10 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
postupak. Ako nije- krivični postupak se može voditi samo po odobrenju republičkog javnog
tužioca.
Iz obrazloženja:
Budući da pobijana presuda nema razloga o odlučnim činjenicama, a oni koji su dati su potpuno
nejasni, to je prvostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1.
tačka 11. Zakonika o krivičnom postupku. Na to se osnovano ističe u žalbi a pobijanu presudu je bilo
nužno ukinuti.
Pre svega, prvostepeni sud gubi iz vida činjenicu da je predmetno krivično delo, koje je optuženom stavljeno na teret, učinjeno u inostranstvu, a da je optuženi državljanin Republike Srbije, te da
se - u skladu sa odredbom člana 108. stav 3. Osnovnog krivičnog zakona (član 10. stav 2. Krivičnog
zakonika) - krivično gonjenje preduzima samo kada se za krivično delo kažnjava i po zakonu zemlje
u kojoj je delo učinjeno, a ako se u toj zemlji to krivično delo ne kažnjava, gonjenje se može preduzeti samo po odobrenju Republičkog javnog tužioca.
S tim u vezi, prvostepeni sud je bio u obavezi da prvo proveri da li se za predmetno krivično delo kažnjava u zemlji gde je učinjeno, pa ako je ono kažnjivo i tamo - da sprovede krivični postupak.
Ako se za ovo krivično delo ne kažnjava u toj zemlji, tada mora zatražiti odobrenje za krivično gonjenje od Republičkog javnog tužioca.
Međutim, u vezi sa tim, prvostepeni sud ne daje nikakve razloge u obrazloženju pobijane presude, a isto se pojavljuje kao prethodno pitanje u ovom krivičnom postupku.
(Iz Rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Kž.1 3110/10 od 21.12.2010. godine)
KRIVIČNO DELO
(Član 14. Krivičnog zakonika)
14.
Pojam krivičnog dela prema Evropskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i praksi Evropskog suda za ljudska prava je širi pojam od pojma krivičnog dela u domaćem zakonodavstvu.
Iz obrazloženja:
Pojam ''krivično'' u Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima i praksi Evropskog suda za
ljudska prava je širi u odnosu na isti pojam u našem pozitivnom pravu. Naime, pored krivičnih
dela u nacionalnom pravu obuhvata i pojedine privredne prestupe i prekršaje, među kojima su i
prekršaji sa elementima nasilja. Na taj način se sprečava dvostruko kažnjavanje od strane različitih organa iste države.
(Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, Kž1. 4443/2012(1) od 16.08.2012. godine)
- 11 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
VREME IZVRŠENJA KRIVIČNOG DELA
(Član 16. Krivičnog zakonika)
15.
Činjenični opis krivičnog dela, u izreci osuđujuće presude, mora da sadrži vreme izvršenja
krivičnog dela.
Iz obrazloženja:
Prvostepena presuda je doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz čl. 368 st. 1 tač.
11 ZKP, pa je ista morala biti ukinuta. Ova povreda sastoji se u tome što je izreka pobijane presude
nerazumljiva i što presuda nema razloga, ili su pak navedeni razlozi potpuno nejasni u pogledu odlučnih činjenica.
Nerazumljivost izreke pobijane presude ogleda se u tome što činjenični opis krivičnog dela,
za koje se okr. oglašava krivim, uopšte ne sadrži vreme izvršenja krivičnog dela, tj. vremenski
period u kome okrivljeni ne daje izdržavanje za lice koje je po zakonu dužan da izdržava. U pogledu toga, postoji i potpuno odsustvo razloga u obrazloženju pobijane presude, budući da ni u
obrazloženju prvostepeni sud ne navodi u kom periodu okrivljeni nije davao ovo izdržavanje i time učinio predmetno krivično delo. Osim toga, činjenični opis krivičnog dela, u izreci osuđujuće
presude, mora da sadrži vreme izvršenja krivičnog dela, koje je po zakonu određeno čl. 16 KZ,
pored ostalog i stoga što se na osnovu vremena izvršenja krivičnog dela ceni i eventualno nastupanje zastarelosti krivičnog dela, ukoliko je nakon izvršenja krivičnog dela zakon jednom ili više
puta menjan, u smislu odredaba čl. 5 KZ.
(Rešenje Apelacionog suda u Kragujevcu, Kž. 675/10 od 4.02.2010. godine)
DELO MALOG ZNAČAJA
(Član 18. Krivičnog zakonika)
16.
Krivično delo oduzimanje maloletnog lica ne postoji kada je otac svoju maloletnu decu zadržao dan duže u odnosu na vreme koje je utvrđeno pravnosnažnom sudskom odlukom, jer po
njih nije nastupila nikakva štetna posledica.
Iz obrazloženja:
Žalbeni navodi javnog tužioca - da je činjenično stanje u pobijanoj presudi pogrešno utvrđeno su neosnovani. Upravo suprotno, prvostepeni sud je - ceneći sve izvedene dokaze pravilno, svestrano
i potpuno i to kako one koje terete okrivljenog tako i one koji mu idu u korist i kako pojedinačno ta- 12 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
ko i vezi sa ostalim dokazima - pouzdano utvrdio sve one činjenice koje su odlučne za donošenje zakonite i pravilne odluke u ovoj krivičnopravnoj stvari i za svoje zaključke dao jasne, logične i valjane razloge koje u svemu prihvata i ovaj sud.
Apelacioni sud ima u vidu da je prvostepeni sud pravilno našao da je zakonski zastupnik maloletnih oštećenih krivičnu prijavu protiv okrivljenog podnela 01.09.2011.godine (dakle, osam
dana od dana kada joj je okrivljeni trebalo da vrati decu), da zbog nevraćanja dece nije kontaktirala ni policiju ni centar za socijalni rad, da jepo sopstvenom navodu već 27.08.2011.godine znala gde se maloletni oštećeni nalaze, da okrivljeni time što je maloletne oštećene zadržao dan duže
jeste učinio nešto što je protivpravno i skrivljeno ali je na to pristao zbog njihove udobnosti, da
po maloletne oštećene nije nastupila štetna posledica a po oštećenu neznatna (s obzirom da joj je
faktički onemogućeno da svoje pravo nad decom vrši jedan dan) i da je stepen krivice okrivljenog u konkretnom slučaju nizak, obzirom da je štetna posledica odsutna tj. neznatna.
Pošto opšta svrha krivičnih sankcija u ovom slučaju ne zahteva izricanje krivične sankcije, to su
žalbeni navodi javnog tužioca ocenjeni kao neosnovani.
(Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, Kž1. 5368/2012 od 31.10.2012. godine)
17.
Delo, iako sadrži obeležja krivičnog dela, nije krivično delo ako predstavlja delo malog
značaja.
Iz obrazloženja:
Po oceni Apelacionog suda, iako se u radnjama okrivljenog sadržana obeležja krivičnog dela nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. Krivičnog zakonika, očigledno je u pitanju delo koje je od malog značaja, tako da shodno odredbi člana 18. KZ-a, delo za koje je
okrivljeni u pobijanoj presudi oglašen krivim nije krivično delo.
Naime, po oceni ovoga suda, imajući u vidu preduzete radnje okrivljenog i sve okolnosti u vezi
sa preduzetim radnjama, kao i odsutnost štetnih posledica, činjenicu da je oduzet predmetni pištolj,
te nizak stepen krivice okrivljenog, jer je okrivljeni sam prijavio predmetni pištolj policiji, to delo za
koje je okrivljeni oglašen krivim prvostepenom presudom nije krivično delo iako sadrži obeležja krivičnog dela pošto predstavlja delo malog značaja, imajući pri tom u vidu i to da okrivljeni nije osuđivan, protek vremena od četiri godine od izvršenja dela, zbog čega prema istom nije neophodno izreći
krivičnu sankciju. Stoga je Apelacioni sud uvažavanjem žalbe branioca okrivljenog pobijanu presudu preinačio i okrivljenog shodno odredbi člana 355. tačka 1. ZKP-a u vezi člana 18. KZ-a oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. KZ-a.
(Presuda Apelacionog suda u Beogradu, Kž1. 4258/11 od 26.09.2011. godine)
18.
U slučaju izvršenja krivičnog dela iz čl. 149. Zakona o planiranju i izgradnji, nema mesta
primeni čl. 18. KZ.
- 13 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Iz obrazloženja:
Ispitujući prvostepenu presudu u pogledu žalbenih navoda, Apelacioni sud nalazi da niži sud
nije povredio Krivični zakon i da se u konkretnom slučaju ne može primeniti institut predviđen u
čl. 18. KZ jer se ne radi o delu malog značaja, s obzirom da je rasprostranjena praksa da se
objekti grade bez odgovarajuće dozvole, pa čak i na mestima gde izgradnja nije dozvoljena, imajući u vidu planski akt.
Pored iznetog, u prvostepenom postupku je nesumnjivo utvrđeno da je okrivljeni u prostoru Nacionalnog parka "Tara", kao fizičko lice, započeo izgradnju dva vikend objekta bez odobrenja za
gradnju, i daje takva njegova gradnja u suprotnosti sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji.
Pozivanje u žalbi na odredbe o legalizaciji, ne isključuju krivičnu odgovornost okrivljenog, jer
su te odredbe donete posle započete bespravne gradnje s njegove strane i ta činjenica, ukoliko se oba
započeta objekta mogu legalizovati, s obzirom da su građeniđa u prostoru Nacionalnog parka, može
uticati na drugi postupak koji se vodi pred nadležnim upravnim organom i on nije u direktnoj vezi sa
konkretnim postupkom.
(Presuda Opštinskog suda u Bajinoj Bašti K. 107/09, od 16.10.2009. i
Presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Kž. 1536/10, od 11.03.2010. godine)
19.
Držanje jedne tablete ekstazija za svoje potrebe, na muzičkoj manifestaciji, ako su ispunjeni svi drugi uslovi, može predstavljati delo malog značaja.
Iz obrazloženja:
Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: kod okrivljenog je navedenog dana u naznačeno vreme na
Petrovaradinskoj tvrđavi prilikom pretresa od strane ovlašćenih radnika policije pronađena opojna droga
- jedna tableta "ekstazija", težine 0,6 grama, koju drogu je okrivljeni kod sebe neovlašćeno držao.
Sud je u prvostepenoj presudi utvrdio i da je optuženi oženjen, da je otac dvoje maloletne dece, da je bez imovine i nezaposlen - volonter u Opštinskom sudu u K…, te da ranije nije osuđivan.
S obzirom na tako utvrđeno činjenično stanje i navedene okolnosti, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju ima mesta primeni odredaba člana 8. st. 2. ZKP - nije krivično delo ono delo, koje iako sadrži obeležja krivičnog dela određena zakonom - predstavlja nezanatnu društvenu opasnost
zbog malog značaja i zbog neznatnosti ili odsustnosti štetnih posledica.
U vezi krivično-pravnih radnji okrivljenog, po mišljenju ovog Suda, isključena je društvena opasnost dela, i time ono nije krivično delo. Okrivljeni je držao minimalnu količinu droge, težine 0,6
grama, u vidu jedne tablete, koju je - po svojoj odbrani - dobio na poklon od prijateljice iz Zagreba i
stavio u džep pantalona, gde je prilikom pretresa od strane pripadnika policije i nađena.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kž 1493/05 od 25.10.2005. godine)
- 14 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
NUŽNA ODBRANA
(Član 19. Krivičnog zakonika)
20.
U situaciji kada sud utvrdi da je napadač bacio predmet u pravcu napadnutog, to samo po
sebi ne znači da napadnuti može povrediti napadača pozivajući se na nužnu odbranu jer napad mora biti nastavljen tj. trajati.
Iz obrazloženja:
Međutim, Apelacioni sud nalazi da su u Žalbeni navodi branioca okrivljenog su neosnovani jer
se ne može prihvatiti stav odbrane da je okrivljeni postupao u nužnoj odbrani.
Relevantne odredbe:
Nužna je ona odbrana koja je neophodna da učinilac od svog dobra ili dobra drugog odbije istovremeni protivpravni napad - član 19. stav 2. Krivičnog zakonika.
Dakle, napad mora biti istovremen odn. napadnuto lice mora uzvratiti napadom dok traje napad
na njega.
Međutim, iz dela odbrane okrivljenog, iskaza imenovanih svedoka i dela iskaza svedoka –
oštećenog, kako je to prvostepeni sud pravilno utvrdio, nesumnjivo proizilazi da je oštećeni zaista razbio flašu i bacio u pravcu okrivljenog, ali takođe proizilazi i da je tu njegov napad završen.
Okrivljeni je nakon toga prišao oštećenom i više puta ga udario u predelu glave, a što sve ukazuje
da je pravilan zaključak prvostepenog suda da okrivljeni nije kritičnom prilikom postupao u nužnoj odbrani.
Prema stavu Apelacionog suda, opisano ponašanje oštećenog ne ukazuje da je njegov napad
bio intenzivan, da je bacanjem flaše prestao i da radnje okrivljenog nisu preduzete radi neutralisanja napada. Reakcija okrivljenog nije bila neophodna odbrana usmerena na "odbijanje istovremenog napada".
Apelacioni sud ocenio je žalbene navode neosnovanim i bez uticaja na zakonitost i pravilnost
prvostepene presude i zaključio da je prvostepeni sud pravilno našao da je izvedenim dokazima u
toku postupka dokazano da je okrivljeni izvršio krivično delo teška telesna povreda iz člana 121.
stav 1. Krivičnog zakonika, na način opisan u izreci pobijane presude.
(Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu, Kž. 4614/2012 od 17.10.2012. godine)
21.
U situaciji kada sam nije skrivio protivpravni napad, okrivljeni se može pozivati na nužnu
odbranu odn. njeno prekoračenje.
Iz obrazloženja:
Sud iznosi uverenje da je optuženi imao pravo na odbranu budući da je napadnut od grupe mladića, jačih od njega i njegove supruge pa i sina, da je ova grupa razvalila vrata i nasilno ušla u za- 15 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
ključanu zgradu. Zbog toga okrivljeni, a za razliku od navoda optužbe, nije mogao očekivati da bi
samim ulaskom i zaključavanjem u svoj stan zaštitio sebe i svoje dobro, tim pre što su pretnje i bile
upravljene na demoliranje stana i razbijanje.
Dakle, proizilazi da je predstojeći napad bio stvaran, ozbiljan i protivpravan. Taj napad ničim
nije skrivio okrivljeni već njegov sin, što ne utiče na njegovo pravo da od sebe i svog dobra odbija napad.
Okrivljeni je, međutim, u odbijanju napada prekoračio granice nužne odbrane usled jake razdraženosti izazvane kako predstojećim napadom tako i celim događajem ispred zgrade, kojom
prilikom je i sam od iste grupe bio fizički napadnut. Ovo zbog toga što je okrivljeni na pretnje
grupe mladića koji su išli prema njegovom stanu da će demolirati stan i sve porazbijati, pri čemu
niko od njih nije imao u rukama bilo kakvo oružje ili oruđe, uzvratio ispaljivanjem projektila direktno u jednog od napadača – imenovanog ošttećenog sa kratkog rastojanja u vitalni deo tela glavu, lišavajući ga tako života. Naime, okrivljeni je napad ove grupe, u kojoj je nesporno bilo
više lica (on nije mogao znati koliko će njih ući u zgradu) i koji su fizički jači od njega, mogao
odbiti i na drugi način - pucanjem u vazduh ili neku drugu stranu, ali svakako ne u vitalni deo tela. Ovo tim pre što okrivljenom nije prećeno lišavanjem života, što ni on sam ne spori.
(Iz Presude Višeg suda u Valjevu, K. 45/2010 od 14.11.2011. godine)
22.
Ako prvi izvrši napad na imovinu drugog lica razvaljujući kapiju na njegovom dvorištu i
istovremeno mu zapreti da će ga ubiti, pa tako isprovocira i skrivi napad na sebe - optuženom
se ne može priznati pravo na nužnu odbranu
Iz obrazloženja:
Zaključak prvostepenog suda da je optuženi vršio napad na imenovanog svedoka i njegovu imovinu
tako što je pretio njemu i njegovoj supruzi, pozivajući ga "na megdan", lupajući i razvaljujući kapiju pravilan je. Navedene činjenice sud je utvrdio na osnovu saglasnih iskaza ovog svedoka i njegove supruge, koji imaju potvrdu u izjavi drugoimenovane svedokinje - da je čula lupnjavu.
Činjenica da je udaranjem optuženi kapiju oštetio tako što je limene table deformisao i u većem
delu odvojio od konstrukcije, utvrđena je na osnovu saglasnih iskaza imenovanih svedoka a potvrđeni su i u pisanim dokazima – uviđajnoj kriminalističko - tehničkoj dokumentaciji.
Iz tih razloga je pravilan zaključak prvostepenog suda da optuženi nije postupao u nužnoj odbrani, jer je on sam na opisani način skrivio napad i izazvao fizički sukob.
Imajući to u vidu, navodi u žalbi branioca da je optuženi postupao u nužnoj odbrani su neosnovani.
(Iz Presude Apelacionog suda u Nišu, Kž. 3205/10 (1) od 07.12.2010. godine)
23.
Za postojanje nužne odbrane potrebno je da učinilac odbije od sebe istovremeni protivpravni napad.
- 16 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Iz obrazloženja:
Po nalaženju Apelacionog suda, žalbeni navodi branioca okrivljenog da se u radnjama okrivljenog ne stiču sva bitna obeležja krivičnog dela ubistvo na mah, već da se radi o krivičnom delu ubistva u prekoračenju nužne odbrane, usled jake razdraženosti izazvane napadom, ocenjeni su
kao neosnovani. I po stavu ovoga suda, kako to pravilno nalazi prvostepeni sud, ne radi se o nužnoj odbrani, pa samim tim ni o prekoračenju iste, jer je za postojanje nužne odbrane potrebno da
učinilac odbije od sebe istovremeni protivpravni napad, što u konkretnom slučaju ne stoji. Okrivljeni navodi da je pokojnom O. izbio nož iz ruke, da bi tek nakon toga, u stanju jake razdraženosti, sa stola pokraj kreveta dohvatio drugi nož i istim oštećenom naneo smrtonosnu povredu u trenutku dok je oštećeni klečao na krevetu, bez noža u ruci, pa se stoga ne može govoriti o nužnoj
odbrani. Po nalaženju Apelacionog suda, kako to pravilno nalazi prvostepeni sud, okrivljeni je lišio na mah života O., pri čemu je radnja okrivljenog usledila odmah nakon napada i vređenja od
strane pokojnog, koju radnju izvršenja dela je okrivljeni preduzeo u vreme trajanja jake razdraženosti u koju je doveden bez svoje krivice i to napadom i vređanjem od strane sada pokojnog, a
što upravo predstavlja elemente krivičnog dela ubistvo na mah. Kako je napad upravo jedan od
načina dovođenja u jaku razdrežnost, predviđen odredbom člana 115 KZ, to su žalbeni navodi
branioca okrivljenog da kod ubistva na mah izvršilac dela nije napadnut, te da se stoga u konkretnom slučaju ne može govoriti o krivičnom delu ubistvo na mah, po nalaženju Apelaocionog suda,
ocenjeni kao neosnovani.
(Presuda Apelacionog suda u Beogradu, Kž1. 207/10 od 26.10.2010. godine)
24.
Ukoliko okrivljeni odbije istovremeni protivpravni napad koji nije ničim skrivljen, pa u
stanju nužne odbrane jednom od napadača nanese laku telesnu povredu, biće oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo ubistva u pokušaju.
Iz obrazloženja:
Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da je okrivljeni sa svojom prijateljicom bio napadnut od strane pijanih lica, najpre psovkama i uvredama, a potom udaranjem motkom po krovu
automobila, provlačenjem kroz prozor zašiljene motke i dodirivanjem optuženog u telo, kao i da
napad od jednog napadača predstoji, jer je u obe ruke držao sekiru udaljen dva metra od vrata vozila okrivljenog. Zbog toga su okrivljeni i svedok bili u strahu, pa je pravilan zaključak prvostepenog suda da je okrivljeni bio ovlašćen shodno čl. 19. KZ da od sebe i svedoka odbije istovremeni protivpravni napad koji nije ničim skrivljen, s obzirom da su se oboje trudili da sa lica mesta praktično pobegnu pa se okrivljeni nalazio u stanju nužne odbrane. Ovo posebno iz razloga
što imajući u vidu konkretnu situaciju: broj napadača na okrivljenog, da je bila smanjena vidljivost, da je jedan napadač držao sekiru u rukama, da se u grupi napadača nalazio i oštećeni koji je
povređen hicem iz pištolja i kome je naneta laka telesna povreda. Zbog svega toga je pravilan zaključak prvostepenog suda da nužna odbrana nije prekoračena u intenzitetu, jer postoji srazmera
između napada i odbrane s obzirom da je, nalazeći se u nužnoj odbrani, okrivljeni jednom od napadača naneo laku telesnu povredu.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije Kž. 871/09, od 28.05.2009. godine)
- 17 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
25.
U situaciji kada je oštećeni, kao mlađi i fizički jači, okrivljenog udario rukom u predeo nosa, a
potom ga stezao za vrat, a okrivljeni iz džepa izvadi nož i udari oštećenog u predeo stomaka i nanese
mu teške telesne povrede, izvršio je krivično delo ubistvo u pokušaju u prekoračenju nužne odbrane
iz čl. 113. u vezi čl. 30. i 19. st. 3. KZ.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije Kž. 846/08 od 22.05.2008. godine)
26.
Kada prvostepeni sud donese presudu kojom se optuženi oslobađa od optužbe da je izvršio
predmetno krivično delo, jer je postupao u nužnoj odbrani, shodno čl. 19 st.1 KZ, tada je dužan u izreci da navede radnje napada oštećenog, a ne kako je to u izreci navedeno "da je napadnut od pet lica".
Iz obrazloženja:
Presudom Okružnog suda u Čačku K 89/06 od 14. marta 2007. optuženi se na osnovu odredbe
čl. 355 t.2 ZKP u vezi čl. 19 st.1 KZ oslobađa od optužbe da je izvršio krivično delo ubistva u pokušaju iz čl. 113 u vezi čl. 30 KZ.
Rešenjem Vrhovnog suda Srbije Kž 2400/07 od 23. aprila 2008., uvažavanjem žalbe Okružnog
javnog tužioca, ukida se presuda Okružnog suda u Čačku K 89/06 od 14. marta 2007. i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Osim toga, prvostepeni sud je propustio da u izreci svoje presude u činjeničnom opisu dela
navede radnje oštećenog koje su kritičnom prilikom predstavljale napad na optuženog već je samo konstatovao da je odbijajući istovremeni protivpravni napad optuženi ispalio hitac koji je pogodio oštećenog, na koji način je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz čl. 368
st.1 t.11 ZKP.
Prvostepeni sud je bio dužan, ukoliko nalazi da je optuženi postupao kritičnom prilikom u nužnoj odbrani, da utvrdi od kog lica je tačno bio napadnut, u čemu su se sastojale radnje napada, te da
ovakvo svoje utvrđenje unese u izreku presude saglasno čl. 361 st.7 ZKP da u obrazloženju navede
određeno i potpuno koje činjenice i iz kojih razloga uzima kao dokazane ili ne dokazane, kao i iz kojih činjenica proizilazi konačan stav da u konkretnom slučaju ima mesta primeni čl. 19 st.1 KZ i
zbog čega nalazi da je postupanje optuženog bilo neophodno potrebno da od sebe odvije istovremeni
protivpravni napad, te u čemu su se ogledala ova neophodnost kao i protivpravni napad oštećenog.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije Kž. 2400/07, od 23.04.2008. godine)
27.
Optuženi se ne može pozivati na postupanje u nužnoj odbrani u situaciji kada je prihvatio
predlog oštećenog da se međusobno fizički obračunaju i kada je u tom obračunu oštećenom
naneo smrtonosne povrede, jer se u takvoj situaciji svako od njih nalazi istovremeno u ulozi
napadača i napadnutog. Pravilno je prvostepeni sud utvrdio da se u konkretnom slučaju ne radi o napadu oštećenog na optuženog, kako se to branio optuženi, već o obračunu u koji su oni
svesno ušli, pa u konkretnom slučaju nije od značaja ni ko je od njih dvojice prvi udario onog
- 18 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
drugog, niti se optuženi, prema okolnostima konkretnog slučaja, kada su obojica i on i oštećeni
bili spremni na međusobni obračun do koga je došlo, može pozivati na nužnu odbranu.
Iz obrazloženja:
Naime, iz iskaza svedoka očevidaca kritičnog događaja D. T. i M. R. se vidi da je oštećeni sada
pokojni N. P. pozvao optuženog da izađu na put da se pobiju, u trenutku kada su se oni nalazili u bašti kafane P. k. . Odmah posle toga je optuženi na poziv oštećenog da izađu na put da se potuku krenuo prema kolovozu puta, a oštećeni je pošao za njim. Zatim je oštećeni skinuo sako i očigledno se
pripremao za tuču Tu na kolovozu puta došlo je do fizičkog obračuna s tim što je u tom fizičkom obračunu optuženi koristio nož, a oštećeni N. samo pesnice, pritom su obojica bili pod dejstvom alkohola. Kada su optuženi i oštećeni izašli na put ispred kafane, stajali su jedan naspram drugog, s tim
što je optuženi tada iz džepa izvadio nož, a oštećeni je prvi udario pesnicom optuženog u predelu lica, odmah zatim optuženi je udario nožem oštećenog u predelu stomaka, oštećeni je tada zadao još
jedan udarac pesnicom optuženom u predelu vrata, a ovaj ga je još jednom udario nožem u predelu
stomaka i tuča se time završila. U navedeni sukob nije se umešao niko od prisutnih svedoka. Prema
tome, netačna je odbrana optuženog da je bio iznenada napadnut u letnjoj bašti kafane, već naprotiv
oštećeni P. je njega pozvao da se pobiju, da izađu iz bašte na put, što je optuženi prihvatio i krenuo u
tom pravcu što znači da je prihvatio poziv za tuču Pravilno je prvostepeni sud zaključio da pristajući
na tuču, bez obzira što je bio izazvan, optuženi je i sam bio u protivpravnom napadu, tako da se u
konkretnom slučaju ne može primeniti institut nužne odbrane. Zatim su optuženi i oštećeni stali jedan naspram drugog na putu i gotovo istovremeno su jedan drugom zadavali udarce, optuženi je
oštećenog udario nožem, koji je u rukama imao i pre nego što je fizički obračun počeo. Optuženi
tom prilikom nije mahao nožem ispred sebe, kako se branio u toku krivičnog postupka, već je naprotiv oštećenom zadavao snažne udarce u predelu stomaka, što se vidi iz nalaza i mišljenja sudskih veštaka koji tvrde da se pravac sve tri ubodne rane u predelu stomaka pruža od napred do unazad i sleva u desno i naviše i da su te povrede nanete direktnim, aktivnim zamasima, pogotovu što su dubine
tih rana od 5 do 10 cm. Stoga se optuženi ne može pozvati na postupanje u nužnoj odbrani u situaciji
kada je prihvatio predlog oštećenog da se međusobno fizički obračunaju i tada je u tom obračunu
oštećenom naneo smrtonosne povrede, jer se u takvoj situaciji svako od njih nalazi istovremeno u
ulozi napada i napadnutog. Pravilno je prvostepeni sud utvrdio da se u konkretnom slučaju ne radi o
napadu oštećenog na optuženog, kako se to brani optuženi, već o obračunu u koji su oni svesno ušli,
pa u konkretnom slučaju nije od značaja ni ko je od njih dvojice prvi udario onog drugog, niti se optuženi, prema okolnostima konkretnog slučaja, kada su obojica i on i oštećeni bili spremni na međusobni obračun do koga je došlo, može pozivati na nužnu odbranu.
(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Kž- 2122/07 od 27.11.2007. godine)
28.
Prekoračenje nužne odbrane postoji ukoliko primenjena odbrana nije bila neophodno potrebna da bi se odbio istovremeni protivpravani napad.
Iz obrazloženja:
Kako oštećeni kritičnom prilikom nije imao nikakvo oružje niti oruđe, pravilno je prvostepeni
sud zaključio da je okrivljeni koristeći nož u tuči sa oštećenim prekoračio granice nužne odbrane, jer
- 19 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
takva odbrana nije bila neophpodno potrebna da bi se odbio protivpravni napad. Ovo tim pre kada se
ima u vidu da je oštećenom okrivljeni naneo šest udaraca nožem i to u predelu grudnog koša i stomaka, a brojnost i ozbiljnost povreda koje je naneo oštećenom očigledno ukazuju da je bio svestan svoga dela i da na ovaj način može naneti telesne povrede opasne po život, koje posledice je i hteo, odnosno da je postupao sa direktnim umišljajem. Na to ukazuje i nalaz i mišljenje veštaka neuropsihijatra iz kojeg proizilazi da tada maloletni okrivljeni nije bio u stanju jake razdraženosti ili prepasti, da
je bio u stanju od lakog do srednjeg straha izazvanog napadom, ali da to njegovo stanje ne isključuje
njegovu krivicu, jer je njegova sposobnost da shvati značaj dela i da upravlja svojim postupcima bila
smanjena, ali ne bitno.
(Iz Rešenja Vrhovnog suda Srbije, Kžm - 41/07 od 15.05.2007. godine)
29.
Da bi postojala nužna odbrana, pa samim tim i prekoračenje nužne odbrane neophodno je
da odbrana bude istovremena sa protivpravnim napadom.
Iz obrazloženja:
Po oceni Vrhovnog suda, da bi postojala nužna odbrana, a samim tim i prekoračenje nužne odbrane, nužno je da odbrana bude istovremena sa napadom, a o tome u izreci prvostepene presude,
sem navoda da je oštećeni optuženog samo ''napao'', ne navodi se da li je taj napad još uvek trajao
kada je optuženi nožem povredio oštećenog, a što je uslov da bi se moglo govoriti o postupanju optuženog u nužnoj odbrani, odnosno prekoračenju nužne odbrane. Kako u obrazloženju prvostepene
presude o tome nisu dati razlozi, to pobijana presuda ne sadrži razloge o odlučnim činjenicama od
kojih zavisi pravilna primena zakona za oštećenog, zbog čega je pobijana presuda morala biti ukinuta da bi prvostepeni sud ovu činjenicu utvrdio u ponovnom postupku.
(Rešenje Vrhovnog suda Srbije, Kž - 1930/06 od 6.06.2007. godine)
30.
Okrivljeni je prekoračio granicu nužne odbrane kada je oštećeni krenuo pesnicom da ga
udari, a on u svojoj odbrani iskoristio sredstvo podobno da se telo teško telesno povredi i oštećenom naneo laku telesnu povredu.
Iz obrazloženja:
Prvostepenom presudom okrivljeni je oglašen krivim da je prekoračio granicu nužne odbrane i
lako telesno povredio oštećenog. On je, odbijajući od sebe istovremeni protivpravni napad oštećenog, koji je pošao pesnicom da ga udari, ovog udario u predelu glave sredstvom podobnim da telo
teško povredi, i to punjenom metalnom cevi dužine oko 40 cm, naneši mu pri tome povrede u vidu
razderotine kože sa nagnječenjem na čelu, potres mozga i istezanje mišića vrata.
(Presuda Četvrtog opštinskog suda u Beogradu K. 23/05, od 29.12.2005. i
Presuda Okružnog suda u Beogradu Kž. 824/06, od 21. 03. 2006. godine)
- 20 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
31.
U situaciji kada je okrivljeni prihvatio predlog oštećenog da se fizički obračunaju i kada je u tom
obračunu oštećenom okrivljeni naneo telesne povrede, optuženi se ne može pozivati na postupanje u nužnoj odbrani, jer se u takvoj situaciji svaki od njih nalazi istovremeno u ulozi napadača i napadnutog.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije Kž.1227/04 od 7.12.2004. godine)
KRAJNJA NUŽDA
(Član 20. Krivičnog zakonika)
32.
Pucajući iz pištolja u pravcu pasa koji su lajući trčali prema njemu, a u blizini mesta događaja nije bilo ljudi, okrivljeni je postupao u krajnjoj nuždi jer je na taj način otklanjao od sebe
objektivno postojeću opasnost od povrede tela tj. ugrožavanja života.
Iz obrazloženja:
U konkretnom slučaju, to što su tri psa lajući trčala ka okrivljenom predstavljalo je realnu opasnost. Prema navedenim objektivnim okolnostima faktičke situacije, osnovan je – i u subjektivnom i
u objektivnom smislu - zaključak o verovatno neizbežnoj povredi tela i života okrivljenog kao pravnog dobra.
Dakle, opasnost u konkretnom slučaju je bila realna i radnja koju je preduzeo okrivljeni - pucanje u pravcu pasa koji su trčeći nailazili je imalo za cilj upravo otklanjanje istovremene opasnosti
dejstvom na sam njen uzrok. Pri tome, ova opasnost nije bila ničim skrivljena i neizostavno je bila
usmerena na povredu tela i života okrivljenog, a mera koju je preduzeo okrivljeni u konkretnom slučajuna opisani način je bila nužna radi otklanjanja te opasnosti.
Pri tome, tačno je da je ubijanje životinja, pa i pasa, protivno članu 25. stav 1. tačka 9. Odluke o
držanju domaćih životinja na teritoriji grada Beograda i da je kažnjivo prema članu 269. stav 1. Krivičnog zakonika. Tačno je i da je pucanje iz pištolja na mestu gde u blizini postoji objekat u kom borave ljudi predstavlja opšte opasnu radnju, kojom se može izazvati opasnost za život i telo ljudi. Međutim, u konkretnom slučaju, telo i život okrivljenog predstavljaju značajnije pravno dobro od tela i
života psa, odnosno zla koje je učinjeno, a ubistvo psa je manje od zla koje je pretilo - povređivanje
tela i života okrivljenog. Ugrožavanje života i tela drugih ljudi prilikom pucnja, pri čemu se posebno
ima u vidu da, prilikom pucnja u blizini mesta inkriminisanog događaja, nije bilo ljudi, nije veće zlo
od zla koje je pretilo okrivljenom, a to je povređivanje njegovog života i tela.
Imajući sve to u vidu, prvostepeni sud je utvrdio da je okrivljeni u konkretnom slučaju postupao
u krajnjoj nuždi.
Zbog toga, prema stavu Apelacionog suda, prvostepeni sud je pravilnom primenom odredbe člana
355. tačka 1. Zakonika o krivičnom postupku, u vezi člana 20. Krivičnog zakonika, okrivljenog oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 1. Krivičnog
zakonika u sticaju sa krivičnim delom ubijanje i mučenje životinja iz člana 269. stav 1. istog Zakonika.
(Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, Kž.1 2104/10 od 12.03.2010. godine)
- 21 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
33.
Učinilac koji je kao dostavljač robe za privatnog poslodavca prisvojio naplaćeni novac, ne
može se pozivati da se nalazio u stanju krajnje nužde jer mu poslodavac nije isplatio zaradu za
prethodni mesec, a on nije imao sredstava za život.
Iz obrazloženja:
Okrivljeni je oglašen krivim što je prisvojio novac i čekove u ukupnom iznosu od 33.000,00 dinara koji su mu bili povereni na radu kao dostavljaču robe za privatnog poslodavca posle čega se
udaljio u nepoznatom pravcu.
Neosnovano se žalbom branioca okrivljenog pobija prvostepena presuda zbog pogrešne primene
krivičnog zakona i navodi da je trebalo primeniti institut krajnje nužde iz razloga jer je okrivljeni novac uzeo zato što nije imao sredstava za život, jer mu nije bila isplaćena zarada.
Ovo iz razloga što se ne može smatrati da se okrivljeni nalazio u stanju krajnje nužde, odnosno
da je postupanje okrivljenog u konkretnom slučaju predstavljalo otklanjanje od sebe istovremene i
neskrivljene opasnosti, kako to branilac u žalbi navodi.
Okolnost da okrivljeni nije imao sredstava za život može da bude cenjena kao razlog ili motiv za
njegovo postupanje, ali ne
kao opravdanje za protivpravno prisvajanje novca i čekova koji su mu povereni na radu kao dostavljaču.
Stoga nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta krajnje nužde.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu Kž. 300/06 od 16.02.2006. godine)
34.
Okrivljena se ne može pozivati na institut krajnje nužde kada je izdala čekove bez pokrića,
jer joj je novac bio potreban za lečenje.
Iz obrazloženja:
Prvostepenom presudom okrivljena je oglašena krivom za izvršenje krivičnog dela izdavanja čekova bez pokrića iz člana 228. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika.
Pobijajući prvostepenu presudu, branilac okrivljene ističe da je okrivljena upotrebljavajući čekove za koje je znala da nema pokriće postupala u krajnoj nuždi, pa samim tim da u njenom ponašanju
nema protivpravnosti jer joj je novac bio potreban za lečenje.
Bolest okrivljene ne predstavlja istovremenu neskrivljenu opasnost, pa u konkretnom slučaju
njeno ponašanje, tj. izdavanje čeka bez pokrića, a koje je okrivljena izvršila sa direktnim umišljajem
što i sama ne spori, ne mogu se podvesti pod institut krajnje nužde u smislu člana 20. Krivičnog zakonika, na koji se branilac okrivljene poziva u svojoj žalbi.
Samim tim, po nalaženju Okružnog suda prvostepeni sud je na pravilno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio krivični zakon kada je našao da je ona izvršila krivično delo izdavanje čeka i
korišćenje platne kartice bez pokrića iz člana 228. stav 2. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika, za
koje krivično delo je sud oglasio krivom.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu Kž. 3009/06 od 27.11.2006. godine)
- 22 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
35.
Odbrana okrivljenog koji je u istoj naveo da je zbog reketiranja zemunskog klana pozajmljivao novac, te da nije odgovoran za prevaru s obzirom da je to učinio u krajnjoj nuždi je neprihvatljiva, s obzirom da se ova opasnost mogla otkloniti na drugi način tj. prijavljivanjem lica koja su ga reketirala nadležnim organima.
Iz obrazloženja:
Okrivljeni je oglašen krivim zbog produženog dela prevare iz čl. 171. st. 3. u vezi st. 1. KZ RS, s
obzriom da je uz razne izgovore pozajmljivao novac od oštećenih koji nije vraćao.
Odbrana okrivljenog da je novac pozajmljivao s obzirom da je bio reketiran od strane zemunskog klana, te je bio u krajnjoj nuždi, neprihvatljiva je. Po zakonskoj formulaciji krajnja nužda postoji kada je delo učinjeno da učinilac od sebe ili drugog otkloni, istovremenu, neskrivljenu opasnost koja se na drugi način nije mogla otkloniti, a pri tome učinjeno zlo nije veće od zla
koje je pretilo.
Opasnost mora da bude stvarna, neskrivljena i sadašnja. Uslovi za otklanjanje opasnosti su da
se ona nije mogla otkloniti na drugi način, kao i da učinjeno zlo nije veće od zla koje je pretilo. Što
znači da učinjeno zlo mora biti isto ili manje, i da učinilac nije bio po zakonu dužan da otklanja zlo,
jer ako je bio (po zakonu, profesionalno, radnom odnosu, ugovoru ili sl.) tada nema krajnje nužde
(vatrogasac, rudar, policajac i sl.).
Ostvarivanje bića nekog drugog krivičnog dela, otklanjanjem krajnje nužde dozvoljeno je samo ukoliko se opasnost na drugi način nije mogla otkloniti, a u konkretnom slučaju opasnost ukoliko
je i postojala, mogla se otkloniti prijavljivanjem pripadnika zemunskog klana zbog krivičnog dela iznude nadležnim organima.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kž.br. 2078/04 od 20.09.2005. godine)
SILA I PRETNJA
(Član 21. Krivičnog zakonika)
36.
Krivično delo učinjeno pod pretnjom predstavlja krivično delo shodno članu 21. stav 2.
Krivičnog zakonika, a ta okolnost može samo predstavljati osnov za ublažavanje kazne.
Iz obrazloženja:
Neosnovano se žalbom branioca okrivljenog osporava utvrđeno činjenično stanje. Naime, u žalbi
se ne negira da je okrivljeni kupovao opojnu drogu, ali se nastoji da prestavi da je drogu nabavljao
za sopstvene potrebe pri čemu je bio prinuđen da svedocima prodaje, odnosno daje drogu. Po braniocu nije razjašnjeno zašto je okrivljeni opojnu drogu prepakivao u paketiće od 0,5 grama i koju količi- 23 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
nu je nabavljao, kao i motive zašto je prodao drogu - heroin svedoku V., odnosno dao heroin svedoku G., koja činjenica može biti važna za njegov položaj s obzirom da mu je pretila opasnost od tih lica koji su narkomani da ga prijave ukoliko ne udovolji njihovim traženjima. Takođe nije razjašnjeno
ni pitanje da li je okrivljeni svedoku G. prodao ili poklonio drogu, pa je zato trebalo proveriti odbranu okrivljenog, jer ukoliko je okrivljeni nabavljao drogu za sopstvene potrebe, a bio je prinuđen da
navedenim svedocima daje, odnosno prodaje drogu, onda po braniocu te okolnosti omogućavaju
okrivljenom dalje ublažavanje kazne u smislu člana 57. stav 1. tač. 3. KZ.
Vrhovni sud iznete navode žalbe nije mogao prihvatiti iz sledećih razloga. Naime, okrivljeni je
priznao da je kupovao opojnu drogu heroin, kao i da je drogu prodavao svedoku V. To potvrđuje i
svedok V. u svom iskazu navodeći da je u više navrata od okrivljenog nabavio opojnu drogu i pri
tom detaljno opisao paketiće u kojima je droga bila upakovana i gde su se sretali i obavljali kupoprodaju. U odnosu na svedoka G., okrivljeni je tvrdio da je tom svedoku drogu davao bez naknade. Međutim, imajući u vidu iskaz ovog svedoka, koji je tvrdio da optuženog poznaje i da je od njega u više
navrata kupio po jedno pakovanje heroina koji je bio upakovan u foliju od cigareta u obliku praougaonika po ceni po 1.000 dinara, pravilno prvostepeni sud zaključuje da je okrivljeni i svedoku V. prodavao opojnu drogu heroin. Ovo tim pre ako se ima u vidu da oba svedoka identično opisuju pakovanje heroina, koje su kupovali od okrivljenog, a uostalom nije bilo razloga da svedok neosnovano tereti okrivljenog. Prema tome, odbrana okrivljenog je u potpunosti proverena, pa se suprotni navodi
žalbe pokazuju neosnovanim. Uostalom, i delo učinjeno pod pretnjom predstavlja krivično delo
shodno članu 21. stav 2. Krivičnog zakonika, a ta okolnost može samo predstavljati osnov za ublažavanje kazne.
(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Kž. 2214/06 od 21.02.2007. godine)
KRIVICA
(Član 22. Krivičnog zakonika)
37.
Okrivljeni je opojnu drogu držao skrivenu i to ukazuje da je bio svestan da je njegovo delo
zabranjeno, u smislu člana 22. Krivičnog zakonika koji propisuje uslove za krivicu učinioca.
Iz obrazloženja:
Okrivljeni je je bio svestan svojih radnji (da time što neovlašćeno drži supstance proglašene za
opojne droge čini krivično delo koje mu je optužnim predlogom stavljeno na teret, tj. krivično delo
iz člana 246a. stav 1. Krivičnog zakonika), hteo je njegovo izvršenje a i sam je u svojoj odbrani naveo da je znao da držanje opojne droge nije dozvoljeno. Dakle, navedeno krivično delo izvršio je sa
direktnim umišljajem
Okrivljeni je, prema nalazu i mišljenju veštaka medicinske struke – neuropsihijatra i kliničkog
psihologa, u vreme izvršenja krivičnog dela bio pod dejstvom uobičajene doze heroina na koju je dobro adaptiran. On ispoljava zavisničko ponašanje od upotrebe psihoaktivnih supstanci, ali je njegova
sposobnost shvatanja značaja dela i mogućnost da upravlja svojim postupcima bila očuvana. Zbog
- 24 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
toga je predloženo da mu se izrekne mera bezbednosti obaveznog lečenja narkomana na slobodi, sa
obrazloženjem da postoji rizik od recidiva zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, ali ne i rizik od vršenja krivičnih dela. Ovaj nalaz je ocenjen kao objektivan.
Tako je, prema stavu Apelacionog suda, okrivljeni u vreme izvršenja krivičnog dela bio uračunljiv i svestan njegove zabranjenosti, jer je jedan paketić sa opojnom drogom držao skriveno, dok je
ostalu opojnu drogu držao u svojoj kući - takođe skrivenu, s obzirom da je ista najpre bila spakovana
u jedanaest manjih paketića, a potom i u dve veće kese. Dakle, izvršenje krivičnog dela za koje je
oglašen krivim je i hteo i tako postupao.
(Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu, Kž.1 3837/11 od 22.12.2011. godine)
38.
Uračunljivost okrivljenog kao elemenat krivice pretpostavlja se, a ako je dovedena u sumnju, mora se utvrđivati.
Iz obrazloženja:
Drugostepeni sud je uvažio žalbu okrivljenog i ukinuo presudu prvostepenog suda, po kojoj je
okrivljeni oglašen krivim zbog krivičnog dela iz čl. 23. st. 1. Zakona o javnom redu i miru. U čl. 22.
st. 1. KZ je definisana krivica koja postoji ako je učinilac u vreme kada je učinio krivično delo bio
uračunljiv i postupao sa umišljajem, a bio je svestan ili bio dužan i mogao biti svestan da je njegovo
delo zabranjeno. To znači da je jedan od elemenata pojma krivice uračunljivost okrivljenog, a u
obrazloženju presude je sud naveo da je izvršio uvid u zapisnik o alkotestiranju i da je utvrđeno da
okrivljeni ima 1,58 promila alkohola u organizmu, a potom takođe u obrazloženju navodi da se u toku postupka nisu pojavile okolnosti koje bi isključile njegovu krivičnu odgovornost. Međutim, citirani razlozi presude su protivrečni, a tiču se odlučne činjenice uračunljivosti kao sastavnog dela elementa pojma krivice, zbog čega je i činjenično stanje u pogledu uračunljivosti okrivljenog pogrešno
i nepotpuno utvrđeno. Naime, činjenica da je u vreme izvršenja krivičnog dela učinilac bio pod dejstvom alkohola, a na tu činjenicu se pozivao tokom čitavog postupka, dovoljna je za stvaranje sumnje u pogledu uračunljivosti okrivljenog kao elementa krivice, pa je moralo biti određeno veštačenje
psihijatrijskim pregledom - čl. 130. ZKP, da bi se utvrdilo da li je isključena ili smanjena uračunljivost okrivljenog usled prisustva alkohola u krvi u navedenoj količini.
(Iz Rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu Kž. 1963/10, od 20.04.2010. godine)
39.
Opis subjektivnog odnosa okrivljenog lica prema krivičnom delu odn. oblik vinosti, kao i svest o
protivpravnosti dela – moraju biti sadržani u izreci osuđujuće presude.
(Iz Rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Kž. 1. 388/10 od 12.03.2010. godine)
40.
Krivica okrivljenog je potpuno opisana ukoliko je u izreci osuđujuće presude navedeno da
je okrivljeni bio svestan svoga dela, da je zabranjeno i da je hteo njegovo izvršenje, jer je osoba koja je u vreme izvršenja imala ovakav psihički odnos prema radnji i posledici učinila delo
- 25 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
sa direktnim umišljajem, pa je samim tim bila uračunljiva, odnosno sposobna da shvati značaj
dela i upravlja svojim postupcima.
Iz obrazloženja:
Presudom Višeg suda okrivljeni je oglašen krivim zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja
i stavljanje u promet opojnih droga iz čl. 246. st. 1. Krivičnog zakonika (KZ) i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od tri godine i šest meseci.
U izreci presude je navedeno da je krivično delo učinio tako što je juna 2010. godine, svestan
svoga dela u putničkom vozilu prenosio iz N. P. opojnu drogu heroin, ukupne neto mase 497,14 grama koja je bila upakovana u PVC kesu i smeštena u fabrički napravljenoj pregradi sa poklopcem u
podu vozila iza sedišta suvozača, ali su ga oko 10.40 sati na ulazu u Rašku zaustavili službenici policijske stanice u Raški i u toku kontrole vozila pronašli i oduzeli opojnu drogu.
Odlučujući o žalbama Apelacioni sud je utvrdio da su neosnovani navodi odbrane da je prvostepena presuda zasnovana na bitnoj povredi odredaba iz čl. 368. st. 1. tač. 10. ZKP-a. Naime, izreka
prvostepene presude pored objektivnih sadrži i sve subjektivne elemente krivičnog dela, što se posebno odnosi na elemente krivice, jer je u izreci navedeno da je optuženi bio svestan svoga dela, njegove zabranjenosti, i da je hteo njegovo izvršenje, iz čega proizlazi da je krivično delo učinio sa direktnim umišljajem i da je pri izvršenju dela bio u potpuno uračunljivom stanju.
(Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu, Kž.1-5807/10 od 20.12.2010. godine)
41.
Izreka presude je jasna i razumljiva ukoliko je okrivljeni oglašen krivim zbog krivičnog
dela krađe iz člana 203. stav. 1. Krivičnog zakonika a u njoj je navedeno da je izvršeno oduzimanje tuđe stvari u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist. To čini nepotrebnim navođenje elemenata iz opšteg pojma krivičnog dela i elemenata krivice iz člana 22. Krivičnog zakonika - elementi uračunljivosti, umišljaja i svesti o zabranjenosti dela.
Iz obrazloženja:
Neosnovano se žalbom ukazuje na nerazumljivost izreke presude, jer u njoj – prema navodima
žalbe – nema reči o krivici kao jednom od konstitutivnih elemenata opšteg pojma krivičnog dela.
Naime, izreka presude je potpuno razumljiva s obzirom da je navedeno da je imenovani okrivljeni oduzimanje električne energije preko brojila u svom domaćinstvu skidanjem i popuštanjem mernih uređaja vršio u nameri da tako sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, čime ju je u navedenom periodu protivpravno prisvojio u vrednosti od oko 27.000,00 dinara.
Dakle, u izreci prvostepene presude sadržani su i objektivni i subjektivni elementi dela krađe
odn. sva zakonska obeležja tog krivičnog dela, tako da bi suvišno bilo unošenje elemenata iz opšteg
pojma o krivičnom delu i elemenata krivice iz člana 22. Krivičnog zakonika. Ti elementi u postupku
nisu ni bili sporni, a posebno je svest o zabranjenosti dela krađe očigledno prisutna kod svakoga, pa
time i kod ovog okrivljenog.
Znači, prvostepeni sud je navođenjem u izreci da je okrivljeni oduzimanje tuđe stvari izvršio u
nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, na potpuno jasan i razumljiv način oglasio krivim i osudio za delo krađe. U tom smislu, navodi žalbe nisu osnovani.
(Iz Presude Okružnog suda u Čačku, Kž. 534/06 od 27.02.2007. godine)
- 26 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
NEURAČUNLJIVOST
(Član 23. Krivičnog zakonika)
42.
Utvrđujući neuračunljivost učinioca veštak je dužan da u obzir uzme ne samo stepen alkoholisanosti, već i iskaz okrivljenog i njegovo psihofizičko stanje kao i iskaz oštećenog i svedoka
koji su događaju prisustvovali.
Iz obrazloženja:
Prihvatanjem nalaza i mišljenja veštaka - neuropsihijatra, prvostepeni sud je pravilno utvrdio da
je u vreme kritičnog događaja koncentracija alkohola u krvi kod okrivljenog iznosila 2,25 do 2,52
promila, da ista klinički odgovara običnom teškom akutnom napitom stanju, te da je zbog toga uračunljivost okrivljenog bila smanjena, ali ne bitno. Nalaz pomenutog veštaka zasnovan je na navodima iz odbrane okrivljenog, oštećenog i svedoka koji su inkriminisanom događaju prisustvovali, kao i
na neposrednom pregledu okrivljenog.
Zbog toga su žalbeni navodi branioca okrivljenog, kojima se pravilnost utvrđenog činjeničnog
stanja u ovom delu osporava, takođe ocenjeni kao neosnovani.
(Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu, Kž.1 291/12(2) od 28.02.2012. godine)
43.
Ukoliko učinilac boluje od trajnog duševnog oboljenja, koje u potpunosti isključuje njegovu sposobnost shvatanja značaja dela i mogućnost upravljanja postupcima, protivpravne radnje koje je u takvom stanju preduzeo mogu se kvalifikovati samo kao protivpravna dela koja
su zakonom propisana kao krivična dela, a ne i kao krivična dela koja je okrivljeni učinio u
neuračunljivom stanju.
Iz obrazloženja:
Na osnovu čl. 80. i 81. Krivičnog zakonika, rešenjem nadležnog Osnovnog suda od 24.06.2010.
godine imenovanom okrivljenom je izrečena mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i
čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, zbog krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti.
Osnovano se u žalbi branioca ukazuje i argumentovano obrazlaže da je prvostepeno rešenje zasnovano na bitnoj povredi odredaba krivičnog postupka - izreka je nejasna i protivrečna sama sebi, a izostali
su razlozi o odlučnim činjenicama dok su dati razlozi nepotpuni, nerazumljivi i protivrečni sami sebi.
Tokom postupka za primenu mere bezbednosti utvrđeno je da imenovani okrivljeni boluje od
trajnog duševnog oboljenja, koje u potpunosti isključuje njegovu sposobnost shvatanja značaja dela i
mogućnost upravljanja postupcima, a protivpravne radnje koje je u takvom stanju preduzeo mogu se
kvalifikovati samo kao protivpravna dela koja su zakonom propisana kao krivična dela, a ne kao krivična dela koje je okrivljeni učinio u neuračunljivom stanju, kako to prvostepeni sud pogrešno navodi i na taj način izreku pobijanog rešenja čini nejasnom i protivrečnom.
- 27 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Prema članu 14. Krivičnog zakonika krivica je subjektivno obeležje kriičnog. dela, a njeni konstitutivni elementi su svest o zabranjenosti i uračunljivost, koji se pretpostavljaju, i vinost tj. psihički
odnos izvršioca dela prema svom delu i posledici.
Prema članu 23. stav 1. Krivičnog zakonika nije krivično delo ono delo učinjeno u stanju neuračunljivosti. Neuračunljivost sama za sebe predstavlja osnov koji isključuje postojanje kriičnog dela,
pa je nepotrebno da izreka rešenja o izricanju mere bezbednosti, u smislu člana 81. Zakonika, sadrži
činjenični opis dela sa svim obeležjima predmentog.
(Iz Rešenja Apelacionog suda u Nišu, Kž.1 3689/10 od 15.12.2010. godine)
44.
Uračunljivost okrivljenog kao elemenat krivice pretpostavlja se, a ako je dovedena u sumnju, mora se utvrđivati.
Iz obrazloženja:
Drugostepeni sud je uvažio žalbu okrivljenog i ukinuo presudu prvostepenog suda, po kojoj je
okrivljeni oglašen krivim zbog krivičnog dela iz čl. 23. st. 1. Zakona o javnom redu i miru. U čl. 22.
st. 1. KZ je definisana krivica koja postoji ako je učinilac u vreme kada je učinio krivično delo bio
uračunljiv i postupao sa umišljajem, a bio je svestan ili bio dužan i mogao biti svestan da je njegovo
delo zabranjeno. To znači da je jedan od elemenata pojma krivice uračunljivost okrivljenog, a u
obrazloženju presude je sud naveo da je izvršio uvid u zapisnik o alkotestiranju i da je utvrđeno da
okrivljeni ima 1,58 promila alkohola u organizmu, a potom takođe u obrazloženju navodi da se u toku postupka nisu pojavile okolnosti koje bi isključile njegovu krivičnu odgovornost. Međutim, citirani razlozi presude su protivrečni, a tiču se odlučne činjenice uračunljivosti kao sastavnog dela elementa pojma krivice, zbog čega je i činjenično stanje u pogledu uračunljivosti okrivljenog pogrešno
i nepotpuno utvrđeno. Naime, činjenica da je u vreme izvršenja krivičnog dela učinilac bio pod dejstvom alkohola, a na tu činjenicu se pozivao tokom čitavog postupka, dovoljna je za stvaranje sumnje u pogledu uračunljivosti okrivljenog kao elementa krivice, pa je moralo biti određeno veštačenje
psihijatrijskim pregledom - čl. 130. ZKP, da bi se utvrdilo da li je isključena ili smanjena uračunljivost okrivljenog usled prisustva alkohola u krvi u navedenoj količini.
(Iz Rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu Kž. 1963/10, od 20.04.2010. godine)
45.
Nije krivično delo ono delo koje je učinjeno u stanju neuračunljivosti (član 23. stav 1. KZ)
Iz obrazloženja:
Izreka prvostepenog rešenja je nejasna, kada je naveden činjenični opis radnje izvršenja krivičnog dela, a u pogledu pravne kvalifikacije je navedeno da "je u stanju neuračunljivosti izvršio krivično delo izazivanje opšte opasnosti iz čl. 278. st. 1. KZ", pa je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz čl. 368. st. 1. tač. 11. ZKP. Prema odredbi člana 23. stav 1. KZ nije krivično delo
ono delo koje je učinjeno u stanju neuračunljivosti. Prema odredbi čl. 81. st. 2. KZ ima mesta izrica- 28 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
nju mere bezbednosti - obavezno lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi učiniocu koji je u stanju
neuračunljivosti učinio protivpravno delo predviđeno u zakonu kao krivično delo.
(Iz Rešenja Okružnog suda u Čačku Kž - 389/07 od 16.10.2007. godine)
46.
Kod maloletnih lica bitno smanjena uračunljivost isključuje postojanje visokog stepena njegove
krivične odgovornosti.
(Iz Rešenja Vrhovnog suda Srbije, Kžm br. 27/04 od 26.02.2004. godine)
SKRIVLJENA NEURAČUNLJIVOST
(Član 24. Krivičnog zakonika)
47.
Okrivljeni, koji je kritičnom prilikom bio pod uticajem alkohola i lekova koji su smanjili ali ne bitno - njegovu sposobnost da shvati značaj svojih postupaka i da upravlja njima nije
bio neuračunljiv.
Iz obrazloženja:
Prema navodima iz obrazloženja žalbe okrivljenog zaključuje se da se prvostepena presuda pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u delu koji se odnosi na njegovo psihičko
stanje u vreme izvršenja krivičnog dela.
U nalazu i mišljenju imenovanog sudskog veštaka - neuropsihijatra konstatovano je da je okrivljeni
osoba koja ne boluje od akutnih i hroničnih duševnih bolesti, prolazne duševne poremećenosti, duševne
zaostalosti kao ni drugih psihičkih poremećaja. Kritičnom prilikom bio je pod uticajem alkohola i zloupotrebljenih lekova i smanjene uračunljivosti odn. njegova sposobnost da shvati značaj svojih postupaka
i da njima upravlja bila je smanjena do granice bitnog ali ne i bitno. Zbog toga su neosnovani navodi odbrane okrivljenog u delu koji se odnosi na njegovu uračunljivost i da je veštačenje izvršeno na štetu okrivljenog koji je morao biti upućen na veštačenje kritičnog dana kada je i uhapšen.
Prvostepeni sud je - na osnovu zakonito sprovedenog dokaznog postupka, potpune i ispravne
analize i ocene izvedenih dokaza, svih ponaosob i u njihovoj međusobnoj povezanosti kao i u sklopu
odbrane okrivljenog - pravilno i potpuno utvrdio sve činjenice i okolnosti koje su od važnosti za odluku u ovoj krivičnopravnoj stvari.
Pravilne zaključke je doneo i u vezi osnovanosti optužbe u odnosu na okrivljenog - da je izvršio
krivično delo koje mu se optužbom stavlja na teret.
(Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, Kž1. 2634/2012 od 18.07.2012. godine)
48.
Bitno smanjena skrivljena uračunljivost ne može se primeniti kao osnov za ublažavanje
kazne optužene.
- 29 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Iz obrazloženja:
Vrhovni sud nalazi da je prvostepeni sud razloge presude o odlučnim činjenicama učinio nejasnim
i protivrečnim time što nalazi da se "opt. N. N. zbog činjenice da je krivično delo učinila u stanju bitno
smanjene uračunljivosti (zbog upotrebe alkohola) ne može ublažiti kazna u smislu člana 24. stav 2.
Krivičnog zakonika jer se krivica učinioca krivičnog dela koji se upotrebom alkohola doveo u takvo
stanje utvrđuje prema vremenu neposredno pre dovođenja u takvo stanje", ali prvostepeni sud pri tom
uopšte ne utvrđuje niti daje razloge o tome da li je umišljaj optužene N. N. pre nego što se dovela u
stanje bitno smanjene uračunljivosti zbog upotrebe alkohola obuhvatao radnju izvršenja krivičnog dela
ubistva iz člana 113. KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašena krivom, jer samo u tom slučaju
stanje bitno smanjene uračunljivosti ne može biti osnov za ublažavanje kazne. U suprotnom, ukoliko
prvostepeni sud nađe da kod optužene nije postojala skrivljena neuračunljivost (član 24. KZ) tada će
prvostepeni sud primeniti odredbe o neuračunljivosti iz člana 23. Krivičnog zakonika i gde je u stavu
trećem određeno da bitno smanjena uračunljivost može biti osnov za ublažavanje kazne. Postupajući
na napred navedeni način prvostepeni sud je učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP-a pa se ukidanje ožalbene presude pokazuje nužnim.
(Iz Rešenja Vrhovnog suda Srbije, Kž. I 326/07 od 4.04.2007. godine)
UMIŠLJAJ
(Član 25. Krivičnog zakonika)
49.
Oblik krivice učinioca može biti isključivo umišljaj ukoliko je laka telesna povreda prouzrokovana udarcima šakom po licu odn. udarcima nogom po telu i glavi.
Iz obrazloženja:
U žalbi advokata - branioca okrivljenog osnovano se ukazuje da je izreka pobijane presude u nejasna i nerazumljiva, da su razlozi koji su dati u obrazloženju presude protivrečni, jer se u izreci pobijane
presude, kao i u obrazloženju, navodi da su imenovani okrivljeni osnovno krivično delo izvršili sa direktnim umišljajem, a u odnosu na težu posledicu - delo izvršili sa svesnim nehatom. Po mišljenju branioca, ovakav način nanošenja lakih telesnih povreda (udarci zatvorenom šakom po licu, udarci nogama
po telu i glavi) ne mogu se izvršiti sa svesnim nehatom odn. mogu se isključivo izvršiti sa umišljajem, s
obzirom da je nesporno da takvi udarci moraju izazvati lake telesne povrede i da je te telesne povrede po
definiciji nemoguće sprečiti tj. olako smatrati da neće nastati.
Otuda nesumnjivo proizilazi da su one mogle biti nanete isključivo sa umišljajem.
(Iz Rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu, Kž. 3966/2012 od 08.11.2012. godine)
50.
Eventualni umišljaj sa kojim je izvršeno krivično delo Ubistva u pokušaju proizilazi iz
ličnih svojstava okrivljenog koji je kritičnom prilikom bio pod dejstvom alkohola i okolno- 30 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
sti da je nakon tri uzastopna udarca, dok je oštećeni nepomično ležao na podu, odustao od
daljeg udaranja – dakle, okrivljeni samo pristaje na smrt oštećenog kao moguću posledicu
svog delovanja.
Iz obrazloženja:
Ceneći izložene činjenice i okolnosti sud je našao da su se u radnjama imenovanog okrivljenog
stekla zakonska obeležja krivičnog dela Ubistvo u pokušaju iz člana 113. u vezi sa članom 30. Krivičnog zakonika.
Na to ukazuju činjenice objektivne prirode: on je na lice mesta došao sa drvenom bejzbol palicom, sa kojom je - zamahnuvši snažno u širokom luku pravcem odozgo na dole - udario u potiljačni deo glave oštećenog koji mu je bio okrenut leđima, a da mu se on prethodno nije ni obratio
niti pokrenuo bilo kakav fizički ili verbalni sukob. Od tog udarca oštećeni je pao na pod, a dok je
nepomično ležao u nemogućnosti da pruži bilo kakav otpor, okrivljeni je ponovo dohvatio palicu
koja mu je prilikom prethodnog udarca ispala iz ruke, prišao mu i snažno ga udario još tri puta u
glavu.
Nakon emitovanja video snimka kritičnog događaja sud je izmenio činjenični opis u smislu nesumnjivog utvrđenja da okrivljeni nije u čestvovao u verbalnoj raspravi sa oštećenim, kao i u u pogledu tačnog broja udaraca koje je zadao oštećenom dok je ležao na podu (tri puta u predeo glave).
Okolnosti subjektivne prirode ukazuju da je okrivljeni prilikom izvršenja predmetnog krivičnog dela postupao sa eventualnim umišljajem, a ne direktnim kako mu se optužbom stavlja na teret - bio je svestan svog dela i pristao je na nastupanje zabranjene posledice (koja nije nastupila
samo zbog odgovarajuće lekarske intervencije). Na ovakav zaključak ukazuju sve okolnosti slučaja i način kako je ovo krivično delo izvršeno, sredstvo kojim je delo izvršeno, vitalni deo tela
prema kome je bila upravljeno konkretno delovanje okrivljenog, intenzitet i broj udaraca i njegovo celokupno postupanje karakteristično po upornosti i brutalnosti u momentu kada oštećeni ne
pruža otpor.
Dakle, okrivljeni je svestan da udarcima u glavu može naneti smrtonosne povrede, ali - imajući u
vidu njegova lična svojstva: da je kritične večeri bio pod dejstvom alkohola i da nakon tri uzastopna
udarca dok oštećeni nepomično leži na podu prekida udaranje - sud je našao da okrivljeni ne želi i
neće da prouzrokuje zabranjenu posledicu - lišenje života, već na to samo pristaje.
Iz tih razloga sud nije mogao da prihvati odbranu okrivljenog (da je reč o teškoj telesnoj povredi), jer iz načina izvršenja i ispoljene brutalnosti kao i brojnosti povreda nanetih bez ikakvog povoda
- proizilazi da je njegov umišljaj bio usmeren upravo proizvedenu posledicu.
(Iz Presude Višeg suda u Valjevu, K. 57/2011 od 07.12.2011. godine)
51.
Samo ako su radnje izvršioca preduzete s namerom da se drugome oduzme ili ograniči sloboda kretanja - postoji krivično delo protivpravno lišenje slobode.
(Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu, Kž. 1439/11 od 18.04.2011. godine)
52.
Direktni od eventualnog umišljaja mora se razgraničiti pri utvrđivanju oblika krivice okrivljenog, pri čemu direktni umišljaj ne karakteriše pristajanje okrivljenog na posledicu krivičnog dela nego njeno htenje.
(Iz Rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Kž. 2 7413/10 od 12.07.2011. godine)
- 31 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
NEHAT
(Član 26. Krivičnog zakonika)
53.
Sud će, prilikom utvrđivanja da li je okrivljeni kao učinilac krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja, bio svestan mogućnosti nastupanja teže posledice krivičnog
dela ili nije bio svestan mogućnosti nastupanja teže posledice, svoj zaključak o obliku nehata
zasnovati osim na subjektivnim kriterijumima koji se odnose na svojstva učinioca, i na objektivnim okolnostima koje se odnose na mesto nezgode, na brzinu kretanja vozila, činjenicu da je
delo učinjeno udarom automobila koji predstavlja opasno sredstvo, na oceni mogućnosti da
udarom automobila u telo pešaka budu nanete teške telesne povrede opasne po život, tj. na
svim okolnostima pod kojima je došlo do saobraćajne nezgode.
Iz obrazloženja:
Prvostepeni sud utvrđuje da je okrivljeni osnovno krivično delo izvršio postupajući sa svesnim nehatom jer je bio svestan da upravljajući automobilom na opisani način može ugroziti javni saobraćaj i dovesti u opasnost život ljudi, ali je olako držao da do toga neće doći, a da je u odnosu na težu posledicu postupao (nanošenja teških telesnih povreda opasnih po život usled kojih
je okrivljeni preminuo) sa nesvesnim nehatom, jer nije bio svestan da takva posledica može nastupiti, iako je prema okolnostima i svojim ličnim svojstvima bio dužan i mogao biti svestan te
mogućnosti. U tom delu prvostepeni sud ne navodi razloge kojima se rukovodio kada je zaključio
da se radi o nesvesnom nehatu.
Prema odredbama čl. 26. KZ nesvesni nehat postoji kada učinilac nije bio svestan da svojom
radnjom može učiniti krivično delo iako je prema okolnostima pod kojima je ono učinjeno i prema
svojim ličnim svojstvima bio dužan i mogao biti svestan te mogućnosti. Sud je stoga bio dužan da,
polazeći od konkretnih okolnosti: da se okrivljeni kretao automobilom najprometnijom ulicom u gradu Nišu, od svojstava automobila i mogućnosti da udarom u telo pešaka istom nanese teške telesne
povrede opasne po život, od brzine kretanja automobila, da se približavao pešačkom prelazu pored
kojeg je bilo više pešaka različite životne dobi, pa među njima i starijih ljudi kao što je oštećeni koji
je imao 73 godine, utvrdi da li je okrivljeni bio svestan ili kod njega nije postojala svest o tome da
udarom automobila u pešaka istom može naneti teške telesne povrede opasne po život, bilo time što
će ga povrediti udarom u njega ili odbacivanjem i padom pešaka na asfaltni kolovoz. Pri tom je morao izvršiti objektivnu i kritičku ocenu svih tih okolnosti u vezi sa pouzdano utvrđenom činjenicom
da je oštećeni zadobio tešku telesnu povredu opasnu po život koja se zbog svoje obimnosti i nastalih
komplikacija završila smrtnih ishodom.
(Iz Rešenja Okružnog suda u Nišu Kž. 1861/08)
- 32 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
STVARNA ZABLUDA
(Član 28. Krivičnog zakonika)
54.
Kada je pravnosnažnim rešenjem oglašen za naslednika nad lovačkom puškom za čije je
držanje njegov otac – ostavilac imao dozvolu nadležnog organa, na strani okrivljenog ne postoji neotklonjiva stvarna zabluda u pogledu obaveze pribavljanja tog dokumenta.
Iz obrazloženja:
Neotklonjiva stvarna zabluda postoji ukoliko učinilac nije bio dužan i nije mogao da izbegne
zabludu u pogledu neke stvarne okolnosti koja predstavlja obeležje krivičnog dela ili u pogledu
neke stvarne okolnosti koja bi, da je zaista postojala, činila delo dozvoljenim.
Okrivljeni je u konkretnom slučaju ostavinskim rešenjem od 01.10.1991. godine oglašen za
naslednika nad navedenom lovačkom puškom, za koju je njegov otac imao dozvolu za držanje.
Zbog toga na strani okrivljenog nije postojala neotklonjiva stvarna zabluda u pogledu toga da se
radi o trofejnom oružju, za koje nije potrebno odobrenje za držanje ili nošenje, te su suprotni žalbeni navodi branioca okrivljenog ocenjeni kao neosnovani.
(Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu, Kž1. 146/2013 od 21.02.2013. godine)
55.
Kazus predstavlja slučajno prouzrokovanje posledice u spoljnjem svetu koje se ne može
pripisati okrivljenom u krivicu, te stoga ne postoji krivično delo već samo objektivno prouzrokovanje krivičnog dela, jer nema subjektivnog - psihičkog odnosa okrivljenog prema izvršenom krivičnom delu.
Iz obrazloženja:
Što se tiče krivičnog dela teške telesne povrede iz člana 121. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, u odnosu na oštećenog Z.N, izreka prvostepene presude je u potpunosti nerazumljiva i protivrečna sama sebi i razlozima presude tako da se iz izreke presude ne vidi uopšte zašto je optuženi
oslobođen od optužbe na osnovu člana 355. tačka 1. Zakonika o krivičnom postupku.
Međutim, u razlozima presude prvostepeni sud navodi da je optuženi kritičnom prilikom postupao u nužnoj odbrani, pa je tako delujući naneo povredu i oštećenom Z.N. koji mu je rođak u
situaciji kada je ovaj poturio nogu između oštećenog i optuženog, sa namerom da spreči oštećenog da dalje udara optuženog i to upravo kada je optuženi A. zamahnuo nožem da ubode oštećenog G, u takvoj situaciji prvostepeni sud smatra da u radnji optuženog A. nema ni umišljaja ni
nehata za nanošenje oštećenom Z.N. teške telesne povrede, što znači da nema ni krivičnog dela, a
s druge strane postupanje optuženog u nužnoj odbrani isključuje postojanje krivičnog dela i u odnosu na oštećenog Z.N.
- 33 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Ovakvi razlozi prvostepenog suda su potpuno nerazumljivi i protivrečni sami sebi, prvostepeni
sud prvo tvrdi da je optuženi delovao u nužnoj odbrani, a zatim ističe da na strani optuženog nema
uopšte vinosti u odnosu na nanošenje oštećenom N. teške telesne povrede, što znači da nema ni krivičnog dela.
Prvostepeni sud takođe utvrđuje da je kritičnom prilikom oštećeni Z.N. pokušao da spreči oštećenog I. da dalje ne udara optuženog, što znači da na strani oštećenog N. nedostaje bitan elemenat za
postojanje nužne odbrane, a to je protivpravni napad oštećenog na optuženog.
Pored toga ne vidi se na osnovu kojih dokaza je sud utvrdio da upravo kada je optuženi A. zamahnuo nožem da ubode oštećenog G. udario je nožem i povredio oštećenog Z.N. u situaciji kada je
ovaj poturio nogu između optuženog i oštećenog sa namerom da spreči oštećenog I. da dalje udara
optuženog.
Onako kako prvostepeni sud objašnjava da je optuženi delovao u nužnoj odbrani u odnosu na
oštećenog N, takvi slučajevi se rešavaju primenom odredaba Krivičnog zakonika o stvarnoj zabludi,
odnosno takozvanoj putativnoj nužnoj odbrani, a gde se u obrazloženju prvostepene presude govori
da na strani optuženog uopšte nema vinosti, to može da predstavlja takozvani kazus - slučaj, odnosno slučajno prouzrokovanje posledice, gde ne postoji krivica za krivično delo, već postoji samo
objektivno prouzrokovanje krivičnog dela, a nema subjektivnog psihičkog odnosa prema izvršenom
krivičnom delu. Prema tome to su dve stvari koje se potpuno isključuju.
(Rešenje Vrhovnog suda Srbije, Kž. I 2223/08 od 20.10.2008. godine)
PRAVNA ZABLUDA
(Član 29. Krivičnog zakonika)
56.
U situaciji kada učinilac iz opravdanih razloga nije mogao da ima tačnu predstavu o zabranjenosti dela – u pitanju je neotklonjiva pravna zabluda. Kod otklonjive zablude učinilac je
bio dužan i mogao da zna da je delo koje vrši zabranjeno.
Iz obrazloženja:
Zastupajući stanovište da optuženi nije bio svestan da je njegovo delo zabranjeno, odbrana
obrazlaže da optuženi i oštećena pripadaju romskoj zajednici kod koje vlada običaj da se devojke
i muškarci udaju i žene veoma mladi. Majka oštećene se takođe mlada udala, kao i mnoge druge
devojke i zbog toga niko nije snosio bilo kakvu odgovornost. Optuženi je čak isticao da u njihovoj etničkoj grupi nema devojaka starosti 18 godina, jer se sve udaju pre punoletstva. Optuženi i
oštećena su se ponašali u skladu sa takvim običajem tako da optuženi nije bio svestan zabranjenosti svog dela tj. njegove protivpravnosti, zbog čega je postupao u pravnoj zabludi. S obzirom
na to - delo optuženog nije krivično delo.
U stvari, pod pravnom zabludom se podrazumeva pogrešna predstava o zabranjenosti dela - učinilac ima tačnu predstavu o elementima krivičnog dela, ali nije svestan da je to delo zabranjeno.
Svest o zabranjenosti mora biti prisutna i kod umišljaja i kod nehata, pri čemu je kod umišljaja učinilac svestan da postoji suprostavljenost nekoj pravnoj normi, a kod nehata je toga mogao i trebalo da
bude svestan.
- 34 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
U smislu člana 29. Krivičnog zakonika, pravna zabluda je osnov isključenja krivičnog dela pod
pretpostavkom da učinilac iz opravdanih razloga nije znao da je delo zabranjeno odn. da to nije mogao i nije bio dužan da zna. Upravo se neotklonjiva pravna zabluda uvek smatra zabludom iz opravdanih razloga, a otklonjiva se smatra običnom pravnom zabludom. Kod neotklonjive zablude se prihvata da učinilac iz opravdanih razloga nije imao niti je mogao da ima tačnu predstavu o zabranjenosti dela, a da li je i bio u pravnoj zabludi utvrđuje se u svakom konkretnom slučaju zavisno od objektivnih i subjektivnih okolnosti koje se odnose na učinioca i delo.
Okolnosti koje se odnose na njegove intelektualne sposobnosti (da je osoba prosečnih intelektualnih
sposobnosti, dobre informisanosti, korektnog shvatanje i rasuđivanja, dobre analitičko - sintetičke sposobnosti, da živi u selu nadomak grada Niša, da održava kontakte i sa ljudima koji ne pripadaju romskoj
zajednic, itd.) - upućuju na zaključak da je optuženi mogao i trebalo da bude svestan da je zabranjeno
održavati polne odnose sa detetom koje uživa posebnu pravnu zaštitu, pa i prilikom stupanja u polne odnose kako prilikom zaključenja braka tako i prilikom zasnivanja vanbračne zajednice.
Postojanje običaja u okviru romske zajednice da se zaključuje brak između lica mlađih od 18 godina
ni u kom slučaju - za osobu prosečnih intelektualnih sposobnosti kojoj su dostupna sredstva informisanja i koja održava stalne kontakte sa pripadnicima drugih zajednica - ne može predstavljati opravdanje
za stupanje u polne odnose sa detetom, koje je u ovom slučaju imalo 12 godina i 4 meseca.
Zato zabluda optuženog ne predstavlja neotklonjivu pravnu zabludu u odnosu na zabranjenost krivičnog dela, već se može kvalifikovati jedino kao otklonjiva pravna zabluda.
(Iz Presude Višeg suda u Nišu, K. 143/2011(1) od 12.12.2011. godine)
57.
Nije krivično delo ono delo koje je učinjeno u neotklonjivoj pravnoj zabludi, ali da bi ovaj
oblik zablude postojao nužno je da učinilac nije bio dužan i nije mogao da zna da je njegovo
delo zabranjeno.
Iz obrazloženja:
Osnovano se žalbom zastupnika javne tužbe ukazuje da je neprihvatljiv zaključak prvostepenog suda da kod okrivljene kao "starije žene, seljanke, neuke…", nije postojala svest da čini
predmetno krivično delo i to da izjavom da ona i pokojni suprug nisu imali dece, dovodi u zabludu sud kao nadležni organ da u ostavinskom postupku na predmetnom zapisniku koji sadrži njenu
izjavu, overi tako neistinitu izjavu koja je kasnije služila kao dokaz u daljem toku postupka, a na
osnovu koje izjave je i doneto ostavinsko rešenje da je okrivljena jedini naslednik svog pokojnog
muža, a pri čemu ovaj sud, kao drugostepeni, ukazuje i na elemente krivice iz čl. 22. KZ i to na
onaj element koji se sastoji o svesti da je delo zabranjeno, pa se shodno zakonskoj formulaciji
krivice iz čl. 22. st. 1. KZ, ne zahteva svest da se predmetnim radnjama čini krivično delo, niti da
učinilac zna da svojim radnjama čini tačno određeno krivično delo, već se navedenom zakonskom odredbom traži, pored ostalog, da je učinilac bio svestan ili je bio dužan i mogao biti svestan da je njegovo delo zabranjeno, s tim što prema odredbi čl. 29. st. 1. KZ, nije krivično delo
ono delo koje je učinjeno u neotklonjivoj pravnoj zabludi, ali da bi ovaj oblik zablude postojao
nužno je da učinilac nije bio dužan i nije mogao da zna da je njegovo delo zabranjeno, s tim što
se onom učiniocu koji nije znao da je delo zabranjeno, ali je to mogao i bio dužan da zna, kazna
može samo ublažiti, u smislu odredaba čl. 29. st. 2. i st. 3. KZ.
(Rešenje Apelacionog suda u Kragujevcu, Kž1. 1626/11 od 10.05.2011. godine)
- 35 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
58.
Okrivljeni će odgovarati za krivično delo neovlašćenog nošenja vatrenog oružja i municije
ako je prilikom pretresa kod njega pronađeno oružje a posebno ako se ima u vidu da okrivljeni oružje i sakuplja.
Iz obrazloženja:
Prvostepenom presudom optuženi je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćenog
držanja opojnih droga i neovlašćenog nošenja vatrenog oružja i municije.
Branilac u žalbi ukazuje da optuženi iz opravdanih razloga nije znao da je u Srbiji zabranjeno držanje gasnog pištolja i municije, obzirom da je taj pištolj sa municijom kupio u slobodnoj prodaji u Nemačkoj gde je boravio zadnje četiri godine i gde nije zabranjeno držanje ovakvog oružja i municije.
Po oceni Vrhovnog suda pravilno je zaključio prvostepeni sud da nisu opravdani razlozi koje optuženi iznosi u svojoj odbrani.
On je imao realne mogućnosti da se raspita kod svojih bliskih rođaka u Srbiji da li je dozvoljeno
držanje ovakve vrste oružja i municije u Srbiji. Sem toga prilikom legitimisanja od strane policije
optuženi nije prijavio gasni pištolj sa municijom, iako su ga policajci pitali da li ima oružje već su
mu taj pištolj i municija pronađeni i oduzeti prilikom pretresa. Pištolj sa municijom nije prijavio ni
prilikom ulaska u SCG što ukazuje da je bio svestan određenosti ovog dela u zakonu, posebno kada
se ima u vidu da optuženi ima oružje i da isto sakuplja, što samo po sebi pretpostavlja i posedovanje
znanja o zakonskim odredbama kojim je regulisana materija o oružju i municiji.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kž. br. 1090/04 od 5.10.2004. godine)
POKUŠAJ
(Član 30. Krivičnog zakonika)
59.
Sud će radnje optuženog pravno kvalifikovati kao produženo krivično delo teška krađa u
pokušaju kada mu se optužnicom stavlja na teret krivično delo teška krađa u pokušaju u saizvršilaštvu i krivično delo krađa.
Iz obrazloženja:
U slučaju kada optuženi izvrši više istih ili istovrsnih krivičnih dela (pod istovrsnim krivičnim delima podrazumevaju se lakši ili teži oblici istog krivičnog dela, od kojih neka mogu ostati u pokušaju - u
ovom slučaju obična i teška krađa) za kvalifikaciju produženog krivičnog dela uzima se najteže od izvršenih krivičnih dela - član 61. stav 4. Krivičnog zakonika.
U konkretnom slučaju, imenovani optuženi je izvršio krivično delo krađe i krivično delo teške
krađe u pokušaju, zbog čega je ovaj sud preinačio pravnu kvalifikaciju i optuženog oglasio krivim za
produženo krivično delo teške krađe u pokušaju.
(Iz Presude Apelacionog suda u Nišu, Kž1. 2169/2010 od 26.06.2012. godine)
- 36 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
60.
Krivični zakon je povređen u korist okrivljenog kada je nađeno da se u radnjama okrivljenog stiču sva bitna obeležja krivičnog dela razbojništvo u pokušaju, a ne krivičnog dela razbojništvo.
Iz obrazloženja:
Imenovani okrivljeni je presudom Apelacionog suda u Kragujevcu od 16.05.2011. godine oglašen krivim da je izvršio dva krivična dela razbojništvo u pokušaju iz člana 206. stav 1. u vezi člana
30. Krivičnog zakonika, pa je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 10 (deset) meseci, u
koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru.
Protiv navedene presude žalbe su izjavili Osnovni javni tužilac zbog odluke o kazni i branioci
okrivljenog iz svih zakonom predviđenih razloga.
Apelacioni sud, kao sud trećeg stepena, je održao sednicu veća na kojoj je ispitao pobijanu presudu po službenoj dužnosti, pa je, po oceni navoda u izjavljenim žalbama Osnovnog javnog tužioca i
branilaca okrivljenog, našao da su žalbe neosnovane.
Na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pravilno je Apelacioni sud, kao drugostepeni,
primenio krivični zakon kada je našao da se u radnjama okrivljenog stiču svi elementi krivičnog dela
razbojništva u pokušaju iz člana 206. stav 1. u vezi člana 30. KZ, izvršenog na štetu oštećenog, dok
je - po nalaženju Apelacionog suda - kao suda trećeg stepena, povredio krivični zakon u korist okrivljenog kada je našao da se u radnjama okrivljenog stiču sva bitna obeležja krivičnog dela razbojništvo u pokušaju iz člana 206. stav 1. u vezi člana 30. Krivičnog zakonika.
Ovo zbog toga što je krivično delo razbojništvo iz člana 206. stav 1. Krivičnog zakonika složeno
delo, koje obuhvata prinudu i krađu. Okrivljeni je upotrebio pištolj, kao sredstvo prinude, kako bi
ostvario krađu, a koju je i ostvario, jer je novac uzeo i na taj način prekinuo pritežanje oštećene, a zasnovao svoje pritežanje i faktičku vlast na novcu, pa je istim i raspolagao kada ga je bacio na pod.
Zato se u konkretnom slučaju radi o svršenom krivičnom delu razbojništvo, jer je upotrebljena
sila i pretnja prema oštećenoj i izvršeno krivično delo krađa, tako da se u radnjama okrivljenog stiču
sva bitna obeležja krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 1. ovog Zakonika.
(Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu, Kž.3 15/11 od 04.11.2011. godine)
61.
Optužnim predlogom okrivljenima je stavljeno na teret da su izvršili krivično delo sitno delo
krađe u saizvršilaštvu.
Okrivljeni su proturili ispod ograde fabričkog kruga oduzete cevi. Te cevi su delom bile unutar
fabričkog kruga, a delom van fabričkog kruga.
Okrivljeni nisu stekli mirno pritežanje, jer su zadržani unutar fabričkog kruga i sprečeni da uspostave nesmetani posed na stvarima.
Okruvljeni su blagovremeno uočeni od strane radnika obezbeđenja tako da je oštećeni u svakom trenutku bio u mogućnosti da uspostavi nesmetan posed na stvarima, što je u konkretnom slučaju i učinio.
Kako je nesumnjivo utvrđeno da je vrednost cevi 3.000,00 dinara i da je krivično delo ostalo
u pokušaju, obzirom da pokušaj sitnog dela krađe nije kažnjiv, to su pravilno okrivljeni oslobođeni od optužbe.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu, Kž. br. 124/05 od 23.02.2005. godine)
- 37 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
62.
Okrivljeni je pokušao da izvrši krivično delo teške krađe obijanjem prostorije dispanzera, pri
tom pokušavajući da oduzme pokretne stvari u nameri da njihovim prisvajanjem pribavi protivpravnu imovinsku korist ne znajući u momentu izvršenja krivičnog dela kolika će ta korist biti,
na taj način što je uz pomoć podesnog predmeta otvorio prozor sa zadnje strane objekta i izvršio
premetačinu.
Lice mesta napustio je ne oduzevši ništa nakon aktiviranja alarmnog uređaja.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu, Kž. br. 2854/04 od 8.12.2004. godine)
DOBROVOLJNI ODUSTANAK
(Član 32. Krivičnog zakonika)
63.
U situaciji kada učinilac krivičnog dela ispali iz pištolja dva projektila u pravcu žrtve i
promaši je, tada je u pitanju svršeni pokušaj kod kojeg nije moguć dobrovoljni odustanak.
Iz obrazloženja:
Suprotno navodima žalbe branioca optuženog, a i po oceni Apelacionog suda, iz celokupnog ponašanja optuženog kritičnom prilikom ne može se zaključiti da je on odustao od izvršenja krivičnog
dela. Naime, optuženi nije pokušao izvršenje krivičnog dela, pa dobrovoljno odustao od daljeg preduzimanja radnje izvršenja ili sprečio nastupanje posledice (što je - po članu 32. stav 1. Krivičnog zakonika - uslov za postojanje dobrovoljnog odustanka), već je umišljajno započeo izvršenje krivičnog
dela pa ga nije dovršio.
Zbog toga je prvostepeni sud, na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje, pravilno primenio krivični zakon kada je radnje optuženog (opisane u stavu I izreke) pravno kvalifikovao kao krivično delo ubistvo u pokušaju iz člana 113. u vezi člana 30. Krivičnog zakonika.
Ispitujući povodom žalbe branioca optuženog prvostepenu presudu u delu odluke o kazni, Apelacioni sud nalazi da je isti pravilno utvrdio sve okolnosti koje su, na osnovu člana 54. Krivičnog zakonika, od značaja za odmeravanje vrste i visine kazne. Pravilno su utvrđene kao olakšavajuće okolnosti, koje je prvostepeni sud ocenio kao naročito olakšavajuće, lične, porodične i imovinske prilike
optuženog, da je reč o mladom čoveku, doprinos oštećenog, kajanje i izvinjenje za izvršeno krivično
delo, kao i to da se pomirio sa oštećenim, sa kojim je sada u dobrim odnosima, zbog čega se oštećeni
i nije pridružio njegovom krivičnom gonjenju. Od otežavajućih okolnosti cenio je objektivnu težinu
učinjenog krivičnog dela i stepen krivice optuženog.
Kazna zatvora u trajanju od dve godine, na koju je optuženi osuđen, i po oceni Apelacionog suda
predstavlja kaznu adekvatnu utvrđenim okolnostima, nužnu i neophodnu da se prema optuženom
ostvari svrha kažnjavanja predviđena članom 42. Krivičnog zakonika, u okviru opšte svrhe krivičnih
sankcija iz člana 4. stav 2. istog.
(Iz Presude Apelacionog suda u Nišu, Kž. 1 163/10 (1) od 29.09.2010. godine)
- 38 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
64.
Za postojanje instituta dobrovoljnog odustanka potrebno je da okrivljeni dobrovoljno odustane od izvršenja krivičnog dela, ali ne zbog toga što ne može da nađe ništa od vrednijih stvari, već
je potrebno da je započeo radnju izvršenja krivičnog dela, ali je nije dovršio, usled na primer njegovih unutrašnjih motiva, griže savesti, a ne zbog toga što objektivno nije mogao da nađe ništa
što je vrednije u vozilu.
Dobrovoljni odustanak od pokušaja krivičnog dela pretpostavlja da je odluka o odustanku od
njenog izvršenja rezultat dobrovoljnog opredeljenja učinioca. Odustajanje nije dobrovoljno kada na
njeno donošenje odlučuju spoljni činioci. U konkretnom slučaju okrivljeni nije dobrovoljno odustao,
pod uticajem unutrašnjih motiva, da ne dovrši krivično delo, već zbog činjenice da u vozilu nije našao nikakve vrednije stvari koje bi prisvojio.
(Iz Presude Okružnog suda u Kraljevu Kž. 84/06 od 22.02.2007. godine)
65.
Kad učinilac odustane od započetog izvršenja krivičnog dela razbojništva zbog prepreka koje
znatno otežavaju izvršenje dela, ne postoji dobrovoljni odustanak od izvršenja krivičnog dela.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kž- 2136/06 od 29.05.2007. godine)
SAIZVRŠILAŠTVO
(Član 33. Krivičnog zakonika)
66.
Za postojanje saučesništva u izvršenju krivičnog dela neophodna je subjektivna veza koja
se ogleda u postojanju svesti učinioca o učešću saučesnika u zajedničkom delovanju.
Iz obrazloženja:
Prvostepeni sud odbrane optuženih smatra suprotnim izvedenim dokazima, iz kojih razloga ih i
nije prihvatio. U pogledu umišljaja optuženih daje se samo formalna definicija umišljaja i delimična
analiza odbrane prvoimenovanog optuženog, pa sud utvrđuje da je postupao sa umišljajem da pomogne drugoimenovanom optuženom u izvršenju krivičnog dela. Međutim, izuzev navedenog dela
obrazloženja, presuda ne sadrži razloge o saučesništvu odn. saizvršilaštvu u smislu člana 33. i pomaganju u smislu člana 35. Krivičnog zakonika.
Saučesništvo u krivičnom delu postoji kada je u izvršenju dela učestvovalo više lica koja su svesna zajedničkog delovanja što podrazumeva da postoji objektivna veza između njih a koja se sastoji
u tome da svaki saučesnik mora da određenim svojim radnjama doprinese izvršenju krivičnog dela i
nastupelih posledica, što znači da je radnja svakog od saučesnika deo iste celine, usmerena ka prouzrokovanju iste posledice. Za postojanje saučesništva je neophodna i subjektivna veza koja se ogleda
u postojanju svesti o postojanju saučesnika u zajedničkom delovanju, što znači da učinioci znaju je- 39 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
dan za drugog i da znaju ko je izvršilac, a pri tome lično poznanstvo nije neophodno. Saučesništvo
ima četiri oblika: saizvršilaštvo, podstrekavanje, pomaganje i organizovanje zločinačkog udruženja.
Saizvršilaštvo postoji ako više lica neposredno učestvuje u radnji izvršenja što znači da između njih
postoji objektivna veza (koja se odnosi na delimičnu ili u celini preduzetu radnju izvršenja koja je data u
opisu krivičnog dela) i subjektivna veza (da lica koja učestvuju budu svesna zajedničkog delovanja).
Po pravilu, ali nije neophodno, postoji prethodni dogovor o zajedničkom izvršenju dela, moguće
i prećutni pristanak na izvršenje dela ili naknadno uključenje određenog lica, što zavisi od konkretnog slučaja. Pomaganje je umišljajno doprinošenje drugom licu da izvrši krivično delo što znači da
pomagač svojim radnjama koje su izvan radnje izvršenja, neposredno ili posredno, olakšava izvršenje dela. Pomaganje može biti različito i to kao prethodno, pre započete radnje izvršenja krivičnog
dela ili naknadno, psihičko (npr. davanje saveta i podrške izvršiocu) ili materijalno (npr. omogućavanje smeštaja pre izvršenja dela) i dr.
Pobijana presuda i ne sadrži razloge o navedenim oblicima saučesništva, a dati razlozi su nerazumljivi, tako da je zbog navedenih bitnih povreda krivičnog postupka i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja presuda morala biti ukinuta.
(Iz Rešenja Apelacionog suda u Nišu, 4 Kž.1 1954/11 od 09.08.2011. godine)
67.
Saizvršilaštvo postoji kada neko od saizvršilaca preduzme drugu radnju koja omogućava i
doprinosi izvršenju tog dela i potpuno je neodvojiva od radnje izvršenja odn. sa istom predstavlja celinu, pri čemu svaki od okrivljenih hoće delo kao zajedničko a ne samo kada svaki od
njih preduzme radnju izvršenja krivičnog dela. Dakle, ukoliko su dvojica okrivljenih pucali na
jedno lice koje je pogođeno jednim projektilom, obojica okrivljenih su saizvršioci krivičnog dela ubistva, iako nije utvrđeno ko je ispalio projektil koji je pogodio.
Iz obrazloženja:
Prvostepena presuda se neosnovano pobija žalbama okrivljenog i njegovih roditelja, između
ostalog, i zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja. Navodi se da je prvostepeni sud pogrešno
utvrdio da je imenovani okrivljeni izvršio krivično delo ubistva, s obzirom da tokom postupka nije
utvrđeno ko je od dvojice okrivljenih ispalio projektil koji je usmrtio oštećenog, niti je sa sigurnošću
utvrđeno da su obojica napadača na njega pucali, u vezi sa činjenicom da su na licu mesta pronađene
samo dve čaure ispaljene iz istog pištolja.
Naime, prvostepeni sud je iz iskaza navedenih posrednih svedoka utvrdio da su obojica okrivljenih kritičnom prilikom pucali u pravcu oštećenog, a ova okolnost je potvrđena i iskazom neposrednog svedoka, a koji i ovaj sud prihvata samo u delu u kome se ističe da su se navedenom prilikom
čula tri pucnja.U vezi sa tim, pravilan je zaključak prvostepenog suda da je moguće da je jedan od
okrivljenih kritičnom prilikom pucao iz revolvera koji ne izbacuje čaure, jer su na licu mesta pronađene samo dve čaure ispaljene iz istog pištolja. Pri tome, ima se u vidu nalaz i mišljenje sudskog veštaka, koji i ovaj sud u potpunosti prihvata, a iz koga - između ostalog - proizilazi da je prostrelina
kod oštećenog mogla nastati kako hicem iz revolvera kalibra 38 što odgovara kalibru od 9 mm, tako
i hicem iz pištolja kalibra 7,62 mm, koji je ovom prilikom nesporno i korišćen.
U konkretnoj situaciji, iako je oštećeni preminuo usled prostreline nanete od strane jednog
projektila ispaljenog iz oružja, prvostepeni sud je pravilno našao da su obojica okrivljenih saizvr- 40 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
šioci krivičnog dela ubistva, iako nije utvrđeno ko je od okrivljenih ispalio smrtonosni projektil.
Naime, ovaj sud nalazi da saizvršilaštvo postoji ne samo kada svaki od saizvršilaca preduzme radnju izvršenja konkretnog krivičnog dela, već i kada neko od njih preduzme drugu radnju koja omogućava i
doprinosi izvršenju tog dela i potpuno je neodvojiva od radnje izvršenja odn. sa istom predstavlja celinu.
U tom slučaju potrebno je da postoji volja tih lica da krivično delo izvrše zajednički, tj. da svaki od njih
hoće delo kao zajedničko, tako da njihove radnje čine prirodnu i logičku celinu.
Kako je u ovom slučaju, na opisani način, utvrđeno da su obojica okrivljenih pucali u oštećenog,
to je ovaj sud našao da je potpuno irelevantno ko je od njih ispalio smrtonosni projektil, imajući u vidu da su opisane radnje, koje su okrivljeni u konkretnoj situaciji preduzeli, očigledno neodvojive, da
predstavljaju prirodnu i logičku celinu, i da bitno doprinose izvršenju krivičnog dela, te da su okrivljeni preduzimanjem istih iskazali zajedničku nameru da oštećenog liše života.
(Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, Kž.1 804/11 od 22.09.2011. godine)
68.
Za krivično delo učinjeno u saizvršilaštvu u izreci osuđujuće presude moraju biti precizno,
tačno i nesumnjivo označene radnje svakog od saizvršilaca odn. mora nedvosmisleno biti označeno koje radnje je koji okrivljeni preduzeo ili je - ostvarujući zajedničku odluku - drugom
radnjom bitno doprineo izvršenju konkretnog krivičnog dela.
Iz obrazloženja:
Prvostepena presuda je doneta – prema stavu Apelacionog suda - uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka. Na to se osnovano ukazuje u izjavljenim žalbama, pa je - u smislu člana 389. Zakonika o krivičnom postupku - ukidanje prvostepene presude obavezno.
U tom smislu, povredu iz člana 368. stav 1. tačka 11. Zakonika o krivičnom postupku je prvostepeni sud učinio na taj način što je izreka pobijane presude nerazumljiva, a u odnosu na odlučne činjenice u obrazloženju pobijane presude nisu dati dovoljni razlozi pa se ova ne može ni ispitati, te je
njeno ukidanje nužno.
Izrekom ožalbene presude prvoimenovani okrivljeni i drugoimenovani okrivljeni oglašeni su krivima što su … " neovlašćeno radi dalje prodaje držali supstancu koja je proglašena za opojnu drogu i
to ukupno 40,64 grama marihuane koja je bila upakovana u ukupno 36 kesica, koje su prilikom nailaska policijskih službenika od sebe odbacili … ".
Međutim, iz ovakve izreke kao ni iz dokaza koji su izvedeni tokom postupka ne može se zaključiti koje radnje je koji od okrivljenih preduzimao, jer iz same izreke proizlazi da su oba okrivljena
držala 36 kesica opojne droge, kao i da su oba okrivljena iste kesice od sebe odbacili tj. na osnovu
izreke prvostepene presude moglo bi se zaključiti da su zajednički držali i odbacili 36 kesica sa opojnom drogom - marihuanom.
Nasuprot tome, iz potvrda o privremeno oduzetim predmetima nadležne policijske uprave od
02.10.2009. godine proizlazi da je od prvoimenovanog krivljenog oduzeta 1 PVC kesa u kojoj su se
nalazile 22 PVC kesice ispunjene određenom količinom zeljaste materije, nalik na opojnu supstancu
marihuanu, dok iz druge potvrde proizlazi da je od drugoimenovanog okrivljenog oduzeta jedna
PVC kesa i u njoj 14 PVC kesica ispunjenih određenom količinom zeljaste materije nalik na opojnu
drogu marihuanu To bi vodilo zaključku da je svako od okrivljenih držao po jednu kesu u kojoj se
nalazilo više manjih kesica, a koju su od sebe odbacili.
- 41 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Izreka presude mora da sadrži činjenice i okolnosti od kojih zavisi primena zakona, pa se - samim tim - osnovano žalbama ističe da je izreka prvostepene presude nerazumljiva. Naime, kada je u
pitanju radnja izvršenja krivičnog dela, a posebno krivičnog dela koje je izvršeno u saizvršilaštvu, u
izreci moraju biti precizno, tačno i nesumnjivo označene radnje svakog od saizvršilaca odn. mora nedvosmisleno biti označeno koje radnje je koji okrivljeni preduzeo ili je - ostvarujući zajedničku odluku - drugom radnjom bitno doprineo izvršenju konkretnog krivičnog dela.
Takođe, pobijana presuda nema razloga o odlučnim činjenicama koje se tiču saizvršilaštva, s obzirom da prvostepeni sud u obrazloženju pobijane presude ne analizira radnje svakog od okrivljenih
niti daje razloge za svoju odluku, već samo navodi da je okrivljene oglasio krivim zbog izvršenja
krivičnog dela u saizvršilaštvu.
(Iz Rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Kž.1 6811/10 od 08.02.2011. godine)
69.
Za postojanje saizvršilaštva nije neophodan izričit dogovor između okrivljenih, već samim
svojim ponašanjem saizvršioci mogu da se saglašavaju sa radnjom drugog okrivljenog i da te
radnje prihvataju kao svoje.
Iz obrazloženja:
Pravilan je zaključak prvostepenog suda, pa s tim u vezi Apelacioni sud ocenjuje žalbene navode neosnovanim, da su sva trojica okrivljenih zajedno i to duži vremenski period proveli u pošti (u unutrašnjosti ovog objekta ili pak ispred), gde su uočili pok. oštećenu da je podigla veću
sumu novca, nakon čega su doneli odluku da od nje ovaj novac oduzmu i to uz primenu sile, dakle, izvršenjem krivičnog dela razbojništvo, jer je realno bilo očekivati da oštećena neće dobrovoljno dati novac, pa su se saglasili sa primenom sile od strane neposrednog izvršioca dela, tj.
okr. Z. i pri tome su podelili svoje uloge, tj. dogovorili se ko će ući u stambeni objekat - zgradu,
a ko će biti i gde ispred ovog objekta, te gde će se kasnije naći i podeliti novac pribavljen izvršenjem ovog krivičnog dela. Za postojanje saizvršilaštva nije neophodan izričit dogovor između
okrivljenih, već samim svojim ponašanjem saizvršioci mogu pokazati da se saglašavaju sa radnjom drugog okrivljenog i pri izvršenju dela te radnje prihvataju kao svoje, s tim što u konkretnom slučaju, kako to pravilno zaključuje prvostepeni sud, nesporno su izvedeni dokazi i uputili
na zaključak da je između okrivljenih postojao dogovor za izvršenje krivičnog dela razbojništvo,
koje delo su i učinili, podelivši međusobno uloge pri izvršenju dela, s tim što se nastupanje teže
posledice i time izvršenje kvalifikovanog oblika krivičnog dela, u smislu teške telesne povrede
kod pok. oštećene, može pripisati samo umišljaju okr. Z.
(Presuda Apelacionog suda u Kragujevcu, Kž. 44/10 od 1.04.2010. godine)
70.
Ako se okrivljeni oglasi krivim zbog određenog krivičnog dela, ali u saučesništvu (čl. 33.
KZ), tada se u izreci presude moraju navesti radnje izvršenja krivičnog dela od strane okrivljenih, koje su rezultat zajednički donete odluke.
- 42 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Iz obrazloženja:
Presudom Okružnog suda okrivljeni je oglašen krivim zbog krivičnog dela teške krađe iz čl. 204. st. 1.
tač. 1. u vezi čl. 33. KZ. Rešenjem Vrhovnog suda Srbije Kž. 1459/08, od 29. septembra 2008, uvažavanjem žalbe branioca okrivljenog i po službenoj dužnosti ukida se presuda Okružnog suda i predmet se vraća istom sudu na ponovno suđenje. Ožalbenom presudom okrivljeni je oglašen krivim zbog krivičnog dela
teške krađe iz čl. 204. st. 1. tač 1. KZ u saizvršilaštvu sa maloletnim licem, jer je na bazi prethodnog dogovora i podele posla čekao maloletnike koji su "na isti način kao kod krivičnog dela opisanog pod tač. 1.
dispozitiva predloga za izricanje vaspitne mere", što je samo po sebi nerazumljivo i neprihvatljivo. Iz takvih navoda izreke presude proizilazi da je okrivljeni samo čekao maloletnike dok oni ne uzmu novac iz
kuće oštećenog, dakle, ne navodi se preduzimanje nikakve druge konkretne radnje koja bi ukazivala na
njegovu ulogu saizvršioca. Takođe i u razlozima presude ne daju se konkretni razlozi u smislu ocene izvedenih dokaza. U obrazloženju se navodi da je prethodno okrivljeni nagovarao maloletnike da idu i uzmu
novac od oštećenog, što je protivrečno izreci presude, jer takvi razlozi bi mogli ukazivati na podstrekavanje maloletnika u smislu čl. 34. KZ, ili eventualno pomaganja u smislu čl. 35. KZ.
(Iz Rešenja Vrhovnog suda Srbije Kž. 1459/08, od 29.09.2009. godine)
71.
Ima mesta primeni instituta saizvršilaštva iz čl. 33. KZ i u situaciji kada je jedan okrivljeni oglašen krivim, a prema drugom je optužba odbijena na osnovu čl. 354. tač. 2. ZKP
(presuđena stvar).
Iz obrazloženja:
Presudom Opštinskog suda u Bačkoj Topoli K. 229/06 od 31. marta 2008. okrivljeni je oglašen
krivim zbog krivičnog dela teške krađe iz čl. 204. st. 1. tač. 1. KZ, a prema drugookrivljenom je optužba odbijena na osnovu čl. 354. tač. 2. ZKP da je izvršio krivično delo teške krađe u saizvršilaštvu
iz čl. 204. st. 1. tač. 1. u vezi čl. 33. KZ.
Presudom Okružnog suda u Subotici Kž. 324/08 od 30. juna 2008. preinačena je Presuda Opštinskog suda u B. Topoli K. 229/06 od 31. marta 2008. u pogledu pravne ocene dela, tako što se radnje
okrivljenog opisane u izreci prvostepene presude pravno kvalifikuju kao krivično delo teške krađe u
saizvršilaštvu iz čl. 204. st. 1. tač. 1. u vezi čl. 33. KZ.
Prvostepeni sud je prilikom donošenja presude pogrešno smatrao da se institut saizvršilaštva u smislu čl. 33. KZ ne može primeniti u situaciji donošenja osuđujuće presude kojom se oglašava krivim samo jedan od saizvršilaca, a pri tome se u odnosu na drugog saizvršioca saglasno odredbi čl. 354. tač. 2.
ZKP optužba odbija. Prvostepeni sud zanemaruje da je odbijajuća optužba strogo formalna sudska presuda i da se jednom takvom sudskom odlukom ne može obezvrediti opšti institut krivičnog prava materijalnopravnog karaktera. Time što je prvostepeni sud našao i ocenio da se u konkretnom slučaju u odnosu na krivičnopravnu delatnost okrivljenog R. R. ima primeniti odredba čl. 354. tač. 2. ZKP u smislu
presuđene stvari, to ni u kom slučaju ne isključuje njegovu saizvršilačku ulogu u predmetnom krivičnopravnom događaju. Stoga je Okružni sud uvažavajući žalbu OJT otklonio povredu Krivičnog zakona iz
čl. 369. tač. 4. ZKP koja je pobijanom presudom učinjena u korist drugookrivljenog A. S. time što je
radnje okrivljenog A. S. za koje je istom presudom oglašen krivim pravno kvalifikovao kao krivično delo teške krađe u saizvršilaštvu iz čl. 204. st. 1. tač. 1. u vezi čl. 33. KZ.
(Iz Presude Okružnog suda u Subotici Kž. 324/08 od 30. 06.2008. godine)
- 43 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
72.
Kod postojanja saizvršilaštva kao saučesništva u širem smislu, kod saizvršilaca mora postojati subjektivna veza.
Iz obrazloženja:
Objektivna veza kod saizvršilaca postoji u odgovarajućem doprinosu u izvršenju krivičnog
dela u vidu preduzimanja radnje izvršenja krivičnog dela ili neke druge radnje koja je u tesnoj
vezi sa radnjom izvršenja, a subjektivna veza u svesti o zajedničkom delovanju saizvršilaca ako
zajednički preduzimaju radnje izvršenja, ili u njihovom zajedničkom umišljaju ukoliko postupaju
na osnovu dogovora i time sa nekom drugom radnjom bitno doprinose izvršenju krivičnog dela
(čl. 33. Krivičnog zakonika). Pri svemu tome u činjeniči opis optužnog akta, pa time i osućujući
deo izreke presude prvostepenog suda, mora nužno da sadrži jasno i precizno opisanu radnju izvršenja ili neku drugu radnju koju konkretno preduzima svaki od saizvršilaca u smislu objektivnog bića predmetnog krivičnog dela sa jedne strane, kao i neophodne elemente iz subjektivnog
bića predmetnog krivičnog dela, da bi se krivično pravna delatnost svakog saučesnika pravilno i
jasno predstavila, kako sa činjeničnog tako isto i sa pravnog stanovišta.
(Iz Rešenja Okružnog suda u Subotici K. 496/07 od 19.12.2007. godine)
73.
Učinio je krivično delo razbojničke krađe i optuženi koji, posle oduzimanja tuđe stvari nije upotrebio silu u nameri da ukradenu stvar zadrži, ako je sa drugim učesnikom koji je upotrebio silu u izvršenju dela - postupao kao saizvršilac.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kž. I 2239/06 od 12.12.2006. godine)
POMAGANJE
(Član 35. Krivičnog zakonika)
74.
Krivica pomagača uslovljena je osudom izvršioca za određeno krivično delo.
Iz obrazloženja:
Naime, prvostepeni sud je optuženog A.S. oglasio krivim za krivično delo izazivanje opšte
opasnosti pomaganjem iz čl. 278. st. 1. u vezi čl. 35. KZ, ali nije imao u vidu da je uslov postojanja ovog oblika saučesništva, osuda izvršioca. Same po sebi radnje pomaganja ne predstavljaju
krivično delo, jer njihova posebna obeležja nisu propisana u posebnom delu krivičnog zakona,
usled čega su one relevantne samo ako doprinose izvršenju određenog krivičnog dela od strane
konkretnog izvršioca.
- 44 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
U slučaju da se odvojeno sudi pomagaču, u izreci presude kojom se pomagač oglašava krivim mora
se utvrditi krivično delo koje je izvršio učinilac, a prvostepeni sud iako utvrđuje da se pred Opštinskim
sudom u Nišu pod brojem Ki.br.___/08 vodi krivični postupak protiv A.D. za krivično delo izazivanje
opšte opasnosti izvršeno dana __ 2006. godine u ul. P. u Nišu, u izreci pobijane presude utvrđuje da je
optuženi A.S. sa umišljajem pomogao A.D. u izvršenju krivičnog dela za koje se vodi odvojeni krivični
postupak. Dakle, preduslov za krivicu pomagača je osuda izvršioca za određeno krivično delo, uz ocenu
postojanja i kvaliteta doprinosa pomagača izvršenju krivičnog dela. Iz odnosa izvršenog krivičnog dela i
radnji pomaganja proizilazi da je krivičnopravna relevantnost radnji pomaganja akcesorne prirode, što
dalje znači da se prvo mora utvrditi krivično delo koje je izvršio određeni učinilac, da bi se potom moglo
utvrditi da li su radnje pomaganja doprinele izvršenju određenog krivičnog dela.
(Iz Presude Apelacionog suda u Nišu Kž. 1.br.67/10 od 31.03.2010. godine)
GRANICE ODGOVORNOSTI I KAŽNJIVOSTI SAUČESNIKA
(Član 36. Krivičnog zakonika)
75.
Sud je ovlašćen da protiv pojedinih okrivljenih i za pojedina krivična dela razdvoji krivični postupak i posebno ga dovrši.
Iz obrazloženja:
Apelacioni sud, Posebno odeljenje, neosnovanim ocenjuje žalbeni navod Okružnog javnog
tužilaštva u Beogradu - Specijalnog tužilaštva, da je prvostepeni sud, time što je razdvojio postupak protiv okrivljenih A, B. i V. u odnosu na tada saokrivljene S. i D. učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368. st. 2. ZKP-a, ukazivanjem da su radnje pomaganja zavisne
od dela izvršioca, zbog čega se bez prethodnog utvrđivanja da li je preduzeta radnja izvršenja ne
može pristupiti utvrđivanju činjenice da li su okrivljeni radnjama pomaganja učestvovali u krivičnim delima izvršilaca. Okolnost da je krivični postupak razdvojen, sama po sebi, pobijanu presudu ne čini nepravilnom i nezakonitom, jer je sud ovlašćen shodno odredbi čl. 34 st. 1 ZKP-a,
da protiv pojedinih okrivljenih i za pojedina krivična dela razdvoji krivični postupak i posebno
ga dovrši pa je prvostepeni sud, imajući u vidu stepen akcesornosti radnje pomaganja u odnosu
na radnju izvršenja, koja je, a suprotno žalbenim navodima Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu - Specijalnog tužilaštva, limitirana, što se pre svega ogleda u autonomiji krivične odgovornosti pomagača u odnosu na krivičnu odgovornost izvršioca, a što proizilazi iz odredbe čl. 25 st. 1
OKZ-a, odnosno odredbe čl. 36 st. 1 KZ, kojima je, između ostalog, propisano da je izvršilac krivično odgovoran, odnosno da je odgovoran za izvršeno krivično delo u granicama svog umišljaja,
a pomagač u granicama svog umišljaja, došao u mogućnost da u ovako razdvojenom postupku
utvrđuje odlučne činjenice.
Kako su, po oceni Apelacionog suda, u ožalbenoj presudi pravilno i pouzdano utvrđene odlučne
činjenice, a naime da nema dokaza da su okrivljeni A. i B. počinili krivično delo zloupotrebe službenog položaja u pomaganju iz čl. 242. st. 1. KZ RS u vezi čl. 22. i 24. OKZ-a, i da nema dokaza da je
okrivljeni V. počinio krivično delo zloupotrebe službenog položaja u pomaganju iz čl. 359. st. 3. u
- 45 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
vezi st. 1. KZ, u vezi čl. 35. KZ, to, po nalaženju ovoga suda, ovo i ovakvo razdvajanje krivičnog
postupka protiv okrivljenih A, B. i V. u odnosu na ostale saokrivljene, nije uticalo na pravilnost utvrđenih odlučnih činjenica i sledstveno tome na zakonito i pravilno presuđenje.
(Presuda Apelacionog suda u Beogradu, Kž1 Po1 6/10 od 12. 04. 2010. godine)
ODGOVORNOST UREDNIKA
(Član 38. Krivičnog zakonika)
76.
U spornom tekstu objavljenom u novinama postoje inicijali, ali ova činjenica ne ukazuje
automatski i da je autor teksta poznat.
Iz obrazloženja:
Na osnovu člana 441. stav 1. a u vezi sa članom 274. stav 1. tačka 1. Zakonika o krivičnom
postupku, pobijanim rešenjem je odbijena privatna krivična tužba zbog krivičnog dela klevete iz
člana 171. stav 2. Krivičnog zakonika. Ovo zbog toga što se po nalaženju prvostepenog suda činjenična tvrdnja izneta u časopisu ne može smatrati radnjom koja bi škodila nečijoj časti i ugledu, pa stoga delo koje je predmet optužbe nije krivično delo. Takođe, autor objavljenog teksta nije nepoznat.
Stav je veća Okružnog suda da je ovakav zaključak prvostepenog suda preuranjen.
Naime, prvostepeni sud nije mogao bez održanog glavnog pretresa zaključiti da li nešto može da
škodi časti i ugledu privatnog tužioca što predstavlja bitna obeležja krivičnog dela klevete iz člana
171. stav 2. Krivičnog zakonika.
Osim toga, iz obrazloženja pobijanog rešenja je ostalo nejasno da li je autor zaista nepoznat, jer
se stoga privatna krivična tužba odbija na osnovu člana 274. stav 1. tačka 2. Zakonika o krivičnom
postupku. S tim u vezi, posebno treba ukazati da postojanje inicijala u spornom tekstu ne može automatski ukazivati da je autor poznat, što prvostepeni sud nije utvrdio.
(Iz Rešenja Okružnog suda u Beogradu, Kž. 345/07 od 12.02.2007. godine)
77.
Kada su direktor RTS i glavni i odgovorni urednik emisije "Dnevnik" putem televizije preneli
neistinitu informaciju koja može škoditi časti i ugledu službenih lica – sudija i osuđeni za klevetu,
ispunjeni su uslovi da se sudska presuda objavi u izvodu u istoj emisiji o trošku osuđenih.
Iz obrazloženja:
Vršilac dužnosti glavnog direktora RTS i glavni i odgovorni urednik emisije "Dnevnik 2" na
RTS oglašeni su krivim za izvršenje krivičnog dela klevete iz člana 92. stav 3. u vezi st. 2. i 1. KZS.
- 46 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Oni su preneli u emisiji "Dnevnik" neistinitu informaciju koja može škoditi časti i ugledu službenih lica u vezi sa vršenjem njihove funkcije, da su trojica sudija primili mito za ukidanje pritvora
jednom okrivljenom.
Pošto su okrivljeni osuđeni za krivično delo klevete nanete putem televizije sud je imajući u vidu
sve okolnosti slučaja, a naročito karakter klevete, njen intenzitet i posledice koje su nastupile, prihvatio
zahtev javnog tužioca u skladu sa kojim je radi moralne satisfakcije oklevetanim oštećenima obavezao
RTS da presudu u izvodu objavi o trošku okrivljenih u 10 minutu emisije "Dnevnik 2" RTS.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu, Kž. br. 2707/04 od 30.11.2004. godine)
78.
Odgovorni urednik koji u svom listu objavi neistinu za privatnu tužilju kako je postala
zvezda striptiza, time je izvršio krivično delo klevete putem štampe.
Iz obrazloženja:
Okrivljeni odgovorni urednik oglašen je krivim zbog krivičnog dela klevete iz čl. 92. st. 2. u vezi st.
1. KZS u vezi čl. 27. OKZ. On je u svom listu - magazinu kao glavni i odgovorni urednik izneo neistine
koje mogu škoditi časti i ugledu privatne tužilje, tako što je objavio tekst da je privatna tužilja postala
nova zvezda striptiza posle pokušaja da napravi karijeru u svetu manekenstva i muzike. Odlučujući o
žalbi branioca okrivljenog okružni sud je našao da okrivljeni nije dokazao da ima osnovanog razloga da
poveruje u istinitost onoga što je iznosio, pa je pravilan zaključak prvostepenog suda da u radnjama
okrivljenog stoje obeležja krivičnog dela klevete iz čl. 92. st. 2. u vezi sa st. 1. KZS.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu, Kž. 872/04 od 31.3.2004. godine)
SVRHA KAŽNJAVANJA
(Član 42. Krivičnog zakonika)
79.
Kazna zatvora je pravilno odmerena i izrečena ukoliko odgovara težini izvršenog krivičnog dela i stepenu krivice učinioca.
Iz obrazloženja:
Javni tužilac u žalbi ističe da prvostepeni sud nije dao adekvatan značaj činjenici da je okrivljeni
zbog istovrsnih krivičnih dela ranije deset puta osuđivan.
Prvostepeni sud je, po oceni Apelacionog suda, cenio sve okolnosti (olakšavajuće i otežavajuće)
na strani okrivljenog, koje utiču na odmeravanje kazne u smislu člana 54. Krivičnog zakonika. Kao
olakšavajuće okolnosti uzeo je da je porodičan čovek, otac maloletnog deteta, da je priznao izvršenje
krivičnog dela, a kao otežavajuću raniju osuđivanost, između ostalog, pretežno zbog istovrsnih krivičnih dela.
- 47 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Pravilno ga je za izvršeno krivično delo krađe osudio na kaznu zatvora u trajanju od tri meseca, koja odgovara težini izvršenog krivičnog dela i stepenu njegove krivice a istovremeno je dovoljna za ostvarenje svrhe kažnjavanja, propisane članom 42. Krivičnog zakonika.
Zbog toga su žalbeni navodi javnog tužioca ocenjeni kao neosnovani.
(Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, Kž1. 207/2013 od 18.02.2013. godine)
80.
Sa principom individualizacije kazne u skladu je institut uslovnog otpusta - kazna se svodi na
onu meru koja je realno potrebna za ostvarenje ciljeva kažnjavanja odn. svrhe kažnjavanja sa
stanovišta specijalne prevencije.
Iz obrazloženja:
Nesporna je činjenica da je potrebno vreme predviđeno zakonom za puštanje na uslovni otpust
osuđenog lica, u smislu odredbe člana 522. Zakonika o krivičnom postupku i člana 46. stav 1. Krivičnog zakonika - proteklo. Prema stanju u spisima predmeta, imenovani osuđeni do sada je izdržao
2/3 kazne zatvora u trajanju od dve godine i dva meseca. Iz izveštaja KPZ za maloletnike od
26.06.2012. godine proizilazi da je osuđeni po izlasku iz prijemnog odeljenja razvrstan u zatvoreno
odeljenje, da je posle završene obuke u školskoj bravarskoj radionici premešten u proizvodni pogon,
te da je, kako je pokazao napretke na svim poljima, naknadno razvrstan u nešto povoljniju. Nakon
toga mu je ukazano poverenje prelaska u devetu vaspitnu grupu i na dosta odgovornije radno mesto građevinska režija, te da za sada to u potpunosti opravdava.
U predmetnom izveštaju je dalje navedeno da je, kako je u kontinuitetu prisutna uzlazna linija u
sveukupnom ponašanju, osuđeni razvrstan u još povoljniju grupu u okviru poluotvorenog odeljenja,
te je nakon mesec dana počeo da koristi vanzavodske pogodnosti bez zloupotrebe. Njegovi stavovi
prema krivičnom delu i kazni su pozitivni, priznaje izvršenje krivičnog dela, kaznu procenjuje kao
pravednu i kaje se. Program postupanja je ušao u završnu fazu i stiče se utisak da je osuđeni usvojio
društveno prihvatljive vrednosti i da više neće činiti krivična dela.
Imajući to u vidu, prvostepeni sud je izneo nedovoljno jasne i kontradiktorne razloge u pogledu
ispunjenosti kako objektivnih, tako i subjektivnih uslova neophodnih za primenu instituta uslovnog
otpusta odn. razloge koji se odnose na postojanje okolnosti koje pokazuju da nije postignuta svrha
kažnjavanja. Pri tome, naročito treba imati u vidu prirodu instituta uslovnog otpusta koji je u skladu
sa principom individualizacije kazne, jer se svodi na onu meru koja je realno potrebna za ostvarenje
ciljeva kažnjavanja tj. svrhe kažnjavanja sa stanovišta specijalne prevencije.
(Iz Rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Kž.2 2898/12 od 31.07.2012. godine)
81.
Sud će primenom odredaba o sticaju, prilikom utvrđivanja jedinstvene kazne zatvora, uzeti u obzir pojedinačne kazne zatvora koje su prethodno utvrđene, i imati u vidu da je jedinstvena kazna adekvatna kako sa stanovišta individualne i generalne prevencije, shodno čl. 4. i
42. KZ-a, tako i težini izvršenih krivičnih dela i stepenu krivice okrivljenog.
- 48 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Iz obrazloženja:
Ispitujući odluku o krivičnoj sankciji, shodno navodima žalbe okrivljenog i njegovog branioca, kao i
Višeg javnog tužioca, Apelacioni sud nalazi da je prvostepeni sud prilikom donošenja odluke o vrsti i visini krivične sankcije imao u vidu sve okolnosti od značaja za odmeravanje kazne predviđene čl. 54.
KZ-a, pa je pravilno od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog cenio priznanje krivičnog dela iz
čl. 246a st. 1 KZ-a i da je predao opojnu drogu ovlašćenim radnicima PU, a od otežavajućih okolnosti da
je ranije krivično osuđivan, pa je pravilno okrivljenom utvrdio pojedinačne kazne zatvora, a potom je
pravilno uzeo kao utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine zbog produženog krivičnog dela
teške krađe iz čl. 204. st. 1 tač. 3 u vezi sa čl. 61. st. 1, 4. i 5. KZ-a po pravnosnažnoj presudi Opštinskog
suda od 17. 4. 2008. godine, pa je okrivljenog za navedena krivična dela u sticaju, na osnovu čl. 60. st. 2.
tač. 2 KZ-a, pravilno osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine. Po oceni Apelacionog suda, izrečena kazna zatvora u trajanju od dve godine dovoljna je i nužna za ostvarivanje svrhe kažnjavanja kako sa stanovišta individualne prevencije tako i generalne, shodno čl. 4. i 42. KZ-a i adekvatna je težini izvršenih krivičnih dela i stepenu krivice okrivljenog.
(Presuda Apelacionog suda u Kragujevcu, Kž. 4299/10 od 17. 9. 2010. godine)
82.
Okolnost da je optuženi ranije osuđivan za krivično delo koje ne ukazuje na njegovu sklonost ka nasilju ne utiče značajnije na odluku o kazni za krivično delo nasilje u porodici.
Iz obrazloženja:
Presudom Opštinskog suda u U. K.br.431/09 od 4.12.2009.godine, optuženi M. R iz U. oglašen
je krivim zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika (U daljem tekstu: KZ), i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od osam meseci, u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 20.10.2009. godine pa nadalje.
Suprotno navodima žalbe, prvostepeni sud je u toku prvostepenog postupka pravilno i potpuno
utvrdio činjenično stanje i dao jasne i dovoljne razloge o odlučnim činjenicama.
U žalbi se osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja u pogledu ličnosti optuženog i okolnosti
vezanih za njegov brak sa oštećenom M. Navodi su neosnovani i njima se ne dovodi u sumnju verodostojnost iskaza oštećene, koji je potvrđen i drugim izvedenim dokazima, a delimično iz odbrane optuženog, kao i pisanih dokaza, lekarskih izveštaja i nalaza i mišljenja veštaka hirurga i specijalističkog izveštaja za maloletnu oštećenu, dok se o ličnosti optuženog u potpunosti i stručno izjasnio veštak neuropsihijatar. Kako je činjenično stanje pravilno utvrđeno, to je žalba branioca odbijena kao neosnovana.
U žalbi optuženog se osporava u suštini samo činjenično stanje utvrđeno presudom, da između njega i njegove bivše supruge nije bilo sukoba, da nije tukao svoje maloletno dete, da se radi o jednom šamarčiću, a da je prvostepeni sud neosnovano poverovao iskazu oštećene. Po oceni drugostepenog suda,
neosnovani su navodi u žalbi optuženog, jer je prvostepeni sud u dokaznom postupku nesporno utvrdio
činjenično stanje kao u izreci presude i o tome dao u obrazloženju presude jasne i logične razloge o svim
odlučnim činjenicama, pa se u radnjama optuženog stiču sva obeležja krivičnog dela za koje je oglašen
krivim. Stoga je drugostepeni sud odbio žalbu optuženog kao neosnovanu.
Po oceni drugostepenog suda, prvostepeni sud je pravilno ocenio sve okolnosti značajne za odluku o kazni, kao i okolnost da je optuženi ranije osuđivan, ali za krivično delo koje ne ukazuje na nje- 49 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
govu sklonost ka nasilju, pa ova njegova ranija osuđivanost ne može značajnije uticati na odluku suda u pogledu izricanja krivične sankcije.
