10. IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
SADRŽINA ZAKONA
(Član 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
1.
Građansko odeljenje Vrhovnog kasacionog suda na sednici od 22.02.2011. godine, rukovodeći se standardima, stavovima i principima izraženim u presudama Evropskog suda za ljudska prava, što je i u skladu sa članom 18. Ustava Republike Srbije, usvojilo je pravno shvatanje da se izvršni postupci koji se odnose na naplatu novčanih potraživanja iz radnog odnosa utvrđenih izvršnim ispravama protiv dužnika, subjekta privatizacije u restruktuiranju neće prekidati, a prekinuti
postupci će se nastaviti i okončati.
(Sentenca pravnog shvatanja verifikovana 24.02.2011. godine, a obrazloženje 25.03.2011. godine)
2.
Postupak amortizacije hipoteke sprovodi se po pravilima Zakona o vanparničnom postupku, a ne u izvršnom postupku i na osnovu pravila Zakona o izvršnom postupku.
Iz stanja u spisima proizilazi da je rešenjem Opštinskog suda u N..., poslovni broj I.258/99 od
4.02.1999. godine određena uknjižba založnog prava na 1/3 dela nepokretnosti upisane u zknj. ul.
broj 1717 KO N... 1, stambena zgrada broj 9, u ulici Čenejska u N..., da je uknjižba utvrđena u korist
založnog poverioca DP "N", a radi obezbeđenja potraživanja prema preduzeću "D P", a u iznosu od
40.000 DM. DP "N" je u postupku privatizacije prestao da postoji kao pravno lice, pa je založni dužnik podneo predlog za amortizaciju hipoteke od 04.09.2009. godine.
Članom 1. ZIP-a propisano je da se ovim zakonom uređuje postupak po kome sudovi sprovode
prinudno ostvarenje potraživanja na osnovu izvršne ili verodostojne isprave (postupak izvršenja) i
sprovode obezbeđenje potraživanja (postupak obezbeđenja), ako posebnim zakonom nije drugačije
određeno, kao i postupak po kome sudovi sprovode prinudno ostvarivanje privatnopravnih potraživanja na osnovu strane izvršne isprave.
Odredbom člana 1. Zakona o vanparničnom postupku propisano je da se ovim zakonom određuju pravila po kojima redovni sudovi postupaju i odlučuju o ličnim, porodičnim, imovinskim i
drugim pravnim stvarima koje se po ovome ili drugom zakonu rešavaju u vanparničnom postupku. Odredbe ovog zakona primenjuju se i u drugim pravnim stvarima iz nadležnosti redovnih sudova za koje zakonom nije izričito određeno da se rešavaju u vanparničnom postupku, ako se ne
odnose na zaštitu povređenog ili ugroženog prava niti se zbog učesnika u postupku mogu primeniti odredbe Zakona o parničnom postupku.
Imajući u vidu navedene odredbe, ovaj sud je našao da se postupak amortizacije hipoteke mora
sprovesti po pravilima Zakona o vanparničnom postupku, a ne u izvršnom postupku i na osnovu pravila Zakona o izvršnom postupku, pa je naloženo prvostepenom sudu da u ponovnom postupku na
potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje pravilno primeni odredbe Zakona o hipoteci, te donese
zakonitu i pravilnu odluku o predlogu založnog dužnika u postupku sprovedenom po pravilima vanparničnog postupka.
(Iz Rešenja Višeg suda u Novom Sadu, Gž.2022/10 od 17.06.2010. godine)
-2-
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
POKRETANJE I SPROVOĐENJE POSTUPKA
(Član 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
3.
Prinudno sprovođenje potraživanja po ispravi je u dispoziciji poverioca i od njega zavisi da li će
postupak pokrenuti, pa i da li će ga pokrenuti u propisanim rokovima, od čega zavisi i da li će se potraživanje ostvariti.
Ukoliko, na primer, poverilac pokrene postupak prinudnog izvršenja po proteku vremena potrebnog za zastarelost, a dužnik istakne prigovor zastarelosti, tada faktičke promene u njihovoj imovini
neće ni biti, odnosno neće doći do prenosa sredstava iz imovine dužnika u imovinu poverioca.
(Iz Presude Privrednog apelacionog suda, Pž. 5823/10 (2) od 04.11.2010. godine)
NADLEŽNOST SUDA
(Član 3. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
4.
Privredni sud je stvarno nadležan za određivanje i sprovođenje izvršenja po osnovu izvršne isprave koju donese Privredni sud bez obzira na predloženo sredstvo izvršenja
Nadležnost osnovnog suda u izvršnim predmetima određena je odredbom čl.22. st.2. Zakona o
uređenju sudova tako da isti vodi izvršne postupke za koje nije nadležan neki drugi sud. Prema odredbi čl.25. st.2. Zakona o uređenju sudova, privredni sud određuje i sprovodi izvršenje i obezbeđenje odluka privrednih sudova. Pošto se u konkretnom slučaju izvršenje traži na osnovu odluke privrednog suda, presude Privrednog apelacionog suda 2. Pž. 521/10 (2009) od 18.03.2010.godine, pravilno se prvostepeni sud oglasio stvarno nenadležnim, ukinuo svoje rešenje o izvršenju, za koje nije
bio ni nadležan da ga donese, kao i sprovedene izvršne radnje i odredio da se predmet po pravosnažnosti dostavi stvarno nadležnom, Privrednom sudu u P…, na osnovu odredbe čl.17. ZPPa u vezi sa
čl.27. ZIPa, te odredbe čl.25. st.2. Zakona o uređenju sudova.
Žalbeni navodi izvršnog poverioca kojima ukazuje da je prvostepeni sud ožalbenim rešenjem
postupio suprotno odredi čl.98. ZIPa, kojom je propisano da je za sprovođenje izvršenja na nepokretnosti jedino nadležan sud prema mestu gde se nepokretnost nalazi, nisu osnovani.
Navedena zakonska odredba propisuje mesnu nadležnost suda za odlučivanje o predlogu za izvršenje na nepokretnosti i za sprovođenje tog izvršenja. Odredba čl.25. st.2. Zakona o uređenju sudova
propisuje stvarnu nadležnost privrednog suda da određuje i sprovodi izvršenje i obezbeđenje odluka
privrednih sudova. Mesnom nadležnošću se određuje koji sud stvarne nadležnosti ima pravo i dužnost
da postupa u određenoj pravnoj stvari. To znači da je u konkretnom slučaju stvarno i mesno nadležan
da odredi i sprovede izvršenje Privredni sud u Pančevu. Pri tome je nebitno šta je izvršni poverilac u
predlogu za izvršenje označio kao sredstvo izvršenja, jer u tom smislu odredba čl.25. Zakona o uređenju sudova ne uslovljava stvarnu nadležnost privrednih sudova da sprovode sopstvene odluke.
(Viši sud u Pančevu, Gž.br.606/11 od 24.05.2011. godine)
-3-
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
5.
Po predlogu za izvršenje radi prinudne naplate novčanog potraživanja na ime naknade
za korišćenje zemljišta nadležan je da postupa izvršni sud, s obzirom da odredbe člana 266.
Zakona o opštem upravnom postupku i čl. 77. do 113. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji upućuju na nadležnost redovnog suda opšte nadležnosti.
Predmet prinudne naplate po podnetom predlogu za izvršenje u konkretnom slučaju je naknada za korišćenje vodnog zemljišta i za utvrđenje prirode tog prihoda. S tim u vezi, neophodno je
imati u vidu sledeće: članom 81. Zakona o vodama propisano je da se za obavljanje vodoprivredne delatnosti osniva Javno vodoprivredno preduzeće Srbijavode; članom 8. stav 2. tačka 1. Zakona o glavnom gradu, propisano je, između ostalog, da grad Beograd na svojoj teritoriji osniva
javno preduzeće za obavljanje vodoprivredne delatnosti i upravljanje vodoprivrednim objektima
koji su u nadležnosti grada Beograda; članom 99. Zakona o vodama predviđeno je da se sredstva
za finansiranje vodoprivredne delatnosti obezbeđuju iz naknada navedenih u stavu prvom tog člana, s tim da su, shodno stavu 3. ovog člana, sredstva ostvarena od naknade za odvodnjavanje, naknade za navodnjavanje i naknade za korišćenje vodoprivrednih objekata i za vršenje drugih
usluga prihod Javnog vodoprivrednog preduzeća; članom 90. Istog Zakona propisano je da visinu
naknada, koje predstavljaju prihod uz saglasnost Ministarstva nadležnog za poslove vodoprivrede, donosi Upravni odbor Javnog vodoprivrednog preduzeća.
Odlukom o visini naknade za odvodnjavanje, naknade za navodnjavanje i naknade za korišćenje
vodoprivrednih objekata i za vršenje drugih usluga u 2005. godini, na osnovu koje je doneta odluka
o naknadi, koja je predmet prinudne naplate u ovoj pravnoj stvari (u članu 14.) kao jedna od naknada
za korišćenje vodoprivrednih objekata i za vršenje drugih usluga predviđena je i naknada za korišćenje vodnog zemljišta.
Imajući u vidu navedene zakonske odredbe, kao i odredbe člana 266. Zakona o opštem upravnom postupku i čl. 77. do 113. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koje sve
skupa upućuju na nadležnost redovnog suda opšte nadležnosti za sprovođenje postupka izvršenja
rešenja Javnog vodoprivrednog preduzeća o utvrđenoj naknadi za korišćenje vodnog zemljišta,
Viši sud nalazi da je pogrešno stanovište prvostepenog suda da nije nadležan za odlučivanje o
ovde podnetom predlogu izvršnog poverioca.
Zbog toga je pobijano rešenje moralo biti ukinuto.
(Iz Rešenja Višeg suda u Beogradu, Gž. 13254/2010 od 11.05.2011. godine)
6.
U postupku izvršenja primenjuje se član 3. Zakona o izvršnom postupku, koji predstavlja odredbu o opštoj mesnoj nadležnosti izvršnog suda prema prebivalištu, odnosno sedištu izvršnog dužnika,
ako zakonom nije predviđeno nešto drugo. Ostalim odredbama, po pojedinim sredstvima izvršenja,
predviđena je posebna mesna nadležnost. Kada je sredstvo izvršenja izvršenje na novčanim sredstvima sa računa izvršnog dužnika i prenosom na račun izvršnog poverioca, članom 196. navedenog zakona je predviđeno da se nadležnost uspostavlja prema sedištu banke kod koje se vodi račun izvršnog dužnika, odnosno prema sedištu organizacionog dela banke ili druge finansijske organizacije
kod koje se račun dužnika vodi. Zato je pravilno prvostepeni sud odlučio pobijanim rešenjem da se
spisi ustupe Trgovinskom sudu u B, sada Privrednom sudu u B. imajući u vidu da je izvršni poverilac u predlogu za izvršenje označio da se računi dužnika vode kod Komercijalne banke AD B, kod
E. EFG B. i kod M. b. AD N. S.
-4-
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
Bez uticaja su žalbeni navodi izvršnog poverioca da je među strankama ugovorena mesna
nadležnost. Mesna nadležnost se može ugovarati samo ukoliko nije predviđena isključiva nadležnost nekog suda. Odredbe o mesnoj nadležnosti u postupku izvršenja su odredbe o isključivoj
mesnoj nadležnosti, pa stranke ne mogu ugovarati koji će izvršni sud biti mesno nadležan da postupa. Sporazum stranaka o mesnoj nadležnosti u ovakvoj situaciji bio bi relevantan samo za slučaj da je protiv donetog rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave od strane isključivo
mesno nadležnog suda po članu 196. Zakona, izvršni dužnik izjavio prigovor koji je blagovremen, dozvoljen i obrazložen, u kom slučaju se postupak nastavlja prema odredbama parničnog
postupka pred sudom ugovorene nadležnosti.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 383/2010 od 12.02.2010. godine)
7.
Promena okolnosti bitnih za zasnivanje nadležnosti privrednog suda kao izvršnog, nije od uticaja u
fazi sprovođenja pravnosnažnog rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave u kome je kao
stranka, izvršni dužnik označeno fizičko lice, vlasnik radnje. Okolnost da je on posle pravnosnažnosti
rešenja postao bivši vlasnik je nebitna i može samo prouzrokovati potrebu dopune podataka potrebnih za
sprovođenje izvršenja na njegovim novčanim sredstvima utvrđivanjem kod kojih poslovnih banaka je
otvorio tekući račun ili više računa nezavisno od privredne delatnosti za koju je ranije bio registrovan.
Ako je u vreme podnošenja predloga i donošenja rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, odnosno u vreme kada je nastupila pravnosnažnost ovog rešenja, izvršni dužnik bio preduzetnik i bio upisan u registar privrednih subjekata, dalja promena okolnosti je bez uticaja na stvarnu
nadležnost privrednog suda kao izvršnog suda. Ovo zato što se u postupku izvršenja shodno primenjuju odredbe ZPP-u, pa i odredbe o stvarnoj nadležnosti prema kojima se sud može oglasiti stvarno
nenadležnim samo do okončanja prvostepenog postupka. U ovom slučaju postupak odlučivanja je
okončan pravnosnažnošću rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, pa ukoliko se okolnosti promene u toku sprovođenja takvog pravnosnažnog rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne
isprave koji se posle pravnosnažnosti ne može menjati, iste ne bi bile od uticaja za promenu nadležnosti privrednog suda, koji dalje može sprovesti rešenje u odnosu na fizičko lice, označeno kao izvršni dužnik u pravnosnažnom rešenju o izvršenju, a koje samo sada nema svojstvo preduzetnika.
Ako je tekući račun otvoren kod poslovne banke u svojstvu preduzetnika ugašen, to će biti od uticaja
na mogućnost sprovođenja izvršenja i obavezu suda da od izvršnog poverioca zatraži da se otklone
nepravilnosti u pogledu označenog sredstva, odnosno predmeta izvršenja.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 1556/2010 od 20.05.2010. godine)
8.
Za određivanje izvršenja i sprovođenje izvršenja između privrednih subjekata na osnovu verodostojne isprave, prema važećem Zakonu o uređenju sudova, nadležan je privredni sud, čak i u slučaju
kada je kao sredstvo izvršenja, određena prodaja nepokretnosti u vlasništvu izvršnog dužnika.
(Viši sud u Kraljevu, 3Gž. 310/10)
9.
Za sprovođenje izvršenja plenidbom sredstava sa računa izvršnog dužnika mesno nadležan je i sud na čijem se području nalazi organizacioni deo banke kod koje se vodi račun izvršnog dužnika.
-5-
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
Donoseći pobijano rešenje prvostepeni sud je pogrešno primenio odredbu čl.196. ZIP-a kojom je
predviđeno da je za odlučivanje o predlogu za izvršenje i za sprovođenje izvršenja na novčanim sredstvima koja se vode na računu izvršnog dužnika mesno nadležan sud na čijem se području nalazi sedište
banke ili druge finansijske organizacije ili sud na čijem području se nalazi organizacioni deo banke ili
druge finansijske organizacije kod koje se vodi račun dužnika. Shodno odredbi čl. 222. st. 3. ZPP-a a u
vezi čl.27. ZIP-a opšte je poznato da izvršni dužnik ima organizacioni deo tj. filijalu u P...
(Viši sud u Pančevu, Gž.br.1136/10 od 09.03.2010. godine)
10.
Neosnovani su žalbeni navodi koji se odnose na prigovor stvarne nadležnosti osnovnog suda za
sprovođenje ovog izvršenja s obzirom da iako se radi o dva privredna subjekta za sprovođenje ovog
izvršenja je nadležan osnovni sud jer se izvršenje sprovodi po osnovu izvršne isprave koju čini
upravni akt a što spada u nadležnost osnovnog suda prema odredbi čl.22. Zakona o uređenju sudova.
Prema odredbi čl.25. istog zakona privredni sud sprovodi izvršenje na osnovu verodostojnih isprava
i odluka privrednog suda u sporovima između privrednih društava. Prema tome s obzirom da je izvršna isprava upravni akt to određuje i nadležnost osnovnog suda.
Upravni akt predstavlja izvršnu ispravu na osnovu čl.30. ZIP kojim je određeno da pored izvršne
odluke suda i izvršnog sudskog poravnanja izvršnu odluku čini i upravni akt koji glasi na ispunjenje
novčane obaveze što je u ovoj pravnoj stvari slučaj, pa su i u tom delu neosnovani navodi žalbe.
Izvršni sud nije nadležan da raspravlja o činjenici da li izvršni dužnik duguje naknadu određenu
upravnim aktom jer o tome može da se odlučuje samo u postupku iz koga proističe izvršna isprava a
to znači u upravnom postupku odnosno upravnom sporu.
(Viši sud u Pančevu, Gž.br. 2367/10 od 07.12.2010. godine)
11.
Sud je apsolutno nenadležan za sprovođenje prinudne naplate carinskog duga obzirom da
je posebnim propisima određena nadležnost poreske uprave za prinudnu naplatu javnih prihoda, koju čine i carine.
Rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u B...C... I.br.181/09 od 10.70.2009.godine, odobreno je
izvršenje radi prinudne naplate carine, carinske dažbine i carinske takse po osnovu rešenja Savezne
uprave carina, Carinarnice u V… br.Up/I-508/2000 od 29.06.2000.godine koje je postalo izvršno
23.07.2000.godine.
Osnovani su navodi žalbe u da je carinski dug zastareo. Naime, odredbom čl.232. tačka 1.
stav 3. Carinskog zakona određeno da se carinski dug gasi nastupanjem zastarelosti potraživanja
a u čl.233. st.1. da carinski dug koji nije naplaćen u roku od 5 godina od dana njegovog nastanka
ne može se naplatiti. Kako je carinski dug izvršnog dužnika nastao 29.06.2000.godine, on je protekom od 5 godina 29.06.2005.godine, zastareo i ne može se prinudno naplatiti. Međutim prvostepeni sud je pogrešio kada je doneo pobijano rešenje i isto moralo biti ukinuto a predlog za ivršenje odbačen iz sledećih razloga:
Zakonom o izvršnom postupku (Službeni glasnik RS br.125/2004) u čl.1. je određeno da sudovi sprovode prinudno ostvarenje potraživanja na osnovu izvršne ili verodostojne isprave a u čl.
30. ZIP da su izvršne isprave: 1. izvršna odluka suda i izvršno sudsko poravnanje, 2. izvršna odluka donesena u upravnom i prekršajnom postupku i poravnanje u upravnom postupku, ako glasi
na ispunjenje novčane obaveze i ako posebnim zakonom nije drugačije određeno i 3. druga isprava koja je zakonom određena kao izvršna isprava.
-6-
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
Zakonom o opštem upravnom postupku određeno je u članu 266. da se izvršenje radi ispunjenja
nenovčanih obaveza izvršenika sprovodi administrativnim putem a da se izvršenje radi ispunjenja
novčanih obaveza sprovodi sudskim putem s tim da isti zakon određuje da zbog specifične prirode
upravnih stvari u pojedinim upravnim oblastima neophodna odstupanja u pravilima opšteg upravnog
postupka moraju biti u saglasnosti sa osnovnim načelima ovog zakona.
Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji u članu 2. propisuje da se ovaj zakon primenjuje na sve javne prihode koje naplaćuje poreska uprava ako drugim poreskom zakonom nije
drugačije uređeno. Prema članu 160. tačka 4. i 14. tog zakona poreska uprava vrši redovnu i prinudnu naplatu poreza i sporednih poreskih davanja i obavlja druge poslove u skladu sa zakonom.
Zakon o javnim prihodima i javnim rashodima u članu 7. određuje da su javni prihodi oni kojima
se finansiraju prava i dužnosti Republike i poslovi i zadaci Grada Beograda i Opštine utvrđeni Ustavom i zakonom kao i doprinosi za 23 obavezno socijalno osiguranje a u članu 9. tačka 1. i 4. kao vrsta javnih prihoda navedeni su: porezi, carine i druge uvozne dažbine, takse i dr.
S obzirom da je posebnim propisima određena nadležnost poreske uprave za prinudnu naplatu
javnih prihoda, koju čine i carine, sud je apsolutno nenadležan za sprovođenje prinudne naplate carinskog duga, pa je to razlog zbog čega je rešenje o izvršenju ukinuto i predlog odbačen.
(Viši sud u Pančevu, Gž.br.279/10 od 09.02.2010. godine)
NAČELO FORMALNOG LEGALITETA
(Član 8. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
12.
Zbog obavezne primene principa formalnog legaliteta, u situaciji kada se izvršenje sprovodi na osnovu verodostojne isprave - ne postoje zakonski uslovi da se dozvoli promena poverioca bez donošenja novog rešenja o izvršenju.
Postupajući po predlogu za izvršenje izvršnog poverioca na osnovu verodostojne isprave-računa, prvostepeni sud je doneo rešenje o izvršenju. Posle toga, pravno lice nastalo spajanjem uz pripajanje je
podnelo predlog za promenu izvršnog poverioca odnosno prelaz potraživanja jer je kod izvršnog poverioca izvršena statusna promena spajanja uz pripajanje po rešenju APR a na osnovu zaključenog ugovora
o spajanju uz pripajanje pri čemu je izvršni poverilac prestao da postoji i brisan je iz registra.
Prvostepeni sud nije dozvolio prelaz potraživanja između navedenih pravnih subjekata, nalazeći
da je ovaj predlog podnet nakon što je rešenje o izvršenju postalo pravnosnažno i izvršno. Jedina situacija kada je moguća promena poverioca ili dužnika regulisana je članom 37. Zakona o izvršnom
postupku, koji dozvoljava da se u predlogu za izvršenje na osnovu izvršne isprave može označiti
drugi izvršni poverilac ili izvršni dužnik, ukoliko je došlo do promene izvršnog poverioca ili izvršnog dužnika pre podnošenja predloga za izvršenje na osnovu izvršne isprave, a isti se ne može primenjivati kada je rešenje o izvršenju na osnovu izvršne isprave postalo pravnosnažno, niti kada je
doneto rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave. Imajući to u vidu, odluka prvostepenog
suda je pravilna i na zakonu zasnovana.
U konkretnom slučaju se radi o rešenju o izvršenju na osnovu verodostojne isprave koje je u
obavezujućem delu postalo pravnosnažno i izvršno, a u određujućem delu pravnosnažno, pa je nakon
-7-
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
toga došlo do statusne promene tako što je izvršni poverilac prestao da postoji brisanjem usled spajanja uz pripajanje drugom pravnom subjektu. U takvoj situaciji donosi se novo rešenje u odnosu na
pravnog sledbenika, ali rešenjem o određivanju izvršenja na osnovu izvršne isprave.
Izvršna isprava je u tom slučaju pravnosnažno i izvršno rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave u obavezujućem delu koje se ne menja, kao što se ne bi menjala ni pravnosnažna i izvršna presuda.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 344/11 od 01.04.2011. godine)
13.
Nema zakonskih uslova da se u toku sprovođenja izvršenja dozvoli promena poverioca ili
dužnika bez donošenja novog rešenja o izvršenju - to je u skladu sa poštovanjem principa formalnog legaliteta iz čl. 7. Zakona o izvršnom postupku.
Jedina situacija kada je moguća promena poverioca ili dužnika regulisana je čl. 37. Zakona o izvršnom postupku, koji dozvoljava da se - u predlogu za izvršenje na osnovu izvršne isprave – može
označiti drugi izvršni poverilac ili izvršni dužnik, ukoliko je došlo do promene izvršnog dužnika ili izvršnog poverioca, pre podnošenja predloga za izvršenje na osnovu izvršne isprave, te se ne može primenjivati kada je rešenje o izvršenju na osnovu izvršne isprave postalo pravosnažno, niti kada je doneto rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 636/2010 od 03.03.2010. godine)
14.
Nezakonitost u dostavljanju presude na osnovu koje je izvršenje određeno i ukazivanje izvršnog dužnika na to ne predstavlja razlog koji sprečava izvršenje ako je presuda snabdevena
potvrdama pravnosnažnosti i izvršnosti.
Predlog za izvršenje - prema stanju u spisima - podnet je na osnovu naznačene pravnosnažne i
izvršne isprave nadležnog Privrednog suda od 29.03.2010. godine. Uz predlog za izvršenje priložena je ova presuda u originalu, snabdevena potvrdom pravnosnažnosti i izvršnosti, na dan
05.05.2010. godine. Poverilac i dužnik po navedenoj izvršnoj ispravi su lica označena kao izvršni
poverilac i izvršni dužnik u predlogu za izvršenje. Predlogom se traži prinudno ostvarenje potraživanja u svemu kako ono u presudi glasi, kako u odnosu na glavni dug, tako i u odnosu na kamatu i
troškove izvršnog i parničnog postupka, a zahtev za određivanje izvršenja kamate na iznos troškova od dana donošenja isprave do isplate zasnovan je na članu 35. stav 2. Zakona o izvršnom postupku. Proizilazi da je prvostepeni sud pravilno odredio predloženo izvršenje u smislu člana 7. Zakona o izvršnom postupku, jer postoje svi zakonom predviđeni uslovi da se izvršenje odredi.
Žalbeni navodi izvršnog dužnika - da mu presuda na osnovu koje je određeno izvršenje nije
dostavljena i da u postupku iz kojeg presuda potiče nije imao mogućnost da u parnici učestvuje –
su bez uticaja. Za izvršni sud je bitno da je presuda dostavljena u originalu, da je snabdevena potvrdama pravnosnažnosti i izvršnosti, pa sledi da su razlozi koje izvršni dužnik ističe isti oni koje
je mogao isticati u postupku iz kojeg izvršna isprava potiče, a ne predstavljaju razloge iz člana 15.
stav 1. tačka 8. Zakona o izvršnom postupku, koji bi sprečavali izvršenje.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 2591/10 od 17.09.2010. godine)
-8-
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
15.
Rešenje o izvršenju sud je dužan da donese kada su ispunjeni formalni uslovi. Dakle, sud nije ovlašćen da ceni postojanje pravnog osnova za izdavanje računa, kao i osnovanost potraživanja koje je fakturisano verodostojnom ispravom, podnetom uz predlog.
Izvršni poverilac je - prema stanju u spisima - podneo predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, radi naplate navedenog iznosa, označivši kao izvršnog dužnika naznačenu Opštinu.
Uz predlog je dostavio predmetni račun u originalu, koji glasi na istog dužnika.
Imajući u vidu takvo stanje stvari, a odbivši da odredi izvršenje po podnetom predlogu (uz obrazloženje da priložena isprava - račun ne predstavlja verodostojnu ispravu), prvostepeni sud je nepravilno primenio član 36. stav 2. tačka 4., član 7. i član 52. Zakona o izvršnom postupku.
Verodostojne isprava je podobna za izvršenje ako su u njoj označeni izvršni poverilac i izvršni
dužnik, predmet, vrsta, obim i vreme ispunjenja obaveze - član 36. stav 4. Zakona o izvršnom postupku.
Sud je dužan da donese rešenje o izvršenju kada su ispunjeni formalni uslovi i nije ovlašćen da
ceni postojanje pravnog osnova za izdavanje verodostojne isprave (u konkretnom slučaju računa),
kao ni osnovanost potraživanja koje je fakturisano verodostojnom ispravom, podnetom uz predlog član 7. Zakona o izvršnom postupku.
U konkretnom slučaju, priloženi račun sadrži sve elemente predviđene navedenom odredbom,
koji su na identičan način uneti i u predlog za izvršenje. Pored toga, račun predstavlja računovodstvenu ispravu koja predstavlja pisani dokaz o nastaloj poslovnoj promeni kod izdavaoca, koji (shodno čl. 8. i čl. 10. Zakona o računovodstvu i reviziji - "Sl. glasnik RS" br. 55/04) mora biti potpisan
od strane odgovornog lica koje svojim potpisom garantuje da je ona istinita i da verno prikazuje poslovnu promenu. Uvidom u priloženi račun zaključuje se da isti sadrži sve ove elemente.
Imajući u vidu navedeno, prvostepeni sud će u ponovnom postupku ceniti da li su se stekli uslovi
za određivanje izvršenja, u smislu čl. 7., čl. 36. i čl. 52. Zakona o izvršnom postupku. Pri tome, primeniće načelo formalnog legaliteta, isključivo sagledavajući da li postoji identitet između označenog
poverioca i dužnika, kao i ostali propisani elementi u predlogu za izvršenje i priloženoj verodostojnoj ispravi, a ne i osnovanost fakturisanog potraživanja - jer to može biti predmet ispitivanja samo u
parničnom postupku.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 136/2010 od 10.02.2010. godine)
REDOSLED POSTUPANJA I REDOSLED
NAMIRENJA
(Član 9. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
16.
U postupcima u kojima se ostvaruju novčana potraživanja iz radnog odnosa ne mogu se
primeniti odredbe drugih zakona o prekidu i odlaganju.
-9-
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
Član 9. stav 5. Zakona o izvršenju i obezbeđenju propisuje kada se odredbe drugih zakona o prekidu
i odlaganju ne primenjuju - to su postupci u kojima se ostvaruju novčana potraživanja iz radnog odnosa.
Iz toga proizilazi da se u ostalim stvarima mogu primeniti.
(Pravni stav odeljenja Privrednog apelacionog suda sa sednice od 23.10.2012. godine)
17.
U izvršnom postupku dozvoljeno je odlaganje ili zastajanje kada to poseban propis predviđa.
Iz odredbe člana 9. stav 5. Zakona o izvršenju i obezbeđenju proizilazi da se odredbe o prekidu i odlaganju mogu primeniti u izvršnim postupcima, sa određenim izuzecima - onda kada je posebnim propisom
to predviđeno. Za zastoj važi pravilo da se shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku.
Novi Zakon o parničnom postupku u članu 227. propisuje da će sud zastati kada je to propisano zakonom.
Dakle, postupak se može prekinuti, izvršenje se može odložiti ili se sa postupkom izvršenja može zastati ukoliko je to predviđeno posebnim propisom.
(Pravni stav odeljenja Privrednog apelacionog suda sa sednice od 23.10.2012. godine)
PRIMENA ODREDABA ZAKONA O
PARNIČNOM POSTUPKU
(Član 10. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
18.
Prema stanju u spisima predmeta i razlozima iz ožalbenog rešenja, proizilazi da je tužilja protiv tuženih pokrenula postupak po tužbi radi utvrđenja nedopustivosti izvršenja, određenog rešenjem Osnovnog suda u K... I.br.1810/13 od 12.03.2013. godine, na predlog prvotuženog, kao izvršnog poverioca
protiv drugotuženog, kao izvršnog dužnika, radi predaje u svojinu i državinu stana, ispražnjenog od lica
i stvari. Tužilja je sa tužbom podnela i predlog za određivanje privremene mere u vidu odlaganja izvršenja njenog iseljenja iz predmetnog stana, koje je određeno po navedenom izvršnom rešenju.
Prvostepeni sud je osporenim rešenjem usvojio predloženu privremenu meru i odložio tužiljino
iseljenje iz stana, uz obrazloženje da je tužilja učinila verovatnim svoje potraživanje i da je privremena mera potrebna kako bi se sprečio nastanak nenaknadive štete po tužilju, a da tuženi ovom privremenom merom ne trpi štetne posledice, jer se od 2008. godine ne nalazi u posedu stana.
Međutim, ovakav pravni zaključak prvostepenog suda je po uverenju Višeg suda pogrešan, iz razloga što Zakon o izvršenju i obezbeđenju ne predviđaju mogućnost odlaganja izvršenja, dok je odredbama
Zakona o parničnom postupku, koji se shodno primenjuje, u postupku izvršenja, u smislu čl. 10. ZIO,
predviđena samo mogućnost prekida i zastoja postupka, pod uslovima propisanim odredbama čl. 222 227. ZPP-a, ali ne i mogućnost odlaganja.
U tom smislu tužilja nije mogla da u parničnom postupku, koji se vodi radi nedopuštenosti izvršenja, traži odlaganje izvršenja, koje utvrđeno odlukom nadležnog suda, na osnovu izvršne isprave,
po predlogu prvotuženog, kao izvršnog poverioca protiv drugotuženog, kao izvršnog dužnika. Ovo
posebno kod činjenice da pokretanje postupka, po prigovoru trećeg lica za nedopustivost izvršenja,
ne sprečava izvršenje, na osnovu čl. 50. st. 7. ZIO. Takođe, parnični sud nije ovlašćen da odlaže odluku izvršnog suda u sprovođenju izvršnog postupka.
(Iz Rešenja Osnovnog suda u Kragujevcu P.br. 3989/13 od 05.08.2013. godine,
Rešenje Višeg suda u Kragujevcu Gž.br.1994/13 od 27.08.2013. godine)
- 10 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
19.
U postupku izvršenja shodno se primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, osim
ukoliko tim zakonom nije drugačije predviđeno, što važi i za institut vraćanja u pređašnje stanje
iako je na drugačiji način propisano kada je povraćaj dozvoljen.
U postupku izvršenja shodno se primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako tim zakonom nije predviđeno nešto drugo - član 10. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Dakle, to važi i za institut povraćaja u pređašnje stanje.
Međutim, Zakonom o izvršenju i obezbeđenju na drugačiji način je propisano kada je povraćaj
dozvoljen: osnovno je pravilo da isti nije dozvoljen, a izuzetno - da je dozvoljen zbog propuštanja
roka za izjavljivanje prigovora protiv rešenja o izvršenju. Protiv rešenja o izvršenju prigovor mogu
izjaviti i poverilac (protiv odluke o troškovima) i dužnik (protiv rešenja, u celini ili delimično).
Iz toga sledi da protiv drugih rešenja, zbog propuštanja roka za izjavljivanje prigovora, povraćaj
u pređašnje stanje nije dozvoljen.
Posebno je i pravilo da vraćanje u pređašnje stanje ne odlaže izvršenje (po rešenju o izvršenju).
Po Zakonu o parničnom postupku, o predlogu za povraćaj u pređašnje stanje se mogu doneti sledeće odluke:
Ukoliko je predlog osnovan (tj. razlozi su opravdani) - donosi se rešenje o dozvoli vraćanja u
pređašnje stanje i ukidanju svih odluka donetih zbog propuštanja, a postupak se vraća u stanje pre
propuštanja. To u izvršnom postupku znači ukidanje sprovedenih izvršnih radnji, ako se radi o rešenju protiv koga prigovor odlaže izvršenje.
Na drugoj strani, da bi o osnovanosti predloga za povraćaj sud mogao odlučivati, nužno je da je
uz predlog preduzeta radnja koja je propuštena iz opravdanih razloga, da je predlog podnet blagovremeno i da je uz njega priložen ili predložen dokaz radi ocene ispunjenosti uslova odn. opravdanosti
razloga. U protivnom, sud rešenjem odbacuje predlog kao neuredan ili kao neblagovremen.
Nedozvoljen predlog sud takođe odbacuje rešenjem.
Rok za izjavljivanje predloga za vraćanje u pređašnje stanje nije posebno regulisan, pa se primenjuje rok iz Zakona o parničnom postupku - subjektivni rok od 8 dana i objektivni rok od 30 dana u
privrednim stvarima.
Ukoliko je podnet dozvoljen i blagovremen predlog za povraćaj u pređašnje stanje, uz koji je
preduzeta i propuštena radnja i priloženi ili predloženi dokazi radi utvrđivanja opravdanosti razloga,
a sud ocenom tih dokaza utvrdi da razlozi nisu opravdani - doneće rešenje kojim se predlog odbija.
Odredbe Zakona o parničnom postupku shodno se imaju primeniti i u odnosu na pravni lek.
Protiv rešenja kojim se dozvoljava povraćaj u pređašnje stanje pravni lek nije dozvoljen, osim
ukoliko je usvojen neblagovremen ili nedozvoljen predlog. Dakle, pravni lek je dozvoljen protiv rešenja o odbačaju predloga i protiv rešenja o odbijanju predloga.
U izvršnom postupku, to je prigovor o kome odlučuje veće prvostepenog suda.
(Sednica Odeljenja Privrednog apelacionog suda od 23.10.2012. godine)
20.
Pravni lek protiv rešenja o određivanju privremene mere u parnici je žalba.
Prema odredbama Zakon o parničnom postupku, pravni lek protiv rešenja o određivanju privremene mere u parnici je žalba (prethodni Zakon o parničnom postupku takvu odredbu ne predviđa).
- 11 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
Pri tome, u parničnom postupku nije predviđeno da se shodno primenjuju odredbe zakona koji uređuje izvršni postupak.
Odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju, u pogledu uslova za određivanje mera (koje su materijalno-pravne prirode) se primenjuju u parničnom postupku kao odredbe materijalnog, a ne procesnog prava, i to ako poseban propis ne predviđa drugo (npr. Zakon o žigovima i sl.).
Dakle, procesne odredbe - odredbe o vrsti pravnog leka se ne primenjuju, već se primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku kojima je predviđeno da je pravni lek protiv rešenja žalba.
(Sednica Odeljenja Privrednog apelacionog suda od 23.10.2012. godine)
21.
Pravilno prvostepeni sud nalazi da se u konkretnom slučaju, primenom odredaba člana 194. Zakona o parničnom postupku (dalje: ZPP), u vezi člana 27. Zakona o izvršnom postupku, predlog izvršnih poverilaca od 20.10.2008. godine, kojim je na osnovu iste izvršne isprave i na istom sredstvu
izvršenja predloženo izvršenje radi naplate potraživanja na ime neisplaćenog izdržavanja (pored već
određenog izvršenja radi namirenja troškova postupka) smatra preinačenjem predloga za izvršenje,
isticanjem drugog zahteva, uz već postojeći. Međutim, ne može se prihvatiti stav prvostepenog suda
da se zaključenje rasprave u parničnom postupku može poistovetiti sa donošenjem rešenja o izvršenju u izvršnom postupku. Naime, zaključenjem rasprave prestaje raspravljanje pred parničnim prvostepenim sudom, ne mogu se predlagati nove činjenice, novi dokazi, niti novi zahtevi za presudu.
Međutim, rešenje o izvršenju je nesumnjivo meritorna odluka kojom se odlučuje o osnovanosti predloga za izvršenje i donošenjem istog tek se otvara mogućnost za sprovođenje izvršenja i definitivno
namirenje potraživanja izvršnog poverioca prinudnim putem. Iz navedenih razloga ne može se prihvatiti stav prvostepenog suda da je predlog izvršnih poverilaca neblagovremen iz razloga što je
podnet nakon donošenja rešenja o izvršenju od 29.09.2008. godine. U vezi sa tim osnovano se u žalbi izvršnih poverilaca postavlja pitanje u odnosu na koji rok je predlog neblagovremen, imajući u vidu da je podnesak vezan za rok blagovremen ako je predat sudu pre isteka roka, a rokovi se, prema
članu 106. stav 1. ZPP, računaju na dane, mesece i godine.
Iz navedenih razloga žalba izvršnih poverilaca se uvažava, a prvostepeno rešenje ukida na osnovu
odredbe člana 387. stav 1. tačka 3) ZPP, i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.
(Iz Rešenja Višeg suda u Čačku, Gž. 412/2010 od 31.03.2010. godine)
OSNOVE ZA ODREĐIVANJE
IZVRŠENJA
(Član 12. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
22.
Kako se u konkretnom slučaju radi o pravnosnažnim presudama donetim od strane suda u parničnom postupku, to sud koji sprovodi izvršenje na osnovu izvršne isprave u skladu sa načelom formalnog legaliteta, po podnetom predlogu za izvršenje sprovodi izvršenje. Navode iz prigovora da rešenje o izvršenju sadrži nedozvoljeni obavezujući deo i da izvršni dužnik nema svoju imovimu, već
je u vlasništvu njegovog oca, koji je predložen za svedoka, Veće je ocenilo neosnovanim, obzirom
da je izvršnom ispravom izvršni dužnik obavezan da plaća doprinose za izdržavanje, a da li izvršni
- 12 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
dužnik ima svoju imovinu ili ne utvrdiće se u postupku izvršenja u skladu sa čl. 82. i 85. ZIO. Ostale
navode Veće je ocenilo kao neosnovanim, a naročito predlaganje svedoka, obzirom da je izvršni postupak pisani postupak u kome se ne sprovodi parnična radnja saslušanje svedoka.
(Osnovni sud u Požarevcu, IPV. I 210/12 od 10.05.2012. godine)
23.
Izvršni sud ne može odbiti predlog za izvršenje zato što je došlo do promene u ličnosti glavnog i odgovornog urednika navedenog u izvršnoj ispravi.
Odredbom člana 90. Zakona o javnom informisanju predviđeno je da je glavni i odgovorni
urednik dužan da objavi presudu kojom je izrečena obaveza naknade štete. Ako ne postupi u
skladu sa odredbom iz stava 1. ove odredbe, sud će mu - na predlog izvršnog poverioca - izreći
novčanu kaznu, po odredbama zakona kojim se uređuje izvršni postupak.
U konkretnom slučaju, u izvršnoj ispravi kao glavni i odgovorni urednik navedeno je lice koje je u
međuvremenu prestalo da vrši ovu funkciju, te se u odnosu na njega više ne može zahtevati izvršenje
navedene činidbe - u smislu citirane odredbe člana 90. Zakona.
U takvoj situaciji, pobijano rešenje - kojim je odbijen predlog za izvršenje navedene činidbe u odnosu na lice koje je označeno u predlogu za izvršenje kao glavni i odgovorni urednik tog dnevnog lista
(aktuelni glavni i odgovorni urednik) - doneto je na osnovu pogrešne primene materijalnog prava,
zbog čega je isto u ožalbenom delu moralo biti ukinuto.
(Iz Rešenja Višeg suda u Beogradu, Gž. 25309/2010 od 29.0 6.2011. godine)
IZVRŠNE ISPRAVE
(Član 13. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
24.
Hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, između ostalog, i na osnovu založne izjave – jednostrane hipoteke.
Prvostepenom presudom je tuženi obavezan da trpi namirenje potraživanja tužioca i to sudskom
prodajom založene nekretnine upisane u list nepokretnosti opisan u izreci. Zakonom o hipoteci propisano je da hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, između ostalog i na osnovu založne
izjave – jednostrana hipoteka (član 8. i 14. zakona), a da založna izjava predstavlja ispravu sačinjenu od
strane vlasnika, kojom se on jednostrano obavezuje da, ukoliko dug ne bude isplaćen, poverilac naplati
svoje obezbeđeno potraživanje iz vrednosti nepokretnosti. Založna izjava po formi i sadržini odgovara
ugovoru o hipoteci, pa u skladu sa članom 10. zakona mora biti zaključena u pismenoj formi sa potpisima overenim u sudu ili kod drugog zakonom ovlašćenog organa za overu potpisa na aktima o prometu
nepokretnosti i da mora sadržati, shodno članu 12. zakona, sledeće elemente: označenje poverioca, zalogodavca i dužnika, ako su to različita lica, clausula intabulandi, precizne podatke o potraživanju koje se
obezbeđuje, valutu obračuna i valutu plaćanja, iznos pojedinih rata i vreme njihove dospelosti, mesto i
- 13 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
način plaćanja, odnosno podatke o glavnom potraživanju, kamatnoj stopi, mestu i načinu plaćanja kamate, kao i iznosu sporednih davanja, ako su ugovorena, rokovima dospeća potraživanja ili načinu na koji
se određuje dospelost, ako rok nije određen i podatke i hipotekarnoj nepokretnosti, uključujući i dokaz o
vlasništvu ili drugom pravu iz člana 3. zakona. U konkretnom slučaju, založna izjava je u svemu sačinjena u skladu sa citiranim zakonskim odredbama, a kako tuženi, shodno pravilima o teretu dokazivanja,
nije dokazao svoje tvrdnje o osnovu potraživanja i tvrdnje o tome da parnične stranke nisu poverilac i
dužnik, već pravna lica, niti je osporio postojanje potraživanja, pravilan je stav prvostepenog suda da su
ispunjeni uslovi za obavezivanje tuženog kao dokazanog zalogodavca da trpi da se izvrši prodaja njegove hipotekovane nepokretnosti, kako bi se tužilac kao hipotekarni poverilac namirio.
(Presuda Osnovnog suda u Somboru broj P. 211/11 od 12.05.2011. godine i presuda Apelacionog suda u Novom Sadu broj Gž. 2889/11 od 14.03.2013. godine)
25.
Izvod iz registra založnih prava na pokretnim stvarima i pravima i izvod iz registra finansijskog lizinga su izvršne isprave, ali njihovo postojanje samo znači pravo tužioca da svoje potraživanje naplati isključivo iz predmeta zaloga, do visine vrednosti predmeta zaloga.
Parnične stranke su u konkretnom slučaju bile u poslovnom odnosu po osnovu ugovora o prodaji.
Pravni prethodnik tužioca nesporno je isporučio tuženom robu po fakturisanim računima, zbog čega je
pravilan zaključak prvostepenog suda - tuženi je neosnovano isticao da je na računima koji su predmet
spora naznačeno drugo pravno lice, s obzirom da iz dokaza u spisu predmeta proizlazi da je ovde tužilac
pravni sledbenik prodavca robe. Tuženi nije dostavio dokaz da je dug po ispostavljenim računima platio.
Tokom postupka je bilo sporno da li je tuženi obavezan da tužiocu plati naznačeni utuženi iznos
na ime isporuke robe prodate trećim licima, s obzirom da iz izjave direktora prodaje pravnog prethodnika tužioca od 25.11.2010. godine (overene pečatom pravnog prethodnika tužioca) proizilazi da
tuženi nije u obavezi da tužiocu plati vrednost izdate robe, dok krajnji kupci ne plate robu ovde tuženom.
Prvostepeni sud je pravilno zaključio da imenovani nije bio ovlašćeno lice za potpisivanje izjave.
Takođe, prvostepeni sud je imao u vidu i da se taksativno navedene fakture u izjavi od
25.10.2010. godine samo delimično poklapaju sa datumom izdavanja robe ovde tuženom po predmetnim fakturama.
Prvostepeni sud je pravilno zaključio da je neosnovan navod tuženog da potraživanje nije dospelo, iz razloga što su se stranke, kako je predviđeno sporazumom o podmirenju duga od 02.12.2010.
godine i ugovorom o zasnivanju založnog prava, sporazumele da je potraživanje tužioca prema tuženom po osnovu isporuke robe u ukupnom navedenom iznosu dospelo na dan 31.08.2011. godine.
Takođe, činjenica da je ustanovljeno založno pravo u korist ovde tužioca nema uticaja na postojanje pravnog interesa tužioca za podnošenje tužbe kojom traži isplatu duga po osnovu ispostavljenih
faktura, za nesporno isporučenu robu tuženom. Članom 9. istog ugovora predviđeno je da - ukoliko
potraživanje založnog poverioca prestane istekom duga ili na drugi način koji podrazumeva i izvršenje konkretne presude - založno pravo prestaje i briše se iz registra zaloga na zahtev založnog poverioca ili zalogodavca na osnovu odgovarajuće isprave, te nema opasnosti da ovde tužilac dva puta
naplati isti dug.
Odredbom člana 13. Zakona o izvršenju i obezbeđenju propisano je da izvod iz registra založnih
prava na pokretnim stvarima i pravima i izvod iz registra finansijskog lizinga koji sadrži podatke o
ugovoru o finansijskom lizingu i predmetu finansijskog lizinga predstavljaju izvršnu ispravu. Među- 14 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
tim, postojanje ove izvršne isprave znači samo pravo tužioca da svoje potraživanje naplati isključivo
iz predmeta zaloga, a to znači do visine vrednosti predmeta zaloga. Zbog toga, postojanje ovog izvoda nije od uticaja na pravo tužioca da povodom svog potraživanja pokrene i parnični postupak, jer će
na taj način obezbediti izvršnu ispravu, na osnovu koje će takođe moći da traži isplatu utvrđenog iznosa ali na svim sredstvima tuženog kao dužnika. Na drugoj strani, tuženi ima mogućnost da u tom
postupku kroz izjavljivanje prigovora ospori deo potraživanja koje je eventualno naplaćeno iz predmeta zaloge.
(Iz Presude Privrednog apelacionog suda, Pž. 5743/2012 od 03.04.2013. godine)
26.
Ne može se utvrditi ništavost ili poništiti založna izjava, koja je sastavljena u svemu u skladu sa odredbom člana 15. Zakona o hipoteci i koju su vlasnici nepokretnosti svojeručno potpisali, pozivanjem na zabludu prilikom potpisivanja, jer sama založna izjava proizvodi iste posledice njenog aktiviranja bez obzira na vrstu kredita koja se obezbeđuje, pošto su potpisnici
prilikom potpisivanja i overe iste bili dužni postupati savesno i oprezno time što će je prethodno pročitati, kojom radnjom bi se upoznali sa svim posledicama potpisivanja iste.
Prvostepenom presudom su, između ostalog, odbijeni primarni i supsidijarni tužbeni zahtev tužilaca kojima je traženo da se utvrdi ništavost odnosno da se poništi založna izjava bliže opisana u izreci presude, koju presudu je potvrdio i drugostepeni sud. Iz činjeničnog stanja proizilazi da su tužioci sa tuženima zaključili ugovor o kupoprodaji svoje kuće, ali pošto tuženi nisu imali kod sebe dovoljno gotovine za isplatu kupoprodajne cene, zatražili su od tužilaca da potpišu založnu izjavu kojom se zalaže navedena nepokretnost kako bi na osnovu toga mogli da podignu kredit i isplate im
kupoprodajnu cenu u celosti, što su tužioci i uradili. Međutim, tuženi prilikom kontakta sa predstavnikom tužene banke nisu istog obavestili da kreditom kojim žele da podignu treba da isplate kupoprodajnu cenu za nekretninu na koju se stavlja hipoteka, već su uzeli kredit za rekonstrukciju nepokretnosti, a tužioci prilikom potpisivanja založne izjave nisu prethodno pročitali istu i nisu znali koja
vrsta kredita se uzima. Suma koja je dobijena, obzirom da se radi o namenskom kreditu, je isplaćena
na račun građevinskog preduzimača, koji je tuženima isplatio samo deo iznosa, dok je razliku zadržao za sebe. Tuženi tužiocima nisu u celosti isplatili kupoprodajnu cenu, a ubrzo su se i iselili iz kuće, ostavljajući iza sebe dugove, a odobreni kredit su plaćali uredno jedno vreme, ali i sa tim su ubrzo prestali. Kako kredit nije isplaćen, tužena banka je RGZ službi za katastar podnela zahtev za upis
hipotekarne prodaje navedene nepokretnosti, što je odobreno. Da su prilikom podizanja kredita tuženi banku obavestili o svojim namerama u vezi kupovine kuće, napravila bi se druga vrsta kredita –
kredita za kupovinu nepokretnosti, međutim ročnost, kamatna stopa i drugi uslovi su kod obe vrste
kredita identični, s tim što bi u slučaju kredita za kupovinu nepokretnosti novac bio uplaćen direktno
na račun prodavaca. Banka kod kredita o rekonstrukciji nije u obavezi da proverava čije je vlasništvo
nekretnina na koju se stavlja hipoteka, obzirom da postoji potpisana založna izjava u kojoj se navodi
da se radi o kreditu za rekonstrukciju objekta. Nakon overe izjave, jedan primerak iste se predaje licu
koje ostvaruje kredit, jedan primerak ostaje u arhivi banke, a jedan odlazi u centralu banke. Banka se
davaocima založne izjave ne obraća niti ih obaveštava šta potpisuju. U konkretnom slučaju založna
izjava sadrži sve potrebne uslove propisane odredbom člana 15. Zakona o hipoteci, naročito jasno
naznačenu izjavu, kojom vlasnik nepokretnosti neopozivo ovlašćuje poverioca da, ako dug ne bude
vraćen o dospelosti, može naplatiti potraživanje iz cene dobijene prodajom u skladu sa vansudskim
postupkom prodaje, bez podnošenja tužbe sudu, izjavu vlasnika da je upozoren o posledicama neizmirenja duga o dospelosti, te da svestan tih posledica, pristaje na mogućnost izvršenja ugovora o hi- 15 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
poteci prodajom njegove nepokretnosti u skladu sa odredbama ovog zakona o vansudskom postupku
namirenja. Iz navedenih razloga pobijanje navedene založne izjave sa razlogom ništavosti nije osnovano. Nije prihvaćen ni navod tužilaca da su izjavu potpisali u zabludi, jer tužioci su svojeručnim
potpisima prihvatili sve uslove sadržane u založnoj izjavi, bez obzira na činjenicu da li je njihovo
ubeđenje bilo da potpisuju izjavu za odobrenje kredita za kupovinu kuće ili kredita za rekonstrukciju, iz razloga što sama založna izjava koju su potpisali proizvodi isto pravno dejstvo odnosno posledice njenog aktiviranja su, bez obzira na vrstu kredita, jednako obavezujuće prema tuženoj banci, u
čiju korist je hipoteka i ustanovljena. Takođe, tužioci su prilikom potpisivanja i overe izjave bili dužni da postupaju savesno i oprezno, tako što će istu prethodno pročitati, a kojom radnjom bi se upoznali sa svim posledicama njenog potpisivanja.
(Presuda Osnovnog suda u Somboru broj P. 630/10 od 12.04.2011. godine i
Presuda Apelacionog suda u Novom Sadu broj Gž. 1033/12 od 23.04.2012. godine)
27.
Izvršnu ispravu predstavlja pravnosnažna, odnosno konačna odluka doneta u upravnom i
prekršajnom postupku i poravnanje u upravnom postupku, ako glase na ispunjenje novčane
obaveze i ako posebnim Zakonom nije drugačije određeno.
Kako je rešenje Komisije za utvrđivanje materijalne odgovornosti radnika, broj 05/3-2-4031124/07 od 03.04.2010. godine, doneto u upravnom postupku nadležnog organa i glasi na novčanu
obavezu u iznosu od 93.715,00 dinara, koji novčani iznos tužilac tužbom potražuje, i kako je snabdeveno pečatom pravnosnažnosti i izvršnosti dana 24.07.2010. godine, to navedeno rešenje predstavlja
izvršnu ispravu u smislu člana 13. stav 1. tačka 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Takođe, u navedenom rešenju utvrđeno je da, ukoliko zaposleni u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja
ne isplati, odnosno ne počne sa isplatom naknade štete, poslodavac će pokrenuti postupak pred nadležnim sudom, što upravo znači da navedeno rešenje predstavlja izvršnu ispravu, jer je tužilac sa takvim izvršnim naslovom mogao da se obrati izvršnom sudu, radi prinudnog izvršenja.
(Iz Rešenja Višeg suda u Beogradu Gž br. 10071/12)
28.
Rešenje (odluka) suda kojim se određuje visina troškova krivičnog postupka i naređuje isplata istih, nije rešenje o upravljanju postupkom. Ono predstavlja izvršnu ispravu u smislu
člana 13. stav 1. ZIO. Navedene odluke podležu mogućnosti davanja klauzule pravnosnažnosti
i izvršnosti u skladu sa članom 15. stav 1. ZIO i člana 193. stav 4. ZKP; podobne su za izvršenje, jer sadrže sve elemente predviđene članom 17. stav 1. ZIO.
Prvi osnovni sud u Beogradu pokrenuo je postupak za zauzimanje pravnog stava o spornom
pravnom pitanju u vezi primene odredbe člana 13. stav 1, člana 15. stav 1. i 4, a u vezi člana 17. stav
1. i 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju ("Službeni glasnik RS", br.31/2011).
Sporno pravno pitanje glasi:Da li je rešenje suda kojim se određuju troškovi krivičnog postupka i
naređuje isplata istih, izvršna isprava, da li ista podleže mogućnosti davanja klauzule pravnosnažnosti i
izvršnosti, s obzirom da se istim upravlja krivičnim postupkom i ne dostavlja dužniku, već računovodstvu suda na sprovodođenje, te uglavnom postaje pravnosnažno danom donošenja, te ukoliko podleže,
da li je ista podobna za izvršenje?
- 16 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
Odredbom člana 12. Zakona o izvršenju i obezbeđenju izvršenje se određuje na osnovu izvršne
ili verodostojne isprave, ako ovim zakonom nije drugačije propisano.
Rešenjem suda donetog u krivičnom postupku radi naknade troškova veštaka, koji su određeni
na osnovu člana 193. ZKP-a i Uredbe o naknadama troškova u krivičnom postupku i na osnovu koga
je naređena isplata veštaku ne predstavlja rešenje kojim se upravlja postupkom.
Po članu 193. ZKP stav 1. troškovi krivičnog postupka su izdaci učinjeni povodom krivičnog
postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka, i izdaci za preduzete istražne radnje pre istrage. Stavom 2. utvrđuje se da troškovi krivičnog postupka obuhvataju između ostalog i troškove za
veštačenje (tačka 1.) i nagrada i nužni izdaci branioca (tačka 7). U stavu 4. navedenog člana troškovi
iz stava 2. tač.1. i 7, u postupku zbog krivičnog dela koja se gone po službenoj dužnosti isplaćuju se
iz sredstava organa koji vodi krivični postupak unapred, a naplaćuju se docnije od lica koja su dužna
da ih naknade po odredbama tog zakona (okrivljenih).
Prema zakonu (ZKP) postoji obaveza označenog izvršnog dužnika, on je vodio krivični postupak, da unapred isplati sredstva za troškove veštacima kao i nagradu i nužne izdatke postavljenim
braniocima i postavljenim punomoćnicima oštećenog kao tužioca. Donete odluke – rešenja kojima
se određuju troškovi krivičnog postupka sadrže utvrđenje visine određenih troškova i naredbu blagajni izvršnog dužnika za isplatu utvrđenih iznosa. Radi se o aktu sudske vlasti, sudije, u skladu navedenih zakonskih odredbi kroz nalog računovodstvu svoga suda za isplatu određenog iznosa.
Odluka kojom se upravlja krivičnim postupkom odnosi se na rešenje kojim se određuje branilac
po službenoj dužnosti ili veštak. Ovakvom rešenje je prethodilo donošenje spornih odluka.
Članom 17. Zakona o izvršenju i obezbeđenju predviđeno je da je izvršna isprava podobna za izvršenje ako su u njoj naznačeni izvršni poverilac i izvršni dužnik, predmet, vrsta i obim ispunjenja obaveza, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno. Stavom 2. je predviđeno da ako u odluci kao
izvršnoj ispravi nije određen rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze, taj rok iznosi tri dana od dana dostavljanja odluke izvršnom dužniku.
Kako izvršni dužnik nije postupio po rešenju suda u zakonom predviđenom roku od tri dana, rešenje je snabdeveno klauzulom pravnosnažnosti i izvršnosti, radi se o podobnoj izvršnoj ispravi za
izvršenje.
Prema članu 13. tačka 1. ZIO izvršna isprava je između ostalog i pravnosnažna odluka suda.
Propisano je shodno članu 15. ZIO da je sudska odluka kojom je naloženo ispunjenje potraživanja,
izvršna, ako je postala pravnosnažna i ako je protekao rok za dobrovoljno ispunjenje. Rok za dobrovoljno izvršenje teče od dana dostavljanja odluke izvršnom dužniku, a završava se protekom poslednjeg dana roka određenog sudskom odlukom, ako zakonom nije drugačije određeno.
Sporna rešenja dostavljaju se označenom izvršnom dužniku i to računovodstvu, radi dobrovoljnog izvršenja. Navedene isprave podobne su za izvršenje u skladu člana 17. stav 1. i 2. ZIO po proteku zakonom određenog roka. Radi se o troškovima krivičnog postupka (za veštaka i branioca po službenoj dužnosti) da je stvorena obaveza države (dužnika potraživanja) koja se isplaćuje iz sredstava
organa (član 193. stav 4. ZKP). Izvršenje se sprovodi u skladu člana 23. stav 1. i 2. ZIO.
Izvršenje kao sankcija zbog neizvršenja sudske odluke sprovodi se preko suda.
(Pravni stav zauzet je na sednici Građanskog odeljenja 20.11.2012. godine. godine)
29.
Zaključak poverenika o izrečenoj novčanoj kazni ne predstavlja izvršnu ispravu iz čl. 13. st.
1. tač. 2. ZIO, pa osnovni sid nije stvarno nadležan za njegovo prinudno izvršenje.
- 17 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
Sporno pravno pitanje Spp 6/2012 glasi:"Ko sprovodi izvršenje odluka Poverenika i u kom postupku, te da li je u sudskoj nadležnosti da izvršava odluke Poverenika donete u postupku administrativnog izvršenja rešenja Poverenika, a kojim odlukama – zaključcima Poverenika je izrečena novčana
kazna".
U praksi je sporno značenje člana 28. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog
značaja (''Službeni glasnik RS'' 120/04… 36/10), u vezi člana 13. sada važećeg Zakona o izvršenju i
obezbeđenju (Sadržinski isto pravilo postojalo je i u Zakonu o izvršnom postupku – član 30. stav 1.
tačka 2).
Pravilo iz člana 28. Zakona o slobodnom pristupu… glasi:
"Rešenja Poverenika su obavezujuća, konačna i izvršna.
Administrativno izvršenje rešenje Poverenika sprovodi Poverenik prinudom (prinudnom merom,
odnosno novčanom kaznom) u skladu sa zakonom koji se uređuje opšti upravni postupak.
U postupku administrativnog izvršenja rešenja Poverenika ne može se izjaviti žalba koja se odnosi na izvršenje.
Ako Poverenik ne može sprovesti svoje rešenje na način iz stava 2. ovog člana, Vlada mu na njegov zahtev pruža pomoć u postupku administrativnog izvršenja tog rešenja – primenom mera iz svoje nadležnosti odnosno obezbeđenjem izvršenja rešenja Poverenika
Po članu 13. stav 1. tačka 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju izvršne isprave su: pravnosnažna,
odnosno konačna odluka doneta u upravnom i prekršajnom postupku i poravnanje u upravnom postupku, ako glase na ispunjenje novčane obaveze i ako posebnim zakonom nije drukčije određeno.
U tumačenju i primeni citiranih pravila pred osnovnim – izvršnim sudovima sporno je: da li je
osnovni sud stvarno nadležan za izvršenje zaključaka Poverenika o izrečenim novčanim kaznama.
Prema dokazima (rešenjima izvršnih sudova) koji su priloženi uz zahtev za rešenje spornog
pravnog pitanja u toku 2011. godine sudska praksa je bila jedinstvena: osnovni sud je stvarno nadležan za izvršenje zaključaka Poverenika o izvršenju izrečene novčane kazne (Osnovni sud u Beogradu, Osnovni sud u Novom Sadu, Osnovni sud u Zaječaru i Osnovni sud u Kragujevcu).
Suprotno u predmetu br. 11.I 16353/12 (rešenje od 07. juna 2012. godine) Prvi osnovni sud u
Beogradu, oglasio se "nenadležnim za postupanje u ovom izvršnom predmetu, pa se predlog za
izvršenje izvršnog poverioca Republike Srbije – Poverenika za informacije od javnog značaja i
zaštitu podataka o ličnosti Beograd, podnet ovom sudu 09.04.2012. godine odbacuje". Rešenje o
apsolutnoj nenadležnost izvršni sud zasniva na pravilu iz člana 272. Zakona o opštem upravnom
postupku po kome novčane kazne izrečene po tom zakonu izvršavaju organi nadležni za izvršenje
novčanih kazni izrečenih za prekršaje.
Građansko odeljenje smatra da su ispunjeni uslovi za zauzimanje pravnog shvatanja (bez obzira
što Ustavni sud - član 167. stav 2. tačka 1. Ustava RS i člana 29. Zakona o Ustavnom sudu, rešava
sukob nadležnosti između redovnih sudova i drugih državnih organa), jer u praksi postoji različito
postupanje u većem broju predmeta po spornom pravnom pitanju (član 180. novog ZPP); u četiri
predmeta za sada je određen zastoj postupka pred Prvim osnovnim sudom; zahtev sadrži kratak prikaz utvrđenog stanja stvari i navode stranaka o spornom pitanju, razloge zbog kojih se sud obraća;
postoji tumačenje spornog pitanja i zahtev je dostavljen strankama na izjašnjenje (ne postoje razlozi
za odbacivanje zahteva kao nepotpunog po članu 182. ZPP).
Po prvom mišljenju osnovni sud je nadležan za sprovođenje odluka poverenika o izrečenoj novčanoj kazni, jer se novčane kazne u širem smislu mogu smatrati novčanim obavezama, pa odluka poverenika predstavlja izvršnu ispravu iz člana 13. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Po drugom, sud nije nadležan za sprovođenje odluka poverenika, jer poseban zakon naređuje da
administrativno izvršenje sprovodi poverenik i Zakon o opštem upravnom postupku (supsidijerno se
primenjuje) čini razliku između novčanih obaveza i novčanih kazni. Naime, jezičkim, a i ciljnim tu- 18 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
mačenjem pravila iz člana 28. Zakona o slobodnom pristupu..., a povezano sa članom 13. Zakona o
izvršenju i obezbeđenju, kao i pravilom o administrativnom izvršenju sadržanim u članu 272. ZUP-a
i pravilom iz člana 299. Zakona o prekršajima može se zaključiti da je redovan sud (izvršni sud) aposolutno nenadležan za izvršenje rešenja (zaključaka) o izrečenoj novčanoj kazni.
Uslov za sudsko izvršenje odluke organa uprave (u koje spada i Poverenik) je da "posebnim zakonom nije drukčije određeno". U ovom slučaju poseban zakon (Zakon o slobodnom pristupu...) je
naredio da administrativno izvršenje rešenja izricanjem novčane kazne sprovodi donosilac rešenja
(zaključka) – Poverenik u skladu sa pravilima izvršenja sadržanim u Zakonu o opštem upravnom postupku. Novčane kazne izrečene po tom zakonu izvršavaju organi nadležni za izvršenje novčanih kazni izrečenih za prekršaje (član 272. ZOUP-a). Izrečenu novčanu kaznu izvršava sud, odnosno organ
uprave koji je kaznu izrekao (član 299. Zakona o prekršajima). Zaključak Poverenika predstavlja kaznu za organ javne vlasti koji ne postupa po naređenju Poverenika, pa kako je Poverenik organ uprave koji je kaznu izrekao, to on i izvršava (realizuje) svoj zaključak plenidbom novčanih sredstava sa
računa organa javne vlasti.
I ciljno tumačenje vodi istom zaključku. Poverenik je samostalni državni organ, nezavistan u vršenju svoje nadležnosti (član 1. Zakona o slobodnom pristupu...) i cilj zakona je efikasno ostvarivanje prava u oblasti zaštite interesa javnosti i ostvarivanje slobodnog demokratskog poretka i otvorenog društva. Upravo načelo efikasnosti opravdava stav da poverenik samostalno uz pomoć Vlade
obezbedi izvršenje svojih odluka.
Imajući u vidu izloženo, a naročito zapovest zakona da Poverenik izvršava sopstveno rešenje i da
mu u slučaju nemogućnosti sprovođenja, Vlada na njegov zahtev pruža pomoć, obezbeđenjem izvršenja rešenja neposrednom prinudom, i da je taj poseban zakon isključio primenu opštih pravila (Zakon
o izvršenju i obezbeđenju) i pod uslovom da se novčana kazna smatra novčanom obavezom, to je
osnovni sud apsolutno nenadležan za sprovođenje tog izvršenja (poseban zakon je tako odredio).
(Građansko odeljenje je prihvatilo drugo mišljenje i
usvojilo izloženo pravno shvatanje - sednica od 01.10.2012. godine)
30.
Na svojstvo predmetnog rešenja, kao izvršne isprave ne utiče okolnost da je protiv njega pokrenut upravni spor. Naime, po pravilima upravnog postupka, svojstvo izvršnosti imaju konačna
rešenja - a to su ona koja se više ne mogu napadati žalbom.
Žalbeni navod (da je predlog za izvršenje preuranjen i da je izvršenje određeno na osnovu nepravnosnažnog rešenja protiv koga je pokrenut upravni spor) - je neosnovan.
Naime, odredbom (dalje: ZIP) propisano je da Izvršnom ispravom se, između ostalog, smatra izvršna odluka doneta u upravnom postupku, ako glasi na ispunjenje novčane obaveze i ako posebnim
zakonom nije drugačije određeno; izvršnost se, u smislu ovog zakona - člana 32. ZIP, ima ceniti u
skladu sa pravilima kojima se uređuje postupak u kome je ta odluka doneta - član 30. Zakona o izvršnom postupku.
Po pravilima upravnog postupka, svojstvo izvršnosti imaju konačna rešenja (ona koja se više ne
mogu napadati žalbom), kao i ona rešenja kod kojih žalba nema odložno dejstvo, a to je situacija u
konkretnom slučaju.
Tbog toga, činjenica da je protiv rešenja na osnovu koga je predloženo izvršenje pokrenut upravni spor ne utiče na njeno svojstvo izvršne isprave.
(Iz Rešenja Višeg suda u Beogradu, Gž. 19568/2010(2) od 09.02.2011. godine)
- 19 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
31.
Na osnovu rešenja o nasleđivanju ne može se odobriti izvršenje protiv zakonskih naslednika ako pre toga nije izdejstvovana kondemnatorna odluka u odnosu na njihovog pravnog prethodnika.
Iz spisa predmeta prvostepenog suda proističe da izvršni poverilac u konkretnom slučaju podnetim predlogom za izvršenje, prinudno potražuje potraživanje koje je imao prema pok. K. M. pravnom prethodniku izvršnih dužnika.
Izvršni dužnici su u ostavinskom O.35/08 od 29.10.2008. godine pred Opštinskim sudom u K...,
oglašeni za naslednike. Uz predlog za izvršenje podneto je rešenje o nasleđivanju. Međutim, ovakav
stav prvostepenog suda ne može se prihvatiti. Odredba čl.49. st. 2. ZIP-a propisuje da je uz predlog
za izvršenje izvršni poverilac dužan da priloži izvršnu ili verodostojnu ispravu u originalu ili overenoj kopiji i druge isprave kada je to ovim zakonom predviđeno.
Odredba člana 34. st. 1. ZIP propisuje da je izvršna isparava podobna za izvršenje ako su u njoj
označeni izvršni poverilac i izvršni dužnik, kao i predmet, vrsta, obim u vreme ispunjenja obaveze.
Donoseći pobijano rešenje prvostepeni sud je postupio protivno čl. 7., 8. st. 1., čl. 30, 49. st. 2. i
čl. 52. ZIP jer je dozvolio izvršenje na osnovu predloga za izvršenje, po kojem se ne može postupiti
zato što uz predlog za izvršenje nije dostavljena izvršna isprava u originalu ili overenoj kopiji, već
samo rešenje o nasleđivanju iz kojeg je vidljivo da su izvršni dužnici zakonski naslednici, i da na
osnovu tog rešenja o nasleđivanju odgovaraju za dugove ostavioca do visine svog nasledničkog dela.
Rešenje o nasleđivanju nije isprava koja je podobna da se isključivo na osnovu nje odobri i sprovede
izvršenje protiv izvršnih dužnika, jer je deklaratornog a ne konstitutivnog karaktera, a radi naplate
potraživanja koje je izvršni dužnik imao prema ostaviocu čiji su izvršni dužnici pravni sledbenici, u
smislu člana 34. stav 1. ZIP-a pošto u njemu nisu naznačeni izvršni poverioci i izvršni dužnici, kao i
predmet, vrsta, obim i vreme ispunjenja obaveze.
(Viši sud u Pančevu, Gž.br.2335/10 18.01.2011.godine)
32.
Neistinit je žalbeni navod da u konkretnom slučaju nisu bili ispunjeni uslovi za donošenje pobijanog rešenja, odnosno za oduzimanje vozila u odnosu na koje je određeno predloženo izvršenje. Zakon o finansijskom lizingu (dalje: Zakon) u članu 30. uređuje poseban postupak za sticanje državine
na predmetu lizinga. Navedena norma predviđa da snagu sudskog poravnanja ima zapisnik sačinjen
pred sudom u kome je sadržan sporazum ugovornih strana iz ugovora o finansijskom lizingu o tome
da u slučaju neplaćanja lizinga o dospelosti od strane primaoca lizinga, davalac lizinga ima pravo da
predmet lizinga preuzme u državinu. Istim članom predviđen je i postupak, odnosno radnje koje davalac lizinga treba da preduzme radi donošenja rešenja o oduzimanju predmeta lizinga od primaoca
lizinga ili lica u čijoj se državini predmet lizinga nalazi. Iz sadržine st. 3., 4. i 5. člana 30. Zakona
sledi da je za donošenje rešenja o oduzimanju predmeta lizinga dovoljno da je izvršni poverilac uz
predlog za izvršenje podneo potpisani zapisnik iz stava 1. navedenog člana, te da uz predlog nije dužan da dostavlja bilo kakve druge dokaze o nastupanju uslova za traženo izvršenje. Naprotiv, iz stava
7. istog člana jasno sledi da je na izvršnom dužniku teret dokazivanja da nisu bili ispunjeni uslovi za
donošenje pomenutog rešenja i to dostavljanjem pismenih dokaza o tome da je uredno izvršio obavezu isplate lizing naknade.
- 20 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
U smislu člana 30. stav 1. tačka 1) Zakona izvršno sudsko poravnanje je izvršna isprava, a njegova dospelost se, u smislu člana 33. stav 2. istog zakona, dokazuje zapisnikom o poravnanju. U
konkretnom slučaju podneti predlog za izvršenje sadržao je sve potrebne elemente propisane u članu
49. stav 1. Zakona o izvršnom postupku, a uz isti bila je priložena isprava iz stava 2. navedenog člana - potpisani zapisnik o sporazumu ugovornih strana iz stava 1. člana 30. Zakona.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 1394/2010 od 21.05.2010. godine)
33.
Račun koji je sačinio izvršni poverilac u kome je obračunao zakonsku zateznu kamatu za kašnjenje
u isplati dela duga se ne može smatrati podobnom izvršnom ispravom, pa se na osnovu ovog računa nije
moglo odrediti izvršenje.
(Viši sud u Kraljevu, 3Gž. 556/10)
34.
Rešenje o izvršenju nije izvršna isprava pa se na troškove koji su odmereni tim rešenjem
ne može dosuditi zakonska zatezna kamata.
Odredbom čl.35. st. 2. ZIP određeno je da kada su u izvršnoj ispravi određeni troškovi postupka sud na predlog izvršnog poverioca može rešenjem odrediti naplatu zatezne kamate na iznos dosuđenih troškova od dana donošenja izvršne isprave do dana naplate. Da bi sud u izvršnom
postupku odredio prinudnu naplatu zakonske zatezne kamate uslov je da je osnov te odluke izvršna isprava. Izvršne isprave određene su u čl.30. ZIP i to su: izvršna odluka suda i izvršno sudsko
poravnanje, izvršna odluka donesena u upravnom i prekršajnom postupku i poravnanje u upravnom postupku ako glase na ispunjenje novčane obaveze i druga isprava koja je zakonom određena kao izvršna isprva. Rešenje o izvršenju nije izvršna isprava pa prema tome izvršni poverilac
nema pravo da zahteva naplatu zatezne kamate na iznos troškova izvršnog postupka koje traži
inicijalnim predlogom za izvršenje. Na troškove izvršnog postupka mogla bi se tražiti kamata samo u slučaju kada sud po zahtevu izvršnog poverioca donese posebno rešenje o troškovima nastalim prilikom sprovođenja izvršenja koje rešenje predstavlja izvršnu ispravu u smislu čl.43.
ZIP. Prema tome treba razlikovati dve procesne situacije kada se odlučuje o troškovima izvršnog
postupka: prva je kada se rešenjem o izvršenju određuju troškovi izvršnog postupka koji se u tom
momentu sastoje od troškova za sastav predloga i sudske takse i drugu kada se posebnim rešenjem odlučuje o troškovima koji nastanu prilikom sprovođenja izvršenja. U prvoj situaciji ne može se dosuditi kamata jer rešenje o izvršenju ne predstavlja izvršnu ispravu. U drugoj situaciji bi
se mogla dosuditi kamata jer takvo rešenje predstavlja izvršnu ispravu.
(Viši sud u Pančevu, Gž.br. 1459/10 od 11.05.2010. godine)
35.
Hipotekarni poverilac, čija je hipoteka zasnovana na izvršnoj ispravi odnosno na ugovoru
o hipoteci ili založnoj izjavi sačinjenoj u skladu sa Zakonom o hipoteci, može da odluči da li će
se namiriri u vansudskom ili sudskom postupku.
- 21 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
Ukoliko ugovor o hipoteci, odnosno založna izjava nije sačinjena u skladu sa Zakonom o hipoteci, namirenje se sprovodi prema zakonu koji uređuje izvršni postupak i tada se u sudskom
postupku nepokretnost prodaje po pravilma ZIO predviđenom za prodaju nepokretnosti radi namirenja novčanog potraživanja. Dakle, u toj situaciji hipotekarni poverilac nema pravo izbora
vansudskog namirenja.
(Viši sud u Kraljevu, 2Gž. 1240/10 od 26.11.2010. godine)
IZVRŠNOST ODLUKE
(Član 15. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
36.
Odluka je postala pravnosnažna danom donošenja drugostepene presude. Međutim, kako je
dostavljena advokatu tuženog kome je otkazano punomoćje, nije postala i izvršna.
Nisu osnovani žalbeni navodi kojima se osporava prvostepeno rešenje u delu u kome je ukinuta
klauzula izvršnosti data na četvrti stav izreke.
Presuda - prema članu 346. Zakona o parničnom postupku - postaje pravnosnažna kada se više
ne može pobijati žalbom.
Dakle, prvostepena presuda, nakon ulaganja žalbe, postaje pravosnažna danom donošenja drugostepene odluke jer se nakon toga žalbom više ne može pobijati. U konkretnom slučaju, prvostepena presuda postala je pravnosnažna u naznačenom stavu izreke dana 16.03.2011. godine, kada je drugostepeni
sud svojom odlukom preinačio prvostepenu presudu i obavezao tuženog da plati tužiocu navedeni iznos
sa zakonskom zateznom kamatom.
Shodno članu 15. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, prvostepena presuda bi postala i izvršna u
ovom delu u roku od osam dana nakon dostavljanja drugostepene presude ovlašćenom punomoćniku
- advokatu tuženog.
Međutim, prema spisima, advokat tuženog otkazao je punomoćje dana 12.11.2010. godine i tuženi je priloženim punomoćjem od 03.12.2010. godine ovlastio drugog advokata da ga zastupa u
ovom predmetu. Kako je presuda Privrednog apelacionog suda od 16.03.2011. godine dostavljena
advokatu kome je prestalo punomoćje a ne sada opunomoćenom, proizilazi da prvostepena presuda
nije postala izvršna jer nije ispunjen drugi potreban uslov za nastupanje izvršnosti prema članu 15.
Zakona o izvršenju i obezbeđenju: rok za dobrovoljno ispunjenje dosuđene obaveze teče od dana
uredne dostave sudske odluke dužniku, što konkretno nije bio slučaj.
Zbog toga je prvostepeni sud osnovano ukinuo klauzulu izvršnosti, čime su se - nasuprot žalbenim navodima - stekli uslovi da se prvostepeno rešenje u tom delu potvrdi.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Pž. 748/2013 od 03.04.2013. godine)
37.
Izvršni postupci koji se odnose na naplatu novčanih potraživanja iz radnog odnosa utvrđenih izvršnim ispravama protiv dužnika, subjekta privatizacije u restrukturiranju, neće se prekidati. Prekinuti postupci će se nastaviti i okončati.
- 22 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava – Sektor za zastupanje pred Evropskim sudom za ljudska prava se aktom od 22.10.2010. godine, obratilo Vrhovnom kasacionom sudu zahtevom za zauzimanje stavova i pravnih shvatanja povodom nekih pitanja sadržanih u presudama Evropskog suda za
ljudska prava, donetim protiv Republike Srbije, čime bi kao država ispunili obavezu u vezi sa generalnim merama u postupku izvršavanja ovih presuda a koje se odnose na izmenu postojećih zakona
ili sudske prakse.
Građanskom odeljenju Vrhovnog kasacionog suda obratio se i Apelacioni sud u K... sa zahtevom
Osnovnog suda u K... o preispitivanju pravnog shvatanja Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije
koje je utvrđeno i verifikovano na sednici od 22.12.2006. godine.
Ovi zahtevi razmatrani su na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od
22.11.2010. godine na kojoj je usvojen predlog za preispitivanje navedenog pravnog shvatanja.
U presudi R. Kačapor i druge podnositeljke predstavke protiv Srbije od 15.01.2008. godine,
Evropski sud za ljudska prava je konstatovao da se izvršenje presude koju je sud doneo mora smatrati sastavnim delom suđenja prema članu 6. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava, da se kašnjenje u izvršenju presude može opravdati u posebnim okolnostima, ali da to ne sme biti tako da
ugrožava suštinu prava zaštićenog prema članu 6. stav 1. Konvencije i da bez obzira da li je dužnik
privatni ili društveni akter, na državi je da preduzme sve neophodne mere da se pravnosnažna sudska
presuda izvrši kao i da pritom obezbedi delotvorno učešće celog njenog aparata. Sud dalje navodi da
propust države da izvrši pravnosnažne presude donete u korist podnositeljki predstavki, predstavlja
mešanje u njihovo pravo na mirno uživanje imovine, predviđeno članom 1. Protokola broj 1, pa je
utvrdio da je došlo do povrede člana 6. stav 1. Konvencije kao i do povrede člana 1. Protokola broj 1
i podnositeljkama u zavisnosti od dužine perioda neizvršenja dodelio naknadu nematerijalne štete na
teret države u iznosima bliže označenim u toj presudi kao i troškove postupka. Evropski sud za ljudska prava je isti stav izrazio i u presudi Vlahović protiv Srbije (predstavka broj 42619/04) od 16. decembra 2008. godine i Crnišanin i druge podnositeljke predstavke protiv Srbije.
U predmetu Crnišanin i druge podnositeljke predstavke protiv Srbije, Evropski sud za ljudska
prava, polazeći od relevantnog domaćeg prava – Zakona o privatizaciji sa izmenama ("Službeni glasnik RS", broj 38/01...123/07), utvrdio je da je tužena država dužna da iz sopstvenih sredstava isplati
podnositeljkama predstavki iznose koji su dodeljeni pravnosnažnim domaćim presudama donetim u
njihovu korist, pored nematerijalne štete na ime pravičnog zadovoljenja.
Izvršni postupci povodom kojih je Evropski sud za ljudska prava doneo navedene presude protiv
Republike Srbije, vođeni su protiv dužnika društvenih preduzeća koja su se nalazila u postupku privatizacije, a u odnosu na koje je Agencija za privatizaciju donela odluku o restrukturiranju.
Ustavni sud Republike Srbije je odlukom Už 122/2009 od 21.01.2010. godine, usvojio ustavnu
žalbu Vojislava Stojkovića izjavljenu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog
članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i povrede prava na imovinu zajemčenog članom 58. stav
1. Ustava u izvršnom postupku koji se vodi u predmetu Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I
br.1182/05, utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete i naložio Prvom
osnovnom sudu u Beogradu, Narodnoj banci Srbije, Odeljenju za prinudnu naplatu i drugim državnim organima i organizacijama koje učestvuju u izvršnom postupku da preduzmu neophodne mere
kako bi se izvršni postupak u predmetu I br.1182/05 okončao u najkraćem mogućem roku.
Ovaj izvršni postupak pokrenut je po predlogu za izvršenje od 21. novembra 2005. godine, poverioca Vojislava Stojkovića, protiv dužnika DP "Teleoptik Žiroskopi", radi izvršenja pravnosnažne i
izvršne delimične presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P1 br.448/01 od 02.06.2005. godine, kojom je tuženi dužnik obavezan da podnosiocu ustavne žalbe isplati neisplaćene zarade sa zakonskom zateznom kamatom. Predloženo je da se izvršenje sprovede na novčanim sredstvima na računu izvršnog dužnika. Do donošenja odluke Agencije za privatizaciju od 26.06.2009. godine, ko- 23 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
jom se pokreće postupak restrukturiranja subjekta privatizacije DP "Teleoptik Žiroskopi", izvršenje
nije provedeno. Ustavni sud konstatuje da je odnos Četvrtog opštinskog suda i Narodne banke Srbije
odnos državnih organa internog karaktera i kao takav izvan uticaja podnosioca ustavne žalbe, da je
on učinio sve što je u njegovoj moći da ubrza izvršni postupak i na taj način što se više puta pismenim urgencijama obraćao i sudu i Narodnoj banci za sprovođenje izvršenja. Ustavni sud smatra da je
nesprovođenje izvršenja u konkretnom slučaju uzrokovano pre svega aktima odnosno radnjama Narodne banke Srbije i Agencije za privatizaciju, ali i Opštinskog suda koji nije delotvorno postupao u
izvršnom postupku, na kojima je stoga i odgovornost za neizvršavanje pravnosnažne presude kojom
je utvrđeno novčano potraživanje podnosioca ustavne žalbe. Ustavni sud se poziva i na odluke
Evropskog suda za ljudska prava u presudama Vlahović protiv Srbije, Kačapor i drugi protiv Srbije u
kojima je izražen stav, da u slučaju kada je utvrđeno da je država, zbog akata i radnji svojih organa,
odgovorna za neizmireni dug podnosiocu ustavne žalbe, ona se ne može pozivati na nedostatak sredstava dužnika kao opravdanje za neokončanje izvršnog postupka. Pri tome odgovornost Narodne
banke za nesprovođenje izvršenja u konkretnom slučaju, Ustavni sud nalazi u nepoštovanju zakonskih obaveza u izvršnom postupku i prekidu postupka izvršenja bez pravnog osnova i protivno nalogu suda. Agencija za privatizaciju i Narodna banka Srbije, nisu preduzeli sve neophodne mere i radnje propisane zakonom da bi se izvršila pravnosnažna presuda suda, u periodu dužem od četiri godine, ocena je suda da to predstavlja i povredu prava na mirno uživanje imovine stečene presudom, koja je zajemčena odredbom člana 58. stav 1. Ustava. Ustavni sud podseća da svako novčano potraživanje dosuđeno pravnosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca i da stoga nesprovođenje izvršenja sudske odluke kojom je to potraživanje dosuđeno predstavlja povredu prava na mirno
uživanje imovine, zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.
Postupajući po žalbama izvršnih dužnika subjekata privatizacije u postupku restrukturiranja, izjavljenim protiv rešenja o izvršenju radi namirenja novčanih potraživanja utvrđenih pravnosnažnim
sudskim odlukama, Viši sud u K... je ove žalbe odbio i potvrdio prvostepena rešenja o izvršenju sa
obrazloženjem da je sud dužan da izvršnom poveriocu omogući ostvarenje svog prava u razumnom
roku shodno članu 18. Ustava Republike Srbije i članu 6. stav 1. Evropske konvencije o ljudskim
pravima, kao i članu 1. Protokola broj 1. uz Evropsku konvenciju.
Ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom neposredno se primenjuju (član 18. stav 1. Ustava). Ustavom se jemče i kao takva neposredno primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšte prihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima.
Zakonom se može propisati način ostvarivanja ovih prava samo ako je to Ustavom izričito predviđeno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode, pri čemu zakon ni u
kom slučaju ne sme da utiče na suštinu zajemčenog prava (stav 2).
Odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače se u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje (stav 3).
Ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom mogu zakonom biti ograničena ako ograničenje
dopušta Ustav, u svrhe radi kojih ga Ustav dopušta, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograničenja zadovolji u demokratskom društvu i bez zadiranja u suštinu zajemčenog prava (član 20. stav
1. Ustava). Dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može se smanjivati (stav 2).
Pri ograničavanju ljudskih i manjinskih prava svi državni organi, a naročito sudovi dužni su da
vode računa o suštini prava koje se ograničava, važnosti svrhe ogrančenja i obimu ograničenja, odnosu ograničenja sa svrhom ograničenja i o tome da li postoji način da se svrha ograničenja postigne
manjim ograničenjem prava.
Članom 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju predviđeno je da svako fizičko i pravno lice
ima pravo na neometano uživanje svoje imovine, da niko ne može biti lišen svoje imovine, osim u jav- 24 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
nom interesu i pod uslovima predviđenim zakonom i opštim načelima međunarodnog prava, a da prethodne odredbe ni na koji način ne utiču na pravo države da primenjuje zakone koje smatra potrebnim
da bi regulisala korišćenje imovine u skladu sa opštim interesima ili da bi obezbedila naplatu poreza ili
drugih dažbina ili kazni.
Iz citiranog proizilazi da član 1. Protokola počiva na načelima prava na neometano uživanje
imovine, zabrane lišenja imovine osim pod određenim uslovima i pravu države da reguliše korišćenje imovine pod određenim uslovima. Ograničenja ovih prava vezana su za javni, odnosno opšti društveni interes, pa je zbog toga neophodno prilikom njihovog ograničenja poštovati princip pravičnog
balansa između prava pojedinca i opšteg interesa zajednice, da teret ne postane nesrazmeran kao i razumnog odnosa između mera koje se preduzimaju i željenog cilja. Pravična ravnoteža će se teško postići ako država prouzrokuje prekomerna odlaganja (na primer izjavljivanje pravnog leka, plaćanje
naknade odnosno ako je na neki drugi način trajanje mešanja u prava podnosioca bilo prekomerno). Sud će pritom imati manje obzira prema podnosiocu predstavke koji pribavlja imovinu znajući
za potencijalna ograničenja kao što su urbanistička kontrola, poslovni ili komercijalni faktori koji
mogu uticati na vrednost imovine, ali ove okolnosti moraju biti poznate u vreme preduzimanja pravnih poslova (objavljene, određene, informacije svima dostupne i slično), te da je u pitanju zaštita povređenih prava, društveno ekonomski problemi ili nedostatak resursa, ne mogu opravdati propust države da ispuni obaveze po Konvenciji.Tako se država ne može pozvati na nedostatak finansijskih
sredstava kao opravdanje zato što se nije povinovala presudi. Ovaj stav izražen je i u presudi ESLJP,
Ilić protiv Srbije u pogledu izvršenja odluke upravnog organa za iseljenje zaštićenog podstanara iz
stana u privatnoj svojini.
Odredbe stava 3. člana 20. Ustava, u sebi sadrže elemente iz člana 6. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava u pogledu legaliteta, legitimiteta i proporcionalnosti.
Članom 4. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, izmenjen je član 14. Zakona o privatizaciji i utvrđeno da "za privatizaciju neprivatizovanog društvenog kapitala javni poziv za
učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji mora da se objavi najkasnije do 31.12.2008. godine". Članom 20ž st.1. i 7. propisano je da "od dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja ne
može se protiv subjekata privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom odrediti i sprovesti prinudno
izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja. Postupak prinudnog izvršenja koji je u toku prekida se." Pri tome, predviđeni prekid nema vremensko ograničenje.
Na osnovu takvih normi prekidani su postupci izvršenja pravnosnažnih sudskih odluka. Članom
6. Evropske konvencije o ljudskim pravima kao osnovni principi između ostalog predviđeni su nezavisnost i nepristrasnost suda, koji se ostvaruju podelom vlasti. Izgrađeni standard određuje da vlasti
ne smeju ni odbiti, ni propustiti da provedu sudske odluke (Hornby pr. Grčke).
U suprotnosti je sa vladavinom prava ako bi zakonom data diskrecija izvršnoj i zakonodavnoj vlasti bila izražena u neograničenosti vlasti. Zakon mora naznačiti obim svake takve diskrecije koja je data nadležnim organima vlasti i dovoljno jasno navesti način njegovog sprovođenja
vodeći računa o legitimnom cilju mere koja je u pitanju, kako bi pojedinac imao odgovarajuću
zaštitu od proizvoljnog mešanja. Organi sudske vlasti moraju sprovesti ove standarde, jer pristup
sudu mora biti suštinski, ne formalan.
Revidiranom Evropskom socijalnom poveljom, garantovano je svim radnicima pravo na pravičnu naknadu koja je dovoljna za pristojni životni standard njih i njihovih porodica da svi radnici i oni
koje oni izdržavaju imaju pravo na socijalnu sigurnost i obavezane strane ugovornice da priznaju
pravo radnika na naknadu koja će njima i njihovim porodicama obezbediti pristojan životni standard.
Članom 25. je utvrđena obaveza strana ugovornica, potpisnica Povelje da obezbede efektivno ostvarivanje prava radnika na zaštitu njihovih potraživanja u slučaju nesolventnosti njihovih poslodavaca
od strane neke garantne institucije ili garantovanjem nekog drugog oblika efektivne zaštite.
- 25 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
Zastupnik Republike Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava dostavio je Vrhovnom kasacionom sudu dana 08.12.2010. godine izveštaj sa 1100. sastanka Komiteta ministara Saveta Evrope
posvećenog nadzoru nad izvršavanjem presuda Evropskog suda za ljudska prava koji je održan od 30.
novembra do 03. decembra 2010. godine. U tom izveštaju je navedeno da su posebno razmatrana generalna pitanja odnosno poboljšanje efikasnosti i transparentnosti izvršavanja presuda Evropskog suda
za ljudska prava i mere za poboljšanje izvršavanja presuda ESLJP i predlozi za primenu INTERLAKEN deklaracije i akcionih planova, mere koje se odnose na proces izvršavanja i posledice koje će to
imati na izvršavanje presuda donetih protiv Srbije. Iz izveštaja proizilazi da je u pogledu Republike Srbije nagovešteno da će se grupa predmeta – presuda ESLJP koja se odnosi na problem neefikasnog izvršavanja presuda domaćih sudova, među kojima su najznačajniji predmeti koji se odnose na neefikasno izvršavanje presuda donetih protiv društvenih preduzeća, naći u grupi presuda koje se razmatraju
po sistemu "pojačanog nadzora". S tim u vezi, zastupnik zaključuje da će ubuduće biti potrebna efikasna saradnja svih nadležnih organa u cilju izrade akcionih planova i njihove primene koju će pratiti
Komitet ministara SE.
Iz navedenog proizilazi da postupak izvršenja pravnosnažnih sudskih odluka ne sme da ugrozi
načelo pravne sigurnosti, da novčano potraživanje dosuđeno pravnosnažnom i izvršnom sudskom
odlukom spada u imovinu lica u čiju je korist dosuđeno i da mora da se obezbedi efikasna zaštita potraživanja koja proističu iz ugovora o radu odnosno radnog odnosa, garantovana socijalnom poveljom, bez obzira na nesolventnost dužnika. I drugi nacionalni zakoni daju prednost ostvarivanju prava iz radnih odnosa (Zakon o stečaju,, pa ovakva zaštita je pozitivna diskriminacija određene grupe
poverilaca u odnosu na ostale poverioce protiv dužnika nad kojima je pokrenut postupak stečaja. Država se ne može legitimno pozivati na opštu potrebu kako bi opravdala ograničenje prava i sloboda
pojedinaca, a svako mešanje u uživanju nekog zaštićenog prava mora odgovarati određenoj hitnoj
društvenoj potrebi, naročito mora biti proporcionalno cilju koji se želi postići.
Građansko odeljenje Vrhovnog kasacionog suda na sednici od 22.02.2011. godine, rukovodeći
se standardima, stavovima i principima izraženim u presudama Evropskog suda za ljudska prava, što
je i u skladu sa članom 18. Ustava Republike Srbije, usvojilo je pravno shvatanje da se izvršni postupci koji se odnose na naplatu novčanih potraživanja iz radnog odnosa utvrđenih izvršnim ispravama protiv dužnika, subjekta privatizacije u restruktuiranju neće prekidati, a prekinuti postupci će se
nastaviti i okončati.
(Sentenca pravnog shvatanja verifikovana 24.02.2011. godine, a obrazloženje 25.03.2011. godine)
38.
Odlukama, kojima je poništen upis promene adrese pravnog lica u registru Agencije, donetim po
odredbama Zakona o opštem upravnom postupku i Zakona o upravnim sporovima poništavaju se
pravne posledice koje je upis proizveo. To, međutim, ne može promeniti i faktičko stanje da je u vreme dostavljanja rešenja o izvršenju određena adresa bila upisana u registar i da dostavljanje nije izvršeno na upisanu adresu, kako je Zakonom o izvršnom postupku propisano.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 1236/10 (2) od 22.04.2010. godine)
39.
O stvari o kojoj je pravnosnažno odlučeno ne može se u redovnom postupku ponovo meritorno raspravljati i odlučivati. Utvrđenu sadržinu prava ili pravnih odnosa u sudskoj odluci
treba smatrati istinitom. U predmetu o kome je pravnosnažno odlučeno ne može se više ni u
parnici u kojoj je doneta odluka, ni u kom drugom postupku, suditi. Presuda vezuje istinitošću
- 26 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
sadržaja i vezuje pravne subjekte na koje se odnosi, pa im se ne može priznati pravni interes
da traže novu odluku drugačijeg sadržaja o istom pitanju, jer u pravnoj stvari o kojoj je doneta odluka ne može se drugačije suditi.
Prvostepeni sud je pravilno odlučio kada je tužbu odbacio na osnovu člana 346. stav 2. Zakona o
parničnom postupku (dalje: ZPP), kojim je propisano da sud tokom celog postupka po službenoj dužnosti pazi da li je stvar pravnosnažno presuđena, i ako utvrdi da je parnica pokrenuta o zahtevu o kome je već pravnosnažno odlučeno, sud će tužbu odbaciti.
Prema stanju u spisima, predmet tužbenog zahteva je isplata iznosa od 185.850,00 dinara po
osnovu povraćaja uplaćenog avansa. Prvostepeni sud je utvrdio da je dana 25.01.2009. godine doneta Presuda zbog propuštanja Trgovinskog suda u Beogradu XVI P 6717/08, kojom je, po tužbi ovde
tužioca protiv ovde tuženog, sud usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženog da tužiocu izradi i preda
dopunu Glavnog projekta popravke drumskog mosta međunarodnog puta na glavnom objektu HEPS
"Đ. 2" N., u roku od 15 dana od dana dostavljanja prepisa odluke. Presuda je postala pravnosnažna i
izvršna dana 24.03.2009. godine.
U konkretnom slučaju, tužilac suprotno napred navedenom, iz istog činjeničnog i pravnog
osnova zahteva drugačiju posledicu od one koju je ostvario pravnosnažnom odlukom, odnosno tužilac tužbom traži da se, nakon pravnosnažnosti donete presude P 6171/08 od 25.01.2009. godine,
isti odnos drugačije reši. Pravnosnažnom presudom P 6171/08 od 25.01.2009. godine, ovde tuženi
je obavezan da ispuni svoje obaveze iz Aneksa Ugovora (zav. br. 04/6/710, od 2.10.2006. godine
"HE Đ." DOO i zav. br. 08/7 od 22.01.2007. "Sam projekt biro"), odnosno da tužiocu izradi i preda
dopunu Glavnog projekta popravke drumskog mosta međunarodnog puta na glavnom objektu
HEPS "Đ. 2" N., dok po tužbi u ovom postupku tužilac traži povraćaj avansa zbog neispunjenja.
Pravilan je zaključak prvostepenog suda da u smislu navedenog tužba nije dozvoljena. Tužilac je
svoj odnos sa tuženim već pravnosnažno rešio presudom P 6171/08 od 25.01.2009. godine. Ako tuženi ne postupi po istoj u paricionom roku tužilac može da u postupku prinudnog izvršenja ishoduje
dosuđenu posledicu, bilo od strane samog tuženog, kao izvršnog dužnika, bilo da je ostvari preko
trećeg lica. Iz navedenih razloga, pravilna je odluka prvostepenog suda da tužbu treba odbaciti, jer se
radi o pravnosnažno presuđenoj stvari, te je prvostepeno rešenje doneto uz pravilnu primenu člana
346. stav 2. ZPP.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Pž. 2618/2010 od 28.07.2010. godine)
40.
Broj šasije je identifikaciona oznaka vozila, kojim se svako proizvedeno vozilo obeležava tokom proizvodnje, s ciljem izbegavanja mogućnosti da se pojave dva ili više vozila sa
istom proizvodnom oznakom. Stoga, činjenica da se broj šasije unet u saobraćajnu dozvolu
razlikuje od broja u izvršnoj ispravi nije odlučujući razlog za obustavu postupka izvršenja,
jer je prilikom popisa potrebno utvrditi broj šasije koji je utisnut na samom vozilu, radi
tačne identifikacije vozila, a imajući potom u vidu i sve druge karakteristike vozila koje su
unete u izvršnu ispravu.
U toku sprovođenja izvršenja izvršen je popis predmetnog vozila, s tim što je u zapisniku o popisu i proceni, dana 23.12.2009. godine, uneto da u saobraćajnoj dozvoli, između brojeva 2 i 1, stoji
slovo A. Prvostepeni sud je pobijanim rešenjem obustavio izvršenje, nalazeći da ne postoji identitet
između broja šasije u izvršnoj ispravi na osnovu koje je određeno izvršenje i broja šasije u saobraćaj- 27 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
noj dozvoli popisanog vozila, imajući u vidu da je u saobraćajnoj dozvoli između broja 2 i 1 uneto
slovo A.
Ovakav činjenično-pravni zaključak prvostepenog suda za sada se ne može prihvatiti, obzirom da ne
sadrži razloge o svim odlučnim činjenicama, a na šta se osnovano ukazuje u žalbi izvršnog poverioca.
Broj šasije je zapravo identifikaciona oznaka vozila, kojim se svako proizvedeno vozilo obeležava tokom proizvodnje, s ciljem izbegavanja mogućnosti da se pojave dva ili više vozila sa istom proizvodnom oznakom. Prema međunarodnom standardu, prvi deo broja šasije označava proizvođača vozila,
drugi deo opisuje opšte karakteristike vozila i treći deo služi da označi svako pojedino proizvedeno vozilo. Broj šasije se uobičajeno postavlja na desnoj strani vozila i ostavlja se tako da se ne može lako izbrisati ili zameniti. Obično se postavlja direktno na neodvojivi deo vozila, kao što je šasija vozila, te zapravo broj na šasiji predstavlja identifikacionu oznaku vozila. U praksi se dešava da se usled tehničke, odnosno štamparske greške, broj šasije unet u saobraćajnu dozvolu u jednom znaku, odnosno slovu ili broju, razlikuje od broja šasije koja je utisnuta na vozilu. Stoga, činjenica da se broj šasije unet u saobraćajnu dozvolu razlikuje od broja u izvršnoj ispravi nije odlučujući razlog za obustavu postupka izvršenja,
jer nije utvrđen identitet vozila. Prilikom popisa potrebno je utvrditi broj šasije koji je utisnut na samom
vozilu, radi tačne identifikacije vozila, a imajući potom u vidu i sve druge karakteristike vozila koje su
unete u izvršnu ispravu.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 1539/2010 od 19.05.2010. godine)
41.
Rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u B...P... posl. br. I 1053/08 od 10.12.2008. god. na osnovu izvršne isprave-presude Opštinskog suda u B... P... posl. br. P1 638/08 od 27.06.2008. god. određeno je izvršenje u korist izvršnog poverioca protiv izvršnog dužnika radi naplate novčanog potraživanja izvršnog poverioca i to na ime neisplaćene naknade u iznosu od 56.016,02 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 09.06.2008. god. pa do konačne isplate, na ime neuplaćenih doprinosa i to doprinose za PIO u iznosu od 8.374,60 dinara na teret zaposlenog i u iznosu od 8.374,60
dinara na teret poslodavca, doprinose za zdravstvo u iznosu od 4.682,10 dinara na teret zaposlenog i
u iznosu od 4.682,10 dinara na teret poslodavca i doprinose za osiguranje od nezaposlenosti u iznosu
od 571,00 dinara na teret zaposlenog i u iznosu od 571,00 dinara na teret poslodavca, kao i na ime
troškova izvršnog postupka po odluci suda i izvršenje je određeno plenidbom novčanih sredstava sa
računa izvršnog dužnika koja se vode na računu 840-6611-83 i 840-1610-51, MB: 07093608, PIB:
102116082 i naloženo NBS-Nadležnom odseku za prinudnu naplatu da sprovede izvršenje prenosom
novčanih iznosa na ime neisplaćene naknade sa pripadajućim kamatama, na ime neuplaćenih dopsinosa i na ime troškova izvršnog postupka na račune bliže navedene u izreci pobijanog rešenja o izvršenju. Neosnovano se žalbom izvršnog dužnika pobija prvostepeno rešenje o izvršenju posl.br. I.
1053/08 od 10.12.2008. godine razlogom iz čl. 15. tačka 3. ZIP-a pošto, kako navodi, presuda Opštinskog suda u B... P... posl. br. P1. 638/08 od 27.06.2008. godine na osnovu koje je doneto rešenja
o izvršenju nije izvršna. Uvidom u spise predmeta Opštinskog suda u B... P... posl. br. P1. 638/08
utvrđeno je da je žalbu tuženi-ovde izvršni dužnik izjavio protiv st. 4. presude prvo- stepenog suda
posl. br. P1. 638/08 od 27.06.2008. godine kojim je usvojen deo tužbenog zahteva tužioca - ovde izvršnog poverioca za isplatu naknade regresa za godišnji odmor i troškove ishrane u toku rada a za
period od 01.08.2004. god. do 31.12.2007. god., te da je navedena presuda u delu odluke o naknadi
štete zbog neisplaćene zarade i na ime ime neuplaćenih doprinosa na zarade (stav 3. izreke presude)
postala pravosnažna sa danom 18.10.2008. god. sa kojim danom je izvršna, budući da protiv tog dela
presude tuženi-ovde izvršni dužnik nije izjavio žalbu. Prema odredbi čl. 346. st. 1. ZPP-a presuda
koja se ne može više pobijati žalbom postaje pravosnažna ukoliko je njome odlučeno o zahtevu tužbe, a premaodredbi čl. 32. st. 1. ZIP-a sudska odluka kojom je naloženo ispunjenje potraživanja, iz- 28 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
vršna je ako je postala pravosnažna i ako je protekao rok za dobrovoljno ispunjenje, pri čemu rok za
dobrovoljno ispunjenje teče od dana dostavljanja odluke izvršnom dužniku, a završava se protekom
poslednjeg dana roka određenog sudskom odlukom, ako zakonom nije drugačije određeno. Kako je
presuda Opštinskog suda u B...P... posl. br. P1. 638/08 od 27.06.2008. godine u stavu 3. izreke kojim
je obavezana tužena-ovde izvršni dužnik da tužiocu-ovde izvršnom poveriocu isplati naknadu štete
zbog neisplaćene zarade za period od 01.10.2007. god. do 31.12.2007. god. i da mu izvrši uplatu dospelih doprinosa za isti period, radi čega je i određeno predmetno izvršenje, postala pravosnažna i izvršna dana 18.10.2008. godine, u smislu odredaba čl. 346. st. 1. ZPP-a i čl. 32. st. 1. ZIP-a, pri čemu
za pravosnažnost stava 3. izreke presude prvostepenog suda posl. br. P1. 638/08 od 27.06.2008. godine-ovde izvršne isprave nije potrebno da i žalbom pobijani deo presude prvostepenog suda posl.
br. P1. 638/08 od 27.06.2008. i to stav 4. izreke te presude protiv kog je tužena - ovde izvršni dužnik
blagovremeno izjavio žalbu postane pravosnažan, to su žalbeni navodi izvršnog dužnika neosnovani,
a pobijano rešenje o izvršenju u svemu pravilno.
(Iz Rešenja Višeg suda u Novom Sadu, posl. br. Gž. 6431/10 od 20.10.2010. godine)
42.
Neosnovan je predlog za odlaganje postupka izvršenja, s obzirom na podnet predlog tuženog za
ponavljanje parničnog postupka. Ovo s toga što je u skladu sa odredbama čl. 422. ZPP-a ponavljanje
postupka moguće kada je isti odlukom suda pravosnažno završen. Dakle, predlog za ponavljanje postupka kao vanredni pravni lek i doneta odluka prvostepenog suda po predlogu za ponavljanje postupka, ne sprečavaju nastupanje pravosnažnosti izvršne isprave, odnosno izvršnosti rešenja u smislu
čl. 32. ZIP-a i ne predstavljaju razlog koji sprečava sprovođenje izvršenja iz čl. 15. ZIP-a.
(Iz Rešenja Višeg suda u Novom Sadu, Gž 2438/10 od 09.04.2010. godine)
43.
Činjenice bitne za davanje ili za ukidanje date potvrde o izvršnosti su okolnosti vezane za zakonitu dostavu odluke strankama, podnošenje žalbe ili isticanje roka za žalbu kao i postojanje odluke o
izjavljenoj žalbi.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 1398/10 (2) od 20.05.2010. godine)
PODOBNOST IZVRŠNE ISPRAVE ZA
IZVRŠENJE
(Član 17. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
44.
Izvršni sud je dužan da sprovede izvršenje onako kako glasi izvršna isprava.
Ako je izvršna isprava doneta primenom neustavnog propisa, izvršni sud će, izvršenje (ako je započeto sprovođenje) delimično ili u celini obustaviti i to po službenoj dužnosti, bez prigovora dužnika.
Ako izvršna isprava glasi na novčani iznos u kome je glavnici pripisana dospela kamata obračunata konformnom metodom po Zakonu koji je u tom delu proglašen neustavnim, sud će po službenoj
dužnosti, izvršiti razgraničenje i novi obračun kamate izvršiti tako što će do 03.03.2001. godine pri- 29 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
meniti konformni metod, od tada do 17.05.2011. godine metod prostog interesnog računa, a od tada
pa nadalje po odredbama člana 2. i 3. Zakona o visini stope zatezne kamate.
Pred izvršnim sudovima u Republici Srbiji postavilo se kao sporno pitanje kako primeniti odluku
Ustavnog suda Srbije Uz br.82/2009 od 12.07.2012. godine u započetim izvršnim postupcima, odnosno kako treba obračunavati kamatu na pravnosnažne sudske odluke koje su donete pre 27.07.2012.
godine kroz izvršni postupak.
Odlukom Ustavnog suda Srbije Uz br.82/2009 od 12.07.2012. godine ("Sl. glasnik RS", broj
73/2012 od 27.07.2012. godine.), utvrđeno je da odredba člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne
kamate ("Sl. list SRJ" broj 9/2001.), u delu koji glasi: "primenom konformne metode" nije u saglasnosti sa Ustavom. Stavom drugim ove odluke, odbačena je inicijativa za ocenu ustavnosti Zakona o visini stope zatezne kamate ("Sl. list SFRJ", broj 57/89 i "Sl. list SRJ", broj 32/93 – raniji propisi).
Uređenje Ustavnog suda, postupak pred Ustavnim sudom i pravno dejstvo njegovih odluka
uređeni su Zakonom o Ustavnom sudu ("Sl. glasnik RS", broj 109/07 i 99/11). Kada Ustavni sud
utvrdi da neka odredba Zakona nije u saglasnosti sa Ustavom, ta odredba prestaje da važi od dana
kada je odluka Ustavnog suda objavljena u "Sl. glasniku" (član 58. stav 1. - Kad Ustavni sud
utvrdi da zakon, statut autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, drugi opšti akt ili
kolektivni ugovor nije u saglasnosti sa Ustavom, opšte prihvaćenim pravilima međunarodnog
prava i potvrđenim međunarodnim ugovorom, taj zakon, Statut Autonomne Pokrajine ili jedinice
lokalne samouprave, drugi opšti akt ili kolektivni ugovor, prestaje da važi danom objavljivanja
odluke Ustavnog suda u "Sl. glasniku Republike Srbije.")
Ustavni sud može odrediti način otklanjanja posledica nastalih primenom neustavne zakonske
odredbe. (Član 59- Kad Ustavni sud odredi način otklanjanja posledica koje su nastale usled primene
opšteg akta koji nije u saglasnosti sa Ustavom ili zakonom, odluka Ustavnog suda ima pravno dejstvo od dana njenog objavljivanja u "Sl. glasniku Republike Srbije"). Neustavne odredbe zakona ne
mogu se primenjivati na odnose koji su nastali pre dana objavljivanja odluke Ustavnog suda, ako do
tog dana nisu pravnosnažno rešeni. (Član 60. stav 1. – Zakoni i drugi opšti akti za koje je odlukom
Ustavnog suda utvrđeno da nisu u saglasnosti sa Ustavom, opšte prihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, ne mogu se primenjivati na odnose
koji su nastali pre dana objavljivanja odluke Ustavnog suda ako do tog dana nisu pravnosnažno rešeni). Izvršenje pravnosnažnih pojedinačnih akata donetih na osnovu propisa koji se više ne mogu primenjivati ne može se ni dozvoliti, ni sprovesti, a ako je izvršenje započeto – obustaviće se. (član 60.
stav 3.)
U ovom konkretnom slučaju Ustavni sud nije odredio način otklanjanja posledica nastalih primenom neustavne odredbe.
Posle objavljivanja Odluke Ustavnog suda Srbije, Građansko odeljenje Vrhovnog kasacionog
suda je na sednici održanoj 20. novembra 2011. godine usvojilo pravni stav: "Zatezna kamata na iznos duga za period docnje do 03. marta 2001. godine, obračunava se primenom konformne metode."
(Sajt Vrhovnog kasacionog suda.) Po ovom pravnom stavu posledica odluke Ustavnog suda je da se
u periodu do 03. marta 2001. godine (kao dana stupanja na snagu Zakona o visini stope zatezne kamate ("Sl. list SFRJ", broj 9/01, "Sl. glasnik RS", broj 31/2011) kamata obračunava primenom konformne metode, a od tada pa nadalje metodom prostog interesnog računa.
Obračunavanje kamate konformnom metodom u praksi praktično znači: obračun "kamate na kamatu", što je suprotno načelu zabrane anatocizma sadržanog u odredbi člana 279. stav 1. Zakona o
obligacionim odnosima, čime je po nalaženju Ustavnog suda u navedenoj odluci, povređeno ustavno
načelo jednakosti pravnog položaja subjekata na tržištu i suština zakonske zatezne kamate koja se od
pretpostavljene štete transformiše u novčanu kaznu čija visina znatno premašuje pretrpljenu stvarnu
štetu, što nije dozvoljeno.
- 30 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
Suština jednog od osnovnih načela izvršnog postupka, načela formalnog legaliteta (član 8. – Sud
je dužan da donese rešenje o izvršenju kad su za to ispunjeni uslovi određeni zakonom. Sud odnosno
izvršitelj dužan je da preduzme radnje sprovođenja izvršenja kada su za to ispunjeni uslovi. Izvršitelj
sprovodi izvršenje na osnovu rešenja o izvršenju osim ako ovim Zakonom nije drugačije određeno),
je da je sud dužan da donese rešenje o izvršenju i izvršenje sprovede uvek kada su za to ispunjeni zakonski uslovi. Izvršni sud ne ispituje pravilnost donošenja i "unutrašnju zakonitost" izvršne isprave
na osnovu koje treba odrediti i sprovesti izvršenje. Samo izuzetno, izvršni sud se može upustiti u ispitivanje zakonitosti izvršne isprave i to samo ako je doneta primenom neustavnog propisa.
Pravilo iz člana 60. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu kao specijalne odredbe je da isključuje primena opštih pravila pa i pravila iz Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Imajući u vidu imperativnost pravila o zateznim kamatama izvršni sud, izvršitelj ili NBS, kod
prinudne naplate po službenoj dužnosti primenjuje kamatnu stopu propisanu zakonom za ceo period
u kome se kamata obračunava.
To konkretno znači do 03.03.2001. godine konformnom metodom, a od tada do 17.05.2011. godine (kao dana stupanja na snagu Zakona o izmeni Zakona o visini stope zatezne kamate), metodom
prostog interesnog računa, a od 17.05.2011. godine pa nadalje po odredbama člana 2. i 3. Zakona
(član 2. – Stopa zatezne kamate sastoji se od: 1. Mesečne stope rasta potrošačkih cena; 2. Fiksne stope od 0,5%. Član 3. – Obračun duga uvećanog za zateznu kamatu vrši se tako da se fiksna stopa od
0,5% množi iznosom glavnog duga uvećanog za kamatu po stopi iz člana 2. tačka 1. Zakona. Za mesec za koji nije poznata stopa rasta potrošačkih cena primenjuje se poslednja objavljena stopa rasta
potrošačkih cena. Član 6. Zakona o izmeni Zakona o visini stope zatezne kamate ("Sl. glasnik RS",
broj 31/2011) – Pri obračunu zatezne kamate za period od 01.01.2011. godine do dana stupanja na
snagu ovog zakona (17.05.2011. godine), uzima se u obzir mesečna stopa rasta cena na malo za decembar 2010.)
Polazeći od izloženog, može se zaključiti da je izvršni sud dužan da sprovede izvršenje onako
kako glasi izvršna isprava.
Kada se izvršni postupak nalazi u fazi sprovođenja izvršenja izvršne isprave u kojoj je glavnici pripisana zatezna kamata po metodi koja je proglašena neustavnom, poverilac i dužnik mogu
predložiti razgraničenje i utvrđivanje visine novčanog iznosa u skladu sa pravilima koja su napred izložena.
Ako to ne učine, izvršni sud će po službenoj dužnosti izvršiti razgraničenje bilo uz pomoć NBS
ili stručnog lica. (Pojam stručnog lica zakon koristi kod izvršenja radi naplate novčanog potraživanja
na pokretnim stvarima izvršnog dužnika. U članu 92. Zakona sud je ovlašćen da odluči da se procena
stvari izvrši na osnovu pismene ili usmene informacije o ceni dobijene od odgovarajućih stručnih lica – organizacija, institucija ili pravnih odnosno fizičkih lica).
Eventualne greške koje bi se pojavile mogu se otkloniti shodnom primenom odredaba o otklanjanju nepravilnosti pri sprovođenju izvršenja (član 74. - Stranka i učesnik mogu podneskom zahtevati od suda odnosno izvršitelja da otkloni nepravilnosti učinjene u toku i povodom sprovođenja izvršenja – stav 1).
Na izloženi način poveriocima i dužnicima ne bi bila naneta šteta, niti bi ovo prouzrokovalo vođenje novih parnica, skratio bi se izvršni postupak čime bi se ispoštovalo pravilo o njegovoj hitnosti
sadržano u članu 6. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, a sud bi postupio u skladu sa odredbom člana
60. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu.
Ovakvo postupanje suda u skladu je i sa praksom ustanovljenom od strane Evropskog suda za
ljudska prava kojom je u više presuda konstatovano da se izvršenje presuda koje je sud doneo mora
smatrati sastavnim delom suđenja prema članu 6. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava, da se
kašnjenje u izvršenju presude može opravdati posebnim okolnostima, ali da to ne sme biti tako da
- 31 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
ugrožava suštinu prava zaštićenog prema članu 6. stav 1. Konvencije, da je na državi da preduzme
sve neophodne mere da se pravnosnažna sudska presuda izvrši a da se pritom obezbedi delotvorno
učešće celog njenog aparata. Propust države da izvrši pravnosnažne presude predstavlja mešanje u
pravo podnosilaca predstavki na mirno uživanje imovine predviđena članom 1. Protokola broj 1.
(Predstavke broj 2269/06, 3041/06, 3042/06, 3043/06, 3045/06, 3046/06.)
Ustavni sud Srbije prihvatio je ovu praksu i u brojnim odlukama podsetio da svako novčano potraživanje utvrđeno pravnosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca i da stoga ne sprovođenje izvršenja sudske odluke, kojom je to potraživanje dosuđeno predstavlja povredu prava na
mirno uživanje imovine zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije. (Už 122/2009).
(Sentenca pravnog shvatanja usvojena na sednici 02.04.2013. godine
sa obrazloženjem verifikovanim 18.04.2013. godine)
45.
Ukoliko izvršna isprava sadrži sve potrebne elemente propisane članom 34. Zakona o izvršnom postupku, tada promena naziva izvršnog dužnika brisanjem oznake "u stečaju" ne utiče
na njenu podobnost.
Zbog usvajanja Plana reorganizacije na osnovu rešenja od 24.01.2007. godine, promenjen je naziv
izvršnog dužnika i brisana oznaka "u stečaju". Promena naziva izvršnog dužnika kao tuženog je izvršena
pre donošenja izvršne isprave - presude nadležnog Trgovinskog suda od 19.09.2007. godine, s tim da je
u izvršnoj ispravi izvršni dužnik kao tuženi označen nazivom sa naznakom "u stečaju".
Međutim, pogrešan je zaključak prvostepenog suda da ova presuda, zbog promene naziva dužnika, nije podobna za izvršenje. U konkretnom slučaju, postoji identitet izvršnog dužnika u ovoj pravnoj stvari i tuženog označenog u izvršnoj ispravi – presudi. Činjenica da je promena naziva izvršnog
dužnika brisanjem oznake "u stečaju" izvršena pre donošenja izvršne isprave ne utiče na njenu podobnost, jer sadrži sve potrebne elemente propisane članom 34. Zakona o izvršnom postupku. U
konkretnom slučaju označen je izvršni poverilac, izvršni dužnik, predmet vrsta, obim i vreme ispunjenja obaveze.