Drugostepeni sud je našao da je pravilnom ocenom utvrđenih olakšavajućih i otežavajućih okolnosti na strani optuženog prvostepeni sud pravilno ocenio da je za postizanje svrhe kažnjavanja iz
člana 42. KZ nužna osuda optuženog na kaznu zatvora u trajanju od osam meseci, u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru.
Sa iznetih razloga Apelacioni sud je doneo odluku kao u izreci, a na osnovu člana 388. Zakonika
o krivičnom postupku.
(Presuda Apelacionog suda u Kragujevcu, Kž1. 1604/10 od 23.2.2010. godine)
83.
Okolnost da je okrivljeni ranije osuđen zbog krivičnog dela falsifikovanje isprave, za koje mu je izrečena uslovna osuda, ima karakter otežavajuće okolnosti, bez obzira što se ne radi o specijalnom povratu pošto je sada izvršio krivično delo iz člana 159. stav 1. zakona o energetici, kada se ima u vidu težina
ranije izvršenog krivičnog dela, da je oba dela izvršio s umišljajem i da su od ranije osude protekle samo
dve godine, jer te okolnosti ukazuju na sklonost okrivljenog ka vršenju krivičnog dela.
Na pravilno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio Zakon o energetici kada je radnju okrivljenog kvalifikovao kao krivično delo iz člana 159. stav 1. Zakona o energetici, pošto
su se u radnjama okrivljenog stekla sva objektivna i subjektivna obeležja ovog krivičnog dela.
Ispitujući prvostepenu presudu u pogledu odluke o kazni Okružni sud je našao da je žalba i u tom
delu neosnovana. Prilikom odlučivanja o kazni prvostepeni sud je pravilno u smislu člana 54. Krivičnog
zakonika od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog uzeo to da je porodičan čovek i da je otac petoro dece. Pogrešno je međutim uzeo da se okrivljenom ne može kao otežavajuća okolnost uzeti to da je
osuđivan presudom Opštinskog suda u N. K. br. 52/04 zbog krivičnog dela iz člana 233. stav 3. Krivičnog zakona Republike Srbije, kojom mu je izrečena uslovna osuda, navodeći kao razloge za to da se radi
o krivičnom delu druge vrste, pošto se radi o okolnosti koja se odnosi na njegov raniji život, a okolnost
da je on osuđen zbog krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora do pet godina i da je okrivljeni
novo krivično delo izvršio u roku proveravanja (prema izveštaju KE rok proveravanja je istekao
26.1.2007) pokazuje da na njega izrečena uslovna osuda nije popravno uticala. Kada se još ima u vidu
stepen krivice okrivljenog i težina izvršenog krivičnog dela, izrečena novčana kazna u iznosu od
100.000 dinara predstavlja kaznu koja je srazmerna stepenu krivične odgovornosti okrivljenog i težini
izvršenog krivičnog dela, odnosno kaznu koja je nužna i dovoljna da se njome ostvari svrha kažnjavanja
propisana članom 42. Krivičnog zakonika.
(Presuda Okružnog suda u Nišu, Kž. 831/08 od 25.7.2008. godine)
USLOVNI OTPUST
(Član 46. Krivičnog zakonika)
84.
Da li je osuđeni izdržao više od dve trećine izrečene kazne računa se po rešenju o primeni
amnestije, jer primena amnestije ne isključuje primenu uslovnog otpusta.
- 50 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Iz obrazloženja:
Veće ovog suda je - prilikom utvrđivanja da li je prošlo zakonom predviđeno vreme za puštanje
na uslovni otpust - u obzir uzelo visinu kazne koja se ima izvršiti po rešenju o primeni amnestije prema osuđenom od 20.11.2012. godine.
Naime, u konkretnom slučaju imenovani osuđeni je dana 25.6.2012. godine stupio na izdržavanje kazne zatvora na koju je osuđen presudom nadležnog Višeg suda od 15.04.2011. godine. Tokom
izvršenja kazne došlo je do primene amnestije prema osuđenom on je oslobođen od izvršenja dela
kazne, koje ima značenje izmene osude u pravnosnažnoj presudi tj. amnestijom izmenjena osuda ima
se smatrati novom osudom.
S tim u vezi, utvrđuje se da je do sada osuđeni izdržao više od dve trećine izrečene kazne po navedenom rešenju i da je istek kazne predviđen dana 25.03.2013. godine. Tako je prošlo zakonom
predviđeno vreme za puštanje na uslovni otpust, imajući u vidu da primena amnestije ne isključuje
primenu instituta uslovnog otpusta.
(Iz Rešenja Višeg suda u Valjevu, Kuo. 33/2012 od 18.01.2013. godine)
85.
Prilikom odlučivanja o uslovnom otpustu irelevantni su vrsta i težina izvršenog krivičnog
dela, kao i dužina neizdržanog dela kazne.
Iz obrazloženja:
Prvostepeni sud ceni vrstu i težinu izvršenog krivičnog dela i uopšte okolnosti konkretnog slučaja, što je potpuno nejasno budući da su one bile predmet ocene prilikom utvrđivanja činjeničnog stanja u toku trajanja prvostepenog postupka, kao i da su nesumnjivo bile predmet ocene prilikom odmeravanja kazne. U smislu člana 46. stav 1. Krivičnog zakonika, te okolnosti ni na koji način nisu
relevantne prilikom odlučivanja o uslovnom otpustu, jer ova norma određuje da će se pri oceni da li
će se osuđeni uslovno otpustiti uzeti u obzir njegovo vladanje za vreme izdržavanja kazne, izvršavanje radnih obaveza s obzirom na njegovu radnu sposobnost, kao i druge okolnosti koje pokazuju da
je postignuta svrha kažnjavanja, a koje se po nalaženju drugostepenog suda tiču držanja i ponašanja
osuđenog lica nakon donošenja pravnosnažne presude, na osnovu kojih se može zaključiti da li se on
u toku izdržavanja kazne tako popravio da se može osnovano očekivati da će se na slobodi dobro
vladati, a naročito da do isteka vremena za koje je izrečena kazna neće učiniti novo krivično delo.
Isto tako, irelevantna je za donošenje odluke o uslovnom otpustu okolnost koliki je deo neizdržane kazne, budući da član 46. stav 1. Krivičnog zakonika postavlja dva uslova za puštanje na uslovni
otpust. Jedan je objektivne prirode i tiče se dela izdržane kazne, a drugi je subjektivne prirode i tiče
se ocene da li se osuđeno lice u toku izdržavanja kazne tako popravio da se može sa osnovom očekivati da će se na slobodi dobro vladati, a naročito da do isteka vremena za koje je izrečena kazna neće
učiniti novo krivično delo.
(Iz Rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Kž.2 2049/12 od 01.06.2012. godine)
86.
Prilikom odlučivanja o uslovnom otpustu, ostvarenost svrhe specijalne prevencije (koja se
ogleda u tome da li se osuđeni u toku izdržavanja kazne tako popravio da se može sa osnovom
- 51 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
očekivati da će se na slobodi dobro vladati, a naročito da do isteka vremena za koje je kazna
izrečena neće učiniti novo krivično delo), ocenjuje se na bazi opisa ponašanja osuđenog koji je
dat u izveštaju kaznene ustanove.
Iz obrazloženja:
Po oceni Apelacionog suda a imajuči u vidu sadržinu izveštaja Kazneno-popravnog zavoda,
ne može se kao pravilan prihvatiti zaključak iz pobijanog rešenja da - iako je u odnosu na imenovanog osuđenog ostvarena svrha specijalne prevencije - nisu ispunjeni uslovi za njegovo uslovno
otpuštanje sa izdržavanja izrečene mu kazne zatvora, zbog toga što nije ostvarena svrha generalne prevencije. Naime, svrha generalne prevencije postiže se izricanjem pravnosnažne presude
dok se okolnost da li je u odnosu na osuđenog ostvarena svrha specijalne prevencije, u smislu zakonske odredbe člana 46. stav 1. Krivičnog zakonika, koja se ogleda u tome da se osuđeni u toku
izdržavanja kazne tako popravio da se može sa osnovom očekivati da će se na slobodi dobro vladati, a naročito do isteka vremena za koje je kazna izrečena ne učini novo krivično delo, mora
utvrđivati na bazi opisa njegovog ponašanja koje je sadržano u izveštaju kaznene ustanove u kojoj osuđeni kaznu izdržava.
Zbog toga je pobijano rešenje moralo biti ukinuto.
(Iz Rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Kž. 2 967/11 od 04.04.2011. godine)
87.
Ispunjenost uslova za puštanje osuđenog na uslovni otpust zavisi isključivo od ostvarenosti
svrhe specijalne prevencije.
Iz obrazloženja:
Molba imenovanog osuđenog za puštanje na uslovni otpust sa izdržavanja kazne zatvora u trajanju od 14 godina odbijena je Rešenjem nadležnog Višeg suda od 18.5.2011. godine.
U prvostepenom rešenju sadržana je bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 368.
stav 1. tačka 11. Zakonika o krivičnom postupku, koja se sastoji u tome što su u njegovom obrazloženju navedeni potpuno nejasni razlozi o odlučnim činjenicama, a na koju povredu se osnovano ukazuje žalbom osuđenog i zbog čega je ukidanje pobijanog rešenja nužno.
Kao razloge za svoj zaključak, prvostepeni sud u obrazloženju rešenja, između ostalog, navodi
da iz izveštaja Uprave KPZ o vladanju osuđenog proizilazi da je izrečena kazna u svom dosadašnjem
toku dala pozitivne rezultate i da je ostvarena svrha specijalne prevencije, ali da u odnosu na osuđenog nije ostvarena svrha generalne prevencije, u smislu uticanja na druge da ne čine krivična dela,
imajući u vidu da je isti osuđen zbog izvršenja najtežih krivičnih dela čiji su zaštitni objekti najvrednija ljudska dobra te da zbog navedenog nema mesta puštanju na uslovni otpust.
Ovaj sud nalazi da je pobijanim rešenjem pravilno utvrđeno da puštanje osuđenog na uslovni otpust,
između ostalog, zavisi od postignutosti svrhe kažnjavanja, koja se, u skladu sa odredbom člana 42. Krivičnog zakonika, sastoji od specijalne prevencije (sprečavanje učinioca da čini krivična dela i uticaj da
ubuduće ne čini krivična dela) i generalne prevencije (uticaj na druge da ne čine krivična dela i izražavanje društvene osude za krivično delo, jačanje morala i učvršćivanje obaveze poštovanja zakona).
- 52 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Međutim, osnovano se žalbom osuđenog ističe da je prvostepeni sud u obrazloženju pobijanog
rešenja naveo potpuno nejasne razloge zbog kojih smatra da u konkretnom slučaju nije ostvarena
svrha kažnjavanja na taj način što nije ostvaren jedan od njenih elemenata - svrha generalne prevencije, u smislu uticanja na druge da ne čine krivična dela. Naime, ovaj sud smatra da se ostvarenje generalne prevencije štiti delom odredbe člana 46. Krivičnog zakonika, kojom je propisano da sud može uslovno otpustiti osuđenog koji je izdržao dve trećine kazne zatvora, iz čega proizlazi da je navedeni period izdržavanja kazne zatvora dovoljan da utiče na druge da ne čine krivična dela tj. da je
navedeni period izdržavanja kazne zatvora dovoljno dug da utiče na jačanje morala i učvršćivanje
obaveza poštovanja zakona.
Zbog toga, ispunjenost uslova za puštanje osuđenog na uslovni otpust nakon isteka navedenog perioda, po oceni ovog suda, isključivo zavisi od ostvarenosti svrhe specijalne prevencije u odnosu na osuđenog odn. od ispunjenosti ostalih uslova predviđenih odredbom člana 46. Krivičnog zakonika i ocene
da li se osuđeni tako popravio da se osnovano može očekivati da će se na slobodi dobro vladati.
(Iz Rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Kž. 2 1898/11 od 14.06.2011. godine)
88.
Generalna prevencija - vaspitni uticaj na druge da ne čine krivična dela ostvaruje se društvenom osudom kroz osuđujuću presudu, tako da je generalna prevencija bez značaja prilikom odlučivanja o uslovnom otpustu.
Iz obrazloženja:
Prvostepeni sud odbio je molbu imenovanog osuđenog za puštanje na uslovni otpust kao neosnovanu.
Na strani 3. obrazloženja ožalbenog rešenja navedeno je da je prilikom donošenja odluke veće
imalo u vidu da iz izveštaja o vladanju tokom izdržavanja kazne uprave KPZ proizlazi da je u odnosu na osuđenog ostvarena specijalna prevencija, jer se on u dosadašnjem delu izdržavanja kazne dobro ponašao i vladao, da je svestan svoje krivice i da izražava kajanje, pa da se zbog toga očekuje da
će nastaviti sa korektnim ponašanjem i odnosom, kako je to navedeno u zaključku izveštaja.
Međutim, ovakav zaključak prvostepenog suda se ne može prihvatiti.
Relevantne odredbe:
Osuđenog, koji je izdržao dve trećine kazne zatvora, sud može uslovno otpustiti sa izdržavanja
kazne, ako se u toku izdržavanja kazne tako popravio da se može sa osnovom očekivati da će se na
slobodi dobro vladati, a naročito ako do isteka vremena za koje je izrečena kazna ne učini novo krivično delo - član 46. Krivičnog zakonika.
Pri oceni da li će se osuđeni uslovno otpustiti, uzeće se u obzir njegovo vladanje za vreme izvršenja kazne, izvršavanje radnih obaveza u odnosu na radnu sposobnost, kao i druge okolnosti koje
pokazuju da je postignuta svrha kažnjavanja. Ne može se uslovno otpustiti osuđeni koji je pokušao
bekstvo ili je pobegao iz zavoda za izvršenje kazne zatvora u toku izdržavanja kazne.
Imajući u vidu navedenu zakonsku odredbu, ožalbeno rešenje je nerazumljivo i nejasno, budući
da Viši sud u izreci odbija kao neosnovanu molbu osuđenog za uslovni otpust, dok na strani 3. obrazloženja ožalbenog rešenja konstatuje da je ostvarena specijalna prevencija - što je prema navedenom članu uslov da se okrivljeni pusti na uslovni otpust sa izdržavanja kazne.
- 53 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Takođe, prvostepeni sud u obrazloženju ožalbenog rešenja navodi da, s obzirom da je svrha kažnjavanja ne samo sprečavanje učinioca da čini krivična dela i uticanje na njega da ubuduće ne čini
krivična dela, već i uticanje na druge da ne čine krivična dela, odnosno izražavanje društvene osude
za krivično delo, jačanje morala i učvršćivanje obaveze poštovanja zakona, prvostepeni sud je našao
da, u konkretnom slučaju, nije ostvarena svrha generalne, odnosno opšte prevencije.
Apelacioni sud, međutim, nalazi da - kada je u pitanju generalna prevencija - ista nema značaja
prilikom odlučivanja o uslovnom otpustu, s obzirom da je prvostepeni sud, kroz svoju osuđujuću
presudu, izrazio adekvatnu društvenu osudu, na koji način se ostvaruje generalna prevencija, odnosno vaspitno utiče na druge da ne čine krivična dela. Zbog toga je potpuno nejasno zašto se u ožalbenom rešenju navodi da u konkretnom slučaju nije ostvarena svrha generalne prevencije.
(Iz Rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Kž. 2 1633/11 od 19.05.2011. godine)
89.
Društvena opasnost i težina krivičnog dela koje je izvršeno od strane osuđenog nisu okolnosti koje mogu biti cenjene pri odlučivanju o puštanju osuđenog na uslovni otpust.
Iz obrazloženja:
Prvostepeni sud je molbu za puštanje na uslovni otpust osuđenog I. A. odbio kao neosnovanu,
nalazeći da se iz izveštaja KPZ P. ne može zaključiti da je postignuta resocijalizacija osuđenog, što
po nalaženju veća ukazuje da u odnosu na osuđenog nije ostvarena svrha specijalne prevencije, kao
komponenta svrhe kažnjavanja propisane odredbama čl. 4. i 42. Krivičnog zakonika (u daljem tekstu: KZ). Pri tome, kako je to navedeno u obrazloženju pobijanog rešenja, prvostepeni sud je imao u
vidu činjenicu da je I. A. osuđen zbog izvršenja krivičnog dela razbojništva iz člana 206. stav 3. u
vezi stava 1. KZ na kaznu zatvora u trajanju od tri godine, dakle u visini posebnog minimuma trajanja kazne, pri čemu je cenio i društvenu opasnost i težinu učinjenog krivičnog dela, te neizdržani deo
kazne zatvora.
Međutim, navedeni razlozi, koji su izneti u obrazloženju pobijanog rešenja, ne mogu se prihvatiti kao pravilni.
Ovo stoga što iz izveštaja o vladanju osuđenog tokom izdržavanja kazne Kazneno-popravnog
zavoda P.- Z. proizlazi da osuđeni disciplinski do sada nije kažnjavan, da prema službenim i osuđenim licima ima korektan odnos i da poštuje odredbe kućnog reda, da krivično delo priznaje i da prema kazni ima pravilan odnos, pa kada se ima u vidu i činjenica da je započeo sa izdržavanjem kazne
12.8.2009. godine i da je istek kazne predviđen za 19.2.2011. godine, dakle da je izdržao više od dve
trećine izrečene kazne, to je nejasan zaključak prvostepenog suda da se iz ovog izveštaja ne može
zaključiti da je postignuta resocijalizacija osuđenog.
Osim toga, prvostepeni sud je, prilikom donošenja odluke o osnovanosti uslovnog otpusta, cenio
činjenicu da je osuđenom izrečena kazna zatvora u trajanju od tri godine, odnosno u visini posebnog
minimuma trajanja kazne za krivično delo iz člana 206. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje je oglašen
krivim pravnosnažnom presudom, kao i društvenu opasnost i težinu učinjenog krivičnog dela, koje
okolnosti, shodno odredbi člana 46. stav 1. KZ nisu od uticaja prilikom donošenja odluke o uslovnom otpustu.
Naime, odredbom člana 46. stav 1. KZ propisano je da osuđenog, koji je izdržao dve trećine kazne zatvora, sud može uslovno otpustiti sa izdržavanja kazne, ako se u toku izdržavanja kazne tako
- 54 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
popravio da se može sa osnovom očekivati da će se na slobodi dobro vladati, te da će se pri oceni da
li će se osuđeni uslovno otpustiti uzeti u obzir njegovo vladanje za vreme izdržavanja kazne i izvršavanje radnih obaveza, obzirom na njegovu radnu spososbnost i druge okolnosti koje pokazuju da li je
u konkretnom slučaju postignuta svrha kažnjavanja. Stoga, okolnosti koje se odnose na visinu kazne
na koju je je I. A. osuđen, društvenu opasnost i težinu učinjenog krivičnog dela, koje okolnosti je prvostepeni sud imao u vidu prilikom donošenja odluke, ne mogu biti cenjene prilikom donošenja odluke o primeni instituta uslovnog otpusta.
Iz navedenih razloga, Apelacioni sud u B. je, uvažavanjem žalbe osuđenog, ukinuo pobijano rešenje i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.
(Rešenje Apelacionog suda u Beogradu, Kž2. 4066/10 od 4.11.2010. godine)
90.
Ako se kazna zatvora izdržava po rešenju kojim je neplaćena novčana kazna zamenjena
kaznom zatvora, sa izdržavanja takve kazne nije dozvoljen uslovni otpust.
Iz obrazloženja:
M. P. iz A... presudom Opštinskog suda u A... K. br. 172/06 od 12. 2. 2007. godine oglašen je
krivim zbog krivičnog dela laka telesna povreda iz čl. 122. st. 2. u vezi sa st. 1. KZ u sticaju sa krivičnim delom nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz čl. 348. st. 1. KZ i osuđen na
jedinstvenu novčanu kaznu u iznosu od 200.000 dinara. S obzirom da istu okrivljeni nije platio u
ostavljenom roku od 3 meseca, sud je istu zamenio kaznom zatvora u trajanju od 6 – šest meseci.
Osuđeni navedenu kaznu izdržava u Kazneno popravnom zavodu u Ć... počev od 18. 2. 2008. godine, a istek kazne predviđen je za 25. 7. 2008. godine.
Rešenjem Opštinskog suda u A... Kuo. br. 36/08 od 29.05.2008. godine odbijena je kao neosnovana molba osuđenog za puštanje na uslovni otpust.
Protiv navedenog rešenja žalbu je izjavio osuđeni M. P. sa predlogom da Okružni sud preinači
pobijano rešenje i on se otpusti sa izdržavanja kazne.
Žalba osuđenog je neosnovana.
Naime, M. P. je presudom Opštinskog suda u A... K. br. 172/06 od 12. 2. 2007. godine zbog krivičnih dela laka telesna povreda iz čl. 122. st. 2. u vezi sa st. 1. KZ i nedozvoljeno držanje oružja i
eksplozivnih materija iz čl. 348. st. 1. KZ osuđen na jedinstvenu novčanu kaznu u iznosu od 200.000
dinara. S obzirom da istu nije platio u ostavljenom roku, sud je istu zamenio kaznom zatvora od šest
meseci.
Osuđeni M. P. znači nije osuđen na kaznu zatvora, već na novčanu kaznu i kazna zatvora u konkretnom slučaju predstavlja izvršenje neplaćene novčane kazne. U čl. 51. st. 3. KZ zakon izričito
propisuje da ako osuđeni isplati ostatak novčane kazne, izvršenje kazne zatvora će se obustaviti, odnosno srazmerno smanjiti. Ovo predstavlja poseban i jedini osnov za oslobađanje od izdržavanja kazne zatvora koja predstavlja zamenu za neplaćenu novčanu kaznu.
Kazna zatvora koja se izdržava kao zamena za neplaćenu novčanu kaznu ne može se poistovetiti
sa kaznom zatvora iz čl. 45. KZ, jer je ova kazna autonomna i specifična i po svojoj prirodi predstavlja način izvršenja novčane kazne.
- 55 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
S obzirom na autonomnost i specifičnost ovakve kazne zatvora, uslovni otpust sa izdržavanja
iste, kada ona predstavlja zamenu za neplaćenu novčanu kaznu nije dozvoljen. Pravo na uslovni otpust pripada samo osuđenima na kaznu zatvora pod uslovima iz čl. 46. KZ.
(Iz Rešenja Okružnog suda u Nišu Kž. br. 1110/08)
OPŠTE ODREDBE O NOVČANOJ KAZNI
(Član 48. Krivičnog zakonika)
91.
Ako bi se izricanjem uslovne osude u potpunosti ostvarila svrha kažnjavanja, tada nema
mesta novčanom kažnjavanju okrivljenih s obzirom na njihove lične i porodične prilike kao i
na loše imovno stanje.
Iz obrazloženja:
Apelacioni sud - ispitujući prvostepenu presudu u pogledu odluke o krivičnoj sankciji - nalazi da
je sud na strani okrivljenih uzeo u obzir sve okolnosti koje utiču na vrstu i visinu krivične sankcije.
Utvrđene su olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenog (korektno držanje pred sudom, da je
otac jednog maloletnog deteta, da ranije nije osuđivan) i na strani okrivljene (korektno držanje pred
sudom, da je majka četvoro dece od kojih je dvoje maloletno, da ranije nije osuđivana).
Međutim, utvrđene olakšavajuće oklonosti, u odsustvu otežavajućih, po nalaženju Apelacionog
suda, nisu u dovoljnoj meri cenjene od strane prvostepenog suda tj. nije im dat adekvatan značaj jer
je okrivljenima pored uslovne osude izrečena i novčana kazna. Zbog toga je ovaj sud okrivljenima
izrekao uslovne osude, tako što im je utvrdio kazne zatvora u trajanju od po šest meseci i istovremeno odredio da se one neće izvršiti ako u roku od tri godine ne izvrše novo krivično delo. Ovaj sud
nalazi da nije bilo mesta izricanju novčane kazne okrivljenima, s obzirom na utvrđene olakšavajuće
okolnosti odn. njihove lične i porodične prilike i imovno stanje (okrivljena nezaposlena i bez imovine, okrivljeni takođe bez imovine), pa imajući u vidu i činjenicu da su predmetne cigarete oduzete od
okrivljenih - to će se izrečenom uslovnom osudom u konkretnom slučaju u potpunosti ostvariti svrha
uslovne osude pa nema mesta njihovom strožem kažnjavanju.
(Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, Kž1. 5217/2012 od 15.10.2012. godine)
NOVČANA KAZNA U ODREĐENOM IZNOSU
(Član 50. Krivičnog zakonika)
92.
Kada je za krivično delo propisana novčana kazna ili zatvor do jedne godine, onda se na
osnovu odredbe člana 50. stav 3. tač. 3. KZ učiniocu predmetnog krivičnog dela može izreći
novčana kazna u iznosu od 30.000 do 300.000 dinara.
- 56 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Iz obrazloženja:
Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ističe da je Apelacioni sud na štetu okrivljenog povredio krivični zakon iz člana 369. tač.
3. ZKP-a, jer je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenio zakon koji se ne može
primeniti.
Iz spisa predmeta se utvrđuje da je protiv okrivljenog javni tužilac podneo optužni predlog zbog
krivičnog dela ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, za koje je okrivljeni prvostepenom presudom oglašen krivim i osuđen na novčanu kaznu u iznosu
od 30.000 dinara, te da je drugostepeni sud uvaženjem žalbe javnog tužioca preinačio prvostepenu
presudu u pogledu odluke o kazni i okrivljenog, za krivično delo za koje je oglašen krivim prvostepenom presudom osudio na novčanu kaznu u iznosu od 100.000 dinara sa obrazloženjem da je to
najmanja novčana kazna koja se za predmetno krivično delo može izreći pozivajući se na odredbu
člana 50. stav 3. tačka 5. KZ-a. Međutim, za krivično delo iz člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ-a
propisana je novčana kazna ili zatvor do jedne godine, pa se na osnovu odredbe člana 50. stav 3. tač.
3. KZ učiniocu predmetnog krivičnog dela može izreći novčana kazna u iznosu od 30.000 do
300.000 dinara, zbog čega, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pogrešan stav drugostepenog suda da
je novčana kazna u iznosu od 100.000 dinara najmanja novačana kazna koja se za predmetno krivično delo može izreći. Samim tim u konkretnom slučaju, nije ni mogla biti primenjena odredba člana
50. stav 3. tač. 5. KZ-a koja propisuje visinu novčane kazne koja se može izreći za krivično delo ali
za koje je zaprećena kazna zatvora do tri godine. Međutim, to ne znači da drugostepeni sud prilikom
odlučivanja o žalbi javnog tužioca nije mogao preinačiti prvostepenu presudu u pogledu odluke o kazni i okrivljenog osuditi i na novčanu kaznu u iznosu od 100.000 dinara, ali ne na osnovu odredbe
člana 50. stav 3. tač. 5. ZKP, kako je to učinio drugostepeni sud, jer za njenu primenu u konkretnom
slučaju nije bilo zakonskog osnova.
(Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Kzz. 19/11 od 30. 3. 2011. godine)
93.
Ako je za krivično delo propisana kazna zatvora do četiri godine bez određenja najmanje
mere, tada se kazna može ublažiti na novčanu kaznu od najmanje 100.000,00 dinara.
Iz obrazloženja:
Relevantne odredbe:
Odredbom propisano je da se Novčana kazna kao glavna kazna izriče se u iznosu od najmanje
100.000,oo dinara za krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora do tri godine - član 50. stav
3. tačka 5. Krivičnog zakonika.
U konkretnoj situaciji za predmetno krivično delo propisana je kazna zatvora do četiri godine.
Dakle, kada je za krivično delo propisana kazna zatvora do četiri godine, bez naznačenja najmanje
mere, tada se - na osnovu člana 57. stav 1. tačka 6. Krivičnog zakonika - kazna može ublažiti na novčanu kaznu u smislu člana 50. stav 3. tačka 5. istog Zakonika od najmanje 100.000,oodinara.
(Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, Kž. 162/10 od 15.09.2010. godine)
- 57 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
IZVRŠENJE NOVČANE KAZNE
(Član 51. Krivičnog zakonika)
94.
Izvršenje zatvorske kazne osuđenom kome je, usled neplaćanja, novčana kazna zamenjena
kaznom zatvora biće obustavljeno ukoliko, pre pravnosnažnosti rešenja kojim je izrečena, izvrši uplatu novčane kazne.
Iz obrazloženja:
Donoseći odluku da zameni novčanu kaznu kaznom zatvora, prvostepeni sud je pravilno našao
da su se u konkretnom slučaju ispunili uslovi iz člana 51. stav 2. Krivičnog zakonika, da se predmetna novčana kazna u naznačenom iznosu (koja je osuđenoj izrečena presudom nadležnog Osnovnog
suda od 16.05.2011. godine), zameni kaznom zatvora u trajanju od 20 dana i da se na izdržavanje kazne uputi po pravnosnažnosti prvostepenog rešenja. Pri tome, ako osuđena po prijemu prvostepenog
rešenja izvrši uplatu novčane kazne, izvršenje kazne zatvora će se obustaviti.
Za takvu svoju odluku prvostepeni sud je dao dovoljno uverljive razloge, jasno ih obrazložio, a
iste prihvata i Apelacioni sud.
(Iz Rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Kž2. 3796/2012 od 26.12.2012. godine)
95.
Pošto je supruga osuđenog izvršila uplatu dela novčane kazne, koja uplatnica je dostavljena
sudu istoga dana, u konkretnom slučaju ispunjeni su uslovi predviđeni odredbom člana 51. stav 3.
Krivičnog zakonika za delimičnu obustavu izvršenja kazne zatvora osuđenom
Iz obrazloženja:
Naznačenom presudom nadležnog Višeg suda od 19.08.2010. godine, imenovani osuđeni je
oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 246A stav 1. Krivičnog zakonika, za koje mu
je izrečena novčana kazna u iznosu od 50.000,oo dinara, koju je bio dužan da plati u roku od 15 dana
od dana pravnosnažnosti presude. Upozoren je da će, ukoliko navedeni iznos novčane kazne ne plati
u ostavljenom roku, ista biti zamenjena kaznom zatvora i to tako što će se za svakih započetih
1.000,oo dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora.
Osuđeni u ostavljenom roku nije uplatio novčanu kaznu, te je rešenjem Višeg suda od
11.10.2011. godine novčana kazna u iznosu od 50.000,00 dinara je zamenjena kaznom zatvora u trajanju od 50 dana.
U konkretnom slučaju, ispunjeni su uslovi predviđeni odredbom člana 51. stav 3. Krivičnog zakonika za delimičnu obustavu izvršenja kazne zatvora osuđenom jer je supruga osuđenog izvršila uplatu dela
novčane kazne u iznosu od 25.000,oo dinara, koja uplatnica je dostavljena sudu istoga dana.
Zbog toga je Viši sud prema osuđenom obustavio postupak izvršenja kazne zatvora u trajanju od
25 dana dok preostali deo kazne zatvora u trajanju od 25 dana osuđeni ima nastaviti sa izdržavanjem.
(Iz Rešenja Višeg suda u Požarevcu, Kv. 250/2012 od 23.10.2012. godine)
- 58 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
96.
Ukoliko je optuženi pravnosnažnom presudom osuđen na kaznu zatvora kao glavnu kaznu, kao i na novčanu kaznu kao sporednu, novčana kazna može mu se zameniti kaznom zatvora u slučaju da je ne plati u ostavljenom roku.
Iz obrazloženja:
Rešenjem Višeg suda od 02.07.2012. godine novčana kazna u iznosu od 50.000,oo dinara, koja
je imenovanom okrivljenom izrečena presudom Višeg suda od 02.06.2011. godine, pravnosnažna
19.10.2011. godine, zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. Krivičnog zakonika, kao sporedna kazna - zamenjena je kaznom zatvora u trajanju od 50 (pedeset) dana.
Suprotno žalbenim navodima branioca osuđenog, činjenica da je osuđeni pravnosnažnom presudom osuđen na kaznu zatvora kao glavnu kaznu, ne predstavlja smetnju da se izvrši zamena novčane
kazne kao sporedne u kaznu zatvora, ako osuđeni istu ne plati u ostavljenom roku.
(Iz Rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Kž.2 2825/12 od 30.07.2012. godine)
97.
U izreci presude kojom se okrivljeni osuđuje na novčanu kaznu sud nije dužan da navede
trajanje zatvorske kazne kojom će novčana kazna biti zamenjena ukoliko okrivljeni ne plati
novčanu kaznu u ostavljenom roku.
Iz obrazloženja:
Suprotno žalbenim navodima branioca imenovanog optuženog, a po oceni Apelacionog suda, prvostepeni sud izreku ožalbene presude nije učinio nerazumljivom time što nije naveo vreme trajanja
kazne zatvora ukoliko novčana kazna, kao sporedna, bude zamenjena kaznom zatvora. Naime, prvostepeni sud je u izreci prvostepene presude naveo da je optuženi izrečenu mu sporednu novčanu kaznu u određenom iznosu od 100.000,00 dinara dužan da plati u roku od mesec dana od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko to ne učini - sud će novčanu kaznu zameniti kaznom zatvora, tako što
će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti 1 (jedan) dan kazne zatvora. U tom
smislu, prvostepeni sud nije u obavezi da unapred određuje vreme trajanja kazne zatvora ukoliko
novčana kazna bude zamenjena kaznom zatvora, budući da postoji mogućnost da optuženi u ostavljenom roku plati deo ili celokupan iznos izrečene mu novčane kazne.
Relevantne odredbe:
Ako osuđeni ne plati novčanu kaznu u određenom roku, sud će novčanu kaznu zameniti kaznom zatvora, tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti 1 (jedan) dan kazne zatvora, s tim da kazna zatvora ne može biti duža od 6 (šest) meseci - član 51. stav 2. Krivičnog zakonika.
(Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, Kž. 1 5981/10 od 27.01.2011. godine)
98.
Ukoliko je osuđenom za plaćanje ostavljen najduži zakonom predviđeni rok, tokom koga nije
tražio da mu se odobri plaćanje u ratama – on se ne može osnovano žalbom pozivati na teške porodične i finansijske prilike zbog kojih novčanu kaznu nije platio u takvom ostavljenom roku.
(Iz Rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Kž. 2. 1331/10 od 13.04.2010. godine)
- 59 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
99.
Povodom žalbe osuđenog, uvažavajući porodično stanje osuđenog, a prvenstveno potrebe maloletne dece i njihovo školovanje, sud nalazi da ima mesta preinačenju rešenja prvostepenog suda kojim je izvršena zamena novčane kazne u kaznu zatvora, tako da ce odobrava osuđenom plaćanje novčane kazne u više rata, shodno članu 51. KZ.
(Iz Rešenja Okružnog suda u Subotici Kž. 37/09 od 30.01.2009. godine)
100.
U postupku zamene novčane kazne u kaznu zatvora, ne ispituje se razlog neppaćanja novčane kazne shodno čl. 51. st. 2. KZ.
Iz obrazloženja:
Rešenjem Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu K. 252/07 od 9. aprila 2009. osuđenoj je zamenjena novčana kazna od 10.000 dinara koja je izrečena... u kaznu zatvora u trajanju od 10 dana.
Rešenjem Okružnog suda u Čačku Kž. 232/09 od 22. maja 2009. godine, odbija se kao neosnovana žalba branioca osuđene, a rešenje Opštinskog suda u G. Milanovcu K. 252/ 07 od 9. aprila
2009. se potvrđuje.
Neosnovano se žalbom ukazuje da prvostepeni sud nije utvrdio razloge zbog kojih osuđena nije
platila novčanu kaznu, a pri tome se ističe da nije imala novčanih sredstava i da će novčanu kaznu
platiti kasnije. Pravilno je prvostepeni sud utvrdio da se ne ispituju razlozi neplaćanja, već se za slučaj neplaćanja primenjuje odredba čl. 51. st. 2. KZ, tako što se vrši zamena u kaznu zatvora na način
što za svakih započetih 1000 dinara novčane kazne određuje jedan dan zatvora, a što je prvostepeni
sud navedenim rešenjem pravilno odlučio i dao potpune razloge.
(Iz Rešenja Okružnog sudau Čačku Kž. 232/09 od 22.05.2009. godine)
101.
Novčana kazna može se zameniti kaznom zatvora tek kada sud utvrdi da se nije mogla ni
prinudnim putem izvršiti.
Iz obrazloženja:
Rešenjem prvostepenog suda novčana kazna u visini od 15.000,00 dinara izrečena osuđenom,
zamenjuje se kaznom zatvora u trajanju od dva meseca i petnaest dana.
Naime, u obrazloženju rešenja se navodi da se novčana kazna nije mogla ni prinudnim putem
naplatiti.
Prvostepeni sud nije izvršio uvid u spise toga suda I. br. 2649/04 i nije se prethodno utvrdilo da
li je novčana kazna mogla da se prinudnim putem naplati, imajući u vidu odredbe Zakona o izvršnom postupku koji reguliše tu materiju. Tek nakon ostvarenja tog uslova, ima mesta primeni da se
novčana kazna zameni kaznom zatvora.
(Iz Rešenja Okružnog suda u Čačku, Kž. br. 150/05 od 8.04.2005. godine)
- 60 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
RAD U JAVNOM INTERESU
(Član 52. Krivičnog zakonika)
102.
Bez pristanka okrivljenog, prilikom donošenja odluke o izvršenju novčane kazne sud ne
može odrediti njenu zamenu kaznom rada u javnom interesu.
Iz obrazloženja:
Povodom žalbe branioca okrivljenog a ispitujući prvostepenu presudu u delu odluke o krivičnoj
sankciji, ovaj sud nalazi da je žalba i u ovom delu neosnovana.
Ovo zbog toga što je novčana kazna u iznosu od 50.000,00 dinara, na koju je imenovani okrivljeni
osuđen pobijanom presudom zbog izvršenja predmetnog krivičnog dela, i po oceni ovoga suda u svemu
u skladu sa težinom učinjenog dela i stepenom krivice okrivljenog kao učinioca, kao i sa ostalim relevantnim okolnostima iz člana 54. Krivičnom zakonika - olakšavajućim na strani okrivljenog, koje je prvostepeni sud pravilno utvrdio i naveo u obrazloženju pobijane presude. Istima, a nasuprot iznetim žalbenim navodima branioca okrivljenog, sud je dao adekvatan značaj, pravilno nalazeći da olakšavajuće
okolnosti na strani okrivljenog (njegove lične, porodične i materijalne prilike, s obzirom da je neoženjen,
bez dece, bez nepokretne imovine, da domaćinstvo u kome živi poseduje kuću, kao i da je ranije neosuđivan, a naročito mladost okrivljenog, koji je u vreme izvršenja krivičnog dela bio mlađe punoletno lice)
- a u odsustvu otežavajućih okolnosti - imaju karakter naročito olakšavajućih okolnosti koje opravdavaju
primenu instituta ublažavanja kazne - čl. 56. i 57. Krivičnog zakonika.
Ovako odmerenom novčanom kaznom, i po oceni ovoga suda, u potpunosti će se ostvariti svrha
kažnjavanja propisana odredbom člana 42. istog Zakonika.
Ipak, prvostepeni sud je prilikom odluke o izvršenju novčane kazne pogrešio kada je odredio
dva načina za zamenu novčane kazne, pa će - ukoliko okrivljeni ne plati novčanu kaznu u ostavljenom roku i dođe do zamene novčane kazne - voditi računa o tome da se kazna rada u javnom
interesu može izreći samo ako na to pristane okrivljeni, shodno članu 52. stav 4. Krivičnog zakonika. Pri tome, ovaj sud nije mogao da povodom žalbe branioca okrivljenog preinači prvostepenu
presudu samo u delu odluke o izvršenju novčane kazne, jer za zamenu novčane kazne kaznom rada u javnom interesu nema pristanka okrivljenog, a ako bi odredio samo zamenu kaznom zatvora,
povredio bi pravilo o zabrani preinačenja na gore - zabrana reformatio in peius, jer je žalba izjavljena samo u korist okrivljenog.
(Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, Kž.1 6398/10 od 18.02.2011. godine)
103.
Kazna rada u javnom interesu može se izreći i učiniocu krivičnog dela u produženom trajanju,
vodeći računa o količini kriminalne aktivnosti okrivljenog.
(Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu Kž. 1 br. 3704/10 od 15.11.2010. godine)
- 61 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
104.
Sud ne može u presudi odrediti da će se novčana kazna, ako je okrivljeni ne plati u određenom roku, zameniti na jedan od dva načina: kaznom zatvora ili kaznom rada u javnom interesu, već je dužan da odredi samo jedan način zamene novčane kazne.
Iz obrazloženja:
Prvostepenom presudom okrivljeni je zbog krivičnog dela iz člana 297 stav 3 u vezi člana 289
stav 3 u vezi stava 1 KZ osuđen je na novčanu kaznu u iznosu od 50.000,00 dinara, te je određeno da
ako okrivljeni kaznu ne plati u roku od 90 dana ista će se zameniti kaznom zatvora tako što će se za
svakih započetih 1.000,0 dinara novčane kazne odrediti jedan dan zatvora ili tako što će za svakih
1.000 dinara novčane kazne odrediti 8,00 časova rada u javnom interesu.
Po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, prvostepeni sud u presudi kojom izriče novčanu
kaznu ne može odrediti da će se novčana kazna, ako je okrivljeni ne plati u roku koji mu sud odredi, zameniti na jedan od dva načina: kaznom zatvora ili kaznom rada u javnom interesu, već je
potrebno da odredi samo jedan način za zamenu novčane kazne, s tim što kod zamene novčane
kazne kaznom rada u javnom interesu mora voditi računa o odredbi člana 52 stav 4 KZ. Međutim, u konkretnom slučaju, prilikom odluke o izvršenju novčane kazne prvostepeni sud je pogrešio kada je odredio dva načina za zamenu novčane kazne, pa s toga će, ukoliko okrivljeni ne plati
novčanu kaznu u ostavljenom roku da dođe do zamene novčane kazne voditi računa o tome da
kazna rada u javnom interesu može izreći samo ako na to pristane okrivljeni, shodno članu 52.
stav 4. KZ. Pri tome ovaj sud nije mogao da povodom žalbe branioca okrivljenog preinači prvostepenu presudu samo u delu odluke o izvršenju novčane kazne jer zamenom novčane kazne kaznom rada u javnom interesu nema pristanka okrivljenog, a ako bi odredio samo zamenu sa kaznom zatvora, povredili pravilo zabrane preinačenja presude na gore, tj. načelo "reformatio in peius", jer je žalba izjavljena samo u korist okrivljenog.
(Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, Kž. 1 6398/10 od 18.02.2010. godine)
OPŠTA PRAVILA O ODMERAVANJU
KAZNE
(Član 54. Krivičnog zakonika)
105.
Ne može biti od značaja za odmeravanje kazne stepen obrazovanja i stručnost nekog lica
tj. ovo se ne može ceniti ni kao otežavajuća ni kao olakšavajuća okolnost.
Iz obrazloženja:
Prvostepeni sud je u odnosu na imenovanog optuženog pogrešno cenio kao posebno otežavajuću
okolnost činjenicu da je diplomirani hemičar.
- 62 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Naime, stepen obrazovanja i stručnost nekog lica ne može se ceniti ni kao otežavajuća ni kao
olakšavajuća okolnost tj. ne može biti od značaja za odmeravanje kazne.
(Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, Kž1. Po1 9/2010(2) od 25.06.2010. godine)
106.
Do nepravilnog izbora vrste i visine krivične sankcije dovelo je davanje prenaglašenog značaja pobrojanim olakšavajućim okolnostima u odnosu na ocenu ranije osuđivanosti okrivljenog, kojoj nije dat odgovarajući domašaj.
Iz obrazloženja:
Prvostepeni sud je – po oceni Apelacionog suda - prilikom odlučivanja o izboru vrste i visine
krivične sankcije koju će izreći imenovanom okrivljenom imao u vidu sve okolnosti iz člana 54. Krivičnog zakonika, ali im nije dao odgovarajući značaj prilikom izbora vrste krivične sankcije.
Prvostepeni sud je od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog cenio njegovu mladost u vreme izvršenja krivičnog dela, okolnosti pod kojima je delo učinjeno, njegove lične i porodične prilike.
Kao otežavajuću okolnost cenio je njegovu raniju osuđivanost.
Po oceni Apelacionog suda, prvostepeni sud je prenaglašen značaj dao pobrojanim olakšavajućim okolnostima dok u dovoljnoj meri nije cenio činjenicu da je okrivljeni ranije osuđivan. Iz tih
razloga je Apelacioni sud uvažio žalbene navode javnog tužioca i pobijanu presudu preinačio u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je okrivljenom zadržao kao pravilno utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od 2 meseca iz opozvane uslovne osude izrečene presudom Prvog osnovnog suda u
Beogradu od 16.11.2010. godine, kao i kaznu zatvora u trajanju od 5 meseci za krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. Krivičnog zakonika, a potom ga osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od šest meseci nalazeći da će se ovom kaznom zatvora u potpunosti
ostvariti svrha kažnjavanju propisana odredbom člana 42. Krivičnog zakonika, a u okviru opšte svrhe krivičnih sankcija iz člana 4. stav 2. istog Zakonika.
Sve ovo imajući u vidu stepen povrede zaštićenog dobra i stepen krivice okrivljenog,
(Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, Kž1 1936/2012 od 11.6.2012. godine)
107.
Za postojanje krivičnog dela pronevere nije od značaja povraćaj prisvojenog novca, ali tu
okolnost sud ipak može uzeti u obzir kao olakšavajuću prilikom odmeravanja kazne.
Iz obrazloženja:
Prema stavu Apelacionog suda, a suprotno navodima žalbe, optuženi se prema novcu koji mu je
poveren na radu uopšte ponašao vlasnički, pa povraćaj kasnije prisvojenog novca ne isključuje postojanje krivičnog dela pronevera - delo je svršeno.
Međutim, povraćaj novca može uticati na odmeravanje kazne (držanje učinioca posle izvršenog
krivičnog dela, njegovo iskreno i stvarno kajanje kao olakšavajuće okolnosti).
Zbog toga su žalbeni navodi, u pogledu pogrešne pravne kvalifikacije dela u pobijanoj presudi,
ocenjeni kao neosnovani.
(Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu, Kž.1 3879/11(2) od 10.11.2011. godine)
- 63 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
108.
Činjenica da se protiv okrivljenog vodi još neki krivični postupak ne može se prilikom odmeravanja kazne ceniti kao otežavajuća okolnost, jer bi time bila prekršena prezumpcija nevinosti.
Iz obrazloženja:
U žalbenim navodima VJT u Beogradu iznosi se da prvostepeni sud nije u dovoljnoj meri cenio
raniju osuđivanost okrivljenog,budući da je više puta osuđivan i to zbog krivičnog dela iz člana 246.
stav 1. i člana 348. stav 1. Krivičnog zakonika, za koja dela je osuđen ožalbenom presudom, te da se
protiv njega vodi krivični postupak pred Prvim osnovnim sudom, što nesumnjivo govori o njegovoj
nepopravljivosti te da prethodne kazne uopšte nisu delovale na njega, već je nastavio sa vršenjem
krivičnih dela.
Apelacioni sud ne nalazi da je činjenica o ranijoj osuđivanosti okrivljenog potcenjena, već da je
prvostepeni sud ovu okolnost pravilno cenio kao otežavajuću, čime joj dao pravilan značaj.
Činjenica da se protiv istog lica vodi još neki krivični postupak svakako se ne može ceniti kao
otežavajuća okolnost, jer bi se na taj način prekršila prezumpcija nevinosti.
(Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, Kž.1 7350/10 od 21.06.2011. godine)
109.
Samo ukoliko je doprinelo utvrđivanju materijalne istine, priznanje okrivljenog može biti
olakšavajuća okolnost.
Iz obrazloženja:
Imenovani optuženi je navedenom presudom nadležnog Opštinskog suda od 16.09.2009. godine
oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 1.
Krivičnog zakonika, i izrečena mu je uslovna osuda - kazna zatvora u trajanju od šest meseci koja se
neće izvršiti ukoliko okrivljeni u periodu od dve godine ne učini novo krivično delo. Izrečena mu je i
mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom "B" kategorije u trajanju od sedam meseci,
računajući od dana pravosnažnosti presude, i obavezan je da plati navedeni paušalni iznos i da nadoknadi troškove krivičnog postupka u naznačenom iznosu u roku od 15 dana po pravosnažnosti
presude.
Međutim, prvostepeni sud je – prema stavu Apelacionog suda - prilikom odmeravanja kazne
okrivljenom, u smislu odredbe člana 54. Krivičnog zakonika i donošenja odluke o krivičnoj sankciji,
pogrešno cenio otežavajuće i olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenog, a na šta osnovano u žalbi
ukazuje nadležni Opštinski javni tužilac.
Naime, prvostepeni sud je kao otežavajuću okolnost cenio samo raniju osuđivanost okrivljenog,
ali ne i činjenicu da je okrivljeni krivično delo za koje je sada oglašen krivim izvršio u vreme proveravanja u trajanju od jedne godine koje mu je utvrđeno u okviru uslovne osude izrečene presudom
navedenog Opštinskog suda od 28.09.2007. godine. Takođe, prvostepeni sud je propustio da uzme u
obzir stepen alkoholemije koji je u vreme izvršenja krivičnog dela kod okrivljenog bio znatno viši od
dozvoljenog.
- 64 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Sa druge strane, Apelacioni sud nalazi da je prvostepeni sud pogrešno cenio kao olakšavajuće
okolnosti delimično priznanje okrivljenog i njegovo iskreno kajanje, jer priznanje okrivljenog može
biti olakšavajuća okolnost samo kada je doprinelo utvrđivanju materijalne istine, a što nije bio slučaj
u ovom krivičnom postupku. Apelacioni sud ne nalazi da na strani okrivljenog postoji iskreno kajanje, imajući u vidu njegovo držanje nakon izvršenja krivičnog dela odn. da se ni na koji način nije
interesovao za zdravstveno stanje oštećene niti joj ponudio bilo kakvu pomoć.
Shodno navedenom, ceneći nastupele posledice i stepen krivice okrivljenog, Apelacioni sud u
Beogradu je, u kontekstu istaknutih opštih pravila o odmeravanju kazne, okrivljenog osudio na
kaznu zatvora u trajanju od dva meseca, nalazeći da će ovako odmerena kazna po meri i vrsti dovoljno uticati na okrivljenog da ubuduće ne vrši krivična dela, te da će se na ovaj način u potpunosti ostvariti svrha krivičnih sankcija i svrha kažnjavanja predviđena odredbom čl. 4. i 42. Krivičnog zakonika.
(Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, Kž.I 1506/10 od 10.02.2010. godine)
110.
Kod odmeravanja kazne značaj olakšavajuće ili otežavajuće okolnosti ne može imati ponašanje okrivljenog pred sudom (korektno ili nekorektno) kao ni okolnost da je od izvršenja krivičnog dela do izricanja presude protekao znatniji vremenski period.
Iz obrazloženja:
U žalbi branioca okrivljenog neosnovano se ističe da prvostepeni sud, donoseći odluku o krivičnoj sankciji, kao olakšavajuću okolnost na strani okrivljenog nije uzeo njegovo korektno držanje pred sudom kao ni činjenicu da je od izvršenja krivičnog dela do izricanja presude proteklo
tri godine.
Naime, disciplinovano ponašanje i izražavanje poštovanja pred sudom ("korektno" ponašanje),
kao ni nepristojno i nedozvoljeno ("nekorektno" ponašanje) - nemaju značaj olakšavajuće ili otežavajuće okolnosti. Razume se da sud raspolaže odgovarajućim procesnim mogućnostima da spreči
grubo, drsko i nedolično ponašanje i okrivljenog i drugih stranaka u postupku.
Shodno odredbi člana 54. stav 1. Krivičnog zakonika, ni protek vremena od izvršenja krivičnog
dela do izricanja presude ne predstavlja okolnost koja utiče na odmeravanje kazne.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu, Kž. 1981/09 (2) od 09.06.2009. godine)
111.
Ne može se uzeti kao otežavajuća okolnost od značaja za odmeravanje kazne osuda koja
se okrivljenom, opozivanjem izrečene uslovne osude, uzima kao utvrđena i ulazi u sastav
presude.
Iz obrazloženja:
Imenovani okrivljeni su prvostepenom presudom oglašeni krivim za izvršenje krivičnog dela teške krađe iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, a drugookrivljeni i za
krivično delo krađe iz člana 203. stav 1. ovog Zakonika.
- 65 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Za krivično delo teške krađe iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi člana 33 . Krivičnog zakonika
prvostepeni sud je okrivljenima utvrdio kazne zatvora u trajanju od po šest meseci, a drugookrivljenom za krivično delo krađe iz člana 203. stav 1. Krivičnog zakonika kaznu zatvora u trajanju od tri
meseca.
Imenovanom prvookrivljenom je potom - na osnovu odredbe člana 68. stav 1. u vezi člana 61.
stav 3. istog Zakonika - opozvao uslovnu osudu izrečenu presudom navedenog opštinskog suda od
06.07.2007. godine, pravnosnažne od 14.12.2007. godine, pa mu je kaznu zatvora u trajanju od jedne
godine uzeo kao utvrđenu. Zatim ga je prvostepeni sud osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i četiri meseca, dok je imenovanog drugookrivljenog osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od osam meseci (u koju kaznu mu je uračunao vreme provedeno u pritvoru od
09.10.2008. godine kada je lišen slobode pa nadalje).
Prvostepeni sud je, prema oceni Okružnog suda a nasuprot žalbenim navodima, prilikom odlučivanja o izboru vrste i visine krivične sankcije koju će izreći okrivljenima, imao u vidu sve okolnosti
iz člana 54. Krivičnog zakonika, koje su za to od uticaja.
Od olakšavajućih okolnosti na strani prvookrivljenog sud je cenio činjenicu da se radi o mladom
čoveku, da je priznao izvršenje krivičnog dela i time doprineo da se u potpunosti rasvetli ova krivično-pravna stvar. Od otežavajućih okolnosti sud je cenio činjenicu da je do sada osuđivan, dok osuda
koja je ušla u sastav navedene presude nije cenjena kao otežavajuća okolnost, s obzirom da je donošenjem prvostepene presude prestala samostalno da postoji. Prvostepeni sud je pobrojanim olakšavajućim okolnostima dao karakter osobito olakšavajućih okolnosti, okrivljenom ublažio kaznu ispod
zakonom predviđenog minimuma, pa mu je prethodno za krivično delo teške krađe iz člana 204. stav
1. tačka 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika utvrdio kaznu zatvora u trajanju od šest meseci, a potom - na osnovu odredbe člana 68. stav 1. u vezi člana 67. stav 3. istog Zakonika - opozvao navedenu uslovnu osudu, pa mu je kaznu zatvora u trajanju od jedne godine uzeo kao utvrđenu, a potom ga
je - primenom odredbe člana 60. Krivičnog zakonika - osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i četiri meseca. U obrazloženju presude dao je razloge koje kao pravilne prihvata i Okružni sud.
Od olakšavajućih okolnosti pa strani drugookrivljenog sud je cenio činjenicu da je on u potpunosti priznao izvršenje krivičnog dela koje mu se stavlja na teret, da se oštećeni nije pridružio krivičnom gonjenju i nije istakao imovinsko-pravni zahtev, da je tokom postupka iskazao kajanje zbog
učinjenih krivičnih dela. Od otežavajućih okolnosti imao je u vidu da je okrivljeni do sada više puta
osuđivan i to zbog istovrsnih krivičnih dela. Pobrojanim olakšavajućim okolnostima dao je karakter
naročito olakšavajućih i okrivljenom ublažio kaznu ispod zakonom predviđenog minimuma. Tako
mu je prethodno za krivično delo teške krađe utvrdio kaznu zatvora u trajanju od šest meseci, a za
krivično delo krađe iz člana 203. stav 1. Krivičnog zakonika kaznu zatvora u trajanju od tri meseca.
Zatim ga je, primenom odredbe člana 60. istog Zakonika, osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od osam meseci, u koju kaznu mu je - u skladu sa članom 63. - uračunato vreme provedeno u
pritvoru od 09.10.2008. godine, kada je lišen slobode, pa nadalje.
Žalbenim navodima tužioca i drugookrivljenog ovi zaključci se ne dovode u sumnju, s obzirom
na stepen povrede zaštićenih društvenih vrednosti i stepen krivice okrivljenih.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu, Kž. 2468/09 od 09.09.2009. godine)
- 66 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
112.
To što je okrivljeni svojom odbranom doprineo razjašnjenju krivičnopravne stvari kao i
da je otac jednog maloletnog deteta - potrebno je ceniti kao olakšavajuća okolnost pri odmeravanju kazne.
Iz obrazloženja:
Povodom žalbe nadležnog opštinskog javnog tužilaštva, a ispitujući prvostepenu presudu u delu
odluke o krivičnoj sankciji, Okružni sud nalazi:
Prvostepeni sud je, prilikom odmeravanja vrste i visine krivične sankcije imenovanom okrivljenom za krivično delo nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 2. u vezi
sa stavom 1. Krivičnog zakonika, imao u vidu sve okolnosti koje - u smislu člana 54. istog Zakonika
- utiču na odluku i tim okolnostima je dao pravilan značaj.
Pravilno je prvostepeni sud kao olakšavajuće okolnosti okrivljenom cenio njegovo držanje nakon izvršenog krivičnog dela, da je svojom odbranom doprineo razjašnjenju krivičnopravne stvari
kao i lične prilike okrivljenog - da je otac jednog maloletnog deteta.
Takođe, pravilno je prvostepeni sud kao otežavajuću okolnost okrivljenom cenio njegov raniji
život tj. raniju osuđivanost, imajući u vidu, pri tome, da okrivljeni do sada nije osuđivan zbog istovrsnog krivičnog dela u odnosu na krivično delo za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu, Kž. 2979/09 od 01.09.2009. godine)
113.
Kao olakšavajuća okolnost od značaja za odmeravanje krivične sankcije može se ceniti činjenica da se oštećeni nije pridružio krivičnom gonjenju okrivljenog niti je istakao imovinskopravni zahtev.
Iz obrazloženja:
Povodom žalbe nadležnog opštinskog javnog tužilaštva, a ispitujući prvostepenu presudu u delu
odluke o krivičnoj sankciji, Okružni sud smatra:
Prvostepeni sud je, prilikom odmeravanja vrste i visine krivične sankcije imenovanom okrivljenom, imao u vidu sve okolnosti koje - u smislu člana 54. Krivičnog zakonika – od uticaja na odluku.
Tim okolnostima je dao pravilan značaj: da je okrivljeni porodičan čovek, otac dvoje maloletne dece
te da se oštećeni nije pridružio krivičnom gonjenju niti istakao imovinskopravni zahtev.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu, Kž. 2329/09 od 10.08.2009. godine)
114.
Okrivljeni, prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku, nije dužan da se brani, a
pravo na ćutanje i pravo svakog lica da samo sebe ne inkriminiše predstavljaju opšte priznate
međunarodne standarde. Zbog toga, nepriznavanje izvršenja krivičnog dela i neizražavanje
- 67 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
kajanja od strane okrivljenog ne mogu predstavljati otežavajuće okolnosti i biti od značaja pri
odmeravanju kazne.
Iz obrazloženja:
Prilikom odmeravanja kazne, prvostepeni sud je pravilno - u smislu člana 54. Krivičnog zakonika - od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog uzeo to da je mlad i siromašnog imovnog stanja, ropustivši da uzme i to da je on otac maloletnog deteta i oženjen.
Kao otežavajuću okolnost, prvostepeni sud je pogrešno na strani okrivljenog uzeo pobude iz kojih je izvršio krivično delo, kao i jačinu povrede zaštićenog dobra, jer uopšte ne obrazlaže iz kojih
razloga to čini kada su u pitanju pobude.Pri tome, ima se u vidu da se stranke ranije nisu poznavale i
da je okrivljeni udario oštećenog zbog toga što ga je neprekidno pratio, pa pobude zbog kojih je delo
izvršeno ne mogu predstavljati otežavajuću okolnost. Što se tiče jačine povrede zaštićenog dobra, u
konkretnom slučaju teška telesna povreda predstavlja obeležje ovog krivičnog dela i ne prelazi meru
potrebnu za postojanje ovog krivičnog dela u smislu člana 54. stav 3. KZ, pa ni ona ne može predstavljati otežavajuću okolnost.
Neosnovane su žalbe Opštinskog javnog tužioca i branioca okrivljenog u pogledu izrečene kazne.
U žalbi tužioca navodi se da otežavajuću okolnost predstavlja to što okrivljeni nije priznao izvršenje krivičnog dela, nije izrazio kajanje niti grižu savesti.
Za Okružni sud takav stav je neprihvatljiv. Okrivljeni, prema odredbama Zakonika o krivičnom
postupku, nije dužan da iznese svoju odbranu i da prizna izvršenje krivičnog dela, već je njegovo
pravo da ništa ne izjavi u svojoj odbrani, tako da se ovo njegovo pravo ne može uzeti kao štetno.
Pravo na ćutanje i pravo da lice samo sebe ne inkriminiše su opšte priznati međunarodni standardi
koji leže u osnovi pravičnog sudskog postupka i tesno su povezani s pretpostavkom nevinosti predviđenoj članom 6. stav 2. Evropske konvencije o ljudskim pravima.
Iz tih razloga, a uzimajući još u obzir okolnosti pod kojima je delo izvršeno, težinu izvršenog
krivičnog dela i svrhu kažnjavanja, prvostepeni sud je pravilno okrivljenom izrekao kaznu zatvora u trajanju od šest meseci, jer je ona u srazmeri sa stepenom njegove krivice i težinom izvršenog krivičnog dela, tako da predstavlja kaznu koja je nužna i dovoljna da se njome ostvari svrha
kažnjavanja.
(Iz Presude Okružnog suda u Nišu, Kž. 1651/09 od 29.09.2009. godine)
115.
Prilikom ocene visokog stepena krivice kod maloletnika i izricanja kazne maloletničkog zatvora, prvostepeni sud je morao uzeti u obzir skup svih subjektivnih okolnosti koje karakterišu ličnost maloletnika i njegov odnos prema krivičnom delu.
Iz obrazloženja:
Presudom Okružnog suda u B…, Km. 387/06 od 31.12.2008, mal. sada punoletni A.S. oglašen
je krivim da je izvršio krivično delo ubistva iz člana 113. Krivičnog zakonika i izrečena mu je kazna
maloletničkog zatvora u trajanju od tri godine i šest meseci, u koju mu je uračunato i vreme provedeno u pritvoru počev od 14.12.2005. do 13.02.2006. Prvostepeni sud je mal. sada punoletnom S. izrekao kaznu maloletničkog zatvora, a nije dao nikakve razloge niti objašnjenja koja se odnose na visok
- 68 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
stepen krivice mal. sada punoletnog (subjektivne okolnosti), tako da se ni odluka o krivičnoj sankciji
uopšte ne može ispitati, jer se radi o odlučnoj činjenici koju prvostepeni sud uopšte nije rasvetlio, čime je učinio apsolutno bitnu povredu odredaba krivičnog. Prvostepeni sud je morao uzeti u obzir
skup svih subjektivnih okolnosti koje karakterišu ličnost maloletnika i njegov odnos prema delu (da
li je maloletnik prilikom izvršenja krivičnog dela ispoljio upornost, brutalnost, bezosećajnost, surovost, grupno delovanje, da li je njegova uračunljivost bila smanjena i ako jeste u kom stepenu i dr.).
Sve je to u prvostepenoj presudi u potpunosti izostalo, sud nije utvrdio takvo ponašanje maloletnika
kritičnom prilikom, niti je objasnio zašto je maloletniku izrekao najtežu krivičnu sankciju, kaznu
maloletničkog zatvora u smislu člana 28. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica.
(Iz Rešenja Vrhovnog suda Srbije, Kžm. 44/09 od 11.05.2009. godine)
116.
Otežavajuću okolnost od značaja za odmeravanje kazne predstavlja činjenica da je u konkretnom slučaju samo spletom okolnosti izbegnuto teže povređivanje oštećenih policijskih službenika, koje je okrivljeni napao.
Iz obrazloženja:
Prilikom donošenja odluke o krivičnoj sankciji koju će izreći okrivljenom, prvostepeni sud je našao da, od olakšavajućih okolnosti, stoji da se korektno držao pred sudom tokom celog postupka, da
nije ranije krivično osuđivan niti prekršajno kažnjavan, kao i da je nezaposlen. S obzirom na to, a nalazeći da na strani okrivljenog nema otežavajućih okolnosti, prvostepeni sud mu je izrekao uslovnu
osudu tako što mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od tri meseca, odredivši da se ista neće izvršiti
ukoliko u roku od jedne godine ne izvrši novo krivično delo.
Žalbom nadležnog tužioca prvostepena presuda se pobija zbog odluke o krivičnoj sankciji.
Ističe se da je neadekvatno izrečena, ukoliko se ima u vidu stepen društvene opasnosti i jačine
ugrožavanja zaštićenog dobra, kao i okolnosti pod kojima je delo učinjeno, zbog čega se ne može
na pravi način izraziti društvena osuda za predmetno delo, jačanje morala i učvršćivanje obaveze
u vezi poštovanja zakona, niti ostvariti ciljevi generalne prevencije, a sve to u smislu odredbe
člana 4. Krivičnog zakonika. Posebno je ukazano da se samo spletom okolnosti izbeglo teže telesno povređivanje policijskih službenika, koji su se nalazili u kordonu radi sprečavanja narušavanja javnog reda i mira, a kada je okrivljeni kamenicom gađao policijske službenike u nameri da
ih povredi.
Iako stoje navedene olakšavajuće okolnosti koje je prvostepeni sud cenio prilikom odmeravanja
kazne okrivljenom, žalbom se osnovano ukazuje da je, uz to, propustio da na adekvatan način ceni
stepen društvene opasnosti izvršenog krivičnog dela, jačinu ugrožavanja zaštićenog dobra, a naročito
okolnosti pod kojima je krivično delo učinjeno, a posebno da je u konkretnom slučaju samo sticajem
okolnosti izbegnuto teže telesno povređivanje policijskih službenika.
Imajući sve to u vidu, , uvaživši žalbu, Okružni sud je preinačio prvostepenu presudu samo u pogledu odluke o krivičnoj sankciji i okrivljenom izrekao uslovnu osudu, tako što mu je utvrdio kaznu
zatvora u trajanju od četiri meseca, sa rokom provere od dve godine. Tako je doveo u sklad visinu
utvrđene kazne i vreme proveravanja sa svim okolnostima predmetnog krivičnog dela - sa olakšavajućim okolnostima koje je prvostepeni sud pravilno cenio, ali i sa otežavajućim okolnostima koje pr- 69 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
vostepeni sud nije uzeo u obzir prilikom donošenja odluke o krivičnoj sankciji. Ovako izrečenom
uslovnom osudom, sa strožijom utvrđenom kaznom i dužim vremenom proveravanja, postići će se
njena svrha (član 64. Krivičnog zakonika).
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu, Kž. 3418/08 od 05.10.2009. godine)
117.
Uslovna osuda može se izreći i kada je okrivljeni više puta osuđivan, ali ne i za istovrsna
krivična dela.
Iz obrazloženja:
Presudom prvostepenog suda okrivljeni je oglašen krivim zbog krivičnog dela neovlašćenog držanja opojnih droga iz člana 246. stav 3. KZ i izrečena mu je uslovna osuda. Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu javnog tužioca i potvrdio prvostepenu presudu. Po oceni Vrhovnog suda,
žalba javnog tužioca je neosnovana, jer je prvostepeni sud pravilno utvrdio i ocenio sve okolnosti od
značaja za odmeravanje krivične sankcije u smislu člana 54. KZ, i to od olakšavajućih okolnosti da
se radi o mlađoj osobi, da delo priznaje, da pokazuje određeni stepen zrelosti i shvatanja štetnosti
svojih postupaka kako kroz davanje obećanja tako i u promeni svog porodičnog statusa, jer se oženio, ima stalni posao i prema sopstvenoj izjavi prvi put je u mogućnosti da radi i da sebe i članove
svoje porodice izdržava, a od otežavajućih okolnosti da je više puta osuđivan, ali ne i za istovrsna
krivična dela. Svim navedenim okolnostima dat je određeni značaj koji oni imaju kod odmeravanja
krivične sankcije, pa je okrivljenom u predmetnom slučaju pravilno izrečena uslovna osuda.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kž. 595/08 od 3.04.2008. godine)
118.
Ocenjujući da li će osuđenog uslovno otpustiti sud ne uzima u obzir težinu krivičnog dela i
okolnost da je prema njemu kao maloletnom licu izrečena vaspitna mera, jer su to okolnosti koje
se - u smislu člana 54. Krivičnog zakonika - uzimaju u obzir pri odmeravanju kazne. Prilikom
odlučivanja o uslovnom otpustu ocenjivaće njegovo vladanje za vreme izdržavanja kazne, izvršavanje radnih obaveza u skladu sa radnom sposobnošću i druge okolnosti koje pokazuju da li je
postignuta svrha kažnjavanja.
(Iz Rešenja Okružnog suda u Nišu, Kž. 112/08 od 21.01.2008. godine)
119.
Činjenica da je optuženi otac dvoje dece iz braka sa žrtvom dela, za njega kao učinioca krivičnog dela teško ubistvo ne predstavlja olakšavajuću okolnost.
Iz obrazloženja:
Imenovani optuženi je prvostepenom presudom nadležnog Okružnog suda oglašen krivim zbog
krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 1. Krivičnog zakonika i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 30 godina.
- 70 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Presuđujući, prvostepeni sud je pravilno utvrdio sve okolnosti iz člana 54. istog Zakonika koje
su od uticaja na odmeravanje kazne optuženom. S tim u vezi, osnovano je od otežavajućih okolnosti
na strani optuženog cenio činjenicu da je on lišio života svoju suprugu - majku dvoje dece i jedinog
hranioca porodice te da nije izrazio ni kajanje zbog izvršenog krivičnog dela. Opravdano je ocenio
bezobzirnim njegovo ponašanje i držanje nakon izvršenog dela – oštećenoj je, pošto ju je lišio života, stavio najlon kesu na glavu oblepivši je selotejp trakom, da bi potom njeno telo uklonio, njen bicikl odvezao do grada pokušavajući da opere tragove krvi kako bi uklonio dokaze. Posebno je cenio
i raniju osuđivanost optuženog.
Takođe pravilno je prvostepeni sud kao olakšavajuću okolnost na strani optuženog prilikom odmeravanja kazne cenio njegovu smanjenu uračunljivost prilikom izvršenja predmetnog krivičnog dela, istovremeno zaključujući i to da činjenica što je optuženi otac dvoje dece u konkretnom slučaju
ne može predstavljati olakšavajuću okolnost.
Ovo naročito imajući u vidu da njihovu decu teško pogađaju posledice izvršenja krivičnog dela
te da je za odrastanje i vaspitanje mlađe ćerke koja je bila prisutna u kući kada je optuženi ubio pokojnu oštećenu - povoljnije da odrasta u odsustvu optuženog.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kž. I 118/07 (2) od 20.02.2007. godine)
120.
Za optuženog kao učinioca krivičnog dela teško ubistvo odgovarajuće osobine ličnosti
predstavljaju otežavajuće okolnosti.
Iz obrazloženja:
Utvrđenom kaznom zatvora u trajanju od 13 godina za krivično delo teško ubistvo iz člana 114.
stav 1. tačka 4. Krivičnog zakonika - po oceni Vrhovnog suda Srbije - ne može se ostvariti svrha kažnjavanja.
U suštini, prvostepeni sud je dao preveliki značaj olakšavajućim okolnostima.
Pri tome, zanemario je sledeće činjenice:optuženi je izvršio više krivičnih dela u relativno
kratkom vremenskom periodu; veštačenjem karakteristika i strukture njegove ličnosti utvrđeno je
da nije sklon niti sposoban za suštinski doživljaj krivice i kajanja, da je emocionalno indiferentan
prema drugim ljudima i njihovim potrebama, da nema respekta prema važećim društvenim normama i važećem vrednosnom sistemu, da ne uvažava opšte prihvaćena pravila ponašanja, da je
njegovo ponašanje pod uticajem unutrašnjih podsticaja i težnji da zadovolji svoje potrebe bez odlaganja, da je učinjeno delo svojstveno njegovoj ličnosti. Zbog svega toga se može očekivati da
će i u budućnosti njegovo ponašanje biti u neskladu sa zakonskim normama, što ukazuje na veći
stepen društvene opasnosti dela i učionica, nego što je to našao prvostepeni sud.
Imajući to u vidu, Vrhovni sud Srbije je našao da prvostepenu presudu u pogledu odluke o kazni
treba preinačiti.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kž. I 219/07 od 13.02.2007. godine)
- 71 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
121.
Ne predstavljaju otežavajuće okolnosti - okolnost da se protiv okrivljenog vodi drugi krivični postupak, okolnost da je oglašen krivim zbog krivičnog dela presudom koja nije pravnosnažna kao ni držanje okrivljenog koji u toku krivičnog postupka promenio svoj iskaz.
Iz obrazloženja:
Žalbama okrivljenih osnovano se ukazuje da to što se protiv njih vodi drugi krivični postupak ne
može biti cenjeno kao otežavajuća okolnost. Jer, prema odredbama člana 3. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku - svako će se smatrati nevinim dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom
odlukom nadležnog suda, te vođenje krivičnog postupka ili postojanje nepravosnažne presude ne
mogu biti cenjene kao otežavajuće okolnosti.
Na drugoj strani, takođe osnovano se ukazuje da pokušaj izbegavanja krivične odgovornosti menjanjem iskaza u toku krivičnog postupka ne može biti cenjena kao otežavajuća okolnost. Jer, okrivljeni je slobodan u izboru načina odbrane. Dakle, radi se o njegovom pravu pa stoga to ne može biti
otežavajuća okolnost.
Jednostavno, priznanje krivičnog dela može biti olakšavajuća okolnost ali nepriznavanje ne može otežavati.
(Iz Presude Okružnog suda u Nišu, Kž. 1659/06 od 22.01.2007. godine)
POVRAT
(Član 55. Krivičnog zakonika)
122.
Ako u vreme donošenja nove osuđujuće presude ranija osuđujuća presuda nije postala pravnosnažna, optuženi se ne može smatrati osuđivanim.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kž. 1968/07 od 27.09.2007. godine)
123.
Ranija osuda ne može se okrivljenom uzeti kao otežavajuća okolnost ako sud u postupku
za novo krivično delo ne opozove raniju uslovnu osudu, već okrivljenom ponovo izrekne uslovnu osudu uzimajući i utvrđenu kaznu iz ranije uslovne osude.
Iz obrazloženja:
Po stavu Vrhovnog suda, prvostepeni sud je nepravilno raniju osuđivanost okrivljenog cenio kao
otežavajuću okolnost, budući da je prilikom izricanja uslovne osude za krivično delo u pitanju nakon
što je za isto utvrdio kaznu zatvora, uzeo kao utvrđenu kaznu zatvora iz ranije izrečene uslovne osu- 72 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
de pravnosnažnom presudom nadležnog Okružnog suda i utvrdio mu jedinstvenu kaznu zatvora u
trajanju od 10 meseci. Kako je - dakle - kazna zatvora u trajanju od šest meseci iz ranije uslovne osude izrečene navedenom pravnosnažnom presudom inkorporirana u utvrđenu jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od deset meseci iz pobijane presude, to se ranija osuđivanost okrivljenog ne može
ceniti kao otežavajuća okolnost.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kž. I 170/07 od 28.02.2007. godine)
UBLAŽAVANJE KAZNE
(Član 56. Krivičnog zakonika)
124.
Činjenica da je napravljeni lažni novac po kvalitetu izrade "loš falsifikat" ne može predstavljati olakšavajuću okolnost kao osnov za ublažavanje kazne.
Iz obrazloženja:
Kao naročito olakšavajuće okolnosti, u smislu člana 56. stav 1. tačka 3. Krivičnog zakonika na
strani okrivljenog, prvostepeni sud uzima činjenice da se radi o "lošem falsifikatu" novca.
Činjenica da je reč o "lošem falsifikatu", kojoj prvostepeni sud daje svojstvo naročito olakšavajuće okolnosti je - prema stavu Apelacionog suda - apsolutno neprihvatljiv.
(Iz Presude Apelacionog suda u Nišu, Kž. 329/2011 od 11.09.2012. godine)
125.
Sud je dužan da, prilikom odmeravanja ili ublažavanja kazne, kao olakšavajuću okolnost uzme stav oštećenog u krivičnom postupku da optuženog ne treba kazniti za učinjeno
delo.
Iz obrazloženja:
Prvostepeni sud je, prilikom odmeravanja krivične sankcije optuženom, imao u vidu sve okolnosti propisane odredbom člana 54. Krivičnog zakonika. Pravilno je našao da na strani optuženog nema
otežavajućih okolnosti, a kao olakšavajuće okolnosti pravilno je cenio raniju neosuđivanost, porodične prilike (oženjen i otac dvoje maloletne dece), da je polovinu od iznosa prisvojenog novca vratio i
tako otklonio u znatnoj meri štetne posledice dela, da je delimično priznao izvršenje dela i izrazio
stvarno kajanje.
Međutim, prilikom ocene okolnosti iz člana 54. Krivičnog zakonika, prvostepeni sud je propustio da na strani optuženog kao olakšavajuću okolnost ceni stav oštećenog da ne traži da se optuženi
osuđuje, zbog čega je, prema stavu Apelacionog suda, zbog neadekvatnog značaja datog olakšavajućim okolnostima došlo do izricanja prestroge kazne.
- 73 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
To čini da je žalba optuženog i njegovog branioca u ovom delu uvažena i prvostepena presuda je
preinačena. Ranija neosuđivanost optuženog, delimično priznanje dela, držanje optuženog posle učinjenog krivičnog dela i izraženo stvarno kajanje i otklanjanje štetnih posledica dela u znatnoj meri su
takve olakšavajuće okolnosti da predstavljaju naročito olakšavajuće okolnosti, u smislu člana 56.
tačka 3. Krivičnog zakonika, koje ukazuju da se kod optuženog i ublažavanjem kazne ispod minimuma propisanog za krivično delo pronevera iz člana 364. stav 3. u vezi sa stavom 1. istog Zakonika,
može postići svrha kažnjavanja.
(Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu, Kž.1 3879/11(3) od 10.11.2011. godine)
126.
Kada je za krivično delo propisana kazna zatvora sa naznačenjem najmanje mere, putem
ublažavanja kazne okrivljenom se ne može izreći novčana kazna.
Iz obrazloženja:
Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da je pravnosnažnom presudom Okružnog suda učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 369. tač. 4. ZKP-a u vezi člana 50. i 57. stav 1. tač. 6, u vreme donošenja drugostepene
presude, (sada tač. 7) KZ-a, jer je, drugostepeni sud odlučujući o krivičnoj sankciji prekoračio ovlašćenja koja ima po zakonu i to u korist okrivljenog.
Naime, odredbom člana 56. KZ propisano je da sud može učiniocu krivičnog dela izreći kaznu ispod granice propisane zakonom ili blažu vrstu kazne pod uslovom da zakon predviđa da se kazna može
ublažiti, ili kad zakon predviđa da se učinilac može osloboditi od kazne, a sud ga ne oslobodi od kazne
ili kada sud utvrdi da postoje naročito olakšavajuće okolnosti i oceni da se i sa ublaženom kaznom može
postići svrha kažnjavanja. Nadalje, u situaciji kada su ispunjeni uslovi za ublažavanje kazne iz člana 56.
KZ-a, član 57. KZ-a predviđa granice ublažavanja kazne, pa je tako između ostalog u tač. 6. stava 1. toga člana bilo propisano da se, ako je za krivično delo propisana kazna zatvora bez naznačenja najmanje
mere, umesto zatvora može izreći novčana kazna ili rad u javnom interesu.
Sobzirom na to da iz spisa predmeta proizlazi da je okrivljeni pravostepenom presudom oglašen krivim za krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 1.
u vezi člana 289. stav 1. KZ-a, za koje je propisana kazna zatvora od jedne do osam godina, to
jest da je za predmetno krivično delo propisana kazna zatvora sa naznačenjem najmanje mere
(godinu dana zatvora, koja je po članu 57. stav 1. tač. 4 /sada tač. 5/ KZ-a, mogla biti ublažena
do tri meseca zatvora), to se u smislu odredbi člana 57. stav 1. tač. 6. KZ-a, okrivljenom nije mogla izreći novčana kazna.
(Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Kzz. 174/10 od 20. 10. 2010. godine)
127.
Naročito olakšavajuće okolnosti predstavljaju činjenice da je optuženi u vreme izvršenja
krivičnog dela razbojništva za koje je oglašen krivim bio smanjeno uračunljiv iako ne bitno,
kao i da oštećena nije zainteresovana za krivični progon optuženog.
- 74 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Iz obrazloženja:
Vrhovni sud - ispitujući prvostepenu presudu u delu odluke o krivičnoj sankciji - nalazi da se ona
žalbom nadležnog Okružnog javnog tužioca neosnovano osporava zbog izrečene krivične sankcije.
Naime, prvostepeni sud je pravilno utvrdio sve okolnosti iz člana 54. Krivičnog zakonika, koje
su od značaja za odmeravanje kazne učiniocu krivičnog dela. Zatim je okolnost da je optuženi u vreme izvršenja krivičnog dela bio smanjeno uračunljiv do stepena bitnog, ali ne i bitno, kao i okolnost
da imenovana oštećena nije zainteresovana za krivični progon optuženog, u smislu člana 56. Krivičnog zakonika, pravilno ocenio kao naročito olakšavajuće. Konačno, osudio je optuženog zbog izvršenog krivičnog dela razbojništva iz člana 206. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika , na kaznu
zatvora u trajanju od dve godine.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kž. I 2530/06 od 23.01.2007. godine)
128.
Oklonosti da je prvooptuženi u vreme izvršenja krivičnog dela bio mlađe punoletno lice,
koje do tada nije osuđivano, a drugooptuženi živeo u teškim porodičnim i materijalnim prilikama, kao i to da se leči od bolesti zavisnosti, zaslužuju ocenu naročito olakšavajućih.
Iz obrazloženja:
Ispitujući prvostepenu presudu u delu odluke o krivičnoj sankciji, Vrhovni sud je našao da je utvrđena kazna adekvatna težini učinjenog krivičnog dela, stepenu krivice optuženih, te kao takva podobna da
ispuni zahteve specijalne i generalne prevencije, odnosno ostvari svrhu kažnjavanja propisanu zakonom
u okviru opšte svrhe izricanja krivičnih sankcija iz člana 4. stav 2. i člana 42. i 43. Krivičnog zakonika.
Ocenom svih relevantnih okolnosti, Vrhovni sud je našao da na strani optuženog M. K. treba ceniti činjenicu da je, u vreme izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u
promet opojnih droga iz čl. 246. st. 2. u vezi st. 1. KZ. za koje je oglašen krivim, bio mlađe punoletno lice, koje do tada nije osuđivano, a na strani optuženog N. S. koji je oglašen krivim za isto delo,
njegove teške porodične i materijalne prilike, kao i to da se leči od bolesti zavisnosti, koje okolnosti,
zaslužuju ocenu naročito olakšavajućih, pa su kod odluke o kazni dovele do adekvatne primene odredbe člana 56. i 57. KZ, te su optuženima izrečene kazne zatvora za predmetno krivično delo - i to
svakom, u trajanju od po 2 (dve) godine sa uračunatim pritvorom.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije u Beogradu Kž. I. 1140/06 od 20.09.2006. godine)
GRANICE UBLAŽAVANJA KAZNE
(Član 57. Krivičnog zakonika)
129.
Umesto zatvora može se izreći novčana kazna ili rad u javnom interesu ukoliko je za krivično delo propisana kazna zatvora bez naznačenja najmanje mere.
- 75 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Iz obrazloženja:
Žalbom javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva osnovano se pobija prvostepena presuda zbog
povrede krivičnog zakona.
I prema oceni Apelacionog suda, prvostepeni sud u konkretnom slučaju nije mogao imenovanog
okrivljenog osuditi na novčanu kaznu.
Naime, odredba člana 20. stav 1. Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama predviđa da će se učinilac ovog krivičnog dela kazniti zatvorom od tri meseca do
jedne godine, dok je odredbom člana 57. stav 1. tačka 7. Krivičnog zakonika propisano da se - ako je
za krivično delo propisana kazna zatvora bez naznačenja najmanje mere - umesto zatvora može izreći novčana kazna ili rad u javnom interesu.
S obzirom da je citiranim članom 20. stav 1. Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama propisana kao najmanja mera kazna zatvora od tri meseca, to je
prvostepeni sud povredio krivični zakon kada je okrivljenog osudio na novčanu kaznu.
Imajući sve to u vidu, Apelacioni sud je prvostepenu presudu preinačio u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, otklanjajući navedenu povredu zakona.
(Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, Kž1 2052/2012 od 25.06.2012. godine)
130.
U situaciji kada je za krivično delo propisana kazna zatvora u trajanju od tri do 15 godina,
koja kazna se mogla ublažiti do jedne godine, onda nema zakonskih mogućnosti za ublažavanje kazne okrivljenima ispod ovog zakonom propisanog minimuma.
Iz obrazloženja:
Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da su pravnosnažne presude Okružnog suda u Beogradu od 22.9.2008. godine i Vrhovnog
suda Srbije od 17.2.2009. godine donete uz učinjenu povredu krivičnog zakona iz člana 369. tačka 5.
ZKP-a, važećeg u vreme donošenja ovih presuda (koja povreda je predviđena odredbom člana 369. tačka
4. sada važećeg ZKP-a u smislu odredbe člana 100. Zakona o izmenama i dopunama ZKP-a - ''Sl. glasnik
RS'', broj 72/09 od 3.9.2009. god.), u vezi člana 56. i 57. Krivičnog zakonika, u korist okrivljenih.
Naime, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je najpre Okružni sud odlučujući o krivičnoj sankciji u
napred citiranoj presudi prekoračio svoja ovlašćenja koja ima saglasno odredbama člana 56. i 57.
KZ-a, jer je okrivljenima za krivična dela razbojništvo iz člana 206. stav 3. u vezi stava 1. KZ-a i
razbojništvo u pokušaju iz člana 206. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 30. KZ-a, utvrdio kazne zatvora ispod granice propisane zakonom. Ovo iz razloga što je, odredbom člana 206. stav 3. u vezi
stava 1. Krivičnog zakonika, koja je važila u vreme izvršenja predmetnih krivičnih dela, za navedeno
krivično delo bila propisana kazna zatvora u trajanju od tri do 15 godina, koja kazna se primenom
odredbi člana 56. i 57. stav 1. tačka 2. KZ (član 57. stav 1. tačka 3. sada važećeg KZ-a), mogla ublažiti do jedne godine, tako da nije bilo zakonskih mogućnosti za ublažavanje kazne okrivljenima ispod ovog zakonom propisanog minimuma.
Sžtoga je Okružni sud u Beogradu time što je okrivljenima za krivično delo razbojništvo iz člana
206. stav 3. u vezi stava 1. KZ, utvrdio kazne zatvora u trajanju od po devet meseci, a za krivično
delo razbojništvo u pokušaju iz člana 206. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 30. KZ, utvrdio kazne
zatvora u trajanju od po šest meseci, dakle ispod posebnog zakonom propisanog minimuma od jedne
- 76 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
godine zatvora, postupio suprotno odredbama člana 56. i 57. stav 1. tačka 2. KZ-a i na taj način prekoračio ovlašćenja koja ima po zakonu učinivši u korist okrivljenih povredu krivičnog zakona iz člana 369. tačka 5. ZKP-a (sada član 369. tačka 4. ZKP-a), u vezi člana 56. i 57. stav 1. tačka 2. KZ - a(sada 57. stav 1. tačka 3. KZ-a).
Kako je drugostepeni sud odlučujući o žalbi nadležnog javnog tužioca izjavljenoj protiv prvostepene
presude istu odbio kao neosnovanu, te nije otklonio navedenu povredu krivičnog zakona na koju se tom
žalbom suštinski ukazivalo, to je i taj sud učinio istu povredu krivičnog zakona u korist okrivljenih.
Nalazeći, sžtoga da je zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca osnovan, Vrhovni kasacioni sud je uvaženjem zahteva utvrdio da je navedenim presudama Okružnog suda u Beogradu i Vrhovnog suda Srbije povređen zakon u korist okrivljenih, nedirajući u pravnosnažne presude
protiv kojih je zahtev podignut.
(Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Kzz. 198/10 od 19. 1. 2011. godine)
131.
Ne može se ublažiti kazna učiniocu krivičnog dela koji je ranije osuđivan za isto krivično delo.
Iz obrazloženja:
Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pravnosnažna presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu doneta uz učinjenu povredu krivičnog zakona iz
člana 369. tačka 4. ZKP-a, u vezi člana 57. stav 3. KZ, jer je prvostepeni sud odlučujući o kazni prekoračio ovlašćenja koja ima po zakonu i to u korist okrivljenog.
Naime, odredbom člana 57. stav 1. Krivičnog zakonika propisane su granice ublažavanja kazne
u slučajevima kad postoje uslovi za ublažavanje kazne iz člana 56. KZ, s tim što je odredbom stava
3. člana 57. KZ, propisano da se izuzetno, od stava 1. tog člana, ne može ublažiti kazna učiniocu krivičnog dela koji je ranije osuđivan za isto krivično delo.
Kako je odredbom člana 204. stav 1. tač. 1. KZ za krivično delo teške krađe propisana kazna zatvora u trajanju od jedne do osam godina, to je prvostepeni sud time što je okrivljenom za predmetno
krivično delo ublažio kaznu ispod granice propisane zakonom i osudio ga na kaznu zatvora od sedam meseci, iako je ranije osuđivan za isto krivično delo, postupio suprotno odredbi člana 57. stav 3.
KZ i na taj način odlukom o kazni prekoračio ovlašćenja koja ima po zakonu učinivši u korist okrivljenog povredu krivičnog zakona iz člana 369. tač. 4. ZKP-a, u vezi člana 57. stav 3. KZ.
(Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Kzz. 40/11 od 25. 5. 2011. godine)
GRANICE UBLAŽAVANJA KAZNE
(Član 57. Krivičnog zakonika)
132.
Ukoliko je krivično delo izvršeno sa umišljajem, nema zakonskih uslova da se učinilac oslobodi od kazne.
- 77 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Iz obrazloženja:
Apelacioni sud - ispitujući prvostepenu presudu zbog odluke o krivičnoj sankciji - nalazi da je
neosnovan žalbeni predlog da se presuda u ovom delu preinači i da se, u smislu člana 58. stav 2. Krivičnog zakonika, optuženi oslobodi od kazne.
Relevantne odredbe:
Sud može osloboditi od kazne učinioca krivičnog dela učinjenog iz nehata kad ga posledice dela
tako teško pogađaju da izricanje kazne u takvom slučaju očigledno ne bi odgovaralo svrsi kažnjavanja - član 58. stav 2. Krivičnog zakonika.
U tom smislu, za primenu ovog instituta potrebno je da su kumulativno ispunjena dva uslova: da
je krivično delo učinjeno iz nehata - kao objektivni uslov koji automatski proizilazi iz zakonskog rešenja i drugi uslov - subjektivne prirode koji izražava odnos između prouzrokovane posledice i učinioca dela.
U konkretnom slučaju, iz pravilno utvrđenog činjeničnog stanja, koje se žalbom ne osporava, proizilazi da je u predmetnoj saobraćanoj nezgodi smrtno stradala supruga optuženog, sa kojom je isti bio u
braku 32 godine. Iz pobijane presude proizilazi i izjašnjenje optuženog da je "bilo bolje da je poginuo on
nego njegova supruga" i izjašnjenje oštećenog "da je izgubio majku i ne bi želeo da izgubi i oca". Žalbom se ističe i to da je "optuženi razmišljao o suicidu, jer ga je teško pogodila smrt supruge".
Iz pravilne ocene svih ovih okolnosti proizilazi da je uslov subjektivne prirode za oslobođenje
od kazne ispunjen, te da su optuženog posledice dela teško pogodile.
Međutim, ovaj sud nalazi da za oslobođenje od kazne nije ispunjen objektivni uslov, koji se tiče
izvršenja krivičnog dela iz nehata. Naime, dokazima izvedenim tokom postupka nesumnjivo je utvrđeno da je optuženi bio svestan da upravljanjem pod dejstvom alkohola i neprilagođenom brzinom
kretanja može ugroziti javni saobraćaj i dovesti u opasnost život i telo ljudi, pa je na to pristao. Iz toga proizilazi da je u odnosu na osnovni oblik krivičnog dela postupao sa eventualnim umišljajem.
Pošto u konkretnom slučaju umišljajno postupanje isključuje mogućnost primene instituta oslobođenja od kazne, to ovaj sud nalazi da se pravilnost zaključivanja prvostepenog suda u ovom delu
neosnovano pobija izjavljenom žalbom.
(Iz Presude Apelacionog suda u Nišu, Kž1. 2506/2010 od 05.04.2011. godine)
OSLOBOĐENJE OD KAZNE
(Član 58. Krivičnog zakonika)
133.
Sud može osloboditi od kazne učinioca krivičnog dela učinjenog iz nehata kad posledice dela teško pogađaju učinioca pa izricanje kazne u takvom slučaju očigledno ne bi odgovaralo
svrsi kažnjavanja.
Iz obrazloženja:
Presudom osnovnog suda okrivljeni je oglašen krivim zbog krivičnog dela teškog dela protiv
bezbednosti javnog saobraćaja iz čl. 297. st. 4. u vezi sa čl. 289. st. 3. u vezi sa st. 1. Krivičnog zakonika i na osnovu odredbe čl. 58. st. 2. KZ-a oslobođen je od kazne.
- 78 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Kada je u pitanju odluka o krivičnoj sankciji, Apelacioni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno našao da u konkretnom slučaju ima mesta primeni člana 58. st. 2. KZ-a, kojim je propisano da
sud može osloboditi od kazne učinioca krivičnog dela učinjenog iz nehata kad posledice dela teško
pogađaju učinioca pa izricanje kazne u takvom slučaju očigledno ne bi odgovaralo svrsi kažnjavanja.
Naime, izricanje kazne u ovom slučaju po nalaženju i ovog suda ne bi odgovaralo svrsi kažnjavanja imajući u vidu da je pok. oštećena B. bila supruga okrivljenog te da je posledica ovog krivičnog dela učinjenog iz nehata teško pogodila okrivljenog koji je gubitak supruge i majke svoje dece
teško podneo, pri čemu je prvostepeni sud pravilno imao u vidu i činjenicu da je okrivljeni otac troje
dece, da živi u zajednici sa najmlađom ćerkom koja je student i za čiji je razvoj u narednom periodu
potrebno prisustvo roditelja, ovde okrivljenog, za šta je prvostepeni sud dao jasne i dovoljne razloge
u obrazloženju prvostepene presude koje u svemu prihvata i ovaj sud.
(Presuda Apelacionog suda u Beogradu, Kž1. 25/11 od 18. 1. 2011)
PORAVNANJE UČINIOCA I OŠTEĆENOG
(Član 59. Krivičnog zakonika)
134.
Ukoliko učinilac krivičnog dela neovlašćenog korišćenja tuđeg vozila vrati vozilo vlasniku i nadoknadi mu pričinjenu štetu u skladu sa prethodno postignutim sporazumom, ispunjeni su uslovi za
oslobađanje od kazne po osnovu poravnanja.
Po nalaženju ovog suda, neosnovani su žalbeni navodi javnog tužioca u delu u kojem se ukazuje
da je nejasno i to na osnovu koje odredbe zakona se okrivljeni oslobađa od kazne, te da je za primenu odredbe člana 59. stav 1. Krivičnog zakonika (dalje: KZ) nužno postojanje sporazuma između
okrivljenog i oštećenog, uz uslov da je okrivljeni ispunio sve obaveze tog sporazuma. Ovo stoga što je
dana 3.12.2007. godine oštećeni pred sudom izjavio da su mu optuženi vratili vozilo i na ime procenjene štete isplatili 10.500,00 dinara, da je on obeštećen te da se ne pridružuje krivičnom gonjenju, koja izjava i po nalaženju ovog suda ukazuje da je između optuženih prethodno bio postignut sporazum
da se oštećeni obešteti i da su oni sve svoje obaveze ispunili. Osim toga, utvrđene olakšavajuće okolnosti - da je okrivljeni NJ.Č. mlađe punoletno lice, da je priznao izvršenje krivičnog dela, da ga oštećeni ne tereti jer je sa njim postigao poravnanje u pogledu štete koja mu je naneta, okolnost izvršenja krivičnog dela i ispunjenje sporazuma o obeštećenju ukazuju na opravdanost primene odredbe člana 59.
stav 1. KZ u odnosu na optuženog, te na pravilnost odluke prvostepenog suda da se oslobodi od kazne.
(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Kž. I 262/08 od 24.3.2008. godine)
STICAJ KRIVIČNIH DELA
(Član 60. Krivičnog zakonika)
135.
Kao i pri odmeravanju jedinstvene kazne, i pri utvrđivanju svake pojedinačne kazne za izvršena krivična dela u sticaju sud je u obavezi da ceni sve olakšavajuće i sve otežavajuće okolnosti.
- 79 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Iz obrazloženja:
Prvostepeni sud je, donoseći odluku o vrsti i visini krivične sankcije za navedena krivična dela, na strani okrivljenog pravilno utvrdio i cenio kao olakšavajuće okolnosti njegovu mladost u
vreme izvršenja krivičnih dela, lične i porodične prilike te priznanje radnji izvršenja dela, iskazano kajanje i okolnosti pod kojima su dela učinjena, a kao otežavajuću okolnost dosadašnju osuđivanost. Dajući pravilan značaj svim utvrđenim okolnostima, pravilno je postupio kada je okrivljenom za krivično delo iz člana 348. stav 2. Krivičnog zakonika utvrdio kaznu zatvora u trajanju od šest meseci, za krivično delo iz člana 278. stav 1. kaznu zatvora u trajanju od šest meseci,
za krivično delo iz člana 348. stav 1. kaznu zatvora u trajanju od tri meseca, a za svako od izvršenih krivičnih dela iz člana 246a. stav 1. Krivičnog zakonika kazne zatvora u trajanju od po jednog meseca.
Takođe je pravilno postupio kada je okrivljenog, na osnovu člana 60. Krivičnog zakonika, osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i tri meseca, u koju kaznu mu je, shodno
odredbi člana 63. Istog Zakonika, uračunao vreme provedeno u pritvoru.
I po oceni ovog suda, ovako odmerena kazna adekvatna je težini izvršenih krivičnih dela i stepenu krivice okrivljenog kao učinioca, kojom će se, u odnosu na njega u potpunosti ostvariti svrha kažnjavanja, propisana odredbom člana 42. Krivičnog zakonika.
(Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, Kž1. 2912/2012(1) od 07.06.2012. godine)
136.
U obrazloženju presude se moraju dati razlozi za donošenje konkretne odluke bez obzira
da li sud u konkretnoj krivičnoj stvari utvrdi postojanje realnog ili prividnog sticaja.
Iz obrazloženja:
Izreka presude u odnosu na imenovanog okrivljenog a vezano za krivično delo zloupotreba službenog položaja i krivično delo falsifikovanje službene isprave – prema stavu Apelacionog suda - je
nerazumljiva i protivrečna sama sebi. Prvostepeni sud ne daje razloge zbog kojih inkriminaciju falsifikovanja službene isprave i krivično delo zloupotreba službenog položaja smatra odvojenim i zasebnim krivičnim delima. Naime, u ovim slučajevima jedna ili više radnji može eventualno imati osnovno obeležje više krivičnih dela, a da ipak ne postoji realni sticaj, već samo jedno krivično delo koje
isključuje postojanje drugog krivičnog dela (čija su obeležja takođe osnovana u konkretnom slučaju). Ovi slučajevi su poznati u teoriji kao prividan sticaj.
Dakle, krivično delo falsifikovanje službene isprave eventualno gubi svoju samostalnost kao krivično delo ako je došlo do izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja, što drugim rečima znači da bi ovo krivično delo bilo kažnjivo u situaciji da okrivljenom nije stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela zloupotreba službenog položaja.
(Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu, Kž. 3823/2011 od 19.04.2012. godine)
137.
Ukoliko osuđenom, prilikom izricanja jedinstvene kazne zatvora, nisu uzete kao utvrđene
kazne zatvora po pravnosnažnim presudama, uslovi za nepravo ponavljanje krivičnog postupka nisu ispunjeni.
- 80 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Iz obrazloženja:
Žalbom javnog tužioca osnovano se pobija prvostepena presuda zbog pogrešno i nepotpuno
utvrđenog činjeničnog stanja i zbog povrede krivičnog zakona.
Naime, iz prvostepene presude proizilazi da je sud odlučujući o zahtevu osuđenog za nepravo ponavljanje krivičnog postupka spojio kazne sadržane u pravnosnažnoj presudi Osnovnog suda od
25.03.2011. godine kojom je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 17 meseci u koju kaznu
mu se ima uračunati i vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora po presudi Osnovnog suda od
24.02.2010. godine i vreme provedeno u pritvoru počev od 03.08.2006. godine pa do 30.08.2006. godine i pravosnažnoj presudi Opštinskog suda od 12.12.2008. godine, kojom je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i pet meseci, te su iste prinačene u pogledu odluke o kazni, pa je
osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine i devet meseci, u koju kaznu mu se ima
uračunati vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora po presudi Osnovnog suda od 24.02.2010. godine, kao i vreme provedeno u pritvoru od 03.08.2006. godine do 30.08.2006. godine, vreme provedeno
na izdržavanju kazne zatvora po presudi Osnovnog suda od 25.03.2011. godine počev od 26.10.2010.
godine i vreme izdržane kazne po presudi Opštinskog suda od 12.12.2008. godine.
Imajući u vidu napred navedeno, proizilazi da je činjenično stanje pogrešno i nepotpuno utvrđeno, s obzirom da osuđenom, prilikom izricanja jedinstvene kazne zatvora, nisu uzete kao utvrđene
kazne zatvora po pravnosnažnim presudama.
(Iz Rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Kž1. 4358/2011 od 02.11.2011. godine)
138.
Ukoliko je krivično delo nedozvoljeno držanje oružja poslužilo za izvršenje krivičnog dela
ubistvo u pokušaju – tada postoji prividni idealni sticaj krivičnih dela.
Iz obrazloženja:
Pravilan je zaključak prvostepenog suda da se u konkretnom slučaju radi o prividnom idealnom
sticaju krivičnih dela za koja je okrivljeni optužen, imajući u vidu njihov međusobni odnos i činjenicu da je krivično delo nedozvoljeno držanje oružja iz člana 348. stav 1. Krivičnog zakonika poslužilo da se izvrši drugo krivično delo - ubistvo u pokušaju iz člana 113. u vezi člana 30. istog Zakonika,
u kom slučaju se ima smatrati da je učinjeno samo jedno krivično delo - ubistvo u pokušaju.
Uz ovaj pravilan zaključak, prvostepeni sud je izneo i svoje uverenje da kod imenovanog optuženog nije dokazano postojanje umišljaja (da drži oružje koje je u zakonitoj i mirnoj državini njegovog oca, niti umišljaj na sticanje faktičke vlasti nad njim), o čemu je dao jasne i logične razloge.
Te argumente u svemu prihvata i ovaj sud, te su suprotni navodi iz žalbe Okružnog javnog tužioca ocenjeni kao neosnovani.
(Iz Presude Apelacionog suda u Nišu, Kž. 1 163/10 (2) od 29.09.2010. godine)
139.
Povređen je krivični zakon u korist okrivljenog, kada sud prilikom izricanja jedinstvene
kazne za krivična dela učinjena u sticaju, za koje je prethodno utvrdio samo novčane kazne,
izrekne okrivljenom kaznu koja je manja od zbira utvrđenih novčanih kazni.
- 81 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Iz obrazloženja:
Apelacioni sud ukazuje da je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbu čl. 60 st. 2 tač. 4 KZ, koja
se odnosi na izricanje jedinstvene kazne u situaciji kada su za krivična dela učinjena u sticaju utvrđene
samo novčane kazne, budući da je prvostepeni sud, za krivično delo laka telesna povreda iz čl. 122 st. 1
KZ, utvrdio novčanu kaznu u iznosu od 30.000 dinara, a za krivično delo uvreda iz čl. 170 st. 1 KZ,
utvrdio novčanu kaznu u iznosu od 40.000 dinara, pa je potom okrivljenog osudio na jedinstvenu novčanu kaznu u iznosu od 50.000 dinara i pored toga što je navedenom zakonskom odredbom propisano da
se u ovoj situaciji jedinstvena novčana kazna izriče tako što će ona biti odmerena u visini zbira utvrđenih
kazni, pri čemu je sud ograničen samo visinom jedinstvene novčane kazne, a koja visina je određena zakonom (čl. 60 st. 2 tač. 4 KZ). U ovom delu, budući da nije bilo žalbe privatnog tužioca, Apelacioni sud
samo ukazuje na ovu povredu zakona u korist okrivljenog i prvostepeni sud pri izricanju nove presude,
imaće u vidu odredbu čl. 394 st. 4 ZKP, koja ne dozvoljava oglašavanje okrivljenog novom presudom
krivim za teže krivično delo, niti izricanje strožije krivične sankcije.
(Rešenje Apelacionog suda u Kragujevcu, Kž. 1136/10 od 27.1.2010. godine)
140.
Izricanje jedinstvene kazne jednake zbiru pojedinačno utvrđenih kazni zatvora je prekoračenje ovlašćenja koje sud ima po zakonu i predstavlja povredu zakona na štetu okrivljenog.
Iz obrazloženja:
Nerazumljiva je odluka o utvrđivanju kazne zatvora i primeni odredbe čl. 60. Krivičnog zakonika, na šta i Osnovni javni tužilac u žalbi ukazuje, jer prvostepeni sud utvrđuje za dva krivična dela
kazne zatvora u trajanju od po tri meseca i izriče uslovnu osudu kojom utvrđuje jedinstvenu kaznu
zatvora u trajanju od šest meseci, a obzirom da je odredbom čl. 60. st. 2. tač. 2. Krivičnog zakonika
predviđeno da u takvoj situaciji, pri odmeravanju kazne za delo u sticaju jedinstvena kazna ne sme
dostići zbir utvrđenih kazni, pa je na opisani način prvostepeni sud prekoračio ovlašćenja koja ima
po zakonu i povredio zakon na štetu okrivljenog u smislu čl. 369. st. 4. KZ.
(Iz Presude Osnovnog suda u Prokuplju 4.K.br. 1029/10 od 19.04.2010. godine)
141.
Prividni idealni sticaj postoji onda kada se jednom radnjom prouzrokuje više posledica, odnosno izvrši više krivičnih dela. Ukoliko okrivljeni - pucajući iz pištolja iz neposredne blizine pogodi
ulazna vrata kuće u čijoj blizini se nalazila oštećena, a zatim polomi vrata dečije sobe, nasilno uđe
i počne rukama i nogama da udara drugog oštećenog pa mu stavi cev pištolja u usta - vrši krivično delo izazivanja opšte opasnosti i krivično delo nasilničko ponašanje u realnom sticaju.
Iz obrazloženja:
Branilac okrivljenog navodi, pobijajući prvostepenu presudu zbog povrede krivičnog zakona, da
je sud pogrešno utvrdio postojanje realnog sticaja krivičnih dela izazivanje opšte opasnosti iz člana
278. stav 1. Krivičnog zakonika (opisanog u izreci presude pod tačkom 2.) i krivičnog dela nasilnič- 82 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
ko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika (opisanog u izreci presude pod
tačkom 3.), jer opisane radnje predstavljaju jedinstvenu celinu, pa se u konkretnom slučaju radi o
prividnom idealnom sticaju po osnovu specijaliteta.
Kao opšte delo u konkretnom slučaju se pojavljuje krivično delo izazivanje opšte opasnosti kojim se život i telo ljudi i imovina štite sa opšteg stanovišta, dok nasilničko ponašanje predstavlja specijalno krivično delo kojim se posebno štiti telo ljudi. Umišljaj okrivljenog je takođe obuhvatao samo njegovu svest i htenje da izrazitom agresivnošću ugrozi spokojstvo oštećenih i tako ih natera da
poštuju njegova prava u odnosu na dete.
Okružni sud nije prihvatio ovakvo stanovište odbrane.
Naime, prividni idealni sticaj postoji onda kada se jednom radnjom prouzrokuje više posledica
odn. izvrši više krivičnih dela, ali - postoji samo jedno krivično delo koje u sebi objedinjuje sva ostala krivična dela.
U konkretnom slučaju okrivljeni je izvršio više protivpravnih radnji, prostorno i vremenski
odvojenih, najpre - stojeći ispred ulaznih vrata i pucajući iz pištolja ka ulaznim vratima, čime je izazvao konkretnu opasnost za život i telo oštećene; zatim, nasilno otvorivši ulazna vrata dečije sobe a
zatim oštećenog udario više puta rukama i nogama i stavio mu pištolj u usta.
Dakle, u konkretnom slučaju optuženi je izvršio više radnji koje su vremenski i prostorno odvojene i
prouzrokovao nastupanje više različitih posledica prema više lica. Time je ostvario obeležja dva različita
krivična dela, svrstana u dve posebne grupe krivičnih dela (protiv opšte sigurnosti ljudi i imovine i protiv javnog reda i mira). Zbog toga ne postoji prividni idealni sticaj po osnovu specijaliteta.
Upravo suprotno, radi se o realnom sticaju jer je učinilac s više radnji učinio više krivičnih dela
za koja mu se istovremeno sudi.
Iz tih razloga, Okružni sud je našao da ne postoji povreda krivičnog zakona iz člana 369. tačka 4.
Krivičnog zakonika, na koju u svojoj žalbi ukazuje branilac optuženog.
(Iz Presude Okružnog suda u Nišu, Kž. 1589/09 od 25.08.2009. godine)
142.
Realan je sticaj između krivičnog dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja i neovlašćenog korišćenja tuđeg vozila, u situaciji kada okrivljeni oduzme tuđe vozilo pa zatim se takvim vozilom izvrši
krivično delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja.
(Iz Presude Presuda Okružnog suda u Beogradu, K. br. 1678/08 od 29.12.2008. godine)
143.
Na učinioca koji je optužen za više krivičnih dela u sticaju, u odnosu na neka dela može biti primenjen novi Krivični zakonik kao blaži, a u odnosu na druga krivični zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kž- 841/06 od 5.04.2007. godine)
144.
Kod krivičnih dela učinjenih u sticaju sud je dužan da prethodno utvrdi novčane kazne za svako
od tih krivičnih dela, a tek potom izrekne jedinstvenu novčanu kaznu.
(Iz Rešenja Okružnog suda u Čačku Kž.br. 226/06 od 5.07.2006. godine)
- 83 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
145.
Sud je okrivljenog osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 30 godina, shodno odredbi čl. 60. st. 2. tač.1. KZ, pošto je okrivljenom utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 30 godina, a
zadržavajući ranije izrečene kazne zatvora od tri godine i jedne godine kao pravilno utvrđene.
Iz obrazloženja:
Prvostepeni sud je prilikom odmeravanja kazne okrivljenom na osnovu čl. 62. primenio odredbe čl. 60. st. 2. tač. 1. KZ, koji predviđa da ako je za neko od krivičnih dela učinjeno u sticaju
utvrdio kaznu zatvora u trajanju od trideset do četrdeset godina, sud će izreći samo tu kaznu.
Delimičnim uvažavanjem žalbe okrivljenog VSS je preinačio presudu prvostepenog suda i utvrdio da za krivično delo teškog ubistva iz čl. 114. tač. 4. KZ, kaznu zatvora od 30 godina, pa zadržavajući kao pravilno određene kazne zatvora pravnosnažnih presuda za krivično delo teške krađe u
trajanju od 3 godine i za krivično delo neovlašćeno držanje vatrenog oružja i municije 1 godine, osudio ga je na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 30 godina.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kž. br. 113/06 od 13.03.2006. godine)
146.
Ako je za neko od krivičnih dela izvršenih u sticaju utvrđena kazna zatvora od trideset do četrdeset godina sud će izreći samu tu kaznu, kao jedinstvenu kaznu.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kž.br. 213/06(2) id 16.03.2005. godine)
147.
Kada okrivljeni izvrši krivično delo ugrožavanja javnog saobraćaja, a zatim nakon saobraćajne
nezgode nanese teške telesne povrede oštećenom, izvršio je u sticaju krivično delo ugrožavanja javnog saobraćaja i krivično delo teške telesne povrede.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu, Kž. br. 212/04 od 14.09.2004. godine)
PRODUŽENO KRIVIČNO DELO
(Član 61. Krivičnog zakonika)
148.
S obzirom da je krivično delo razbojništva krivično delo upravljeno ne samo protiv imovine već i protiv ličnosti, to više krivičnih dela razbojništva mogu činiti jedno produženo krivično delo samo ako su učinjena protiv istog lica.
Iz obrazloženja:
Radnje okrivljenih u konkretnom slučaju nisu mogle biti kvalifikovane kao produženo krivično
delo razbojništva, jer radnja izvršenja krivičnog dela razbojništva sastoji se u oduzimanju tuđe po- 84 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
kretne stvari upotrebom sile ili pretnje prema nekom licu. Kao takvo, krivično delo razbojništva
upravljeno ne samo protiv imovine, već i protiv ličnosti.
Članom 61. stav 2. Krivičnog zakonika propisano je da krivična dela protiv ličnosti mogu činiti
produženo krivično delo samo ako su učinjena prema istom licu.
Konkretno - to nije slučaj, tako da se, prema stavu Apelacionog suda, žalbe branilaca okrivljenih
u tom delu ocenjuju neosnovanim.
(Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, Kž. 1 44/10 od 10.03.2011. godine)
149.
Krivična dela koja su upravljena protiv ličnosti mogu činiti produženo krivično delo samo
ako su učinjena prema istom licu, tako da kod krivičnog dela nedavanje izdržavanja iz čl. 195. st.
1. KZ nema mesta primeni konstrukcije produženog krivičnog dela iz čl. 61. st. 2. KZ jer su u pitanju dva oštećena lica.
(Iz Presude Okružnog suda u Suboti ci Kž. 298/09 od 18.05.2009. godine)
150.
Produženo krivično delo je jedno delo na koje se primenjuje jedan Krivični zakon, pa, ukoliko je
započeta radnja produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u vreme važenja Krivičnog Zakona Republike Srbije i učinilac nastavio da je kontinuirano vrši i u vreme važenja Krivičnog
zakonika, ima se primeniti Krivični zakonik, a Veće je ovlašćeno da vodi računa i odlučuje o stvarnoj nadležnosti suda.
(Iz Rešenja Okružnog suda u Kraljevu Kž. br. 623/08 od 12.11.2008. godine)
151.
Kada su radnje okrivljenog pravno istovetne i učinjene u vremenskom kontinuitetu - u toku iste noći, sa ciljem pribavljanja protivpravne imovinske koristi i obezbeđenja sredstava za
zadovoljenje svojih potreba, ispunjeni su uslovi za postojanje produženog krivičnog depa, a ne
dva krivična dela teška krađa.
Iz obrazloženja:
Presudom Opštinskog suda u Nišu B. D. iz Niša oglašen je krivim zbog krivičnog dela teška krađa u pokušaju iz čl. 204. st. 1. tačka 1. KZ i krivičnog dela teška krađa iz čl. 204. st. 1. tačka 1. KZ,
za koje mu je sud utvrdio kaznu zatvora u trajanju od šest meseci i od osam meseci, a potom dosudio
na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine.
Po žalbi Opštinskog javnog tužioca Okružni sud u Nišu preinačio je navedenu presudu u pogledu pravne kvalifikacije i u delu odluke o kazni, tako što radnje okrivljenog kvalifikuje kao jedno
produženo krivično delo teška krađa iz čl. 204. st. 1. tačka 1. KZ, u vezi sa čl. 41. KZ, i osuđuje na
kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci.
Prvostepeni sud pogrešno je primenio krivični Zakon, oglasivši okrivljenog krivim zbog dva krivična dela teška krađa iz čl. 204. st. 1. tačka 1. KZ, od koga jednog u pokušaju. Po nalaženju Okružnog suda, u konkretnom slučaju ima mesta primeni konstrukcije produženog krivičnog dela u smislu čl. 61. KZ. Ovo stoga što su radnje okrivljenog opisane u izreci prvostepene presude pravno istovetne i učinjene su u vremenskom kontinuitetu - u toku jedne iste noći. Pri svemu ovome, u konkretnom slučaju cilj okrivljenog je bio da oduzimanjem tuđih pokretnih stvari sebi pribavi protivpravnu
- 85 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
imovinsku korist i obezbedi sredstva za zadovoljavanje svojih potreba, čime su ispunjeni i alternativni uslovi za postojanje produženog krivičnog dela - istovrsnost predmeta dela i jedinstveni umišljaj
okrivljenog. Iz tih razloga, time što je radnje okrivljenog kvalifikovao kao sticaj dva krivična dela teška krađa, jednog svršenog, a jednog u pokušaju, a ne kao jedno produženo krivično delo, prvostepeni sud je povredio krivični Zakon na štetu okrivljenog.
152.
Ukoliko optuženi izvrši dva krivična dela krađe u vremenskom razmaku od mesec dana,
delo je izvršio u vremenskom kontinuitetu, tj. kratkom vremenskom periodu, pa je na taj način ispunjen jedan od obaveznih uslova za postojanje produženog krivičnog dela, vremenska
povezanost između više istih krivičnih dela.
Iz obrazloženja:
Ispitujući pravilnost primene krivičnog zakona Okružni sud je našao da na okrivljenog S. T. i njegovo delo treba primeniti odredbe člana 61. Krivičnog zakonika (dalje: KZ). Ovo iz razloga, jer je okrivljeni dva krivična dela, krađa iz člana 203. stav 1. KZ, za koja je oglašen krivim, izvršio u kratkom vremenskom periodu od mesec dana, korišćenjem iste situacije, tj. jedinstva mesta i ulaženjem i oduzimanjem iz kancelarija istovetnih predmeta (novčanika sa novcem), zbog čega Okružni sud nalazi da se u
konkretnom slučaju radi o produženom krivičnom delu krađa iz člana 203. stav 1. KZ i zbog čega je preinačio prvostepenu presudu u pogledu pravne ocene dela i radnje okrivljenog.
(Iz Presude Okružnog suda u Nišu, Kž. 993/07 od 26.06.2007. godine)
153.
Jedinstvenost umišljaja, kao jedan od uslova za postojanje produženog krivičnog dela postoji ukoliko optuženi krivično delo krađe vrši kako bi obezbedio sredstva za kupovinu opojne
droge, a istovrsnost predmeta - ako delo krađe vrši obijanjem automobila i oduzimanjem radio CD plejera i ostalih stvari koje se nalaze u vozilima.
Iz obrazloženja:
Prvostepenom presudom je – prema stavu Okružnog suda - povređen krivični zakon na štetu
okrivljenog time što je oglašen krivim za pet krivičnih dela teških krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1.
Krivičnog zakonika.
Okružni sud nalazi da se radi o produženom krivičnom delu teška krađa iz člana 204. stav 1.
tačka 1. Krivičnog zakonika jer su ispunjeni uslovi iz člana 61. istog: postojanje više istih ili istovrsnih krivičnih dela istog učinioca, vremenska povezanost i celina ponašanja vezanih za učinjena dela i učinioca. Svih pet krivičnih dela za koja je okrivljeni oglašen krivim su krivična dela teških krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1. Krivičnog zakonika tj. radi se o istim krivičnim delima;
pri tome, očigledna je i vremenska povezanost jer su sva krivična dela učinjena u navedenom periodu. Da bi učinjena krivična dela predstavljala celinu prema članu 61. Krivičnog zakonika moraju postojati najmanje dve od sledećih okolnosti: istovetnost oštećenog, istovrsnost predmeta dela, korišćenje iste situacije ili istog trajnog odnosa, jedinstvo mesta ili prostora, izvršenje ili jedinstveni umišljaj učinioca.
- 86 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Prvostepeni sud je utvrdio da je optuženi sva dela izvršio da bi došao do sredstava za kupovinu
droge pa je očigledno postojanje jedinstvenog umišljaja. Istovrsni su i predmeti dela jer su sva dela
izvršena obijanjem putničkih vozila i oduzimanjem naznačenih predmeta.
Dakle, postoje svi uslovi iz člana 61. Krivičnog zakonika za produženo krivično delo.
(Iz Presude Okružnog suda u Nišu, Kž. 1070/07 od 11.07.2007. godine)
154.
Konstrukcija produženog krivičnog dela iz čl. 61 KZ kod krivičnog dela razbojništva iz čl.
206 st.1 KZ nije moguća.
Iz obrazloženja:
Presudom Opštinskog suda u Čačku K 117/06 od 14. aprila 2006. optuženi je oglašen krivim
zbog produženog krivičnog dela razbojništva iz čl. 206 st.1 KZ a izrekom pod tačkama 1-3.
Presudom Okružnog suda u Čačku Kž 316/06 od 4. oktobra 2006. preinačena je presuda prvostepenog suda samo u pogledu krivične sankcije tako da ...
Presudom Vrhovnog suda Srbije Kzz 44/07 od 9. maja 2007. uvažen je zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Srbije Ktz 1100/06 od 29. marta 2007. kao osnovan, pa se utvrđuje
da je pravnosnažnim presudama Opštinskog suda u Čačku K 117/06 od 14. aprila 2006. i presudom
Okružnog suda u Čačku Kž 316/06 od 4. oktobra 2006. povređen Krivični zakon u korist osuđenog.
Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pravno shvatanje prvostepenog i drugostepenog suda u vezi primene konstrukcije produženog krivičnog dela razbojništva iz čl. 206 st.1 KZ
u vezi čl. 61 KZ nije pravilno i da nije bilo zakonskih uslova da se na krivično pravne radnje osuđenog iz tačke 1-3 izreke prvostepene presude primeni institut produženog krivičnog dela.
Ovo iz razloga što kod pomenutog krivičnog dela kao bitno obeležje se pojavljuje prinuda koja
podrazumeva napad odnosno pretnju napadom na život ili telo kao lično dobro, pa svaki pojedini napad na ovo dobro uživa posebnu krivično pravnu zaštitu zbog čega sama priroda ovih dela ne dozvoljava spajanje istih u jedno delo (čl. 61 st.3 KZ) kada se tim delima ugrožava ili povređuje život ili
telo različitih lica. Kako je osuđeni krivična dela izvršio u svakom pojedinom slučaju koji predstavljaju tri odvojena životna događaja pretnjom neposrednim napadom na život ili telo tri lica, to zbog
lične prirode ovih inkriminacija nije bila moguća primena čl. 61 st.1 i 4 KZ pa iz iznetih razloga Vrhovni sud je uvažio zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan u smislu čl. 425 st.2 ZKP ne dirajući u
pravnosnažne presude, utvrdio da je istim učinjena povreda Krivičnog zakona iz čl. 369 t.4 ZKP u
vezi čl. 61 KZ.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije Kzz 44/07 od 9.05.2007. godine)
155.
Dva vremenski povezana krivična dela prevare, koja predstavljaju celinu zbog postojanja istovetnosti oštećenog i jedinstvenog umišljaja učinioca, čine jedno produženo krivično delo koje se
pravno kvalifikuje prema zbiru pojedinačnih iznosa pribavljene protivpravne imovinske koristi.
- 87 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Iz obrazloženja:
U izreci prvostepene presude opisane radnje izvršenja u potpunosti sadrže elemente produženog
krivičnog dela iz člana 61. Krivičnog zakonika.
Jer, optuženi je izvršio dva istovrsna vremenski povezana krivična dela koja predstavljaju celinu zbog
postojanja istovetnosti oštećenog i jedinstva umišljaja koji proizilazi iz načina izvršenja krivičnog dela
(član 61. stav 1. Krivičnog zakonika), a ispunjen je i uslov iz stava 5. iste oredbe, jer zbir novčanih iznosa
pribavljene imovinske koristi prelazi iznos od 450.000,00 dinara (član 208. stav 3. istog Zakonika).
Imajući to u vidu, Vrhovni sud Srbije je povodom žalbe branioca optuženog a po službenoj dužnosti preinačio prvostepenu presudu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, tako što je protivpravne delatnosti opisane u izreci prvostepene presude pravno kvalifikovao kao produženo krivično delo prevare iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i u vezi člana 61. istog.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kž. I 2599/06 od 05.03.2007. godine)
156.
Kod krivičnog dela nasilje u porodici konstrukcija produženog krivičnog dela nije moguća kad
su radnje izvršene prema različitim oštećenim i postoji onoliko dela u sticaju koliko ima oštećenih.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kž. I 567/06 od 5.04.2006. godine)
157.
Ukoliko sud nađe da pojedine radnje koje ulaze u sastav produženog krivičnog dela nisu
dokazane, treba da te radnje izostavi iz činjeničnog opisa izreke presude, a u razlozima presude da navede zbog čega su te radnje izostavljene.
Iz obrazloženja:
Okrivljenom je stavljeno na teret da je izvršio produženo krivično delo zloupotrebe službenog
položaja.
Prvostepeni sud je učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz čl.368 st.1 tač.11 ZKPa, jer je za pojedine radnje izvršenja koje ulaze u sastav produženog krivičnog dela doneo oslobađajuću presudu.
Naime, ukoliko prvostepeni sud nađe da pojedine radnje izvršenja koje ulaze u sastav produženog krivičnog dela nemaju dokaza, treba da te radnje izostavi iz krivičnog opisa izreke presude, a u
razlozima presude navede zbog čega su te radnje izostavljene.
Kako je produženo krivično delo pravna konstrukcija i u suštini predstavlja jedno krivično delo
koje ima više radnji izvršenja, kao i da nije reč o sticaju krivičnih dela, onda se ne može za jedno
produženo krivično delo okrivljeni i osloboditi i oglasiti krivim.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije Kž.br. VP 4/05 od 6.03.2006. godine)
158.
Produženo krivično delo predstavlja u suštini jedno krivično delo sa više radnji izvršenja, pa se u
tom slučaju za jedno krivično delo okrivljeni ne može i oglasiti krivim i osloboditi od optužbe.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije Kž. br. VP 4/04 (2) od 6.04.2005. godine)
- 88 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
ODMERAVANJE KAZNE OSUĐENOM LICU
(Član 62. Krivičnog zakonika)
159.
I u nepravom ponavljanju krivičnog postupka može se primenjivati odredba člana 62. stav 2.
Krivičnog zakonika, pa će za krivično delo učinjeno u toku izdržavanja kazne zatvora ili maloletničkog zatvora sud učiniocu izreći kaznu nezavisno od ranije izrečene kazne ako se primenom odredaba
čl. 60. ovog Zakonika, s obzirom na težinu krivičnog dela i neizdržani deo ranije izrečene kazne, ne
bi mogla ostvariti svrha kažnjavanja.
(Pravno shvatanje Krivičnog odeljenja Vrhovnog suda Srbije sa sednice od 25. i 26.02.2008. godine)
URAČUNAVANJE PRITVORA I
RANIJE KAZNE
(Član 63. Krivičnog zakonika)
160.
Neuračunavanjem pritvora u izrečenu novčanu kaznu povređen je krivični zakon na štetu
okrivljenog.
Iz obrazloženja:
Osnovani su navodi žalbe da je pogrešno primenjen krivični zakon, jer okrivljenom nije uračunato u novčanu kaznu u iznosu od 70.000,00 (sedamdesethiljadadinara) vreme provedeno u pritvoru
od 20.09.2010. godine do 30.09.2010. godine.
Kako su ispunjeni uslovi za primenu odredbe čl.63.Krivičnog zakonika o uračunavanju vremena
provedenog u pritvoru u novčanu kaznu, to je Apelacioni sud preinačio presudu u delu odluke o kazni, tako što je okrivljenog, zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz čl. 194. st. 1. Krivičnog zakonika, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim osudio na novčanu kaznu u iznosu od sedamdeset hiljada dinara, koju je dužan da plati u roku od dva meseca, što ako ne učini u ostavljenom roku sud će istu zameniti kaznom zatvora, tako što će za svakih započetih hiljadu dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, a u koju novčanu kaznu mu se uračunava vreme provedeno u
pritvoru od 20.09.2010. godine do 30.09.2010. godine, tako što se jedan dan proveden u pritvoru računa kao hiljadu dinara novčane kazne
(Iz Presude Apelacionog suda u Nišu 6 Kž. 1.br. 2554/11)
161.