Zbog toga su osnovani žalbeni navodi da je pogrešno prvostepeni sud cenio ispunjenost uslova
za određivanje predloženog izvršenja predviđenih čl. 34. Zakona o izvršnom postupku, pa je prvostepena odluka morala biti ukinuta.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 408/11 od 02.03.2011. godine)
46.
Ukoliko je kao izvršni dužnik označeno ortačko društvo, za sprovođenje izvršenja na imovini jednog od ortaka potrebno je da izvršni poverilac prethodno ishoduje izvršnu ispravu koja glasi na jednog od ortaka ortačkog društva.
Navodi izvršnog poverioca izneti u žalbi - da Zakon o privrednim društvima ustanovljava solidarnu odgovornost ortaka za obaveze ortačkog društva - su tačni. Međutim, da bi se izvršenje moglo
sprovesti na imovini jednog od ortaka ortačkog društva, potrebno je da izvršni poverilac prethodno
ishoduje odgovarajuću izvršnu ispravu koja glasi na jednog od ortaka ortačkog društva.
- 32 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
U predmetnom slučaju, izvršni dužnik u ovoj pravnoj stvari nije označen kao ortak - fizičko lice,
već kao ortačko društvo, tako da se ne može tražiti sprovođenje izvršenja na udelu ortaka iz ortačkog
društva koje on ima u trećem licu.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 737/11 od 31.03.2011. godine)
47.
Ukoliko se izvršni predlog odnosi na isplatu dinarske protivvrednosti DEM, iako ista valuta
nije sredstvo plaćanja počev od 01.01.2002. godine, izvršna isprava na kojoj je zasnovan takav
predlog je i dalje podobna za izvršenje, jer je moguće utvrditi koliko sada obaveza izvršnog dužnika iznosi u evrima, a time i njenu dinarsku protivvrednost na dan isplate.
Žalbeni navodi (da je pobijano rešenje zasnovano na ispravi koja nije podobna za izvršenje, jer
je njome obavezan izvršni dužnik na isplatu dinarske protivvrednosti nemačke marke, koja je 2001.
godine prestala da bude sredstvo plaćanja, zbog čega nije moguće ni obračunati domicilnu kamatu
na ovu valutu posle njenog povlačenja iz opticaja - nisu osnovani.
Naime, presuda čije se izvršenje traži sadrži sve elemente iz člana 34. Zakona o izvršnom postupku, potrebne da bi se po njoj postupalo, a pre svega opredeljen predmet (naplata dinarske protivvrednosti strane valute i domicilne zakonske kamate na strana sredstva plaćanja).
Činjenica da se traži isplata dinarske protivvrednosti nemačke marke, koja od 01.01.2002. godine
nije sredstvo plaćanja, bez uticaja je na podobnost izvršne isprave, jer je odlukom centralne monetarne
ustanove (tada Narodne banke SR Jugoslavije) propisan kurs nemčke marke u odnosu na evro, zbog čega je moguće utvrditi koliko obaveza izvršnog dužnika iznosi u evrima, a time i njena dinarska protivvrednost na dan isplate.
(Iz Rešenja Višeg suda u Beogradu, Gž. 19568/2010(1) od 09.02.2011. godine)
48.
Izvršni poverilac u konkretnoj izvršnoj stvari traži prinudno izvršenje prema izvršnom dužniku i to na osnovu izvršne isprave - naznačene presude Osnovnog suda od 19.07.2010. godine.
Tom presudom utvrđeno je da izvršni poverilac u ovoj pravnoj stvari ima pravo jednokratne službenosti, opisane u izreci, a prema izvršnom dužniku, kao korisniku poslužnog dobra i to u trajanju od 30 dana od dana pravnosnažnosti ove presude u vremenu od 7 do 19 časova, svakog dana.
Ta presuda postala je izvršna dana 15.08.2010. godine, a predmetni predlog za izvršenje izvršni
poverilac podneo je sudu dana 14.10.2010. godine i istim je tražio da se izvršni dužnik prinudi da
mu omogućio da službenost u pitanju koristi u roku od 30 dana od prijema rešenja o izvršenju.
Pobijanim rešenjem prvostepeni sud je dozvolio traženo izvršenje. Imajući sve to u vidu, Viši
sud nalazi da je prvostepeno rešenje zasnovano na pogrešnoj primeni materijalnog prava, zbog čega
je i činjenično stanje ostalo pogrešno i nepotpuno utvrđeno, te ga je i ukinuo, u smislu odredbe člana
377. Zakona o parničnom postupku. Naime, prinuda se u izvršnom postupku primenjuje kako bi se
faktičko stanje saobrazilo pravu, iz kog razloga sud po službenoj dužnosti mora paziti da li je dopušteno vođenje ovog postupka i da li su ispunjeni uslovi da se primeni prinuda. Pretpostavke za izvršenje tiču se i podnetog predloga za izvršenje, zatim - izvršne isprave i izvršnog potraživanja. Potrebno je da postoji izvršno potraživanje i da je nastupila dospelost obaveze.
U konkretnom slučaju, presuda na osnovu koje se traži izvršenje postala je izvršna dana
15.08.2010. godine.Istom presudom, utvrđena je jednokratna službenost u korist izvršnog poverioca
i to sa ograničenim rokom trajanja - 30 dana od pravnosnažnosti. Predlog za prinudno izvršenje podnet je dana 14.10.2010. godine.
- 33 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
Proizilazi i da u izvršnoj ispravi nije određen rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze. Pobijanim
rešenjem o izvršenju sud nije odredio ovaj rok, suprotno odredbi iz člana 34. Zakona o izvršnom postupku - ako u odluci kao izvršnoj ispravi nije određen rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze, taj
rok se određuje rešenjem o izvršenju.
Iz tih će razloga prvostepeni sud u ponovnom postupku pre svega ispitati da li je predlog za izvršenje podnet u svemu prema izvršnoj ispravi, kao i da li su ispunjeni uslovi za izvršenje, koji se tiču
izvršnog potraživanja, da li je potraživanje čije se namirenje traži postojalo i u momentu kada je
podnet predlog izvršnog poverioca. Nakon toga će, uz pravilnu primenu procesnog i materijalnog
prava, ponovo odlučiti o ovom predlogu za izvršenje.
U slučaju da nađe da postoje uslovi za izvršenje, postupiće u smislu navedene odredbe iz člana
34. Zakona o izvršnom postupku.
(Iz Rešenja Višeg suda u Nišu, Gž. 2 309/11 od 22.02.2011. godine)
VERODOSTOJNA ISPRAVA
(Član 18. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
49.
Predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave radi ostvarenja novčanog potraživanja po osnovu izvršenih komunalnih i sličnih usluga može podneti na osnovu izvoda iz poslovnih knjiga.
Na osnovu izvoda otvorenih stavki može se podneti predlog za izvršenje radi naplate naknade za
isporučene poštanske usluge, odnosno isporučenu električnu energiju, jer se radi o uslugama koje su
slične komunalnim, u prvom slučaju, odnosno radi se o komunalnoj usluzi, u drugom slučaju.
(Pravni stav Odeljenja Privrednog apelacionog suda sa sednice od 23.10.2012. godine)
50.
Potraživanja po osnovu naknada za izvršenu komunalnu delatnost, pruženu komunalnu uslugu,
nisu po svojoj pravnoj prirodi povremena dospela novčana potraživanja iz člana 279. stav 3. Zakona
o obligacionim odnosima, već potraživanja koje se periodično, odnosno mesečno obračunavaju i za
takve periodične mesečne obračune ispostavljaju se posebni računi. Zatezna kamata za period docnje
plaćanja te vrste novčanih obaveza, plaća se počev od dospelosti svakog pojedinog iznosa računa od
isplate do isplate. Iz tog razloga, kada tužiočev zahtev za isplatu duga obuhvata iznos po osnovu zakupnine i po osnovu ostalih troškova za kojima su fakturisane pružene komunalne usluge, prilikom
odlučivanja o zahtevu za isplatu zatezne kamate, potrebno je različito ceniti osnovanost zahteva za
kamatu, u zavisnosti od prirode potraživanja pojedinih stavki.
Prvostepeni sud je zaključio da se tuženi neosnovano poziva na odredbu člana 279. Zakona o
obligacionim odnosima (dalje: ZOO) i na nepostojanje obaveze plaćanja zatezne kamate pri isticanju
zahteva za njenu isplatu u ovom postupku.
- 34 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
Odredbom člana 279. stav 3. ZOO propisano je da na povremena dospela novčana potraživanja
teče zatezna kamata od dana podnošenja zahteva sudu za njenu isplatu. Prvostepeni sud je zaključio
da se u konkretnom slučaju ne radi o povremenom dospelom novčanom potraživanju iz člana 279.
stav 3. ZOO, već o potraživanju koje se periodično, odnosno mesečno obračunavaju i za takve periodične mesečne obračune ispostavljaju se posebni računi. Prvostepeni sud je pravilno zaključio da je
tuženi dužan tužiocu na osnovu člana 277. stav 1. ZOO, pored glavne novčane obaveze po osnovu
naknade za izvršene usluge iznošenja smeća, platiti i zateznu kamatu za period docnje u plaćanju
novčane obaveze, počev od dospelosti svakog pojedinog iznosa do isplate.
(Presuda Privrednog apelacionog suda, Pž. 4017/2010(1) od 24.02.2010. godine)
51.
Privredno društvo osnovano kroz promenu pravne forme preuzetnika po odredbama Zakona o privrednim društvima, predstavlja poseban pravni subjekat u odnosu na fizičko lice,
preduzetnika. Nakon te promene i fizičko lice, bivši preduzetnik i novoosnovano privredno
društvo imaju pravnu sposobnost i mogu biti stranka u postupku. Zato se ne može odrediti izvršenje prema privrednom društvu na osnovu verodostojnih isprava koje glase na fizičko lice,
preduzetnika.
Pravilno prvostepeni sud zaključuje da se nisu stekli uslovi da se odredi predloženo izvršenje, jer
ne postoji identitet stranaka po predlogu za izvršenje i po priloženim verodostojnim ispravama na
osnovu kojih se izvršenje predlaže. Nezavisno od toga što je do promene pravne forme iz radnje u
privredno društvo došlo primenom odredbi Zakona o privrednim društvima, to ne utiče na činjenicu
da je privredno društvo koje je nastalo kao promena pravne forme, predstavlja poseban pravni subjekt u odnosu na fizičko lice, preduzetnika. Preduzetnik koji se kao privredni subjekat registruje
kod Agencije za privredne subjekte za svoju obavezu odgovara celokupnom svojom imovinom prema odredbama Zakona o privatnim preduzetnicima, a u sudskim postupcima učestvuje kao stranka
kao fizičko lice sa označenjem svojstva preduzetnika što je od uticaja na stvarnu nadležnost, ali ne i
na njegovu stranačku sposobnost. Zato i brisanje ovog svojstva, nezavisno iz kog razloga, da li zbog
brisanja radnje ili zbog promene pravne forme radnje, ne utiče na pravnu sposobnost fizičkog lica,
bivšeg preduzetnika, kao i na njegovu stranačku sposobnost i mogućnost da u postupku učestvuje
kao stranka saglasno članu 73. Zakona o parničnom postupku. Stoga je pravilno prvostepeni sud zaključio da uslovi za određivanje izvršenja nisu ispunjeni, kao i da nema mesta primeni člana 37. Zakona o izvršnom postupku, jer se ova odredba odnosi na izvršenje na osnovu izvršne isprave, a ne
verodostojne, kakav je ovde slučaj. O svemu tome prvostepeni sud je dao dovoljne i jasne razloge.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 2046/2010 od 2.07.2010. godine)
52.
Verodostojna isprava je podobna za izvršenje samo ukoliko su lica označena u njoj kao poverilac i dužnik identična licima označenim u predlogu za izvršenje kao izvršni poverilac i izvršni dužnik, a ako je posle izdavanja verodostojne isprave, pre pokretanja izvršnog postupka,
između dužnika po ispravi i trećeg lica zaključen ugovor o preuzimanju duga sa kojim se poverilac po ispravi saglasio (promena dužnika), poverilac može tužbom pokrenuti parnični postupak protiv novog dužnika, ali ne i postupak na osnovu verodostojne isprave, jer iste na njega
"ne glase".
- 35 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
Pravilno je prvostepeni sud zaključio da na osnovu činjenice da je zaključen ugovor o preuzimanju duga između dužnika po verodostojnim ispravama i novog dužnika, sa čime se poverilac saglasio, poverilac ne može pokrenuti postupak izvršenja na osnovu verodostojne isprave, te da je verodostojna isprava podobna za izvršenje samo ukoliko su lica označena u istima kao poverilac i dužnik
identična licima koja su označena u predlogu za izvršenje kao izvršni poverilac i izvršni dužnik.
Nezavisno od toga što je između starog i novog dužnika zaključen ugovor o preuzimnju duga, izvršni poverilac ne može protiv novog dužnika pokrenuti postupak izvršenja na osnovu verodostojnih isprava u odnosu na koga iste nisu izdate, već u navedenoj situaciji može tužbom tražiti isplatu od lica koje je obveznik plaćanja, odnosno dužnik na osnovu ugovora o preuzimanju duga.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 2446/2010 od 19.08.2010. godine)
53.
Analitička kartica izvršnog poverioca "Elektrovojvodine" - "Elektrodistibucije Pančevo"
nije verodostojna isprava na osnovu koje se može odrediti izvršenje.
Iz spisa predmeta proizilazi da je izvršni poverilac uz predlog za izvršenje priložio analitičku
karticu na osnovu koje traži da se donese rešenje o izvršenju za dug u visini salda na toj kartici.
Pravilno je prvostepeni sud doneo rešenje kojim se predlog odbija. Analitička kartica jeste izvod iz
poslovne knjige. Međutim, ona nije verodostojna isprava u smislu čl.36. st.2. tačka 4. ZIP za dug koji
potražuje izvršni poverilac. Odredbom čl.36. st.2. tačka 4. ZIP određeno je da se izvršenje radi ostvarivanja novčanog potraživanja određuje i na osnovu verodostojne isprave i da je u smislu ovog zakona
verodostojna isprava i izvod iz poslovnih knjiga za cenu komunalnih usluga, isporuku vode, toplotne
energije, odvoz smeća i slične usluge. Iz sadržine ove odredbe proizilazi da samo komunalno preduzeće odnosno izvršni poverilac koji se bavi komunalnim uslugama može da ishoduje rešenje o izvršenju
na osnovu verodostojne isprave koju čini izvod iz poslovnih knjiga. U citiranoj odredbi izričito je određeno da je verodostojna isprava izvod iz poslovne knjige za cenu komunalnih usluga a u daljem tekstu su nabrojane vrste komunalnih usluga: isporuka vode, toplotne energije, odvoz smeća. Deo norme
koji određuje da je izvod iz poslovne knjige verodostojna isprava i za slične usluge treba tumačiti da
su to druge komunalne usluge određene odredbom čl.4. i 5. Zakona o komunalnim delatnostima.
Način obračuna i naplate električne energije izimeđu ostalog regulisan je i Uredbom o uslovima
isporuke električne energije (Sl.glasnik RS br. 107/2005), koja reguliše i sadržinu računa koji se dostavlja kupcima električne energije. Izvršni poverilac prema tome može protiv kupca električne energije da izdejstvuje rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave koju predstavlja račun a ne
analitička kartica koja je rezervisana za komunalne usluge.
(Viši sud u Pančevu, Gž.br.809/11 21.06.2011. godine)
54.
Advokatski račun nije verodostojna isprava i ne sadrži sve elemente koji su propisani odredbama čl. 36. ZIP da bi bio podoban za izvršenje.
Iz spisa predmeta prvostepenog suda proističe da je predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave podneo izvršni poverilac, ne u svojstvu advokata već kao stranka u postupku, pro- 36 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
tiv izvršnog dužnika kojim je predložio da prvostepeni sud donese rešenje kojim će obavezati izvršnog dužnika da izvršnom poveriocu isplati dug za pružene advokatske usluge. U prilogu predloga izvršni poverilac dostavio je obračun pravnih usluga. Prvostepeni sud doneo je zaključak kojim je
naložio izvršnom poveriocu da uredi predlog za izvršenje tako što će dostaviti odgovarajuću verodostojnu ispravu na osnovu koje će se sprovesti postupak izvršenja obzirom da priloženi obračun pravnih
usluga nema karakter verodostojne isprave i upozoren na posledice propuštanja postupanja po zaključku. Kako u ostavljenom roku izvršni poverilac nije postupio po istom, to je prvostepeni sud doneo rešenje Opštinskog suda u P... Iv.br. 3043/09 od 18.09.2009. godine kojim je predlog za izvršenje na
osnovu verodostojne isprave izvršnog poverioca odbačen kao nedozvoljen.
Pravilno je prvostepeni sud postupio kada je odbacio predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave primenjujući odredbe čl. 36. st. 2. tač. 3. ZIP-a i stav 4. istog člana, obzirom da u konkretnom slučaju priloženi obračun pravnih usluga shodno odredbama čl. 36. st. 2. tač. 3. ZIP-a nije verodostojna isprava (faktura (račun)) i ne sadrži sve elemente koji su propisani čl. 36. st. 4. ZIP-a da bi
bio podoban za izvršenje.
(Viši sud u Pančevu, Gž.br. 287/10 od 09.02 2010. godine)
55.
Prema odredbi čl.18. st.2. tačka 11. ZIO, koji je stupio na snagu 17.09.2011.god. izvršenje radi
ostvarivanja novčanog potraživanja određuje se na osnovu verodostojne isprave koju predstavlja
i obračun o nagradi i naknadi advokata. Tužilac je uz svoju tužbu priložio obračun troškova koji
predstavlja verodostojnu ispravu. Tužilac u tužbi nije učinio verovatnim postojanje njegovog interesa da pokrene parnični postupak u pravnoj situaciji kad ima verodostojnu ispravu, svoj obračun troškova na osnovu koje može da traži da se sprovede izvršni postupak. Tačno je da tužilac u
tužbi nije predložio izdavanje platnog naloga, međutim odredbom čl.453. ZPP određena je obaveza suda da izda platni nalog iako tužilac u tužbi to ne predloži a ispunjeni su svi uslovi za izdavanje platnog naloga kao što je to i ovde slučaj. Istom odredbom u stavu 5. je određeno da kad
tužilac ne učini verovatnim postojanje pravnog interesa za izdavanje platnog naloga sud će tužbu
odbaciti. Smisao ovih zakonskih odredbi je sledeći: kad se radi o novčanom potraživanju, o kondemntatornoj tužbi, kojom se traži od suda zaštita koja se sastoji u osudi na činidbu pravni interes za tužbu je očigledan i on se sastoji u tome da se izdejstvuje sudska odluka koja će biti izvršna isprava da pošto tuženi nije platio dug niti to dobrovoljno ispuni po donošenju presude, tužilac može da pokrene izvršni postupak i na taj način ostvari svoj interes odnosno naplati dug. Zakon o izvršenju i obezbeđenju je
odredio šta predstavlja verodostojnu ispravu na osnovu kojih može odmah da se traži izvršenje radi naplate novčanog potraživanja. Samo u situaciji kada verodostojna isprava nije dovoljna za pokretanje izvršnog postupka i kad tužilac dokaže svoj interes za mandatni postupak sud treba da donese odluku, u
protivnom takva tužba se odbacuje jer tužilac za to nema interesa s obzirom da već ima izvršnu ispravu
na osnovu koje može da zaštiti svoj pravni interes i naplati prinudno svoje potraživanje. U suprotnom,
kada bi se dozvolilo da tužilac pošto već ima izvršnu ispravu, svoj obračun troškova kao verodostojnu
ispravu, pored toga vodi i parnični postupak i izdejstvuje presudu, to bi značilo da mu se omogućuje da
za istu stvar ima dve izvršne isprave.
(Iz Rešenja Višeg suda u Pančevu 2 Gž.br. 579/12 od 11.09.2012. godine)
56.
Prvostepeni sud je bio dužan da pođe od Zakona o izvršenju i obezbeđenju koji u čl. 18. st.
2. tač. 1. propisuje da je verodostojna isprava menica i ček domaćeg ili stranog lica, sa prote- 37 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
stom ako je to potrebno za zasnivanje potraživanja. Neophodnost postojanja protesta za zasnivanje potraživanja ceni se prema odredbama Zakona o menici.
Prema stanju spisa predmeta dana 30.09.2008. godine, zaključen je ugovor o kreditu za obrtna sredstva i Aneks navedenog ugovora između ovde tužioca, kao banke i preduzeća "N." DOO
Niš kao korisnika, a čiji je zakonski zastupnik S.A., ovde tužena, koja je u ugovoru imenovana i
kao jemac platac. Iz menice u spisima predmeta od 08.02.2010.godine koja glasi na iznos od
715.099,55 dinara, proizlazi da je u svojstvu trasanta označena tužena S.A. Nadalje, proizlazi da
je tužilac dana 01.09.2009. godine uputio obaveštenje firmi "N." DOO N... o raskidu navedenog
ugovora. Tužena je u toku postupka istakla prigovor nedostatka pasivne legitimacije, sa razloga
što potpis jemca ne predstavlja njen potpis, s tim što je ona potpisala ugovor kao zakonski zastupnik firme N. kao i svojeručno popunila blanko menicu. Iz nalaza i mišljenja veštaka grafoskopske struke proizlazi da sporne potpise na ugovoru o kreditu za obrtna sredstva i aneksu navedenog ugovora ispisane ispod reči "jemac platac" nije svojm rukom popisala tužena S.A.
Polazeći od navedenih dokaza prvostepeni sud nalazi da je tužbeni zahtev tužilje neosnovan.
Obrazlažući ovu svoju odluku prvostepeni sud navodi da s obzirom na utvrđenje da na ugovoru o
kreditu za obrtna sredstva kao i Aneksu istog ugovora potpis na mestu jemca platca ne predstavlja
svojeručni potpis tužene, što znači da ista nije izrazila svoju volju da bude strana u obligacionom odnosu u svojstvu jemca platca, ista ne može da bude obavezana da kao jemac platac odgovara solidarno sa dužnikom.
Međutim, ovakav zaključak se za sada ne može prihvatiti jer je prvostepeni sud propustio da
utvrdi sve činjenice od kojih zavisi pravilnost odluke te je pobijana presuda zasnovana na pogrešnoj
primeni materijalnog prava.
Naime, kod nesporne činjenice da je tužena potpisala blanko solo menicu, prvostepeni sud gubi
iz vida da je u konkretnom slučaju tužilac svoje potraživanje obezbedio i menicom, kao instrumentom obezbeđenja plaćanja kredita, pored ugovora o jemstvu. Imajući u vidu navedeno prvostepeni
sud je bio dužan da pođe od Zakona o izvršenju i obezbeđenju koji u čl. 18. st. 2. tač. 1. propisuje da
je verodostojna isprava menica i ček domaćeg ili stranog lica, sa protestom ako je to potrebno za zasnivanje potraživanja. Neophodnost postojanja protesta za zasnivanje potraživanja ceni se prema odredbama Zakona o menici. Članom 27. st. 1. Zakona o menici propisano je da se akceptom trasat (lice koje je u menici označeno kao onaj koji treba da plati meničnu sumu, a koje je tu obavezu priznalo shodno čl. 24. istog zakona), obavezuje da menicu plati po dospelosti. Stavom dva istog člana propisano je da ako menica ne bude plaćena njen imalac ima na oosnovu nje pravo na neposrednu tužbu
protiv akceptanta (trasanta), za sve što se može zahtevati prema čl. 47. i 48. Zakona o menici. U konkretnom slučaju, a prema stanju u spisima predmeta, tužilac je svoje potraživanje prema tuženoj pokušao da realizuje pored ugovora o kreditu za obrtna sredstva i naplatom menice kao sredstvom
obezbeđenja predmetnog ugovora o kreditu, a kako je menicu svojeručno popunila tužena koja tu činjenicu u toku postupka nije osporila, to će prvostepeni sud u ponovnom postupku utvrditi da li postoji mogućnost da je tužena odgovorna za izmirenje preuzetih obaveza u smislu čl. 46. st. 1. Zakona
o menici, koja odredba propisuje da svi oni koji su menicu trasirali, akceptirali, indosirali ili avalirali
odgovaraju imaocu menice.
Imajući u vidu napred navedeno, za sada se ne može prihvatiti kao pravilan zaključak prvostepenog suda da nema odgovornosti tužene, prema tužiocu.
(Presuda Apelacionog suda u Nišu 22Gž. 649/13 od 26.03.2013. godine)
- 38 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
SREDSTVA I PREDMETI IZVRŠENJA
(Član 19. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
57.
Sredstva oduzeta od izvršnog dužnika zbog izvršenja krivičnog dela, koja se nalaze u depozitu suda nisu više stvari u svojini izvršnog dužnika, pa se iz istih ne može izvršiti naplata potraživanja prinudnim putem.
Predmetom izvršenja smatraju se stvari na kojima se može sprovesti izvršenje radi ostvarivanja
potraživanja - član 42. Zakona o izvršnom postupku.
(Članom 70., 111., 155. i 156. Zakona o izvršnom postupku propisana su izuzimanja i ograničenja od izvršenja.
Popis i procena imovine izvršnog dužnika može se izvršiti samo na stvarima u svojini izvršnog
dužnika, a sredstva koja se nalaze u sudskom depozitu su imovina koja je oduzeta od izvršnog dužnika zbog izvršenja krivičnog dela i nisu stvari u njegovoj svojini.
Ista tako ne mogu biti sredstva izvršenja, niti se iz tih sredstava može izvršiti naplata potraživanja prinudnim putem.
(Iz Rešenja Višeg suda u Beogradu, Gž. 21674/2010 od 05.09.2011. godine)
58.
Za promenu sredstava izvršenja bitno je da izvršenje prethodnim sredstvom nije otpočelo, a
nije bitno ko je vlasnik stvari koje se nalaze na adresi sedišta pravnog lica, izvršnog dužnika,
označenog u rešenju. Ova pitanja su relevantna za sprovođenje izvršenja, a naročito za preduzimanje prve izvršne radnje novoodređenog sredstva, radnje popisa i procene pokretnih stvari.
Pribavljajući izveštaj od Odseka za prinudnu naplatu, prema čijoj sadržini proizlazi da se rešenje o izvršenju nalazi u redosledu blokade na računu dužnika i da nije sprovedeno, jer nema
dovoljno novčanih sredstava na računima izvršnog dužnika, pravilno je prvostepeni sud dozvolio
promenu sredstva izvršenja na osnovu čl. 42. i 8. Zakona o izvršnom postupku. Članom 42. navedenog zakona predviđeno je da se novčano potraživanje može ostvariti pobrojanim sredstvima izvršenja, na između ostalog i izvršenjem na pokretnim stvarima izvršnog dužnika. Članom 8. istog
zakona predviđeno je da se pa predlog izvršnog poverioca određeno sredstvo izvršenja može promeniti i odrediti novo, ukoliko sprovođenje po prethodno određenom nije otpočelo. S obzirom da
su navedeni zakonski uslovi bili ispunjeni, pravilno je prvostepeni sud odlučio kao u izreci pobijanog rešenja.
Bez uticaja su žalbeni navodi izvršnog dužnika da se na adresi sedišta izvršnog dužnika ustvari
nalazi stan u vlasništvu osnivača izvršnog dužnika u kome se nalaze stvari ovih fizičkih lica. Ovo su
pitanja koja mogu biti sporna tek u postupku sprovođenja izvršenja. Naime, nisu postojale nikakve
smetnje da sud promeni sredstvo izvršenja i da odredi da se radi ostvarenja novčanog potraživanja
izvršnog poverioca izvrši popis, procena i prodaja pokretnih stvari izvršnog dužnika, a novčana sred- 39 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
stva ostvarena prodajom prenesu na račun izvršnog poverioca, nezavisno od toga da li će se na licu
mesta, na adresi sedišta izvršnog dužnika pronaći pokretne stvari u državini izvršnog dužnika za koje
postoji pretpostavka da su i u njegovoj svojini, te nezavisno od toga koliko ove stvari vrede prema
proceni ovlašćenog lica i nezavisno od toga da li će procenjene stvari u postupku prinudne prodaje
biti prodate ili ne.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 105/2010 od 12.02.2010. godine)
59.
Ako je izvršenje određeno na dva sredstva izvršenja i to popisom pokretnih stvari izvršnog dužnika kao osnovnim sredstvo izvršenja i plenidbom 2/3 zarade-penzije izvršnog dužnika kao alternativnim sredstvom izvršenja, prvostepeni sud nije ovlašćen da obustavi postupak izvršenja u celosti, a da nije ni započeo sprovođenje izvršenja na prvom predloženom sredstvu izvršenja.
Iz spisa predmeta prvostepenog suda proizilazi da je predlog za dozvolu izvršenja podnet na
osnovu verodostojne isprave – računa i kao sredstvo izvršenja predložena je plenidba i prodaja pokretnih stvari izvršnog dužnika koje se nalaze u njegovom stanu na adresi Kosovska br. 21, kao i zabrana na 2/3 zarade izvršnog dužnika. Iz spisa predmeta proizilazi da je prvostepeni sud dana
21.01.2010. godine postupajući po predlogu izvršnog poverioca iz podneska od 12.01.2010. godine,
doneo zaključak kojim je pozvao izvršnog poverioca da u roku od 30 dana dostavi sudu podnesak da
li je izvršni dužnik zaposlen ili korisnik Fonda PIO i istim zaključkom upozorio izvršnog poverioca
da ukoliko ne postupi po tom zaključku, da će se postupak obustaviti. Ovaj zaključak izvršni poverilac je zaprimio dana 24.02.2010. godine, te kako po istom nije postupio, prvostepeni sud je dana
29.03.2010. godine doneo ožalbeno rešenje kojim obustavlja izvršenje sa obrazloženjem da poverilac nije postupio po zaključku suda od 21.01.2010. godine.
Imajući u vidu da je izbor predmeta i sredstva izvršenja isključivo na strani izvršnog poverioca,
a da je od strane poverioca izvršenje predloženo i određeno sa dva sredstva izvršenja, odnosno prodajom pokretnih stvari dužnika, a tek ukoliko se ne nađu pokretne stvari dužnika i plenidbom 2/3 zarade dužnika, kao alternativnim sredstvom izvršenja, te da prvostepeni sud nije ni pokušao da predmetno izvršenje sprovede na pokretnim stvarima dužnika, ovaj sud je pazeći po službenoj dužnosti
na pravilnu primenu materijalnog prava shodno odredbi čl. 372. st. 2. ZIP, iako se na to žalbom dužnika izričito ne ukazuje, našao da je pogrešno prvostepeni sud obustavio postupak izvršenja u situaciji gde je izvršenje predloženo i određeno sa dva sredstva izvršenja, a da pri tom nije ni započeo
sprovođenje izvršenja na prvom predloženom sredstvu, odnosno popisom pokretnih stvari dužnika.
(Iz Rešenja Višeg suda u Novom Sadu, posl.br. Gž. 5237/10 od 25.08.2010. godine)
OBIM IZVRŠENJA I OBEZBEĐENJA
(Član 20. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
60.
Odluka doneta po zahtevu poverioca za izmenu popisa donosi se u formi zaključka.
- 40 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
Odluka o izmeni popisa (u smislu čl. 87. st. 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju) donosi se u
formi zaključka.
S obzirom da (na osnovu odredbi čl. 20. st. 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju) sud u toku postupka može na predlog izvršnog poverioca ili po službenoj dužnosti zaključkom odrediti drugo
sredstvo i na drugim predmetima izvršenja, umesto onih koji su prethodno određeni - to nema razloga da se, u slučaju izmene popisa koji je izvršen u pogledu pokretnih stvari izvršnog dužnika, odlučuje u drugačijoj formi.
Osim toga (prema odredbi čl. 87. st. 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju), i izvršitelj odlučuje o
izmeni popisa na traženje izvršnog poverioca, a prema čl. 36. st. 3. istog Zakona - zaključkom suda
određuje se sprovođenje pojedinih radnji i upravlja postupkom, a u konkretnom slučaju reč je o radnji izmene popisa.
(Sednica Odeljenja Privrednog apelacionog suda od 23.10.2012. godine)
61.
Težak ekonomski položaj dužnika i očekivanja njegovog poboljšanja nisu od uticaja na
promenu sredstava izvršenja po predlogu poverioca.
Prema stanju u spisima izvršni poverilac je podneo predlog za određivanje izvršenja radi naplate
novčanog potraživanja na osnovu verodostojne isprave. U skladu sa predlogom poverioca doneto je navedeno rešenje, čije izvršenje, po ispunjenju zakonskih uslova, nije bilo moguće predloženim i određenim sredstvom izvršenja, odnosno prenosom novčanih sredstava sa računa izvršnog dužnika na račun izvršnog poverioca, a što je utvrđeno iz obaveštenja Narodne banke Srbije. U daljem toku postupka izvršni poverilac je predložio da se promeni određeno sredstvo izvršenja i da se umesto prenosa novčanih
sredstava sa računa izvršnog dužnika na račun izvršnog poverioca odredi izvršenje popisom, procenom i
prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika. Zakonom o izvršnom postupku (dalje: ZIP) predviđeno je
(u delu u kome se reguliše obim izvršenja i obezbeđenja), članom 8. stav 4., da sud može na predlog izvršnog poverioca odnosno izvršnog dužnika u skladu sa istim zakonom odrediti drugo sredstvo izvršenja, odnosno obezbeđenja umesto onoga koje je određeno. Uslovi za navedeno postupanje regulisani su
stavom 6. istog člana, tako što je predviđeno da je navedena zamena sredstva izvršenja dozvoljena samo
ukoliko o prvobitno predloženim i određenim sredstvima izvršenja nije već otpočelo sprovođenje izvršenja. Kako prema stanju u spisima prvobitno predloženim sredstvom izvršenja - prenosom novčanih sredstava sa računa izvršnog dužnika na račun izvršnog poverioca sprovođenje izvršenja nije otpočelo, jer se
prema izveštaju NBS isto nije moglo sprovesti, to je pravilno prvostepeni sud, ceneći da su ispunjeni zakonski razlozi iz citiranog člana 8. ZIP, doneo pobijano rešenje.
Bez uticaja su žalbeni navodi da bi promenom sredstva izvršenja, odnosno izvršenja popisom,
procenom i prodajom pokretnih stvari, kojima izvršni dužnik obavlja delatnost, on bio doveden u tešku situaciju, kao i da ima očekivanja da će u narednom periodu poboljšati svoju finansijsku situaciju, što će mu omogućiti da izmiri dugovanja, jer ista ne utiču na pravilnost pobijanog rešenja, s obzirom da je zakonom definisano koji su predmeti izuzeti od izvršenja, o čemu sud vodi računa i pri
sprovođenju izvršenja.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 1327/2010 od 29.04.2010. godine)
62.
Naime, na predlog izvršnog poverioca prvostepeni sud je rešenjem I. br. ... od 6.08.2009. godine
odredio izvršenje u skladu sa predlogom izvršnog poverioca plenidbom novčanih sredstava izvršnog
- 41 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
dužnika i to 2/3 mesečnih iznosa penzije koju izvršni dužnik ostvaruje preko RF PIO, ali je izvršni
dužnik podneo predlog za izmenu sredstava izvršenja dana 31.08.2009. godine, koji je osporio izvršni poverilac, pa je prvostepeni sud pravilno postupio kada je odlučio kao u izreci osporenog rešenja,
dajući za to pravilne i potpune razloge koje prihvata i ovaj sud. Naime, imajući u vidu da je plenidba
penzije znatno efikasnije sredstvo izvršenja nego popis, procena i prodaja pokretnih stvari, kao i činjenicu da izvršni dužnik nije predložio konkretne pokretne stvari koje predlaže da se prodaju radi
namirenja potraživanja poverioca, to je pravilno prvostepeni sud postupio kada je odlučio kao u izreci osporenog rešenja.
Žalbenim navodima se pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje od strane prvostepenog suda, na koje je pravilno primenjeno i materijalno pravo ne dovode u sumnju, a isticanje u žalbi izvršnog dužnika da je prvostepeni sud prekoračio svoja ovlašćenja time što je sam odlučivao o zakonitosti svoje odluke, je potpuno neosnovano, jer prvostepeni sud nije odlučivao o zakonitosti svoje odluke, nego o predlogu izvršnog dužnika za promenu sredstva izvršenja ne dirajući u zakonitost i punovažnost svoje prethodne odluke.
(Iz Rešenja Višg suda u Čačku, Gž. 351/10 od 24.03.2010. godine)
63.
Sud određuje izvršenje samo na osnovu izvršne ili verodostojne isprave, pa ako izvršna isprava na osnovu koje je predlog za izvršenje podnet ne sadrži odredbe o kamati, sud će odbiti
predlog za izvršenje u delu u kome je traženo da se odredi izvršenje prema izvršnom dužniku
radi naplate zakonske zatezne kamate.
Osporenim rešenjem u stavu jedan na osnovu poravnanja Opštinskog suda u Č... na predlog izvršnog poverioca protiv izvršnog dužnika određeno je izvršenje radi namirenja novčanog potraživanja
izvršnog poverioca u iznosu od 60.000,00 din. i namirenja potraživanja po osnovu troškova izvršnog
postupka u iznosu od 3.700.00 din. popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika
i namirenjem izvršnog poverioca do iznosa dobijenog prodajom.
Stavom dva osporenog rešenja odbijen je predlog za izvršenje u delu u kome je traženo da se odredi izvršenje prema izvršnom dužniku radi naplate zakonske zatezne kamate na iznos od 60.000,00
din. počev od 10.06.2006. g. pa do isplate kao neosnovan.
Protiv ovog rešenja u stavu jedan izvršni dužnik a protiv rešenja u stavu dva izvršni poverilac
blagovremeno su izjavili žalbe.
Prvostepeni sud je na osnovu izvedenih dokaza, koje je cenio u smislu člana 8. ZPP i potpuno
i pravilno utvrdio činjenično stanje koje je od odlučnog značaja u ovoj pravnoj stvari i na isto
pravilno primenio materijalno pravo. Naime, na osnovu pravnosnažne i izvršne sudske odluke podobne izvršne isprave, prvostepeni sud je odredio izvršenje na način opredeljen u izreci osporenog rešenja stav jedan, a žalbenim navodima se pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje,
na koje je prvostepeni sud pravilno primenio i materijalno pravo i ne dovode u sumnju, već izvršni dužnik samo ukazuje na svoju materijalnu situaciju i predlaže da se izvršenje odloži, što je u
nadležnosti prvostepenog suda.
Neosnovano se u žalbi izvršnog dužnika ukazuje da je prvostepeni sud pogrešio kada je odlučio kao u izreci osporenog rešenja stav dva a ovo sa razloga što izvršna isprava - poravnanje Opštinskog suda u Č... ne sadrži odredbu o kamati, pa kako ova obaveza nije predviđena izvršnom
ispravom, na osnovu koje je predlog za izvršenje podnet, to je pravilno prvostepeni sud postupio
- 42 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
kada je odlučio kao u izreci osporenog rešenja stav dva. Naime odredbom člana 29. ZIP izričito
je predviđeno da sud određuje izvršenje samo na osnovu izvršne ili verodostojne isprave, a izvršna isprava, koja je poslužila kao osnov za donošenje rešenja o izvršenju, ne sadrži odredbe o kamati, pa su stoga navodi žalbe izvršnog poverioca u ovom delu neosnovani i bez značaja za odluku u ovoj pravnoj stvari.
(Iz Rešenja Višeg suda u Čačku, Gž. 241/2010 od 10.03.2010. godine)
64.
Prvostepeni sud je iz izveštaja NBS Odseka za prinudnu naplatu od 27.04.2010. godine, zatraženog
na osnovu predloga izvršnog poverioca za promenu sredstva izvršenja, utvrdio da je po ovom rešenju bilo isplata, o čemu je dostavio dokaze o uplatama vršenim 22.08.2008. godine u iznosu od 50.000,00 dinara, 4.9.2008. godine u istom iznosu i dana 15.12.2008. godine u iznosu od 57.483,39 dinara.
Zato je pravilno prvostepeni sud zaključio da ne postoje uslovi za promenu sredstva izvršenja u
ovoj fazi postupka, kada je izvršenje sredstvom izvršenja koje je određeno otpočelo navedenim uplatama, kako to proizlazi iz člana 8. Zakona o izvršnom postupku (dalje: ZIP).
Neosnovani su žalbeni navodi izvršnog poverioca da je onemogućen u realizaciji svog potraživanja. Izvršni poverilac podnošenjem predloga za izvršenje bira da li će predložiti izvršenje jednim ili
putem više sredstava izvršenja radi naplate novčanog potraživanja. U konkretnom slučaju izvršni poverilac je u predlogu za izvršenje tražio da se izvršenje odredi na novčanim sredstvima izvršnog dužnika, koja se vode na računima kod banaka. Kako je izvršenje određeno, tako je postalo i pravosnažno i po njemu je otpočelo izvršenje. U ovoj fazi postupka promena sredstva saglasno navedenoj zakonskoj odredbi nije moguća, ali to ne sprečava izvršnog poverioca da sada na osnovu izvršne isprave podnese novi predlog za izvršenje i da u novom postupku realizuje - ostvari potraživanje nekim
od sredstava izvršenja, koja su predviđena članom 42. ZIP.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 2025/2010 od 2.07.2010. godine)
65.
Opšte poznata je činjenica vozilo "Jugo koral 45" ima dve cene, i to fabričku i maloprodajnu na šta
ukazuje i prvostepeni sud. Takođe je opštepoznata činjenica da je fabrička cena vozila manja od maloprodajne, a ovo sa razloga što maloprodajnu cenu čini fabrička cena vozila uvećana za porez na promet.
S obzirom da se poverilac u podnetom predlogu za izvršenje opredelio da traži isplatu fabričke cene vozila, to znači koja je povoljnija za dužnika, to je po shvatanju Okružnog suda predlog za izvršenje osnovan, a samim tim i otklonjen nedostatak u izvršnoj ispravi u pogledu obima izvršenja.
(Iz Rešenja Okružnog suda u Kragujevcu, Gž. 293/95 od 8.03.2005. godine)
66.
Prvostepeni sud je pravilno primenio odredbu člana 8. ZIP-u, ali je bio dužan da primeni
konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
U konkretnom slučaju radi se o primeni Konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda
po čijim odredbama izvršenje presude koju je sud doneo smatra se sastavnim delom "suđenja", što
nalaže obavezu suda koji je nadležan za izvršenje da primeni po službenoj dužnosti drugo sredstvo
izvršenja, čak i u slučaju ako od strane izvršnog poverioca nije stavljen predlog za promenu sredstva
izvršenja, ako se već pokazalo da je izvršenje na nekim od onih sredstava koja su predložena nemo- 43 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
guće ili znatno otežano, i propust suda da postupi na takav način, smatra se propustom države da izvrši pravnosnažnu sudsku odluku, a time čini i povredu prava na mirno uživanje imovine.
Odredbe pomenute konvencije u postupku izvršenja imaju prioritet u odnosu na domaće pravo
tako da nije pravilan stav prvostepenog suda da uz pozivanje na odredbe čl. 8. ZIP-u, predlog izvršnogt poverioca na promenu sredstva izvršenja, odbija kao neosnovan.
(Viši sud u Čačku, Gž. 13/11 od 19.01.2011. godine)
67.
Kada je izvršenje određeno na nepokretnosti izvršnog dužnika, a izvršni dužnik traži
promenu sredstva izvršenja, ne primenjuje se odredba člana 8. Zakona o izvršnom postupku, već odredba člana 104. Zakona o izvršnom postupku, jer je u ovom slučaju obavezno da
se ispitaju uslovi za promenu sredstva izvršenja iz navedene odredbe, odnosno da li postoji
znatna nesrazmera između vrednosti nepokretnosti i iznosa potraživanja, te da li je druga
nepokretnost ili sredstvo izvršenja dovoljno za ostvarenje potraživanja.
Rešenjem Osnovnog suda u N...S..., Sudska jedinica u V..., poslovni broj I.651/10 od
01.10.2010. godine u drugom stavu izreke odbijen je kao nedozvoljen predlog za promenu sredstva
izvršenja izvršnog dužnika predložen u žalbi od 21.06.2010. godine.
Iz stanja u spisima proizlazi da je pravnosnažnim rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u
N...S..., Sudska jedinica u V..., poslovni broj I.651/10 od 16.06.2010. godine, određeno izvršenje
na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u V... poslovni broj I P-3/2008 od
27.06.2008. godine, radi naplate novčanog potraživanja izvršnih poverilaca u iznosu od
139.300,00 dinara, na dva sredstva izvršenja, odnosno na nepokretnosti izvršnog dužnika upisanoj u list nepokretnosti broj 812 K.O. V... na parceli broj 1376 – 1. reon, njiva prve klase u površini od 87 ari i 03 m2, kao i popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika. Izvršni dužnik je u žalbi od 21.06.2010. godine, kao i u dopunjenoj žalbi od 12.07.2010. godine,
predložio promenu sredstva izvršenja, tako što će umesto na predloženim sredstvima biti određeno izvršenje na njegovoj penziji koja nije opterećena, o čemu je kao dokaz priložio penzione čekove. Nalazom i mišljenjem veštaka građevinske struke G.M. od 27.07.2010. godine utvrđeno je
da je vrednost predmetne nepokretnosti 413.604,00 dinara. Prema priloženim penzionim čekovima visina penzije izvršnog dužnika za maj 2010. godine bila je 43.986,40 dinara.
Osnovani su žalbeni navodi kojima se ukazuje da je prvostepeni sud u pobijanom delu rešenja
pogrešno primenio materijalno pravo, obzirom da je isti pogrešno primenio odredbu člana 8. ZIP-a,
te da uopšte nije cenio uslove za primenu člana 104. ZIP-a, a što je bilo od uticaja na donošenje zakonite i pravilne odluke obzirom da se u ovom slučaju primenjuju odredbe ZIP-a koje se odnose na
izvršenje na nepokretnosti.
Odredbom člana 104. stav 1. Zakona o izvršnom postupku propisano je da sud može na predlog
izvršnog dužnika odrediti da se izvršenje sprovede na drugoj nepokretnosti, a ne na onoj na kojoj je
izvršni poverilac predložio izvršenje ili na drugom sredstvu izvršenja, ako postoji znatna nesrazmera
između vrednosti nepokretnosti i iznosa potraživanja, a druga nepokretnost ili sredstvo izvršenja su
dovoljni za ostvarenje potraživanja.
Prvostepeni sud nije obrazložio da li u konkretnom slučaju u smislu odredbe člana 104. ZIP-a postoji znatna nesrazmera između vrednosti nepokretnosti na kojoj je izvršenje određeno i iznosa potraživanja
izvršnih poverilaca, iako je izvršni dužnik na znatnu nesrazmeru ukazivao u predlogu za promenu sredstva izvršenja, a sud nije obrazložio ni da li je sredstvo izvršenja koje je predložio izvršni dužnik dovoljno za ostvarenje potraživanja izvršnih poverilaca.
(Iz Rešenja Višeg suda u Novom Sadu, poslovni broj Gž. 6593/10 od 04.11.2010. godine)
- 44 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
68.
Predlog izvršnog poverioca za proširenje sredstva izvršenja u sebi ne sadrži zahtev za promenu sredstva izvršenja, već zahtev da se pored sredstva na kome je izvršenje već određeno
odredi i drugo sredstvo izvršenja, što je dozvoljeno u smislu odredbe člana 8. Zakona o izvršnom postupku, pod uslovom da sprovođenje izvršenja nije otpočelo.
Pobijanim rešenjem Osnovnog suda u N...S..., poslovni broj I.140/10 od 18.06.2010. godine izmenjeno je rešenje o izvršenju tog suda poslovni broj I.140/10 od 10.03.2010. godine u pogledu sredstva izvršenja, pa je određeno izvršenje plenidbom 1/3 penzije koju izvršni dužnik ostvaruje kod Republičkog
fonda PIO, Filijala N...S..., umesto popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika, te
je naloženo isplatnoj blagajni izvršnog dužnika da sprovede izvršenje određeno navedenim rešenjem o
izvršenju, dok je istovremeno stavljeno van snage rešenje o izvršenju tog suda poslovni broj I.140/10 od
10.03.2010. godine u delu kojim je određeno izvršenje popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari.
Iz stanja u spisima proizlazi da je izvršni poverilac podneskom od 16.06.2010. godine pored
sredstva izvršenja plenidbom 1/3 penzije izvršnog dužnika kao sredstvo izvršenja predložio i popis,
procenu i prodaju pokretnih stvari izvršnog dužnika. Prvostepeni sud je ovaj predlog smatrao predlogom za promenu sredstva izvršenja, navodeći u pobijanom rešenju da zakon propisuje samo promenu sredstva izvršenja, a ne i proširenje, te je odlučio kao u izreci pobijanog rešenja.
Odredbom člana 8. stav 4. ZIP-a propisano je da sud može, na predlog izvršnog poverioca
odnosno izvršnog dužnika, u skladu sa ovim zakonom, odrediti drugo sredstvo izvršenja, odnosno obezbeđenja, umesto onoga koje je predloženo. Stavom 6. istog člana propisano je da se
predlog iz stava 4. ovog člana može staviti do otpočinjanja sprovođenja izvršenja. Dakle, odredbom člana 8. ZIP-a je predviđena mogućnost promene sredstva izvršenja do otpočinjanja sprovođenja izvršenja. Iako je izvršni poverilac predložio proširenje, odnosno dopunu sredstva izvršenja, tako što je pored izvršenja plenidbom 1/3 penzije izvršnog dužnika predložio kao sredstvo
izvršenja i popis, procenu i prodaju pokretnih stvari izvršnog dužnika, prvostepeni sud je pobijanim rešenjem dozvolio promenu sredstva izvršenja, što izvršni poverilac nije ni tražio, već je tražio izvršenje na dva sredstva izvršenja. Prvostepeni sud na ovaj način odlučio o nečem drugom, a
ne o onome što je izvršni poverilac tražio, a na šta se žalbom osnovano ukazuje, te je na ovaj način prekoračio postavljeni zahtev, a što je suprotno odredbi člana 379. stav 2. ZPP-a, kojom je
propisano da će prvostepeni sud ukinuti prvostepenu presudu i predmet vratiti prvostepenom sudu na ponovno suđenje, ako je prvostepenom presudom prekoračen tužbeni zahtev tako što je odlučeno o nečem drugom, a ne o onome što je tužbom traženo.
Prema tome, zahtev izvršnog poverioca da sud dozvoli proširenje sredstava izvršenja u sebi ne
sadrži zahtev za promenu sredstva izvršenja, jer izvršni poverilac nije tražio promenu sredstva već
proširenje sredstva izvršenja sa namerom da obezbedi više sredstava izvršenja i na taj način poveća
šanse za naplatu svog potraživanja.
(Iz Rešenja Višeg suda u Novom Sadu, poslovni broj Gž. 5807/10 od 07.10.2010. godine)
69.
Samo ako sprovođenje izvršenja prvobitno označenim sredstvom nije započelo izvršni poverilac može predložiti promenu prvobitno označenog sredstva izvršenja.
- 45 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
Sud određuje izvršenje odn. obezbeđenje onim sredstvom i na onim predmetima koji su navedeni u izvršnom predlogu tj. predlogu za obezbeđenje - član 8. stav 1. Zakona o izvršnom postupku.
Sud može, na predlog izvršnog poverioca tj. izvršnog dužnika, u skladu sa ovim Zakonom, odrediti drugo sredstvo izvršenja odn. obezbeđenja umesto onoga koje je predloženo - član 8. stav 4. Zakona o izvršnom postupku.
Predlog za promenu sredstva izvršenja može se podneti samo do otpočinjanja sprovođenja izvršenja - član 8. stav 6. Zakona o izvršnom postupku. Dakle, prema iznetoj sadržini odredbe izvršni
poverilac može predložiti promenu prvobitno označenog sredstva izvršenja, samo ako sprovođenje
izvršenja prvobitno označenim sredstvom nije započelo.
U konkretnoj situaciji (kako je to pravilno utvrdio i prvostepeni sud), sprovođenje izvršenja je
već otpočelo i to na pokretnim stvarima izvršnog dužnika i to onog momenta kada se pristupilo popisu i proceni stvari. U toj situaciji, pravilno je prvostepeni sud zaključio da je izvršni poverilac neblagovremeno podneo predlog da se promeni sredstvo izvršenja i – iz tog razloga - pravilno doneo pobijano rešenje.
Navodi žalbe izvršnog poverioca ne mogu se prihvatiti kao osnovani. Izvršni poverilac u žalbi navodi da je prvostepeni sud - saglasno čl. 92. Zakona o izvršnom postupku - bio dužan dozvoliti promenu sredstva izvršenja, jer je izvršni poverilac iskoristio svoje pravo da zahteva sprovođenje izvršenja
na imovini izvršnog dužnika koja mu do tada nije bila poznata, a to je upravo potraživanje koje izvršni
dužnik ima prema svom dužniku koje u međuvremenu utvrđeno presudom suda,tako da se više ne radi
o spornom potraživanju.
Međutim, prema stavu drugostepenog suda, prema sadržini predloga koji je podneo izvršni poverilac, jasno je da se radi o predlogu za promenu sredstva izvršenja, a ne o nastavku sprovođenja izvršenja na imovinu izvršnog dužnika, jer je izvršenje na potraživanju izvršnog dužnika Zakonom o
izvršnom postupku predviđeno kao posebno sredstvo izvršenja.
Stoga se u konkretnom slučaju promena sredstva izvršenja u pogledu rokova za podnošenje takvog predloga, ne može vršiti saglasno odredbi čl. 92. Zakona o izvršnom postupku, već se kod odlučivanja o promeni sredstva izvršenja mora primenjivati član 8. istog Zakona.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 940/10 od 18.03.2010. godine)
IZVRŠENJE STRANE IZVRŠNE ISPRAVE
(Član 21. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
70.
Pravila vanparničnog postupka primenjuju se na postupak u kome se odlučuje samo o priznanju strane sudske odluke. Ako bi se pored priznanja tražilo i izvršenje strane sudske odluke - primenjuju se pravila izvršnog postupka.
Podnetim predlogom predlagač je tražio da sud prizna i izvrši stranu sudsku odluku. Priložio je
overeni prevod njenog prepisa.
Prvostepeni sud je 17.06.2013. godine doneo rešenje, kojim je priznao ovu stranu sudsku odluku
i obavezao protivnika predlagača da mu naknadi troškove postupka.
Protivnik predlagača je izjavio pravni lek koji naslovljava kao žalbu, u skladu sa pravnom poukom.
- 46 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
U postupku njegovog ispitivanja, drugostepeni sud nalazi da o predmetnom pravnom leku (prigovoru - bez obzira kako je naslovljen), izjavljenom protiv rešenja kojom se priznaje strana sudska
odluka odlučuje veće prvostepenog suda, te je iz tog razloga spise predmeta vratio prvostepenom sudu na dalji postupak.
Postupak u kome se odlučuje o priznanju strane sudske odluke zavisi od toga šta se u konkretnom slučaju predlogom traži. Kada se traži samo priznanje strane sudske odluke, postupak je vanparnični po prirodi stvari. Ako bi se na temelju strane sudske odluke neposredno tražilo i izvršenje - postupak je izvršni.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 102/2013(2) od 26.09.2013. godine)
71.
Za odlučivanje o pravnom leku - prigovoru protiv rešenja o izvršenju donetog u postupku za
izvršenje strane sudske odluke, nadležno je IPV veće prvostepenog suda a ne drugostepeni sud.
Postupak priznanja stranih sudskih odluka može se voditi kao potpuno samostalni sudski postupak
u kome se rešava samo priznanje strane sudske odluke - delibacioni postupak. Radi se o vrsti vanparničnog postupka u kome je glavno pitanje priznanje strane sudske odluke i određivanje da ona ima
pravna dejstva kao i domaća sudska odluka. Kada se zatraži njeno prinudno izvršenje, rešenje kojim se
priznaje strana sudska odluka vezuje sud jer se strana sudska odluka izjednačava sa domaćom.
O priznanju strane sudske odluke, međutim, može se rešavati i ako se priznanje strane sudske
odluke pojavljuje kao prethodno pitanje u postupku koji taj sud vodi. Tada predmetno rešenje ima
dejstvo samo u konkretnom postupku.
U konkretnom slučaju, predlagač je tražio priznanje strane sudske odluke i neposredno izvršenje
strane sudske odluke, zbog čega je reč o izvršnom postupku.
Relevantne odredbe:
Izvršni poverilac može pokrenuti postupak izvršenja pred nadležnim sudom u Republici Srbiji i
na osnovu strane izvršne isprave koja nije prethodno priznata pred domaćim sudom, u kom slučaju o
priznanju te isprave sud odlučuje kao o prethodnom pitanju - član 21. stav 3. Zakona o izvršenju i
obezbeđenju.
Sud će - prilikom odlučivanja o izvršenju na osnovu strane izvršne isprave koja nije prethodno
priznata pred domaćim sudom - po službenoj dužnosti razmatrati zakonske smetnje za priznanje član 21. stav 4. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Prigovor protiv rešenja o izvršenju - donetog u postupku za izvršenje strane izvršne isprave koja nije
prethodno priznata od strane domaćeg suda - može se izjaviti i zbog toga što nisu ispunjeni zakonom
propisani uslovi za priznanje strane izvršne isprave - član 21. stav 5. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Kako je za odlučivanje o pravnom leku izjavljenom protiv rešenja kojim se priznaje strana sudska odluka nadležno IPV veće prvostepenog suda - spisi predmeta vraćaju se prvostepenom sudu na
dalji postupak.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 102/2013(1) od 26.09.2013. godine)
72.
Pravila vanparničnog postupka primenjuju se na postupak u kome se odlučuje samo o priznanju strane sudske odluke. Ako bi se pored priznanja tražilo i izvršenje strane sudske odluke - primenjuju se pravila izvršnog postupka.
- 47 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
Podnetim predlogom predlagač je tražio da sud prizna i izvrši stranu sudsku odluku. Priložio je
overeni prevod njenog prepisa.
Prvostepeni sud je 17.06.2013. godine doneo rešenje, kojim je priznao ovu stranu sudsku odluku
i obavezao protivnika predlagača da mu naknadi troškove postupka.
Protivnik predlagača je izjavio pravni lek koji naslovljava kao žalbu, u skladu sa pravnom poukom.
U postupku njegovog ispitivanja, drugostepeni sud nalazi da o predmetnom pravnom leku (prigovoru - bez obzira kako je naslovljen), izjavljenom protiv rešenja kojom se priznaje strana sudska
odluka odlučuje veće prvostepenog suda, te je iz tog razloga spise predmeta vratio prvostepenom sudu na dalji postupak.
Postupak u kome se odlučuje o priznanju strane sudske odluke zavisi od toga šta se u konkretnom slučaju predlogom traži. Kada se traži samo priznanje strane sudske odluke, postupak je vanparnični po prirodi stvari. Ako bi se na temelju strane sudske odluke neposredno tražilo i izvršenje - postupak je izvršni.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 102/2013(2) od 26.09.2013. godine)
73.
Za odlučivanje o pravnom leku - prigovoru protiv rešenja o izvršenju donetog u postupku za
izvršenje strane sudske odluke, nadležno je IPV veće prvostepenog suda a ne drugostepeni sud.
Postupak priznanja stranih sudskih odluka može se voditi kao potpuno samostalni sudski postupak u
kome se rešava samo priznanje strane sudske odluke - delibacioni postupak. Radi se o vrsti vanparničnog postupka u kome je glavno pitanje priznanje strane sudske odluke i određivanje da ona ima pravna
dejstva kao i domaća sudska odluka. Kada se zatraži njeno prinudno izvršenje, rešenje kojim se priznaje
strana sudska odluka vezuje sud jer se strana sudska odluka izjednačava sa domaćom.
O priznanju strane sudske odluke, međutim, može se rešavati i ako se priznanje strane sudske
odluke pojavljuje kao prethodno pitanje u postupku koji taj sud vodi. Tada predmetno rešenje ima
dejstvo samo u konkretnom postupku.
U konkretnom slučaju, predlagač je tražio priznanje strane sudske odluke i neposredno izvršenje
strane sudske odluke, zbog čega je reč o izvršnom postupku.
Relevantne odredbe:
Izvršni poverilac može pokrenuti postupak izvršenja pred nadležnim sudom u Republici Srbiji i
na osnovu strane izvršne isprave koja nije prethodno priznata pred domaćim sudom, u kom slučaju o
priznanju te isprave sud odlučuje kao o prethodnom pitanju - član 21. stav 3. Zakona o izvršenju i
obezbeđenju.
Sud će - prilikom odlučivanja o izvršenju na osnovu strane izvršne isprave koja nije prethodno
priznata pred domaćim sudom - po službenoj dužnosti razmatrati zakonske smetnje za priznanje član 21. stav 4. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Prigovor protiv rešenja o izvršenju - donetog u postupku za izvršenje strane izvršne isprave koja
nije prethodno priznata od strane domaćeg suda - može se izjaviti i zbog toga što nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi za priznanje strane izvršne isprave - član 21. stav 5. Zakona o izvršenju i
obezbeđenju.
Kako je za odlučivanje o pravnom leku izjavljenom protiv rešenja kojim se priznaje strana sudska odluka nadležno IPV veće prvostepenog suda - spisi predmeta vraćaju se prvostepenom sudu na
dalji postupak.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 102/2013(1) od 26.09.2013. godine)
- 48 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
74.
O priznanju strane sudske odluke sud odlučuje u dvostranačkom vanparničnom postupku, pa donošenje rešenja o priznanju pre dostavljanja predloga za priznanje na izjašnjenje protivniku predlagača predstavlja bitnu povredu postupka iz člana 361. stav 2. tačka 7. ZPP.
Prema članu 1. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja (Sl. SFRJ br.
43/82, 72/82 i 46/96) - u daljem tekstu: ZRSZ, taj zakon sadrži između ostalog pravila postupka i
pravila za priznanje i izvršenje stranih sudskih i arbitražnih odluka. Uslovi za priznavanje ili nepriznavanje stranih sudskih odluka su propisani članovima 87-95. istog zakona, a postupak priznanja i
izvršenja stranih sudskih i arbitražnih odluka je regulisan samo članom 101. istog zakona, koji ne sadrži nijednu odredbu o tome u kojoj vrsti postupka će se odlučivati o priznanju strane sudske odluke,
a takvu odredbu ne sadrže ni drugi procesni zakoni kojima je uređen način vođenja sudskih postupaka u kojima se odlučuje o građansko-pravnim odnosima.
Obzirom na navedeno, kao i da po samoj svojoj prirodi predmet postupka priznavanja nije
građanskopravni spor iz građanskopravnog odnosa, o kome sud odlučuje po Zakonu o parničnom
postupku, prema članu 1. tog zakona, te da se, prema čl. 1. Zakona o vanparničnom postupku tim
zakonom određuju pravila po kojima redovni sudovi postupaju i odlučuju o ličnim, porodičnim,
imovinskim i drugim pravnim stvarima koje se po ovom ili drugom zakonu rešavaju u vanparničnom postupku, kao i u drugim pravnim stvarima iz nadležnosti redovnih sudova za koje zakonom
nije izričito određeno da se rešavaju u vanparničnom postupku, ako se ne odnose na zaštitu povređenog ili ugroženog prava niti se zbog učesnika u postupku mogu primeniti odredbe Zakona o
parničnom postupku, iz svega toga proizilazi da o priznanju stranih sudskih odluka sud odlučuje
u vanparničnom postupku, po pravilima Zakona o vanparničnom postupku, u kome se, prema članu 30. stav 2. shodno primenjuju i odredbe Zakona o parničnom postupku.
Prema članu 5. ZPP, sud mora svakoj stranci pružiti mogućnost da se izjasni o zahtevima, predlozima i navodima protivne strane, a samo kad je to tim zakonom određeno, ovlašćen je da odluči o
zahtevu o kome protivnoj stranci nije bila pružena mogućnost da se izjasni, a članom 88. ZRSZ propisano da će sud SRJ odbiti priznanje strane sudske odluke ako povodom prigovora lica protiv koga
je ta odluka donesena, utvrdi da to lice nije moglo učestvovati u postupku zbog nepravilnosti u postupku, što takođe podrazumeva obavezu suda da protivniku predlagača odnosno licu protiv koga je
ta odluka donesena, dostavljanjem predloga za priznanje odluke, zajedno sa odlukom, pruži mogućnost da uloži takav prigovor, što sve znači da u postupku za priznanje strane sudske odluke, o predlogu za priznanje sud ne može odlučiti pre nego što predlog sa odlukom čije se priznanje traži dostavi protivniku predlagača i pruži mu mogućnost da se izjasni o predlogu, a propuštanjem ovog dostavljanja protivniku predlagača se onemogućava raspravljanje o predlogu, što predstavlja apsolutno
bitnu povredu odredaba postupka iz člana 361. stav 2. tačka 7. ZPP, na koju drugostepeni sud pazi
po službenoj dužnosti.
Zbog toga je potrebno da u ponovljenom postupku prvostepeni sud predlog sa odlukom čije se
priznanje traži dostavi protivniku predlagača, te nakon proteka ostavljenog primerenog roka za izjašnjenje o predlogu u smislu člana 5. i 105. ZPP, i 88. ZRSZ, donese novu odluku o predlogu, u kojoj
će navesti određene i logične razloge o postojanju uslova za priznanje, odnosno odsustvu uslova za
nepriznavanje odluke.
(Iz Rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu posl. br. Gž. 9491/10 od 01.09.2010. godine)
- 49 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
75.
U postupku priznanja strane sudske odluke sud je dužan da utvrdi postojanje faktičke
uzajamnosti.
Odredba člana 92. stav 1. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja propisuje da se strana sudska odluka neće priznati ako ne postoji uzajamnost, dok stav 3. istog člana propisuje da se postojanje uzajamnosti u pogledu priznanja strane sudske odluke pretpostavlja dok se
suprotno ne dokaže, a u slučaju sumnje u postojanje te uzajamnosti, objašnjenje daje savezni organ
nadležan za poslove pravde.
Citiranom zakonskom odredbom postojanje uzajamnosti pri priznanju stranih sudskih odluka
predviđeno je kao imperativni uslov.
Protivnik predlagača je podneskom od 22.02.2010. godine i podneskom od 15.03.2010. godine
istakao pitanje postojanja uzajamnosti u konkretnom slučaju. Sa obzirom na navedeno, prvostepeni
sud dužan je da po službenoj dužnosti pribavlja i izvodi dokaze da bi proverio postojanje uzajamnosti ili da upotrebi svoje znanje o pravu i sudskoj praksi konkretne strane države.
Za priznanje i izvršenje stranih sudskih odluka zahteva se, sadržinski posmatrano, postojanje
materijalne uzajamnosti. U konkretnom slučaju to znači da će se sa odlukom suda u Republici Hrvatskoj postupati na način na koji se u navedenoj zemlji porekla odluke postupa sa sudskim odlukama
iz Republike Srbije.
Ako Ugovor između Savezne Republike Jugoslavije i Republike Hrvatske o pravnoj pomoći u
građanskim i krivičnim stvarima potpisan 15.09.1997. godine (potvrđen Zakonom o potvrđivanju
ugovora između Savezne Republike Jugoslavije i Republike Hrvatske o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima (Službeni list SRJ- Međunarodni ugovori br. 1/98)) ne reguliše pitanje priznanja i izvršenja stranih sudskih odluka, sud je dužan utvrditi postojanje faktičke uzajamnosti. Naime, činjenica da li postoji ili ne postoji relevantan međunarodni ugovor nije odlučujuća, jer pored diplomatske i zakonske uzajamnosti, postoji i faktička uzajamnost, kao jedan od načinja ostvarivanja
reciprociteta. Faktička uzajamnost podrazumeva stvarni, životni način ponašanja sudova Republike
Hrvatske u takvim situacijama. Zbog izloženog, ovaj sud je žalbu protivnika predlagača usvojio i,
primenom odredbe člana 387. stav 1. tačka 3) ZPP-a u vezi člana 30. ZVP- a, prvostepeno rešenje
ukinuo i vratio predmet prvostepenom sudu na ponovni postupak.
U ponovnom postupku prvostepeni sud će, pre svega, zatražiti obaveštenje o postojanju faktičke
uzajamnosti koje daje Ministarstvo pravde, te pouzdano utvrditi činjenicu o postojanju faktičke uzajamnosti i nakon toga doneti zakonitu i pravilnu odluku.
(Iz Rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu, Gž. 8646/10 od 16.06.2010. godine)
76.
Žalbeni navodi kojima se ističe pogrešna primena materijalnog prava u smislu odredaba
člana 88. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja nisu osnovani.
Odredbom člana 88. stavom 1. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja
propisano je da će sud odbiti priznanje strane sudske odluke ako povodom prigovora lica protiv koga
je ta odluka donesena utvrdi da to lice nije moglo učestvovati u postupku zbog nepravilnosti u postupku, a stavom 2. istog člana da će se naročito smatrati da lice protiv koga je donesena strana sudska odluka nije moglo učestvovati u postupku zbog toga što mu poziv, tužba ili rešenje kojim je za- 50 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
počet postupak nije bilo lično dostavljeno, odnosno što uopšte nije ni pokušano lično, osim ako se na
bilo koji način upustilo u raspravljanje o glavnoj stvari u prvostepenom postupku.
Pre svega, protivnik predlagača u žalbi navodi da nije sporno da mu je kao tuženom bila data
mogućnost upoznavanja sa sudskim sporom.
Iz presude čije se priznanje traži vidljivo je da je tuženi dao odgovor na tužbu i da je uredno
pozivan na zakazane rasprave. Osnov i visinu tžbenog zahteva tuženi (ovde protivnik predlagača)
je mogao osporavati u prvostepenom parničnom postupku, a na eventualne nepravilnosti kod dokazivanja, kao i na pogrešno utvrđeno činjenično stanje, je mogao ukazivati u eventualnom pravnom
leku. Protivnik predlagača nije pružio nikakav dokaz da su mu ta prava uskraćena. Zbog toga nisu
ispunjeni uslovi za odbijanje priznanja na osnovu odredbi člana 88. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja.
Zbog izloženog, na osnovu odredbe člana 387. stav 1. tačka 2) ZPP- a, ovaj sud je žalbu protivnika predlagača kao neosnovanu odbio i prvostepeno rešenje potvrdio.
(Iz Rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu poslovni broj Gž. 9937/10 od 29.09.2010. godine)
77.
Uz zahtev za priznanje strane sudske odluke mora biti priložena u originalu ili u overenom
prepisu sa potvrdom "apostille" koja glasi na francuskom jeziku, snabdeveno klauzulom pravnosnažnosti i izvršnosti.
U prvostepenom postupku je utvrđeno da je predlagač podnela predlog za priznanje presude stranog suda i to Višeg suda u K..., br. 07/1407 od 9.05.2007. godine, kojim je razveden brak između nje
i protivnika predlagača. Članom 81. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja,
propisano je da će se strana sudska odluka priznati ako je podnosilac zahteva za priznanje podneo
odluku stranog suda čije se priznanje traži u izvorniku ili overenom prepisu, prevedeno od strane
ovlašćenog prevodioca i potvrdu nadležnog organa stranog suda, odnosno drugog organa po pravnosnažnosti te odluke po pravu države u kojoj je donešena uz uslov uzajamnosti shodno čl. 93. st. 2.
istog Zakona. Čl. 3, 4. i 5. Konvencije o ukidanju potvrda legalizacije stranih javnih isprava, zaključene zbog ukidanja potrebe diplomatske i konzularne legalizacija stranih javnih isprava, jedina formalnost koja može da se zahteva za potvrdu verodostojnosti potpisa je svojstvo u koje je potpisnik
isprave postupio i u slučaju potrebe istovetnosti pečata ili žiga kojim je ta isprava snabdevena jeste
stavljanje potvrde iz čl. 4. ove Konvencije izdate od strane nadležnog organa one države od koje ista
potiče osim ako je takva isprava oslobođena legalizacije. Potvrda se stavlja na samu ispravu ili na
njen dodatak i mora biti saobražena obrascu ("apostille") priloženog uz Konvenciju. Pri tom navodi
koje ona sadrži mogu biti sastavljeni na nekom drugom jeziku ali naslov "apostille" mora biti sačinjen na francuskom jeziku.
Proizilazi da bi se učinila ispunjenost uslova za priznanje strane sudske odluke mora biti priložena
uz predlog u originalu ili overenom prepisu sa potvrdom "apostille", a shodno čl. 3, 4. i 5. iste Konvencije. S obzirom da je predlagač u predmetnoj pravnoj stvari imala punomoćnika – advokata i da nije dostavila stranu sudsku odluku sa klauzulom pravnosnažnosti ili potvrdom "apostille" ili odluku o overenom
prepisu, to je prvostepeni sud, shodno čl. 87. Zakona o rešavanju sukoba Zakona sa propisima drugih zemalja i čl. 103. st. 6. ZPP u vezi čl. 30. st. 2. ZPP, odbacio predlog predlagača, kao neuredan.
Drugostepeni sud nalazi da su neosnovani žalbeni navodi predlagača da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za priznanje strane sudske odluke, budući da je predlagač dostavila sudu
- 51 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
presudu stranog suda u overenom originalu i overenom prevodu, da je dostavila potvrdu da na
stranu presudu čije se priznanje traži nije izjavljena žalba i da je ista pravnosnažna 14.07.2007.
godine, ali da nisu ispunjeni uslovi za priznanje strane sudske odluke, budući da nisu ispunjeni
uslovi iz čl. 87. Zakona o rešavanju sukoba Zakona sa propisima drugih zemalja, kao i uslovi iz
čl. 3, 4. i 5. Konvencije o ukidanju potrebe legalizacije stranih javnih isprava ("Službeni glasnik
FNRJ" dodatak br. 10/62). Naime, prema čl. 4. st. 2. iste Konvencije naslov "apostille" mora da
glasi na francuskom jeziku. U konkretnom slučaju ne glasi na francuskom jeziku, te su neosnovani žalbeni navodi predlagača da je jedina formalnostkoja može a ne mora da se zasniva za potvrdu verodostojnosti je tzv. "apostille", budući da on mora da glasi na francuskom jeziku, a shodno
navedenoj odredbi Konvencije.
Iz iznetih razloga, shodno čl. 387. st. 1. tačka 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
(Iz Rešenja Višeg suda u Kruševcu, R3. br. 10/2010 od 02.12.2010. godine i
Rešenje Apelacionog suda u Kragujevcu, Gž. 52/11 od 21.01.2011. godine)
78.
Uzajamnost priznanja strane sudske odluke se pretpostavlja dok se suprotno ne dokaže, pa nepostojanje međudržavnog ugovora ni na koji način ne dovodi u sumnju pretpostavku uzajamnosti.
(Iz Rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu, Gž. 10119/10 od 19.01.2011. godine)
79.
U parničnom postupku nema mesta donošenja posebnog rešenja kojim će se odlučiti o predlogu
tužioca da se prizna strana sudska odluka.
(Privredni apelacioni sud, Pž. 103712 od 25 07.2012. godine)
PRENOS I PRELAZ POTRAŽIVANJA ILI OBAVEZE
(Član 23. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
80.
Izvršni poverilac ne može, kao izvršnog dužnika, označiti ovlašćeno lice na tekućem računu vlasnika koji je preminuo. Takav predlog će se odbaciti.
Izvršni dužnik je bio ovlašćeno lice na tekućem računu, čiji vlasnik je bilo fizičko lice, koje je taj tekući račun otvorilo kod izvršnog poverioca. To lice je u međuvremenu umrlo.
S obzirom da je dostavljenim obračunom kamate utvrđeno potraživanje izvršnog poverioca prema
sada pok. vlasniku računa te da izvršni poverilac nije dostavio dokaze da je ta obaveza iz verodostojne
isprave prešla na izvršnog dužnika - to je prvostepeni sud pravilno odlučio kada je doneo pobijano rešenje a kojim je predlog izvršnog poverioca odbacio.
Razloge koje je dao za svoju odluku, kao pravilne, u potpunosti prihvata i ovaj sud.
(Iz Rešenja Višeg suda u Beogradu, Gž. 21864/2010 od 11.05.2011. godine)
- 52 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
81.
Brisanje preduzetničke radnje iz Registra privrednih subjekata ne predstavlja smetnju za
sprovođenje izvršenja, jer se isto može usmeriti prema fizičkom licu koje je vlasnik radnje i
koje je odgovorno svom svojom imovinom.
Preduzetničko svojstvo nekog fizičkog lica ne utiče na njegov pravni subjektivitet stečen rođenjem, kao što na to ne utiče ni prestanak tog svojstva brisanjem retistrovane radnje. Sva fizička lica
su pravni subjekti, a neka od njih su pored toga i privredni subjekti. Fizičko lice - preduzetnik je privredni subjekt i kao takav se registruje po Zakonu o registraciji privrednih subjekata.
Pod istim imenom i prezimenom ne postoje dva subjekta - već samo jedan. On je istovremeno
bio i vlasnik radnje koja je brisana iz registra.
Zbog toga se postupak izvršenja, bez obzira na brisanje radnje, može nesmetano nastaviti prema
fizičkom licu koje je vlasnik radnje i koje je i odgovorno svom svojom imovinom za obaveze nastale
u toku poslovanja samostalne radnje čiji je on bio vlasnik.
(Iz Rešenja Višeg suda u Beogradu, Gž. 1258/2011 od 2302.2011. godine)
82.
Izvršenje dozvoljeno protiv preduzetnika može se nastaviti protiv naslednika izvršnog dužnika, u granicama nasleđene imovine.
Član 23. stav 3. Zakona o izvršenju i obezbeđenju predviđa da - u slučaju prenosa ili prelaza potraživanja sa izvršnog poverioca na treće lice nakon donošenja rešenja o izvršenju - sticalac stupa na
mesto izvršnog poverioca.
Kako je preduzetnik fizičko lice, njegovi naslednici, na osnovu rešenja o nasleđivanju, stupaju u
sva njegova prava i obaveze.
Imajući to u vidu, naslednik može u toku sprovođenja izvršenja da stupi kako na mesto izvršnog poverioca, tako i na mesto izvršnog dužnika - u granicama nasleđene imovine.
(Pravni stav Odeljenja Privrednog apelacionog suda sa sednice od 23.10.2012. godine)
83.
U smislu člana 37. ZIP-u, izvršenje se može odrediti na predlog i u korist lica koje u izvršnoj ispravi nije označeno kao izvršni poverilac, ako ono javnom ili po zakonu overenom ispravom dokaže
da je potraživanje na njega preneto ili je na njega na drugi način prešlo, a ako to nije moguće prenos
ili prelaz potraživanja dokazuje se pravosnažnom, odnosno konačnom odlukom donesenom u parničnom, odnosno upravnom ili prekršajnom postupku. Stav 2. istog člana shodno se primenjuje i u slučaju izvršenja protiv lica koje u izvršnoj ispravi nije označeno kao izvršni dužnik. Navedeno je, međutim, prema izričito citiranoj odredbi, moguće samo u slučaju izvršenja po osnovu izvršne isprave,
a što u konkretnoj situaciji nije slučaj, jer je predloženo izvršenje na osnovu verodostojne isprave, u
kom postupku nije predviđena primena člana 37. ZIP.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 818/2010(2) od 4.03.2010. godine)
- 53 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
84.
Čl. 154. Zakona o stečaju ne predstavlja pravi osnov za podnošenje predloga za izvršenje
protiv Republike Srbije na osnovu izvršne isprave u kojoj je kao dužnik označeno pravno lice
u odnosu na koje je otvoren i zaključen postupak stečaja na osnovu čl. 153. Zakona o stečaju.
Predlogom za izvršenje, izvršni poverilac je kao izvršnog dužnika označio Republiku Srbiju, a
uz predlog je podneo izvršne isprave koje glase na pravno lice u odnosu na koje je otvoren i zaključen postupak stečaja. Odredbom čl. 17. st. 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju (ZIO), predviđeno je
da je izvršna isprava podobna za izvršenje ako su u njoj naznačeni izvršni poverilac i izvršni dužnik,
predmet, vrsta i obim ispunjenja obaveze, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno.
Prema čl. 23. ZIO, izvršenje se određuje i sprovodi i na predlog i u korist lica koje u izvršnoj ispravi nije označeno kao izvršni dužnik, ako ono javnom ili u skladu sa zakonom overenom ispravom
dokaže da je potraživanje na njega preneto ili da je na njega na drugi način prešlo pre ili u toku postupka. Ako to nije moguće prenos ili prelaz potraživanja dokazuje se pravnosnažnom, odnosno konačnom odlukom donetom u parničnom, prekršajnom ili upravnom postupku.
Da bi sud odredio predloženo izvršenje moraju, pored ostalih predviđenih zakonom biti ispunjeni uslovi koji se tiču pravilnog označenja izvršnog dužnika što u konkretnom predlogu za izvršenje
nije slučaj. Ovo stoga što je izvršni poverilac u predlogu za izvršenje, kao izvršnog dužnika označio
Republiku Srbiju, koja ne može biti pravni sledbenik izvršnog dužnika u konkretnom postupku, obzirom da Republika Srbija ne odgovara za obaveze izvršnog dužnika, dok izvršna isprava na osnovu
koje je podnet predlog za izvršenje glasi na pravno lice koje je brisano iz registra po osnovu rešenja
kojim je otvoren istovremeno zaključen postupak stečaja, pa iz tih razloga nije utvrđeno pravno sledbeništvo izvršnog dužnika, odnosno istovetnost dužnika označenog u predlogu za izvršenje i izvršnoj
ispravi na osnovu koje je podnet predlog.
Imajući u vidu navedeno Republika Srbija nije stekla svojstvo stranke u postupku iz razloga predviđenih čl. 154. Zakona o stečaju, pa je sud odbio predlog za izvršenje obzirom da ne postoji identitet izvršnog dužnika iz predloga za izvršenje i dužnika iz podnete izvršne isprave, te nisu ispunjeni uslovi za
određivanje izvršenja na osnovu čl. 37. i čl. 8. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
(Iz Rešenja Privrednog suda u Nišu, Iv. 748/12 od 26.03.2012. godine)
85.
Odredbom čl. 345. st. 4. Zakona o privrednim društvima propisano je da akcionarsko društvo prestaje odlukom stečajnog veća o otvaranju i zaključenju stečajnog postupka kojom se
odbija otvaranje glavnog stečajnog postupka zbog nemogućnosti da se iz stečajne mase pokriju
troškovi stečajnog postupka.
Odredbe iz glave X Zakona o stečaju propisuju poseban postupak u slučaju dugotrajne nesposobnosti za plaćanje pravnih lica tj. stečajnih dužnika. Saglasno tim odredbama i to iz čl. 151, 152. i
153. stečajni sudija će rešenjem o pokretanju prethodnog postupka odrediti visinu predujma i rok od
60 dana od dana objavljivanja rešenja u kome poverioci ili stečajni dužnik mogu tražiti sprovođenje
stečajnog postupka i položiti predujam. Ako predujam ne bude uplaćen u navedenom roku smatraće
se da ne postoji pravni interes poverilaca i stečajnog dužnika za sprovođenje stečajnog postupka. U
tom slučaju stečajni sudija donosi rešenje kojim otvara stečajni postupak nad dužnikom, utvrđuje ispunjenost stečajnog razloga trajnije nesposobnosti plaćanja, utvrđuje da ne postoji interes poverilaca
- 54 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
i stečajnog dužnika za sprovođenje stečajnog postupka, zaključuje stečajni postupak, a navedeno rešenje objavljuje se na oglasnoj tabli suda i dostavlja registru privrednih subjekata.
Odredba čl. 154. st.2. Zakona o stečaju propisuje da imovina stečajnog dužnika kod tzv.automatskog stečaja prelazi u svojinu Republike Srbije, čime se ne dira u ranije stečena prava obezbeđenja i
prioritetnog namirenja poverilaca na predmetnoj imovini, a istom se u smislu st.4. navedenog člana
zakona upravlja i raspolaže u skladu sa zakonom kojim se uređuje upravljanje i raspolaganje sredstvima u svojini Republike Srbije.
Izvršni poverioci su stekli pravo prioritetnog namirenja na nepokretnosti izvršnog dužnika upisanoj u listu nepokretnosti br. 3274 KO K... i to: parc.top br. 2987 zgrada ugostiteljstva pod.br. 1 i
zgrada ugostiteljstva pod br.2 koje se nalaze na parceli površine 19a 07m i top.br.3953 zgrada turizma pod. br. 1. i zgrada ugostiteljstva pod br.2. koje se nalaze na parceli površine 7a 41 m2 , koja je
predmet izvršenja, danom upisa rešenja o izvršenju Isl.br. 172/05 od 17.06.2005.g. u katastru nepokretnosti, 18.08.2005.godine, dakle pre nastupanja pravnih posledica stečaja nad izvršnim dužnikom.
Kako je izvršni dužnik prestao da postoji danom donošenja rešenja Privrednog suda u P... 2
St.br.105/2010 od 22.06.2010. godine, koje je pravosnažno dana 20.10.2010. godine celokupna
imovina izvršnog dužnika, između ostalog i nepokretnosti koje su predmet izvršenja u ovom izvršnom postupku i na kojima je upisano založno pravo, prešla je u svojinu Republike Srbije saglasno odredbi čl. 154. st.2. Zakona o stečaju. Pošto su izvršni poverioci ranije stekli pravo prioritetnog namirenja na imovini izvršnog dužnika koji je prestao da postoji, a čija imovina je sada svojina Republike Srbije, isti imaju pravo da to potraživanje realizuju odnosno namire. Novi izvršni
dužnik je upravo Republika Srbija, po samom zakonu, kako su to izvršni poverioci podneskom
od 03.09.2010.godine i označili. Pri tome je nebitno što Republika Srbija imovinu izvršnog dužnika u katastru nepokretnosti nije uknjižila na svoje ime, jer izvršni poverioci zbog ovog propusta ne mogu trpeti štetne posledice i ostati nenamireni za potraživanje koje u smislu odredbe
čl.154. st.2. Zakona o stečaju ima privilegovan značaj u odnosu na potraživanja koja nisu obezbeđena odnosno u pogledu kojih poverioci nisu stekli pravo prioritetnog namirenja. Oni imaju zakonsko pravo da traže nastavak postupka izvršenja na predmetnoj nepokretnosti protiv novog
vlasnika, a to je u konkretnom slučaju Republika Srbija.
Iz navedenih razloga nije bilo mesta obustavi izvršenja na osnovu odredbe čl.68. st.2. ZIP, niti
odbijanju predloga izvršnih poverilaca za nastavak izvršnog postupka prema Republici Srbiji.
(Viši sud u Pančevu, Gž.449/11 12.04.2011. godine)
86.
Odredbom čl.203. ZPP regulisan je procesni položaj običnih tj. prostih suparničara i propisano da je svaki suparničar u parnici samostalna stranka i njegove radnje ili propuštanja ne
koriste niti štete drugim suparničarima.
Odredbom člana 204. ZPP regulisan je procesni položaj jedinstvenih suparničara i propisano da ako
se po zakonu ili zbog prirode pravnog odnosa spor može rešiti samo na jednak način prema svim suparničarima (jedinstveni suparničari), smatraju se oni kao jedna parnična stranka, tako da se kad pojedini
suparničari propuste koju parničnu radnju, dejstvo parničnih radnji koje su izvršili drugi suparničari proteže i na one koji te radnje nisu preduzeli.
Zakon o izvršnom postupku u svojim odredbama od čl.268. do 273. reguliše institut založnog
prava na nepokretnim i pokretnim stvarima na osnovu sporazuma stranaka u okviru koga izvršni poverilac može obezbediti svoje novčano potraživanje prema izvršnom dužniku, zasnivanjem založnog
prava na nepokretnosti izvršnog dužnika ili trećih lica (založni dužnici).
- 55 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
U konkretnom slučaju izvršni poverilac je to i učinio, a radi obezbeđenja svog potraživanja iz
ugovora o okvirnom kreditu zaključenim sa pravnim prethodnikom izvršnog dužnika, Preduzećem
za trgovinu "Teuta" iz P... od 05.10.2005.godine.
Založni dužnici, upravo zbog prirode njihovog odnosa, na osnovu zaključenog sporazuma, odgovaraju izvršnom poveriocu za obavezu izvršnog dužnika, ukoliko izvršni dužnik po dospelosti tu
obavezu ne izvrši, što je i svrha samog obezbeđenja potraživanja.
Iz iznetog sledi da izvršni dužnik i založni dužnici nisu jedinstveni i nužni suparničari i ne mogu
se smatrati jednom strankom u postupku, pa se na iste ne može primeniti odredba čl.204. ZPPa i njene pravne posledice. Stoga prestanak postojanja pravnog lica, kao razlog za prekid postupka predviđen odredbom čl.214. tač.4. ZPPa predstavlja osnov za prekid postupka samo u odnosu na ono pravno lice koje je prestalo da postoji, a u konkretnom slučaju to je izvršni dužnik. Ne može predstavljati
razlog za prekid postupka i u odnosu na založne dužnike, tako da nema smetnji da se u odnosu na založne dužnike izvršni postupak vodi.
(Viši sud u Pančevu, Gž.br. 114/11 22.02.2011. godine)
USLOVNA I UZAJAMNA OBAVEZA
(Član 24. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
87.
S obzirom da nisu utvrđene sve bitne činjenice, Privredni apelacioni sud nalazi da se u
ovom trenutku ne može ispitati pravilnost primene materijalnog prava, a ono se odnosi na ispunjenje uslova za određivanje izvršenja.
Izvršna isprava je, između ostalog, i izvršno sudsko poravnanje - član 30. Zakona o izvršnom
postupku. Sudsko poravnanje je izvršno ako je potraživanje iz poravnanja dospelo - član 33. Zakona
o izvršnom postupku.
Ukoliko ispunjenje obaveze zavisi od nastupanja uslova, tada nastupanje uslova izvršni poverilac dokazuje javnom ispravom, po zakonu overenom ispravom ili pravosnažnom odlukom donetom
u parničnom postupku - član 38. Zakona o izvršnom postupku.
Dospelo potraživanje se dokazuje zapisnikom o poravnanju, javnom ispravom ili po zakonu overenom ispravom, a ukoliko se tako ne može dokazati - onda pravosnažnom odlukom donetom u parničnom postupku. Dospelost potraživanja po poravnanju podrazumeva da je protekao rok za ispunjenje potraživanja.
Iz sadržine zapisnika o zaključenom poravnanju u konkretnom slučaju ne proizlazi da su stranke poravnanjem predvidele da obaveza predaje predmeta lizinga dospeva protekom određenog roka, već je
predviđeno da ova obaveza zavisi od ispunjavanja obaveze plaćanja lizing naknade od strane ovde izvršnog dužnika. Iz toga sledi da se radi o izvršenju koje zavisi od nastupanja uslova, a uslov je neispunjenje obaveze plaćanja lizing naknade.
Prema citiranom članu 38. Zakona o izvršnom postupku, ukoliko ispunjenje obaveze zavisi od
nastupanja uslova, tada nastupanje uslova izvršni poverilac dokazuje javnom ispravom, po zakonu
overenom ispravom ili pravosnažnom odlukom donetom u parničnom postupku. Ova odredba je imperativne prirode, pa je zato bez uticaja činjenica da je odredbom poravnanja predviđeno da se dokazom o neplaćanju lizing naknade smatra overeni izvod iz poslovnih knjiga poverioca.
- 56 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
Ovo zbog toga što je to u suprotnosti sa navedenom odredbom. Dakle, prvostepeni sud je propustio da pravilno primeni upravo član 38. Zakona, pa i odredbu iz člana 33. istog, od čega je zavisila
ocena ispunjenosti uslova da se izvršenje odredi. Zbog toga je, na osnovu člana 387. stav 1. tačka 3.
u vezi člana 377. Zakona o parničnom postupku, odlučeno kao u izreci ovog rešenja.
Saglasno članu 19. Zakona o izvršnom postupku, konstatovane su posledice ukidanja rešenja o
izvršenju, obustavom izvršenja u celini i ukidanjem sprovedenih izvršnih radnji.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 838/10 od 11.03.2010. godine)
ALTERNATIVNA OBAVEZA PO IZBORU IZVRŠNOG DUŽNIKA
(Član 25. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
88.
Kod alternativnog ovlašćenja pravo izbora da izvrši obavezu iz zahteva ili iz alternativnog
ovlašćenja ima samo tuženi i samo u fazi dobrovoljnog izvršenja.
Nisu osnovani takođe žalbeni navodi da prvostepeni sud nije mogao obavezati tuženog na isplatu
opredeljenog iznosa na ime vrednosti stvari i da je sud morao imati u vidu da je navedeni iznos previsoko opredeljen, jer se ne radi o delu tužbenog zahteva po kome sud odlučuje i tuženog obavezuje,
već se radi o alternativnom ovlašćenju tuženog u smislu člana 332. Zakona o parničnom postupku, u
kom slučaju se tuženom samo u formi alternativnog ovlašćenja omogućava da se oslobodi svoje obaveze nenovčanog karaktera isplatom opredeljenog novčanog iznosa, a isto ne predstavlja i obavezu,
već samo njegovo pravo i mogućnost. Upravo iz navedenih razloga i visinu opredeljenog iznosa iz
alternativnog ovlašćenja sud ne kontroliše i ne može uticati na istu. Stoga samom tuženom u konkretnoj situaciji postojanja alternativnog ovlašćenja preostaje mogućnost da ispuni obavezu iz tužbenog zahteva i preda navedene pokretne stvari koje su vlasništvo tužioca, tužiocu kao vlasniku, ili da
se opredeli za korišćenje alternativnog ovlašćenja i da umesto toga isplati opredeljeni iznos alternativnog ovlašćenja. Tu vrstu izbora u slučaju postojanja alternativnog ovlašćenja može izvršiti samo
tuženi u fazi dobrovoljnog izvršenja sudske odluke. U slučaju pokretanja postupka prinudnog izvršenja isto će biti sprovedeno samo u pogledu odluke o tužbenom zahtevu u odnosu na obavezu tuženog
usmerenu na vraćanje pokretnih stvari, a ne i u delu koji predstavlja alternativno ovlašćenje, odnosno
mogućnost tuženog na oslobađanje obaveze predaje isplatom opredeljenog iznosa. Iz navedenih razloga žalbeni navodi tuženog u pogledu alternativnog ovlašćenja nisu osnovani.
(Presuda Privrednog apelacionog suda, Pž. 4310/2010 od 16.06.2010. godine)
DOSTAVLJANJE IZVRŠNOM DUŽNIKU
(Član 29. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
89.
Zakonito je dostavljanje parničnoj stranci, preduzetniku, vlasniku radnje registrovane za
obavljanje privredne delatnosti, preko poslovođe radnje koji je upisan kod Agencije za privredne
registre sa ovlašćenjima da zastupa radnju na osnovu Zakona o privatnim preduzetnicima.
- 57 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
U postupku donošenja pobijane presude nije bilo bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz
člana 361. stav 2. Zakona o parničnom postupku, na koje ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni bitne povrede na koju se žalbom tužene ukazuje, a odnosi se na član 361. stav 2. tačka 7) navedenog zakona. Iz dokaza u spisima proizlazi da je tuženoj, kao preduzetniku koji je registrovan za
obavljanje privredne delatnosti, dostava poziva izvršena preko poslovođe koji je upisan kod Agencije za privredne registre sa ovlašćenjima predviđenim Zakonom o privatnim preduzetnicima (dalje:
Zakon). Iz toga proizlazi da je poziv za ročište za glavnu raspravu dostavljen na zakonit način, jer
ovlašćenje poslovođe radnje upisanog u registar da zastupa radnju (pa i da primi pismeno) proizlazi
iz člana 25. stav 2. Zakona.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Pž. 1018/2010 od 24.02.2010. godine)
VRAĆANJE U PREĐAŠNJE STANJE I
VEŠTAČENJE
(Član 30. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
90.
Na procenu i prodaju udela shodno se primenjuju odredbe zakona koje uređuju procenu i
prodaju pokretnih stvari.
Veštačenje u postupku izvršenja nije dozvoljeno - član 30. stav 4. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Na procenu i prodaju udela shodno se primenjuju odredbe zakona koje uređuju procenu i prodaju pokretnih stvari - član 200. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Procenu pokretnih stvari vrši sudski izvršitelj odn. izvršitelj, a sud odn. izvršitelj može odlučiti i da se procena izvrši na osnovu pismene ili usmene informacije o ceni, dobijene od odgovarajućih organizacija, institucija ili pravnih odn. fizičkih lica - član 92. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Pored toga, izvršni poverilac i izvršni dužnik mogu sporazumno utvrditi vrednost udela.
Ukoliko ne dođe do sporazumnog utvrđivanja vrednosti udela, s obzirom da je za procenu vrednosti
udela potrebna posebna stručnost, bilo bi celishodno da sud izvrši procenu vrednosti udela tako što će
pribaviti informaciju o tržišnoj vrednosti od odgovarajućih stručnih lica, kao što su revizorske kuće i
ovlašćeni procenjivači vrednosti kapitala preduzeća.
(Sednica Odeljenja Privrednog apelacionog suda od 23.10.2012. godine)
91.
Izrekom pobijanog rešenja predlog za vraćanje u pređašnje stanje odbačen je kao neuredan, a u obrazloženju navedenog rešenja se navodi zbog čega prvostepeni sud ocenjuje priložene pisane dokaze kao nepotpune, što bi ukazivalo da nalazi da predlog nije osnovan. To ovo rešenje čini protivrečnim i nejasnim.
- 58 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
Prema članu 115. stav 2. Zakona o parničnom postupku predlog za vraćanje u pređašnje stanje
koji nije zasnovan na opšte poznatim činjenicama, a uz koji stranka nije podnela i nije predložila odgovarajuće dokaze, sud odbacuje kao neuredan. Iz navedene odredbe proizlazi da je neuredan onaj
predlog za vraćanje u pređašnje stanje uz koji nije niti priložen, niti je u predlogu predložen bilo koji
dokaz, a ne zasniva se na opšte poznatim činjenicama. Razumljivo da u navedenoj situaciji dokazi ne
mogu biti cenjeni, jer niti su priloženi, niti su predloženi. Predlog uz koji su podneti dokazi nije neuredan. Ako dokazi prema oceni suda nisu verodostojni i nisu potpuni, odnosno ne dokazuju činjenicu
od koje zavisi ocena opravdanosti razloga za propuštanje parnične radnje, to je razlog za odbijanje
predloga za vraćanje u pređašnje stanje, a ne za njegovo odbacivanje.
U konkretnom slučaju tužilac je uz predlog za vraćanje u pređašnje stanje priložio dva pisana dokaza, predložio je i saslušanje svedoka, pa je pogrešan zaključak prvostepenog suda da je ovaj predlog neuredan, jer u njemu nisu ni predloženi dokazi, odnosno jer uz njega nisu priloženi dokazi. Drugo je pitanje da li navedeni dokazi dokazuju činjenice o kojima je punomoćnik tužioca izneo tvrdnje, a tiču se
opravdanosti razloga za propuštanje ročišta za glavnu raspravu.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Pž. 3033/2010 od 13.05.2010. godine)
92.
Uz predlog za vraćanje u pređašnje stanje zbog propuštanja roka za prigovor, izvršni dužnik mora istovremeno dostaviti i prigovor na rešenje o izvršenju doneto na osnovu verodostojne isprave.
Privredni apelacioni sud je našao da žalba nije osnovana, imajući u vidu pravilnost pobijanog rešenja na osnovu člana 372. i 388. Zakona o parničnom postupku i člana 27. Zakona o izvršnom postupku.
Iz spisa predmeta proizilazi, a to tuženi i ne osporava, da je naznačeno rešenje o izvršenju tuženom dostavljeno 18.06.2010. godine.
Prema prijemnom pečatu suda, prigovor je podnet kao preporučena pošiljka predata na pošti
23.06.2010. godine, pa je stoga pravilna ocena prvostepenog suda da je navedeni prigovor predat neblagovremeno - predat po isteku roka od 3 dana, predviđenog članom 12. stav 4. Zakona o izvršnom
postupku.
Iz navedenih razloga, pravilno je - na osnovu člana 20. stav 1. Zakona o izvršnom postupku – prvostepeni sud prigovor odbacio kao neblagovremen pobijanim rešenjem.
Žalbeni navodi kojima izvršni dužnik obrazlaže razloge zbog kojih je kasnio sa blagovremenim
podnošenjem prigovora, nisu od uticaja jer se mogu ceniti samo u postupku po predlogu za vraćanje
u pređašnje stanje, koji bi eventualno bio podnet zajedno sa prigovorom i zbog propuštanja roka za
podnošenje istog u smislu člana 22. Zakona o izvršnom postupku. U konkretnom postupku izvršni
dužnik nije podneo ovaj predlog.
Iz tih razloga, kako pri donošenju pobijane odluke nisu učinjene apsolutno bitne povrede odredaba
iz člana 361. stav 2. Zakona o parničnom postupku, o kojima ovaj sud vodi računa po službenoj dužnosti, a shodno članu 27. Zakona o izvršnom postupku - to se pobijano rešenje kao pravilno potvrđuje na
osnovu člana 387. stav 1. tačka 2. Zakona o parničnom postupku i člana 27. Zakona o izvršnom postupku, a žalba izvršnog dužnika kao neosnovana odbija.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 3337/10 od 09.12.2010. godine)
- 59 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
TROŠKOVI POSTUPKA
(Član 34. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
93.
Odlukom iz stava 2. izreke ovog rešenja Veće je donelo na osnovu čl. 29. st. 1. Zakona o advokaturi koji izričito propisuje da je svaki advokat dužan da na svaki podnesak pored pečata isti podnesak i potpiše, što u konkretnom slučaju nije tako, obzirom da je predlog za izvršenje potpisao lično
izvršni poverilac a ne advokat čiji je štambilj u gornjem levom uglu predloga za izvršenje, tako da po
oceni Veća izvršni poverilac nema pravo na naknadu troškova za pisanje predloga od strane kvalifikovanog lica u iznosu od 6.000,00 dinara.
(Osnovni sud u Požarevcu, Sudska jeinica u Petrovcu na Mlavi, Ipv. I 574/12 od 25.12.2012. godine)
94.
U slučaju delimičnog uspeha tužioca u sporu za naknadu nematerijalne štete, troškovi postupka na ime nagrade za rad advokata i na ime sudske takse određuju se prema visini dosuđenog iznosa naknade.
Tužilac ima pravo na naknadu svih troškova veštačenja, nezavisno od visine dosuđene naknade,
ukoliko je veštačenje bilo nužno.
Odredbom člana 149. stav 2. ZPP propisano je da ako stranka delimično uspe u parnici, sud može s obzirom na postignuti uspeh odrediti da svaka stranka snosi svoje troškove ili da jedna stranka
naknadi drugoj srazmeran deo troškova. Prema stavu trećem iste odredbe, sud može odlučiti da jedna
stranka naknadi sve troškove koje je protivna stranka imala, ako protivna stranka nije uspela samo u
srazmerno neznatnom delu svog zahteva, a zbog toga nisu nastali posebni troškovi.
Iz navedene odredbe proizilazi da je uspeh ili neuspeh tužioca u parnici srazmeran uspehu ili neuspehu tuženog (ono što je uspeh za tužioca neuspeh je za tuženog i obrnuto). Pri tom se kao osnovni kriterijum kod novčanih sporova uzima vrednost – visina novčanog iznosa za koji je tužbeni zahtev usvojen, odnosno odbijen.
U sporovima za naknadu nematerijalne štete čija se visina određuje u momentu presuđenja, po
slobodnoj oceni i uz vođenje računa o svim okolnostima konkretnog slučaja sa ciljem da tužiocu bude pružena satisfakcija, citirana zakonska odredba ne bi se mogla primeniti prostim svođenjem na
odnos visine novčanog iznosa za koji je usvojen tužbeni zahtev sa visinom novčanog iznosa za koji
je tužbeni zahtev odbijen. Načelo pravičnosti koje se u ovoj vrsti sporova primenjuje prilikom određivanja novčane naknade nematerijalne štete mora se primeniti i pri odlučivanju o troškovima postupka. Ako to ne bi bio slučaj, mogla bi nastati nepravična situacija – da je tužilac ostvario pravo na
naknadu, ali da je i pored toga dužan protivnoj stranci naknaditi troškove postupka jer je novčani iznos za koji je tužbeni zahtev odbijen viši od iznosa za koji je tužbeni zahtev usvojen.
Zbog toga bi u ovim parnicama tužiocu koji je delimično uspeo u sporu trebalo priznati troškove
za nagradu advokatu i sudsku taksu prema visini tužbenog zahteva sa kojim je uspeo u parnici.
Nezavisno od visine dosuđene naknade nematerijalne štete, tužilac bi imao pravo na naknadu
troškova veštačenja u punom iznosu, ako je izvođenje tog dokaza bilo nužno.
(Pravno shvatanje je usvojeno na sednici Građanskog odeljenja
Apelacionog suda u Beogradu koja je održana 21. 11. 2011. godine)
- 60 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
95.
Sud ima ovlašćenje da obustavi izvršni postupak ako se kumulativno steknu oba uslova
predviđena članom člana 43. stav 2. Zakona o izvršnom postupku.
Ovaj sud, kao drugostepeni, odlučujući o žalbi izvršnog poverioca kojim je obustavljeno izvršenje
po rešenju o izvršenju istoga suda od 27.07.2010. godine, nalazi da je prilikom njegovog donošenja pravilno primenjen član 43. stav 2. Zakona o izvršnom postupku.
Kada izvršni poverilac ne predujmi troškove izvršenja u roku koji odredi sud, sud će obustaviti
izvršenje ako troškovi ne budu predujmljeni u ostavljenom roku, a bez njih se izvršenje ne može
sprovesti – član 43. stav 2. Zakona o izvršnom postupku.
U predmetnom slučaju, rok za uplatu predujma troškova izvršenja isticao je dana 04.01.2011.
godine, dok je izvršni poverilac izvršio uplatu troškova nakon isticanja roka (dana 18.01.2011.
godine) i nakon donošenja rešenja o obustavljanju postupka od 17.01.2011. godine, dakle – nakon nastupanja zakonom propisanih posledica nepostupanja u naloženom roku, te stoga izvršena
uplata ne može proizvesti procesno-pravno dejstvo i ne utiče na pravilnost donetog rešenja od
17.01.2011. godine. Prvostepeni sud je stoga pravilno u ovom svom rešenju zaključio da su se
kumulativno stekla oba uslova predviđena članom 43. stav 2. Zakona o izvršnom postupku tj. da
troškovi nisu uplaćeni u naloženom roku, a isti su bili neophodni za izlazak službenog lica. Zbog
toga su nastupile i procesne posledice predviđene ovom odredbom, koja na imperativan način reguliše spornu situaciju.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 374/11(2) od 23.02.2011. godine)
96.
Prilikom sprovođenja službenih radnji popisa i procene i prodaje pokretnih stvari izvršnog
dužnika, izvršni poverilac ima pravo na naknadu troškova povodom pristupa advokata kao
njegovog punomoćnika.
Punomoćnik izvršnog poverioca – kako proizilazi iz spisa ove pravne stvari - prisustvovao je
dana 25.03.2010. godine, 20.04.2010. godine i 28.05.2010. godine sprovođenju službenih radnji
popisa i procene pokretnih stvari izvršnog dužnika i prodaji pokretnih stvari izvršnog dužnika.
Punomoćnik izvršnog poverioca je advokat i tražio je sudu troškove za ova tri pristupa opredeljeno po AT.
Nalazeći da troškovi koji se odnose na zastupanje izvršnog poverioca prilikom sprovođenja
navedenih službenih radnji nisu bili potrebni za izvršenje, prvostepeni sud pogrešno primenjuje
odredbu člana 43. stav 4. Zakona o izvršnom postupku. Naime, to što ove službene radnje sprovodi sudski izvršitelj, a bez prisustva sudije, nije razlog da se smatra da ovi troškovi nisu potrebni za izvršenje. Prema stavu ovog suda ti troškovi su potrebni, jer izvršni poverilac na taj način
kontroliše sprovođenje izvršenja odn. na neki drugi način kontroliše i ima uvid u rad sudskog izvršitelja. Sa druge strane, tako ima uvid u celokupni tok postupka kako bi mogao da koristi svoja
prava i da stavlja predloge u vezi sa daljim tokom postupka. Drugim rečima, ovi troškovi su potrebni radi vođenja izvršnog postupka i zato - u smislu navedene zakonske odredbe - oni moraju
biti dosuđeni izvršnom poveriocu.
(Iz Rešenja Višeg suda u Valjevu, Gž. 39/11 od 19.01.2011. godine)
- 61 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
97.
Pravilno je, takođe, prema nalaženju ovoga suda, prvostepeni sud, pri odmeravanju troškova i
odluci o istima, imao u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja u kojem je dug plaćen na dan podnošenja predloga, pa je pravilnom primenom odredaba čl. 149. i 150. Zakona o parničnom postupku dosudio samo nužne troškove koje je tužilac imao, pravilno ceneći da nije nužno da u istom danu po
dve odvojene verodostojne isprave tužilac podnese dva odvojena predloga za izvršenje i time značajno, nepotrebno i neopravdano poveća troškove samog postupka, pa je, stoga, uz obrazloženje koje u
potpunosti prihvata i ovaj sud, odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove.
(Presuda Privrednog apelacionog suda, Pž. 2496/2010(2) od 3.06.2010. godine)
98.
Pobijanim rešenjem je na osnovu odredaba člana 49. i člana 68. Zakona o izvršnom postupku obustavljen izvršni postupak protiv izvršnog dužnika S.R, jer izvršni poverilac u datom roku nije postupio po zaključku od 26.01.2010. godine kojim ga je sud obavezao da obezbedi prisustvo bravara radi sprovođenja izvršenja, pa se izvršenje nije moglo sprovesti.
Prema stanju u spisima, rešenjem o izvršenju određeno je izvršenje plenidbom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika koje se nalaze u njegovom stanu, a radi naplate novčanih potraživanja izvršnog poverioca. Posle neuspešnih pokušaja popisa pokretnih stvari izvršnog dužnika dana
18.11.2009. i 22.01.2010. godine, prvostepeni sud je zaključkom od 26.01.2010. godine obavestio
stranke da je zakazano sprovođenje izvršenja popisom dužnikovih pokretnih stvari za dan
09.03.2010. godine, te je naložio izvršnom dužniku da toga dana bude u svom stanu, pod pretnjom
prinudnog ulaska u stan. Istim zaključkom sud je pozvao izvršnog poverioca da pristupi sprovođenju
izvršenja i da obezbedi prisustvo bravara radi sprovođenja izvršenja, pod pretnjom obustave postupka. Kako izvršni poverilac nije postupio po zaključku prvostepenog suda, te navedenog dana nije
obezbedio prisustvo bravara, prvostepeni sud je doneo pobijano rešenje kojim je postupak obustavio.
Odredbom člana 56. stav 3. Zakona o izvršnom postupku propisano je da će sudski izvršitelj u
prisustvu dva punoletna građanina otvoriti prostoriju koja je zaključana, a u kojoj je potrebno sprovesti izvršne radnje. Iz sadržine navedene odredbe ne proizilazi obaveza sudskog izvršitelja da lično
otvori zaključana vrata tako što će izvršiti obijanje i zamenu brave, posebno imajući u vidu da za to
nije stručan. Suprotno žalbenim navodima, izvršni poverilac je u obavezi da aktivno učestvuje u izvršnom postupku, odnosno da postupa po nalozima suda kako bi se izvršenje moglo sprovesti, što u
konkretnoj situaciji znači da obezbedi prisustvo bravara ili da obavesti sud da nije u mogućnosti da
postupi po ovom nalogu, u kom slučaju bi sud obavezao izvršnog poverioca da predujmi troškove
potrebne za angažovanje bravara, shodno odredbi člana 43. stav 1. Zakona o izvršnom postupku, kako bi se obezbedilo njegovo prisustvo koje je neophodno za sprovođenje izvršenja. Sud postupak izvršenja sprovodi po službenoj dužnosti u pojedinim slučajevima izričito predviđenih Zakonom, te po
službenoj dužnosti sprovodi pojedine radnje sprovođenja izvršenja izričito predviđene odredbama
Zakona o izvršnom postupku. Stoga nisu osnovani žalbeni navodi izvršnog poverioca da ne postoji
obaveza izvršnog poverioca da aktivno učestvuje u sprovođenju izvršenja. Naprotiv, izvršni poverilac je dužan da aktivno učestvuje u sprovođenju izvršenja i postupa po nalozima suda, a pasivno držanje izvršnog poverioca koje dovede do nemogućnosti sprovođenja izvršenja dovodi i do obustave
izvršnog postupka. U konkretnom slučaju sudski izvršitelj je, postupajući po službenoj dužnosti u
skladu sa odredbama člana 72. Zakona o izvršnom postupku, izašao na lice mesta radi popisa pokretnih stvari. Kako su dva pokušaja popisa ostala bezuspešna jer zbog zaključanih vrata nije bilo mogu- 62 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
će ući u stan dužnika i sprovesti radnju popisa pokretnih stvari, prvostepeni sud je pozvao izvršnog
poverioca da obezbedi bravara radi sprovođenja izvršenja.
Kako izvršni poverilac nije obezbedio bravara, niti je izvestio sud da nije u mogućnosti da istog
obezbedi, nakon čega bi bio obavezan na uplatu predujma troškova angažovanja bravara od strane
suda, nastupila je nemogućnost daljeg sprovođenja izvršenja, te je prvostepeni sud u ovoj situaciji
pravilno obustavio postupak. Iz navedenih razloga nisu od značaja ni žalbeni navodi izvršnog poverioca da je u predlogu za dozvolu izvršenja predložio da se popis i prodaja pokretnih stvari izvršnog
dužnika izvrše bez intervencije izvršnog poverioca.
(Iz Rešenja Višeg suda u Novom Sadu, poslovni broj Gž. 1360/10 od 02.09.2010. godine)
99.
Iz sadržaja spisa proizilazi da je prvostepeni sud doneo rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave popisom, ostavljanjem na čuvanje izvršnom dužniku i prodajom pokretnih
stvari koje se nađu u stanu izvršnog dužnika i plenidbom i prenosom ½ zarade- penzije koju
izvršni dužnik prima do naplate ukupne izvršne tražbine i prenosom naplaćene tražbine u korist tekućeg računa izvršnog poverioca.
Zaključkom prvostepenog suda od 02.10.2009. godine, pozvan je izvršni dužnik da pristupi
sprovođenju izvršenja, ta da obezbedi prisustvo bravara radi sprovođenja izvršenja, na osnovu odredbe člana 9. ZIP-a i poučen da će se izvršenje obustaviti ukoliko ne postupi po zaključku suda. Kako
izvršni poverilac nije postupio po zaključku od 02.10.2009. godine, pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo, odredbu člana 68. ZIP-a, kada je doneo pobijano rešenje.
Neosnovano se u žalbi izvršnog poverioca ističe da nisu bili ispunjeni uslovi za donošenje pobijanog rešenja jer je po navodima žalbe, izvršni poverilac obezbedio prisustvo svog radnika - bravara,
koji je prisustvovao izvršenju, ali nije imao odgovarajuću bravu kojom bi bila zamenjena brava na
stanu izvršnog dužnika. Naime, samo prisustvo radnika izvršnog poverioca - bravara, bez neohodnog
alata za ulazak u stan izvršnog dužnika i za obezbeđenje prostorija po završenom popisu i proceni
pokretnih stvari, ne može se smatrati postupanjem u skladu sa zaključkom prvostepenog suda od
02.10.2009. godine, jer sudskom izvršitelju nije omogućen ulazak u prostorije izvršnog dužnika. Kako je
izvršni poverilac upozoren na posledice nepostupanja u skladu sa pomenutim zaključkom prvostepenog
suda, pravilno je prvostepeni sud postupio kada je doneo pobijano rešenje, a shodno člana 68. ZIP-a.
(Iz Rešenja Višeg suda u Novom Sadu, poslovni broj Gž. 2502/10 od 12.02.2010. godine)
100.
Rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u P... III 5 I.br.2123/10 od 16.02.2010.god., odobreno je
prinudno izvršenje radi vraćanja tužioca na rad i naplate parničnih troškova od 45.500,00 dinara sa
pripadajućom kamatom s tim da se troškovi parničnog postupka uplate na račun advokata.
Izvršni dužnik smatra da troškovi izvršnog postupka ne mogu biti isplaćeni advokatu i u prilogu
je dostavio stavove Trgovinskog suda o tom pitanju.
Žalbeni navodi da advokat nije poverilac parničnih troškova te da je dužan da priloži dokaz o
prenosu potraživanja za naplatu parničnih troškova, su delimično tačni ali u ovom predmetu nisu
osnovani. Kao izvršni poverilac glavnog potraživanja i sporednih potraživanja označen je PN, što je
u skladu sa izvršnom ispravom, pa prema tome on nije preneo svoje potraživanje na advokata. Izvršni poverilac je ovlastio advokata da naplati parnične troškove što je u skladu sa odredbom čl.305.
ZOO koji određuje da ispunjenje obaveze mora biti izvršeno poveriocu a da je punovažno i kada je
- 63 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
izvršeno trećem licu ako je to poverilac odobrio, što je u ovom predmetu izvršni poverilac i učinio.
U pogledu stava koje je izvršni dužnik potkrepio odlukama Trgovinskog suda napominje se da su
različite obaveze u pogledu poslovanja između fizičkih i pravnih lica jer fizička lica nisu dužna da
posluju u skladu sa platnim prometom odnosno preko računa jer ih i nemaju za razliku od privrednih
subjekata odnosno pravnih lica koji imaju zakonsku obavezu da posluju preko poslovnog računa, te
da se stavovi odnose na poslovanje između privrednih subjekata za razliku od ovog slučaja i uopšte
situacije kada je poverilac ili dužnik fizičko lice.
(Viši sud u Pančevu, Gž.br. 1434/10 (2009) od 04.05.2010. godine)
SADRŽINA I POVLAČENJE PREDLOGA ZA IZVRŠENJE
(Član 35. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
101.
U ponovljenom postupku sud će naložiti izvršnom poveriocu da uredi predlog za izvršenje u
skladu sa izvršnom ispravom na način što će tačno navesti datume dospelosti svake pojedinačne
rate, opredeliti njihov iznos i odrediti vrstu kamate a sve u skladu sa Zakonom o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanja zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrenih proizvoda.
(Osnovni sud u Požarevcu, Sudska jedinica Petrovac na Mlavi,
IPV. I 32/13 od 6.02.2013. godine)
102.
Obaveza naknade parničnih troškova je novčana obaveza koja dospeva donošenjem odluke, na koju je dužnik obavezan plaćati zateznu kamatu od donošenja odluke do isplate.
Parnični troškovi definisani su u članu 150. Zakona o parničnom postupku, kao izdaci učinjeni
u toku ili povodom postupka, koji obuhvataju i nagradu za rad advokata i drugih lica kojima zakon
priznaje pravo na naknadu. U toku parnice svaka stranka prethodno sama snosi troškove koje je
prouzrokovala svojim radnjama (član 151. ZPP). Prethodno snošenje parničnih troškova je procesna dužnost stranke koju ona treba da ispuni u svom sopstvenom interesu, ukoliko želi da uspe u
parnici. Pored prethodnog snošenja parničnih troškova kojim stranke svojim materijalnim sredstvima omogućavaju vođenje parnice, Zakon o parničnom postupku reguliše i konačno snošenje parničnih troškova. Stranka koja izgubi parnicu dužna je drugoj stranci naknaditi parnične troškove
(član 153. ZPP), odnosno nadoknaditi parnične troškove koji su prouzrokovani njenom krivicom ili
slučajem koji se njoj dogodio, bez obzira na to što se parnica okončala u njenu korist (čl. 155, 156,
157. i 159. ZPP).
Obaveza naknade parničnih troškova je po svojoj prirodi zakonska obligacija. To je i novčana
obaveza jer se sastoji u plaćanju određene svote novca, specifična samo po tome što ne nastaje voljom stranaka nego na osnovu zakona i odlukom suda, ali se time ne menja njena priroda novčane
obaveze. Zbog toga nema razloga da se na obavezu naknade parničnih troškova ne primeni pravilo o
zateznoj kamati.