Okrivljenom se u izrečenu kaznu ima uračunati i vreme koje je proveo u ekstradicionom
pritvoru.
- 89 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Iz obrazloženja:
Pravilno je prvostepeni sud primenom člana 63. KZ kada je okrivljenom u izrečenu kaznu uračunao i vreme koje je proveo u ekstradicionom pritvoru na osnovu rešenja o određivanju pritvora suda
Bosne i Hercegovine, pre nego što je predat našim vlastima.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu Kž. 1912/06 od 19.07.2006. godine)
SVRHA USLOVNE OSUDE I SUDSKE
OPOMENE
(Član 64. Krivičnog zakonika)
162.
Ako se ima u vidu da je okrivljeni službenim licima koja su vršila službenu radnju pretio sekirom, ne može se očekivati da će upozorenje uz pretnju kazne na njega uticati te da više neće vršiti
krivična dela. Jer, težina dela se ne može ocenjivati samo u odnosu na zaprećenu kaznu, već i kroz
intenzitet ugrožavanja ili povrede zaštićenog dobra.
(Iz Presude Okružnog suda u Nišu, Kž. 703/07 od 31.10.2007. godine)
USLOVNA OSUDA
(Član 65. Krivičnog zakonika)
163.
Pravnosnažnošću odluke kojom je opozvana, uslovna osuda prestaje da bude uslovna tako
da ispunjenje određenih obaveza posle njenog opoziva više nije od uticaja.
Iz obrazloženja:
Relevantne odredbe:
Sud može odrediti postavljanje drugih obaveza osuđenom, koje su sastavni deo uslovne osude a
čije neispunjenje može dovesti do njenog opozivanja - član 65. stav 2. Krivičnog zakonika.
Tako je i učinjeno u pobijanoj presudi i u naznačenoj presudi nadležnog Opštinskog suda od
13.10.2008. godine u kojoj je rečeno kakav je specijalni uslov određen imenovanom okrivljenom uz
uslovnu osudu izrečenu ovom presudom.
U vezi opozivanja uslovne osude zbog neispunjenja određenih obaveza potrebno je imati u vidu
da naknadno ispunjenje tih obaveza od strane okrivljenog, a pošto je uslovna osuda upravo zbog neispunjenja tih obaveza pravnosnažnom presudom opozvana, ne može biti više od uticaja na uslovnu
osudu. Ona je nastupanjem pravnosnažnosti odluke kojom je opozvana prestala to da bude.
(Iz Presude Apelacionog suda u Novom Sadu, Kž.I 5211/10 od 21.10.2010. godine)
- 90 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
164.
S obzirom da uslovna osuda nije kazna već predstavlja jednu od krivičnih sankcija, u istu seb ne
može uračunavati vreme koje je optuženi proveo u pritvoru. Međutim, ukoliko uslovna osuda bude
opozvana u nju se ima uračunati vreme koje je optuženi proveo u pritvoru.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije Kzz. br. 64/06 od 30.11. 2006. godine)
165.
Nisu ispunjeni uslovi da se učiniocu izrekne uslovna osuda kada je godinu dana ranije bio osuđen za istovrsno krivično delo nasilja u porodici na kaznu zatvora i meru bezbednosti obaveznog lečenja narkomana, pa je po izlasku sa izdržavanja kazne nastavio da ugrožava telesni i duševni integritet svojih roditelja, zato što su odbijali da mu daju novac za kupovinu droge.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu, Kž. br. 2894/04 od 18.11.2004. godine)
USLOVI ZA IZRICANJE USLOVNE OSUDE
(Član 66. Krivičnog zakonika)
166.
Za krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora u trajanju od deset godina ili teža
kazna ne može se izreći uslovna osuda.
Iz obrazloženja:
Iz spisa predmeta proizlazi da je okrivljeni krivično delo nasilja u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ-a za koje je osuđen, izvršio u novembru 2009. godine i da je prema KZ-u važećem u
vreme izvršenja tog krivičnog dela za isto bila propisana kazna zatvora od dve do deset godina.
Odredbom člana 66. stav 2. KZ-a propisano je da se za krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora u trajanju od deset godina ili teža kazna ne može izreći uslovna osuda.
Imajući u vidu navedenu odredbu člana 66. stav 2. KZ-a, i kaznu koja je zaprećena za predmetno
krivično delo, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je prvostepeni sud time što je okrivljenom za krivično
delo nasilja u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ-a izrekao uslovnu osudu, koja se
kao krivična sankcija nije mogla izreći, povredio odredbu člana 66. stav 2. i prekoračio ovlašćenje
koje ima po zakonu u smislu navedenog propisa čime je učinio povredu krivičnog zakona iz člana
369. tačka 4. ZKP-a i to u korist okrivljenog.
Imajući u vidu da je zahtev za zaštitu zakonitosti podignut na štetu okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud je uvaženjem zahteva utvrdio povredu zakona u korist okrivljenog ne dirajući u pravnosnažnu sudsku odluku.
(Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Kzz. 1/12 od 25. 1. 2012. godine)
- 91 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
167.
Izričući okrivljenom kaznu zatvora u trajanju od dve godine sa rokom proveravanja od tri
godine, sud je povredio krivični zakon.
Iz obrazloženja:
U prvostepenoj presudi učinjene su povrede krivičnog zakona iz člana 66. Krivičnog zakonika,
na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti a na koje se osnovano ukazuje i žalbom javnog
tužioca: prvostepeni sud je odlukom o uslovnoj osudi prekoračio ovlašćenje koje po zakonu ima izričući okrivljenom kaznu zatvora u trajanju od dve godine sa rokom proveravanja od tri godine.
Relevantne odredbe:
Uslovna osuda se može izreći kada je učiniocu utvrđena kazna zatvora u trajanju manjem od dve
godine - član 66. stav 1. Krivičnog zakonika.
To znači da se u konkretnom slučaju nije mogla izreći uslovna osuda, kao i to da su citirane odredbe Krivičnog zakonika u prvostepenoj odluci pogrešno tumačene, pa samim tim i primenjene, na
šta se u žalbi javnog tužioca osnovano i ukazuje.
Ispitujući pobijanu presudu u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, a povodom izjavljene žalbe javnog tužioca, ovaj sud je našao da je prvostepeni sud, odlučujući o izboru vrste i visine krivične sankcije, shodno članu 54. Krivičnog zakonika, pravilno na strani okrivljenog od olakšavajućih okolnosti cenio njegovo loše zdravstveno stanje, da je porodičan čovek, da se oštećene nisu
pridružile krivičnom gonjenju i kajanje zbog izvršenog krivičnog dela. Od otežavajućih okolnosti
cenio je njegovu raniju osuđivanost.
Dajući utvrđenim olakšavajućim i otežavajućim okolnostima adekvatan značaj, ovaj sud je
pravilnom primenom člana 66. Krivičnog zakonika i pravilnom ocenom svih utvrđenih olakšavajućih i otežavajućih okolnosti na strani okrivljenog, shodno odredbama čl. 65. i 66. istog Zakonika, okrivljenom izrekao uslovnu osudu kojom mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od jedne
godine i deset meseci i istovremeno odredio da se ovako utvrđena kazna neće izvršiti ako okrivljeni za vreme od tri godine ne izvrši novo krivično delo. Ovaj sud nalazi da je ovako izrečena
krivična sankcija srazmerna težini izvršenog krivičnog dela i stepenu krivice okrivljenog, a istovremeno nužna i dovoljna za ostvarivanje svrhe izricanja uslovne osude propisane članom 64.
stav 2. Zakonika.
Istovremeno, pravilno je prvostepeni sud okrivljenom izrekao i meru bezbednosti obaveznog lečenja alkoholičara, koja će se izvršiti na slobodi u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi i trajaće dok
postoji potreba za lečenjem, ali ne više od dve godine, shodno članu 84. Krivičnog zakonika.
(Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, Kž1. 3803/2011 od 07.11.2011. godine)
168.
Uslovna osuda ne može se izreći ako nije proteklo više od pet godina od pravnosnažnosti
osude kojom je učiniocu izrečena kazna zatvora za umišljajno krivično delo.
- 92 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Iz obrazloženja:
Odredbom člana 66. stav 3. KZ propisano je da se uslovna osuda ne može izreći ako nije proteklo više od pet godina od pravnosnažnosti osude kojom je učiniocu izrečena kazna zatvora za
umišljajno krivično delo. Osuđenom, prema utvrđenju u prvostepenoj presudi na osnovu izvoda
iz kaznene evidencije, za takvo krivično delo (iz člana 233. stav 1. KZ RS) izrečena je kazna zatvora u trajanju od dva meseca presudom Opštinskog suda, pa iako u prvostepenoj presudi nije
naznačen datum pravnosnažnosti presude, inače naveden u izvodu iz kaznene evidencije
(11.12.2007. godine), iz samog podatka da je krivični postupak vođen 2006. godine, nesumnjivo
proizilazi da od pravnosnažnosti te presude do presuđenja za predmetno krivično delo nije protekao rok iz člana 66. stav 3. KZ, koji je uslov u smislu tog zakonskog propisa da bi se učiniocu za
novo krivično delo uopšte mogla izreći uslovna osuda.
Stoga se osnovano u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je drugostepeni sud svojom odlukom
o krivičnoj sankciji - izrečenom uslovnom osudom, povredio odredbu člana 66. stav 3. KZ i prekoračio ovlašćenja koja shodno tom propisu ima prilikom odlučivanja o krivičnoj sankciji i time u korist
osuđenog učinio povredu krivičnog zakona iz člana 369. tačka 4. ZKP.
(Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Kzz. 103/10 od 9.06.2010. godine)
169.
Sud će izreći uslovnu osudu kada oceni, da se i upozorenjem, uz pretnju kaznom zatvora, može
dovoljno uticati na okrivljenog da više ne vrši krivična dela, te da je izrečena krivična sankcija srazmerna jačini povrede zaštićenog dobra, stepenu krivice i ličnosti okrivljenog, a imajući u vidu i njegov raniji život, i da je nužna ali i dovoljna za ostvarivanje svrhe uslovne osude.
(Iz Presude Okružnog suda u Nišu Kž. 136/09, od 4.02.2009. godine)
170.
Sud može uslovnu osudu izreći samo za kaznu zatvora, ako okrivljenom utvrdi i kaznu zatvora i
novčanu kaznu.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kž. 4/07 od 6.02.2007. godine)
OPOZIVANJE USLOVNE OSUDE ZBOG NOVOG
KRIVIČNOG DELA
(Član 67. Krivičnog zakonika)
171.
Primenjujući član 70. stav 1. Krivičnog zakonika, sud može, ali i ne mora, opozvati uslovnu
osudu.
Iz obrazloženja:
Vrhovni kasacioni sud - ocenjujući navode zahteva za zaštitu zakonitosti - nalazi da prvostepenom i drugostepenom presudom nisu učinjene povrede zakona na koje se u istom ukazuje.
- 93 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Relevantne odredbe:
Sud će opozvati uslovnu osudu ako osuđeni u vreme proveravanja učini jedno ili više krivčinih dela
za koja je izrečena kazna zatvora od dve godine ili u dužem trajanju - član 67. stav 1. Krivičnog zakonika.
Ako osuđeni u toku vremena proveravanja učini krivično delo koje povlači opozivanje uslovne
osude, a to je presudom utvrđeno tek posle isteka vremena proveravanja, uslovna osuda se može
opozvati najkasnije u roku od jedne godine od dana kada je proteklo vreme proveravanja - član 70.
stav 1. Krivičnog zakonika.
Iz navedenih zakonskih odredbi jasno proizilazi da se uslovna osuda, ako je ispunjen uslov iz člana
67. stav 1. Krivičnog zakonika, mora opozvati do isteka vremena proveravanja, a u dodatnom roku od
jedne godine (koji ima karakter prekluzivnog roka) uslovna osuda se može opozvati, ali i ne mora.
Pri tome, odluka o opozivu uslovne osude u tom dodatnom roku mora biti pravnosnažna.
(Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, Kž. 20/10 od 17.03.2010. godine)
172.
Ukoliko uslovna osuda bude opozvana u nju se ima uračunati vreme koje je optuženi proveo u pritvoru.
Iz obrazloženja:
Presudom Opštinskog suda u Č…, optuženi A. B. je oglašen krivim zbog krivičnog dela nasilja
u porodici iz člana 118. stav 2. u vezi stava 1. KZ RS te mu je izrečena uslovna osuda kojom mu je
utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri meseca i u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 15.11. do 6.12.2004. godine i istovremeno je određeno da se ova kazna neće izvršiti ukoliko u
roku od jedne godine ne učini novo krivično delo. Presudom Okružnog suda u Č… navedena prvostepena presuda je potvrđena. Protiv ovih pravnosnažnih presuda Republički javni tužilac je podigao
Zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede Krivičnog zakona iz člana 369. tačka 6. ZKP-a s predlogom
da se zahtev usvoji i utvrdi povreda zakona. Odlučujući po podnetom zahtevu, Vrhovni sud je našao da
je isti osnovan. Naime, odredbom člana 5. stav 1. OKZ je predviđeno da u krivične sankcije spadaju: kazne, uslovne osude i sudske opomene, mere bezbednosti i vaspitne mere. Članom 50. OKZ je propisano
da se vreme provedeno u pritvoru, kao i svako drugo lišenje slobode u vezi sa krivičnim delom zbog koga se vodi postupak, uračunavaju u izrečene kazne zatvora, maloletničkog zatvora ili novčanu kaznu.
Imajući ovo u vidu Vrhovni sud nalazi da su navedenim presuda ma povređene odredbe o uračunavanju
pritvora iz člana 50. OKZ i člana 369. stav 1. tačka 6. ZKP-a, zbog čega je doneo deklaratornu presudu
kojom je utvrdio povredu zakona pri tom ne dirajući u pravnosnažnu odluku.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije Kzz. br. 64/06 od 30.11.2006. godine)
ROKOVI ZA OPOZIVANJE USLOVNE OSUDE
(Član 70. Krivičnog zakonika)
173.
Postupak opoziva uslovne osude mora biti pravnosnažno okončan u roku od jedne godine
od isteka vremena proveravanja određenog pravnosnažnom presudom.
- 94 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Iz obrazloženja:
Iz spisa predmeta proizilazi da je presudom Opštinskog suda od 29. 10. 2008. godine okrivljeni
oglašen krivim zbog krivičnog dela nedavanja izdržavanja iz čl. 195. st. 1. KZ i izrečena mu uslovna
osuda, tako što je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 3 (tri) meseca i istovremeno određeno da se
kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni za vreme od 1 (jedne) godine po pravnosnažnosti presude ne
učini novo krivično delo. Istom presudom je određeno da će se uslovna osuda opozvati ukoliko osuđeni u roku od 6 (šest) meseci od dana prijema presude ne plati maloletnoj iznos od 66.000 dinara, a
na ime dospelih a neisplaćenih rata izdržavanja.
Odredbom čl. 70. st. 2. KZ propisano je da ako osuđeni u određenom roku ne ispuni neku obavezu iz
čl. 65. st. 2. ovog Zakonika, a ista je utvrđena u pravnosnažnoj presudi, sud može, najdocnije u roku od
jedne godine od dana kad je proteklo vreme proveravanja, odrediti da se izvrši utvrđena kazna u uslovnoj
osudi. Po nalaženju Apelacionog suda, postupak opoziva uslovne osude mora biti pravnosnažno okončan
u roku od jedne godine od isteka vremena proveravanja određenog pravnosnažnom presudom.
Prvostepena presuda Opštinskog suda postala je pravnosnažna 16. januara 2009. godine, vreme
proveravanja od jedne godine je isteklo 16. januara 2010. godine, a rok za opozivanje uslovne osude
istekao je 16. 1. 2011. godine, posle kog dana se po oceni Apelacionog suda uslovna osuda u konkretnoj situaciji više ne može opozvati.
Kako je u vreme odlučivanja po žalbi osuđenog, rok za opozivanje uslovne osude istekao, to je
Apelacioni sud povodom žalbe osuđenog, a po službenoj dužnosti pravilnom primenom zakona preinačio pobijanu presudu i obustavio postupak opozivanja uslovne osude.
(Presuda Apelacionog suda u Kragujevcu, Kž1. 1008/11 od 11.4. 2011)
IZBOR MERA ZAŠTITNOG NADZORA
(Član 74. Krivičnog zakonika)
174.
Kada okrivljeni izvrši krivično delo nasilja u porodici, može mu se izreći i zaštitni nadzor, i to
obavezno posećivanje specijalizovanom bračnom terapeutu pri Institutu za mentalno zdravlje.
Iz obrazloženja:
Prvostepenom presudom dvoje okrivljenih je oglašeno krivim da su jedno prema drugom i to muž
prema ženi i žena prema mužu izvršili po jedno krivično delo nasilja u porodici iz člana 194. KZ RS. Prvostepeni sud je pravilno na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka psihijatra utvrdio da su bračni
odnosi okrivljenih kao supružnika već više decenija poremećeni, da je njihova sposobnost tolerancije
veoma niska, da se u konkretnoj situaciji pojavljuje i ulozi nasilnika i u ulozi žrtve i da je neophodno
oboje okrivljenih uputiti bračnom terapeutu pri Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu. Na osnovu
toga pobijanom presudom, na osnovu pravilne primene člana 71., 72. , 73., 74., 75. i 76. Krivičnog zakonika prvostepeni sud je okrivljenima uz izrečene uslovne osude izrekao zaštitni nadzor i to obavezno
posećivanje specijalizovanom bračnom terapeutu pri Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu i odredio
da se izrečene uslovne osude mogu opozvati ukoliko se okrivljeni ne podvrgnu zaštitnom nadzoru.
(Presuda Okružnog suda u Beogradu Kž. 3062/06 od 21. 11. 2006. godine)
- 95 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
VRSTE MERA BEZBEDNOSTI
(Član 79. Krivičnog zakonika)
175.
Prema učiniocu krivičnog dela može se izreći mera bezbednosti oduzimanja predmeta koji
su neposredno korišćeni za izvršenje krivičnog dela.
Iz obrazloženja:
Apelacioni sud u Beogradu - Posebno odelenje, nalazi da je prvostepeni sud nakon pravilno
cenjenog i utvrđenog činjeničnog stanja, pravilnom primenom odredbi člana 87. u vezi člana 78.
i 79. KZ-a, prema okrivljenim izrekao meru bezbednosti oduzimanja predmeta i to znakova za
vrednost, a koji su od okrivljenih oduzeti po osnovu potvrde o privremeno oduzetim predmetima,
i koji su nastali izvršenjem krivičnog dela falsifikovanje znakova za vrednost iz člana 226. KZ-a,
a koji su bliže navedeni u izreci presude, obzirom da su isti neposredno korišćeni za izradu lažnih
znakova za vrednost, kao što je papir, mašina za sečenje papira, pri čemu su od okrivljenih oduzeti i mobilni telefoni navedenih marki sa telefonskim karticama, a bliže označenim u izreci prvostepene presude, obzirom da je tokom postupka utvrđeno da su okrivljeni radi izvršenja krivičnih dela za koja su prvostepenom presudom oglašeni krivim, u međusobnim komunikacijama koristili navedene telefone, pri čemu je sud u obrazloženju presude za napred navedenu meru bezbednosti oduzimanja predmeta takođe dao jasne i uverljive razloge, koje u svemu kao pravilne
prihvata i ovaj sud, kao drugostepeni.
(Presuda Apelacionog suda u Beogradu, Kž1 Po1. 22/10 od 11. 2. 2011. godine)
176.
Sud ne mora zaključivati samo na osnovu nalaza veštaka medicinske struke već i na osnovu drugih dokaza, o postojanju ozbiljne opasnosti da će učinilac, koji je krivično delo izvršio
usled zavisnosti od upotrebe alkohola, usled te zavisnosti i dalje vršiti krivična dela.
Iz obrazloženja:
Presudom Opštinskog suda u K... K.br. 801/07 od 25.02.2008. g., okr. M.K. iz K... oglašen je
krivim zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz čl. 194. st. 2. u vezi st. 1. KZ i izrečena mu je uslovna osuda a u presudi su dati razlozi zbog čega prvostepeni sud nije izrekao meru obaveznog lečenja
alkoholičara.
Protiv ove presude žalbu je izjavio javni tužilac upravo zbog toga što prvostepeni sud nije izrekao meru bezbednosti obaveznog lečenja alkoholičara.
Drugostepeni sud je ocenio da je prvostepeni sud potpuno i pravilno utvrdio činjenično stanje na
osnovu izvedenih dokaza ali je pogrešno zaključio, da prema nalazu veštaka psihijatra, ne postoje
uslovi za izricanje mere bezbednosti obaveznog lečenja alkoholičara.
- 96 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Prema čl. 84. st. 4. u vezi st. 1. KZ učiniocu se ova mera obaveznog lečenja alkoholičara može
izreći ukoliko je učinio krivično delo usled zavisnosti od upotrebe alkohola i kod koga postoji ozbiljna opasnost da će usled ove zavisnosti i dalje da vrši krivična dela, te ukoliko se ova mera izriče uz
uslovnu osudu kao u konkretnom slučaju, mera se izvršava na slobodi i ne može trajati duže od dve
godine.
U konkretnom slučaju veštak psihijatar se izjasnio da je okrivljeni delo učinio i zbog prekomerne upotrebe alkohola i da je više puta zbog toga lečen u Z.C. "Studenica" u K... i da ovom učiniocu
krivičnog dela treba izreći meru obaveznog lečenja alkoholičara.
Istina, ono na šta se prvostepeni sud poziva u presudi, jeste činjenica da se veštak izjasnio da
postoji "verovatnoća" da okrivljeni ponovi krivično delo, što nije dovoljan stepen izvesnosti za
zaključak suda da postoji ozbiljna opasnost da će usled zavisnosti i dalje vršiti krivična dela. Međutim, do takvog zaključka o tome da li postoji takva, ozbiljna opasnost, sud može doći i na
osnovu drugih dokaza. Ne samo da veštak ukazuje na to da je okrivljeni više puta lečen, već i iz
iskaza oštećene proizlazi da je okrivljeni dugi niz godina vređa i tuče uglavnom u alkoholisanom
stanju, što ukazuje na ozbiljnu opasnost da okrivljeni ponovi krivično delo, tim pre što žive u
istom stanu.
(Iz Presude Okružnog suda u Kraljevu Kž.313/08 od 28.05.2008. godine)
IZRICANJE MERA BEZBEDNOSTI
(Član 80. Krivičnog zakonika)
177.
Mera obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi može se izreći učiniocu krivičnog dela čija
je uračunljivost bitno smanjena ako mu je izrečena uslovna osuda ili je pušten na uslovni otpust.
Iz obrazloženja:
Osnovano se žalbom javnog tužioca ukazuje da je prilikom izricanja mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi prvostepeni sud povredio krivični zakon u smislu čl. 369. tač.
4. ZKP-a budući da je odlukom o meri bezbednosti prekoračio ovlašćenje koje ima po zakonu.
Odredbom člana 80. st. 3. KZ propisano je da se mere obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi i obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi mogu izreći učiniocu krivičnog dela čija je uračunljivost bitno smanjena ako mu je izrečena kazna ili uslovna osuda, dok je
odredbom čl. 82. st. 3. KZ propisano da se mera obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi može
izreći učiniocu čija je uračunljivost bitno smanjena ako mu je izrečena uslovna osuda ili je na osnovu
čl. 81 st. 5 KZ pušten na uslovni otpust (u situaciji ako je vreme provedeno u zdravstvenoj ustanovi
kraće od trajanja izrečene kazne kada će sud po prestanku mere bezbednosti odrediti da se osuđeni
uputi na izdržavanje ostatka kazne ili da se pusti na uslovni otpust).
Dakle, imajući u vidu da je prvostepeni sud okrivljenog pravilno osudio na efektivnu kaznu zatvora
za krivična dela koja je izvršio u stanju bitno smanjene uračunljivosti, to je prilikom izricanja mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi prekoračio ovlašćenje koje ima po zakonu budući
- 97 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
da je izrekao kombinaciju kazne i krivične sankcije nepravilnom primenom odredbe čl. 80. i 82. KZ, na
šta se osnovano ukazuje žalbom javnog tužioca, tako da je Apelacioni sud preinačio prvostepenu presudu u tom delu i primenom odredbe čl. 81. KZ okrivljenom izrekao meru bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi koja će trajati dok postoji potreba za lečenjem, a vreme provedeno u zdravstvenoj ustanovi se uračunava u vreme trajanja izrečene kazne.
(Presuda Apelacionog suda u Kragujevcu, Kž1. 2988/11 od 25. 7. 2011. godine)
OBAVEZNO PSIHIJATRIJSKO LEČENJE I ČUVANJE U
ZDRAVSTVENOJ USTANOVI
(Član 81. Krivičnog zakonika)
178.
Izricanje vaspitne mere pojačanog nadzora od strane organa starateljstva punoletnom licu,
nije opravdano ako na strani okrivljenog postoje samo obične olakšavajuće okolnosti.
Iz obrazloženja:
Optužnicom je okrivljenom stavljano na teret izvršenje krivičnog dela razbojništva iz čl.
168. st. 1. KZ RS, dok je prvostepeni sud našao da u radnjama okrivljenog postoje obeležja krivičnog dela iznude iz čl. 180. st. 1. KZ RS, s obzirom da je našao da je protiv pravna imovinska
korist koja je pribavljena ozbiljnom pretnjom, vađenjem noža i upućivanjem verbalnih pretnji
radniku trafike, a visina pribavljene koristi (3.000 dinara) je relativno mala. Imovinska korist je
vraćena, tako da imovinsko pravnog zahteva nije bilo, delo je izvršeno upotrebom pretnje, a ne
upotrebom sile, a okrivljeni nije ranije evidentiran u Centru za socijalni rad kao učinilac krivičnih dela. Okrivljeni je izrazio žaljenje zbog celog događaja, te je prvostepeni sud našao da bi
upućivanje okrivljenog u kaznene institucije, te izdvajanje iz porodične sredine u kojoj živi imalo
uticaja na njegovo dalje sazrevanje i razvoj, te da je boravak u pritvoru već preventivno delovao
na okrivljenog.
Prvostepeni sud je učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka s obzriom da je prekoračio granice optužbe, s obzriom da je izmenio pravnu kvalifikaciju tj. načinio je povredu iz čl.
368. st.1 tač. 8. ZKP-a, kao i povredu odredaba krivičnog postupka iz čl. 368. st.1. tač. 11. ZKPa, jer je pobijana presuda protivrečna kako sama sebi tako i razlozima presude i ista ne sadrži razloge o odlučnim činjenicama, a dati razlozi su nejansi i u znatnoj meri protivrečni sami sebi.
VSS je našao da je nejasan zaključak prvostepenog suda da u radnjama okrivljenog ne postoje
bitna obeležja krivičnog dela razbojništva, s obzirom da nije dokazana prethodna namera okrivljenog
da pribavi protiv pravnu imovinsku korist od oštećenog. Dalje je VSS našao da je nejasna primena
odredaba čl. 82. OKZ-a, po kojoj je sudu data mogućnost da izrekne odgovarajuću meru pojačanog
nadzora ili zavodsku meru, ako se s obzirom na okolnosti pod kojima je delo učinjeno, te ličnost
okrivljenog može očekivati da će se i primenom vaspitnih mera postići svrha kažnjavanja koja bi se
- 98 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
ostvarila i izricanjem kazne. Po nalaženju stručnog tima Centra za socijalni rad proizilazi da okrivljeni ima prosečne intelektualne sposobnosti, nisu uočene crte nedovoljne socijalne i emocionalne
zrelosti, a nalazom i mišljenjem veštaka psihologa i neuropsihijatra utvđeno je da je u vreme izvršenja dela bio uračunljiv. Ovo sve su razlozi po oceni VSS koji nisu dovoljno jasni da bi pružili osnova
za izricanje vaspitne mere učiniocu, a naročito imajući u vidu da se vaspitna mera primenjuje u onim
slučajevima gde imajući u vidu celokupnu ličnost učinioca i okolnosti pod kojima je delo izvršeno,
težina izvršenog krivičnog dela ne izuskuje izricanje kazne radi ostvarivanja ciljeva generalne prevencije.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kž.br.1300/06 od 28.02.2006. godine)
179.
Odredbe o pritvoru se ne primenjuju u postupku za primenu mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi. Sud okrivljenom u pritvoru, za koga su sudski
veštaci psihijatrijske struke izneli mišljenje da boluje od teškog oblika šizofrenije, ne može produžiti
postojeći pritvor, niti pustiti na slobodu. Do završetka postupka za primenu mere bezbednosti okrivljeni će se privremeno smestiti u odgovarajuću zdravstvenu ustanovu.
(Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu Kž - 54/06, od 8. 06. 2006. godine)
OBAVEZNO LEČENJE NARKOMANA
(Član 83. Krivičnog zakonika)
180.
Sud će, ukoliko utvrdi - na osnovu izveštaja ustanove u kojoj se mera bezbednosti obaveznog lečenja narkomana izvršava - da ne postoje medicinske indikacije za daljim hospitalnim
lečenjem osuđenog, obustaviti izvršenje ove mere.
Iz obrazloženja:
Naznačenim prvostepenim rešenjem od 23.12.2009. godine, nadležni Opštinski sud je obustavio
izvršenje mere bezbednosti obaveznog lečenja narkomana, izrečenu navedenom presudom istog Opštinskog suda od 10.08.2009. godine, pa je imenovani osuđeni upućen na dalje izdržavanje kazne na
koju je osuđen.
Isti je protiv navedenog rešenja izjavio žalbu, predlažući njeno usvajanje i nastavak daljeg lečenja.
Međutim, ovom žalbom se neosnovano pobija prvostepeno rešenje od 23.12.2009. godine.
Naime, osuđeni u žalbi navodi da je, zbog krivičnog dela iz člana 206. stav 1. Krivičnog zakonika, osuđen na kaznu zatvora u trajanju od dve godine, te da mu je izrečena i mera bezbednosti
obaveznog lečenja narkomana. Dalje navodi da se u Odeljenju za narkomaniju Specijalne zatvorske bolnice u B. nalazi svega par meseci, što je period u kome se ne mogu rešiti njegovi trinaestogodišnji problemi zavisnosti od psihoaktivnih supstanci, za koje vreme nije uspeo da uspostavi
značajniju apstinenciju.
- 99 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Iz spisa predmeta utvrđeno je da je Specijalna zatvorska bolnica u B. naznačenim aktom od
16.12.2009. godine predložila sudu da se prema osuđenom prekine mera bezbednosti obaveznog lečenja narkomana. U tom aktu je navedeno da se on u Odeljenju za narkomaniju nalazi od
20.10.2009. godine, da su laboratorijsko-biohemijske analize vezane za njegov somatsko - neurološki status bile u fiziološkim granicama, da je održavana apstinencija u zaštićenoj sredini i da je postignuta verbalna distanciranost od dalje zloupotrebe psihoaktivnih supstanci. U izveštaju se takođe
navodi da ne postoje medicinske indikacije za daljim hospitalnim lečenjem te da bi trebalo prekinuti
meru bezbednosti njegovog obaveznog lečenja od narkomanije.
Zbog toga se suprotni žalbeni navodi osuđenog smatraju neosnovanim.
(Iz Rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Kž. II 608/10 od 04.02.2010. godine)
181.
Mera bezbednosti obaveznog lečenja narkomana koja se izvršava na slobodi ne može biti izrečena uz kaznu zatvora.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kž. I 481/08 od 4.09.2008. godine)
182.
Kada je okrivljeni više puta izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojne droge iz člana 246. KZ, da je ranije lečen od zavisnosti od upotrebe
opojnih droga, te da je predmetno krivično delo učinio usled zavisnosti od upotrebe opojnih
droga, upućuje na to da postoji ozbiljna opasnost da će i dalje vršiti krivična dela, pa da je
opravdano, ukoliko su za to ispunjeni i drugi zakonski uslovi, izricanje mere bezbednosti obavezno lečenje narkomana.
Iz obrazloženja:
Presudom okružnog suda okrivljeni je oglašen krivim zbog krivičnog dela neovlašćeno držanje
opojnih droga iz člana 246. stav 3. KZ. Vrhovni sud je ukinuo presudu okružnog suda i predmet vratio na ponovno suđenje.
U pobijanoj presudi okružni sud je utvrdio da je okrivljeni ranije osuđivan zbog istovrsnog krivičnog dela, da je predmetnu opojnu drogu herojin neovlašćeno držao za vlastitu upotrebu i da je ranije lečen od zavisnosti od upotrebe opojnih droga. Pri tome, prvostepeni sud navodi da je prihvatio
iskaz svedoka, majke okrivljenog, da je kritičnom prilikom okrivljenog zatekla u besvesnom stanju,
da je znala da se njen sin drogira dugi niz godina, kao i da je zadnjih nekoliko godina koristio heroin
i lečio se od zavisnosti od upotrebe opojnih droga. Iz tih činjenica moglo bi se zaključiti da je okrivljeni predmetno krivično delo učinio usled zavisnosti od upotrebe opojnih droga i upućivalo bi na
mogućnost da postoji ozbiljna opasnost da će i dalje vršiti takva krivična dela, pa je bilo opravdano,
ukoliko su ispunjeni uslovi u smislu člana 83. KZ, izricanje okrivljenom mere bezbednosti obavezno
lečenje narkomana. Međutim, prvostepeni sud nije uopšte dao razloge u pogledu navedenih činjenica
koje utvrđuje, niti je izvršio neuropsihijatrijsko veštačenje okrivljenog da bi na nesumljiv način bilo
moguće utvrditi da li je okrivljenom, s obzirom na navedene utvrđene činjenice, eventualno neophodno izreći meru bezbednosti obavezno lečenje narkomana iz člana 83. stav 2. KZ, kao i odgovarajuću krivičnu sankciju.
(Rešenje Vrhovnog suda Srbije, Kž. 125/08 od 5. 2. 2008. godine)
- 100 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
183.
Nema zakonskih uslova da se okrivljenom izrekne mera bezbednosti obavezno lečenje narkomana iz čl. 83 KZ samo na osnovu ranije izrečene iste mere bezbednosti, u ranijoj pravnosnažnoj presudi, a koja nije izvršena.
Iz obrazloženja:
Presudom Okružnog suda u Čačku K 10/08 od 10. marta 2008. okrivljeni je oglašen krivim zbog
krivičnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz čl. 246 st.1
KZ, i izrečena mu je mera bezbednosti obavezno lečenje narkomana shodno čl. 83 KZ koja će se izvršiti u Zavodu za izvršenje kazne ili ...
Presudom Vrhovnog suda Srbije Kž 1347/08 od 8. jula 2008., između ostalog, ukinuta je Presuda Okružnog suda u Čačku K 10/08 od 10. marta 2008. u odnosu na okrivljenog ... i u tom delu se
predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Izrekom pobijane presude prema okrivljenom je na osnovu čl. 83 KZ izrečena mera bezbednosti
obavezno lečenje narkomana koja će se izvršiti u Zavodu za izvršenje kazne ili ..., a iz obrazloženja
pobijane presude proizilazi da je ova mera bezbednosti izrečena s obzirom da se radi o dugogodišnjem zavisniku od opojnih droga kome je ranijom presudom Okružnog suda u Čačku K 85/03 od
13. aprila 2005. bila izrečena ova mera ali ista nije izvršena.
Osnovano se žalbom Okružnog javnog tužioca ukazuje da se mera bezbednosti ne može izreći prema okrivljenom samo zato što izrečena mera po pomenutoj ranijoj presudi nije izvršena. Naime, radi
utvrđivanja okolnosti predviđenih čl. 83 st.1 KZ od značaja za izricanje mere bezbednosti, tj. da li je
okrivljeni učinio krivično delo u zavisnosti od opojnih droga i da li postoji opasnost da će usled ove zavisnosti i dalje da vrši krivična dela, bilo je nužno pribaviti nalaz i mišljenje veštaka neuropsihijatra, na
napred navedene okolnosti, pa tek onda odlučiti o opravdanosti izricanja navedene mere bezbednosti.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije Kž. 1347/08 od 8.07. 2008. godine)
184.
Samo u slučaju ako je okrivljeni zbog krivičnog dela za koje je oglašen krivim, osuđen na
kaznu zatvora, izriče se mera bezbednosti obavezno lečenje narkomana shodno čl. 83. st. 1. KZ
u Zavodu za izvršenje kazne, a ne iste mere otvorenog tipa.
Iz obrazloženja:
Presudom Okružnog suda od 10. novembra2008. okrivljeni je oglašen krivim zbog krivičnog dela iz čl. 246. st. 1. KZ i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i osam meseci, a prema njemu je izrečena mera bezbednosti obavezno lečenje narkomana u zavodu za izvršenje kazne ili
u odgovarajućoj zdravstvenoj ili drugoj specijalizovanoj ustanovi.
Presudom Vrhovnog suda Srbije Kž. 2900/08 od 4. februara 2009. odbijaju se kao neosnovane
žalbe branioca okrivljenog i Okružnog javnog tužioca, a presuda Okružnog suda od 10. novembra
2008. se potvrđuje.
- 101 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Neosnovano se žalbom branioca okrivljenog prvostepena presuda pobija zbog pogrešne primene materijalnog prava i da je sud pogrešno izrekao meru bezbednosti obavezno lečenje narkomana a u vezi sa tim se ističe da su sudski veštaci neuropsihijatri u svom nalazu predložili obavezno lečenje otvorenog tipa na koji stranke nisu imale primedbu, pa je prvostepeni sud s obzirom
na sadržinu nalaza i mišljenja veštaka bio u obavezi da prema okrivljenom izrekne meru lečenja
otvorenog tipa.
Ovakvi žalbeni navodi se ne mogu prihvatiti kao osnovani jer su veštaci utvrdili da je okrivljeni u vreme izvršenja krivičnog dela i pritvaranja bio zavisnik od heroina, da kod njega postoji
mogućnost ponovnog uzimanja droge i vršenja sličnih krivičnih dela, pa je prema njemu potrebno odrediti meru obaveznog lečenja. To znači, kada su ispunjeni uslovi izricanje ove mere je obavezno, s obzirom da je prvostepenom presudom okrivljeni osuđen na kaznu zatvora pa je sud pravilno postupio kada je okrivljenom izrekao meru bezbednosti obavezno lečenje narkomana koja
će se izvršiti u Zavodu za izvršenje kazne ili u odgovarajućoj zdravstvenoj ili drugoj specijalizovanoj ustanovi, a ne meru obaveznog lečenja otvorenog tipa koja se prema citiranim zakonskim
propisima - čl. 83. KZ izriče kada je učiniocu izrečena novčana kazna, uslovna osuda, sudska
opomena ili oslobođenje od kazne.
(Presuda Vrhovnog suda Srbije 2900/08, od 4. 02. 2009)
OBAVEZNO LEČENJE ALKOHOLIČARA
(Član 84. Krivičnog zakonika)
185.
Može se izreći mera bezbednosti obaveznog lečenja alkoholičara iz čl. 84. st. 1. Krivičnog
zakonika, ukoliko postoji ozbiljna opasnost da će okrivljeni usled zavisnosti od alkohola i dalje
vršiti krivična dela i ako je krivično delo izvršeno usled zavisnosti od alkohola.
Iz obrazloženja:
U odnosu na izrečenu meru bezbednosti, prvostepeni sud nije dao odgovarajuće razloge za svoju
odluku, već se samo pozvao na odredbu čl. 84. Krivičnog zakonika. Ova zakonska odredba odnosi se
na obavezno lečenje alkoholičara, ali pod uslovom da je krivično delo učinjeno usled zavisnosti od
upotrebe alkohola i ako kod okrivljenog postoji ozbiljna opasnost da će usled ove zavisnosti i dalje
da vrši krivična dela.
U konkretnom slučaju, prvostepeni sud je ovu meru doneo na osnovu nalaza i mišljenja sudskog
veštaka, koji je predložio obavezno lečenje okrivljenog u specijalizovanoj bolnici, ali se pri tome nije decidirano izjasnio da li postoji ozbiljna opasnost da će on usled zavisnosti od alkohola i dalje vršiti krivična dela, a prvostepeni sud, obrazlažući svoju odluku, nije utvrdio da li je okrivljeni delo izvršio usled zavisnosti od alkohola, što je bio dužan da učini pre izricanja ove mere.
(Iz Rešenja Apelacionog suda u Nišu Kž. 1.br. 3587/10 od 09.11.2010. godine)
- 102 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
186.
Mera bezbednosti obavezno lečenje alkoholičara na slobodi ne može se izreći okrivljenom
koji je osuđen na kaznu zatvora, već isključivo uz izrečenu novčanu kaznu, uslovnu osudu ili
sudsku opomenu.
Iz obrazloženja:
Presudom prvostepenog suda okrivljeni je oglašen krivim zbog krivičog dela neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila iz člana 213. stav 2. u vezi stava 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od
jedne godine i izrečena mu je mera bezbednosti obavezno lečenje alkoholičara na slobodi.
Uvažavajući žalbu javnog tužioca drugopstepeni sud je preinačio prvostepenu presudu tako što
je okrivljenom izrekao meru bezbednosti obavezno lečenje alkoholičara koja se ima izvršiti u zavodu
za izvršenje kazne i ima da traje dok postoji potreba za lečenjem, ali ne duže od izrečene kazne zatvora.
Izricanjem mere bezbednosti drugostepeni sud je pogrešno primenio odredbu člana 84. KZ, koja
predviđa meru bezbednosti obavezno lečenje alkoholičara okrivljenog uz izrečenu kaznu zatvora, a
kojom je i izrečena pomenuta mera bezbednosti. Pri tome prvostepeni sud zanemaruje da se mera
bezbednosti obavezno lečenje alkoholičara na slobodi, u smislu člana 84. stav 4. i 5. KZ, ne može izreći izvršiocu krivičnog dela koji je osuđen na zatvorsku kaznu već isključivo uz izrečenu novčanu
kaznu, uslovnu osudu, sudsku opomenu ili oslobođenje od kazne. U konkretnom slučaju prvostepeni
sud je postupio nezakonito, jer je izrekao navedenu meru bezbednosti iako za to nisu bili ispunjeni
zakonski uslovi i pretpostavke.
(Presuda Okružnog suda u Subotici, Kž. 4/08 od 15. 1. 2008. godine)
187.
Kada je okrivljenom uz uslovnu osudu izrečena mera lečenja na slobodi, pa se on ne podvrgne tom lečenju, sud će naložiti prinudno izvršenje ove mere, neopozivajući uslovnu osudu
niti se upuštajući u odluku o opozivanju uslovne osude.
Iz obrazloženja:
Prvostepenom presudom okrivljenom je izrečena uslovna osuda i naloženo lečenje na slobodi.
Pošto se okrivljeni bez opravdanih razloga nije podvrgnuo lečenju, o čemu je sud izvršio izviđajne
radnje, to je prvostepenim rešenjem odredio da se ova mera ima prinudno izvršiti.
Prvostepeni sud se nije upuštao u odluku o opozivanju uslovne osude, a odredio je da ova mera
ne može trajati duže od utvrđene kazne zatvora.
Pravilno je prvostepeni sud primenio odredbu člana 84. stav 5. KZ, na osnovu koje je naredio
da će se mera prinudno izvršiti u odgovarajućoj zdravstvenoj ili drugoj specijalizovanoj ustanovi.
Naime, ranijom odredbom člana 65. OKZ je bilo predviđeno da ako se učinilac bez opravdanog
razloga ne podvrgne lečenju na slobodi, sud može odrediti da se opozove uslovna osuda ili da se
mera obaveznog lečenja prinudno izvrši u zdravstvenoj ili drugoj specijalizovanoj ustanovi. Članom 84. stavom 5. je predviđeno da ako se učinilac bez opravdanog razloga ne podvrgne lečenju
na slobodi, sud će odrediti da će se mera prinudno izvršiti u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi.
- 103 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Znači, prema novom KZ ne postoji mogućnost opozivanja uslovne osude, ukoliko se okrivljeni
dobrovoljno ne podvrgne lečenju, te je stoga pravilno prvostepeni sud ne upuštajući se u utvrđivanje razloga za opozivanje uslovne osude, samo odredio da će se mera obaveznog lečenja alkoholičara prinudno izvršiti.
ZABRANA VRŠENJA POZIVA, DELATNOSTI I
DUŽNOSTI
(Član 85. Krivičnog zakonika)
188.
Prema učiniocu krivičnog dela može se izreći mera bezbednosti zabrana vršenja delatnosti
kada je zloupotrebom legalno registrovane delatnosti izvršio krivično delo.
Iz obrazloženja:
Apelacioni sud u Beogradu - Posebno odelenje, nalazi da je pravilna i odluka prvostepenog suda da
se prema okrivljenom , a na osnovu člana 85. KZ-a izrekne mera bezbednosti zabrane vršenja grafičke
delatnosti u trajanju od pet godina, obzirom da je ovaj okrivljeni, kao vlasnik štamparije, izvršio krivična
dela za koja je oglašen krivim, pri čemu je zloupotrebljena legalno registrovana delatnost štamparije
okrivljenog, to prvostepeni sud i po nalaženju ovog suda pravilno nalazi da ukoliko bi on nastavio sa
obavljanjem grafičke delatnosti postojala bi opasnost od vršenja krivičnih dela koja su u vezi sa obavljanjem ove delatnosti, kao što su krivična dela falsifikovanja, te da se izrečenom merom u navedenom trajanju u potpunosti ostvaruje svrha iste, predviđena odredbom člana 78. KZ-a, koje razloge takođe kao
pravilne prihvata i ovaj sud, kao drugostepeni.
(Presuda Apelacionog suda u Beogradu, Kž1 Po1. 22/10 od 11. 2. 2011. godine)
ZABRANA UPRAVLJANJA MOTORNIM VOZILOM
(Član 86. Krivičnog zakonika)
189.
Za krivično delo iz člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika nije predviđeno
kumulativno izricanje kazne i mere bezbednosti iz člana 86. istog Zakonika.
Iz obrazloženja:
Javni tužilac u žalbi ističe da prvostepeni sud nije izrekao predloženu meru bezbednosti, iako
su za njeno izricanje po mišljenju tužilaštva postojali zakonski uslovi iz člana 86. stav 3. Krivič- 104 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
nog zakonika, a da pri tome za to nije dao nijedan razlog. Okrivljeni u vreme izvršenja predmetnog krivičnog dela nije imao položen ispit za vozača traktora kao ni važeću vozačku dozvolu za
upravljanje traktorom te da je izricanje ove mere bilo nužno u cilju potpunijeg ostvarivanja svrhe
kažnjavanja.
Neosnovani su žalbeni navodi javnog tužioca da je u konkretnom slučaju bilo neophodno okrivljenom izreći meru bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom, shodno članu 86. Krivičnog zakonika, budući da krivično delo iz člana 289. stav 3. u vezi stava 1. istog ne predviđa da, pored propisane kazne, kumulativno bude izrečena i mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim
vozilom.
Shodno tome je pravilno prvostepeni sud postupio kada okrivljenom i pored izrečene krivične
sankcije - uslovne osude, nije izrekao i meru bezbednosti iz člana 86. KZ.
(Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, Kž1. 4150/2011 od 26.10.2011. godine)
190.
Po okončanju krivičnog postupka predmeti pribavljeni krivičnim delom ne mogu se vratiti
oštećenom ako on nije vlasnik oduzetih stvari.
Iz obrazloženja:
Rešenjem veća prvostepenog suda odbijen je kao neosnovan zahtev oštećenog za povraćaj oduzetih predmeta. Povodom žalbe oštećenog Vrhovni sud je našao: odredbom člana 86. ZKP propisano
je da će se predmeti koji su u toku krivičnog postupka privremeno oduzeti vratiti vlasniku, odnosno
držaocu, ako postupak bude obustavljen a ne postoje razlozi za njihovo oduzimanje (član 512. ZKP).
Iz spisa proizilazi da su predmeti koji su oduzeti od osuđenog vraćeni zlatari za koju je nesumnjivo
utvrđeno da je oštećena i vlasnik oduzetih stvari. Zahtev osuđenog da mu se vrate predmeti sud je
odbio kao neosnovan, s obzirom na to da se radi o predmetima pribavljenim krivičnim delom koji nisu njegovo vlasništvo.
(Rešenje Vrhovnog suda Srbije Kž II 1419/06 od 07. 11. 2006. godine)
ODUZIMANJE PREDMETA
(Član 87. Krivičnog zakonika)
191.
Predmet koji je upotrebljen za izvršenje krivičnog dela i koji se po tom osnovu može oduzeti može biti samo predmet pomoću kojeg je došlo do izvršenja krivičnog dela, a koji je po
svojoj prirodi takav da može da služi za izvršenje krivičnog dela, ili je podešen da tom cilju
služi, što ne može biti motorno vozilo kojim je prevožena opojna droga, ukoliko na vozilu nisu
vršene nikakve prepravke u cilju pravljenja bunkera ili skladišta.
- 105 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Iz obrazloženja:
Po nalaženju veća Apelacionog suda u B. žalba branioca okrivljenog M. J. advokata P. B., kojom se prvostepena presuda pobija u delu odluke o meri bezbednosti oduzimanja predmeta - motornog vozila marke "B.", registarskih oznaka L. - ..., a koje je uz potvrdu o oduzetim predmetima oduzeto od okrivljenog M. J., je osnovana.
Naime, po nalaženju Apelacionog suda u B., motorno vozilo marke "B.", registarskih oznaka L ..., kojim je upravljao okrivljeni M. J., a koje je vlasništvo njegove vanbračne supruge D. J., po nalaženju veća Apelacionog suda u B. ne može predstavljati predmet upotrebljen za izvršenje krivičnog
dela, u ovom slučaju krivičnog dela iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, već, po nalaženju Apelacionog suda u B., to može biti samo predmet pomoću kojeg je došlo do izvršenja krivičnog dela, a
koji je po svojoj prirodi takav da može da služi za izvršenje krivičnog dela, ili je podešen da služi
tom cilju. Napred navedeno iz razloga što, imajući u vidu činjenicu da, iz uvida u fotodokumentaciju
broj Kt upisnika ... od 26.4.2010. godine, proizlazi da je navedena droga pronađena u pregradi, koja
se nalazi u komandnoj tabli vozila, levo od upravljača volana, koja predstavlja sastavni deo komandne table - dakle nije vršena niti bilo kakva prepravka u cilju pravljenja bunkera, skladišta ili nečeg
drugog, što ukazuje da navedeno motorno vozilo ne može biti predmet pomoću kojeg je došlo do izvršenja krivičnog dela, te su, stoga, žalbeni navodi branioca okrivljenog osnovani, pa se navedeno
putničko motorno vozilo marke "B.", registarskih oznaka L. - ..., ima vratiti okrivljenom M. J.
(Presuda Apelacionog suda u Beogradu, Kž1. 253/11 od 17.2.2011. godine)
192.
Za izricanje mere bezbednosti oduzimanja predmeta neophodna je kumulativna ispunjenost sledećih uslova: da je predmet upotrebljen za izvršenje krivičnog dela i da bi se isti predmet ponovo mogao koristiti kao predmet izvršenja krivičnog dela.
Iz obrazloženja:
Prema stavu Apelacionog suda u Beogradu, prilikom razmatranja izrečene mere bezbednosti oduzimanje predmetnog putničkog vozila, na osnovu odredbe člana 87. Krivičnog zakonika, prvostepeni sud nije dao razloge o odlučnim činjenicama.
Relevantne odredbe:
Za izricanje mere bezbednosti oduzimanja predmeta neophodno je kumulativno ispunjenje dva
uslova, i to da je predmet bio upotrebljen za izvršenje krivičnog dela i da postoji opasnost da će se
taj predmet ponovo upotrebiti za izvršenje krivičnog dela - član 87. stav 1. Krivičnog zakonika.
Prilikom obrazlaganja izrečene mere, prvostepeni sud je u ožalbenoj presudi samo naveo na
osnovu kog člana je navedena mera izrečena, smatrajući da je vozilo sredstvo koje je optuženi upotrebio za izvršenje krivičnog dela, ali je propustio da navede razloge i obrazloži zašto smatra osnovanim izricanje takve mere. Naime, po oceni ovog suda, prvostepeni sud je morao dati jasne razloge o
tome na koji način će predmet biti i dalje korišćen za izvršenje krivičnog dela, što je jedan od uslova
za izricanje navedene mere.
Ovo stoga što je reč o vozilu za koje nema podataka da je bilo posebno prilagođeno prevozu
opojne droge, pa su izostali razlozi o suštinskoj vezi ovog vozila i izvršenja krivičnog dela, koji bi
ovom vozilu dali karakter predmeta koji je bio upotrebljen prilikom izvršenja.
Imajući u vidu ovakvo stanje stvari, Apelacioni sud je ukinuo presudu u delu odluke o meri bezbednosti oduzimanje putničkog vozila, te vratio predmet u tom delu na ponovni postupak i odluku.
(Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, Kž. 1 7109/10 od 10.02.2011. godine)
- 106 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
193.
U situaciji kada je optuženi oglašen krivim zbog krivičnog dela nedozvoljeno držanje
oružja i eksplozivnih materija iz čl. 348 st.1 KZ, a izrečenom merom bezbednosti oduzimanje predmeta iz čl. 87 KZ se ne navede šta se oduzima, izreka presude je nejasna, nerazumljiva i neizvršiva, pa je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz čl. 368
st.1t.11 ZKP.
Iz obrazloženja:
Presudom Opštinskog suda u Čačku K 250/08 od 2. juna 2008. optuženi je oglašen krivim zbog
krivičnog dela nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz čl. 348 st.1 KZ i izrečena mu
je uslovna osuda, a prema optuženom je izrečena mera bezbednosti oduzimanje predmeta.
Presudom Okružnog suda u Čačku Kž 619/08 od 29. septembra 2008. uvažavanjem žalbe branioca optuženog, ukida se presuda Opštinskog suda u Čačku K 250/08 od 2. juna 2008. samo u pogledu izrečene mere bezbednosti oduzimanje predmeta i u tom delu predmet se vraća prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku, a u preostalom delu žalba branioca optuženog se odbija kao neosnovana, a prvostepena presuda se potvrđuje.
Žalba branioca optuženog je osnovana u pogledu izrečene mere bezbednosti. Naime, u izreci prvostepene presude je samo navedeno da se prema optuženom izriče mera bezbednosti oduzimanje
predmeta iz čl. 87 KZ ali u ovom delu izreka ožalbene presude je nejasna i ovako izrečena mera bezbednosti je neizvršiva s obzirom da se ne zna na koje predmete se konkretno izrečena mera bezbednosti odnosi. Prvostepeni sud je morao u izreku presude uneti tačno koji se to predmeti krivičnog dela od optuženog oduzimaju, jer se samo takva mera bezbenosti može sprovesti a u krajnjem slučaju i
povodom žalbe i ispitati. Stoga je u ovom delu prvostepena presuda ukinuta, pa će prvostepeni sud
posebnim rešenjem ponovo odlučiti o meri bezbednosti oduzimanje predmeta.
(Iz Presude Okružnog suda u Čačku Kž. 619/08 od 29.09.2008. godine)
194.
Putnički automobil u kome je pronađena opojan droga nije posebno prepravljeno i opremljeno za
prenos droge, ne može se uzeti da predstavlja predmet koji je upotrebljen za izvršenje krivičnog dela
neovlašćenog držanja i stavljanja u promet opojnih droga.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kž.br. I 2536/06 od 25.01.2007. godine)
OSNOV ODUZIMANJA IMOVINSKE KORISTI
(Član 91. Krivičnog zakonika)
195.
Sud je u obavezi da od okrivljenog oduzme imovinsku korist koju je stekao izvršenjem krivičnog dela bez obzira na to što oštećeni nije istakao imovinskopravni zahtev.
- 107 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Iz obrazloženja:
Prvostepeni sud je - prilikom donošenja presude - bio u obavezi da od okrivljenog oduzme imovinsku korist stečenu izvršenjem krivičnog dela, shodno članu 91. Krivičnog zakonika.
Relevantne odredbe:
Niko ne može zadržati imovinsku korist pribavljenu krivičnim delom - član 91. stav 1. Krivičnog zakonika.
Imovinsku korist pribavljena krivičnim delom će se oduzeti, pod uslovima predviđenim ovim
Zakonikom i sudskom odlukom kojom je utvrđeno izvršenje krivičnog dela - član 91. stav 2. Krivičnog zakonika.
Dakle, to što oštećeni nije istakao imovinskopravni zahtev, ne znači da okrivljeni ima pravo da
zadrži stečenu imovisku korist.
Na ponovnom suđenju prvostepeni sud će otkloniti navedene povrede na koje je ovim rešenjem ukazano i pri tom imati u vidu i druge žalbene navode okrivljenog, nakon čega će biti u mogućnosti da donese pravilnu i zakonitu odluku u ovoj krivičnopravnoj stvari.
(Iz Rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Kž1. 2036/2012 od 18.07.2012. godine)
196.
Nema osnova za oduzimanje novca pronađenog kod okrivljenog ukoliko ga sud oglasi krivim da je neovlašćeno radi prodaje držao opojnu drogu a ne i da je opojnu drogu prodavao,
jer nema osnova da se zaključi da predmetni novac potiče iz krivičnog dela.
Iz obrazloženja:
Od imenovanog optuženog prvostepeni sud je oduzeo imovinsku korist u navedenom iznosu,
dok ga je izrekom pod tačkom jedan pobijane presude oglasio krivim da je neovlašćeno radi prodaje
držao supstance koje su proglašene za opojnu drogue (i to 7,83 grama opojne droge heroin i 1,75
grama marihuana). Na taj način je prvostepeni sud izreku pobijane presude učinio nerazumljivom i
protivrečnom samoj sebi.
Naime, odredbom člana 91. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da niko ne može zadržati
imovinsku korist pribavljenu krivičnim delom, dok je odredbom člana 92. stav 1. istog Zakonika
propisano, između ostalog, da će se od učinioca oduzeti novac, predmeti od vrednosti i svaka druga
imovinska korist koji su pribavljeni krivičnim delom.
Dakle, s tim u vezi, prvostepeni sud je od optuženog oduzeo novac, a nije ga oglasio krivim da je
opojnu drogu prodavao, u kom slučaju bi se jedino moglo zaključiti da je novac pronađen kod optuženog pribavljen krivičnim delom, već ga je oglasio krivim da je opojnu drogu u pitanju neovlašćeno
držao radi prodaje.
(Iz Rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Kž.1 64/12 od 15.03.2012. godine)
197.
Odgovornost dvoje okrivljenih za isplatu stečene imovinske koristi je jednaka u situaciji kada se
ne može utvrditi ko je od njih ostvario veću ili manju imovinsku korist.
(Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž. 188/10 od 18.02.2010. godine)
- 108 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
OPŠTI POJAM REHABILITACIJE
(Član 97. Krivičnog zakonika)
198.
Brisanjem osude i prestankom svih pravnih posledica osude u smislu rehabilitacije, znači da
se ranije učinjena dela ne mogu smatrati razlogom za određivanje ili produženje pritvora.
Iz obrazloženja:
Tako se u žalbi branioca okrivljenog navodi, da ne postoje razlozi navedeni u prvostepenom rešenju, a koji bi opravdali pritvor protiv okrivljenog po osnovu iz člana 142. stav 2. tačka 3) Zakonika
o krivičnom postupku (dalje: ZKP), jer se shodno članu 98. stav 2. tačka 2) Krivičnog zakonika (dalje: KZ), okrivljeni ima smatrati neosuđivanim licem.
Osnovani su ovi navodi iz žalbe branioca okrivljenog. To zbog toga, što je okrivljenom pravosnažnom presudom Opštinskog suda u B. br. K. 65/94. od 6.2.1995. godine zbog krivičnog dela krađe iz člana 165. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije (dalje: KZ RS), izrečena uslovna osuda i
utvrđena kazna zatvora u trajanju od dva meseca, sa rokom proveravanja od jedne godine (Presuda je
pravosnažna od 6.2.1995), a pravosnažnom presudom Opštinskog suda u B.P. br. K. 292/02 od
5.12.2002. godine zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 201.
stav 1. KZ RS i dr, mu je izrečena uslovna osuda i utvrđena kazna zatvora u trajanju od 10 meseci,
sa rokom proveravanja od tri godine (Presuda je pravosnažna od 5.12.2002).
Prema odredbama člana 98. stav 2. tačka 2) KZ, zakonska rehabilitacija nastaje ako lice kojem je
izrečena uslovna osuda, u vreme proveravanja i u roku od godinu dana po isteku roka proveravanja
ne učini novo krivično delo.
Iz spisa predmeta, konkretno iz kaznene evidencije za okrivljenog proizilazi da okrivljeni u vreme
proveravanja i u roku od godinu dana po isteku roka proveravanja, kada su u pitanju obe citirane pravosnažne presude, nije učinio krivično delo. Tako da se okrivljeni prema članu 97. stav 1. KZ smatra neosuđivanim, jer se rehabilitacijom (koja je u konkretnom slučaju zakonska) briše osuda i prestaju sve njene pravne posledice. Ovo bez obzira na činjenicu da nadležni organ uprave nije formalnom odlukom
obrisao predmetne osude, jer brisanje osude i njenih posledica nastupa po sili zakona.
Stoga ne postoje razlozi koji bi opravdavali da se okrivljeni zadrži u pritvoru po osnovu članu
142. stav 2. tačka 3) ZKP, a ne postoje ni drugi razlozi koji bi eventualno ukazivali na opravdanost
nekog od pritvorskih osnova propisanih u istom članu ZKP.
(Rešenje Okružnog suda u Subotici, Kž. 20/08 od 18.1.2008. godine)
ZAKONSKA REHABILITACIJA
(Član 98. Krivičnog zakonika)
199.
Za zakonsku rehabilitaciju nisu nastupili uslovi ukoliko je okrivljeni ponovo osuđen neposredno nakon isteka roka proveravanja po prethodnoj uslovnoj osudi.
- 109 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Iz obrazloženja:
Žalbene navode okrivljenog i njegovog branioca da su za ranije osude okrivljenog nastupili uslovi za zakonsku rehabilitaciju Apelacioni sud ocenjuje neosnovanim.
Iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljenom presudom nadležnog Opštinskog suda od
06.02.1996. godine izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest
meseci uslovno na jednu godinu, a presudom drugog nadležnog Opštinskog suda od 13.05.1997. godine (preinačena presudom Okružnog suda od 21.10.1998. godine u pogledu odluke o krivičnoj
sankciji, a koja drugostepena presuda je preinačena rešenjem Vrhovnog suda Srbije od 20.10.1999.
godine) na uslovnu osudu sa utvrđenom kaznom zatvora u trajanju od tri meseca i rokom proveravanja od jedne godine.
To znači da nisu bili ispunjeni uslovi iz člana 98. stav 1. Krivičnog zakonika, kojim je propisano da se zakonska rehabilitacija daje samo licima koja pre osude na koju se odnosi rehabilitacija nisu bila osuđivana ili koja su se po zakonu smatrala neosuđivanim. Odredbom stava 2. tačkom
2. istog člana propisano je da zakonska rehabilitacija nastaje ako lice kojem je izrečena uslovna
osuda u vreme proveravanja ili u roku od godinu dana po isteku proveravanja ne učini novo krivično delo.
U konkretnom slučaju imenovani okrivljeni je neposredno nakon isteka roka proveravanja po prvonavedenoj presudi od 06.02.1996. godine osuđen drugom presudom. To znači da, suprotno stavu
odbrane, nisu ispunjeni uslovi za zakonsku rehabilitaciju, pa je pravilno sud raniju osuđivanost okrivljenog cenio kao otežavajuću okolnost.
(Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, Kž1. Po1 4/2013 od 29.03.2013. godine)
200.
Ne može se ceniti kao relevantna okolnost prilikom donošenja odluke o pritvoru ranija
osuda okrivljenog koja je brisana.
Iz obrazloženja:
U izjavljenoj žalbi branilac okrivljenog ukazuje da je sud učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka i da je pogrešno utvrdio činjenično stanje, imajući u vidu činjenicu da - po stavu odbrane, u smislu člana 98. i člana 102. stav 6. Krivičnog zakonika - izričito proizilazi da brisanjem
osude prestaju sve njene pravne posledic, te da se podaci o brisanoj osudi ne mogu nikome dati. U
tom smislu, branilac ukazuje da sud nikako nije mogao kao dokaz izvesti utvrđivanje činjenica iz izveštaja iz kaznene evidencije od 20.05.2011. godine, te da tu činjenicu nije mogao tretirati u smislu
ranijeg života okrivljenog.
Izneti žalbeni navodi ocenjeni su kao neosnovani jer - uprkos činjenici da je predmetna osuda
brisana i da, u tom smislu, ne treba da se ceni kao okolnost koja je relevantna prilikom donošenja odluke o pritvoru - sve druge okolnosti koje je prvostepeni sud naveo u pobijanom rešenju jesu pravilno utvrđene i one u svojoj međusobnoj povezanosti ukazuju na opravdanu bojazan da će okrivljeni,
ukoliko bude pušten na slobodu, ponoviti krivično delo.
Zbog toga se pritvor prema imenovanom okrivljenom, po zakonskom osnovu iz člana 142. stav
1. tačka 3. Zakonika o krivičnom postupku, pokazuje kao nužna i neophodna mera.
(Iz Rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Kž.2 2770/12 od 19.07.2012. godine)
- 110 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
201.
Samo se u zakonom propisanom postupku utvrđuje nastupanje zakonske rehabilitacije, pa
- ukoliko ranija osuda na taj način nije brisana - okrivljeni se ne može smatrati neosuđivanim.
Iz obrazloženja:
U svojoj žalbi imenovani osuđeni ističe da je prvostepeni sud pobijanom presudom povredio zakon na njegovu štetu, jer je cenio okolnost da je on ranije osuđivan, iako je, shodno odredbi čl. 97. i
98. Krivičnog zakonika, nastupila zakonska rehabilitacija kojom se brišu osude i njene pravne posledice, te se on smatra neosuđivanim licem.
Ovi žalbeni navodi osuđenog su ocenjeni kao neosnovani.
Naime, činjenicu da li je nastupila zakonska rehabilitacija ili nije ocenjuje nadležni državni organ u zakonom propisanom postupku. Iz spisa predmeta ne proizlazi da je na taj način utvrđeno da je
nastupila zakonska rehabilitacija, te da ranije osude nisu brisane.
Zbog toga je prilikom donošenja odluke prvostepeni sud pravilno imao u vidu da je okrivljeni ranije osuđivan, zbog čega je Apelacioni sud isti žalbeni navod ocenio neosnovanim.
(Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, Kž.1 3056/12 od 13.06.2012. godine)
202.
Zakonska rehabilitacija nastaje ako lice kome je izrečena uslovna osuda u vreme proveravanja i u roku od godinu dana po isteku roka proveravanja ne učini novo krivično delo.
Iz obrazloženja:
Odredbom člana 98. stav 2. KZ je propisano da zakonska rehabilitacija nastaje ako lice kome je
izrečena uslovna osuda u vreme proveravanja i u roku od godinu dana po isteku roka proveravanja
ne učini novo krivično delo. Prema odredbi člana 523. ZKP, kada su ispunjeni zakonski uslovi iz
člana 98. KZ za nastupanje zakonske rehabilitacije, organ nadležan za vođenje kaznene evidencije će
doneti rešenje o rehabilitaciji, s tim što će pre donošenja rešenja obaviti potrebna proveravanja, a naročito prikupiti podatke o tome da li je protiv osuđenog u toku krivični postupak za novo krivično
delo koje je učinjeno pre isteka roka predviđenog za zakonsku rehabilitaciju. Ukoliko organ nadležan za donošenje ovog rešenja ne postupi u skladu sa ovom zakonskom odredbom i ne donese rešenje o rehabilitaciji, osuđeno lice može samo zahtevati da se utvrdi da je rehabilitacija nastupila po sili zakona.
Imajući u vidu izneto i činjenicu da se iz spisa predmeta kao ni iz obrazloženja prvostepene
presude za sada ne može utvrditi da li je organ koji je bio nadležan doneo rešenje o nastupanju
zakonske rehabilitacije u odnosu na okrivljenog, niti se pak, sa sigurnošću može utvrditi kada je
izvršio krivično delo za koje je oglašen krivim presudom opštinskog suda od 5.10.1994. godine,
od čega zavisi ocena da li je nastupila zakonska rehabilitacija u odnosu na osudu opštinskog suda
od 19.10.1989. godine, za sada je preuranjen zaključak prvostepenog suda da se okrivljeni ima
smatrati neosuđivanim.
(Rešenje Apelacionog suda u Beogradu, Kž1. 3419/11 od 14. 07.2011. godine)
- 111 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
203.
S obzirom da se krivični postupak protiv određenog lica može voditi i po privatnoj tužbi,
ne može se isključivo na osnovu podatka da policija nije u određenom periodu protiv određenog lica podnosila krivične prijave zaključiti da se protiv istog ne vodi postupak.
Iz obrazloženja:
U žalbi javnog tužioca osnovano se ističe da prvostepeni sud, prilikom donošenja pobijanog rešenja, nije utvrdio odlučne činjenice u vezi sa pitanjem da li je protiv osuđenog u toku krivični postupak za novo krivično delo, učinjeno pre isteka roka predviđenog za zakonsku rehabilitaciju, a što
je morao učiniti na osnovu člana 523. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku.
Na drugoj strani, iz obrazloženja pobijanog rešenja proizilazi da je prvostepeni sud svoju odluku
zasnovao na izveštajima Policijskih uprava nadležnih po mestu rođenja i mestu prebivališta. Na tim
izveštajima, međutim, nije mogao zasnovati svoj zaključak o tome da okrivljeni u zakononm propisanom roku nije izvršio novo krivično delo, te da protiv njega nisu podnete krivične prijave na teritoriji Republike Srbije u periodu od 19.07.2006. godine do 19.07.2009. godine.
Naime, krivični postupak se ne pokreće samo na osnovu krivičnih prijava koje podnose policijski organi, već se može voditi i po privatnoj tužbi, u kojim slučajevima policija ne vodi evidenciju.
Zbog toga se ne može samo na osnovu podataka o tome da li je policija podnosila krivične prijave
protiv okrivljenog utvrditi da li je u toku krivični postupak za novo delo ili ne, kako se osnovano ističe u žalbi javnog tužioca.
(Iz Rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Kž. 2 4067/10 od 04.11.2010. godine)
204.
Neosuđivanim se smatra i osuđeni kome je za ranije izvršeno delo nastupila rehabilitacija,
a ukoliko je reč o zakonskoj rehabilitaciji ona je automatska, nastupa po sili zakona i nije potrebno da se aktom nadležnog organa konstatuje njeno nastupanje.
Iz obrazloženja:
Rešenjem Okružnog suda u K... Kv. 99/08 od 9.07.2008. godine utvrđena je zakonska rehabilitacija osuđenog A.S. pa je odlučeno da se briše uslovna osuda izrečena presudom Okružnog suda u K.
K. 71/05 od 15.11.2005. godine, kojom mu je zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje
i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 245. stav 3. Osnovnog krivičnog zakona izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci uz određenje roka proveravanja od jedne godine. Ovakva odluka doneta je u skladu sa odredbama člana 98. stav 2. tačka 2) u
vezi člana 97. Krivičnog zakonika. U podnetoj žalbi tužilac ocenjuje da je prvostepeni sud povredio
krivični zakon jer je utvrdio zakonsku rehabilitaciju licu koje je pre osude na koju se odnosi rehabilitacija bilo osuđeno pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u K… K. 320/05 od 13.04.2005. godine, a u međuvremenu nije doneta pravnosnažna odluka nadležnog organa o brisanju ove prethodne
osude. Zaključak tužioca je da se A.S, s obzirom na izneto, ne može smatrati ranije neosuđivanim, te
- 112 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
nisu ispunjeni uslovi za donošenje odluke kao u izreci pobijanog rešenja. Prednji navodi žalbe su
neosnovani jer odredbe člana 98. Krivičnog zakonika jasno propisuju da se zakonska rehabilitacija
ne daje samo licima koja pre osude na koju se odnosi rehabilitacija nisu bila osuđivana, već i onim
licima koja se po zakonu smatraju neosuđivanim.
(Iz Rešenja Vrhovnog suda Srbije, Kž. II 1928/08 od 21.08.2008. godine)
205.
Nema zakonskih uslova za brisanje osude po samom zakonu (zakonska rehabilitacija) ako
je pre donošenja sada važećeg Krivičnog zakonika, podnosilac zahteva bio osuđivan pre osude
za koju se traži rehabilitacija.
Iz obrazloženja:
Neosnovano se žalbom osuđenog osporava zaključak prvostepenog suda da nisu ispunjeni uslovi
u smislu člana 98. stav 1. Krivičnog zakonika (KZ), za primenu instituta zakonske rehabilitacije (brisanje osude po samom zakonu), po pravosnažnoj presudi okružnog suda kojom je isti osuđen na kaznu zatvora u trajanju od tri godine, zbog krivičnog dela silovanja iz člana 103. stav 1. KZ RS.
Naime, osuđeni je podneo zahtev, u smislu člana 524. ZKP, za donošenje rešenja o brisanju navedene osude, koje je, po njegovom mišljenju, nastupilo po samom zakonu (zakonska rehabilitacija), budući
da je proteklo vreme od 10 godina od dana izdržane kazne, predviđeno članom 98. stav 2. tač. 5. KZ i da
nadležni organ unutrašnjih poslova nije po službenoj dužnosti doneo rešenje o brisanju osude.
Međutim, kako zakonska rehabilitacija, kad je reč o osudi na kaznu zatvora preko jedne godine,
nije bila moguća prema odredbama člana 93. Osnovnog krivičnog zakona i Krivičnog zakona SRJ i
Krivičnog zakona SFRJ, važećih u vremenu od donošenja predmetne presude do stupanja na snagu
sada važećeg KZ (l. l. 2006.), a nije moguća ni prema odredbi člana 98. stav 1. KZ, u odnosu na lica
koja su osuđivana pre osude za koju se traži rehabilitacija, što je ovde slučaj, jer je podnosilac zahteva ranije osuđivan dva puta, to je prvostepeni sud pravilno našao da nema zakonskih uslova za brisanje predmetne osude po samom zakonu (zakonska rehabilitacija).
S tim u vezi, neosnovano je isticanje u žalbi da prvostepeni sud nije mogao uzeti u obzir pomenute
ranije presude koje su brisane što za posludicu ima da se osuđeno lice po zakonu smatra neosuđivanim,
jer brisanje osude nema to pravno dejstvo u slučajevima postupanje suda i drugih državnih organa u vezi
sa krivičnim postupkom protiv ranije osuđenog lica, zbog novog krivičnog dela (član 102. stav 2. KZ).
(Rešenje Vrhovnog suda Srbije, Kž. 1092/06 od 27. 6. 2006. godine)
ZASTARELOST KRIVIČNOG GONJENJA
(Član 103. Krivičnog zakonika)
206.
Svakim prekidom relativna zastarelost počinje ponovo da teče, pa ukoliko ne bude prekinuta nekom novom procesnom radnjom u roku koji je predviđen kao rok zastarelosti za kon- 113 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
kretno krivično delo, sud će odbiti optužbu zbog nastupanja relativne zastarelosti krivičnog
gonjenja.
Iz obrazloženja:
Pobijajući presudu po osnovu povrede Krivičnog zakonika (u daljem tekstu: KZ), Viši javni
tužilac u žalbi osporava zaključak prvostepenog suda da je nastupila relativna zastarelost krivičnog gonjenja, ukazujući da je krivično delo izvršeno 1996. godine, da je Okružni javni tužilac u
P. protiv optuženog podigao optužnicu KT 14/96 dana 2.12.1997. godine te da je tom radnjom
prekinuta relativna zastarelost krivičnog gonjenja, i da se od tada više ne gleda relativna zastarelost već apsolutna zastarelost a koja za predmetno krivično delo shodno članu 104. stav 6. u vezi
člana 103. stav 4. KZ nastupa protekom roka od 20 godina od dana izvršenja krivičnog dela, a
koji još nije istekao.
Iz spisa predmeta proizilazi da je Okružni javni tužilac u P. protiv optuženog podigao optužnicu
KT 14/96 dana 2.12.1997. godine za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet
opojnih droga iz člana 245. stav 1. Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije (u daljem tekstu: KZ SRJ) i da je kao vreme izvršenja krivičnog dela naznačen januar 1996. godine. Kad se ima u
vidu da je prvostepeni sud utvrdio da je Okružni sud u P. doneo presudu K. br. 117/97 dana
16.12.1997. godine kojom je optuženog oglasio krivim zbog predmetnog krivičnog dela i osudio ga
na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci, a koja presuda je ukinuta rešenjem Vrhovnog suda Srbije
Kž. br. 2046/98 od 16.2.1999. godine, te da nakon toga nisu preduzimane nikakve procesne radnje i
po oceni Apelacionog suda nastupila je relativna zastarelost krivičnog gonjenja za predmetno krivično delo. Neosnovano je isticanje u žalbi Višeg javnog tužioca da nakon podizanja optužnice kojom
je prekinut rok zastarelosti, da se o relativnoj zastarelosti krivičnog gonjenja više ne pazi kad se imaju u vidu odredbe člana 96. KZ SRJ, sud je u odnosu na zastarelost krivičnog gonjenja dužan da pazi
tokom celog krivičnog postupka.
(Presuda Apelacionog suda u Nišu, Kž. 250/11 od 10.2.2011. godine)
207.
Zastarelost izvršenja kazne nastupa u roku od dve godine od osude na kaznu zatvora do
jedne godine, a u svakom slučaju kada protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za
zastarelost izvršenja kazne.
Iz obrazloženja:
Odredbama člana 105. stav 1. tač. 7. KZ-a propisano je da zastarelost izvršenja kazne nastupa u
roku od dve godine od osude na kaznu zatvora do jedne godine, a odredbama člana 107. stav 1. tač.
6. KZ-a propisano je da zastarelost izvršenja kazne nastaje u svakom slučaju kada protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost izvršenja kazne. S obzirom da je u konkretnom slučaju osuđeni A. osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 30 dana, da je presuda kojom je osuđen na tu
kaznu postala pravnosnažna 2. 9. 2008. godine, to zastarelost izvršenja predmetne kazne nastupa 2.
9. 2012. godine tako da u konkretnom slučaju nije nastupila zastarelost izvršenja predmetne kazne. S
obzirom na to, predmetna žalba je ocenjena kao neosnovana.
(Presuda Apelacionog suda u Beogradu, Kž1. 2725/11 od 21. 12. 2011. godine)
- 114 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
208.
Povodom predloga za obustavu krivičnog postupka zbog apsolutne ili relativne zastarelosti
krivičnog gonjenja, prema Zakoniku o krivičnom postupku ne postoji obaveza suda da negativno odluči.
Iz obrazloženja:
Predlog advokata – branioca imenovanih okrivljenih od 23.04.2010. godine za obustavu krivičnog postupka zbog apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja a za krivično delo teške krađe u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika odbijen je Rešenjem nadležnog osnovnog suda.
U tom rešenju sadržana je bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka
11. Zakonika o krivičnom postupku - izreka pobijanog rešenja je nerazumljiva i sadrži potpuno nejasne razloge o odlučnim činjenicama, zbog čega je njegovo ukidanje nužno.
Isto tako, potpuno su nejasni razlozi zbog kojih je prvostepeni sud i doneo pobijano rešenje
tj. zbog kojih je odlučio povodom predloga branioca okrivljenih radi obustave krivičnog postupka, imajući u vidu da Zakonik o krivičnom postupku ne predviđa negativno odlučivanje povodom
inicijative za obustavljanje krivičnog postupka zbog apsolutne ili relativne zastarelosti krivičnog
gonjenja.
(Iz Rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Kž.2 2364/10 (2) od 22.06.2010. godine)
209.
Ukoliko je za krivično delo za koje je učinilac optužen nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, ne može se vršiti izmena optužbe u smislu čl. 341. st.1. ZKP, bez obzira kada
je sud o tome doneo odluku.
Iz obrazloženja:
Iz spisa predmeta proizlazi da je javni tužilac optužnim predlogom od 8.06.2001. g., okrivljenog
optužio za krivično delo nesavestan rad u privrednom poslovanju iz čl. 136. st. 1. KZRS. Izmenom
optužnog akta od 25.11.2003. g., podneskom van glavnog pretresa, javni tužilac nije izmenio pravnu
kvalifikaciju.
Prema navodima optužbe, krivično delo je okrivljeni učinio u toku meseca maja i juna 2000. g.,
pa, s obzirom na zaprećenu kaznu zatvora za krivično delo nesavestan rad u privrednom poslovanju
iz čl. 136. st. 1. KZRS u trajanju od tri godine a prema čl. 95. i 96. OKZ zastarelost krivičnog gonjenja za ovo krivično delo, u svakom slučaju, nastupa po proteku vremena od šest godina, dakle, u
konkretnom slučaju, a bez bližeg označenja dana u junu mesecu, a koje je najpovoljnije po okrivljenog, zastarelost krivičnog gonjenja je nastupila 1.6.2006. g.
Javni tužilac je optužni akt izmenio 24.08.2006. g., tako što je sada radnje okrivljenog kvalifikovao kao krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz čl. 238. st. 1. tač. 4. KZ, dakle, pošto je
nastupila apsolutna zastarelost za krivično gonjenje prema optuženju za krivično delo nesavestan rad
u privrednom poslovanju iz čl. 136. st. 1. KZRS.
- 115 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Protiv rešenja kojim je prvostepeni sud obustavio krivični postupak protiv okrivljenog za krivično delo nesavestan rad u privrednom poslovanju iz čl. 136. st. 1. KZRS, javni tužilac je izjavio žalbu
u kojoj ocenjuje da je prvostepeni sud naknadno preduzetim radnjama prihvatio izmenjenu optužbu
od 24.08.2006. godine.
Pogrešno je zaključivanje javnog tužioca u žalbi da radnje koje je preduzeo prvostepeni sud na
obnovi spisa i druge procesne radnje ukazuju da je prvostepeni sud prihvatio izmenjenu optužbu.
Ovo zaključivanje je pogrešno zbog toga što je prvostepeni sud dužan da o činjenici nastupanja zastarelosti krivičnog gonjenja vodi računa tokom čitavog postupka i što na njeno nastupanje ne može
uticati ni vreme donošenja odluke prvostepenog suda pa ni naknadno preduzete procesne radnje od
strane prvostepenog suda niti može uticati okolnost da je javni tužilac nakon nastupanja zastarelosti
krivičnog gonjenja izmenio prvobitnu pravnu kvalifikaciju iz svog optužnog akta i okrivljenom stavio na teret teže krivično delo sa dužim rokom zastarelosti jer se time narušava pravna sigurnost
okrivljenog i građana uopšte.
(Iz Rešenja Okružnog suda u Kraljevu Kž.br. 385/08 od 23.07.2008. godine)
TOK I PREKID ZASTARELOSTI KRIVIČNOG GONJENJA
(Član 104. Krivičnog zakonika)
210.
Zahtev za naknadu štete prouzrokovane krivičnim delom prema odgovornom licu zastareva kad istekne vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja.
Iz obrazloženja:
Tužbeni zahtev je traženo da se tuženi obaveže da tužiocu na ime naknade štete pričinjene na
njegovom putničkom vozilu isplati naznačeni iznos zajedno sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja pa do konačne isplate.
Presudom nadležnog Osnovnog suda od 15.12.2011. godine ovaj zahtev je odbijen kao neosnovan.
Po žalbi punomoćnika tužioca, Viši sud je potvrdio ožalbenu presudu, nalazeći da je tuženi dana
27.09.2002. godine izvršio krivično delo Neovlašćeno korišćenje i uništenje tuđe stvari, čime je prouzrokovao štetu tužiocu. Imajući u vidu propisanu kaznu za navedeno krivično delo, apsolutna zastarelost
krivičnog gonjenja nastupila je dana 27.09.2008. godine.
Tužilac je tužbu za nakadu štete podneo 09.12.2009. godine, dakle - nakon što je potraživanje
naknade štete zastarelo. S tim u vezi, osnovan je prigovor zastarelosti potraživanja naknade štete, pa
je Viši sud prvostepenu odluku potvrdio.
(Iz Presude Višeg suda u Požarevcu, Gž. 333/2012(2009) od 13.06.2012. godine)
211.
Upućivanje podneska punomoćnika privatnih tužilaca sa predlogom da se zakaže glavni
pretres predstavlja procesnu radnju ovlašćenog procesnog subjekta koja je preduzeta radi uti- 116 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
canja na tok i okončanje krivičnog postupka, te se istom prekida rok zastarelosti krivičnog gonjenja koji od njenog preduzimanja počinje da teče iznova.
Iz obrazloženja:
Vrhovni kasacioni sud nalazi da se zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca
neosnovano ukazuje da je prvostepenim i drugostepenim rešenjem, na štetu okrivljenog povređen
krivični zakon iz člana 369. tačka 2. ZKP-a u vezi sa članom 104. stav 3. KZ-a, sa obrazloženjem da
se kritični događaj desio 29. 6. 2007. godine, a da je rešenje kojim je okrivljenom zbog izvršenja krivičnog dela uvrede iz člana 170. stav 1. KZ-a i krivičnog dela uništenje i oštećenje tuđe stvari iz člana 212. stav 1. KZ-a-i izrečena sudska opomena, doneto 9. 5. 2011. godine, iako je 30. 6. 2009. godine nastupila relativna zastarelost krivičnog gonjenja, shodno odredbi člana 103. tačka 7. KZ-a, koja
predviđa da se krivično gonjenje ne može preduzeti kad protekne dve godine od izvršenja krivičnog
dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora do jedne godine ili novčana kazna. Republički
javni tužilac nalazi da se podnesak punomoćnika privatnih tužilaca od 15. 4. 2008. godine upućen
prvostepenom sudu sa ciljem da postupajući sudija zakaže glavni pretres, ne može smatrati procesnom radnjom koja je preduzeta radi otkrivanja krivičnog dela ili radi otkrivanja i gonjenja učinioca
zbog izvršenja krivičnog dela i da je stoga pogrešan zaključak drugostepenog suda da je preduzimanjem navedene radnje prekinut tok zastarelosti krivičnog gonjenja.
Međutim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je izneti stav Republičkog javnog tužioca neprihvatljiv iz razloga što u konkretnom slučaju upućivanje podneska punomoćnika privatnih tužilaca sa
predlogom da se zakaže glavni pretres predstavlja delatnost - procesnu radnju ovlašćenog procesnog
subjekta koja je preduzeta radi uticanja na tok i okončanje krivičnog postupka pri čemu je osnov navedene radnje određen u procesnom zakonu, te se istom prekida rok zastarelosti krivičnog gonjenja
koji od njenog preduzimanja počinje da teče iznova.
Osnov za preduzimanje navedene radnje punomoćnika privatnih tužilaca predviđen je odredbom
člana 171. ZKP-a, koja pod podneskom podrazumeva zahteve, predloge, prijave, molbe, tužbe, žalbe, prigovore i druga saopštenja procesnih subjekata koje stranke i drugi učesnici u postupku upućuju organima pred kojima se vodi postupak. Upravo korišćenjem ove zakonske mogućnosti podnet je
podnesak punomoćnika privatnih tužilaca kojim se od prvostepenog suda traži zakazivanje glavnog
pretresa, isključivo radi uticanja na tok i okončanje postupka zbog procesne neaktivnosti suda - sudije i postupanja suprotno odredbi člana 439. stav 2. ZKP-a, koja ga obavezuje da, nakon prethodnog
ispitivanja privatne tužbe, dostavi optužbu okrivljenom, odmah zakaže glavni pretres, a ako glavni
pretres ne zakaže u roku od mesec dana od dana prijema privatne tužbe o razlozima obavesti predsednika suda koji će preduzeti mere da se glavni pretres što pre održi, na koji način se štiti jedno od
načela krivičnog postupka iz člana 16. stav 1. ZKP-a da je dužnost suda da postupak sprovede bez
odugovlačenja.
Pošto je navedeni podnesak punomoćnika privatnih tužioca imao karakter procesne radnje kojom je prekinut tok zastarelosti krivičnog gonjenja, to nije došlo do nastupanja relativne zastarelosti
krivičnog gonjenja, te se samim tim podnetim zahtevom neosnovano ukazuje da je osporenim rešenjima na štetu okrivljenog povređen krivični zakon iz člana 369. tačka 2. ZKP-a u vezi sa članom
104. stav 3. KZ-a.
(Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Kzz. 70/11 od 26.10.2011. godine)
- 117 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
212.
O zastarelosti krivičnog gonjenja drugostepeni sud vodi računa po službenoj dužnosti, pa
će - preinačavanjem prvostepene presude - odbiti optužbu u slučaju nastupanja apsolutne zastarelosti gonjenja.
Iz obrazloženja:
Naznačenom presudom nadležnog Trgovinskog suda od 02.12 2009. godine navedeno okrivljeno pravno lice i imenovani okrivljeni oglašeni su odgovornim da su izvršili privredni prestup iz člana 64. stav 1. tač. 3. i stav 2. Zakona o privatizaciji, na način bliže opisan izrekom pomenute presude. Okrivljeni su zatim osuđeni na novčane kazne i to okrivljeno pravno lice na iznos od 100.000,00
dinara a okrivljeno odgovorno lice na iznos od 20.000,00 dinara i obavezani na njihovo plaćanje, kao
i na plaćanje troškova na ime sudskog paušala.
Imenovani okrivljeni pobija prvostepenu presudu blagovremeno izjavljenom žalbom zbog povreda pravila postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pogrešne primene materijalnog prava i odluke o kazni.
U obrazloženju ove žalbe navodi se da je likvidacioni postupak nad preduzećem u pitanju počeo
03.07 2009. godine rešenjem Agencije za privatizaciju, te da od toga dana ovo preduzeće i ne postoji
a po Zakonu o privatizaciji je društvena/državna svojina. Postupak je trebalo da bude obustavljen danom pokretanja likvidacije ovog društvenog preduzeća - 03.07 2009. godine, pa je sud doneo odluku
za nepostojeće preduzeće dana 02.12.2009. godine.
U žalbi se takođe navodi da to preduzeće ne radi i nema promena na računu (što je konstatovao
likvidacioni upravnik), nema ličnih dohodaka za zaposlene i nisu mogli platiti privatizaciju, niti direktor ima prihoda za kaznu, te da ga izdržavaju deca i da on povremeno radi po građevinama na crno da bi preživeo.
Apelaciono javno tužilaštvo je podneskom od 26.11.2010. godine predložilo Privrednom apelacionom sudu da se, postupajući po žalbi okrivljenog, po službenoj dužnosti preinači prvostepena presuda i da se, zbog nastupanja apsolutne zastarelosti, donese presuda kojom se optužba odbija.
Privredni apelacioni sud je, ispitujući pobijanu presudu po službenoj dužnosti, povodom žalbe
okrivljenog našao da ima mesta donošenju preinačujuće i odbijajuće presude u ovom privredno-kaznenom postupku, bez posebne potrebe za razmatranjem žalbenih navoda.
Izrekom pobijane prvostepene presude oglašeni su odgovornim okrivljeno pravno lice i imenovani okrivljeni zato što su postupili suprotno odredbi člana 16. stav 6. Zakona o privatizaciji pošto su
u postupku privatizacije koji je pokrenut po inicijativi za sprovođenje privatizacije pred Agencijom
za privatizaciju dana 21.07.2003. godine propustili da u propisanom roku dostave Agenciji odgovarajući prospekt sa podacima o pravnom licu - subjektu privatizacije, niti su to učinili posle opomena
od strane Agencije 28.10.2003. godine i 01.11.2004. godine radi objavljivanja u sredstvima javnog
informisanja, čime su izvršili privredni prestup iz člana 64. stav 1. tač. 3 i stav 2. istog Zakona, za šta
ih je prvostepeni sud oglasio odgovornim i kaznio izrečenim novčanim kaznama. Iako se iz ovako
formulisane izreke prvostepene presude ne može sa sigurnošću utvrditi kada su istekli rokovi za dostavljanje Agenciji za privatizaciju prospekta sa potrebnim podacima za objavljivanje u sredstvima
javnog informisanja, kao datumi isteka roka, pa time i vremena izvršenja ovog privrednog prestupa,
označavaju se 21.07.2003., 28.10 2003. i 01.11 2004. godine. Čak i kada bi se uzelo da je delo izvr- 118 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
šeno 01.11 2004. (a ne 21.07 2003. godine, kada je zapravo vreme izvršenja dela) odn. kada bi se rokovi za izvršenje opisane zakonske obaveze računali najnepovoljnije po okrivljene, apsolutna zastarelost u ovom privredno-kaznenom predmetu je nastupila 01.11 2010. godine tj. po proteku šest godina od dana izvršenja ovog dela privrednog prestupa, shodno članu 37. i 40. Zakona o privrednim
prestupima u vezi člana 104. Krivičnog zakonika.
Naime, prema odredbi člana 37. Zakona o privrednim prestupima zastarelost gonjenja za privredni prestup nastaje kada proteknu tri godine od dana izvršenja privrednog prestupa odn. prema
članu 104. Krivičnog zakonika nastaje u svakom slučaju kada protekne dvostruko vreme koje se po
zakonu traži za zastarelost gonjenja.
Prema evidencionom listu - potvrdi o prijemu (u spisu predmeta Privrednog apelacionog suda
pod brojem Pkž 602/10), predmet prvostepenog suda - pod brojem Pk 55/08 od 02.12 2009. godine dostavljen je na razmatranje i odlučivanje po žalbi okrivljenog dana 25. 11. 2010. godine u 9,23 časova i istog dana prosleđen je Apelacionom javnom tužilaštvu te je drugostepenom sudu vraćen
29.11.2010. godine.
Dakle, prema stanju u spisima predmeta, apsolutna zastarelost gonjenja za privredni prestup iz
člana 64. stav 1. tač. 3. i stav 2. Zakona o privatizaciji nastupila je (bilo da se radi o 21.07 2003. godine ili 01.11 2004. godine) u svakom slučaju i pre nego što su spisi predmeta stigli drugostepenom
sudu na postupak po izjavljenoj žalbi.
Imajući u vidu sve to, Privredni apelacioni sud, kao drugostepeni, vodeći po službenoj dužnosti
računa o zastarelosti gonjenja za privredni prestup, shodno članu 380. u vezi člana 369. Zakonika o
krivičnom postupku u vezi člana 56. Zakona o privrednim prestupima, primenom člana 391. Zakonika o krivičnom postupku odlučio je kao u izreci ove presude.
(Iz Presude Privrednog apelacionog suda, Pkž. 602/10 od 23.12.2010. godine)
213.
Poternica koja je na snazi prema jednom okrivljenom ne predstavlja radnju koja prekida
tok zastarelosti krivičnog gonjenja prema drugim saokrivljenima.
Iz obrazloženja:
Navedenim Rešenjem Prvog osnovnog suda od 05.05.2010. godine odbijen je predlog advokata branioca imenovanih okrivljenih od 23.04.2010. godine za obustavu krivičnog postupka zbog apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja, zbog krivičnog dela teške krađe u saizvršilaštvu iz člana 204.
stav 1. tačka 1. Krivičnog zakonika, u vezi člana 33. KZ, po naznačenoj optužnici javnog tužioca Prvog opštinskog javnog tužilaštva od 03.03.2010. godine.
U prvostepenom rešenju sadržana je bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 368.
stav 1. tačka 11. Zakonika o krivičnom postupku - izreka pobijanog rešenja je nerazumljiva i sadrži
potpuno nejasne razloge o odlučnim činjenicama, zbog čega je njegovo ukidanje bilo nužno.
Naime, potpuno su nejasni razlozi o odlučnim činjenicama zbog kojih prvostepeni sud smatra da
raspisivanje poternice prema imenovanom okrivljenom predstavlja trajnu aktivnost nadležnih organa
preduzetih u cilju gonjenja učinioca zbog ućinjenog krivičnog dela koja deluje i prema drugim saizvršiocima odn. prema drugim saokrivljenima, imajući u vidu nespornu činjenicu da je poslednja procesna
radnja preduzeta u odnosu na njih donošenje rešenja o sprovođenju istrage od 17.08.1994. godine.
(Iz Rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Kž.2 2364/10 (1) od 22.06.2010. godine)
- 119 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
214.
Zastarelost krivičnog gonjenja prekida se svakom procesnom radnjom koja se preduzima
radi otkrivanja krivičnog dela, ili radi otkrivanja i gonjenja učinioca zbog učinjenog krivičnog dela.
Iz obrazloženja:
Za krivično delo nedozvoljena trgovina iz člana 243. stav 1. KZ-a, koje je okrivljenom optužbom stavljeno na teret, zaprećena je novčana kazna ili zatvor do dve godine, a odredbom člana 103.
tač. 6. KZ-a predviđeno je da se krivično gonjenje ne može preduzeti kad protekne tri godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko jedne godine (relativna
zastarelost krivičnog gonjenja).
Imajući u vidu da odredba člana 104. stav 3. KZ-a propisuje da se zastarelost prekida svakom
procesnom radnjom koja se preduzima radi otkrivanja krivičnog dela, ili radi otkrivanja i gonjenja
učinioca zbog učinjenog krivičnog dela, to je, po nalaženju ovoga suda, usled nepreduzimanja procesnih radnji radi gonjenja okrivljenog zbog krivičnog dela za koje je optužen, u periodu dužem od tri
godine, počev od 5. 5. 2004. godine (kada je odložen pretres), nastupila relativna zastarelost krivičnog gonjenja dana 5. 5. 2007. godine.
Budući da nije bilo okolnosti koje utiču na obustavu ili prekid zastarelosti krivičnog gonjenja
učinioca, koji bi produžili vreme za nastupanje zastarelosti, to se osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje da je prvostepeni sud povredio krivični zakon - član 369. tačka 3. ZKP-a, važećeg
u vreme donošenja presude, donoseći citiranu presudu, iako je pre njenog izricanja nastupila relativna zastarelost krivičnog gonjenja i da stoga, više nije bilo mesta daljem vođenju krivičnog postupka i
donošenju osuđujuće presude, tj. izricanju krivične sankcije.
(Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Kzz. 29/10 od 10.03.2010. godine)
215.
Zastarelost krivičnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kad protekne dva puta onoliko
vremena koliko se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja, odnosno kada nastupi apsolutna zastarelost.
Iz obrazloženja:
Okrivljenom je optužnicama javnog tužioca stavljeno na teret da je dana 26.11.2001. godine i
21.11.2001. godine izvršio produženo krivično delo krađe iz člana 203. stav 1. KZ, za koje je oglašen krivim, a za koje je zaprećena novčana kazna ili zatvor do tri godine.
Odredbom člana 103. tačka 6. Krivičnog zakonika propisano je da se krivično gonjenje ne može
preduzeti kad protekne tri godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna
zatvora preko jedne godine, odnosno kad nastupi relativna zastarelost krivičnog gonjenja, a odredbom člana 104. stav 6. Krivičnog zakonika propisano je da zastarelost krivičnog gonjenja nastaje u
- 120 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
svakom slučaju kad protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja, odnosno kada nastupi apsolutna zastarelost.
U konkretnom slučaju, u smislu člana 104. stav 6. KZ, protekom vremena od šest godina, dana
26.11.2007. godine, nastupila je apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja za produženo krivično delo
krađe iz člana 203. stav 1. KZ.
(Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Kzz. 53/10 od 31. 3. 2010. godine)
ZASTARELOST IZVRŠENJA KAZNE
(Član 105. Krivičnog zakonika)
216.
Zastarelost krivičnog gonjenja za krivična dela za koja se po zakonu može izreći kazna zatvora preko jedne do tri godine nastupa u roku od tri godine od izvršenja krivičnog dela, a apsolutna zastarelost kada protekne dvostruko vreme potrebno za zastarelost, odnosno šest godina od izvršenja krivičnog dela.
Iz obrazloženja:
Odredbama člana 103. stav 1. tačka 6. KZ-a propisano je da zastarelost krivičnog gonjenja za
krivična dela za koja se po zakonu može izreći kazna zatvora preko jedne godine nastupa u roku od
tri godine od izvršenja krivičnog dela, a apsolutna zastarelost, shodno odredbama člana 104. stav 6,
kada protekne dvostruko vreme potrebno za zastarelost, odnosno šest godina od izvršenja krivičnog
dela. S obzirom da je predmetno krivično delo (šumska krađa) izvršeno 22. 9. 2002. godine, to je apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja nastupila 22. 9. 2008. godine. Međutim, presuda Osnovnog
suda doneta je 23. 2. 2007. godine, a postala je pravnosnažna 2. 9. 2008. godine, odnosno pre nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja.
(Presuda Apelacionog suda u Beogradu, Kž1. 2725/11 od 21. 12. 2011. godine)
217.
Zastarelost izvršenja kazne zatvora nastaje u svakom slučaju kada protekne dva puta onoliko
vremena koliko se po zakonu traži za zastarelost izvršenja kazne, bez obzira što se osuđeni nalazi u
bekstvu i što je za njim bila raspisana poternica.
(Iz Rešenja Vrhovnog suda Srbije, Kž. br. 631/05 od 18.04.2005. godine)
TOK I PREKID ZASTARELOSTI IZVRŠENJA
KAZNE I MERA BEZBEDNOSTI
(Član 107. Krivičnog zakonika)
- 121 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
218.
Kada je osuđenom omogućeno da novčanu kaznu plati u pet mesečnih rata a pošto se zastarelost izvršenja kazne prekida svakom radnjom nadležnog organa koja se preduzima radi
izvršenja kazne - nastupio je prekid zastarelosti
.
Iz obrazloženja:
Odlučujući o predlogu postupajućeg sudije, prvostepeni sud je okrivljenom pravilno zamenio
novčanu kaznu u iznosu od 100.000,oo dinara kaznom zatvora u trajanju od 94 dana, u skladu sa odredbom člana 51. stav 2. Krivičnog zakonika, a imajući u vidu činjenicu da se okrivljeni nalazio u
pritvoru ukupno šest dana.
Branilac okrivljenog u izjavljenoj žalbi navodi da je u konkretnom slučaju nastupio relativni rok
zastarelosti izvršenja novčane kazne, pa je predložio da se utvrdi da je nastupila zastarelost izvršenja
kazne preinačenjem pobijanog rešenja. Međutim, prema stanju u spisima predmeta, proizlazi da je
presuda od 12.06.2009. godine postala pravnosnažna dana 10.09.2009. godine, a relativna zastarelost
u konkretnom slučaju nastupa protekom dve godine od osude na novčanu kaznu, u smislu odredbe
člana 105. stav 1. tačka 7. Krivičnog zakonika.
S obzirom da je odredbom člana 107. stav 4. ovog Zakonika propisano da se zastarelost izvršenja kazne prekida svakom radnjom nadležnog organa, koja se preduzima radi izvršenja kazne, prema
stavu Apelacionog suda, kada je osuđenom omogućeno da novčanu kaznu plati u pet mesečnih rata
nastupio je prekid zastarelosti.
Zbog toga je žalba branioca okrivljenog ocenjena neosnovanom.
(Iz Rešenja Apelacionog suda u Beogradu, K.2 1220/12 od 18.04.2012. godine)
219.
Zastarelost izvršenja novčane kazne prekida se svakom radnjom nadležnog organa koja se
preduzima radi izvršenja kazne, ali se ne prekida delimičnim uplatama novčane kazne od strane samog osuđenog lica.
Iz obrazloženja:
Prvostepeni sud iznosi sledeće razloge:
Imenovanom osuđenom je Okružni sud dana 09.04.2008. godine poslao nalog za plaćanje novčane kazne, a dana 23.04.2008. godine postupajući sudija mu je odobrio plaćanje novčane kazne u
osam mesečnih rata. Osuđeni je (dana 15.05.2008. godine, 13.06.2008. godine i 18.09.2008. godine)
platio na ime novčane kazne iznos od ukupno 16.500,oo dinara, a ostatak novčane kazne u iznosu od
23.500,oo dinara nije platio. Zbog toga je postupajući sudija dana 13.05.2010. godine izdao naredbu
da se spisi predmeta iznesu krivičnom veću Višeg suda radi donošenja odluke o zameni neplaćene
novčane kazne kaznom zatvora, jer - prema zaključku prvostepenog suda - zastarelost izvršenja kazne nije nastupila, s obzirom da je (u smislu člana 107. stav 4. Krivičnog zakonika) zastarelost prekinuta svakom radnjom nadležnog organa koja se preduzima radi izvršenja kazne.
- 122 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Dakle, prema razlozima prvostepenog suda, rok zastarelosti izvršenja kazne prvi put je prekinut
nalogom za plaćanje novčane kazne od 09.04.2008. godine, a nakon toga odobrenjem postupajućeg
sudije da okrivljeni novčanu kaznu plaća u osam mesečnih rata od 23.04.2008. godine, a zatim i radnjama osuđenog od 15.05., 13.06. i 18.09.2008. godine, od kada je rok zastarelosti iznova počinjao
da teče. Tako dana 13.05.2010. godine, kako to navodi prvostepeni sud, kada je postupajući sudija
izdao naredbu da se spisi predmeta iznesu radi zamene novčane kazne kaznom zatvora - nije bilo
proteklo dve godine od poslednje radnje kojom je prekinut rok zastarelosti.
Međutim, osnovano se žalbom osuđenog ističe da je zakonom - članom 107. stav 4. Krivičnog
zakonika - određeno da se zastarelost prekida svakom radnjom nadležnog organa koja se preduzima
radi izvršenja kazne, u kom smislu su potpuno nejasni razlozi prvostepenog suda da je tok zastarelosti prekinut i radnjama osuđenog.
(Iz Rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Kž. 2 27/11 od 21.01.2011. godine)
220.
Bez obzira na kasnije donetu presudu povodom predloga za ponavljanje krivičnog postupka, zastarelost izvršenja kazne zatvora se računa od dana pravnosnažnosti presude kojom je ta
kazna izrečena.
Iz obrazloženja:
Rešenjem nadležnog Osnovnog suda od 04.06.2010. godine odbijen je zahtev imenovanog okrivljenog da se utvrdi da je nastupila zastarelost izvršenja kazne zatvora koja teče od pravnosnažnosti
prve presude od 03.04.2006. godine.
Apelacioni sud je rešenjem od 07.07.2010. godine odbio kao neosnovanu žalbu okrivljenog izjavljenu protiv prvostepenog rešenja.
Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda i Apelacionog suda je Republički javni
tužilac podigao zahtev za zaštitu zakonitosti od 25.10.2010. godine zbog povrede krivičnog zakona
iz člana 369. tačka 2. u vezi člana 413. stav 5. Zakonika o krivičnom postupku i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368. tačka 9. u vezi člana 382. istog Zakonika, sa predlogom da se
zahtev uvaži, da se konstatuje da su navedenim rešenjima učinjene bitne povrede Zakonika o krivičnom postupku i Krivičnog zakonika - odredaba člana 368. tačka 9. u vezi člana 382. i člana 369. tačka 2. u vezi člana 382. Zakonika o krivičnom postupku i člana 105. tačka 7. i člana 107. stav 6. Krivičnog zakonika, te da se rešenja preinače i konstatuje da je nastupila apsolutna zastarelost izvršenja
kazne.
Vrhovni kasacioni sud je, pošto je postupljeno u smislu člana 422. stav 2. i 3. Zakonika o krivičnom postupku, održao sednicu veća u odsustvu uredno obaveštenog zamenika Republičkog javnog
tužioca, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podignut, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:
Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da su prvostepeni sud (odbijanjem zahteva
okrivljenog da utvrdi nastupanje apsolutne zastarelosti izvršenja kazne), i drugostepeni sud (koji je
potvrdio prvostepeno rešenje) povredili krivični zakon na štetu imenovanog okrivljenog.
Međutim, takvim odlukama nisu povređene procesne odredbe - član 369. stav 2. u vezi člana
413. stav 5. i član 368. tačka 9. u vezi člana 382. Zakonika o krivičnom postupku, koje javni tužilac
- 123 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
navodi kao osnov podnošenja zahteva, već se radi o povredi materijalnog prava i to odredaba člana
105. tačka 7. i člana 107. stav 6. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, kako to i tužilac navodi u predlogu u pogledu odluke Vrhovnog kasacionog suda po podnetom zahtevu.
Prema stavu prvostepenog i drugostepenog suda rok zastarelosti izvršenja kazne počinje da teče
od dana pravnosnažnosti presude Okružnog suda od 16.01.2008. godine kojom je ostavljena na snazi
prvobitna presuda Opštinskog suda od 03.04.2006. godine, a kojom presudom je okrivljeni u odsustvu oglašen krivim i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ovakvo stanovište nižestepenih sudova je pogrešno, jer
u krivičnom postupku u kome je suđeno u odsustvu okrivljenog i u kome dođe do ponavljanja
krivičnog postupka, pa se ranija presuda u celosti održi na snazi, rok zastarelosti izvršenja kazne,
počinje da teče od dana kada je ta prvobitna presuda postala pravnosnažna, a ne od dana pravnosnažnosti presude donete u ponovljenom postupku, jer se takvom presudom samo nastavlja raniji
kontinuitet.
Prema odredbi člana 107. stav 1. Krivičnog zakonika, zastarelost izvršenja kazne počinje da teče
od dana kada je presuda kojom je kazna izrečena postala pravnosnažna. U konkretnom slučaju, kazna zatvora okrivljenom izrečena je presudom Opštinskog suda od 03.04.2006. godine, pa se rok zastarelosti izvršenja kazne mora računati od dana pravnosnažnosti presude.
Prema spisima predmeta, presuda od 03.04.2006. godine bila je istaknuta na oglasnoj tabli suda
od 06.04. do 25.04.2006. godine, pa se - u smislu člana 163. stav 2. u vezi stav 1. Zakonika o krivičnom postupku – datum 14.04.2006. godine uzima kao dan dostavljanja presude okrivljenom i od tog
dana tekao je rok od 15 dana za izjavljivanje žalbe. Kako žalba nije bila izjavljena, presuda je postala pravnosnažna istekom tog roka - 03.05.2006. godine.
Kako se, u konkretnom slučaju, shodno odredbi člana 105. tačka 7. Krivičnog zakonika, izrečena
kazna ne može izvršiti kad protekne dve godine od osude na kaznu zatvora do jedne godine i kako,
shodno odredbi člana 107. stav 6. istog Zakonika, zastarelost izvršenja kazne nastaje u svakom slučaju kad protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost izvršenja kazne, to je dana
03.05.2010. godine nastupila apsolutna zastarelost izvršenja kazne zatvora u trajanju od jedne godine
na koju je okrivljeni osuđen presudom Opštinskog suda od 03.04.2006. godine.
Imajući sve to u vidu, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je povređen krivični zakon na štetu
okrivljenog - član 105. tačka 7. i član 107. stav 6. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, te je preinačio
navedena rešenja i utvrdio da je nastupila apsolutna zastarelost izvršenja kazne zatvora.
Ista se ne može izvršiti.
(Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, Kž. 186/10 od 17.11.2010. godine)
221.
Tok zastarelosti izvršenja novčane kazne ne prekida traženje izveštaja od izvršnog suda o
tome u kojoj se fazi nalazi izvršni postupak radi naplate novčane kazne na koju je osuđeni osuđen u krivičnom postupku.
Iz obrazloženja:
Pobijanim rešenjem Višeg suda od 12.07.2010. godine, imenovanom okrivljenom zamenjena je
novčana kazna u navedenom iznosu na koju je osuđennaznačenom pravnosnažnom presudom Okružnog suda od 24.04.2007. godine kaznom zatvora u trajanju od 60 dana.
- 124 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Odredbom člana 105. tačka 7. Krivičnog zakonika je propisano da relativni rok zastarelosti izvršenja novčane kazne iznosi dve godine, a odredbom člana 107. stav 1. istog Zakonika da zastarelost
izvršenja kazne počinje od dana kada je presuda kojom je kazna izrečena postala pravnosnažna.
Prema stavu Apelacionog suda kao drugostepenog, osnovano se žalbom imenovanog osuđenog
ukazuje da radnja koju je Okružni sud preduzeo dana 16.12.2008.godine, kada je uputio zahtev Četvrtom opštinskom sudu da mu se dostavi izveštaj o tome da li je sprovedeno izvršenje na osnovu rešenja o dozvoli izvršenja, kao i u kom stadijumu postupka se nalazi izvršna stvar za okrivljenog, ne
predstavlja radnju preduzetu radi izvršenja kazne u smislu odredbe člana 107. stav 4. Krivičnog zakonika, već samo zahtev informativne prirode o tome u kojoj fazi postupka se nalazi navedeni predmet, tako da se - i po oceni ovoga suda - ne može smatrati da je ovom radnjom prekinut rok zastarelosti izvršenja novčane kazne, a kako je to zaključio prvostepeni sud u pobijanom rešenju.
(Iz Rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Kž.2 4190/10 od 14.12.2010. godine)
222.
Rešenje o izvršenju protiv lica osuđenog u krivičnom postupku a doneto u izvršnom postupku radi
prinudne naplate izrečene novčane kazne na koju je osuđen - nije radnja koja prekida tok zastarelosti izvršenja novčane kazne.
(Iz Rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Kž. 2. 3104/10 od 03.09.2010. godine)
223.
Shodno čl. 107 st. 6. KZ nema prekida zastarevanja u slučaju nastupanja apsolutne zastarelosti izvršenja kazne zatvora.
Iz obrazloženja:
Rešenjem Opštinskog suda u Č… K 545/04 od 14. avgusta 2008. odbijen je zahtev osuđenog kojim je tražio da se utvrdi da je nastupila apsolutna zastarelost izvršenja kazne zatvora po presudi ...
Rešenjem Okružnog suda u Č… Kž. 601/08 od 29. septembra 2008., uvažavanjem žalbe osuđenog,
preinačuje se rešenje Opštinskog suda u Č… K 545/04 od 14. avgusta 2008. pa se utvrđuje da je dana 9. juna 2007. nastupila apsolutna zastarelost izvršenja kazne zatvora u trajanju od četiri meseca na
koju kaznu je osuđen ... Imajući u vidu činjenično stanje a polazeći od toga da je presuda Opštinskog
suda u Č… K 545/01 od 22. novembra 2002. postala pravnosnažna 9. juna 2003., to je dana 9. juna
2007. nastupila apsolutna zastarelost izvršenja kazne zatvora po navedenoj presudi. Pri tom su bez
značaja okolnosti koje prvostepeni sud navodi u ožalbenom rešenju o navodnom prekidu zastarevanja s obzirom da je u konkretnom slučaju nastupila apsolutna zastarelost izvršenja kazne zatvora, koja do sada nije izvršena, a što se utvrđuje uvidom u spise Opštinskog suda u Č… Ik 136/03.
(Iz Rešenja Okružnog suda u Čačku Kž 601/08 od 29.09.2008. godine)
224.
Ukoliko osuđeni izdržava kaznu zatvora po jednoj presudi, za to vreme mu ne teče rok relativne zastarelosti izvršenja kazne zatvora izrečene drugom presudom.
- 125 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Iz obrazloženja:
Vrhovni sud nalazi da su žalbeni navodi optuženog neosnovani i da je prvostepeni sud pravilno
našao da nije nastupila zastarelost izvršenja kazne zatvora u trajanju od šest meseci po presudi Okružnog suda u U…, Kž. 323/02 od 28.08.2002. godine. Naime, zastarelost izvršenja kazne počinje da
teče od dana pravnosnažnosti presude (član 107. stav 1. Krivičnog zakonika) dana 28.08.2002. godine i prekida se radnjom suda preduzetom radi izvršenja, tj. danom dostavljanja presude na izvršenje
24.09.2002. godine. S obzirom na to da je osuđeni M.M. već bio na izdržavanju kazne po drugoj presudi, u takvom slučaju ne teče relativni rok zastarelosti. Apsolutni rok zastarelosti teče za sve vreme
za koje se osuđeni nalazi na izdržavanju kazne, počev od pravnosnažnosti presude 28.08.2002. godine i za kaznu zatvora od šest meseci iznosi četiri godine (član 105. tačka 7) u vezi člana 107. stav 6.
navedenog zakonika), pa bi zastarelost nastupila 28.08.2006. godine.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kž. I 498/06 od 25.05.2006. godine)
ZNAČENJE IZRAZA U OVOM ZAKONIKU
(Član 112. Krivičnog zakonika)
225.
Venčana snaha (supruga potomka) i svekrva - majka supruga (predak) smatraju se članovima porodice, u smislu člana 112. stav 28. Krivičnog zakonika.
Iz obrazloženja:
Imenovana okrivljena je prvostepenom presudom nadležnog Osnovnog suda, na osnovu člana
355. tačka 11. Zakonika o krivičnom postupku, oslobođena od optužbe da je izvršila krivično delo
nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika.
Obrazlažući ovakvu svoju odluku, prvostepeni sud je naveo da snaha (ni venčana, ni nevenčana)
nije član porodice, u smislu odredbe člana 112. stav 28. Krivičnog zakonika, pa da zbog toga delo
koje joj se stavlja na teret nije krivično delo.
Ovom odredbom je propisano da se članovima porodice, između ostalog, smatraju i preci supružnika u pravoj liniji krvnog srodstva, dakle i venčana snaha (supruga potomka) i svekrva - majka supruga (predak).
U navedenoj situaciji, a s obzirom da prvostepeni sud nije utvrdio da li je oštećena bračna ili
vanbračna supruga sina okrivljene, Apelacioni sud je ukinuo prvostepenu presudu, uz nalog prvostepenom sudu da u ponovnom postupku utvrdi ovu činjenicu kao odlučnu za donošenje odluke u predmetnoj krivičnopravnoj stvari.
(Iz Rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu, Kž.1 1336/12 od 05.04.2012. godine)
UBISTVO
(Član 113. Krivičnog zakonika)
- 126 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
226.
Okrivljeni je oglašen krivim zbog krivičnog dela ubistva u pokušaju (član 113. u vezi člana 30.
KZ), a ne krivičnog dela teškog ubistva u pokušaju (čl. 114 st. 1. tač. 1. KZ) jer se u radnjama okrivljenog nisu stekli objektivni i subjektivni uslovi podmuklosti.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije Kž. 1744/07 od 5.11.2008. godine)
227.
Ubistvo je izvršeno sa direktnim umišljajem kada je optuženi bio svestan da nanošenjem udaraca
sekirom u vitalni deo tela - glavu, oštećenu može lišiti života, što je i hteo, na šta posebno ukazuje i
činjenica da je posle nanošenja udaraca oštećenoj pozvao sina i saopštio mu šta je učinio.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije Kž. 1735/06 od 13.09.2006. godine)
228.
Ubistvo je izvršeno sa direktnim umišljajem kada je učinilac bio svestan svojih postupaka i hteo da
ispaljivanjem hica i to jednog za drugim u pravcu oštećenog koji su ga i pogodili, istoga liši života.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije Kž. 278/06, od 30.03.2006. godine)
229.
Postojanje namere da se neko liši života nije element ovog krivičnog dela, jer za subjektivni
odnos učinioca prema krivičnom delu ubistva dovoljno je da postoji određeni oblik umišljaja.
Iz obrazloženja:
Okrivljeni je oglašen krivim zbog krivičnog dela ubistva .U svojoj odbrani okrivljeni je naveo da
je kritičnom prilikom konzumirao alkohol i to pivo, pa kako mu je nestalo piva, krenuo je po još u
obližnju prodavnicu. Ispred prodavnice se umešao u razgovor prodavaca diskova i nekih momaka
koji su želeli da zamene kupljene diskove. Okrivljeni nije dozvoljavao da se izvrši zamena, a kako
na njega nisu obraćajali pažnju iz pojasa je izvukao revolver i uperio ga u glavu jednog od prisutnih
lica, te na udaljenosti od 20 cm, od njegove glave opalio projektil koji ga je pogodio u glavu i naneo
mu smrtonosnu povredu u vidu prostrelne rane glave i mozga.
Veštačenjem je nesporno utvrđeno da je krititčnom prilikom okrivljeni bio pod dejstvom alkohola, ali je njegova sposobnost da shvati značaj svog dela, kao i mogućnost da upravlja svojim postupcima bila smanjena, ali ne bitno. Veštačenjem je dalje utvrđeno da je okrivljeni osoba prosečnih intelektualnih sposobnosti sa emocionalno nestabilnom ličnosti i sklonosti da se olako pasivno prepusti
raspoloženjima i izazovima spoljnih emocija.
Žalbeni razlozi u pogledu subjektivnog odnosa učinioca prema delu, odnosno da je okrivljeni
imao samo nameru da zaplaši oštećenog i njegove drugove, u konkretnom slučaju su neosnovani.
Naime, okrivljeni je mogao znati da ovakvom svojom radnjom može izazvati smrtnu posledicu, to je
i hteo, što znači da je postupao sa direktnim umišljajem. Namera nije bitan subjektivni elemenat
ovog krivičnog dela, odnosno namera nije uslov za postojanje ovog krivičnog dela.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kž.br. 444/05 od 29.06.2005. godine)
- 127 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
TEŠKO UBISTVO
(Član 114. Krivičnog zakonika)
230.
Za postojanje krivičnog dela teško ubistvo izvršeno na svirep način neophodno je da
učinilac bude svestan da žrtvi nanosi teške i suvišne patnje uz odsustvo osećanja sažaljenja i
samilosti.
Iz obrazloženja:
Prvostepeni sud je pravilno utvrdio da se kod optuženog, nakon što je zadobio prvi udarac, razvio strah srednjeg intenziteta a potom - kad su napadači nastavili da ga udaraju - i fiziološki strah jakog intenziteta, da je bio u stanju bitno smanjene uračunljivosti i da na njegovoj strani nije postojala
volja da žrtvi - oštećenoj, kojoj je zadavao veliki broj udaraca, muči i komada i kod nje izazove veće
patnje. Takođe je utvrdio da je bio pod uticajem alkohola u stanju teškog pijanstva, te da je prisustvo
alkohola u to vreme kod optuženog poslužio kao "okidač" da se lakše odluči na izvršenje krivičnog
dela, a što sve ima potvrdu u nalazu veštaka – neuropsihijatra.
Imajući u vidu da je optuženi oštećenoj povrede naneo zadavanjem udaraca u kratkom vremenskom periodu od nekoliko desetina sekundi do nekoliko minuta (što pouzdano nije moguće vremenski tačno utvrditi kao ni redosled zadavanja istih jer nisu sve smrtonosne), prvostepeni sud pravilno
utvrđuje da nanošenje ovih povreda nije praćeno izrazito intenzivnim fizičkim bolovima kao što je to
kod upotrebe tupine mehaničkog oruđa, a ovo takođe na osnovu nalaza veštaka.
Nadalje, kad se imaju u vidu nalazi oba veštaka, prvostepeni sud pravilno izvodi i zaključak da
nije utvrđeno postojanje subjektivnih obeležja na strani optuženog da bi postojalo krivično delo teško ubistvo izvršeno na svirep način, jer on nije želeo da oštećenoj nanese teške patnje.
Zbog toga su neosnovani navodi u žalbi javnog tužioca da je oštećena tom prilikom trpela fizičke bolove jakog intenziteta. Neosnovano je isticanje da se kod oštećene prilikom zadobijanja udaraca
prvo razvio, a potom i da je trpela panični strah od smrti, jer se veštak izjasnio o tome kao o mogućnosti, s obzirom da je bila licem okrenuta ka optuženom. Ovo posebno zbog toga što nije moguće
utvrditi koliko dugo je eventualno trpela taj strah, s obzirom da su neke povrede bile na granici bezuslovno smrtonosnih a da nije moguće utvrditi redosled njihovog nastanka, te postoji mogućnost i da
joj je odmah naneta takva jedna povreda, koja je izazvala nastupanje smrti a samim tim učinila da
panični strah od smrti nije ni mogao nastati.
(Iz Presude Apelacionog suda u Nišu, Kž. 3205/10 (2) od 07.12.2010. godine)
231.
Osim objektivnih elemenata koji se sastoje u nanošenju žrtvi teških bolova i patnji koji prelaze intenzitet patnji redovno vezanih za lišenje života, svirep način izvršenja kao obeležje krivičnog dela teško ubistvo sadrži i subjektivne elemente koji se ispoljavaju u svesnom, željenom nanošenju žrtvi teških bolova i patnji ili u pristajanju na takve patnje ili čak u osećanju zadovoljstva
u mukama žrtve.
(Iz Rešenja Vrhovnog suda Srbije, Kž. 2198/06 od 22.01.2007. godine)
- 128 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
232.
Pripadnik policije koji u vreme ratnog stanja samovoljno napusti jedinicu i u pijanom stanju, van
konteksta rata i bez bilo kakve veze sa svojim policijskim dužnostima, liši života dva lica u jednom
stanu i dva lica u automobilu koji je zaustavio, izvršio je krivično delo ubistva, a ne krivično delo
ratnog zločina protiv civilnog stanovništva.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kž. br. 1379/05 od 6.10.2005. godine)
233.
Postoji sticaj dva krivična dela ubistva, od čega je jedno delo ostalo u pokušaju, ako je jedno od
ovih dela prema okolnostima izvršenja "situaciono".
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kž. I br. 840/04 od 3.03.2005. godine)
UBISTVO NA MAH
(Član 115. Krivičnog zakonika)
234.
Pojam jake razdraženosti predstavlja pravni institut, i Ocena postojanja stanja jake razdraženosti pripada sudu, a ne sudskim veštacima jer je u pitanju pravni institut.
Iz obrazloženja:
Činjenica je da sud psihičko stanje okrivljenih, u vreme izvršenja krivičnog dela, utvrđuje na
osnovu nalaza i mišljenja u kome su veštaci pozvani da objasne psihičko svojstvo okrivljenih kao
učinilaca u vreme njihovog protivpravnog postupanja. U konkretnom slučaju, prema nalazu i mišljenju Komisije veštaka - neuropsihijatara i psihologa, okrivljeni su bili u stanju jake razdraženosti.
Međutim, Apelacioni sud tu činjenicu nije utvrđivao samo na osnovu nalaza veštaka, već je uzeo
u obzir i druge okolnosti koje proizlaze iz spisa predmeta.
Nesporno je da je kritičnog dana sada pokojni vređao okrivljene, te im i pretio, na način kako je
to opisano u izreci ove presude. Međutim, po oceni Apelacionog suda, te uvrede i pretnje, objektivno
gledane, nisu mogle prouzrokovati afektivno stanje izraženo u jakoj razdraženosti, usled koje bi
okrivljeni, bez kritičkog rasuđivanja, u trenutku odlučili da izvrše ubistvo. Ovo posebno imajući u
vidu ponašanje okrivljenih nakon upućenih reči koje im je on uputio, gde prvoimenovani okrivljeni
prvo kaže svojoj supruzi "idi odavde", jer, da se zaista uplašio tih reči (" … da ih napolju čeka šesnaest snajperista koji su raspoređeni oko restorana … ") sigurno je da ne bi svoju suprugu uputio da
izađe sama, a potom - nakon izvršenog krivičnog dela, koje nije svojstveno uplašenim licima, odlaze
u stan svog prijatelja, od koga traže da im donese sredstva za higijenu, zatim nešto za jelo, a najzad i
naručivanje devojaka iz tzv. poslovne pratnje, što sve očigledno govori o njihovom stanju, kako pre,
tako i nakon izvršenog krivičnog dela, i koje nikako, po nalaženju Apelacionog suda, ne odgovara licima koja su bila u strahu visokog intenziteta, uzbuđeni zbog onoga što se prethodno desilo.
U konkretnom slučaju, sudski veštaci (Komisija veštaka neuropsihijatara i psihologa Instituta za
psihijatriju KCS) su prekoračili svoja ovlašćenja, navodeći da su okrivljeni postupali u stanju "jake
- 129 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
razdraženosti", budući da pojam "jake razdraženosti" predstavlja pravni institut, i ocena da li se neko
lice nalazi u stanju "jake razdraženosti" pripada sudu, a ne veštacima. Zbog toga Apelacioni sud u
ovom delu nije prihvatio mišljenje pomenute komisije, dok je u preostalom delu nalaz i mišljenje
prihvaćen.