- 64 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
Počev od stupanja na snagu izmena i dopuna Zakona o izvršnom postupku ("Službeni list
SFRJ" br. 20/78), u svim narednim zakonima koji su uređivali postupak izvršenja bilo je predviđeno da će sud, na predlog izvršnog poverioca, ako su u izvršnoj ispravi određeni troškovi postupka rešenjem odrediti naplatu zatezne kamate na iznos dosuđenih troškova po propisanoj stopi
od dana donošenja izvršne isprave do dana naplate. Odredbe sa takvom sadržinom postojale su u
članu 20. stav 2. Zakona o izvršnom postupku ("Službeni list SFRJ" br. 20/78 sa kasnijim izmenama i dopunama), članu 21. Zakona o izvršnom postupku ("Službeni list SRJ" br. 28/00 sa kasnijim izmenama i dopunama) i članu 35. stav 2. Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik
RS" br. 125/04). Pošto su ove odredbe omogućavale stranci da u izvršnom postupku ostvari pravo na zateznu kamatu na dosuđene parnične troškove od dana donošenja izvršne isprave, stranke
u svojim zahtevima za naknadu troškova postupka nisu posebno tražili i naplatu zatezne kamate,
niti su sudovi u odluci o parničnim troškovima određivali obavezu plaćanja zatezne kamate (izuzetak su sudovi sa teritorije Autonomne pokrajine Vojvodine). Zakon o izvršenju i obezbeđenju
("Službeni glasnik RS" br. 31/11), ne sadrži takvu odredbu, pa zato stranka kojoj su dosuđeni parnični troškovi ne može u izvršnom postupku tražiti naplatu zatezne kamate.
To je bio razlog da stranke, od početka primene navedenog zakona, u zahtevu za naknadu parničnih
troškova koji podnose u parničnom postupku traže i plaćanje zatezne kamate od dana donošenja odluke.
Zakon o parničnom postupku, u delu kojim uređuje parnične troškove, ne sadrži odredbu o zateznoj kamati. Međutim, to ne znači da zbog toga ne postoji obaveza plaćanja zatezne kamate predviđena članom
277. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Tom odredbom je propisano da dužnik koji zadocni sa ispunjenjem novčane obaveze duguje, pored glavnice, i zateznu kamatu po stopi utvrđenoj Saveznim zakonom. O naknadi parničnih troškova, shodno članu 163. stav 1. ZPP, odlučuje sud na određeni zahtev
stranke koja je, prema stavu drugom te odredbe, dužna da u zahtevu opredeli vrstu i iznos troškova za
koje traži naknadu. Podnošenjem takvog zahteva stranka poziva svog protivnika da ispuni zakonsku
obavezu naknade parničnih troškova i na taj način, u smislu člana 324. stav 2. Zakona o obligacionim
odnosima, stvara uslove za nastupanje dužničke docnje. O tom zahtevu, kako je to propisano članom
163. stav 3. ZPP, sud odlučuje u presudi ili rešenju kojim se okončava postupak. Zato je obaveza naknade parničnih troškova dospela danom donošenja odluke i od tada teče obaveza na plaćanje zatezne kamate na iznos parničnih troškova koji je tom odlukom dosuđen.
(Pravno shvatanje je usvojeno sa sednici Građanskog odeljenja
Apelacionog suda u Beogradu, koja je održana 24.12.2012. godine)
103.
Rešenjem o izvršenju se ne može odrediti naplata zatezne kamate na iznose dosuđenih troškova postupka određenih u izvršnoj ispravi.
Određivanje naplate zatezne kamate u izvršnom postupku na iznos troškova dosuđenih izvršnom
ispravom, kako je to bilo predviđeno članom 35. stav 2. Zakona o izvršnom postupku, ovaj zakon ne
predviđa. Zato se zatezna kamata ne može odrediti niti naplatiti, jer takva obaveza nije predviđena
izvršnom ispravom, a za utvrđivanje takve obaveze rešenjem o izvršenju ne postoji zakonski osnov.
(Pravni stav Odeljenja Privrednog apelacionog suda sa sednice od 23.10.2012. godine)
104.
Izvršni poverilac je ovlašćen da u predlogu odredi način na koji će mu biti isplaćeno potraživanje koje je naplaćeno izvršnom dužniku.
- 65 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
Ožalbenim rešenjem je na osnovu presude Osnovnog suda u K... P. 2686/10 od 28.04.2010. godine, određeno izvršenje prema izvršnom dužniku J.B., radi naplate troškova parničnog postupka izvršnog poverioca P.V. u iznosu od 58.000,00 dinara sa kamatom po Zakonu o visini stope zatezne
kamate od 28.04.2010. godine do isplate i troškova izvršenja po odmerenju suda popisom, procenom
i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika, te isplatom iznosa dobijenog prodajom punomoćniku
izvršnog poverioca advokatu H.J. iz K...
Iz prvostepenog rešenja proizilazi da je presudom Osnovnog suda u K... P. 2686/10 od
28.04.2010. godine izvršni dužnik, J.B. obavezan da izvršnom poveriocu P.V. na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 58.000,00 dinara, u roku od 15 dana od prijema presude. Imajući ovo
u vidu prvostepeni sud doneo je ožalbeno rešenje.
Članom 88. Zakona o parničnom postupku propisano je da obim punomoćja određuje stranka.
Punomoćjem od 11.02.2011. godine, izvršni poverilac P.V. ovlastio je punomoćnika H.J. da naplati
troškove parničnog postupka dosuđene u stavu 5. izreke izvršne isprave, kao i troškove izvršnog postupka po odmerenju suda. Naime, u konkretnom slučaju je tuženi iz izvršne isprave, presude
Osnovnog suda u K... P. 2686/10 od dana 28.04.2010. godine izvršni poverilac i u ovom postupku.
Ožalbenim rešenjem je po predlogu izvršnog poverioca određeno prinudno izvršenje radi naplate
novčanog potraživanja izvršnog poverioca P.V. protiv izvršnog dužnika J.B., koji su bili i stranke
parničnog postupka u kome je ishodovana izvršna isprava na osnovu koje je određeno ovo izvršenje.
Činjenica je da je rešenjem određeno da će se potraživanje isplatiti uplatom punomoćniku izvršnog
poverioca, ali to u konkretnom slučaju ne može biti povreda odredaba postupka, jer je izvršni poverilac ovlašćen da u predlogu odredi način na koji će mu biti isplaćeno potraživanje koje je naplaćeno
izvršnom dužniku, što je izvršni poverilac i učinio, ovlašćujući svoga punomoćnika da primi isplatu
prinudno naplaćenog iznosa od izvršnog dužnika. Iz ovog razloga su neosnovani navodi žalbe koji se
odnose na navodni nedostatak ovlašćenja punomoćnika izvršnog poverioca da naplati u ime i za račun svog vlastodavca navedene iznose.
(Iz Rešenja Osnovnog suda u Kraljevu I. 332/11 od 15.03.2011. i
Rešenje Višeg suda u Kraljevu 2 Gž. 807/11 od 14.07.2011. godine)
105.
Razmatrajući navedeni predlog, kao i doneto rešenje o izvršenju, ovaj sud nalazi da izvršni poverilac nije podneo uredan predlog za izvršenje, a imajući u vidu citirani član ZIP-u, obzirom da je
kao sredstvo izvršenja po predlogu za izvršenje izvršnog poverioca navedena plenidba penzije koju
izvršni poverilac ostvaruje preko RF PIO, a da čl. 156. st. 4. ZIP propisuje da se izvršenje na zaradi i
penziji, kao i na naknadi zarade može sprovesti do iznosa 2/3 zarade, penzije ili naknade zarade.
U ponovnom postupku, prvostepeni sud će pozvati izvršnog poverioca da uredi svoj predlog za
izvršenje, shodno čl. 156. st. 1. ZIP, te će nakon toga biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku u ovoj izvršnoj stvari.
(Okružni sud u Požarevcu, Gž. 809/11od 29.06.2011. godine)
106.
Izvršni poverilac može u toku celog izvršnog postupka da povuče predlog za izvršenje, bez saglasnosti izvršnog dužnika ili suda, i u tom slučaju se izvršni postupak obustavlja.
Prvostepenim rešenjem obustavljen je postupak izvršenja rešenja o izvršenju I. 57/07 od
6.02.2007. godine, u delu u kome je određeno izvršenje prodajom jednog zasebnog poslovnog pro- 66 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
stora – lokala ukupne površine 30 m2 koji se nalazi na kp 1777/12 KO K..., jer je izvršni poverilac
povukao predlog za izvršenje u delu koji se odnosi na ovu nepokretnost.
Prema oceni Višeg suda prvostepena odluka je pravilna. Naime, prema članu 8. Zakona o izvršnom postupku (u daljem tekstu ZIP) sud određuje izvršenje, odnosno obezbeđenje onim sredstvom i
na onim predmetima koji su navedeni u izvršnom predlogu, odnosno u predlogu za obezbeđenje. Dakle, izvršni poverilac disponira vrstom sredstva izvršenja i predmeta na kome će sprovoditi izvršenje
i dužan je da to naznači u predlogu za izvršenje, odnosno obezbeđenje. U konkretnom slučaju izvršenje je određeno na osnovu sporazuma o zasnivanju založnog prava prema izvršnim dužnicima prodajom nepokretnosti i to dvospratnog stambenog objekta – kuće na kp. br. 1777/12 KO K... i zasebnog poslovnog prostora – lokala površine 30 m2 na istoj katastarskoj parceli. Međutim, članom 51.
ZIP je propisano da će se postupak izvršenja obustaviti bez pristanka izvršnog dužnika, ako izvršni
poverilac povuče predlog za izvršenje u celosti ili delimično. Dakle, zakon ostavlja mogućnost poveriocu da u toku celog izvršnog postupka, bez pristanka izvršnog dužnika ili saglasnosti suda, povuče predlog za izvršenje. Povlačenje predloga, kao i podnošenje predloga, je dispozicija i pravo
izvršnog poverioca, i u tom slučaju sud rešenjem konstatuje da se postupak obustavlja, što je pravilno i učinio prvostepeni sud, s obzirom na to da je poverilac na ročištu povukao predlog u delu u
kome se odnosi na objekat – lokal na predmetnoj parceli. Imajući u vidu ovu zakonsku odredbu,
žalbeni navodi izvršnih dužnika koji se odnose na to da sud nije cenio tešku situaciju u kojoj će se
oni naći nakon odvojene prodaje predmetnih objekata, nisu od uticaja na pravilnost ožalbenog rešenja i ne mogu dovesti do drugačije odluke suda.
(Iz Rešenja Osnovnog suda u Kraljevu I. 4196/10 od 24.03.2011. i
Rešenje Višeg suda u Kraljevu 1Gž. 742/11 od 27.06.2011. godine)
107.
Zakonska zatezna kamata na iznos glavnog potraivanja može biti predmet izvršenja jedino ukoliko je izvršni dužnik izvršnom ispravom obavezan na plaćanje iste, što nije slučaj kada su u izvršnoj
ispravi određeni troškovi postupka.
(Iz Rešenja Višeg suda u Čačku, Gž. 23/11 od 26.01.2011. godine)
108.
Vrednost predloga za izvršenje je neophodna procesna pretpostavka za odlučivanje o osnovanosti predloga za izvršenje na koju sud pazi po službenoj dužnosti, jer sadržinski nedostaci
predloga za izvršenje predstavljaju razlog koji sprečava izvršenje u smislu odredbe čl. 15. ZIP.
Odredbom člana 49. stav 1. ZIP propisano je da u predlogu za izvršenje moraju biti naznačeni: izvršni poverilac i izvršni dužnik, izvršna ili verodostojna isprava, obaveze izvršnog dužnika, sredstva i
predmet izvršenja, kao i drugi podaci koji su potrebni za sprovođenje izvršenja, dok je odredbom člana
103. stav 1. ZPP propisano da ako je podnesak nerazumljiv ili ne sadrži sve što je potrebno da bi se po
njemu moglo postupiti, sud će stranci koja nema punomoćnika advokata vratiti podnesak radi ispravke,
osim ako zakonom nije drugačije određeno, a stavom 6. istog člana da se odredbe tog člana ne primenjuju ako stranka ima punomoćnika koji je advokat i da ćepodnesak, koji je u ime stranke podneo advokat,
nerazumljiv ili ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupiti, sud odbaciti.
Predlog za izvršenje od 10.05.2010. godine je u ime izvršnih poverilaca podneo punomoćnik koji je advokat radi naplate naknade štete zbog neisplaćene naknade za godišnji odmor i naknade za topli obrok, te radi uplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na naknade za godišnji odmor i
- 67 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
topli obrok i radi naplate troškova parničnog po stupka iz kog potiče izvršna isprava u iznosu od
227.836,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 12.03.2009. godine pa do isplate, i to
na osnovu izvršne isprave - presude Opštinskog suda u Bačkoj Palanci, posl.br. P1-661/04. od
22.11.2006. godine, a dostavljajući uz predlog u smislu odredbe člana 49. stav 2. ZIP izvršnu ispravu
- presudu Opštinskog suda u Bačkoj Palanci, posl.br. P1-623/08. od 12.03.2009. godinei označavajući kao izvršne poverioce lica u odnosu na koje prema dostavljenoj izvršnoj ispravi nije utvrđena obaveza izvršnog dužnika, iz čega proizilazi da je predlog za izvršenje neuredan i da u smislu odredbe
člana 7. ZIP nisu bili ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o izvršenju u konkretnoj stvari. Naime,
urednost predloga za izvršenje je neophodna procesna pretpostavka za odlučivanje o osnovanosti
predloga za izvršenje, na koju sud pazi po službenoj dužnosti. Ukoliko je predlog za izvršenje nerazumljiv ili ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupati, a u ime izvršnih poverilaca ga je podneo punomoćnik koji je advokat, prvostepeni sud je bio dužan da takav predlog odbaci,
jer sadržinski nedostaci predloga za izvršenje izvršnih poverilaca predstavljaju razlog koji sprečava
izvršenje u smislu odredbe člana 15. ZIP, zbog čega je po oceni ovog suda donošenjem pobijanog rešenja o izvršenju na osnovu neurednog predloga za izvršenje učinjena bitna po- vreda postupka, na
šta se žalbom izvršnog dužnika osnovano ukazuje.
(Iz Rešenja Višeg suda u Novom Sadu, poslovni broj GŽ 7368/10 od 02.02.2011. godine)
109.
Sud ne može da odbaci predlog za izvršenje kao neuredan samo zbog toga što se potpis
advokata, punomoćnika izvršnog poverioca, nalazi na pečatu advokata na prvoj strani, a ne na
poslednjoj strani predloga.
Pobijanim rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu poslovni broj I.943/11 od 29.03.2011. godine odbačen je predlog za izvršenje izvršnog poverioca od 28.03.2011. godine. Protiv navedenog rešenja žalbu je blagovremeno izjavio izvršni poverilac.
Iz stanja u spisima proizilazi da je izvršni poverilac dana 28.03.2011. godine sudu podneo predlog
za izvršenje na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Osnovnog suda u Somboru – Sudska jedinica u
Kuli poslovni broj II-4-P.1777/10 od 08.12.2010. godine, kojim je tražio da sud odredi izvršenje prema
izvršnom dužniku, tako što će ga obavezati da izvršnom poveriocu u periodu od 07.12.2009. do
29.01.2010. godine, od 01.02.2010. do 26.01.2010. godine i od 01.03.2010. do 31.03.2010. godine prizna radni staž i isti upiše u radnu knjižicu i da po tom osnovu izvrši uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje kod nadležnog Republičkog Fonda za PIOZ, naminimalnu zaradu, po osnovici važećoj
na dan uplate doprinosa, te da mu se u suprotnom izreknu novčane kazne. Predlog za izvršenje je prema
priloženom punomoćju u ime izvršnog poverioca podnela punomoćnik advokat M.J., a predlog je potpisan od strane punomoćnika izvršnog poverioca na pečatu u gornjem desnom uglu. Prema obrazloženju
pobijanog rešenja, prvostepeni sud je predlog odbacio kao nepotpun jer isti ne sadrži potpis podnosioca
predloga, a na osnovu odredbe člana 100. stav 2. i 103. stav 6. ZPP-a.
Osnovano se žalbom ukazuje da je navedeno rešenje zahvaćeno bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 1. u vezi člana 103. ZPP-a. U ovom postupku izvršnog poverioca
zastupa advokat M.J., koja je u njegovo ime podnela predlog za izvršenje sa punomoćjem potpisanim od strane izvršnog poverioca, te se kao punomoćnik potpisala na pečatu u gornjem desnom uglu
predloga. Nepotpisivanje predloga od strane punomoćnika na dnu predloga ne čini predlog nepotpunim i neurednim u smislu odredba člana 100. ZPP-a, s obzirom da predlog sadrži potpis podnosioca
- 68 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
u gornjem desnom uglu na pečatu advokata. Odredbom člana 100. stav 2. ZPP-a propisano je da
podnesci, između ostalog, moraju da sadrže i potpis podnosioca, ali ne određuje mesto potpisa. Imajući u vidu da je punomoćnik izvršnog poverioca prilikom preduzimanja prve radnje u postupku
(podnošenja predloga za izvršenje) podnela uredno punomoćje u smislu člana 92. ZPP-a i da ono nije opozvano ni otkazano, to nije bilo mesta odbacivanju predloga kao nepotpunog jer je isti sadržavao potpis podnosioca. Imajući u vidu sve navedeno, ovaj sud je pobijano rešenje ukinuo i predmet
vratio prvostepenom sudu na dalji postupak shodno odredbi člana 387. stav 1. tačka 3. ZPP-a u vezi
odredbe člana 27. ZIP-a.
(Iz Rešenja Višeg suda u Novom Sadu, poslovni broj Gž. 1320/11 od 09.06.2011. godine)
110.
Predlog za izvršenje, koji je pravilno prvostepeni sud pobijanim rešenjem o izvršenju dozvolio,
ima sve podatke potrebne za sprovođenje izvršenja u smislu odredbe čl. 49. ZIP. Shodnom primenom odredaba čl. 29, 100. i 187. Zakona o parničnom postupku u vezi čl. 27. ZIP propisano je da kada nadležnost, sastav suda ili pravo na izjavljivanje revizije zavisi od vrednosti spora, a predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, tužilac je dužan da naznači vrednost predmeta spora. U konkretnom slučaju predmet ovog izvršnog postupka je iseljenje i naplata troškova parničnog postupka u visini koja je navedena u predlogu za izvršenje, pa je vrednost spora vrednost novčanog potraživanja
označenog u predlogu i dozvoljenog pobijanim rešenjem i nije ga potrebno posebno označavati.
Žalbom se osnovano navodi da izvršnim poveriocima ne pripada kamata na troškove izvršnog
postupka. Ovo stoga što pobijano rešenje o izvršenju kojim su izvršnim poveriocima dosuđeni troškovi izvršnog postupka nije izvršna isprava u smislu čl. 30. ZIP, jer se rešenje o izvršenju upravo
donosi na osnovu izvršne isprave. Međutim, to pravo izvršni poverioci bi imali samo u slučaju da se
po zahtevu istih donosi rešenje o troškovima koji su nastali prilikom sprovođenja izvršenja, u kom
slučaju bi to rešenje predstavljalo izvršnu ispravu na osnovu koje izvršni poverioci mogu predložiti
izvršenje i osnovano zahteva- ti naplatu zakonske zatezne kamate na iznos tih troškova i to od dana
donošenja rešenja o troškovima nastalim prilikom sprovođenja izvršenja.
(Iz Rešenja Višeg suda u Novom Sadu, poslovni broj Gž. 7255/10 od 26.01.2011. godine)
111.
Iz stanja u spisima predmeta proizilazi da je izvršni poverilac dana 16.7.2010. godine podneo
predlog za dozvolu izvršenja na osnovu presude Opštinskog suda u N...S...posl.br.P.773/94 od
18.04.1995. godine i rešenja Okružnog suda u N... S... posl.br.Gž.7280/06 od 17.12.2008. godine, protiv izvršnog dužnika, radi naplate potraživanja u iznosu od ukupno 4.879.995,46 dinara sa zakonskom
zateznom kamatom počev od 01.08.2003. godine i troškova izvršnog postupka. Izvršni dužnik je istakao prigovor zastarelosti potraživanja izvršnog poverioca. Prvostepeni sud je ožalbenim rešenjem odbio predlog za dozvolu izvršenja, sa obrazloženjem da je nastupila zastarelost potraživanja izvršnog
poverioca, što predstavlja razlog iz člana 15. tačka 10. ZIP-a koji sprečava izvršenje.
Iz spisa predmeta poslovni broj I. 3108/05 koji je priključen spisima br.I.14091/10 proizilazi da
je rešenjem Privrednog suda u N...S..., poslovni broj II.6376/96 od 24.10.1996. godine, određeno izvršenje na osnovu predloga poverioca radi naplate potraživanja na osnovu izvršne isprave, presude
Opštinskog suda u N... S... posl.br.P.773/94 od 18.4.1995. godine. Izvršni poverilac je predlog za izvršenje podneo 17.10.1996. godine, a ovaj postupak je pravosnažno obustavljen rešenjem Opštinskog suda u N... S... posl.br. IPV (I) 477/05 od 10.02.2006. godine kojim je prigovor poverioca odbijen i rešenje Opštinskog suda u N... S..., poslovni broj I.3108/05 od 28.10.2005. godine kojim je izvršenje obustavljeno, potvrđen.
- 69 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
Prvostepeni sud je doneo rešenje kojim odbija predlog za dozvolu izvršenja uz obrazloženje da
je potraživanje izvršnog poverioca zastarelo jer je protekao rok od 10 godina predviđen članom 379.
ZOO. Ovakav stav suda, protivan je odredbama člana 388. i člana 392. ZOO i stanju u spisima predmeta posl.br. I.3108/05. Naime, pokretanjem izvršnog postupka pred nadležnim sudom predlogom
za dozvolu izvršenja od 17.10.1996. god, izvršni poverilac je preduzeo radnju u cilju namirenja svog
potraživanja, koja je dovela do toga da je došlo do prekida toka roka zastarelosti. Kako je ovaj postupak pravosnažno obustavljen dana 10.2.2006. godine, rok zastarelosti je od tada počeo teći iznova, te
je pogrešan zaključak prvostepenog suda da je valjalo odbiti predlog za dozvolu izvršenja na osnovu
člana 379. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.
(Iz Rešenja Višeg suda u Novom Sadu poslovni broj GŽ 7187/10 od 03.02.2011. godine)
112.
Ukoliko se predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave podnosi sudu koji je odlučivao o
potraživanju u prvom stepenu, uz predlog za izvršenje mora biti podneta izvršna isprava u
originalu ili overenoj kopiji.
Prema stanju u spisima, izvršni poverilac je podneo predlog za izvršenje radi naplate svog novčanog potraživanja, a po pravnosnažnoj i izvršnoj sudskoj odluci, predloženim sredstvom izvršenja
- oduzimanjem i predajom stvari koje su bile predmet obaveze. Kako je predlog bio podnet Opštinskom sudu u V., to se rešenjem od 17.12.2009. godine isti sud oglasio stvarno i mesno nenadležnim za postupanje po predlogu i spise predmeta dostavio Trgovinskom sudu u L. U daljem toku
postupka, Privredni sud u L., zaključkom od 1.03.2010. godine, nalaže podnosiocu predloga da otkloni nedostatke u istom, tako što će predlog za izvršenje uskladiti sa presudom - pravosnažnom
izvršnom ispravom na osnovu koje se traži izvršenje, kako bi se po istom moglo postupati. Podneskom izvršnog poverioca od 9. marta 2010. godine on postupa po zahtevu suda, odnosno po zaključku od 1.03.2010. godine. Nalazeći da ni na navedeni način nisu otklonjeni svi propusti, odnosno da i po dostavljanju navedenog podneska predlog za izvršenje izvršnog poverioca Z. N. nije
uredan, sud pobijanim rešenjem odbacuje isti. Prema stanovištu ovoga suda postupanje suda na navedeni način suprotno je odredbama Zakona o izvršnom postupku (dalje: ZIP). Sud je morao odlučiti po predlogu za izvršenje koji mu je dostavljen na nadležnost, a nije mogao niti je imao ovlašćenja da odbacuje podneske izvršnog poverioca kao neuredne.
Podnesci kojima je postupljeno po zaključku suda moraju se ceniti tako što će se utvrditi da li
se sa istima postupilo po zaključku u pogledu sadržine i da li su se otklonile sve nepravilnosti koje postoje, a potom koji je uticaj toga na sam inicijalni akt, jer sud mora odlučiti o predlogu za izvršenje, a ne o podnesku izvršnog poverioca. Iz navedenih razloga ukinuto je rešenje od
10.03.2010. godine, jer se u žalbi osnovano navodi da su pri donošenju istog učinjene apsolutno
bitne povrede iz člana 361. stav 2. tačka 12) Zakona o parničnom postupku, a koji se na osnovu
člana 27. ZIP shodno promenjuje i u postupku izvršenja, pa se spisi predmeta vraćaju prvostepenom sudu na ponovni postupak.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 1278/2010 od 22.04.2010. godine)
113.
Izuzetak od pravila da je punomoćnik dužan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku priloži punomoćje odnosi se samo na postupak izvršenja na osnovu izvršne isprave i sa- 70 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
mo na punomoćnika izvršnog poverioca koji je stranku zastupao u postupku iz kojeg izvršna
isprava potiče.
Pravilno je prvostepeni sud primenom člana 92. u vezi člana 365. Zakona o parničnom postupku
odbacio prigovor izjavljen od neovlašćenog lica, odnosno od advokata koji uz prvu preduzetu radnju
u postupku nije dostavio punomoćje, suprotno članu 92. stav 1. ovog zakona. Za svoju odluku je dao
razloge koje ovaj sud prihvata.
Neosnovani su žalbeni navodi izvršnog dužnika kojima se ukazuje na drugačije stanovište Vrhovnog suda Srbije. Navedeno stanovište odnosi se na postupak izvršenja na osnovu izvršne isprave,
a ne verodostojne isprave, odnosno stranka u čije ime i za čiji račun je punomoćnik preduzeo radnju
u postupku bez punomoćja ovu radnju može naknadno odobriti najdalje do donošenja odluke povodom radnje preduzete od lica koje svoje ovlašćenje za njeno preduzimanje nije dokazalo. U konkretnom slučaju punomoćje za zastupanje izvršnog dužnika dostavljeno je tek uz žalbu koja je podneta
prvostepenom sudu 19. 10. 2009. godine, nakon što je već doneta pobijana odluka kojom je konstatovana posledica izjavljivanja prigovora od strane neovlašćenog lica.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 53/2010 od 12.02.2010. godine)
114.
Ako izvršni poverilac nije dostavio tačnu adresu izvršnog dužnika, nema uslova za primenu člana 68. stav 2. Zakona o izvršnom postupku.
Iz spisa proizilazi da je prvostepeni sud doneo rešenje kojim je usvojen predlog za izvršenje na
osnovu verodostojne isprave. U postupku izvršenja izvršni dužnik nije pronađen na adresi iz spisa,
pa, s obzirom da je pismeno vraćeno sa naznakom da je isti nepoznat i odseljen, doneto je rešenje na
predlog izvršnog poverioca, pa je postupak izvršenja odložen. Dalje iz spisa proizilazi da je od dana
usvajanja rešenja o izvršenju proteklo više od godinu dana, a da poverilac nije dostavio tačnu adresu
izvršnog dužnika i da je po tom osnovu već odlagano izvršenje. Prvostepeni sud je obustavio postupak pozivajući se na odredbu člana 68. stav 2. Zakona o izvršnom postupku (dalje: ZIP). Takav zaključak prvostepenog suda se ne može prihvatiti, s obzirom da je citiranom odredbom određeno da
će sud na predlog poverioca odložiti izvršenje ako sprovođenje izvršenja nije otpočelo, a takođe je
predviđeno da će se izvršenje obustaviti kada je izvršna isprava ukinuta, preinačena, poništena ili
stavljena van snage, kao i kada je potvrda o izvršnosti pravnosnažne ukinuta. Iz navedenih odredaba
ZIP, čl. 51., 63. i 68. ne proizilazi da se izvršenje može obustaviti iz razloga koji su navedeni u osporenom rešenju, zbog čega su navodi žalbe izvršnog poverioca osnovani.
Na predlog izvršnog poverioca za odlaganje izvršenja do 25. 07. 2010 godine, sud je doneo rešenje kojim je isti odbio kao neosnovan, nalazeći da je od dana usvajanja rešenja o izvršenju proteklo
više od godinu dana, a da poverilac nije dostavio tačnu adresu izvršnog dužnika i da je po istom
osnovu već odlagano izvršenje rešenjem ovog suda. Obzirom da nije moguće sprovesti postupak izvršenja, prvostepeni sud je isti obustavio, pozivajući se na odredbu člana 68. stav 2. ZIP. Ovakav zaključak prvostepenog suda za sada se ne može prihvatiti. Odredbom člana 63. ZIP određeno je da će
sud, na predlog poverioca, odložiti izvršenje ako sprovođenje izvršenja nije otpočelo, a članom 66.
ZIP predviđeno je da će se izvršenje odložiti za vreme koje je izvršni poverilac odredio.
Iz navedenih odredbi ne proizilazi da se izvršenje može obustaviti iz razloga koji su navedeni u
osporenom rešenju, zbog čega su navodi žalbe izvršnog poverioca osnovani.
(Iz Rešenja Višeg suda u Čačku, Gž. 213/2010 od 7.04.2010. godine)
- 71 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
115.
Uz predlog za izvršenje po izvršnoj odluci izvršni poverilac mora dostaviti i izvršnu ispravu sa potvrdom izvršnosti, osim ako je istu doneo sud kome se predlog za izvršenje podnosi.
Predlogom za dozvolu izvršenja izvršni poverilac je tražio da se donese rešenje o izvršenju na
osnovu navedenog platnog naloga kao pravnosnažne i izvršne isprave. U prilogu je dostavio rešenje
kojim se izdaje navedeni platni nalog bez potvrde njegove izvršnosti. Prema odredbama člana 29.
Zakona o izvršnom postupku (dalje: ZIP), sud određuje izvršenje na osnovu izvršne ili verodostojne
isprave, a u konkretnom slučaju radi se o zahtevu za određenje izvršenja po izvršnoj ispravi. Sudska
odluka kojom je naloženo ispunjenje potraživanja izvršna je ako je postala pravnosnažna i ako je
protekao rok za dobrovoljno ispunjenje, shodno članu 32. ZIP. Prema čl. 49. i 50. ZIP, uz predlog za
izvršenje, izvršni poverilac mora dostaviti izvršnu ispravu sa klauzulom izvršnosti, osim ako se predlog za izvršenje podnosi istom sudu koji je doneo izvršnu ispravu, odnosno koji je o spornom potraživanju odlučivao u prvom stepenu.
Kako na primerku rešenja o izdavanju platnog naloga Privrednog suda u Beogradu, koji je dostavljen uz predlog za izvršenje, nije stavljena potvrda izvršnosti, a isto rešenje je doneo Privredni sud u
Beogradu kome je podnet predlog za dozvolu izvršenja na osnovu navedenog platnog naloga, to je
pre donošenja rešenja o izvršenju bilo neophodno da sud proverom u spisima navedenog predmeta iz
koga izvršna isprava potiče proveri pravnosnažnost i izvršnost iste, a tek potom odluči po predlogu
za dozvolu izvršenja po navedenoj izvršnoj ispravi - platnom nalogu. Kako je prvostepeni sud propustio da proveri pravosnažnost i izvršnost izvršne isprave - platnog naloga, po kojoj je traženo i određeno izvršenje pobijanim rešenjem, ili je, ukoliko je proverio, propustio da o tome sačini službenu
belešku, a od navedenog zavisi i pravilnost ožalbenog rešenja, to je u okviru izviđajnih radnji neophodno da izvrši uvid u spise predmeta Privrednog suda u Beogradu i utvrdi da li je platni nalog istog
suda od 25.1.2010. godine, odnosno rešenje kojim se isti izdaje, postalo pravnosnažno i izvršno, posebno imajući u vidu da izvršni dužnik osporava da je navedeno rešenje ikada primio, i o utvrđenom
sačini službenu belešku.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 2051/2010 od 8.07.2010. godine)
116.
Advokat koji je u parničnom postupku bio punomoćnik tužioca, ovlašćen je da podnese
predlog za izvršenje - po presudi donetoj u toj parnici i nema obavezu dostave novog punomoćja uz isti predlog.
Prema stanju u spisima predlog za izvršenje po platnom nalogu kao izvršnoj ispravi podneo je za
izvršnog poverioca advokat M. D. iz K. Prvostepeni sud je cenio da je predlog neuredan jer uz isti navedeni advokat nije dostavio uredno punomoćje, a prema tužbi sa predlogom za izdavanje platnog naloga koja je kao inicijalni akt dostavljena u prilogu predloga za izvršenje, navedeni punomoćnik nije
zastupao tužioca-ovde izvršnog poverioca.
Kako je međutim navedeni punomoćnik zastupao izvršnog poverioca u postupku koji se pred Trgovinskim sudom u B. vodio pod brojem Pl. br. 378/09 odnosno u postupku po žalbi Pž. 7201/09, to se
osnovano žalbom ukazuje da je punomoćnik koji je podneo predlog za izvršenje na osnovu navedene izvršne isprave, lice kome nije potrebno posebno punomoćje za zastupanje izvršnog poverioca, odnosno
za podnošenje predloga za izvršenje za navedenog poverioca jer je isti bio punomoćnik u postupku iz
- 72 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
koga je potekla izvršna isprava. Iz navedenih razloga, osnovan je žalbeni navod punomoćnika izvršnog
poverioca da je on ovlašćen kao punomoćnik da podnese i predlog za izvršenje po izvršnoj ispravi kao i
da nije dužan da uz sam predlog za izvršenje podnese novo punomoćje. Činjenica da u tužbi sa predlogom za izdavanje platnog naloga nije naznačen navedeni punomoćnik, nije od uticaja jer se radi o inicijalnom aktu a za ocenu da li je podnosilac predloga za izvršenje, odnosno advokat M. D. punomoćnik
izvršnog poverioca od značaja je da li je on to bio pri okončanju navedenog postupka iz koga je potekla
izvršna isprava a ne da li je od samog podnošenja inicijalnog akta bio punomoćnik u istom.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 806/2010 od 4.03.2010. godine)
117.
Kako je u odnosu na glavno potraživanje tužilje doneta pravnosnažna presuda i kako tužilja može zahtevati prinudno izvršenje u izvršnom postupku, i to upravo na nepokretnostima u
odnosu na koje traži određivanje privremene mere, a u izjavljenoj žalbi nije učinjena verovatnom opasnost da će tužilja biti osujećena u naplati svoga potraživanja, to se nisu stekli uslovi
za određivanje predložene privremene mere.
Iz spisa predmeta proizilazi da je tužilja dana 30.11.2009. godine podnela tužbu prvostepenom sudu,
tražeći da se obaveže tuženi da joj isplati dug. Uz tužbeni zahtev predložila je da se odredi privremena
mera, kojom bi se tuženom zabranilo da otuđi i optereti katastarsku parcelu ... KO Š. i objekt-mlekar na
istoj, navodeći da je to jedina imovina koju tuženi ima, te da bi u slučaju otuđenja ili opterećenja iste bila
onemogućena u naplati dugovanog iznosa. Kako tuženi u ostavljenom roku nije dostavio pismeni odgovor na tužbu, prvostepeni sud je, shodno članu 388. Zakona o parničnom postupku, doneo presudu zbog
propuštanja dana 29.01.2010. godine, kojom je usvojio tužbeni zahtev tužilje, koja presuda je pravnosnažna. Pošto je prvostepeni sud propustio da odluči o privremenoj meri, tužilja je dana 4.02.2010. godine zahtevala od prvostepenog suda da odluči o istoj, što je i učinjeno pobijanim rešenjem.
Pravilno polazeći od toga da iz činjeničnih navoda tužbe i predloženih dokaza uz tužbu ne proizilazi
da tuženi konkretnim radnjama, odnosno propustima, nastoji da otuđi ili optereti svoje nepokretnosti, te
da ne proizilazi da postoji opasnost da će bez određivanja predložene privremene mere naplata tužiljinog
potraživanja biti osujećena ili znatno otežana, prvostepeni sud pravilno odbija predlog tužilje za određivanje privremene mere, a sve u skladu sa članom 299. Zakona o izvršnom postupku.
U izjavljenoj žalbi se ističe da prvostepeni sud nije pravilno utvrdio činjenično stanje, da je tuženi
prezadužen, da svakako, bez određivanja privremene mere, postoji opasnost da će tužilja biti osujećena u naplati svoga potraživanja. Međutim, kako se ni u žalbi ne ukazuje na objektivne okolnosti koje
bi opravdavale usvajanje predložene privremene mere, to su prednji navodi ostali bez uticaja na zakonitost prvostepene odluke. Pri tome,
Viši sud je posebno imao u vidu da je u odnosu na glavno potraživanje tužilje doneta pravnosnažna presuda i da tužilja može zahtevati prinudno izvršenje u izvršnom postupku, i to upravo na nepokretnostima u odnosu na koje traži određivanje privremene mere.
(Iz Rešenja Višeg suda u Užicu, Gž. 621/2010 od 13.04.2010. godine)
118.
Ne može se smatrati neurednim predlog za dozvolu izvršenja čija je dopuna izvršena pre
nego što je prvostepeni sud doneo odluku o samom predlogu, ako je u trenutku odlučivanja
predlog bio uredan.
- 73 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
Prema stanju u spisima, izvršni poverilac je 30. juna 2010. godine preko punomoćnika advokata
podneo predlog za dozvolu izvršenja na osnovu verodostojne isprave. U predlogu, prilikom označavanja izvršnog dužnika, obzirom da se radi o radnji za opravku vozila i čišćenje objekata T. PR, nije
navedeno ime preduzetnika. Izvršni poverilac je potom, podneskom od 2. jula 2010. godine, preko
svog punomoćnika podneo podnesak kojim je izvršio ispravku - dopunu predloga za izvršenje, tako
što je prilikom označavanja izvršnog dužnika naveo i ime preduzetnika - vlasnika radnje, obraćajući
se sudu sa molbom da prihvati ispravku predloga za izvršenje navodeći da se radi o kompjuterskoj
grešci, kojom prilikom je ispušteno ime vlasnika radnje - preduzetnika.
Odlučujući o podnetom predlogu za dozvolu izvršenja na osnovu verodostojne isprave, prvostepeni sud je našao da isti, u smislu čl. 49. i 243. Zakona o izvršnom postupku (dalje: ZIP), ne sadrži
sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupati, pa je primenom člana 103. stav 6. Zakona o
parničnom postupku (dalje: ZPP), u vezi sa članom 27. ZIP, isti odbacio kao neuredan.
Privredni apelacioni sud nalazi da je zaključak prvostepenog suda pogrešan. Ovo stoga što se iz
spisa predmeta utvrđuje da je izvršni poverilac ispravku predloga za dozvolu izvršenja podneo nakon
dva dana od dana podnošenja predloga za izvršenje, a pre nego što je prvostepeni sud doneo svoju
odluku. Iz navedenog sledi da je u momentu donošenja prvostepenog rešenja predlog za dozvolu izvršenja bio uredan i da je sadržao sve elemente propisane u čl. 49. i 243. ZIP, te da nije bilo uslova
za primenu člana 103. stav 6. ZPP, u vezi sa članom 27. ZIP.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 2555/2010 od 16.09.2010. godine)
119.
Ako u toku sprovođenja izvršenja prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika sud utvrdi da je
sporna nepokretnost otuđena, tada nema mesta odbačaju predloga za izvršenje.
(Iz Rešenja Višeg suda u Čačku, Gž. 332/10 od 24.03.2010. godine)
120.
Izvršni poverilac je putem punomoćnika podneo predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave
– rešenja Okružnog suda u N... S..., br. Gž 6295/2009 od 01.10.2009. godine kojim je preinačeno rešenje Opštinskog suda u B...P... posl.br. P.157/09 od 26.05.2009. godine, ali da uz predlog nije dostavio izvršnu ispravu.
Odredbom čl. 49. stav 2. ZIP propisano je da uz predlog za izvršenje, izvršni poverilac je dužan
da priloži izvršnu ili verodostojnu ispravu u originalu ili overenoj kopiji i druge isprave kada je to
ovim zakonom predviđeno.
Pri tome nije od značaja što je izvršnu ispravu doneo Opštinski sud u B...P..., niti ima mesta primeni člana 50. stav 1. ZIP, kojim se reguliše da ako se predlog za izvršenje podnosi sudu koji o potraživanju nije odlučivao u prvom stepenu, uz predlog se podnosi izršna isprava u izvorniku ili overenom prepisu na kojoj je stavljena potvrda izvršnosti, odnosno podnosi se verodostojna isprava, na
čega se žalbom neosnovano ukazuje. Naime, smisao ove odredbe je obaveza izvršnog poverioca da
uz predlog podnese potvrdu izvršnosti, ali i u tom slučaju, kao i u smislu člana 49. stav 2. ZIP-a, izvršna isprava koja se podnosi uz predlog mora biti podneta u izvorniku ili overenom prepisu, bez obzira da li se podnosi sudu koji je u prvom stepenu odlučivao o potraživanju.
(Iz Rešenja Višeg suda u Novom Sadu, Gž 3027/10 ood 02.07.2010. godine)
121.
Izvršni poverilac je - prema stanju u spisima predmeta - podneo predlog za izvršenje na
osnovu verodostojne isprave, a radi ostvarenja novčanog potraživanja u naznačenom iznosu sa
- 74 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
pripadajućom zateznom kamatom i troškovima izvršnog postupka, a uz predlog poverilac je
priložio verodostojne isprave - fakture u fotokopiji.
Prvostepeni sud je doneo rešenje kojim je podneti predlog za izvršenje odbacio.
Uz predlog za izvršenje, izvršni poverilac mora dostaviti i original izvršne isprave ili overenu fotokopiju isprave na osnovu koje traži izvršenje - član 49. Zakona o izvršnom postupku.
Kako je predlog za izvršenje podnet od strane punomoćnika - advokata, to je sud takav predlog
odbacio pravilnom primenom člana 103. stav 6. Zakona o parničnom postupku. Žalbeni navodi izvršnog dužnika - kojima se ukazuje da je na priloženim verodostojnim ispravama - fakturama označeno da su iste izrađene na računaru, te da su važeće bez pečata i potpisa - su bez uticaja. Naime, isprave na osnovu kojih se traži izvršenje moraju biti dostavljene u skladu sa odredbama člana 49. Zakona o izvršnom postupku.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 473/10 od 11.02.2010. godine)
122.
Sadužnik solidarne obligacije koji je ispunio obavezu prema poveriocu ima pravo zahtevati
od svakog sadužnika da mu naknadi deo obaveze koja pada na njega, a ako je solidarna obaveza zaključena u isključivom interesu jednog solidarnog dužnika, on je dužan naknaditi ceo iznos obaveze sadužniku koji je namirio poverioca.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja Republika Srbija je, kao prodavac, zaključila sa tuženim M.J. ugovor o kupoprodaji poslovnog prostora bliže opisanog u nižestepenim presudama.
Ovaj ugovor je poništen pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u K... Obavezana je tužilja da
tuženom na ime restitucije i naknade štete plati određeni novčani iznos. Presudom od 18. septembra
2007. godine obavezani su tužilac i tuženi da JP Opštinskoj stambenoj agenciji K... solidarno plate
određeni novčani iznos sa zakonskom zateznom kamatom i to: Republika Srbija po osnovu naknade
štete, jer je kao odgovorno lice prodala poslovni prostor iako nije bila njen vlasnik, a M.J. po osnovu
sticanja bez osnova, jer je ovaj prostor koristio a osnov po kome ga je koristio je otpao utvrđivanjem
ništavosti ugovora o kupoprodaji. Navedeni iznos predstavlja zakupninu poslovnog prostora za 60
meseci od 1. juna 2000. do 31. maja 2005. godine, a visina je utvrđena putem veštačenja. JP Opštinska stambena agencija je naznačeni iznos naplatila od Republike Srbije i to glavni dug i zakonsku
zateznu kamatu kao i troškove izvršenja. Isplata je izvršena 01.12.2007. godine. U ovaj parnici tužena Republika Srbija je podnela regresnu tužbu protiv tuženog, jer je u potpunosti naknadila štetu opštinskoj stambenoj agenciji zbog nekorišćenja spornog poslovnog prostora.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno
pravo kada su usvojili tužbeni zahtev.
Prema članu 423. stav 1. ZOO dužnik koji je ispunio obavezu ima pravo zahtevati od svakog sadužnika da mu naknadi deo obaveza koji pada na njega. Po članu 424. istog Zakona ako nije što drugo ugovoreno ili inače ne proizilazi iz pravnih odnosa učesnika u poslu, na svakog dužnika dolazi
jednak deo (stav 1.). Ali, ako je solidarna obaveza zaključena u isključivom interesu jednog solidarnog dužnika, on je dužan naknaditi ceo iznos obaveze sadužniku koji je namirio poverioca.
U ovom slučaju, tužilac i tuženi su solidarno bili obavezani na plaćanje određenog novčanog iznosa JP Opštinskoj stambenoj agenciji K... Imajući u vidu da je tužilja Republika Srbija, kao jedan
od solidarnih dužnika, ispunila ovu obavezu u celosti, pravilno je stanovište nižestepenih sudova da
je regresni zahtev osnovan, odnosno da je solidarna obaveza ispunjena u isključivom interesu tuže- 75 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
nog. Naime, ekonomski efekti iskorišćavanja poslovnog prostora (korišćenje i neplaćanje zakupnine)
su u celosti bili u imovini tuženog. Zbog toga je pravilno obavezan tuženi da tužilji naknadi u potpunosti sumu koja je od strane tužilje isplaćena poveriocu na osnovu člana 424. stav 2. ZOO.
(Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda u Beogradu Rev-697/10 od 24.11.2010. godine)
REŠENJE I ZAKLJUČAK
(Član 36. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
123.
Odluka kojom se postupak obustavlja usled povlačenja predloga za izvršenje donosi se u
formi rešenja, protiv koga se poveriocu priznaje pravo na prigovor.
I o povlačenju bi sud trebalo da odlučuje rešenjem, s obzirom da to vodi okončanju postupka obustavom i ukidanju sprovedenih izvršnih radnji. Na to je bez uticaja odredba po kojoj poverilac može
ponovo podneti predlog za izvršenje, jer ga to izlaže novim troškovima i podrazumeva gubitak redosleda u naplati. Poveriocu bi trebalo priznati pravo na izjavljivanje prigovora.
(Pravni stav Odeljenja Privrednog apelacionog suda sa sednice od 23.10.2012. godine)
SADRŽINA REŠENJA
(Član 37. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
124.
Izvršni sud je dužan da donese rešenje o izvršenju kada su za to ispunjeni uslovi određeni zakonom i nije ovlašćen da se upušta u razmatranje materijalne zakonitosti, kao i pravilnosti izvršne isprave, koja predstavlja po samom zakonu osnov za donošenje rešenja o izvršenju.
Prvostepenim rešenjem Osnovnog suda u N...P... odbacuje se kao nedozvoljen predlog izvršnog
poverioca kojim je tražio da se prema izvršnom dužniku odredi izvršenje radi naplate novčane kazne
u iznosu od 10.000,00 dinara izrečene rešenjem Komisije za prekršaj Carinarnice K... P.br.184/12 od
08.08.2012. godine, izvršenje radi naplate paušalnih troškova u iznosu od 300,00 dinara.
Prvostepeni sud u obrazloženju rešenja navodi da je predlog za naplatu novčane kazne u izvršnom postupku protivan odredbi člana 37. Zakona o prekršajima koji propisuje zamenu nenaplaćene
novčane kazne, u kaznu zatvora ili rada u javnom interesu, zbog čega je sud predlog u tom delu odbacio kao nedozvoljen. Po mišljenju suda "potrebno je da izvršni poverilac pred nadležnim organom
inicira postupak zamene novčane kazne kaznom zatvora ili rada u javnom interesu".
Odlučujući po prigovoru na prvostepeno rešenje Osnovnog suda, Izvršno prigovorno veće
istog suda je donelo rešenje kojim se usvaja kao osnovan prigovor izvršnog poverioca RS - Carinarnica K...
U obrazloženju je navedeno da je Veće u ovoj pravnoj stvari utvrdilo da je izvršenje dozvoljeno na
osnovu pravnosnažne i izvršne isprave - rešenja nadležne Komisije Carinarnice K..., kojim je okrivlje- 76 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
nom izrečena novčana kazna u iznosu od 10.000,00 dinara i paušalni troškovi u iznosu od 300,00 dinara.
Navedeno rešenje je doneto od strane nadležnog organa u upravnom postupku i sadrži sve elemente propisane zakonom da bi se po njemu moglo postupati, tj. ima svojstvo izvršne isprave u smislu odredbe čl.
13. st. 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju u kome je propisano da su izvršne isprave i pravnosnažne,
odnosno konačne odluke donete u upravnom i prekršajnom postupku, ako glase na ispunjenje novčane
obaveze.
Odredbom čl. 14. st. 2. istog zakona, je propisano da se odlukom u upravnom postupku smatra i
rešenje ili zaključak koji su doneli organi i organizacije, službe ili pravna lica koja vrše javna ovlašćenja. Izvršni sud je dužan da donese rešenje o izvršenju kada su ispunjeni formalno pravni uslovi i
nije ovlašćen da se upušta u razmatranje materijalne zakonitosti kao i pravilnosti izvršne isprave koja
predstavlja po samom zakonu osnov za donošenje rešenja o izvršenju. Izvršni sud takođe nije ovlašćen da utiče na odluku izvršnog poverioca o predmetu izvršenja.
(Iz Rešenja Osnovnog suda u Novom Pazaru 14 IPV I br.19/13 od 14.02.2013. godine)
125.
Zatezna kamata na iznos duga, za period docnje do 03. marta 2001. godine, obračunava se primenom konformne metode. Zakon o visini stope zatezne kamate ("Sl. list SFRJ" broj 57/89), je prestao
da važi danom stupanja na snagu Zakona o visini stope zatezne kamate ("Sl. list SRJ", broj 32/93,
24/94 i 28/96). Ovaj zakon prestao je da važi danom stupanja na snagu sada važećeg Zakona o visini
stope zatezne kamate ("Sl. list SRJ", broj 9/01, stupio na pravnu snagu 03. marta 2001. godine).
U prethodno važećem Zakonu o visini stope zatezne kamate i sada važećem Zakonu o visini stope zatezne kamate, zatezna kamata, njena stopa i metod obračuna bila je propisana i sada je propisana u članu 1. stav 1, 2. i 3. Zakona:
"Dužnik koji zakasni sa ispunjenjem novčane obaveze plaća zateznu kamatu na iznos duga do dana
isplate po stopi utvrđenoj ovim zakonom. Stopa zatezne kamate se sastoji od:
1) Stope rasta cena na malo;
2) Fiksne stope od 1,2 % mesečno (kod važećeg Zakona, fiksne stope od 0,5% mesečno).
Obračun zatezne kamate vrši se tako što se fiksna stopa od 1,2% (kod sada važećeg Zakona od
0,5% mesečno) množi sa iznosom glavnog duga, uvećanog za kamatu po stopi iz tačke 1. stav 2.
ovog člana, primenom konformne metode."
Odlukom Ustavnog suda Republike Srbije broj I Uz-82/2009 odlučeno je:
Utvrđuje se da odredba člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate ("Sl. list SRJ", br.9/01),
u delu koji glasi: "Primena konmformne metode", nije u saglasnosti sa Ustavom.
Odbacuje se, inicijativa za ocenu ustavnosti Zakona o visini stope zatezne kamate ("Sl. list SFRJ",
broj 57/89), i Zakona o visini stope zatezne kamate ("Sl. list SRJ", broj 32/93).
Citirana odluka Ustavnog suda je jasna. Njome je utvrđeno da odredba člana 3. stav 1. Zakona o
visini stope zatezne kamate u delu koji glasi:"primenom konformne metode" nije u saglasnosti sa
Ustavom. Pravno dejstvo odluke Ustavnog suda odnosi se samo na period od 03. marta 2001. godine, a ne i za period pre toga.
U tako nastaloj činjeničnoj i pravnoj situaciji posledica odluke Ustavnog suda je da u periodu
do 03. marta 2001. godine ne postoji pozitivan propis kojim se obračunava zatezna kamata, jer je
stupanjem na snagu sada važećeg Zakona o visini stope zatezne kamate prestao da važi prethodni
Zakon. U nedostatku pozitivnog propisa mora se iznaći rešenje kojim kamatnim metodom obračunavati kamatu do 03. marta 2001. godine. To rešenje se jedino postiže logičkim zaključivanjem
i pravnom analogijom, a oni upućuju samo na to da se do tada zatezna kamata mora obračunavati
konformnim metodom koji je do tada važio jer je primena drugog metoda tj. prostog interesnog
računa isključena.
- 77 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
Predloženi stav je zasnovan na pomenutim činjeničnim i pravnim razlozima, i on podrazumeva da
se do 03. marta 2001. godine, na dugovanu glavnicu za period docnje zatezna kamata obračunava konformnom metodom, pripisuje glavnici i na tako dobijene iznose počev od pravnog dejstva odluke
Ustavnog suda, tj. počev od 03. marta 2001. godine, zatezna kamata obračunava metodom prostog interesnog računa.
(Pravni stav usvojen na sednici Građanskog odeljenja
Vrhovnog kasacionog suda održanoj 20. 11. 2012. godine)
126.
Na parnične troškove ne može se dosuditi zakonska zatezna kamata. Ispitujući primenu materijalnog
prava po službenoj dužnosti rešenje je preinačeno u delu odluke o dosuđenoj kamati jer nema mesta primeni odredbe čl.277. ZOO na dosuđene parnične troškove. Troškovi parničnog postupka nisu obligaciono potraživanje pa se zbog toga na troškove ne može dosuditi kamata u smislu čl.277. ZOO posebno
imajući u vidu da odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju više ne sadrže pravilo iz ranijeg čl.35. ZIP
o određivanju i naplati zatezne kamate na troškove postupka, što znači da ne postoji ni zakonski osnov
da se takva kamata dosudi.
(Iz Rešenja Višeg suda u Pančevu 2 Gž.br. 605/12 11.09.2012. godine)
127.
Pobijanim rešenjem dozvoljeno je predloženo izvršenje na osnovu pravosnažne i izvršne presude
Opštinskog suda u V..., Odeljenja u S... poslovni broj II P. 152/05 od 15.04.2008. godine, radi naplate novčanog potraživanja izvršnog poverioca u iznosu od 161.250,00 dinara sa zakonskom zateznom
kamatom od 15.04.2008. godine pa do konačne isplate, kao i troškova izvršnog postupka u iznosu od
20.375,00 dinara, javnom prodajom nepokretnosti dužnika koja se vodi u LN broj 1261 KO S..., parcela broj 10723 njiva od 46 ari 43m2 i parcele broj 10929 njiva od 91 ar i 46m2. Član 29 ZIP-a propisuje da sud određuje izvršenje na osnovu izvršne ili verodostojne isprave, ako ovim zakonom nije
drugačije određeno.
U konkretnom slučaju rešenje o izvršenju je doneto na osnovu pravosnažne i izvršne presude
Opštinskog suda u V..., Odeljenja u S... poslovni broj II P. 152/05 od 15.04.2008. godine, kojom su
tužioci S.I. i S.G., ovde izvršni dužnik, obavezani da izvršnim poveriocima naknade troškove spora u
iznosu od 161.250,00 dinara, u roku od 15 dana.
Odredbom člana 424. stav 1. ZOO-a propisano je da ako nije što drugo ugovoreno ili inače ne
proizilazi iz pravnih odnosa učesnika u poslu, na svakog dužnika dolazi jednak deo obaveze. Dakle,
u konkretnom slučaju izvršnom ispravom nije ustanovljena solidarnost na strani izvršnih dužnika, niti se ista može pretpostaviti, pa se osnovano u žalbi izvršnog dužnika navodi da se pobijanim rešenjem nije moglo odrediti izvršenje radi naplate celokupnog iznosa troškova postupka.
Shodno navedenom, ovaj sud je žalbu izvršnog dužnika delimično usvojio pa je rešenje o izvršenju
Osnovnog suda u N...S..., Sudske jedinice u S... poslovni broj VIII 08 I.8/2010 od 22.12.2010. godine
ukinuo za naplatu iznosa od 80.625,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 15.04.2008. godine
pa do konačne isplate, i u tom delu izvršenje obustavio, ukinuo sprovedene radnje, a predlog za dozvolu
izvršenja odbio, dok je u preostalom delu žalbu odbio i rešenje potvrdio.
(Iz Rešenja Višeg suda u Novom Sadu Gž.1409/11 od 09.06.2011. godine)
128.
Pobijanim rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u N...S..., sudska jedinica u B...P..., poslovni
broj II. 45. I. 82/11 od 1.04.2011. godine, na osnovu presude Opštinskog suda u N... S..., deljenje
- 78 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
u B..., poslovni broj P. 58/08 od 18.03.2009. godine, radi aplate potraživanja izvršnih poverilaca
prema izvršnim dužnicima u iznosu od 11.282,00 evra u dinarskoj protivvrednosti po zvaičnom
srednjem kursu na dan isplate na ime povraćaja isplaćene kupoprodajne cene sa eskontnom kamatom po stopi Centralne evropske banke počev od 14.11.2002. godine i radi isplate troškova
parničnog ostupka u iznosu od 84.300,00 dinara, određeno je prinudno izvršenje a nekretninama
izvršnog dužnika N.S. iz B... P..., ul. Njegoševa br. 28 i to zabeležbom rešenja u zknj. ul. br.
3054, te procenom vrednosti i prodajom nepokretnosti u ½ dela porodične kuće, izgrađene na kat.
parceli br. 2623/19 K. o. B...P... – grad, upisane u knj. ul. br. 3054 i prava korišćenja u ½ dela
građevinske parcele br. 623 K. o. B...P... - grad, na kojoj je porodična kuća izgrađena, i namirenjem izvršnih poverilaca iz iznosa ostvarenog prodajom nepokretnosti. Utvrđeni su troškovi izvršnih poverilaca u iznosu od 54.553,00 dinara. Protiv navedenog rešenja žalbu su blagovremeno
izjavili izvršni dužnici.
Prema stanju u spisima, izvršnom ispravom - presudom Opštinskog suda u N...S..., Odeljenje u
B...., poslovni broj P. 8/08 od 18.03.2009. godine obavezani su tuženi, ovde izvršni dužnici, N.J. i
N.S. da tužiocima, ovde izvršnim poveriocima, B.A. i B.Z. solidarno isplate iznos od 11.282,00 evra
u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu na dan isplate, a na ime povraćaja isplaćene kupoprodajne cene sa eskontnom kamatom po stopi Centralne evropske banke počev od
14.11.2002. godine pa do isplate, kao i da a ime troškova parničnog postupka isplate 84.300,00 dinara, sve roku od 15 dana pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Odredbom člana 7. ZIP-a propisano je da je sud dužan da donese rešenje o izvršenju i preduzme
radnje sprovođenja izvršenja kada su ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o izvršenju i za sprovođenje izvršenja.
Odredbom člana 29. ZIP-a propisano je da sud određuje izvršenje na osnovu izvršne ili verodostojne isprave, ako ovim zakonom nije drugačije određeno. Odredbom člana 30. stav 1. tačka
1. ZIP-a propisano je da izvršnu ispravu čini izvršna odluka suda i izvršno sudsko poravnanje, a
ta je, shodno članu 34. ZIP-a, podobna za izvršenje ako su u njoj naznačeni izvršni poverilac i izvršni dužnik, kao i predmet, vrsta, obim i vreme ispunjenja obaveze. Suprotno žalbenim navodima, prvostepeni sud je, shodno gore citiranim članovima ZIP-a odredio izvršenje u ovoj pravnoj
stvari u svemu u skladu sa izvršnom ispravom - presudom Opštinskog suda u N...S..., Odeljenje u
B..., poslovni broj P. 58/08 od 18.03.2009. godine, koja je pravnosnažna i izvršna (član 50. ZIPa), i koja sadrži sve što je potrebno da bi bila podobna za izvršenje (član 4. ZIP-a), s obzirom da
je uz predlog podneta izvršna isprava u originalu, kao i izvod iz zemljišne knjige za nepokretnost
na kojoj je predloženo izvršenje.
Žalbeni navod kojim se ističe da izvršenje nije moglo da se dozvoli na nekretnini jednog od izvršnih dužnika radi namirenja duga oba dužnika, nije osnovan jer se radi o solidarnoj obavezi u smislu
dredbe člana 414. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, kojim je propisano da dužnik solidarne
obaveze odgovara poveriocu za celu obavezu i poverilac može zahtevati njeno ispunjenje od koga
hoće sve dok ne bude potpuno ispunjena. Izvršni poverioci stoga imaju pravo da predlože izvršenje
na imovini samo jednog od dužnika, čime se ne dira u pravo tog izvršnog dužnika kao ispunioca
obaveze da od drugog dužnika dobije naknadu u smislu odredbe člana 423. stav 1. ZOO-a kojom je
propisano da dužnik koji je ispunio obavezu ima pravo zahtevati od svakog sadužnika da mu naknadi deo obaveze koji pada na njega. Imajući u vidu sve navedeno, žalba izvršnog dužnika je odbijena,
a prvostepeno rešenje potvrđeno shodno odredbi člana 387. stav 1. tačka 2. ZPP-a u vezi odredbe
člana 27. ZIP-a.
(Iz Rešenja Višeg suda u Novom Sadu, poslovni broj Gž. 2104/11 od 16.06.2011. godine)
- 79 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
129.
Prvostepenim rešenjem određeno je izvršenje na osnovu rešenja Opštinskog suda u V...B... I.
134/07 od 17.02.2009. i naloženo je izvršnom dužniku S.L. da se sa svim licima i stvarima iseli iz
objekta i da objekat preda izvršnom poveriocu.
Prema oceni Višeg suda, prvostepeni sud je pogrešio kada je izvršenje odredio samo prema izvršnom dužniku S.L., s obzirom na to da su u izvršnoj ispravi kao izvršni dužnici označeni S.L. i D.S., kao
sudržaoci nepokretnosti na kojoj se sprovodi izvršenje, pa je zbog toga rešenje o izvršenju u suprotnosti
sa izvršnom ispravom u smislu čl. 49. i 52. Zakona o izvršnom postupku.
(Iz Rešenja Osnovnog suda u Kraljevu, Sudska jedinica u Vrnjačkoj Banji
I. 6055/10 od 22.11.2010. i rešenje Višeg suda u Kraljevu 1Gž. 251/11 od 19.05.2011. godine)
130.
U slučaju postojanja deviznog duga među strankama pravilno je da se u presudi navede domicilna kamata ili kamata koju propisuje Centralna evropska banka, kao i kamata na devizna sredstva po
stopi u mestu ispunjenja, a sve u dinarskoj protivvrednosti po kursu NBS na dan ispunjenja.
(Pravno shvatanje usvojeno na sednici građanskog odeljenja
Apelacionog suda u Kragujevcu od 20.12.2010. godine)
DOSTAVLJANJE REŠENJA O IZVRŠENJU
(Član 38. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
131.
Nezakonito je dostavljanje izvršeno pravnom licu na adresu koja u momentu dostavljanja
nije bila upisana u registar nadležnog organa. Pečat pravnog lica na dostavnici po kojoj je dostavljanje vršeno na ranije upisanoj adresi, pre dostavljanja, nije dokaz o zakonitom uručenju
pismena, kada je nesporno da se o ništavosti prenosa udela u pravnom licu, pa i o primopredaji pečata između određenih lica, vodi spor.
Prvostepenim rešenjem pod gore navedenim brojem od 23.11.2009. godine, stavom I izreke ukinuta je potvrda pravosnažnosti rešenja o izvršenju istog suda Iv. br. 7940/07 od 06.06.2007. godine,
stavljena dana 19.06.2007. godine. Pravilan je zaključak prvostepenog suda da dostavljanje rešenja o
izvršenju na osnovu verodostojne isprave, u vreme dostavljanja, nije bilo zakonito. Prema članu 128.
stav 3. Zakona o parničnom postupku (dalje: ZPP), dostavljanje pravnim licima se vrši predajom pismena u prostorijama pravnog lica, licu ovlašćenom za primanje pismena, a prema članu 244. Zakona o izvršnom postupku (dalje: ZIP) dostavljanje pravnim licima se vrši na adresu sedišta pravnog lica upisanog u registar pravnih lica, a ako je ovakvo dostavljanje neuspešno, na adresu lica ovlašćenog za zastupanje, koja adresa je upisana u registru. Na osnovu pravilno utvrđenih činjenica proizašao je pravilan zaključak da dostavljanje nije izvršeno u skladu sa članom 244. ZIP i da nije izvršeno
na onu adresu koja je kao adresa sedišta izvršnog dužnika bila upisana u registar Agencije za privredne subjekte u momentu kada je dostavljanje bilo vršeno. Tačno je da dostavnica, u smislu člana 144.
ZPP, predstavlja javnu ispravu za koju postoji pretpostavka da su tačne činjenice koje su u nju unete, u
- 80 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
smislu člana 230. istog zakona. Ova zakonska pretpostavka, međutim, je oboriva. U konkretnom slučaju tačnost ove pretpostavke izvršni dužnik je oborio dostavljajući dokaze, izvode izdate od nadležnog organa za registraciju privrednih subjekata, da u vreme kada je vršeno dostavljanje rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave sedište izvršnog dužnika nije bilo u ul. S. B. br. ... , gde je dostava vršena, već u ul. K. Z. br. ... , gde dostava nije vršena, niti pokušana. Na to je bez uticaja i činjenica da se na dostavnici nalazi i pečat izvršnog dužnika koji inače ne predstavlja obavezni element dostavnice, već predstavlja element na osnovu koga se može na relativno pouzdan način utvrditi da li je
lice koje koristi pečat ovlašćeno za prijem pismena. Kako se u konkretnom slučaju, a to proizlazi iz
stanja u spisima, između ovde stranaka, odnosno njihovih ovlašćenih lica, zapravo vodi spor o njihovim ovlašćenjima u izvršnom dužniku kao pravnom licu, što se reflektovalo i na primopredaju pečata,
tim pre, stavljanje pečata na dostavnicu nije relevantan podatak kakav bi bio po redovnom toku stvari
da takvog spora između stranaka nema, a o čemu oni inače vode parnični postupak radi utvrđivanja ništavosti ugovora o prenosu osnivačkih prava i drugih zahteva.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 1236/2010(1) od 22.04.2010. godine)
132.
Odlukama donetim po odredbama Zakona o opštem upravnom postupku i Zakona o
upravnim sporovima, kojima je poništen upis promene adrese pravnog lica u registru
Agencije, poništavaju se pravne posledice koje je upis proizveo, ali se ne može promeniti
faktičko stanje da je u vreme dostavljanja rešenja o izvršenju određena adresa bila upisana
u registar i da dostavljanje nije izvršeno na upisanu adresu kako je Zakonom o izvršnom
postupku propisano.
Neosnovani su žalbeni navodi izvršnog poverioca da su naknadnim odlukama nadležnog drugostepenog organa u upravnom postupku i Vrhovnog suda Srbije u upravnom sporu o odlukama donetim od strane registratora, a radi se o poništaju tih odluka, anulirane sve posledice koje su te odluke
proizvele. Odredbe Zakona o opštem upravnom postupku i Zakona o upravnim sporovima regulišu
pravne posledice ukoliko rešenje bude poništeno ili oglašeno ništavim. Međutim, takvim odlukama
se retroaktivno ne može izmeniti faktičko stanje koje je u konkretnom slučaju postojalo u vreme dostavljanja rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, a faktičko stanje je bilo da je u registru bila upisana kao adresa sedišta izvršnog dužnika ulica K. Z. br. ... , a ne S. B. br. ... , pa je prvostepeni sud u tom momentu i bio dužan da izvrši dostavu na adresu sedišta izvršnog dužnika upisanu
u registar, nezavisno od toga kakve će se odluke o upisu docnije doneti. Imajući u vidu da stavljanje
potvrde pravosnažnosti zavisi od činjenice da li je izvršni dužnik izjavio prigovor protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, ili je to propustio, a da propuštanje zavisi od toga da li je
uručenje rešenja protiv koga je dozvoljen pravni lek bilo zakonito, a u konkretnom slučaju nije, to
proizlazi pravilan zaključak prvostepenog suda da je potvrda pravosnažnosti neosnovano data, što
predstavlja razlog da se, u smislu člana 50. Zakona o izvršnom postupku, ista ukine.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 1236/2010(2) od 22.04.2010. godine)
133.
Rešenje o izvršenju uručuje se strankama po pravilima o ličnom dostavljanju. Rešenjem o namirenju Opštinskog suda u K... I.br.212/05 od 16.12.2008.godine, odlučeno je u kojim iznosima i
od kojih sredstava dobijenih prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika se namiruju izvršni poverioci.
- 81 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
Protiv navedenog rešenja izvršni dužnik je izjavio blagovremenu i dozvoljenu žalbu u kojoj navodi da je sud učinio povrede postupka jer od pokretanja izvršenja, popisa i prodaje pokretnih stvari
nije vršena uredna dostava izvršnom dužniku tako da on nije niti znao za preduzete radnje niti je o
tome naknadno bio obavešten, pa da je time bio u neravnopravnom položaju u ovom postupku.
Po odredbi čl.136. ZPP rešenje protiv kog je dozvoljena posebna žalba dostavlja se lično stranci,
zakonskom zastupniku i punomoćniku na način određen čl.136. st.2, 135. i 128. st.3. ZPP. Prema odredbi čl. 72. ZIP sudski izvršitelj je pre nego što pristupi popisu dužan da preda izvršnom dužniku
rešenje o izvršenju a ako to nije moguće da mu rešenje o izvršenju dostavi naknadno po opštim pravilima o dostavljanju. Pošto u spisima nema dokaz da je izvršnom dužniku bilo sudski izvršitelj neposredno bilo po opštim pravilima dostavljanja uručeno rešenje o izvršenju načinjena je bitna povreda postupka.
(Viši sud u Pančevu, Gž.br.1435/10 od 14.09.2010. godine)
PRAVNI LEK
(Član 39. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
134.
Rešenjem Opštinskog suda u Ž... I. ... od 21.09.2009. godine, na osnovu presude Osnovnog suda
u Ž... P. ... od 08.09.2005. godine, određeno je izvršenje i naloženo izvršnom dužniku da izvršnom
poveriocu u roku od tri dana od dana pravnosnažnosti ovog rešenja preda zajedničko maloletno dete
... Izvršnom dužniku izrečena je novčana kazna od 30.000,00 dinara, koja će se od izvršnog dužnika
naplatiti ukoliko u ostavljenom roku iz stava 1. ovog rešenja, ne preda izvršnom poveriocu maloletnog... Izvršni dužnik je dužan da naknadi izvršnom poveriocu troškove izvršnog postupka od
1.900,00 dinara, i to popisom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika, a istim sredstvima će se
naplatiti i novčana kazna.
Dopunskim rešenjem Opštinskog suda u Ž... I. ... od 24.12.2009. godine, određeni su troškovi izvršenja u ovom predmetu u ukupnom iznosu od 7.900,00 dinara, od čega 1.900,00 dinara čine troškovi sudske takse za predlog rešenja o izvršenju (usvojeni rešenjem I. ... od 18.09.2009. godine)
dok 6.000,00 dinara čine advokatski troškovi za sastav predloga za izvršenje.
Rešenjem Višeg suda u P... Gž. 1551/10 od 06.12.2010. godine, ukinuto je rešenje Opštinskog
suda u Ž... I. ... od 21.09.2009. godine, koje je dopunjeno rešenjem istog suda I. ... od 24.12.2009.
godine, i obustavljen postupak izvršenja određen tim rešenjem i ukinute sve sprovedene radnje.
Protiv rešenja drugostepenog suda reviziju je blagovremeno izjavio izvršni poverilac, zbog
bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitujući dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja, na osnovu
odredbi čl. 404, 401. stav 2. tačka 5. i 412. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br.
125/04, 111/09), a u vezi člana 55. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 111/09) i člana 27. Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS",
br. 125/04), našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 412. stav 1. ZPP, regulisano je da, stranke mogu izjaviti reviziju i protiv rešenja
drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno završen. Odredbom člana 12. stav 6. ZIP-a, regulisano je da, protiv pravnosnažnog rešenja donesenog u postupku izvršenja i obezbeđenja nisu dozvoljeni revizija ni ponavljanje postupka.
- 82 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
Prema tome, kako je revizija izvršnog poverioca, izjavljena protiv rešenja donetog u izvršnom postupku, kojim je ukinuto ožalbeno rešenje i obustavljen postupak izvršenja; to revizija
nije dozvoljena, s obzirom da se radi o rešenju donetom u izvršnom postupku, na osnovu odredbe
člana 12. stav 6. ZIP-a.
Nisu od uticaja na drugačiju odluku, navodi revizije u pogledu dozvoljenosti revizije, uvek u postupcima u vezi sa porodičnim odnosima, na osnovu odredbe člana 208. Porodičnog zakona, s obzirom da se u konkretnom slučaju radi o pobijanoj odluci (rešenju) donetoj u izvršnom postupku.
(Vrhovni kasacioni sud, Rev. 190/11 od 01.03.2011. godine)
RAZLOZI ZA PRIGOVOR
(Član 42. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
135.
Izvršni postupci koji se odnose na naplatu novčanih potraživanja iz radnog odnosa utvrđenih izvršnim ispravama protiv dužnika, subjekta privatizacije u restrukturiranju, neće se prekidati. Prekinuti postupci će se nastaviti i okončati.
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava – Sektor za zastupanje pred Evropskim sudom za ljudska prava se aktom od 22.10.2010. godine,obratilo Vrhovnom kasacionom sudu zahtevom za zauzimanje stavova i pravnih shvatanja povodom nekih pitanja sadržanih u presudama Evropskog suda za
ljudska prava, donetim protiv Republike Srbije, čime bi kao država ispunili obavezu u vezi sa generalnim merama u postupku izvršavanja ovih presuda a koje se odnose na izmenu postojećih zakona
ili sudske prakse.
Građanskom odeljenju Vrhovnog kasacionog suda obratio se i Apelacioni sud u K... sa zahtevom Osnovnog suda u K... o preispitivanju pravnog shvatanja Građanskog odeljenja Vrhovnog suda
Srbije koje je utvrđeno i verifikovano na sednici od 22.12.2006. godine. ("Odlukom Agencije za privatizaciju o prekidu postupka privatizacije donetom u toku postupka restruktuiranja, prekidaju se i
zakonom propisani rokovi zabrane određivanja ili sprovođenja prinudnog izvršenja i bilo koje mere
postupka izvršenja radi namirenja potraživanja subjekta privatizacije za sve vreme dok prekid traje, a
najduže do isteka roka od 90 dana – Bilten sudske prakse Vrhovnog suda Srbije broj 4/06.") Ovi
zahtevi razmatrani su na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 22.11.2010.
godine na kojoj je usvojen predlog za preispitivanje navedenog pravnog shvatanja.
U presudi R. Kačapor i druge podnositeljke predstavke protiv Srbije od 15.01.2008. godine,
Evropski sud za ljudska prava je konstatovao da se izvršenje presude koju je sud doneo mora smatrati sastavnim delom suđenja prema članu 6. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava, da se kašnjenje u izvršenju presude može opravdati u posebnim okolnostima, ali da to ne sme biti tako da
ugrožava suštinu prava zaštićenog prema članu 6. stav 1. Konvencije i da bez obzira da li je dužnik
privatni ili društveni akter, na državi je da preduzme sve neophodne mere da se pravnosnažna sudska
presuda izvrši kao i da pritom obezbedi delotvorno učešće celog njenog aparata. Sud dalje navodi da
propust države da izvrši pravnosnažne presude donete u korist podnositeljki predstavki, predstavlja
mešanje u njihovo pravo na mirno uživanje imovine, predviđeno članom 1. Protokola broj 1, pa je
utvrdio da je došlo do povrede člana 6. stav 1. Konvencije kao i do povrede člana 1. Protokola broj 1
- 83 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
i podnositeljkama u zavisnosti od dužine perioda neizvršenja dodelio naknadu nematerijalne štete na
teret države u iznosima bliže označenim u toj presudi kao i troškove postupka. (Predstavke
br.2269/06, 3041/06, 3042/06, 3043/06, 3045/06 i 3046/06.)
Evropski sud za ljudska prava je isti stav izrazio i u presudi Vlahović protiv Srbije (predstavka broj 42619/04) od 16. decembra 2008. godine i Crnišanin i druge podnositeljke predstavke
protiv Srbije.
U predmetu Crnišanin i druge podnositeljke predstavke protiv Srbije, Evropski sud za ljudska prava,
polazeći od relevantnog domaćeg prava – Zakona o privatizaciji sa izmenama ("Službeni glasnik RS",
broj 38/01...123/07), utvrdio je da je tužena država dužna da iz sopstvenih sredstava isplati podnositeljkama predstavki iznose koji su dodeljeni pravnosnažnim domaćim presudama donetim u njihovu korist,
pored nematerijalne štete na ime pravičnog zadovoljenja. (Predstavke br.35835/05, 43548/05, 43569/05
i 36986/06.)
Izvršni postupci povodom kojih je Evropski sud za ljudska prava doneo navedene presude protiv
Republike Srbije, vođeni su protiv dužnika društvenih preduzeća koja su se nalazila u postupku privatizacije, a u odnosu na koje je Agencija za privatizaciju donela odluku o restrukturiranju. Ustavni
sud Republike Srbije je odlukom Už 122/2009 od 21.01.2010. godine, usvojio ustavnu žalbu Vojislava Stojkovića izjavljenu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32.
stav 1. Ustava Republike Srbije i povrede prava na imovinu zajemčenog članom 58. stav 1. Ustava u
izvršnom postupku koji se vodi u predmetu Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I br.1182/05, utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete i naložio Prvom osnovnom sudu
u Beogradu, Narodnoj banci Srbije, Odeljenju za prinudnu naplatu i drugim državnim organima i organizacijama koje učestvuju u izvršnom postupku da preduzmu neophodne mere kako bi se izvršni
postupak u predmetu I br.1182/05 okončao u najkraćem mogućem roku.
Ovaj izvršni postupak pokrenut je po predlogu za izvršenje od 21. novembra 2005. godine, poverioca Vojislava Stojkovića, protiv dužnika DP "Teleoptik Žiroskopi", radi izvršenja pravnosnažne i
izvršne delimične presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P1 br.448/01 od 02.06.2005. godine, kojom je tuženi dužnik obavezan da podnosiocu ustavne žalbe isplati neisplaćene zarade sa zakonskom zateznom kamatom. Predloženo je da se izvršenje sprovede na novčanim sredstvima na računu izvršnog dužnika. Do donošenja odluke Agencije za privatizaciju od 26.06.2009. godine, kojom se pokreće postupak restrukturiranja subjekta privatizacije DP "Teleoptik Žiroskopi", izvršenje
nije provedeno. Ustavni sud konstatuje da je odnos Četvrtog opštinskog suda i Narodne banke Srbije
odnos državnih organa internog karaktera i kao takav izvan uticaja podnosioca ustavne žalbe, da je
on učinio sve što je u njegovoj moći da ubrza izvršni postupak i na taj način što se više puta pismenim urgencijama obraćao i sudu i Narodnoj banci za sprovođenje izvršenja. Ustavni sud smatra da je
nesprovođenje izvršenja u konkretnom slučaju uzrokovano pre svega aktima odnosno radnjama Narodne banke Srbije i Agencije za privatizaciju, ali i Opštinskog suda koji nije delotvorno postupao u
izvršnom postupku, na kojima je stoga i odgovornost za neizvršavanje pravnosnažne presude kojom
je utvrđeno novčano potraživanje podnosioca ustavne žalbe. Ustavni sud se poziva i na odluke
Evropskog suda za ljudska prava u presudama Vlahović protiv Srbije, Kačapor i drugi protiv Srbije u
kojima je izražen stav, da u slučaju kada je utvrđeno da je država, zbog akata i radnji svojih organa,
odgovorna za neizmireni dug podnosiocu ustavne žalbe, ona se ne može pozivati na nedostatak sredstava dužnika kao opravdanje za neokončanje izvršnog postupka. Pri tome odgovornost Narodne
banke za nesprovođenje izvršenja u konkretnom slučaju, Ustavni sud nalazi u nepoštovanju zakonskih obaveza u izvršnom postupku i prekidu postupka izvršenja bez pravnog osnova i protivno nalogu suda. Agencija za privatizaciju i Narodna banka Srbije, nisu preduzeli sve neophodne mere i radnje propisane zakonom da bi se izvršila pravnosnažna presuda suda, u periodu dužem od četiri godine, ocena je suda da to predstavlja i povredu prava na mirno uživanje imovine stečene presudom, ko- 84 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
ja je zajemčena odredbom člana 58. stav 1. Ustava. Ustavni sud podseća da svako novčano potraživanje dosuđeno pravnosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca i da stoga nesprovođenje izvršenja sudske odluke kojom je to potraživanje dosuđeno predstavlja povredu prava na mirno
uživanje imovine, zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije. (Už 122/2009 – Sajt
Ustavnog suda.)
Postupajući po žalbama izvršnih dužnika subjekata privatizacije u postupku restrukturiranja, izjavljenim protiv rešenja o izvršenju radi namirenja novčanih potraživanja utvrđenih pravnosnažnim sudskim odlukama, Viši sud u Kragujevcu je ove žalbe odbio i potvrdio prvostepena rešenja o izvršenju sa
obrazloženjem da je sud dužan da izvršnom poveriocu omogući ostvarenje svog prava u razumnom roku
shodno članu 18. Ustava Republike Srbije i članu 6. stav 1. Evropske konvencije o ljudskim pravima,
kao i članu 1. Protokola broj 1. uz Evropsku konvenciju. (Gž 209/10, Gž 279/10, Gž 853/10)
Ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom neposredno se pri-menjuju (član 18. stav 1. Ustava). Ustavom se jemče i kao takva neposredno primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšte prihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima.
Zakonom se može propisati način ostvarivanja ovih prava samo ako je to Ustavom izričito predviđeno ili ako je to neophodno za ostva- renje pojedinog prava zbog njegove prirode, pri čemu zakon ni u
kom slučaju ne sme da utiče na suštinu zajemčenog prava (stav 2).
Odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače se u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje (stav 3).
Ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom mogu zakonom biti ograničena ako ograničenje
dopušta Ustav, u svrhe radi kojih ga Ustav dopušta, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograničenja zadovolji u demokratskom društvu i bez zadiranja u suštinu zajemčenog prava (član 20. stav
1. Ustava). Dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može se smanjivati (stav 2).
Pri ograničavanju ljudskih i manjinskih prava svi državni organi, a naročito sudovi dužni su da
vode računa o suštini prava koje se ograničava, važnosti svrhe ogrančenja i obimu ograničenja, odnosu ograničenja sa svrhom ograničenja i o tome da li postoji način da se svrha ograničenja postigne
manjim ograničenjem prava. Članom 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju predviđeno je da
svako fizičko i pravno lice ima pravo na neometano uživanje svoje imovine, da niko ne može biti lišen svoje imovine, osim u javnom interesu i pod uslovima predviđenim zakonom i opštim načelima
međunarodnog prava, a da prethodne odredbe ni na koji način ne utiču na pravo države da primenjuje zakone koje smatra potrebnim da bi regulisala korišćenje imovine u skladu sa opštim interesima ili
da bi obezbedila naplatu poreza ili drugih dažbina ili kazni.
Iz citiranog proizilazi da član 1. Protokola počiva na načelima prava na neometano uživanje
imovine, zabrane lišenja imovine osim pod određenim uslovima i pravu države da reguliše korišćenje imovine pod određenim uslovima. Ograničenja ovih prava vezana su za javni, odnosno opšti društveni interes, pa je zbog toga neophodno prilikom njihovog ograničenja poštovati princip pravičnog
balansa između prava pojedinca i opšteg interesa zajednice, da teret ne postane nesrazmeran kao i razumnog odnosa između mera koje se preduzimaju i željenog cilja.
Pravična ravnoteža će se teško postići ako država prouzrokuje prekomerna odlaganja (na primer
izjavljivanje pravnog leka, plaćanje naknade odnosno ako je na neki drugi način trajanje mešanja u
prava podnosioca bilo prekomerno). (Almeida Garet i ostali protiv Portugalije No 29813/96,
30229/96, Kutić protiv Hrvatske – Sajt Vrhovnog suda Hrvatske, kao i ostale odluke Evropskog suda
za ljudska prava protiv Hrvatske u prevodu na hrvatski.) izvršenja odluke upravnog organa za iseljenje zaštićenog podstanara iz stana u privatnoj svojini. Odredbe stava 3. člana 20. Ustava, u sebi sadrže elemente iz člana 6. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava u pogledu legaliteta, legitimiteta
i proporcionalnosti.
- 85 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
Članom 4. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, izmenjen je član 14. Zakona o privatizaciji i utvrđeno da "za privatizaciju neprivatizovanog društvenog kapitala javni poziv za
učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji mora da se objavi najkasnije do 31.12.2008. godine".
Članom 20ž st.1. i 7. propisano je da "od dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja ne može
se protiv subjekata privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom odrediti i sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja. Postupak prinudnog izvršenja koji
je u toku prekida se." Pri tome, predviđeni prekid nema vremensko ograničenje.
Na osnovu takvih normi prekidani su postupci izvršenja pravnosnažnih sudskih odluka. Članom
6. Evropske konvencije o ljudskim pravima kao osnovni principi između ostalog predviđeni su nezavisnost i nepristrasnost suda, koji se ostvaruju podelom vlasti. Izgrađeni standard određuje da vlasti
ne smeju ni odbiti, ni propustiti da provedu sudske odluke (Hornby pr. Grčke).
U suprotnosti je sa vladavinom prava ako bi zakonom data diskrecija izvršnoj i zakonodavnoj
vlasti bila izražena u neograničenosti vlasti. Zakon mora naznačiti obim svake takve diskrecije koja
je datanadležnim organima vlasti i dovoljno jasno navesti način njegovog sprovođenja vodeći računa
o legitimnom cilju mere koja je u pitanju, kako bi pojedinac imao odgovarajuću zaštitu od proizvoljnog mešanja. Organi sudske vlasti moraju sprovesti ove standarde, jer pristup sudu mora biti suštinski, ne formalan. Revidiranom Evropskom socijalnom poveljom garantovano je svim radnicima pravo na pravičnu naknadu koja je dovoljna za pristojni životni standard njih i njihovih porodica da svi
radnici i oni koje oni izdržavaju imaju pravo na socijalnu sigurnost i obavezane strane ugovornice da
priznaju pravo radnika na naknadu koja će njima i njihovim porodicama obezbediti pristojan životni
standard. Članom 25. je utvrđena obaveza strana ugovornica, potpisnica Povelje da obezbede efektivno ostvarivanje prava radnika na zaštitu njihovih potraživanja u slučaju nesolventnosti njihovih
poslodavaca od strane neke garantne institucije ili garantovanjem nekog drugog oblika efektivne zaštite. Zastupnik Republike Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava dostavio je Vrhovnom kasacionom sudu dana 08.12.2010. godine izveštaj sa 1100. sastanka Komiteta ministara Saveta Evrope posvećenog nadzoru nad izvršavanjem presuda Evropskog suda za ljudska prava koji je održan od
30. novembra do 03. decembra 2010. godine. U tom izveštaju je navedeno da su posebno razmatrana
generalna pitanja odnosno poboljšanje efikasnosti i transparentnosti izvršavanja presuda Evropskog
suda za ljudska prava i mere za poboljšanje izvršavanja presuda ESLJP i predlozi za primenu INTERLAKEN deklaracije i akcionih planova, mere koje se odnose na proces izvršavanja i posledice
koje će to imati na izvršavanje presuda donetih protiv Srbije. Iz izveštaja proizilazi da je u pogledu
Republike Srbije nagovešteno da će se grupa predmeta – presuda ESLJP koja se odnosi na problem
neefikasnog izvršavanja presuda domaćih sudova, među kojima su najznačajniji predmeti koji se odnose na neefikasno izvršavanje presuda donetih protiv društvenih preduzeća, naći u grupi presuda
koje se razmatraju po sistemu "pojačanog nadzora". S tim u vezi, zastupnik zaključuje da će ubuduće
biti potrebna efikasna saradnja svih nadležnih organa u cilju izrade akcionih planova i njihove primene koju će pratiti Komitet ministara SE.
Iz navedenog proizilazi da postupak izvršenja pravnosnažnih sudskih odluka ne sme da ugrozi
načelo pravne sigurnosti, da novčano potraživanje dosuđeno pravnosnažnom i izvršnom sudskom
odlukom spada u imovinu lica u čiju je korist dosuđeno i da mora da se obezbedi efikasna zaštita potraživanja koja proističu iz ugovora o radu odnosno radnog odnosa, garantovana socijalnom poveljom, bez obzira na nesolventnost dužnika. I drugi nacionalni zakoni daju prednost ostvarivanju prava iz radnih odnosa (Zakon o stečaju,14 Zakon o radu 15), pa ovakva zaštita je pozitivna diskriminacija određene grupe poverilaca u odnosu na ostale poverioce protiv dužnika nad kojima je pokrenut
postupak stečaja. Država se ne može legitimno pozivati na opštu potrebu kako bi opravdala ograničenje prava i sloboda pojedinaca, a svako mešanje u uživanju nekog zaštićenog prava mora odgovarati određenoj hitnoj društvenoj potrebi, naročito mora biti proporcionalno cilju koji se želi postići.
- 86 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
Građansko odeljenje Vrhovnog kasacionog suda na sednici od 22.02.2011. godine, rukovodeći
se standardima, stavovima i principima izraženim u presudama Evropskog suda za ljudska prava, što
je i u skladu sa članom 18. Ustava Republike Srbije, usvojilo je pravno shvatanje da se izvršni postupci koji se odnose na naplatu novčanih potraživanja iz radnog odnosa utvrđenih izvršnim ispravama protiv dužnika, subjekta privatizacije u restruktuiranju neće prekidati, a prekinuti postupci će se
nastaviti i okončati.
(Sentenca pravnog shvatanja verifikovana 24.02.2011. godine, a obrazloženje 25.03.2011. godine)
136.
Po nalogu Višeg trgovinskog suda, prvostepeni sud je sproveo izviđajne radnje i održao ročište u smislu člana 19. Zakona o izvršnom postupku (dalje: ZIP), radi provere tačnosti navoda iz žalbe da je dug po izvršnoj ispravi izmiren.
Prema dokazima koje je izvršni dužnik dostavio, i navodima izvršnog poverioca sa ročišta koje
je održano u smislu člana 19. ZIP, radi provere navoda dužnika iznetih u žalbi, a na koje izvršni dužnik nije pristupio iako je bio uredno pozvan, žalbeni navodi nisu osnovani, odnosno izvršni dužnik
nije dostavio dokaze za iste, a što je shodno članu 163. ZIP bio dužan da učini uz žalbu. Iz dostavljenih dokaza o uplatama, iako se u nekima od njih poziva na fiksni broj telefona po kome su navedeni
računi, ne može se utvrditi da se uplate odnose na dug za sporni period, odnosno na dug po izvršnoj ispravi, jer se u dokazima koji se dostavljaju kao dokazi za izvršeno plaćanje nigde ne pominje navedena presuda, a posebno imajući u vidu da je plaćanje prema dostavljenim dokazima izvršeno po računu
za period 1.12.2008. - 31.12.2008. godine, a da je presuda doneta 12.11.2008. godine, što sve očigledno ukazuje da se plaćanja ne odnose na izmirenje iznosa po istoj. Iz navedenih razloga žalbeni navodi
tuženog nisu osnovani, pa se stoga žalba odbija i prvostepena odluka kao pravilna potvrđuje.
Shodno tome, posebno imajući u vidu i navode sa održanog ročišta, prema kojima su svi navedeni računi već uzeti u obzir prilikom veštačenja od strane veštaka finansijske struke, kojim je konstatovana visina duga koja je bila predmet navedene parnice, odnosno i ukazivanje da je delimično izmirenja plaćanja ugovorenih rata uračunato, određeno je izvršenje samo u odnosu na neizmireni deo
obaveze.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 871/2010 od 11.03.2010. godine)
137.
Ako izvršni dužnik u žalbi tvrdi da je izmirio obavezu dužan je da uz žalbu dostavi i dokaze o izvršenju iste.
Pobijanim rešenjem određeno je izvršenje na osnovu izvršne isprave, po predlogu izvršnog poverioca i u svemu u skladu sa priloženom izvršnom ispravom koja ima potvrdu pravosnažnosti i izvršnosti. Shodno čl. 12. i 13. Zakona o izvršnom postupku (dalje: ZIP), a u skladu i sa poukom o
pravnom leku datom na navedenom rešenju protiv rešenja o izvršenju koje je doneto na osnovu izvršne isprave, može se podneti žalba u roku od tri dana od dana dostavljanja rešenja. Iz navedenih razloga, iako je izvršni dužnik na podnesku od 1.04.2010. godine naznačio da se radi o prigovoru na rešenje o izvršenju, ovaj sud je isti smatrao žalbom i o istom odlučivao.
Prema odredbama člana 15. ZIP, žalba protiv rešenja o izvršenju može se izjaviti iz razloga koji
sprečavaju izvršenje, a naročito razloga koji su navedeni u označenom članu. Kako navodima u žalbi
- 87 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
izvršni dužnik samo ističe da je uvidom u svoju poslovnu dokumentaciju utvrdio da je prema poveriocu u celosti izmirio svoje dugovanje, a radi se o dugovanju koje je utvrđeno pravnosnažnom i izvršnom sudskom odlukom, to izvršni dužnik u žalbi zapravo iznosi razloge koji ukazuju da je obaveza
utvrđena izvršnom ispravom prestala, odnosno da je posle donošenja isprave dužnik istu u celosti izmirio.
Prema odredbama člana 16. ZIP, izvršni dužnik je dužan da sve razloge pobijanja iznese u žalbi i
sve dokaze na kojima se žalba zasniva priloži uz žalbu, a u slučaju da to ne učini gubi pravo na naknadnu dostavu dokaza u žalbenom postupku. Kako shodno iznetom, i pored navoda da je izmirio
dug iz izvršne isprave, izvršni dužnik uz žalbu nije dostavio i dokaze za svoje navode o izvršenju
obaveze, to žalba izvršnog dužnika primenom pravila o teretu dokazivanja nije osnovana, pa se ista
odbija na osnovu člana 387. stav 1. tačka 2) Zakona o parničnom postupku i člana 27. ZIP, a pobijano rešenje kao pravilno potvrđuje.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 2004/2010 od 8.07.2010. godine)
138.
Izvršni dužnik mora uz žalbu dostaviti dokaze da je izvršio obavezu iz izvršne isprave ili
da je ista prestala usled činjenica koje su nastupile posle donošenja iste.
Imajući u vidu da predlog izvršnog poverioca u svemu ispunjava uslove iz člana 7. Zakona o izvršnom postupku (dalje: ZIP), te da je time ispunjeno načelo formalnog legaliteta, kao i da je navedenim predlogom izvršni poverilac tražio prinudnu naplatu na iznos glavnog duga, a za period od
16.03.2006. do 4.06.2009. godine, koji nije obuhvaćen ranijim predlozima za izvršenje i donetim rešenjima o izvršenju, to je pravilno našao prvostepeni sud da su ispunjeni zakonski uslovi, pa je doneo pobijano rešenje.
Kako su članom 15. ZIP izričito propisani razlozi zbog kojih se može, od strane izvršnog dužnika, žalbom osporiti doneto rešenje o izvršenju na osnovu izvršne isprave, i kako je izvršni dužnik
isticao da je prestalo - izmireno potraživanje koje je predmet predloga za izvršenje i rešenja o izvršenju, a što citiranim odredbama člana 15. st. 1. i 8. ZIP može biti razlog za žalbu, to je izvršni dužnik bio u obavezi da uz žalbu dostavi i dokaze za iznete navode da je navedeno dugovanje prestalo na jedan od zakonom propisanih načina, ili da je potraživanje prestalo na osnovu činjenica koje
su nastupile posle izvršnosti odluke, ili pre toga, ali u vreme kad izvršni dužnik to nije mogao da
istakne u postupku iz koga potiče izvršna isprava, odnosno ako je potraživanje prestalo na osnovu
činjenice koja je nastupila posle zaključenog poravnanja. Kako, međutim, izvršni dužnik nije dostavio navedene dokaze, već je samo isticao u žalbi da ima saznanja da je dugovanje prestalo izvršenjem obaveze prema izvršnom poveriocu, to takvi žalbeni navodi ne mogu biti osnov za drugačiju odluku povodom predloga za prinudno izvršenje, odnosno za ukidanje ožalbenog rešenja kojim
je određeno izvršenje.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 1494/2010 od 13.05.2010. godine)
139.
Ukazivanje izvršnog dužnika na nezakonitost u dostavljanju presude na osnovu koje je izvršenje određeno nije razlog koji sprečava izvršenje ako je presuda snabdevena potvrdama
pravnosnažnosti i izvršnosti.
- 88 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
Prema stanju u spisima, predlog za izvršenje podnet je na osnovu pravnosnažne i izvršne isprave Privrednog suda u Beoradu, P. br.... od 29.03.2010. godine. Uz predlog za izvršenje priložena je navedena presuda u originalu, snabdevena potvrdom pravnosnažnosti i izvršnosti, na dan
5.05.2010. godine. Poverilac i dužnik po navedenoj izvršnoj ispravi su lica označena kao izvršni
poverilac i izvršni dužnik u predlogu za izvršenje. Predlogom se traži prinudno ostvarenje potraživanja u svemu kako ono u presudi glasi, kako u odnosu na glavni dug, tako i kamatu i troškove
izvršnog i parničnog postupka, a zahtev za određivanje izvršenja kamate na iznos troškova od dana donošenja isprave do isplate zasnovan je na članu 35. stav 2. Zakona o izvršnom postupku
(dalje: ZIP). Proizlazi da je pravilno prvostepeni sud odredio predloženo izvršenje u smislu člana
7. ZIP, jer postoje svi zakonom predviđeni uslovi da se izvršenje odredi.
Bez uticaja su žalbeni navodi izvršnog dužnika da mu presuda na osnovu koje je određeno izvršenje nije dostavljena i da u postupku iz kojeg presuda potiče nije imao mogućnost da u parnici učestvuje. Za izvršni sud je bitno da je presuda dostavljena u originalu, da je snabdevena potvrdama
pravnosnažnosti i izvršnosti, pa proizlazi da su razlozi koje izvršni dužnik ističe razlozi koje je mogao isticati u postupku iz kojeg izvršna isprava potiče, a ne predstavljaju razloge iz člana 15. stav 1.
tačka 8) ZIP, koji bi sprečavali izvršenje.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 2591/2010 od 17.09.2010. godine)
140.
Nezakonitost u dostavljanju presude na osnovu koje je izvršenje određeno i ukazivanje izvršnog
dužnika na to, ne predstavlja razlog koji sprečava izvršenje ako je presuda snabdevena potvrdama
pravnosnažnosti i izvršnosti.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog susa, Iž. 2591/10 od 17.09.2010. godine)
141.
Žalba se prema odredbama čl.31. st.6. Zakona o hipoteci može usvojiti ako se dostave nesporni pismeni dokazi da potraživanje ne postoji, da hipoteka ne postoji i da potraživanje nije
dospelo za naplatu.
Odredbom čl. 31. st. 6. Zakona o hipoteci propisano je da će žalba će biti uvažena ako dužnik ili
vlasnik dostavi registru nepokretnosti nesporne pismene dokaze da potraživanje ne postoji, da hipoteka ne postoji, da potraživanje nije dospelo za naplatu ili da je dug isplaćen.
S obzirom da hipotekarni dužnik koji je istovremeno i vlasnik nekretnine uz svoju žalbu nije dostavio nijedan pismeni dokaz na okolnosti koje su određene u čl.31. st.6. tačke 1. do 4. Zakona o hipoteci, njegova žalba nije osnovana.
Irelevantni su žalbeni razlozi hipotekarnog dužnika, ovde protivnika predlagača da je između
stranaka došlo do vansudskog poravnanja u pogledu izmirenja duga obzirom da je isti nije priložio
dokaz u prilog svojih tvrdnji a predlagač je iste osporio u odgovoru na žalbu. Navodi protivnika
predlagača da uz zabeležbu nije dostavljena tržišna vrednost stambene zgrade na kojoj je stavljena
zabrana otuđenja su takođe irelevantni jer isto shodno odredbi čl. 31. Zakona o hipoteci nije ni potrebno.
Na osnovu svega iznetog žalba protivnika predlagača je kao neosnovana odbijena, a pobijano prvostepeno rešenje potvrđeno primenom odredbe čl. 387 tač. 2 ZPP-a u vezi odredbe čl. 30. st. 2. Zakona o vanparničnom postupku.
(Gž.br. 1121/10 od 30.03.2010. godine)
- 89 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
IZNOŠENJE ČINJENICA I PREDLAGANJE
DOKAZA U PRIGOVORU
(Član 43. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
142.
Žalba na rešenje o izvršenju doneto na osnovu izvršne isprave u prilogu mora sadržati tj.
izvršni dužnik u prilogu mora dostaviti i dokaze za svoje navode zbog kojih osporava rešenje.
Po predlogu izvršnog poverioca, a radi prinudne naplate potraživanja po pravnosnažnoj i izvršnoj presudi naznačenog Trgovinskog suda od 08.10.2007. godine (kojom je tuženi - izvršni dužnik
obavezan da tužiocu - izvršnom poveriocu isplati navedeni novčani iznos), nadležni Trgovinski sud
je doneo pobijano rešenje kojim je odredio prinudno izvršenje, nalazeći da su ispunjeni uslovi iz člana 7. Zakona o izvršnom postupku.
U žalbi, izvršni dužnik navodi da je izmirio dugovanja po navedenoj izvršnoj ispravi – pravosnažnoj
i izvršnoj sudskoj odluci, koja su bila predmet potraživanja izvršnog poverioca i rešenja o prinudnom izvršenju, te da je dokaze o izmirenju istog dostavio sudu uz podnesak od 27.11.2009. godine odn. uz žalbu na rešenje o izvršenju. U spisima predmeta, međutim, ne nalazi se podnesak od 27.11.2009. godine,
niti se može ustanoviti da je isti sudu podnet uz dokaze o ispunjenosti obaveze. Dakle, iako je izvršni
dužnik podneo žalbu iz razloga predviđenih članom 15. Zakona o izvršnom postupku, iz navedenih razloga - s obzirom da uz istu nije dostavio dokaze za svoje navode o izmirenju obaveze iz pravosnažne izvršne isprave po kojoj je doneto rešenje o prinudnom izvršenju, a što je bila njegova dužnost u smislu
odredaba člana 16. istog Zakona, žalba izvršnog dužnika nije osnovana.
Iz tih razloga se i odbija - na osnovu člana 387. stav 2. Zakona o parničnom postupku, u vezi
člana 27. Zakona o izvršnom postupku. Prvostepeno rešenje se potvrđuje kao pravilno.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 1274/2010 od 22.04.2010. godine)
143.
Uz žalbu na rešenje kojim se određuje prinudno izvršenje presude, dužnik koji tvrdi da je
izmirio novčane obaveze mora dostaviti dokaze da je izvršio plaćanje dugovanog iznosa izvršnom poveriocu sa pozivom na konkretnu presudu - izvršnu ispravu.
Radi provere tačnosti navoda iz žalbe da je dug po izvršnoj ispravi izmiren, prvostepeni sud je,
po nalogu Višeg trgovinskog suda, sproveo izviđajne radnje i održao ročište u smislu člana 19. Zakona o izvršnom postupku.
Prema dokazima koje je izvršni dužnik dostavio i navodima izvršnog poverioca sa ovog ročišta,
a na koje izvršni dužnik nije pristupio iako je bio uredno pozvan, žalbeni navodi nisu osnovani odn.
izvršni dužnik nije dostavio dokaze za iste, a to je - shodno članu 163. Zakona o izvršnom postupku bio dužan da učini uz žalbu.
Iz dostavljenih dokaza o uplatama, iako se u nekima od njih upućuje na fiksni broj telefona po
kome su navedeni računi, ne može se utvrditi da se uplate odnose na dug za sporni period odn. na
dug po izvršnoj ispravi, jer se u dokazima koji se dostavljaju za izvršeno plaćanje nigde ne pominje
- 90 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
navedena presuda. Na drugoj strani, plaćanje prema dostavljenim dokazima izvršeno je po računu za
period 01.12.2008. - 31.12.2008. godine, a presuda je doneta 12.11.2008. godine, što očigledno ukazuje da se plaćanja ne odnose na izmirenje iznosa po istoj.
Iz navedenih razloga žalbeni navodi tuženog nisu osnovani, pa se stoga žalba odbija i prvostepena odluka kao pravilna potvrđuje. Shodno tome, posebno imajući u vidu i navode sa održanog ročišta, prema kojima su svi navedeni računi već uzeti u obzir prilikom veštačenja od strane veštaka finansijske struke, kojim je konstatovana visina duga kao predmet navedene parnice odn. i ukazivanje
da je delimično izmirenje plaćanja ugovorenih rata uračunato, određeno je izvršenje samo u odnosu
na neizmireni deo obaveze.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 871/10 od 11.03.2010. godine)
ODLUČIVANJE O PRIGOVORU U
PRVOM STEPENU
(Član 44. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
144.
U konkretnom slučaju izvršni poverilac ima perfektnu izvršnu ispravu, presudu donetu u parničnom
postupku koja je snabdevena klauzulom pravnosnažnosti i koja je podobna za izvršenje, i s obzirom da
na strani izvršnih poverilaca ima dva lica čija solidarnost nije ugovorena niti zakonom određena (čl. 425.
ZOO), to je sud pravilno podelio novčanu obavezu i izvršnog dužnika obavezao da obojici izvršnih poverilaca na ime parničnih troškova isplati iznose od po 28.825.00 dinara, kao i troškove izvršenja. Takođe, za ispunjenost uslova za donošenje rešenja o izvršenju nije od značaja činjenica da je izvršni dužnik
podneo vanredni pravni lek, s obzirom da isti ne odlaže sprovođenje izvršenja.
(IPV. I 460/12 od 5.11.2012. godine)
145.
U konkretnom slučaju postoje dva izvršna poverioca čija potraživanja nisu podeljena tj. predlogom za izvršenje nije opredeljena visina iznosa koji svako od njih potražuje prema izvršnom dužniku, tako da se ne zna kolika je obaveza izvršnog dužnika prema svakom izvršnom poveriocu, to je
sud postupao po neurednom predlogu za izvršenje, to je rešenje o izvršenju moralo biti ukinuto.
(IPV. I 126/2 od 21.03.2012. godine)
146.
Prvostepeni izvršni sud je ovlašćen da odluči kao drugostepeni, usvajanjem žalbe izvršnog
dužnika, ukidanjem rešenja o izvršenju koje je doneo u prvom stepenu, obustavom izvršenja i
ukidanjem sprovedenih radnji, ali ne i da takvu žalbu odbije i svoje rešenje o izvršenju potvrdi
ili "ostavi na snazi".
Međutim, prvostepeni sud nakon održanog ročišta po nalogu drugostepenog suda, donosi rešenje
da se rešenje o izvršenju ostavlja na snazi iako za to zaista ne postoji zakonski osnov. Navedenom
odredbom je predviđeno da prvostepeni sud, ukoliko nađe da je žalba izvršnog dužnika protiv reše- 91 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
nja o izvršenju osnovana, može istu usvojiti, ukinuti rešenje o izvršenju, obustaviti izvršenje i ukinuti sprovedene izvršne radnje, a u suprotnom, da će dostaviti spise drugostepenom sudu na odlučivanje o žalbi. Iz navedenog sledi da prvostepeni sud nije ovlašćen da žalbu koja po njegovom stanovištu nije osnovana, odbije i rešenje o izvršenju potvrdi, odnosno kao u ovom slučaju "ostavi na snazi", jer takva ovlašćenja iz navedene zakonske odredbe za prvostepeni sud ne proizlaze. Iz tog razloga je ovo rešenje moralo biti ukinuto kao u izreci ovog rešenja pod 1.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 2457/2010 od 26.08.2010. godine)
147.
Viši sud u P... je cenio žalbene navode izvršnog dužnika i iste smatra osnovanim, obzirom da je
uvidom u spise predmeta I. br. 102/08 utvrđeno da je dana 6.06.2008. godine, prvostepeni sud dostavio nalog Narodnoj banci Srbije, da sa računa izvršnog dužnika naplati dospelu tražbinu izvršnog
poverioca, a kao je predlog za izvršenje izvršnog poverioca zastareo, iz razloga što je izvršna isprava
na osnovu koje se traži izvršenje postala pravnosnažna 25.12.1996. godine, to je izvršni poverilac
mogao da traži svoje potraživanje do 25.12.2007. godine.
Odredbom čl. 379. st. 1. ZOO, propisano je da sva potraživanja koja su utvrđena pravnosnažnom
sudskom odlukom ili odlukom drugog nadležnog organa ili poravnanjem pred sudom ili drugim nadležnim organom, zastarevaju za deset godina, pa i ona za koja zakon inače predviđa kraći rok zastarelosti.
Sa napred navedenih razloga, ožalbeno rešenje je preinačeno tako što je predlog za izvršenje izvršnog poverioca odbijen kao neosnovan i odlučeno kao u izreci.
(Okružni sud u Požarevvcu Gž. 1685/10 od 6.12.2010. godine)
RAZLOZI ZA ODBACIVANJE PRIGOVORA I ZA
USTUPANJE PREDMETA NADLEŽNOM SUDU
(Član 45. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
148.
Prema čl. 91. ZPP-a propisano je da je punomoćnik dužan da prilikom preduzimanja prve radnje
u postupku podnese punomoćje, kao i da je sud dužan da u toku celog postupka pazi da lije lice koje
se pojavljuje kao punomoćnik ovlašćeno za zastupanje.
Imajući u vidu napred citiranu zakonsku normu, kao i činjenicu da u spisima nema punomoćja
za advokata, koji bi mogao da u ime i za račun izvršnog poverioca preduzima samostalno pravne
radnje, Veće je prigovor odbacilo kao nedozvoljen.
(Osnovni sud u Požarevcu, Sudska jednica Petrovac na Mlavi, Ipv. I 504/12 od 3.12.2012)
149.
Kada je predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave podnet prvostepenom sudu u vreme kad je nad izvršnim dužnikom već pokrenut stečajni postupak a prvostepeni sud je obavešten o istom, to u toj fazi postupka prvostepeni sud ne može doneti rešenje o izvršenju već bi
trebalo da odbaci predlog za izvršenje.
- 92 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
Pobijanim prvostepenim rešenjem o izvršenju, donetim na osnovu izvršne isprave određeno je
izvršenje i obavezan izvršni dužnik da izmiri izvršnom poveriocu glavni dug, troškove parničnog postupka i troškove izvršenja popisom, plenidbom i prodajom pokretnih stvari dužnika.
Protiv ovog rešenja izvršni dužnik uložio je dozvoljenu i blagovremenu žalbu u kojoj je istakao da je rešenjem Trgovinskog suda u Pančevu St.br.2/09 od 08.04.2009. pokrenut stečajni postupak nad izvršnim dužnikom, pa s toga predlaže da se žalba usvoji i stavi van snage doneto rešenje o izvršenju.
Ovaj sud kao drugostepeni našao je da je žalba izvršnog dužnika osnovana. Članom 73. stav 1. i
2. Zakona o stečajnom postupku ("Sl.glasnik RS", br.84/2004 i 85/2005 – dr.Zakon), koji se primenjuje shodno odredbi čl. 207. stav 1. Zakona o stečaju ( "Sl.glasnik RS" br.104/2009), propisano je
da se od dana pokretanja stečajnog postupka ne može protiv stečajnog dužnika, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti i sprovesti prinudno izvršenje, niti bilo koja mera postupka izvršenja u cilju
namirenja potraživanja, osim izvršenja koja se odnose na troškove stečajnog postupka, te da se postupci iz stava 1. ovog člana koji su u toku prekidaju.
Imajući u vidu da je rešenjem Trgovinskog suda u Pančevu St.br.2/09 od 8.04.2009. godine pokrenut stečajni postupak nad izvršnim dužnikom (obaveštenje sa rešenjem St.br. 2/09 od
8.4.2009.godine, primljeno je i u Okružnom sudu u Pančevu Su.br. VIII/210-2009 dana
24.4.2009.g.) a da je predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave podnet prvostepenom sudu dana
24.04.2009.godine, dakle u vreme kad je nad izvršnim dužnikom već pokrenut stečajni postupak o
čemu je i prvostepeni sud obavešten, to u ovoj fazi postupka prvostepeni sud nije trebao doneti pobijano rešenje o izvršenju već je trebao odbaciti predlog za izvršenje.
(Viši sud u Pančevu, Gž. 217/10 od 08.02.2010. godine)
PRIGOVOR NA REŠENJE O IZVRŠENJU DONETO NA OSNOVU
VERODOSTOJNE ISPRAVE
(Član 46. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
150.
Kada izvršni dužnik u prigovoru ospori postojanje potraživanja iz verodostojne isprave,
navodeći da je platio navedeni iznos, smatra se da je prigovor obrazložen, bez obzira što izvršni dužnik uz prigovor nije dostavio i dokaze o plaćanju, imajući u vidu da član 20. stav 4. Zakona o izvršnom postupku, ne propisuje obavezu izvršnog dužnika da u prilog iznetih tvrdnji
u prigovoru kojima osporava potraživanje iz podnete verodostojne isprave, dostavi i adekvatne dokaze.
Neosnovani su žalbeni navodi izvršnog dužnika da je pobijano rešenje zahvaćeno bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz čl. 361. st. 1. Zakona o parničnom postupku, u vezi sa nepravilnom primenom čl. 21. st. 4. Zakona o izvršnom postupku, kao i čl. 10. st. 2. Zakona o parničnom postupku. Nasuprot žalbenim navodima, izvršni dužnik je u prigovoru osporio postojanje potraživanja
iz verodostojne isprave, istakavši da je platio navedeni iznos, te je stoga pravilno prvostepeni sud
- 93 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
ocenio da je podneti prigovor obrazložen. Činjenica da izvršni poverilac uz prigovor nije dostavio i
dokaze o plaćanju, ne utiče na pravilnost donetog rešenja, imajući u vidu da navedeni član 20. st. 4.
Zakona o izvršnom postupku, ne propisuje obavezu izvršnog dužnika da u prilog iznetih tvrdnji u
prigovoru kojima osporava potraživanje iz podnete verodostojne isprave, dostavi i adekvatne dokaze. U toj situaciji ocena osnovanosti kao i dokazanosti iznetih tvrdi u prigovoru, ceni se u parničnom
postupku i izvršni sudija nema ovlašćenje da o iznetom u prigovoru odlučuje u izvršnom postupku.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 54/2010 od 10.02.2010. godine)
151.
Nepravilan je stav prvostepenog suda da odluka kojom je ukinut platni nalog predstavlja istovremeno odluku suda o tužbenom zahtevu, jer je isti neosnovan zbog osnovanosti materijalnopravnog prigovora da tužba nije podneta u zakonskom roku, pa zbog toga odluka kojom je ukinut
platni nalog ne mora da sadrži i odluku o glavnoj stvari.
Po utvrđenju da su izjavljeni prigovori na izdati platni nalog i po pravnosnažnosti tog rešenja, otpočeti raspravljanje o glavnoj stvari ili će u zavisnosti od drugih razloga oceniti da nema mesta raspravljanju, ali u svakom slučaju se mora doneti odluka o glavnoj stvari, odnosno odluka o osnovanosti ili neosnovansti tužbenog zahteva.
Ukidanje platnog naloga bez odluke o glavnoj stvari nije pravnosnažno presuđena stvar.
(Viši sud u Kraljevu, 1Gž. 631/10)
RAZLOZI ZA PRIGOVOR
(Član 47. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
152.
Teška materijalna i porodična situacija izvršnog dužnika ne mogu biti žalbeni razlog.
(Iz Rešenja privrednog apelacionog suda, Iž. 2823/10)
DOKAZI UZ PRIGOVOR
(Član 48. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
153.
Uz prigovor u kome tvrdi da je u verodostojnu ispravu unet neistinit sadržaj dužnik je u obavezi da priloži dokaze koji zavise od pravne sadržine svakog konkretnog slučaja.
Dokazi koje je dužnik je u obavezi da priloži uz prigovor u kome tvrdi da je u verodostojnu ispravu unet neistinit sadržaj zavise od svakog konkretnog slučaja. Npr. ako osporava cenu i tvrdi da
je usmeno dogovorena, mogao bi priložiti izjavu svedoka koji je učestvovao u dogovoru, prema pravilima novog Zakona o parničnom postupku.
(Pravni stav Odeljenja Privrednog apelacionog suda sa sednice od 23.10.2012. godine)
- 94 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
POSTUPAK PO PRIGOVORU
(Član 49. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
154.
Ukoliko izvršni dužnik nije osporio mesnu nadležnost u podnetom prigovoru, Privredni
sud - koji odlučuje o njegovoj osnovanosti protiv zaključka izvršitelja - ne može se oglasiti mesno nenadležnim za dalje postupanje.
Izvršni dužnik – ovde tuženi u prigovoru nije istakao prigovor mesne nenadležnosti Privrednog suda a u konkretnom slučaju se ne radi o isključivoj mesnoj nadležnosti. Otuda se nisu se
stekli uslovi da se Privredni sud svojim rešenjem od 21.11.2012. godine oglasi mesno nenadležnim i predmet ustupi drugom Privrednom sudu na dalji postupak.
Prema članu 49. stav 4. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, u slučaju da sud stavi van snage doneto rešenje o izvršenju nakon podnetog prigovora (što je konkretno slučaj) staviće van snage rešenje o izvršenju u delu u kome je određeno izvršenje i odrediti da se postupak nastavlja kao povodom
prigovora protiv platnog naloga.
Prema članu 460. Zakona o parničnom postupku, tuženi samo u prigovoru može istaći prigovor
mesne nenadležnosti.
Kako izvršni dužnik nije osporio mesnu nadležnost Privrednog suda u podnetom prigovoru protiv zaključka izvršitelja, shodno navedenim zakonskim odredbama, isti je mesno nadležan za dalje postupanje.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, R. 55/2013 od 09.07.2013. godine)
155.
Ukoliko izvršni dužnik nije osporio mesnu nadležnost u podnetom prigovoru, Privredni
sud - koji odlučuje o njegovoj osnovanosti protiv zaključka izvršitelja - ne može se oglasiti mesno nenadležnim za dalje postupanje.
Izvršni dužnik – ovde tuženi u prigovoru nije istakao prigovor mesne nenadležnosti Privrednog
suda a u konkretnom slučaju se ne radi o isključivoj mesnoj nadležnosti. Otuda se nisu se stekli uslovi da se Privredni sud svojim rešenjem od 21.11.2012. godine oglasi mesno nenadležnim i predmet
ustupi drugom Privrednom sudu na dalji postupak.
Prema članu 49. stav 4. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, u slučaju da sud stavi van snage doneto rešenje o izvršenju nakon podnetog prigovora (što je konkretno slučaj) staviće van snage rešenje o izvršenju u delu u kome je određeno izvršenje i odrediti da se postupak nastavlja kao povodom
prigovora protiv platnog naloga.
Prema članu 460. Zakona o parničnom postupku, tuženi samo u prigovoru može istaći prigovor
mesne nenadležnosti.
Kako izvršni dužnik nije osporio mesnu nadležnost Privrednog suda u podnetom prigovoru protiv zaključka izvršitelja, shodno navedenim zakonskim odredbama, isti je mesno nadležan za dalje postupanje.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, R. 55/2013 od 09.07.2013. godine)
- 95 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
156.
Nema uslova da se privredni sud, koji je usvojio prigovor dužnika i stavio van snage doneti
zaključak, oglasi mesno nenadležnim za dalje postupanje ukoliko izvršni dužnik nije osporio mesnu nadležnost u podnetom prigovoru protiv zaključka izvršitelja.