Ponašanje ubijenog u konkretnom slučaju je bilo drsko i izazivačko, ali očigledno, imajući u vidu navedeno, nije imalo karakteristike teškog vređanja, koje bi okrivljene moglo dovesti u jaku razdraženost i opravdati pravnu kvalifikaciju krivičnog dela po članu 48. Krivičnog zakona Republike
Srbije (član 115. Krivičnog zakonika).
Pod teškim vređanjem podrazumeva se takvo uvredljivo ponašanje ubijenog koje može u velikoj
meri da uzruja učinioca i dovede do uzbuđenja, gneva i revolta; dakle, mora biti takvog intenziteta
da, po objektivnoj oceni, prouzrokuje jaku razdraženost učinioca, u kojoj se on bez kritičkog rasuđivanja i u trenutku (na mah) odluči da izvrši ubistvo. Kako po objektivnoj oceni ponašanje ubijenog
prema okrivljenima (imajući u vidu opisano ponašanje okrivljenih pre i posle ubistva) nije imalo vid
teškog vređanja, zaključak Apelacionog suda je da se u ovom slučaju ne može raditi ni o krivičnom
delu ubistva na mah, iz člana 48. Krivičnog zakona Republike Srbije (član 115. Krivičnog zakonika).
(Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, Kž.1 6777/10(2) od 20.05.2011. godine)
235.
Okolnost da se optuženi u vreme izvršenja dela nalazio u stanju jake razdraženosti ne isključuje
umišljaj optuženog na lišenje života.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije Kž. 2449/05, od 7.02.2006. godine)
236.
Međusobno se ne isključuju, kod krivičnog dela ubistva na mah, stanje jake razdraženosti i postupanje u nužnoj odbrani.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kž 1057/04 od 1.06.2005. godine)
NEHATNO LIŠENJE ŽIVOTA
(Član 118. Krivičnog zakonika)
237.
Činjenica da je okrivljeni udario oštećenog, koji je preminuo nakon pada na tlo, sama
po sebi ne ukazuje na to da je na taj način ostvareno krivično delo nehatno ubistvo, osim
ukoliko se utvrdi uzročna veza između radnje okrivljenog i lišavanja života.
Iz obrazloženja:
Veštak je, imajući u vidu raspoloživa saznanja (iskaze svedoka da je okrivljeni kritičnom prilikom udario oštećenog - pokojnog u predelu lica; da u zapisniku o obdukciji nije konstatovana
bilo kakva povreda oštećenog – pokojnog) zaključio da i pod pretpostavkom da je takva povreda
i postojala - ista bi predstavljala laku telesnu povredu, bez uticaja u mehanizmu nastanka smrti.
- 130 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Pošavši od iskaza svedoka da je oštećeni - pokojni, nakon udarca od strane okrivljenog, pao na
tlo, našao je da se ovo dogodilo ne od siline udarca okrivljenog već zbog toga što je 20 godina
bolovao od tzv. gihta, odnosno hroničnih reumatskih promena koje su kod njega posebno bile izražene u zglobovima nogu - kolenima i stopalima, te je najverovatnije postojala određena nestabilnost u hodu.
Time se može objasniti njegov pad nakon zadobijenog udarca od strane okrivljenog.
Veštak je takođe, na osnovu obdukcionog nalaza i zdravstvenog kartona oštećenog - pokojnog,
zaključio da je njegova smrt prirodna i da je nastupila usled naglog prestanka rada hronično obolelog
srca. Stresna situacija u konkretnom slučaju je bila samo povod, ali ne i neposredni uzrok smrti. Infarkt srca može nastati i bez stresnih situacija, pri uobičajenim aktivnostima koje podrazumevaju određenu fizičku aktivnost - kretanje, pa čak i boravkom u određenoj prostoriji koja nema dovoljno vazduha.
Imajući sve to u vidu, prvostepeni sud je pravilno našao da nije dokazano postojanje uzročne veze između radnje okrivljenog i smrti pokojnog kao posledice odn. da nije dokazano da bi okrivljeni
radnjom opisanom u izreci pobijane presude izvršio krivično delo koje mu je optužnim aktom stavljeno na teret, pa ga je pravilno oslobodio od optužbe.
(Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu, Kž. 5566/2012 od 10.10.2012. godine)
NAVOĐENJE NA SAMOUBISTVO I POMAGANJE U
SAMOUBISTVU
(Član 119. Krivičnog zakonika)
238.
Surovo ili nečovečno postupanje kao obeležje krivičnog dela navođenja na samoubistvo iz
člana 119. stav 5. u vezi stava 1. KZ, mora se ostvariti sukcesivnim vremenski kontinuiranim postupcima prema drugom licu, gde između učinioca dela i samoubice, mora postojati odnos podređenosti i zavisnosti.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kž.br. I 128/04 od 1.06.2004. godine)
TEŠKA TELESNA POVREDA
(Član 121. Krivičnog zakonika)
239.
Ako oštećeni ili neko drugo lice ne uzvrate napad licima koja su ih fizički napala – tada nema krivičnog dela učestvovanja u tuči.
Iz obrazloženja:
Predlogom za izricanje vaspitne mere imenovanom maloletnom - sada punoletnom stavljeno
je na teret da je sa dva punoletna lica, prema kojima je postupak izdvojen, učestvovao u tuči, u
- 131 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
kojoj je imenovani oštećeni zadobio tešku telesnu povredu na taj način što ga je najpre jedan punoletni pesnicom nekoliko puta udario u predelu glave, od kojih udaraca se sagao i rukama prekrio lice kako bi se zaštitio, te su ga maloletni - sada punoletni i drugi punoletni više puta pesnicama udarali i nogama šutirali u predelu glave, na koji način je on zadobio tešku telesnu povredu
u vidu preloma donje vilice.
Prvostepeni sud je pravilno našao da navedene radnje izvršenja, prema opisu iz predloga za
izricanje vaspitne mere, ne predstavljaju radnje izvršenja krivičnog dela učestvovanja u tuči koje
mu je stavljeno na teret. Naime, krivično delo učestvovanja u tuči, u smislu člana 123. Krivičnog
zakonika, čini onaj ko učestvuje u tuči u kojoj je neko lišen života ili je drugom naneta teška telesna povreda.
U konkretnom slučaju, u činjeničnom opisu dela koje je maloletnom - sada punoletnom stavljeno na teret, opisano je da su on i punoletna lica udarali oštećenog rukama i nogama u predelu
glave, da se oštećeni sagao i prekrio lice rukama kako bi se zaštitio, a da su isti nastavili da ga
udaraju, usled čega je oštećeni zadobio opisanu tešku telesnu povredu.
Apelacioni sud nalazi da je pravilno prvostepeni sud utvrdio da iz ovakvog opisa radnje izvršenja, koja je maloletnom - sada punoletnom stavljena na teret, ne proizilazi da je sa navedenim licima
učestvovao u tuči, već da su isti tukli oštećenog. Ovo iz razloga što učestvovanje u tuči podrazumeva
razmenu udaraca više lica, pri čemu se učesnici u tuči ili međusobno napadaju ili jedni napadaju, a
drugi se brane tako što i sami napadaju.
Iz predloga tužioca i činjeničnog utvrđenja prvostepenog suda proizilazi da su navedena lica tukla oštećenog, a da im oštećeni udarce nije uzvraćao, već da je rukama pokrio glavu pokušavajući da
se zaštiti, što ukazuje na pasivno učešće oštećenog.
Zbog toga, pravilno je prvostepeni sud utvrdio da iz ovakvog opisa radnje izvršenja ne proizilazi da je maloletni - sada punoletni učestvovao u tuči, jer nedostaje bitan element ovog krivičnog dela (tuča), s obzirom da iz navedenog opisa radnje ne proizilazi da je bilo uzvraćenog napada, a samim tim ni tuče.
Zbog toga je pravilno utvrđeno da navedene radnje nisu predstavljeno krivično delo.
(Iz Rešenja Apelacionog suda u Nišu, Kž1. 43/2012 od 14.08.2012. godine)
240.
Namera da izvrši krivično delo ubistva ne postoji kod okrivljenog koji nije skrivio napad i
koji je u stanju jake razdraženosti krivično delo izvršio na mah, nanevši oštećenom tešku telesnu povredu.
Iz obrazloženja:
Iz nalaza i mišljenja komisije veštaka proizilazi da je kod okrivljenog u vreme izvršenja dela postojao afekt besa visokog intenziteta izazvan napadom (stanje jake razdraženosti). Nakon sprovednog postupka utvrđeno je da okrivljeni ni na koji način nije skrivio napad, već je bio prethodno provociran i prvi napadnut te da je delo izvršio na mah usled navedenog stanja.
Iz nalaza i mišljenja veštaka specijaliste za hirurgiju, ortopediju i tramatologiju proizilazi da je
oštećeni zadobio tešku telesnu povredu opasnu po život.
Prvostepeni sud je pravilno utvrdio i to da kod okrivljenog nije postojala namera da oštećenog ubije.
(Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, Kž1. 3238/2012(2) od 18.07.2012. godine)
- 132 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
241.
Za razgraničenje teške telesne povrede kvalifikovane smrću (iz člana 121. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika) od ubistva moraju se primeniti objektivni (priroda radnje, sredstvo
izvršenja, okolnosti slučaja) i subjektivni kriterijumi (ocena vinosti).
Iz obrazloženja:
Nadležni Okružni javni tužilac žalio se na prvostepenu presudu zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona i izrečene krivične sankcije. Prema navodima iz žalbe, u
konkretnom slučaju u suštini se radi o krivičnom delu teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 2.
Krivičnog zakonika, s tim da je delo izvršeno uz eventualni umišljaj odn. da su izvršioci pristali na
nastupanje posledice u vidu smrti lica koje su fizički zlostavljali, koje nije moglo da se brani niti se
branilo i koje je već bilo oboreno, pa su ga udarali i obuvenim stopalima u predelu glave i vrata, dakle - u predelu vitalnih organa.
Vrhovni sud je održao sednicu veća i razmotrio sve spise predmeta, zajedno sa pobijanom presudom i rešenjem, pa je - po oceni navoda u izjavljenim žalbama i predloga Republičkog javnog tužioca - našao:
Prvostepeni sud je utvrdio:
Pošto je imenovani oštećeni bio oboren ispred bifea i pao na beton, potpuno bespomoćan je ležao na leđima; maloletnici su ga udarali pesnicama, šutirali i gazili nogama. I pored ovakvog utvrđenja, prvostepeni sud nalazi da kritičnom prilikom umišljaj učinioca - maloletnika nije bio upravljen
na lišenje života oštećenog, da oni to nisu hteli odn. na to nisu pristali. Za ovo svoje pravno shvatanje ne daje odgovarajuće razloge i pored logičnog pitanja - dokle su ga oni tukli tj. do kog momenta
je oštećeni davao znake života, budući da je prvostepeni sud izrekom utvrdio da je oštećeni preminuo na licu mesta.
Prvostepeni sud takođe nalazi da maloletnici nisu pri bezobzirnom nasilničkom ponašanju iz
obesti lišili života oštećenog, već su mu samo naneli tešku telesnu povredu iz člana 121. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, ne objašnjavajući razliku između ova dva krivična dela odn. teške telesne povrede i ubistva pri bezobzirnom nasilničkom ponašanju, za šta, inače, postoje objektivni i
subjektivni kriterijumi.
Kod krivičnog dela iz člana 121. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, smrt oštećenog nastupa kao posledica teške telesne povrede, a ne kao posledica radnje izvršenja ubistva, jer bi se tada
radilo o krivičnom delu ubistva. Za razgraničenje teške telesne povrede kvalifikovane smrću od ubistva moraju se primeniti objektivni (priroda radnje, sredstvo izvršenja, okolnosti slučaja) i subjektivni kriterijumi (pitanje vinosti), što prvostepeni sud nije učinio.
(Iz Rešenja Vrhovnog suda Srbije, Kžm. 37/09 od 27.04.2009. godine)
242.
Krivično delo teške telesne povrede u saizvršilaštvu postoji u slučaju kada su dvojica okrivljenih naizmenično tukli oštećenog i naneli mu teške telesne povrede.
- 133 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Iz obrazloženja:
Presudom Opštinskog suda u Č… K. 54/06, od 6. februara 2008. okrivljeni su oglašeni krivim zbog
izvršenja krivičnog dela teške telesne povrede iz čl. 121. st. 1. KZ. Presudom Okružnog suda u Č…
Kž.782/08, od 11. februara 2009. odbijaju se kao neosnovane žalbe OJT u Č… i branioca okrivljenih, a
presuda Opštinskog suda u Č… K. 54/06, od 6. februara 2008. se potvrđuje. Neosnovani su navodi žalbe
kojim se ističe povreda Krivičnog zakona, tj. da nije utvrđeno ko je od okrivljenih naneo teške telesne
povrede oštećenom, pa stoga oni mogu odgovarati samo za krivično delo učestvovanje u tuči. Međutim,
i u ovom delu žalba je neosnovana jeg je prvostepeni sud sigurno utvrdio da su okrivljeni zajedno tukli
oštećenog višestrukim udaranjem pesnica, šutiranjem nogama, stezanjem, davljenjem i tako oštećenom
naneli brojne teške povrede, pa je pravilan zaključak prvostepenog suda da su okrivljeni navedeno krivično delo izvršili u saizvršilaštvu i sa istim oblikom krivice - umišljajem.
(Iz Presude Okružnog suda u Čačku Kž. 782/08, od 11.02.2009. godine)
243.
Ako je napadnuti namerno provocirao napad, ne postoji pravo na nužnu odbranu.
Iz obrazloženja:
Prvostepenom presudom okrivljeni je oglašen krivim da je izvršio krivično delo teške telesne povrede iz člana 121. stav 2. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika. Okrivljeni se u toku postupka branio da
je oštećenom naneo tešku telesnu povredu opasnu po život, jer se branio od napada oštećenog koji je bio
pijan, kao i da verbalni sukob koji je prethodio ovom događaju, nije od uticaja na pravo na nužnu odbranu. Ne postoji pravo na nužnu odbranu u slučaju ako je napadnuti namerno provocirao napad, da bi u
navodnoj nužnoj odbrani naneo povredu ili oštećenje dobara provociranog lica. Priznanje nužne odbrane
u ovakvom slučaju značilo bi sankcionisanje zloupotrebe prava na nužnu odbranu.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu, Kž- 3520/06 od 16.01.2007. godine)
244.
Uništenjem slezine ostvaruje se kvalifikacija iz člana 121. stav 2. Krivičnog zakonika.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu, Kž. 2334/06 od 15.09.2006. godine)
245.
Kada je okrivljeni u kafani ubo tri lica i naneo im teške telesne povrede ne može postojati produženo krivično delo, nego okrivljeni odgovara za tri krivična dela teške telesne povrede. Kod krivičnih dela protiv života i tela ne može postojati krivično delo u produženom trajanju.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu Kž.771/06 od 7.09.2006. godine)
LAKA TELESNA POVREDA
(Član 122. Krivičnog zakonika)
246.
Ne može se kvalifikovati kao pokušaj teške telesne povrede iz čl. 53. st. 1. KZ u vezi čl. 19.
OKZ radnja učinioca, koji pištoljem puca u noge oštećenom nanevši mu pri tome laku telesnu
- 134 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
povredu, samo zato što je ona naneta pištoljem kao opasnim oružjem i što je drugom licu isti
učinilac naneo tešku telesnu povredu.
Iz obrazloženja:
Optužnicom Opštinskog javnog tužioca u K... okr. Z.K. optužen je da je učinio jedno produženo
krivično delo teška telesna povreda iz čl. 53. st. 1. KZRS i jedno krivično delo teška telesna povreda
u pokušaju iz čl. 53. st. 1. KZ u vezi čl. 19. OKZ.
Presudom Opštinskog suda u K... K.br. 975/06 od 3.12.2007. g., okr. Z.K. je oglašen krivim
zbog jednog krivičnog dela teška telesna povreda iz čl. 53. st. 1. KZRS i jednog krivičnog dela laka
telesna povreda iz čl. 54. st. 2. u vezi st. 1. KZRS.
Protiv ove presude blagovremeno je žalbu izjavio javni tužilac a nakon razmatranja spisa drugostepeni sud je žalbu javnog tužioca odbio iz sledećih razloga:Radnje učinioca se kvalifikuju
kao pokušaj ukoliko je izostala posledica a u konkretnom slučaju oštećenom V.R. je okr. Z.K.
pucanjem iz pištolja u noge naneo telesnu povredu koja je kvalifikovana kao laka telesna povreda, dakle, delo je svršeno a za postojanje krivičnog dela laka telesna povreda iz čl. 54. st. 2.
KZRS, kao element bića krivičnog dela, potrebno je da to učini sredstvom podobnim da se telo
teško povredi pa samo s obzirom na prirodu oružja kojim je krivično delo učinjeno ne može se
radnja okrivljenog kvalifikovati kao pokušaj težeg krivičnog dela kao ni zbog toga što je istim
oružjem drugom licu naneta teška telesna povreda jer je u slučaju oštećenog V.R. nastupila posledica u vidu lake telesne povrede.
(Iz Presude Okružnog suda u Kraljevu Kž. 341/08 od 11.6.2008. godine)
247.
Kod krivičnog dela laka telesna povreda iz čl. 122. st. 1. KZ nije potrebna namera već je dovoljan umišljaj, da okrivljeni zna ili je svestan da privatnog tužioca udara pa hoće ili pristaje da mu nanese povredu.
Ukoliko je telesna povreda indirektna posledica nekog postupanja onda je ona naneta iz nehata,
odnosno okrivljeni je olako držao da ona neće nastupiti a nehatno postupanje pri izvršenju ovog krivičnog dela nije kažnjivo.
(Iz Rešenja Okružnog suda u Kraljevu Kž. 3/07 od 31.01.2007. godine)
248.
Ukoliko iz iskaza okrivljenog proizilazi da je neposredno pre izvršenja dela imao u posedu i pušku i municiju, nije osnovana tvrdnja odbrane da je krivično delo izvršeno sa nehatom, jer učinilac
nije znao da je puška napunjena.
(Iz Rešenja Vrhovnog suda Srbije, Kžm. 57/07 od 10.05.2007. godine)
249.
Prvostepeni sud je okrivljenog oglasio krivim zbog krivičnog dela laka telesna povreda iz člana
122. stav 2. u vezi stava 1. KZ, a da je pri tome naveo u izreci presude da je okrivljeni nekontrolisano udario oštećenog dva puta u predelu glave sekirom i to prvi put drvenom držalicom, a drugi put
metalnim ušnikom, a u obrazloženju presude se navodi da je okrivljeni delo izvršio sa umišljajem, pa
je izreka presude u pogledu vinosti suprotna obrazloženju pa je time učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP.
(Iz Rešenja Okružnog suda u Čačku, Kž .br. 200/05 od 1.06.2005. godine)
- 135 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
250.
Ruke kojima je okrivljeni naneo povrede po licu oštećenom u vidu krvnih podliva i oguljotina
predstavljaju sredstvo podobno da telo teško povredi obzirom da je okrivljeni poznavalac borilačke
veštine – karatea i nosilac crnog pojasa šesti dan.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu, Kž. 504/05 od 9.03.2005. godine)
251.
Kada okrivljeni prema trojici mladića puca u pravcu njihovih donjih ekstremiteta i teško telesno
povredi jedno lice, a drugoj dvojici nanese lake telesne povrede, izvršio je u sticaju krivično delo teške telesne povrede i dva kritična dela lake telesne povrede.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu, Kž. br. 3107/04 od 23.10.2004. godine)
UČESTVOVANJE U TUČI
(Član 123. Krivičnog zakonika)
252.
Tuča je krivično delo ugrožavanja, pa je njena posledica opasnost da dođe do povrede nekog lica.
Izvršilac krivičnog dela učestvovanja u tuči može biti samo ono lice koje se smatra učesnikom u tuči. U pogledu vinosti potreban je umišljaj učinioca u smislu njegove svesti da učestvuje u tuči u koju se svesno i voljno upustio, ali smrt ili teška telesna povreda prouzrokovani u
tuči treba da su van umišljaja učinioca, jer bi se tada radilo o drugom krivičnom delu.
Iz obrazloženja:
Izreka prvostepene presude u delu gde su okrivljeni M.V. i drugi oglašeni krivim da su izvršili
krivično delo učestvovanje u tuči iz člana 123. Krivičnog zakonika (dalje: KZ) ne sadrže odlučne činjenice vezane za vinost okrivljenih u odnosu na navedeno krivično delo zbog čega je izreka u ovom
delu nerazumljiva, pa je presuda u ovom delu zahvaćena apsolutno bitnom povredom odredaba krivičnog postupka na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti u smislu člana 380. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku (dalje: ZKP). Prvostepeni sud je učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11) ZKP, na taj način što je u obrazloženju pobijane presude na strani 52 naveo da su okrivljeni M.V. i drugi izvršili krivično delo učestvovanje u tuči
iz člana 123. KZ sa eventualnim umišljajem, jer su bili svesni da učestvovanjem u tuči čine protivpravne radnje u kojoj neko lice može zadobiti tešku telesnu povredu ili biti lišeno života, pa su na to
pristali. Osnovano se u dopisu Republičkog javnog tužioca ističe da su dati razlozi u pogledu vinosti
okrivljenih potpuno nejasni i sami sebi protivrečni, jer prvostepeni sud nalazi da su okrivljeni učestvovanjem u tuči iz člana 123. KZ izvršili krivično delo sa eventualnim umišljajem jer su bili svesni
da učestvovanjem u tuči čine protivpravnu radnju u kojoj neko lice može zadobiti tešku telesnu po- 136 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
vredu ili biti lišeno života pa su na to pristali, iz čega bi se dalo zaključiti po stanovištu prvostepenog
suda da su ovi okrivljeni ustvari saučesnici u izvršenju krivičnog dela ubistva iz člana 113. KZ za
koje krivično delo je oglašen krivim okrivljeni M.B, a ne da su izvršili krivično delo iz člana 123.
KZ, ovo stoga jer su pristali na nastupanje zabranjene posledice u konkretnom slučaju na smrt sada pokojnog A.P. Po mišljenju Republičkog javnog tužioca, krivično delo učestvovanje u tuči
može se izvršiti samo sa direktnim umišljajem, koji obuhvata svest učinioca i njegovo htenje da
samo učestvuje u tuči, a ne njegovo pristajanje na nastupanje teške telesne povrede i smrti drugog lica, jer su to samo objektivni uslovi inkriminacije ovog krivičnog dela, van domašaja umišljaja lica koja učestvuje u tuči, jer u suprotnom, kao što je navedeno radilo bi se o saizvršilaštvu
u izvršenju krivičnog dela ubistva ili teške telesne povrede. Po mišljenju Vrhovnog suda, izvršilac krivičnog dela učestvovanja u tuči iz člana 123. KZ može biti samo ono lice koje se smatra
učesnikom u tuči. U pogledu vinosti potreban je umišljaj, učinilac treba da je svestan da učestvuje u tuči u koju se svesno i voljno upustio. Smrt ili teška telesna povreda prouzrokovani u tuči
treba da su van umišljaja učinioca, jer bi se u protivnom slučaju radilo o ubistvu ili teškoj telesnoj povredi. Nije dakle, reč o posledici ovog krivičnog dela već o objektivnim uslovima za njegovo postojanje. Tuča je krivično delo ugrožavanja, pa je njena posledica opasnost da dođe do
povrede nekog lica. Stoga umišljaj ne treba da bude obuhvaćen objektivnim uslovima inkriminacije. U protivnom postojalo bi ubistvo ili teška telesna povreda, kako to osnovano ističe Republički javni tužilac u svom dopisu Ktž. 521/08. Ukoliko bi se mogao utvrditi doprinos učesnika u
tuči u pogledu nastupanja smrti ili teške telesne povrede nekog lica, a u odnosu na tu posledicu
kod njega postoji umišljaj ili nehat, takvi učesnici u tuči će se smatrati saizvršiocima krivičnog
dela ubistva odnosno teške telesne povrede i odgovarati samo za to krivično delo, jer kod njih postoji i objektivna i subjektivna veza za postojanje tog težeg krivičnog dela.
(Iz Rešenja Vrhovnog suda Srbije, Kž. I 367/08(2) od 23.06.2008. godine)
253.
Tuča znači ugrožavanje života i tela, jer sadrži opasnost da neko od učesnika u tuči ili drugo lice bude telesno povređeno ili lišeno života.
Iz obrazloženja:
Prvostepenom presudom optuženi je oslobođen od optužbe da je učestvovao u izvršenju krivičnih dela
učestvovanja u tuči iz člana 123. KZ. Po stavu prvostepenog suda, tuča je fizičko obračunavanje između
dva ili više lica gde se učesnici u tuči ili međusobno napadaju, ili jedni napadaju a drugi se brane, tako što
ih sami napadaju, a pri tome sud ipak zaključuje da nisu ostvarene opasne situacije koje konstituišu element krivičnih dela učestvovanja u tuči. Takav stav prvostepenog suda je neprihvatljiv kada se ima u vidu
da tuča, u smislu krivičnih dela učestvovanja u tuči, u svakom slučaju znači ugrožavanje života i tela, jer
sadrži opasnost da neko od njenih učesnika ili drugo lice budu telesno povređeni, ili lišeni života. Učestvujući na taj način na ugrožavanje nekog lica - oštećenog, svaki učesnik je time doprineo ostvarenju neophodnog uslova da neko bude ubijen ili telesno povređen, pa stoga treba da odgovara za učestvovanje u takvoj tuči bez obzira što svojom delatnošću nije neposredno ostvario navedenu posledicu.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije Kž. 1668/06, od 27.09.2006. godine)
- 137 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
UGROŽAVANJE OPASNIM ORUĐEM PRI TUČI
I SVAĐI
(Član 124. Krivičnog zakonika)
254.
Bitan elemenat krivičnog dela ugrožavanje opasnim oruđem pri tuči ili svađi iz člana 124.
KZ jeste, između ostalog, da se učinilac u toku svađe ili tuče maši opasnog oruđa u cilju izazivanja svađe ili tuče.
Iz obrazloženja:
Presudom opštinskog suda okrivljeni je oslobođen od optužbe za krivično delo ugrožavanje opasnim oruđem pri tuči ili svađi iz člana 124. KZ. Okružni sud je odbio kao neosnovanu žalbu javnog
tužioca i potvrdio prvostepenu presudu.
Pravilno ceneći odbranu okrivljenog, kao i iskaze svedoka, prvostepeni sud je pravilno utvrdio i zaključio da je okrivljeni kritičnom prilikom izvadio pištolj ne u cilju da bi potencirao neki sukob ili izazvao i pojačao svađu sa oštećenima već upravo da bi sprečio da dođe do svađe, a pogotovo do tuče koja
bi eventualno u daljem toku događaja mogla da proizvede i teže posledice. U tom pravcu je i zaključak
prvostepenog suda da je upravo okrivljeni kritičnom prilikom potencirao da se pozove policija. I prema
nalaženju okružnog suda, okrivljeni očigledno prestavljen fizičkim sposobnostima i izgledom oštećenog
kritičnom prilikom iz svog đepa izvadio je službeni pištolj plašeći se ozbiljnijh posledica.
(Presuda Okružnog suda u Subotici, Kž. 394/07od 7. 11. 2007. godine)
NEPRUŽANJE POMOĆI
(Član 127. Krivičnog zakonika)
255.
Da bi postojao kvalifikovani oblik krivičnog dela nepružanje pomoći iz člana 127. stav 3.
krivičnog zakonika nužno je da u odnosu na smrt oštećenog, kao težu posledicu, izvršilac krivičnog dela postupa s nehatom u smislu člana 27. krivičnog zakonika.
Iz obrazloženja:
Pravno ocenjujući utvrđeno činjenično stanje sud je našao da su se u radnjama okrivljenog stekla
sva zakonska obeležja krivičnog dela nepružanje pomoći iz člana 127. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika. Ovo krivično delo vrši ko ne pruži pomoć licu koje se nalazi u neposrednoj opasnosti
za život iako je to mogao učiniti bez opasnosti za sebe ili drugog, pa usled nepružanja pomoći nastupi smrt kod povređenog lica. U konkretnom slučaju sud je utvrdio da okrivljeni nije pružio pomoć
oštećenom V. koji se nalazio u neposrednoj opasnosti za život zbog povrede koju mu je nanela okri- 138 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
vljena M, a to je mogao učiniti bez opasnosti za sebe ili drugog. Usled nepružanja te pomoći posle
nekoliko časova nastupila je smrt oštećenog. S obzirom na to u njegovim radnjama su se stekla sva
objektivna obeležja ovog krivičnog dela.
Radnju osnovnog krivičnog dela iz člana 127. stav 1. Krivičnog zakonika optuženi je izvršio s umišljajem jer je bio svestan da oštećeni, koji je zadobio tešku telesnu povredu opasnu po život zbog čega se
njegov život nalazio u neposrednoj opasnosti nije pružio potrebnu pomoć iako je bio u mogućnosti da to
učini pozivanjem hitne službe ili transportovanjem okrivljenog do najbližeg centra. Volju da mu ne pruži pomoć on je odmah manifestovao nakon povređivanja oštećenog kome nije želeo da priđe i da mu
ukaže pomoć kada je on pao i u nesvesti ležao u dvorištu. Na to ukazuje i okolnost da o povređivanju
oštećenog nije obavestio nikoga pa ni svoju sestru a ćerku oštećenog, kao ni komšije.
U odnosu na smrtnu posledicu kao težu posledicu okrivljeni je postupao s nehatom. Prema stanovištu suda okrivljeni je bio svestan da je njegov otac zadobio tešku telesnu povredu zbog čega je
izgubio svest, teško se kretao, otežano disao, žalio se da mu je teško u grudima, ali je i pored toga on
olako držao da smrt oštećenog neće nastupiti i nastupanje iste nije želeo. S obzirom na to u njegovim
radnjama su se stekla i sva subjektivna obeležja ovog krivičnog dela.
Imajući u vidu da je veštačenjem utvrđeno da je okrivljena M. u vreme izvršenja krivičnog dela
bila uračunljiva, kao i da se u toku postupka nije pojavila sumnja da je smanjena ili isključena uračunljivost okrivljenog S, kao i da su postupali s umišljajem i da su bili svesni da su njihova dela zabranjena, sud je našao da su izvršenje krivičnih dela skrivili.
(Presuda Okružnog suda u Nišu, br. K. 200/07 od 21.1.2008. godine)
256.
Vozač može odgovarati za krivično delo nepružanja pomoći licu povređenom u saobraćajnoj
nesreći i u slučaju kada on nije kriv za saobraćajnu nezgodu koju je prouzrokovao tim vozilom.
Iz obrazloženja:
Okrivljeni je svojim vozilom udario i na kolovoz oborio pešakinju koja je zadobila laku telesnu
povredu, ali ju je ostavio bez pomoći i sa svojim vozilom napustio lice mesta.
Tužilaštvo nije našlo da postoji krivica okrivljenog za saobraćajnu nezgodu, već ga je u optužilo
samo za krivično delo nepružanja pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nesreći, za šta ga je sud
oglasio krivim.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu Kž. br. 2040/05 od 20.10.2005. godine)
PROTIVPRAVNO LIŠENJE SLOBODE
(Član 132. Krivičnog zakonika)
257.
Krivično delo Protivpravno lišenje slobode izvršio je učinilac koji oštećenu upotrebom
sile i protiv njene volje ugura u automobil i odveze sa sobom na mesto na koje ona nije imala nameru da ide – time ograničava slobodu njenog kretanja.
- 139 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Iz obrazloženja:
Radnja krivičnog dela protivpravno lišenje slobode iz člana 132. stav 1. Krivičnog zakonika (dalje: KZ) se sastoji u protivpravnom oduzimanju ili ograničavanju slobode kretanja drugom licu, čime
se drugo lice dovodi u stanje da uopšte ne može da se kreće ili ne može slobodno da se kreće. Iako
ovo delo spada u trajna krivična dela, ipak trajanje protivpravnog stanja u kome se žrtva nalazi nije
od značaja za njegovo postojanje - može trajati kraće ili duže.
U konkretnom slučaju, imenovani optuženi je oštećenu upotrebom sile i protiv njene volje ugurao u automobil drugoimenovanog optuženog, ograničavajući joj slobodu kretanja odn. onemogućivši joj da sa svojim momkom ode kuda je htela. Drugoimenovani optuženi je za to vreme udario oštećenog - mladića i onemogućio ga da izađe iz automobila i spreči optuženog da odvede njegovu devojku, nakon čega se vratio u svoj automobil i upravljao istim navedenim ulicama sve do hotela.
Radnju ograničavanja slobode kretanja oni su izvršili protivpravno, jer za to nisu imali nikakav
zakonski osnov. Njihove radnje predstavljaju radnju izvršenja ovog krivičnog dela, vremenski i prostorno su povezane, međusobno zavisne i jedino izvršenjem svih tih radnji bilo je moguće učiniti ovo
krivično delo, pa sud nalazi da su optuženi delo izvršili zajednički.
Pri tome je drugoimenovani optuženi, koji je iz automobila izašao kao drugi, video šta optuženi radi, saglasio se sa tim i prevezao oštećenu na mesto na koje ona nije želela da ide.
Na taj način ispunjena su sva objektivna obeležja predmetnog krivičnog dela.
(Iz Presude Višeg suda u Nišu, K. 435/2010 od 21.04.2011. godine)
258.
Samo ako su radnje izvršioca preduzete s namerom da se drugome oduzme ili ograniči sloboda kretanja - postoji krivično delo protivpravno lišenje slobode.
Iz obrazloženja:
Prvostepeni sud je pravilno, prema stavu Apelacionog suda, ocenom odbrane okrivljenog u vezi
sa ostalim dokazima, zaključio da nema dokaza da je okrivljeni izvršio predmetno krivično delo tj.
da je oduzeo i ograničio slobodu kretanja oštećenom. Ovo i pored činjenice da je okrivljeni na silu
izvukao oštećenog iz vozila sa mesta vozača i rekao mu da sedne na zadnje sedište, a zatim je sam
upravljao vozilom oštećenog do stadiona jer iz svih dokaza proizilazi da je oštećeni, kao taksista, kasnio sa vožnjom te da je i sam naveo da nije ni pokušao da izadje iz vozila, da je sedeo na zadnjem
sedištu, da je mogao je da otvori zadnja vrata ali to nije hteo videvši da je okrivljeni pijan. Takođe je
naveo da mu okrivljeni nije zabranjivao da izadje iz vozila, da su zadnja vrata na vozilu bila otključana i da se on samo plašio da okrivljeni u toku vožnje ne napravi udes.
Za izvršenje krivičnog dela protivpravno lišenje slobode, iz člana 132. stav 1. Krivičnog zakonika, neophodan je umišljaj izvršioca, koji obuhvata i svest o lišenju slobode kretanja i svest da se to
čini protivpravno. Ovaj umišljaj mora da postoji u momentu lišavanja ili ograničavanja slobode kretanja, a imajući u vidu činjenicu da je, nakon završene vožnje, okrivljeni izašao iz vozila, a potom je
i sa oštećenim seo i popio piće u ugostiteljskom objektu, platio prevoz, itd.
Iz tih razloga je prvostepeni sud pravilno zaključivao donoseći presudu kojom se okrivljeni oslobađa od optužbe, primenom člana 355. stav 1. tačka 2. Zakonika o krivičnom postupku.
(Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu, Kž. 1439/11 od 18.4.2011. godine)
- 140 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
259.
Da bi postojao osnovni oblik ovog krivičnog dela nije od značaja koliko je dugo trajalo oduzimanje kretanja. Svest učinioca treba da obuhvati i protivpravnost ponašanja jer je protivpravnost bitno obeležje bića ovog krivičnog dela.
(Iz Presude Okružnog suda u Kragujevcu K br.131/04 od 6.10.2004. godine)
260.
Protivpravno lišenje slobode učinjeno od strane službenog lica može biti izvršeno ili usled toga
što nije bilo zakonskog osnova za lišenje slobode illi je do lišenja slobode došlo povredom zakonom
utvrđenog pravila postupanja za lišenje slobode.
(Iz Rešenja Okružnog suda u Beogradu, Kž. br. 869/04 od 31.03.2004. godine)
OTMICA
(Član 134. Krivičnog zakonika)
261.
Ukoliko je organizovana kriminalna grupa formirana upravo zbog izvršenja krivičnog dela otmice, tada ovo delo konzumira u sebi radnje izvršenja krivičnog dela organizovanja kao i
članstva u predmetnoj organizovanoj kriminalnoj grupi.
Iz obrazloženja:
Prema stavu Apelacionog suda - Posebnog odeljenja, prvostepeni sud je pravilno zaključio kada
- i pored činjeničnog utvrđenja da su navedeni okrivljeni organizatori a imenovana okrivljena član
organizovane kriminalne grupe - iste nije oglasio krivim za predmetno krivično delo, već za krivično
delo otmice iz člana 134. stav 5. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika.
Naime, izvršenje krivičnog dela otmice od strane organizovane kriminalne grupe je kvalifikatorni oblik osnovnog dela, zbog čega se u njihovim radnjama udruživanje radi vršenja krivičnih
dela konzumira težim oblikom krivičnog dela otmice, koje im je i stavljeno na teret. Zapravo,
krivično delo otmice može se izvršiti isključivo od strane organizovane kriminalne grupe, a njihova grupa je formirana isključivo radi izvršenja tog dela pa se radnje organizovanja i članstva u
kriminalnoj grupi ne mogu smatrati posebnim, samostalnim krivičnim delom. Dakle, cilj organizovane kriminalne grupe je konkretno krivično delo koje su okrivljeni i izvršili kao grupa, pa su
za to krivično delo i oglašeni krivim.
U tome su iscrpljene sve njihove kriminalne aktivnosti koje su im optužnicom stavljene na teret.
(Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, Kž1. Po1 18/2012 od 25.01.2013. godine)
- 141 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
262.
Krivično delo otmice predstavlja specijalni slučaj protivpravnog lišenja slobode odvođenjem ili zadržavanjem nekog lica sa elementima iznude ili prinude, zavisno od toga, da li se
protivpravno lišenje slobode vrši sa namerom da se od odvedenog odnosno zadržanog lica ili
nekog drugog lica iznudi novac ili kakva druga imovinska korist ili pak, da se to ili koje drugo
lice prinudi, da nešto učini ili ne učini ili trpi.
Iz obrazloženja:
U novom postupku, prilikom izvođenja činjeničnih i pravnih zaključaka, prvostepeni sud mora
imati u vidu da krivično delo otmice iz člana 134. Krivičnog zakonika predstavlja specijalni slučaj
protivpravnog lišenja slobode odvođenjem ili zadržavanjem nekog lica sa elementima iznude ili prinude, zavisno od toga, da li se protivpravno lišenje slobode vrši sa namerom da se od odvedenog odnosno zadržanog lica ili nekog drugog lica iznudi novac ili kakva druga imovinska korist ili pak, da
se to ili koje drugo lice prinudi, da nešto učini ili ne učini ili trpi.
Prvostepeni sud treba da se izjasni da li su optuženi C. i Š. odveli i zadržali oštećenog B.A. sa
namerom da ga ne puste na slobodu (faktički) dok od njega ne iznude novac (kada je oštećeni pristao
da plati dug svog brata, pustili su ga).
Svaka otmica predstavlja protivpravno lišenje slobode i slobode odlučivanja, oštećeni se pokorava svim naredbama optuženih, a o tome se prvostepeni sud uopšte nije izjasnio, niti je taj deo optužbe uopšte rešavao.
Time je prvostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1.
tačka 7) Zakonika o krivičnom postupku, jer svojom presudom nije potpuno rešio predmet optužbe,
a što osnovano ističe OJT iz N.S. u svojoj žalbi. Optužba nije rešena, ako sud nije rešio pitanje i doneo odluku o važnim i bitnim činjenicama koje se odnose na elemente bića krivičnog dela.
Prvostepeni sud uopšte nije utvrđivao kako je optuženi prešao (ili je prebačen), iz putničkog vozila marke "Volvo" u putničko vozilo marke "Buba". Oštećeni ističe da su optuženi napravili krug
oko njega da ne pobegne, dok je on prelazio iz jednog u drugo putničko vozilo, a da mu je posle toga
optuženi C, upućivao pretnju ubistvom, što je teži oblik otmice.
Prvostepeni sud nije cenio ni da li je prema oštećenom postupano na svirep način od strane optuženi C.G. i Š.G, a posmatrano sa objektivnog i subjektivnog aspekta.
I na kraju prvostepeni sud treba da da odgovarajuće razloge, da li se ovde radi o svršenom
krivičnom delu otmice ili nekom drugom krivičnom delu i da objasni da li su nastupile posledice
radnje izvršenja ovog krivičnog dela ili nisu, ili nije dokazano da su optuženi izvršili bilo koje
drugo krivično delo.
(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Kž. I 1268/06 od 26.9.2006)
PRINUDA
(Član 135. Krivičnog zakonika)
263.
Krivično delo prinude postoji samo ako su ostvarena oba elementa: radnja izvršenja i posledica (tzv. posledično krivično delo).
- 142 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Iz obrazloženja:
Iz naznačene presude nadležnog Opštinskog suda od 06.06.2009. godine proizilazi da su, između
ostalog, imenovani okrivljeni oglašeni krivim zbog krivičnog dela prinude iz člana 135. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika (izreka pod III).
U opisu radnje izvršenog krivičnog dela prinude se navodi da je prvoimenovani okrivljeni
"prišao sa leve strane vozila i sprejom koji je držao u ruci poprskao oštećenog po licu", dok je
drugoimenovani "prišao sa desne strane vozila odn. sa suvozačevih vrata i oštećenog uhvatio za
ruku", da bi potom obojica " zapretila oštečenom da obavezno dođe u zakazano vreme i donese
traženi novac".
Dakle, prvostepeni sud je u izreci presude, navodeći silu i pretnju koju su prilikom izvršenja krivičnog dela upotrebili okrivljeni, opisao radnju izvršenja krivičnog dela prinude. Međutim, izreka
pod navedenom tačkom III ne sadrži opis bilo kakvog činjenja ili uzdržavanja oštećenog usled dejstva sile ili pretnje, kao ni činjenice iz kojih bi proizilazilo da je oštećeni započeo sa određenim postupanjem pod njihovim dejstvom tj. da je aktivnost okrivljenih prouzrokovala posledicu krivičnog
dela u pitanju.
Naime, krivično delo prinude iz člana 135. stav 1. Krivičnog zakonika spada u tzv. posledična
krivična dela, kod kojih se smatra da je delo dovršeno kada su ostvarena oba elementa - i radnja izvršenja i posledica krivičnog dela.
Ukoliko upotrebljena sila ili pretnja nema za posledicu ono ponašanje pasivnog subjekta zbog
koga je upotrebljena, postojaće pokušaj krivičnog dela prinude, koji - s obzirom na zaprećenu kaznu
do tri godine - nije kažnjiv.
U konkretnom slučaju, s obzirom da sud nije utvrdio da je oštećeni započeo sa činjenjem, nečinjenjem ili trpljenjem pod uticajem sile i pretnje ispoljene od strane okrivljenih, to se izrekom
prvostepene presude ne upućuje na zaključak da su ostvareni svi elementi predmetnog krivičnog
dela odn. opisana je samo radnja izvršenja bez posledice, zbog čega bi se radilo o pokušaju krivičnog dela.
Imajući to u vidu, osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je prvostepeni i drugostepeni sud u odnosu na krivično delo prinude iz člana 135. stav 1. Krivičnog zakonika povredio zakon na štetu okrivljenih (član 369. tačka 1. Zakonika o krivičnom postupku) a s obzirom da pokušaj
predmetnog krivičnog dela nije kažnjiv, shodno članu 30. Krivičnog zakonika.
Zato što delo za koje su okrivljeni osuđeni nije krivično delo, to je Vrhovni kasacioni sud preinačio pobijane presude i na osnovu člana 355. tačka 1. Zakonika o krivičnom postupku okrivljene oslobodio od optužbe za krivično delo prinude u saizvršilaštvu.
(Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, Kž. 125/10 od 02.06.2010. godine)
264.
Za postojanje kvalifikovanog oblika krivičnog dela prinuda nije bitno veštačenjem utvrditi vrstu
i težinu telesnih povreda oštećenog.
(Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu, Kž. 1519/10 od 11.03.2010. godine)
265.
Pretnja se može sastojati i u tome da će se učini nešto nažao drugom licu, a ne samom
oštećenom.
- 143 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Iz obrazloženja:
Prvostepenom presudom okrivljeni je oglašen krivim zbog krivičnog dela prinude.
Okrivljeni je krivično delo prinude izvršio tako što je pretnjom nanošenja teške telesne povrede
drugarici oštećene, sa umišljajem pokušao da prinudi oštećenu da mu vrati mobilni telefon koji su
mu njih dve prethodno uzele. Prilikom susreta sa njima, on je pesnicama počeo da udara drugaricu
oštećene po glavi i otvorenim šakama da je šamare, zahtevajući od njih da mu odmah vrate mobilni
telefon, naredivši tada oštećenoj da to učini kako zna i ume, a da će za to vreme njenu drugaricu odvesti u svoj stan i da će je tamo tući i mučiti sve dok mu ona ne vrati telefon.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu Kž. 339/07 od 6.03.2007. godine)
266.
Pretnju predstavlja svaka izjava okrivljenog ukoliko je podobna da slomi otpor kod oštećenog.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu Kž. br. 2225/05 od 25.10.2005. godine)
ZLOSTAVLJANJE I MUČENJE
(Član 137. Krivičnog zakonika)
267.
Za krivično delo zlostavljanje i mučenje iz čl.137 st. 3. u vezi st. 1. KZ i krivično delo teške
telesne povrede iz čl.121. st. 4. u vezi st. 1. KZ, koja su izvršena u vreme važenja KZ RS, pošto
imaju iste zaprećene kazne kao i novi Krivični zakonik, kazna se izriče po starom zakonu, tj.
po zakonu koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela.
Iz obrazloženja:
Nakon stupanja na snagu novog Krivičnog zakonika prvostepeni sud je jednog okrivljenog
oglasio krivim za krivično delo zlostavljanje i mučenje iz čl.137. st.3. u vezi st.1. KZ, a drugog okrivljenog za krivično delo teške telesne povrede iz čl. 121. st. 4. KZ.
Drugostepeni sud je našao da su žalbe branioca okrivljenih, kao i javnog tužioca osnovane, te
je preinačio presudu prvostepenog suda u pogledu pravne kvalifikacije, tako što je prvookrivljenog
oglasio krivim za krivično delo zlostave u službi iz čl. 66. KZ RS, a drugookrivljenog za krivično
delo teške telesne povrede iz čl. 53. st. 4. u vezi st.1. KZ RS.
Kako je za oba krivična dela zaprećena ista kazna i po starom i po novom zakonu, koji je stupio na snagu od trenutka izvršenja dela, do pravnosnažnosti presude, sud je bio u obavezi da primeni
zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu Kž.br.464/06 od 24.02.2006. godine)
- 144 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
UGROŽAVANJE SIGURNOSTI
(Član 138. Krivičnog zakonika)
268.
Za postojanje krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti sama po sebi nije dovoljna pretnja
okrivljenog advokatu da će napasti na njegov život ili telo.
Iz obrazloženja:
Ovakve žalbene navode Apelacioni sud ocenjuje neosnovanim, jer je U prvostepenoj presudi
je nesporno utvrđeno da je imenovana okrivljena u vreme, na mestu i na način kako je to istovetno prikazano u optužnom aktu i izreci pobijane presude uputila reči oštećenom "skloni se sa mog
placa, ubiću te!". Prvostepeni sud je pravilno ocenio da to, u situaciji i pod okolnostima koje su
opisane, ne predstavlja ozbiljnu pretnju, podobnu da se kod prosečnog čoveka stvori osećaj straha i ugroženosti posebno u situaciji kad su iste upućene od strane ženske osobe stare 49 godina i
to muškarcu - advokatu, koji je postupao u predmetu u kome je okrivljena majka jedne od stranaka. U takvim okolnostima slično ponašanje se događa, a on kao advokat je to mogao i očekivati.
Pri svemu tome je bio u društvu sudskog izvršitelja, tako da zbog navedenog ni po oceni Apelacionog suda navedene reči nisu bile podobne da kod oštećenog izazovu bilo kakav strah i osećaj
ugroženosti, kako je to u pobijanoj presudi pravilno ocenio i prvostepeni sud. Zato je pravilno
postupio kada je okrivljenu oslobodio od optužbe zbog krivičnog dela za koje je optužena.
Za svoje činjenične i pravne zaključke prvostepeni sud je u prvostepenoj presudi dao jasne i
uverljive razloge, pa su i žalbeni navodi oštećenog, kojima se osporava pravilnost primene krivičnog
zakona, ocenjeni kao neosnovani.
(Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu, Kž1. 5440/2012 od07.12.2012. godine)
269.
Da bi postojalo krivično delo ugrožavanje sigurnosti, neophodno je da oštećeni subjektivno
shvata radnje koje preduzima učinilac kao pretnju napadom na život ili telo.
Iz obrazloženja:
Kaznom zatvora od jedne do osam godina kazniće se onaj ko ugrozi sigurnost, između ostalog,
lica koje obavlja poslove od javnog značaja u oblasti informisanja, u vezi sa poslovima koje obavlja,
pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica – član 138. stav 3. u vezi stava
1. Krivičnog zakonika.
Iz ove inkriminacije proizilazi da bitno obeležje predstavlja pretnja da će se napasti na život ili
telo lica. Ova pretnja mora biti ozbiljna i stvarna. Međutim, kao što se osnovano ukazuje žalbama
branilaca okrivljenih, prvostepeni sud nije na nesumnjiv način utvrdio da je okrivljeni preduzeo radnje koje su mu stavljene na teret.
- 145 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Dakle, za postojanje ovog krivičnog dela neophodno je da radnje koje preduzima učinilac oštećeni subjektivno shvata kao pretnju na život i telo. U konkretnom slučaju, oštećena je prilikom ispitivanja navela da su joj u periodu pre utakmice stizale poruke koje su upućivale navijačke grupe, da su
uz te poruke od strane navijača " ... na svakoj utakmici koja se u tom periodu igrala, skandirane razne gadosti, pa da je kritičnom prilikom na fudbalski stadion doneta plastična lutka, za koju je shvatila da predstavlja nju samu, jerž - dok su skandirali njeno ime, pevali razne pesme - navijači su lutku
šutirali u glavu, udarali i bacali, pa - kada se uzme u obzir navedena pesma, a imajući u vidu da je
Ćuruvija bio novinar koji je ubijen tako što je u njega ispaljeno sedamnaest hitaca - sve ovo smatra
ozbiljnom pretnjom i pozivom na njeno ubistvo, a ne uvredom ... "
Kako iz stanja u spisima proizilazi da okrivljeni nije pevao, te da je predmetnu lutku nabijao na
metalnu šipku, kako se to navodi u optužnici, bez bližeg objašnjenja kako je, na koji način to činio,
to je izostala ocena suda o tome koje je to radnje okrivljenog oštećena doživela kao pretnju da će napasti na njen život ili telo, čime je došlo do ugrožavanja njene sigurnosti.
Imajući u vidu navedeno, presuda je u tom delu morala biti ukinuta.
(Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, Kž1. 6051/2010 od 15.03.2011. godine)
270.
Za postojanje krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti potrebno je da pretnja bude ozbiljna,
konkretna i da se odnosi na individualno određeno lice odn. lica, te da bude takvog kvaliteta
da, kod lica kojima je upućena, izazove osećaj nesigurnosti tj. ugroženosti.
Iz obrazloženja:
Prvostepeni sud je, po oceni Apelacionog suda, u pobijanom rešenju pravilno zaključio kada
je odbio optužni predlog javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu protiv imenovanog
okrivljenog, zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika.
Naime, iz spisa predmeta proizlazi da je okrivljeni na internet portalu Fejsbuk, preko svog profila, na stranici grupe Stop gej paradi, ostavio poruku: " … ja sam spremio namašćeni glogov kolac i
dve tone benzina da zapalimo te …, što nas sramote na svakom ćošku … "
Prema stavu Apelacionog suda, prvostepeni sud je pravilno zaključio da je navedena pretnja,
koju je okrivljeni uputio, uopštena i da se odnosi na poimence neodređeni broj lica, te da je za
postojanje krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. Krivičnog zakonika, koje je
okrivljenom stavljeno na teret optužnim aktom, potrebno da upućena pretnja bude ozbiljna, konkretna i da se odnosi na individualno određeno lice odn. lica kojima se u izgled stavlja neko zlo,
te da navedena pretnja bude takvog kvaliteta da kod lica kojima je upućena izazove osećaj nesigurnosti tj. ugroženosti.
S obzirom da, po nalaženju ovog suda, navedena pretnja nije individualizovana, utoliko više što
je u samom optužnom predlogu, između ostalog, navedeno – " … koja je bila upućena svim eventualnim učesnicima planiranog događaja … " - to je pravilan zaključak prvostepenog suda da, u konkretnom slučaju, nisu ostvareni bitni elementi krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138.
stav 2. Krivičnog zakonika.
(Iz Rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Kž.2 Po3. 9/11 od 31.03.2011. godine)
- 146 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
271.
Pretnja okrivljenog da će izvršiti samoubistvo bombom u dvorištu kuće u kojoj žive oštećeni predstavlja kvalifikovanu pretnju koja čini obeležje krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz
čl. 138 st. 2 u vezi st. 1 Krivičnog zakonika.
Iz obrazloženja:
Presudom Osnovnog suda u Jagodini okrivljeni V.M. je oglašen krivim da je ugrozio sigurnost
više lica pretnjom da će napasti na njihov život ili telo ili život i telo njima bliskih lica, tako što je
pretio oštećenoj da će izvršiti samoubistvo, ali da će sa njim još neko da ode, da je u toku noći pozivao oštećenu i uputio joj reči "ako ne budeš bila sa mnom nećeš da budeš ni sa kim"…. kao i da je
uputio pretnje u vidu pokazivanja bombe oštećenom propraćene rečima rečima da će da se ubije u
njihovom dvorištu.
Pravilno je prvostepeni sud okrivljenog oglasio krivim za krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz čl. 138 st. 2 u vezi st. 1 KZ. Naime, Apelacioni sud nalazi da pretnja okrivljenog da će izvršiti samoubistvo bombom u dvorištu porodične kuće oštećenih ne može se smatrati samo željom
okrivljenog da izvrši samoubistvo i da druge ne ugrožava, budući da se stavljanje u izgled samopovređivanja bombom na način na koji se ugrožava i život i telo drugih lica, tim licima stavlja u
izgled određeno zlo u vidu napada i na njihov život i telo, tako da ovakva pretnja predstavlja kvalifikovanu pretnju koja čini obeležje krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz čl. 138 st. 2 u vezi
st. 1 KZ.
(Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu, Kž. 1 br. 77/11 od 24.01.2011. godine)
272.
Kod krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ, često se pojavljuje dilema da li je uopšte neophodno precizno imenom i prezimenom označiti pasivnog subjekta oštećenog ili je za optužni predlog dovoljno da je on odrediv, tj. da se iz dispozitiva zna na koja lica
se odnosi pretnja kojom se preti zlom, a što ima za posledicu stvaranje nespokojstva, straha i narušavanja pravne i fizičke nesigurnosti, tj. lične slobode.
Kad je pretnja upućena direktno, neposredno, onda nema dileme na koga se odnosi. Međutim,
kada je pretnja upućena većem broju neidentifikovanih lica, preko internet prezentacije društvene
mreže "Facebook" ili kakvog drugog preciznog sredstva elektronske komunikacije koje je dostupno svima jer je pristup toj mreži neograničen, onda je za optužni akt dovoljno da su pasivni
subjekti odredivi, a koja su njihova imena i prezimena i da li su za pretnju saznali je stvar dokazivanja u krivičnom postupku.
(Pravno shvatanje usvojeno na sednici Krivičnog odeljenja
Vrhovnog kasacionog suda dana 28.11.2011. godine)
273.
Kada je okrivljeni prema oštećenim licima preduzeo tzv. uslovnu pretnju, tada se ima osloboditi od optužbe zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz čl. 138. st. 2. u vezi st. 1. KZ.
- 147 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Iz obrazloženja:
Žalba javnog tužioca izjavljena protiv presude prvostepenog suda kojom je okrivljeni primenom
čl. 355. tačka 3. oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo utrožavanje sigurnosti iz čl. 138.
st. 2. u vezi st. 1. KZ, neosnovana je.
Dokazima je utvrđeno da se okrivljeni nalazio udaljen 10 metara od oštećenih, držeći u ruci tesarsku sekiru. On se obratio oštećenima s pozivom da mu priđu da pokaže kako seče, pri čemu je
oštećeni pošao kada je i zaustavljen od ostalih prisutnih lica. Pravilno je prvostepeni sud našao da se
radi o uslovnoj pretnji, odnosno navedena pretnja je uslovljena nekom radnjom oštećenog koju on
nije izvršio. Ovakav postupak oštećenog sam po sebi ukazuje na njegovu spremnost za dalje razračunavanje sa okrivljenim i time odsustvo bilo kakvog osećaja ugroženosti za sopstveni telesni integritet, ili telesni integritet prisutnih ostalih lica.
(Iz Presude Okružnog suda u Užicu Kž. 520/09 od 21.09.2009. godine)
274.
Ne radi se o ozbiljnoj pretnji, pa samim tim ni o pretnji koja je podobna da izazove strah
kod privatnog tužioca, kada je pretnja izrečena u svađi između privatnog tužioca i okrivljenog
u kojoj su obojica aktivno i ravnopravno učestvovali.
Iz obrazloženja:
Prvostepenom presudom okrivljeni je oslobođen od optužbe za izvršenje krivičnog dela ugrožavanja
sigurnosti. Okrivljenom je stavljeno na teret da je privatnom tužiocu u liftu rekao: "ubiću te", pa je zatim onemogućio privatnog tužioca da izađe iz lifta sve dok drugi stanar zgrade nije otvorio lift.
Ceneći sve izvedene dokaze sud nalazi da okrivljeni kritičnom prilikom tužiocu nije uputio pretnju koja bi kod tužioca izazvala osećanje ozbiljnog straha i ugroženosti.
Ovakav zaključak suda proizilazi iz činjenice da je tužilac u raspravi uzeo aktivno učešće, da je
pozvao okrivljenog da pretnju ponovi, što ukazuje pre na rešenost tužioca da ovu raspravu sa okrivljenim nastavi, nego osećanje ozbiljnog straha i ugroženosti. Ovakav zaključak suda se potvrđuje
iskazom samog tužioca da je po zaustavljanju lifta okrivljenom rekao: "izlazi iz lifta traže komšije
lift". Ovakav imperativni stav dovodi u sumnju tvrdnju tužioca da je navodna pretnja okrivljenog
kod njega izazvala osećanje straha i ugroženosti.
Tvrdnja tužioca da je tek po dolasku u svoj stan osetio ozbiljni strah i ugroženost neuverljiva je,
jer je nelogično da se tužilac upusti u raspravu sa okrivljenim, a strah oseti tek kasnije kada više nije
bio u neposrednom kontaktu sa okrivljenim. Kasniji poziv policije radi intervencije nije motivisan
osećanjem ozbiljnog straha i ugroženosti, već je prava pobuda u nesporno narušenim komšijskim odnosima.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu, Kž. br. 1813/04 od 30.08.2004. godine)
275.
Kada optuženi uputi privatnoj tužilji preko trećih lica reči pretnje "da će je ubiti ako je vidi na njenom imanju", tada se radi o uslovnoj pretnji, pa se optužena ima osloboditi od optužbe da je izvršila krivično delo ugrožavanja sigurnosti.
- 148 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Iz obrazloženja:
Presudom prvostepenog suda optužena je oslobođena od optužbe da je izvršila krivično delo
ugrožavanje sigurnosti.
Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu privatne tužilje i potvrdio je prvostepenu presudu.
Neosnovano je isticanje u žalbi privatne tužilje da je sud pogrešno primenio zakon i da se u radnjama optužene stiču elementi krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti.
Dokazima je utvrđeno da je optužena preko trećih lica prenela privatnoj tužilji "da će je ubiti
ako je vidi na njenom imanju". Dakle, radi se o pretnji koja se ima ostvariti tek u slučaju ostvarenja
uslova navedenog u rečima optužene, pa je ista time uslovljena. Tada se ne radi o krivičnom delu, i
optužena se ima osloboditi od optužbe.
(Iz Presude Okružnog suda u Čačku, Kž. br. 388/04 od 3.11.2004. godine)
276.
Kod težeg oblika krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti izvršenog prema više lica, ozbiljna
pretnja ne mora biti izvršena neposredno prema svima već i posredno, kada se zapreti oštećenom da će biti pobijeni i on i njegova žena i deca.
Iz obrazloženja:
Za postojanje krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti nije bitno da li su pretnje upućene pojedinačno, ponaosob svakom od oštećenih, niti se traži istovremena prisutnost svih oštećenh, odnosno
svih lica kojima se pretnja upućuje, već je potrebno da je pretnjom ugrožena sigurnost više lica.
(Iz Rešenja Okružnog suda u Beogradu, Kž. br. 2110/04 od 27.08.2004. godine)
277.
Izazvane su teške posledice usled ozbiljne pretnje učinioca da će napasti na život i telo oštećenog kada je ovaj provalio u sobu u samačkom hotelu u kome je stanovao oštećeni, i sa skalpelom
uputio mu pretnje da će ga ubiti, usled čega je oštećeni uplašen za svoj život skočio kroz prozor sa
prvog sprata hotela, sa visine od 5 metara i tom prilikom zadobio teške telesne povrede.
Iz obrazloženja:
Nakon više udaraca nogom u vrata od sobe oštećenog okrivljeni je provalio u sobu u kojoj je
oštećeni spavao, pa kada je oštećeni skočio iz kreveta, okrivljeni je držeći u ruci skalpel vičući uz
psovke pretio da će ubiti oštećenog.
Usled ovih pretnji, oštećeni je uplašen za svoj život skočio kroz prozor sobe sa prvog sprata hotela sa visine od 5 metara i tom prilikom zadobio teške telesne povrede.
U konkretnom slučaju psihički odnos okrivljenog prema delu bio je da je on bio svestan svojih dela i
da je hteo njihovo izvršenje, što znači da je postupao sa direktnim umišljajem, dok je u odnosu na težu
posledicu iz osnovnog krivičnog dela postupao sa nesvesnim nehatom, ali je bio dužan i mogao biti svestan da provaljujući u toku noći u sobu okrivljenog koji je spavao, može doći do težih posledica.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu, Kž. br. 1964/04 od 5.08.2004. godine)
- 149 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
NARUŠAVANJE NEPOVREDIVOSTI STANA
(Član 139. Krivičnog zakonika)
278.
Bitan elemenat krivičnog dela narušavanje nepovredivosti stana iz čl. 139. st. 1. KZ je
"neovlašćeno prodiranje", a to je svako nasilno ulaženje u tuđ stan.
Iz obrazloženja:
Presudom Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu K. 29/08 od 9. maja 2008. okrivljeni je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela narušavanje nepovredivosti stana iz čl. 139. st. 1. KZ.
Presudom Okružnog suda u Čačku Kž. 396/08 od 29. avgusta 2008. odbija se kao neosnovana
žalba okrivljenog, a presuda Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu K. 29/08 od 9. maja 2008. se
potvrđuje.
Bitni elementi krivičnog dela narušavanje nepovredivosti stana su sigurno utvrđeni, a oni
proizilaze ne samo iz iskaza privatnih tužilaca, već iz odbrane okrivljenog koji je i sam naveo da
je "po slobodi" ušao u kuću tužilaca tako što je dva puta rukom gurnuo vrata a sa druge strane iz
iskaza privatnih tužilaca - koje iskaze je sud pravilno prihvatio, proizilazi da je okrivljeni neovlašćeni prodro u njihov stan tako što je nogama udarao u vrata, izvalio rajber i zatim ušao u stan u
kome su se nalazili tužioci, pa sigurnost zaključka prvostepenog suda ne dovodi u pitanje žalbenim navodima.
(Iz Presude Okružnog suda u Čačku Kž. 396/08 od 29.08.2008. godine)
UVREDA
(Član 170. Krivičnog zakonika)
279.
Za postojanje krivičnog dela uvrede je dovoljno da je izvršilac svestan toga da njegova izjava ima omalovažavajući karakter i to hoće (ili bar na to pristaje), a ne samo kada je imenom
i prezimenom uvredio neko lice.
Iz obrazloženja:
U žalbenim navodima branilac okrivljenog ističe da svakodnevne nekultivisane reči i svakodnevno ophođenje između bračnih drugova ne može predstavljati umišljajnu radnju kojim se čini
krivično delo uvreda, a posebno ne u parničnom postupku gde okrivljeni štiti svoj interes.
Po oceni Apelacionog suda ovi navodi su neosnovani, jer krivično delo uvrede iz člana 170. Krivičnog zakonika postoji i kada učinilac nije imenom i prezimenom decidno nekoga uvredio, već je
- 150 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
dovoljno da je on svestan da njegova izjava ima omalovažavajući karakter i to hoće (ili bar na to pristaje) a što je okrivljeni u konkretnom slučaju upravo i učinio.
Zbog toga su neosnovani žalbeni navodi branioca okrivljenog kojima se prvostepena presuda pobija zbog povrede krivičnog zakona.
(Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, Kž1. 2473/2012 od 18.07.2012. godine)
280.
Nema obeležje krivičnog dela uvrede izjava (kletva) izrečena privatnom tužiocu, kojom
okrivljeni izražava želju da se njemu bliskom licu dogodi zlo.
Iz obrazloženja:
U zahtevu za zaštitu zakonitosti se tvrdi da je drugostepeni sud povredio krivični zakon u korist okrivljene kada je našao da delo za koje je optužena i oglašena krivom prvostepenom presudom nije krivično delo tj. da se ne radi o povredi časti privatnog tužioca već o kletvi, koja ne sadrži omalovažavanje, nepoštovanje, poniženje niti potcenjivanje, a što je imanentno biću krivičnog dela uvrede.
U zahtevu je izneto stanovište da se navedene više puta izgovorene reči, upućene privatnom tužiocu od strane okrivljene, iako po suštini kletva, po sadržini ne razlikuju od psovke koja nesporno
predstavlja uvredu i, takođe, predstavljaju poniženje i potcenjivanje privatnog tužioca, koji trpi kletvu kao verbalni napad na jednu od najdragocenijih vrednosti porodičnog čoveka - život njegovog
unučeta. To je i čin omalovažavanja i vid poniženja privatnog tužioca, koji u toj situaciji trpi psihološku, emotivnu i moralnu štetu izgovaranjem tih kletvi od strane okrivljene i trpljenjem kletve, koja
po intenzitetu prevazilazi prosečne uvrede i ukazuje na visok stepen moralne i psihološke brutalnosti
izvršioca dela prema privatnom tužiocu.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, navodi i stavovi izloženi u zahtevu za zaštitu zakonitosti
nisu osnovani.
Zaštitni objekt kod krivičnog dela uvrede je čast, kao skup svih vrednosti nekog lica (intelektualnih, karakternih, moralnih, fizičkih i drugih osobina i vrednosti) i ugled (kao odraz tih vrednosti u
društvu), pa radnju izvršenja krivičnog dela u pitanju predstavlja svako postupanje kojim se napada
bilo koja od tih vrednosti, njihovim poricanjem, omalovažavanjem ili potcenjivanjem, kojim radnjama se u suštini izražava nepoštovanje ili ponižavanje dostojanstva ličnosti. Pri tom, karakter tih radnji kao uvredljivih ceni se sa stanovišta opšteusvojenih društvenih stavova i merila.
Prema tome, pravilno je stanovište drugostepenog suda da radnja okrivljene koja je predmet optužbe nema obeležje krivičnog dela uvrede. Reči koje je okrivljena uputila privatnom tužiocu predstavljaju izjavu (kletvu) kojom izražava želju da se njemu bliskom licu dogodi zlo, dejstvom "božje
sile", i koja izjava nema vrednosni značaj sa stanovišta pojma časti i ugleda drugog lica.
U tom smislu, predmetna izjava objektivno nije mogla prouzrokovati kod privatnog tužioca osećanje omalovaženosti njegove ličnosti i takva izjava kod drugog lica kome je upućena eventualno
može izazvati samo osećaj uznemirenosti, ljutnje ili besa, a kod sujevernih lica i strah od nastupanja
zla koje je predmet izjave koja čini kletvu.
(Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, Kž. 39/11 od 25.05.2011. godine)
- 151 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
281.
Samo ako u konkretnom slučaju nisu ostvarena zakonska obeležja nekog drugog krivičnog
dela protiv časti i ugleda postoji krivično delo uvrede.
Iz obrazloženja:
Krivično delo uvrede uvek je supsidijarnog karaktera u odnosu na druga krivična dela protiv časti i ugleda.
Zbo toga ono postoji samo ako u konkretnom slučaju nisu ostvarena zakonska obeležja nekog
drugog krivičnog dela.
Imajući to u vidu, Apelacioni sud je radnje imenovanog okrivljenog, opisane izrekom prvostepene presude, kvalifikovao kao jedno produženo krivično delo klevete iz člana 171. stav 1. Krivičnog
zakonika.
(Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, Kž.1 2913/10 od 13.04.2010. godine)
282.
Da bi postupanje nekog lica imalo obeležje krivičnog dela uvreda, treba između ostalog, da ima
uvredljiv karakter i sa subjektivnog stanovišta privatnog tužioca-oštećenog, i sa stanovišta opšteg
shvatanja.
(Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu, Kž-1-5208/10 od 9.11.2010. godine)
283.
Okrivljeni će se osloboditi optužbe ukoliko je on, kao odbornik skupštine opštine, postavio
pitanje privatnom tužiocu izgovaranjem određenih reči koje po objektivnim merilima predstavljaju uvredu časti i ugleda privatnog tužioca, ali u vršenju svoje političke delatnosti.
Iz obrazloženja:
Na inicijativu jednog meštanina, okrivljeni je kao odbornik u skupštini opštine postavio pitanje na koje je tražio odgovor od nadležnih organa. Pravilno je prvostepeni sud zaključio da i pored izgovorenih reči koje objektivno predstavljaju uvredu, da je okrivljeni te reči izgovorio u vršenju svoje političke delatnosti i u odbrani prava zadrugara i zaštiti opravdanih interesa meštana
pomenutog sela gde je zadruga locirana. S obzirom da je privatni tužilac osuđen pravnosnažnom
presudom toga suda zbog krivičnog dela poreske utaje iz čl. 229. st. 1. i da mu je izrečena uslovna kazna zatvora, proizilazi da je okrivljeni imao realnog osnova da veruje u ono što mu je preneto da privatni tužilac ima određene probleme i propuste u poslovanju, i da od strane nadležnog
organa traži da se utvrdi da li je to tako i da li protiv privatnog tužioca treba preduzimati druge
mere u okviru zakona.
(Iz Presude Okružnog suda u Čačku Kž. 18/08, od 12.02.2008. godine)
- 152 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
284.
Kada je okrivljeni kao profesor fizičkog vaspitanja na času ošamario učenika, izvršio je krivično delo uvrede iz čl. 170. st. 1. KZ, pa se ne može pozivati da je on kritičnom prilikom radnju udaranja tužioca u predeo lica preduzeo radi zaštite nekih svojih opravdanih interesa, tim pre što je privatni tužilac maloletan i što je sve to uradio i preduzeo pred ostalim učenicima pa se stoga ne može pozivati da je delo
izvršio u odbrani svog prava, bez obzira na aktivnost privatnog tužioca u kritičnom trenutku.
(Iz Presude Okružnog suda u Čačku Kž 415/08 od 4.08.2008. godine)
285.
Za postojanje krivičnog dela uvrede ne traži se da je kod učinioca postojala namera omalovažavanja, već samo da izjava po svom objektivnom značenju i shvatanju društvene sredine
preedstavlja omalovažavanje privatne tužilje i narušavanje njene časti i ugleda, a što je obuhvaćeno umišljajem učinioca.
Iz obrazloženja:
Okrivljeni je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela uvrede iz člana 93. stav 1. KZS, jer je
na stručnom sastanku nastavnika škole uputio tužilji reči "rekao sam da grokćete, grokćete".
U žalbi okrivljenog se navodi da kod njega nije postojala namera da omalovažava privatnu
tužilju.
Ovakva izjava okrivljenog upućena privatnoj tužilji u prisustvu kolega pravno je kvalifikovana
kao izjava koja po svom objektivnom značenju i shvatanju društvene sredine u kojoj je izgovorena
predstavlja omalovažavanje privatne tužilje i povredu njene časti i ugleda.
Pravilno je prvostepeni sud našao da je izjava data sa direktnim umišljajem, odnosno svešću i
voljom da kod privatne tužilje prouzrokuje posledicu u vidu omalovažavanja i narušavanja njene časti i ugleda.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu, Kž. br. 130/05 od 10.02.2005. godine)
286.
Kada je okrivljeni na skupu stanara zgrade saopštio da je privatni tužilac lopov i da je proneverio
200.000,00 dinara, a povodom čega je protiv privatnog tužioca podneta i krivična prijava, tada je
okrivljeni izneo nešto uvredljivo za privatnog tužioca, ali bez namere da ga omalovažava, a u zaštiti
svojih interesa i tada se ima osloboditi od optužbe za krivično delo uvrede.
(Iz Presude Opštinskog suda u Guči K.13/04 od 17.11.2004. godine)
287.
Krivično delo uvrede može se izvršiti na različite načine, tako da valja razlikovati verbalnu, simboličnu i realnu uvredu.
Iz obrazloženja:
Prvostepenim rešenjem odbijena je privatna tužba privatne tužilje podneta protiv okrivljenih J.
M. novinara "Radio 014" zbog krivičnog dela uvrede.
- 153 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Prvostepeni sud smatra da inkriminisane reči koje se okrivljenima stavljaju na teret ne sadrže uvredljiv karakter pa samim tim ni bitna obeležja krivičnog dela uvrede. Takav zaključak prvostepenog suda
je po mišljenju drugostepenog suda za sada preuranjen i osnovano se u žalbi punomoćnika privatne tužilje ističe da je prvostepeni sud donošenjem ožalbenog rešenja povredio krivični zakon.
Krivično delo uvrede predstavlja svaki akt omalovažavanja drugih lica, njegovo potcenjivanje,
nepoštovanje ili poniženje. Da li su izjave ili postupci nekog lica uvredljivi ceni se objektivno po njihovoj sadržini, načinu i okolnostima pod kojima se vrše, odnosu okrivljenog i privatnog tužioca a
sve polazeći i ceneći po jednoj objektivnoj oceni od društvenog vrednovanja zaštite, časti i ugleda i
shvatanja i običaja sredine gde se događaj odigrao.
Ono što je bitno ovo se se krivično delo može izvršiti na različite načine, tako da valja razlikovati verbalnu, simboličnu i realnu uvredu. Prema tome, krivično delo uvrede se ne mora izvršiti samo
izgovorenim rečima a prvostepeni sud u svom rešenju upravo polazi od inkriminisanih reči koje su
okrivljeni kritičnom prilikom izgovorili.
U žalbi se ističu neke činjenice koje prvostepeni sud uopšte nije proveravao, a to je da su okrivljeni u stvari koristili jednu opštepoznatu hendikepiranu osobu, koju su pozvali na razgovor na "radio 014" u emisiju "osinjak", da su tom prilikom podržavali komičnu i uvredljivu situaciju po privatnu tužilju, a na šta ukazuje način kako je vođen taj razgovor, kako se taj razgovor nastavio i pošto
je ta hendikepirana osoba pomenula nadimak privatne tužilje koju naziva "rodom" što za privatnu
tužilju predstavlja uvredu, pa je zaključak istaknut u žalbi, da se upotrebljava jedna hendikepirana
osoba kao sredstvo koje se koristi za vređanje drugih lica – konkretno privatne tužilje i njeno omalovažavanje, što za nju lično predstavlja uvredu.
Stoga sud u sprovedenom postupku treba da utvrdi kako je došlo do navedenog razgovora, da li
je za razgovor stvarno korišćena jedna hendikepirana osoba i u kom smislu je ta osoba hendikepirana
i da se po jednoj objektivnoj oceni proceni način kako je vođen ceo taj razgovor sa tom osobom i da
li se iz svega izloženog objektivno može zaključiti da je to učinjeno da bi se omalovažavala ličnost
privatne tužilje. Za sada se samo na osnovu privatne tužbe ne može izvesti zaključak da inkriminisano ponašanje okrivljenih ne predstavlja krivično delo uvrede.
(Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu, Kž. br. 204/04 od 6.04.2004. godine)
IZNOŠENJE LIČNIH I PORODIČNIH PRILIKA
(Član 172. Krivičnog zakonika)
288.
Ukoliko se radi o istom krivičnopravnom događaju, krivično delo klevete obuhvaćeno je
krivičnim delom iznošenja ličnih i porodičnih prilika.
Iz obrazloženja:
Dalje, po nalaženju Apelacionog suda, a Kada se u istom krivičnopravnom događaju iznesu neistinita tvrđenja koja mogu škoditi časti i ugledu nekog lica, a iznesu i činjenice iz ličnog i porodičnog života tog istog lica, onda su radnje koje predstavljaju krivično delo klevete (član 171. stav 1.
- 154 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Krivičnog zakonika) konzumirane radnjama krivičnog dela iznošenje ličnih i porodičnih prilika (član
172. stav 1. Krivičnog zakonika).
Zbog toga se, u konkretnom slučaju, u radnjama imenovanog okrivljenog stiču sva zakonska obeležja
bića samo krivičnog dela iznošenje ličnih i porodičnih prilika iz člana 172. stav 1. Krivičnog zakonika.
Prema stavu Apelacionog suda, po načelu specijaliteta, ne postoji sticaj između krivičnog dela
iznošenje ličnih i porodičnih prilika, krivičnog dela kleveta i krivičnog dela uvreda (član 170. stav 1.
Krivičnog zakonika), već samo krivično delo iznošenje ličnih i porodičnih prilika (član 172. stav 1.
Krivičnog zakonika).
Zbog toga je Apelacioni sud našao da na pravilno utvrđeno činjenično stanje, treba pravilno primeniti Krivični zakonik i prvostepenu presudu preinačiti, a radnje imenovanog okrivljenog pravno oceniti
kao krivično delo iznošenje ličnih i porodičnih prilika iz člana 172. stav 1. Krivičnog zakonika.
(Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu, Kž. 3236/10 od 05.11.2010. godine)
289.
Krivično delo iznošenja ličnih i porodičnih prilika vrši ko iznosi ili pronosi nešto iz ličnog i
porodičnog života nekog lica, što može škoditi njegovom ugledu. Za razliku od krivičnog dela
klevete neistinitost tvrđenja nije zakonsko obeležje ovog krivičnog dela, pa se s toga pitanje
istinitosti ili neistinitosti inkriminisane izjave ne može dokazivati osim u slučaju iz člana 96.
stav 3. Krivičnog zakona Republike Srbije.
Iz obrazloženja:
Okrivljenom je privatnom tužbom stavljeno na teret da je izvršio krivično delo klevete iz člana
92. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije, a prvostepeni sud ga je oglasio krivim za krivično delo uvrede iz člana 93. stav 1. ovog Zakona, našavši da je okrivljeni dokazao istinitost svog tvrđenja,
ali da je postupao u nameri omalovažavanja.
Sud – prema odredbi člana 351. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku - nije vezan predlozima
tužioca u pogledu pravne ocene dela. Delo koje se privatnom tužbom okrivljenom stavlja na teret sadrži sva obeležja krivičnog dela iznošenja ličnih i porodičnih prilika iz člana 94. stav 1. Krivičnog
zakona Republike Srbije, a u stavu 4. istog člana propisano je da se istinitost ili neistinitost onog što
se iznosi ili pronosi u pogledu ličnog ili porodičnog života nekog lica ne može dokazivati, osim u
slučaju iz člana 96. stav 3. istog Zakona.
Prvostepeni sud je utvrđivao istinitost onoga što je okrivljeni prema navodima tužbe izneo iz ličnog
života privatnog tužioca, ali pri tome nije imao u vidu da se to što je iznosio odnosi i na lični život supruge
okrivljenog a samim tim i na bračne odnose kako okrivljenog tako i privatnog tužioca. Pošto je to iznosio
pred suprugom privatnog tužioca, jasno je da okolnost da li je privatni tužilac održavao odnose sa drugom
osobom, tj. sa suprugom okrivljenog jesu činjenice koje se tiču i bračnog života tužiočeve supruge.
Utvrđujući umišljaj okrivljenog sud je sve te činjenice zanemario i nije ih sagledavao niti ih cenio. Pobijana presuda ne sadrži razloge za uverenje suda da je okrivljeni postupao u nameri da omalovaži privatnog tužioca kod njegove supruge. Iznete okolnosti ipak ukazuju na mogućnost da je
okrivljeni to što je izneo za privatnog tužioca i svoju suprugu izneo u zaštiti svojih bračnih odnosa, a
ne u nameri omalovažavanja privatnog tužioca.
Međutim, sve te činjenice prvostepeni sud nije utvrđivao iako ih je, shodno odredbama člana 96.
stav 3. Krivičnog zakona Republike Srbije, bio dužan da utvrdi.
(Iz Presude Okružnog suda u Nišu, Kž. 159/06 od 10.02.2006. godine)
- 155 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
290.
Iznošenje ličnih i porodičnih prilika za privatnog tužioca u pogledu njegovog zdravstvenog
stanja može biti elemenat ovog krivičnog dela i u slučaju kada je takva tvrdnja istinita, pod
uslovom da je podobna da naškodi njegovoj časti i ugledu.
Iz obrazloženja:
Prvostepenim rešenjem odbijena je privatna krivična tužba privatnog tužioca. Tužbom privatnog tužioca stavlja se na teret okrivljenom da je kao predsednik upravnog odbora preduzeća u odluci u kojoj ju je razrešio dužnosti direktora akcionarskog društva iznosio pojedinosti iz njenog
ličnog života koji škodi njenoj časti i ugledu, tako što je u obrazloženju rešenja napisao da "zbog
njenog nestabilnog zdravstvenog stanja u kome se nalazi smatramo da je najbolje za imenovanu
kao i za preduzeće da privatna tužilja bude razrešena dužnosti direktora jer nije u stanju da ovo
preduzeće vodi na najbolji način", čime je izvršio krivično delo iznošenjem ličnih i porodičnih
prilika iz člana 172. stav 1. Krivičnog zakonika. Uvažavanjem žalbe privatnog tužioca prvostepeno rešenje je ukinuto. Krivično delo iznošenje ličnih i porodičnih prilika iz člana 172. stav 1. Krivičnog zakonika čini ko iznosi ili donosi štogod iz ličnog ili porodičnog života nekog lica, što
može škoditi njegovoj časti i ugledu. Iz tog proizilazi da iznošenjem ličnih prilika privatnog tužioca i u pogledu njenog zdravstvenog stanja može biti elemenat ovog krivičnog dela i u slučaju
kada je takva tvrdnja istinita, pod uslovom da je podobna da naškodi njenoj časti i ugledu, a razlozi o toj odlučnoj činjenici izostali su u obrazloženju pobijanog rešenja. S druge strane, obrazloženje pobijanog rešenja da nema dovoljno dokaza za nameru okrivljenog da se privatnoj tužilji
naškodi je takođe nejasno i suvišno, jer takva namera nije elemenat ovog krivičnog dela, već je
za njegovo postojanje potrebno da učinilac iznosi i pronosi što god iz ličnog ili porodičnog života
nekog lica što po objektivnom značenju te tvrdnje i shvatanju društvene sredine u kojoj je izneto
može škoditi njegovoj časti i ugledu, a o toj odlučnoj činjenici pobijano rešenje ne sadrži nikakve
razloge.
(Rešenje Okružnog suda u Beogradu Kž. 3184/06 od 21. 11. 2006. godine)
SILOVANJE
(Član 178. Krivičnog zakonika)
291.
Da bi postojao teži oblik krivičnog dela silovanja, potrebno je da intenzitet ponižavanja u konkretnom slučaju prevazilazi onaj stepen koji redovno prati izvršenje ovog krivičnog dela – dakle, da
delo bude izvršeno na naročito ponižavajući način odn. da žrtva silovanja doživljava patnje i ponižavanje mnogo većeg intenziteta.
(Iz Rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Kž. 1. 5652/10 od 19.10.2010. godine)
- 156 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
292.
Kod krivičnog dela silovanje iz čl. 178 st. 1 KZ, u obrazloženju presude moraju se navesti
razlozi kojima se opravdava zaključak da je optuženi prema oštećenoj primenio sredstva prinude da bi izvršio obljubu, kao i bliže obrazloženje otpora oštećene.
Iz obrazloženja:
Prvostepena presuda je doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz čl. 368 st. 1 tač. 11
ZKP, na koje Apelacioni sud, kao drugostepeni sud, u smislu čl. 380 st. 1 tač. 1 ZKP, pazi po službenoj
dužnosti, a na koje se osnovano ukazuje u žalbi branioca optuženog. Ove povrede, po mišljenju Apelacionog suda, prvostepeni sud je učinio, jer presuda nema razloge o odlučnim činjenicama, a dati razlozi su
nejasni i u znatnoj meri protivrečni, međusobno i sadržini dokaza izvedenih u postupku.
Naime, u obrazloženju presude ne navode se razlozi kojima se opravdava zaključak suda da je
optuženi prema oštećenoj primenio sredstva prinude da bi izvršio obljubu, niti se bliže obrazlaže otpor oštećene, koji je morao postojati naspram sile i pretnje (osim u slučaju kada iz opravdanih razloga žrtva nije u mogućnosti da pruži otpor). Pri tome, po nalaženju ovog suda, iz izvedenih dokaza
proizilazi da oštećena kritične prilike nije pružala otpor, iako za to nije bilo opravdanih razloga. Tako oštećena nije vikala, niti zvala u pomoć, mada se sa optuženim duže vremena nalazila u stambenoj zgradi, u centru grada, ali ništa odlučnije nije preduzela da bi stavila do znanja da je ugrožena,
iako je optuženi ustajao i napuštao prostoriju u kojoj je bio sa oštećenom. Zbog toga je nužno, radi
provere odbrane optuženog, u ponovnom postupku još jedanput ceniti iskaz oštećene u pogledu radnji koje je optuženi prema njoj preduzeo, pa i u pogledu otpora koji je oštećena tada pružala, jer se i
iz kazivanja oštećene ne može zaključiti da je optuženom pružala otpor, pogotovo ne kontinuirano i
jačeg inteziteta, pošto iz njenog iskaza proizilazi da je optuženi više puta pitao da imaju seksualni
odnos, da ona nije pristajala, a zatim na kraju rekla da hoće, pa su odnos imali u spavaćoj sobi. Dakle, i po oceni ovog suda, kada bi se uzeo kao verodostojan iskaz oštećene iz postupka istrage, da je
optuženi prinudio na obljubu, oštećena u svom otporu obljubi nije ustrajala na jasan i nedvosmislen
način, jer je protivljenje obljubi prestalo, pa čak i verbalno, te je takvo ponašanje oštećene, optuženom moglo dati privid njene saglasnosti na obljubu, bez obzira da li je to odgovaralo volji oštećene.
Pri tome nije dokazano da je otpor oštećene već ranije savladan, jer objektivno nije imala razloga da
bi prestala sa bilo kakvim otporom, niti je dokazano da se nalazila u psihičkom stanju, usled koga nije mogla da pruža aktivno fizički otpor optuženom.
(Rešenje Apelacionog suda u Kragujevcu, Kž. 205/10 od 23. 4. 2010. godine)
293.
Produženo krivično delo silovanja iz člana 178. KZ, postoji ako isti učinilac prema istoj
oštećenoj, izvrši najmanje dve radnje silovanja u posebno vremenski odvojenim situacijama.
Iz obrazloženja:
U članu 61. KZ, predviđeno je da produženo krivično delo čine više istih ili istovrsnih krivičnih
dela učinjenih u vremenskoj povezanosti od strane istog učinioca, koja predstavljaju celinu zbog po- 157 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
stojanja najmanje dve od sledećih okolnosti: istovetnost oštećenog, istovrsnosti predmeta dela, korišćenje iste situacije ili istog trajnog odnosa, ili ista mesta ili prostora izvršenja dela ili jedinstvenog
umišljaja učinioca, dok je stavom 2 istog člana predviđeno da krivično delo upereno protiv ličnosti
mogu činiti produženo krivično delo samo ako su učinjena prema istom licu.
Po nalaženju Apelacionog suda, produženo krivično delo silovanja iz člana 178. KZ, postoji ako
isti učinilac prema istoj oštećenoj, uz ispunjenje i ostalih uslova iz člana 61. KZ, izvrši najmanje dve
radnje silovanja (na bilo koji od navedenih načina opisanih u stavu 1 iz člana 178. KZ) u posebnom
vremenski odvojenim situacijama od strane istog učinioca prema istoj oštećenoj. U konkretnom slučaju vršenje obljuba od strane izvršioca u dva navrata u istom vremenskom i krivično pravnom događaju naizmenično, ne predstavlja posebne vremenske situacije, pa se stoga radi o jednom krivičnom delu, a ne o produženom krivičnom delu kako se to neosnovano ukazuje žalbom javnog tužioca.
(Presuda Apelacionog suda u Kragujevcu, Kž1. 273/10 od 20.10.2010. godine)
294.
Kod krivičnog dela silovanja, neophodno je da sila i pretnja neposredno prethode obljubi i
da su usmerene na savladavanje otpora žrtve radi izvršenja obljube, što je cilj njihove upotrebe – prinuda pasivnog subjekta.
Iz obrazloženja:
Navodi žalbe da je prvostepeni sud kod krivičnog dela silovanja iz člana 178. stav 3. u vezi stava
1. Krivičnog zakonika dao nejasne i protivrečne razloge - neosnovani su.
Činjenica je da optuženi nije preduzeo, iako je neposredno uputio pretnje i primenio silu prema
oštećenoj, ni jednu radnju usmerenu na vršenje obljube, do koje je došlo znatno kasnije i na drugom
mestu, bez upotrebe sile ili pretnje. Imajući to u vidu, prvostepeni sud je pravilno našao da nema dokaza da je izvršio krivično delo silovanja.
Dakle, pogrešan je stav žalbe da se - ako je nekad upotrebljena sila ili pretnja pa mnogo kasnije,
i to u više navrata, dođe do obljube - radi o krivičnom delu silovanja iz člana 178. Krivičnog zakonika jer je - navodno - oštećena sve vreme bila u strahu, te tako i prinuđena na naredne obljube.
Zbog toga su razlozi koje je izneo prvostepeni sud potpuno jasni i uverljivi.
(Iz Presude Apelacionog suda u Nišu, Kž.I 1228/10 od 25.03.2010. godine)
295.
Prinuđivanje istog lica na obljubu i protivprirodni blud koje bi po zakonu koji je važio u
vreme izvršenja dela bilo kvalifikovano kao krivično delo silovanje iz člana 103. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije i krivično delo protivprirodni blud iz člana 110. stav 1. istog zakona - primenom novog Krivičnog zakonika kao blažeg zakona, treba kvalifikovati kao jedno
krivično delo silovanje iz člana 178. stav 1. Krivičnog zakonika.
Iz obrazloženja:
Prvostepenom presudom optuženi je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela silovanje iz
člana 103. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije (dalje: KZ RS) u sticaju sa krivičnom delom
- 158 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
protivprirodni blud iz člana 110. stav 1. KZ RS. Budući da je 1.1.2006. godine stupio na snagu Krivični zakonik (dalje: KZ), to je Vrhovni sud, po službenoj dužnosti, ispitujući vremensko važenje
krivičnog zakonodavstva našao da se u smislu odredbe člana 5. stav 2. KZ u odnosu na krivičnopravne radnje optuženog opisane u izreci prvostepene presude ima primeniti pravna kvalifikacija krivičnog dela silovanja iz člana 178. stav 1. KZ. Ovo stoga što je tom zakonskom odredbom (član 178.
stav 1. KZ), propisana kazna zatvora od dve do deset godina, koja je blaža od one propisane odredbom člana 103. stav 1. KZ RS (najmanje jednu godinu, dakle do petnaest godina) i odredbom člana
110. stav 1. KZ RS (najmanje jednu, dakle do petnaest godina zatvora), koji su važili u vreme izvršenja inkriminisanih krivičnopravnih radnji.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kž. I 56/06 od 23.02.2006. godine)
296.
Optuženi je učinio delo silovanja u pokušaju, pošto je u noćnim satima ušao u nezaključanu kuću oštećene, počeo da joj otkopčava spavaćicu, vezao joj maramom usta, bez obzira što je
samovoljno odustao od izvršenja krivičnog dela kada je oštećena sa usta skinula vezanu maramu i tome se usprotiivila.
Iz obrazloženja:
Po oceni Vrhovnog suda, prvostepeni sud je nesumnjivo utvrdio da je optuženi prinudom na obljubu - upotrebom sile i ozbiljne pretnje i cilju izvršenja obljube oštećene J.S., u kasnim noćnim, odnosno ranim jutarnjim satima, oko 02,45 časova, otvorio nezaključana vrata na kući vlasništvo oštećene J.S., koja živi sama, a zatim ušao u sobu u kojoj je oštećena spavala, prišao poluotvorenom prozoru - zatvorio ga i spustio roletne uz reči objašnjenja: "da se ne vidi", da je potom prišao krevetu u
kome je oštećena ležala i počeo da joj otkopčava dugmad na spavaćici, pa pošto se oštećena tome
protivila verbalno i fizički - tako što ga je odgurnula od sebe nogama i rukama, istoj je vezao usta
maramom, a kada je oštećena sa usta skinula vezanu maramu, optuženi je dobrovoljno odustao od
započetog izvršenja krivičnog dela i samovoljno, bez spoljnih uticaja napustio kuću oštećene.
Takođe je prvostepeni sud pravilnom ocenom nalaza i mišljenja veštaka neuropsihijatra, te s obzirom da uračunljivost optuženog M.M. ničim nije dovedena u sumnju, utvrdio da je optuženi konkretnom prilikom mogao shvatiti značaj svoga dela i upravljati svojim postupcima.
Stoga je Vrhovni sud našao da je pravilan zaključak prvostepenog suda o pravnoj oceni radnji
optuženog da je izvršio krivično delo silovanje u pokušaju iz čl.103. stav 1. KZ RS u vezi čl. 19. KZ
SRJ, te su stoga neosnovani suprotni žalbeni navodi branioca optuženog M.M.
Pravilan je zaključak prvostepenog suda da je optuženi M.M. predmetno krivično delo izvršio sa
direktnim umišljajem jer je bio svestan da prema oštećenoj vrši prinudu i to ozbiljnom pretnjom i uz
upotrebu sile radi izvršenja obljube, pri čemu se voljni elementi ogledaju u htenju da se zadovolji
polni nagon, za koju ocenu je prvostepeni sud na str. 9 presude, dao jasne i argumentovane razloge,
koje kao pravilne prihvata i ovaj sud.
S obzirom na napred navedeno, pravnu ocenu radnji optuženog, a uz uvažavanje drugih okolnosti i to da je optuženi mlad, koji je izrazio kajanje zbog učinjenog dela, da je optuženi sa oštećenom
J.S. sačinio poravnanje u pogledu naknade štete, i po nalaženju Vrhovnog suda, prvostepeni sud je
pravilnom primenom čl. 21. stav 1. i čl. 44. KZ SRJ, optuženog M.M. oslobodio od kazne, pa su navodi Okružnog javnog tužioca u odnosu na navedeno, ocenjeni kao neosnovani.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije u Beogradu, Kž I 1321/06 od 24.10.2006. godine)
- 159 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
OBLJUBA NAD NEMOĆNIM
LICEM
(Član 179. Krivičnog zakonika)
297.
Za postojanje krivičnog dela obljube nad nemoćnim licem neophodna činjenica je da oštećena, usled fizičke iscrpljenosti, nije bila u stanju da pruži otpor izvršiocima a da su oni bili
svesni njene nemoći vršeći obljubu nad njom.
Iz obrazloženja:
Prema četvorici maloletnika je prvostepenim rešenjem, a na osnovu člana 78. stav 2. Zakona o
maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica u vezi člana 355. tačka
3. Zakonika o krivičnom postupku, obustavljen krivični postupak.
Međutim, prvostepeni sud je propustio da odgovori na niz važnih pitanja i da objasni mnoge odlučne činjenice od kojih zavisi postojanje krivičnog dela obljube nad nemoćnim licem iz člana 179.
stav 2. Krivičnog zakonika:
Stanje maloletne oštećene tj. da li se radilo o fizičkoj iscrpljenosti ili o teškom stepenu alkoholisanosti (kako to ističe javni tužilac u svojoj žalbi) - prvostepeni sud uopšte nije cenio na osnovu nalaza i mišljenja lekara – veštaka.
Prvostepeni sud nije na pravi način ocenio ni iskaz sudskog veštaka - specijaliste sudske medicine u pogledu alkoholisanosti maloletne oštećene, koji je izjavio da izračunavanje alkoholemije za
maloletnu oštećenu na osnovu izjave ne može biti egzaktno. Sudski veštak je izneo: ako se radilo o
četiri popijene čašice od 30 do 40 ml, maksimalna alkoholemija bi mogla da iznosi od 0,9 do 1,2
promila - laki stepen pijanstva; u slučaju da je popijeno 10 čašica od 30 ml do 40 ml, alkoholemija bi
iznosila od 2,264 do 3,018 promila - teško pijanstvo.
Prvostepeni sud je propustio da ispita veštaka na okolnost - kako bi u prvom slučaju alkoholemija od 0,9 do 1,2 promila delovala na maloletnu oštećenu, koja ima samo 15 godina i teška je 53 kilograma i koja objektivno inače ne konzumira alcohol, bez obzira na izjave maloletnika.
Sudskom veštaku je takođe trebalo predočiti ponašanje maloletne oštećene po kritičnom događaju tj. da li takvo ponašanje maloletne oštećene indicira fizičku iscrpljenost ili tešku alkoholisanost, o
čemu se sudski veštak uopšte nije izjašnjavao a nije ni pitan.
Tek imajući u vidu odgovore na ova pitanja, prvostepeni sud će moći da razjasni da li oštećena
nije bila u stanju da pruži otpor maloletnicima i da li su oni bili svesni nemoći maloletne oštećene
kada su nad njom vršili obljubu.
Osim toga, u spisima predmeta nema podataka o ranijem držanju i ponašanju maloletne oštećene
u tom smislu da bi svesno želela da vodi ljubav odjednom sa četvoricom mladića, koji su joj potpuno
nepoznati i koje je prvi put videla kritičnom prilikom.
Prvostepeni sud, dakle, ne navodi na osnovu kojih dokaza je utvrdio kao činjenicu da se u konkretnom slučaju radi, u stvari, o fizičkoj iscrpljenosti a ne o teškom stepenu alkoholisanosti, koja je
navodno nastala tek posle kritičnog događaja.
(Iz Rešenja Vrhovnog suda Srbije, Kžm. 153/09 od 12.10.2009. godine)
- 160 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
298.
Za učinioca krivičnog dela obljube nad nemoćnim licem koje je navršilo četrnaest godina novi
Krivični zakonik je blaži od Krivičnog zakona Republike Srbije koji je važio u vreme izvršenje krivičnog dela.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kž.br. I 1904/06 od 30.10.2006. godine)
299.
Kada je oštećena mentalno retardirano lice, a okrivljeni je to znao, te kada iskoristi njenu postojeću nesposobnost da bi nad njom izvršio obljubu, njen eventualni pristanak ili čak inicijativa ne utiču na postojanje krivičnog dela.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu Kž 2247/05 od 17.10.2005. godine)
OBLJUBA SA DETETOM
(Član 180. Krivičnog zakonika)
300.
Nisu ispunjeni uslovi iz člana 180. stav 4. Krivičnog zakonika da učinilac ne bude kažnjen
zbog izvršenja krivičnog dela obljuba sa detetom zbog značajne razlika u duševnoj i telesnoj
zrelosti između učinioca i deteta ukoliko je on u vreme izvršenja krivičnog dela imao 20 godina
a dete 12 godina pa je učinilac po svojoj emocionalnoj zrelosti bio na nivou starijeg maloletnog
lica, a žrtva na nivou deteta.
Iz obrazloženja:
Sud je, na osnovu nalaza i mišljenja veštaka, našao da se u konkretnom slučaju ne može prihvatiti stav odbrane da ne postoji značajnija razlika u duševnoj i telesnoj zrelosti između optuženog i
oštećene.
Sud utvrđuje, pre svega imajući u vidu godine života optuženog i oštećene, da je u vreme kada
su imali prvi polni odnos optuženi imao 20 godina i 7 meseci, a da je oštećena imala 12 godina i 4
meseca. Razlika u godinama između optuženog i oštećene je u konkretnom slučaju znatna.
Njihove intelektualne sposobnosti su na nivou prosečnih intelektualnih sposobnosti, s tim što je
kod oštećene ona na gornjoj granici. Iz nalaza i mišljenja veštaka proizilazi da i u odnosu na pojedine karakteristike njihovih intelektualnih sposobnosti postoji razlika: optuženi je, na primer, dobro informisan za razliku od oštećene, kod koje je informisanost slabija; kod optuženog je shvatanje i rasuđivanje korektno, dok je kod oštećene shvatanje još uvek nepotpuno i ima kvalitet infaltivnog, dečijeg tipa snalaženja; kod optuženog je apstraktni potencijal u funkciji, mada ponekad ne baš najpravilniji, a
kod oštećene je apstraktni nivo u razvoju, s tim što još uvek preovlađuje konkretni operativni nivo mišljenja. Kod optuženog su dobre analitičko sintetičke sposobnosti, a za oštećenu je karakteristično da su
- 161 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
kod nje dobro razvijene manipulativne aktivnosti kod razlikovanja bitnog od nebitnog, preko dobrog
snalaženja do odličnih vizuospacijalnih i analitičko- sintetičkih funkcija.
Kod optuženog je utvrđena niža socijalna zrelost kao i sposobnost snalaženja u neposrednom
okruženju, tako da je njegovo socijalno funkcionisanje u skladu sa etničko-kulturalnim specifičnostima njegove životne sredine. Ono je na nivou starijeg maloletnika. Kod oštećene je socijalna zrelost
nešto viša i na nivou je mlađeg maloletnog lica.
Najveća je razlika, prema zaključku suda, kod emocionalne zrelosti optuženog i oštećene. Kod
optuženog je emocionalna zrelost na nivou starijeg maloletnika, jer je karakteriše nedozrelost i infantilnost. Emocionalna zrelost oštećene je bila na nivou deteta. Kod oštećene je takođe konstatovano
da su sva tri aspekta funkcionisanja neusklađena i razjedinjena, jer proces fizičke i socijalno etničke
uslovljene socijalne maturacije ide znatno ispred emocionalne zrelosti deteta.
Sagledavajući iznete okolnosti koje se tiču zrelosti optuženog i oštećene, njihove intelektualne
sposobnosti, socijalnu i emocionalnu zrelost, zajedno sa razlikama u godinama života i životnog iskustva, sud je zaključio da između njih postoji značajnija razlika u duševnoj zrelosti.
Zbog toga nisu ispunjeni uslovi da se optuženi ne kazni za krivično delo obljuba nad detetom.
(Iz Presude Višeg suda u Nišu, K. 143/2011(2) od 12.12.2011. godine)
OBLJUBA ZLOUPOTREBOM
POLOŽAJA
(Član 181. Krivičnog zakonika)
301.
Za krivično delo Nedozvoljene polne radnje u vezi sa krivičnim delom Obljuba zloupotrebom položaja ne predstavljaju otežavajuće okolnosti pri odmeravanju kazne zloupotreba višegodišnjeg poznanstva i poverenja koje su prema okrivljenom imale maloletna oštećena i njena
majka.
Iz obrazloženja:
S obzirom da je okrivljeni zloupotrebio dugogodišnje poverenje koje su maloletna oštećena i
njena majka imale prema profesoru, koji je šest godina dolazio u njihov stan i davao joj časove, javni
tužilac u žalbi ističe da je prvostepeni sud dao preveliki značaj olakšavajućim okolnostima i pogrešno našao da na strani okrivljenog nema otežavajućih okolnosti.
Ispitujući prvostepenu presudu u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, ovaj sud nalazi da je
prvostepeni sud pravilno cenio sve olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenog, koje utiču na izbor krivične sankcije i na odmeravanje kazne (starosnu dob okrivljenog - 64 godine, korektno držanje pred sudom, neosuđivanost) u odsustvu otežavajućih okolnosti.
Dajući tim okolnostima pravilan značaj, prvostepeni sud je okrivljenom za izvršeno krivično delo
Nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 1. u vezi člana 181. stav 2. Krivičnog zakonika, uz primenu čl. 65. i 66. istog Zakonika, izrekao uslovnu osudu kojom mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od
- 162 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
osam meseci, sa rokom provere od četiri godine. Izrečena uslovna osuda odgovara težini izvršenog krivičnog dela i stepenu krivice okrivljenog.
Zbog toga su žalbeni navodi javnog tužioca ocenjeni kao neosnovani.
(Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, Kž1. 5830/2012 od 17.12.2012. godine)
302.
Kada su okrivljenom deca poverena na čuvanje, pa on nad starijim detetom izvrši bludnu radnju,
smatraće se da je izvršeno krivično delo obljube zloupotrebom položaja.
(Iz Rešenja Okružnog suda u Beogradu Kž.br. 11/06 od 8.02.2006. godine)
303.
Optuženi je u porodičnoj kući zloupotrebom položaja kao otac u više navrata izvršio obljubu nad svojom kćerkom starom 13 godina, koja mu je faktički bila poverena od strane majke
radi čuvanja i vaspitanja, jer je majka napuštala domaćinstvo.
Iz obrazloženja:
Optuženi je u periodu od dva meseca zloupotrebio ulogu oca i ostvaren autoritet i prilike koje
mu je takva uloga pružala da ostane sam sa ćerkom i izvrši obljubu, čime je izvršio krivično delo iz
člana 181. stav 3. u vezi stava 2. KZ.
Optuženi je iskorišćavao priliku da je majka u to vreme u više navrata napuštala domaćinstvo, i
maloletnicu poverila ocu na staranje
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije Kž. 1605/06 od 11.09.2006. godine)
NEDOZVOLJENE POLNE RADNJE
(Član 182. Krivičnog zakonika)
304.
Okrivljena je radi zadovoljenja svojih polnih nagona pozivala u svoj stan maloletnu oštećenu
koja je tada imala 13 godina, pa bi se najpre obe skidale nage i u krevetu je dodirivala po celom telu, ljubeći je u usta i pri tome koristila jezik, a zatim penetrirale prstima jedna drugoj polni organ.
Iz obrazloženja:
Okrivljena je oglašena krivom za izvršenje krivičnog dela bludnih radnji.
Ona je iskoristila okolnost da je sa roditeljima oštećene bila u prijateljskim odnosima i družila
se, zloupotrebila poverenje i emotivnu nezrelost oštećene koja je tada imala 13 godina. Sve ovo u cilju zadovoljenja svog polnog nagona.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu, Kž. br. 454/05 od 14.03.2005. godine)
- 163 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
305.
Izvršeno je delo bludnih radnji sa licem koje nije navršilo 14 godina, kada je okrivljeni koji je star
74 godine, na ulici sreo maloletnu oštećenu staru 11 godina i na prevaran način, uz obećanje da će joj
dati nešto istu odveo u svoj stan, te čim su ušli zaključao vrata i pod izgovorom da će pod njegovim nadzorom kao bivšim profesorom fizičkog vaspitanja raditi vežbe, naterao oštećenu da se nasloni na naslon
stolice, pa joj je skinuo trenerku i hulahopke i dodirivao je po nogama, zadnjici i polnom organu, a onda
i sa sebe skinuo farmerke i priljubio svoj polni organ uz telo oštećene.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu Kž. br. 2478/04 od 16.11.2004. godine)
306.
Radi se o krivičnom delu bludnih radnji, a ne o krivičnom delu silovanja u pokušaju, kada je
okrivljeni prema oštećenoj primenio silu i izvršio bludne radnje u nameri zadovoljenja svog polnog
prohteva.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije,Kž. 553/04 od 22.10.2004. godine)
307.
Okrivljeni je izvršio dva, a ne jedno krivično delo bludne radnje kada je oštećenima koje
su stare 10 i 11 godina kada su došle u njegov stan dao pornografski časopis da ga razgledaju,
pa skinuo donji deo trenerke i sa oštećenima koje su se skinule gole legao u krevet gde ih je naizmenično ljubio, nakon čega mu je jedna od njih masturbirala.
Iz obrazloženja:
Prvostepenom presudom povređen je krivični zakon u korist okrivljenog koji je izvršio dva krivižna dela bludne radnje, pošto su u pitanju dve oštećene, a radi se o krivičnom delu koje spada u
grupu krivičnih dela protiv dostojanstva ličnosti i morala, pa prema tome, koliko ima oštećenih toliko i krivičnih dela.
Pošto je žalba javnog tužioca izjavljena samo zbog odluke o krivičnoj sankciji, to je Okružni sud
navedenu povredu samo konstatovao.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu, Kž. br. 1458/04 od 16.06.2004. godine)
308.
Okrivljeni je izvršio krivično delo bludne radnje, s obzirom da je kao profesor maloletnu oštećenu učenicu u svom kabinetu, zagrlio, poljubio i tražio od nje da i ona to učini, pa kada je ona to uradila, on je privukao, čvrsto stegao i milovao po grudima.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu, Kž. br.156/03 od 14.02.2003. godine)
PODVOĐENJE I OMOGUĆAVANJE VRŠENJA
POLNOG ODNOSA
(Član 183. Krivičnog zakonika)
- 164 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
309.
Ima mesta konstrukciji produžnog krivičnog dela podvođenja ili omogućavanja bluda u situaciji
kada je okrivljena oglašena krivom za četiri radnje ovog krivičnog dela iz čl.111. stav 1. KZS.
(Iz Presude Opštinskog suda u Čačku K. br. 680/02 od 21.05.2004. godine)
POSREDOVANJE U VRŠENJU PROSTITUCIJE
(Član 184. Krivičnog zakonika)
310.
Za kvalifikaciju krivičnog dela posredovanje u vršenju prostitucije nije od značaja za koliko lica je posredovano.
Iz obrazloženja:
Generalno, zaštitni objekat kod krivičnog dela posredovanje u vršenju prostitucije iz člana 184.
Krivičnog zakonika je polna sloboda, pošto se ovo krivično delo nalazi u grupi krivičnih dela protiv
polne slobode.
Međutim, ovo krivično delo je specifično u odnosu na ostala krivična dela iz te grupe. Naime,
društvena vrednost, koja se štiti ovim krivičnim delom je javni moral i osuda prostitucije kao neprihvatljive društvene pojave, pa je u tom smislu pravno irelevantno za kvalifikaciju dela za koliko lica
je posredovano u vršenju prostitucije, tako da su okrivljeni, posredovanjem u vršenju prostitucije dva
lica, u istom vremenskom periodu, na isti način i koristeći iste prilike, izvršili po jedno krivično delo
iz člana 184. ovog Zakonika, kako su to pravilno ocenili i prvostepeni i drugostepeni sud.
(Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, Kž. 22/2011(2) od 13.04.2011. godine)
311.
Kada se vrši prema maloletnim licima – tada postoji teži oblik krivičnog dela posredovanja u vršenju prostitucije. Dakle, starosna dob oštećenih predstavlja kvalifikatornu okolnost a to mora biti obuhvaćeno umišljajem optuženog, bar u meri da je svestan da je reč o
mladoj osobi.
Iz obrazloženja:
Žalbama branilaca prvo- i drugooptuženog neosnovano se osporava zaključak prvostepenog suda u delu u kome on zaključuje da su optuženi imali svest o tome da je imenovana oštećena - maloletna, te da prvoimenovani optuženi nije u obavezi da je legitimiše, što je za posledicu, ističe se dalje
u žalbi, imalo pogrešan zaključak prvostepenog suda da su ovi optuženi izvršili krivično delo iz člana 184. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika. Eventualno se može samo raditi o krivičnom delu
iz člana 184. stav 1. istog Zakonika.
- 165 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Nasuprot žalbenim navodima, pravilno je prvostepeni sud postupio kada je odbranu optuženih, u
delu u kome su tvrdili da su imeovanu maloletnicu angažovali za pružanje seksualnih usluga u uverenju da se radi o punoletnoj osobi - odbacio kao neistinitu, dajući o tome jasne i potpune razloge,
koje prihvata i ovaj sud.
Prvostepeni sud u tom smislu, između ostalog, navodi da odbranu ovih optuženih u ovom delu
ne prihvata i zbog toga što je u vreme kritičnog događaja ova oštećena imala 15 godina, te da je neživotno i nelogično da optuženi, starosti 45 i 34 godine, pri čemu i sami imaju kćerku slične starosti,
nisu mogli proceniti da se radi maloletnici.
Na taj zaključak upućuje i činjenica, kako to pravilno primećuje i prvostepeni sud, da optuženi, i
po iskazu ove oštećene i po sopstvenom priznanju, samo od ove oštećene nisu tražili nikakva lična
dokumenta. Dakle, iz dokaza izvedenih pred prvostepenim sudom nesumnjivo proizilazi da su optuženi znali da ova oštećena, u vreme kritičnog događaja, nije bila punoletna.
(Iz Presude Apelacionog suda u Novom Sadu, Kž.I 5681/10(4) od 18.01.2011. godine)
312.
Trgovine ljudima je kao krivično delo – složeno jer u svom opisu sadrži bitna obeležja više
drugih samostalnih krivičnih dela, pa i bitna obeležja krivičnog dela posredovanja u vršenju
prostitucije.
Iz obrazloženja:
U žalbi branioca optuženog neosnovano se navodi da je prvostepeni sud prekoračio svoja ovlašćenja, menjajući činjenični opis i pravnu kvalifikaciju optužnog akta, te da je optužene morao osloboditi od optužbe za krivično delo trgovine ljudima iz člana 388. Krivičnog zakonika a ne oglasiti ih
krivim za krivično delo posredovanja u vršenju prostitucije iz člana184. istog Zakonika.
Prvostepeni sud je u toku dokaznog postupka utvrdio da nema dokaza da su okrivljeni prema
oštećenima primenjivali bilo koji način izvršenja krivičnog dela predviđenog u članu 388. Krivičnog
zakonika (ni pretnju niti su zloupotrebili teške prilike oštećenih da bi ih naveli na prostituciju). Prvostepeni sud je zaključio da iz izvedenih dokaza proizilazi da su ovi optuženi preduzimali radnje (raspisivanje oglasa, obavljanje razgovora sa oštećenim i dogovaranja uslova pod kojima će se seksualne
usluge pružati, omogućavanje pružanja seksualnih usluga u svojim stanovima, prevoženje oštećenih
do svojih klijenata i dr.) koje predstavljaju radnje izvršenja krivičnog dela posredovanja u vršenju
prostitucije iz člana 184. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika (a koje se može izvršiti navođenjem, podsticanjem, predajom drugom, propagiranjem i reklamiranjem prostitucije).
Zbog toga je pravilno i postupio kada je, na osnovu dokaza izvedenih u prvostepenom postupku
i utvrđenog činjeničnog stanja, izmenio činjenični opis optužnog akta i zaključio da se, u tako opisanim radnjama optuženih, stiču sva bitna obeležja krivičnog dela posredovanja u vršenju prostitucije
iz člana 184. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika.
Za to delo ih je i oglasio krivim, ne prekoračivši ovlašćenja koja ima po zakonu.
(Iz Presude Apelacionog suda u Novom Sadu, Kž.I 5681/10(3) od 18.01.2011. godine)
- 166 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
313.
Okrivljeni je učestvovao u predaji ženskih lica drugome radi vršenja prostitucije na taj
način što je organizovao vršenje prostitucije preko agencije za poslovnu pratnju, iznajmio
za te svrhe tri stana, angažovao četiri lica kao sekretare koji su se javljali na telefonske pozive i dva lica kao vozače, a takođe i najmanje pet ženskih lica za vršenje prostitucije.
Iz obrazloženja:
Okrivljeni je preko objavljenih oglasa nudio pružanje seksualnih usluga Agencije za poslovnu
pratnju i pošto bi se angažovani sekretari javljali na telefonske pozive klijenata i zakazivali termine
dolaska klijenta u prostorije agencije ili odlaska na adresu klijenta, angažovani vozači su vozili prostitutke na dogovorene adrese i od klijenata uzimali novac za izvršene seksualne usluge.
Angažovani sekretari prilikom dolaska klijenta u prostorije Agencije, odnosno u iznajmljene stanove uzimali su novac od kojih su 10% zadržavali za sebe, 50% su predavali prostitutkama, dok su
ostatak od 40% predavali okrivljenom.
Ovako utvrđenim radnjama okrivljeni je izvršio krivično delo posredovanja u vršenju prostitucije iz člana 251. stav 1. OKZ.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu, Kž. br. 56/05 od 10.03.2005. godine)
314.
Optuženi je učestvovao u predaji ženskih lica radi vršenja prostitucije na taj način što je u
dogovoru sa prvooptuženim koji je organizovao vršenje prostitucije, svojim putničkim vozilom
prevozio devojke na dogovorene adrese sa klijentima, gde ih je čekao i u slučaju potrebe pružao im fizičku zaštitu.
Iz obrazloženja:
Optuženi su oglašeni krivim zbog krivičnog dela posredovanja u vršenju prostitucije.
Prvooptuženi je vrbovao na prostituciju ženska lica i sa drugooptuženim učestvovao u njihovoj
predaji drugome radi vršenja prostitucije.
To su činili na taj način što je prvooptuženi najpre davao oglase u listovima koji objavljuju
oglase da angažuje devojke, sa kojima je ugovarao saradnju po principu da zaradu dele na pola,
pa bi u istim listovima u rubrici "lični kontakti" objavljivao oglase iz čije sadržine se videlo da se
nude seksualne usluge. Na date telefone prvooptuženog javljali su se klijenti sa kojima je ugovarao vrstu, cenu i mesto pružanja seksualnih usluga, sklapao dogovore sa njima, a zatim pozivao
angažovane devojke koje su pružale usluge na dogovorenim adresama gde ih je odvozio u svom
vozilu drugooptuženi, koji ih je za to vreme čekao i pružao im po potrebi fizičku zaštitu.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu, Kž. br. 1247/04 od 27.05.2004. godine)
- 167 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
PRIKAZIVANJE, PRIBAVLJANJE I POSEDOVANJE
PORNOGRAFSKOG MATERIJALA I ISKORIŠĆAVANJE
MALOLETNOG LICA ZA PORNOGRAFIJU
(Član 185. Krivičnog zakonika)
315.
Obeležja težeg oblika krivičnog dela prikazivanja pornografskog materijala i iskorišćavanja dece
za pornografiju ostvarena su time što je maloletni učinilac nagovorio dvojicu dečaka uzrasta od šest
godina da skinu odeću od pojasa do kolena i da se međusobno ljube i dodiruju, oponašajući polni
akt, i te njihove radnje snimao mobilnim telefonom.
(Iz Rešenja Vrhovnog suda Srbije, Kž. 31/07 od 26.04.2007. godine)
316.
Radi se o krivičnom delu bludnih radnji, a ne o krivičnom delu silovanja u pokušaju, kada je
okrivljeni prema oštećenoj primenio silu i izvršio bludne radnje u nameri zadovoljenja svog polnog
prohteva.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kž.553/04 od 22.10.2004. godine)
VANBRAČNA ZAJEDNICA SA MALOLETNIKOM
(Član 190. Krivičnog zakonika)
317.
Za izvršenje krivičnog dela vanbračne zajednice sa maloletnim licem iz člana 190. stav 1.
KZ-a, potrebno je da je ostvarena zajednica života između okrivljenog i oštećene.
Iz obrazloženja:
Pobijanom presudom okrivljeni, na osnovu odredbe člana 355. tač. 1. ZKP-a, oslobođen je od
optužbe da je izvršio krivično delo vanbračne zajednice s maloletnim licem iz člana 190. stav 1. KZa. Protiv navedene presude žalbu je izjavio javni tužilac zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona i pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da drugostepeni sud preinači pobijanu presudu i okrivljenog oglasi krivim zbog izvršenja krivičnog dela iz
člana 190. stav 1. KZ-a i osudi ga po zakonu.
Apelacioni sud u Beogradu nalazi da se neosnovano žalbom javnog tužioca prvostepena presuda
pobija zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja, navodima da je prvostepeni sud pogrešno utvrdio kako okrivljeni i oštećena u konkretnoj situaciji nisu zasnovali vanbračnu zajednicu, imajući u
vidu njihove iskaze iz kojih prema mišljenju javnog tužioca proizlazi njihova namera za zasnivanjem
vanbračne zajednice, bez obzira na dužinu trajanja njihove zajednice života.
- 168 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Naime, tačni su navodi iz žalbe javnog tužioca da dužina vremenskog perioda koji su okrivljeni i
oštećena proveli zajedno nije od uticaja na odluku da li je u konkretnom slučaju postojala njihova zajednica života, s obzirom na to da ista može postojati čak i ako lica provedu zajedno i kraći vremenski period od vremena koje je oštećena provela u kući okrivljenog.
Međutim, pravilna je ocena prvostepenog suda da u konkretnoj situaciji nije ostvarena zajednica
života između okrivljenog i oštećene, s obzirom na njihove iskaze koje i ovaj sud u potpunosti prihvata, a iz kojih proizlazi da isti nisu imali nameru da zasnuju trajnu zajednicu života i da o tome
uopšte nisu razgovarali, već da je oštećena dve noći prespavala kod okrivljenog, jer je imala problema u školi. Pri tome, ovaj sud nalazi da eventualno postojanje emotivne i seksualne veze između
okrivljenog i oštećene, a u odsustvu drugih relevantnih okolnosti, ne ukazuje sa dovoljnom sigurnošću na postojanje njihove zajednice života, niti je od uticaja činjenica da je okrivljeni u više navrata
pokušavao da stupi u kontakt sa oštećenom nakon njenog odlaska iz kuće okrivljenog.
Prema tome, a nasuprot navodima iz žalbe javnog tužioca, prvostepeni sud je pravilno primenio
krivični zakon kada je okrivljenog na osnovu odredbe člana 355. tač. 1 ZKP-a oslobodio od optužbe
da je izvršio krivično delo vanbračne zajednice sa maloletnim licem iz člana 190. stav 1. KZ-a.
(Presuda Apelacionog suda u Beogradu, Kž1. 444/12 od 9. 2. 2012)
318.
Kada optuženi živi u vanbračnoj zajednici sa licem koje je navršilo 14 godina, izvršio je
krivično delo vanbračne zajednice sa maloletnim licem iz člana 115. stav 1. KZS, pa se ne može
prihvatiti stav branioca optuženog da krivično delo ne postoji, jer po Zakonu o braku i porodičnim odnosima bračna zajednica je izjednačena sa vanbračnom zajednicom.
Iz obrazloženja:
Presudom prvostepenog suda, optuženi je oglašen krivim zbog krivičnog dela vanbračne zajednice sa maloletnim licem iz člana 115. stav 1. KZS. Drugostepeni sud je žalbu branioca optuženog
odbio kao neosnovanu, i potvrdio je prvostepenu presudu. Neosnovano je isticanje u žalbi da optuženi nije izvršio krivično delo, jer su po Zakonu o braku i porodičnim odnosima, bračna i vanbračna
zajednica izjednačene. Ovo stoga što bračna zajednica podrazumeva zajednicu odraslih lica i lica koja su navršila 16 godina, uz određenu dozvolu suda, proceduru i lekarske preglede. Kada je u pitanju
vanbračna zajednica sa maloletnim licem koje ima manje od 16 godina, a navršilo je 14 godina starosti, radi se o izvršenju krivičnog dela iz člana 115. stav 1. KZS.
(Iz Presude Okružnog suda u Čačku Kž. br. 133/05 od 6.04.2005. godine)
ODUZIMANJE MALOLETNOG LICA
(Član 191. Krivičnog zakonika)
319.
Ne može se smatrati protivpravnim zadržavanjem Obično propuštanje da se u određenom terminu maloletno lice preda licu kome je povereno, u smislu jedne od radnji izvršenja
krivičnog dela Oduzimanje maloletnog lica iz člana 191. stav 1. Krivičnog zakonika.
- 169 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Iz obrazloženja:
Imenovana oštećena navela je u svojoj izjavi da je okrivljeni neposredno pred kritični događaj predložio da jedan ceo dan od dva neradna školska dana (03. ili 04.11.2011. godine) deca
provedu kod njega. Ona se tome nije usprotivila, ali nije pristala na zahtev okrivljenog da deca
oba neradna dana sa njim. Navodi da joj se okrivljeni javio posle poslate poruke kojom je zahtevala da vrati decu, da joj je odgovorio da deca spavaju, te da zbog toga ne može da ih vrati kritične večeri.
Kako ni oštećena ne spori da je okrivljeni predložio da jedan od narednih neradnih dana deca
provedu kod njega (čemu se ona nije usprotivila), nije razjašnjeno da li je između okrivljenog i oštećene zaista bio postignut dogovor da deca kod njega prenoće. Radi se o odlučnoj činjenici koju prvostepeni sud nije rasvetlio, a upravo od nje zavisi i pravilna pravna ocena radnji okrivljenog.
Naime, obično propuštanje da se maloletno lice preda licu kome je povereno - nije dovoljnoda bi
se moglo smatrati protivpravnim zadržavanjem, kao jednom od radnji izvršenja krivičnog dela iz člana 191. stav 1. Krivičnog zakonika.
(Iz Rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Kž1. 5313/2012 od 08.11.2012. godine)
320.
Za krivično delo oduzimanje maloletnog lica iz člana 191. KZ, ne može suditi sudija pojedinac.
Iz obrazloženja:
Prvostepena presuda, kojom je okrivljena oglašena krivom zbog izvršenja krivičnog dela oduzimanje maloletnog lica iz člana 191 stav 2 KZ, doneta je uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tač. 1 ZKP-a, s obzirom da prvostepeni sud nije bio propisno sastavljen.
Naime, u konkretnom slučaju radi se o maloletnom licu, a odredbom člana 150 stav 1 Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično-pravnoj zaštiti maloletnih lica, predviđeno je da veće
kojim predsedava sudija koji je stekao posebna znanja iz oblasti prava deteta i krivično-pravne zaštite maloletnih lica, sudi punoletnim učiniocima krivičnih dela, ako je oštećeni u krivičnom postupku
maloletno lice, za dela taksativno nabrojana ovom odredbom, između ostalog, i za krivično delo oduzimanje maloletnog lica iz člana 191 KZ.
Međutim, u konkretnom slučaju krivičnim postupkom je rukovodio i prvostepenu presudu doneo
sudija pojedinac, pa je time učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1
tačka 1 ZKP-a, usled čega je ista povodom žalbe branioca okrivljene, a po službenoj dužnosti, morala biti ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
(Rešenje Apelacionog suda u Beogradu, Kž1. 4185/11 od 8. 9. 2011. godine)
321.
Usmeni dogovor ili pisani pristanak roditelja kome je određen način održavanja ličnog odnosa, koji menja odluku nadležnog organa o načinu održavanja ličnih odnosa maloletnog deteta sa roditeljem, isključuje protivpravnost radnji drugog roditelja koji ne postupa po odluci
nadležnog organa, kao opšti element krivičnog dela oduzimanje maloletnog deteta iz čl. 191 st.
2 Krivičnog zakonika.
- 170 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Iz obrazloženja:
Presudom Osnovnog suda u Č., okrivljena A.S. je oglašena krivom da je izvršila krivično delo
oduzimanje maloletnog deteta iz čl. 191 st. 2 KZ, tako što je onemogućila izvršenje pravnosnažne i
izvršne presude kojom je određen način održavanja ličnih odnosa mal. P.G. sa oštećenim ocem B.G.
iako se okrivljena u toku postupka branila da se oštećeni od oktobra 2009. godine do marta 2010. godine nije pojavljivao da traži viđenje sa detetom, a i sam oštećeni je u toku postupka naveo da je nakon donošenja presude, kojom je uređeno viđanje sa detetom postigao sa okrivljenom poravnanje
pred drugim sudom.