Izvršni poverilac - javno komunalno preduzeće, podneo je imenovanom izvršitelju dana
17.10.2012. godine predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave radi ostvarenja novčanog potraživanja u navedenom iznosu protiv označenog izvršnog dužnika. Izvršitelj je zaključkom o izvršenju od o8.08.2012. godine usvojio podneti predlog i odredio izvršenje. Blagovremenim prigovorom izvršni dužnik je osporio navedeni zaključak izvršitelja sa obrazloženjem da je
nad njim pokrenut stečajni postupak pred nadležnim Privrednim sudom, koji je okončan usvajanjem plana reorganizacije, te da je rešenje o usvajanju plana reorganizacije postalo pravosnažno
dana 25.11.2011. godine te da je potraživanje ovde izvršnog poverioca obuhvaćeno usvojenim
planom reorganizacije.
Izvršni dužnik, prema spisima, u prigovoru nije istakao prigovor mesne nenadležnosti a ne radi
se o isključivoj mesnoj nadležnosti, zbog čega se nisu stekli uslovi da se taj sud svojim rešenjem od
30.08.2012. godine oglasi mesno nenadležnim i predmet ustupi drugom Privrednom sudu na dalji
postupak.
Prema članu 49. stav 4. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, u vezi sa članom 251. stav 1. istog
Zakona, u slučaju da sud stavi van snage doneto rešenje o izvršenju nakon uloženog prigovora (što je
konkretno slučaj) staviće van snage rešenje o izvršenju u delu u kome je određeno izvršenje i odrediti da se postupak nastavlja kao povodom prigovora protiv platnog naloga. Prema članu 460. Zakona
o parničnom postupku, tuženi može istaći prigovor mesne nenadležnosti samo u prigovoru.
Kako izvršni dužnik nije osporio mesnu nadležnost u podnetom prigovoru protiv zaključka izvršitelja, shodno navedenim zakonskim odredbama, mesno nadležan za dalje postupanje je isti sud.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, R. 91/2012 od 11.01.2013. godine)
157.
Neosnovani su žalbeni navodi tuženog da je prvostepeni sud propustio da odredi paricioni rok za
ispunjenje obaveze. U ovoj pravnoj stvari postupak je pokrenut predlogom za izvršenje na osnovu
verodostojne isprave, pa je prvostepeni sud doneo rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave. To rešenje sadrži obavezujući deo, u kome je određen rok u kome je dužniku naloženo ispunjenje
potraživanja. Nakon izjavljenog prigovora predmet je dostavljen parničnom sudu i parnični sud, odlučujući o tužbenom zahtevu, odlučuje i o rešenju o izvršenju u obavezujućem delu tako što ga održava na snazi, ukoliko usvaja tužbeni zahtev, ili ga ukida, ukoliko tužbeni zahtev odbija. Održavanjem na snazi rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave u delu u kome je usvojen tužbeni
zahtev prvostepeni sud je održao na snazi navedeno rešenje i u odnosu na rok za ispunjenje obaveze.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Pž. 3124/2010 od 27.05.2010. godine)
158.
Prvostepeni sud, umesto da oceni blagovremenost, dozvoljenost i potpunost navedenog prigovora, pa u zavisnosti od toga da rešenje o izvršenju u delu kojim je određeno izvršenje stavi
van snage i ukine sprovedene radnje, a predmet dostavi parničnom odeljenju nadležnog suda,
- 96 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
ili isti eventualno odbaci (ako nije blagovremen, dozvoljen ili potpun), prigovor dostavlja poveriocu, koji podneskom delimično povlači predlog, na osnovu čega prvostepeni sud očigledno
donosi pobijano rešenje.
Ovakvo postupanje prvostepenog suda nije pravilno. Naime, rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave može se prinudno sprovoditi tek nakon njegove pravnosnažnosti, a izjavljivanje blagovremenog, dozvoljenog i potpunog prigovora sprečava pravnosnažnost ovog rešenja. Osim toga,
nakon izjavljivanja blagovremenog, dozvoljenog i potpunog prigovora, za povlačenje predloga za izvršenje, odnosno tužbe, potrebna je saglasnost izvršnog dužnika, jer se izjavljivanje prigovora ima
smatrati upuštanjem u raspravljanje, zbog čega je, saglasno članu 196. Zakona o parničnom postupku, za povlačenje potrebna saglasnost protivne strane, a sve imajući u vidu da se, nakon izjavljivanja
prigovora, postupak nastavlja po odredbama istog zakona.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 1637/2010 od 27.05.2010. godine)
159.
Prema stanju u spisima, na predlog izvršnog poverioca radi donošenja rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, radi naplate novčanog potraživanja izvršnog poverioca
od izvršnog dužnika, i to prenosom sredstava koja se vode na računu izvršnog dužnika na
račun izvršnog poverioca, alternativno - popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika, doneto je rešenje kojim se određuje predloženo izvršenje.
Kako je u skladu sa zakonskim ovlašćenjima izvršni dužnik podneo blagovremeni prigovor u kome je izneo da osporava navedeno potraživanje, ukazujući da i naziv izvršnog dužnika nije tačno
označen, to je pravilno prvostepeni sud, postupajući u skladu sa ovlašćenjima iz člana 21. Zakona o
izvršnom postupku (dalje: ZIP) rešenje o izvršenju, po prigovoru, stavio van snage, kao i postupak u
delu u kome je određeno izvršenje, i predvideo da se postupak dalje nastavlja u parničnom odeljenju,
odnosno kao povodom prigovora protiv platnog naloga.
Nisu osnovani žalbeni navodi izvršnog poverioca da prigovor koji je dostavio izvršni dužnik nije
obrazložen, jer je, prema stanju u spisima, dužnik naveo razloge svog osporavanja tužiočevog potraživanja, odnosno rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, pa stoga i navedeni prigovor ispunjava sve zakonske uslove da se po njemu postupa, odnosno da se postupi u smislu člana 21. ZIP, kako je to pravilno uradio i prvostepeni sud.
Ocena osnovanosti navoda iz prigovora, međutim, ne može se vršiti u postupku povodom prigovora, jer to ne predviđaju odredbe člana 21. ZIP, već je prvostepeni sud dužan da, odmah po prijemu
blagovremenog i obrazloženog prigovora u smislu citiranog člana, rešenje o izvršenju stavi van snage u delu u kome je određeno izvršenje, i spise uputi parničnom sudu na dalji postupak, u kome će
biti ocenjena i osnovanost navoda iz prigovora.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 1447/2010 od 13.05.2010. godine)
160.
Uvidom u spis predmeta utvrđuje se da je rešenjem o izvršenju na osnovu verodostojne isprave
Iv. III-3857/07 od 25.04.2007. godine, određeno izvršenje radi naplate novčanog potraživanja izvršnog poverioca, popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika i isplatom iznosa
ostvarenom prodajom izvršnom poveriocu do konačne naplate potraživanja. Protiv ovog rešenja iz- 97 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
vršni dužnik je blagovremeno izjavio prigovor, koji je prvostepeni sud pobijanim rešenjem odbacio
kao nedozvoljen, jer je našao da u prigovoru nisu navedeni razlozi zbog kojih se osporava navedeno
rešenje.
Ovakvo pravno shvatanje prvostepenog suda se ne može prihvatiti. Po članu 27. ZIP, u postupku
izvršenja i obezbeđenja shodno se primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili
drugim zakonom nije drugačije određeno.
Članom 103. ZPP, se propisuje da, ako je podnesak nerazumljiv ili ne sadrži sve što je potrebno
da bi se po njemu moglo postupati, sud će stranci koja nema punomoćnika advokata vratiti podnesak
radi ispravke, ako zakonom nije drugačije određeno.
U stavu 4. istog člana navodi se da će se smatrati da je podnesak povučen, ako ne bude vraćen
sudu u određenom roku, ako bude vraćen bez ispravke, odnosno dopune odbaciće se.
Prvostepeni sud nije primenio citirane odredbe zakona i prigovor koji je smatrao neurednim jer
isti ne sadrži razloge pobijanja rešenja, nije vratio izvršnom dužniku radi otklanjanja nedostataka
iako izvršni dužnik nema punomoćnika advokata.
(Iz Rešenja Višeg suda u Nišu, Gž. 2830/2010 od 10.09.2010. godine)
161.
U situaciji kada je rešenje o izvršenju povodom prigovora izvršnog dužnika stavljeno van
snage i predmet dostavljen parničnom sudu na postupanje, a parnični sud ustanovi da je potraživanje tužioca (izvršnog poverioca) osnovano i rešenje o izvršenju održi na snazi u celosti,
ne može istovremeno odlučivati o takvom potraživanju i kao o tužbenom zahtevu.
Tužilac je dana 04.01.2005. godine podneo predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave
radi prinudne naplate potraživanja u iznosu od 593.350,52 dinara na ime neplaćene zakupnine za poslovni prostor, a rešenjem o izvršenju Iv 83/05 od 02.02.2005. godine obavezan je tuženi kao izvršni
dužnik, da tužiocu kao izvršnom poveriocu isplati iznos od 593.350,52 dinara na ime glavnog duga
sa zakonskom zateznom kamatom od 04.01.2005. godine do isplate, određeno je izvršenje ako dužnik ne namiri potraživanje poverioca u iznosu od 593.350,52 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 04.01.2005. godine do isplate putem popisa, procene i prodaje pokretnih stvari dužnika, te su
određeni troškovi izvršenja.
Na rešenje o izvršenju Iv 83/05 od 02.02.2005. godine tuženi, kao izvršni dužnik je uložio prigovor pa je sud dana 08.04.2005. godine stavio van snage rešenje Iv 83/05 od 02.02.2005. godine u delu u kome je određeno izvršenje i ukinute su sprovedene radnje, te je predmet dostavljen parničnom
odeljenju Opštinskog suda na postupanje, kao po prigovoru protiv platnog naloga u smislu odredbe
člana 54. tada važećeg Zakona o izvršnom postupku ("Službeni list SRJ" broj 28/2000). Odredbama
čl. 453-464. Zakona o parničnom postupku propisano je da ako tuženi prigovori (član 459. stav 1.
ZPP-a) da nisu postojali zakonski osnovi za izdavanje platnog naloga ili da postoje smetnje za dalji
tok postupka, sud odlučuje prvo o tom prigovoru i ako nađe da je osnovan ukinuće rešenjem platni
nalog i po pravnosnažnosti rešenja otpočeti raspravljanje o glavnoj stvari, kada takvom raspravljanju
ima mesta, te da ako platni nalog nije ukinut u odluci o glavnoj stvari sud će odlučiti da li se platni
nalog u celini ili delimično održava na snazi ili ukida (član 458. stav 4. ZPP-a).
Osnovano se u žalbi tuženog navodi da je pobijana presuda zahvaćena bitnom povredom odredaba
parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku. Naime, prvostepeni
sud je stavom 1 pobijane presude odlučio da se rešenje o izvršenju posl. br. Iv. 83/05 od 02.02.2005. godine održava na snazi, a stavom 2. obavezan je tuženi na isplatu, odnosno odlučeno je i o tužbenom zah- 98 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
tevu. Obzirom da se deo rešenja o izvršenju koji se odnosi na obavezu dužnika na isplatu glavnog potraživanja i zatezne kamate održava na snazi, u skladu sa odredbom člana 458. stav 4. Zakona o parničnom
postupku, dakle kako je utvrđeno potraživanje i dužnik obavezan na isplatu smetnja je da se o isplati odlučuje i kao o zahtevu tužbe, pa je ista odbačena, kao u izreci, imajući u vidu da će se samo ako je platni
nalog ukinut i po pravnosnažnosti tog rešenja otpočeti raspravljanje o glavnoj stvari.
(Presuda Apelacionog suda u Novom Sadu, Gž. 2733/10 od 15.06.2010. godine)
162.
U izreci presude, uz odluku da se održava na snazi rešenje o izvršenju sa jasno opredeljenom
obavezom tuženog, nepotrebno je posebnim stavom usvajati tužbeni zahtev.
(Presuda Privrednog apelacionog suda, Pž. 2708/10)
PRIGOVOR TREĆEG LICA
(Član 50. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
163.
Činjenica da je u toku izvršnog postupka na nepokretnosti promenjen vlasnik, ne čini izvršenje na toj nepokretnosti nedopuštenim.
Tužilja je dana 08.07.2009. godine sa I. M. zaključila ugovor u kupoprodaji nepokretnosti, a
dana 01.10.2009. godine je RGZ podnela zahtev za uknjižbu, pa je rešenjem RGZ od 01.04.2010.
godine imenovana upisana kao vlasnik na toj nekretnini. Dana 29.07.2009. tužena - banka je kao
izvršni poverilac RGZ-u podnela predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave protiv I.
M. kao izvršnog dužnika, sa predlogom da se isti obaveže da joj isplati iznos od 1.157.753,80 dinara sa pripadajućom kamatom, a ukoliko ne izmiri dug, da se odredi izvršenje na nepokretnosti
izvršnog dužnika, koja je predmet napred navedenog kupoprodajnog ugovora, sa predlogom da se
rešenje o izvršenju zabeleži u javnim knjigama i da se odredi privremena mera zabrane otuđenja i
opterećenja te nepokretnosti. Rešenjem o izvršenju od 03.08.2009. godine I. M. je obavezan da
isplati tuženoj, kao izvršnom poveriocu, iznos od 1.143.151,48 dinara, te ukoliko dug ne izmiri
određeno je izvršenje na predmetnoj nepokretnosti, a određena je i privremena mera zabrane otuđenja i opterećenja nepokretnosti do namirenja izvršnog poverioca, ovde tužene. Navedeno rešenje RGZ je primio 04.08.2009. godine, pa je rešenjem RGZ od 15.01.2010. godine u javnim knjigama izvršena zabeležba rešenja o izvršenju. Dana 05.07.2010. godine tužilja je, kao treće lice, u
izvršnom postupku podnela prigovor na rešenje o izvršenju, te je rešenjem suda upućena da pokrene aktuelni parnični postupak, u kome postupku je sud prvostepenom presudom, koja je potvrđena presudom drugostepenog suda, odbio zahtev tužilje protiv tužene banke, kojim je tražila da
se utvrdi da je nedopustivo izvršenje određeno rešenjem Opštinskog suda od 03.08.2009. godine
javnom prodajom predmetne nepokretnosti.
Članom 58d Zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru i upisima
prava na nepokretnosti, uknjižba se vrši na osnovu isprave, koja je podobna za konačan upis prava, a
predbeležba se vrši na osnovu isprave koja nije podobna za konačan upis (potpisi nisu overeni u sudu, isprava ne sadrži ovlašćenje za upis).
- 99 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
Predbeležba postaje uknjižba kada se otklone smetnje za konačan upis, a ako se u roku određenom u rešenju ne otklone smetnje, izvršiće se brisanje predbeležbe. Članom 106d je propisano da kada je podneto više zahteva za upis prava na istoj nepokretnosti, prvo će se uzeti u postupak zahtev
koji je prvi primljen. U konkretnom slučaju je bez značaja navod tužilje u žalbi da se momentom
podnošenja molbe za uknjižbu prava vlasništva vrši predbeležba upisa, a iz razloga jer je rešenje kojim je određena privremena mera primljeno u RGZ dana 04.08.2009. godine, pre nego što je tužilja
podnela zahtev za uknjižbu – 01.10.2009. godine, pa je RGZ najpre upisala zabeležbu rešenja o izvršenju (15.01.2010. godine), pa onda je tužilju upisala kao vlasnika na spornoj nepokretnosti
(01.04.2010. godine), shodno napred navedenom članu 106d. Na osnovu člana 33. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, svojina na nepokretnostima na osnovu pravnog posla se stiče upisom
u javne knjige, a članom 198. ZPP je propisano da ako stranka otuđi stvar ili pravo o kome teče parnica, to ne sprečava da se parnica među istim strankama dovrši, stoga u konkretnom slučaju, činjenica da je na predmetnoj nepokretnosti u toku izvršnog postupka promenjen vlasnik, ne čini izvršenje
na toj nepokretnosti nedopuštenim.
(Presuda Osnovnog suda u Somboru broj 3P. 260/11 od 22.11.2011. i
Presuda Apelacionog suda u Novom Sadu broj Gž. 1686/12 od 11.01.2013. godine)
164.
Tužba radi neodopustivosti izvršenja na određenom predmetu izvršenja, podnosi se uvek
protiv izvršnog poverioca u tom izvršnom postupku, a tužbom može biti obuhvaćen i izvršni
dužnik u tom postupku, ako osporava pravo trećeg lica na predmetu izvršenja koje pravo
sprečava izvršenje.
Prvostepenom presudom odbijen je zahtev tužioca protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva
pravde, uz obrazloženje da je tužba radi nedopustivosti izvršenja izlučna tužba i po toj tužbi treće lice svoj tužbeni zahtev treba da usmeri u odnosu na poverioce iz izvršnog postupka, a tužilac je u
konkretnoj pravnoj stvari kao tuženog označio Republiku Srbiju koja u ovakvoj vrsti postupaka ne
može biti pasivno legitimisana. Drugostepeni sud je potvrdio presudu prvostepenog suda, navodeći
da je odredbom čl. 24. Zakona o izvršnom postupku ("SG RS" 125/2004) koja je bila u primeni u
vreme podnošenja tužbe i u vreme donošenja prvostepene pobijane presude, propisano da, lice koje
tvrdi da u pogledu predmeta izvršenja ima pravo koje sprečava izvršenje, može sve do okončanja izvršnog postupka, i bez upućivanja suda iz čl. 23. stav 4. Zakona da protiv poverioca pokrene parnični postupak radi nedopustivosti izvršenja na tom predmetu, a ako izvršni dužnik osporava pravo trećeg lica može biti obuhvaćen tužbom, te da pokretanje postupka iz stava 1. citiranog člana ne sprečava dalje sprovođenje izvršenja. Dakle, tužba radi neodopustivosti izvršenja na određenom predmetu
izvršenja podnosi se uvek protiv izvršnog poverioca u tom izvršnom postupku, a tužbom može biti
obuhvaćen i izvršni dužnik u tom postupku ako osporava pravo trećeg lica na predmetu izvršenja koje pravo sprečava izvršenje.
(Presuda Osnovnog suda u Somboru P. 1856/10 od 28.06.2011. i
Presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 3977/11 od 13.12.2012. godine)
165.
Kako prigovor trećeg lica ne utiče na postupak sprovođenja izvršenja, samim tim, ne prekida se
ni rok u kome je izvršni poverilac dužan da podnese predlog za drugo nadmetanje ili prodaju putem
- 100 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
neposredne pogodbe popisanih pokretnih stvari. Stoga, prigovor trećeg lica ne utiče na rok za podnošenje predloga za drugu prodaju.
(Odgovori na pitanja privrednih sudova koji su usvojeni na sednicama Odeljenja privredno
apelacionog suda održanim 8. i 22.11.2011. godine, Sudska praksa privrednih sudova, Bilten 4/11)
166.
Pobijanom presudom pod stavom I je odbijen tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi da je
nedopustivo izvršenje određeno rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u B... I 339/08 od 22.04.2008.
godine sa ispravkom od 15.09.2008. godine, a pod stavom II tužilja je obavezana da tuženoj plati
parnične troškove u iznosu od 26.550,00 dinara. Protiv ove presude tužilja je blagovremeno izjavila
žalbu iz svih razloga propisanih u čl. 360. stav 1. ZPP sa predlogom da drugostepeni sud ukine pobijanu presudu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Drugostepeni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu čl. 372. ZPP i našao da je žalba neosnovana. U prvostepenom postupku nije učinjena ni jedna od bitnih povreda odredaba parničnog postupka
na koje drugostepeni sud po čl. 372. stav 2. ZPP pazi po službenoj dužnosti. O odlučnim činjenicama
su navedeni dovoljni i jasni razlozi koji su saglasni sa sadržinom isprava i zapisnika u spisima, pa
žalba neosnovano ukazuje na bitnu povredu iz čl. 361. stav 2. tač. 12) ZPP. Izvršnom presudom Opštinskog suda u B... P 503/01 od 12.03.2002. godine tužilja je solidarno sa drugim licima obavezana
da tuženoj na ime duga svog pravnog prethodnika pok. PP plati 8.000 DM sa domicilnom kamatom
od 01.12.1996. godine do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu poslovnih
banaka na dan isplate. Rešenjem Opštinskog suda u B... I 339/08 od 22.04.2008. godine je radi naplate ovog potraživanja određeno izvršenje na zaradi tužilje. Tužilja smatra da se potraživanje tužene
po izvršnoj presudi Opštinskog suda u B... P 503/01 ne može naplatiti iz imovine tužene u smislu čl.
222. Zakona o nasleđivanju i da je zbog toga izvršenje određeno navedenim rešenjem na njenoj zaradi nedopustivo. Prvostepeni sud pravilno nalazi da dužnik nema ovlašćenje da zahteva da se u parničnom postupku izvršenje na određenom predmetu (u konkretnom slučaju na zaradi dužnika) proglasi nedopustivim. Ovo zbog toga što je dužniku zaštita obezbeđena kroz izvršni postupak po čl. 13.
stav 1, 15, 16. i 17. Zakona o izvršnom postupku. Ovim propisima dužniku u izvršnom postupku je
omogućeno da protiv rešenja o izvršenju izjavi žalbu i da u žalbi iznese svaki razlog koji sprečava
izvršenje. S toga je žalba protiv rešenja o izvršenju pravno sredstvo kojim je omogućeno da se u izvršnom postupku raspravi da li tužena ima pravo da traži namirenje potraživanja iz presude P 503/01
iz tužiljine lične imovine, ili je odredbama čl. 222. do 224. ZON namirenje ograničeno na predmete
zaostavštine koju je tužilja nasledila od pok. PP. Analognoj primeni čl. 24. Zakona o izvršnom postupku, na koju ukazuje žalba nema mesta. Ovim propisom je predviđeno da lice koje tvrdi da u pogledu predmeta izvršenja ima pravo koje sprečava izvršenje može do okončanja izvršnog postupka
da protiv poverioca a pod određenim uslovima i protiv dužnika pokrene parnični postupak radi nedopustivosti izvršenja. Ovaj propis se odnosi na lica koja nemaju status stranke u izvršnom postupku i
kojima u okviru izvršnog postupka nije obezbeđena zaštita. Tužilji je kao dužniku i izvršnom postupku obezbeđena zaštita po pravilima tog postupka i s toga se na nju navedeni propis ne može primeniti. S toga tužilja kao dužnik u izvršnom postupka nema legitimaciju da zahteva da se u parničnom postupku izvršenje na određenom predmetu proglasi nedopustivim niti da vođenjem takve parnice utiče na tok i ishod izvršnog postupka jer joj je zaštita obezbeđena u okviru izvršnog postupka i
drugačiji navodi žalbe su neosnovani. Iz navedenih razloga na osnovu čl.375. ZPP je odlučeno kao u
izreci presude.
(Apelacioni sud u Beogradu, Gž. 2302/10 od 29.04.2010. godine)
- 101 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
167.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, u postupku obezbeđenja novčanog potraživanja tuženog
prema tužiocu u visini od 6.000.000,00 dinara na osnovu rešenja Opštinskog suda u N...K... br.I. ...
upisano je založno pravo na nepokretnosti tužioca. Po predlogu tuženog rešenjem istog suda br.I. ...
od 12.12.2005. godine određeno je namirenje obezbeđenog novčanog potraživanja i tom prilikom je
osim iznosa glavnog duga od 6.000.000,00 dinara određeno izvršenje i za naplatu zakonske zatezne
kamate na glavni dug počev od dana podnošenja predloga sudu 12.12.2005. godine pa do isplate.
Tužilac u izvršnom postupku nije izjavio žalbu, pa je rešenje o izvršenju postalo pravnosnažno
22.12.2005. godine, a dana 23.12.2008. godine tužilac je izjavio žalbu protiv ovog rešenja međutim
žalba je odbačena kao neblagovremena.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, kako tužilac nije blagovremeno izjavio žalbu protiv rešenja
o izvršenju, to je rešenje postalo pravnosnažno, tako da je pravilan zaključak nižestepenih sudova da
se u parničnom postupku ne može otkloniti pravno dejstvo pravnosnažnog rešenja o izvršenju. Osim
toga, odredbom člana 64. stav 1. tačka 1. Zakona o izvršnom postupku propisano je da na predlog izvršnog dužnika sud će, ako izvršni dužnik učini verovatnim da bi sprovođenjem izvršenja pretrpeo
nenadoknadivu ili teško nadoknadivu štetu, u potpunosti ili delimično odložiti izvršenje i to ako je
po zahtevu izvršnog dužnika za stavljanje van snage izvršne isprave donesena prvostepena odluka
kojom je zahtev usvojen, te je tužilac imao ovu zakonsku mogućnost da odloži izvršenje. Takođe je
pravilan zaključak nižestepenih sudova i da tužilac kao stranka u izvršnom postupku nije legitimisan
za podnošenje tužbe za nedopustivost izvršenja, obzirom da prema odredbi člana 23. Zakona o izvršnom postupku to pravo pripada samo trećem licu, a ne i strankama.
(Vrhovni kasacioni sud, Rev. 1725/10)
NOVČANE KAZNE
(Član 51. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
168.
Bez obzira da li je izricanje kazne predloženo od strane izvršnog poverioca ili ne, sud je
dužan da izvršnom dužniku izrekne novčanu kaznu i istu sprovede u slučaju da on ne dostavi
izjavu o imovini.
Sud je dužan - u slučaju da izvršni dužnik ne dostavi izjavu o imovini - da mu izrekne novčanu
kaznu i istu sprovede na način propisan članom 51. Zakona o izvršenju I obezbeđenju, bez obzira da
li je izricanje kazne predloženo od strane izvršnog poverioca ili ne. Sud nema ovlašćenje da u ovom
slučaju izvršnom dužniku izrekne kaznu zatvora.
Međutim, ukoliko izvršni dužnik tri puta ne postupi po nalogu suda i ne dostavi isprave o stvarima i
pravima navedenim u izjavi o imovini i pored izricanja novčane kazne, sud je dužan da mu izrekne kaznu zatvora do postupanja po nalogu, a najviše do 30 dana. U toj situaciji, sud izriče i sprovodi kaznu
zatvora po službenoj dužnosti, shodno članu 59. stav 3. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Protiv rešenja o izricanju kazne zatvora, dozvoljen je prigovor koji zadržava izvršenje rešenja.
(Sednica Odeljenja Privrednog apelacionog suda od 23.10.2012. godine)
- 102 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
169.
Ako izvršni dužnik ne postupi po ponovljenom nalogu suda ili nastavi da postupa protivno zabrani, ponovo će se izreći novčana kazna i to - po pravilu - u povećanom iznosu.
Novčana kazna će se ponovo izreći ako izvršni dužnik ne postupi po ponovljenom nalogu suda
ili nastavi da postupa protivno zabrani, dok se ponovo izrečena novčana kazna po pravilu izriče u
povećanom iznosu. Izricanje i izvršenje kazne će se ponavljati sve dok lice na koje se odnosi ne postupi u skladu sa odlukama suda – član 51. stav 2. i 3. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
To znači da će sud - ukoliko lice na koje se novčana kazna odnosi ne postupi po nalogu suda i
pored izrečene novčane kazne - ponovo naložiti licu da preduzme određenu radnju i uz to mu izreći
novčanu kaznu koja je po pravilu u povećanom iznosu. Istovremeno, sud će ranije izrečenu novčanu
kaznu sprovesti po službenoj dužnosti.
Izricanje novčane kazne uz ponovljen nalog za postupanje i izvršavanje po službenoj dužnosti
prethodno izrečene novčane kazne, ponavljaće se dok lice na koje se odnosi ne postupi u skladu sa
odlukama suda.
Na isti način, sud će postupiti i u slučaju da izvršni dužnik ne postupi po nalogu suda o davanju
izjave o imovini.
(Sednica Odeljenja Privrednog apelacionog suda od 23.10.2012. godine)
POSTUPAK DONOŠENJA ODLUKE
(Član 52. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
170.
Na predlog izvršnog poverioca, shodno čl. 46. st. 1. Zakona o izvršnom postupku (ZIP), na osnovu poravnanja zaključenog kod Okružnog suda u K... u predmetu Gž. 1703/03 na dan 24.04.2008.
godine, kojim se pod tač. 1. obavezala tužena Opština V.B., sada izvršni dužnik, da okonča postupak
po donetoj odluci o pristupanju izradi plana detaljne regulacije Jastrebačke ulice saglasno važećim
propisima, što je bliže određeno u navedenoj tački poravnanja, prvostepeni sud je doneo rešenje kojim je obavezao izvršnog dužnika da izvršnom poveriocu plaća sudske penale u iznosu od po
200.000,00 dinara mesečno počev od 1.04.2009. godine, za svaki mesec unazad do 10 u narednom
mesecu, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate, sve do uklanjanja objekta ispred
poveriočeve vile "Zagorka" u V.B., sve ovo obzirom da se radi o obavezi koju može da izvrši samo
izvršni dužnik, koji tu svoju obavezu ne izvršava.
Po oceni Višeg suda, ovakav zaključak prvostepenog suda ne može se prihvatiti kao pravilan.
Član 46. st. 1. ZIP, predviđeno je da o zahtevu izvršnog poverioca da sud obaveže izvršnog dužnika
nenovčane obaveze utvrđene pravnosnažnom sudskom odlukom na plaćanje sudskih penala predviđenih pravilima obligacionog prava, odlučuje sud u izvršnom postupku. Prema čl. 294. st. 1. Zakona
o obligacionim odnosima (ZOO), kad dužnik ne izvrši u roku neku svoju nenovčanu obavezu utvrđenu pravnosnažnom odlukom, sud može, na traženje poverioca, odrediti dužniku primeren rok i izreći, a u cilju uticanja na dužnika i nezavisno od svake štete, da će dužnik, ako ne izvrši svoju obavezu
u tom roku, biti dužan isplatiti poveriocu izvesnu svotu novca za svaki dan zadocnjenja ili za koju
drugu jedinicu vremena, počev od isteka tog roka. I po pravilima izvršnog postupka i po pravilima
- 103 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
obligacionog prava, sudski penali su sredstvo ekonomskog pritiska na dužnika da izvrši svoju obavezu utvrđenu pravosnažnom odlukom. Sudski penali su nezavisni od štete koju, eventualno, trpi izvršni poverilac zbog docnje izvršnog dužnika i njima se utiče na dužnika da izvrši svoju nenovčanu
obavezu. Da bi se donela odluka kojom se obavezuje izvršni dužnik na plaćanje sudskih penala,
uslov je, pre svega, postojanje pravnosnažne sudske odluke kojom je utvrđena obaveza dužnika i
tom odlukom naloženo njeno ispunjenje. Ovo znači da ne mogu biti osnov za određivanje penala sve
izvršne isprave koje poznaje Zakon o izvršnom postupku, već to može biti samo pravnosnažna sudska odluka. Član 30. st. 1. i čl. 31. ZIP prave jasnu razliku između izvršne sudske odluke i izvršnog
sudskog poravnanja, a takvu razliku pravi i čl. 379. st. 1. ZOO. Pošto oba zakona kao uslov za donošenje odluke o izricanju sudskih penala podrazumevaju postojanje pravosnažne sudske odluke, poravnanje, kao oblik, vrsta izvršne isprave, ne može biti osnov za donošenje odluke o izricanju sudskih penala u smislu citiranih propisa. Pored postojanja pravosnažne sudske odluke, za izricanje sudskih penala je potrebno da izvršni dužnik nije izvršio svoju obavezu u roku utvrđenom u sudskoj odluci. Prilikom ispitivanja osnovanosti zahteva za određivanje sudskih penala, sud ceni pravno-tehničku izvodljivost i funkcionalnost ove sankcije u postizanju cilja, a cilj je, kao što je navedeno, uticaj
na izvršnog dužnika da izvrši svoju obavezu, pa sud neće odrediti izricanje sudskih penala ukoliko je
očigledno da se na taj način ne može postići navedeni cilj.
U konkretnom slučaju ne postoji pravnosnažna sudska odluka kojom je utvrđena nenovčana obaveza dužnika prema poveriocu, već se izricanje penala traži na osnovu sudskog poravnanja. Pored toga,
čak ni u poravnanju, pod tač. 1, nije predviđen rok za izvršenje obaveze dužnika utvrđene navedenom
tačkom poravnanja, a postavlja se i pitanje delotvornosti izricanja sudskih penala u situaciji kada nije jasno u kojoj meri izvršni dužnik može da utiče na okončanje postupka po donetoj odluci o pristupanju izradi plana detaljne regulacije u određenom roku.
(Iz Rešenja Osnovnog suda u Kraljevu, Sudska jedinica u Vrnjačkoj Banji II. 5599/10 od 23.08.2010.
godine i rešenje Višeg suda u Kraljevu 1Gž. 1514/10 od 28.12.2010. godine)
POKRETANJE POSTUPKA ZA DOBIJANJE IZJAVE O IMOVINI
IZVRŠNOG DUŽNIKA
(Član 54. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
171.
Zakonski uslovi za pokretanje produženog postupka izvršenja i podnošenja zahteva za
dobijanje izjave izvršnog dužnika o imovini su da je izvršni postupak započet i da izvršni
poverilac nije potpuno namiren, odnosno da izvršenje nije sprovedeno u celosti. Svrha izjave o imovini je da se utvrdi da li izvršni dužnik osim imovine na kojoj je određeno izvršenje
ima još neku imovinu za koju izvršni poverilac ne može da sazna, te je preuranjen predlog
izvršnog poverioca za pribavljanje izjave o imovini izvršnog dužnika ako izvršni poverilac
nije iscrpeo sva sredstva izvršenja za koja je mogao da sazna.
Pobijanim rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu poslovni broj I.15755/10 od 31.12.2010. godine naloženo je izvršnom dužniku da u roku od 10 dana od dana dostavljanja tog rešenja sudu dostavi
izjavu o svojoj imovini. Protiv navedenog rešenja izvršni dužnik je blagovremeno izjavio žalbu.
- 104 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
Prema stanju u spisima, pravnosnažnim rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Novom Sadu poslovni broj I.15755/10 od 09.12.2010. godine dozvoljeno je izvršenje na novčanim sredstvima izvršnog dužnika i naloženo Narodnoj banci Srbije da sa računa izvršnog dužnika zapleninovčana sredstva i ista prenese na račun izvršnog poverioca. Podneskom od 15.12.2010. godine izvršni poverilac
je izvestio sud da su tekući računi izvršnog dužnika u blokadi, te je podneo zahtev iz člana 92. ZIP-a
da sud pozove izvršnog dužnika da dostavi izjavu o svojoj celokupnoj imovini.
Odredbom člana 92. ZIP-a propisano je da izvršni poverilac koji u izvršnom postupku nije potpuno namiren može da podnese zahtev tom sudu za dobijanje izjave o imovini izvršnog dužnika, čime stiče pravo da zahteva sprovođenje izvršenja na imovini izvršnog dužnika koja mu do tada nije
bila poznata. Odredbom člana 93. stav 1. ZIP-a propisano je da će sud doneti rešenje kojim će naložiti izvršnom dužniku da u roku od 10 dana dostavi sudu izjavu o imovini.
Ispitujući pobijano rešenje, ovaj sud je našao da je prvostepeno rešenje doneto pogrešnom primenom odredaba čl. 92. i 93. Zakona o izvršnom postupku, a na što se žalbom osnovano ukazuje, s
obzirom da nisu ispunjeni uslovi za obavezivanje izvršnog dužnika na dostavljanje izjave o imovini.
Zahtev za dobijanje izjave o imovini izvršnog dužnika može podneti svaki izvršni poverilac koji u
izvršnom postupku nije namiren ili je namiren samo delimično. Međutim, predlog izvršnog poverioca za dobijanje izjave o imovini izvršnog dužnika mora biti obrazložen i mora sadržati izjavu izvršnog poverioca da dužnik nema nepokretnih i pokretnih stvari, odnosno druge imovine, na području
suda pred kojim se vodi izvršni postupak, za koje izvršni poverilac može saznati i na kojima se izvršenje može sprovesti. Naime, svrha pokretanja postupka za dobijanje izjave o imovini je saznanje za
imovinu izvršnog dužnika koja izvršnom poveriocu do tada nije bila poznata niti je mogla biti poznata. U konkretnom slučaju izvršni poverilac nije iscrpeo sva sredstva izvršenja za koja je mogao
da sazna, te je njegov predlog za pribavljanje izjave o imovini izvršnog dužnika preuranjen.
Pravni interes izvršnog poverioca za dobijanje izjave o imovini postoji samo u situaciji kada
on ne može da se namiri iz imovine izvršnog dužnika koja mu je poznata ili mu je mogla biti poznata, te je izvršni poverilac ovaj svoj pravni interes dužan i učiniti verovatnim. Ako izvršni poverilac u momentu podnošenja zahteva nije iscrpeo sva sredstva i predmete izvršenja koja su mu
poznata ili mu mogu biti poznata, ili nije učinio verovatnim da svoje potraživanje ne može namiriti iz njemu poznate imovine, nije učinio verovatnim ni postojanje svog pravnog interesa za dobijanje izjave o imovini.
Kako u konkretnom slučaju izvršni poverilac svoj zahtev nije obrazložio u navedenom smislu,
odnosno nije učinio verovatnim da se iz njemu poznate imovine (pokretne i nepokretne imovine dužnika) ne može namiriti njegovo potraživanje ovaj sud je našao da predlog izvršnog poverioca nije
osnovan, te je žalbu izvršnog dužnika usvojio, a prvostepeno rešenje shodno odredbi člana 387. stav
1. tačka 3. ZPP-a u vezi odredbe člana 27. ZIP-a preinačio tako što je predlog izvršnog poverioca za
dobijanje izjave o imovini od 15.12.2010. godine odbio.
(Iz Rešenja Višeg suda u Novom Sadu, poslovni broj Gž. 846/11 od 28.04.2011. godine)
172.
Nije dozvoljena žalba protiv rešenja donetog u produženom postupku izvršenja, a kojim se
izvršnom dužniku nalaže davanje izjave o imovini.
Da bi se, dakle, uopšte pristupilo izvršenju na pokretnim stvarima, potrebno je doneti rešenje kojim se takvo izvršenje određuje, a potrebno je i da su označene konkretne stvari ili pak mesto gde se
očekuje da se mogu pronaći pokretne stvari izvršnog dužnika na kojima je moguće izvršiti popis.
Stoga, po svojoj pravnoj prirodi, odluke suda donete na osnovu člana 93. Zakona o izvršnom postup- 105 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
ku (dalje: ZIP), ne predstavljaju odluke o pojedinačnim pravima i obavezama izvršnog dužnika protiv kojih bi izvršni dužnik imao pravo na izjavljivanje pravnog leka. Naime, u opisanom postupku
tzv. produženog postupka izvršenja, kao pravni lek propisan je isključivo prigovor, i to samo protiv
rešenja o upisu u knjigu izvršnih dužnika, a kako je to određeno u članu 97. ZIP. Shodno svemu iznetom, a posebno imajući u vidu da je postupak izvršenja po svojoj prirodi hitan u smislu člana 5.
stav 1. ZIP, to sledi da žalba protiv rešenja kojim se izvršnom dužniku nalaže davanje izjave o imovini nije dozvoljena.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 1106/2010 od 8.04.2010. godine)
POSTUPANJE PRILIKOM SPROVOĐENJA
IZVRŠENJA
(Član 72. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
173.
Osnovan je predlog Poreske uprave da protiv volje dužnika izvrši popis, procenu i zaplenu
nepokretnosti u postupku prinudne kontrole, radi naplate poreske obaveze po rešenju o prinudnoj naplati.
Odredbom člana 89. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, između ostalog propisano je da Poreska uprava donosi zahtev nadležnom sudu za donošenje rešenja kojim se poreskom
izvršitelju dozvoljava ulazak u stan ili druge prostorije protiv volje njihovog držaoca radi izvršenja
radnje u postupku naplate poreske obaveze, založnog prava i drugih radnji u postupku prinudne naplate, to se ne može prihvatiti zaključak prvostepenog suda da sud nije nadležan za postupanje u
ovoj pravnoj stvari.
(Iz Rešenja Višeg suda u Zaječaru Gž.123/12 od 15.03.2012. godine)
NEPRAVILNOSTI PRI SPROVOĐENJU
IZVRŠENJA
(Član 74. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
174.
Zatezna kamata na iznos duga, za period docnje do 03. marta 2001. godine, obračunava se
primenom konformne metode.
Zakon o visini stope zatezne kamate ("Sl. list SFRJ" broj 57/89), je prestao da važi danom stupanja na snagu Zakona o visini stope zatezne kamate ("Sl. list SRJ", broj 32/93, 24/94 i 28/96). Ovaj
zakon prestao je da važi danom stupanja na snagu sada važećeg Zakona o visini stope zatezne kamate ("Sl. list SRJ", broj 9/01, stupio na pravnu snagu 03. marta 2001. godine).
- 106 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
U prethodno važećem Zakonu o visini stope zatezne kamate i sada važećem Zakonu o visini stope zatezne kamate, zatezna kamata, njena stopa i metod obračuna bila je propisana i sada je propisana u članu 1. stav 1, 2. i 3. Zakona:
"Dužnik koji zakasni sa ispunjenjem novčane obaveze plaća zateznu kamatu na iznos duga do
dana isplate po stopi utvrđenoj ovim zakonom.
Stopa zatezne kamate se sastoji od: 1) Stope rasta cena na malo; i 2) Fiksne stope od 1,2 % mesečno (kod važećeg Zakona, fiksne stope od 0,5% mesečno).
Obračun zatezne kamate vrši se tako što se fiksna stopa od 1,2% (kod sada važećeg Zakona od
0,5% mesečno) množi sa iznosom glavnog duga, uvećanog za kamatu po stopi iz tačke 1. stav 2.
ovog člana, primenom konformne metode."
Odlukom Ustavnog suda Republike Srbije broj I Uz-82/2009 odlučeno je:
1. Utvrđuje se da odredba člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate ("Sl. list
SRJ", br.9/01), u delu koji glasi: "Primena konmformne metode", nije u saglasnosti sa Ustavom.
2. Odbacuje se, inicijativa za ocenu ustavnosti Zakona o visini stope zatezne kamate ("Sl. list
SFRJ", broj 57/89), i Zakona o visini stope zatezne kamate ("Sl. list SRJ", broj 32/93).
Citirana odluka Ustavnog suda je jasna. Njome je utvrđeno da odredba člana 3. stav 1. Zakona o
visini stope zatezne kamate u delu koji glasi:"primenom konformne metode" nije u saglasnosti sa
Ustavom. Pravno dejstvo odluke Ustavnog suda odnosi se samo na period od 03. marta 2001. godine, a ne i za period pre toga.
U tako nastaloj činjeničnoj i pravnoj situaciji posledica odluke Ustavnog suda je da u periodu do
03. marta 2001. godine ne postoji pozitivan propis kojim se obračunava zatezna kamata, jer je stupanjem na snagu sada važećeg Zakona o visini stope zatezne kamate prestao da važi prethodni Zakon.
U nedostatku pozitivnog propisa mora se iznaći rešenje kojim kamatnim metodom obračunavati kamatu do 03. marta 2001. godine. To rešenje se jedino postiže logičkim zaključivanjem i pravnom
analogijom, a oni upućuju samo na to da se do tada zatezna kamata mora obračunavati konformnim
metodom koji je do tada važio jer je primena drugog metoda tj. prostog interesnog računa isključena.
Predloženi stav je zasnovan na pomenutim činjeničnim i pravnim razlozima, i on podrazumeva
da se do 03. marta 2001. godine, na dugovanu glavnicu za period docnje zatezna kamata obračunava
konformnom metodom, pripisuje glavnici i na tako dobijene iznose počev od pravnog dejstva odluke
Ustavnog suda, tj. počev od 03. marta 2001. godine, zatezna kamata obračunava metodom prostog
interesnog računa.
(Pravni stav usvojen na sednici Građanskog odeljenja održanoj 20. 11. 2012. godine)
175.
Primedbe o nepravilnostima u sprovođenju izvršenja cene se u skladu sa odredbom člana
58. Zakona o izvršnom postupku.
Iz zapisnika o popisu i proceni od 14.12.2009. godine proizilazi da su, uz protivljenje dužnika,
popisana dva naznačena putnička vozila. Izvršni dužnik je dostavio prigovor na navedeni zapisnik o
popisu i proceni na predmet, navodeći da službenika V. Đ. nikada nije videla niti je s njim imala bilo
kakav razgovor kao vlasnik "E. A", da u zapisniku stoji da je razgovarano sa njenim suprugom o čemu prvi put čuje jer su razvedeni (priložila je rešenje o razvodu); da nije tačno da je auto zapečaćen
kako je navedeno u zapisniku, niti je nju kao vlasnika bilo ko o tome obavestio.
Predložila je da se zapisnik stavi van snage a prvostepeni sud je odbacio prigovor izvršnog dužnika kao nedozvoljen, sa pozivom na čl. 12. Zakona o izvršnom postupku. Prema stavu drugostepenog suda - donošenju ožalbenog rešenja nije bilo mesta.
- 107 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
Stranke i učesnici mogu podneskom tražiti od suda da otkloni nepravilnosti koje je sudski izvršitelj učinio u sprovođenju izvršenja. Sud će rešenjem ukinuti nezakonite i nepravilne radnje sudskog
izvršitelja - član 58. Zakona o izvršnom postupku.
Iz ove zakonske odredbe proizlazi postupanje stranke i suda u slučaju nepravilnosti pri sprovođenju izvršenja.
Podnosilac prigovora je izvršni dužnik tj. neuka stranka bez punomoćnika – advokata. Zbog
toga, činjenica da je navedeni podnesak naslovljen kao prigovor ne može dovesti do njegovog
odbacivanja, sa pozivom na član 12. Zakona o izvršnom postupku. Naime, iz sadržine istog proizilazi da je stranka podneskom ukazala na nepravilnosti koje sudski izvršitelj učinio u sprovođenju izvršenja.
Shodno sadržini podneska, a imajući u vidu odredbu člana 58. Zakona o izvršnom postupku, prvostepeni sud je bio dužan da ceni osnovanost navoda stranke u pogledu nepravilnosti pri sprovođenju izvršenja od
strane sudskog izvršitelja te - u slučaju da nađe da nepravilnosti postoje - rešenjem ukine njegove nezakonite
i nepravilne radnje odn. ako nađe da ne postoje nepravilnosti pri sprovođenju izvršenja - takav zahtev odbije.
Shodno tome, prvostepeno rešenje je ukinuto.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 2599/10 od 17.09.2010. godine)
OBUSTAVA IZVRŠENJA
(Član 76. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
176.
Rešenje o zaključenju izvršnog postupka se dostavlja strankama, što je važno zbog eventualnog ostvarenja njihovih prava.
Nezavisno od toga da li se radi o obustavi ili o zaključenju, u odredbama o okončanju postupka
nije propisano kojom vrstom odluke se to čini.
Odlukom o obustavi ukidaju se i sprovedene izvršne radnje, ako se time ne dira u stečena prava
trećih lica
Po namirenju izvršnog poverioca donosi se odluka o zaključenju izvršnog postupka - član 76.
stav 5. Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Radi se o odluci kojom se okončava izvršni postupak a,
s obzirom na definiciju zaključka iz člana 36. Zakona, proizilazi da se odluka donosi u obliku rešenja.
Rešenja koja sud donosi van ročišta se saopštavaju strankama dostavljanjem overenog prepisa rešenja - član 364. Zakona o parničnom postupku, čije se odredbe primenjuju u postupku izvršenja.
Dakle, rešenje o zaključenju izvršnog postupka se dostavlja strankama, a ovo dostavljanje je važno
zbog eventualnog ostvarenja nekih njihovih prava: izvršnom poveriocu se mora omogućiti da izjavi prigovor ukoliko osporava ispunjenost uslova za zaključenje postupka zbog namirenja, a izvršnom dužniku
da ostvaruje pravo na podnošenje predloga za protivizvršenje u slučaju da je dobrovoljno ispunio obavezu, i istovremeno je ista sprovedena i prinudnim putem.
(Sednica Odeljenja Privrednog apelacionog suda od 23.10.2012. godine)
- 108 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
177.
Kad je protiv izvršnog dužnika otvoren stečajni postupak, postupak izvršenja se ne prekida već obustavlja.
Iz spisa predmeta prvostepenog suda proističe da je nad izvršnim dužnikom rešenjem Privrednog
suda u P... 2 St.br.66/2010 od 01.07.2010. godine otvoren stečajni postupak.
Članom 93. st. 2. Zakona o stečaju propisano je da je procesno pravna posledica otvaranja stečajnog postupka, kad su u pitanju izvršenja i namirenja, da se postupci izvršenja koji su u toku obustavljaju.
Pravilno je prvostepeni sud primenjujući odredbu čl. 93. st. 2. Zakona o stečaju doneo rešenje
kojim je obustavio izvršni postupak.
Žalbeni navodi izvršnog poverioca da je sud u konkretnom slučaju trebalo da primeni odredbe čl. 214. st.1. tač. 5. ZPP nisu osnovani jer je Zakon o stečaju specijalni zakon koji reguliše
pravni institut stečaja i sve posledice vezane za otvaranje stečajnog postupka. Zbog toga se u postupcima izvršenja tokom stečaja primenjuju odredbe Zakona o stečaju, a ne odredbe Zakona o
parničnom postupku.
(Viši sud u Pančevu, Gž.br.824/11 21.06.2011. godine)
178.
Činjenica da je izvršni dužnik protiv presude Višeg suda u P... 1 Gž.617/10 od
25.05.2010.god. kojom je potvrđena presuda Opštinskog suda u P... P.br. 1044/08 od
16.06.2008.god. podneo ustavnu žalbu, takođe ne predstavlja žalbeni razlog iz čl.15. ZIPa. Naime, odredba čl.86. Zakona o Ustavnom sudu ("Sl.glasnik RS" br. 109/2007), propisuje da ustavna žalba, po pravilu, ne sprečava primenu pojedinačnog akta ili radnje protiv koga je izjavljena, a
da na predlog podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud može odložiti izvršenje pojedinačnog akta
ili radnje, protiv koga je ustavna žalba podneta, ako bi izvršenje prouzrokovalo nenadoknadivu
štetu podnosiocu, a odlaganje nije suprotno javnom interesu, niti bi se odlaganjem nanela veća
šteta trećem licu. Izvršni dužnik ničim ne dokazuje da je Ustavni sud naložio odlaganje prinudnog izvršenja do okončanja postupka po njegovoj ustavnoj žalbi, iako je takav predlog u ustavnoj
žalbi podnet.
Pored iznetog prema odredbi čl.89. st.3. Zakona o Ustavnom sudu, odluka Ustavnog suda kojom se usvaja ustavna žalba je pravni osnov za podnošenje zahteva za naknadu štete ili otklanjanja drugih štetnih posledica pred nadležnim organom, u skladu sa zakonom, a postupak ostvarivanja naknade štete regulisan je odredbom čl.90. istog Zakona. To znači da će izvršni dužnik, za
slučaj da njegova ustavna žalba bude usvojena, moći da otkloni štetne posledice sprovođenja izvršenja putem zahteva odnosno tužbe za naknadu štete prema izvršnom poveriocu.
(Viši sud u Pančevu, Gž.br. 162/11 18.03.2011. godine)
179.
Pravilno je prvostepeni sud obustavio izvršenje u ovoj pravnoj stvari, primenom člana 68.
Zakona o izvršnom postupku (dalje: ZIP).
- 109 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
Članom 68. ZIP, pored drugih slučajeva propisanih zakonom, predviđeno je da će sud po službenoj dužnosti obustaviti izvršenje ako se u toku izvršnog postupka utvrdi da je potraživanje prestalo
usled prestanka stranke koja nema pravnog sledbenika.
U konkretnom slučaju, u suštini se i ne radi o prestanku pravnog lica u toku izvršnog postupka.
Iz izvoda Agencije za privredne registre proizlazi da je lice označeno kao izvršni dužnik prestalo da
postoji još 6. marta 2006. godine. Sledi da je ovo lice prestalo da postoji i brisano je iz registra, ne
samo pre pokretanja ovog izvršnog postupka, već i pre zaključenja glavne rasprave u parnici u kojoj
je izvršna isprava doneta. Iz obrazloženja navedene presude proizlazi da je tužba podneta
23.03.2005. godine, a da je glavna rasprava zaključena 6.02.2008. godine. To znači da je lice koje je
u navedenoj parnici bilo označeno kao tuženi prestalo da postoji u toku trajanja parničnog postupka.
To je bio razlog za prekid navedenog postupka, a u svakom slučaju nedostatak stranke je onemogućavao da se po podnetoj tužbi tužioca, ovde izvršnog poverioca, postupa. Zaista je parnični sud bio
dužan da po službenoj dužnosti pazi da li lice koje je označeno može biti stranka u postupku, ali je
pre svega interes tužioca bio da ove činjenice utvrdi i u skladu sa njima vrši svoja prava. U svakom
slučaju, to je rezultiralo donošenjem pravnosnažne i izvršne presude prema licu koje nije postojalo ni
u vreme zaključenja glavne rasprave, pa ni u vreme njene pravosnažnosti i izvršnosti presude.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 2609/2010 od 23.09.2010. godine)
180.
Prvostepeni sud je, primenom člana 68. Zakona o izvršnom postupku, u delu u kome je potraživanje izvršnog poverioca prestalo ispunjenjem, obustavio izvršenje i ukinuo sprovedene
izvršne radnje.
Obustava izvršenja u delu u kome je potraživanje prestalo predstavlja okončanje sprovođenja izvršenja u tom delu. To je odluka suda koja za izvršnog dužnika predstavlja uspeh u tom postupku.
Zato izvršni dužnik ne može imati pravni interes da pobija rešenje kojim se obustavlja izvršenje za
iznos od 1.000,00 dinara glavnog duga i u tom delu ukidaju se sprovedene izvršne radnje. Na to je
bez uticaja činjenica da izvršni dužnik u svojoj žalbi ističe da su i dalje vršene određene uplate, jer
ukoliko su ovi navodi tačni i potkrepljeni odgovarajućim dokazima, te eventualno budu učinjeni nespornim i od strane poverioca ili utvrđeni na pogodan način, to će rezultirati okončanjem postupka
obustavom izvršenja i za ona potraživanja koja su dalje, u toku izvršnog postupka, prestala ispunjenjem. Međutim, navedeno je bez uticaja na ocenu dozvoljenosti žalbe izvršnog dužnika kojom se pobija rešenje kojim se delimično obustavlja postupak jer, kao što je napred navedeno, u tom delu izvršni dužnik je u postupku uspeo.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 2648/2010 od 23.09.2010. godine)
181.
Izvršni dužnik nema pravni interes da pobija rešenje o obustavi izvršenja, jer se obustavom izvršenja postupak okončava, što znači da se dalje ne sprovodi prema izvršnom dužniku,
odnosno na njegovoj imovini. Zato za dužnika takvo okončanje predstavlja uspeh u postupku.
Imajući u vidu da se izvršenje sprovodi prema izvršnom dužniku, odnosno da se sprovodi na njegovoj imovini, te da okončanje postupka obustavom izvršenja znači da se ono prema izvršnom dužniku neće sprovoditi niti će se sprovoditi na njegovoj imovini, a pri tom ono što je obustavljeno ne
- 110 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
može se nastaviti i da je nebitna i činjenica da li je do obustave došlo nakon pravnosnažnosti rešenja
o izvršenju, proizlazi da izvršni dužnik ne može imati pravni interes da pobija odluku na osnovu koje
se prema njemu i prema njegovoj imovini izvršenje neće sprovoditi ili neće dalje sprovoditi, odnosno u odnosu na odluku o obustavi izvršenja.
Pravni interes izvršnog dužnika za pobijanje navedene odluke nije manifestovan ni u ispitivanju
zakonitosti razloga za ovu obustavu. Kao što tuženi nema pravni interes da pobija parničnu presudu
kojom je odbijen tužbeni zahtev zbog zastarelosti, sa žalbenim navodima da ga je trebalo odbiti jer
tuženi nije pasivno legitimisan, tako ni izvršni dužnik prema kome je izvršenje obustavljeno ne može
imati pravni interes da se ukine rešenje kojim je obustava izvršenja zasnovana na članu 68. Zakona o
izvršnom postupku sa predlogom da se ono ponovo obustavi, ali iz drugih razloga, odnosno na osnovu usvojene žalbe i primenom člana 19. istog zakona. Ni zahtev izvršnog dužnika za naknadu troškova
tako obustavljenog postupka ne opravdava pravni interes za izjavljivanje žalbe protiv odluke o obustavi izvršenja. Prema članu 43. Zakona o izvršnom postupku stranka može postaviti zahtev za naknadu
troškova u roku od 30 dana od dana okončanja postupka. Rešenje o obustavi postupka je rešenje kojim
se postupak okončava i u konkretnom slučaju je očigledno izvršni dužnik u žalbi koja je prema stanovištu ovog suda nedozvoljena, istakao ovakav zahtev o kome će odlučiti prvostepeni sud.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 2454/2010 od 19.08.2010. godine)
182.
Ukoliko je poverilac pokrenuo istovremeno postupak prinudnog namirenja i po menicama glavnog
dužnika i po menicama jemca, ta činjenica ne uslovljava obustavu jednog od tih postupaka.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 2608/10 od 16.09.2010. godine)
ZAKLJUČENJE
(Član 77. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
183.
Ne može se smatrati da je dužnik izvršio obavezu poveriocu ukoliko je istu izvršio preko
punomoćnika poverioca koji je znao da mu je prestalo ovlašćenje.
Pobijanom presudom, u stavu 1, odbijen je tužbeni zahtev tužioca BF. iz Švajcarske, da Sud obaveže tuženu S.M. iz K..., na isplatu dela vrednosti vozila u iznosu od 769.601,90 diinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 11.03.2008. godine i po 815 švajcarskih franaka mesečno, počev od 27.06.1994.
godine do 05.05.2000. godine, kao neosnovan.
Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da su parnične stranke, tužilac B.F. iz Švajcarske i tužena S.M. iz K..., dana 27.04.1994. godine, zaključile ugovor o lizingu vozila marke "Mitscubischi",
vlasništvo tužioca, po osnovu koga je tužena uzela u zakup navedeno vozilo radi korišćenja, sa rokovima otplate mesečnih inosa zakupnine od po 815 švajcarskih franaka, te da je platila samo dve rate
ovog zakupa, a da joj je vozilo rešenjem Savezne uprave carina, od 26.07.1995. godine, oduzeto i
prebačeno u Sabirni centar za carinjena vozila. Delimičnom presudom Opštinskog suda u K..., u
ovom predmetu, tužena je obavezana da tužiocu vrati predmetno vozilo, a u postupku izvršenja ove
presude, u predmetu I-531/99, obzirom da predaja nije izvršena, a da vozilo nije nađeno, izdat joj je
- 111 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
nalog da tužiocu isplati iznos od 346.662,00 dinara, kao protivvrednost vozila. I u izvršnom i u parničnom predmetu, tužioca je zastupao D.M, u svojstvu advokata, po punomoćju overenom u inostranstvu, a rešenjem Upravnog odbora Advokatske komore, od 22.01.2004. godine, ovom je punomoćniku
zabranjeno bavljenje advokaturom. Tužena je u izvršnom postupku izvršila dve isplate dela tužiočevog
potraživanja, koje je iznose preuzeo tadašnji punomoćnik tužioca, o čemu postoje i dokazi u navedenom
spisu. U dogovoru sa punomoćnikom tužioca, tužena je isplatila još jedan iznos na ime dela svoga duga
10.09.2004. godine, što je potvrđeno i priznanicom, a potom je 23.04.2005. godine, tužilji od strane
ovog punomoćnika izdata priznanica snabdevena njegovim potpisom i pečatom o kompletnom izmirenju tužiočevog potraživanja u skladu sa dogovorom koji je u međuvremenu postignut.
Prvostepeni sud je utvrdio da je navedenim isplatama tužena u potpunosti izmirila tužiočevo potraživanje, bez obzira što je plaćanje vršila punomoćniku tužioca i po prestanku njegovog ovlašćenja
i sa njim pregovarala o načinu izmirenja obaveze, primenom čl. 93. st. 1. ZOO, zbog čega je odbio
tužbeni zahtev tužioca kao neosnovan, da tuženu obaveže na isplatu traženog iznosa.