Odredbom čl. 191 st. 2 KZ propisano je da krivično delo vrši ko onemogućava izvršenje odluke
nadležnog organa kojom je određen način održavanja ličnih odnosa maloletnog lica sa roditeljem ili
drugim srodnikom.
Međutim, Apelacioni sud nalazi da kada roditelj kome je određen način održavanja ličnih odnosa sa maloletnim detetom pristane da se drugačije odredi način održavanja ličnih odnosa od
onog u sudskoj odluci, usmenim dogovorom ili uz pisani pristanak, navedena okolnost isključuje
protivpravnost radnji drugog roditelja koji ne postupa po odluci nadležnog organa, što je opšti
element svakog krivičnog dela (čime se ne dira u prava roditelja kome je određen način održavanja ličnih odnosa kao stranke u izvršnom postupku), pa s obzirom da prvostepeni sud nije proverio odbranu okrivljene u napred navedenom smislu, preuranjen je zaključak prvostepenog suda da
se u radnjama okrivljene stiču svi elementi krivičnog dela oduzimanje maloletnog deteta iz čl.
191 st. 2 KZ.
(Iz Rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu, Kž. 1 br. 6095/10 od 18.01.2011. godine)
322.
Ne podrazumevajući ispoljavanje sile, pretnje i obmane, kao i sprečavanje da dete ode,
skrivanje deteta i odvođenje u drugo mesto - radnja izvršenja krivičnog dela oduzimanje maloletnog lica iz člana 191. Krivičnog zakonika sastoji se u protivpravnom zadržavanju ili oduzimanju maloletnog lica ili u onemogućavanju izvršenje odluke o njegovom poveravanju.
Iz obrazloženja:
Na osnovu ocene svih dokaza, pojedinačno i u ukupnoj vezi, koju ocenu dokaza u svemu prihvata i drugostepeni sud, činjenično stanje pravilno je i potpuno utvrđeno.
Žalbeni navod da okrivljeni maloletnu oštećenu nije protivpravno zadržao je neosnovan. To da
je onemogućavao izvršenje sudske odluke okrivljenom se i ne stavlja na teret, pa su irelevantni žalbeni navodi o tome da je izvršni sud mogao, a nije uzeo i preuzeo dete, a to nije učinio ni Centar za
socijalni rad, a ni majka kada se na ulici viđala sa detetom.
Postupanjem nadležnih organa nije narušen član 9. Konvencije o ljudskim pravima, slobodama i
pravima deteta. Neosnovan je žalbeni navod da radnja zadržavanja kod ovog krivičnog dela podrazumeva ispoljavanje sile, pretnje i obmane, kao i sprečavanje da dete ode, skrivanje deteta, odvođenje
u drugo mesto i sl. Takođe je neosnovan i žalbeni navod da nema ni oduzimanja, ni čina zadržavanja, da
je sud presudio u "pravnoj magli” i da optužba i sud različito predstavljaju i radnje okrivljenog i vreme
izvršenja, a da ono što sud navodi protivreči smislu i sadržini člana 191. Krivičnog zakonika.
- 171 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje krivični zakon je pravilno primenjen, kada je
za radnje opisane u izreci presude okrivljeni oglašen krivim zbog krivičnog dela oduzimanje maloletnog lica iz člana 191. stav 1. ovog Zakonika.
(Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu, Kž. 1 1508/10(2) od 29.03.2010. godine)
323.
Za postojanje radnje izvršenja krivičnog dela iz člana 191. stav 1. Krivičnog zakonika nije
dovoljno obično propuštanje da se maloletno lice preda licu kome je povereno. Volja da se maloletno lice zadrži mora da se ispolji kroz određene radnje ili prema maloletnom licu ili prema
licu odn. nadležnom organu koje je ovlašćeno da se o njemu stara
Iz obrazloženja:
Zadržavanje pretpostavlja da je maloletno lice dobrovoljno došlo kod učinioca a da ga učinilac sprečava da se vrati licima koji se o njemu staraju odn. odbija da ga preda tom licu ili ustanovi kojima je maloletno lice povereno na staranje.
Ta situacija ne postoji u konkretnom slučaju.
Naime, maloletno lice tj. maloletna oštećena je samoinicijativno napustila lice kome je poverena
- kuću svoje majke i dobrovoljno boravi kod drugog maloletnika, jer želi da bude sa njim. U tom slučaju obično propuštanje da se maloletno lice preda licu kome je povereno nije dovoljno za postojanje
radnje izvršenja odn. ne može se smatrati zadržavanjem maloletnog lica.
Naime, zadržavanje zahteva nešto više. Volja da se maloletno lice zadrži mora da se ispolji kroz
određene radnje ili prema maloletnom licu ili prema licu odn. nadležnom organu koje je ovlašćeno
da se o njemu stara.
(Iz Rešenja Vrhovnog suda Srbije, Kžm. 141/09 od 14.09.2009. godine)
ZAPUŠTANJE I ZLOSTAVLJANJE MALOLETNOG LICA
(Član 193. Krivičnog zakonika)
324.
Dete staro 12 godina je zlostavljano od strane oca, na taj način što ga je tukao kablom i pesnicama po glavi, vešao ga za noge i tako ostavljao da visi i zabranjivao mu kretanje.
Iz obrazloženja:
Okrivljeni je oglašen krivim zbog zlostavljanja maloletnog lica iz člana 118. stav 2. KZS. On je
zlostavljao svoga sina primenjujući prema njemu neadekvatne i surove mere koje ne odgovaraju svrsi vaspitanja i pravilnog razvoja, a posle toga ga je tukao i vešao za noge.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu Kž. 216/05, od 16.02.2005. godine)
- 172 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
NASILJE U PORODICI
(Član 194. Krivičnog zakonika)
325.
Radnja izvršenja krivičnog dela Nasilje u porodici, kao tzv. "posledična” radnja izvršenja,
mora se tumačiti u kontekstu načina izvršenja navedenih u članu 194. stav 1. Krivičnog zakonika.
Iz obrazloženja:
Kod krivičnog dela Nasilje u porodici radi se o tzv. "posledičnoj” radnji izvršenja, koja sadržajno može biti različita ali se uvek mora tumačiti u kontekstu načina izvršenja navedenih u članu 194.
stav 1. Krivičnog zakonika (primena nasilja, pretnja da će se napasti na život ili telo i drsko ili bezobzirno ponašanje).
Dakle, radnja izvršenja predmetnog krivičnog dela je definisana posledicom a određena je trajnim glagolom. Zato se, u smislu odredbe člana 112. stav 30. Krivičnog zakonika, smatra da je delo
učinjeno ako je radnja izvršena jednom ili više puta. U konkretnom slučaju, okrivljeni je, suprotno
stavu drugostepenog suda, na način opisan u predlogu za izricanje mere bezbednosti i izreci prvostepenog rešenja, opisanim radnjama izvršenim u jednom događaju naznačenog dana 2010. godine
ugrožavao spokojstvo i telesni integritet svoga oca kao člana porodice i time ostvario sva bitna obeležja krivičnog dela iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika.
(Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, Kž. 83/2012 od 24.10.2012. godine)
326.
Po načinu izvršenja, krivično delo nasilje u porodici spada u dela činjenja tzv. komisivna
krivična dela, tako da se ne može izvršiti propuštanjem učinioca.
Iz obrazloženja:
Zaključak prvostepenog suda (da je okrivljeni radnju krivičnog dela nasilje u porodici izvršio na taj
način što kao otac oštećene nije preduzeo nijednu radnju da joj omogući lečenje i uzimanje neophodne
adekvatne terapije, te da se takvo njegovo ponašanje može kvalifikovati kao drsko i bezobzirno kojim se
ugrožava njeno narušeno zdravlje) - je neprihvatljiv.
Radnja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. Krivičnog zakonika može se izvršiti primenom nasilja, pretnjom da će se napasti na život ili telo i drskim i bezobzirnim ponašanjem prema članu
svoje porodice. Dakle, očito je da se ona sastoji u činjenju, a ne u propuštanju činjenja.
Zbog toga su nejasni razlozi koje iznosi prvostepeni sud - da je okrivljeni propuštanjem učinio
krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika.
(Iz Rešenja Apelacionog suda u Nišu, Kž. 2413/2012 od 12.07.2012. godine)
- 173 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
327.
Utvrđenje i obrazloženje intenziteta i trajnosti posledice u vidu ugrožavanja spokojstva, telesnog integriteta ili duševnog stanja člana svoje porodice, a radi utvrđivanja stepena narušavanja porodičnih odnosa nužno je za postojanje krivičnog dela nasilje u porodici.
Iz obrazloženja:
Prvostepena presuda ne sadrži razloge o svim odlučnim činjenicama. Doneta je uz bitnu povredu
odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. Zakonika o krivičnom postupku, o kojim
povredama Apelacioni sud, kao drugostepeni, shodno članu 380. stav 1. tačka 1. istog Zakonika, vodi računa po službenoj dužnosti. Zbog toga je njeno ukidanje bilo nužno.
Naime, ova bitna povreda odredaba se ogleda u tome što je izrekom pobijane presude imenovana
okrivljena oglašena krivom zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1.
Krivičnog zakonika, jer je primenom nasilja, drskim i bezobzirnim ponašanjem, ugrožavala spokojstvo,
telesni integritet i duševno stanje člana svoje porodice – maloletne ćerke, oštećene, na taj način što je vikala a zatim joj zadala više udaraca otvorenim šakama u predelu glave. Maloletna oštećena zadobila je
laku telesnu povredu bliže opisanu u izreci pobijane presude. Prvostepeni sud je našao da se u navedenim radnjama stiču obeležja krivičnog dela koje je okrivljenoj stavljeno na teret, ali - pri tome - u obrazloženju uopšte nije izneo razloge o tome da li je napred navedeno ponašanje okrivljene dovelo do trajnog narušavanja porodičnih odnosa okrivljene kao majke i maloletne oštećene kao ćerke iako je suština
krivičnopravne zaštite kod predmetnog krivičnog dela upravo zaštita i očuvanje kvalitetnih porodičnih
odnosa, što je u interesu svih članova porodice a prvenstveno u interesu maloletne dece.
Prvostepeni sud je - imajući u vidu prevashodno zaštitu interesa maloletne oštećene, kao i činjenicu da je porodica zaštitni objekt krivičnog dela nasilje u porodici - bio dužan da utvrdi i obrazloži
okolnosti koje ukazuju da je u konkretnom slučaju došlo do narušavanja porodičnih odnosa u meri
koja opravdava zaključak da su se stekli svi bitni elementi bića krivičnog dela iz člana 194. stav 3.
Krivičnog zakonika.
(Iz Rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu, Kž.1 1974/12 od 25.05.2012. godine)
328.
Kod krivičnog dela nasilje u porodici, samo u situaciji u kojoj je prouzrokovana konkretna
opasnost na strani oštećenog koja traje određeno vreme postoji ugrožavanje spokojstva, telesnog integriteta ili duševnog stanja člana porodice kao posledica ovog krivičnog dela.
Iz obrazloženja:
S obzirom da je u izreci pobijane presude navedeno da je okrivljeni u označeno vreme i na navedenom mestu primenom nasilja i drskim ponašanjem ugrozio telesni integritet, duševno stanje i spokojstvo člana svoje porodice - svoje tadašnje supruge, ista je nerazumljiva.
Naime, ugrožavanje spokojstva, telesnog integriteta ili duševnog stanja člana porodice koji su
kod ovog krivičnog dela predviđeni u trajnom obliku, predstavljaju posledicu, a ne radnju dela. Posledica u vidu ugrožavanja spokojstva, telesnog integriteta ili duševnog stanja člana porodice postoji
- 174 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
samo u situaciji u kojoj je prouzrokovana konkretna opasnost na strani oštećenog koja traje određeno
vreme, kraće ili duže, pa je sud u konkretnom slučaju bio u obavezi da na nesumnjiv način utvrdi da
li radnja koju je kritičnom prilikom preduzeo okrivljeni može da bude ocenjena kao krivično delo
nasilje u porodici. Ovo stoga što radnja krivičnog dela u vidu pretnje da će se napasti na život ili telo
ili drsko ili bezobzirno ponašanje mora dovesti do određenog kontinuiranog stanja ugroženosti u kome se nalazi oštećeno lice. Shodno tome, prvostepeni sud je u obavezi da pouzdano utvrdi da je jednokratno ponašanje okrivljenog (budući da zaključuje da je u konkretnom slučaju okrivljeni samo u
jednoj situaciji ugrozio telesni integritet, duševno stanje i spokojstvo člana svoje porodice) dovelo do
stanja ugroženosti na strani oštećene u određenom trajanju.
To je prvostepeni sud propustio da učini.
(Iz Rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Kž.1 444/11 od 18.02.2011. godine)
329.
U situaciji kada je prilikom izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici, iz člana 194. stav 2, u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika, oštećenom naneta laka telesna povreda, ne postoji stvarni nego
prividni sticaj krivičnih dela nasilje u porodici i laka telesna povreda.
(Iz Rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Kž. 1 142/11 od 5.04.2011. godine)
330.
Radnju izvršenja krivičnog dela nasilja u porodici ne predstavlja ugrožavanje spokojstva,
telesnog integriteta ili duševnog stanja člana porodice, jer je to – u stvari – posledica. Zbog toga za postojanje ovog dela nije dovoljna jedna radnja, već je potrebno da ugrožavanje spokojstva članova porodice traje određeno - duže ili kraće vreme.
Iz obrazloženja:
Uvidom u spise predmeta Apelacioni sud je utvrdio da u izreci pobijane presude nije opisana posledica predmetnog krivičnog dela, koja čini obeležje krivičnog dela (član 356. stav 1. tačka 1. Zakonika o krivičnom postupku). Zbog toga je ona nerazumljiva, jer ne sadrži sve potrebne podatke u
smislu odredbe člana 361. stav 4. istog Zakonika.
Relevantne odredbe:
Smatra se da je delo učinjeno ukoliko je radnja izvršena jednom ili više puta u slučaju kada je
radnja krivičnog dela određena trajnim glagolom - član 112. stav 30. Krivičnog zakonika.
Međutim, ovaj sud nalazi da ugrožavanje spokojstva, telesnog integriteta ili duševnog stanja člana porodice predstavlja posledicu, a ne radnju izvršenja predmetnog krivičnog dela. Zbog toga se ne
može primeniti citirana odredba zakona odn. zbog toga u konkretnoj situaciji nije dovoljno da učinilac predmetnog krivičnog dela jednom ugrozi spokojstvo članova svoje porodice, već je neophodno
da ugrožavanje traje kraće ili duže vreme. Dakle, kod ovog krivičnog dela ugroženost predstavlja
jedno kontinuirano stanje u kome se nalazi član porodice.
Imajući to u vidu, ovaj sud nalazi da okrivljeni drskim ponašanjem, kao radnjom izvršenja navedenog krivičnog dela opisanom u izreci pobijane presude, nije ugrožavao spokojstvo oštećenih, s obzirom da se okrivljenom stavlja na teret da je navedenu radnju preduzeo samo jednom - navedenog
dana. Pri tome, ovaj sud je imao u vidu iskaze imenovanih oštećenih, koje su navele da okrivljeni
duži niz godina konzumira alkohol u većim količinama i da ih u takvom stanju fizički i psihički mal- 175 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
tretira tj. da okrivljeni primenom nasilja i drskim ponašanjem, duži niz godina ugrožava spokojstvo i
telesni integritet članova svoje porodice. Ovo, međutim, nije od uticaja na drugačiju odluku suda, s
obzirom da se optužnim predlogom javnog tužioca okrivljenom stavlja na teret da je navedene radnje
preduzeo samo naznačenog dana, kako je to već navedeno.
(Iz Rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Kž.1 5139/10 od 22.02.2011. godine)
331.
Postojeće okolnosti ukazuju da su okrivljeni i oštećena imali nameru da formiraju vanbračnu
zajednicu kao trajniju zajednicu života (živeli su u iznajmljenom stanu nekoliko dana), znači da
je postojao zaštitni objekat ovog krivičnog dela, jer je oštećena zasnivanjem takve zajednice stekla status vanbračnog partnera, odn. status člana porodice, bez obzira na dužinu njenog trajanja.
(Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, Kž. 36/10 od 07.04.2010. godine)
332.
Sud, odlučujući o kazni za izvršeno krivično delo nasilje u porodici, mora imati u vidu da
je okrivljeni ranije osuđivan i da je izvršio krivično delo u stanju akutne alkoholne napitosti
teškog stepena, što ukazuje da se radi o ličnosti sa povećanim stepenom društvene opasnosti i
da ranije izrečene krivične sankcije očigledno nisu ostvarile vaspitni uticaj na njega da prestane sa vršenjem krivičnih dela. Imajući u vidu ove otežavajuće okolnosti - nema mesta izricanju
uslovne osude.
Iz obrazloženja:
Imenovani okrivljeni je pobijanom presudom oglašen krivim zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika. Izrečena mu je uslovna osuda - utvrđena
kazna zatvora u trajanju od šest meseci i istovremeno određeno da se kazna prema njemu neće izvršiti ukoliko za vreme od dve godine po pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, a na
osnovu člana 84. istog Zakonika izrečena mu je i mera bezbednosti obaveznog lečenja alkoholičara
koja će se izvršavati na slobodi i koja ne može trajati duže od dve godine, računajući od pravnosnažnosti presude, pod uslovom da će, ukoliko se okrivljeni bez opravdanih razloga ne podvrgne lečenju
na slobodi ili lečenje samovoljno napusti, sud odrediti da se mera prinudno izvrši u odgovarajućoj ili
drugoj specijalizovanoj ustanovi.
Zbog odluke o krivičnoj sankciji, protiv te presude žalbu je izjavio nadležni Opštinski javni tužilac, uz predlog da drugostepeni sud presudu preinači i okrivljenom izrekne kaznu zatvora.
Ispitujući povodom žalbe prvostepenu presudu u delu odluke o kazni, Apelacioni sud nalazi da
je prvostepeni sud pravilno utvrdio sve okolnosti (u smislu člana 54. Krivičnog zakonika) koje utiču
na izbor vrste i visine krivične sankcije. Međutim, utvrđenim olakšavajućim okolnostima dat je neopravdano veliki značaj.
Posebno, prvostepeni sud nije pravilno cenio okolnost da je okrivljeni ranije osuđivan, a takođe
da mu je bila izrečena uslovna osuda i mera bezbednosti obaveznog lečenja alkoholičara, te da je i
ovo krivično delo izvršio u stanju akutne alkoholne napitosti teškog stepena sa alkoholemijom od
2,80 promila. To ukazuje da se radi o ličnosti sa povećanim stepenom društvene opasnosti i da ranije
izrečene krivične sankcije očigledno nisu ostvarile vaspitni uticaj na njega da prestane sa vršenjem
krivičnih dela.
- 176 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Zbog toga je Apelacioni sud uvažio žalbu javnog tužioca, preinačio prvostepenu presudu u delu
odluke o kazni i, dajući pravu meru utvrđenim olakšavajućim i otežavajućim okolnostima, osudio
okrivljenog na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci i izrekao meru bezbednosti obaveznog lečenja
alkoholičara.
Ovo zbog toga što je krivično delo izvršio usled zavisnosti od upotrebe alkohola i što kod okrivljenog postoji ozbiljna opasnost da će usled ove zavisnosti i dalje da vrši krivična dela, određujući shodno odredbi člana 84. st. 2. i 3. Krivičnog zakonika - način izvršenja ove mere, s obzirom na izrečenu kaznu zatvora.
Po oceni Apelacionog suda, tako odmerena kazna i izrečena mera bezbednosti srazmerna je težini i stepenu društvene opasnosti izvršenog krivičnog dela i stepenu krivice okrivljenog i nužna je za
postizanje svrhe propisane članom 4. stav 2. i članom 42. istog Zakonika.
(Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu, Kž. 1 1545/10 od 12.02.2010. godine)
333.
U smislu krivičnog dela Nasilje u porodici iz člana 194. Krivičnog zakonika, članom porodice smatra se i bivša supruga iako okrivljeni već duže vreme ne živi sa njom u bilo kakvoj zajednici.
Iz obrazloženja:
Imenovana oštećena je u svom iskazu u prethodnom toku postupka i na glavnom pretresu navela
da je okrivljeni u periodu od 16.01.2009. godine pa do 23.02.2009. godine drskim i bezobzirnim ponašanjem ugrožavao njeno spokojstvo i duševno stanje, više puta dolazeći do njene kuće i to po nekoliko puta na dan, lupao na vrata, ponekad i ulazio bez odobrenja, tražio da oštećena ili njihova zajednička maloletna ćerka izađe, spavao na terasi na ležaju, a na dan slave lupao na vrata i grdio je
pred gostima. Dana 23.02.2009. godine pozvao ju je telefonom i pretio dok oštećena nije prekinula
vezu. Dalje, sredinom aprila 2009. godine je ponovo u vidno alkoholisanom stanju više puta dolazio
do kuće oštećene po nekoliko puta u toku dana, lupajući na ulazna vrata. Tom prilikom dva puta je
bez odobrenja oštećene ulazio u njenu spavaću sobu.
Iskaz oštećene u potpunosti je prihvaćen a prvostepeni sud mu je pravilno poklonio veru, imajući
u vidu da je ovaj svedok detaljno opisao šta se dešavalo kritičnom prilikom a nije bilo razloga da
neosnovano tereti okrivljenog. Prvostepeni sud je iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka neuropsihijatra takođe pravilno utvrdio da se kod okrivljenog radi o bolesti zavisnosti od alkoholizma, i to takvog stepena da je neophodno lečenje.
Žalbom okrivljenog se neosnovano ističe da je prvostepena presuda doneta uz povrede krivičnog
zakona, a s obzirom da bivša supruga sa kojom okrivljeni već duže vreme ne živi u bilo kakvoj zajednici - nije član porodice okrivljenog, a to je bitan element krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. Krivičnog zakonika.
Apelacioni sud ovakve navode okrivljenog ocenjuje kao neosnovane, jer se članom 112. stav 28.
Krivičnog zakonika članovima porodice smatraju i braća i sestre, te njihovi supružnici i deca, kao i
bivši supružnici i njihova deca, a i roditelji bivših supružnika.
(Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, Kž. I 1489/10 od 10.02.2010. godine)
- 177 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
334.
Zbog toga što je krivično delo nasilje u porodici - trajno krivično delo, iako je radnja dela
izvršena više puta prema istom licu u pitanju je jedno, a ne produženo krivično delo.
Iz obrazloženja:
U pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe, primenjen je zakon koji se ne može primeniti, pa Okružni sud nalazi - ispitujući pravilnost primene krivičnog zakona, u smislu člana 380. stav 1.
tačka 2. Zakonika o krivičnom postupku - da je prvostepenom presudom krivični zakon povređen na
štetu okrivljenog
Naime, krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. Krivičnog zakonika je trajno krivično delo
čija se posledica sastoji u ugrožavanju spokojstva, telesnog integriteta ili duševnog stanja člana porodice, te se isto u svom osnovnom obliku može izvršiti sa jednom ili više radnji, čija posledica može
trajati kraće ili duže vreme. Kako se s obzirom na prirodu krivičnog dela radi o jednom kontinuiranom stanju u kome se nalazi jedan član porodice, usled radnji koje prema njemu preduzima drugi
član porodice, to preduzimanje više radnji u jednom dužem vremenskom periodu ne predstavlja krivično delo u produženom trajanju, već jedno krivično delo.
Dakle, opis dela nije "ko ugrozi spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana porodice"
već ugrožavanje spokojstva, telesnog integriteta ili duševnog stanja člana porodice.
(Iz Presude Okružnog suda u Nišu, Kž. 1454/09 od 31.08.2009. godine)
335.
Krivično delo nasilje u porodici je upravljeno protiv ličnosti, tako da više tih dela mogu činiti
produženo delo samo ako su učinjena prema istom licu, ali ne i ako su učinjena prema više članova
porodice.
(Iz Presude Okružnog suda u Nišu, Kž. 1379/07 od 20.12.2007. godine)
336.
Zbog toga što je krivično delo nasilja u porodici trajno delo - postojaće jedno krivično delo, kada
se vrši prema istoj osobi, bez obzira da li je preduzeta jedna ili više radnji izvršenja.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu, Kž. 491/07 od 05.03.2007. godine)
337.
Kada okrivljeni koji ima prebivalište u K. povremeno dođe u rodno selo u opštini Č., gde je
suvlasnik jednog dela kuće, u čijem drugom delu žive brat i snaja, pa dođe do fizičkog sukoba,
ne može se pojaviti kao izvršilac krivičnog dela nasilja u porodici iz čl. 118a st. 1. KZS.
Iz obrazloženja:
Presudom Opštinskog suda u Č., K 357/04 od 29.06.2005, okrivljeni je oglašen krivim zbog krivičnog dela nasilja u porodici iz čl. 118a st. 1. KZS. Okružni sud u Č. je svojim rešenjem ukinuo pomenutu presudu i predmet vratio istom sudu na ponovni postupak i odlučivanje. Iz izreke prvostepe- 178 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
ne presude ne proizilazi bitan elemenat krivičnog dela nasilja u porodici iz čl. 118a st. 1. KZS, a to je
da su pasivni subjekti brat i snaja okrivljenog. Taj bitan elemenat krivičnog dela ne sadrži ni obrazloženje prvostepene presude. Stoji činjenica da u Porodičnom zakonu nije definisan pojam porodice, ali se pod porodicom smatra životna zajednica roditelja i dece i da u širi pojam porodice ulazi životna zajednica roditelja, dece i drugih srodnika ali kada se radi o drugim srodnicima između njih
mora da postoji trajna zajednica života a što ovde nije slučaj, jer je okrivljeni davno napustio kuću i
sada živi u K. Stoga se opravdano postavlja pitanje da li okrivljeni koji ne živi već dugi niz godina u
svojoj porodičnoj kući sa svojim bratom, snajom i majkom, može biti izvršilac krivičnog dela nasilja
u porodici. Kako ne postoje razlozi o bitnom elementu toga krivičnog dela, učinjena je bitna povreda
postupka iz čl. ZKP. 368. st. 1. tač. 11. ZKP.
(Iz Rešenja Okružnog suda u Čačku, Kž. 166/06 od 30.05.2006. godine)
338.
Krivično delo nasilja u porodici iz člana 194. KZ može biti izvršeno i samo jednom radnjom.
(Iz Presude Okružnog suda u Nišu Kž. br. 1022/06 od 25.10.2006. godine)
339.
Reč je o jednom krivičnom delu nasilja u porodici iz čl.194 KZS u slučaju kada je okrivljeni izvršio nasilje prema svojoj supruzi i troje svoje dece.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu Kž.br.1723/06 od 22.06.2006. godine)
340.
Za postojanje krivičnog dela nasilja u porodici, nije neophodna trajnost ili višekratnost radnje izvršenja, delo može biti izvršeno i jednim aktom nasilja prema žrtvi dela.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kzz. br. 46/06 od 15.06.2006. godine)
341.
Kod krivičnog dela nasilje u porodici konstrukcija produženog krivičnog dela nije moguća kad
su radnje izvršene prema različitim oštećenim i postoji onoliko dela u sticaju koliko ima oštećenih.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kž. I 567/06 od 5.04.2006. godine)
342.
Kod krivičnog dela nasilja u porodici uslov za ostvarivanje ovog krivičnog dela je kontinuitet
nasilja kojim učinilac ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice.
(Iz Presude Okružnog suda u Zrenjaninu K. br. 120/05 od 2.06.2006. godine)
343.
Izvedenim dokazima je utvrđeno da je okrivljeni sa oštećenom u bračnoj zajednici, gde su odnosi duže vreme poremećeni, da je u toku postupak razvoda braka, te da okrivljeni oštećenu duže vreme maltretira, vređa i tuče, kao i da joj je jednom prilikom naneo lake telesne povrede, a drugom prilikom da je počeo da je maltretira, vuče za kosu i tom prilikom joj udario pet šamara.
(Iz Presude Okružnog suda u Čačku Kž.504/04 od 9.02.2005. godine)
- 179 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
344.
Prekomerno i bezrazložno brutalno kažnjavanje dece ne predstavlja vaspitavanje dece, već
upravo radnju ovog krivičnog dela.
Iz obrazloženja:
Prvostepenom presudom okrivljeni je oglašen krivim da je nezadovoljan uspehom svoje dece u
školi, otvorenom šakom, a zatim i cipelom udarao maloletnog sina po glavi i telu, zatim ga naterao
da se skine go, da trči po dvorištu i da se valja po snegu, da je njega i drugog sina naterao da legnu
preko kreveta, pa ih je dvadesetak puta udario kaišem preko zadnjice, da bi zatim prvom sinu zabranio izlazak iz sobe i uskratio hranu, a tom prilikom mu naneo višestruke lake telesne povrede. Nakon
par dana, nezadovoljan što je njegov drugi sin dirao mobilni telefon pocepao mu je duksericu, kaišem ga udario više puta po vratu i golim leđima, pa mu zatim pretio rečima: "sad ću da ti odsečem
uvo", da bi ga iz sobe izgurala majka, nakon čega je otišao u dečiju sobu, razbacao stvari po sobi i
rekao: "imate rok do sutra da sredite sve ovo, inače ću vas pobiti".
Neosnovano se žalbom branioca okrivljenog ističe da okrivljeni nije izvršio krivično delo nasilja
u porodici, već da okrivljeni vaspitava svoju decu, da prilikom vaspitavanja mora da koristi oštrije
metode obzirom da sa decom ima probleme, da ga deca ne slušaju i da su slabi đaci u školi.
Upravo prekomerno i brutalno kažnjavanje dece za svaku sitnicu koju oni učine ne predstavlja
radnju vaspitavanja dece, već upravo radnju izvršenja ovog krivičnog dela.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu, Kž. br. 2049/04 od 14.09.2004. godine)
345.
Dovoljno je da je samo jednom povređen ili ugrožen telesni integritet člana porodice za postojanje krivičnog dela nasilja u porodici.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu, Kž. 3286/03 od 11.11. 2003. godine)
346.
Kada je optuženi u više navrata svoje osmomesečno dete koje je plakalo tukao i tako mu naneo
prelome kostiju lobanje sa oštećenjem po život važnih moždanih centara, olako držeći da teža posledica neće nastupiti, pa je onesvešćeno dete odneo u bolnicu gde je ono istoga dana umrlo od zadobijenih povreda, izvršio je krivično delo nasilja u porodici.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kž. 1572/03 od 21.10.2003.godine)
347.
U smislu ovog krivičnog dela, povredom ili ugrožavanjem telesnog ili duševnog integriteta smatra se i bezrazložno zlostavljanje dece, zabranjivanje da se igraju sa drugom decom bez razloga, onemogućavanje da se igraju na otvorenom prostoru, bezrazložno zatvaranje, onemogućavanje normalnih kontakata sa drugim članovima porodice.
(Iz Presude Okružnog suda u Kruševcu K.br. 118/02 od 24.06.2003. godine)
- 180 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
NEDAVANJE IZDRŽAVANJA
(Član 195. Krivičnog zakonika)
348.
Pošto je krivično delo Nedavanje izdržavanja svršeno samim propuštanjem da se da izdržavanje - to za određeni vremenski period može nastupiti apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.
Iz obrazloženja:
Presudom nadležnog Osnovnog suda od 24.07.2012. godine imenovani okrivljeni oglašen je krivim da je učinio tri krivična dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. Krivičnog zakonika, pa
mu je sud utvrdio pojedinačne kazne zatvora u trajanju od po tri meseca i izrekao uslovnu osudu, tako što mu je utvrdio jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od šest meseci i istovremeno odredio da se
ista neće izvršiti, ukoliko okrivljeni u roku od jedne godine po pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo.
Žalbu je protiv navedene presude blagovremeno izjavio Osnovni javni tužilac i to zbog odluke o kazni, sa predlogom da Apelacioni sud pobijanu presudu preinači i okrivljenom izrekne kaznu zatvora.
Izrekom pobijane presude okrivljeni je oglašen krivim da je " … u periodu počev od juna meseca
2008. godine pa do februara meseca 2009. Godine ..." izvršio tri krivična dela Nedavanja izdržavanja
iz člana 195. stav 1. Krivičnog zakonika. Međutim, prema stavu Apelacionog suda, delo je svršeno samim propuštanjem da se da izdržavanje. Otuda je ovaj sud našao da je okrivljenom - za vremenski period počev od juna 2008. godine do 24.01.2009. godine - nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja jer je proteklo više od četiri godine. Imajući u vidu da je za predmetno krivično delo propisana
kazna zatvora do jedne godine, to je pravilno određivanje vremena izvršenja krivičnog dela period od
25.01.2009. do 01.02.2009. godine, zbog čega je nužno preinačiti prvostepenu presudu.
Prema stavu Apelacionog suda došlo je do apsolutne zastarelosti krivičnog gonje nja za navedeni vremenski period, jer je Krivični zakonik (koji je počeo da se primenjuje 01.01.2006. godine) blaži po učinioca. Naime, bez obzira što je krivično delo učinjeno u jednom dužem vremenskom periodu primenjuje se krivični zakon koji je blaži po učinioca, shodno propisanoj kazni, za
vremenski period za koji je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja.
(Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu, Kž1. 290/2013 od 25.01.2013. godine)
349.
Činjenica da je okrivljeni nezaposlen i u teškoj materijalnoj situaciji je irelevantna za postojanje krivičnog dela Nedavanje izdržavanja iz člana 195. Krivičnog zakonika
Iz obrazloženja:
Okrivljeni suštinski osporava utvrđeno činjenično stanje iako navodi da presudu pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka. Nnavodi da je nezaposlen bez svoje krivice, da nema imovinu, da su mu porodične okolnosti izuzetno nepovoljne tj. da privređuje samo otac koji ostvaruje
- 181 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
minimalnu zaradu a majka je teško obolela. Ukazuje da je majka maloletne oštećene u svakom slučaju u mnogo povoljnijoj materijalnoj situaciji.
Prema stavu Apelacionog suda, međutim, prvostepeni sud je pravilno, ocenom svih izvedenih
dokaza, utvrdio da je okrivljeni izvršio krivično delo za koje se tereti, na način opisan u izreci prvostepene presude. U radnjama okrivljenog stiču se sva bitna obeležja krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret, pri čemu na drugačije odlučivanje nije od uticaja činjenica da je okrivljeni nezaposlen i u teškoj materijalnoj situaciji, jer je dužan da ispunjava svoju obavezu izdržavanja utvrđenu
zakonom.
Na drugoj strain, žalbeni navodi koji se tiču materijalnog statusa zakonskog zastupnika maloletne oštećene nisu predmet ocene krivičnog već parničnog suda o visini i obavezi izdržavanja.
(Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, Kž1. 4670/2012 od 10.09.2012. godine)
350.
Ukoliko dužnik izdržavanja nema imovinu i nije sposoban za privređivanje zbog lošeg zdravstvenog stanja, tada postoje opravdani razlozi za nedavanje izdržavanja.
Iz obrazloženja:
Apelacioni sud smatra da okolnosti iznete u žalbi okrivljene (da ona nije u materijalnoj situaciji,
niti takvog zdravstvenog stanja da može da plaća izdržavanje, uz isticanje mogućnosti primene odredbe člana 195. stav 2. Krivičnog zakonika), nisu od uticaja na drugačiju odluku suda.
Naime, navedena zakonska odredba primenjuje samo se kod učinilaca koji nemaju imovinu, a usled
zdravstvenog stanja nisu sposobni za privređivanje, što u konkretnoj situaciji nije slučaj. Iz medicinske
dokumentacije priložene uz žalbu proizilazi da se okrivljenoj ne preporučuju samo teški fizički poslovi,
te da se ne radi o zdravstvenom stanju koje dovodi do nesposobnosti za privređivanje, a okolnost da li je
okrivljena bila u mogućnosti da daje izdržavanje je irelevantna, s obzirom da je za postojanje krivičnog
dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. Krivičnog zakonika bitna sama činjenica nepostupanja
po pravnosnažnoj sudskoj odluci i nedavanja utvrđenih mesečnih iznosa na ime izdržavanja.
(Iz Rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Kž1. 4681/2012 od 06.11.2012. godine)
351.
Van izvršne sudske odluke odn. poravnanja kojima je njegova obaveza tačno utvrđena, obveznik zakonskog izdržavanja nije ovlašćen da proizvoljno određuje visinu iznosa i način ispunjenja obaveze.
Iz obrazloženja:
Imenovana okrivljena je naznačenom presudom Petog opštinskog suda u Beogradu od
15.12.1994. godine obavezana da na ime izdržavanja svog maloletnog deteta isplaćuje mesečno iznos od 15% garantovane zarade u Republici na ruke njegovog oca kao zakonskog zastupnika, i to
svakog meseca dok za to postoje zakonski uslovi i pomenuta presuda ne bude izmenjena.
Tokom prvostepenog postupka, na osnovu svih izvedenih dokaza, nesporno je utvrđeno da okrivljena nije davala izdržavanje za svoje maloletno dete u iznosu i na način kako je to utvrđeno navedenom sudskom odlukom.
- 182 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Drugostepeni sud u razlozima citirane presude navodi da je, prilikom donošenja odluke, cenio da
okrivljena nije ispunjavala svoju obavezu na način kako je to utvrđeno sudskom odlukom, ali da ta
okolnost u konkretnom slučaju nije od značaja za drugačiju odluku suda, jer je okrivljena svoju obavezu izvršavala na drugačiji način, u iznosima koji su viši od njene obaveze utvrđene presudom, koji
uopšteni razlozi su, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nejasni i protivrečni.
Radnja izvršenja krivičnog dela iz člana 195. stav 1. Krivičnog zakonika jeste nedavanje izdržavanja u iznosu i na način kako je to utvrđeno izvršnom sudskom odlukom ili poravnanjem, pa se opisano postupanje okrivljene, van ispunjenja obaveze utvrđene izvršnom presudom, može ceniti samo
generalno, kao doprinos obavezi izdržavanja njenog maloletnog deteta.
Naime, izdržavanjem se obezbeđuju osnovne životne potrebe izdržavanog lica, pa iznos i način
davanja izdržavanja predstavlja tačno utvrđenu obavezu u izvršnoj sudskoj odluci ili poravnanju. Lice koje je dužno da daje izdržavanje nema mogućnost da proizvoljno odlučuje o tome koliko i na koji način će to činiti, zadovoljavajući tako samo neke od drugih potreba izdržavanog lica, pa čak i ako
je to eventualno učinjeno u nekom većem iznosu od utvrđenog.
(Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, Kž. 42/11 od 15.06.2011. godine)
352.
Bespotrebno je i nezakonito upućivanje oštećene na parnicu radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva u smislu čl. 206. st. 2. ZKP, kad se ima u vidu činjenica da je sud okrivljenom
zbog krivičnog dela nedavanje izdržavanja odredio dodatnu obavezu da u roku od mesec dana
po pravnosnažnosti presude izmiri sve dospele obaveze na ime izdržavanja maloletne oštećene
i ubuduće uredno plaća izdržavanje, u smislu čl. 195. st. 3 KZ.
Iz obrazloženja:
Sud je izreku presude učinio protivrečnom, time što je okrivljenog najpre oglasio krivim zbog
krivičnog dela nedavanje izdržavanja iz čl. 195. st. 1. KZ, te mu izrekao uslovnu osudu, utvrdivši kaznu zatvora u trajanju od četiri meseca sa rokom provere od jedne godine, i obavezom da u roku od
mesec dana po pravnosnažnosti presude izmiri sve dospele obaveze na ime izdržavanja maloletne
oštećene i ubuduće uredno plaća izdržavanje, a potom je maloletnu oštećenu uputio, primenom čl.
206. st. 2. ZKP, radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva, na parnicu.
Kod činjenice da je sud okrivljenom odredio dodatnu obavezu da u roku od mesec dana po pravnosnažnosti presude izmiri sve dospele obaveze na ime izdržavanja maloletne oštećene i ubuduće
uredno plaća izdržavanje, u smislu čl. 195. st. 3. KZ, potonje upućivanje oštećene na parnicu u smislu čl. 206. st. 2. ZKP, pokazuje se bespotrebnim i nezakonitim.
Visina obaveze izdržavanja – odštetnog zahteva kod ovog krivičnog dela uvek mora biti utvrđena izvršnom sudskom odlukom ili izvršnim poravnanjem, što predstavlja element bića ovog krivičnog dela. Bez izvršne odluke o visini izdržavanja, nema bitnog elementa ovog krivičnog dela, pa u
takvom slučaju nema krivičnog dela i okrivljenog treba osloboditi od optužbe.
(Iz Presude Okružnog suda u Nišu Kž. 1628/08)
- 183 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
353.
Biće krivičnog dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. KZ je sama činjenica nepostupanja po pravosnažnoj sudskoj odluci i nedavanje utvrđenih mesečnih iznosa na ime izdržavanja, a ne izbegavanje davanja izdržavanja.
Iz obrazloženja:
Presudom opštinskog suda okrivljeni je oglašen krivim zbog krivičnog dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. KZ. Okružni sud odbio je kao neosnovanu žalbu okrivljenog i potvrdio presudu opštinskog suda.
Pravilnom ocenom odbrane okrivljenog i iskaza oštećene kao svedoka, prvostepeni sud je sa
sigurnošću tvrdio da okrivljeni na osnovu poravnanja zaključenog pred opštinskim sudom, nije
davao izdržavanje za svoje maloletno dete, a ta obaveza je utvrđena sudskom odlukom plaćanjem
utvrđenog mesečnog iznosa, a i iz same odbrane okrivljenog proizilazi da on tu obavezu nije izvršavao. Navod iznet u žalbi okrivljenog da zbog zdravstvenog stanja, oštećenog sluha, nije mogao da nađe odgovarajući posao je bez ikakvog značaja zbog toga što se radnja ovog krivičnog
dela sastoji u nedavanju izdržavanja, pa je irelevantno da li je okrivljeni svesno izbegavao da daje izdržavanje ili nije bio u mogućnosti da to čini. Za postojanje ovog krivičnog dela bitna je sama činjenica nepostupanja po pravosnažnoj sudskoj odluci i nedavanje utvrđenih mesečnih iznosa na ime izdržavanja.
(Presuda Okružnog suda u Čačku, Kž. 189/08 od 21.03.2008. godine)
354.
Za postojanje krivičnog dela nedavanje izdržavanja iz čl. 195. st. 1. KZ, nije potrebno
da su interesi izdržavanog lica ugroženi, već je dovoljno da okrivljeni ne daje izdržavanje
koje je dužan da daje na osnovu izvršne sudske odluke, a u iznosu i na način kako je to odlukom utvrđeno.
Iz obrazloženja:
Presudom Opštinskog suda okrivljeni D. R. iz Niša oglašen je krivim za krivično delo nedavanja
izdržavanja, pa mu je izrečena uslovna osuda sa utvrđenom kaznom zatvora od tri meseca i rokom
proveravanja od jedne godine.
Okružni sud odbio je žalbu branioca okrivljenog.
Kod činjenice da okrivljeni, iako je bio dužan da po presudi koja je postala izvršna 30. 06. 2006. godine daje svakog meseca po 5.000,00 dinara na ime izdržavanja i da zaostale obaveze izmiri u roku od
15 dana, na žiro račun zakonskog zastupnika mal. L. R., on do 08. 03. 2007. godine nije na taj žiro račun
uplatio ništa, pravilno je prvostepeni sud našao da okrivljni nije u iznosu i na način, kako je to sudskom
presudom utvrđeno davao izdržavanje. To što je on platio letovanje i zimovanje, ne isključuje njegovu
obavezu plaćanja, odnosno, davanja izdržavanja na način predviđen presudom. Stogaje okrivljeni i oglašen krivim zakrivično delo nedavanje izdržavanja iz čl. 195. st. 1. KZ.
(Iz Presude Okružnog suda u Nišu Kž. 1786/08 od 17.10.2008. godine)
- 184 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
355.
Kada je proteklo više od pet godina od dana prestanka braka obaveza na izdržavanje razvedene supruge prestaje.
Iz obrazloženja:
Sudija opštinskog suda odbio je optužni predlog oštećene kao tužioca protiv okrivljenog zbog
krivičnog dela nedavanja izdržavanja iz člana 195. stav 1. KZ.
Sud je utvrdio da je brak između okrivljenog i oštećene kao tužioca razveden u 1985. godini kada je ustanovljena i obaveza izdržavanja.
Prema članu 163. stav 2. Porodičnog zakona, ta obaveza traje pet godina. Kako je proteklo više
od pet godina od dana prestanka braka, a kako ne postoji druga sudska odluka, to je sud našao da delo koje je okrivljenom stavljeno na teret nije krivično delo.
(Iz Rešenja Okružnog suda u Beogradu Kž. 1719/06 od 21.06.2006. godine)
356.
Pravno je irelevantna odbrana okrivljenog da nije davao izdržavanje za svoje dete jer
sumnja da dete nije njegovo kada nijednom svojom radnjom nije osporio očinstvo deteta.
Iz obrazloženja:
Pravilno je prvostepeni sud zaključio da je pravno irelevantna odbrana okrivljenog da je sumnjao da
dete nije njegovo, s obzirom na to da da okrivljeni nijednom svojom radnjom nije osporio očinstvo deteta, a na osnovu izvoda iz matičnih knjiga nesumnjivo je utvrđeno da je dete rođeno u toku trajanja braka
između okrivljenog i njegove bivše supruge i da je kao otac deteta upisan okrivljeni.
(Presuda Okružnog suda u Beogradu Kž. 2220/06 od 06. septembra 2006. godine)
357.
Okrivljeni je dužan da učestvuje u izdržavanju maloletnih oštećenih na način kako je to
utvrđeno pravosnažnom sudskom odlukom, i nije ovlašćen da sam vrši izmenu načina i visine
izdržavanja.
Iz obrazloženja:
Neosnovano se u žalbi okrivljenog navodi, da svojoj deci na ime izdržavanja daje onoliko koliko
je u mogućnosti, jer je okrivljeni dužan da učestvuje u izdržavanju maloletnih oštećenih na način kako je to utvrđeno pravosnažnom sudskom odlukom. Dakle, okrivljeni nije ovlašćen da sam vrši izmenu načina izdržavanja i visine izdržavanja.
Kako je nesumnjivo u postupku utvrđeno da okrivljeni nije davao izdržavanje svojoj maloletnoj
deci u smislu navedene pravosnažne sudske odluke, to proizilazi da je prvostepeni sud pravilno utvrdio, da su se u radnjama okrivljenog stekli bitni elementi bića krivičnog dela nedavanje izdržavanja
iz čl. 119. st. 1. KZRS.
(Iz Presude Okružnog suda u Nišu Kž. 564/05)
- 185 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
KRŠENJE PORODIČNIH OBAVEZA
(Član 196. Krivičnog zakonika)
358.
Kada okrivljeni kao otac maloletnog deteta napusti stan i svoju suprugu, a dete se nije moglo samo o sebi starati, pravilno je doneta presuda kojom se on oslobađa od optužbe shodno čl.
355. tač. 3. ZKP, da je izvršio krivično delo kršenja porodičnih obaveza iz čl. 196. st. 1. KZ.
Iz obrazloženja:
Presudom Opštinskog suda u Adi K. 5/08, od 6. maja 2008. okrivljeni se na osnovu čl. 355. tač.
3. ZKP oslobađa od optužbe radi krivičnog dela kršenje porodičnih obaveza iz čl. 196. st. 1. KZ.
Presudom Okružnog suda u Subotici Kž. 427/08, od 11. novembra 2008. odbija se kao neosnovana žalba OJT, a presuda Opštinskog suda u Adi K. 5/08, od 6. maja 2008. se potvrđuje.
Iz spisa proizilazi da je vanbračna zajednica između okrivljenog i majke maloletne oštećene prestala sporazumno, tako da se okrivljeni iz zajedničkog stana iselio 12. novembra 2002. godine nakon
čega je maloletna oštećena podvrgnuta medicinskom ispitivanju zbog zdravstvenih problema, o čemu je okrivljeni obavešten nekoliko meseci nakon razdvajanja sa majkom maloletne oštećene. Prema tome, oštećena je, nakon raskida vanbračne zajednice njenih roditelja, poverena na čuvanje i vaspitanje svojoj majci, što se ne može smatrati ostavljanjem u teškom položaju bez obzira na njeno
zdravstveno stanje s obzirom da se inače, imajući u vidu njenu životnu dob nije mogla starati o sebi,
već je to obaveza onog lica kome je dete povereno na čuvanje i vaspitanje, što je u konkretnom slučaju njena majka.
Prema tome, s obzirom na sporazum okrivljenog i majke maloletne oštećene, okrivljeni je napustio zajedničko domaćinstvo, a staranje o maloletnoj oštećenoj, preuzela njena majka. Time je oštećena poverena na čuvanje i vaspitanje svojoj majci koja je inače u stanju da se o njoj brine,s tim što
je za okrivljenog nastala obaveza da doprinosi njenom izdržavanju.
(Iz Presude Okružnog suda u Subotici Kž. 427/08 od 11.11.2008. godine)
POVREDA MORALNIH PRAVA AUTORA I INTERPRETATORA
(Član 198. Krivičnog zakonika)
359.
Ne postoji krivično delo povrede moralnih prava autora, kada okrivljeni kao autor romana za
jedan od svojih likova upotrebi život i delo književnika koji nije u životu, pri čemu, da bi postigao
autentičnost svog književnog dela, navodi delove njegovih objavljenih radova u formi citata.
- 186 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Iz obrazloženja:
Okrivljeni je oslobođen od optužbe da je kao autor romana "Zelena čoja Montenegra" izvršio
krivično delo povrede moralnih prava autora u sticaju sa krivičnim delom neovlašćeno iskorišćavanje autorskog dela.
Prvostepeni sud je pravilno zaključio da nema dokaza da je okrivljeni izvršio krivična dela koja
mu se stavljaju na teret.
Veštak je našao da je roman pisan u prvom licu, da se jasno vidi da je autorsko ja u romanu okrivljeni, koji se bavi delom pokojnog knjževnika Zuha Džumhura. Oštećeni je književni junak, a tema
romana je jednim delom život oštećenog. Sudski veštak je našao da je jedini stvarni autor romana
okrivljeni, dok Zuho Džumhur ima status književnog lika. Sporni scenario iz 967. godine koji je napisao oštećeni nije relevantan za roman već u romanu ima status dokumenta koji se citira. Njegova
uloga je da osnažuje i čini uverljivijim oštećenog.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu, Kž. br. 1875/04 od 15.09.2004. godine)
NEOVLAŠĆENO ISKORIŠĆAVANJE AUTORSKOG DELA ILI
PREDMETA SRODNOG PRAVA
(Član 199. Krivičnog zakonika)
360.
Kada u dispozitivu optužnog akta kojim je okrivljenom stavljeno na teret da je neovlašćeno stavio u promet kopije primeraka autorskih dela, nisu navedena imena autora i nazivi dela
primeraka stavljenih u promet, ne postoji krivično delo neovlašćeno iskorišćavanje autorskog
dela ili srodnog prava iz člana 199. st. 1. KZ.
Iz obrazloženja:
Presudom Opštinskog suda okrivljeni je oglašen krivim što je neovlašćeno stavio u promet kopije primeraka autorskih dela, na taj način što je 27 komada DVX filmova strane proizvodnje prodavao
na robnoj pijaci, čime je izvršio krivično delo neovlašćeno iskorišćavanje autorskog dela ili srodnog
prava iz čl. 199 st. 1 KZ.
Kako u dispozitivu optužnog akta za filmove DVX formata nisu navedeni nazivi dela i imena
autora, na osnovu kojih bi moglo da se utvrdi da li su kompakt diskovi nosioci autorskih dela zaštićenih zakonom, to radnja okrivljenog koja mu je optužnim aktom stavljena na teret ne predstavlja
krivično delo, jer ne sadrži sve bitne elemente krivičnog dela, pa je iz tog razloga okrivljeni, na
osnovu čl. 355 tač. 1 ZKP, oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo neovlašćeno iskorišćavanje autorskog dela ili srodnog prava iz čl. 199 st. 2 KZ.
(Presuda Apelacionog suda u Kragujevcu, Kž. 2313/10 od 26.5.2010. godine)
361.
Kada je okrivljeni prodavao veliku količinu kompakt-diskova, sud nije dužan da u presudi
nabroji sve naslove kompakt-diskova koje je stavio u promet, već je dovoljno da navede broj
diskova i imena preduzeća koja su nosioci autorskih prava.
- 187 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Iz obrazloženja:
Prvostepenom presudom okrivljeni je oglašen krivim da je izvršio krivično delo neovlašćenog
korišćenja autorskih prava.
On je na iznajmljenoj tezgi nemajući ovlašćenje nosilaca autorskih prava preduzeća: "PGP",
"Mjuzik lend", "Metropolis", "Kroacia rekords", "Super saund digital", "Haj faj centar", "BK saund", "Saund master", "Mjuzik rekord", "Balkan ton", "Pale rekord" i "MSMG mjuzik", stavio u
promet 804 kompakt-diska sa snimljenim muzičkim delima izvedenim od strane različitih autora koji
su korišćenje autorskih prava za svoja muzička dela preneli na navedene distributere.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu, Kž. br. 2005/04 od 13.09.2004. godine)
KRAĐA
(Član 203. Krivičnog zakonika)
362.
S obzirom na nedostatak subjektivnog elementa, učinilac, koji iskoristi nepažnju zaposlenih u prodavnici i iz kase oduzme iznos manji od petnaest hiljada dinara je izvršio krađu - a ne
sitnu krađu.
Iz obrazloženja:
Prvostepeni sud je pravilno zaključio da je imenovani okrivljeni iz prodavnice oduzeo novac u
iznosu od 11.520,00 dinara vlasništvo preduzeća tako što je iskoristio nepažnju radnice dok je posluživala kupca, prišao prodajnom pultu i preko pulta otvorio fioku u kojoj je stajao dnevni pazar i rukom zahvatio novac, isti stavio ispod jakne i udaljio se iz radnje a oduzeto prisvojio.
Na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio zakon,
kada je okrivljenog oglasio krivim za krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. Krivičnog zakonika,
jer su se u njegovim radnjama stekla sva bitna obeležja ovog krivičnog dela, kako objektivne tako i
subjektivne prirode. O tome je dao jasne, iscrpne i uverljive razloge koje u svemu prihvata i ovaj
sud.
Prvostepeni sud je pravilno, nasuprot žalbenim navodima branioca, utvrdio da ponašanje okrivljenog bliže opisano izrekom prvostepene presude ne sadrži subjektivni uslov za postojanje krivičnog dela sitna krađa, utaja i prevara iz člana 210. stav 2. Krivičnog zakonika. Naime, namera okrivljenog nije bila da sebi pribavi malu imovinsku korist tj. da prouzrokuje malu štetu.
(Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu, Kž. 4727/2012 od 23.10.2012. godine)
363.
Poseban oblik krivičnog dela krađe može predstavljati i samovlasno pribavljanje električne energije.
- 188 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Iz obrazloženja:
Kada je prvostepeni sud inkriminisane radnje imenovanog okrivljenog, za koje je oglašen krivim, prvostepenom presudom pravno kvalifikovao kao krivično delo iz člana 159. stav 1. Zakona o
energetici i kada je našao da je okrivljeni za to krivično delo krivično odgovoran – pravilno je na
utvrđeno činjenično stanje primenjen krivični zakon.
Prema stavu Apelacionog suda, prvostepeni sud je pravilno okrivljenog oglasio krivim zbog
ovog krivičnog dela a budući da sud nije vezan pravnom kvalifikacijom, već činjeničnim opisom.
Naime, samovlasno pribavljanje električne energije predstavlja poseban oblik krivičnog dela
krađe, te kako je delo iz člana 159. Zakona blaže po učinioca od krivičnog dela krađe iz člana 203.
stav 1. Krivičnog zakonika (koje je optužnim predlogom okrivljenom stavljeno na teret), to je prvostepeni sud pravilno, shodno odredbi člana 4. stav 2. Osnovnog krivičnog zakona - primenio upravo
navedene odredbe Zakona.
(Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, Kž. 1 2914/10 od 29.04.2010. godine)
364.
Nemaju vrednost nepopunjeni čekovni blanketi.
Iz obrazloženja:
Okrivljeni je oglašen krivim da je oduzeo od ošt. DS šest čekovnik blanketa Srpske banke AD
B... u nameri da njihovim prisvajanjem pribavi sebi protivpravnu imovinsku korist koja nije mala tako što je sa stola iz porodične kuće oštećene oduzeo navedene čekovne blankete i time izvršio krivično delo krađa iz čl. 203. st. 1. KZ, i oglašen krivim da je navedene čekovne blankete potpisao imenom i prezimenom oštećene a na poleđini svakog čeka upisao adresu i broj lične karte oštećene a potom iste u tri navrata kupujući robu u prodavnicama, realizovao i da je time izvršio krivično delo falsifikovanje isprave iz čl. 355. st. 2. u vezi st. 1. KZ.
Postupajući po žalbi Opštinskog javnog tužioca a po službenoj dužnosti, Okružni sud kao drugostepeni našao da je izreka presude nerazumljiva jer sami čekovni blanketi nemaju vrednost, pa je nejasno na osnovu čega prvostepeni sud oglašava okrivljenog krivim da je oduzimanje čekovnih blanketa izvršio u nameri da njihovim prisvajanjem pribavi sebi protivpravnu imovinsku korist. Ti blanketi mogu biti predmet krivičnog dela tek ako su neovlašćeno ispunjeni i iskorišćeni. Naime, oduzimanje čekovnih blanketa u nameri da se njihovom upotrebom pribavi protivpravna imovinska korist
ne može se smatrati krivičnim delom krađa jer se upotrebom tih blanketa pošto čekovi glase na ime
vlasnika tekućeg računa, ne može pribaviti imovinska korist i pored toga što je to bila subjektivna
namera učinioca.
Takođe, kada okrivljeni čekovne blankete do kojih je došao na nedozvoljen način ispuni i potpiše imenom lica kome su čekovni blanketi izdati pa potom ih upotrebi kao prave prilikom plaćanja, u
određenim prodavnicama, čini samo krivično delo prevare a ne i falsifikovanja isprave.
Okružni sud je postupajući po žalbi Opštinskog javnog tužioca a shodno odredbama čl. 380. st.
2. tač. 1. i 2. ZKP po službenoj dužnosti našao da prvostepena presuda sadrži bitne povrede odredaba
krivičnog postupka i povredu krivičnog zakona na štetu okrivljenog iz kojih razloga je prvostepena
presuda ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku.
(Iz Presude Okružnog suda u Kraljevu Kž. 628/08 od 6.11.2008. godine)
- 189 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
365.
Kada okrivljeni zadrži mobilni telefon, koji mu je od maloletnog lica dat samo na kratko da se
posluži, a sve to učini u nameri da prisvajanjem mobilnog telefona pribavi sebi protivpravnu imovinsku korist, postoji krivično delo krađe, a ne krivično delo utaje.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kzz. br. 35/06 od 10.05.2006. godine)
366.
Krivično delo krađe je ostalo u pokušaju kada okrivljeni priđe oštećenoj i iz džepa joj izvadi novčanik a u tom momentu policajac ga hvata za ruku i lišava slobode.
Iz obrazloženja:
Pravilan je stav prvostepenog suda da okrivljeni nije ostvario pritežanje na stvari kada je prišao
oštećenoj i iz džepa na džemperu izvadio joj novčanik, jer ga je istog trenutka, dok mu je novčanik
još bio u ruci, policajac uhvatio za ruku i lišio slobode. Da bi se ostvarilo mirno pritežanje na stvari,
potrebno je da okrivljeni bar u jednom trenutku može mirno da raspolaže sa stvari koju je prisvojio,
što se u konkretnom slučaju nije desilo.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu, Kž. 1802/05 od 15.07.2005. godine)
367.
Krađa može biti izvršena i od lica koje je izvršilo krađu kada je učinilac oko ponoći videvši da
nepoznato lice iz obijenog kioska iznosi torbu povikao "držte lopova" pa se to lice uplašilo i pobeglo, došao do kioska i uzeo torbu koju je nepoznato lice odbacilo u blizini kioska, nakon čega se sa
tom torbom punom stvari udaljio sa lica mesta.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu, Kž. br. 2670/04 od 4.11.2004. godine)
368.
Kada postoji više radnji izvršenja kod krivičnog dela krađe u produženom trajanju, to može ukazati da okrivljeni nije išao za tim da pribavi malu protiv pravnu imovinsku korist.
(Iz Presude Okružnog suda u Valjevu Kž br. 270/02 od 27.08.2002. godine).
TEŠKA KRAĐA
(Član 204. Krivičnog zakonika)
369.
Kada je okrivljeni posle otimanja torbe od oštećene sa oduzetom torbom utrčao u svoj
automobil u nameri da pobegne, ali ga je oštećena u tome sprečila zbog čega nije bio u mogućnosti da zasnuje svoju državinu na toj stvari - postoji pokušaj krivičnog dela teške krađe, a ne
svršeno krivično delo.
- 190 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Iz obrazloženja:
Prvostepeni sud je u konkretnom slučaju povredio krivični zakon na štetu okrivljenog pogrešno
izvršivši pravnu kvalifikaciju njegovih radnji, iako je pravilno i potpuno utvrdio celokupno činjenično stanje.
Naime, iz činjeničnog opisa dela u izreci prvostepene presude proizilazi da je imenovani okrivljeni kritičnom prilikom, u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist veće vrednosti, od
imenovane oštećene na drzak način oduzeo žensku torbu. Iznenada joj je prišao sa leđa i povukao joj
torbu sa desnog ramena. Kako je oštećena čvrsto držala kaiš, jako ju je odgurnuo pa je ona pala na
trotoar a zatim je snažno povukao torbu, pokidao kaiš i počeo da beži u pravcu navedene ulice gde je
ušao u parkirano vozilo. Oštećena je trčala za njim i sela mu u krilo dok je pokušavao da startuje motor, što je video imenovani građanin, upitao čija je torba i nagnuo se kroz otvorena vrata na vozilu u
nameri da uzme torbu i vrati je oštećenoj. U tom trenutku je okrivljeni startovao vozilo i krenuo u rikverc, te je tako povezao oštećenu koja je bila u vozilu, ali i ovog građanina, kada je naišao drugi
imenovani građanin i izvukao oštećenu iz vozila, dok je prvi uspeo da dohvati torbu oštećene i izbaci
je iz vozila. Tada je okrivljeni zaustavio vozilo, a oštećena uzela torbu i udaljila se, pri čemu je i
okrivljeni napustio lice mesta.
Pri ovakvom stanju stvari, nesumnjivo je da je izvršenje predmetnog krivičnog dela ostalo u pokušaju.
Ovo prvenstveno zbog toga što u konkretnom slučaju okrivljeni nije uspeo da na pokretnoj stvari
koju je oduzeo uspostavi takvu državinu koja bi mu omogućila da sa njom može slobodno raspolagati. Dakle, iako je okrivljeni oduzimanjem predmetne torbe uspeo da ima ovu stvar u posedu, činjenica da je sa istom bežao dok ga je oštećena jurila, ukazuje da usled preduzetih aktivnosti oštećene nije
uspeo da na toj pokretnoj stvari uspostavi potpunu državinu, koja bi mu omogućila raspolaganje
istom.
Sa druge strane, iako je okrivljeni preduzeo radnju izvršenja predmetnog krivičnog dela i od
okrivljene oduzeo torbu, posledica dela nije mogla da nastupi jer je oštećena svojim radnjama uspela
da povrati torbu u situaciji kada je okrivljeni pokušavao da nad istom zasnuje državinu onog kvaliteta koja bi mu omogućila potpuni posed i raspolaganje nad njom odn. oduzimanje.
Iz tih razloga je Okružni sud, uvažavajući žalbene navode branioca okrivljenog, preinačio pobijanu presudu u pogledu pravne kvalifikacije opisanih radnji, tako što je te radnje okrivljenog pravno
kvalifikovao kao krivično delo teška krađa u pokušaju iz člana 204. stav 1. tačka 3. Krivičnog zakonika u vezi člana 30. istog.
(Iz Presude Okružnog suda u Nišu, Kž. 1888/09 od 22.10.2009. godine)
370.
Za postojanje krivičnog dela teške krađe objektivni uslov inkriminacije je visina protivpravno pribavljene imovinske koristi.
Iz obrazloženja:
Prvostepena presuda sadrži bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. Zakonika o krivičnom postupku.
Naime, izreka presude je nerazumljiva a presuda nesadrži razloge o odlučnim činjenicama. Iz izreke presude se ne vidi, a radnje izvršenja su dovršene, u kolikoj vrednosti je okrivljeni pribavio pro- 191 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
tivpravnu imovinsku korist, što je objektivni uslov inkriminacije za postojanje krivičnog dela teške
krađe iz člana 204. stav 1. Krivičnog zakonika, kumulativno sa jednim od načina iz člana 204. stav
1. tač. 1 – 6. Okrivljeni je oglašen krivim da je izvršio krivično delo teške krađe iz člana 204. stav 1.
tačka 1. Krivičnog zakonika, pa je ovakva izreka presude nerazumljiva. O ovoj odlučnoj činjenici
presuda nema ni razloge, a oštećeni su se izjasnili kolika je vrednost stvari koje je, eventualno, okrivljeni oduzeo i okolnosti pod kojima je to uradio.
Prvostepeni sud će u ponovnom postupku otkloniti ove povrede odredaba krivičnog postupka,
nakon čega će biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.
(Iz Rešenja Okružnog suda u Beogradu, Kž. 365/09 od 17.03.2009. godine)
371.
Ako je utvrdio da okrivljeni nije direktno išao za tim da pribavi malu imovinsku korist,
sud nije u obavezi da veštačenjem utvrđuje vrednost oduzetih stvari.
Iz obrazloženja:
Prvostepena presuda se žalbom pobija zbog nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i povrede
krivičnog zakona. Ističe se da je prvostepeni sud propustio da utvrdi odlučnu činjenicu tj. vrednost
oduzetih stvari, što je - po žalbenim navodima - bitno za pravnu kvalifikaciju krivičnog dela, jer se
samo tako eliminiše mogućnost da je u pitanju sitno delo krađe.
Žalba je neosnovana.
Naime, tačno je da nije izvršeno veštačenje oduzetih stvari od strane prvostepenog suda. Međutim, i Okružni sud nalazi da u konkretnom slučaju to nije bilo bitno jer je prvostepeni sud pravilno,
ceneći izvedene dokaze, utvrdio da okrivljeni kritičnom prilikom nije išao za tim da pribavi malu
imovinsku korist, što beznačajnim čini tačnu vrednost oduzetih stvari.
Imajući u vidu, s obzirom da je Sud je utvrdio da je okrivljeni u konkretnom slučaju obilazio više stanova, gledajući u koji će provaliti. U navedenom stanu izvršio je premetačinu i oduzeo navedeni nakit kao i ostale stvari pobrojane u izreci presude. Iz izjave samog okrivljenog utvrđeno je da
okrivljeni nije pronašao novac niti tehničku robu. Sve to čini da je pravilno utvrđena namera od strane prvostepenog suda a na strani okrivljenog, kao što je pravilno utvrđeno i da je navedeno krivično
delo izvršeno savlađivanjem većih prepreka (s obzirom da je okrivljeni penjanjem preko izbočina od
fasadnih cigli došao na terasu oštećenih).
Dakle, sud je ne samo pravilno utvrdio činjenično stanje, već je na pravilno utvrđeno činjenično
stanje pravilno i primenio krivični zakon. Povrede krivičnog zakona na koje se branilac u žalbi poziva ne postoje, pa su i žalbeni navodi odbijeni kao neosnovani.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu, Kž. 952/09 od 07.05.2009. godine)
372.
Kada je učinilac oduzeo bakarnu žicu sa telefonskih stubova, penjući se na njih i presekavši bakarne provodnike – izvršena je teška krađa savlađivanjem većih prepreka.
(Iz Presude Okružnog suda u Nišu, Kž. 584/07 od 28.12.2007. godine)
- 192 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
373.
Kada jedan od okrivljenih zagovara oštećenu prodavačicu, a drugi okrivljeni iz lokala oduzme
novčanik sa novcem - krađa je izvršena od strane više lica.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu, Kž. 484/07 od 23.02.2007. godine)
374.
Krivično delo teške krađe izvršeno obijanjem zatvorenog prostora postoji i onda kada izvršioci
iskoriste neznatno oštećenje na žičanoj ogradi sa južne strane dvorišta trafo stanice, raspletu žicu i
načine otvor, a zatim kroz taj otvor uđu u dvorište i oduzmu sektor kabla.
(Iz Presude Okružnog suda u Nišu Kž.br.1538/06 od 26.12.2006. godine)
375.
Radnja provaljivanja kod krivičnog dela teške krađe, sastoji se u ulaženju ili otvaranju zatvorenih prostora bez fizičkog oštećenja uređaja za zatvaranje.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu Kž.br. 1992/06 od 6.09.2006. godine)
376.
Za optuženog kao učinioca krivičnog dela teške krađe, izvršenog na naročito opasan ili naročito
drzak način, i težeg oblika krivičnog dela falsifikovanje isprave - novi Krivični zakonik je blaži zakon od Krivičnog zakona Republike Srbije, koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kž. 850/05 od 20.02.2006. godine)
377.
U situaciji kada je nakon obijanja prodavnice su na komadima razbijenog stakla pronađeni tragovi papilarnih linija za koje je veštačenjem utvrđeno da potiču od okrivljenog, pravilan je zaključak
prvostepenog suda da je okrivljeni i izvršio krivično delo teške krade iz člana 204. stav 1. tačka 1.
KZ, te je odbio predlog branioca okrivljenog da se izvrši i DNK analiza.
(Iz Presude Okružnog suda u Čačku Kž. br. 232/05 od 27.05.2005. godine)
378.
Okolnost da je prozor na stanu oštećenog iz koga je izvršena krađa bio rasklimatan i da ga je
bilo moguće otvoriti neznatnom snagom ruke nije od značaja za pravnu kvalifikaciju jer za postojanje provaljivanja jačina upotrebljene sile nije odlučujuća već je bitno da je učinilac neovlašćeno
protiv volje vlasnika koji je taj prozor zatvorio, otklonio postavljenu prepreku za ulaženje u zatvoren prostor.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu, Kž. 1326/04 od 25.05.2004. godine)
379.
Krađa je izvršena savlađivanjem većih prepreka kada je učinilac prislonio na spoljni zid crkve
merdevine pomoću kojih se popeo na sims na visini od 3 metra, pa kroz otvor prozora ušao u crkvu
odakle je oduzeo novac.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu, Kž. br. 1714/04 od 20.07.2004. godine)
- 193 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
380.
Krađa je izvršena na naročito drzak način kada je okrivljena pošto je provela noć sa oštećenim, kada je on zaspao pokupila vredne stvari, a onda ga zaključala od stana i ključeve ponela sa sobom.
Iz obrazloženja:
Nakon provedene noći sa prijateljem – oštećenim, okrivljena je iskoristila trenutak kada je on zaspao i sa fotelje uzela novčanik oštećenog u kome se nalazio novac, strana valuta, mobilni telefon sa
punjačem i digitalnu kameru i sa navedenim stvarima napustila stan, pošto ga je prethodno zaključala, a ključ ponela sa sobom.
Pošto je okrivljena ispoljila posebnu drskost zloupotrebivši poverenje oštećenog, radi se o krivičnom delu teške krađe iz člana 166. stav 1. tačka 3. KZS.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu, Kž. br. 3001/04 od 25.11.2004. godine)
381.
Krađa je izvršena iskorišćavanjem nemoći oštećenog kada je okrivljeni ušao u stan oštećenog,
koji je ležao u krevetu jer mu je amputirana noga, pa ga stavio u invalidska kolica, pretresao mu džepove i oduzeo razne vredne stvari pre nego što se udaljio iz stana.
(Iz Presude Okružnog suda Beogradu, Kž. br. 2587/04 od 21.10.2004. godine)
RAZBOJNIŠTVO
(Član 206. Krivičnog zakonika)
382.
Okrivljeni koji uperi predmet nalik na nož ka telu oštećenog na taj način nije preduzeo
radnju izvršenja razbojništva upotrebom sile, već pretnjom da će neposredno napasti na život
ili telo.
Iz obrazloženja:
Izreka presude je nerazumljiva, protivrečna sama sebi i razlozima, a dati razlozi su nejasni i međusobno protivrečni – što predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka
U žalbi branioca okrivljenog osnovano se navodi da se iz izreke presude ne vidi u čemu se sastoji upotreba sile, a u obrazloženju iste se navodi da je okrivljeni, približivši predmet nalik na nož telu
oštećenog, rekavši mu da okrene glavu i ne gleda u njega, primenio silu i pretnju.
Međutim, upotreba sile i pretnje da će se neposredno napasti na život ili telo predstavljaju alternativno određene radnje kojima se može ostvariti predmetno krivično delo, a iz opisa radnje
- 194 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
koju je okrivljeni preduzeo ne proizilazi da je kritičnom prilikom prema oštećenom primenio silu
(već predmet nalik na nož koji je okrivljeni držao uperen blizu njegovog tela pre predstavlja pretnju da će se neposredno napasti na život ili telo oštećenog, radi oduzimanja njegovih pokretnih
stvari).
(Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu, Kž1. 5006/2011 od 22.12.2011. godine)
383.
Kod krivičnog dela razbojništvo sila mora biti upotrebljena prema oštećenom licu u cilju
savladavanja otpora, a ne prema predmetu u cilju njegovog oduzimanja.
Iz obrazloženja:
Žalbom branioca imenovanog okrivljenog osnovano se ističe da je prvostepeni sud dao nejasne
razloge zbog kojih smatra da je okrivljeni kritičnom prilikom upotrebio silu prema oštećenoj, oduzimajući od nje tašnu.
Naime, iz iskaza svedoka u istrazi i iskaza svedoka na pretresu, između ostalog, proizilazi da je
okrivljeni skočio na oštećenu i iznenada joj otrgao tašnu sa ramena, a zatim je odgurnuo, usled čega
je oštećena pala. To ukazuje da oštećena u toj situaciji nije ni pružala otpor okrivljenom, jer, zbog
njegovog iznenadnog delovanja, nije ni bila u mogućnosti da odreaguje.
S tim u vezi nejasni su razlozi prvostepenog suda da je u konkretnom slučaju reč o krivičnom
delu razbojništva, s obzirom da zbog iznenadnog delovanja okrivljenog nije postojao otpor oštećene,
kako je to napred navedeno, a u vezi sa tim da kod krivičnog dela iz člana 206. Krivičnog zakonika
sila mora biti uperena upravo na savladavanje otpora oštećenog. U tom smislu treba ceniti nalaz i mišljenje sudskog veštaka medicinske struke, iz koga proizlazi da je do povređivanja oštećene došlo usled iznenadnog i naglog povlačenja tašne čija drška - kaiš je bila preko njenog levog ramena ili leve ruke, a ne
prilikom njenog naknadnog pada, što ukazuje da je okrivljeni primenio silu prema predmetu, oduzimajući ga od oštećene, a ne prema samoj oštećenoj u cilju savladavanja njenog otpora.
(Iz Rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Kž.2 2858/12(1) od 28.06.2012. godine)
384.
Ukoliko biće jednog krivičnog dela nužno i u potpunosti obuhvata biće nekog drugog lakšeg krivičnog dela - postoji konzumpcija.
Iz obrazloženja:
Izrekom prvostepene presude (pod I) utvrđeno je da je imenovani maloletnik (sada punoletno lice) izvršio krivično delo teškog ubistva iz člana 114. stav 1. tačka 4. Krivičnog zakonika.
Protiv navedene presude žalbu je blagovremeno izjavio nadležni Okružni javni tužilac, i to zbog
povrede krivičnog zakona i odluke o kazni, sa predlogom da Vrhovni sud Srbije ožalbenu presudu
preinači tako što će okrivljenog maloletnika za krivično delo teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka
4. Krivičnog zakonika u sticaju sa krivičnim delom razbojništva iz člana 206. stav 3. u vezi stava 1.
istog i osuditi ga na kaznu maloletničkog zatvora u maksimalnom trajanju.
- 195 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Okružni javni tužilac nalazi da je prvostepeni sud pogrešno primenio zakon kada je našao da je
maloletnik (sada punoletno lice) izvršio samo krivično delo teškog ubistva iz člana 114. stav 1. tačka
4. Krivičnog zakonika te da u konkretnom slučaju nema sticaja sa krivičnim delom razbojništva iz
člana 206. stav 3. u vezi stava 1. istog Zakonika.
Smatra da bi pravna kvalifikacija koju je dao sud u ožalbenoj presudi bila moguća da kritičnom
prilikom nije došlo do teškog povređivanja i drugog lica prilikom izvršenja krivičnog dela razbojništva. To znači da bi kvalifikacija data od strane suda bila moguća samo o slučaju da je samo jedno lice oštećeno. Međutim, u konkretnom slučaju se radi o još jednom oštećenom licu, kome je maloletnik - pri izvršenju krivičnog dela razbojništva - naneo tešku telesnu povredu. Zbog toga javni tužilac
smatra da se radi o krivičnom delu teškog ubistva iz člana 114. stav 1. tačka 4. Krivičnog zakonika u
sticaju sa krivičnim delom razbojništva iz člana 206. stav 3. istog Zakonika.
Od strane Vrhovnog suda žalbeni navodi nadležnog tužioca ocenjeni su neosnovanim.
Prvostepeni sud je pravilno našao da su se u radnjama maloletnika stekla sva zakonska obeležja
krivičnog dela teškog ubistva iz člana 114. tačka 4. Krivičnog zakonika, dakle - pri izvršenju krivičnog dela razbojništva. Dakle, našao je da ne postoji sticaj ovog dela sa krivičnim delom razbojništva
iz člana 206. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika. Sticaj je samo prividan, jer teško ubistvo kao glavno delo - konzumira (obuhvata) razbojništvo kao prateće delo. U konkretnom slučaju, oštećeni je lišen života a njegova supruga teško povređena prilikom prinude oba lica naizmeničnim zadavanjem udaraca u glavu od strane maloletnika da bi se došlo do novca.
Dakle, razbojništvo je sastavni deo kvalifikatornog oblika teškog ubistva iz člana 114. tačka 4.
Krivičnog zakonika kao težeg krivičnog dela, za koje je prvostepeni sud - pored drugih krivičnih dela izvršioca - pravilno oglasio krivim i osudio na kaznu maloletničkog zatvora.
(Iz Rešenja Vrhovnog suda Srbije, Kžm. 93/09 od 22.06.2009. godine)
385.
Konstrukcija produženog krivičnog dela za krivično delo razbojništva nije moguća zbog
njegove prirode.
Iz obrazloženja:
Za krivično delo razbojništva, zbog njegove prirode, nije moguća konstrukcija produženog krivičnog dela.
Zbog toga je takvom kvalifikacijom, a imajući u vidu odsustvo žalbe Okružnog javnog tužioca
na taj deo prvostepene presude, učinjena povreda krivičnog zakona u korist optuženih.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kž. 1720/08 (2) od 10.03.2009. godine)
386.
Sila i pretnja mogu biti upravljenje ne samo na savlađivanje otpora koji se pruža, već i na
sprečavanje očekivanog otpora.
Iz obrazloženja:
Kako se radnja ovog krivičnog dela sastoji u oduzimanju tuđe pokretne stvari upotrebom sile ili
pretnje, sila i pretnja moraju biti u tesnoj vremenskoj i prostornoj vezi sa oduzimanjem stvari, te ka- 196 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
ko za postojanje sile potrebnog intenziteta, nije neophodno da je postojao otpor pasivnog subjekta, a
kod pretnje je sasvim jasno da otpor nije potreban, dakle, sila i pretnja ne moraju biti upravljeni na
savlađivanje otpora koji se pruža, već je dovoljno da su upravljene na sprečavanje očekivanog otpora, to se u konkretnom slučaju, sama pojava okrivljenog na vratima prodavnice u kojoj se oštećena
nalazila sama, sa navučenom maskiranom crnom pletenom kapom preko glave sa prorezima za oči i
pištoljem u ruci, svakako ima smatrati pretnjom oštećenoj neposrednim napadom na njen život i telo,
kako je to ona i doživela, zbog čega je pobegla kroz magacin kuće, pa s tim u vezi neosnovani i ovakvi žalbeni navodi branioca okrivljenog.
(Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu, Kž-587/08 od 29.05.2008. godine)
387.
Prilikom utvrđivanja da li je okrivljeni radnju krivičnog dela razbojništvo izvršio u nameri da pribavi malu protivpravnu imovinsku korist u novcu, sud mora izvršiti objektivnu
ocenu svih okolnosti koje se odnose na mogućnost pasivnog subjekta da poseduje više od
10.000 dinara, njegov uzrast i materijalni status, vreme i mesto izvršenja krivičnog dela,
kao i okolnosti pod kojima je delo učinjeno, a, s druge strane i motive okrivljenog za izvršenje dela.
Iz obrazloženja:
Osnovani su žalbeni navodi da prvostepeni sud nije naveo razloge u odnosu na umišljaj okrivljenog, tj. da li je okrivljeni kao učinilac krivičnog dela išao za tim da pribavi malu imovinsku korist ili
korist koja prelazi iznos od 10.000 din, što je od značaja prilikom utvrđivanja da li je okrivljeni izvršio krivično delo razbojništvo iz čl. 206. st. 1. ili stava 4. KZ. Privilegovani oblik iz čl. 206. st. 4. KZ
postoji ako vrednost ukradenih stvari iz st. 1. ovog člana ne prelazi iznos od 10. 000 dinara, a učinilac je išao za tim da pribavi malu imovinsku korist. Prvostepeni sud utvrđuje da je okrivljeni od oštećenog oduzeo 200 dinara, a zatim samo konstatuje da je okrivljeni postupao u nameri da prisvoji sav
novac koji bi našao kod okrivljenog. U obrazloženju uopšte ne navodi da li je okrivljeni imao predstavu o tome koliko je oštećeni imao novaca kod sebe, a opisana konstatacija da je imao nameru da
prisvoji sav novac ne sadrži u sebi razloge o umišljaju okrivljenog, jer je pojam "sav novac" neodređen pa može podrazumevati iznos od 100, 200, 500, ali i 50. 000 dinara.
Stoga, prema stanovištu Okružnog suda, u prvostepenoj presudi nije jasno utvrđeno da li je okrivljeni išao za tim da pribavi malu imovinsku korist ili korist veću od 10.000 din. Tu činjenicu sud
mora utvrditi objektivnom ocenom okolnosti vezanih za ličnost pasivnog subjekta (da li se radi o detetu i učeniku, kao u konkretnom slučaju, koje samo u retkim prilikama može imati veći iznos novca,
ili na primer o licu za koje učinilac zna da poseduje novac u većoj količini), okolnosti pod kojima se
vrši oduzimanje novca, motiv okrivljenog koji može ukazati na to iz kojih razloga i radi zadovoljenja
kojih potreba to čini pa i koliko novca želi prisvojiti, okolnosti vezanih za mesto izvršenja dela i vreme izvršenja dela, kao i drugih na osnovu kojih se na objektivan način može utvrditi da li je učinilac
išao za tim da pribavi malu imovinsku korist ili korist veću od 10.000 din koja je neophodna za postojanje krivičnog dela razbojništvo iz čl. 206. st. 1. KZ.
(Iz Rešenja Okružnog suda u Nišu Kž. br. 1371/08)
- 197 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
388.
Kada je oštećeni usled straha izazvanog neposrednom pretnjom okrivljenog da će ukoliko mu ne
preda jaknu dobiti batine, istu predao, radi se o krivičnom delu razbojništva a ne iznude.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije Kr.141/07 od 4.02.2007. godine)
389.
Kad učinilac odustane od započetog izvršenja krivičnog dela razbojništva zbog prepreka koje
znatno otežavaju izvršenje dela, ne postoji dobrovoljni odustanak od izvršenja krivičnog dela.
Iz obrazloženja:
Optuženi N. A. oglašen je krivim, zbog krivičnog dela razbojništvo u pokušaju iz člana 206. stav
1. u vezi čl. 30. i 33. Krivičnog zakonika, krivičnog dela iznuda u pokušaju iz člana 214. stav 1. u
vezi čl. 30. i 33. KZ i krivičnog dela nedozvoljeno držanje oružja iz člana 348. stav 2. KZ. Neosnovani su i žalbeni navodi branilaca da se u odnosu na krivično delo razbojništvo opisano u tački 1. izreke pobijane presude očigledno radi o dobrovoljnom odustanu. Jer, iz samih okolnosti predmetnog
kritičnog događaja opisanih u izreci i odgovarajućim delovima obrazloženja pobijane presude potpuno je jasno da su optuženi N. A. i maloletni N. D. od izvršenja krivičnog dela odustali zbog prepreke
na koju su naišli - zaključana kapija, oštećena S. K. nije otvorila kapiju navodeći da su joj ključevi
od kapije u kući, tako da se odustanak od započetog krivičnog dela zbog okolnosti koje onemogućavaju ili znatno otežavaju izvršenje krivičnog dela, ni u kom slučaju ne može smatrati dobrovoljnim
odustankom u smislu odredbe člana 32. KZ.
(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Kž- 2136/06 od 29.05.2007. godine)
390.
Kod krivičnog dela razbojništva, da bi postojao najlakši, privilegovani oblik, potrebno je da budu ostvarena dva kumulativna obeležja dela: da vrednost ukradenih stvari ne prelazi deset hiljada dinara i da je učinilac išao za tim da pribavi malu imovinsku korist.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kž.br. I 2539/06 od 13.02.2007. godine)
391.
U slučaju kada je u izvršenju razbojništva učestvovalo više lica, krivični zakonik nije blaži
za učinioca.
Iz obrazloženja:
Neosnovano se žalbom branioca optuženog O.H. ukazuje i da je radnje ovog optuženog trebalo
kvalifikovati po Krivičnom zakoniku, kao blažem zakonu u odnosu na zakon koji je važio u vreme
izvršenja krivičnog dela jer je, prema činjeničnom opisu radnji ovog optuženog (tačka 1. izreke pobijane presude), jasno da je krivično delo izvršeno od strane više izvršilaca. Bez obzira što nisu tuženi
- 198 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
kao saizvršioci po Krivičnom zakoniku radnje ovog optuženog mogle bi biti kvalifikovane samo po
članu 206. stav 3. KZ-a za koje delo je novim, Krivičnim zakonikom i zakonom koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela propisan isti minimum kazne.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije u Beogradu, Kž I 2115/06 od 08.11.2006)
392.
Kada kod izvršenja krivičnog dela razbojništva učinilac sa umišljajem nekom licu nanese tešku
telesnu povredu, a ne uspe da oduzme tuđu pokretnu stvar, to postoji najteži oblik tog krivičnog dela
kao svršenog, a ne pokušaj dela.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kž.br. I 1129/06 od 14.06.2006. godine)
393.
Kada je prilikom izvršenja krivičnog dela razbojništva nekom licu sa umišljajem nanesena teška telesna povreda, tada postoji svršeno krivično delo razbojništva, a ne pokušaj tog oblika krivičnog dela. Takođe, kad učinioci nisu uspeli da od žrtve dela oduzmu stvari, okolnost da je u izvršenju krivičnog dela učestvovalo više lica predstavlja oblik dela a ne saizvršilaštvo kao oblik
saučesništva.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kž.br. I 790/06 od 17.05.2006. godine)
394.
Kod krivičnog dela razbojništva, objekat radnje može biti lice koje nije vlasnik pokretne stvari koja
se oduzima, ali i držalac stvari i svako drugo lice koje predstavlja prepreku da se stvar oduzme.
(Iz Presude Okružnog suda u Kraljevu K.br. 25/05 od 5.09.2005. godine)
395.
Osnovna razlika između krivičnog dela iznude i krivičnog dela razbojništva je u tome što se kod
krivičnog dela razbojništva upotrebljena sila ili pretnja pojavljuje kao sredstvo za oduzimanje stvari,
a kod iznude kao sredstvo uticaja na volju pasivnog subjekta dela da on sam nešto učini ili ne učini
na štetu svoje ili tuđe imovine.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kž. br. I 1579/04 od 13.06.2005. godine)
396.
Kod krivičnog dela razbojništva, pretnja treba da je neposredna i takva da je napadnuto lice shvati
kao ozbiljnu, pa da se zbog nje uzdrži od pružanja otpora oduzimanju stvari, tako da je bez značaja da li
je ona upućena korišćenjem plastičnog pištolja koji je po izgledu sličan pravom pištolju.
(Iz Presude Okružnog suda u Nišu K.br. 266/04(1) od 10.03.2005. godine)
397.
Krivična dela razbojništva i razbojničke krađe su složena krivična dela kod kojih je
objekat napada ne samo imovina već i ličnost, pa ukoliko više tih dela prema različitim
- 199 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
oštećenjima nisu izvršena iskorišćavanjem iste prilike i okolnosti, i ako ta dela nisu obuhvaćena jedinstvenim umišljajem, onda se ona ne mogu kvalifikovati kao jedno produženo krivično delo.
Iz obrazloženja:
Prvostepenom presudom optuženi je oglašen krivim zbog izvršenja više krivičnih dela razbojništava
i razbojničkih krađa. U žalbi branioca optuženog zbog povrede krivičnog zakona i odluke o krivičnoj
sankciji predlaže se da se presuda preinači tako što će se optuženi oglasiti krivim za produženo krivično
delo razbojništva i ublažiti kazna. Vrhovni sud je našao da su u konkretnom slučaju krivična dela u pitanju izvršena iskorišćavanjem različitih prilika i okolnosti i umišljaj optuženog bio je usmeren pojedinačno prema svakoj žrtvi, a ne prema istima zajedno i jedinstveno, pa bez obzira što svaka od opisanih radnji u izreci pobijene presude sadrži elemente krivičnog dela prinude i krađe i što postoji vremenski kontinuitet između tih radnji, nisu ispunjeni uslovi za konstrukciju produženog krivičnog dela razbojništva,
tim pre što ova konstrukcija nije opravdana ni sa razloga kriminalne politike.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kž. 1498/04 od 4.11.2004. godine)
398.
Kada su u izvršenju razbojništva učestvovala trojica učinilaca, uloga prve dvojice bila je
da uđu u stan oštećenih, a trećeg da stoji ispred stana oštećenih, gasi i pali svetlo i pazi da neko
ne naiđe, te se radi o saizvršilaštvu.
Iz obrazloženja:
Prvostepeni sud je u pobijenoj presudi naveo sve u vezi objektivnih radnji trećeoptuženog, šta je
sve uradio, a što praktično nije ni sporno, da je njegova uloga i zadatak bio da stoji ispred vrata oštećenih, da gasi i pali svetlo i pazi da neko ne naiđe, a da su za to vreme prva dvojica optuženih od
oštećenih oduzimali stvari, posle čega su se svi udaljili.
Što se tiče drugog bitnog elementa saizvršilaštva, svesti o zajedničkoj radnji prvostepeni sud na
osnovu izvedenih dokaza i odbrane optuženih utvrđuje da je i to kod trećeoptuženog bilo prisutno.
On je u prethodnom postupku u prisustvu branioca detaljno opisao tok događaja i da mu je prvooptuženi rekao "ti ostani tu i pazi da neko ne naiđe", što ukazuje da je ovaj optuženi bio svestan u šta se
upustio, šta je njegova uloga i zadatak, a šta drugih, te da u konkretnom slučaju zajedno deluju i da
među njima postoji tesna zajednička saradnja u ostvarivanju cilja.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kž. br. 1520/04 od 18.11.2004. godine)
399.
Oštećena je sa eventualnim umišljajem lišena života kada joj je učinilac sipao u čaj lekove
koji predstavljaju omamljujuće sredstvo, a u nameri da je onesposobi za pružanje otpora, nakon čega je u nameri sticanja protivpravne imovinske koristi izvršio premetačinu tražeći novac pa kako ga nije našao uzeo videorekorder.
- 200 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Iz obrazloženja:
Optuženi je oglašen krivim da je izvršio krivično delo teški slučaj razbojništva upotrebom sile
prema oštećenoj, pri čemu je ovu sa umišljajem lišio života, oduzeo videorekorder u nameri da sebi
pribavi protivpravnu imovinsku korist, na taj način što se javio na oglas oštećene da izdaje sobu.
Došavši u njen stan, predstavio se kao lekar koji traži sobu, te joj je u pogodnom momentu u čaj
sipao omamljujuće sredstvo pomešana četiri leka koji je doneo sa sobom, pa je ona popila čaj i nakon kraćeg vremena zaspala, posle čega je optuženi izvršio premetačinu stana i uzeo videorekorder,
dok je oštećena usled dejstva lekova preminula.
Optuženi je iako mu je oštećena rekla da je srčani bolesnik i da je popila lek za srce, znajući da
se radi o starijoj osobi istoj sipao u čaj koji je skuvao lekove koji predstavljaju omamljujuće sredstvo, a u nameri da je onesposobi za pružanje otpora pri oduzimanju stvari.
Optuženi je sa eventualnim umišljajem oštećenu lišio života. U želji da oštećenu što pre onesposobi za pružanje otpora pri oduzimanju stvari, sipao joj u čaj veliku količinu omamljujućih lekova,
iako je znao da je stara i srčani bolesnik i da usled prekomerne doze tih lekova može umreti, no na
takvu posledicu je i pristao. Iako optuženi nije lekar kao svakoj prosečnoj osobi mu je poznato da
prekomerne doze lekova sa sedativnim dejstvom mogu dovesti do smrti nekog lica.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kž. br. 471/04 od 22.04.2004. godine)
UTAJA
(Član 207. Krivičnog zakonika)
400.
Radnja izvršenja krivičnog dela utaje sastoji se u prisvajanju tuđe pokretne stvari koja
je izvršiocu poverena, a stvar je poverena nekom licu onda kada se nalazi u njegovom pritežanju po nekom pravnom osnovu, a prisvajanje postoji kada izvršilac počne da se prema
stvari ponaša kao vlasnik, pri čemu za utvrđivanje postojanja prisvajanja nije od odlučujuće važnosti okolnost da li je predmet koji je okrivljenom poveren isti otuđio budući da se
prisvajanje stvari, odnosno ophođenje prema istoj kao da je sopstvenik može manifestovati
na različite načine.
Iz obrazloženja:
Prvostepeni sud u obrazloženju pobijane presude ukazuje da krivično delo utaje iz člana 207.
stav 3. KZ-a čini onaj ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist prisvoji tuđu pokretnu stvar koja mu je poverena, s tim što je vrednost stvari stavom 3. kvalifikovana iznosom preko 450.000 dinara, a Krivičnim zakonikom koji je stupio na snagu 1. januara
2006. godine i koji je važio u vreme kada se okrivljenom stavlja na teret predmetno krivično delo, krivično delo utaje je definisano kao takvo i njegova obeležja se nisu menjala Zakonom o izmenama i dopunama KZ-a iz septembra 2009. godine. Prvostepeni sud dalje ukazuje da se u
predmetnoj krivično-pravnoj stvari postavlja pitanje da li se okrivljeni ponašao prema predmetu
lizinga (traktoru) kao prema svojoj stvari na taj način prisvajajući je, ako je istu dao na popravku,
te prvostepeni sud nalazi da u navedenom nema manifestacije volje okrivljenog da se prema stva- 201 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
ri ponaša kao prema svojoj, već se radi o održavanju, odnosno popravci stvari, što je obaveza
okrivljenog prema ugovoru o lizingu, u kojem je navedeno da mora da se brine o predmetu lizinga da isti ostane u funkcionalnom stanju, obavljajući tehničke preglede, servisiranje i održavanje,
a sve navedeno u svetlu činjenice da se traktor nalazi i dalje u državini okrivljenog prema utvrđenom činjeničnom stanju, kao i da taj oblik prisvajanja oštećeni kao tužilac nije opisao kao način
izvršenja dela u optužnom predlogu.
Po nalaženju drugostepenog suda radnja izvršenja predmetnog krivičnog dela koje je okrivljenom stavljeno na teret sastoji se u prisvajanju tuđe pokretne stvari koja je izvršiocu poverena,
a stvar je poverena nekom licu onda kada se nalazi u njegovom pritežanju po nekom pravnom
osnovu, a prisvajanje postoji onda kada izvršilac počne da se prema stvari ponaša kao vlasnik, pri
čemu za utvrđivanje postojanja prisvajanja, odnosno za utvrđivanje okolnosti da li se okrivljeni
prema poverenoj stvari ponaša kao vlasnik, nije od odlučujuće važnosti okolnost da li je predmet
koji je okrivljenom poveren isti otuđio budući da se prisvajanje stvari, odnosno ophođenje prema
istoj kao da je sopstvenik može manifestovati na različite načine. Nesumnjivo je da održavanje,
odnosno popravka stvari nije ovlašćenje koje je isključivo vezano za titulara prava svojine, već
iste radnje može preduzimati i lice kome je stvar data po osnovu ugovora o zakupu ili ugovora o
lizingu, ali imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja, a naime činjenicu da je predmetni ugovor o lizingu zaključen 27. 3. 2006. godine, da je okrivljeni predmet lizinga (traktor) preuzeo 27.
6. 2006. godine, da je okrivljeni plaćao nekoliko lizing rata po ugovoru uredno, a zatim je prestao
sa isplatom istih, te kako je oštećeni kao tužilac pokrenuo izvršni postupak pred Osnovnim sudom, da je po pravnosnažnom rešenju pomenutog suda dozvoljeno traženo izvršenje protiv okrivljenog popisom i predajom predmeta lizinga, da je sudski izvršitelj išao u domaćinstvo okrivljenog gde je popisan predmet lizinga, ali isti nije i predat oštećenom kao tužiocu, a radi predaje popisanih stvari sudski izvršitelj je išao u domaćinstvo okrivljenog gde nije zatečen predmet lizinga
sa objašnjenjima okrivljenog da se isti nalazio na popravci, te u situaciji kada okrivljeni ignoriše
svoje materijalne obaveze koje ima prema ugovoru o lizingu prema oštećenom kao tužiocu, a koristi samo ovlašćenja po predmetnom ugovoru, posebno imajući u vidu vremenski period u toku
koga postoji takvo stanje, onda je nejasan stav prvostepenog suda da na strani okrivljenog nema
manifestacije volje da se prema stvari ponaša kao prema svojoj, odnosno da nije dokazano da je
okrivljeni izvršio krivično delo utaje iz člana 207. stav 3. KZ-a.
Imajući u vidu navedeno, u daljem toku postupka prvostepeni sud će na nesumnjiv način utvrditi
da li se ponašanje okrivljenog prema predmetnom traktoru može tretirati kao prisvajanjem istog, te
će za svoju odluku dati jasne i argumentovane razloge nakon čega će biti u mogućnosti da donese
pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.
(Rešenje Apelacionog suda u Beogradu, Kž1. 5273/11 od 1. 11. 2011. godine)
401.
Da bi se radilo o prisvajanju poverene stvari u smislu krivičnog dela utaje iz člana 207.
stav 1. Krivičnog zakonika, stvar se prethodno morala nalaziti u pritežanju izvršioca, a ne nekog drugog lica.
Iz obrazloženja:
Osnovno krivično delo utaje, predviđeno članom 207. stav 1. Krivičnog zakonika, sastoji se u
prisvajanju poverene stvari.
- 202 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Da bi došlo do prisvajanja stvari koja je nekom poverena, dakle, potrebno je da se ta poverena
stvar nalazi u pritežanju tog lica, a ne nekog drugog. U konkretnom slučaju, a što proizilazi iz izvedenih dokaza, stvar (berač za kukuruz) od momenta preuzimanja od lizing kuće ni u jednom trenutku
se nije nalazio u pretežanju okrivljene.
Osim toga, kod pribavljanja imovinske koristi u konkretnom slučaju nema elemenata protivpravnosti obzirom da je berač za kukuruz drugo lice otuđilo trećem licu, protiv volje okrivljene koja se
pojavljuje kao držalac predmeta lizinga.
Zbog toga, u radnjama okrivljene nema elementa krivičnog dela utaje iz člana 207. stav 1. Krivičnog zakonika - to krivično delo čini onaj ko tuđu pokretnu stvar prisvoji u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist.
Nesporno je utvrđeno da je okrivljena odmah po saznanju da je berač prodat obavestila davaoca
lizinga, a što je u skladu sa članom 2. ugovora o lizingu (primalac lizinga je dužan da štiti prava davaoca lizinga i da ga bez odlaganja obavesti posebno u slučaju radnji trećih lica koje su usmerene na
povredu ili umanjenje njegovih prava), insistirajući da se oduzme berač, a na šta je davalac lizinga
kao isključivi i neograničeni vlasnik predmeta lizinga bio ovlašćen.
Osim toga, iz spisa predmeta proizilazi da je naznačenom pravnosnažnom presudom nadležnog Opštinskog suda, okrivljeni – neovlašćeni prodavac osuđen za krivično delo prevare jer je
lažnim prikazivanjem činjenice da će lično izmirivati obaveze koje oštećena – ovde okrivljena
preuzima na sebe na osnovu ugovora o lizingu doveo oštećenu u zabludu i time je naveo da na
štetu svoje imovine kao primalac lizinga zaključi sa navedenim preduzećem ugovor o lizingu po
kome je na svoje ime uzela berač za kukuruz i traktor, koje stvari je on odmah i preuzeo. Takođe,
u međuvremenu nakon podizanja optužnog akta u ovom predmetu, između oštećenog kao tužioca
i okrivljene je došlo do zaključenja poravnanja, te je okrivljena u tom poravnanju isplatila oštećenom naknadu za navedeni berač za kukuruz sa pripadajućom kamatom i troškovima postupka. Ta
činjenice nesporna proizilazi iz toga što punomoćnik oštećenog kao tužioca nije istakao nikakav
imovinsko pravni zahtev prema okrivljenoj.
Imajući u vidu da su u toku postupka pred prvostepenim sudom na glavnom pretresu izvedeni
svi potrebni dokazi, koje je ovaj sud cenio kako pojedinačno tako i u njihovoj međusobnoj vezi, zajedno sa odbranom okrivljene - to je i zaključio da u radnjama okrivljene nema elemenata krivičnog
dela utaje iz člana 207. stav 1. Krivičnog zakonika, pa je - na osnovu člana 355. tačka 1. Zakonika o
krivičnom postupku - oslobodio od optužbe za napred navedeno krivično delo.
(Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, Kž. 1 2219/10 od 01.06.2010. godine)
402.
Okrivljeni je protivpravno prisvojio tuđu pokretnu stvar do koje je slučajno došao tako što
je u više navrata sa tekućeg računa svog preduzeća podigao novčani iznos koji je greškom referenta banke odobren u korist ovog računa umesto u korist računa drugog preduzeća. Nakon
obaveštenja od strane banke, odbio je da vrati novac do koga je na ovaj način došao.
Iz obrazloženja:
Prvostepenom presudom okrivljeni je oglašen krivim da je u više navrata sa tekućeg računa svog
preduzeća podigao naznačeni iznos, koji je nedelju dana pre toga greškom referenta banke odobren u
- 203 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
korist ovog računa umesto u korist računa drugog preduzeća. Nakon obaveštenja od strane banke odbio je da vrati novac do koga je slučajno došao, sve u nameri da njegovim protivpravnim prisvajanjem pribavi sebi imovinsku korist.
Okružni sud održao je sednicu veća u prisustvu branioca okrivljenog, a u odsustvu uredno obaveštenog javnog tužioca, pa pošto je - u svemu postupivši u smislu člana 375. Zakonika o krivičnom
postupku - razmotrio spise predmeta zajedno sa pobijanom presudom (koju je po službenoj dužnosti
ispitao u smislu člana 380. Zakonika o krivičnom postupku) i žalbom, te pismeni predlog nadležnog
javnog tužioca - našao je da je žalba neosnovana.
Jer, pobijana presuda ne sadrži bitne povrede odredaba krivičnog postupka niti povrede Krivičnog zakonika, na koje Okružni sud kao drugostepeni po izjavljenoj žalbi pazi po službenoj dužnosti,
a u smislu člana 380. stav 1. tač. 1. i 2. Zakonika o krivičnom postupku.
Samim tim neosnovano se pobija prvostepena presuda zbog povrede krivičnog zakona u smislu
da se u pogledu krivičnog dela utaje iz člana 207. stav 5. Krivičnog zakonika - novac na žiro-računu
ne može smatrati pokretnom stvari.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu, Kž. 468/07 od 21.03.2007. godine)
PREVARA
(Član 208. Krivičnog zakonika)
403.
Kod krivičnog dela prevare, zabluda oštećenog mora biti neotklonjiva.
Iz obrazloženja:
Okrivljeni je pobijanom presudom prvostepenog suda oglašen krivim za izvršenje produženog
krivičnog dela prevare iz člana 208. stav 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, na način bliže opisan u izreci.
Ovakav zaključak prvostepeni sud je izveo na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, pri čemu –
prema stavu Apelacionog suda - nije u obrazloženju pobijane presude naveo razloge na osnovu kojih
zaključuje da je kod okrivljenog postojala prevarna namera za izvršenje predmetnog krivičnog dela.
Naime, za postojanje prevarne namere potrebno da postoji neotklonjiva zabluda kod oštećenog da
nešto učini na štetu svoje imovine.
Prvostepeni sud nije naveo na čemu je zasnovao svoj zaključak da je imenovani oštećeni proveravao podatke lica koje je zaključilo ugovor odn. da je proveravao podatke okrivljenog, a na šta se
osnovano ukazuje u žalbi njegovog branioca.
(Iz Rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Kž1. 3635/2012 od 25.10.2012. godine)
404.
U osnovnom obliku, krivično delo prevare iz člana 208. stav 1. Krivičnog zakonika postoji
ako imovinska korist, pribavljena izvršenjem tog dela, ne prelazi zakonom određeni iznos za
- 204 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
postojanje istog dela u težem obliku i ako nisu ispunjeni uslovi za postojanje lakšeg oblika tog
dela - sitne prevare iz člana 210. Krivičnog zakonika.
Iz obrazloženja:
Prema činjeničnom utvrđenju u prvostepenoj presudi, pribavljanje imovinske koristi u konkretnom slučaju u iznosu koji odgovara zbiru svih novčanih iznosa pribavljenih pojedinačnim radnjama
okrivljenog, bilo je obuhvaćeno jedinstvenim umišljajem okrivljenog, što proizilazi iz okolnosti istovetnog načina izvršenja i ponašanja okrivljenog u svim inkriminisanim događajima, gde je on, iskorišćavanjem ljudskih slabosti određene kategorije lica (crkvenih lica), izazvanih lažnim prikazivanjem činjenice da mu je potrebna novčana pomoć za operaciju srca njegovog sina, kao i da je u mogućnosti da za potrebe crkve ili tih lica nabavi raznu tehničku robu pod povoljnijim uslovima i voljan da to učini kako bi se odužio za pruženu pomoć - navedena oštećena lica dovodio u zabludu i
navodio da mu u označene svrhe predaju novac crkve ili sopstveni novac, u iznosima bliže označenim u izreci prvostepene presude.
Kod takvog stanja stvari, u slučaju primene novog zakona - Krivičnog zakonika, inkriminisane
radnje okrivljenog mogle bi se kvalifikovati samo po članu 208. stav 3. u vezi sa stavom 1. istog i u
vezi sa odredbom člana 61. stav 5. istog, jer zbir novčanih iznosa pribavljenih pojedinačnim radnjama okrivljenog prelazi iznos od 450.000,00 dinara, što opredeljuje postojanje ovog težeg oblika krivičnog dela prevare odn. u najpovoljnijem slučaju za okrivljenog (računajući iznose u evrima po najpovoljnijem kursu u vreme izvršenja dela) taj iznos je najmanje 506.290,00 dinara.
Međutim, u konkretnom slučaju, ovu pravnu kvalifikaciju i nije moguće primeniti, već i iz činjenice što je u pitanju i kvalifikovani oblik krivičnog dela prevara, a žalba javnog tužioca se odnosila
samo na odluku o krivičnoj sankciji.
Iz navedenog sledi da Krivični zakonik nije blaži zakon za okrivljenog od zakona koji je važio u vreme izvršenja dela i koji je primenjen u prvostepenoj presudi, jer je za krivično delo iz
člana 208. stav 3. propisana kazna zatvora u trajanju od jedne do osam godina, pa je od strane
drugostepenog suda u konkretnom slučaju pogrešno primenjena i odredba člana 5. stav 2. Krivičnog zakonika.
Shodno rečenom, osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da nije bilo mesta ni
primeni odredaba čl. 103. i 104. ovog Zakonika i donošenju presude kojom se, u smislu člana
354. tačka 3. Zakonika o krivičnom postupku, usled apsolutne zastarelosti odbija optužba za
predmetno krivično delo, jer apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja za delo iz člana 171. stav 1.
Krivičnog zakona Republike Srbije nije nastupila u vreme donošenja pravnosnažne presude, već
nastupa, za poslednju radnju dela, dana 13.01.2014. godine (član 95. stav 1. tačka 4. i član 96.
stav 6. Osnovnog krivičnog zakona, kao i istovetna odredbe člana 103. tačka 5. i člana 104. stav
6. Krivičnog zakonika).
Zbog svega navedenog, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da su drugostepenom presudom Apelacionog suda u Beogradu povređene odredbe krivičnog zakona (član 208. stav 1., član 61. stav 1., čl.
103. i 104. i član 5. stav 2. Krivičnog zakonika), u korist okrivljenog, ne dirajući u pravnosnažnu odluku protiv koje je podignut zahtev za zaštitu zakonitosti.
(Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, Kž. 48/11 od 29.06.2011. godine)
- 205 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
405.
Kod učinioca krivičnog dela prevare, postojanje namere da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, koja predstavlja obeležje ovog krivičnog dela, utvrđuje se - između
ostalog - i na osnovu karaktera odnosa učinioca i oštećenog pre izvršenja radnje zbog koje je
okrivljeni optužen i njegovog držanja posle toga.
Iz obrazloženja:
Na osnovu postupaka - ponašanja okrivljenog pre izvršenja krivičnog dela kao i nakon izvršenja
krivičnog dela može se - između ostalog - utvrđivati prevarna namera izvršioca predmetnog krivičnog dela. koje je Prvostepeni sud je, na osnovu svih izvedenih dokaza tokom glavnog pretresa, nedvosmisleno utvrdio da je u konkretnom slučaju postojala veoma uspešna poslovna saradnja između
preduzeća okrivljenog i preduzeća oštećenog u dužem vremenskom periodu i pre nego što je okrivljeni izdao sporne menace. Takođe je utvrđeno da je nakon izdavanja menica od strane okrivljenog,
okrivljeni pokušao da dugovanja prema oštećenom preduzeću izmiri putem kompenzacije. U vezi
ovih bitnih činjenica prvostepeni sud je izneo izuzetno detaljne, argumentovane i ubedljive razloge.
Te razloge u potpunosti prihvata i ovaj sud: u konkretnom slučaju se prevarna namera na strani
okrivljenog na pouzdan način nije mogla utvrditi.
(Iz Presude Okružnog suda u Nišu, Kž. 1271/09 od 08.09.2009. godine)
406.
Kada okrivljeni u vršenju krivičnih dela koristi svojstvo odgovornog lica kao vlasnik ili direktor privatnog preduzeća kome je poveren određen krug poslova u upravljanju imovinom ne može se raditi o krivičnom delu prevare iz čl. 208. st. 3. u vezi st. 1.
Iz obrazloženja:
Okrivljeni je presudom Okružnog suda oglašen krivim zbog produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz čl. 242. st. 4. u vezi st. 3. u vezi st. 1. KZ RS.
Presudom Vrhovnog suda preinačena je ova presuda Okružnog suda u pogledu pravne ocene dela, te je optuženi oglašen krivim zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz čl. 359. st. 4.
u vezi st. 3. i 1. KZ.
Prema stanovištu Vrhovnog suda, navodi žalbe branioca optuženog da se u ovom slučaju može
eventualno raditi o krivičnom delu prevare iz čl. 208. st. 3. u vezi st. 1. KZ za koje je predviđena blaža kazna i za koje je nadležan Opštinski sud – neosnovani su.
Naime, okrivljeni nije krivična dela vršio kao fizičko lice, već je u vršenju krivičnih dela koristio
svojstvo odgovornog lica kao vlasnik ili direktor privatnog preduzeća kome je poveren određen krug
poslova u upravljanju imovinom.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kž. 2313/07 od 09.06.2008. godine)
407.
Krivično delo prevare izvršeno je na taj način što je okrivljeni ponudio oštećenom da ga
upozna sa svojom prijateljicom sa kojom bi mogao da se oženi, pokazao mu fotografiju ženske
- 206 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
osobe, a kada je oštećeni na to pristao uz obećanje okrivljenog da će se to desiti već sledećeg
dana, zatražio od oštećenog da mu na ime transporta njenih stvari, navodnog kvara na kamionu i naknadni trošak za novo angažovanje prevoza preda naznačeni novčani iznos.
Iz obrazloženja:
Krivično delo prevare iz člana 208. stav 1. Krivičnog zakonika okrivljeni je izvršio tako što je, u
nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, doveo u zabludu oštećenog lažnim prikazivanjem činjenica, čime ga je naveo da mu na štetu svoje imovine učini kako je opisano.
Naime, navedenog dana ponudio je oštećenom da ga upozna sa svojom prijateljicom, sa kojom
bi mogao da se oženi, pokazao mu fotografiju ženske osobe, a kada je oštećeni pristao da se sa njom
upozna, uz obećanje okrivljenog da će se to desiti već sledećeg dana - zatražio od oštećenog na ime
transporta njenih stvari, navodnog kvara na kamionu i naknadnog troška za novo angažovanje prevoza ukupan iznos od 270 eura u dinarskoj protivvrednosti. Ovaj iznos mu je oštećeni predao u roku od
nekoliko dana.
Zatim mu je ponovo zatražio novac na ime prevoza kamionom, koji mu je oštećeni takođe predao. Pri svemu tome, oštećenog nije ni sa kim upoznao niti mu novac vratio, izbegavajući svaki kontakt sa njim.
Imajući sve to u vidu, prvostepeni sud je pravilno utvrdio činjenično stanje i ustanovio da je
okrivljeni u vreme i na mestu koje je označeno u izreci presude lažno prikazao činjenicu da će oštećenog da upozna sa svojom prijateljicom sa kojom bi mogao da se oženi, pa od oštećenog na ime
transporta navedene osobe i njenih stvari i popravke kamiona uzeo novac u navedenom iznosu, a da
oštećenog nikada nije upoznao kako je opisano niti mu je novac vratio.
S obzirom na utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je pravilno kvalifikovao radnje
okrivljenog kao krivično delo prevare iz člana 208. stav 1. navedenog Zakonika, za koje ga je i
oglasio krivim.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu, Kž. 431/07 od 21.03.2007. godine)
408.
Prevara iz člana 208. stav 1. Krivičnog zakonika se vrši pribavljanjem protivpravne imovinske
koristi - obmanom nekog lica. Mora postojati uzročna veza između dovođenja u zabludu i postupanja oštećenog lica, koji su obmanuti,. Kao bitan element krivičnog dela i kao subjektivni odnos učinioca prema delu, prevarna namera se - po pravilu - utvrđuje iz objektivnog ponašanja optuženog,
preduzetih radnji i svih okolnosti pod kojima su ove radnje preduzete.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kž. I 2067/06 od 13.2.2007. godine)
409.
Uslovi za obustavu krivičnog postupka ispunjeni su pošto je zaprećena kazna za krivično
delo prevare blaža po novom Krivičnom zakoniku, prema kome je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.
- 207 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Iz obrazloženja:
Postupajući po predlogu istražnog sudije, Vanraspravno veće donelo je rešenje o obustavi istrage
protiv okrivljenog zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja dela koje mu se stavlja
na teret i donelo rešenje kojim se protiv njega ukida pritvor.
Krivični zakonik je stupio na snagu 1. januara 2006. godine, a po njemu je za krivično delo prevare
iz člana 208. stav 1. propisana novčana kazna ili kazna zatvora do tri godine. Ranije važećim Krivičnim
zakonom Republike Srbije je za isto krivično delo predviđena kazna zatvora do pet godina.
Primenjujući blaži zakon na učinioca krivičnog dela, u smislu člana 5. stav 2. Krivičnog zakonika, veće je pravilno izvršilo izmenu pravne kvalifikacije i našlo da je nastupila apsolutna zastarelost
krivičnog gonjenja u smislu člana 103. tačka 6. i člana 104. tačka 6. ovog Zakonika.
(Iz Rešenja Okružnog suda u Beogradu, Kž. 437/06 od 20.02.2006. godine)
410.
I preko trećeg lica - posredno - se može izvršiti krivično delo prevare.
Iz obrazloženja:
Optužba prema okrivljenom za izvršenje krivičnog dela prevare (pribavio četiri ukradena čeka,
potpisao ih imenom vlasnika, a zatim zamolio prijateljicu da ih unovči na pumpi, što je ona i učinila)
- odbijena je prvostepenim rešenjem.
Ovako opisana radnja izvršenja koja se stavlja okrivljenom na teret – prema stanovištu prvostepenog suda - ne predstavlja krivično delo prevare iz člana 171. KZ RS. Za postojanje krivičnog dela
prevare neophodno je da neko, tačno određeno lice, pod dejstvom zablude u koju je dovedeno od
strane okrivljenog (a ne od nekog trećeg lica) učini nešto na štetu svoje ili tuđe imovine.
Prvostepeno rešenje ukinuto je drugostepenim rešenjem: ne može se prihvatiti stav da neće postojati krivično delo prevare ukoliko je ono učinjeno preko drugog lica prikazivanjem lažnih činjenica i dovođenjem u zabludu radnika oštećenog preduzeća.
(Iz Rešenja Okružnog suda u Beogradu, Kž. 630/06 od 07.07.2006. godine)
411.
Lažno prikazivanje činjenica, te postojanje elemenata krivičnog dela prevare, postoji i kada okrivljeni lažnim prikazivanjem činjenica da ima saglasnost svog odsutnog oca za prodaju stana, sa oštećenim zaključi kupoprodajni ugovor o prodaji ovog stana i na ime predugovora primi novac u iznosu
od 141.000,00 dinara.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu Kž 2186/05 od 25.10.2005. godine)
SITNA KRAĐA, UTAJA I PREVARA
(Član 210. Krivičnog zakonika)
412.
U pogledu iznosa pribavljene koristi, namera se ceni prema vremenu izvršenja dela i u odnosu na vrednost koja je u to vreme zakonom propisana kao objektivni uslov za eventualnu
- 208 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
kvalifikaciju dela krađe kao sitne, bez obzira na to da li je u međuvremenu zakonom taj iznos
povećan.
Iz obrazloženja:
Žalbom branioca okrivljenog se neosnovano ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana
369. st. 3. i 4. Zakonika o krivičnom postupku a da je prvostepeni sud povredio krivični zakon jer
je u pogledu krivičnog dela koji je predmet optužbe primenio zakon koji se ne može primeniti - u
radnjama okrivljenog eventualno ima elemenata krivičnog dela sitno delo krađe iz člana 210. stav
1. Krivičnog zakonika za koje je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, a da nisu
ostvarena obeležja krivičnog dela teške krađe iz člana 204. stav 1. tačka 6. ovog Zakonika za koje je okrivljeni oglašen krivim. Ovo zato što krivično delo krađe prerasta u tešku krađu ukoliko je
krađa izvršena pod nekom od kvalifikatornih okolnosti tj. u tešku krađu može prerasti samo
osnovni oblik krađe, a ne i sitna krađa.
Tako se u smislu člana 210. stav 2. Krivičnog zakonika krađa smatra sitnom jer vrednost ukradene
stvari ne prelazi 15.000,00 dinara, pa je prvostepeni sud povredio krivični zakon na štetu okrivljenog jer
ga je oglasio krivim za krivično delo teške krađe, iako je vrednost oduzetog novca 600,00 dinara.
Nadležni Okružni sud, međutim, nalazi da se krađa - u smislu člana 210. stav 2. Krivičnog zakonika - smatra sitnom ne samo ako vrednost oduzete stvari ne prelazi iznos od 15.000,00 dinara, već i
ako je ispunjen subjektivni uslov - da je učinilac išao za tim da pribavi malu imovinsku korist.
Imajući u vidu da je okrivljeni oduzeo sav novac iz jednog džepa pantalona oštećenog kada je
ovaj bespomoćan i prebijen ležao na podu, to se ne može smatrati da je njegov umišljaj sračunat da
pribavi malu imovinsku korist, već (kao što je to pravilno zaključio prvostepeni sud) da pribavi maksimalnu protivpravnu imovinsku korist odn. da oduzme sav novac koji je u džepu oštećenog našao.
Okrivljeni i nije pretresao sve džepove oštećenog, o čemu se oštećeni jasno izjasnio, da bi znao koliko je ukupno novca imao oštećeni, već je pretresao samo jedan džep i iz tog džepa oduzeo sav novac
koji je u njemu našao.
U vreme izvršenja krivičnog dela 1996. godine, osim toga, krivičnim delom sitno delo krađe iz
člana 173. stav 2. ne može se smatrati krađa ako vrednost ukradene stvari prelazi iznos od 150,00
novih dinara. Ako iznos ne prelazi 150,00 novih dinara, krađa se može smatrati sitnom ako je učinilac išao za tim da pribavi malu imovinsku korist.
U konkretnom slučaju, od vremena izvršenja do vremena donošenja presude, došlo je do izmene
člana 173. stav 2. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakona Republike Srbije, u odnosu na visinu novčanog iznosa protivpravno pribavljene imovinske koristi izvršenjem krivičnog dela sitne krađe.
Primenom blažeg krivičnog zakona u inkriminisanim radnjama izvršenim 1996. godine objektivan uslov za postojanje krivičnog dela iz člana 173. stav 2. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakona RS
je ostvaren. Međutim, prema stavu Okružnog suda, za postojanje tog krivičnog dela nije ispunjen i
drugi uslov - da je učinilac išao za tim da pribavi malu imovinsku korist. Navedena subjektivna činjenica - namera učinioca da pribavi malu imovinsku korist procenjuje se prema vremenu izvršenja
krivičnog dela, a ne prema vremenu presuđenja.
Zbog toga se u konkretnom slučaju ne može smatrati da je okrivljeni išao za tim da pribavi malu
imovinsku korist, pogotovu imajući u vidu koristoljubive motive izvršenja krivičnog dela.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu, Kž. 3554/09 od 04.11.2009. godine)
- 209 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
413.
Sud je pravilno postupio kada je prihvatio vrednost telefona koji je predmet izvršenja krivičnog dela sitne krađe koju nisu osporili ni oštećeni ni okrivljeni, ne odredivši veštačenje, sa
ocenom da bi to vodilo odugovlačenju krivičnog postupka i stvaranju novih troškova za poreske obveznike.
Iz obrazloženja:
Zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, presuda se pobija žalbom. Navodi se
da prvostepeni sud nije veštačio predmetni mobilni telefon od strane veštaka ekonomsko-komisione
struke, a u cilju utvrđivanja njegove tržišne vrednosti u vreme izvršenja krivičnog dela. Ima se u vidu da je ova vrednost bitan elemenat za postojanje krivičnog dela sitne krađe iz člana 210. stav 1.
Krivičnog zakonika.
Ovakav navod žalbe je neosnovan, jer vrednost predmetnog telefona od oko 8.500,00 dinara nije
osporena ni od strane okrivljenog ni od strane oštećenog. O tome sud daje jasne razloge, pravilno
ocenjujući da bi veštačenje neposredno vodilo odugovlačenju krivičnog postupka i stvaranju novih
troškova na teret poreskih obveznika.
Činjenično stanje je u konkretnoj krivičnopravnoj stvari pravilno utvrđeno, kako u pogledu
objektivne strane bića krivičnog dela za koje je optužba odbijena, tako i u pogledu subjektivnog odnosa okrivljenog i namere pribavljanja male protivpravne imovinske koristi, kao posebnog obeležja
bića krivičnog dela sitna krađa iz člana 210. stav 1. Krivičnog zakonika.
Dakle, suprotni žalbeni navodi su neosnovani.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu, Kž. 2848/09 od 02.09.2009. godine)
414.
Okrivljeni koji je - u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist - doveo u zabludu oštećenog tako što nakon točenja auto-gasa u svoj automobil nije platio račun već se
automobilom jednostavno udaljio sa benzinske pumpe - izvršio je Krivično delo sitne prevare
iz člana 210. Krivičnog zakonika.
Iz obrazloženja:
Imenovani okrivljeni u izjavljenoj žalbi, pobijajući prvostepenu presudu zbog pogrešno utvrđenog
činjeničnog stanja, ne ukazuje na postojanje neke nove činjenice, okolnosti ili pak dokaza koji nisu bili
cenjeni od strane prvostepenog suda a koji bi doveli u sumnju pravilnost njegovog zaključivanja. On
ponavlja raniju odbranu i ističe da kritičnom prilikom nije imao nameru da pribavi protivpravnu imovinsku korist. Zbog toga smatra da u njegovim radnjama nema elementa krivičnog dela koje mu se stavlja na teret, te da je i krivični zakon povređen kada je za isto oglašen krivim.
Okružni sud iznete žalbene navode ocenjuje neosnovanim, nalazeći da je prvostepeni sud pravilnim sagledavanjem izvedenih dokaza, cenjenih u smislu člana 352. Zakonika o krivičnom postupku
zajedno sa odbranom okrivljenog, pravilno i potpuno utvrdio sve odlučne činjenice iz kojih proizila- 210 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
ze objektivna i subjektivna obeležja krivičnog dela u pitanju. Pri tome je za svoja činjenična utvrđenja i pravne zaključke iznete u pobijanoj presudi dao potpune i valjane razloge koje u potpunosti prihvata i Okružni sud.
Suprotno žalbenim navodima, namera pribavljanja protivpravne imovinske koristi, kao subjektivni element krivičnog dela sitne prevare iz člana 210. stav 1. Krivičnog zakonika, u konkretnom
slučaju je nesumnjivo utvrđena jer je okrivljeni, u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku
korist, doveo u zabludu radnicu oštećenog preduzeća lažnim prikazivanjem činjenica da će joj nakon
točenja auto-gasa u putničko vozilo, isplatiti kupoprodajnu cenu. Time ju je naveo da mu pruži traženu uslugu, a zatim se, ne plativši račun, udaljio sa benzinske stanice.
Imajući u vidu da su se u radnjama okrivljenog stekla ne samo objektivna već i subjektivna obeležja krivičnog dela za koje je oglašen krivim, suprotni žalbeni navodi kojima se presuda pobija po
ovom osnovu ocenjeni su neosnovanim.
(Iz Presude Okružnog suda u Nišu, Kž. 300/09 od 20.02.2009. godine)
415.
Državni tužilac je nadležan za gonjenje za krivično delo sitno delo krađe izvršeno na štetu samostalne trgovinske radnje. Naime, preduzetnik predstavlja subjekt privrednog poslovanja, pa se
u tom slučaju radi o oduzimanju imovine u svojini privrednog subjekta, a ne građanina.
(Iz Presude Okružnog suda u Nišu, Kž. 146/07 od 14.02.2007. godine)
416.
Protivpravno korišćenje tuđeg plaćenog vremena na internetu ima tačno utvrđenu vrednost i predstavlja predstavlja pokretnu stvar. Naime, kada neko otkrije tuđu šifru i lozinku
korisnika kompjuterskog sistema, pa se priključi na Internet i preko identifikacionog znaka
tog korisnika Interneta, troši njegovo plaćeno vreme na Internetu, u njegovom delovanju se
mogu steći obeležja krivičnog dela krađa, odnosno u konkretnom slučaju sitna krađa iz čl. 173.
st. 1.tada važećeg KZRS.
Iz obrazloženja:
Pobijanom prvostepenom presudom optuženi su oglašeni krivim da su učinili po jedno krivično
delo sitne krađe iz čl. 173. st. 1. KZRS, a kao radnja izvršenja dela u izreci presude je navedeno da
su optuženi svako posebno, otkrili šifru i lozinku drugih korisnika kompjuterskog sistema, pa su se
priključili na Internet, preko identifikacionog znaka tih korisnika Interneta i trošili njihovo plaćeno
vreme na Internetu.
Po nalaženju drugostepenog suda iz opisa radnji navedenih u izreci prvostepene presude, proizilaze sva bitna obeležja bića krivičnog dela za koje je svaki od optuženih oglašen krivim, zbog čega
su navodi podnetih žalbi, ocenjeni kao neosnovani.
Naime, kada neko otkrije šifru i lozinku korisnika kompjuterskog sistema, pa se priključi na Internet i preko identifikacionog znaka korisnika Interneta, troši plaćeno vreme na internetu tog korisnika, dakle tuđe plaćeno vreme, u njegovom delovanju se stiču sva obeležja krivičnog dela u pitanju. Neovlašćeno postupa lice, koje preduzima takvu delatnost.
- 211 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Sve što se meri i čemu se merenjem određuje vrednost, predstavlja pokretnu stvar u smislu krivičnog dela u pitanju. Dakle, time što su optuženi, svaki pojedinačno trošili plaćeno vreme na internetu drugih korisnika, oni su tim korisnicima pričinili štetu u visini vrednosti utrošenog vremena.
Pričinjena šteta predstavlja odnos utrošenog vremena i utvrđene cene merne jedinice vremena. Istovremeno, tako se izračunava vrednost oduzetih tuđih pokretnih stvari - utrošenog tuđeg plaćenog
vremena na Internetu. Cena – vrednost pokretne stvari u konkretnom slučaju je određena prema jedinici vremena korišćenja interneta.
Pojedinačno utvrđeni iznos korišćenja tuđeg plaćenog vremena na Internetu, od optuženog do
optuženog je različit u meri u kojoj je svaki od njih različito koristio to vreme, a ti iznosi su utvrđeni
na osnovu listinga telefonskih poziva sa specifikacijom vlasnika, korišćenih naloga sa pojedinih brojeva telefona.
(Iz Presude Okružnog suda u Nišu Kž. 635/03)
ODUZIMANJE TUĐE STVARI
(Član 211. Krivičnog zakonika)
417.
U situaciji kada se okrivljeni samovlasno priključio na niskonaponsku mrežu "Elektrodistribucije"i sproveo električnu energiju u svoje domaćinstvo, čiji se utrošak evidentirao preko električnog
brojila, tada je izvršio krivično delo oduzimanje tuđe stvari iz čl. 211. st. 1. KZ. Žalba okrivljenog u
kojoj se ukazuje na pogrešnu primenu krivičnog zakona se pokazuje neosnovanom.
(Iz Presude Okružnog suda u Čačku Kž. 188/08 od 31.03.2008. godine)
UNIŠTENJE I OŠTEĆENJE TUĐE STVARI
(Član 212. Krivičnog zakonika)
418.
Kod krivičnog dela uništenje i oštećenje tuđe stvari sredstvo izvršenja nije obeležje bića,
pa u krivičnom postupku nije neophodno precizno utvrditi vrstu sredstva kojim je posledica
dela prouzrokovana.
Iz obrazloženja:
Pravilnom ocenom svih dokaza koji su izvedeni na glavnom pretresu prvostepeni sud je činjenično stanje u svemu pravilno i potpuno utvrdio, nakon čega je isto pravilno podveo i pod odgovarajuće
pravne norme tj. pravilno je izveo i pravni zaključak kada je radnje okrivljenog pravno kvalifikovao
kao krivično delo Uništenje i oštećenje tuđe stvari iz člana 212. stav 1. Krivičnog zakonika. Za sve
- 212 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
svoje činjenične i pravne zaključke dao je jasne i neprotivrečne razloge, koje kao takve u svemu prihvata i drugostepeni sud.
Izrekom pobijane presude okrivljena je oglašena krivom da je predmetno krivično delo učinila
tako što je na mestu i u vreme, kako je precizirano u činjeničnom opisu krivičnog dela, oštetila tuđu
stvar tako što je oštrim predmetom zaparala desnu stranu putničkog motornog vozila.
S tim u vezi, nije prihvatljiv žalbeni navod kojim se ukazuje na nerazumljivost izreke i nejasne
razloge o odlučnoj činjenici u pogledu predmeta kojim je okrivljena učinila predmetno krivično delo.
Naime, nije od značaja da li se radi o privesku ili nekom drugom predmetu podobnom da se sa njim
načini oštećenje koje je okrivljena načinila kritičnom prilikom, a nesporno je da se radi o oštrom
predmetu. Shodno izjašnjenju veštaka, a i po samoj logici stvari, oštećenje te vrste ne može se naneti
predmetom koji nema oštricu.
(Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu, Kž1. 708/2012 od 20.02.2012. godine)
419.
Optuženi je uništio tuđu stvar a u smislu krivičnog dela oštećenje tuđe stvari iz čl. 212 st.1 KZ
kada je uništio ulazne vrata stambene zgrade u kojoj stanuje i na kojoj ima zajedničku svojinu.
Iz obrazloženja:
Presudom Opštinskog suda u G. Milanovcu K 127/08 od 28. maja 2008. optuženi je oglašen krivim zbog krivičnog dela uništenje i oštećenje tuđe stvari iz čl. 212 st.1 KZ.
Presudom Okružnog suda u Čačku Kž 586/08 od 9. oktobra 2008. odbija se kao neosnovana
žalba optuženog, a presuda Opštinskog suda u G. Milanovcu K 127/08 od 28. maja 2008. se potvrđuje.
Pored iznetog, nije od odlučujućeg značaja da li je privatni tužilac i dalje predsednik Skupštine
stanara stambene zgrade ... jer privatnu tužbu može podneti svako od stanara koji stanuje u toj zgradi
i koji ima zajedničku svojinu odnosno suvlasnički deo na stvari zbog čega se tuđom u smislu krivičnog dela iz čl. 212 KZ smatra i stvar na kojoj učinilac krivičnog dela ima suvlasnički deo.
(Iz Presude Okružnog suda u Čačku Kž. 586/08 od 9.10.2008. godine)
NEOVLAŠĆENO KORIŠĆENJE TUĐEG VOZILA
(Član 213. Krivičnog zakonika)
420.
Kada je okrivljeni ušao u otključano putničko vozilo, pa je polomio plastičnu oblogu volana u pokušaju da vozilo stavi u pokret, izvršio je krivično delo neovlašćeno korišćenje tuđeg
vozila u pokušaju iz čl. 213 st.1 u vezi čl. 30 KZ a ne isto delo iz st.2.
- 213 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Iz obrazloženja:
Presudom Opštinskog suda u Čačku K 15/04 od 3. decembra 2007. okrivljeni je oglašen krivim
zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila u pokušaju iz čl. 213 st.1 a u vezi čl.
30 KZ, a drugom radnjom ostvario obeležje istog dela iz st.2 čl. 213 KZ koje sud pravno je ocenio kao
jedno produženo krivično delo neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila u pokušaju iz čl. 213 st.2 KZ.
Presudom Okružnog suda u Čačku Kž 202/08 od 18. juna 2008. preinačena je Presuda Opštinskog suda u Čačku K 15/04 od 3. decembra 2007. u pogledu pravne ocene dela i odluke o kazni tako
što Okružni sud radnje okrivljenog koje su činjenično opisane u t. 1 i 2 izreke prvostepene presude
pravno ocenjuje kao krivično delo neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila u pokušaju iz čl. 213 st.1 u
vezi čl. 30 KZ, a u pogledu kazne je ...
Osnovano se žalbom branioca ukazuje da je prvostepeni sud radnju okrivljenog opisanu u t.2
prvostepene presude pogrešno pravno ocenio kao navedeno krivično delo iz st.2 čl. 213 KZ. Ovaj
žalbeni navod je uvažen s obzirom na činjenicu da je okrivljeni ušao u otključano putničko vozilo, pokušao da vozilo stavi u pokret, ali u tome nije uspeo, pa je time ostvario obeležje navedenog krivičnog dela iz st.1 čl. 213 u vezi čl. 30 KZ. Činjenica da je okrivljeni kada je ušao u otključano vozilo i pokušao da ga stavi u pokret, polomio plastičnu oblogu volana i počupao kablove kontakt brave ne utiče na drugačiju pravnu ocenu, s obzirom da okrivljeni nije ušao u vozilo
provaljivanjem ili obijanjem istog.
(Iz Presude Okružnog suda u Čačku Kž. 202/08 od 18.06.2008. godine)
IZNUDA
(Član 214. Krivičnog zakonika)
421.
Pretnja je stavljanje u izgled nekom licu nekog zla, čije nastupanje zavisi od volje onog koji preti, koje će se, prema tom licu, učiniti ako ne postupi kako se od njega zahteva. Međutim,
ponuda oštećenom da će se, ako preda određeni iznos novca, preduzeti određena radnja u korist licu bliskom oštećenog, ne predstavlja pretnju - ne sadrži stavljanje u izgled nekog zla.
Iz obrazloženja:
U konkretnom slučaju sud je primenio odredbu člana 214. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika - kaznom zatvora od dve do 12 godina kazniće se onaj ko, u nameri da sebi ili drugom pribavi
protivpravnu imovinsku korist, silom ili pretnjom prinudi drugoga da nešto učini ili ne učini na štetu
svoje ili tuđe imovine.
Dakle, bitno obeležje krivičnog dela iznude je, između ostalog, prinuda drugog - silom ili pretnjom.
U konkretnom slučaju, prema činjeničnom opisu optužnice, okrivljenom je stavljeno na teret da
je pretnjom prinudio oštećenu da mu na štetu svoje imovine da novac u iznosu od 30.000 evra. Pretnja je stavljanje u izgled nekom licu nekog zla, čije nastupanje zavisi od volje onoga koji preti, a ko- 214 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
je će se prema tom licu učiniti ako on ne postupi onako kako se od njega zahteva ili - kada se to zlo u
izgled stavlja nekom drugom, njemu bliskom licu.
Međutim, u činjeničnom opisu optužnice upravo nedostaje činjenični opis tog bitnog elementa - pretnje, odnosno stavljanja u izgled nekome nekog zla po njemu blisko lice, u konkretnom
slučaju, ovde imenovanog svedoka. Javni tužilac nije opisao u čemu se sastoji ta pretnja odn. koje je to zlo koje se stavlja u izgled bliskom licu oštećene. Jedino je naveo da je okrivljeni oštećenoj ponudio da, za određeni novčani iznos, preduzme neku radnju, koja bi, u krajnjoj liniji, onako
kako je opisana, predstavljala korist za lice blisko oštećenoj. Stoga je prvostepeni sud, na inače
pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje, pogrešno primenio krivični zakon, nalazeći da se u
radnjama okrivljenog stiču sva bitna obeležja krivičnog dela iznude iz člana 214. stav 3. u vezi
stava 1. Krivičnog zakonika.
Naime, prvostepeni sud nije bio ovlašćen da iz činjeničnog opisa izvodi zaključak o krivici
okrivljenog, tako što će konkretnu životnu situaciju, opisanu u optužnici, tumačenjem upodobiti
bitnim elementima krivičnog dela za koje se okrivljeni tereti, jer su uslovi inkriminacije jasno i
precizno propisani upravo u cilju zaštite pojedinca od samovolje države. Pri tome, i sam prvostepeni sud ne zaključuje da je radnje okrivljenog oštećena shvatila kao pretnju, već - kao što je pravilno primetio i Apelacioni javni tužilac u datom mišljenju - da su radnje okrivljenog objektivno
mogle predstavljati pretnju. Time sud zapravo konstatuje da u konkretnom slučaju pretnja nije
postojala, ali da je mogla postojati, pa - kako se radi o bitnom elementu krivičnog dela iznude iz
člana 214. stav 1. Krivičnog zakonika - koji, u činjeničnom opisu krivičnog dela koje je okrivljenom stavljeno na teret, izostaje.
Zbog toga je Apelacioni sud u Beogradu, uvažavanjem žalbe branioca okrivljenog, preinačio prvostepenu presudu i okrivljenog oslobodio od optužbe, nalazeći da krivičnopravne radnje koje su mu
stavljene na teret ne predstavljaju krivično delo.
(Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, Kž.1 3592/11 od 07.09.2011. godine)
422.
Za izvršenje krivičnog dela iznude potrebno je da učinilac u nameri da sebi ili drugom pribavi
protivpravnu imovinsku korist, silom ili ozbiljnom pretnjom prinudi drugog da nešto učini ili ne učini na štetu svoje ili tuđe imovine.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kž. br. 1612/05 od 5.10.2005. godine)
423.
Za postojanje najtežeg oblika krivičnog dela iznude iz stava 3 člana 180 KZS dovoljno je da postoji sporazum dva ili više lica da izvrše ovo delo, što može biti učinjeno i nekom konkludentnom
radnjom, pod uslovom da se neko od tih lica javlja kao organizator i da kod izvršilaca postoji svest
da se iznuda tako vrši, pri čemu nije bitan način i u kom svojstvu ko učestvuje, jer odgovaraju i organizator i izvršilac, s tim što sud treba da utvrdi ko je organizator, a ko izvršilac.
(Iz Rešenja Vrhovnog suda Srbije, Kž. 1502/04 od 23. 06. 2005. godine)
424.
Kada prvookrivljeni uzme od oštećenog mobilni telefon da mu ga navodno zameni za bolji
i dva puta uzme novac za doplatu, pa ga pozove da mu preda telefon i tada ga sačeka drugookrivljeni koji ga udari zbog navodnog duga njegovoj devojci, pa ga prinude da u Štedionici u
- 215 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
periodu od dva meseca u tri navrata podigne sa svog tekućeg računa 20.000,00 dinara i preda
im da bi ga navodno štitili od mafije, čine krivično delo iznude.
Iz obrazloženja:
Dvojica okrivljenih su oglašeni krivim zbog izvršenja krivičnog dela iznude iz člana 180. stav 1.
KZS što su u nameri da sebi pribave protivpravnu imovinsku korist silom i ozbiljnom pretnjom prinudili oštećenog da nešto učini na štetu svoje imovine, na taj način što ga je po prethodnom dogovoru drugookrivljeni sačekao ispred stana prvookrivljenog, prišao mu s leđa, rukama ga uhvatio za
kragnu zbog nekakvog navodnog duga koji je oštećeni dugovao njegovoj devojci. Kada su ušli u stan
prvookrivljenog, drugookrivljeni ga je udario u glavu u predelu oka i potom su ga prinudili da u Štedionici u njihovom prisustvu podigne 4.000,00 dinara i dvojici okrivljenih preda po 2.000,00 dinara,
pri čemu su mu zapretili da o navodnom događaju nikoga ne obaveštava jer će mu u suprotnom poslati mafiju. Naredili su mu da im daje novac kako bi ga štitili od mafijaša pa je on podigao ukupno
20.000,00 dinara i predao im u tri navrata.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kž. 1160/04 od 14. 02.2005. godine)
425.
Protivpravna imovinska korist pri izvršenju krivičnog dela iznude može se sastojati i u
upotrebi sile i ozbiljne pretnje da oštećeni odustane od naplate duga od učinioca.
Iz obrazloženja:
Okrivljena je dugovala oštećenom novac na čijem je povraćaju on insistirao.
Radi toga okrivljena je angažovala drugookrivljenog i još dva lica da "priprete oštećenom". Sa
njima je došla kolima do prodavnice oštećenog pa je u kolima ostala, a umišljajno podstreknuti drugo
okrivljeni i još druga dva lica koja nisu identifikovana pronašli su oštećenog koji je čekao prvo okrivljenu, pa su mu se obratili sa rečima "da li ćeš još da zoveš i tražiš pare", a potom su ga udarali.
Ovakve radnje okrivljenih pravilno su kvalifikovane kao krivično delo iznude.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu, Kž. br. 2780/04 od 9.12.2004. godine)
UCENA
(Član 215. Krivičnog zakonika)
426.
Kada okrivljeni pozove telefonom oštećenog i zapreti mu da, ukoliko mu ne da 150 evra, da
će objaviti da je korisnik erotske masaže i da će poslati devojku da ga izblamira na radnom
mestu, izvršio je krivično delo ucene.
Iz obrazloženja:
Prvostepenom presudom okrivljeni je oglašen krivim za krivično delo ucene.
Oštećeni je koristio erotsku masažu koje usluge je i platio.
- 216 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Nakon par dana pozvao ga je okrivljeni i saopštio mu da je za neplaćene usluge erotske masaže
ostao dužan 150 evra, zbog čega je tražio da mu plati 150 evra inače će u protivnom poslati devojku
da ga izblamira u pozorištu gde oštećeni radi.
Obzirom da je tada u stanu oštećenog bila prisutna i supruga te je bila neprijatna situacija, oštećeni je pristao da plati 150 evra koje je dao taksisti koga je poslao okrivljeni. Nakon toga okrivljeni
se ponovo javio oštećenom i opet mu tražio novac. Oštećeni mu je dao broj mobilnog telefona da bi
ga nakon kraćeg vremena okrivljeni ponovo pozvao na mobilni telefon i tražio mu 300 evra. Oštećeni je tada pozvao policiju i okrivljeni je bio uhapšen.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu, Kž. br. 607/04 od 29.03.2004. godine)
ZELENAŠTVO
(Član 217. Krivičnog zakonika)
427.
Kao bitan element i kao uslov postojanja krivičnog dela zelenaštva, okolnosti teškog imovnog stanja oštećene i njene lakomislenosti moraju se utvrditi dokazima.
Iz obrazloženja:
Žalbama okrivljene i njenog branioca se osnovano pobija prvostepena presuda, jer nema razloga
o odlučnim činjenicama, a dati razlozi su nejasni.
Naime, i po stavu Apelacionog suda, u prvostepenoj presudi nema razloga na osnovu kojih je sud
utvrdio da je okrivljena koristila teško imovno stanje oštećene i njenu lakomislenost. Umesto toga, samo
se konstatuje da je oštećena bila u teškoj materijalnoj situaciji, jer joj je suprug bio na izdržavanju kazne
zatvora, pa je ona morala da plaća njegove dugove poveriocima i da nije bila sposobna da proceni da
okrivljenoj vraća nesrazmerno veći iznos novca od iznosa koji je dobila na zajam. Do takvog zaključka
prvostepeni sud dolazi samo na osnovu iskaza oštećene i svedoka, koji su se izjašnjavali samo o posrednim saznanjima do kojih su došli posredstvom oštećene. Njihovi iskazi nisu proveravani.
U ponovnom postupku, prvostepeni sud će detaljno saslušati oštećenu (na okolnosti: kada je tačno uzela novac na zajam od okrivljene i u kom iznosu, u čijem prisustvu je novac dat i gde, zbog čega joj se obratila za pozajmicu, koji su to poverioci kojima je vraćala dugove svog supruga i koliki
iznos novca je vratila na ime tog duga, tačan iznos novca i vreme u koje je pozajmljivala novac, navodno od koleginica i rodbine za povraćaj ugovorene kamate, da li je o tom pozajmljenom novcu sačinjavala priznanice, da li je za vraćanje ugovorene kamate podigla kredit i kod koje banke). Zatim
će ponovo saslušati već saslušane svedoke (na okolnost da li su bili prisutni prilikom predaje novca
od strane oštećene okrivljenoj), saslušaće poverioce kojima je oštećena navodno isplaćivala dugovanja svog supruga, zatražiće izveštaj od banke o eventualno podignutom novčanom kreditu, potom izvesti i druge dokaze koje oceni potrebnim, sve dokaze detaljno analizirati - pojedinačno i u vezu sa
ostalim izvedenim dokazima i odbranom okrivljene, a shodno odredbi člana 352. Zakonika o krivičnom postupku.
(Iz Rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu, Kž. 4851/10 od 02.11.2010. godine)
- 217 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
428.
Bitan elemenat krivičnog dela zelenaštva iz čl. 217. st. 1. KZ između ostalog je, od strane
okrivljenog iskorišćavanje nedovoljne sposobnosti oštećenog za rasuđivanje.
Iz obrazloženja:
Presudom Opštinskog suda u Bačkoj Topoli K. 138/06 od 20. marta 2008. okrivljeni je oslobođen od optužbe primenom čl. 355. tač. 1. ZKP, zbog krivičnog dela zelenaštva iz čl. 217. st. 2. u vezi
st. 1. KZ.
Presudom Okružnog suda u Subotici Kž. 331/08 od 22. jula 2008. uvažena je žalba oštećenog
kao tužioca, pa se Presuda Opštinskog suda u Bačkoj Topoli K. 138/06 od 20. marta 2008. ukida i
predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Imajući u vidu predmetne spise, nije moguće dati pravilnu ocenu iskaza okrivljenog kao i iskaza
oštećenog kao tužioca, a naročito u delu visine pozajmljenog novca. S tim u vezi se posebno ukazuje
na iskaz oštećenog kao tužioca da je prvi put navedeni ugovor pročitao neposredno pre potpisivanja
u Opštinskom sudu, a što priznaje i okrivljeni, pa se opravdano postavlja pitanje da li je oštećeni u
takvim okolnostima bio u stanju da u potpunosti shvati sadržaj ugovora i koje obaveze prema tom
ugovoru preuzima. Ovo posebno ako se ima u vidu nalaz i mišljenje veštaka neuropsihijatra iz kojeg
proizilazi da je oštećeni hronični alkoholičar sa karakterološkim izmenama ličnosti koje imaju hronični tok.
Imajući to u vidu, potrebno je neposredno saslušati veštaka neuropsihijatra u ponovljenom postupku, posebno na okolnost da li je oštećeni s obzirom na svoje psihičko stanje bio sposoban da
shvati pravi značaj i posledice zaključenja navedenog ugovora i uopšte njegova sposobnost da raspolaže vlastitom imovinom. Posebno je potrebno da se veštak izjasni da li je opisano psihičko stanje
oštećenog u komunikaciji sa drugim licima, odavalo prepoznatljive osobine alkoholičara.
(Iz Presude Okružnog suda u Subotici Kž. 331/08 od 22.07.2008. godine)
PROTIVPRAVNO USELJENJE
(Član 219. Krivičnog zakonika)
429.
Nisu ispunjeni uslovi za suđenje u odsustvu kada okrivljeni ne dođe na glavni pretres a poziv mu se nije mogao uručiti jer izbegava prijem pismena i privođenje, tako što ne otvara vrata
svoga stana iako je pouzdano utvrđeno da se u njemu nalazi.
Iz obrazloženja:
Prvostepenom presudom okrivljeni S.S. oglašen je krivim da je izvršio krivično delo protivpravnog useljenja iz člana 219. stav 1. Krivičnog zakonika i izrečena mu je uslovna osuda.
Žalbenim navodima branioca okrivljenog pobija se prvostepena presuda, po osnovu bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku (dalje: ZKP), a
- 218 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
koja je bila od uticaja na pravilno i zakonito donošenje presude. Naime, u žalbi branioca okrivljenog
se ističe da je nejasno kako je prvostepeni sud održao glavni pretres 6.11.2006. godine. Sud konstatuje da je usledio telefonski izveštaj PS L., da okrivljeni izbegava prijem pismena i privođenje jer ne
otvara vrata a pouzdano se utvrđuje da se isti nalazi u stanu u ulici D.K. 35. Ako je pouzdano utvrđeno da se okrivljeni S. nalazio u stanu jer je takav telefonski izveštaj onda su ovlašćena službena lica
PS L. mogla da primene odredbe iz člana 81. stav 1. ZKP.
Okružni sud napred navedene žalbene navode branioca okrivljenog, ocenjuje kao osnovane.
Prvostepeni sud je održao glavni pretres dana 6.11.2006. godine, konstatujući na zapisniku o
glavnom pretresu da nije pristupio okrivljeni S.S. te da naredba za prinudno dovođenje preko PS L.
nije sprovedena uz telefonski izveštaj PS L. sudu da okrivljeni izbegava i prijem pismena i privođenje jer ne otvara vrata a pouzdano se utvrđuje da se isti nalazi u stanu.
Međutim, Okružni sud kao drugostepeni, nalazi da se osnovano žalbom branioca okrivljenog
ukazuje da prvostepeni sud nije pravilno primenio odredbu člana 445. stav 3. ZKP na koju se poziva
u obrazloženju presude, a kojom je predviđeno da ako okrivljeni ne dođe na glavni pretres, iako je
uredno pozvan ili mu se poziv nije mogao uručiti zbog neprijavljivanje sudu promene adrese ili boravišta sud može odlučiti da se glavni pretres održi i u njegovom odsustvu pod uslovom da njegovo
prisustvo nije nužno i da je pre toga bio saslušan. Kako u konkretnom slučaju a kako to proizilazi iz
spisa predmeta odnosno povratnica koje se nalaze u spisima, okrivljeni nije uredno obavešten o održavanju glavnog pretresa koji je održan dana 6.11.2006. godine, te kako u konkretnom slučaju nije
promenio ni adresu ili boravište, to sud nije mogao održati glavni pretres bez prisustva okrivljenog a
kako je to predviđeno odredbom člana 445. stav 3. ZKP.
(Rešenje Okružnog suda u Beogradu, Kž. 285/07 od 20.2.2007. godine)
GRAĐENJE BEZ GRAĐEVINSKEDOZVOLE
(Član 219a Krivičnog zakonika)
430.
Kada se okrivljenom stavlja na teret da je u svojstvu investitora započeo građevinske radove
na pretvaranju tavanskog prostora u stambeni prostor, potrebno je najpre utvrditi da li radovi na
adaptaciji tavanskog prostora predstavljaju objekat, prema Zakonu o izgradnji objekata.
Iz obrazloženja:
Iz navedenog proizilazi da je prvostepeni sud okrivljenog oglasio krivim za krivično delo iz čl.
149. st. 2. Zakona o planiranju i izgradnji, koji u vreme presuđenja više nije važio. Međutim, u Zakonu o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika ("Službeni glasnik RS", br. 72/2009), kao novo
krivično delo, propisano je odredbom čl. 219a, krivično delo građenje bez građevinske dozvole, kojim se u stavu 2. kažnjava lice koje je investitor ili odgovorno lice u pravnom licu, koje je investitor
objekta, koji se gradi bez građevinske dozvole.
S obzirom na navedena bitna obeležja krivičnog dela građenje bez građevinske dozvole iz čl.
219a st. 2. Krivičnog zakonika, bilo je potrebno da prvostepeni sud utvrdi da li su obeležja ovog krivičnog dela identična sa obeležjima krivičnog dela iz čl. 149. st. 2. Zakona o planiranju i izgradnji,
koje se okrivljenom stavlja na teret, te da oceni da li ima mesta primeni odredbe čl. 219a Krivičnog
- 219 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
zakonika. Ovo iz razloga što je odredbom čl. 149. st. 2. Zakona o planiranju i izgradnji, koja se okrivljenom stavlja na teret, propisano da će se kazniti fizičko lice, koje je investitor ili odgovorno lice u
pravnom licu, koje je investitor objekta, koji se gradi bez odobrenja za izgradnju i glavnog projekta.
Dakle, bilo je potrebno utvrditi da li su navedenim zakonskim odredbama propisani isti elementi, koji treba da postoje u radnjama okrivljenog, da bi se zaključilo da se radi o nelegalnoj izgradnji.
Osim toga, trebalo je imati u vidu i opis krivičnog dela, kako je dat u optužnom predlogu, iz koga proizilazi da se okrivljenom stavlja na teret da je u svojstvu investitora objekta započeo građevinske radove na pretvaranju tavanskog prostora u stambeni prostor u cilju formiranja nove stambene
jedinice, bez glavnog projekta i odobrenja za izgradnju nadležnog državnog organa. Dakle, trebalo je
na pouzdan način utvrditi da li radovi na adaptaciji tavanskog prostora predstavljaju objekat, kako je
to određeno odredbom čl.2. tač.11. Zakona o izgradnji objekata, te, shodno tome, da li delo opisano
u optužnom predlogu sadrži elemente krivičnog dela.
(Iz Rešenja Apelacionog suda u Nišu Kž. 1. br. 2214/10 od 19.04.2011. godine)
OŠTEĆENJE TUĐIH PRAVA
(Član 220. Krivičnog zakonika)
431.
Krivično delo oštećenje tuđih prava, iz člana 220. stav 2. Krivičnog zakonika, učinio je izvršni dužnik ako je, posle pokretanja prinudnog postupka izvršenja radi naplate novčanog potraživanja, otuđio svu svoju pokretnu i nepokretnu imovinu, u nameri da na taj način osujeti
izmirenje poverioca.
Iz obrazloženja:
U postupku su, na osnovu svih izvedenih dokaza, kao odlučne činjenice ustanovljene sledeće: da
je imenovani okrivljeni, u nameri da osujeti namirenje privatnog tužioca, u toku prinudnog izvršenja
u naznačenom predmetu Opštinskog suda u Osečini otuđio svu svoju pokretnu i nepokretnu imovinu,
tako što je sve nepokretne i pokretne stvari poklonio svom sinu, zaključivši ugovor o poklonu, znajući da će, na taj način, oštetiti privatnog tužioca kao poverioca.
Imajući to u vidu, kao i činjenicu da ni sam okrivljeni u svojoj odbrani ne negira da je u izvršnom postupku popisan njegov automobil i da privatnom tužiocu nije platio navedeni dug, to je u
potpunosti pravilan zaključak prvostepenog suda da u radnjama okrivljenog stoje svi objektivni u subjektivni elementi krivičnog dela oštećenja tuđih prava iz člana 220. stav 2. Krivičnog zakonika, za
koje ga je i oglasio krivim.
Okrivljeni u žalbi ističe da je navedeni poklon svom sinu, u koji je uključen i predmetni automobil, učinio pre popisa, te da zaključenjem ovog pravnog posla nije imao nameru da bilo koga ošteti
ili osujeti u namirenju njegovog potraživanja.
Međutim, ovakvi žalbeni navodi ne mogu se prihvatiti kao osnovani, i to zato što je na nesumnjiv način, u toku postupka, utvrđeno da je okrivljeni samo dva dana nakon što je primio predlog za
izvršenje, sa svojim sinom zaključio ugovor kojim mu je preneo i predmetni automobil, a iz čega
proizilazi da je kritičnom prilikom postupao sa direktnim umišljajem kao oblikom krivice. Stoga su
neosnovani žalbeni navodi okrivljenog, kojima se pobija činjenično stanje utvrđeno prvostepenom
presudom i u suštini ponavlja odbrana izneta u toku postupka.
(Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, Kž.1 3626/10 od 13.05.2010. godine)
- 220 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
432.
Izvršilac koji - u nameri da osujeti izmirenje poverioca u toku prinudnog izvršenja - otuđi, uništi,
ošteti i sakrije delove svoje imovine vrši radnju krivičnog dela oštećenje tuđih prava. Predmet radnje
ovog krivičnog dela ne predstavlja isključivo imovina koja je popisana u toku postupka za prinudno
izvršenje, već imovina uopšte: pokretne stvari, nepokretna imovina i imovinska prava.
(Iz Presude Okružnog suda u Nišu, Kž. 779/07 od 19.06.2007. godine)
PRIKRIVANJE
(Član 221. Krivičnog zakonika)
433.
Krivično delo zločinačkog udruživanja konsumirano je krivičnim delom prikrivanja ukoliko je ono izvršeno od strane organizovane kriminalne grupe.
Iz obrazloženja:
Prema stavu Apelacionog suda, nisu osnovani ni žalbeni navodi Tužioca za organizovani kriminal da je prvostepeni sud (time što je našao da je krivično delo zločinačkog udruživanja koje je
okrivljenima stavljeno na teret, konsumirano krivičnim delom prikrivanja koje im je takođe stavljeno na teret i za koje su pobijanom presudom oglašeni krivima) povredio krivični zakon po pitanju da li je delo za koje se okrivljeni gone krivično delo.
Naime, opis krivičnog dela zločinačkog udruživanja u optužnici u potpunosti opredeljuje delovanje organizovane kriminalne grupe u okviru odredaba koje važe za organizovani kriminal.
Na drugoj strani, činjenični opis krivičnog dela prikrivanja dat u optužnici sadrži, kao kvalifikatornu okolnost, vrednost motorcikala koja prelazi iznos od 1.500.000,00 dinara.
Ipak, prvostepeni sud je pravilno zaključio da se u konkretnom slučaju ne može raditi o sticaju
krivičnog dela zločinačkog udruživanja i krivičnog dela prikrivanja, jer radnje izvršenja krivičnog
dela zločinačkog udruživanja predstavljaju kvalifikatornu okolnost težeg oblika krivičnog dela prikrivanja.
Različitost zaštitnih objekata krivičnih dela u pitanju ne može uticati na ocenu da li se radi o
sticaju predmetnih krivičnih dela ili je pak jedno krivično delo konsumirano drugim.
(Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, Kž1. Po1 20/2011(2) od 22.05.2012. godine)
434.
Činjenica da je okrivljeni primio telefon od maloletnika koji mu je rekao da nije njegov, već njegovog druga, da telefon nema punjač, i da maloletnik koji mu je predao telefon odbija da pođe sa
njim na ugovoreno mesto radi prodaje telefona ukazuje da je okrivljeni ostvario obeležja krivičnog
dela prikrivanja nesvesnim nehatom kao oblikom krivice.
(Iz Presude Okružnog suda u Kraljevu K.br. 9/05 od 8.06.2005. godine)
- 221 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
435.
U radnjama okrivljenog stiču se elementi krivičnog dela prikrivanja, iako u konkretnom slučaju
nije preduzeo radnju koja je određena kao radnja izvršenja krivičnog dela. Naime, bitno je da je okrivljeni svestan prikrivanja koje čini član zajedničkog domaćinstva, pri čemu ne preduzima radnje radi
sprečavanja aktivnosti koje su zakonom određene kao radnje krivičnog dela prikrivanja.
(Iz Presude Okružnog suda u Zrenjaninu K.br. 79/05 od 26.01.2005. godine)
FALSIFIKOVANJE NOVCA
(Član 223. Krivičnog zakonika)
436.
Kod pribavljanja lažnog novca, kao radnje izvršenja krivičnog dela falsifikovanje novca,
irelevantan je način na koji je lažni novac pribavljen.
Iz obrazloženja:
Izreka prvostepene presude sadrži potpun i jasan opis radnji izvršenja, nasuprot žalbenim navodima Okružnog javnog tužioca.
To se odnosi i na prvoimenovanog optuženog P, u kom opisu su sadržana sva bitna obeležja krivičnih dela za koja su optuženi i oglašeni krivim. Pri tome je prvostepeni sud, shodno utvrđenom činjeničnom stanju, samo preciznije opisao posebno one radnje preduzete od ovog optuženog, koje se
sastoje u tome da je on od drugoimenovanog optuženog preuzeo 12 lažnih novčanica i od toga tri
stavio u opticaj kao prave a sa jednom to pokušao da učini.
Takav opis radnji izvršenja dela ovog prvoimenovanog optuženog sadrži u sebi sve bitne činjenice krivičnog dela falsifikovanja novca, ali njegovog lakšeg oblika iz stava 2. člana 223. Krivičnog
zakonika u odnosu na onaj oblik dela za koji je optužen - član 223. stav 1. u vezi sa članom 33. istog
Zakonika.
S tim u vezi, Vrhovni sud nalazi da je prvostepeni sud dovoljno jasno opisao na koji način je
ovaj optuženi preuzeo od drugog optuženog lažni novac, a u nameri da ga stavi u opticaj kao pravi. Iz toga takođe sasvim jasno proizilazi na koji je način taj optuženi preduzeo inkriminisanu
radnju "pribavljanja" lažnog novca, predviđenu stavom 2. navedene zakonske odredbe.
Okružni javni tužilac u žalbi navodi da je prvostepeni sud povredio krivični zakon, kada je u radnjama tog optuženog našao da postoje sva bitna obeležja krivičnog dela falsifikovanja novca iz člana
223. stav 2. Krivičnog zakonika, umesto da prihvati kvalifikaciju iz optužnice da se u tim radnjama
stiču sva bitna obeležja krivičnog dela falsifikovanje novca iz člana 223. stav 1. u vezi sa članom 33.
ovog Zakonika.
Tužilac kao argument za svoj stav navodi da je već prilikom prijema predmetnog novca ovaj optuženi znao da se radi o lažnom novcu, kao i da su se optuženi dogovorili da stave u opticaj lažni novac kao pravi. Po tužiočevom mišljenju, radnja "pribavljanja" lažnog novca, inkriminisana stavom 2.
navedene zakonske odredbe, odnosi na situacije kada se falsifikovani novac kupuje, razmenjuje, kra- 222 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
de i slično, a što - po tužiocu - prvostepeni sud nije jasno ni opredelio kao način izvršenja sporne
radnje preduzete od prvoimenovanog optuženog.
Takav stav iznet u žalbi tužioca za Vrhovni sud je neprihvatljiv, pre svega - zbog činjenice da je
za postojanje navedenog oblika krivičnog dela falsifikovanje novca iz stava 2. člana 223. Krivičnog
zakonika bez značaja način na koji je taj lažni novac pribavljen. Jer, zakonska obeležja tog dela sastoje se u sledećem: "… Ko pribavi lažni novac u nameri da ga stavi u opticaj kao pravi ili ko lažni
novac stavi u opticaj kao pravi …" a iz opisa radnji izvršenja za koje je prvoimenovani optuženi
oglašen krivim proizilazi da je on istima ostvario upravo obeležja tog oblika krivičnog dela tj. falsifikovanja novca iz stava 2. citirane zakonske odredbe.
Stoga je izneti žalbeni navod javnog tužioca neosnovan, a pogotovo kada se ima u vidu da prvostepeni sud i nije utvrdio da je postojao dogovor optuženih da naprave lažni novac, pa - prema tome
- nije bilo mesta pravnoj kvalifikaciji radnji ovog optuženog prema tužiočevom predlogu.
Prema tome, pravilno je prvostepeni sud radnje tog optuženog pravno kvalifikovao kao krivično delo falsifikovanje novca iz člana 223. stav 2. Krivičnog zakonika, o čemu su u pobijanoj
presudi dati dovoljni i pravilni razlozi, koji nisu dovedeni u sumnju žalbenim navodima Okružnog javnog tužioca.
Zbog toga je žalba tužioca u tom delu i ocenjena kao neosnovana.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kž. I 742/09 od 12.05.2009. godine)
437.
Kada je upotrebljen odn. kada je omogućena njegova dalja upotreba - lažan novac je stavljen u
optica. To se najčešće omogućava njegovom predajom drugom licu. Bitno je da je prilikom prijema
novca to drugo lice odn. okrivljeni unapred znao da se radi o lažnom novcu. Delo je svršeno stavljanjem u opticaj falsifikovanog novca.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kž. 350/07 (3) od 25.12.2007. godine)
438.
Sud mora ceniti da li je u konkretnom slučaju uopšte moguće falsifikovane novčanice staviti u opticaj kao prave. To zavisi od mogućnosti da se određene kategorije lica dovedu u zabludu i to: lica koja
uopšte ne dolaze u kontakt sa novčanicama tog tipa ili to retko čine, kao i lica koja nemaju odgovarajući
dar zapažanja ili mogućnost poređenja falsifikovanih novčanica sa originalnim.
(Iz Presude Okružnog suda u Kragujevcu, K.br. 119/04 od 27.10.2004. godine)
439.
Ako je pretresom kod okrivljenog pronađen falsifikovani novac za koji nema dokaza da ga
je okrivljeni napravio ili preinačio, on može biti odgovoran samo ako ima dokaza da ga je pribavio u nameri da ga stavi u opticaj kao pravi.
Iz obrazloženja:
Okrivljeni je oglašen krivim zbog krivičnog dela falsifikovanja novca.
Oglašen je krivim da je pribavio lažan novac u nameri da ga stavi u opticaj kao pravi tako što ga
je nabavio od lica čiji se nadimak navodi.
- 223 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Iz spisa proizilazi da je kod okrivljenog pretresom od strane policije pronađena i oduzeta novčanica od 500 eura za koju je utvrđeno da je falsifikovana.
Okrivljeni se brani da je novčanicu pribavio od lica čiji nadimak navodi i da je čim je video novčanicu zaključio da je lažna jer je bila loše urađena kopija, da ga je to lice zamolilo da mu nekoliko
dana pričuva novčanicu i da mu je vrati, a da je u međuvremenu uhapšen i odveden u policiju gde
mu je ta novčanica pronađena u novčaniku i oduzeta.
Vrhovni sud je našao da nije utvrđen bitan elemenat krivičnog dela falsifikovanja novca, jer nisu
navedeni razlozi koji bi ukazivali da je on imao nameru da lažni novac stavi u opticaj kao pravi, s
obzirom da je falsifikovana novčanica pronađena kod njega prilikom pretresa, da je novčanicu čuvao
u novčaniku i da postoji njegova odbrana da nije imao nameru da novčanicu stavi u promet. Sa tih
razloga prvostepena presuda je ukinuta.
(Iz Rešenja Vrhovnog suda Srbije, Kž. br. 1519/03 od 9.09.2003. godine)
FALSIFIKOVANJE I ZLOUPOTREBA PLATNIH KARTICA
(Član 225. Krivičnog zakonika)
440.
Kada je okrivljeni u periodu od četiri dana upotrebio lažne platne kartice pa je u dva navrata
njima platio robu, a u dva navrata novčana transakcija nije uspela, izvršio je produženo krivično
delo falsifikovanje i zloupotreba platnih kartica iz člana 225. stav 2. u vezi člana 61. KZ.
Iz obrazloženja:
Presudom opštinskog suda okrivljeni je oglašen krivim zbog produženog krivičnog dela falsifikovanje
i zloupotreba platnih kartica iz člana 225. stav 2. u vezi stava 1., a u vezi člana 61. KZ, i produženog krivičnog dela falsifikovanje i zloupotreba platnih kartica ali iz člana 225. stav 1. KZ. Okružni sud je preinačio presudu opštinskog suda u pogledu pravne kvalifikacije tako što se opisane radnje u izreci prvostepene
presude kvalifikuju kao jedno produženo krivično delo iz člana 225. stav 2. u vezi stava 1. KZ.
Ispitujući prvostepenu presudu po službenoj dužnosti, okružni sud je našao da je na štetu okrivljenog povređen krivični zakon time što su radnje opisane u tač. 1. i 2. izreke prvostepene presude
kvalifikovane kao dva produžena krivična dela i to jedno iz stava 1. a drugo iz stava 2. člana 225.
KZ. Ovo iz razloga što delo iz tačke 1. izreke predstavlja samo teži oblik istog krivičnog dela, a oba
dela su izvršena u vremenskoj povezanosti od strane istog počinioca, a koja zbog jedinstva mesta izvršenja i jedinstvenog umišljaja predstavljaju celinu. Dokazima je utvrđeno da je okrivljeni u dva
vremenska perioda u istom mestu lažne platne kartice upotrebio kao prave s tim što je kod upotrebe
lažnih platnih kartica u prvom periodu (dva dana) izvršio plaćanje robe, a upotrebom lažnih platnih
kartica kao pravih u drugom vremenskom periodu (četiri dana) novčane transakcije nisu uspele. Imajući u vidu preduzete radnje, znači da se ima primeniti odredba člana 61. stav 1. KZ i imaju se smatrati jednim produženim krivičnim delom. Zbog toga je preinačena prvostepena presuda, pa se radnje
izvršenja u tač. 1. i 2. kvalifikuju kao jedno produženo krivično delo falsifikovanje i zloupotreba
platnih kartica iz člana 225. stav 2. u vezi stava 1. i člana 61. KZ.
(Presuda Okružnog suda u Subotici, Kž. 289/08 od 26. 6. 2008. godine)
- 224 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
IZDAVANJE ČEKA I KORIŠĆENJE PLATNIH KARTICA
BEZ POKRIĆA
(Član 228. Krivičnog zakonika)
441.
Okrivljena se ne može pozivati na institut krajnje nužde kada je izdala čekove bez pokrića,
jer joj je novac bio potreban za lečenje.
Iz obrazloženja:
Prvostepenom presudom okrivljena je oglašena krivom za izvršenje krivičnog dela izdavanja čekova bez pokrića iz člana 228. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika.
Pobijajući prvostepenu presudu, branilac okrivljene ističe da je okrivljena upotrebljavajući čekove za koje je znala da nema pokriće postupala u krajnoj nuždi, pa samim tim da u njenom ponašanju
nema protivpravnosti jer joj je novac bio potreban za lečenje.
Bolest okrivljene ne predstavlja istovremenu neskrivljenu opasnost, pa u konkretnom slučaju
njeno ponašanje, tj. izdavanje čeka bez pokrića, a koje je okrivljena izvršila sa direktnim umišljajem
što i sama ne spori, ne mogu se podvesti pod institut krajnje nužde u smislu člana 20. Krivičnog zakonika, na koji se branilac okrivljene poziva u svojoj žalbi.
Samim tim, po nalaženju Okružnog suda prvostepeni sud je na pravilno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio krivični zakon kada je našao da je ona izvršila krivično delo izdavanje čeka i
korišćenje platne kartice bez pokrića iz člana 228. stav 2. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika, za
koje krivično delo je sud oglasio krivom.
(Iz Presude Prvog opštinskog suda u Beogradu K. 1859/05 od 20.01.2006. godine)
PORESKA UTAJA
(Član 229. Krivičnog zakonika)
442.
Ukoliko se radnja izvršenja dela ne vezuje za zakonito stečene prihode, tada ne postoji krivično delo poreske utaje.
Iz obrazloženja:
U izjavljenim žalbama branioci navode da je prvostepeni sud povredio krivični zakon, imajući u
vidu da sporna preduzeća nemaju sedišta ni imovinu na teritorije Republike Srbije, kao i da nemaju
poslovne račune u Srbiji. Ni njihova odgovorna lica nisu državljani Srbije, te i ne potpadaju pod zakonodavstvo Republike Srbije.
- 225 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Prema stavu Apelacionog suda, navedeni žalbeni navodi su neosnovani, imajući u vidu da je
prvostepeni sud nesumnjivo utvrdio da su okrivljeni u Beogradu izrađivali fiktivne fakture na
kompjuteru, i to prvoimenovani okrivljeni tako što je preko interneta ulazio u knjigovodstvenu
bazu četiri preduzeća koja su osnovana na Kosovu i fakture popunjavao po uputstvima koje je
dobijao od odgovornih lica iz domaćih preduzeća, te da su te fakture, nakon overe i potpisa na
Kosovu takođe slate poštom u Beograd. Odatle su ih okrivljeni predavali ili slali vlasnicima i
ovlašćenim licima domaćih preduzeća, a koji su im nakon toga predavali devizni novac u gotovini, umanjen za proviziju. Imajući u vidu da su radnje izvršenja navedenog krivičnog dela preduzete u Beogradu, da je korist, kao i štetna posledica, nastala na teritoriji Republike Srbije, to su
neosnovani žalbeni navodi, imajući u vidu da je sud u Republici Srbiji nadležan da sudi za krivična dela koja su izvršena na njenoj teritoriji. U konkretnom slučaju, radnje izvršenja predmetnog
krivičnog dela preduzete su upravo na teritoriji Republike Srbije, pa samim tim potpadaju i pod
njeno krivično zakonodavstvo.
Branioci u žalbama ističu da radnje, koje sud navodi u izreci prvostepene presude, ne sadrže
zakonska obeležja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja, već eventualno radnju krivičnog dela poreske utaje, iz člana 229. Krivičnog zakonika, i to od strane odgovornih lica u domaćim preduzećima, te da, u konkretnom slučaju, okrivljeni mogu biti samo pomagači u tom krivičnom delu.
Žalbeni navodi branilaca okrivljenih, u kojima se navodi da se, u konkretnom slučaju, eventualno može raditi o krivičnom delu poreska utaja, takođe su ocenjeni kao neosnovani.
Naime, da bi postojalo krivično delo poreska utaja, neophodno je da je roba pribavljena na legalan način, pa da ovlašćeno lice u svojoj poslovnoj dokumentaciji umanji visinu poreza ili na drugi
način prikaže neistinite podatke o porezu. To nije slučaj u konkretnoj situaciji, jer su okrivljeni slali
fakture koje nije pratila roba, pa se ne može govoriti o krivičnom delu poreska utaja, s obzirom da se
radnja izvršenja ne vezuje za zakonito stečene prihode.
(Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, Kž.1 4/11 od 10.06.2011. godine)
443.
Za robu, koja je popisana kao manjak u njegovom magacinu, okrivljeni je dužan da plati
porez na dodatu vrednost. U protivnom, izvršio je krivično delo poreske utaje.
Iz obrazloženja:
Okrivljeni je u kritičnom periodu rashodovao određenu količinu robe zbog proteka roka njene
važnosti i bacio je kako bi oslobodio magacin. O tome da poseduje robu kojoj je istekao rok važnosti
nije obavestio poreske inspektore, misleći da su oni to konstatovali po službenoj dužnosti prilikom
vršenja kontrole rada njegovog preduzeća.
Iz nalaza i mišljenja veštaka ekonomske struke proizilazi da je okrivljeni bio dužan da na robu
koja se nalazi u knjigovodstvenoj evidenciji preduzeća, a čija vrednost je utvrđena, plati porez na dodatu vrednost u utvrđenom iznosu, da se ta roba vodila kao manjak u magacinu i da nema dokaza da
je okrivljeni izvršio popis te robe i istu prijavio poreskoj upravi radi oslobođenja od plaćanja poreza
zbog proteka roka važnosti artikala.
(Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu, Kž. 4378/10 od 02.12.2010. godine)
- 226 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
444.
Krivično delo poreska utaja postoji samo u situaciji u kojoj je učinilac propustio da odgovarajuće poreze plati na zakonit prihod, a ako prihod nije bio zakonit, može biti reči samo o nekom drugom
krivičnom delu.
(Iz Rešenja Apelacionog suda u Nišu, Kž. 431/10)
445.
Da bi postojalo krivično delo poreske utaje iz člana 229. stav 1. Krivičnog zakonika, namera izbegavanja plaćanja poreza mora biti očigledna i jasna.
Iz obrazloženja:
Prema stavu Apelacionog suda, pažljivom analizom odbrane okrivljenog i svih izvedenih dokaza, prvostepeni sud je pravilno utvrdio da nema dokaza da je imenovani okrivljeni, kao odgovorno
lice - direktor navedene Zemljoradničke zadruge, postupio u nameri da ne plati porez na propisan
uplatni račun javnih prihoda, a na način opisan u izreci pobijane presude.
Svi izvedeni dokazi ukazuju na osnovanost i pravilnost zaključivanja prvostepenog suda (posebno pisana dokumentacija, te nalaz i mišljenje veštaka ekonomske struke iz kojih se nesumnjivo utvrđuje da je okrivljeni - kao odgovorno lice - osnovano u svojoj odbrani ukazivao da je Zemljoradnička zadruga, u kojoj je bio direktor od 2000. godine, imala finansijske teškoće, da je obračunska služba za ceo navedeni sporni period – od 27.08.2004. godine do 21.11.2007. godine - vršila redovno
obračun dospelih poreza i doprinosa, ali da nije bio u mogućnosti da izmiri utvrđene obaveze kako
ne bi pogoršao materijalni položaj radnika u proizvodnji zadruge.
Takođe, iz spisa predmeta proizilazi da nije sporno da je okrivljeni u navedenom vremenskom
periodu radnicima isplaćivao neto zarade, što se vidi iz tabela datih u nalazu i mišljenju veštaka finansijske struke. Isto tako nije sporno da, u tom periodu, okrivljeni nije izvršio uplatu poreza na zarade i doprinose za obavezno socijalno osiguranje (penzijsko, invalidsko i zdravstveno), ali da je za
taj period uradio i pravilno izvršio obračun poreza na zarade i doprinose.
Zbog svega toga prvostepeni sud pravilno zaključuje da u konkretnom slučaju nije bilo dovoljno
nesumnjivih dokaza koji bi ukazivali na postojanje namere neplaćanje poreza kod optuženog, kao
bitnog elementa predmetnog krivičnog dela.
Takođe, činjenica da su svi porezi tj. obaveze zadruge pravilno obračunati i prikazani i o tome uredno obaveštena Poreska uprava javnih prihoda po vrsti i visini, jeste takva da stvara sumnju u postojanje
namere kod okrivljenog da ne uplati porez. Kako je reč o bitnom elementu krivičnog dela, pravilno je
prvostepeni sud postupio kada je okrivljenog oslobodio od optužbe za ovo krivično delo.
Međutim, prvostepena presuda je doneta 06.11.2009. godine, nakon stupanja na snagu Zakona o
izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/09 od 03.09.2009.
godine - stupio na snagu 11.09.2009. godine), pa je okrivljeni - pogrešnom primenom čl. 355. tač. 3.
Zakonika o krivičnom postupku, oslobođen od optužbe. Naime, navedenim izmenama ovog Zakonika u čl. 355. tač. 2. je brisana, a dotadašnja tač. 3. je označena kao tač. 2.
Kako se navodima žalbe tužioca ne dovodi u ozbiljnu sumnju pravilnost zaključivanja prvostepenog suda po pitanju dokazanosti subjektivnog elementa krivičnog dela poreske utaje iz čl.
229. st. 1. Krivičnog zakonika, to je - po oceni Apelacionog suda - žalba javnog tužioca ocenjena
neosnovanom.
(Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu, Kž. 4192/10 od 01.11.2010. godine)
- 227 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
446.
Samo fizičko lice koje ima status poreskog obveznika ili fizičko lice koje je kao zastupnik
pravnog lica upisano u registar može biti Izvršilac krivičnog dela poreske utaje.
Iz obrazloženja:
Izreka prvostepenog rešenja je nerazumljiva, rešenje nema razloga o odlučnim činjenicama a dati razlozi su nejasni, zbog čega prvostepeno rešenje sadrži bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. Zakonika o krivičnom postupku. Na to se osnovano ukazuje žalbama imenovanog okrivljenog i njegovog navedenog branioca – advokata.
Žalbeni sud nalazi:
Izreka prvostepenog rešenja je nerazumljiva jer se iz opisa radnje izvršenja krivičnog dela koje
se okrivljenom stavlja na teret, a zbog čega je prvostepeni sud doneo rešenje sprovođenju istrage, ne
vidi na osnovu čega je on označen kao izvršilac krivičnog dela i kome je to davao lažne podatke o
činjenicama koje su od uticaja za utvrđivanje poreza na promet.
Ovo zbog toga što izvršilac krivičnog dela poreske utaje, a koje se zahtevom za sprovođenje istrage nadležnog javnog tužilaštva okrivljenom stavlja na teret, može biti samo lice koje ima status
poreskog obveznika ili zakonski zastupnik pravnog lica (tj. fizičko lice koje je kao takvo upisano u
sudski registar).
Samim tim, okrivljeni kao suvlasnik preduzeća (a ne lice koje je ovlašćeno za zastupanje) ne
može davati podatke o prihodima preduzeća, već to čini njegov zakonski zastupnik.
(Iz Rešenja Okružnog suda u Beogradu, Kž. 2302/09 od 30.10.2009. godine)
447.
Ne može se govoriti o poreskoj utaji iz čl. 229. st. 1. KZ ili poreskom prekršaju, već o krivičnom delu zloupotreba službenog položaja kada je u postupku utvrđeno da se radi o takozvanoj
"prodaji na crno", dakle o nezakonito stečenom prihodu. Da bi postojalo krivično delo poreska
utaja iz čl. 229. st. 1. KZ, mora se raditi o "zakonito stečenim prihodima", o kojima se daju lažni
podaci radi izbegavanja plaćanja poreza, pa, dakle, izvršilac krivičnog dela iz čl. 229 st. 1 KZ može biti samo obveznik plaćanja poreza, doprinosa ili drugih dažbina.
Iz obrazloženja:
Vrhovni sud Srbije, rešavajući po zahtevima za ispitivanje zakonitosti pravnosnažnih presuda
Opštinskog suda u N... i Okružnog suda u N..., koje su podneli branioci osuđenog J. G. nalazi, da se
neosnovano svim zahtevima ističe da je povređen zakon na štetu osuđenog, tj. da se radi o krivičnom
delu poreska utaja iz čl. 229. st. 1. KZ ili poreskom prekršaju, a ne o krivičnom delu zloupotreba službenog položaja, za koje je J. G. oglašen krivim.
Naime, da bi postojalo krivično delo poreska utaja iz čl. 229. st. 1. KZ, mora se raditi o "zakonito stečenim prihodima", o kojima se daju lažni podaci radi izbegavanja plaćanja poreza, a kako je u
postupku utvrđeno da se radi o takozvanoj "prodaji na crno", dakle o nezakonito stečenom prihodu,
ne može se govoriti o poreskoj utaji iz čl. 229. st. 1. KZ ili poreskom prekršaju i radnje osuđenog su
pravilno kvalifikovane kao krivično delo zloupotreba službenog položaja.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije Kzp. 283/07)
- 228 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
448.
Kod krivičnog dela poreske utaje, radnja krivičnog dela je određena trajnim glagolom: "daje"
lažne podatke o zakonito stečenim prihodima, tako da u smislu člana 112. stav 30. KZ, postoji samo jedno krivično delo iako je radnja istog izvršena više puta, a ne kao produženo krivično delo.
(Iz Presude Okružnog suda u Nišu Kž. br. 1001/06 od 7.11.2006. godine)
KRIJUMČARENJE
(Član 230. Krivičnog zakonika)
449.
U radnji krivičnog dela krijumčarenja iz člana 230. stav 1. Krivičnog zakonika sadržano je
da učinilac preduzima kontinuirano u vidu zanimanja - u više navrata te da je spreman i da je
ponovi.
Iz obrazloženja:
Navod tužioca da je radnja predmetnog krivičnog dela (prenošenje) određena trajnim glagolom –
je osnovan.
Međutim, pored trajnog glagola postoji i "bavljenje” kao trajna odrednica. To, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, podrazumeva da učinilac postupa kontinuirano u vidu zanimanja tj. u više navrata i da je spreman da iste radnje i ponovi.
Kada se roba prenosi samo jedanput, onda bavljenje može postojati samo u slučaju ako je učinilac
imao nameru da se i ubuduće bavi takvom delatnošću, što je već pitanje činjeničnog stanja i što nižestepeni sudovi u konkretnom slučaju nisu našli dokazanim. Pored toga (iz izveštaja Republičke uprave
carina od 10.02.2010. godine) nesumnjivo je utvrđeno da je okrivljeni radnju koja mu je stavljena na
teret učinio prvi put. Uz to, okrivljeni robu nije smestio u posebno pravljeni bunker, već je za to iskoristio postojeći prostor u okviru teretnog vozila za prevoz metalnih koturova. Kako, dakle, ne postoji ni
jedan dokaz da se okrivljeni bavio niti da je imao nameru da se i ubuduće bavi prenošenjem robe preko carine, izbegavanjem carinskog nadzora, to je pravilan zaključak prvostepenog suda da odsustvo takvog obeležja ukazuje na nepostojanje jednog od bitnih elemenata navedenog krivičnog dela.
Prema tome, prvostepeni sud je, suprotno navodima zahteva, pravilno primenio krivični zakon
kada je imenovanog okrivljenog oslobodio od optužbe za krivično delo iz člana 230. stav 1. Krivičnog zakonika, pa su, stoga, neosnovani navodi zahteva o učinjenoj bitnoj povredi iz člana 369. tačka
3) Zakonika o krivičnom postupku, a, sledstveno tome, navedenu povredu zakona nije učinio ni drugostepeni sud kada je potvrdio prvostepenu presudu.
(Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, Kž. 65/11 od 19.10.2011. godine)
450.
Kako su za postojanje krivičnog dela krijumčarenje iz čl. 230. st. 1. KZ propisane alternativno
preduzete radnje izvršenja, to okolnost koja predstavlja odlučnu činjenicu vezanu za radnju mora
- 229 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
biti jasno i određeno naznačena u činjeničnom opisu optužnog akta, tako i utvrđena u prvostepenoj presudi jer je to zakonsko obeležje krivičnog dela i elemenat određenosti u zakonu.
Iz obrazloženja:
Iz pobijane presude, kako iz izreke, tako i iz obrazloženja, ne može se zaključiti za koje krivično
delo je okrivljeni M.M. oglašen krivim, a okrivljeni P.P. oslobođen optužbe, imajući u vidu zakonsko obeležje predmetnog krivičnog dela. Članom 230. st. 1. KZ propisano je kažnjavanje za alternativno preduzete radnje izvršenja, i to bavljenje prenošenjem robe preko carinske linije izbegavajući
mere carinskog nadzora, ili za prenošenje robe preko carinske linije izbegavanjem mera carinskog
nadzora od strane naoružanog lica, u grupi, ili uz upotrebu sile ili pretnje, ali se iz činjeničnog opisa
izreke i iznetih razloga presude ne može izvesti zaključak, niti je utvrđeno i obrazloženo, koju od navedenih radnji krivičnog dela je preduzeo okrivljeni M.M.
Članom 356. st. 1. tač. 1. ZKP propisano je da će u presudi u kojoj se okrivljeni oglašava krivim,
sud izreći za koje delo se oglašava krivim, uz naznačenje činjenica i okolnosti koje čine obeležje krivičnog dela kao i onih od kojih zavisi primena određene odredbe krivičnog zakona. Kako je navedenom odredbom propisano da je radnja izvršenja krivičnog dela krijumčarenje, pa i ako je preduzeta u
pokušaju kako je ovde primer, bavljenje prenošenjem robe preko carinske linije izbegavajući mere
carinskog nadzora, ili izbegavajući mere carinskog nadzora prenošenjem robe preko carinske linije u
grupi ili upotrebom sile ili pretnje ili od strane naoružanog lica, tada okolnost koja predstavnja odlučnu činjenicu vezanu za radnju mora biti jasno i određeno naznačena u činjeničnom opisu kako optužnog akta, tako i utvrđena u prvostepenoj presudi, jer je to zakonsko obeležje krivičnog dela i elemenat određenosti dela u zakonu. Ukoliko se radnja učinioca sastoji u bavljenju to podrazumeva da
se radi o kolektivnom krivičnom delu sa odgovarajućom sadržinom objektivnih i subjektivnih elemenata, čije postojanje sud mora utvrditi i obrazložiti.
(Rešenje Apelacionog suda u Novom Sadu, Kž I 762/10 od 18.01.2011. godine)
451.
Pokušaj krivičnog dela krijumčarenja iz člana 230. stav 1. Krivičnog zakonika je moguć.
Iz obrazloženja:
Neosnovani su navodi osuđenih u podnetom zahtevu da nije moguć pokušaj krivičnog dela iz člana
230. stav 1. Krivičnog zakonika. Pravnosnažnom presudom, pored ostalog, utvrđeno je da su osuđeni,
izbegavajući mere carinskog nadzora, započeli prenošenje robe preko carinske linije, koje nisu dovršili,
jer su u tome bili sprečeni od strane ovlašćenih službenih lica. Nadalje, odredbom člana 230. stav 1. KZ,
pored ostalog, propisano je da je krivično delo krijumčarenja učinjeno "ko izbegavajući mere carinskog
nadzora, prenese robu preko carinske linije". Kako se radnja krivičnog dela sastoji u prenosu robe preko
carinske linije, izbegavanjem mera carinskog nadzora, načelno je moguć pokušaj ovog krivičnog dela,
kada prenos robe preko carinske linije nije dovršen, a kako je to i utvrđeno u pravnosnažnoj presudi. Pri
tome je ovaj sud imao u vidu zakonom zaprećenu kaznu za navedeno krivično delo (od šest meseci do
pet godina zatvora i novčana kazna), kao i da je odredbom člana 30. stav 1. KZ, propisano kažnjavanje
za pokušaj krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, te
su stoga neosnovani navodi u zahtevu da pokušaj navedenog krivičnog dela nije moguć.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kzp. 379/08 od 28.10.2008. godine)
- 230 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
452.
Krivično delo krijumčarenje iz čl. 230. st. 1. Krivičnog zakonika, spada u tzv. kolektivna
krivična dela.
Iz obrazloženja:
Istina, irelevantno je u ovom predmetu na koji način je okrivljena nabavila navedene zlatnike i u koju svrhu je nameravala da ih iskoristi, ali u ovom predmetu je odlučno da li se radnje okrivljene koje su
opisane u izreci prvostepene presude mogu kvalifikovati kao krivično delo krijumčarenje u pokušaju iz
čl. 230. st. 1. u vezi čl. 30 KZ. Pravilan je zaključak prvostepenog suda da bavljenje prenošenjem robe
preko carinske linije, izbegavajući mere carinskog nadzora u smislu čl. 230. st. 1. krivičnog zakonika
podrazumeva najmanje dve takve krivičnopravne radnje, a ne samo jednu, koja je u konkretnom slučaju
ostala u pokušaju, kako to proizilazi iz činjeničnog osnova u izreci prvostepene presude. U konkretnom
slučaju kolektivno krivično delo se može učiniti preduzimanjem dve ili više radnji izvršenja, za razliku
od tzv. krivičnih dela sa indiferentnim brojem činjenja ili prouzrokovanja kod kojih je radnja izvršenja
označena trajnim glagolskim oblikom i koja se smatraju učinjenim ako je radnja izvršena jednom ili više
puta. Žalba opštinskog javnog tužioca izjavljena protiv presude prvostepenog suda, kojom je okrivljena
oslobođena od optužbe zbog navedenog krivičnog dela, neosnovana je. U žalbi se ukazuje da je okrivljena iste zlatnike prenela preko carinske linije i prilikom ulaska u Republiku Srbiju. Međutim, ove radnje
okrivljenoj se optužbom ne stavljaju na teret, pa nisu mogle biti ni obuhvaćene prvostepenom presudom.
Osim toga, teško da se, prenošenje iste robe preko iste granice, samo u dva različita smera, može kvalifikovati kao bavljenje prenošenja robe preko carinske linije izbegavanjem mera carinskog nadzora, a u
smislu bitnog elementa krivičnog dela iz čl. 230. st. 1. KZ.
(Iz Presude Okružnog suda u Subotici Kž - 241/07 od 12. 09. 2007. godine)
PRANJE NOVCA
(Član 231. Krivičnog zakonika)
453.
U odluci o oduzimanju novca i imovine kod krivičnih dela pranja novca, mora se precizno navesti da se od okrivljenog oduzima dobit stečena izvršenjem krivičnog dela koja mora biti opredeljena
novčanim iznosom, odnosno stvarima koje treba oduzeti.
(Iz Rešenja Vrhovnog suda Srbije Kž. 111/06, od 26.10.2006. godine)
ZLOUPOTREBA POLOŽAJA ODGOVORNOG LICA
(Član 234. Krivičnog zakonika)
454.
Kada okrivljena neistinito prikaže stanje o rezultatima poslovanja svog preduzeća da bi na taj
način dovela u zabludu predstavnike Republičkog zavoda za tržište rada da zaključi ugovor sa za- 231 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
vodom kojim se obavezuje da preuzme deset nezaposlenih lica sa evidencije po kom osnovu je
preduzeće okrivljene dobilo novčana sredstava, a potom preuzela radnike i na nezakonit način ih
otpustila pre isteka roka od dve godine, a sredstva koja je dobila iskoristila za građevinske radove, izvršila je krivično delo zloupotrebe ovlašćenja u privredi iz člana 139. stav 1. tač. 2. i 4. KZS.
Iz obrazloženja:
Okrivljena je kao odgovorno lice - direktor preduzeća koje vrši privrednu delatnost, u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi za organizaciju u kojoj je zaposlena, lažnim prikazivanjem činjenica neistinito prikazala stanje i kretanje sredstava i rezultate poslovanja i na taj način dovela u zabludu
organe upravljanja u Republičkom zavodu za tržište rada prilikom donošenja odluke o odobrenju sredstava za zasnivanje radnog odnosa sa licima sa evidencije biroa nezaposlenih, koji su ostali bez posla u
preduzećima oštećenim usled ratnih dejstava. Tako je svoje preduzeće stavila u povoljniji položaj prilikom dobijanja društvenih sredstava koja inače ne bi dobila prema postojećim propisima, na taj način što
je predstavnicima zavoda prikazala da će dobijena sredstava iskoristiti shodno njihovoj nameni tj. za zapošljavanje radnika i omogućavanje istima da rade. Sa Republičkim zavodom za tržište rada zaključila
je ugovor kojim se obavezala da preuzme deset nezaposlenih lica sa evidencije i po tom osnovu je njeno
preduzeće dobilo novčana sredstva, a potom je preuzela radnike i na nezakonit način ih otpustila pre isteka roka od dve godine, a sredstva iskoristila protivno njihovoj nameni, za građevinske radove. Time je
izvršila krivično delo zloupotrebe ovlašćenja u privredi iz člana 139. stav 1. tač. 2. i 4. KZS.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu, Kž. 634/05 od 20.04.2005. godine)
OŠTEĆENJE POVERIOCA
(Član 237. Krivičnog zakonika)
455.
Za postojanje krivičnog dela iz člana 237. stav 2. Krivičnog zakonika - oštećenje poverioca neophodno je da između poverioca kao oštećenog i preduzetnika ili preduzeća u kome okrivljeni ima
svojstvo odgovornog lica - već postoji dužničko-poverilački odnos. Znači - ovo delo ne može izvršiti
učinilac koji prevarnu radnju preduzima u momentu zasnivanja takvog odnosa sa oštećenim.
(Iz Rešenja Okružnog suda u Nišu, Kž. 1540/07 od 15.10.2007. godine)
ZLOUPOTREBA OVLAŠĆENJA U PRIVREDI
(Član 238. Krivičnog zakonika)
456.
Osim ukoliko se utvrdi subjektivni element dela - namera pribavljanja protivpravne imovinske koristi, držanje novca dobijenog od prodaje stana u blagajni preduzeća samo po sebi se
- 232 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
ne smatra stvaranjem ili držanjem nedozvoljenih novčanih fondova, u smislu krivičnog dela
zloupotreba ovlašćenja u privredi.
Iz obrazloženja:
Prvostepeni sud je – prema stavu Apelacionog suda - pravilno i potpuno utvrdio činjenično
stanje:
Imenovani okrivljeni su u blagajni preduzeća držali novčani iznos od 125.000,00 dinara, koji je
kao depozit uplatio navedeni kupac stana. Međutim, u konkretnom slučaju nije dokazano da je namera okrivljenih bila da stvore nedozvoljeni novčani fond i da ga drže u blagajni preduzeća, u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi za preduzeće jer se čekala konačna prodaja stana. Ova
nije bila završena jer se stan u trenutku prodaje nije vodio kao vlasništvo preduzeća. Dakle, okrivljeni su u vremenskom periodu u kom su obavljali funkciju direktora držali u blagajni preduzeća ovaj
iznos sve do konačnog zaključenja ugovora o kupoprodaji predmetnog stana i do konačne isplate kupoprodajne cene od strane kupca.
Prvostepeni sud je takođe pravilno utvrdio da ovim novcem okrivljeni nisu raspolagali, niti su
imali nameru da to učine da bi pribavili protivpravnu imovinsku korist za preduzeće. To je vidljivo i
iz činjenice što su okrivljeni, u postupku izvršenja po tužbi radnika preduzeća Opštinskog suda u
Užicu, odmah nakon zaključenja konačnog ugovora o kupoprodaji prijavili navedeni novac kao imovinu preduzeća i uplatili na sudski depozit, radi naplate potraživanja radnika preduzeća.
Naznačeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno utvrdio iz iskaza saslušanih svedoka,
koji su potvrdili da novac, koji je stajao u blagajni preduzeća, nije korišćen za poslovanje preduzeća,
sve do konačno završenog posla oko kupoprodaje stana.
(Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu, Kž. 5223/2011 od 23.12.2011. godine)
457.
U slučaju da okrivljenog oglasi krivim zbog jer je, kao odgovorno lice u privrednom društvu, grubo povredio ovlašćenja u pogledu upravljanja, raspolaganja i korišćenja imovinom sud je u obavezi da navede koja su konkretno ovlašćenja povređena.
Iz obrazloženja:
Pre svega, u prvostepenoj presudi sadržana je bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. Zakonika o krivičnom postupku, a na koju povredu Apelacioni sud kao drugostepeni, povodom izjavljene žalbe, pazi po službenoj dužnosti, u smislu člana 380. istog Zakonika.
Ova bitna povreda odredaba krivičnog postupka sastoji se u tome što je izreka prvostepene presude nejasna i nerazumljiva.
Naime, prvostepeni sud je imenovanog okrivljenog oglasio krivim zbog izvršenja tri krivična dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 1. tačka 4. Krivičnog zakonika, jer je u vreme
i na mestu bliže označenim u izreci pobijane presude, pod tačkama 1, 2 i 3, u uračunljivom stanju,
kada je bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje i svestan da je njegovo delo zabranjeno, u
svojstvu odgovornog lica - direktora preduzeća, takođe bliže označenih u izreci presude pod tačkama
1, 2 i 3, pribavio protivpravnu imovinsku korist za navedena preduzeća, u iznosima označenim u izreci, na taj način što je grubo povredio ovlašćenja u pogledu upravljanja, raspolaganja i korišćenja
imovinom, tako što je doveo u zabludu...
- 233 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Međutim, ni u izreci, a ni u obrazloženju pobijane presude nije navedeno koja ovlašćenja je okrivljeni kao odgovorno lice povredio, što je prvostepeni sud bio u obavezi da učini, a ne samo da navede zakonski tekst tačke 4) navedenog člana.
Ovo zbog toga što je u pitanju blanketna odredba, pa je prvostepeni sud bio u obavezi da tačno
navede koja ovlašćenja u pogledu upravljanja i korišćenja imovinom je okrivljeni kritičnom prilikom
grubo povredio.
(Iz Rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Kž.1 655/11(1) od 31.03.2011. godine)
458.
Ne može se obavezati da lično isplati oštećenom imovinskopravni zahtev okrivljeni koji je
oglašen krivim da je kao odgovorno lice - direktor privrednog društva pribavio protivpravnu
imovinsku korist privrednom društvu čiji je direktor.
Iz obrazloženja:
U prvostepenoj presudi sadržana je bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav
1. tačka 11. Zakonika o krivičnom postupku - u njoj nisu dati razlozi o odlučnim činjenicama - dosuđenom imovinskopravnom zahtevu. Na to se osnovano ukazuje žalbom branioca okrivljenog.
Naime, prvostepeni sud je obavezao okrivljenog da na ime postavljenih imovinskopravnih zahteva isplati navedenim privrednim društvima iznose označene u izreci pobijane presude, navodeći u
obrazloženju da je tokom postupka nesumnjivo utvrđena visina duga okrivljenog prema oštećenima,
kako njegovim priznanjem tako i navedenim pismenim dokazima.
Žalbeni navodi branioca okrivljenog, međutim, su osnovani: u konkretnom slučaju ne radi se o nekom privatnom, ličnom dugu okrivljenog kao fizičkog lica prema drugoj strani, već o odnosima između
dva pravna lica, kao posebnih pravnih subjekata, koji -između ostalog - poseduju sopstvenu imovinu,
odvojenu od imovine njenih vlasnika, osnivača, direktora, zastupnika i slično, kao i sopstvenu odgovornost, različitu i odvojenu od odgovornosti navedenih lica. Dakle, u konkretnom slučaju okrivljeni kao
samostalni pravni subjekt ni sa kim nije stupao u bilo kakve pravne odnose, pa ni sa oštećenim privrednim društvima, a u pogledu te činjenice nisu dati razlozi od strane prvostepenog suda, a oni koji su dati
su nejasni - da se okrivljeni obaveže na plaćanje postavljenih imovinskopravnih zahteva.
Ovo naročito zbog toga što je prvostepeni sud našao da je okrivljeni imao za cilj da pribavi
imovinsku korist za navedeno privredno društvo, čiji je direktor bio u kritičnom periodu, a što isključuje njegovu ličnu obavezu na isplatu postavljenih imovinskopravnih zahteva. Takva obaveza
bi eventualno mogla biti pripisana označenom privrednom društvu u čijem je interesu okrivljeni
postupao.
(Iz Rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Kž.1 655/11(2) od 31.03.2011. godine)
459.
Ne postoji krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 1. tač. 4. KZ,
ako kod okrivljenog ne postoji namera da se lažnim prikazivanjem činjenica oštećeni navede
da nešto učini na štetu svoje imovine.
- 234 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Iz obrazloženja:
Presudom prvostepenog suda okrivljeni je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo zloupotrebe ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 1. tač. 4. KZ.
U situaciji kada je dokazima utvrđeno da u vreme zaključenja predmetnog ugovora žiro račun
preduzeća okrivljenog nije bio u blokadi, da je preduzeće imalo neznatno dugovanje prema ogromnim nenaplaćenim potraživanjima, da je oštećeno preduzeće znalo da je u momentu prijema akceptnog naloga preduzeće okrivljenog bilo u blokadi i da isto ima nenaplaćenih potraživanja, to je osnovana odbrana okrivljenog da je realno očekivao priliv novčanih sredstava po osnovu nenaplaćenih
potraživanja. Na osnovu toga, pravilno je prvostepeni sud okrivljenog oslobodio od optužbe primenom člana 355. tač. 3. ZKP da je izvršio predmetno krivično delo, jer nije dokazana namera da je postupao sa umišljajem, odnosno namerom koja bi bila usmerena da lažnim prikazivanjem činjenica
oštećenog navede da nešto učini na štetu svoje imovine.
(Presuda Okružnog suda u Subotici, Kž. 70/08 od 19. 2. 2008. godine)
460.
U situaciji kada optuženi kao odgovorno lice u svom preduzeću kupi naftu, a potom je prodaje po većim cenama od propisanih, grubo je povredio ovlašćenja u pogledu upravljanja imovinom te je izvršio krivično delo zloupotreba ovlašćanja u privredi iz čl. 238 st.1 t.4 KZ.
Iz obrazloženja:
Presudom Opštinskog suda u G. Milanovcu K 384/07 od 5. marta 2008. , između ostalog je optuženi oglašen krivim i zbog krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz čl. 238 st.1 t.4 KZ.
Presudom Okružnog suda u Čačku Kž 392/08 od 10. septembra 2008. odbijaju se kao neosnovane žalbe OJT, optuženog i njegovog branioca, a presuda Opštinskog suda u G. Milanovcu K 384/07
od 5. marta 2008. se potvrđuje.
Neosnovano se žalbom ukazuje da ni u izreci ni u obrazloženju presude se ne navodi u čemu se
sastoji "grubost" kao bitan elemenat krivičnog dela, u povredi ovlašćenja u pogledu upravljanja, raspolaganja i korišćenja imovinom, jer suprotno žalbama, Okružni sud smatra da se radi o povredi jačeg intenziteta s obzirom da je optuženi nabavio veću količinu naftnih derivata, da ih je prodavao po
cenama većim od propisanih i da su zbog toga, a u cilju prikrivanja i težeg otkrivanja tih radnji, pored izdavanja otpremnica i računa sa istinitim sadržajem, izdavali otpremnice i fakture sa neistinitim
sadržajem i to u vreme kada je na tržištu bila nestašica naftnih derivata.
Drugostepeni sud smatra da nema protivrečnosti u tome što je u obrazloženju presude navedeno
da uvoz nafte optuženi nije vršio iz patriotskih razloga već da bi istu prodavao i ostvario zaradu jer
su te činjenice utvrđene u toku prvostepenog postupka, što je i optuženi potvrdio svojim priznanjem,
ali pored tih količina koje su navedene u izreci presude koje je optuženi prodavao po većim cenama
od propisanih, on je naftne derivate i poklanjao humanitarnim organizacijama, bolnicama i izbeglicama, pa je pravilno prvostepeni sud postupio kada mu je tu činjenicu uzeo kao olakšavajuću okolnost.
(Iz Presude Okružnog suda u Čačku Kž. 392/08 od 10.09.2008. godine)
461.
Nije učinjeno krivično delo iz člana 238. stav 1. tačka 4. Krivičnog zakonika, ukoliko odgovorno
lice ugovori nižu cenu skladištenja robe u sopstvenom preduzeću i primenu povoljnijeg deviznog
- 235 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
kursa za drugu ugovornu stranu za obračun proizvoda koje je isporučilo - ako iz okolnosti slučaja
(npr. prolongiranje rokova i avansno plaćanje druge strane) proizlazi da je reč o uobičajenim kompromisima u međusobnoj poslovnoj saradnji.
(Iz Presude Okružnog suda u Subotici, Kž. 189/07 od 3.09.2007. godine)
NEDOZVOLJENA TRGOVINA
(Član 243. Krivičnog zakonika)
462.
U izreci presude mora biti jasno opredeljeno da li se okrivljeni neovlašćeno i u većem obimu bavio trgovinom ili je nemajući ovlašćenje za trgovinu nabavio robu u većoj vrednosti u
svrhu dalje prodaje
Iz obrazloženja:
Krivično delo nedozvoljena trgovina iz čl. 243. st. 1. KZ može biti izvršeno na više načina, a oblici izvršenja krivičnog dela su nabavljanje robe ili drugih predmeta u većoj vrednosti u svrhu prodaje bez ovlašćenja za trgovinu, neovlašćeno i u većem obimu bavljenje trgovinom, posredovanje u trgovini ili bavljenje zastupanjem u unutrašnjem ili spoljnotrgovinskom prometu robe i usluga.
Iz izreke prvostepene presude proizilazi da se je okrivljeni neovlašćeno i u većem obimu bavio
trgovinom sa navođenjem konkretne radnje izvršenja iz koje, pak, ne proizilazi bavljenje trgovinom
u većem obimu niti o ovoj odlučnoj činjenici presuda sadrži razloge.
Izreka presude je nerazumljiva jer se iz iste ne može utvrditi da li je okrivljeni oglašen krivim jer
se neovlašćeno i u većem obimu bavio trgovinom ili je nemajući ovlašćenje za trgovinu nabavio robu u većoj vrednosti u svrhu dalje prodaje jer u razlozima presude nisu dati razlozi o tome šta predstavlja veću vrednost, odnosno veći obim bavljenja trgovinom.
U pogledu ovih odlučnih činjenica presuda uopšte ne sadrži razloge iako je bio u mogućnosti da
pravilno oceni da li se radi o većoj vrednosti, da li navedena roba predstavlja robu veće vrednosti
imajući u vidu da je obavljeno veštačenje vrednosti robe.
(Presuda Osnovnog suda u Vranju K.br.1200/10 od 20.05.2010. godine)
463.
Kada okrivljeni nemaju ovlašćenje za trgovinu u svrhu prodaje naruči veću količinu robe
tako što telefonskim putem ugovori kupovinu i preuzimanje robe, ali do toga ne dođe jer je
prilikom transporta robe do mesta preuzimanja ista oduzeta od strane pripadnika policije, time je krivično delo nedozvoljene trgovine ostalo u pokušaju koji nije kažnjiv.
Iz obrazloženja:
Prvostepenim rešenjem odbijen je optužni predlog javnog tužioca podnet protiv okrivljenog
zbog krivičnog dela nedozvoljene trgovine, jer krivično delo koje se okrivljenom stavlja na teret nije
krivično delo.
- 236 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Okružni sud je našao da treba odbiti kao neosnovanu žalbu javnog tužioca iz sledećih razloga:
Pravilno je prvostepeni sud ispitujući optužni predlog našao da okrivljeni prema opisu činjeničnog
stanja koje je tužilac označio u optužnom predlogu nikada nije došao u posed robe, da istu nije nabavio, a što se zahteva za postojanje krivičnog dela nedozvoljene trgovine.
Ovo "nabavljanje" ostalo je u pokušaju jer je sprečeno intervencijom policije, pa je time eventualno krivično delo nedozvoljene trgovine ostalo u pokušaju.
Kako pokušaj krivičnog dela nedozvoljene trgovine nije kažnjiv, to u konkretnom slučaju i nema
krivičnog dela, jer predmet optužbe nije krivično delo.
(Iz Rešenja Okružnog suda u Beogradu, Kž. br. 3233/04 od 29.12.2004. godine)
NEOVLAŠĆENA PROIZVODNJA I STAVLJANJE U PROMET
OPOJNIH DROGA
(Član 246. Krivičnog zakonika)
464.
Pravilna je ocena prvostepenog suda da delo koje je okrivljenom stavljeno na teret nije
krivično delo kada je optužen da je u toku leta do 24.09.2007. godine neovlašćeno uzgajao konoplju, dakle - u vreme kada dispozicija kojom se određuje biće krivičnog dela Neovlašćena
proizvodnji, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika ovo nije obuhvatala kao jednu od alternativno propisanih radnji tog krivičnog dela.
Iz obrazloženja:
U vreme koje je optužnim aktom opisano kao vreme izvršenja dela (u toku leta do 24.09.2007.
godine) na snazi je bio Krivični zakonik ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005). a Prema odredbi iz njegovog člana 246. stav 1. inkriminacija je glasila:
" … Ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje,
drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet
supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge …". U preostalim stavovima iste odredbe
opisani su kvalifikovani oblici i lakši oblik krivičnog dela, koji postoji u slučaju da se neovlašćeno
drži opojna droga.
Dakle, prema navedenoj odredbi, uzgajanje nije bilo inkriminisano kao posebna radnja krivičnog
dela.
Nakon izmena Krivičnog zakonika, koje se primenjuju počev od 11.09.2009. godine, odredba
člana 246. stav 2. je izmenjena i glasi:
" … Ko neovlašćeno uzgaja mak ili psihoaktivnu konoplju ili druge biljke iz kojih se dobija opojna droga ili koje same sadrže opojnu drogu …"
U tom smislu, prvostepeni sud je pravilno zaključio da delo koje je stavljeno na teret optužnim
aktom imenovanom okrivljenom nije krivično delo jer u zakonu nije predviđeno kao krivično delo, a
imajući u vidu vreme izvršenja dela, prema optužnom aktu, i krivični zakon koji je važio u to vreme.
Iako suštinski uzgajanje može da predstavlja početnu fazu proizvodnje opojne droge, u pitanju
su različite radnje, jer uzgoj obuhvata radnje koje se odnose na setvu i negu biljke do njenog biolo- 237 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
škog zrenja. Kada dođe do ubiranja, sušenja i usitnjavanja biljaka radi se o proizvodnji opojne droge.
Kako je okrivljenom stavljeno na teret da je izvršio radnju uzgajanja opojne droge marihuane, a nisu
opisane druge radnje koje bi se mogle smatrati proizvodnjom, to je po oceni Apelacionog suda, pravilan zaključak prvostepenog suda da delo koje mu je stavljeno na teret nije krivično delo.
Osim toga, Jedinstvena konvencije o opojnim drogama (član 1. tačka t.) određuje da izraz "proizvodnja" označava radnju koja se sastoji u dobijanju opijuma, koka-lišća, kanabisa i kanabisove smole iz
biljaka koje ih daju. Član 1. tačka i. izraz "gajenje" definiše kao gajenje opijumskog maka, coca-iera i
biljke kanabis, pa je jasno da se izraz "proizvodnja" i "gajenje" odn. uzgajanje, ne mogu izjednačiti - kako se to sugeriše u žalbi javnog tužioca.
(Iz Rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu, Kž2. 637/2013 od 23.04.2013. godine)
465.
Samo ako je predmet dela opojna droga (a ne i psihotropna supstanca) postoji krivično delo Neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog
zakonika
Iz obrazloženja:
Zato što je radi dalje prodaje držao supstance koje su proglašene za opojne droge (između ostalog,
i 4 grama stimulativne droge amfetaminskog tipa u obliku sulfatne soli (amfetaminsulfat) i kofeina –
stimulansa), upakovane u 12 plastičnih paketića - prvostepeni sud je oglasio krivim imenovanog okrivljenog zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz
člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika.
S tim u vezi, Apelacioni sud nalazi da prvostepeni sud nije dao jasne razloge na osnovu kojih
zaključuje da je amfetamin opojna droga, a na šta se osnovano ukazuje u žalbi branioca okrivljenog.
Naime, Konvencijom o psihotropnim supstancama koja je objavljena u "Sl. listu SFRJ", br.
40/70, a koja je ratifikovana i koja je prihvaćena od strane Republike Srbije kao pravnog sledbenika
SFRJ, je pored ostalog određeno da amfetamin predstavlja psihotropnu supstancu.
Polazeći od toga, a imajući u vidu da je Zakon o proizvodnji i prometu opojnih droga (koji je u
članu 2. stav 2. određivao da se opojnom drogom smatraju i psihotropne supstance), prestao da važi
4. januara 2011. godine, jer je u "Sl. glasniku RS ", br. 99/2010 od 27.12.2010. godine objavljen Zakon o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama (koji je u članu 116. predvideo da danom stupanja
na snagu tog zakona prestaje da važi pomenuti zakon), a koji ne određuje da psihotropne supstance
predstavljaju opojnu drogue - kako je to ranije bilo propisano - to je prvostepena presuda morala biti
ukinuta.
Dakle, prvostepeni sud ne daje razloge na osnovu kojih zaključuje da amfetamin predstavlja
opojnu drogu i da se - s obzirom na to - u radnjama okrivljenog stiču elementi krivičnog dela Neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika,
pored ostalog - i 4 grama stimulativne droge amfetaminskog tipa u obliku sulfatne soli i kofeina, a
koji predstavlja psihotropnu supstancu.
Dakle, prvostepeni sud će u odnosu na izneto u ponovljenom postupku na nesumnjiv način razgraničiti da li psihotropna supstanca amfetamin može imati tretman opojne droge, imajući u vidu da
je Zakon o proizvodnji i prometu opojnih droga koji je u članu 2. stav 2. regulisao da se opojnom
- 238 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
drogom smatraju psihotropne supstance, prestao da važi a da važeći Zakon o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama ne daje osnov za zaključivanje da se amfetamin može podvesti pod pojam opojne droge.
Imajući u vidu da krivično delo neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga iz
člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika postoji samo ako je predmet dela opojna droga, a ne i psihotropna supstanca, u konkretnom slučaju nužno je obaviti veštačenje putem veštaka odgovarajuće
struke na okolnost razlike između opojnih droga i psihoaktivnih supstanci u pogledu svojstva i dejstva na ljudski organizam.
(Iz Rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Kž1. 2002/2012 od 08.05.2012. godine)
466.
Izreka presude je nerazumljiva u delu odluke o izrečenoj meri bezbednosti ukoliko je u
njoj navedeno da se, na osnovu člana 246. stav 7. Krivičnog zakonika, od okrivljenog oduzima
opojna droga koja će se, po pravnosnažnosti presude, uništiti, a bez navođenja koja vrsta opojne droge se oduzima i u kojoj količini,
Iz obrazloženja:
U izreci prvostepene presude navedeno je da je, na osnovu člana 246. stav 7. Krivičnog zakonika, od okrivljenog oduzeta predmetna opojna droga koja će se, po pravnosnažnosti presude, uništiti
komisijskim putem.
Postupanjem na ovakav način prvostepeni sud je izreku presude učinio nerazumljivom u delu izrečene mere bezbednosti, jer se iz iste ne može utvrditi koja vrsta opojne droge se oduzima od okrivljenog, niti o kojoj količini opojne droge se radi.
Zbog toga je presuda zahvaćena bitnom povredom odredaba krivičnog postupka iz člana 368.
stav 1. tačka 11. Zakonika o krivičnom postupku.
(Iz Rešenja Apelacionog suda u Nišu, 5Kž1. 667/2012 od 18.09.2012. godine)
467.
Kod utvrđivanja i ocene činjenice da li je okrivljeni opojnu drogu neovlašćeno držao u manjoj količini za sopstvenu upotrebu ili ne, mora se uzeti u obzir ne samo količina pronađene
droge, već i njegov socijalno-ekonomski status i njegova lična potreba za drogom.
Iz obrazloženja:
Branilac okrivljenog u žalbi navodi da prvostepena presuda sadrži bitnu povredu odredaba krivičnog postupka jer je izreka prvostepene presude nejasna i nerazumljiva, a presuda nema razloga u
pogledu odlučnih činjenica. Naime, branilac okrivljenog smatra da nije dokazano da je imenovani
okrivljeni nabavio amfetamin sulfat u količini od 79,40 grama radi dalje prodaje, već da je isto držao
za sopstvenu upotrebu, kako je i isticao u svojoj odbrani tokom čitavog postupka.
Međutim, neosnovani su ovakvi žalbeni navodi jer je prvostepeni sud u obrazloženju presude
dao jasne i dovoljne razloge zbog kojih nije prihvatio odbranu okrivljenog (da je amfetamin- sulfat u
količini od 79,40 grama nabavio za sopstvenu upotrebu).
- 239 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
U razlozima presude prvostepeni sud pravilno navodi da se ne može prihvatiti odbrana okrivljenog iz koje proizilazi da se kupovina bilo čega, a pogotovo ne droge, ugovara a da se ne zna koja količina i po kojoj ceni se kupuje, da ta količina ne predstavlja objektivno manju količinu droge a posebno ako se ima u vidu da se okrivljeni izdržava obavljanjem povremenih poslova i da mesečno zarađuje 200 evra te da je, s obzirom na njegov socijalno-ekonomski status i njegove potrebe za drogom, koju nije konzumirao mesecima pre kritičnog događaja, nelogično da ceo iznos mesečne zarade da za nabavku droge, i to isključivo za lične potrebe.
(Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu, Kž1. 2005/2012 od 07.06.2012. godine)
468.
Učinjena je bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. Zakonika o krivičnom postupku u situaciji kada je prvostepeni sud okrivljenog oglasio krivim za
krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, a da pri tom nije
utvrdio procenat THC (tetrahidrokanabinola) u pronađenoj biljnoj maternji.
Iz obrazloženja:
Imenovani okrivljeni je prvostepenom presudom oglašen krivim za izvršenje krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika.
Ispitujući pobijanu presudu, Apelacioni sud je našao da je doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. Zakonika o krivičnom postupku, jer ne sadrži razloge
o odlučnoj činjenici da li biljna materija (konoplja roda Cannabis), pronađena kod okrivljenog, predstavlja opojnu drogu odn. supstancu koja je proglašena za opojnu drogu, u smislu člana 246. stav 1.
Krivičnog zakonika, u vezi člana 58. Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama. Naime, i
pored činjenice da sadrži psihoaktivnu supstancu THC (tetrahidrokanabinol), i da se nalazi na listi
navedenih opojnih droga i psihotropnih supstanci, potrebno je utvrditi da li je vrednost THC-a veća
od 0,3 odsto, jer bi se u suprotnom radilo o vlaknastom tipu biljke, čije držanje nije zabranjeno.
(Iz Rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu, Kž.1 2211/12 od 14.06.2012. godine)
469.
Od kazne može biti oslobođen optuženi koji otkrije od koga nabavlja opojnu drogu.
Iz obrazloženja:
Imenovani optuženi je presudom nadležnog Višeg suda od 30.03.2011. godine oglašen krivim
zbog krivičnog dela neovlašćeno stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog
zakonika i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od tri godine.
Navodima iz žalbe branilaca nije dovedena u pitanje pravilnost i zakonitost pobijane presude (da
je u konkretnom slučaju bilo mesta primeni člana 246. stav 5. Krivičnog zakonika jer je optuženi još
prilikom intervencije policije na autobuskoj stanici, otkrio od kog lica je dobio drogu, dobrovoljno je
predao jedan paketić sa opojnom drogom i detaljno je objasnio svoju ulogu, a ovo lice je upravo na
osnovu toga kasnije i uhapšeno; upravo to, prema navodima iz žalbe, govori da je optuženi trebalo
osloboditi od kazne).
- 240 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Naime, po oceni ovog suda, u konkretnom slučaju nema mesta primeni oslobađanja od kazne, jer
je iz iskaza imenovanog ovlašćenog službenog lica utvrđeno da je na osnovu operativnih saznanja
vršena operativno-taktička mera i radnja zasede gde žive optuženi i ovo drugo lice, za koje su imali
sumnju da se bave preprodajom opojne droge heroin; da je oko 12,00 časova optuženi prišao nekom
licu na autobuskom stajalištu, pozdravio se sa njim i zadržao na kratko, nakon čega se uputio prema
kući, a da su oni krenuli za tim licem koje im je pobeglo i odbacilo predmet za koji se utvrdilo da se
radi o opojnoj drogi, da je oko 13,30 časova uočen optuženi koji je parkirao vozilo ispred njegove
kuće gde se zadržao oko pet minuta i koga su kolege ovog svedoka zaustavile i u vozilu pronašle paketić opojne droge, koji je priznao od koga je nabavio opojnu drogu za sopstvene potrebe, a da je
istog dana oko 15,00 časova video optuženog kako ovome predaje neki novac, kojom prilikom su im
ovlašćena službena lica prišla i privela, a da je kasnije optuženi prilikom pretresa predao paketić heroina.
Kako je članom 246. stav 5. Krivičnog zakonika propisano da se učinilac dela iz st. 1 - 4. ovog
člana, koji otkrije od koga nabavlja drogu, može osloboditi od kazne, po oceni ovog suda priznanje
optuženog koji je uhvaćen na delu i koga je policija po operativnim saznanjima observirala u toku
celog dana nema karakter otkrivanja lica od koga je opojna droga nabavljena, već samo priznanja izvršenja krivičnog dela, a kako ovaj član zakona daje mogućnost, a ne predstavlja obavezu, da se učinilac oslobodi od kazne - odlučeno je kao u izreci presude.
(Iz Presude Apelacionog suda u Nišu, Kž.1 1369/11 od 18.10.2011. godine)
470.
Ukoliko nije navedeno da je okrivljeni opojnu drogu držao neovlašćeno – tada je izreka
presude nerazumljiva.
Iz obrazloženja:
Branilac – advokat imenovanog okrivljenog osnovano ukazuje da je izreka presude nerazumljiva, čime je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. Zakonika o krivičnom postupku, jer nedostaje bitan element krivičnog dela - da okrivljeni radnju držanja
opojne droge preduzima neovlašćeno.
(Iz Rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Kž. 1 834/11 od 20.04.2011. godine)
471.
Dekriminalizacija radnji neovlašćenog držanja opojnih droga u manjoj količini i za sopstvene potrebe, učinjenih pre 11.09.2009. godine, nije izvršena izmenama i dopunama Krivičnog zakonika iz septembra 2009. godine.
Iz obrazloženja:
U prvostepenoj presudi sadržana je bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav
1. tačka 11. Zakonika o krivičnom postupku - u njenom obrazloženju dati su potpuno nejasni razlozi
o odlučnim činjenicama. Na ove povrede Apelacioni sud, povodom izjavljene žalbe, pazi po službenoj dužnosti, zbog čega je nužno ukidanje pobijane presude.
- 241 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Imenovanom okrivljenom je optužnim predlogom javnog tužioca stavljeno na teret da je naznačenog dana u Beogradu neovlašćeno držao, u manjoj količini za sopstvenu upotrebu, susptancu koja
je proglašena za opojnu drogue (2,55 grama marihuana), pri čemu je bio svestan svoga dela i njegove protivpravnosti i želeo njegovo izvršenje. Time bi izvršio krivično delo neovlašćenog držanja
opojnih droga iz člana 246a. stav 1. Krivičnog zakonika.
Tačna je konstatacija prvostepenog suda da je Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika (stupio na snagu 11.09.2009. godine) neovlašćeno držanje opojnih droga u manjoj količini za
sopstvene potrebe propisano kao krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246A
stav 1. Zakonika.
Međutim, članom 246. stav 3. Krivičnog zakonika je, kao krivično delo, bilo propisano neovlašćeno držanje opojnih droga, pa i u manjoj količini i za sopstvene potrebe. Tako su u pobijanoj presudi dati potpuno nejasni razlozi - zašto prvostepeni sud smatra kako neovlašćeno držanje opojnih
droga u manjoj količini i za sopstvene potrebe nije bilo propisano kao krivično delo pre 11.09.2009.
godine, te da, iz tog razloga, treba primeniti tekst Krivičnog zakonika pre izmena, kao blaži - u smislu člana 5. stav 2. istog.
Naime, ovaj sud nalazi kako navedenim izmenama nije izvršena dekriminalizacija radnji neovlašćenog držanja opojnih droga u manjoj količini i za sopstvene potrebe, učinjenih pre 11.09.2009. godine. Dakle, konkretne radnje koje se okrivljenom stavljaju na teret optužnim predlogom javnog tužioca su bile propisane kao krivično delo i u vreme njihovog preduzimanja (član 246. stav 3.) i u vreme donošenja pobijane presude (član 246A stav 1.).
(Iz Rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Kž.1 3308/11 od 05.07.2011. godine)
472.
Kao radnja njenog stavljanja u promet, prodaja opojne droge ostvarena je i samim postizanjem dogovora o prodaji, bez obzira da li je do primopredaje i došlo, a stavljanje u promet,
osim prodaje, podrazumeva i druge načine stavljanja u promet - poklanjanje, pozajmljivanje i
razmenu.
Iz obrazloženja:
Iz same odbrane okrivljenih proizilazi da su oni imali aktivno učešće u neovlašćenom stavljanju
u promet opojne droge, da je jedan kritičnom prilikom posedovao opojnu drogu heroin u količini
od 0,75 grama, koju je drugi trebalo "da proda ili da da", i da je njihov susret ostvaren nakon što ga
je ovaj pitao "ima li nešto", što je podrazumevalo drogu i da novčanice koje su "pružene" nisu preuzete, jer je "pritrčala" policija. Iz odbrane drugog okrivljenog proizilazi da ga je okrivljeni, pre
kritičnog događaja, porukom putem mobilnog telefona, obavestio da ima opojnu drogu heroin, čiju
je kupoprodaju sprečila policija, kao i da je, dana 16.07.2003. godine, za novac koji su mu dali
drugi okrivljeni, kupio opojnu drogu heroin koju je trebao zajedno sa njima da koristi, što proizlazi
i iz odbrana drugih. Ako se ima u vidu uračunljivost okrivljenih i preduzete radnje za koje su oglašeni krivim, po oceni ovoga suda, pravilno je prvostepeni sud utvrdio da su svi okrivljeni hteli izvršenje dela, i za takva svoja činjenična utvrđenja dao detaljne, jasne i valjane razloge, koje u svemu prihvata i ovaj sud.
Ono što svakako treba istaći je da je prodaja opojne droge, kao radnja kojom se ova stavlja u
promet, ostvarena i samim postizanjem sporazuma između kupca (u ovom slučaju prvoimenovanog
- 242 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
okrivljenog) i prodavca (u ovom slučaju drugoimenovanog okrivljenog) o kupoprodaji droge, tako
da za postojanje dela nije neophodno da je droga i predata kupcu (trećeimenovanom okrivljenom).
Dakle, stavljanje u promet podrazumeva ne samo radnju prodaje, već i druge načine stavljanja u
promet - poklanjanje, pozajmljivanje i razmenu za istu ili neku drogu drogu ili robu. Dakle, i da je
jedan okrivljeni zaista nameravao da drogu pokloni drugom okrivljenom ili da je razmeni za istu ili
drugu, to bi opet predstavljalo radnju stavljanja u promet. Isto tako, inkriminisana je radnja posredovanja u kupovini ili prodaji droge, s obzirom da predstavlja delatnost koja je upravljena na realizaciju njene prodaje ili kupovine. Za postojanje dela nije od značaja da li je to posredovanje bilo uspešno
ili ne tj. da li je prodaja ili kupovina obavljena.
(Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, Kž.1 3480/11 od 30.08.2011. godine)
473.
Iako u izreci osuđujuće presude nije naveden propis kojim je određena supstanca proglašena za opojnu drogu, ista nije nerazumljiva jer je opšte poznata činjenica da heroin, kokain i
metadon predstavljaju opojne droge.
Iz obrazloženja:
Suprotno žalbenim navodima branioca imenovanog optuženog - da je prvostepeni sud izreku
ožalbene presude učinio nerazumljivom time što nije naveo odluku nadležnog organa kojom su određene supstance proglašene za opojne droge a s obzirom da se radi o krivičnom delu sa blanketnom
dispozicijom - po oceni Apelacionog suda izreka osuđujuće presude, i pored toga, nije nerazumljiva,
jer je opšte poznata činjenica da heroin, kokain i metadon predstavljaju supstance koje su proglašene
za opojne droge.
(Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, Kž. 1 7239/10 od 08.02.2011. godine)
474.
S obzirom da je radnja krivičnog dela neovlašćeno stavljanje u promet opojnih droga
propisana trajnim glagolom, tada će postojati jedno ovo delo iako je radnja izvršena više
puta. Naime, članom 112. tačka 30. Krivičnog zakonika propisano je da se smatra da je delo
učinjeno ako je radnja izvršena jednom ili više puta, ukoliko je ta radnja određena trajnim
glagolom.
Iz obrazloženja:
Prvostepeni sud, na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje, nije pravilno primenio materijalni zakon kada je radnje optuženih pravno kvalifikovao kao krivično delo neovlašćeno držanje i
stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika. U pogledu pravne ocene
dela koja su optuženi izvršili bilo je neophodno preinačiti pobijanu presudu na način kako je to navedeno u izreci ove presude.
Apelacioni sud nalazi da su u radnjama imenovanih optuženih, bliže navedenim u izreci prvostepene presude, sadržana sva bitna obeležja po jednog krivičnog dela neovlašćeno držanje i stavljanje
u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika. U ovom delu se izjavljenim žalba- 243 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
ma prvostepena presuda osnovano pobija, jer iz činjeničnog utvrđenja prvostepenog suda nesumnjivo proizilazi da je svako od optuženih izvršio po jedno krivično delo neovlašćeno držanje i stavljanje
u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. ovog Zakonika, te je prvostepena presuda preinačena
kao u izreci ove presude.
Po stavu ovog suda, prvostepeni sud je pravilno utvrdio sve ostale okolnosti iz člana 54. Krivičnog zakonika.
Pravilnom ocenom svih utvrđenih okolnosti, ocenom stepena krivice optuženih i težine izvršenih
krivičnih dela, a posebno pravilnom ocenom okolnosti koja se tiče količine opojne droge, prvostepeni sud je prvoimenovanog optuženog osudio na kaznu zatvora u trajanju od šest godina, a drugoimenovanog optuženog na kaznu zatvora u trajanju od pet godina, u koje kazne se optuženima ima uračunati i vreme provedeno u pritvoru. Ove kazne su adekvatne i težini izvršenih krivičnih dela i stepenu krivice optuženih, imajući pri tom u vidu i zakonski okvir zaprećenih kazni za ovo krivično delo i
činjenicu da su radnje izvršenja krivičnih dela preduzeli u više navrata, te da su iste dovoljne i nužne
za postizanje svrhe kažnjavanja iz člana 42. Krivičnog zakonika.
(Iz Presude Apelacionog suda u Nišu, Kž. 3481/10 od 14.12.2010. godine)
475.
Već u trenutku postizanja dogovora između prodavca i kupca o prodaji svršeno je krivično
delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga.
Iz obrazloženja:
Sud nalazi - pravno kvalifikujući utvrđeno činjenično stanje - da se u radnjama optuženog najpre
stiču sva obeležja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika. Naime, optuženi je, na način opisan u izreci presude, neovlašćeno u periodu maj - oktobar 2009. godine stavljao u promet - prodavao supstancu heroin deset do petnaest puta za iznose od po 500,00 dinara u pakovanjima od po 0,25 i 0,30 grama ili u pakovanjima
težine od 0,50 grama za iznose od po 1000,00 dinara, a u periodu od juna do 02.10.2009. godine prodavao opojnu drogu heroin deset do petnaest puta po jedan paketić za iznose od po 1000,00 dinara,
sve po prethodnom dogovoru sa ovde svedocima telefonom (bilo u razgovoru bilo razmenama SMS
poruka) da se na dogovorenom mestu nađu i da izvrše primopredaju heroina i novca, i to optuženog
kao prodavca a svedoka kao kupaca.
Dana 02.10.2009. godine optuženi je zatečen od strane ovlašćenih radnika Policijske stanice
prilikom predaje paketića opojne droge a svedok njemu predao novčanicu od 1000,00 dinara, koja novčanica je kasnije pronađena i u vozilu optuženog, zajedno sa PVC kesicom sa tragovima
opojne droge.
U pogledu vinosti, optuženi je ovo krivično delo izvršio sa direktnim umišljajem, jer je bio svestan i radnje i posledice, tj. bio je svestan da je navedena radnja prodaje heroina zabranjena i da
predstavlja krivično delo, čije je izvršenje hteo.
Krivično delo je svršeno kako samim postignutim dogovorom između optuženog kao prodavca i
svedoka kao kupaca, tako i realizacijom dogovora, tj. predajom opojne droge i isplatom kupoprodajne cene.
(Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu, Kž.1 3877/10 od 04.08.2010. godine)
- 244 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
476.
Zbog prividnog sticaja, ukoliko okrivljeni neovlašćeno radi prodaje drži opojnu drogu, od
koje bi deo iskoristio i za sopstvenu upotrebu, postoji samo krivično delo neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga.
Iz obrazloženja:
Ovaj sud nalazi, uvažavanjem žalbe okrivljenog i njegovog branioca u pogledu pravne kvalifikacije i odluke o krivičnoj sankciji, da prvostepeni sud nije pravilno primenio zakon kada je delo za
koje je okrivljeni oglašen krivim kvalifikovao kao jedno krivično delo neovlašćeno stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika i krivično delo neovlašćeno držanje
opojnih droga iz člana 246A stav 1. istog Zakonika. Naime, u protivpravnim radnjama okrivljenog
stiču se obeležja jednog krivičnog dela neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga
iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika.
Dakle, radnja opisana pod tačkom 2. konzumirana je radnjama opisanim pod tačkom 1. u izreci pobijane presude. Radi se o identičnim vrstama opojne droge, pa samim tim se osnovano
može pretpostaviti da je ona istovremeno i nabavljana, a sama činjenica da bi deo droge okrivljeni iskoristio za sopstvene potrebe ne dovodi u sumnju zaključak da je ona većim delom bila namenjena daljoj prodaji.
Kako se u konkretnom slučaju radi o prividnom sticaju, budući da se u žalbi branioca okrivljenog
osnovano ističe da se promet ne može obaviti ako se droga prethodno i ne drži, ovaj sud je, uvažavajući žalbu, preinačio pobijanu presudu u pogledu pravne kvalifikacije dela za koje je okrivljeni oglašen
krivim i osudio ga na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 5 (pet) meseci, u koju kaznu mu je
uračunao vreme provedeno u pritvoru, jer nalazi da je takva kazna srazmerna težini izvršenog krivičnog dela i stepenu krivice okrivljenog, te da će se istom ostvariti svrha izricanja krivičnih sankcija.
(Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, Kž.1 6472/10 od 02.12.2010. godine)
477.
Nejasno je u čemu se sastoji protivpravnost radnji okrivljenog ukoliko sud utvrdi da je on držao
lekove koji su proglašeni za opojne droge u cilju lečenja i za to ga oglasi krivim.
(Iz Rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Kž. 1. 394/10 od 11.03.2010. godine)
478.
Samo radnje koje se odnose na setvu i negu do biološkog zrenja i okončanja vegetacije predstavljaju
neovlašćeni uzgoj biljaka koje sadrže psihoaktivne supstance.
(Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, Kž. 130/10 od 23.06.2010. godine)
479.
Pitanje da li je droga proizvedena za sopstvenu upotrebu ili neku drugu svrhu bez značaja je
za postojanje krivičnog dela proizvodnje opojne droge - dovoljna je sama radnja proizvodnje.
- 245 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Iz obrazloženja:
U žalbi se navodi da je prvostepeni sud izveo pogrešan zaključak da se u radnjama okrivljenog
stiču obeležja krivičnog dela neovlašćene proizvodnje, držanja i stavljanja u promet opojnih droga iz
člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika. Po braniocu, nije svaka proizvodnja sankcionisana ovom odredbom, već samo ona koja je u vezi sa prodajom ili na drugi način stavljanjem u promet. Kako je u
konkretnom slučaju okrivljeni istu proizvodio za sopstvenu upotrebu, to bi - po braniocu - moglo da
se radi samo o krivičnom delu iz člana 246. stav 3. Krivičnog zakonika, uz primenu odredbe stava 4.
istog člana a to bi rezultiralo i izricanjem drugačije krivične sankcije.
Vrhovni sud nalazi da su žalbeni navodi branioca okrivljenog neosnovani.
Prvostepeni sud je pravilno našao da je za obeležje krivičnog dela u pitanju (član 246. stav 1.
Krivičnog zakonika) dovoljna radnja proizvodnje opojne droge, što ovde i jeste slučaj.
Dakle, nije od značaja da li je ta opojna droga proizvedena za ličnu upotrebu ili radi dalje prodaje - kažnjiva je svaka proizvodnja opojne droge.
Zato je i primena odredbi člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika pravilna i na zakonu zasnovana.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kž. I 60/09 (2) od 30.03.2009. godine)
480.
Ako je okrivljeni opojnu drogu-marihuanu držao za ličnu upotrebu i ima mesta ublažavanju kazne, a prvostepeni sud to utvrdi – tada radnje okrivljenog treba da kvalifikuje po članu
246. st. 3. u vezi st. 4. KZ.
Iz obrazloženja:
Vrhovni sud je - ispitujući po službenoj dužnosti pravilnost primene Krivičnog zakona – našao
da je pogrešno prvostepeni sud primenio Krivični zakonik kada je radnje okrivljenog kvalifikovao
po njegovom članu 246. st. 3.
Prvostepeni sud je, naime, utvrdio da je okrivljeni opojnu drogu držao za sopstvenu upotrebu i
ublažio mu je izrečenu novčanu kaznu, a da pri tome nije primenio odredbe o ublažavanju kazne - u
konkretnom slučaju izrečena novčana kazna nije mogla biti manja od 100.000,00 dinara (član 50. st.
3. tač. 5. Krivičnog zakonika).
Odredba stava 4. člana 246. ovog Zakonika daje mogućnost sudu da učinioca krivičnog dela iz
člana 246. st. 3. KZ, koji opojnu drogu drži za ličnu upotrebu, može osloboditi od kazne. Ta odredba
ujedno je i osnov za blaže kažnjavanje (pravno shvatanje Vrhovnog suda Srbije usvojeno na sednici
Krivičnog odeljenja u martu 2007. godine). Zbog toga je prvostepeni sud, kada je već našao da su ispunjeni uslovi iz st. 4. čl. 246. Krivičnog zakonika, te da ima mesta ublažavanju kazne - radnje okrivljenog trebalo da kvalifikuje po članu 246. st. 3. u vezi st. 4. istog.
Vrhovni sud je po službenoj dužnosti preinačio prvostepenu presudu u pogledu pravne ocene dela okrivljenog. Njegove radnje opisane u izreci pobijane presude pravno je kvalifikovao kao krivično
delo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. st. 3. u vezi
st. 4. Krivičnog zakonika.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kž. 1004/08 od 15.05.2008. godine)
481.
Pod proizvodnjom opojne droge se podrazumeva stvaranje opojne droge, odnosno to je svaka
aktivnost izvršioca kojom se iz određenog materijala može dobiti supstanca koja ima svojstvo opoj- 246 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
ne droge. za postojanje ovog oblika krivičnog dela irelevantno je da li se opojna droga proizvodi za
ličnu upotrebu ili je namenjena tržištu. pod držanjem opojne droge marihuane radi dalje prodaje, subjektivno obeležje ove radnje izvršenja se utvrđuje posredno, preko objektivnih okolnosti kod konkretnog slučaja, na to ukazuje obično količina opojne droge, njeno pakovanje, okolnost da li je učinilac i sam konzument opojne droge kao i svaka druga okolnost koja može ukazivati nameru učinioca
da se bavi prodajom opojne droge.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kž. I 811/08 od 5.05.2008. godine)
482.
Ukoliko okrivljeni unapred dogovore ostvarenje dela odn. podele uloge u cilju vršenja dela, pri
čemu je ostvarenje dela u njihovom zajedničkom interesu - postoji udruživanje za vršenje krivičnog
dela iz člana 246. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kž. 466/07 od 19.06.2007. godine)
483.
U izreci osuđujuće presude, činjenični opis krivičnog dela neovlašćenog držanja opojnih droga
treba da sadrži okolnost da je okrivljeni opojnu drogu držao radi sopstvene upotrebe ako je takva činjenica utvrđena.
(Iz Rešenja Vrhovnog suda Srbije, Kž. 797/07 od 23.04.2007. godine)
484.
Kod krivičnog dela neovlašćenog držanja opojnih droga, iako je utvrdio da okrivljeni
drži drogu za sopstvenu upotrebu, sud može primeniti odredbu člana 246. stav 4. u vezi stava 3. KZ samo ukoliko nađe da postoje uslovi za blaže kažnjavanje odnosno oslobađanje
učinioca od kazne.
Iz obrazloženja:
U radnjama imenovanog okrivljenog opisanim u izreci prvostepene presude – po stanovištu Vrhovnog suda - stiču se sva zakonska obeležja krivičnog dela neovlašćenog držanja opojnih droga iz
člana 246. st. 3 Krivičnog zakonika, i to bez obzira što je u prvostepenom postupku nesumljivo utvrđeno da je okrivljeni predmetnu opojnu drogu držao radi sopstvene upotrebe. U konkretnom slučaju
u pitanju je osnovni oblik krivičnog dela iz člana 246. st. 3. Krivičnog zakonika, s obzirom da se stav
4. istog člana primenjuje samo u situaciji kada se okrivljeni blaže kažnjava. U ovom slučaju za to nije bilo zakonskog osnova, pa se ni njegove protivpravne radnje ne mogu pravno oceniti kao krivično
delo iz člana 246. st. 3. u vezi stava 4. Krivičnog zakonika.
Zbog toga je Vrhovni sud po službenoj dužnosti preinačio prvostepenu presudu u pogledu pravne ocene dela tako što je protivpravne radnje okrivljenog, opisane u izreci prvostepene presude,
pravno kvalifikovao kao krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246. st. 3. Krivičnog zakonika.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kž 881/07 od 13.09.2007. godine)
- 247 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
485.
Svaka aktivnost izvršioca kojom se dobija supstanca opojne droge predstavlja proizvodnju
opojne droge
Iz obrazloženja:
Žalbeni navodi branioca optuženog svode se na ponavljanje odbrane optuženog da on nije proizveo opojnu drogu, posebno - da je nije proizveo radi daljeg prometa. Prema žalbi, optuženi je samo
ubrao biljku i stavio je u kesicu; nije je usitnio, kako to pogrešeno zaključuje prvostepeni sud, "već
se osušena biljka izmrvila u džepu optuženog bez njegove namere ili svesne radnje".
Izneti žalbeni navodi su, po stanovištu Vrhovnog suda, neosnovani. Proizvodnja opojne droge u
smislu člana 246. st. 1 Krivičnog zakonika podrazumeva svaku aktivnost izvršioca kojom se iz određenih materijala može dobiti supstanca koja ima svojstvo opojne droge (u slučaju konkretnog optuženog, kako je to na osnovu provedenih dokaza i utvrđeno, preduzetim radnjama: ubrao delove biljke cannabis sativa i to listove, koje je potom osušio i usitnio), zbog čega se ove preduzete radnje i
smatraju proizvodnjom opojne droge u smislu navedene odredbe.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kž br. 1185/07 od 07.06.2007. godine)
486.
Kada je okrivljeni deo opojne droge dao drugom licu na uživanje, a ostatak zadržao i ista
je kod njega pronađena, tada je izvršio krivično delo omogućavanje uživanja opojne droge iz
člana 247. stav 2. KZ i krivično delo neovlašćeno držanje opojne droge iz člana 246. stav 3. KZ
u sticaju.
Iz obrazloženja:
Presudom Okružnog suda okrivljeni je oglašen krivim zbog krivičnog dela omogućavanje uživanja opojnih droga iz člana 247. stav 2. u vezi stava 1. KZ, a oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246. stav 3. KZ, primenom člana 355. tač. 2.
ZKP. Osnovano se u žalbi javnog tužioca ističe da je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tač. 11. ZKP u odnosu na oslobađajući deo prvostepene presude, jer ista
nema razloge o odlučnim činjenicama. Naime, prvostepeni sud je zaključio da je za krivično delo iz
člana 246. stav 3. KZ, za koje je okrivljeni oslobođen optužbe primenom člana 355. stav 2. ZKP,
utvrđeno da postoje okolnosti koje isključuju krivičnu odgovornost okrivljenog, a u obrazloženju
presude je navedeno da drugo krivično delo ne postoji kao samostalno, jer se radi o prividnom sticaju. Po oceni Vrhovnog suda, radi se o jednom jedinstvenom događaju, da je u isto vreme okrivljeni
neovlašćeno držao opojnu drogu i istovremeno omogućavao uživanje opojne droge, a to znači da je
izvršio dva samostalna krivična dela, pa radnje izvršenja krivičnog dela iz člana 246. stav 3. KZ nije
sadržana u radnji izvršenja omogućavanja uživanja opojnih droga iz člana 247. stav 2. KZ. Kako se,
po oceni Vrhovnog suda, radi o izvršenju dva krivična dela, to je pogrešan zaključak prvostepenog
- 248 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
suda da se radi o prividnom sticaju po osnovu alternativiteta, te da se jedna ista radnja pojavljuje u
dva oblika istog krivičnog dela. Shodno tome, prvostepeni sud je pogrešno primenio krivični zakon
kada je našao da ima mesta prividnom sticaju, jer je tada trebao okrivljeni da bude oslobođen optužbe shodno članu 355. tač. 1. ZKP, a ne primenom člana 355. tač. 2. ZKP, kako se to osnovano ističe
u žalbi javnog tužioca.
(Iz Rešenja Vrhovnog suda Srbije, Kž - 1173/06 od 2. 04. 2007. godine)
487.
Jedna od alternativnih radnji krivičnog dela neovlašćene proizvodnje, držanja i stavljanja u promet opojnih droga je i neovlašćena proizvodnja opojne droge, i za postojanje elemenata ovog krivičnog dela bez značaja je da li je učinilac drogu neovlašćeno proizveo za svoje potrebe ili radi prodaje.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kž.br. I 2127/06 od 20.12.2006. godine)
488.
Ocenu o tome da li držanje opojne droge u konkretnom slučaju predstavlja delo malog značaja treba
dati na osnovu rezultata sa glavnog pretresa, a ne u postupku prethodnog ispitivanja optužnog akta.
(Iz Rešenja Vrhovnog suda Srbije, Kž.br. I 1435/06 od 26.09.2006. godine)
489.
Ukoliko učinilac izvesnu količinu opojne droge stavi u promet, a drugu količinu droge neovlašćeno drži, postoji samo osnovni oblik krivičnog dela neovlašćenog držanja i stavljanja u promet
opojnih droga, a ne sticaj između ovog oblika i lakšeg oblika krivičnog dela.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kž. br. I 843/06 od 30.05.2006. godine)
490.
Novi zakon blaži je po učinioca kada je u pitanju krivično delo neovlašćenog držanja opojnih droga.
Iz obrazloženja:
S obzirom na mogućnost da se - u smislu st. 4. - učinilac i oslobodi od kazne, novi zakon blaži je
po učinioca kada je u pitanju krivično delo neovlašćenog držanja opojnih droga iz čl. 246. st. 3 Krivičnog zakonika.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kž. 361/06 od 07.03.2006. godine)
491.
Pravilna primena zakona zavisi od toga da li je droga namenjena prodaji, na šta ukazuju
činjenice vezane za količinu droge.
- 249 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Iz obrazloženja:
Suprotno iznetim žalbenim navodima, prvostepeni sud je pravilnom ocenom odbrane optuženog
i svih dokaza provedenih tokom postupka, pravilno utvrdio da je optuženi dana 16.8.2005. godine na
Keju žrtava racije u N...S... oko 20 časova neovlašćeno radi prodaje držao opojnu drogu heroin, bruto težine 206 grama. Ovakvo činjenično stanje utvrđeno je na osnovu iskaza svedoka Đ.B., S.S. i
P.N. koji su i u istrazi i na glavnom pretresu potvrdili da je optuženi zamahnuo levom rukom u kojoj
su mu bile novine koje su pale u Dunav a da je iz novina ispao sadržaj koji je ostao na platou a zatim
je utvrđeno da se radi o paketiću za koji je nalazom veštaka utvrđeno da se radi o opojnoj drogi heroin. S tim u vezi pravilno prvostepeni sud nije prihvatio odbranu optuženog kojom je negirao izvršenje krivičnog dela, nalazeći da je ista nelogična, neuverljiva, iskonstruisana i usmerena na izbegavanje krivične odgovornosti s obzirom da je ista u suprotnosti sa iskazima svedoka kojima je prvostepeni sud poklonio veru kao i sa pismenim dokazima u spisima - potvrda o privremeno oduzetim
predmetima i fotodokumentacija.
Pravilan je i zaključak prvostepenog suda da je optuženi drogu držao radi dalje prodaje a na pravilnost tog zaključka ukazuje pre svega velika količina opojne droge heroin koji je optuženi držao
kod sebe (206 grama bruto odnosno 201,41 gram neto opojne droge). Ovo posebno kada se ima u vidu činjenica da je optuženi tvrdio da je bivši sportista, da nikada nije koristio heroin niti bilo koju
drugu vrstu droge što sve upućuje na pravilnost zaključka prvostepenog suda da je optuženi pomenutu količinu opojne droge heroin držao u cilju dalje prodaje.
Na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje, pravilno je prvostepeni sud primenio Krivični
zakon kada je našao da se u radnjama optuženog M. D. Stiču sva bitna obeležja krivičnog dela iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika o čemu je u obrazloženju pobijane presude dao jasne, iscrpne i
uverljive razloge koje i Vrhovni sud u svemu prihvata.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije u Beogradu, Kž I 1277/06 od 13.9.2006. godine)
492.
Sud če oglasiti optuženog krivim za delo iz člana 245. stav 3. OKZ, ako je delo učinjeno pre
stupanja na snagu Krivičnog zakonika, u slučaju kada oceni da u konkretnom slučaju nema
mesta oslobađanju optuženog od kazne po članu 246. stav 3. i 4. Krivičnog zakonika.
Iz obrazloženja:
Naime, prvostepeni sud je u obrazloženju svoje presude na strani 5. dao razloge zašto je radnje
optuženog pravno kvalifikovao kao radnje krivičnog dela iz člana 245. stav 3. OKZ, a ne člana 246.
stav 3. i 4. Krivičnog zakonika.
U vezi iznetog, Vrhovni sud nalazi da kada se radi o krivičnom delu neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246. stav 3. Krivičnog zakonika, i stava 4. istog člana koji predviđa da se učinilac
dela iz stava 3. tog člana, koji opojnu drogu drži radi sopstvene upotrebe može osloboditi od kazne,
nebitna je razlika u upotrebi termina "držao za sebe" i "držao radi sopstvene upotrebe", već je odlučujuće da u svakom konkretnom slučaju treba dati razloge, ukoliko sud primeni ovaj institut, koji
opravdavaju primenu ovog instituta.
Sledom iznetog, Vrhovni sud ukazuje i na sledeće:
Prvo, predmetno krivično delo je izvršeno 22.07.2004. godine, a prvostepena presuda je doneta
31.01.2006. godine, znači kada je već otpočela primena Krivičnog zakonika, koji krivično delo neo- 250 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
vlašćene proizvodnje, držanja i stavljanja u promet opojnih droga iz člana 245. stav 3. OKZ predviđa
u članu 246. stav 3. Krivičnog zakonika.
Budući da prvostepeni sud nalazi da nema mesta primeni instituta oslobađanja od kazne predviđenog stavom 4. člana 246. Krivičnog zakonika za radnju izvršenja iz stava 3. člana 246. Krivičnog
zakonika (neovlašćeno držanje opojne droge radi sopstvene upotrebe), to je prvosepeni sud pravilno
primenio pravnu kvalifikaciju koja je važila u vreme izvršenja dela – član 245. stav 3. OKZ, jer je
ovaj zakon blaži, s obzirom na visinu novčane kazne koja se mogla izreći po OKZ u odnosu na KZ.
Dakle, Vrhovni sud nalazi da je pravilno prvostepeni sud primenio Krivični zakon oglašavajući
krivim optuženog za krivično delo iz člana 245. stav 3. OKZ, a ne za krivično delo iz člana 246. stav
3. u vezi stava 4. Krivičnog zakonika, budući da je našao da nema mesta oslobađanju od kazne optuženog za radnju neovlašćenog držanja predmeta opojne droge.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije u Beogradu, Kž I 710/06 od 20.04.2006. godine)
493.
Bez obzira što optuženi lično nije vršio prodaju opojne droge, postoji umišljaj ako kod njega postoji svest da je opojna droga namenjena prodaji.
Iz obrazloženja:
Izvedenim dokazima nesumnjivo je utvrđeno da je optuženi u periodu od 01.10.2003. godine do
10.10.2003. godine, u svojoj kući držao opojnu drogu marihuanu u neutvrđenoj količini, koju je kupovao M.J. i koji je, prema sopstevenom kazivanju, ovu marihuanu kupovao radi dalje prodaje. Inače protiv M.J. je vođen i okončan krivični postupak zbog krivičnog dela neovlašćeno stavljanje u
promet opojnih droga iz člana 245. stav 1. Osnovnog krivičnog zakona. Iako se optuženi J. bavio
prodajom marihuane, nije smeo da je nosi svojoj kući, pa je imajući poverenja u optuženog Ž.I., ovome davao da je nosi svojoj kući, da je drži i čuva kod sebe. Optuženi I. je znao da J. marihuanu prodaje narkomanima, ali je i pored toga prihvatio da za J. drži ovu drogu koju je prepakivao u manje
paketiće znajući da će je J., kada mu je preda, neovlašćeno prodavati uživaocima droge. Kritičnom
prilikom optuženi je doneo J. marihuanu koju je kod sebe držao i to osam paketića, ukupne bruto težine 44,50 grama koja je pronađena prilikom pregleda vozila, koje je vlasništvo J., ispod sedišta suvozača, na kome je sedeo optuženi, u zelenoj torbici, koja je pripadala optuženom I.
Po navodima odbrane, kako na glavnom pretresu, tako i u žalbi, činjenično stanje je pravilno
utvrđeno, ali je na tako utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenjeno materijalno pravo, odnosno
radi se o krivičnom delu iz člana 246. stav 3. KZ, a ne o krivičnom delu iz člana 246. stav 1. KZ.
Po oceni Vrhovnog suda, činjenična osnova presude je potpuna i razumljiva, kako u pogledu
objektivnih elemenata navedenog krivičnog dela, tako i subjektivnog odnosa optuženog Ž.I., prema
ovom krivičnom delu. Takva sadržina činjeničnog opisa dela je u potpunom skladu sa kvalifikacijom
koja je navedena u izreci prvostepene presude i njenim razlozima. Pravilno je prvostepeni sud zaključio da je umišljaj optuženog usmeren na neovlašćeno držanje opojne droge koja je namenjena
daljoj prodaji i da je stoga, potpuno irelevantno da li je on lično prodaje ili neko drugi. Upravo tom
svojom radnjom bitno doprinosi izvršenju krivičnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ i da je tom svojom radnjom u suštini, saizvršilac
u realizaciji ovog krivičnog dela. Osnovni oblik ovog krivičnog dela sadrži veći broj alternativno određenih radnji izvršenja. Radnja izvršenja se može sastojati u proizvodnji, prodaji ili nuđenju na pro- 251 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
daju opojnih droga, kao i u kupovanju, držanju ili prenošenju radi prodaje opojnih droga kao i svako
drugo neovlašćeno stavljanje u promet opojnih droga. U konkretnom slučaju, pod pojmom "držanje"
podrazumeva se određen odnos učinioca prema opojnoj drogi, a u prilog tome je i činjenica da je
marihuanu držao u svojoj kući i pored činjenice da ta droga nije njegova, da je prepakivao u manje
paketiće jer je znao da je namenjena daljoj prodaji, pa je i njegov umišljaj usmeren na neovlašćeno
držanje opojne droge koja je namenjena daljoj prodaji.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije u Beogradu, Kž I 1507/06 od 18.09.2006. godine)
494.
Čuvajuči u svom stanu prvooptuženom kesu sa paracetamolom i kofeinom, optužena je izvršila krivično delo iz člana 246. stav 6. Krivičnog zakonika.
Iz obrazloženja:
Čuvajući u svom stanu za prvooptuženog kesu sa paracetamolom i kofeinom, kao supstancama
koje se mešaju sa heroinom koje je ovaj pripremao za prodaju na "crnom tržištu", optužena je izvršila je krivično delo iz člana 246. stav 6. Krivičnog zakonika: " ko neovlašćeno pravi, nabavlja, poseduje ili daje na upotrebu opremu, materijal ili supstance za koje zna da su namenjene za proizvodnju
opojnih droga, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina".
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kž. 8/05 od 21.02.2006. godine)
495.
Ne može se samo na osnovu pakovanja opojne droge izveti zaključak o nameri da se opojna droga prodaje, posebno kad je optuženi zavisan od konzumiranja opojnih droga, a u pitanju je relativno mala količina opojne droge.
Iz obrazloženja:
Neosnovano ističe javni tužilac u žalbi, da su odlučne činjenice pogrešno utvrđene, kada prvostepeni sud, nalazi, da je opojna droga heroin (u količini 1,1986 grama upakovano u 21 paketić), marihuana (u količini 0,533 grama) i tablete tramadola (50 komada), namenjena za sopstvenu upotrebu
optuženog.
Naime, javni tužilac u žalbi ponavlja tvrdnje sa stanovišta optužbe, ne dajući sudu razloge za
drukčije činjenične zaključke, jer nema novih činjenica ili dokaza uz pomoć kojih bi se one proverile, a one činjenice, na koje se poziva javni tužilac, već su cenjene u prvostepenoj presudi.
Optuženi je priznao, da je neovlašćeno držao predmetnu opojnu drogu u navedenim količinama,
tvrdeći da je zavisnik od upotrebe opojne droge, heroina od 2003. godine. Medicinska dokumentacija, koja je sastavni deo spisa predmeta, kao i nalaz i mišljenje veštaka neuropsihijatrijske struke, potvrđuje, da je optuženi počeo sa redovnim uzimanjem heroina, nakon povreda glave, usled kojih je
izgubio san, te osećao i psihičke tegobe. Opojnu drogu marihuanu, ali i tablete tramadola, konzumirao je povremeno i pre ovog perioda - od 2001 godine. Veštak neuropsihijatrijske struke, nesumljivo
iznosi, da se kod optuženog razvila bolest zavisnosti, te da u kritičnom vremenu konzumira opojnu
drogu heroin i više puta dnevno. U vremenu, kada je sproveden prvostepeni krivični postupak, uspo- 252 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
stavljena je asptinencija ali je lečenje nužno nastaviti, zbog izražene nemogućnosti kontrole konuzmiranja, koja je uočena kod optuženog.
Ovi zaključci iz nalaza i mišljenja veštaka, nesumnjivo ukazuju, da je kod optuženog izražen
visok stepen zavisnosti od upotrebe opojne droge heroina u periodu od dve i više godina, te da bi
kupljena količina heroina, koje je predmet ovog krivičnog dela – (1,1986 grama u 21 paketić),
pokrila sa utvrđenom dinamikom konuzmiranja, dvodnevne potrebe optuženog R.V. Optuženi je,
takođe, izneo, da je držao i tablete "tramadol" u slučaju kada mu ponestane heroina. Za optuženog kao redovnog konzumenta, sa izraženom bolešću zavisnosti od upotrebe heroina, očigledno
nije imalo značaja u kakvom pakovanju ili količini po paketiću je kupio heroin, već mu je bilo od
važnosti, samo, da dođe u posed ove droge i obezbedi kraće ili duže vreme, dovoljnu količinu za
sopstvene potrebe. Na ovo ukazuju dokazi izvedeni saslušanjem svedoka, oca optuženog Đ.V., te
potvrda zlatare "Ajduk" u N.S., iz kojih se utvrđuje, da je optuženi dolazio do novca za opojnu
drogu, prodajom ličnih stvari (veće vrednosti), pa je sa ciljem obezbeđenja novčanih sredstava za
opojnu drogu heroin, koja je predmet inkriminisanih radnji, prodao zlatni nakit, dobijen kao rođendanski poklon u ranijem periodu.
Stoga se, ne može prihvatiti teza optužbe, ponovljena i u žalbi javnog tužioca, da je način pakovanja heroina (21 paketić) indicija u prilog tome, da je opojna doga namenjena prodaji, a isto je i sa
činjenicom, da je držao i druge vrste opojnih droga, jer je optuženi R. V., dao sasvim prihvatljivo objašnjenje za ovo u svojoj odbrani.
Spisi predmeta i razlozi prvostepene presude, predstavljaju jednu logičnu celinu, bilo da se kritični događaj posmatra životno ili pak, sa krivično – pravnog stanovišta, pa je prvostepeni sud osnovano našao da je neprihvatljiva pravna ocena iz optužnog akta, da je R.V., na opisani način izvršio
krivično delo neovlašćeno stavljanje u promet opojnih droga iz člana 245. stav 1. OKZ. Drugim rečima, prvostepeni sud je pravilno ocenio inkriminisane radnje i našao da se u njima stiču sva zakonska
obeležja – kako objektivna, tako i subjektivna, krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz
člana 245. stav 3. OKZ, pri čemu je optuženi postupao sa direktnim umišljajem, što proizilazi iz
ukupnosti njegovog ponašanja i sa smanjenom uračunljivosti, do stepena bitno, ali ne i bitno. Nema
povrede Krivičnog zakona, jer je pravna ocena u skladu sa odlučnim činjenicama, koje proizilaze iz
spisa predmeta i razloga pobijane presude.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije u Beogradu, Kž I 2176/05 od 28.11.2005. godine)
496.
Osobito olakšavajuće okolnosti kod izvršioca krivičnog dela iz čl. 245 st.1. KZ SRJ predstavlja okolnost da se izlečio od zavisnosti, da je u vreme izvršenja dela imao 19 godina, da je
neosuđivan, kao i da se protiv njega ne vodi drugi postupak.
Iz obrazloženja:
Naime, prvostepeni sud je prilikom odlučivanja o vrsti i visini kazne pravilno utvrdio, ocenio i
uzeo u obzir sve olakšavajuće okolnosti u smislu člana 41. OKZ koje utiču na vrstu i visinu kazne.
Tako je od olakšavajućih okolnosti prvostepeni sud imao u vidu da je optuženi u vreme izvršenja
krivičnog dela imao 19 godina, da je neosuđivan, da se protiv njega ne vodi nijedan drugi postupak,
da se izlečio od zavisnosti, kao i protek vremena od momenta izvršenja krivičnog dela. Po nalaženju
Vrhovnog suda, ovako pravilno utvrđene olakšavajuće okolnosti, kako to pravilno zaključuje i prvo- 253 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
stepeni sud, imaju karakter osobito olakšavajućih okolnosti i iste u konkretnom slučaju opravdavaju
primenu člana 42. i 43. OKZ za izricanje kazne ispod zakonom propisanog minimuma.
Stoga, i po nalaženju Vrhovnog suda izrečena uslovna osuda optuženom za krivično delo u pitanju je pravilna i izrečena u smislu člana 42. stav. 2. i člana 43. stav 2. tač. 3 OKZ i u smislu člana 5.
OKZ nalazeći da će se u konkretnom slučaju može očekivati da će upozorenje uz pretnju kazne dovoljno uticati na učinioca da više ne vrši krivična dela.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kž I 1609/05 od 13.12.2005. godine)
497.
Krivično delo neovlašćene proizvodnje opojne droge kada optuženi sa umišljajem poseče
slučajno pronađene biljke cannabis sative i potom od listova i cvetova sačini cigaretu, za koju
se kasnije utvrdi da ne sadrži dovoljno psihoaktivne supstance, usled čega se nije mogla zloupotrebiti kao opojna droga.
Iz obrazloženja:
Neosnovano se žalbom branioca opotuženog pobija prvostepena presuda zbog povrede krivičnog
zakona i s tim u vezi navodi da se u radnjama optuženog ne stiču obeležja navedenog krivičnog dela,
već eventalno prekršaja iz člana 37. Zakona o proizvodnji i prometu opojnih droga. Vrhovni sud nalazi da je optuženi radnjama, time što je sa umišljajem posekao slučajno pronađene biljke cannabis
sative i odneo u svoj stan, pa potom sa njih skinuo vršne delove listova i cvetova i od njih sačinio cigaretu, a za koju se kasnije ispostavilo da u sebi sadrži apsolutnu vrednost psihoaktivnog tretrahitrokanainola ispod 0,30%, a relativni odnos kanabinoida ispod vrednosti 1, usled čega se nije mogla
zloupotrebiti kao opojna droga, pokušao da izvrši krivično delo. Prema tome, radi se o nepodobnom
pokušaju, jer je optuženi pokušao da izvrši nepodobnim sredstvom navedeno krivično delo. Nadalje,
samim tim što se radi o nepodobnom pokušaju, vrhovni sud nalazi da optuženi navedenim radnjama
nije ostvario obeležje prekršaja, kako se to u žalbi navodi. Pri tome je ovaj sud imao u vidu da se radi o društveno opasnom delu, te da samim tim što je u pitanju nepodoban pokušaj u navedenim radnjama optuženog nije isključena društvena opasnost.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije u Beogradu, Kž. I. br. 528/04 od 21.04.2004. godine)
NEOVLAŠĆENO DRŽANJE OPOJNIH DROGA
(Član 246a Krivičnog zakonika)
498.
Samo količina opojne droge marihuane (od 11,95 grama) ne može isključivo ukazivati na
nameru okrivljenog da istu dalje proda, s obzirom da se radi o manjoj količini opojne droge
koja je okrivljenom dovoljna za kraći period konzumacije, bez obzira na činjenicu da je bila
upakovana u 12 PVC kesica.
- 254 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Iz obrazloženja:
Svojom žalbom javni tužilac pobija prvostepenu presudu zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i - s tim u vezi - zbog povrede krivičnog zakona, ističući da je prvostepeni sud pogrešno
utvrdio da je okrivljeni predmetnu drogu držao radi sopstvene upotrebe, imajući u vidu njenu količinu i
način pakovanja kao i nalaz i mišljenje sudskog veštaka u kome se ocenjuje da okrivljeni nije toksikomanski zavisnik od upotrebe opojnih droga.
Ovaj sud je iznete žalbene navode ocenio neosnovanim jer je prvostepeni sud, na osnovu svih izvedenih i pravilno ocenjenih dokaza bliže označenih u obrazloženju pobijane presude, pravilno i u
potpunosti utvrdio činjenično stanje.
Naime, prvostepeni sud je i prema oceni Apelacionog suda pravilno našao da količina opojne
droge marihuana (od 11,95 grama), koja je kritičnom prilikom pronađena kod okrivljenog, ne može
isključivo ukazivati na nameru okrivljenog da istu dalje proda, s obzirom da se radi o manjoj količini
opojne droge koja je dovoljna okrivljenom za kraći period konzumacije. Ovo bez obzira na činjenicu
što je droga bila upakovana u 12 PVC kesica.
Nasuprot mišljenju javnog tužioca, ovaj sud takođe nalazi da iznetu ocenu prvostepenog suda
(da je okrivljeni navedenu drogu držao za sopstvenu upotrebu) potvrđuje i nalaz i mišljenje sudskog
veštaka iz koga proizilazi da okrivljeni povremeno konzumira marihuanu, ali da je ta konzumacija
bila situacionog karaktera i da nije imala obeležja toksikomanske zavisnosti od opojnih droga.
Prema tome, na osnovu ovako pravilno i potpuno utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je
pravilno našao da je okrivljeni predmetnu drogu držao za sopstvenu upotrebu, a ne radi dalje prodaje, pa
se neosnovano žalbom javnog tužioca prvostepena presuda pobija i zbog povrede krivičnog zakona.
(Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, Kž1. 3438/2012 od 28.06.2012. godine)
499.
Držanje tableta koje su proglašene opojnom drogom a propisane su kao terapija u lečenju
optuženog, ne predstavlja radnju krivičnog dela jer nije protivpravno niti skrivljeno.
Iz obrazloženja:
Imenovani veštak - neuropsihijatar u dopuni svoga veštačenja ostaje u svemu pri pisanom nalazu
u kome je utvrdio da optuženi boluje od bolesti zavisnosti od narkotika, da je sklon zloupotrebi tableta i da je delo izvršio usled zavisnosti od opojnih droga. Što se tiče vrste i svojstva tableta koje su
pronađene kod njega objašnjava da se radi o istim lekovima koji su i određivani kao terapija optuženom, ali sa drugim nazivima.
Ove okolnosti dovode u sumnju zaključke prvostepenog suda da je optuženi tablete držao radi
prodaje, posebno što te zaključke prvostepeni sud zasniva na različitim vrstama tableta koje je optuženi držao kod sebe i na njihovoj većoj količini.
Dakle, veštak je objasnio da se terapija optuženog sastojala od metadonske terapije i terapija tabletama bensendina, floramidala, zolofta i lamihtala te da je - u stvari - identična sa lekovima koje je
optuženi držao kod sebe i to tabletama midazolama (flormidal) i tabletama dijazepama (bensendin).
Prvostepeni sud je propustio da izvrši ocenu dela odbrane u kojoj optuženi objašnjava da je upotrebljavao jednu tabletu bensendina ujutru i jednu uveče, a da je uveče uzimao i tabletu flormidala i nije
izvršio ocenu te količine u odnosu na ukupnu količinu tableta koje su pronađene kod njega, a dati
razlozi (da se radi o većoj količini) su uopšteni i ne oslanjaju se na rezultate izvedenih dokaza, tako
da je i činjenično stanje u tom delu ostalo nepotpuno i nepravilno utvrđeno.
(Iz Rešenja Apelacionog suda u Nišu, Kž.1 1887/11(2) od 06.09.2011. godine)
- 255 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
500.
Krivičnim delom neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga konzumirano je krivično delo neovlašćenog držanja opojnih droga.
Iz obrazloženja:
Navodi branioca imenovanog optuženog ne mogu se prihvatiti: da je na osnovu izvedenih dokaza tokom glavnog pretresa nedvosmisleno utvrđeno da je optuženi uhapšen i pre nego što je video
predmetni "LSD", u čije pritežanje po prirodi stvari nije mogao doći, jer je njegova supruga preuzela
na pošti paket znatno pre nego što je optuženi doputovao sa puta, čime su razlozi o odlučnoj činjenici - držanju opojne droge protivurečni.
Ovo zbog toga što sama činjenica da optuženi nije bio u posedu opojne droge nije isključila nesporno utvrđenu činjenicu da je od NN lica naručio opojnu drogu, te dao instrukcije svojoj nevenčanoj supruzi kako da je i gde podigne, a za šta je prvostepeni sud dao jasne i argumentovane razloge,
koje u potpunosti prihvata i ovaj Sud. Naime, prvostepeni sud je pravilno cenio odbranu optuženog
sa glavnog pretresa, navodeći da je neubedljiva i nelogična, usmerena ka izbegavanju krivice, tim
pre što je imenovana optužena, prilikom davanja iskaza u policiji, navela da joj je optuženi rekao "
… da će se u kesi nalaziti dečija garderoba i igračke, te da će u jednoj igrački biti karton sa "LSD"
nalepnicama koje treba da izvadi iz kese i negde ih sakrije … ", a koju odbranu je pravilno prvostepeni sud prihvatio, navodeći da je data u prisustvu branioca, te da je optužena zapisnik potpisala bez
primedbi.
Istovremeno, neosnovani su žalbeni navodi branioca optuženog da je izreka presude nerazumljiva u odnosu na količinu opojne droge marihuane u iznosu od 1,23 grama, s obzirom da sama za sebe
ne može činiti element bića krivičnog dela iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika. Naime, prvostepeni sud je pravilno našao da je pronađena marihuana u iznosu od 1,23 grama pripadala optuženom,
koju je isti povremeno koristio po sopstvenom priznanju, a da se radi o manjoj količini, dakle - količini koja je namenjena za ličnu upotrebu optuženog, iz kog razloga je krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a. stav 1. konzumirano krivičnim delom iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika.
(Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, Kž.1 1474/11 od 05.05.2011. godine)
501.
Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, koji je stupio na snagu 11.9.2009.
godine, nije izvršena dekriminalizacija krivičnog dela neovlašćenog držanja opojnih droga iz
člana 246. stav 3. Krivičnog zakonika. Uvođenjem krivičnog dela iz člana 246a. izvršeno je
preciznije razgraničenje radnji neovlašćenog držanja opojne droge za sopstvenu upotrebu i u
manjoj količini od radnji propisanih ranijim članom 246. stav 3. Krivičnog zakonika - svako
neovlašćeno držanje opojne droge predstavlja krivično delo.
Iz obrazloženja:
Prvostepena presuda sadrži bitne povrede pravila postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. Zakonika o krivičnom postupku, zbog čega se njena pravilnost ne može ispitati tako da se mora ukinuti.
- 256 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Naime, prvostepeni sud je u obrazloženju svoje odluke naveo da je Krivični zakonik izmenjen,
između ostalog, i u pogledu krivičnog dela držanje opojne droge iz člana 246. stav 3. na taj način što
je na osnovu Zakona o njegovim izmenama i dopunama, koji je stupio na snagu 11.09.2009. godine,
u članu 95. propisano da se iz naziva krivičnog dela, propisanog u članu 246. Krivičnog zakonika,
briše reč "držanje”. Nesumnjiv je zaključak da je krivično delo držanje opojne droge iz člana 246.
stav 3., kao poseban oblik ovog krivičnog dela, prestao da postoji odn. da po zakonu više nije krivično delo.
Međutim, prema stanju u spisima, imenovanom okrivljenom je, optužnim predlogom VJT u Beogradu, izmenjenim dana 23.11.2010. godine na glavnom pretresu, stavljeno na teret da je opojnu
drogu neovlašćeno držao za sopstvenu upotrebu, i to u manjoj količini, i da je tako izvršio krivično
delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a. stav 1. Krivičnog zakonika.
Zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, kao i zakon koji je važio u vreme donošenja presude, propisao je kao kažnjivu radnju neovlašćeno držanje za sopstvenu upotrebu u manjoj
količini supstance ili preparata koji su proglašeni za opojnu drogu, iz čega proizlazi da nema pravnog diskontinuiteta odn. da naknadnim izmenama i dopunama Krivičnog zakonika nije izvršena dekriminalizacija dela, jer oba zakonika propisuju, kao radnju izvršenja dela, neovlašćeno držanje za
sopstvenu upotrebu supstanci ili preparata koji su proglašeni za opojnu drogu.
Apelacioni sud u Beogradu nalazi da je prvostepeni sud, donošenjem ožalbene presude, učinio povredu krivičnog zakona iz člana 369. stav 1. tačka 3. Zakonika o krivičnom postupku, a da,
pri tom, za svoju odluku nije dao jasne i neprotivrečne razloge, čime je učinjena bitna povreda
odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. Zakonika o krivičnom postupku. Naime, pomenutim Zakonom o izmenama i dopunama nije dekriminalizovano krivično delo iz člana
246. stav 3., kako to pogrešno zaključuje prvostepeni sud, već je inkriminacijom krivičnog dela
iz člana 246a. Krivičnog zakonika izvršeno preciznije razgraničenje krivičnopravnih radnji neovlašćenog držanja opojne droge za sopstvenu upotrebu i u manjoj količini od krivičnopravnih
radnji propisanih u članu 246. stav 3. istog Zakonika, po kom članu je svako neovlašćeno držanje
opojne droge krivično delo.
(Iz Rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Kž.1 7280/10 od 23.02.2011. godine)
502.
Sud, po izricanju krivične sankcije prema krivičnom zakonodavstvu Republike Srbije, nema ovlašćenja da presudom o priznanju strane krivične presude istog osuđenog ponovo oglasi
krivim.
Iz obrazloženja:
Relevantne odredbe:
Sud će, ako usvoji zamolnicu, u izreku presude uneti odluku o usvajanju zamolnice, naziv nadležnog suda države molilje, potpunu izreku strane krivične presude i izreći krivičnu sankciju, a u obrazloženju presude izneti razloge kojima se rukovodio prilikom izricanja krivične sankcije - član 62.
stav 2. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima.
Prvostepeni sud u izreku pobijane presude nije uneo odluku o usvajanju zamolnice, već je lice
osuđeno presudom Višeg suda od 26.09.2008. godine ponovo oglasio krivim, unoseći izreku strane
krivične presude, potom radnje izvršenja osuđenog kvalifikovao po domaćem Krivičnom zakoniku
- 257 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
kao krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a. stav 1. i izrekao mu krivičnu
sankciju. Izreku pobijane presude to sve čini nerazumljivom.
Osim toga, u izreku pobijane presude uneta je potpuna izreka strane krivične presude, gde se,
kao radnja izvršenja krivičnog dela, iz presude države molilje označava "unošenje" supstance "kanabis", koja je proglašena za opojnu drogu, a zatim je prvostepenom presudom takva radnja kvalifikovana kao krivično delo iz člana 246a. stav 1. Krivičnog zakonika.
Međutim, odredbom člana 246a. stav 1. Krivičnog zakonika kao radnja izvršenja krivičnog dela
predviđeno je "neovlašćeno držanje" supstance koja je proglašena za opojne droge. Zbog toga, po
oceni Apelacionog suda - prvostepeni sud nije razjasnio da li radnje za koje je presudom Višeg suda
okrivljeni oglašen krivim predstavljaju obeležja krivičnog dela za koje je okrivljenog pobijanom presudom oglasio krivim.
(Iz Rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu, Kž. 3682/10 od 10.11.2010. godine)
503.
Samo ono neovlašćeno držanje supstanci ili preparata proglašenih za opojnu drogu, koji su
namenjeni za sopstvenu upotrebu i to u manjoj količini, predstavlja krivično delo neovlašćeno
držanje opojnih droga iz člana 246a Krivičnog zakonika.
Iz obrazloženja:
Naznačenom presudom nadležnog Okružnog suda od 20.10.2009. godine, imenovani okrivljeni
oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 3. Krivičnog zakonika i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3
(tri) meseca.
Blagovremenu žalbu protiv ove presude izjavio je okrivljeni iz svih zakonom predviđenih razloga uz predlog da se prvostepena presuda ukine ili preinači i on oslobodi od optužbe.
Apelacioni sud je, odlučujući u drugostepenom postupku povodom žalbe a po službenoj dužnosti, preinačio ožalbenu presudu i - primenom odredbe člana 355. stav 1. Zakonika o Krivičnom postupku - okrivljenog oslobodio od optužbe za krivično delo iz člana 246. stav 3. Krivičnog zakonika.
To je obrazložio činjenicom da je, nakon izvršenja krivičnog dela od strane okrivljenog za koje
je on prvostepenom presudom oglašen krivim i osuđen a pre odlučivanja u žalbenom postupku, Krivični zakonik izmenjen u pogledu ovog krivičnog dela na taj način što je na osnovu Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog Zakonika (koji je stupio na snagu 11.09.2009. godine) u članu 95. propisano da se iz naziva krivičnog dela propisanog članom 246. briše reč "držanje". Iz toga je Apelacioni sud zaključio da je krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246. stav 3. Krivičnog zakonika za koje je okrivljeni oglašen krivim, kao poseban oblik ovog krivičnog dela, prestalo
da postoji odn. po zakonu više nije krivično delo.
Kako je članom 5. st. 1. i 2. istog Zakonika propisano da će se na učinioca krivičnog dela u svakom slučaju primeniti krivični zakon koji je blaži a posebno ako je posle izvršenja krivičnog dela zakon izmenjen jednom ili više puta, Apelacioni sud je našao da stupanjem na snagu odredbe člana 95.
Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog Zakonika, na okrivljenog treba primeniti novi Zakonik
kao blaži po učinioca, jer u vreme donošenja odluke drugostepenog suda, radnje okrivljenog nisu
propisane kao radnje krivičnog dela, te je isti - primenom člana 355. tačka 1. Zakonika o krivičnom
postupku - oslobođen od optužbe.
- 258 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda, Republički javni tužilac je podigao zahtev za
zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 369. tač. 1. i 3. Zakonika o krivičnom postupku, uz
predlog da Vrhovni Kasacioni sud utvrdi da je drugostepenom presudom Apelacionog suda povređen zakon u korist okrivljenog.
Vrhovni Kasacioni sud je odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca našao da je zahtev osnovan.
Naime, prema mišljenju Vrhovnog Kasacionog suda osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ističe da Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog Zakonika koji
je stupio na snagu 11.09.2009. godine nije u potpunosti dekriminalizovano krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246. stav 3., kako to pogrešno nalazi Apelacioni sud.
Naime, tačno je to da je Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog Zakonika u članu 95. propisano da se iz naziva krivičnog dela iz člana 246. briše reč "držanje". Međutim, iz toga ne proizilazi, kako to pogrešno zaključuje Apelacioni sud, da je krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246. stav 3. u popunosti prestalo da postoji kao krivično delo. Ovo stoga što je navedenim izmenama i dopunama Krivičnog zakonika neovlašćeno držanje opojnih droga kao krivično delo
propisano odredbom čl. 246a koja glasi "ko neovlašćeno drži u manjoj količini za sopstvenu upotrebu supstance ili preparate koji su proglašeni za opojnu drogu, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do 3 godine a može se i osloboditi od kazne".
Dakle, za razliku od odredbe člana 246. st. 3. Krivičnog zakonika, koja je važila u vreme izvršenja krivičnog dela i prema kojoj je krivično delo predstavljalo svako neovlašćeno držanje supstanci i
preparata koji su proglašeni za opojne droge, bez obzira na količinu i motive držanja (osim držanja
radi prodaje što je činilo biće krivičnog dela iz člana 246. st.v 1. Zakonika), Zakonom o izmenama i
dopunama Krivičnog Zakonika koji se primenjuje od 11.09.2009. godine krivično delo predstavlja
samo ono neovlašćeno držanje tih preparata i supstanci koje su namenjene za sopstvenu upotrebu i to
u manjoj količini.
To dalje znači da je zakonodavac ovim izmenama i dopunama dekriminalizovao, u članu 246a,
neovlašćeno držanje opojnih droga izvršeno iz svih ostalih razloga osim iz razloga korišćenja za sopstveno uživanje.
Stoga je Vrhovni Kasacioni sud utvrdio da je Apelacioni sud, nepravilnim tumačenjem odredbe
člana 5. Krivičnog zakonika, pogrešno zaključio da svako neovlašćeno držanje opojnih droga od početka primene Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog Zakonika po zakonu više nije krivično delo, zbog čega je - oslobađajući od optužbe okrivljenog - uz primenu člana 355. tačka 1. Zakonika o
krivičnom postupku - primenio zakon koji se ne može primeniti.
Time je u korist osuđenog povredio krivični zakon iz člana 369. tač. 1. i 3. Zakonika o krivičnom postupku.
(Iz Presude Vrhovnog Kasacionog suda, Kž. 133/10 od 09.06.2010. godine)
504.
Za delo neovlašćenog držanja opojne droge iz člana 246a Krivičnog zakonika, izreka osuđujuće presude mora sadržati naznačenje da se radi o manjoj količini opojne droge.
Iz obrazloženja:
U žalbi nadležnog Višeg javnog tužioca osnovano se ističe da je izreka presude nerazumljiva i
nejasna, a da u presudi nisu navedeni razlozi o odlučnim činjenicama.
- 259 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Naime, prvostepeni sud je imenovanog okrivljenog, kome je optužnicom stavljeno na teret izvršenje
krivičnog dela iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, oglasio krivim za ovo delo, a da pri tome u dispozitivu izreke presude nije naveo da je okrivljeni držao manju količinu opojne droge heroina.
Apelacioni sud nalazi da je nejasno da li je prvostepeni sud količinu od 9,61 gram heroina, koji
je kod okrivljenog pronađen, ocenio kao malu količinu ili ne, a ako nije - iz kog razloga je radnje
okrivljenog pravno kvalifikovao kao član 246a stav 1. Krivičnog zakonika.
(Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, Kž 1. 5570/10(1) od 12.10.2010. godine)
505.
Sama radnja držanja opojnih droga, bez naznačenja da se radi o manjoj količini opojne droge
koja se drži za ličnu upotrebu, izvršena pre 11.09.2009. godine, nije krivično delo.
(Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, Kž. 1. 3126/10 od 16.06.2010. godine)
506.
Opojna droga marihuana u ukupnoj neto težini od 15,25 grama predstavlja manju količinu opojne droge u smislu objektivnog elementa krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih
droga iz čl.246a st.1 Krivičnog zakonika.
Količina opojne droge koja čini obeležje krivičnog dela koje je okrivljenom stavljeno na teret i za koje je oglašen krivim ne može biti cenjena kao otežavajuća okolnost prilikom odmeravanja kazne okrivljenom.
Iz obrazloženja:
Presudom Osnovnog suda u Č. okrivljeni O.V. oglašen je krivim da je izvršio krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz čl. 246a st. 1 KZ, pri čemu mu je optužnim aktom stavljeno na teret da je za sopstevenu upotrebu držao manju količinu opojne droge marihuane u ukupnoj neto težini
od 15,25 grama.
Prvostepeni sud je pravilno našao da se u konkretnom slučaju radi o manjoj količini opojne droge marihuane i okrivljenog oglasio krivim.
S obzirom da je prvostepeni sud prihvatio optužni akt javnog tužioca, odnosno prihvatio je da količina
opojne droge marihuane u ukupnoj neto težini od 15,25 grama predstavlja manju količinu opojne droge
kao objektivni element bića krivičnog dela iz čl. 246a st. 1 KZ, to su neosnovani navodi žalbe javnog tužioca da je prvostepeni sud propustio da kao otežavajuću okolnost prilikom odmeravanja kazne ceni količinu opojne droge, jer element bića krivičnog dela ne može biti cenjen kao otežavajuća okolnost.
(Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu, Kž. 1 br.5003/10 od 19.10.2010. godine)
OMOGUĆAVANJE UŽIVANJA OPOJNIH DROGA
(Član 247. Krivičnog zakonika)
507.
Za izvršenje krivičnog dela omogućavanje uživanja opojnih droga za koje je okrivljeni oglašen
krivim nije neophodno da je lice kome se droga daje počelo sa njenim uživanjem, već da postoji samo svest da se istima daje radi korišćenja, odnosno uživanja.
(Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu Kž. 109/10 od 20.04.2010. godine)
- 260 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
508.
Kada sud optuženog oglasi krivim zbog krivičnog dela – omogućavanje uživanja opojne
droge, tako što je svoje prostorije stavio na raspolaganje za više lica, tada se u izreci presude
moraju navesti imena tih lica, što znači da moraju biti identifikovani i prethodno saslušani kao
svedoci.
Iz obrazloženja:
Presudom prvostepenog suda optuženi je oglašen krivim zbog krivičnog dela – omogućavanje
uživanja opojnih droga.
Drugostepeni sud je uvažio žalbu branioca optuženog i prvostepenu presudu je ukinuo i predmet
vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.
Što se tiče kriv. dela iz člana 246. stav 2. u vezi stava 1. KZJ izreka prvostepene presude je nerazumljiva u toj meri da se prvostepena presuda uopšte ne može ispitati.
Optuženi je oglašen krivim:
"Što je u tačno neutvrđenom vremenskom periodu do 12.04.2003. godine u Č... stavio na raspolaganje prostorije svoga stana u … tačno neutvrđeno većem broju za sada nepoznatih lica, radi uživanja opojne droge heroina, koji su ova lica i uživala".
Iz izreke prvostepene presude se ne vidi u kom periodu je optuženi izvršio krivično delo, o kom
broju lica se radilo, niti se znaju njihova imena. Sve je to nepoznato i ništa od toga nije utvrđeno ni u
obrazloženju presude. Pogotovu je nejasno kako je sud utvrdio da je optuženi izvršio krivično delo
prema više lica, kada konkretno nije utvrdio ni o kojim licima se radi.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kž. br. 18/05 od 19.04.2005. godine)
NESAVESNO PRUŽANJE LEKARSKE POMOĆI
(Član 251. Krivičnog zakonika)
509.
Nesavesno ponašanje lekara anesteziologa (neobezbeđivanje dovoljne količine kisaonika za
operaciju) kvalifikuje se kao krivično delo teško delo protiv zdravlja ljudi.
Iz obrazloženja:
Okrivljena je bila u kliničko bolničkom centru angažovana kao lekar anesteziolog pri operaciji
bolesnice koja je imala tumor bubrega.
Oglašena je krivom da je nesavesno postupala jer za operaciju nije obezbedila dovoljnu količinu
kiseonika u toku davanja opšte anestezije, iako je bila svesna da može prouzrokovati pogoršanje
zdravstvenog stanja, olako držeći da do toga neće doći, na taj način što je prilikom uvođenja u opštu
anesteziju u cilju omogućavanja operativnog zahvata postavila tubus u neadekvatan položaj usled čega je kod pacijentkinje nastupilo otežano disanje što je dovelo do usporenja rada srca i srčanog zastoja kao posledice smanjenog snabdevanja kiseonikom.
- 261 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Okrivljena koristeći medicinske pokazatelje nije prepoznala i nije prekinula sa davanjem anestezije i primenila ostale mere reanimacije radi omogućavanja prolaska vazduha u pluća, usled čega je
došlo do oštećenja moždanih centara, što je direktno prouzrokovalo težak poremećaj svesti – komu i
kasnije obostrano zapaljenje pluća i smrtni ishod kod pacijentkinje.
Ovakve radnje okrivljene kvalifikovane su kao krivično delo teško delo protiv zdravlja ljudi.
Odbijajući kao neosnovanu žalbu branioca okrivljene i uvažavajući žalbu javnog tužioca Okružni sud je preinačujući uslovnu osudu izrekao okrivljenoj kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i
meru bezbednosti zabrane vršenja poziva lekara anesteziologa u trajanju od pet godina.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu, Kž. br. 3053/03 od 17.11.2003. godine)
TEŠKA DELA PROTIV ZDRAVLJA LJUDI
(Član 259. Krivičnog zakonika)
510.
Lekar anesteziolog, okrivljena je da je u toku pružanja lekarske pomoći u toku operacije nesavesno postupala jer nije obezbedila dovoljnu količinu kiseonika u toku davanja opšte anestezije, iako je
bila svesna da na ovaj način može prouzrokovati pogoršanje zdravstvenog stanja bolesnice koja je
operisana, pa je time i prouzrokovala oštećenje moždanih centara što je dovelo do smrtnog ishoda.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu Kž. br. 3853/03 od 17.11.2004. godine)
PUSTOŠENJE ŠUMA
(Član 274. Krivičnog zakonika)
511.
Ukoliko je nesporno da je okrivljeni izvršio seču na parceli za koju je prvostepeni sud utvrdio da
po kulturi nije šuma, već livada, i da je ta parcela ranije čak obrađivana, a da se na njoj tek poslednjih godina pojavilo samoniklo rastinje, retko, žbunasto bez kvalitetnije drvne mase, sečom tih stabala nije došlo do pustošenja šuma i okrivljeni se oslobađa od optužbi za to krivično delo.
(Iz Presude Okružnog suda u Čačku Kž. 279/09, od 29.05.2009. godine)
512.
Ukoliko faktičke okolnosti (npr. količina posečene drvne mase, kultura, način seče, i dr.) ukazuju da je reč o zemljištu koje se može smatrati šumom - tada za postojanje krivičnog dela pustošenja
šuma nije od značaja da li se radnja preduzima na mestu koje je i u formalnom smislu šuma.
(Iz Rešenja Okružnog suda u Čačku, Kž. 361/07 od 4.09.2007. godine)
513.
Sud je slobodan da logikom i povezivanjem dokaza oceni koji dokaz se prihvata a koji ne,
pa time i utvrdi da li je optuženi izvršio krivično delo šumske krađe.
- 262 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Iz obrazloženja:
Presudom prvostepenog suda optuženi je oglašen krivim zbog krivičnog dela šumske krađe i izrečena mu je uslovna osuda.
Drugostepeni sud je žalbu optuženog odbio kao neosnovanu i potvrdio je prvostepenu presudu.
Neosnovano je isticanje u žalbi da sud na osnovu izvedenih dokaza nije mogao zaključiti da je
upravo on – optuženi izvršilac krivičnog dela.
Dokazima je utvrđeno da je izvršena seča u državnoj šumi, da su posečena stabla sveže odsečena
zatim odvučena preko parcele optuženog i nađena kod strugare, vlasništvo optuženog, a veštačenjem
od strane veštaka šumarske struke je utvrđeno da su stabla posečena u državnoj šumi.
U takvoj situaciji sud je pravilno primenio pravila u vezi ocene izvedenih dokaza, kako pojedinačno tako i povezano sa ostalim dokazima, pa je primenom logike i pravilnog rezonovanja zaključio da je optuženi izvršio seču stabala u državnoj šumi ili pak druga lica koja su angažovana od optuženog, s obzirom da optuženi ne pruža dokaze da je seču izvršilo drugo lice.
(Iz Presude Okružnog suda u Čačku, Kž. br. 485/04 od 27.12.2004. godine)
NEZAKONIT LOV
(Član 276. Krivičnog zakonika)
514.
Bitan element krivičnog dela nezakonit lov iz člana 276. stav 1. KZ je lov divljači za vreme
lovostaja, a ne količina ulovljene divljači ili da li je divljač ostreljena ili uhvaćena.
Iz obrazloženja:
Presudom opštinskog suda okrivljeni su oglašeni krivim zbog krivičnog dela nezakonit lov iz
člana 276. stav 1. u vezi člana 33. KZ. Okružni sud je odbio kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenih i potvrdio prvostepenu presudu.
Na osnovu izvedenih dokaza prvostepeni sud je utvrdio da su okrivljeni u vreme i na mestu
označenom u izreci presude lovili divljač za vreme lovostaja, bez prethodne najave i dozvole lovačkog udruženja, pa su na taj način postupajući suprotno propisima iz Zakona o lovstvu izvršili
navedeno krivično delo. Žalbom se neosnovano ukazuje na to da se u konkretnom slučaju može
govoriti o postojanju prekršaja u radnjama okrivljenih, ali da nema elemenata krivičnog dela. Takav žalbeni navod je neosnovan iz razloga što su okrivljeni u lovu postupali suprotno Zakonu o
lovstvu, pa su vršili lov u vreme lovostaja i bez dozvole i prethodne najave lovačkom udruženju,
a pri tome nije od značaja količina ulovljene divljači niti je za postojanje ovog krivičnog dela
neophodno da je divljač ostreljena ili da je uhvačena.
(Presuda Okružnog suda u Čačku, Kž. 348/08 od 10. 6. 2008. godine)
- 263 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
NEZAKONIT RIBOLOV
(Član 277. Krivičnog zakonika)
515.
Za postojanje krivičnog dela nezakont ribolov iz člana 277. stav 2. KZ, kao sredstvo za masovno uništavanje riba ne može se smatrati upotreba ribarskih mreža.
Iz obrazloženja:
Presudom opštinskog suda okrivljeni su oglašeni krivim zbog krivičnog dela nezakonit ribolov
iz člana 277. stav 2. KZ. Okružni sud je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio na ponovno
suđenje.
Osnovano se u žalbi okrivljenih navodi da iz prvostepene presude nije jasno kako se to mrežama
riba masovno uništava, s obzirom da je Pravilnikom o načinu, alatima i sredstvima kojima se obavlja
ribolov (''Službeni glasnik RS'', br. 25/95.) propisano da je mrežasti alat (mreža) propisan kao dozvoljen ribolovni alat. U činjeničnom opisu u izreci prvostepene presude navodi se da su okrivljeni lovili
ribu sredstvima kojima se riba masovno uništava, a zatim se konstatuje da su postavili više komada
ribarskih mreža različite dužine. Iz takvog opisa proizilazi da su mreže sredstvo kojima se ribe masovno uništavaju, mada je u članu 277. stav 2. KZ taksativno navedeno na koji način se ovo krivično
delo može vršiti, pa se kao sredstvo za lov riba navodi sredstvo za omamljivanje, što se ni u kom slučaju ne mogu smatrati ribarske mreže. To znači da se ribarske mreže ne mogu smatrati sredstvom
koje je štetno za razmnožavanje riba ili kojim se one masovno uništavaju.
Prema tome, u pogledu činjenice od koje zavisi kvalifikacija dela u ovom predmetu, u prvostepenoj presudi nisu dati razlozi niti su radi utvrđenja te činjenice izvedeni relevantni dokazi, tako da
ostaje nejasno na osnovu čega prvostepeni sud zaključuje da se u radnjama okrivljenih stiču obeležja
krivičnog dela nezakonit ribolov iz člana 277. stav 2. KZ.
(Rešenje Okružnog suda u Subotici, Kž. 139/08 od 22. 4. 2008. godine)
IZAZIVANJE OPŠTE OPASNOSTI
(Član 278. Krivičnog zakonika)
516.
Posledica krivičnog dela izazivanja opšte opasnosti je opšta opasnost koja se sastoji u ugrožavanju života ili tela individualno neodređenog kruga lica ili pojedinog, ali individualno neodređenog, lica ili individualno određenog većeg broja lica, pa ovo krivično delo ne može postojati kada je ugrožen život ili telesni integritet jedne konkretno određene osobe.
- 264 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Iz obrazloženja:
Žalbom branioca optuženog se osnovano ukazuje da prvostepena presuda sadrži bitne povrede
odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. Zakonika o krivičnom postupku jer u
njoj nisu dati razlozi o odlučnim činjenicama, a oni koji su dati su nejasni.
Prvostepeni sud je, naime, optuženog pobijanom presudom oglasio krivim zbog izvršenja predmetnog krivičnog dela, navodeći da je na mestu gde je okupljen veći broj ljudi izazvao opasnost za
život i telo imenovanog oštećenog na taj način što je sa udaljenosti od pola metra od oštećenog ispalio jedan projektil u vazduh, koji je prošao pored njegovog levog uha.
Međutim, u žalbi branioca optuženog osnovano se ističe da prvostepeni sud o odlučnim činjenicama nije dao razloge, a oni koje je dao su nejasni. Ovo stoga što je za postojanje predmetnog krivičnog dela neophodno da je ta opasnost nastupila prema individualno neodređenom krugu lica ili pojedinom, ali individualno neodređenom, licu ili individualno određenom većem broju lica. Dakle,
predmetno krivično delo ne može postojati kada je ugrožen život i telesni integrtet samo jedne konkretno određene osobe, kao što je u ovom slučaju.
Naime, krivično delo iz člana 278. Krivičnog zakonika spada u grupu krivičnih dela protiv opšte
sigurnosti ljudi i imovine. To delo, kao i sva ostala iz te grupe, ima zaštitni objekat - opštu sigurnost,
a kao posledicu - opštu opasnost. Ta opšta opasnost se sastoji u ugrožavanju života ili tela individualno neodređenog kruga lica ili pojedinog, ali individualno neodređenog, lica ili pak individualno
određenog većeg broja lica, kako je to već navedeno.
Ovo krivično delo ne postoji u slučaju kada je ugrožen život ili telesni integritet konkretno određene
osobe, jer bi se u tom slučaju radilo o nekom drugom krivičnom delu ugrožavanja odn. povrede.
(Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, Kž. 1 6219/10 od 14.12.2010. godine)
517.
Okrivljeni koji je, posle fizičkog sukoba sa oštećenima koji su počeli da beže, ušao u automobil i upravljajući istim pod dejstvom alkohola velikom brzinom pojurio ka njima, pri čemu
je automobilom udario u dvoje oštećenih koji nisu mogli da se sklone s puta i naneo im lake telesne povrede, i time učinio krivično delo izazivanja opasnosti za život i telo ljudi opšte opasnim sredstvom i opšte opasnom radnjom, pri čemu je kao sredstvo za nanošenje povreda, odnosno ugrožavanje sigurnosti oštećenih, upotrebljen automobil.
Iz obrazloženja:
Ne mogu se prihvatiti kao osnovani navodi žalbe da je okrivljeni učinio krivično delo ugrožavanje saobraćaja, kada je posle fizičkog sukoba s više oštećenih, dok su oni bežali s mesta događaja,
ušao u automobil, a zatim upravljajući automobilom pod dejstvom alkohola u količini od 0,69 promila velikom brzinom pojurio ka njima, ali su se oni sklonili s puta, posle čega je na raskrsnici okrenuo svoj automobil i ponovo na njih pojurio velikom brzinom, pa je udario dvoje oštećenih koji nisu
uspeli da se sklone s puta i naneo im lake telesne povrede. Na opisani način okrivljeni je opšte opasnim sredstvom doveo u opasnost život i telo više pešaka koji su se nalazili na kolovozu, pri čemu je
bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje.
(Iz Presude Okružnog suda u Nišu Kž. br. 756/08)
- 265 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
518.
Okrivljeni je oglašen krivim da je izvršio krivično delo izazivanje opšte opasnosti iz člana 278.
KZ, jer je požarom izazvao opasnost za telo ljudi na taj način što je izašao iz stana a da je u njemu
ostavio upaljenu sveću na vitrini, svestan da usled takvog njegovog postupanja može doći do zabranjene posledice ali olako držeći da do nje neće doći. Sveća je pala na fotelju na kojoj je izbio požar
koji se ubrzo proširio na više delova stambenog objekta, a potom i na krovnu konstrukciju iznad susednih stambenih jedinica, dok je u stanovima bilo ljudi.
(Iz Presude Okružnog suda , Kž - 299/07, od 19. 02. 2007. godine)
519.
Kada je sačma ispaljena iz lovačke puške u lovu na fazana rikošetirala o mokro perje fazana i povredila oko oštećenom – u pitanju je slučaj koji se nije mogao predvideti i koji isključuje svaki oblik vinosti.
(Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu, Kž. 1. 112/06 od 14.02.2006. godine)
520.
Ako optuženi preduzetom opšte opasnom radnjom izazove opasnost za život ili telo ljudi, može se raditi o izvršenju krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 187. stava 1.
KZS. Ako je izazvana opasnost po život ili telo samo oštećenog, može se raditi o drugom
krivičnom delu.
Iz obrazloženja:
Presudom prvostepenog suda optuženi je oglašen krivim zbog krivičnog dela izazivanje opšte
opasnosti iz člana 187. stav 1. KZS. Povodom žalbe Opštinskog javnog tužioca na odluku o krivičnoj sankciji, po službenoj dužnosti, drugostepeni sud je prvostepenu presudu ukinuo i predmet vratio
prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Naime, izrekom presude dat je opis da je optuženi sekirom udario u prozor i stub putničkog motornog vozila vozačevih vrata, svestan da može povrediti
vozača - oštećenog, pa je time ugrozio život ili telo oštećenog. U obrazloženju nije navedeno da li se
radi o preduzetoj opšte opasnoj radnji i da li je stvorena konkretna opasnost samo za telo ili život
oštećenog - vozača putničkog motornog vozila, ili pak i drugih lica, pa je time učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP. Ako je nastala konkretna opasnost za oštećenog kao pojedinca, onda se može raditi o drugom krivičnom delu ugrožavanja sigurnosti - oštećenje tuđe stvari, ili nasilničko ponašanje.
(Iz rešenja Okružnog suda u Čačku Kž. br. 141/05, od 7.04.2005. godine)
521.
Okrivljeni je, ispaljivanjem projektila u pravcu objekata u kojima se nalaze i druga lica, preduzeo i prouzrokovao konkretnu opasnost za život i telo u smislu odredaba krivičnog dela izazivanja
opšte opasnosti.
(Iz Presude Okružnog suda u Novom Pazaru, K. br. 28/03 od 11.07.2005. godine)
- 266 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
NEPROPISNO I NEPRAVILNO IZVOĐENJE
GRAĐEVINSKIH RADOVA
(Član 281. Krivičnog zakonika)
522.
Krivično delo nepropisno i nepravilno izvođenje građevinskih radova neće postojati kada okrivljeni, prilikom rukovođenja građevinskih radova, izda naloge radnicima za postupanje, a jedan od
radnika preduzme radnje van tih naloga i time izazove opasnost.
(Iz Rešenja Okružnog suda u Beogradu, Kž. 311/07 od 14.02.2007. godine)
TEŠKA DELA PROTIV OPŠTE
SIGURNOSTI
(Član 288. Krivičnog zakonika)
523.
Pri osudi za teško delo protiv opšte sigurnosti sud mora jasno opredeliti oblik vinosti učinioca kako u odnosu na osnovno krivično delo tako i težu posledicu.
Iz obrazloženja:
Dajući opis radnji izvršenja dela u izreci prvostepene presude sud navodi da je optuženi opšte
opasnom radnjom izazvao opasnost za život prisutnih, tako što je sedeći za stolom i držeći prst na
obaraču pokazivao otkočeni pištolj sa metkom u cevi sada pokojnoj, "iako je bio svestan da usled
ovakvog njegovog činjenja može nastupiti zabranjena posledica, ali je na to pristao te je u jednom trenutku pritisnuo okidač usled čega je došlo do opaljenja metka koji je pogodio u grudi
oštećenu od čega je nastupila smrt", a isti projektil je pogodio i drugo lice kome je naneo tešku
telesnu povredu.
Ovakav opis radnji optuženog ne sadrži opredeljenje oblika vinosti optuženog u odnosu na
osnovno delo i težu posledicu. Iz onog što je izloženo u opisu činjenice i okolnosti pod kojima se
kritični događaj desio proizilazi da sud opredeljuje da je teža posledica, smrt oštećene nastupila kao
posledica eventualnog umišljaja optuženog, jer sud navodi da je optuženi bio svestan da usled njegovog činjenja može nastati zabranjena posledica, ali je na to pristao te je tada došlo do opaljenja metka koji je pogodio oštećenu od čega je nastupila njena smrt.
Međutim, krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti za koje je prvostepeni sud optuženog
oglasio krivim, može postojati samo ako je izvršilac u odnosu na tu posledicu postupao iz nehata.
Ako je ista obuhvaćena umišljajem optuženog, kako je to u konkretnom slučaju prvostepeni sud
našao, radilo bi se o nekom drugom krivičnom delu kod kojeg ta posledica predstavlja zakonsko
obeležje krivičnog dela (ubistvo, teška telesna povreda).
(Iz Rešenja Vrhovnog suda Srbije, Kž. br. 1148/04 od 23.09.2004. godine)
- 267 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
UGROŽAVANJE JAVNOG SAOBRAĆAJA
(Član 289. Krivičnog zakonika)
524.
Svaki učesnik u saobraćaju se može pouzdati da će se drugi učesnici u saobraćaju pridržavati
saobraćajnih propisa, shodno načelu poverenja. Dosledna primena ovog načela znači da se od
učesnika u saobraćaju ne može zahtevati da predvide iznenadno kršenje saobraćajnih propisa od
strane drugih lica.
(Iz Presude Okružnog suda u Subotici, Kž. 277/07 od 15.10.2007. godine)
525.
Činjenica da je maloletnik upravljao putničkim vozilom bez položenog vozačkog ispita nedozvoljenom i neprilagođenom brzinom, čime je učinio krivično delo teško delo protiv bezbednosti
javnog saobraćaja, čini da je osnovno delo izvršio sa eventualnim umišljajem.
(Iz Rešenja Vrhovnog suda Srbije, Kž. 26/07 od 10.04.2007. godine)
526.
Krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja koje je izvršeno u vreme kada bi
bilo kvalifikovano po članu 201. stav 2. u vezi člana 195. stav 1. KZ, treba kvalifikovati po novom
krivičnom zakoniku kao blažem.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije Kž. br. I 242/06 od 21.02.2006. godine)
527.
Kada je privatni tužilac sedeo u putničkom motornom vozilu na mestu suvozača, a optuženi je lopatom mahao iznad vozila sa desne bočne strane, tada nije izvršeno krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz čl. 67. st. 1. KZS, jer nema elemenata ozbiljne pretnje napada na život i telo privatnog tužioca.
Iz obrazloženja:
Presudom prvostepenog suda optuženi je oslobođen od optužbe primenom čl. 355. tač. 1. ZKP
da je izvršio krivično delo - ugrožavanje sigurnosti iz čl. 67. st. 1. KZS. Drugostepeni sud je odbio
kao neosnovanu žalbu privatnog tužioca i potvrdio je prvostepenu presudu. Dokazima je utvrđeno da
su postojale nesuglasice između optuženog i privatnog tužioca, da je kritičnom prilikom privatni tužilac sedeo u putničkom vozilu na mestu suvozača, vrata su bila zatvorena, optuženi je prišao i sa
podignutom lopatom mahao iznad vozila, vozilo nije udario niti je otvarao desna vrata vozila. Neosnovano je isticanje u žalbi privatnog tužioca da je sud pogrešno primenio zakon nalazeći da nema
krivičnog dela u radnjama optuženog. Naime, preduzeta radnja optuženog nema bitan elemenat krivičnog dela iz čl. 67. st. 1. KZS, a to je ozbiljna pretnja napada na život ili telo privatnog tužioca, s
obzirom da se nalazio zaštićen u putničkom motornom vozilu.
(Iz Presude Okružnog suda u Čačku, Kž. br. 43/05 od 11. 02. 2005. godine)
- 268 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
528.
Vozač koji na prednjem sedištu do njega stavi da sedi lice koje je očigledno pod uticajem alkohola, odgovoran je za ugrožavanje javnog saobraćaja koje nastupi u toku vožnje nekontrolisanom
radnjom tog lica jer je postupao protivno propisima o bezbednosti saobraćaja na putevima.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu Kž. br. 2831/05 od 23.11.2005. godine)
529.
Vozač koji je oborio pešaka i naneo mu smrtonosne povrede, morao je da predvidi situaciju i prilagodi brzinu približavajući se pešačkom prelazu.
Iz obrazloženja:
Okrivljeni je oglašen krivim zbog krivičnog dela – teškog dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja.
On je – približavajući se pešačkom prelazu, uočio pešaka koji je sa desne prelazio na levu stranu
kolovoza i došavši do sredine kolovoza, iznenada se vratio unazad kada je došlo do kontakta sa vozilom okrivljenog.
Okrivljeni je morao približavajući se pešačkom prelazu i blagovremeno uočivši pešaka, da smanji brzinu kretanja vozila do te mere da je mogao da zaustavi vozilo, a što on nije učinio ispred pešačkog prelaza.
Ponašanje pešaka koji se vratio unazad, ne dovodi u pitanje postojanje krivice okrivljenog.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu, Kž. br. 316/05 od 28.02.2005. godine)
530.
Vozač vozila hitne pomoći sa upaljenim rotacionim svetlom, započeo je skretanje u levo kada
mu je na semaforu bilo upaljeno crveno svetlo, usled čega je došlo do kontakta sa motorom koji se
propisno kretao u susret vozilu.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu, Kž. 2324/03 od 25.09.2003. godine)
531.
Relevantna je samo ona alkoholisanost optuženog koja je u uzročnoj vezi sa kršenjem saobraćajnih propisa.
Iz obrazloženja:
Prvostepeni sud je na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka spec. neuropsihijatra utvrdio
kolika je alkoholisanost optuženog iznosila u vreme izvršenja krivičnog dela i u kom stadijumu pijanstva se optuženi nalazio, ali je propustio da utvrdi i bitnu činjenicu da li je zbog te alkoholisanosti
optuženi bio sposoban za bezbedno upravljanje motornim vozilom. Prvostepeni sud mora da utvrdi i
da li postoji uzročna veza između takve alkoholisanosti optuženog i izvršenja krivičnog dela, odnosno da li je optuženi usled nesposobnosti, ili bitno umanjene sposobnosti za bezbedno upravljanje
- 269 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
motornim vozilom, vozio na nepropisan način, odnosno postupio suprotno odredbama čl. 38. st. 1.
ZOBS-a na putevima. Pored toga, treba sud treba da utvrdi i da li je optuženi bio svestan da vožnjom
u alkoholisanom stanju može ugroziti javni saobraćaj i time dovesti u opasnost život ili telo ljudi, i
da je na to pristao, odnosno da je osnovno krivično delo izvršio sa eventualnim umišljajem. Ovo je
bitno utvrditi jer ne može svaka alkoholisanost optuženog i svako umanjenje njegovih vozačkih sposobnosti biti u uzročno-posledičnoj vezi sa nastupanjem udesa, kako se to osnovano ističe u žalbi
branioca optuženog.
(Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu, Kž. 4/03 od 15.4.2003. godine)
NEPRUŽANJE POMOĆI LICU POVREĐENOM U
SAOBRAĆAJNOJ NEZGODI
(Član 296. Krivičnog zakonika)
532.
Svako napuštanje mesta saobraćajne nezgode u kojoj je oštećeni povređen od strane vozača motornog vozila, predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela ne pružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi iz čl. 296. st. 1. KZ, bez obzira na razloge napuštanja.
Iz obrazloženja:
Prvostepeni sud je dao jasne razloge zbog čega nije prihvatio odbranu okrivljenog, gde je ovaj isticao da je lice mesta napustio, jer je bio napadnut, našao se u opasnosti, a i sam je okrivljeni iznoseći svoju odbranu potvrdio da je lice mesta napustio iako je bio svestan da je došlo do povređivanja oštećene u
saobraćajnoj nezgodi, koja je neposredno pre toga nastala, te je bez ikakvog uticaja njegova odbrana da
se te iste večeri dobrovoljno prijavio najbližoj policijskoj stanici. Te činjenice nisu od značaja za postojanje predmetnog krivičnog dela, pa po oceni ovoga suda, prvostepeni sud je pravilno izveo zaključak da
je okrivljeni prisutnima na lice mesta predočio da će preparkirati vozilo (oštećenoj i njenom suprugu), a
u stvari seo je u svoje vozilo i lice mesta napustio ostavljajući povređeno lice bez pomoći. Pravilno je prvostepeni sud izveo pravni zaključak da je okrivljeni, postupajući na taj način, počinio krivično delo ne
pružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi iz čl. 296. st. 1. KZ.
(Presuda Opštinskog suda u Čajetini K. 46/09, od 16. oktobra 2009. godine)
533.
Vozač nije prilagodio brzinu kretanja svog vozila pri nailasku na prepreku na putu kada
je prešao preko tela oštećene koja je ležala pod uticajem alkohola na kolovozu i pošto joj naneo telesne povrede napustio lice mesta ostavljajući oštećenu bez pružanja pomoći.
Iz obrazloženja:
Optuženi je oglašen krivim zbog krivičnog dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja i nepružanja pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi.
- 270 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Okrivljeni brzinu kretanja svog vozila nije prilagodio nailasku na prepreku koja se nalazila na
putu, a koju je pod uličnim svetlom koje je radilo uočio i mogao da predvidi, usled čega je vozilom
prešao preko tela oštećene koja je ležala na kolovozu i naneo joj telesne povrede nakon čega je izašao iz svog vozila, pogledao oštećenu i udaljio se.
Telo oštećene koja je ležala pod uticajem alkohola na kolovozu je prepreka koju je morao uočiti
blagovremeno na kolovozu.
Umesto toga on je bespomoćnu ostavio oštećenu koju je svojim vozilom povredio.
Ovakve radnje predstavljaju krivično delo nepružanja pomoći licu povređenom u saobraćajnoj
nezgodi iz čl. 296. st. 1. KZ.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu Kž. 903/06 od 10.4.2006. godine)
534.
I u situaciji kada je okrivljeni nije kriv za saobraćajnu nezgodu koju je prouzrokovao vozilom,
nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi predstavlja krivično delo.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu Kž. br. 2040/05 od 20.10.2005. godine)
535.
Ostavljanje bez pomoći lica koje je povređeno prevoznim sredstvom može se sastojati i u
tome što je vozač posle povređivanja oštećenih ostao u svom vozilu neizlazeći iz njega do dolaska policije, propuštajući da povređenima ukaže pomoć.
Iz obrazloženja:
Okrivljeni je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnih dela ugrožavanje javnog saobraćaja i nepružanja pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nesreći.
On je upravljao putničkim vozilom neprilagođenom brzinom saobraćajnim uslovima pa je tako
krećući se udario i oborio tri pešaka koji su tom prilikom zadobili lake telesne povrede.
Nakon toga ostavio je povređene bez pomoći tako što je ostao u vozilu iz koga nije izlazio do
dolaska policije.
Sud je našao da je on mogao izaći iz vozila i pomoći povređenim u nesreći ili ih prevesti do mesta gde im se može pružiti pomoć ili bar pozvati hitnu pomoć.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu, Kž. br. 2734/04 od 4.11.2004. godine)
TEŠKA DELA PROTIV BEZBEDNOSTI JAVNOG
SAOBRAĆAJA
(Član 297. Krivičnog zakonika)
536.
Na osnovu činjenice da je optuženi upravljao putničkim vozilom bez položenog vozačkog
ispita, pod uticajem alkohola i brzinom većom od dozvoljene, može se zaključiti da je kao uči- 271 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
nilac krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja - osnovno delo izvršio sa
eventualnim umišljajem.
Iz obrazloženja:
Presudom Okružnog suda u S, K- br. 25/05 od 08.02.2006. godine optuženi A. S. oglašen je
krivim zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana
297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. Krivičnog zakonika. Pravilan je zaključak prvostepenog suda da je optuženi A. S. osnovno krivično delo ugrožavanja javnog saobraćaja iz člana 289. stav 1.
pomenutog zakonika izvršio sa eventualnim umišljajem jer je znao da upravlja putničkim vozilom i da je pored toga konzumirao alkoholno piće i vozio bez položenog vozačkog ispita i bio
svestan da u takvom stanju može ugroziti javni saobraćaj pa je obzirom na količinu alkohola u
krvi i način upravljanja vozilom vozeći brzinom većom od dozvoljene, očigledno pristao na ugrožavanje ali je olako držao da do težih posledica neće doći ili pak da će uspeti da ih spreči, pri čemu je do težih posledica ipak došlo, pa je usled radnji optuženog došlo do smrti tri lica i teške telesne povrede kod njegovog saputnika. Za ovu svoju ocenu prvostepeni sud je na strani 12 pobijane presude dao argumentovane i valjane razloge koje u svemu prihvata i Vrhovni sud, dok se
suprotni žalbeni navodi branioca optuženog kojima se osporava utvrđenje i oblik vinosti sa kojim
je optuženi postupao kritičnom prilikom ocenjuju neosnovanim.
(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Kž - 1023/06 od 19.02.2007. godine)
537.
Za optuženog kao učinioca krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja
predstavlja otežavajuću okolnost činjenica da je nakon udara vozilom u pešaka koji je od udara preminuo, napustio mesto događaja, ne zaustavljajući se.
Iz obrazloženja:
Na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je pravilno primenio krivični
zakon kada je optuženog AA oglasio krivim zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 201. stav 2. u vezi sa članom 195. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije. Međutim, kako je 1. januara 2006. godine stupio na snagu Krivični zakonik (dalje: KZ),
to su radnje optuženog opisane u izreci prvostepene presude pravno kvalifikovane po odredbi člana
297. stav 2. u vezi sa članom 289. stav 1. KZ.
Odlučujući o kazni, Vrhovni sud je kao olakšavajuće okolnosti cenio dosadašnju neosuđivanost
optuženog, njegove porodične prilike, s obzirom da je oženjen i otac jednog maloletnog deteta, te da
očekuje rođenje drugog deteta, a posebno propust oštećenog koji je kritičnom prilikom prelazio kolovoz van pešačkog prelaza, dok je kao otežavajuću okolnost cenio ponašanje optuženog nakon izvršenja krivičnog dela, obzirom da je bez zaustavljanja, nakon udara u oštećenog OO, koji je usled
udara i preminuo, nastavio vožnju i napustio mesto saobraćajne nezgode.
(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Kž. I 756/05 od 2.3.2006)
- 272 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
538.
Vozač kamiona koji je na prilaznom putu deponiji, videvši oštećenog koga je poznavao, da
mu daje znak da ga poveze skoro zaustavio vozilo da bi se oštećeni popeo na papučicu i okačio
rukom o otvoren prozor, preduzeo je radnju a da se prethodno nije uverio da to može učiniti
bez opasnosti za drugog učesnika u saobraćaju – oštećenog koji je pao pod kamion i okrivljeni
je prešao zadnjim točkom preko njega i usmrtio ga.
Iz obrazloženja:
Okrivljeni se nije pridržao odredbe člana 38. stava 1. Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima mada je bio svestan da time može ugroziti javni saobraćaj tako da je doveo u opasnost život ljudi, ali je olako držao da takva posledica neće nastupiti.
U njegovim utvrđenim radnjama stoje sva obeležja krivičnog dela teškog dela protiv bezbednosti
saobraćaja iz člana 201. stav 4. u vezi čl. 195. st. 3. u vezi stava 1. KZS, za koje krivično delo je
oglašen krivim.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu, Kž. br. 3343/04 od 31.12.2004. godine)
IZAZIVANJE NACIONALNE, RASNE I
VERSKE MRŽNJE I NETRPELJIVOSTI
(Član 317. Krivičnog zakonika)
539.
Umišljaj okrivljenog, kod krivičnog dela iz člana 317. stav 1. Krivičnog zakonika, mora obuhvatati svest da svojim radnjama može izazvati nacionalnu, rasnu ili versku mržnju i netrpeljivost a nije neophodno da ona i bude i izazvana. Bitno je da se radi o radnjama koje objektivno mogu izazvati takvu posledicu i to treba utvrditi u svakom konkretnom slučaju.
Iz obrazloženja:
Prvostepeni sud je za predmetno delo obustavio postupak prema imenovanom okrivljenom maloletniku (sada punoletnom), na osnovu člana 78. stav 2. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih
dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica u vezi člana 355. tačka 3. Zakonika o krivičnom postupku. Našao je da je nesporno da je maloletnik dana 18.10.2006. godine na fudbalskoj utakmici uzvikivao citirane parole, ali se bez sumnje može smatrati da to nije činio s namerom da izazove ili poveća
međuetničku i versku netrpeljivost između konkretnih nacionalnih zajednica. Cilj, dakle, nije bio da
se ojača negativan stav prema određenoj nacionalnoj i verskoj zajednici. Parole su uzvikivali svi navijači u masi u navijačkom žaru, pa i okrivljeni u sklopu podrške klubu za koji je navijao, zajedno sa
drugim navijačkim parolama. Za postojanje ovog krivičnog dela neophodan je umišljaj učinioca koga - s obzirom na okolnosti slučaja - evidentno nema, a citirane parole uzvikivao je kao navijač bez
posebno definisanog cilja, tako da se ne može smatrati da su one usmerene na ono što iziskuje predmetno krivično delo.
- 273 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Žalbom nadležnog javnog tužioca osnovano se ističe da je prvostepeni sud učinio bitnu povredu
odredaba krivičnog postupka u stavu 2. izreke rešenja kojim je obustavio krivični postupak prema
maloletniku zbog krivičnog dela iz člana 317. stav 1. Krivičnog zakonika na osnovu člana 355. tačka
3. Zakonika o krivičnom postupku, budući da obrazloženje rešenja ne sadrži razloge o odlučnim činjenicama, a oni koji su dati su protivrečni i međusobno kontradiktorni. U obrazloženju rešenja nije
naveden činjenični opis krivičnog dela iz člana 317. stav 1. Krivičnog zakonika, kako je to bliže opisano u podnetom predlogu za izricanje krivične sankcije prema maloletniku.
Okružni javni tužilac nalazi da je sud pogrešno i nepotpuno utvrdio činjenično stanje kada je obustavio krivični postupak. Neprihvatljivi su navodi suda iz obrazloženja rešenja da je maloletnik, zajedno sa ostalim navijačima, uzvikivao parole " … Nož, žica, Srebrenica …" i " … Srbija Srbima,
napolje sa Turcima …", te da ih je uzvikivao u navijačkom žaru u sklopu podrške klubu za koji navija a da nije imao negativan stav prema određenoj nacionalnoj ili verskoj zajednici, kao i da nije postupio sa umišljajem koji je potreban za izvršenje ovog krivičnog dela.
Pri tome, prvostepeni sud nije cenio okolnost da je maloletnik priznao da je sa ostalim navijačima više puta uzvikivao navedene parole, pa nije ni dao odgovarajuće razloge zbog kojih smatra da se
ovde radi o običnom navijačkom žaru i podršci klubu, jer se za navijanje i podršku klubu koriste parole druge sadržine sportskog karaktera, a ne sadržine koja može izazvati versku mržnju prema muslimanima i netrpeljivost prema Turcima, s obzirom da su učesnici fudbalske utakmice ili navijači
dolazili sa područja koje je naseljeno većinom licima muslimanske vere.
Prema stavu Vrhovnog suda, iz tih razloga je potrebno da prvostepeni sud oceni da li je sada punoletni okrivljeni postupao sa direktnim ili eventualnim umišljajem. Jer, ovde je bitna sadržina umišljaja tj. da li je njegovim umišljajem bila obuhvaćena svest da time što upućuje odgovarajuće poruke izaziva i raspiruje nacionalnu, rasnu i versku mržnju i razdor među narodima i narodnostima koji
žive na našem području.
Pri tome, potrebno je imati u vidu i izveštaj nadležnog Centra za socijalni rad, po kome je maloletnik duševno adekvatno razvijen, poznaje osnovne socijalne norme ponašanja i prihvata ih, iz čega
proizilazi da je bio svestan da je njegovo delo zabranjeno.
Za postojanje krivičnog dela iz člana 317. stav 1. Krivičnog zakonika je bitno da umišljaj okrivljenog obuhvata njegovu svest da svojim radnjama može izazvati nacionalnu, rasnu ili versku mržnju i netrpeljivost, s tim da nije neophodno da ona i bude izazvana. Bitno je da se radi o radnjama
koje objektivno mogu izazvati takvu posledicu i to treba utvrditi u svakom konkretnom slučaju.
(Iz Rešenja Vrhovnog suda Srbije, Kžm. 88/09 od 08.06.2009. godine)
540.
Za postojanje krivičnog dela izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti dovoljno je i ako se radnje izvršenja, u vidu izazivanja rasne mržnje, preduzimaju i prema samo jednom
pripadniku crne rase.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kž. 2917/08 od 23.09.2009. godine)
541.
Krivično delo izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti je u svom osnovnom
obliku dovršeno preduzimanjem bilo koje zakonom određene radnje, i to bez obzira da li je nastala
posledica u konkretnom slučaju - da li je stvorena ili raspirivana mržnja odn. izazvana netrpeljivost
među narodima ili etničkim zajednicama u Republici Srbiji.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kž. 2528/07 od 21.01.2008. godine)
- 274 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
UDRUŽIVANJE RADI PROTIVUSTAVNE
DELATNOSTI
(Član 319. Krivičnog zakonika)
542.
Stvaranje udruženja radi vršenja krivičnih dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti
Republike Srbije je proces sastavljen iz niza posebnih delatnosti i obuhvata svaku takvu delatnost, što znači da za postojanje ovog dela dovoljno je da su preduzete radnje koje su time obuhvaćene bez obzira da li su i okončane.
Iz obrazloženja:
Navodi iz žalbi branilaca imenovanih optuženih (da se ne može prihvatiti zaključak prvostepenog suda da se pripremne radnje optuženih "vehabija" tretiraju kao radnje izvršenja krivičnog
dela Terorizma iz člana 312. Krivičnog zakonika, jer u njihovim radnjama nisu nastupile zabranjene posledice predmetnog krivičnog dela) - su neosnovani.
Naime, prvostepeni sud je na nesumnjiv način utvrdio da se u konkretnom slučaju radi o udruženju koje je stvoreno radi vršenja krivičnog dela terorizma, a stvaranje - u smislu odredbe člana 319.
Krivičnog zakonika - podrazumeva svaku delatnost upravljenu na obezbeđenje uslova za zajedničku
akciju više lica radi vršenja zakonom određenih krivičnih dela iz čl. 305. do 310. i čl. 312. do 314.
Zakonika. Oblici stvaranja su najčešće radnje organizovanja (traženje lica koja će učestvovati u neprijateljskim akcijama, obezbeđenje materijalnih sredstava, nabavljanje sredstava za izvršenje akcija,
stvaranje planova o akcijama i dr.).
Stvaranje udruženja je proces sastavljen iz niza posebnih delatnosti i obuhvata svaku takvu delatnost, što znači da za postojanje ovog dela nije od odlučujućeg značaja da li je udruženje i stvoreno. Dovoljno je da su preduzete radnje koje su obuhvaćene procesom stvaranja a nije prelomno da je
udruženje počelo delovati u okviru svog plana ili da je počelo da vrši krivična dela radi kojih je stvoreno niti je od značaja njegova mogućnost da preduzima sve akcije predviđene planom.
S obzirom na to, neosnovani su i žalbeni navodi branioca da se u vezi konkretnog okrivljenog radi o dobrovoljnom odustanku od izvršenja predmetnog krivičnog dela, imajući u vidu radnje koje je
već preduzeo. Dakle, samim tim ovakva teza odbrane je bez uticaja na elemente predmetnog krivičnog dela.
Isto tako, prvostepeni sud je dao razloge i za svoj zaključak da je kod optuženih postojala namera ugrožavanja bezbednosti Republike Srbije, a sve radi sticanja verske i političke moći, budući da
su optuženi preduzimali opisane radnje izvršenja navedenog krivičnog dela kako bi se ostvarile i njegove posledice (osećaj lične nesigurnosti kod građana ili grupe građana). Najjači dokaz u tom pogledu je pripremanje ubistva imenovanog lica koje obavlja veoma visoku dužnost u Islamskoj verskoj
zajednici, uz istovremeni plan za oružani napad na zgradu policije čime bi nesumnjivo bio stvoren
strah i nesigurnost kod svih građana, bez obzira na etničku i versku pripadnost a naročito s obzirom
na sredinu u kojoj se to dešava.
(Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, Kž1. Po1 8/2010(1) od 12.03.2010. godine)
- 275 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
SPREČAVANJE SLUŽBENOG LICA U VRŠENJU
SLUŽBENE RADNJE
(Član 322. Krivičnog zakonika)
543.
Nekulturno ophođenje okrivljenog prema službenom licu koje ne sadrži pretnju da će se
neposredno upotrebiti sila, ne predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje.
Iz obrazloženja:
Kako je službeno lice, turistički inspektor, kao oštećena izjavila da kritičnom prilikom nije
obavljala ni jednu službenu radnju prema okrivljenom, da joj nije prećeno i da nije ugrožavana, a
drugo službeno lice oštećena turistički inspektor je istakla da je ponašanje okrivljenog kritičnom
prilikom bilo nekulturno i nevaspitano, njen šef je odlučio da se zbog ponašanja okrivljenog na
licu mesta koje je protokolisano u zapisniku podnese krivična prijava. Iz navedenog proizilazi da
u konkretnom slučaju sile nije bilo, a upotrebljeni izrazi okrivljenog kritičnom prilikom ''sledeći
put ćemo drugačije, vi ste bezobrazni, preterali ste svaku granicu, videćete, ja sam tek počeo'',
nemaju svojstvo pretnje da će se neposredno upotrebiti sila, niti su objektivno mogli da spreče
službena lica u vršenju službene radnje, već se pre može okarakterisati kao nekulturno i nevaspitano ponašanje okrivljenog.
Imajući u vidu napred navedeno, Apelacioni sud u Beogradu je povodom žalbe, a po službenoj
dužnosti preinačio prvostepenu presudu tako što je okrivljenog, na osnovu odredbe člana 355. tačka
1. ZKP, oslobodio od optužbe da je izvršio dva krivična dela sprečavanje službenog lica u vršenju
službene radnje iz člana 322. stav 1. KZ RS, jer dela za koja je optužen po zakonu nisu krivična dela.
(Presuda Apelacionog suda u Beogradu, Kž. 1630/10 od 4. 3. 2010.)
544.
Kada je okrivljeni prema službenom licu koje je vršilo službenu radnju upotrebio silu i
pretnju, a službeno lice je službenu radnju dovršilo, ne radi se o izvršenju krivičnog dela sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje iz čl. 322. st. 1. KZ, već o izvršenju istog krivičnog dela u pokušaju iz čl. 30. KZ.
Iz obrazloženja:
Presudom Opštinskog suda u Subotici K. 512/07 od 2. oktobra 2007. okrivljeni je oglašen krivim
zbog krivičnog dela sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje iz čl. 322. st. 1. KZ.
Presudom Okružnog suda u Subotici Kž. 22/08 od 1. februara 2008. preinačena je prvostepena
presuda u pogledu pravne ocene dela, tako što Okružni sud nalazi da se u radnjama okrivljenog stiču
zakonska obeležja krivičnog dela sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje u pokušaju iz
čl. 322. st. 1. a u vezi čl. 30. KZ.
- 276 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Prvostepeni sud pogrešno nalazi i zaključuje da su se u radnjama okrivljenog stekla obeležja dovršenog krivičnog dela sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje iz čl. 322. st. 1. KZ, zanemarujući činjenicu da su službena lica kritičnom prilikom u potpunosti izvršila službenu radnju koju su započeli pa se u takvoj situaciji inkriminisana delatnost okrivljenog može tretirati jedino i isključivo kao
sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje u pokušaju iz čl. 322. st. 1. u vezi čl. 30. KZ.
(Iz Presude Okružnog suda u Subotici Kž. 22/08 od 1.02.2008. godine)
545.
Kada policajac podigne znak "stop", a optuženi se ne zaustavi, pa vozilom kojim je
upravljao udari oštećenog policajca i nanese mu lake telesne povrede izvršio je krivično delo sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje iz čl. 322 st.3 u vezi st.1 i 2 KZ a ne
prekršaj.
Iz obrazloženja:
Presudom Opštinskog suda u G. Milanovcu K 339/07 od 28. marta 2008. optuženi je oglašen
krivim zbog krivičnog dela sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje iz čl. 322 st.3 KZ.
Presudom Okružnog suda u Čačku Kž 344/08 od 10. septembra 2008. odbija se kao neosnovana
žalba branioca optuženog, a presuda Opštinskog suda u G. Milanovcu K 339/07 od 28. marta 2008.
se potvrđuje.
Žalbom se neosnovano ukazuje da u radnji optuženog mogu stajati samo elementi prekršaja a nikako krivičnog dela. Ovi navodi su neosnovani jer iz izreke presude je potpuno jasno i razumljivo da
je optuženi upotrebom sile sprečio policajca ... kao službeno lice u vršenju službene radnje i to tako
što na znak oštećenog tablicom "stop" ne samo da nije stao već je vozilo usmerio prema policajcu, i
kao posledica kontakta naneo mu lake telesne povrede u predeo nogu, a pri tom vozilom produžio ne
zaustavljajući se. Ovo je jasan opis iz izreke presude i predstavlja delo protiv državnog organa koga
je optuženi sprečio u vršenju službene radnje i pri tom mu naneo lake telesne povrede. Ovakav činjenični opis proizilazi iz izvedenih dokaza, pre svega iskaza oštećenog a čiji iskaz je prvostepeni sud
pravilno cenio kao verodostojan. Neosnovani su žalbeni navodi da se radi o prekršaju, a takođe je
neosnovano isticanje da je trebalo izvršiti veštačenje oštećenje na vozilu optuženog a u poređenju sa
povredama koje je oštećeni zadobio jer je to očigledno suvišno s obzirom na izvedene dokaze i sigurnost zaključka prvostepenog suda.
(Iz Presude Okružnog suda u Čačku Kž. 344/08 od 10.09. 2008. godine)
546.
Stalni sudski veštak, koji je privatno angažovan za potrebe fizičkih lica, bez naredbe suda
ili organa uprave u odgovarajućem postupku, nema svojstvo ovlašćenog službenog lica.
Iz obrazloženja:
Prvostepenim rešenjem odbijen je optužni predlog da je okrivljeni izvršio krivično delo tako što
je pretio stalnom sudskom veštaku geodetske struke da će mu razbiti instrumente tražeći, da napusti
lice mesta i da će ukoliko se ne ukloni biti krvi do kolena, sprečivši ga na taj način da izvrši premer
katastarske parcele.
- 277 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Imajući u vidu da se krivično delo sprečavanje službenog lica u vršenju službene dužnosti sastoji
u tome da izvršilac pretnjom neposredne upotrebe sile spreči službeno lice u vršenju službene radnje
koje je preduzelo u okviru svojih ovlašćenja, a da je kritičnom prilikom sudski veštak izašao na katastarsku parcelu angažovan od strane advokata, a za potrebe fizičkog lica, dakle bez naredbe suda ili
organa uprave u odgovarajućem sudskom ili upravnom postupku, sud je našao da isti nema svojstvo
ovlašćenog službenog lica u smislu člana 46. stav 1. KZS.
Pravilno je sud našavši da delo koje se stavlja na teret okrivljenom nije krivično delo.
(Iz Rešenja Okružnog suda u Beogradu, Kž. br. 1146/04 od 6.05.2004. godine)
547.
Sudski pozivar kada vrši dostavu sudskih poziva predstavlja službeno lice koje vrši službenu dužnost.
Iz obrazloženja:
Prvostepenom presudom okrivljeni je oglašen krivim da je izvršio krivično delo iz člana 213.
stav 2. u vezi st. 1. KZS tako što je sprečio službeno lice u vršenju službene radnje koja je bila preduzeta u okviru ovlašćenja.
On je odbio da primi od sudskog pozivara poziv. Nakon što mu je pozivar ostavio poziv u kancelariji, okrivljeni je sustigao oštećenog u hodniku, uhvatio ga rukama oko vrata, pretresao i ugurao
mu poziv u džep, kojom prilikom je oštećeni zadobio laku telesnu povredu.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu, Kž. br. 1980/03 od 27.08.2003. godine)
NAPAD NA SLUŽBENO LICE U VRŠENJU SLUŽBENE DUŽNOSTI
(Član 323. Krivičnog zakonika)
548.
Komunalni redar predstavlja službeno lice, pa kada mu je naneta laka telesna povreda pri vršenju
službene radnje koju je preduzeo u okviru svojih ovlašćenja, to predstavlja krivično delo napad na
službeno lice u vršenju službene dužnosti.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu Kž. br. 2457/04 od 5.10.2004. godine)
LAŽNO PREDSTAVLJANJE
(Član 329. Krivičnog zakonika)
549.
Učinilac se lažno predstavio kao službeno lice – policajac i izvršio radnju koju je ovlašćeno da
izvrši samo službeno lice tako što se oštećenoj koja je prelazila ulicu na nedozvoljenom mestu pred- 278 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
stavio kao policajac i pokazujući joj značku na kožnom privesku naplatio od nje novčanu kaznu u iznosu od 500,00 dianra, u nameri da na taj način pribavi sebi korist.Ovakve radnje učinioca pravilno
su kvalifikovane kao krivično delo lažnog predstavljanja.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu, Kž. br. 311/05 od 14.02.2005. godine)
SAMOVLAŠĆE
(Član 330. Krivičnog zakonika)
550.
Osim umišljaja, subjektivno biće krivičnog dela Samovlašća podrazumeva i svest o tome
da učiniocu pripada pravo koje pribavlja.
Iz obrazloženja:
Odredbom člana 330. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da krivično delo Samovlašće
vrši onaj ko samovlasno pribavlja neko svoje pravo ili pravo za koje smatra da mu pripada. Imajući to u vidu, Apelacioni sud nalazi da subjektivno biće ovog krivičnog dela, osim umišljaja,
podrazumeva i svest o tome da učiniocu pripada pravo koje pribavlja.
(Iz Rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Kž1. 728/2013 od 01.03.2013. godine)
551.
Neophodan uslov za postojanje krivičnog dela samovlašća je da je izvršilac ubeđen da mu pripada pravo koje samovlasno pribavlja, bez obzira da li to pravo stvarno postoji.
Iz obrazloženja:
Pravilno analizirajući odredbu člana 330. stav 1. Krivičnog zakonika, prvostepeni sud je zaključio da se radnja izvršenja navedenog krivičnog dela sastoji u tome da izvršilac pribavlja neko svoje
pravo ili pravo za koje smatra da mu pripada. Dakle, da je u konkrtenom slučaju neophodan uslov da
je izvršilac ubeđen da mu pripada pravo koje samovlasno pribavlja, pri čemu nije od značaja da li to
pravo stvarno postoji.
S tim u vezi, prvostepeni sud je pravilno zaključio da okrivljeni nisu mogli smatrati da im
pravo na priključenje na elektromerežu oštećenog preduzeća pripada, s obzirom da se takvo pravo stiče tek nakon određene procedure, a da je okrivljenima bilo poznato da zaobilaze tu proceduru i da se na svoju ruku direktno priključuju na banderu bez brojila.
(Iz Rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Kž1. 741/2013 od 14.02.2013. godine)
552.
Ukoliko se ne može smatrati da je okrivljeni predmetno pravo samovlasno pribavio (pravo
zakupa stekao učešćem u postupku javne licitacije ili na osnovu odluke nadležnog organa) tada
nema krivičnog dela Samovlašće iz člana 330. stav 1. Krivičnog zakonika.
- 279 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Iz obrazloženja:
Okrivljeni je pravo zakupa na spornim parcelama stekao učešćem u zakonom propisanom postupku javne licitacije, kao i na osnovu odluke Skupštine opštine i Ugovora sa Ministarstvom poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede.
Zbog toga je pravilan zaključak prvostepenog suda da izvedenim dokazima nije utvrđeno da je
okrivljeni samovlasno pribavio neko svoje pravo ili pravo za koje smatra da mu pripada, što su bitna
obeležja krivičnog dela Samovlašće iz člana 330. stav 1. Krivičnog zakonika.
Zbog toga je okrivljenog, pravilnom primenom odredbe člana 355. stav 1. tačka 2. Zakonika o
krivičnom postupku, oslobodio od optužbe.
(Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu, Kž1. 326/2013 od 12.02.2013. godine)
553.
Radnja okrivljenog koja se ogleda u priključenju njegovog objekta na električnu mrežu u
situaciji kada nije platio prethodno utrošenu električnu energiju, ne predstavlja krivično delo
samovlašća.
Iz obrazloženja:
Po nalaženju Apelacionog suda, pravilno je prvostepeni sud utvrdio činjenično stanje kada je našao da je okrivljeni samovlasno priključio svoje domaćinstvo na distributivni sistem oštećene ED, tako što je nakon što su ga isključili sa distributivne mreže zbog postojanja velikog duga prema ED,
odlučio da se samovlasno priključi na mestu gde je izvršeno isključenje.
Međutim, po oceni Apelacionog suda, na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje, pogrešno je prvostepeni sud primenio krivični zakon kada je našao da se u radnjama okrivljenog stiču zakonska obeležja krivičnog dela samovlašća iz člana 330. st. 1. KZ-a, a ovo iz sledećih razloga:
Radnja krivičnog dela samovlašća sastoji se od delatnosti kojom se pribavlja svoje pravo ili pravo za koje se smatra da postoji, što dalje znači da ostvarivanje tog prava treba da se pojavljuje kao
osnovano na zakonu po svojoj sadržini, a protivzakonito po načinu pribavljanja.
Sledom toga, ovo krivično delo neće postojati ako se pribavlja pravo za koje izvršilac dela zna
da njemu ne pripada i da ga ni zakonskim putem ne može pribaviti i nije potrebno da to pravo stvarno postoji, odnosno da pripada izvršiocu krivičnog dela.
Polazeći od iznetog i utvrđenih činjenica da je okrivljeni isključivan sa električne mreže zbog
neplaćanja prethodno utrošene električne energije i odbrane okrivljenog da on nema mogućnosti da
dug isplati pod uslovima koje postavlja ED kao poverilac, radnja okrivljenog koja se ogleda u priključenju njegovog objekta na električnu mrežu u situaciji kada nije platio prethodno utrošenu električnu energiju, nije pribavljanje nekog prava koje mu pripada ili za koje smatra da mu pripada, a to
dalje znači da u njegovim radnjama nema elemenata ovog krivičnog dela, zbog čega je Apelacioni
sud preinačio prvostepenu presudu, tako što je okrivljenog oslobodio od optužbe da je počinio krivično delo samovlašća iz člana 330. stav 1. KZ-a.
U konkretnom slučaju, po nalaženju ovoga suda, može se eventualno raditi o krivičnom delu
krađe, ali činjenični opis dat u dispozitivu optužnog akta javnog tužioca ne daje osnov za primenu
ove pravne kvalifikacije, jer bi sud primenjujući ovu kvalifikaciju prekoračio optužbu.
(Presuda Apelacionog suda u Beogradu, Kž1. 6234/11 od 24.1.2012. godine)
- 280 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
554.
Zadržavanjem službenog vozila koje mu je poslodavac predao na korišćenje po osnovu
radnog odnosa a dok mu ne bude isplaćeno dospelo potraživanje prema poslodavcu - zaposleni
nije učinio krivično delo samovlašća iz člana 330. stav 1. Krivičnog zakonika.
Iz obrazloženja:
Nesporno je ustanovljeno da je imenovani okrivljeni bio u radnom odnosu kod navedenog preduzeća, od koga na korišćenje zadužio, prema sačinjenom protokolu o preuzimanju, navedeno vozilo.
Takođe je nesporno da je okrivljeni od 02.06.2007. godine pa do 17.10.2007. godine odbijao da preda predmetno vozilo svom poslodavcu, navodeći kao razlog za takav postupak da je po savetu advokata zadržao vozilo kao sredstvo obezbeđenja potraživanja prema oštećenom preduzeću, u kome mu
je – u međuvremenu – prestao radni odnos. Dana 17.10.2007. godine vozilo je predao ovlašćenom licu ovog preduzeća.
Relevantne odredbe:
Poverilac dospelog potraživanja, u čijim se rukama nalazi neka dužnikova stvar, ima pravo zadržati je dok mu ne bude isplaćeno potraživanje – član 286. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima
Samovlašće je protivpravno pribavljanje nekog prava; ne postoji ovo delo ako postoji neki opšti
ili poseban osnov isključenja protivpravnosti, kad je, dakle, titular prava ovlašćen da ga ostvaruje
preduzimajući u tom cilju određene delatnosti - član 330. Krivičnog zakonika.
U konkretnom slučaju okrivljenom je vozilo bilo predato na korišćenje i kod njega se nalazilo od
01.06.2007. godine do 17.10.2007. godine. Pravo za koje okrivljeni smatra da mu pripada je pravo
potraživanja koje ima prema preduzeću, i to pravo novčanog potraživanja u iznosu od 800 evra na
ime popravke predmetnog vozila, koje bi moglo da bude eventualno predmet krivičnog postupka, i
koje nije tokom krivičnog postupka osporavano od strane pomenutog preduzeća.
Zato on, u smislu navedene odredbe Zakona o obligacionim odnosima, ima pravo zadržavanja vozila. To zadržavanje predstavlja samo legalan način na koji je okrivljeni pokušao da pribavi pravo za koje
smatra da mu pripada, iz kojih razloga je pravilno prvostepeni sud postupio kada je utvrdio da u radnjama okrivljenog nisu ostvarena obeležja krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret.
(Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, Kž I 1321/10 od 23.02.2010. godine)
555.
Okrivljeni koji se samovlasno priključio na distributivni sistem, ostvario je sva bitna obeležja krivičnog dela samovlašće iz člana 330. stav 1. KZ
Iz obrazloženja:
Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je prvostepenom i drugostepenom presudom povređena odredba člana 369. tačka 1. ZKP u korist okrivljenog.
Naime, prvostepeni sud je okrivljenog oslobodio od optužbe za krivično delo samovlašće iz
člana 330. stav 1. KZ, nalazeći da je okrivljeni radnje koje su mu optužnim aktom stavljene na
teret preduzeo u samopomoći, radi otklanjanja posledica nezakonitog postupanja oštećenog Pred- 281 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
uzeća JP EDB N., pa je u konkretnom slučaju isključena protivpravnost, a time i krivično delo.
Prema stavu prvostepenog suda, JP EDB N. je okrivljenom isključilo električnu energiju nezakonito jer
je potraživanje u vezi koga je električna energija isključena, zastarelo. Pri tome prvostepeni sud tu činjenicu da se radi o zastarelom potraživanju nije sa sigurnošću ni utvrdio. Međutim, čak i da je postupanje
elektrodistribucije bilo nezakonito, okrivljeni, u konkretnom slučaju nije imao pravo na samopomoć odnosno na samovlasno priključenje instalacije na distributivni sistem JP EDB N..
Prema odredbi člana 64. stav 1. Zakona o energetici, zabranjeno je samovlasno priključivanje
objekata, uređaja ili instalacija na prenosni, transportni ili distributivni sistem. Shodno navedenoj odredbi, okrivljeni je, ukoliko je smatrao da mu je električna energija nezakonito isključena, trebalo da
zatraži sudsku zaštitu podnošenjem tužbe u tom smislu, sa predlogom donošenja privremene mere
radi nastavka isporuke električne energije, a ne da se samovlasno priključi na distributivni sistem.
Kako okrivljeni to nije učinio već se samovlasno priključio na distributivni sistem, time je ostvario
sva bitna obeležja krivičnog dela samovlašće iz člana 330. stav 1. KZ, te kako u konkretnom slučaju
nije postojao ni jedan zakonom propisan osnov koji isključuje postojanje krivičnog dela, a što je neophodan uslov za donošenje oslobađajuće presude u smislu člana 355. stav 1. ZKP, to je prvostepeni
sud povredio odredbu člana 369. tačka 1. ZKP u korist okrivljenog.
(Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Kzz. 145/10 od 30. 6. 2010. godine)
556.
Dokazivanje da je neko samovlasno pribavio neko svoje pravo moguće je i posrednim dokazima.
Iz obrazloženja:
Imajući u vidu da je okrivljeni oštećenom preduzeću dugovao znatan novčani iznos po osnovu naknade za korišćenje vode, da je prema iskazima svedoka pouzdano utvrđeno da je izvršenje naloga o isključenju vode za potrebe ugostiteljskog objekta koji drži okrivljeni bilo privremeno odlagano kako bi
okrivljeni izmirio svoju obavezu, protivno je kako logici stvari tako i životnom iskustvu da bi neko drugi, osim okrivljenog imao razlog da samovlasno zameni vodomer jer je jedino on i imao motiv da to učini, pri čemu je krivično pravno nebitno da li je to učinio lično ili angažovanjem nekog stručnog lica.
(Iz Presude Okružnog suda u Užicu Kž - 519/07 od 22.10.2007. godine)
POMOĆ UČINIOCU POSLE IZVRŠENOG
KRIVIČNOG DELA
(Član 333. Krivičnog zakonika)
557.
Nema uslova za oslobađanje okrivljenog lica za delo Pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela po osnovu postojanja vanbračne zajednice sa saokrivljenim, ukoliko takva zajednica među njima ne može postojati zbog bračne smetnje.
- 282 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Iz obrazloženja:
Imenovani branilac - advokat ukazuje da je prvostepeni sud, osudivši okrivljenu zbog izvršenja
krivičnog dela Pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333. stav 1. Krivičnog zakonika, povredio krivični zakon, ne primenjujući odredbu stava 5. istog člana koji propisuje da se neće kazniti za ovo krivično delo lice kojem je učinilac bračni drug, lice sa kojim učinilac živi u trajnoj vanbračnoj zajednici ili srodnik po krvi u pravoj liniji. Ističe da je po pravilnoj primeni zakona okrivljenu
trebalo osloboditi optužbe.
Ovakav stav branilac okrivljene zasniva na tezi da su okrivljeni i navedena okrivljena živeli i žive u trajnoj vanbračnoj zajednici.
Apelacioni sud nalazi - ne upuštajući se u obrazloženje prvostepenog suda o razlozima zbog kojih nije prihvatio ovu tezu odbrane, pozivanjem na utvrđeno činjenično stanje - da predmetna okolnost predstavlja pravno pitanje.
Naime, pojam vanbračne zajednice nije faktičko pitanje, već zakonom definisan pojam. Član 4. stavu 1. Porodičnog zakona propisuje da je vanbračna zajednica trajnija zajednica života muškarca i žene
između kojih nema bračnih smetnji. Kako iz stanja u spisima predmeta proizlazi da je okrivljeni oženjen, to navedena činjenica predstavlja bračnu smetnju koja isključuje mogućnost postojanja vanbračne
zajednice sa ovde okrivljenom, a samim tim se ne može primeniti odredba iz člana 333. stav 5. Krivičnog zakonika u odnosu na nju.
Zbog toga je njegova žalba i u ovom delu ocenjena neosnovanom.
(Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, Kž1. Po1 12/2012(4) od 03.12.2013. godine)
558.
Umišljaj izvršioca ovog krivičnog dela mora obuhvatati i svest o stvarnim bitnim elementima krivičnog dela koje je učinilo lice kome se pruža pomoć.
Iz obrazloženja:
Pobijanom presudom imenovani okrivljeni oglašeni su krivim, i to prvoimenovani zbog izvršenja krivičnog dela teškog ubistva iz člana 114. tačka 5. Krivičnog zakonika, zbog čega je osuđen na
kaznu zatvora u trajanju od 30 godina, u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru,
imenovana okrivljena zbog izvršenja krivičnog dela teškog ubistva u podstrekavanju iz člana 114.
tačka 5. u vezi člana 34. Krivičnog zakonika, zbog čega je osuđena na kaznu zatvora u trajanju od 30
godina, u koju kaznu joj je uračunato vreme provedeno u pritvoru i trećeimenovani okrivljeni zbog
izvršenja krivičnog dela pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333. stav 3. Krivičnog zakonika, zbog čega je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od četiri godine, u koju kaznu mu je
uračunato vreme provedeno u pritvoru.
Osim toga, prvostepeni sud nije dao jasne razloge u pogledu umišljaja trećeimenovanog okrivljenog - u presudi je navedeno zbog čega sud smatra da je okrivljeni znao da je pištoljem koji je preuzeo od prvoimenovanog okrivljenog ovaj ubio oštećenog, ali je propustio da obrazloži kako je utvrdio da je znao da je ubistvo izvršeno iz koristoljublja. Ovo zbog toga što umišljaj kod krivičnog dela
za koje je osuđen mora da obuhvata i svest o bitnim stvarnim elementima krivičnog dela koje je učinilo lice kome se pruža pomoć.
(Iz Rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Kž.1 3236/11 od 20.09.2011. godine)
- 283 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
559.
Umišljaj učinioca kod krivičnog dela iz člana 333. stav 2. Krivičnog zakonika, mora da obuhvati bitna - stvarna obeležja krivičnog dela, koje je učinilo lice kome se pruža pomoć. Zaprećena kazna ne mora biti obuhvaćena umišljajem učinioca, ali kod njega mora postojati svest o
težini dela, koje je izvršilo lice kome se pruža pomoć, a ako je kod učinioca postojala zabluda u
pogledu težine dela, on će odgovarati za lakši oblik krivičnog dela.
Iz obrazloženja:
Što se tiče krivice okrivljenog N.G. koji je oglašen krivim da je izvršio krivično delo pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika (dalje:
KZ), prvostepeni sud nije dao jasne, potpune i razumljive razloge u vezi krivice ovog okrivljenog.
Naime, teži oblik krivičnog dela iz člana 333. stav 2. KZ postoji ako se pruža pomoć učiniocu krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora preko pet godina, za šta je oglašen krivim okrivljeni
N.G. Ovaj oblik je moguć samo kod pružanja pomoći učiniocu dela da ne bude otkriven, a kvalifikovan je težinom izvršenog krivičnog dela. Zaprećena kazna ne mora biti obuhvaćena umišljajem učinioca, ali kod njega mora postojati svest o delu koje je izvršilo lice kome se pruža pomoć na primer
ubistvo i slično, ako međutim, postoji zabluda u pogledu težine dela učinilac odgovara za delo iz člana 333. stav 1. KZ.
Ovo je značajno zbog toga što se iz odbrane okrivljenog M.B. vidi da je on po kritičnom događaju svom drugu N.G. rekao šta se desilo, da je ubo jednog momka u tuči u Ž. i da se nada je ovaj momak preživeo. Ove bitne činjenice prvostepeni sud uopšte nije cenio na odgovarajući način.
Prema tome, prvostepeni sud nije utvrdio oblik umišljaja okrivljenog G. u odnosu na delo koje je
izvršio okrivljeni M.B, to jest svest o delu koje je izvršio okrivljeni M.B, a kome okrivljeni N.G.
pruža pomoć, a što je odlučujuće za činjenicu za postojanje krivičnog dela iz člana 333. stav 2. KZ.
Prema tome, umišljaj okrivljenog mora da obuhvati bitna - stvarna obeležja krivičnog dela, koje je
učinilo lice kome se pruža pomoć.
(Rešenje Vrhovnog suda Srbije, Kž. I 367/08(4) od 23.06.2008. godine)
560.
Prilikom utvrđivanja da li je okrivljeni proturanjem stvari pribavljenih krivičnim delom
izvršio krivično delo prikrivanje ili krivično delo pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela sud će poći od sadržine umišljaja učinioca, pa će istog oglasiti krivim za krivično delo pomoć
učiniocu posle izvršenog krivičnog dela ako je proturanje stvari imalo za cilj da se spreči otkrivanje učinioca, a za prikrivanje u ostalim slučajevima.
Iz obrazloženja:
Krivično delo pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333. Krivičnog zakonika
(dalje: KZ) vrši ko krije učinioca posle izvršenja krivičnog dela ili mu prikrivanjem sredstava kojim
je delo učinjeno, tragova ili na drugi način pomaže da ne bude otkriven ili ko krije osuđeno lice ili
- 284 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
preduzima druge radnje kojima se ide sa tim da se ne izvrši izrečena kazna. U konkretnom slučaju
optuženom se stavlja na teret da je izvršio prikrivanje i proturanje zlatnog lanca koji je pribavljen izvršenjem krivičnog dela teško ubistvo, na taj način što je 10.12.2005. godine u večernjim satima od
maloletnog D. primio zlatni lanac, koji je oduzet prilikom izvršenja krivičnog dela teško ubistvo od
maloletnog M. a po saznanju dobijenom od D. i A. da su počinili navedeno krivično delo lanac je
prikrivao u svojoj kući do neutvrđenog dana 13. odnosno 14.12.2005. godine kada ga je dao njegovom drugu M.N. da isti proda na teritoriji B.
Pravno ocenjujući utvrđeno činjenično stanje sud je našao da opisanu protivpravnu radnju optuženog treba kvalifikovati kao krivično delo prikrivanja iz člana 221. stav 1. KZ. Sud je prilikom takve ocene najpre imao u vidu da krivično delo iz člana 333. KZ spada u grupu krivičnih dela protiv
pravosuđa, dok je krivično delo prikrivanje imovinsko krivično delo. Da bi se izvršila pravilna kvalifikacija između ova dva krivična dela koja su često povezana neophodno je, prema stanovištu suda,
utvrditi kakav je bio umišljaj izvršioca krivičnog dela. Ako je prikrivanje ili proturanje stvari pribavljenih krivičnim delom imalo za cilj da spreči otkrivanje izvršioca, odgovara se za pružanje pomoći,
a u ostalim slučajevima za prikrivanje.
(Presuda Okružnog suda u Nišu, K. 53/06 od 1.6.2006. godine)
561.
Ne može postojati krivično delo pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 204.
stav 1. KZS kada je izvršilac osnovnog krivičnog dela oslobođen optužbe.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kž. 519/04 od 5.04.2005. godine)
562.
Kada okrivljeni krije osuđeno lice, za pravnu kvalifikaciju težeg oblika ovog krivičnog dela
iz stava 2. nema uticaj izrečena kazna zatvora, već zaprećena kazna za krivično delo za koje je
osuđeno lice osuđeno.
Iz obrazloženja:
Prvostepenom presudom okrivljeni je oglašen krivim da je pružao pomoć osuđenom licu, koje je
osuđeno za krivično delo iz člana 53. stav 2. KZS i člana 33.stav 1. Zakona o oružju i municiji na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine.
Neosnovano se žalbom branioca pobija prvostepena presuda da nije bilo osnova za kvalifikaciju
krivičnog dela po stavu 2. obzirom da je osuđeno lice osuđeno kaznom zatvora u trajanju od jedne
godine.
Stavom 2. člana 204. KZS je predviđeno pružanje pomoći učiniocu krivičnog dela za koje je
propisana kazna zatvora preko pet godina. Znači relevantno je koje je krivično delo okrivljeni izvršio, a ne na koju kaznu je osuđen.
Takođe su neosnovani navodi da se osuđeno lice ne može osuditi po stavu 2. člana 204. KZS jer
stav 1. predviđa radnju izvršenja prema učiniocu krivičnog dela i prema osuđenom licu za razliku od
stava 2. koji pruža kvalifikaciju samo za pružanje pomoći učiniocu krivičnog dela. Ovo stoga što je
stav 2. kvalifikovani oblik stava 1.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu, Kž. br. 689/04 od 24.03.2004. godine)
- 285 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
LAŽNO PRIJAVLJIVANJE
(Član 334. Krivičnog zakonika)
563.
Nije učinjeno krivično delo lažnog prijavljivanja iz čl. 205. st. 1. KZRS kada je na osnovu
postojećih ili pretpostavljenih okolnosti u krivičnoj prijavi izneta samo sumnja da je određeno
lice učinilac krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti.
Iz obrazloženja:
Nasuprot navodima žalbe sud prvog stepena je pravilno i u potpunosti utvrdio činjenično stanje izvođenjem potrebnih dokaza i pravilnom ocenom istih jer u konkretnom slučaju ne postoji
krivično delo lažnog prijavljivanja iz čl. 205. st. 1. KZRS kad podnosilac prijave na osnovu postojećih ili pretpostavljenih okolnosti sumnja da je učinjeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti i da je određeno lice učinilac čak i ako njegova sumnja nema realnog osnova.
Naime, u ovoj krivično-pravnoj stvari navodi optužnog predloga nisu ničim dokazani jer uvidom
u službenu belešku OUP-a L. koju je svojeručno potpisala okrivljena a koja je sačinjena od ovlašćenog službenog lica OUP-a L., T. R., okrivljena je i pred policijom kao i pred sudom izjavila
da joj od avgusta meseca snaha ne dolazi u kuću a da je krađu primetila u oktobru mesecu, kada
joj je nestalo 9.000,00 dinara i iz sadržine te izjave se utvrđuje da je najveća sumnja usmerena ka
maloletnom unuku Z. a ne prema njenoj snahi ovde oštećenoj J. I. iz V. Kod takvog stanja stvari,
sud prvog stepena je pravilno postupio kada je okrivljenu na osnovu čl. 355. tačka 3KP oslobodio
od optužbe jer nije dokazano da je okrivljena učinila krivično delo za koje je optužena.
(Iz Presude Okružnog suda u Valjevu, Kž. br. 291/05 od 4.10.2005. godine)
564.
Okrivljeni koji je neoprezno rukujući pištoljem upucao sebe u nogu, pa u bolnici ispričao
pripadnicima policije da su ga napali razbojnici koji su mu oteli mobilni telefon, izvršio je krivično delo lažnog prijavljivanja.
Iz obrazloženja:
Okrivljeni je priajvio da je učinjeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, pa kako
je znao da to nije učinjeno izvršio je delo lažnog prijavljivanja.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu, Kž. br. 3116/04 od 27.12.2004. godine)
DAVANJE LAŽNOG ISKAZA
(Član 335. Krivičnog zakonika)
565.
Nije neophodno da je na lažnom iskazu i zasnovana sudska odluka da bi postojalo krivično
delo davanje lažnog iskaza iz člana 335. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika.
- 286 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Iz obrazloženja:
Pogrešan je stav nižestepenih sudova, izražen u napadnutim odlukama - da iskazi imenovanog
svedoka nisu bili od značaja za činjenice u postupku protiv okrivljenog i da isti ne predstavljaju dva
krivična dela davanje lažnog iskaza, iz člana 335. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika - jer na
njima nije zasnovana odluka.
Naime, tačno je da nije dovoljno u krivičnom postupku (ili pod zakletvom) izneti bilo kakvu lažnu
činjeničnu tvrdnju da bi se radilo o ovom krivičnom delu. Neophodno je zaista i da se ta lažna tvrdnja
odnosi na bitne i važne činjenice u pogledu izvršenja dela i učinioca u tom konkretnom postupku.
U konkretnom slučaju, činjenice koje iznosi okrivljeni - saslušan kao svedok u istrazi, su evidentno i
bitne i važne, jer suštinski tereti imenovanog okrivljenog za poslugu. Kada nakon toga okrivljeni, kao
svedok (u dva navrata), negira da je uopšte saslušavan od strane istražnog sudije, on time (posredno ali
suštinski) negira i taj svoj iskaz, te tako, u krivičnom postupku, nakon što je položio zakletvu, u odnosu
na bitne činjenice daje lažan iskaz. Sledstveno tome, u njegovim radnjama se stiču obeležja krivičnog
dela davanje lažnog iskaza, iz člana 335. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika.
Za postojanje ovog krivičnog dela nije neophodno i da je na lažnom iskazu zasnovana sudska odluka, a kako to pogrešno zaključuje Apelacioni sud. Ovaj uslov je potreban za postojanje osnovnog oblika
dela iz stava 2. i u pojedinim situacijama, prema stavu sudske prakse, kod težeg oblika iz stava 4. člana
335. Krivičnog zakonika. Međutim, kod dela iz stava 3. bitno je da je lažni iskaz dat u krivičnom postupku (ili pod zakletvom) i krivično delo je izvršeno onog trenutka kada je okrivljeni dao lažan iskaz.
Zbog toga je bez uticaja činjenica da li ga je sud prihvatio ili ne, te da li je na njemu zasnovao
svoju odluku ili nije.
(Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, Kž. 43/11 od 22.06.2011. godine)
566.
Naslednik u davanju nasledničke izjave i podataka u ostavinskoj raspravi ne može izvršiti
krivično delo davanja lažnog iskaza, jer ovo krivično delo vrši onaj ko prilikom izvođenja dokaza saslušanjem stranaka u sudskom ili upravnom postupku da lažni iskaz, pa na tom iskazu
bude zasnovana odluka donesena u tom postupku.
Iz obrazloženja:
Apelacioni sud, pored toga što je žalba zastupnika javne tužbe ocenjena osnovanom, ukazuje da
se u ovoj žalbi navodi i pravno shvatanje koje je za ovaj sud neprihvatljivo i to da je prvostepeni sud
mogao "izvršiti pravnu prekvalifikaciju, jer na osnovu činjeničnog stanja i na osnovu izvedenih dokaza… okrivljena je dala lažan iskaz, te je učinila krivično delo davanja lažnog iskaza iz čl. 335. st.
2. Krivičnog zakonika", za koje delo je dakle prvostepeni sud mogao da je oglasi krivom. Ovo shvatanje, izraženo u žalbi javnog tužioca, nije pravilno, budući da naslednik u davanju nasledničke izjave i podataka u ostavinskoj raspravi ne može izvršiti krivično delo davanja lažnog iskaza, jer ovo
krivično delo vrši onaj ko prilikom izvođenja dokaza saslušanjem stranaka u sudskom ili upravnom
postupku da lažni iskaz, pa na tom iskazu bude zasnovana odluka donesena u tom postupku, a u
predmetnom ostavinskom postupku okrivljena je u toj ostavinskoj raspravi saslušana kao učesnik u
postupku, a ne prilikom izvođenja dokaza saslušanjem stranaka, tako da nedostaje nužni element postojanja predmetnog krivičnog dela.
(Rešenje Apelacionog suda u Kragujevcu, Kž1. 1626/11 od 10. 5. 2011. godine)
- 287 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
567.
Naslednička izjava data u ostavinskom postupku ne predstavlja radnju koja je predviđena
inkriminacijom krivičnog dela davanja lažnog iskaza.
Iz obrazloženja:
Pravilan je zaključak prvostepenog suda da treba odbiti predlog oštećenog kao tužioca za krivično delo davanja lažnog iskaza. Ovo sa razloga što su okrivljeni dali nasledničku izjavu, a ostavinski
sud nije izveo dokaz saslušanjem vanparničnih stranaka. Prilikom davanja nasledničke izjave, stranke se ne upozoravaju da su dužne da govore istinu i da davanje lažnog iskaza predstavlja krivično
delo, već se samo u smislu člana 220. Zakona o nasleđivanju upozoravaju na neopozivost nasledničke izjave. Osim toga član 115. Zakona o nasleđivanju je predvideo da se, ukoliko stranke ne dođu na
ostavinsko ročište ili ne daju nasledničku izjavu, pretpostavlja da su se prihvatile nasleđivanja, što
znači da okrivljeni i da nisu došli na ostavinsko ročište smatralo bi se da su se prihvatili nasleđa. Samim tim pravilan je zaključak prvostepenog suda da naslednička izjava ne predstavlja radnju koja je
predviđena inkriminacijom krivičnog dela davanja lažnog iskaza.
(Rešenje Okružnog suda u Beogradu Kž. 3559/06 od 27. 12. 2006. godine)
568.
Bez značaja je za postojanje krivičnog dela što okrivljena pre davanja lažnog iskaza od
strane sudije za prekršaje nije bila upozorena da je dužna da govori istinu, ako je bila svesna
da je govorila neistinu.
Iz obrazloženja:
Prvostepenom presudom opštinskog suda okrivljena je na osnovu člana 355. tačka 1. ZKP
oslobođena od optužbe da je izvršila krivično delo davanja lažnog iskaza iz člana 206. stav 1.
KZS. Okružni sud je uvažavajući žalbu javnog tužioca i punomoćnika oštećene ovu presudu preinačio tako što je okrivljenu oglasio krivom za krivično delo davanja lažnog iskaza iz člana 206.
stav 1. KZS. Protiv drugostepene presude okružnog suda okrivljena je izjavila žalbu pa je Vrhovni sud kao sud trećeg stepena našao da je žalba okrivljene neosnovana. Okrivljena je kao svedok
pred sudijom za prekršaje dala lažan iskaz, pa u tom smislu nema nikakve nedoumice koji je od
dva međusobna potpuno različita iskaza pred sudom ili u prekršajnom postupku neistinit, te su
stoga žalbeni navodi okrivljene ocenjeni kao neosnovani. Okrivljena je na glavnom pretresu izjavila da je svesna da je kritičnom prilikom pred sudijom za prekršaje dala neistinit prikaz događaja i da je bila svesna da time čini krivično delo, ali da tome nije pridavala preteranu važnost. Iz
toga proizilazi da je zaključak drugostepenog suda da je u konkretnom slučaju bez značaja za postojanje predmetnog krivičnog dela to što okrivljena pre davanja lažnog iskaza od strane sudije
za prekršaje nije bila upozorena da je dužna da govori istinu, da ne sme ništa prećutati i da davanje lažnog iskaza predstavlja krivično delo, kao što drugostepeni sud pravilno nalazi da se okrivljena ne može pozivati ni na institut pravne zablude s obzirom da je bila svesna da davanjem lažnog iskaza čini krivično delo.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kž III. 4/05 od 14.11.2005. godine)
- 288 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
569.
Učinilac koji prijavi da mu je nestala vozačka dozvola i u upravnom postupku kao stranka
da lažni iskaz o tome, na osnovu čega mu je izdat duplikat vozačke dozvole koji je predao nadležnom organu radi upisa mere zabrane upravljanja motornim vozilom, da bi originalnu dozvolu upotrebio kada ga je saobraćajna policija zaustavila, izvršio je krivično delo davanja lažnog iskaza.
Iz obrazloženja:
Okrivljeni je kao stranka u upravnom postupku prilikom izvođenja dokaza saslušanja stranaka
dao lažni iskaz na osnovu koga je doneta odluka u tom postupku.
Naveo je da je izgubio svoju vozačku dozvolu i podneo zahtev za izdavanje nove dozvole na
osnovu čega mu je izdat duplikat koji je predao radi upisivanja mere zabrane upravljanja motornim
vozilom koja mu je bila izrečena.
Kada ga je saobraćajna policija prilikom kontrole zaustavila pokazao je originalnu vozačku dozvolu, a kod sebe je imao i duplikat dozvole. Pošto je utvrđeno da vozačku dozvolu nije izgubio i da
je saslušan kao stranka dao lažan iskaz na osnovu koga je doneta odluka da mu se izda duplikat vozačke dozvole, izvršio je krivično delo davanja lažnog iskaza.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu, Kž. br. 3285/04 od 30.12.2004. godine)
570.
Kada je prekršajni postupak obustavljen, jer nije dokazano da je okrivljeni izvršio saobraćajni
prekršaj, tada svedoci koji su u ovom postupku saslušani ne mogu odgovarati za krivično delo davanje lažnog iskaza.
(Iz Rešenja Okružnog suda u Beogradu Kž.br.2758/04 od 29.10.2004. godine)
571.
Pod lažnim iskazom parnične stranke podrazumeva se i priznanje tužbenog zahteva u parničnom postupku.
Iz obrazloženja:
Prvostepenim rešenjem odbijen je optužni predlog zbog krivičnog dela davanja lažnog iskaza.
Optužnim predlogom oštećene stavljeno je na teret okrivljenom da je priznao tužbeni zahtev u parničnom postupku kao stranka. Postupak je vođen u predmetu utvrđivanja svojine na stanu. Okrivljeni
je priznao tužbeni zahtev, iako je znao da je svojina na tom stanu rešena na drugačiji način u drugom
parničnom predmetu istog suda.
Kako je za postojanje krivičnog dela davanja lažnog iskaza potrebno da izvršilac kao stranka prilikom izvođenja dokaza u parničnom postupku dala iskaz, a kako je okrivljenom stavljeno na teret
priznanje tužbenog zahteva to u konkretnom slučaju nisu ostvarena bitna obeležja krivičnog dela davanja lažnog iskaza. Ovo stoga što okrivljeni nje ni bio saslušan u svojstvu parnične stranke već je
priznao tužbeni zahtev. Priznanje tužbenog zahteva ne može se izjednačiti sa iskazom stranke u smislu tog zakona, te je opštinski sud našao da delo koje je u konkretnom slučaju predmet optužbe nije
krivično delo, pa je stoga odbio tužbeni zahtev.
- 289 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Drugostepenim rešenjem ukinuto je prvostepeno rešenje sa obrazloženjem da je okrivljeni u parničnom postupku bio tužena stranka u postupku, te se stoga ne može prihvatiti zaključak prvostepenog suda
da priznanje tužbenog zahteva ne predstavlja iskaz stranke u smislu odredaba ZPP-a. Ovo stoga što
stranka u parničnom postupku može priznati tužbeni zahtev samo davanjem iskaza, bez obzira u kojoj
procesnoj formi je taj iskaz dat, a na takvom iskazu je nesumnjivo zasnovana presuda po priznanju.
(Iz Rešenja Okružnog suda u Beogradu, Kž. br. 2709/03 od 31.10.2003. godine)
IZAZIVANJE PANIKE I NEREDA
(Član 343. Krivičnog zakonika)
572.
Posledica krivičnog dela izazivanja panike i nereda iz člana 343. KZ alternativno je određena i pored izazivanja panike može biti i narušavanje javnog reda i mira značajnijeg intenziteta, što se mora procenjivati u svakom konkretnom slučaju.
Iz obrazloženja:
Posledica dela izazivanja panike i nereda iz člana 343. KZ alternativno je određena i pored izazivanja panike može biti i teže narušavanje javnog reda i mira, a ova posledica po nalaženju Apelacionog suda nastupila je kad je narušavanje javnog reda ili mira značajnijeg intenziteta, što se mora procenjivati u svakom konkretnom slučaju. U obrazloženju pobijane presude prvostepeni sud zaključuje
samo da su tvrdnje koje je izneo okrivljeni podobne da izazovu paniku ili teže narušavanje javnog
reda ili mira, ali uopšte ne daje razloge da li je do izazivanja panike ili težeg narušavanja javnog reda
ili mira zaista i došlo i ako jeste u čemu su se ove posledice sastojale.
Osnovano se žalbom branioca ukazuje da prvostepeni sud nijednim dokazom nije utvrđivao postojanje panike ili težeg narušavanja javnog reda ili mira, pa je u vezi sa ovim činjenicama po službenoj dužnosti u smislu člana 17. ZKP-a, bio u obavezi da izvede dokaze ne samo one koji terete
okrivljenog nego i one koji mu idu u korist i eventualnim saslušanjem svedoka razjasni da li je tvrdnja okrivljenog dovela do panike kod zaposlenih u sudu, a i drugih građana na području B. i ako je
došlo do izazivanja panike, da li je ista dovela i do težeg narušavanja javnog reda ili mira ili ne.
(Rešenje Apelacionog suda u Kragujevcu, Kž1. 2081/10 od 5. 11. 2010. godine)
NASILNIČKO PONAŠANJE
(Član 344. Krivičnog zakonika)
573.
"Značajnije ugrožavanje javnog reda i mira" ne predstavlja elemenat bića krivičnog dela
nasilničkog ponašanja iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, već posledicu.
- 290 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Iz obrazloženja:
U obrazloženju svoje presude drugostepeni sud navodi da "u izreci pobijane prvostepene presude
nisu sadržani elementi krivičnog dela koje se okrivljenom stavlja na teret i za koje je oglašen krivim", tj. krivičnog dela nasilničkog ponašanja iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, koje je - po oceni drugostepenog suda - blaže po učinioca od krivičnog dela nasilničkog ponašanja za koje je ustvari oglašen krivim, a koji zakon (član 344. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika), na osnovu odredbe člana 5. stav 2. istog, treba u konkretnom slučaju primeniti.
Nedostatak elemenata krivičnog dela iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ drugostepeni
sud vidi u tome što u izreci prvostepene presude, u opisu radnji okrivljenog, nije navedeno da je
"značajnije ugrožavao javni red i mir". Ovako dati razlozi su nejasni, jer značajnije ugrožavanje
javnog reda i mira ne predstavlja elemenat bića krivičnog dela nasilničkog ponašanja iz člana
344. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, već je posledica ovog krivičnog dela, i to alternativno određena: sastoji se u "značajnijem ugrožavanju spokojstva građana" ili "težem remećenju
javnog reda i mira".
(Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, Kž. 54/2011 od 31.08.2011. godine)
574.
Kada okrivljeni peva navijačke pesme, čije reči grubo vređaju drugog, u konkretnom slučaju oštećenu, omalovažavajući njenu ličnost, njen privatni i profesionalni integritet, vulgarnim izrazima, na međunarodnoj utakmici, koju prenosi televizijski kanal koji pokriva teritoriju čitave države, u svetlu sličnih događaja na sportskim terenima, to nesumnjivo dovodi do zabranjene posledice - značajnijeg ugrožavanja spokojstva građana zbog strepnje i nelagodnosti
prouzrokovanih očekivanjem incidenta.
Iz obrazloženja:
Po nalaženju Apelacionog suda, za postojanje krivičnog dela nasilničkog ponašanja iz člana 344.
stav 1. KZ dovoljno je da učinilac jednom od šest alternativno propisanih radnji izazove, takođe alternativno, propisane posledice značajnije ugrožavanje spokojstva građana ili teže remećenje javnog reda i
mira. U konkretnom slučaju, okrivljenom je stavljeno na teret da je grubim vređanjem drugog značajnije
ugrozio spokojstvo građana. Reči pesama, za koje je, kako je prethodno navedeno, utvrđeno da je pevao
okrivljeni i po nalaženju ovog suda predstavljaju grubo vređanje ličnosti oštećene u profesionalnom i
privatnom smislu, s obzirom da se u jednoj od pesama implicira da se u jednoj od najznačajnijih emisija
istraživačkog novinarstva u poslednje vreme iznose neistine, a zatim, da je motiv autorke navedene emisije, ovde oštećene, za kreiranje takve emisije lična frustracija, pri čemu se omalovažava njena ličnost,
da bi se u drugoj pesmi izrazio nipodaštavajući stav prema oštećenoj kao ženi i kao novinaru, vulgarnim
izrazima, čije izražavanje u javnosti, s obzirom na mesto i vreme odigravanja utakmice, karakter utakmice (međunarodna utakmica), činjenicu da je istu prenosio kanal koji pokriva teritoriju čitave države, nesumnjivo predstavlja grubo vređanje celokupne ličnosti okrivljene, a s druge strane, izaziva zabranjenu
posledicu - značajno ugrožavanje spokojstva velikog broja građana, prebacujući težište sa terena, odnosno igre zbog koje se utakmica i prati, na tribine, vređajući moral, dostojanstvo i mir gledalaca koji prate
prenos, a s druge strane, u svetlu sličnih događaja u periodu koji je prethodio navedenoj utakmici, dovodi do strepnje i nelagodnosti gledalaca prouzrokovanih očekivanjem incidenta.
(Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu Kž. 1 6051/10 od 15.03.2011. godine)
- 291 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
575.
Posledica krivičnog dela jeste značajnije ugrožavanje spokojstva građana ili teže remećenje javnog reda i mira, pa u činjeničnom opisu moraju biti naznačene činjenice i okolnosti koje
čine bitna obeležja predmetnog krivičnog dela, a odnose se na posledicu.
Iz obrazloženja:
Prvostepeni sud je učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz čl. 368 st. 1 tačka 11
ZKP-a na taj način što u činjeničnom opisu nisu naznačene činjenice i okolnosti koje čine bitna obeležja krivičnog dela nasilničkog ponašanja iz čl. 344 st. 1 KZ, a odnose se na posledicu - značajnije
ugrožavanje spokojstva građana ili teže remećene javnog reda i mira, budući da zakonski opis predmetnog krivičnog dela polazi od toga da se ovde mora raditi o ponašanju koje, za razliku od istorodnog prekršaja, ima ozbiljne posledice po spokojstvo građana ili javni red i mir. Ujedno, u obrazloženju pobijane presude se uopšte ne utvrđuje niti navodi da li je usled radnji okrivljenog došlo do značaj nijeg ugrožavanja spokojstva građana ili težeg remećenja javnog reda i mira, dakle, kako u obrazloženju presude uopšte nisu utvrđene ove od lučne činjenice koje su bitni elementi za postojanje
ovog krivičnog de la, to ni činjenično stanje nije u potpunosti utvrđeno.
(Rešenje Apelacionog suda u Novom Sadu, Kž I 981/10 od 27.04.2010. godine)
576.
Stekla su se zakonom propisana obeležja krivičnog dela nasilničko ponašanje u težem
remećenju javnog reda i mira koje je okrivljeni izvršio svojim radnjama - napadom na imovinu i telesni integritet na javnom mestu, u ulici sa brojnim trgovinskim i zanatskim radnjama.
Iz obrazloženja:
Ocenjujući utvrđeno činjenično stanje, sud je našao da su se u radnjama okrivljenog stekla sva
zakonska obeležja krivičnog dela nasilničko ponašanje.
Relevantne odredbe:
Ovo krivično delo vrši ko grubim vređanjem ili zlostavljanjem drugog, vršenjem nasilja prema
drugom, izazivanjem tuče ili drskim ili bezobzirnim ponašanjem značajnije ugrožava spokojstvo građana ili teže remeti javni red i mir - član 344. stav 1. Krivičnog zakonika.
Ako je delo iz stava 1. ovog člana izvršeno u grupi ili je pri izvršenju dela nekom licu naneta laka telesna povreda ili je došlo do teškog ponižavanja građana, u pitanju je kvalifikovani oblik - član
344. stav 2. Krivičnog zakonika.
Iako je u optužnici navedeno da je okrivljeni delo izvršio grubim vređanjem, izazivanjem tuče i
drskim i bezobzirnim ponašanjem, propušteno je da se navede kako je to okrivljeni vređao imenovanog oštećenog, tako da to sud nije mogao sam da unosi u izreku presude, budući da bi time prekoračio optužnicu.
Utvrđeno je, međutim, da je optuženi metalnom šipkom polomio staklo na izlogu radnje za narezivanje ključeva oštećenog, a zatim ga fizički napao, udario ga metalnom šipkom po glavi i naneo
- 292 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
mu laku telesnu povredu. Lomljenje stakla na izlogu može se kvalifikovati kao drsko i bezobzirno
ponašanje optuženog, a fizički napad na oštećenog i povređivanje - kao izazivanje tuče.
Na opisani način, napadom na imovinu i telesni integritet oštećenog na javnom mestu, okrivljeni
je teže remetio javni red i mir, jer je delo izvršio u toku dana, u ulici sa brojnim radnjama smeštenim
jedna uz drugu u kojima su se nalazili ljudi. S obzirom na to da je pri izvršenju dela iz stava 1. ovog
člana oštećenom naneo laku telesnu povredu, u njegovim radnjama su se stekla sva objektivna obeležja kvalifikovanog oblika ovog krivičnog dela iz stava 2.
(Iz Presude Okružnog suda u Nišu, K. 53/09 (1) od 17.11.2009. godine)
577.
Ako su optuženi zlostavljali oštećenog kao vozača u njegovom taksi vozilu i ako su na opisani način izvršili krivično delo nasilničko ponašanje iz čl. 344. st. 2. u vezi st. 1. KZ, onda je
prvostepeni sud dužan da ocenom izvedenih dokaza utvrdi postojanje bitnog elementa krivičnog dela težeg remećenja javnog reda i mira.
Iz obrazloženja:
Presudom Opštinskog suda u Užicu K. 344/07, od 8. maja 2008. godine okrivljeni su oglašeni
krivim zbog krivičnog dela nasilničko ponašanje iz čl. 344. st. 2. u vezi st. 1. KZ.
Presudom Okružnog suda u Užicu Kž. 541/08, od 12. novembra 2008. uvažavanjem žalbe
branilaca okrivljenih, ukida se presuda Opštinskog suda u Užicu K. 344/07, od 8. maja 2008. u
odnosu na krivično delo iz čl. 344. st. 2. u vezi st. 1. KZ i predmet vraća prvostepenom sudu na
ponovno suđenje.
Osnovano se žalbama branilaca okrivljenih prvostepena presuda pobija iz razloga predviđenih u čl. 368. st. 1. tač. 11. ZKP, jer su nejasni razlozi o odlučnim činjenicama navedenim u prvostepenoj presudi. U razlozima pobijane presude se navodi da su okrivljeni teže remetili javni
red i mir, jer su zlostavljajući i vršeći nasilje prema oštećenom i pri tome ga lako telesno povredili u vreme kada je obavljao taksi prevoz i kada je koristio svoje motorno vozilo, čime su svojim
postupcima u znatnoj meri odstupili od potrebnog ponašanja u prostoru namenjenom za obavljanje javne delatnosti narušili javni red i mir u težem stepenu. Dati razlozi u prvostepenoj presudi
nisu jasni, jer prvostepeni sud nije dao potpune razloge - da li je kritičnom prilikom nastupila posledica krivičnog dela u vidu težeg remećenja javnog reda i mira. Nije jasan stav prvostepenog
suda da je kritičnom prilikom došlo do remećenja javnog reda i mira u većoj meri, kada se imaju
u vidu činjenice da događaju nisu prisustvovala druta lica, gde se sve odigralo u vozilu oštećenog, dakle bez prisustva javnosti.
(Iz Presude Okružnog suda u Užicu Kž. 541/08, od 12.11.2008. godine)
578.
Radnja izvršenja krivičnog dela nasilničko ponašanje predviđa drsko i bezobzirno ponašanje, a takvim se ne može smatrati svako nepristojno ponašanje, već ono koje je u potpunoj suprotnosti sa prihvaćenim pravilima ponašanja.
- 293 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Iz obrazloženja:
Presudom prvostepenog suda okrivljeni je oglašen krivim zbog krivičnog dela nasilničko ponašanje. Drugostepeni sud je uvažio žalbu okrivljenog, ukinuo presudu prvostepenog suda i predmet
vratio na ponovno suđenje.
Ožalbenom presudom okrivljeni je oglašen krivim zbog krivičnog dela iz člana 344. stav 1. KZ,
a pri tome je sud našao da je grubim vređanjem, drskim i bezobzirnim ponašanjem i zlostavljanjem
oštećenog značajnije remetio javni red, Međutim, iz opisa radnje ne može se sa sigurnošću tvrditi da
li ponašanje okrivljenog kritičnom prilikom predstavlja grubo vređanje i drsko i bezobzirno ponašanje, da li je oštećeni zaista zlostavljan, niti prvostepeni sud u obrazloženju presude navodi na osnovu
čega se zaključuje da se radilo o značajnijem remećenu javnog reda.
Radnja izvršenja ovog krivičnog dela predviđa drsko i bezobzirno ponašanje, a takvim se ne može smatrati svako nepristojno ponašanje, već ono koje je u potpunoj suprotnosti sa prihvaćenim pravilima ponašanja. Pri tom, kod utvrđivanja šta se ima smatrati drskim i bezobzirnim ponašanjem sud
mora da vodi računa o učesnicima događaja, u konkretnoj situaciji starosti okrivljenog, njihovim međusobnim odnosima, o mestu gde se radnja odvija, kao i o drugim činjenicama koje će pomoći da se
utvrdi da li je došlo do značajnijeg remećenja javnog reda.
(Rešenje Okružnog suda u Čačku, Kž. 288/08 od 20. 5. 2008. godine)
579.
Sklonost ka nasilničkom ponašanju se ne utvrđuje samo na osnovu činjenice da li je učinilac krivičnog dela ranije osuđivan, već se može utvrđivati i drugim dokazima, pa i izveštajem o tome da je
okrivljeni više puta kažnjavan rešenjima sudije za prekršaje zbog prekršaja protiv javnog reda i mira.
(Iz Presude Okružnog suda u Nišu, Kž. 523/07 od 30.04.2007. godine)
580.
Grubo vređanje obuhvata teške oblike napada na čast i ugled lica, kao i teške povrede osećaja drugog lica.
Iz obrazloženja:
Zlostavljanje drugog predstavlja primenjivanje takvog postupka prema licu koje izaziva fizičke bolove ili telesne nelagodnosti u većoj meri. Vršenja nasilja prema drugom postoji ako se upotrebom fizičke sile povređuje telesni integritet drugog lica, ako mu se oduzima sloboda kretanja i
sloboda da nesmetano odluči o svojim postupcima. Drsko ili bezobzirno ponašanje je ponašanje
koje u znatnoj meri odstupa od usvojenih normi pristojnog ponašanja, kao i nasilnički postupci
prema stvarima i imovini uopšte, ali da bi se takvi postupci mogli smatrati drskim ili bezobzirnim
oni moraju biti izraženi u jačem stepenu.
(Rešenje Okružnog suda u Beogradu Kž - 2180/06 od 15. septembra 2006. godine)
581.
Za postojanje krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. KZ nije potrebno da raniji
život učinioca ukazuje na sklonost za ovakvim ponašanjem, ali mora da se radi o značajnijem
- 294 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
ugrožavanju spokojstva građana ili težem remećenju javnog reda i mira, što bi moglo ukazivati da je novi zakon blaži i da ga u smislu čl. 5. st. 2. KZ treba primeniti.
Iz obrazloženja:
Presudom Opštinskog suda u Nišu K. br. 972/2004 od 28.10.2005.godine M. C. je oglašen krivim zbog krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 220. st. 2. u vezi st. 1. KZRS. Presudom
Okružnog suda u Nišu Kž. br. 263/06 od 07.09.2006. godine, navedena presuda je preinačena za navedeno krivično delo u pogledu odluke o kazni. Vrhovni sud Srbije je rešavajući po zahtevu za ispitivanje zakonitosti navedenih pravosnažnih presuda, razmotrio spise predmeta i po oceni navoda iznetih u zahtevu našao da za postojanje krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. KZ nije potrebno da raniji život učinioca ukazuje na sklonost za ovakvim ponašenjem, ali mora da se radi o
značajnijem utrožavanju spokojstva građana ili težem remećenju javnog reda i mira, što bi moglo
ukazivati da je novi zakon blaži i da ga u smislu čl. 5. st. 2. KZ treba primeniti.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije Kzp. 491/06)
NASILNIČKO PONAŠANJE NA SPORTSKOJ
PRIREDBI ILI JAVNOM SKUPU
(Član 344a Krivičnog zakonika)
582.
Krivično delo nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu čini i isključeni
igrač jednog od fudbalskih klubova koji se pridruži navijačima i utrči u deo gledališta namenjen protivničkim navijačima i fizički se obračunava sa protivničkim navijačima.
Iz obrazloženja:
Prvoimenovani okrivljeni je igrao za svoj klub na poziciji golmana, dok je drugoimenovani
okrivljeni gledao utakmicu u delu gledališta gde su se nalazili navijači ovog kluba. U toku drugog poluvremena utakmice, prvi je dobio crveni karton i isključen je iz igre. Otišao je u svlačionicu, presvukao se i nakon 10 minuta vratio. Stajao je u delu gledališta gde su bili navijači njegovog kluba.
Oko 18,45 časova došlo je do fizičkog sukoba između suprotstavljenih navijača pa je deo redarske službe formirao improvizovani kordon radi sprečavanja daljeg konflikta. Oba okrivljena su, i pored toga, neovlašćeno ušli u deo gledališta namenjen protivničkim navijačima i vršili nasilje na taj
način što su zajedno sa drugim imenovanim navijačima probili improvizovani kordon i utrčali u suprotni deo gledališta gde je došlo do fizičkog obračuna. Drugoimenovani okrivljeni je koristio crep
kao predmet podoban da izazove telesne povrede.
Sud nalazi da se u radnjama okrivljenih stiču sva bitna obeležja po jednog krivičnog dela Nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu iz člana 344a stav 1. Krivičnog zakonika.
(Iz Presude Višeg suda u Valjevu, K. 49/2012 od 31.08.2012. godine)
- 295 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
583.
Iako flaša jeste sredstva koje može da izazove telesnu povredu u sportskom objektu ili na
sportskom terenu, samo njeno držanje nije inkriminisano kao radnja krivičnog dela.
Iz obrazloženja:
Budući da nema razloga o odlučnim činjenicama, prvostepena presuda je doneta po osnovu bitne
povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. Zakonika o krivičnom postupku.
Naime, prvostepeni sud imenovanog okrivljenog oglašava krivim, između ostalog, i zbog toga
što je kritičnom prilikom, a nakon što je neovlašćeno ušao na sportski teren preskočivši ogradu na
južnoj tribini stadiona, držao staklenu flašu u ruci.
U konkretnom slučaju prvostepeni sud ne obrazlaže na koji način je okrivljeni došao u posed flaše, da li je i kako istu uneo na sportski teren, pri čemu samo držanje flaše kao sredstva koje može da
izazove telesnu povredu nije inkriminisano, u smislu člana 344A stav 1. Krivičnog zakonika.
(Iz Rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Kž.1 2050/11 od 25.01.2012. godine)
584.
Činjenica da je okrivljeni trener jednog od fudbalskih timova, te da je u ovom svojstvu učinio krivično delo nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi, predstavlja okolnost koja delu
daje posebnu težinu i zahteva strože kažnjavanje nego kada je reč o drugim izvršiocima ovog
krivičnog dela.
Iz obrazloženja:
Presudom Višeg suda okrivljeni je oglašen krivim zbog krivičnog dela nasilničko ponašanje na
sportskoj priredbi iz čl. 344a st. 1. Krivičnog zakonika (KZ). U izreci presude je navedeno da je krivično delo učinio tako što je 1. 5. 2010. godine u selu T., postupajući kao uračunljivo lice, svestan da
je takvo njegovo delo zabranjeno, te da na takav način napada učesnika sportske priredbe, što je i
hteo, neovlašćeno ušao na teren i fizički napao učesnika sportske priredba tako što je nakon završene
fudbalske utakmice, nakon što je sudija oštećeni odsvirao kraj utakmice, stajao na centru terena i čekao da igrači sa terena odu u svlačionice, prišao sudiji, uputio mu više uvreda psujući ga, uhvatio ga
rukom za lice i vrat i naneo mu lake telesne povrede u vidu ogrebotina kože ispod očnog kapka i na
desnoj vilici, a potom sudiju tri puta ošamario.
Odlučujući o krivičnoj sankciji koju će izreći okrivljenom, sud mu je kao olakšavajuće cenio
okolnosti da je porodičan čovek, da je trener i bavi se pedagoškim radom, da nije osuđivan, da je
priznao grešku ispoljenu u nesportskom ponašanju i izvinio se oštećenom koji se nije pridružio
krivičnom gonjenju, niti istakao imovinsko pravni zahtev. Istovremeno, sud nije našao otežavajuće okolnosti na strani optuženog. Na osnovu ovakve ocene okolnosti iz čl. 54. KZ-a sud je okrivljenom za učinjeno krivično delo izrekao uslovnu osudu tako što mu je utvrdio kaznu zatvora u
trajanju od tri meseca koja se neće izvršiti pod uslovom da u roku od jedne godine od pravnosna- 296 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
žnosti presude ne učini novo krivično delo, takođe, izrekao mu je novčanu kaznu u iznosu od
5.000,00 dinara koju je dužan da plati u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude. Izrekao mu
je i meru bezbednosti zabrane prisustvovanja fudbalskim utakmicama tog kluba u trajanju od jedne godine od pravnosnažnosti presude koja će se izvršiti tako što je u obavezi da se neposredno
pre početaka fudbalskih utakmica javlja službenim licima Policijske uprave u Kraljevu i boravi u
prostorijama uprave za vreme održavanja utakmice, a ako prekrši ovu zabranu sud će opozvati
uslovnu osudu.
Odlučujući o žalbama, Apelacioni sud je uvažio navode Višeg javnog tužioca i preinačio prvostepenu presudu u pogledu odluke o kazni, a po službenoj dužnosti u pogledu mere bezbednosti. Prema mišljenju Apelacionog suda prvostepeni sud je potpuno i pravilno utvrdio činjenice i okolnosti
od značaja za odluku o krivičnoj sankciji, ali nije u dovoljnoj meri vrednovao težinu izvršenog dela,
te upornost i drskost ispoljenu od strane okrivljenog, činjenicu da je okrivljeni trener, te da je bio u
obavezi da posebno vodi računa o ponašanju jer je u tom svojstvu bio odgovoran za vaspitanje fudbalera i u obavezi da utiče kritički na njihovo eventualno loše ponašanje. Okrivljeni je zanemario
ovu svoju obavezu, pa umesto da primerom utiče na druge, bez datog povoda i razloga nasrnuo je
na oštećenog kao fudbalskog sudiju. Dakle, imajući u vidu stepen krivice okrivljenog, njegovu
drskost i upornost u izvršenju krivičnog dela, ali olakšavajuće okolnosti koje je uočio prvostepeni
sud, a koje je i Apelacioni sud cenio u smislu čl. 56. i 57. KZ-a, Apelacioni sud je okrivljenog
osudio na kaznu zatvora u trajanju od dva meseca, takođe, na novčanu kaznu u iznosu od
50.000,00 dinara, nalazeći da su ovakve kazne neophodne i dovoljne da se prema okrivljenom
postigne da više ne čini krivična dela.
(Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu, Kž. 1-5836/10 od 27.01.2011. godine)
585.
Izricanje mere bezbednosti zabrane prisustvovanja određenim sportskim priredbama,
zbog krivičnog dela nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu, moguće je
ako su ispunjeni uslovi iz člana 344a stav 1. KZ-a.
Iz obrazloženja:
Prvostepeni sud je pravilno na osnovu čl. 20. Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, i čl. 344a st. 1. KZ-a, ocenio da okrivljeni kao igrač FK iz K.,
na utakmici pomenutog kluba u kojoj je u pomenutom svojstvu učestvovao, nije neovlašćeno
ušao u sportski teren. Zbog toga i pod uslovom da je učinio radnju koja mu se optužnim predlogom stavlja na teret nije mogao izvršiti navedena krivična dela, jer istu na sportskom terenu napadom na učesnika sportske priredbe i po oceni Apelacionog suda može učiniti samo lice koje je
neovlašćeno ušlo na sportski teren.
To nije bio slučaj sa okrivljenim pa je prvostepeni sud pravilno primenio krivični zakon kada je
odlučio da nema mesta optužbi prema okrivljenom zbog krivičnog dela nasilničko ponašanje na
sportskoj priredbi iz čl. 344a st. 1. KZ-a.
(Iz Rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu, Kž. 2-1457/10 od 2.11.2010. godine)
- 297 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
NEDOZVOLJENA PROIZVODNJA, DRŽANJE, NOŠENJE I
PROMET ORUŽJA I EKSPLOZIVNIH MATERIJA
(Član 348. Krivičnog zakonika)
586.
S obzirom da je umišljaj okrivljenog bio upravljen na to da oružje drži, to iznošenje oružja
nekoliko metara ispred kuće ne može biti pravno kvalifikovano kao krivično delo neovlašćenog
nošenja oružja.
Iz obrazloženja:
Sud je - pravno kvalifikujući utvrđeno činjenično stanje - našao da su se u radnjama okrivljenog
stekla sva zakonska obeležja krivičnog dela Neovlašćena proizvodnja, držanje, nošenje i promet
oružja i eksplozivnih materija: on je kritičnog dana bez odobrenja nadležnog organa neovlašćeno držao predmetnu lovačku pušku i tri patrona, vlasništvo njegovog pokojnog strica. Iznevši pušku u
dvorište, ispalio je sva tri patrona.
Sud istovremeno ukazuje da je optužnicom stavljeno na teret okrivljenom da je izvršio krivično
delo Nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija: da je neovlašćeno držao i nosio predmetnu lovačku pušku i tri patrona, za koju nije imao dozvolu nadležnog
državnog organa.
S obzirom na utvrđeno činjenično stanje sud je našao da se samo iznošenje predmetne puške i
patrona u dvorište ispred kuće tj. iznošenje iz kuće u kojoj se ovo oružje nalazilo nekoliko metara ispred nikako ne može kvalifikovati kao nošenje. Naime, okrivljeni pušku i patrone ne samo da nije
suštinski nosio već je i njegov umišljaj bio uperen da ga drži oružje a ne da ga nosi.
Imajući sve to u vidu, radnja okrivljenog se nikako ne može kvalifikovati kao krivično delo iz
člana 348. stav 4. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika već kao krivično delo neovlašćena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija.
(Iz Presude Višeg suda u Valjevu, K. 54/2011(1) od 07.02.2012. godine)
587.
Startni pištolj ne predstavlja gasno oružje jer se iz njega može ispaliti metak punjen CS
gasom (jak senzorni iritans suzavac) u količini od 80 mg, koja doza je dozvoljena za onesposobljavanje napadača sa kratkotrajnim dejstvom na ljudsko zdravlje u vidu nadražaja očiju i organa za disanje bez trajnih štetnih posledica.
Iz obrazloženja:
Veštak – balističar je našao da pištolj marke "Ledi ekol" predstavlja repliku - kopiju pištolja
"Valter" kal. 9 mm, ted a se svrstava u sportsko oružje čija je namena izazivanje zvučnog efekta. Iz
istog se može ispaliti i patrona sa želatiziniranom ili praškastom smešom, koja je osnova za neki od
nadražujućih gasova koji prilikom opaljenja prelaze u gasno stanje. Ove patrone nose obično oznaku
- 298 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
CS i sadrže 80 mg supstance. Navedena količina gasa nije štetna po zdravlje i izaziva trenutni nadražaj gornjih disajnih puteva i očiju. Municija koja je punjena nadražujućim gasom (CS, CN, PV) sadrži gasove u dozvoljenim količinama koje ne mogu da izazovu trajno oštećenje zdravlja ljudi, već izaziva trenutni nadražaj gornjih disajnih puteva i očiju.
Veštak sudske medicine i specijalista toksikološke hemije su potvrdili da CS gas predstavlja jak
senzorni iritans za oči i kožu. Radi se o suzavcu koji se koristi za suzbijanje uličnih nereda, kod sprejeva za samoodbranu i odbranu od životinja. On sadrži supstancu koja ima kratkotrajno neželjeno
dejstvo u vidu nadražaja prvenstveno očiju i organa za disanje i ne ostavlja trajne štetne posledice.
Polazeći od nalaza i mišljenja veštaka sud je našao da startni pištolj koji je nosio okrivljeni ne
predstavlja gasno oružje.
(Iz Presude Višeg suda u Nišu, K. 222/2011 od 23.10.2012. godine)
588.
Zakonodavac je sankcionisao više alternativno postavljenih radnji izvršenja krivičnog dela
nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija koje su
usmerene ka objektu izvršenja, pa je tako propisao da će se kazniti zatvorom od 2 do 12 godina onaj ko neovlašćeno nosi predmete koji su objekt radnje njegovog izvršenja.
Iz obrazloženja:
Naznačenom Presudom nadležnog Višeg suda od 08.11.2010. godine, imenovani okrivljeni oglašen
je krivim zbog izvršenja krivičnog dela ubistva iz člana 113. Krivičnog zakonika u sticaju sa krivičnim
delom nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348.
stav 4. istog Zakonika i - pošto su mu prethodno utvrđene pojedinačne kazne za svako od ovih krivičnih
dela - osuđen je na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 14 godina uz uračunavanje pritvora.
Protiv ove presude žalbu je izjavio branilac okrivljenog iz svih zakonskih razloga, ističući - između ostalog - da u radnjama okrivljenog ne stoje elementi krivičnog dela iz člana 348. stav 4. Krivičnog zakonika, imajući u vidu da (posle njegovih izmena i dopuna od 11.09.2010. godine) nošenje
pištolja za koje postoji odobrenje nadležnog državnog organa da se nabavi i drži ne predstavlja radnju ovog krivičnog dela, već eventualno prekršaj.
Prema stavu Apelacionog suda, neosnovani su žalbeni navodi branioca u ovom delu.
Krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. Krivičnog zakonika spada u grupu krivičnih dela protiv javnog reda i mira. Dakle,
zaštitni objekat ove grupe krivičnih dela jesu javni red i mir.
Kako to iz samog naziva tog krivičnog dela proizilazi, objekat radnje izvršenja ovog krivičnog
dela jesu oružje i eksplozivne materije i zakonodavac u samoj odredbi koja ima više stavova različito
sankcioniše pojedine alternativne radnje izvršenja koje su usmerene ka tom objektu izvršenja. Tako
propisuje i kaznu zatvora od 2 do 12 godina ukoliko je radnja izvršenja nedozvoljeno nošenje objekta radnje izvršenja.
Imajući u vidu da je sankcionisana neovlašćena izrada, prodaja, nabavljanje, razmena ili nošenje
oružja i eksplozivnih materija, to istovremeno znači da postoji i ovlašćeni oblik ovih radnji, koji uređuje Zakon o oružju i municiji. Ministarstvo unutrašnjih poslova u zakonom predviđenoj proceduri
izdaje odobrenja za nabavljanje i nošenje oružja i municije, u smislu odredbi čl. 6. do 11. ovog Za- 299 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
kona, s tim što je posebno odredbom njegovog člana. 5. stav 3. predviđeno da je zabranjeno nošenje
oružja za ličnu bezbednost. To se, u konkretnom slučaju, odnosi i na pištolj koji je imenovani okrivljeni neovlašćeno nosio sa sobom, bez odgovarajuće dozvole nadležnog organa.
S obzirom na izneto, suprotne žalbene navode branioca okrivljenog Apelacioni sud je ocenio
neosnovanim.
(Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, Kž.1 27/11 od 08.02.2011. godine)
589.
Bez obzira što je u vreme izvršenja krivičnog dela, kao i po pravnoj kvalifikaciji tužioca iz
optužnog akta, za predmetno krivično delo bila zaprećena niža kazna, zbog čega bi za suđenje
bio nadležan osnovni sud, za suđenje za krivično delo nedozvoljenog držanja oružja nadležan
je viši sud.
Iz obrazloženja:
Optužnicom Četvrtog opštinskog javnog tužioca u Beogradu od 10.12.2008. godine, preciziranom 24.06.2009. godine, imenovanom okrivljenom stavljeno je na teret izvršenje krivičnog dela neovlašeno držanje oružja i eksplozivnih materija, iz člana 348. stav 1. Krivičnog zakonika.
Odlučujući o sukobu nadležnosti između Četvrtog opštinskog suda u Beogradu (odn. Prvog osnovnog suda u Beogradu) i Višeg suda u Beogradu, nakon razmatranja spisa predmeta, kao i mišljenja nadležnog tužioca, Apelacioni sud u Beogradu je doneo odluku kao u izreci ovog rešenja.
Naime, odredbom člana 22. stav 1. Zakona o uređenju sudova propisano je, između ostalog, da
osnovni sud u prvom stepenu sudi za krivična dela za koja je kao glavna kazna predviđena novčana
kazna ili kazna zatvora do deset i deset godina ako za pojedina od njih nije nadležan drugi sud, pa kako je radnja nošenja vatrenog oružja inkriminisana u članu 348. stav 4. Krivičnog zakonika i za
istu propisana kazna zatvora u trajanju od dve do 12 godina - to osnovni sud nije nadležan za vođenje konkretnog krivičnog postupka.
Pri tome, bez uticaja na drugačije odlučivanje je to što je Krivični zakonik, pre izmena i dopuna,
povoljniji za okrivljenog, što je i kvalifikacija tužioca, budući da sud nije vezan pravnom kvalifikacijom, već činjeničnim opisom. Pitanje kvalifikacije će rešiti nadležni sud.
(Iz Rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Kž. 97/11 od 15.06.2011. godine)
590.
Izreka presude (kojom sud oglasi okrivljenog krivim zbog radnje izvršenja krivičnog
dela neovlašćenog nošenja oružja, a navede da je utvrdio da je okrivljeni prenosio predmetno oružje) je nejasna i nerazumljiva - ne može se utvrditi da li je okrivljeni bio u pritežanju
oružja a to je od značaja za postojanje radnje izvršenja krivičnog dela koja se sastoji u nošenju oružja.
Iz obrazloženja:
Žalbom branioca okrivljenog se osnovano pobija prvostepena presuda zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. Zakonika o krivičnom postupku. Ističe se da
je izreka presude nerazumljiva i u suprotnosti sa razlozima datim u obrazloženju presude.
- 300 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Naime, imenovani okrivljeni je izrekom presude oglašen krivim da je neovlašćeno nosio vatreno
oružje i municiju, navedeno u izreci, dok se u obrazloženju presude navodi da je sud nesumnjivo
utvrdio da je okrivljeni neovlašćeno prenosio predmetni pištolj. S obzirom na ovu protivrečnost između izreke i obrazloženja, prvostepena presuda je zbog učinjene bitne povrede odredaba krivičnog
postupka, uvažavanjem žalbe branioca okrivljenog, morala biti ukinuta.
Uz to, u žalbi branioca okrivljenog se osnovano ukazuje da ni u samoj izreci pobijane presude
nije opisano u čemu se sastoji radnja izvršenja predmetnog krivičnog dela za koje je on oglašen krivim. I po oceni ovog suda, izreka ne sadrži detaljan opis načina na koji je okrivljeni nosio predmetno
oružje, zbog čega se iz izreke ne može nesumnjivo utvrditi da li je okrivljeni bio u pritežanju pištolja, a što je od značaja za postojanje radnje izvršenja nošenja vatrenog oružja i municije koja je okrivljenom stavljena na teret i za koju je oglašen krivim. Umesto toga, u izreci se samo navodi da je,
prilikom pregleda vozila, ispod sedišta suvozača, na kome je sedeo okrivljeni, pronađen pištolj i uz
potvrdu oduzet. To izreku čini nejasnom i nerazumljivom, kako se to osnovano u žalbi branioca
okrivljenog i ističe.
S obzirom na navedeno, a imajući u vidu i činjenicu da se u obrazloženju presude navodi da je
okrivljeni neovlašćeno prenosio oružje za koje njegova supruga ima ovlašćenje za držanje tj. da je
sud na nesumnjiv način utvrdio da se u konkretnom slučaju radi o prenošenju oružja od strane okrivljenog, a ne nošenja, kako je to navedeno u izreci presude, nejasno je koje je tačno radnje okrivljeni
konkretnom prilikom preduzeo.
Zbog toga je prvostepena presuda morala biti ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na
ponovno suđenje.
(Iz Rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Kž.1 3618/11 od 07.09.2011. godine)
591.
Ukoliko je optuženi neovlašćeno nosio oružje, a to je utvrđeno policijskom kontrolom na
graničnom prelazu, tada je krivično delo nedozvoljeno nošenje oružja izvršeno je na teritoriji
Republike Srbije.
Iz obrazloženja:
Samim dolaskom na granični prelaz, dolaskom do policijske kontrole, optuženi je prešao granicu i ušao u Republiku Srbiju sa oružjem, bez obzira što je za isto imao dozvolu koja važi na teritoriji BIH.
Žalbeni navodi branilaca - da nije nosio oružje na teritoriji Republike Srbije, da nije prešao carinsku liniju i samim tim nije uspeo da prenese predmete od zlata - neosnovani su.
Carinsko područje ograničeno je carinskom linijom koja je istovetna sa granicom Republike Srbije, zbog čega je krivično delo i ostalo u pokušaju i to je prvostepeni sud pravilno kvalifikovao - isti
je pokušao nelegalno da unese preko granice odn. prikrio robu koja podleže carinjenju.
Osim toga, optuženi nije ni morao da stigne do carinika na graničnom prelazu, jer je uobičajeno
da se, kada predmeti koji podležu carinjenju budu pronađeni prilikom pregleda od strane radnika policije, ne vrši carinska kontrola, već se tada na osnovu njihove službene beleške sačinjava zahtev za
pokretanje prekršajnog postupka i vrši komisijska procena vrednosti robe.
- 301 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Prema tome, prvostepeni sud je na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio krivični zakon kada je u radnjama optuženog našao sva bitna obeležja krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348.
stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakona i krivično delo krijumčarenje iz člana 230. stav 1. istog Zakonika.
Za ovakvu ocenu u obrazloženju pobijane presude sud je dao jasne, dovoljne i uverljive razloge,
tako da su žalbeni navodi branilaca optuženog i u ovom pogledu neosnovani.
(Iz Presude Apelacionog suda u Novom Sadu, Kž.I 3680/10(1) od 31.08.2010. godine)
592.
U situaciji kada je okrivljeni izvršenjem krivičnog dela razbojništva oduzeo novac i službeni pištolj, pa je zatim taj pištolj nosio u trenucima dok je bežao sa lica mesta, u njegovim radnjama nema elemenata krivičnog dela nedozvoljene proizvodnje, držanja, nošenja i prometa
oružja, jer se radi o prividnom sticaju.
Iz obrazloženja:
Prema stavu Apelacionog suda u Beogradu, u odnosu na krivično delo iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika u konkretnoj situaciji se ne stiču elementi ovog krivičnog dela, i to iz
sledećih razloga: oružje mora biti neovlašćeno nabavljeno na jedan od sledeća dva načina - bilo građanskopravnim poslom, koji je u načelu dozvoljen (ali da bi bio legalan mora da postoji odobrenje
nadležnog organa za nabavljanje, i ukoliko nema tog odobrenja onda se radi o neovlašćenom nabavljanju i držanju) ili da se do oružja dođe na protivpravan način koji predstavlja svršenu radnju, da se
na oružju zasnuje nesmetano pritežanje, i da ga, nakon izvesnog vremena, posle ovakvog neovlašćenog nabavljanja, izvršilac svesno i voljno neovlašćeno nosi.
S obzirom da je iz utvrđenog činjeničnog stanja utvrđeno da je okrivljeni, prilikom izvršenja krivičnog dela razbojništva iz člana 206. stav 1. Krivičnog zakonika, pored novca oduzeo i službeni pištolj, koji je nosio u trenucima dok je bežao sa lica mesta, to se radi o prividnom sticaju - preduzetom radnjom okrivljenog ostvareno je biće krivičnog dela razbojništva koje obuhvata i krivično delo
nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav
4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika.
Zbog toga je Apelacioni sud u Beogradu, primenom člana 355. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, okrivljenog oslobodio od optužbe da je izvršio navedeno krivično delo jer obzirom da elemenata ovog dela u njegovim radnjama nema.
(Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, Kž.1 5867/10 od 26.10.2010. godine)
593.
Za postojanje krivičnog dela neovlašćenog držanja oružja i/ili municije bitno je samo da se držanje oružja i/ili municije čini neovlašćeno, bez obzira da li je u pitanju držanje za sebe ili za drugog.
(Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, Kž. 1. 241/10 od 26.04.2010. godine)
- 302 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
594.
Radnja izvršenja krivičnog dela nedozvoljenog držanja oružja i eksplozivnih materija određena
je kao trajna, pa zastarelost krivičnog gonjenja počinje da teče od dana prestanka radnje.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kž. I 485/08 od 10.04.2008. godine)
595.
Neovlašćeno nabavljanje i držanje metalne sprej boce koja sadrži "suzavac" ima obeležja
krivičnog dela nedozvoljenog držanja oružja, jer to predstavlja gasno oružje.
Iz obrazloženja:
Radnje optuženog opisane u izreci prvostepene presude sadrže bitne elemente krivičnog dela nedozvoljeno držanje oružja iz člana 348. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, za šta je prvostepeni sud dao jasne, uverljive i na zakonu zasnovane razloge. Vrhovni sud ih u svemu prihvata.
Iz odbrane optuženog prvostepeni sud je nedvosmisleno utvrdio da je optuženi neovlašćeno nabavio i držao gasno oružje- sprej, poznat pod nazivom "suzavac", čije nabavljanje, držanje i nošenje
građanima uopšte nije dozvoljeno.
Imajući u vidu odredbu člana 1. tačka 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o oružju i municiji ("Sl. glasnik RS", br. 44 od 8.12.1998. godine), gasno oružje je ono oružje koje izbacuje ili ispušta gas ili druge supstance štetne za zdravlje.
I po stavu Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nesumnjivo je utvrđeno da navedena sprej boca
izbacuje gas suzavac, a po nalazu i mišljenju veštaka gas SS koji se u žargonu zove "suzavac" predstavlja otrov koji se koristi od strane vojske i policije pri suzbijanju nereda u koncentracijama koje
izazivaju momentalne znakove trovanja kao i brzo iščezavanje simptoma trovanja nakon prestanka
njegove primene.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kž. I 485/06 od 20.04.2006. godine)
596.
Jedno je krivično delo ukoliko okrivljeni u isto vreme drži pištolj koji građani uz određene
uslove mogu nabaviti po važećim propisima i automatsku pušku čije nabavljanje građanima
uopšte nije dozvoljeno.
Iz obrazloženja:
Izvršilac u konkretnom slučaju neovlašćeno drži revolver - vatreno oružje koje građani po važećim propisima uz određene uslove mogu da nabave. Istovremeno, drži automatsku pušku - vatreno
oružje čije nabavljanje građanima prema važećim propisima uopšte nije dozvoljeno.
U ovoj situaciji nema sticaja između krivičnog dela iz člana 33. st. 1. i 2. Zakona o oružju i municiji. Teže delo konzumira lakše tj. ostvarenje tog težeg dela obuhvata i ono lakše, koje je u njemu
sadržano, tako da postoji samo krivično delo iz člana 33. stav 2. u vezi stava 1. navedenog Zakonika.
Na to optuženi opravdano ukazuje žalbom.
(Iz Presude Okružnog suda u Nišu, Kž. 377/06 od 28.08.2006. godine)
- 303 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
NEDOZVOLJEN PRELAZ DRŽAVNE GRANICE I
KRIJUMČARENJE LJUDI
(Član 350. Krivičnog zakonika)
597.
Za postojanje krivičnog dela izvršenog od strane grupe neophodno je da kod izvršilaca postoji određena povezanost i svest o zajedničkom delovanju u okviru grupe ali ne i da se članovi
grupe lično poznaju.
Iz obrazloženja:
U pogledu krivičnog dela iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. Krivičnog zakonika - ono postoji
kada su radnje krivičnog dela iz člana 350. stav 2. preduzete od strane više lica koja su se organizovala u grupu radi vršenja tog krivičnog dela. To je obavezan uslov i njegovo odsustvo isključuje postojanje kvalifikovanog oblika datog krivičnog dela.
S tim u vezi, za postojanje predmetnog krivičnog dela nije potrebno da se okrivljeni, kao članovi
grupe, lično poznaju. Međutim, neophodno je da postoji određena povezanost.
Sa druge strane, okrivljenima se stavlja na teret da su inkriminisane radnje preduzeli samo jednom - u noći 04.04.2009. godine, pri čemu iz spisa proizilazi da pre toga kao ni posle - do lišenja
slobode 15.07.2009.godine nisu učestvovali u bilo čemu sličnom.
Pored toga, u pobijanoj presudi nisu navedene činjenice koje bi ukazivale na postojanje svesti o pripadnosti organizovanoj grupi kod ovih okrivljenih, kao ni volje da se protivpravne radnje preduzimaju u
njenom okviru. Iz stanja u spisima proizilazi da između pojedinih okrivljenih ne postoji nikakva veza.
Iz tih razloga, iz obrazloženja nije jasno na osnovu čega je prvostepeni sud zaključio da se oni
mogu smatrati članovima organizovane kriminalne grupe u smislu kvalifikovanog oblika predmetnog krivičnog dela, kako je utvrdio da je kod njih postojala svest o zajedničkom delovanju u okviru
grupe na osnovu učešća u samo jednom događaju ni kako je cenio činjenicu da njih dvojica nakon
toga nisu izvršili ni jednu krivičnopravnu radnju.
(Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, Kž1. Po1 3/2012 od 27.04.2012. godine)
598.
Pribavljanje kakve koristi učinioca je bitno obeležje krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz čl. 350. st. 3. u vezi st. 2. KZ, tako da izreka presude mora da sadrži opis te koristi i u čemu se ona ogleda, a obrazloženje presude razloge o odlučnim
činjenicama za utvrđivanje vrste i visine te koristi.
Iz obrazloženja:
Prvostepeni sud u razlozima presude daje formalne zaključke da je optuženi delo izvršio sa direktnim umišljajem jer je bio svestan da omogućava nedozvoljen tranzit kroz Republiku Srbiju i to 4
- 304 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
strana državljana koje je pokupio u blizini granice Republike Makedonije i da je to sve hteo radi pribavljanja novčane koristi, ali ne daje razloge o oceni dokaza na osnovu kojih je utvrdio postojanje
namere kao višeg stepena direktnog umišljaja. Iz izvedenih dokaza proizilazi da je opt. R.B. kao
radnik preduzeća i vozač taksija za izvršenu vožnju dobio nadoknadu u vidu plate, pa su s toga
razlozi presude o nameri optuženog da izvrši krivično delo radi pribavljanja novčane koristi nerazumljivi i ne potvrđeni izvedenim dokazima. Navedene nedostatke sadrži izreka presude jer se u
njoj pri opisu dela govori o nameri optuženog da sebi pribavi kakvu korist bez oznake i opredeljenja o kakvoj se koristi radi da li je ona novčane ili druge prirode i bez oznake same koristi koju
je pribavio optuženi izvršenjem dela ili koju je nameravao da pribavi tako da je u tom delu izreka
protivrečna a presuda zahvaćena bitnom povredom odredaba krivičnog postupka iz čl. 368. st. 1.
tač. 11. ZKP. U ovom pravcu prvostepeni sud nije ni cenio dokaze pre svega odbranu optuženog
koji objašnjava koliku naknadu dobija za navedeno putovanje i ne ceni navode putnika koji su
govorili da su po njihovom ulasku u vozilo od optuženog čuli da će o troškovima prevoza naknadno da se dogovore. Prvostepeni sud nije raspravio sva sporna pitanja i nije pravilno izvršio
ocenu svih dokaza u cilju utvrđivanja odlučnih činjenica za postojanje elemenata krivičnog dela,
tako da je i činjenično stanje u tom delu postojanja namere ili pribavljanja imovinske koristi optuženog ostalo nepotpuno utvrđeno.
(Iz Rešenja Apelacionog suda u Nišu 4 Kž. 1.br. 887/11 od 01.09.2011. godine)
599.
Isključivo lice koje je strani državljanin ili apatrid, odnosno lice bez državljanstva, može biti pasivni subjekt krivičnog dela iz člana 350. stav 2. Krivičnog zakonika.
(Iz Rešenja Okružnog suda u Subotici, Kž. 104/07 od 21.03.2007. godine)
ZLOUPOTREBA ZNAKA ZA POMOĆ I
ZNAKA ZA OPASNOST
(Član 351. Krivičnog zakonika)
600.
Kod krivičnog dela zloupotrebe znaka za pomoć i znaka za opasnost iz člana 351. stav 1.
KZ-a, znaci za pomoć ili opasnost predstavljaju zvučne ili optičke signale (sirena i dr.) koji
moraju biti navedeni i opisani u izreci prvostepene presude, a sam poziv policiji ne može predstavljati znak u smislu člana 351. KZ-a.
Iz obrazloženja:
Apelacioni sud nalazi da se neosnovano žalbom javnog tužioca prvostepena presuda pobija zbog
bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tač. 11. ZKP-a, navodima da je izreka pobijane presude protivrečna razlozima navedenim u obrazloženju iste iz kojih se, prema mišljenju javnog tužioca, ne može utvrditi da li je okrivljeni oslobođen, jer je opravdano pozivao dežurnu službu 92, ili to što je okrivljeni učinio ne predstavlja krivično delo. Ovo stoga što je izreka
pobijane presude i prema oceni ovoga suda jasna, razumljiva i neprotivrečna datim razlozima o od- 305 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
lučnim činjenicama iz kojih nedvosmisleno proizlazi da postupanje koje je okrivljenom stavljeno na
teret po zakonu nije krivično delo, iako je nesporno da je isti čak 18 puta pozivao policiju i prijavljivao da su nad njim izvršena određena krivična dela iako je znao da to nije istina, upućivao pitanja:
"kako ste, šta radite".
Izjavljenom žalbom prvostepena presuda se neosnovano pobija i zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja navodima da je prvostepeni sud pogrešno utvrdio kako opisano postupanje okrivljenog ne predstavlja zloupotrebu znaka za pomoć u smislu odredbe člana 351. KZ-a. Ovo stoga
što je prvostepeni sud pravilno našao da delo za koje je okrivljeni optužen po zakonu nije krivično delo, s obzirom na to da činjenični opis dela koje je okrivljenom stavljeno na teret ne sadrži
sve bitne elemente predmetnog krivičnog dela, imajući u vidu da, i prema oceni ovoga suda, znaci za pomoć ili opasnost predstavljaju zvučne ili optičke signale (sirena i dr.) koji moraju biti navedeni i opisani u izreci prvostepene presude, a da sam poziv policiji ne može predstavljati znak
u smislu člana 351. KZ-a.
Prema tome, nasuprot navodima iz žalbe javnog tužioca, prvostepeni sud je pravilno primenio
krivični zakon kada je okrivljenog na osnovu odredbe člana 355. stav 1. ZKP-a oslobodio od optužbe da je na opisani način izvršio krivično delo iz člana 351. stav 1. KZ-a.
(Presuda Apelacionog suda u Beogradu, Kž1. 3525/11 od 3. 11. 2011. godine)
601.
Krivično delo zloupotreba znaka za pomoć i znaka za opasnost iz člana 351. KZ ima dva
oblika radnji izvršenja i to zloupotreba znaka za pomoć i znaka za opasnost, a u drugom slučaju radnja je neosnovano pozivanje u pomoć.
Iz obrazloženja:
Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu prema A., koja je u stanju neuračunljivosti izvršila
sedam protivpravnih dela predviđenih u zakonu kao krivična dela zloupotreba znaka za pomoć i znaka za opasnost iz člana 351. KZ, je na osnovu člana 81. KZ izrečena mera bezbednosti obaveznog
psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi.
U prvostepenom rešenju sadržana je bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 368.
stav 1. tač. 11. ZKP-a, koja povreda se sastoji u tome što u istom nisu dati razlozi o odlučnim činjenicama, a na koju povredu ovaj sud kao drugostepeni povodom žalbe pazi po službenoj dužnosti u
smislu člana 380. ZKP-a.
Naime, prvostepeni sud je pobijanim rešenjem našao da je okrivljena ''u stanju neuračunljivosti izvršila sedam protivpravnih dela predviđenih u zakonu kao krivična dela zloupotreba znaka
za pomoć i znaka za opasnost iz člana 351. Krivičnog zakonika i to tako što je u periodu od
14.2.2010. godine do 3.3.2010. godine u Beogradu, u neuračunljivom stanju u sedam navrata zloupotrebila znakove za opasnost i to usmene dojave da je u više objekata na teritoriji grada Beograda koje koriste međunarodne organizacije, verske ustanove i privredni subjekti, podmetnuta
bomba i time izazvala preduzimanje nepotrebnih mera državnih organa i to jedinica MUP-a RS
koje su po prijavama izlazile na lice mesta i preduzimali mere i radnje na pronalaženju i demontaži navodno postavljenih eksplozivnih naprava... ''
- 306 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Međutim, iz ovako date izreke prvostepenog rešenja ne vidi se koji je znak za pomoć ili znak za
opasnost okrivljena zloupotrebila kritičnom prilikom. Naime, krivično delo zloupotreba znaka za pomoć i znaka za opasnost iz člana 351. KZ ima dva oblika radnji izvršenja i to zloupotreba znaka za
pomoć i znaka za opasnost, a u drugom slučaju radnja je neosnovano pozivanje u pomoć.
Dakle, kako prvostepeni sud u izreci pobijanog rešenja nije označio element predmetnog krivičnog dela i to koji je znak okrivljena zloupotrebila, niti je u obrazloženju objasnio koji je to znak za
opasnost zloupotrebila to je time učinio navedenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka.
(Rešenje Apelacionog suda u Beogradu, Kž1 5362/10 od 7. 9. 2010. godine)
NEOVLAŠĆENO BAVLJENJE ODREĐENOM
DELATNOŠĆU
(Član 353. Krivičnog zakonika)
602.
Sud, prilikom oglašavanja okrivljenog krivim za izvršenje krivičnog dela neovlašćeno bavljene određenom delatnošću, prethodno mora utvrditi da li okrivljeni, kao fizičko lice, može
biti izvršilac dela.
Iz obrazloženja:
Prvostepena presuda, po oceni Apelacionog suda, ne sadrži valjane i adekvatne razloge o odlučnim činjenicama, a oni koji su dati su nejasni i protivrečni.
U izreci prvostepene presude, naime, okrivljeni je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog
dela neovlašćeno bavljenje određenom delatnošću iz člana 353. Krivičnog zakonika. Podvodeći
utvrđeno činjenično stanje pod pravnu normu tj. pod pravnu kvalifikaciju, prvostepeni sud je izveo zaključak da se u radnjama okrivljenog stiču elementi bića krivičnog dela za koje ga je oglasio krivim, a da prethodno nije uzeo razmotrio da li okrivljeni kao fizičko lice može biti izvršilac
u konkretnom slučaju. To je bio dužan da utvrdi u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom a
zbog prirode krivičnog dela.
Iz tih razloga je prvostepena presuda morala biti ukinuta.
(Iz Rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Kž1. 2838/2012 od 18.07.2012. godine)
POVREDA GROBA
(Član 354. Krivičnog zakonika)
603.
Kod krivičnog dela povrede groba, radnju izvršenja predstavlja fizički nasrtaj ili mehanička povreda ili oštećenje postojećeg groba odn. mesta gde je sahranjeno neko lice.
- 307 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Iz obrazloženja:
Presudom Opštinskog suda u Leskovcu od 02.02.2009. godine (u osuđujućem delu izreke pod I),
oglašeni su krivim:
Imenovani prvookrivljeni za krivično delo povreda groba iz člana 241. stav 1. Krivičnog zakona
Republike Srbije (opisano pod tačkom 1. izreke) i imenovani drugookrivljeni za krivično delo povreda groba iz člana 241. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije u vezi sa članom 24. Osnovnog
krivičnog zakona (opisano pod tačkom 2. izreke).
Za ova dela izrečene su im uslovne osude tako što su im utvrđene kazne zatvora u trajanju od po
tri meseca i istovremeno određeno da se one neće izvršiti ako u roku od jedne godine od pravnosnažnosti presude ne učine novo krivično delo. Okrivljeni su obavezani na plaćanje troškova krivičnog
postupka oštećenima kao tužiocima solidarno u naznačenom iznosu i paušala sudu, u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Sa imovinskopravnim zahtevom, oštećeni kao tužioci upućeni su na parnicu.
Istom presudom (izrekom pod II), imenovana okrivljena je - na osnovu člana 355. tačka 3. Zakonika o krivičnom postupku - oslobođena od optužbe za krivično delo povreda groba iz člana 354.
stav 1. Krivičnog zakonika.
Presudom od 22.05.2009. godine, Okružni sud u Leskovcu odbio je kao neosnovane žalbe punomoćnika oštećenih kao tužilaca i obojice okrivljenih i njihovih branilaca i navedenu prvostepenu
presudu potvrdio.
Republički javni tužilac Srbije podigao je zahtev za zaštitu zakonitosti od 30.07.2009. godine
protiv navedenih pravnosnažnih presuda u delu koji se odnosi na imenovanog drugookrivljenog, i to
zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. Zakonika o krivičnom postupku i povrede krivičnog zakona iz člana 369. stav 1. tačka 1. istog Zakonika, sa predlogom da Vrhovni sud uvaži zahtev, ukine prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da eventualno, po članu 355. tačka 1. ovog Zakonika oslobodi okrivljenog od optužbe.
Postupivši u smislu člana 422. st. 2. i 3. Zakonika o krivičnom postupku, Vrhovni kasacioni sud
je na sednici veća razmotrio spise ovog predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet i - po
oceni iznetih navoda i predloga - našao da je zahtev za zaštitu zakonitosti osnovan.
Osnovano se u zahtevu ističe da je pobijanim pravnosnažnim presudama u odnosu na imenovanog drugookrivljenog učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 369. tačka 1. Zakonika o krivičnom postupku jer je oglašen krivim za krivično delo povreda groba iz člana 241. stav 1. Krivičnog
zakona Republike Srbije u vezi sa članom 24. Osnovnog krivičnog zakona, za koje delo mu je izrečena uslovna osuda kao u izreci prvostepene presude.
S tim u vezi, u zahtevu se s pravom ukazuje da je radnja krivičnog dela povrede groba iz člana
241. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije (koja se sastoji u neovlašćenom prekopavanju, razrušenju, oštećenju ili gruboj povredi groba ili drugog mesta u kome se umrli sahranjuje) određena tako
da predstavlja fizički nasrtaj ili mehaničku povredu ili oštećenje postojećeg groba odn. mesta gde je
sahranjeno neko lice, pa da se - shodno tome - radnja stavljena na teret ovom okrivljenom (dodela
novog grobnog mesta radi ukopa posmrtnih ostataka pokojnika), ne može dovoditi u vezu sa zakonskim bićem krivičnog dela povrede groba. Naime, nije u pitanju postojeće grobno mesto, već se radi
samo o davanju mogućnosti za korišćenje novog grobnog mesta.
- 308 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Prema činjeničnom opisu dela (i u izreci i u obrazloženju prvostepene presude, koja u tom
pogledu, kao i u pogledu iznete pravne kvalifikacije dela po zakonu važećem u vreme preduzimanja inkriminisanih radnji - nije pobijana žalbom punomoćnika oštećenih kao tužilaca), ovaj okrivljeni je, kao zamenik predsednika Mesne zajednice zadužen za poslove oko groblja, imenovanom prvookrivljenom izdao potvrde samo o činjenicama koje postoje - da je pokojnik sahranjen
na naznačenom groblju i da je dodeljena nova grobna parcela u starom delu tog groblja radi ukopa njegovih posmrtnih ostataka), a sve da bi ovaj te potvrde upotrebio za dobijanje rešenja za
ekshumaciju.
Dakle, prema tom opisu, ali i prema opisu radnji u optužnom predlogu (dodela neodgovarajuće grobne parcele i bez pribavljenog odobrenja nadležnog organa za to), radnje ovog okrivljenog
odnose se na obezbeđenje nove grobne parcele, a ne na pružanje pomoći prvookrivljenom u nasrtaju na postojeći grob odn. grobno mesto. Iz toga je jasno da iz samog opisa dela drugookrivljenog ne proizilazi postojanje ni objektivnih ni subjektivnih obeležja pomaganja u krivičnom delu
povrede groba.
Sledstveno tome, u radnjama imenovanog drugookrivljenog nisu sadržana zakonska obeležja
krivičnog dela za koje je optužen i oglašen krivim označenom pravnosnažnom presudom.
Zbog toga je Vrhovni kasacioni sud uvažio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti u pogledu
navoda o učinjenoj povredi krivičnog zakona iz člana 369. tačka 1. Zakonika o krivičnom postupku i
predlog za donošenje oslobađajuće presude, primenom člana 355. tačka 1. istog Zakonika, te je i odlučio kao u izreci ove presude.
(Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, Kž. 31/2010 od 24.03.2010. godine)
FALSIFIKOVANJE ISPRAVE
(Član 355. Krivičnog zakonika)
604.
Predmet krivičnog dela falsifikovanje isprave ne može biti pristupnica sindikatu, jer ista
ne predstavlja ispravu.
Iz obrazloženja:
Drugostepeni sud je, odlučujući povodom žalbe javnog tužioca, razmotrio spise predmeta i ocenio da (pošto je sud isključivo vezan činjeničnim opisom radnji krivičnog dela, koje se okrivljenima
stavlja na teret) iz činjeničnog opisa ne proizlaze bitna zakonska obeležja krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 1. Krivičnog zakonika.
Okrivljenima je stavljeno na teret da su napravili lažne isprave u nameri da takve isprave upotrebe kao prave, pa su ih i upotrebili, na taj način što su u obrazac pristupnice Sindikata poštanskih radnika na njihovo ime uneli neistinit podatak o tome kada su postali njegovi članovi.
Relevantne odredbe:
Ispravom smatra svaki predmet koji je podoban ili određen da služi kao dokaz kakve činjenice
koja ima značaj za pravne odnose, kao i računarski podatak - član 112. stav 2. Krivičnog zakonika.
- 309 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Budući da pristupnica Sindikatu poštanskih radnika po svom karakteru ne predstavlja ispravu, da
nema konstitutivnog obeležja odn. nema vrednost za pravne odnose, iz kog razloga se ne može smatrati ispravom, niti se njome dokazuju bilo kakve činjenice koje imaju značaj za pravne odnose - drugostepeni sud smatra da u konkretnom slučaju nedostaje bitan element krivičnog dela.
(Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, Kž.1 6444/10 od 04.03.2011. godine)
605.
Kada okrivljeni upotrebi lažnu saobraćajnu dozvolu i na svoje vozilo stavi registarske tablice koje su upisane u pomenutoj saobraćajnoj dozvoli, ali ne odgovaraju tom vozilu, izvršio
je samo krivično delo falsifikovanje isprave iz čl. 355. st. 2. u vezi st. 1. KZ a ne i krivično delo
posebni slučajevi falsifikovanje isprave iz čl. 356. st. 1. tač. 5. u vezi čl. 355. st. 2. KZ u sticaju.
Iz obrazloženja:
Presudom Opštinskog suda u Subotici K. 104/08 od 2. juna 2008. okrivljeni je oglašen krivim
zbog krivičnog dela falsifikovanje isprave iz čl. 355. st. 2. u vezi st. 1. KZRS.
Presudom Okružnog suda u Subotici Kž. 395/08 od 22. septembra 2008. odbija se kao neosnovana
žalba OJT u Subotici... pa se presuda Opštinskog suda u Subotici K. 104/08 od 2. juna 2008. potvrđuje.
Pravilno je prvostepeni sud ocenom izvedenih dokaza utvrdio da se u radnjama okrivljenog stiču
sva obeležja krivičnog dela falsifikovanje isprave iz čl. 355. st. 2. u vezi st. 1. KZ bez obzira što je
okrivljeni, prema utvrđenom činjeničnom stanju, u isto vreme kada je upotrebio saobraćajnu dozvolu
kao lažnu javnu ispravu upravljao i vozilom sa registarskim tablicama... koje nisu pripadale tom vozilu već putničkom vozilu... vlasništvo trećeg lica.
Ovo iz razloga što po shvatanju ovog suda, saobraćajna dozvola i navedene registarske tablice koje su pod istim brojem upisane u falsifikovanoj saobraćajnoj dozvoli, predstavljaju jednu
javnu ispravu koja u pravnom saobraćaju služi kao dokaz da je navedeno vozilo registrovano u
propisanom postupku i kao takvo, u formalnom smislu, osposobljeno za učestvovanje u javnom
saobraćaju. Prema tome, u konkretnom slučaju iako je okrivljeni istovremeno upotrebio lažnu
javnu ispravu i neovlašćeno upotrebio pravi znak ne radi se o dva krivična dela već o tzv. prividnom sticaju krivičnih dela.
(Iz Presude Okružnog suda u Subotici Kž. 395/08 od 22.09.2008. godine)
606.
Kao izvršilac krivičnog dela falsifikovanja službene isprave može se pojaviti samo službeno lice
koje je inače ovlašćeno da izda, odnosno overi službenu ispravu, da unese određene podatke u službeni list, knjigu ili spis, s tim što izvršilac može biti i odgovorno lice u preduzeću, ustanovi ili drugom subjektu, a to svojstvo mora imati u vreme kritičnog događaja.
(Iz Rešenja Vrhovnog suda Srbije, Kž. I 671/08(2) od 26.05.2008. godine)
607.
Krivično delo - falsifikovanje isprave iz čl. 355. st. 2. KZ postoji i kada se utvrdi postojanje
falsifikovane vozačke dozvole koju je posedovao okrivljeni, na osnovu izveštaja MUP-a Beograd, a ne samo veštačenjem.
- 310 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Iz obrazloženja:
Navod žalbe okrivljenog izjavljene protiv presude kojom je oglašen krivim zbog navedenog
krivičnog dela je neosnovan, kada se ističe da se falsifikat mora utvrđivati samo veštačenjem. Iz
izveštaja MUP-a Beograd proizilazi da u njihovoj evidenciji ne postoji okrivljeni već drugo lice
sa generalijama koje ne odgovaraju generalijama okrivljenog, a sve imajući u vidu sadržinu sporne vozačke dozvole.
Stavljanje tuđih registarskih tablica na svoje vozilo (okrivljeni nije sačinio ispravu već je upotrebio lažnu javnu ispravu kao pravu) i upotreba istog vozila za vožnju imaju obeležja krivičnog dela
falsifikovanje isprave.
(Iz Presude Okružnog suda u Užicu, Kž. 618/07 od 19.12.2007. godine)
608.
Kada se u ličnoj karti sa ličnim podacima jednog lica stavi fotografija drugog lica reč je o krivičnom delu falsifikovanja isprave, i to tako što je izvršeno preinačenje javne isprave.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu Kž. br. 2703/05 od 26.10.2006. godine)
609.
Kada okrivljeni na izdržavanju kazne zatvora podnese lažan nalaz konzilijuma lekara da bi dobio
odobrenje za prekid izdržavanja te kazne, učinio je krivično delo upotrebe lažne javne isprave.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu Kž. br. 3174/05 od 20.12.2005. godine)
610.
Falsifikovanje taksi dozvole predstavlja falsifikovanje javne isprave, s obzirom da ovu dozvolu
izdaje nadležni organ Skupštine grada u skladu sa važećim propisima.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu Kž. br. 3117/05 od 31.10.2005. godine)
611.
Kada je upis okrivljene kao direktora preduzeća, u trgovinskom sudu izvršen na osnovu falsifikovane odluke, ovlašćeno službeno lice - radnik suda je doveden u zabludu da u javnoj knjizi upiše
neistinit sadržaj a koji služi kao dokaz u pravnom saobraćaju.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu Kž. 2693/04 od 5.01.2005. godine)
612.
Zaposleni nema pravo na naknadu štete zbog izostale zarade za vreme vođenja disciplinskog postupka, iako je disciplinska mera prestanak radnog odnosa poništena zbog zastarelosti
disciplinskog postupka, ako su u istim radnjama sadržana i obeležja krivičnog dela za koje je
pravosnažno osuđen.
Iz obrazloženja:
Prvostepeni sud je utvrdio da je protiv tužioca vođen krivični postupak zbog krivičnog dela –
falsifikovanje isprave zbog toga što je radi upotrebe pribavio diplomu Više poslovne škole u Beogra- 311 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
du i tu lažnu ispravu upotrebio kao pravu, predavši je neposrednom rukovodiocu Uprave javnih prihoda u Ljigu, po osnovu koje mu je uvećan koeficijent za platu i za ovo krivično delo osuđen je na
kaznu zatvora u trajanju od tri meseca.
Kod napred utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je pravilno odlučio kada je odbio tužbeni zahtev tužioca za naknadu štete za izgubljenu zaradu zbog vođenja disciplinskog postupka i izrečene disciplinske mere prestanka radnog odnosa. Naime, u konkretnom slučaju disciplinska mera
prestanka radnog odnosa poništena je zbog zastarelosti vođenja disciplinskog postupka. Međutim,
ovaj disciplinski postupak vođen je zbog povrede radne obaveze koja predstavlja ujedno i krivično
delo za koje je tužilac pravnosnažno osuđen. Stoga je sud pravilno odlučio kada je odbio tužbeni
zahtev tužioca nalazeći da ne stoji odgovornost tuženika za naknadu štete jer je tužilac sam sebi,
svojom protivpravnom radnjom, prouzrokovao štetu. To što je odluka o prestanku radnog odnosa poništena zbog zastarelosti disciplinskog postupka ima uticaja samo na zakonitost ove odluke, na mogućnost vođenja disciplinskog postupka i izricanje disciplinske mere, ali ne može biti razlog da zaposleni ostvari naknadu štete zbog izostale zarade usled vođenja disciplinskog postupka.
(Iz Presude Okružnog suda u Valjevu, Gž. I. br. 239/04 od 11.10.2004. godine)
613.
Zastarelost krivičnog gonjenja učinioca krivičnog dela falsifikovanja isprave počinje od
dana kad je krivično delo učinjeno bez obzira kad je posledica nastupila.
Iz obrazloženja:
Pogrešno je stanovište nižestepenih sudova da u konkretnom slučaju nije nastupila zastarelost
krivičnog gonjenja iz razloga da se, u konkretnom slučaju radi o trajnom krivičnom delu… i čija posledica traje duže vreme.
Ovakvo stanovište, po oceni Vrhovnog suda je pogrešno, iz razloga što zastarevanje krivičnog
gonjenja počinje od dana kada je krivično delo učinjeno, a krivično delo je učinjeno u vreme kad je
učinilac radio ili bio dužan da radi, bez obzira kad je posledica nastupila. Nižestepeni sudovi utvrđuju da je optuženi predmetno krivično delo učinio na dan 15. maja 1997. godine, kada je upotrebio lažnu ispravu kao pravu i to diplomu o položenom završnom ispitu saobraćajne škole. Kako je zahtev
za sprovođenje istrage od strane nadležnog javnog tužioca stavljen dana 24. juna 2003. godine, znači
po proteku relativnog roka zastarelosti za predmetno krivično delo, to je zahtev za zaštitu zakonitosti
republičkog javnog tužioca osnovan, jer zastarevanje krivičnog gonjenja počinje da teče od dana kada je krivično delo učinjeno, a ne od dana dokle god posledica traje, kako to pogrešno zaključuju nižestepeni sudovi, pa je sa iznetog Vrhovni sud, utvrđujući da je zahtev za zaštitu zakonitosti osnovan, preinačio nižestepene presude i odbio optužbu prema okrivljenom da je učinio krivično delo falsifikovanja isprave.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kzz. br. 22/04 od 3.06.2004. godine)
614.
Kada je od predaje lažne fakultetske diplome (kadrovskoj službi Narodne banke kod koje
se okrivljeni zaposlio), prošlo pet godina i rok za tu upotrebu zastareo, nije zastarela upotreba
iste pri raspoređivanju okrivljenog na novo radno mesto direktora odeljenja.
- 312 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Iz obrazloženja:
Okrivljeni je oglašen krivim zbog krivičnog dela falsifikovanja isprave.
U žalbi branioca okrivljenog se navodi da je pogrešno utvrđeno činjenično stanje i povređen krivični zakon na štetu okrivljenog.
Neosnovani su žalbeni navodi branioca da je u konkretnom slučaju nastupila relativna zastarelost krivičnog gonjenja, jer je okrivljeni lažnu ispravu – diplomu predao kadrovskoj službi 1996. godine, a krivična prijava je podneta posle šest godina – 2002. godine, usled čega je protekao rok od
pet godina koliko iznosi relativna zastarelost gonjenja za ovo krivično delo.
Ovi navodi se ne mogu prihvatiti jer je prvostepeni sud dao razloge, zašto je našao da je vreme
izvršenja krivičnog dela 1999. godina.
Okrivljeni je najpre predao kadrovskoj službi Narodne banke lažnu diplomu o završenom fakultetu, a zatim preko kadrovske službe upotrebio je kao pravu na taj način što je 1999. godine raspoređen na novo radno mesto – direktora sektora za koje je potrebna visoka stručna sprema. Sve to učinjeno je sa znanjem i odobrenjem okrivljenog koji nije istakao prigovor na rešenje o postavljanju na
radno mesto direktora za koje je potrebna fakultetska diploma.
Za krivično delo falsifikovanja isprave, falsifikovana isprava ne mora biti neposredno upotrebljena prema onom koji treba da na osnovu nje nešto učini, već ona može biti upotrebljena i preko
posrednika, a u konkretnom slučaju kadrovska služba Narodne banke je bila posrednik i preko kadrovske službe okrivljeni je 1999. godine lažnu diplomu upotrebio kao pravu, jer je tada na osnovu
tako lažne diplome doneto rešenje o njegovom postavljanju na mesto direktora.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu, Kž. br. 2902/03 od 20.11.2003. godine)
615.
Taksi dozvola predstavlja javnu ispravu, jer je izdaje nadležan organ Skupštine grada u
skladu sa važećim propisima.
Iz obrazloženja:
Okrivljeni je oglašen krivim da je upotrebio lažnu javnu ispravu – taksi dozvolu navodno izdatu
za njegovo vozilo, tako što je prilikom redovne kontrole pripadnicima policije dao na uvid taksi dozvolu pod brojem za koji je utvrđeno da je izdata na ime drugog lica i za drugo vozilo.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu, Kž. br. 3117/03 od 31.10.2003. godine)
POSEBNI SLUČAJEVI FALSIFIKOVANJA ISPRAVE
(Član 356. Krivičnog zakonika)
616.
Ukoliko lice izda ispravu u ime drugog lica, bez njegovog ovlašćenja ili u ime lica koje ne
postoji, pri čemu je tu ispravu potpisao svojim imenom, uz naznaku da to čini po ovlašćenju izdavaoca isprave, učinio je krivično delo posebni slučajevi falsifikovanja isprave iz čl. 356. st. 1.
tač. 3. KZ Republike Srbije.
- 313 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Iz obrazloženja:
Protivpravne radnje koje je izvršila okrivljena, prvostepeni sud je kvalifikovao kao krivično
delo posebni slučajevi falsifikovanja isprave iz čl. 356. st. 1. tač. 3. u vezi čl. 355. st. 2. u vezi st.
1. KZ, pri čemu nalazi da je okrivljena, kao higijeničar Zdravstvenog centra, napravila i upotrebila pet lažnih recepata za podizanje lekova, koji predstavljaju javnu ispravu, tako što je u pet recepata navela imena svojih rođaka, dijagnoze i terapije i overila pečatom i faksimilom lekara, a zatim u apoteci podigla lekove.
Stanovište prvostepenog suda da recept predstavlja javnu ispravu se ne može prihvatiti kao pravilno. Koje se isprave smatraju javnim, propisano je Zakonom o opštem upravnom postupku i Zakonom o parničnom postupku. Prema odredbama ovih zakona, javna isprava je isprava koju je u propisanom obliku izdao državni organ u granicama svoje nadležnosti, kao i isprava koju je u takvom obliku izdalo preduzeće ili organizacija u vršenju javnih ovlašćenja, koje joj je povereno Zakonom i
njome se dokazuje istinitost onoga što se u njoj potvrđuje ili utvrđuje. Recept kojim lekar propisuje
izdavanje određenog leka, pacijentu kod koga je utvrđeno postojanje neke bolesti, ne predstavlja javnu ispravu pošto nije izdat u vršenju javnih ovlašćenja.
Pored toga, za postojanje krivičnog dela posebni slučajevi falsifikovanja isprave iz čl. 356. st. 1. tač.
3. KZ potrebno je da izvršilac krivičnog dela izda ispravu u ime drugog lica, bez njegovog ovlašćenja ili
u ime lica koje ne postoji, pri čemu je neophodno da učinilac potpiše ispravu svojim imenom, uz naznačenje da to čini po ovlašćenju izdavaoca isprave. OJT u N... okrivljenu ne optužuje da je bilo gde navela
da je utvrđene radnje preduzela u ime lekara, niti je to sud u izreci presude utvrdio, te je prvostepeni sud
prilikom pravne kvalifikacije krivičnog dela povredio Zakon na štetu okrivljene.
Drugostepeni sud je radnju okrivljene pravno kvalifikovao kao krivično delo falsifikovanje isprave iz čl. 355. st. 1. KZ, nalazeći da su se u opisanim radnjama stekla sva zakonska obeležja navedenog krivičnog dela.
(Iz Presude Okružnog suda u Nišu Kž. 2/08 od 16.01.2008. godine)
FALSIFIKOVANJE SLUŽBENE ISPRAVE
(Član 357. Krivičnog zakonika)
617.
Pronevera konsumira falsifikovanje službene isprave ukoliko izvršenje ovog krivičnog
dela služi za ostvarenje pronevere. Međutim, ukoliko je falsifikovanje službene isprave učinjeno naknadno, u cilju prikrivanja pronevere - ostvarena su obeležja bića oba krivična dela u sticaju.
Iz obrazloženja:
Prvostepeni sud je našao da se u radnjama imenovanog optuženog stiču sva zakonska obeležja
krivičnog dela pronevera iz člana 364. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika i krivičnog dela falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi sa st. 1. i 2. istog Zakonika. Time je na
pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio krivični zakon.
- 314 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
U tom smislu, neosnovani su navodi žalbi optuženog i njegovog branioca kojima se ukazuje da
su se u radnjama optuženog u konkretnom slučaju stekla obeležja krivičnog dela posluga iz člana
365. Krivičnog zakonika i da se radi o prividnom sticaju ovog krivičnog dela sa falsifikovanjem službene isprave. Naime, po oceni Apelacionog suda, prvostepeni sud je, prilikom davanja pravne ocene dela optuženog - i njegove radnje i njegove posledice cenio u njihovoj sveukupnosti, pa je pravilno utvrđena visina protivpravne imovinske koristi stečene izvršenjem krivičnog dela pronevera iz
člana 364. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika, a da su radnje falsifikovanja službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi sa st. 1. i 2. istog Zakonika izvršene naknadno, radi prikrivanja krivičnog dela pronevere te da u tom slučaju predstavljaju samostalnu protivpravnu radnju koja nije
konsumirana krivičnim delom pronevere.
Prvostepeni sud je u izreci (pod tačkom drugom) pobijane presude pravilno izostavio iz optužnice one radnje falsifikovanja isprave koje su konsumirane izvršenjem radnje krivičnog dela pronevera
i poslužile za izvršenje tog krivičnog dela i zaključio da se u odnosu na njih zaista radi o prividnom
sticaju sa krivičnim delom pronevera. Protivpravne radnje optuženog, opisane u tački drugoj izreke
presude, su poslužile za prikrivanje krivičnog dela pronevere, pa time ne gube svoju samostalnost,
niti pak krivično delo pronevera konsumira krivično delo falsifikovanje službene isprave.
Ovo zbog toga što svaka od tih radnji ima poseban umišljaj i što nije neophodno da izvršenje tih
dela uvek bude međusobno povezano, usled čega se radnje falsifikovanje službene isprave pojavljuju
kao samostalne krivičnopravne delatnosti.
(Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu, Kž.1. 3879/11(1) od 10.11.2011. godine)
618.
Kada je falsifikovanje službene isprave poslužilo za prikrivanje izvršenog krivičnog dela
pronevere, postoji realni sticaj između ova dva krivična dela.
Iz obrazloženja:
Žalbom okrivljenog, koji je oglašen krivim zbog dva krivična dela i to pronevere iz čl. 364. stav
3. u vezi sa stavom 1. KZ i falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 1. KZ,
pobija se prvostepena presuda, posebno u delu da falsifikovanje službene isprave ne može biti posebno krivično delo, jer je očigledno radnja izvršenja krivičnog dela pronevere takva da ovo delo
okrivljeni ne bi mogao izvršiti, a da ne unese netačne podatke u službene knjige u pogledu vrednosti
bonova, pa da u konkretnom slučaju ne može postojati sticaj krivičnih dela.
Prvostepeni sud je dao potpune razloge zbog čega nalazi da se u radnjama okrivljenog stiču elementi krivičnog dela pronevere, a ne krivičnog dela posluge s obzirom da je okrivljeni u periodu u
trajanju od devet meseci prisvojio novac iz blagajne koji mu je bio poveren u radu, a pri tome je
znao da njegove finansijske mogućnosti ne omogućavaju vraćanje uzetog novca. Takodje, pravilno
je prvostepeni sud našao da je okrivljeni preduzeo radnju prikrivanja manjka gotovog novca sačinjavanjem službenih isprava neistinite sadržine o broju i vrednosti bonova kao i ulaz novčanih bonova u
blagajnu preduzeća, pa je na taj način pravilno primenjen krivični zakon kada je zauzet stav da je falsifikovanje službene isprave poslužilo za prikrivanje izvršenog krivičnog dela pronevere. Stoga postoji realan sticaj između ova dva krivična dela.
(Presuda Apelacionog suda u Beogradu, Kž. 79/10 od 17. 5. 2010. godine)
- 315 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
619.
Postoji krivično delo falsifikovanja službene isprave kada zapovednik broda u brodski dnevnik
unese neistinite podatke da je izvršio prevoz određene robe koja nije utovarena.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kž - 1928/06 od 19.06.2007. godine)
620.
Predmet izvršenja krivičnog dela falsifikovanje službene isprave mogu biti samo službena
isprava, službena knjiga ili spis.
Iz obrazloženja:
Predmet izvršenja krivičnog dela falsifikovanje službene isprave mogu biti samo službena isprava, službena knjiga ili spis, dok rešenje i presuda predstavljaju pojedinačne pravne akte državnog organa kojima se regulišu pojedina prava i obaveze stranaka kao učesnika postupka, pa se kao takvi ne
mogu smatrati ispravom u smislu navedenih zakonskih odredbi.
(Iz Rešenja Okružnog suda u Kraljevu Kž. 270/06 od 26.05.2006. godine)
621.
Neoverena fotokopija službene isprave nema karakter isprave i ne može biti predmet krivičnih
dela falsifikovanja isprave i falsifikovanja službene isprave.
(Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu, Kž. 274/06 od 20.06.2006. godine)
622.
Delo nema obeležja krivičnog dela falsifikovanja službene isprave, niti bilo kog drugog krivičnog dela, ako je u dispozitivu optužnice za jednog učesnika u sačinjavanju i overavanju neistinitih
ugovora navedeno da je postupao kao predstavnik opštinskog fonda za građevinsko zemljište i puteve, a za drugog da je vlasnik preduzeća, a nije označeno da su oni imali svojstvo odgovornog lica i
da su ugovori imali karakter službene isprave.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kzz. br. 72/04 od 25.04.2005. godine)
623.
Kada je učinilac falsifikovao službenu ispravu da bi time prikrio zloupotrebu službenog položaja
tada postoji sticaj krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja iz člana KZ i krivičnog dela falsifikovanje službene isprave iz člana KZ, a ne konsumcija drugog dela prvim.
(Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu K. br. 137/03 od 19.04.2004. godine)
NAVOĐENJE NA OVERAVANJE NEISTINITOG
SADRŽAJA
(Član 358. Krivičnog zakonika)
- 316 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
624.
U radnji davanja lažnih podataka službeniku pošte, u vezi sa pošiljkom koja se šalje, nema
elemenata bića krivičnog dela navođenje na overavanje neistinitog sadržaja, jer se o tome ne
sačinjava nikakva isprava ili drugi dokument u vidu beleške ili izjave niti se podatak o prijemu
pošiljke unosi u kakvu knjigu ili drugu vrstu evidencije.
Iz obrazloženja:
Što se tiče krivičnog dela - navođenje na overavanje neistinitog sadržaja iz člana 358. stav 1.
Krivičnog zakonika, prvostepeni sud je pravilno našao da, u konkretnom slučaju, nema elemenata bića ovog krivičnog dela, s obzirom da je, iz iskaza imenovanog svedoka - direktora Direkcije za pismonosne usluge Javnog preuzeća Pošta Srbije, utvrđeno da se, prilikom prijema pošiljke od strane
pošte, ne sačinjava nikakva isprava ili drugi dokument u vidu beleške ili izjave, niti se podatak o prijemu pošiljke unosi u kakvu knjigu ili drugu vrstu evidencije. Pošto navedene radnje, shodno takvom
postupanju pošte, nisu preduzete ni kada je okrivljeni poslao lekove - sredstva licima u inostranstvo,
to je sud našao da se u konkretnom slučaju ne može raditi o radnji izvršenja krivičnog dela koje je
okrivljenom stavljeno na teret.
Naime, za ostvarenje bića krivičnog dela navođenje na overavanje neistinitog sadržaja iz člana
358. stav 1. Krivičnog zakonika neophodno je da okrivljeni, dovođenjem u zabludu, navede nadležni
organ da u javnoj ispravi, zapisniku ili knjizi overi štogod neistinito, što može da služi kao dokaz u
pravnom saobraćaju. To se u konkretnom slučaju nije dogodilo, budući da okrivljeni nije doveo u zabludu službenika pošte da u javnoj ispravi, zapisniku ili knjizi overi štogod neistinito, jer do overe
sadržine poslatog paketa nije ni došlo, imajući u vidu da se prilikom slanja pošiljke o njenoj sadržini
ne sastavlja nikakva javna isprava, zapisnik ili knjiga.
Zbog toga su suprotni žalbeni navodi tužioca ocenjeni kao neosnovani.
(Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, Kž.1 2518/11 od 04.07.2011. godine)
ZLOUPOTREBA SLUŽBENOG POLOŽAJA
(Član 359. Krivičnog zakonika)
625.
Ukoliko je krivično delo zloupotrebe službenog položaja izvršeno falsifikovanjem službene
isprave, tada je u pitanju prividni sticaj po osnovu konzumpcije - krivično delo falsifikovanja
službene isprave konzumirano je krivičnim delom zloupotrebe službenog položaja.
Iz obrazloženja:
Najpre je pravnosnažnom presudom utvrđeno da je imenovani okrivljeni u vremenskom periodu
od 31.02.2006. do 20.05.2006. godine, u svojstvu predsedavajućeg Skupštine navedenog privrednog
- 317 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
društva i pomoćnika direktora, dakle - kao odgovorno lice, na nezakonit način sproveo postupak
istupanja iz društva i otkupa sopstvenog udela (iako nije imao svojstvo predsednika upravnog odbora
društva, zakazao je sednicu društva, članovima društva je dostavio dnevni red za ovu sednicu u kome nije bilo naznačeno da će se odlučivati o otkupu njegovog udela iz društva, potom je sačinio zapisnik sa sednice u koji je uneo neistinit podatak da je odlučeno o otkupu njegovog udela kao osnivača i na osnovu ovog zapisnika doneo odluku o otkupu sopstvenog udela u društvu u naznačenom
iznosu, i pri tome - mimo zakonom predviđene procedure - sam utvrdio vrednost svog udela). Potom
je sa imenovanim okrivljenim zaključio fiktivne ugovore o zajmu od 31.03.2006. godine i kompenzaciji od 17.04.2006. godine, na osnovu kojih je došlo do prenosa novca na tekući račun navedene
okrivljene.
Odredbe odeljka XIII Zakona o privrednim društvima propisuju osnove, uslove, postupak i nadležnost u slučaju prestanka svojstva člana društva, kao i prava člana društva koja ima po tom osnovu,
a odredba člana 178. tog Zakona predviđa da će opravdanost razloga za istupanje iz društva nekoga
člana, ukoliko mu se to pravo osporava od strane ostalih članova, utvrditi isključivo nadležan sud u
odgovarajućem postupku.
Iz ovako utvrđenih odlučnih činjenica proizlazi da je ovaj okrivljeni u kritičnom periodu postupao u svojstvu odgovornog lica u navedenom Privrednom društvu i da je prekoračenjem i korišćenjem svog položaja sačinio lažne službene isprave i time sebi pribavio korist - pogodnost da istupi iz
društva kao fizičko lice u trenutku i na način kako to njemu odgovara, proizvoljno određujući tržišnu
vrednost udela, takođe suprotno zakonu, prenoseći novac na svoj račun odnosno tekući račun svoje
supruge. Vrhovni kasacioni sud nalazi da se u njegovim radnjama stiču sva obeležja krivičnog dela
zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika, te da je, zbog toga, pogrešan stav drugostepenog suda da se u navedenim radnjama ovih okrivljenih stiču zakonska obeležja
produženog krivičnog dela falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 1. u vezi
člana 61. Krivičnog zakonika.
Naime, sačinjavanje navedenih službenih isprava sa neistinitom sadržinom u konkretnom slučaju
predstavlja samo način izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1.
Krivičnog zakonika, a ne radnju krivičnog dela falsifikovanje službene isprave, kako to pogrešno zaključuje drugostepeni sud.
Dakle, navedeni falsifikati nisu bili sami sebi cilj, već ih je okrivljeni sačinio sa svešću i voljom
da, zloupotrebom službenog položaja i ovlašćenja, sebi pribavi korist, iz čega proizlazi i subjektivni
element ovog krivičnog dela - umišljaj okrivljenog.
(Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, Kž. 20/11 (1) od 13.04.2011. godine)
626.
U smislu krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja, korist se može ogledati i u sticanju
pogodnosti u vidu istupanja i izvlačenja udela iz privrednog društva mimo zakonom propisanog postupka.
Iz obrazloženja:
U smislu odredbi čl. 445. i 446. Zakona o privrednim društvima (koje propisuju prava članova
društva sa ograničenom odgovornošću i način utvrđivanja tržišne vrednosti udela), Vrhovni kasacioni sud nalazi da je okrivljeni u konkretnom slučaju, istupajući iz društva mimo zakonom propisanog
- 318 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
postupka, bez odluke Upravnog odbora društva i procene tržišne vrednosti svog udela od strane suda, proizvoljno određujući tržišnu vrednost svog udela na navedeni iznos, pribavio sebi korist, u širem smislu, koja se ogleda u sticanju pogodnosti u smislu izvlačenja udela mimo postupka, a što u
konkretnom slučaju predstavlja posledicu krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana
359. stav 1. Krivičnog zakonika.
(Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, Kž. 20/11 (2) od 13.04.2011. godine)
627.
Status odgovornog lica, u smislu odredbe člana 359. Krivičnog zakonika, ne stiče se samim
deponovanjem potpisa kod banke.
Iz obrazloženja:
U zahtevu se iznosi da okrivljeni nije izvršio krivično delo prevare već krivično delo zloupotrebe
službenog položaja.
Međutim, ovi navodi se ne mogu prihvatiti, s obzirom da izvršilac krivičnog dela zloupotreba
službenog položaja može biti službeno ili odgovorno lice, a imenovani okrivljeni nije imao taj
status.
Naime, prema dokazima u spisima predmeta, odgovorno lice u navedenoj samostalnoj trgovinsko-ugostiteljskoj radnji bio je prvoimenovani - sin okrivljenog, a odgovorno lice u naznačenoj STR
"B." – drugoimenovani.
Okrivljeni je imao deponovan potpis kod navedenog privrednog – akcionarskog društva, ali mu
ta činjenica - pravo potpisa, ne daje ni na koji način status odgovornog lica u smislu odredbe člana
359. Krivičnog zakonika.
(Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, Kž. 77/10 od 19.05.2010. godine)
628.
Kvalifikovanim oblikom krivičnog dela zloupotreba službenog položaja inkriminisana je
ona zloupotreba službenog položaja kada je službeno lice, korišćenjem svog službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granica svog službenog ovlašćenja ili nevršenjem službene dužnosti, pribavilo imovinsku korist u visini koja prelazi određeni novčani iznos.
Iz obrazloženja:
Vrhovni kasacioni sud nalazi i da je prvostepeni sud povredio krivični zakon kada je okrivljenog
oglasio krivim za produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 4. u vezi stava 2. i 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika.
Naime, članom 359. stav 2. KZ, kao kvalifikovanim oblikom krivičnog dela zloupotreba službenog položaja inkriminisana je ona zloupotreba službenog položaja kada je službeno lice, korišćenjem svog službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granica svog službenog ovlašćenja ili nevršenjem službene dužnosti, pribavilo imovinsku korist u visini koja prelazi iznos od
450.000 dinara, a stavom 3, kada je izvršenjem dela pribavljena imovinska korist koja prelazi iznos od 1.500.000 dinara.
- 319 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Prema utvrđenju prvostepenog suda, okrivljeni je navedene radnje izvršio u produženom trajanju, dakle u smislu člana 61. KZ, gde je u stavu 5. navedeno da ako produženo krivično delo obuhvata krivična dela čije je bitno obeležje određeni novčani iznos, smatraće se da je produženim krivičnim delom ostvaren zbir iznosa ostvarenih pojedinačnim delima, ukoliko je to obuhvaćeno jedinstvenim umišljajem, što bi prema utvrđenju iz izreke prvostepene presude, iznosilo preko 1.500.000
dinara. Prvostepeni sud, i pored toga, okrivljenog oglašava krivim po stavu 2. člana 359. KZ (po
kom stavu je visina pribavljene imovinske koristi preko 450.000 din.), pa na ovaj način prvostepeni
sud pravi konstrukciju produženog krivičnog dela po pojedinčano najvećem iznosu što je suprotno
članu 61. stav 5. KZ i tako datom pravnom kvalifikacijom krivičnog dela optuženog stavlja u povoljniji položaj, pa je time povređen krivični zakon što ovaj sud samo konstatuje.
(Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Kzz. 73/10 od 14. 4. 2010. godine)
629.
Produženo krivično delo je jedno delo na koje se primenjuje jedan Krivični zakon, pa, ukoliko je
započeta radnja produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u vreme važenja Krivičnog Zakona Republike Srbije i učinilac nastavio da je kontinuirano vrši i u vreme važenja Krivičnog
zakonika, ima se primeniti Krivični zakonik, a Veće je ovlašćeno da vodi računa i odlučuje o stvarnoj nadležnosti suda.
(Iz Rešenja Okružnog suda u Kraljevu Kž. br. 623/08 od 12.11.2008. godine)
630.
Faktičko je pitanje da li se kod krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja radi o pribavljanju
obične koristi ili imovinske koristi. To zavisi od okolnosti slučaja, koje se moraju utvrđivati u svakom konkretnom slučaju, i to prema vremenu izvršenja krivičnog dela.
(Iz Rešenja Vrhovnog suda Srbije, Kž. 1894/07 od 11.10.2007. godine)
631.
Pripadnik saobraćajne policije koji pri obavljanju kontrole javnog saobraćaja iskoristi svoj
službeni položaj i pribavi sebi protivpravnu imovinsku korist od 600,00 dinara, tako što zaustavi
vozača i za saobraćajni prekršaj naplati mu mandatnu kaznu 1.200,00 dinara, s tim što mu izda
potvrdu na 600,00 dinara, a ostatak zadrži, čini krivično delo iz člana 359. stav 1. KZ.
Iz obrazloženja:
Okrivljeni je prvostepenom presudom oglašen krivim zbog krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja iz člana 242. stav 1. KZ. On je kao ovlašćeno službeno lice MUP-a - saobraćajne policije, prilikom obavljanja poslova i kontrole saobraćaja iskoristio svoj službeni položaj i pribavio sebi
protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 600,00 dinara. To je učinio tako što je zaustavio učesnika
u saobraćaju zbog izvršenog prekršaja i zatim mu naplatio novčanu kaznu na licu mesta u iznosu od
1.200,00 dinara, umesto da za taj prekršaj napiše prijavu sudiji za prekršaje. Posle toga, on je izdao
vozaču potvrdu za izvršeni saobraćajni prekršaj u iznosu od samo 600,00 dinara, a sve ovo kako bi
preostali iznos primljenog novca zadržao za sebe.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu, Kž. 472/06 od 5.04.2006. godine)
- 320 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
632.
Ugovaranje posredničke provizije samo po sebi ne mora ukazivati na nameru da se nanese šteta.
Iz obrazloženja:
Prvostepenom presudom okrivljeni je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo zloupotrebe službenog položaja iz člana 242. stav 1. u vezi stava 4. KZS. Preduzeće u kome je okrivljeni bio
direktor je proizvelo i prodalo osam uljanih transformatora. Prilikom prodaje ove robe drugom preduzeću, posredovalo je preduzeće sa kojim je okrivljeni ugovorio posredničku proviziju. Prvostepeni sud je
pravilno zaključuje da pravnim poslom između preduzeća okrivljenog i posredničkog preduzeća nije bilo određeno postojanje rabata, kako je optužnicom javnog tužioca predstavljeno, već da je bila predviđena posrednička provizija, a što proizilazi iz ugovora između preduzeća u kojem je okrivljeni direktor i
preduzeća posrednika. Pravilno je zaključio prvostepeni sud da nije dokazano postojanje namere da
okrivljeni iskorišćavanjem službenog položaja nanesu štetu svom preduzeću, već da iz izvedenih dokaza
na glavnom pretresu proizlazi da su okrivljeni ugovorili dobar pravni posao koji je realizovan, a koji je
preduzeću okrivljenog doneo dobit, pri čemu je kao takav posao ocenjen i od strane upravnog i nadzornog odbora. Iz nalaza i mišljenja veštaka finansijske struke, na koje stranke nisu imale primedbi, je utvrđeno da preduzeće okrivljenog nije imalo štetu već iskazanu dobit, pa su stoga navodi iz žalbe javnog tužioca kojim se osporava dati nalaz i mišljenje neosnovani.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu, Kž. 1817/04 od 5.08.2004. godine)
KRŠENJE ZAKONA OD STRANE SUDIJE, JAVNOG TUŽIOCA I
NJEGOVOG ZAMENIKA
(Član 360. Krivičnog zakonika)
633.
Neophodan uslov za postojanje krivičnog dela kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika neophodna je namera učinioca da se drugom pribavi kakva korist
ili da mu se nanese kakva šteta donošenjem nezakonitog akta ili na drugi način.
Iz obrazloženja:
Kada je, na osnovu odredbe člana 441. stav 1. u vezi sa članom 274. stav 1. tačka 1. Zakonika o
krivičnom postupku, odbio kao neosnovan optužni predlog oštećenog kao tužioca, podnet preko punomoćnika - advokata protiv imenovane okrivljene zbog krivičnog dela kršenja zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika iz člana 360. stav 1. Krivičnog zakonika, prvostepeni sud
je pravilno postupio. Našao je da delo koje je predmet optužbe, koje se okrivljenoj stavlja na teret,
nije krivično delo.
Prvostepeni sud je uvidom u spise predmeta Privrednog suda utvrdio da je okrivljena, postupajući kao sudija, preduzimala sve radnje u postupku pred privrednim sudom u skladu sa zakonom i svojim slobodnim sudijskim uverenjem, na čije odlučivanje je oštećeni kao tužilac imao
- 321 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
pravo da podnosi redovne pravne lekove, što je i činio, a višestepeni sud po istima postupao O tome su u obrazloženju pobijanog rešenja dati jasni, dovoljni i argumentovani razlozi koje u svemu
kao pravilne prihvata i ovaj Sud, zbog čega su suprotni žalbeni navodi punomoćnika oštećenog
kao tužioca ocenjeni kao neosnovani.
Naime, za postojanje predmetnog krivičnog dela neophodna je namera izvršioca dela, u konkretnom slučaju sudije, da se drugom pribavi kakva korist ili da mu se nanese kakva šteta donošenjem
nezakonitog akta ili na drugi način.
(Iz Rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Kž.2 2458/12 od 05.07.2012. godine)
NESAVESTAN RAD U SLUŽBI
(Član 361. Krivičnog zakonika)
634.
Kada je oštećeni isključen iz političke stranke, predsednik disciplinske komisije koja je donela takvu odluku nije nesavesno postupao ako je takva odluka doneta po sprovedenom postupku po statutu stranke i kada je takvu odluku potvrdio izvršni odbor stranke.
Iz obrazloženja:
Žalbenim navodima oštećenog kao tužioca ne dovodi se u sumnju zakonitost i pravilnost pobijanog rešenja, jer je članstvo u političkoj stranci dobrovoljno i u stranku se ulazi i iz stranke izlazi po
pravilima koja ta stranka reguliše svojim statutom.
Onaj ko ulazi u određenu političku stranku podvrgava se voljno prihvaćenim pravilima rada utvrđenim pravilima i aktima te stranke, a kršenje tih propisa može voditi izricanju određenih disciplinskih mera uključujući u krajnjem i meru isključenja iz stranke, kako je to predviđeno statutom ove stranke.
(Iz Rešenja Okružnog suda u Beogradu, Kž. br. 1542/04 od 17.06.2004. godine)
PRONEVERA
(Član 364. Krivičnog zakonika)
635.
Za postojanje krivičnog dela pronevera iz čl. 364. KZ potrebno je da se na osnovu izvedenih dokaza utvrdi da je radnjom okrivljenog ostvaren i subjektivni element ovog krivičnog dela a to je namera da se prisvajanjem novca, hartije od vrednosti ili druge pokretne stvari koje
su mu poverene u službi ili na radu u državnom organu,preduzeću,ustanovi ili drugom subjektu ili radnji sebi ili drugom pribavi protivpravna imovinska korist.
- 322 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Iz obrazloženja:
Ožalbenom presudom Prvi osnovni sud u Beogradu je okrivljenog primenom odredbe čl. 355. tačka
2. ZKP oslobodio od ogpužbe da je izvršio krivično delo pronevera iz čl. 364. st. 2. u vezi st. 1. KZ.
Odredbom čl. 364. st. 1. KZ je predviđeno da će se kazniti zatvorom od 6 meseci do 5 godina ko
u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, prisvoji novac, hartiju od vrednosti ili druge pokretne stvari, koje su mu poverene u službi ili na radu u državnom organu, preduzeću,
ustanovi ili drugom subjektu ili radnji.
Krivično delo je i po oceni Apelacionog suda svršeno prisvajanjem novca, hartije od vrednosti ili
drugih pokretnih stvari, a prisvajanjem se smatra ostvarenje mogućnosti kasnijeg korišćenja te stvari,
koje može biti izvršeno na različite načine (pa i na način na koji je to učinio ovde okrivljeni), ali to
prisvajanje, shodno odredbi ovog člana treba da bude izvršeno u nameri da učinilac sebi ili drugom
pribavi protivpravnu imovinsku korist, pa s obzirom na to, svako prisvajanje ne mora se smatrati krivičnim delom pronevere, već je sud dužan da u svakom konkretnom slučaju utvrđuje i postojanje namere da se sebi ili drugom pribavi protivpravna imovinska korist preduzetom radnjom prisvajanja
novca, hartije od vrednosti ili druge pokretne stvari.
U konkretnom slučaju, na osnovu izvedenih dokaza, ne može se utvrditi postojanje te namere, s
obzirom pre svega na činjenicu da iz izreke presude proizilazi da je vrednost predmetnog agregata
12.515 evra ili u dinarskoj protivvrednosti 960.000,00 dinara, a vrednost ugovorenog posla između
okrivljenog i oštećenog je 100.000,00 dinara odnosno 210.490,00 dinara, kako to okrivljeni iskazuje.
Zatim, iz odbrane okrivljenog se utvrđuje da se agregat nalazi kod njega, pokriven odgovarajućim
folijama, što znači da ga nije otuđio i iz toga naplatio svoje potraživanje, već čeka, kako se brani u
ovom postupku, da se završi suđenje pred Trgovinskim sudom u Beogradu i to po njegovoj tužbi, pa
se time zaključuje da je on ovaj agregat zadržao kao obezbeđenje plaćanja a ne u nameri da njegovim prisvajanjem pribavi sebi protivpravnu imovinsku korist.
Shodno tome, pravilan je zaključak prvostepenog suda da u konkretnom slučaju nema dokaza za
postojanje subjektivnog elementa bića krivičnog dela pronevera iz čl. 364. st. 2. KZ, odnosno nema
dokaza da je okrivljeni predmetni agregat prisvojio u nameri da time sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, pa je na osnovu pravilno utvrđenog činjeničnog stanja i pravilne primene zakona prvostepeni sud u ovoj krivično-pravnoj stvari pravilno odlučio da donese oslobađajuću presudu primenom odredbe čl. 355. st. 2. KZ, čime se zaključuje da su žalbeni navodi tužioca neosnovani.
(Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu Kž. 1 788/11 od 04.08.2011. godine)
636.
Proneveru može izvršiti i okrivljeni koji nije u stalnom radnom odnosu već je zaposlen po
ugovoru preko omladinske zadruge.
Iz obrazloženja:
Prvostepenom presudom okrivljeni je oglašen krivim daje prisvojio 4.500,00 dinara koji mu je
poveren u radu u saobraćajnom preduzeću tako što je kao zadrugar omladinske zadruge bio angažovan na poslovima konduktera - prodavca karata u vozilima po kom osnovu je zadužio karte u iznosu
od 4.500,00 dinara koje je prodao, a novac nije predao na blagajni oštećenog preduzeća već ga je zadržao za sebe, čime je izvršio krivično delo pronevere.
Neosnovano se žalbom branioca okrivljenog pobija prvostepena presuda sa obrazloženjem da
okrivljeni nije bio u stalnom radnom odnosu u preduzeću te da rad po ugovoru ne predstavlja rad u
- 323 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
preduzeću, pa time nije ni ostvaren elemenat krivičnog dela pronevere, obzirom da svaki rad u preduzeću predstavlja osnov za izvršenje krivičnog dela pronevere bez obzira da li je okrivljeni u stalnom radnom odnosu ili je bio zaposlen u preduzeću po ugovoru za privremeno obavljanje poslova.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu Kž. 1919/06 od 1.09.2006. godine)
637.
Kada je radnja falsifikovanja prethodila protivpravnom prisvajanju i predstavlja sastavni
elemenat obeležja krivičnog dela pronevere, radi se o prividnom sticaju na osnovu supsidijarnosti.
Iz obrazloženja:
Prvostepenom presudom optuženi je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela pronevere.
Okrivljeni je u nalogu radi omogućavanja protivpravnog prisvajanja novca u službene isprave štednih uloga unosio podatke da su vlasnici računa podizali novac, pritom falsifikujući njihove potpise
na nalozima svojim potpisom i pečatom oštećene banke overio te lažne podatke. Ocenjuje se kao
neosnovan navod u žalbi da sud nije u potpunosti rešio predmet optužbe s obzirom na to da da je optuženom optužnicom stavljeno na teret i krivično delo falsifikovanja službene isprave, s obzirom na to
da da je prvostepeni sud pravilno postupio kada je našao da u konkretnom slučaju nema sticaja između
krivičnog dela pronevere i falsifikovanja isprave. Radi se o prividnom sticaju po osnovu supsidijarnosti, jer je radnja falsifikovanja prethodila protivpravnom prisvajanju i predstavlja sastavni elemenat
obeležja krivičnog dela pronevere, a što je prvostepeni sud pravilno utvrdio u pobijenoj presudi.
(Presuda Vrhovnog suda Srbije Kž. 1413/05 od 06. juna 2006. godine)
PRIMANJE MITA
(Član 367. Krivičnog zakonika)
638.
Krivično delo primanje mita svršeno je samim zahtevanjem ili prijemom poklona tako
da nije neophodno da se službeno lice uzdržalo od izvršenja službene radnje koju je moralo
preduzeti.
Iz obrazloženja:
Sva zakonska obeležja svršenog krivičnog dela primanje mita stekla su se u radnjama optuženog, koji je, kao službeno lice - fitosanitarni inspektor Ministarstva poljoprivrede zahtevao i primio
poklon od rukovodioca navedenog privrednog društva u vidu 1000 eura i GPS uređaj kako ne bi izvršio kontrolu koju je morao da izvrši.
Naime, za postojanje ovog krivičnog dela nije neophodno da je službeno lice, u vezi sa zahtevanim i primljenim poklonima, izvršilo službenu radnju koju nije smelo izvršiti odn. da se uzdržalo od
vršenja službene radnje koju je moralo preduzeti.
Delo je svršeno samim zahtevanjem ili primanjem poklona.
(Iz Presude Višeg suda u Nišu, K. 87/2010 od 01.09.2010. godine)
- 324 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
639.
Za postojanje krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ nije neophodno da je
službeno lice u vezi sa zahtevanim ili primljenim poklonom ili drugom koristi i izvršilo službenu radnju.
Iz obrazloženja:
Za postojanje krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 1. Krivičnog zakonika nije neophodno da je službeno lice u vezi sa zahtevanim ili primljenim poklonom ili drugom koristi i izvršilo
službenu radnju, pa to što sud u prilog svog zaključka navodi, da je okrivljeni B. ostavio okrivljenom
A. na volju da u okviru svog službenog ovlašćenja izabere službenu radnju i način na koji će cilj biti
ostvaren, nikako ne opravdava zaključak prvostepenog suda da je okrivljeni B, bio svestan da može
učiniti delo pa je na njega pristao.
(Rešenje Apelacionog suda u Beogradu, Kž1 Po1. 6/11 od 6. 9. 2011. godine)
640.
Krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 2. KZ, može da izvrši samo službeno lice koje u okviru svog službenog ovlašćenja može da izvrši ili ne izvrši određenu radnju.
Iz obrazloženja:
Krivični zakonik u članu 367. stav 2. propisuje krivično delo primanje mita kao delo koje čini službeno lice koje zahteva ili prima poklon ili drugu korist, ili koje primi obećanje poklona ili druge koristi
za sebe ili drugog da bi, u okviru svog službenog ovlašćenja, izvršio službenu radnju koju ne bi smeo da
izvrši, ili da ne izvrši službenu radnju koju bi morao da izvrši. Iz toga proizilazi da lice koje prima mito,
da bi se u njegovim radnjama stekla sva obeležja navedenog krivičnog dela mora biti službeno lice, mora da zahteva ili primi poklon ili drugu korist, ili u krajnjem slučaju da primi obećanje poklona ili druge
koristi za sebe ili drugog, te da u okviru svog službenog ovlašćenja izvrši ili ne izvrši određenu radnju.
Iz sadržine Statuta Narodne banke proizilazi da je za davanje dozvole (licence), ili ukidanje dozvole
(licence) isključivo ovlašćen guverner. Lica koja učestvuju u postupku sastavljanja određenih odluka i
akata koje potpisuje guverner samo su stručno osoblje Narodne banke Srbije (NBS) koje priprema nominalni tekst odluka, ali nisu ovlašćena lica u smislu predmetnog Statuta i člana 367 stav 2 KZ. Guverner NBS ne potpisuje ''samo formalno'' akte. Potpisivanje konstitutivnih akata, kakva je predmetna dozvola, nije samo ''forma''. To podrazumeva da je konkretni akt pročitan i da postoji saglasnost sa sadržajem, a potpis je konfirmacija te saglasnosti, pri čemu se, u krajnjem slučaju, smatra da je potpisnik akta
formalno i donosilac tog akta. Bez tog potpisa, predmetni akt faktički i ne postoji, već predstavlja samo
nacrt, koji sa pravnog gledišta, nema nikakvu snagu i ne može proizvesti nikakve posledice. Uloga Guvernera NBS je stoga ''krajnja'', jer on konačno odlučuje po zahtevu za dozvolu. Time je i jedino ''ovlašćeno lice'' u smislu gore navedenih zakonskih odredbi, jer je po Statutu NBS institut ''potpisa guvernera'' potvrda ovlašćenog lica. Zakon o NBS propisuje da Guverner NBS može da poveri vršenje određenih ovlašćenja svojim zamenicima, viceguvernerima i dr. Međutim, u konkretnom slučaju ne postoji odluka kojom je Guverner NBS prenosio ovlašćenja vezana za davanje predmetne saglasnosti.
(Presuda Apelacionog suda u Beogradu, Kž1. 6601/10 od 27. 12. 2010. godine)
- 325 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
641.
Ako sud utvrdi da je optuženi primio novac za vreme preduzimanja službene radnje, njegovo delo treba kvalifikovati kao primanje mita iz člana 254. stav 3. Krivičnog zakona Republike Srbije.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kž 7/07 od 26.06.2007. godine)
642.
Krivino delo primanja mita je svršeno samim prijemom poklona od strane učinioca.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kž. I 704/05 od 23.02.2006. godine)
DAVANJE MITA
(Član 368. Krivičnog zakonika)
643.
Okrivljeni je izvršio krivično delo davanja mita kada je službenom licu, koje odlučuje o
njegovim pravima, dao novac i pored toga što od službenog lica ništa zauzvrat nije tražio.
Iz obrazloženja:
Prvostepenom presudom okrivljeni kineski državljanin je oglašen krivim da je u prostorijama
GSUP-a Beograd, inspektoru za strance učinio poklon da u okviru svojeg službenog ovlašćenja izvrši službenu radnju koju bi morao izvršiti – davanje mišljenja u vezi zahteva za dobijanje vize njegovoj supruzi, tako što je došao da se interesuje da li je iz ambasade stigao zahtev u vezi izdavanja vize
za njegovu suprugu, pa kada mu je inspektor zatražio putnu ispravu radi utvrđivanja podataka predao
mu pasoš u kome se nalazila novčanica od 50 eura. Kada mu je inspektor vratio novčanicu, okrivljeni pokušava da novčanicu ugura u džep inspektoru, a kada ni to ne uspeva novčanicu je stavio na sto
ispod papira koji su se nalazili na stolu ispred inspektora.
U toku postupka je još utvrđeno da je okrivljeni prilazeći policajcu rekao: "ovo je za sok", i da
ništa od njega nije zahtevao za uzvrat.
Prema zaključku suda, okrivljeni je novac dao da bi svedok dao pozitivno mišljenje u vezi sa dobijanjem vize, odnosno da izvrši službenu radnju koju bi morao izvršiti. Okrivljeni prilikom davanja novca
nije zahtevao od svedoka da da pozitivno mišljenje, te stoga prema stavu suda okrivljeni je samo zahtevao od svedoka dajući mu novac da izvrši službenu radnju koju bi inače morao da izvrši.
Neosnovani su žalbeni navodi branioca okrivljenog koji se odnose na povredu krivičnog zakona u
odnosu na nameru okrivljenog, da namera okrivljenog nije bila da podmiti svedoka, da s obzirom na njegovo slabo poznavanje jezika i odsustvo stvarne namere da podmiti svedoka su okrivljenog doveli u takvu situaciju da je on praktično svojim ponašanjem insistirao da inspektor primi čast, odnosno da ni jednog trenutka okrivljeni nije tražio da svedok uradi bilo šta u vezi predmeta.
Ovo sa razloga što je jedan od oblika radnji izvršenja krivičnog dela davanja mita samo davanje
poklona. Želja za predajom poklona, se ispoljava tako što okrivljeni prolazi iza stola i pokušava da
novčanicu ugura u džep inspektora, pa kada ni to nije uspelo novčanicu je stavio na radni sto inspektora ispod papira.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu, Kž. br. 2216/04 od 15.09.2004. godine)
- 326 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
644.
Nije moguć pokušaj ovog krivičnog dela u slučaju obećanja poklona, odnosno u situaciji kada je
službeno lice primilo obećanje poklona i pristalo na obavljanje određene službene radnje, jer je svakom delatnošću koja znači obećanje delo već svršeno.
(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu Kž. br. 879/03 od 5.03.2003. godine)
ODAVANJESLUŽBENE TAJNE
(Član 369. Krivičnog zakonika)
645.
Za postojanje krivično delo Odavanje službene tajne neophodno je da je odavanje podataka koji predstavljaju službenu tajnu prouzrokovalo ili bi moglo da prouzrokuje štetne posledice za službu.
Iz obrazloženja:
Prvostepenom presudom imenovani okrivljeni je oglašen krivim da je izvršio krivično delo Odavanje službene tajne iz člana 369. stav 1. Krivičnog zakonika, a na način bliže opisan u izreci prvostepene presude pod tačkom 3. Obrazloženo je da je sud iz nespornih činjenica i izvedenih dokaza
zaključio da je on bio svestan protivpravnosti dela, a time i zabranjenosti svojih radnji. Jedino sporno pitanje u konkretnom slučaju u odnosu na ovog okrivljenog je bilo to da li je okrivljeni znao da ti
podaci koje je saopštio predstavljaju "službenu tajnu", u smislu člana 47. Obavezne instrukcije o pravilima i postupcima u korišćenju informacionih sistema Ministarstva unutrašnjih poslova od
17.08.2009. godine.
Prvostepena presuda je, prema oceni Apelacionog suda - Posebno odeljenje, a na to se osnovano
ukazuje i žalbom advokata - branioca okrivljenog, zahvaćena bitnom povredom odredaba krivičnog
postupka.
Relevantne odredbe:
Službenom tajnom se smatraju podaci ili dokumenti koji su zakonom, drugim propisom ili odlukom nadležnog organa donetim na osnovu zakona proglašeni službenom tajnom i čije bi odavanje
prourokovalo ili bi moglo da prouzrokuje štetne posledice za službu - član 369. stav 4. Krivičnog zakonika.
Iz toga sledi da je za postojanje krivičnog dela Odavanje službene tajne iz člana 369. stav 1.
Krivičnog zakonika, za koje je prvostepenom presudom imenovani okrivljeni oglašen krivim,
neophodno da je ispunjen obavezan uslov - da je odavanje podataka koji predstavljaju službenu
tajnu prouzrokovalo ili bi moglo da prouzrokuje štetne posledice za službu.
U izreci prvostepene presude se navodi da je okrivljeni saopštio drugom licu da za tre3ćim licem
nije raspisana poternica, a da je za četvrtim licem ista raspisana a da je te podatke drugo lice saopštilo trećem I četvrtom. Međutim, ne vidi se kakve su štetne posledice prouzrokovane ili bi mogle biti
prouzrokovane za službu, pogotovo što šetvro lice nije ni optuženo u ovom predmetu, pa je podatak
da li je protiv njega raspisana poternica potpuno irelevantan.
(Iz Rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Kž1. Po1 17/2012 od 16.10.2012. godine)
- 327 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
TRGOVINA LJUDIMA
(Član 388. Krivičnog zakonika)
646.
Prevoz sopstvene i tuđe dece od mesta do mesta radi prosjačenja, pa i bez upotrebe sile i
pretnje ili zloupotrebe teških prilika ili poverenja drugog lica - predstavlja radnju izvršenja
krivičnog dela Trgovine ljudima.
Iz obrazloženja:
Sud je - pravno ocenjujući utvrđeno činjenično stanje - našao da su se u radnjama optuženih,
koje su preduzeli u odnosu na maloletnu decu, stekla sva zakonska obeležja krivičnog dela Trgovina ljudima iz člana 388. stav 2. u vezi stava 1. a u vezi člana 33. Krivičnog zakonika. Naime. radnja ovog krivičnog dela je propisana alternativno, tako da se krivično delo trgovina ljudima može
izvršiti i od strane učinioca koji zloupotrebom teških prilika prevozi drugo lice u cilju eksploatacije
njegovog rada ili u cilju prosjačenja.
Relevantne odredbe:
Za krivično delo trgovine ljudima učinjeno prema maloletnom licu, učinilac će se kazniti i kad
nije upotrebljena sila, pretnja ili neki drugi od navedenih načina izvršenja, pa ni zloupotreba poverenja ili teških prilika drugog - član 3. tačka c) Protokola za sprečavanje, suzbijanje i kažnjavanje trgovine ljudima uz Konvenciju UN protiv transnacionalnog kriminala; član 4. tačka b) Konvencije
Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima; član 388. stav 2. Krivičnog zakonika.
Optuženi su u konkretnom slučaju prevozili svoju maloletne dece i maloletnu decu oštećenih radi
prosjačenja na ulicama gradova u Crnoj Gori, zajedno teretnim vozilom i svojim automobilom, tako da
su ta deca prosila u gradovima na obali Jadranskog mora koristeći prisustvo većeg broja turista, a isprošeni novac davala svojim roditeljima.
(Iz Presude Višeg suda u Nišu, K. 303/2010 od 12.05.2010. godine)
647.
Kao način izvršenja krivičnog dela trgovine ljudima iz člana 388. Krivičnog zakonika, teške
materijalne prilike podrazumevaju takvo imovinsko stanje svake oštećene - ona nema sredstava
za zadovoljenje osnovnih životnih potreba (ishranu, odeću, stanovanje) ili se nalazi u takvim životnim okolnostima koje podrazumevaju da su joj novčana sredstva neophodna za sopstveno lečenje
ili za lečenje nekog teško obolelog člana uže porodice, a da, pri tom, nema nikakvih drugih mogućnosti da do novčanih sredstava dođe. To je dovodi u stanje nužde, zbog čega je prinuđena da
do tih sredstava dolazi isključivo pružanjem seksualnih usluga.
Iz obrazloženja:
Radnje izvršenja krivičnog dela trgovine ljudima, iz člana 388. Krivičnog zakonika, koje je optužnicom okrivljenima stavljeno na teret, predviđene su alternativno i taksativno nabrajane u stavu 1.
istog člana.
- 328 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Optužnim aktom Višeg javnog tužilaštva je ovim optuženima, kao način izvršenja krivičnog dela trgovine ljudima iz člana 388. KZ, stavljena na teret zloupotreba teških prilika oštećenih i pretnja.
Oba ova načina su u stavu 1. člana 388. zaista predviđena, kao način izvršenja ovog krivičnog
dela. Međutim, analizom činjeničnog opisa optužnog akta, vidljivo je da se teške materijalne prilike
oštećenih, osim što se navode kao način izvršenja krivičnog dela, ne opisuju na konkretan način, pa
se ne vidi u čemu se teške materijalne prilike svake od oštećenih sastoje, a za koje su optuženi saznali, potom iste zloupotrebili, te oštećene naveli na pružanje seksualnih usluga.
(Iz Presude Apelacionog suda u Novom Sadu, Kž. I 5681/10(1) od 18.01.2011. godine)
648.
Alternativno je propisana radnja izvršenja krivičnog dela trgovine ljudima (član 388. stav
1. Krivičnog zakonika) i može se izvršiti vrbovanjem (nagovaranjem) tj. zloupotrebom teških
prilika, ali ne i "korišćenjem" teških prilika oštećenog.
Iz obrazloženja:
Ožalbenom presudom je nadležni Viši sud oglasio krivim imenovanog za krivično delo iz člana
388. stav 1. Krivičnog zakonika i osudio na kaznu zatvora.
Uvažavanjem žalbe njegovih branilaca, a i po službenoj dužnosti, Apelacioni sud je okrivljenom
ukinuo pomenutu presudu Višeg suda i predmet vratio na ponovno suđenje.
Naime, žalbama branilaca osnovano se ističe da je izreka prvostepene presude nerazumljiva.
Prvostepeni sud u izreci navodi da je optužena "vrbovala oštećene korišćenjem njihovih teških
prilika ". Pri tome je nejasno zašto on koristi izraz "korišćenje” ako zakonodavac koristi izraz "zloupotreba”, što je radnja izvršenja vrbovanja.
Zbog toga je u ovom delu izreka nejasna, što predstavlja apsolutno bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. Zakonika o krivičnom postupku.
(Iz Rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu, Kž.I 3610/10(1) od 20.10.2010. godine)
649.
S obzirom da je jedan od načina izvršenja krivičnog dela trgovine ljudima (član 388. stav
1. Krivičnog zakonika) korišćenje teških prilika drugog - sud to mora utvrditi u svakom konkretnom slučaju i za to dati odgovarajuće razloge, jer je - u protivnom - izreka prvostepene
presude nerazumljiva i ne može se ispitati.
Iz obrazloženja:
Žalbama branilaca okrivljene osnovano se ističe da je izreka prvostepene presude nerazumljiva.
U izreci prvostepene presude se neka lice navode samo po imenima (bez prezimena I dr.).
Ovako pomenute oštećene očito nisu poznate ni sudu, identitet tih lica nije utvrđen, pa je nejasno
kako je prvostepeni sud utvrdio njihove prilike uopšte, a naročito na koji način je ustanovio da su
njihove prilike teške.
Prvostepeni sud u izreci samo navodi da je okrivljena, korišćenjem teških prilika oštećenih, iste
vrbovala. Međutim, nije navedeno koje su to prilike i kao ih je okrivljena koristila tj. zloupotrebila a
- 329 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
radi postizanja određenog cilja - vršenja prostitucije, kako dalje proizilazi iz činjeničnog opisa prvostepene presude.
Iz toga proizilazi da izreka nije razumljiva, što predstavlja apsolutno bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. Zakonika o krivičnom postupku.
Prvostepeni sud nije dao ni dovoljne ni valjane razloge zašto smatra da su po imenima navedene oštećene vrbovane, na osnovu kojih to dokaza utvrđuje, na osnovu kojih činjenica i okolnosti je utvrdio da su one vrbovane korišćenjem njihovih teških prilika - jer nema nijednog razloga
o tome.
Žalbama branilaca se osnovano ističe da ni činjenično stanje nije potpuno ni pravilno utvrđeno.
Pre svega, prvostepeni sud nije utvrdio one činjenice i okolnosti koje se odnose na prilike
oštećenih. U spisima prvostepenog suda postoje podaci o imovinskim i porodičnim prilikama samo jedne od njih a to proizilazi iz razloga prvostepene presude, u kojima sud - interpretirajući iskaz ove oštećene - navodi imovinske i porodične prilike. O drugim licima, koja se u izreci navode kao oštećeni, nema nikakvih podataka. Pored toga, prvostepeni sud ne utvrđuje na koji način
su ostala lica, osim dve oštećene - vrbovane, kako su došle u kontakt sa okrivljenom, šta su se
dogovarale, itd.
Prvostepeni sud će u ponovnom postupku utvrditi identitet lica, zatim materijalne i druge prilike
svih oštećenih, te na osnovu tih podataka izvesti zaključak o tome da li su te prilike uopšte teške i
dati razloge zbog čega smatra da su oštećene bile u teškim prilikama. Prvostepeni sud mora utvrditi i
to kako su i ostale oštećene, koje se samo po imenu spominju, vrbovane te kakav je dogovor postignut između njih i okrivljene.
(Iz Rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu, Kž.I 3610/10(2) od 20.10.2010. godine)
650.
Krivično delo trgovine ljudima iz člana 388. stav 1. Krivičnog zakonika se, između ostalog,
može izvršiti upotrebom sile ili dovođenjem u zabludu ili održavanjem u zabludi pasivnog subjekta ili zloupotrebom poverenja. Njegova posledica je lišavanje ili ograničavanje slobode i
prava drugog lica (pre svega, slobode kretanja ili slobode odlučivanja).
Iz obrazloženja:
Prema oceni drugostepenog suda, prvostepeni sud je pravilno utvrdio činjenično stanje u ovoj
krivičnoj stvari i za to je dao jasne i uverljive razloge koje u svemu prihvata i Vrhovni sud.
Naime, okrivljeni je doveo oštećenog u zabludu, obećavši da će ga odvesti u Italiju radi kupovine
proteze i veštačke ruke. Zatim je zloupotrebio poverenje koje je oštećeni prema njemu imao, poznavajući ga od rođenja a budući da je lako mentalno zaostao i invalid bez obe ruke. Zbog toga mu je bila stalno
potrebna pomoć a inače je povodljiv i sklon tuđim uticajima, što je sud utvrdio iz nalaza i mišljenja komisije veštaka od 07.04.1998. godine. Okrivljeni je odveo oštećenog u Bosnu i Hercegovinu (čemu se
protivila majka oštećenog), a zatim vratio u Srbiju - sve.u periodu od avgusta 2002. godine pa do
11.6.2007. godine. Za to vreme je oštećenog održavao u zabludi, tako što mu je obećavao da će mu kupiti stan i lokal od novca koje ovaj isprosi, držeći ga sve vreme uz sebe i sprečavajući mu slobodu kretanja. Kada je oštećeni pokušao da pobegne, primenio je silu prema njemu, pri čemu su mu pomagali imenovani okrivljeni, svako u određenom periodu, za navedene novčane iznose. U tome im se maja meseca
- 330 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
2007. godine pridružio I trećeimenovani okrivljeni, stavljajući se prvookrivljenom na raspolaganje tako
što su oštećenog odvozili do mesta gde je prosio, nadgledali ga, obilazili, dolazili da pokupe novac koji
je isprosio, koji bi mu zatim predavali. Na kraju bi oštećenog i dovozili u njegovu kuću.
Ovaj prvookrivljeni je isprošeni novac uzimao sebi i koristio ga isključivo za sticanje sopstvene koristi.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, kž. 12018/09 (1) od 24.09.2009. godine)
651.
Kod ovog krivičnog dela cilj je eksploatacija. Imajući u vidu odredbe člana 3. Protokola UN za
prevenciju, suzbijanje i kažnjavanje trgovine ljudskim bićima, naročito ženama i decom, eksploatacija obuhvata, minimum, eksploataciju prostitucije drugih lica ili druge oblike seksualne eksploatacije,
prinudni rad ili službu, ropstvo ili odnos sličan ropstvu.
(Iz Presude Okružnog suda u Nišu K. br. 224/05 od 4.11.2005. godine)
652.
Optuženi su izvršili krivično delo trgovine ljudima tako što su ilegalno prevozili strane državljane u inostranstvo, jer ta lica nisu imala posao u svojoj zemlji, pa su bili prinuđeni kao
nekvalifikovani radnici da prihvate bilo kakav posao na zapadu, a okrivljeni su koristeći njihovu materijalnu situaciju u cilju eksploatacije njihovog rada u inostranstvu, učestvovali u njihovom prevoženju na zapad i za to primali određenu naknadu.
Iz obrazloženja:
Svo troje optuženih oglašeni su krivim da su zloupotrebili zavisnost i teške prilike 34 turska državljanina kurdskog porekla i učestvovali u njihovom ilegalnom prebacivanju iz Turske preko granice Srbije i Crne Gore do Beograda. Oni su ih prevozili radi predaje drugim licima i posredovali u
predaji u cilju eksploatacije njihovog rada u inostranstvu, a sve u cilju sticanja koristi u vidu naplate
za prevoz do italijanske granice od svakog državljanina iznos od 2.500 do 4.000 eura. Radi toga stupili su u kontakt sa turskim državljanima od kojih su preuzimali prihvat ovih lica na granici i prevozili ih do Beograda i Pančeva gde su ih smeštali radi daljeg transporta iz Beograda.
Sve ove činjenice ukazuju na pravilnost zaključka da se u radnjama optuženih stiču obeležja krivičnog dela trgovine ljudima, jer je delo učinjeno prema više lica.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Kz. br. 483/04 od 25.05.2004. godine)
KRAĐA ORUŽJA I DELA BORBENOG SREDSTVA
(Član 414. Krivičnog zakonika)
653.
Za postojanje krivičnog dela krađa oružja i dela borbenih sredstava nije od značaja okolnost
da oružje i borbena sredstva nisu na adekvatan način obezbeđena i čuvana od strane vojske.
- 331 -
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Iz obrazloženja:
Sa sigurnošću je izvedenim dokazima utvrđeno da su optuženi, na način kako je to predstavljeno u izreci presude, u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi, svesni da čine zabranjene radnje koje predstavljaju krivično delo, čije izvršenje su hteli, dakle - postupajući sa direktnim umišljajem, najpre makazama presekli žice i kroz prosečeni prolaz ušli u krug kasarne,
zatim - sečenjem katanca na ulaznim vratima magacina i skidanjem blombe sa vrata magacina i
sanduka sa oružjem, prisvojili puške označene u izreci: šest puškomitraljeza, jedan lovački karabin, jedan pištolj signalni i 24 okvira za automatsku pušku, čija vrednost je 600.000, oo dinara.
Poneto su stavili u dva sanduka i u gepeku automobila odvezli u selo a sledećeg dana električnom
brusilicom uklonili fabričke brojeve.
Prigovor branilaca (da se radi o krivičnom delu iz člana 414. stav 1. Krivičnog zakonika, jer je
krađa izvršena provaljivanjem u magacin prethodnim sečenjem katanca na ulaznim vratima i skidanjem blombi i otvaranjem sanduka u kojima se oružje nalazilo) - ne stoji.
Pri tome je sud prihvatio procenu vojske da je vrednost ukradenog oružja i okvira preko
600.000,oo dinara. Prigovor branilaca (da je naoružanje slabo obezbeđeno i čuvano od strane vojske)
je bez uticaja u ovom postupku, mada je svakako, s obzirom na vrstu i količinu oružja odloženog neposredno pored ulice kojom prolaze civili, stepen i intenzitet te zaštite u čuvanju morao biti viši.
(Iz Presude Višeg suda u Čačku, K. 39/10 od 16.07.2010. godine)
- 332 -
Download

KRIVIČNO PRAVO