Ovakav stav i zaključak prvostepenog suda nije pravilan, jer u konkretnom slučaju nema mesta primeni čl. 93. st. 1. ZOO, već čl. 88. istog Zakona. Kada je punomoćnik, koji je znao za prestanak punomoćja preduzeo radnje (zaključenje ugovora ili drugog pravnog posla sa trećim licem), njemu tada nedostaje ovlašćenje za zastupanje i u takvom slučaju punomoćnik nije ovlašćen za preduzimanje pravnih radnji u ime vlastodavca. Prema odredbi čl. 88. ZOO, takve radnje
obavezuju neovlašćeno zastupanog, samo ako ih naknadno odobri, a kako to tužilac u konkretnom slučaju nije učinio, smatra se da ugovor odnosno pravna radnja nisu ni preduzete. U takvim
slučajevima savesnost trećeg lica koje je obavezu izvršilo, od značaja je za njegovo pravo da od
punomoćnika bez ovlašćenja, traži naknadu štete.
Kako je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbu čl. 93. st. 1. ZOO, što je dovelo do nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, to je navedena presuda morala biti ukinuta. U ponovljenom postupku, potrebno je utvrditi koje je pravne radnje punomoćnik bez ovlašćenja preduzeo nakon prestanka
njegovog ovlašćenja, odnosno koje je sve isplate primio, koje je isplate tužena izvršila nakon prestanka njegovog ovlašćenja, kada je postignut sporazum sa tuženom o visini tužiočevog potraživanja
i načinu izmirenja obaveza, od čega i zavisi dejstvo takvog sporazuma.
Kako od ovih činjenica zavisi da li je tužena i u kojoj meri izvršila svoju obavezu prema tužiocu,
te da li je ostao deo obaveze neizmiren i u kom iznosu, to će prvostepeni sud sve ove činjenice utvrditi u ponovljenom postupku, pravilno ih ceniti i pravilnom primenom materijalnog prava odlučiti o
tužbenom zahtevu tužioca.
(Presuda Apelacionog suda u Kragujevcu, Gž. 971/10 od 15.04.2010. godine)
RAZLOZI ZA PROTIVIZVRŠENJE
(Član 78. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
184.
Prvostepenom presudom u stavu jedan izreke, tuženi je obavezan da tužiocu na ime sticanja
bez osnova isplati iznos od 927.305,22 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od
03.02.2010.godine pa do isplate na žiro račun tužioca koji je označen u izreci.
U stavu dva izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se tuženi obaveže da tužiocu plati zakonsku zateznu kamatu na iznos glavnog duga od 927.305,22 dinara, počev od 29.01.2009.godine pa
do 02.02.2010. godine, kao neosnovan.
- 112 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
U stavu tri izreke, tuženi je obavezan da tužiocu na ime parničnih troškova isplati 33.000,00 dinara u roku od 15 dana od prijema presude, pod pretnjom izvršenja.
Protiv ove presude tuženi je blagovremeno izjavio žalbu kojom presudu pobija u stavu jedan i
tri izreke, iz svih razloga iz čl. 360. ZPP.
Apelacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu čl. 372. ZPP, pa je našao da je žalba tuženog osnovana.
Prvostepeni sud uzima za utvrđeno da je presudom Opštinskog suda u R... P.br.226/07 od
18.06.2008. godine usvojen tužbeni zahtev tužioca V. P. iz G. M. i tužena RS MUP PU K. obavezan
da na ime naknade materijalne štete isplati iznos od 550.709,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na određene novčane iznose za određeni vremenski period pa do isplate i troškove parničnog
postupka u iznosu od 104.000,00 dinara. Ova presuda je potvrđena presudom Okružnog suda u K...
Gž.br.2702/08 od 09.12.2008.godine i ovde tuženi V. je u izvršnom postupku na osnovu rešenja Opštinskog suda u R... I.br.1709/09 od 15.01.2009. godine dana 29.01.2009. godine naplatio ukupan iznos od 927.305,22 dinara. Rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev.br.728/09 od 04.11.2009.godine, a
na osnovu izjavljene revizije tuženog, ukinute su presude Okružnog suda u K... Gž.br.2702/08 od
19.12.2008. godine i Opštinskog suda u R... P.br.226/07 od 18.06.2008. godine. Kako je posle sprovedenog izvršnog postupka Vrhovni sud Srbije ukinuo i presudu Opštinskog i presudu Okružnog suda, to je otpao pravni osnov na osnovu koga je izvršena isplata u izvršnom postupku, pa je prvostepeni sud obavezao tuženog V. da tužiocu na ime neosnovanog obogaćenja isplati 927,305,22 dinara
sa zakonskom zateznom kamatom počev od 03.02.2010.godine, pozivajući se na odredbe člana 210.
i 214. ZOO.
Osnovano se žalbom tuženog napada prvostepena presuda, jer je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo na nepotpuno utvrđeno činjenično stanje.
Naime, odredbom člana 59. ZIP-a, propisani su razlozi za protivizvršenja, pa je stavom 1. tačka
1. ovog člana propisano da pošto je izvršenje već sprovedeno, izvršni dužnik može sudu podneti
predlog za protivizvršenja, zahtevajući da mu izvršni poverilac vrati ono što je izvršenjem dobio, ako
je izvršna isprava pravnosnažno ukinuta, preinačena, poništena ili na drugi način stavljena van snage. Stavom 2. ovog člana je propisano da se predlog za protivizvršenje iz ovog razloga može podneti
u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke izvršnom dužniku, s tim što izvršni dužnik ne može
pre isteka roka određenog ovim članom svoje potraživanje ostvarivati u parničnom postupku.
Prilikom odlučivanja, prvostepeni sud nije imao u vidu ove odredbe i nije utvrdio kada je izvršnom dužniku, a ovde tužiocu, dostavljeno rešenje Vrhovnog suda Srbije Rev.br.728/09 od
04.11.2009. godine da bi mogao da oceni da li je tužilac imao pravni interes za podnošenje ove tužbe, ako je i protivizvršenjem mogao da od ovde tuženog povrati isplaćeni iznos.
Zbog ovih nedostataka, Apelacioni sud je na osnovu člana 377. stav 2. ZPP, ukinuo prvostepenu
presudu i predmet vratio na ponovno suđenje. Ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka
koja zavisi od konačnog rešenja spora.
U ponovljenom postupku prvostepeni sud će otkloniti napred navedene nedostatke, upotpuniti
činjenično stanje, tako što će utvrditi kada je tužilac primio rešenje Vrhovnog suda Srbije Rev.
br.728/09 i oceniti da li je tužilac imao pravnog interesa za podnošenje ove tužbe, imajući u vidu odredbe člana 59. ZIP-a, a zatim doneti novu odluku u ovom sporu.
(Apelacioni sud u Kragujevcu, Gž. 141/11 od 24.01.2011. godine)
185.
U situaciji u kojoj su u postupku izvršenja postojali nedostaci predloga za izvršenje i samog rešenja u odnosu na označenje stranaka, pa i ako su nedostaci postojali u samoj izvr- 113 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
šnoj ispravi, pa je uprkos tome izvršenje sprovedeno – ti nedostaci ne mogu biti ni prepreka
da se dozvoli protivizvršenje za koje su ispunjeni uslovi ukidanjem izvršne isprave.
Navodi izvršnog poverioca da između stranaka u izvršnom postupku (koji je sproveden i u kome
je izvršni poverilac primio navedene nepokretnosti prinudnim putem) i stranaka u postupku koji se
vodi po predlogu za protivizvršenje ne postoji identitet - su neosnovani.
Tačno je da u izvršnim ispravama na osnovu kojih je izvršni poverilac i podneo predlog za izvršenje, pa je doneto rešenje o izvršenju, kao izvršni dužnik označeno imenovano građevinsko preduzeće u
stečaju a bez oznake "DP" (sa značenjem "društveno preduzeće" kakav je puni naziv izvršnog dužnika
prema podacima Agencije za privredne register).
Međutim, ne samo da je po tako podnetom predlogu za izvršenje doneto rešenje o izvršenju, već
je isto i sprovedeno, iz čega proizlazi da se i ne radi o nedostacima koji bi sprečavali izvršenje.
Zato se ni u postupku protivizvršenja ne može raditi o takvim nedostacima tim pre što se u postupku po predlogu za protivizvršenje izvršni dužnik pravilno označava upravo onim punim nazivom
pod kojim je registrovan. Ako su u postupku izvršenja i postojali nepotpuni podaci, zbog kojih možda i nije bio zakonit ovaj postupak, ne može trpeti posledice izvršni dužnik u postupku protivizvrešenja.
Prvostepeni sud je pravilno dao obrazloženje zbog čega je navođenjem svih potrebnih identifikacionih brojeva utvrđen identitet stranaka po predlogu za protivizvršenje. Konačno, kao što je napred
navedeno, zbog nesamostalnosti postupka protivizvršenja, čak i u slučaju da su u izvršnom postupku
postojale manjkavosti u pogledu označenja stranaka (a ono je sprovedeno i uprkos tim manjkavostima) posledice se ne mogu odražavati na postupak protivizvršenja i u njemu će se od tih istih lica
sprovesti vraćanje onoga što je izvršenjem dobijeno, razume se - ukoliko su ispunjeni uslovi predviđeni članom 59. Zakona o izvršnom postupku.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 1522/10 (2) od 27.05.2010. godine)
186.
Bez obzira na to da li je obaveza predaje nepokretnosti po pravnosnažnoj i izvršnoj presudi prinudno sprovedena (tako što je iz nje udaljen izvršni dužnik ili neko treće lice ili su iz nepokretnosti uklonjene stvari izvršnog dužnika ili nekog trećeg), postoje uslovi za protivizvršenje nalaganjem izvršnom poveriocu da vrati nepokretnost koju je izvršenjem dobio.
Žalbeni navodi izvršnog poverioca da izvršni dužnik u postupku protivizvršenja može tražiti samo vraćanje onoga što je neposredno od izvršnog dužnika dobio, te da u konkretnom slučaju prepreku za protivizvršenje predstavlja činjenica da su prilikom sprovođenja izvršenja, na licu mesta, u nepokretnostima zatečena druga lica (i to fizička lica koja su ispraznila stanove od stvari i predala nepokretnosti izvršnom poveriocu) - nisu osnovani. Prvostepeni sud pravilno citira i tumači relevantne
odredbe:
Izvršni dužnik, pod zakonom predviđenim uslovima, može zahtevati da mu izvršni poverilac
vrati ono što je izvršenjem dobio - član 59. Zakona o izvršnom postupku. Dakle, ovom odredbom
nije predviđeno da može tražiti samo ono što je dobio od izvršnog dužnika. U konkretnom slučaju, predmet izvršenja je bila predaja nepokretnosti, pa prema odredbama o sprovođenju izvršenja
predajom nepokretnosti proizlazi da izvršitelj iz nepokretnosti uklanja stvari i udaljava lica (saglasno članu 211. ovog Zakona), nezavisno od toga čije se stvari nalaze u nepokretnosti i ko su
lica koja se zateknu u nepokretnosti.
- 114 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
Navedena zakonska odredba ima za cilj da zaštiti izvršnog poverioca u postupku izvršenja od
zloupotreba izvršnog dužnika koji bi predajom nepokretnosti nekom trećem licu onemogućio sprovođenje izvršenja pravosnažne i izvršne sudske odluke. Na isti način se ova odredba mora tumačiti i
u postupku protivizvršenja, pa nezavisno od toga da li je pravosnažna i izvršna presuda kojom je uspostavljena obaveza izvršnog dužnika sprovedena tako što je izvršni dužnik ili neka treća lica udaljen iz nepokretnosti, da li su uklonjene stvari izvršnog dužnika ili nekog trećeg lica, postoje uslovi
da se izvršenje sprovede nalaganjem izvršnom poveriocu da vrati ono što je izvršenjem dobio.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 1522/10 (3) od 27.05.2010. godine)
POSTUPAK PO PREDLOGU ZA
PROTIVIZVRŠENJE
(Član 79. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
187.
Prema odredbi čl.61. ZIP to rešenje kojim je usvojen predlog za protivizvršenje odnosno kojim je utvrđeno pravo izvršnog dužnika na protivizvršenje i naloženo izvršnom poveriocu da vrati
ono što je izvršenjem "dobio" ima svojstvo kondemnatorne odluke i izvršne isprave. Po pravosnažnosti i proteku roka za dobrovoljno ispunjenje obaveze ovo rešenje postaje izvršna isprava i
čini osnov da se odredi protivizvršenje naspram izvršnog poverioca. S obzirom da je rešenje III 5
I.br.1863/10 od 13.04.2010. godine, postalo pravosnažno 06.07.2010.god donošenjem rešenja 2
Gž.br. 1876/10 i da je protekao dobrovoljni rok da poverilac vrati ono što je primio u sprovedenom izvršenju po rešenju I.br.520/08, pravilno je prvostepeni sud odredio da se sprovede protivizvršenje u svemu kako i glasi napred navedena izvršna isprava. Prema tome neosnovani su svi
žalbeni navodi koji se odnose na osporavanje izvršne isprave, visinu novčanih sredstava koje treba da vrati izvršni poverilac zajedno sa kamatom jer je o tome odlučeno u rešenju III 5 I.br.
1863/10 od 13.04.2010.godine
(Viši sud u Pančevu, Gž.br.11/11 22.02.2011. godine)
188.
Zakon o izvršnom postupku je lex specialis u odnosu na Zakon o obligacionim odnosima, jer odredba člana 59. Zakona o izvršnom postupku jasno upućuje na situaciju u kojoj
je došlo do isplate dugovanog na osnovu izvršne isprave koja je nakon sprovođenja izvršenja pravosnažno ukinuta, preinačena, poništena ili na drugi način stavljena van snage.
Pobijanim rešenjem prvostepenog suda usvojen je predlog izvršnog dužnika za protivizvršenje i
obavezan izvršni poverilac P.N. da u roku od 8 dana po dostavi rešenja, izvršnom dužniku G.N.S., tekući račun br. 840-58640-69 isplati potraživanje u ukupnom iznosu od 793.678,15 dinara sa zakonskom
zateznom kamatom počev od 18.08.2009. godine pa do isplate, pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Odredbom člana 59. stav 1. ZIP je propisano da pošto je izvršenje već sprovedeno, izvršni dužnik može sudu podneti predlog za protivizvršenje, zahtevajući da mu izvršni poverilac vrati ono što
je izvršenjem dobio, između ostalog, i ako je izvršna isprava pravosnažno ukinuta, preinačena, poništena ili na drugi način stavljena van snage.
- 115 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
Odredbom člana 60. stav 5. ZIP je propisano da ako je izvršenje sprovedeno radi naplate novčanog potraživanja, sud će na predlog izvršenog dužnika odrediti naplatu zatezne kamate po propisanoj
stopi na iznos novčanih sredstava na kojima je izvršenje sprovedeno od dana sprovođenja izvršenja
do dana povraćaja sredstava.
Kako je iz stanja u spisima predmeta jasno vidljivo da je predmetno izvršenje prinudno sprovedeno od strane NBS Kragujevac i da su izvršne isprave na osnovu kojih je dozvoljeno izvršenje pravosnažno preinačene presudom Vrhovnog kasacionog suda, posl.br. Rev.1546/10 od 01.09.2010. godine tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi
G.N.S. da mu isplati nematerijalnu štetu u ukupnom iznosu od 650.000,00 dinara sa kamatom od
05.11.2008. pa do isplate, to je pravilno prvostepeni sud primenom odredbe člana 59. ZIP i člana 60.
stav 5. ZIP, postupio kada je usvojio predlog izvršnog dužnika za protivizvršenje.
Navodi žalbe kojima se ističe da je prvostepeni sud doneo nezakonito rešenje jer nije primenio
odredbu čl. 215. i 216. ZOO su bez uticaja na odlučivanje o pravilnosti rešenja kojim je dozvoljeno
protivizvršenje, imajući u vidu da je Zakon o izvršnom postupku lex specialis u odnosu na Zakon o
obligacionim odnosima, a posebno imajući u vidu odredbu člana 59. ZIP, koja jasno upućuje na situaciju u kojoj je došlo do isplate dugovanog na osnovu izvršne isprave koja je nakon sprovođenja izvršenja, u konkretnom slučaju, pravosnažno preinačena. Dakle, predlogom za protivizvršenje, koji je
prvostepeni sud pobijanim rešenjem usvoji, izvršni dužnik zahteva da mu izvršni poverilac vrati samo ono što je u izvršenju dobio na osnovu izvršnih isprava koje su nakon sprovođenja izvršenja pravosnažno preinačene, zbog čega se u tom slučaju, a imajući u vidu odredbu čl. 59. st. 1. ZIP vraćanje
tog iznosa može tražiti u postupku protivizvršenja po predlogu izvršnog dužnika.
(Iz Rešenja Višeg suda u Novom Sadu, poslovni broj GŽ 275/10 od 17.02.2011. godine)
189.
U postupku protivizvršenja, sud koji je sproveo izvršenje, utvrđuje pravo izvršnog dužnika na
protivizvršenje i rešenjem odlučuje o obavezi izvršng poverioca da vrati ono što je sa izvršenjem primio, koje rešenje ima svojstvo kondemnatorne odluke i izvršne isprave, a po pravnosnažnosti i po
proteku roka za dobrovoljno ispunjenje obaveze, to rešenje predstavlja izvršnu ispravu na osnovu
koje se određuje protivizvršenje naspram izvršnog poverioca i sprovodi se postupak restitucije.
Razlog za obustavu izvršenja (protivizvršenja) po službenoj dužnosti predstavlja donošenje nove
odluke u ponovnom parničnom postupku nakon ukidanja revizionog rešenja, koja odluka snabdevena klauzulom pravnosnažnosti i izvršnosti "faktički" stavlja van snage izvršnu ispravu na osnovu koje je određeno protivizvršenje, čak i u slučaju kada to nije izričito navedeno, zbog toga što odluka
kojom je okončana parnica reguliše isto potraživanje između stranaka i predstavlja validan pravni
osnov za postupak izvršenja, dok protivizvršenje postaje bespredmetno.
(Viši sud u Kraljevu, 1Gž. 614/10)
PREDMET POPISA
(Član 85. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
190.
Pokretne stvari izvršnog dužnika se u izvršnom postupku, u smislu odredbe člana 73. Zakona o izvršnom postupku, mogu popisati ne samo kada se nalaze u državini izvršnog dužnika,
- 116 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
već i kada se nalaze u državini trećih lica. Međutim, navedena odredba se primenjuje u postupku sprovođenja izvršenja, a nije od uticaja prilikom odlučivanja o predlogu za dozvolu izvršenja.
Pobijanim rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Novom Sadu, Sudska jedinica u Srbobranu,
poslovni broj VIII-08 I.122/10 od 16.09.2010. godine, na osnovu presude Opštinskog suda u Kuli
poslovni broj P.398/02 od 13.06.2002. godine, određeno je izvršenje radi namirenja novčanog potraživanja na ime dečijeg izdržavanja mldb. izvršnih poverilaca u mesečnom iznosu od 2.200,00 dinara
za svakog od njih, za period od avgusta 2003. godine do septembra 2010. godine sa zakonskom zateznom kamatom 84 od 11. u tekućem mesecu za svaki pojedinačni mesec pa do konačne isplate, iznosa od 5.250,00 dinara na ime troškova parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od
14.06.2002. godine do konačne isplate, kao i troškova izvršnog postupka, i to popisom, procenom i
prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika koje se nalaze u Srbobranu, ulica S.M. ili ma gde se one
nalazile (na salašu ili u kući kod roditelja ili brata izvršnog dužnika), te uplatom ostvarene cene zakonskom zastupniku mldb. izvršnih poverilaca. Protiv navedenog rešenja žalbu je blagovremeno izjavio izvršni dužnik u delu kojim je izvršenje određeno popisom, procenom i prodajom stvari izvršnog dužnika ma gde se one nalazile (na salašu ili u kući kod roditelja ili brata izvršnog dužnika).
Ispitujući prvostepeno rešenje u pobijanom delu, ovaj sud je našao da je prvostepeno rešenje doneto bez bitnih povreda odredaba postupka i uz pravilnu primenu odredaba Zakona o izvršnom postupku. Suprotno žalbenim navodima, pravilno je prvostepeni sud pobijanim delom rešenja o izvršenju odredio predloženo izvršenje popisom, procenom i prodajom stvari izvršnog dužnika ma gde se
one nalazile (na salašu ili u kući kod roditelja ili brata izvršnog dužnika), s obzirom da se pokretne
stvari izvršnog dužnika u izvršnom postupku, u smislu odredbe člana 73. ZIP-a, mogu popisati nesamo
kada se nalaze u državini izvršnog dužnika, već i kada se nalaze u državini trećih lica. Naime, odredbom člana 73. stav 3. ZIP-a propisano je da se stvari izvršnog dužnika u državini trećeg lica popisuju
samo sa pristankom tog lica, a odredbom stava 4. istog člana je određeno da će, ako treće lice ne pristane na popis, sud zaključkom na izvršnog poverioca, a na njegov predlog, preneti pravo izvršnog dužnika napredaju stvari, radi sprovođenja izvršenja po pravilima o prenosu radi naplate. Međutim, navedene odredbe nisu od uticaja prilikom odlučivanja o predlogu za dozvolu izvršenja, već se iste primenjuju u toku sprovođenja izvršenja, o čemu će prvostepeni sud voditi računa u daljem toku postupka.
Imajući u vidu sve navedeno, žalba izvršnog dužnika je odbijena, a prvostepeno rešenje u pobijanom
delu potvrđeno.
(Iz Rešenja Višeg suda u Novom Sadu, poslovni broj Gž. 761/11 od 17.03.2011. godine)
191.
Popisuju se stvari koje se nalaze u državini izvršnog dužnika, kao i njegove stvari koje se
nalaze u državini izvršnog poverioca, a ako treće lice ne obavesti sud o svojim pravima na pokretnoj stvari u posedu izvršnog dužnika, koja je predmet izvršenja, niti dokaže svoja prava
na njima, smatra se da takva prava trećeg ne postoje i da je izvršni dužnik vlasnik stvari koja
se nalazi u njegovom posedu.
Prema stanju u spisima rešenjem o izvršenju prvostepenog suda I.br.267/07 od 16.04.2007.god.
određeno je izvršenje po predlogu izvršnog poverioca protiv izvršnog dužnika oduzimanjem određenih stvari od strane službenog lica toga suda i predajom uz potvrdu poveriocu, kao i popisom i prodajom pokretnih stvari dužnika radi namirenja troškova parničnog postupka i troškova a na osnovu
- 117 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
izvršne isprave. Sudski izvršitelj je 07.03.2008.god. kod izvršnog dužnika popisao pokretne stvari iz
izreke pobijanog prvostepenog rešenja o čemu je sačinjen zapisnik o popisu i proceni, a kom popisu
i proceni je prisustvovao i predstavnik izvršnog dužnika i navedeni zapisnik potpisao. Nakon što se
popisane pokretne stvari nisu mogle prodati ni na drugom ročištu prvostepeni sud je zaključkom od
30.01.2009.god. obavestio izvršnog poverioca da ima dve mogućnosti i to: da stavi predlog da mu
sud dosudi stvari u kom slučaju će se smatrati da je izvršni poverilac namiren u visini koja odgovara
½ procenjene vrednosti stvari ili da predloži novu prodaju u roku od 30 dana od dana dobijanja ovog
zaključka. Podneskom od 27.02.2009. god. izvršni poverilac je obavestio prvostepeni sud da predlaže da mu se dosude popisane i procenjene stvari u skladu sa zaključkom od 30.01.2009. god. i obzirom da je vrednost istih mala, odnosno da se iz istih ne može pokriti celokupno potraživanje poverioca promenio sredstva izvršenja radi naplate svog potraživanja na nepokretnostima izvršnog dužnika
upisanim u zknj.ul.br. na tačno određenim parcelama čiji je izvršni dužnik suvlasnik na ¾ dela i kao
dokaz priložio izvode iz zemljišnih knjiga za navedene zemljišno knjižne uloške izdate dana
16.06.2008.godine.
Nakon toga prvostepeni sud je doneo pobijano rešenje I.br.267/07 od 23.03.2009. godine.
U žalbi izvršni dužnik navodi da pokretne stvari nisu vlasništvo izvršnog dužnika već trećeg lica
o čemu je kao dokaz priložio overenu izjavu ovog lica da su popisane pokretne stvari njegovo vlasništvo. Nadalje, da neke od označenih nepokretnosti iz pobijanog rešenja nisu vlasništvo izvršnog dužnika, a da su neke pod zalogom.
Pravilno je postupio prvostepeni sud kada je doneo pobijano rešenje I.br.267/07 od 23.03.2009.
god. i pokretne stvari koje se nisu mogle prodati ni na drugom ročištu za javno nadmetanje, dosudio
izvršnom poveriocu shodno odredbi čl.90. st.1. ZIPa. Navodi iz žalbe izvršnog dužnika da te stvari
predstavljaju svojinu trećeg lica su irelevantni, jer je prilikom popisa i procene pokretnih stvari izvršnog dužnika sudski izvršitelj postupio u skladu sa 73. st.1. ZIPa odnosno popisao stvari koje su se u
tom momentu nalazile u državini izvršnog dužnika, čiji je predstavnik bio prisutan prilikom popisa i
potpisao zapisnik o popisu i proceni od 07.03.2008.god. a nasuprot tome treće lice tokom ovog postupka nije dokazao svoje pravo na ovim stvarima, odnosno nije postupio u skladu sa odredbom
čl.73. st.2. ZIPa pa se u tom slučaju smatra da takvo njegovo pravo ne postoji i da je izvršni dužnik
bio vlasnik stvari koje su se nalazile u njegovom posedu.
(Viši sud u Pančevu, Gž.br. 41/10 od 22.01.2010. godine)
OBIM POPISA
(Član 86. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
192.
Odredbom 86. ZIO propisano je da će se popisati onoliko stvari koliko je potrebno za namirenje potraživanja izvršnog poverioca i troškova izvršenja. Popisuju se i stvari na koje su
stavljene primedbe o postojanju prava koje sprečavaju izvršenje.
Imajući u vidu napred navedeno Veće je ocenilo da je prigovor izvršnog poverioca osnovan, tako da je pobijano rešenje moralo biti ukinuto. Nesporno je da je izvršni dužnik otuđio sporni kombi
na osnovu ugovora o poklonu i daje isti u vlasništvu trećeg lica. Sud koji sprovodi izvršenje, u skladu sa načelom formalnog legaliteta, po podnetom predlogu za izvršenje određuje i sprovodi izvršenje
- 118 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
na način kako je to propisano čl. 83. i 85. ZIO, tako i na stvarima koje se nalaze u državini izvršnog
dužnika, a što će utvrditi sudski izvršitelj prilikom izlaska na lice mesta radi popisa, tako da jedino
treće lice može da ističe i da tvrdi da u pogledu predmeta izvršenja ima pravo koje sprečava izvršenje, ono može do okončanja izvršnog postupka da izjavi prigovor kojim će tražiti da se izvršenje na
tom predmetu proglasi nedopuštenim, ukoliko to učini verovatnim.
(Osnovni sud u Požarevcu, IPV I 388/12 od 14.09.2012. godine)
193.
Ako izvršni dužnik u paricionom roku isplati troškove parničnog postupka dosuđene izvršnom ispravom, izvršni poverilac ne može u izvršnom postupku, u smislu odredbe čl. 35. st. 2.
ZIP, tražiti naplatu zakonske zatezne kamate na isplaćene troškove parničnog postupka u paricionom roku.
Pobijanim prvostepenim rešenjem delimično je usvojen predlog za izvršenje od 05.08.2010. godine i na osnovu izvršne isprave – presude Opštinskog suda u Novom Sadu, posl.br. P-2555/08. od
27.10.2008. godine određeno izvršenje u korist izvršnog poverioca protiv izvršnog dužnika radi naplate iznosa od 155,77 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 28.07.2010. godine pa do
isplate i troškova dozvole izvršenja u iznosu od 4.700,00 dinara, plenidbom novčanih sredstava koja
se vode na tekućim računima izvršnog dužnika MB ..., PIB ... i to računu br. ... kod OTP banke Srbija A.D. Novi Sad, broj ... kod Vojvođanske banke A.D. Novi Sad, broj 205-112496-63 kod banke Intesa Beograd Filijala Novi Sad i prenosom na račun punomoćnika izvršnog poverioca broj ... kod
banka Intesa Beograd Filijala Novi Sad, te naloženo NBS – Odsek za prinudnu naplatu Kragujevac
da sprovede ovo izvršenje. Preko iznosaod 155,77 dinara do traženog iznosa od 20.531,74 dinara sa
zakonskom zateznom kamatom počev od 28.07.2010. godine pa do isplate i radi naplate zakonske
zatezne kamate na iznos troškova dozvole izvršenja, odbijen je predlog za izvršenje.
Iz spisa prvostepenog suda je utvrđeno da je tuženi, ovde izvršni dužnik presudom Opštinskog
suda u Novom Sadu, posl.br. P.2555/08. od 27.10.2008. solidarno obavezan sa tuženim G. Novi Sad
datužiocu ovde izvršnom poveriocu isplati naknadu nematerijalne štete u iznosu od 220.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 27.10.2008. pa do konačne isplate i da joj na ime troškova postupka isplate iznos od 68.400, 00 dinara, sve u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja.
Navedena presuda je postala pravosnažna 23.06.2010, a izvršna dana 31.07.2010. godine. Predlogom
za izvršenje izvršni poverilac je naveo da je dana 28.07.2010. godine izvršni dužnik isplatio iznos od
285.380,86 dinara na ime naknade nematerijalne štete sa kamatom i da je istog dana izvršni dužnik
izvršnom poveriocu isplatio i troškove parničnog postupka u iznosu od 68.400,00 dinara.
Međutim, kako je izvršna isprava – presuda Opštinskog suda u Novom Sadu, posl.br. P-2555/08
od 27.10.2008. postala izvršna dana 31.07.2010. godine i kako sam izvršni poverilac navodi da su
troškovi parničnog postupka isplaćeni u celokupnom iznosu, odnosno u iznosu od 68.400,00 dinara
koliko su izvršnom ispravom utvrđeni, dana 28.07.2010. godine, dakle u paricionom roku, to dalje
znači da je izvršni dužnik, prema činjenicama koje proizilaze iz spisa prvostepenog suda i navoda izvršnog poverioca u predlogu za izvršenje, svoju obavezu na ime troškova parničnog postupka izvršio
u ostavljenom roku od 15 dana, iz čega dalje proizilazi da je odluka prvostepenog suda u delu kojom
je odbio predlog poverioca za naplatu zakonske zatezne kamate na dosuđene troškove parničnog postupka u svemu pravilna, te da izvršni poverilac stoga nema pravo da u izvršnom postupku potražuje
zakonsku zateznu kamatu na isplaćene troškove parničnog postupka u paricionom roku u smislu odredbe čl. 35. stav 2. ZIP. Ovo iz razloga što u delu odluke o dosuđenim troškovima parničnog po- 119 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
stupka nije nastupila izvršnost odluke u smislu odredbe člana 32. stav 1. ZIP kojom je propisano da
sudska odluka kojom je naloženo ispunjenje potraživanja, izvršna je ako je postala pravosnažna i ako
je protekao rok za dobrovoljno ispunjenje. Rok za dobrovoljno ispunjenje teče od dana dostavljanja
odluke izvršnom dužniku, a završava se protekom poslednjeg dana roka određenog sudskom odlukom, ako zakonom nije drugačije određeno.
Imajući u vidu da iz spisa predmeta i navoda izvršnog poverioca u predlogu za izvršenje proizilazi da je izvršni dužnik svoju obavezu u pogledu dosuđenih troškova parničnog postupka izvršio u roku za dobrovoljno izvršenje, to pravilno prvostepeni sud nalazi da izvršni poverilac nema
pravo na naplatu zakonske zatezne kamate na isplaćene troškove parničnog postupka. Naime, to
pravo bi izvršni poverilac, u smislu odredbe člana 35. stav 2. ZIP, imao samo ukoliko troškovi
parničnog postupka nisu isplaćeni od strane izvršnog dužnika u paricionom roku, pa su suprotni
žalbeni navodi izvršnog poverioca neosnovani, jer izvršna isprava u delu odluke o troškovima
postupka nije postala izvršna, budući da je u tom delu izvršni dužnik svoju obavezu izvr- šio u
ostavljenom roku od 15 dana.
(Iz Rešenja Višeg suda u Novom Sadu, poslovni broj GŽ 6538/10 od 03.11.2010. godine)
DEJSTVO POPISA
(Član 87. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
194.
Ako se popis stvari dužnika vrši u korist više izvršnih poverilaca tada treba razlikovati dve
situacije: prvu kada se red prvenstva u sticaju založnog prava, a samim tim i prava na namirenje određuje prema danu kada je predlog za izvršenje primljen u sud i drugu kada su predlozi
izvršnih poverilaca primljeni u sud istog dana u kom slučaju se založna prava poverilaca stiču
u istom momentu i imaju isti red prvenstva.
Prvostepeni sud je pobijanim rešenjem konstatovao koji iznos čini deobnu masu u predmetnoj stvari, te odlučio da se iz deobne mase najpre namiri potraživanje na ime izvršenog veštačenja, a potom da se izvršnim poveriocima isplate troškovi dozvole izvršenja sa troškovima parničnog postupka, a zatim i iznos glavnice sa pripadajućom kamatom, i to onim redom kako su ti poverioci stekli prvenstvo namirenja prema danu kada je njihov predlog za izvršenje primljen u sud
pozivajući se na odredbu člana 75. stav 4. ZIP.
Osnovano se žalbom ukazuje da prvostepeni sud ne sprovodi pravilno i zakonito odredbu člana
75. ZIP, odnosno ne vodi računa kada su pojedini izvršni poverioci stekli prioritet u namirenju, budući da je većina poverioca, a među njima i poverioci koji se žale na pobijano rešenje, stekla prioritet u namirenju trenutkom popisa pokretnih stvari od strane sudskog izvršitelja u njihovim predmetima, a da prvostepeni sud te poverioce ne obuhvata pobijanim rešenjem prilikom raspodele deobne
mase dobijene prodajom popisanih stvari izvršnog dužnika.
Naime, u skladu sa odredbom člana 75. ZIP popisom stvari u izvršnom postupku izvršni poverilac stiče založno pravo na popisanim stvarima za potraživanje koje se u tom izvršnom postupku namiruje. Ono se stiče popisom stvari gde se one nalaze, unošenjem u zapisnik o popisu te činjenice i
potpisom zapisnika od strane sudskog izvršitelja. Kako se stvari izvršnog dužnika popisuju radi na- 120 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
mirenja potraživanja jednog ili više izvršnih poverilaca određenog rešenjem o izvršenju, što je prema
stanju u spisima predmeta i bio slučaj za veći broj izvršnih poverilaca u čijim predmetima je radi
obezbeđenja njihovog potraživanja izvršen popis stvari izvršnog dužnika pre nego što su ti predmeti
tih poverilaca spojeni i određeno vođenje postupka pod jedinstvenim posl. br. i 2328/07, to ovaj sud
nalazi da su ti poverioci stekli prvenstvo namirenja svog potraživanja i to prema redu sticanja svog
založnog prava u odnosu na druge poverioce.
Međutim, u situaciji kada je popis stvari izvršen u korist više izvršnih poverilaca, što ovde nije
slučaj, tada je pravilo da se red prvenstva u sticanju založnog prava pa samim tim i red prava na namirenje određuje prema danu kada je predlog za izvršenje primljen u sud, a od ove situacije treba
razlikovati situaciju kada su predlozi izvršnih poverilaca primljeni u sud istog dana, založna prava
izvršnih poverilaca stiču se u istom momentu i imaju isti red prvenstava.
Iz navedenog proizilazi da prvostepeni sud pobijanim rešenjem, a shodno odredbi člana 89. ZIP,
pogrešno zaključuje da je u konkretnom slučaju popis stvari izvršnog dužnika izvršen u korist više izvršnih poverilaca, što je suprotno stanju u spisu predmeta, i da zbog toga ti poverioci ostvaruju pravo
na namirenje iz ostvarene cene prema danu kada su njihovi predlozi predati, odnosno primljeni u sud.
(Iz Rešenja Višeg suda u Novom Sadu poslovni broj Gž. 1310/11 od 28.06.2011. godine)
BEZUSPEŠAN POPIS
(Član 91. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
195.
Bezuspešnost drugog, ponovljenog popisa pokretnih stvari izvršnog dužnika je po zakonu razlog
za obustavu izvršenja: izvršni poverilac ne može predložiti da se po treći put popis pokuša, pa mu se
zato obaveštenje o neuspešnosti drugog popisa ne dostavlja.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 45/10 od 12.02.2010. godine)
NAČIN PRODAJE
(Član 96. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
196.
Ako se stvar nije mogla prodati na drugom ročištu za javno nadmetanje, na predlog izvršnog
poverioca sud će njemu dosuditi stvari - član 90. Zakona o izvršnom postupku.
Prodaja stvari se objavljuje na oglasnoj tabli suda najkasnije 15 dana pre dana održavanja ročišta
za javnu prodaju - član 84. stav 5. Zakona o izvršnom postupku.
Iz navedenih zakonskih odredbi proizilazi da će sud, ako je odlučio da se stvar prodaje putem
javnog nadmetanja, prodaju stvari objaviti na oglasnoj tabli suda. Nakon sprovedenog veštačenja i
procene stvari, izvršni poverilac je predložio sudu da donese zaključak o načinu prodaje i sud je doneo zaključak o prvoj javnoj prodaji pokretnih stvari izvršnog dužnika. Iako su zaključci o javnoj
- 121 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
prodaji dostavljeni izvršnom poveriocu i izvršnom dužniku, prvostepeni sud je bio dužan da prodaju
stvari objavi i na oglasnoj tabli, u skladu sa članom 84. stav 5. Zakona o izvršnom postupku. U zaključcima postoji dostavna naredba postupajućeg sudije da se zaključci stave na oglasnu tablu suda,
ali u spisima predmeta ne postoje dokazi da je tako i učinjeno.
Zbog toga su osnovani žalbeni navodi da postupak sprovođenja izvršenja nije realizovan u skladu sa Zakonom o izvršnom postupku, pa se ne može smatrati da se stvari izvršnog dužnika nisu mogle prodati na prvom i drugom ročištu za javno nadmetanje. U konkretnom slučaju nisu bili ispunjeni
uslovi iz član 90. Zakona o izvršnom postupku, te nije bilo mesta donošenju pobijanog rešenja o dosuđenju stvari izvršnom poveriocu. Zbog toga je prvostepena odluka morala biti ukinuta.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 106/11 od 26.01.2011. godine)
PRODAJNA CENA I POSTUPAK PRODAJE
(Član 97. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
197.
Nakon dva neuspela javna nadmetanja, visina prodajne cene u prodaji neposrednom pogodbom određuje se sporazumno, bez ograničenja.
Prvi osnovni sud u Beogradu je pokrenuo postupak za rešavanje spornog pravnog pitanja u skladu sa odredbama člana 176. i 177. Zakona o parničnom postupku, jer se u većem broju izvršnih
predmeta pojavila potreba da se zauzme jedinstven stav u vezi primene člana 97. Zakona o izvršenju
i obezbeđenju (prodajna cena i postupak prodaje u slučaju kada izvršni poverilac nakon dva neuspela
javna nadmetanja predloži prodaju pokretnih stvari i nepokretnosti neposrednom pogodbom. Dileme
u vezi ovih spornih imaju i drugi sudovi u Republici Srbiji.
Sporna pitanja su: na koji način sud treba da postupa u slučaju kada izvršni poverilac, nakon dva
neuspela javna nadmetanja, predloži prodaju stvari neposrednom pogodbom - da li je neophodno da
sud donese zaključak o prodaji neposrednom pogodbom i da li kupoprodajna cena u tom slučaju može
biti niža od 30% od njihove procenjene vrednosti?
Vrhovni kasacioni sud je zaključio da su ispunjeni zakonski uslovi za zauzimanje pravnog stava u
smislu člana 178. stav 3. Zakona o parničnom postupku, u kom cilju su pravno su analizirane relevantne
zakonske odredbe sadržane u čl.97. do 103., čl. 119. i čl.123. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Pokretne stvari se mogu prodati javnim nadmetanjem i neposrednom pogodbom. Koji način će
biti izabran zavisi od procene suda tj. izvršitelja, u pogledu mogućnosti da se postigne najpovoljnije
unovčenje stvari. Prodaja putem nadmetanja se određuje kada se radi o stvarima veće vrednosti tj.
kada se može očekivati da će se stvari prodati po ceni većoj od procenjene vrednosti. Sa druge strane, izvršni poverilac i izvršni dužnik se mogu tokom celog postupka sporazumeti da se stvar proda
neposrednom pogodbom u kojem slučaju će se sporazumeti i o uslovima te pogodbe. Ako se stvar
prodaje javnim nadmetanjem oglas se objavljuje na oglasnoj tabli i na internet stranici suda najkasnije 8 dana pre dana održavanja a same stranke ga mogu objaviti i na drugi pogodan način.
Kada je u pitanju prodaja nepokretnosti, sud ima obavezu da - u skladu sa članom 119. Zakona o
izvršenju i obezbeđenju - zaključak o prodaji nepokretnosti objavi na oglasnoj tabli i internet stranici
suda i na drugi uobičajeni način (u tiražnom listu koji pokriva teritoriju RS).
- 122 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
Sporno pitanje odnosi se na situaciju u kojoj je prvobitno određeno da se stvari prodaju na javnom nadmetanju, a stvari se nisu mogle prodati ni na drugom nadmetanju. Početna cena na drugom
nadmetanju ne može biti niža od 30% od procenjene vrednosti. To znači da se počinje sa 30% vrednosti, a da li će se postići viša ili niža cena zavisi od samog ishoda javnog nadmetanja. Ako se stvari
nisu mogle prodati ni na drugom nadmetanju, prelazi se na prodaju neposrednom pogodbom. Međutim, prodaji putem neposredne pogodbe će se - u slučaju neuspelog javnog nadmetanja - pristupiti
samo ako se na zahtev suda odn. izvršitelja, izvršni poverilac izjasni u roku od pet radnih dana da
predlaže prodaju neposrednom pogodobom. Dakle, dalje kretanje postupka prodaje putem neposredne pogodbe zavisi, pre svega, od dispozicija izvršnog poverioca. Izvršni poverilac može predložiti i
da se namiri dosuđenjem stvari u kojem slučaju se smatra da je namiren u visini koja odgovara iznosu 30% procenjene vrednosti stvari.
Sama prodaja pokretnih stvari putem neposredne pogodbe nakon neuspelog drugog nadmetanja
za javnu prodaju (član 97.) ne može se poistovetiti sa prodajom putem neposredne pogodbe, koju je
kao takvu inicijalno odredio sud ili su se o prodaji putem neposredne pogodbe sporazumeli izvršni
poverilac i izvršni dužnik (član 96. Zakona o izvršenju i obezbeđenju). Naime, zaključak o prodaji
stvari putem neposredne pogodbe sud odn. izvršitelj donosi i objavljuje samo kada je takav način
prodaje inicijalno određen tj. kada su se o prodaji neposrednom pogodbom sporazumeli izvršni poverilac i izvršni dužnik, a koje pravo oni imaju tokom celog postupka (član 96. stav 3. Zakona o izvršenju i obezbeđenju). Donošenje i objavljivanje zaključka o prodaji putem neposredne pogodbe tada ima značaj publiciteta i obaveštavanja svih zainteresovanih lica koja bi želela da kupe stvari.
Kada se pokretne stvari nisu mogle prodati ni na drugom nadmetanju za javnu prodaju, donošenje posebnog zaključka o prodaji putem neposredne pogodbe ne bi ostvarilo istu svrhu, kao i u navedenom slučaju - kada se stvari prvi put prodaju putem neposredne pogodbe. U situaciji u kojoj se pokretne stvari nisu mogle prodati ni na drugom nadmetanju za javnu prodaju, donošenje i objavljivanje tog zaključka ne bi bilo u funkciji publiciteta, imajući u vidu da je oglas o javnoj prodaji pokretnih stvari već dva puta objavljivan i na oglasnoj tabli suda i na njegovoj internet stranici, a i same
stranke su mogle da ga objave npr. u sredstvima javnog informisanja. Donošenje i objavljivanje zaključka o prodaji putem neposredne pogodbe u opisanoj situaciji bi bilo necilishodno, a osim toga,
donošenje takvog zaključka ne propisuje ni sam Zakon o izvršenju i obezbeđenju. Sva zainteresovana lica već su bila obaveštena o mogućnosti da kupe stvar na dva ročišta za javno nadmetanje, a ta lica će biti obaveštena i da javno nadmetanje nije uspelo te da će se pristupiti prodaji putem neposredne pogodbe. Tada prodaja putem neposredne pogodbe nije poseban način prodaje pokretnih stvari
(član 96. Zakona o izvršenju i obezbeđenju), već samo nastavak prodaje putem javnog nadmetanja,
koja je bila neuspešna.
Drugim rečima, prodaja putem neposredne pogodbe u navedenom slučaju predstavlja završetak
prodaje putem javnog nadmetanja gde su dva ročišta (čije je održavanje bilo unapred objavljeno i sa
čime se svako zainteresovan mogao upoznati) - bila neuspešna. Zbog svega toga, donošenje i objavljivanje zaključka o prodaji pokretnih stvari putem neposredne pogodbe je necelishodno i bez osnova u Zakonu o izvršenju i obezbeđenju. Ispravno je gledište da u toj situaciji sud pozove izvršnog
poverioca zaključkom da mu u roku od 15 dana dostavi sporazum o prodaji neposrednom pogodbom, pri čemu bi sva zainteresovana lica mogla da pregovaraju sa izvršnim poveriocem. Očito je, pri
tome, da Zakon o izvršenju i obezbeđenju propisuje rok od 15 dana za zaključenje ugovora o prodaji
neposrednom pogodbom i njegovu realizaciju.
Kada se radi o ceni, Zakon o izvršenju i obezbeđenju ne određuje cene po kojima će se prodavati
pokretne stvari, kako na javnom nadmetanju tako i u slučaju kada se stvari prodaju putem neposredne pogodbe. Ukoliko se stvari prodaju putem javnog nadmetanja, Zakon određuje početnu cenu na
prvom nadmetanju 60% procenjene vrednosti, a na drugom 30% procenjene vrednosti. To ne znači
- 123 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
da se stvari ne mogu prodati po višoj odn. nižoj ceni, što zavisi od ishoda javnog nadmetanja. To
znači i da se na drugom javnom nadmetanju mogu prodati po ceni ispod 30% procenjene vrednosti.
Isti princip bi važio i u situaciji u kojoj drugo javno nadmetanje nije uspelo, pa se pristupa prodaji
putem neposredne pogodbe, jer je u skladu sa napred navedenim prodaja neposrednom pogodbom u
toj situaciji samo nastavak neuspelog javnog nadmetanja. Visina cene će tada zavisiti od ishoda pregovora koji zainteresovana lica budu vodila sa izvršnim poveriocem. To propisuje i sam Zakon. Ako
se prodaji neposrednom pogodbom pristupi nakon dva neuspela javna nadmetanja, prodajna cena je
predmet dogovora između strana u kupoprodajnom odnosu i za nju se ne traži saglasnost izvršnog
dužnika (član 97. stav 6. Zakona o izvršenju i obezbeđenju). To znači da se cena formira putem pregovora pri čemu se može ići i ispod iznosa od 30% procenjene vrednosti.
Zakon o izvršenju i obezbeđenju ne pominje mogućnost da sud ne prihvati sporazum o prodaji
putem neposredne pogodbe, već samo govori o roku za zaključenje ugovora i njegovu realizaciju u
tom slučaju. Odredba člana 3. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisuje da sud neće dozvoliti
raspolaganje stranaka koja su u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i pravilima
morala. U slučaju da se stvar prodaje neposrednom pogodbom zaključuje se ugovor o kupoprodaji
(koji ostvaruje određena dejstva i u izvršnom postupku) između kupca s jedne strane i sudskog izvršitelja odn. izvršitelja sa druge strane. Trebalo bi imati u vidu i odredbu člana 10. Zakona o obligacionim odnosima - stranke su slobodne da uređuju svoje odnose u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih običaja. Izvršni sud, pri svemu tome, ima obavezu da spreči i kazni svaku zloupotrebu prava koje imaju stranke u postupku.
Dakle, cena može ići i ispod 30% a izvršni sud ima ovlašćenja iz navedenih propisa da suzbije
eventualne zloupotrebe.
Konačno, sve što je navedeno odnosi se i na prodaju nepokretnosti neposrednom pogodbom,
u slučaju dva neuspela javna nadmetanja (član 123. Zakona o izvršenju i obezbeđenju).
(Pravni stav Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda sa sednice od 25.06.2012. godine)
IZVRŠNE RADNJE
(Član 104. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
198.
Pobijanim prvostepenim rešenjem dozvoljena je zabeležba rešenja o izvršenju poslovni broj II
45 I 1369/10 javnom prodajom nekretnine izvršnog dužnika. Naime, prema odredbi člana 99. Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS" broj 125 od 22.11.2004.), koji je važio u vreme donošenja rešenja o izvršenju na osnovu kog je i doneto pobijano rešenje, izvršenje na nepokretnosti
sprovodi se zabeležbom rešenja o izvršenju u javnu knjigu, utvrđenjem vrednosti nepokretnosti, prodajom nepokretnosti i namirenjem izvršnih poverilaca iz iznosa dobijenog prodajom.
Odredbom člana 54. istog zakona propisano je da se izvršenje sprovodi pre pravosnažnosti rešenja o izvršenju, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.
Zabeležba rešenja o izvršenju u javnu knjigu je jedna od radnji u sprovođenju izvršenja na nepokretnosti shodno odredbi člana 54. ZIP, koja se sprovodi pre pravosnažnosti rešenja o izvršenju.
Imajući u vidu da u postupku nisu učinjene bitne povrede na koje ovaj sud pazi po službenoj dužnosti i da je materijalno pravo pravilno primenjeno, ovaj sud je primenom odredbe člana 387. stav
1. tačka 2. ZPP u vezi sa članom 388. istog zakona i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, odlučio kao u izreci.
(Iz Rešenja Višeg suda u Novom Sadu, poslovni broj Gž. 3823/11 od 07.03.2012. godine)
- 124 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
DOKAZ O SVOJINI IZVRŠNOG
DUŽNIKA
(Član 105. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
199.
Iz sadržine prvostepenih spisa proizlazi da je poverilac dana 21.01.2011. godine podneo predlog
za izvršenje prvostepenom sudu, na osnovu izvršne isprave - presude Opštinskog suda u N...S... posl.
br. P. 650/09 od 29.06.2009. godine, radi naplate iznosa od 355.975,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 13.07.2005. godine pa do isplate, troškova izdavanja platnog naloga u iznosu od 21.664,66, troškova parničnog postupka u iznosu od 112.216,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 29.06.2009. godine pa do isplate, i troškova izvršenja po odluci suda, i to
prodajom nepokretnosti koja je upisana u list nepokretnosti br. 1156 k.o. N... S... I, parcela broj
5281/1, garsonjera broj 7, drugi sprat, u N...S... u ulici J. V. br. 16, površine 26 m2, u vlasništvu "B"
AD za građevinarstvo iz N... S.... Uz predlog za izvršenje izvršni poverilac je priložio presudu Opštinskog suda u N... S.... posl. br. P. 650/09 od 29.06.2009. godine u originalu, sa klauzulom pravnosnažnosti i izvršnosti, platni nalog u neoverenoj fotokopiji, ugovor o zameni nekretnina br. 1112 od
30.06.2005. godine, u neoverenoj fotokopiji, zaključen između "B" AD za građevinarstvo iz N... S....
i dužnika, anekse br. 1. i br. 2. ugovora o zameni nekretnina br. 1112 od 30.06.2005. godine u neoverenim fotokopijama, koji sadrže pravni osnov za upis prava svojine dužnika na garsonjeri na kojoj
je predloženo izvršenje, i prepis lista nepokretnosti broj 1156 k.o. N... S..... Prema odredbi člana 100.
stav 1. ZIP-a, uz predlog za izvršenje na nepokretnosti potrebno je da izvršni poverilac podnese izvod iz javne knjige, kao dokaz o tome da je nepokretnost upisana kao svojina izvršnog dužnika.
Prema odredbi člana 100. stav 2. ZIP-a, ako je pravo na nepokretnosti iz stava 1. ovog člana upisano u javnoj knjizi na drugo lice a ne na izvršnog dužnika, izvršni poverilac je dužan da podnese ispravu koja je podobna za upis prava svojine izvršnog dužnika.
Prema odredbi člana 100. stav 3. ZIP-a, u slučaju iz stava 2. ovog člana upis će izvršiti po službenoj dužnosti sud kome je podnesen predlog za izvršenje, odnosno po njegovom zahtevu organ
koji vodi javnu knjigu za tu nepokretnost.
Prema odredbi člana 86. stav 1. Zakona o državnom premeru i katastru ("Službeni glasnik RS",
br. 72/2009, 18/2010), upis u katastar nepokretnosti vrši se na osnovu privatne ili javne isprave, koja
je po sadržini i formi podobna za upis.
Prema odredbi člana 86. stav 4. Zakona o državnom premeru i katastru ("Službeni glasnik RS",
br. 72/2009, 18/2010), isprava za upis mora biti priložena u originalu ili overenoj kopiji ili u drugom
obliku propisanom zakonom.
Prema navedenim odredbama, izvršni poverilac je dužan da uz predlog za izvršenje na nepokretnosti, između ostalog, u situaciji kada dužnik nije upisan u javnoj knjizi kao vlasnik nepokretnosti na kojoj
se predlaže izvršenje, podnese ispravu tj. isprave koje su podobne za upis prava vlasništva dužnika na toj
nepokretnosti. Isprava će biti podobna za upis prava svojine u katastar nepokretnosti ako je priložena u
originalu ili overenoj kopiji ili drugom obliku propisanom zakonom. Ukoliko poverilac uz predlog za izvršenje, uz urednu izvršnu ispravu, podnese i isprave koje su podobne za upis prava svojine dužnika na
nepokretnosti na kojoj se predlaže izvršenje, prvostepeni sud će u tom slučaju dozvoliti izvršenje i istovremeno će organu koji vodi javnu knjigu za tu nepokretnost podneti zahtev za uknjižbu dužnikovog
prava svojine. Kako je u konkretnom slučaju izvršni poverilac uz predlog za izvršenje od 21.01.2011.
godine, sa izvršnom ispravom u originalu - presuda Opštinskog suda u N... S.... posl. br. P. 650/09 od
- 125 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
29.06.2009. godine, podneo isprave, ugovor o zameni nekretnina br. 1112 od 30.06.2005. godine sa
aneksima br. 1. i br. 2. tog ugovora, koje po svojoj formi nisu podobne za upis dužnikovog prava svojine
na predmetnoj nepokretnosti, jer su iste podnete u fotokopijama koje nisu overene, prvostepeni sud je
pravilno odlučio kada je pobijanim rešenjem odbio predlog za izvršenje izvršnog poverioca, te stoga ne
stoje žalbeni navodi da je predlog poverioca trebalo odbaciti kao neuredan.
(Iz Rešenja Višeg suda u Novom Sadu poslovni broj 522/11 od 18.02.2011. godine)
200.
Izvršenje se može sprovesti samo na nepokretnosti koja je u svojini izvršnog dužnika, uz
dostavljanje dokaza na tu okolnost od strane izvršnog poverioca, ili uz dostavljanje isprave pogodne za upis prava svojine izvršnog dužnika, odnosno dokaza o vangrutovnoj svojini u skladu
sa članom 153. ZIP-a.
Odredbom člana 100. st. 1. i 2. ZIP-a propisano je da uz predlog za izvršenje na nepokretnosti
potrebno je da izvršni poverilac podnese izvod iz javne knjige, kao dokaz o tome da je nepokretnost
upisana kao svojina izvršnog dužnika. Ako je pravo na nepokretnosti iz stava 1. ovog člana upisano
u javnoj knjizi na drugo lice a ne na izvršnog dužnika, izvršni poverilac je dužan da podnese ispravu
koja je podobna za upis prava svojine izvršnog dužnika.
Članom 101. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da licima koja su upisana kao
nosioci prava korišćenja na izgrađenom građevinskom zemljištu u državnoj svojini u javnoj knjizi o
evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, prestaje pravo korišćenja na građevinskom zemljištu i
prelazi u pravo svojine, bez naknade.
U stavu 6. istog člana propisano je da upis prava svojine vrši organ nadležan za poslove vođenja
evidencije nepokretnosti i pravima na njima, na osnovu izvoda iz javne knjige. Shodno stavu 7. izvod iz javne knjige dostavljaju lica iz stava 1, a iz istog se utvrđuje da su vlasnici objekta i nosioci
prava korišćenja na građevinskom zemljištu. Dakle, izvršenje se može sprovesti samo na nepokretnosti koja je u svojini izvršnog dužnika, uz dostavljanje dokaza na tu okolnost od strane izvršnog poverioca, ili uz dostavljanje isprave pogodne za upis prava svojine izvršnog dužnika, odnosno dokaza
o vangrutovnoj svojini u skladu sa članom 153. ZIP-a.
Izvršni poverilac je dostavio izvod iz lista nepokretnosti iz kog proizilazi da je zemljište na kome
je predloženo sprovođenje izvršenja u državnoj svojini, a da izvršni dužnik ima pravo korišćenja na
½ dela istog, međutim kako suprotno žalbenom navodu, nije dostavio dokaz na okolnost da je pravo
korišćenja izvršnog dužnika konvertovano u pravo svojine, u smislu odredbe člana 101. Zakona o
planiranju i izgradnji, pravilno je prvostepeni sud predlog za dozvolu izvršenja odbio.
(Iz Rešenja Višeg suda u Novom Sadu Gž 953/11 od 24.03.2011. godine)
NEPOKRETNOST U SUSVOJINI IZVRŠNOG DUŽNIKA
(Član 106. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
201.
Kupac nepokretnosti u izvršnom postupku može steći pravo svojine na toj nepokretnosti
samo ako je izvršni dužnik bio isključivi vlasnik te nepokretnosti.
- 126 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
Prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužilje i utvrdio da je imenovana suvlasnik nepokretnosti bliže opisane u izreci presude u 1/3 dela, a drugostepeni sud je preinačio navedenu presudu na
taj način što je utvrdio da je tužilja suvlasnik porodične stambene zgrade navedene nepokretnosti u
1/3 dela.
Tužilja je stvaranjem, po osnovu zajedničke tekovine, stekla svojinu u 1/3 dela na navedenoj
stambenoj zgradi u skladu sa odredbom člana 21. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, a
tuženi nije mogao steći pravo svojine na ovom suvlasničkom delu tužilje u postupku izvršenja kupovinom ovog suvlasničkog dela nepokretnosti, jer taj deo nije bio u vlasništvu izvršnog dužnika, odnosno izvršenje prodajom tužiljinog suvlasničkog dela nepokretnosti je bilo nedopušteno, što je i
utvrđeno presudom Opštinskog suda u S... broj P. Kupac nekretnine u izvršnom postupku stiče pravo
svojine na nepokretnosti samo ako je izvršni dužnik bio vlasnik te nepokretnosti i to prema opštem
pravilu imovinskog prava da se stvari koje imaju vlasnika pribavljaju u svojinu pravnim poslom i zakonitim načinom od vlasnika i da niko ne može na drugoga preneti više prava nego što i sam ima.
Tako ni dodelom navedene nepokretnosti tuženom kao najpovoljnijem ponudiocu u izvršnom postupku javne prodaje radi namirenja novčanog potraživanja prema pok. suprugu tužilje kao izvršnom
dužniku, tuženi nije mogao steći više prava nego što je i pok. suprug tužilje imao na toj nepokretnosti, jer on ni po zakonskoj pretpostavci u vreme javne prodaje ni po zemljišnoknjižnom stanju u vreme dodele tuženom kao kupcu nije bio isključivi vlasnik nepokretnosti, ne u 1/3 dela koji su pripadali tužilji. Odredbe Zakona o izvršnom postupku ne sprečavaju treća lica, stvarne nosioce prava svojine na prodatoj nepokretnosti da ostvare zaštitu svojih prava svojine u parničnom postupku, odnosno
da rasprave da li je njihovo pravo prestalo u smislu člana 45. Zakona o osnovama svojinskopravnih
odnosa ili ne.
Tužiljino pravo na nepokretnosti nije moglo prestati prodajom u izvršnom postupku radi namirenja novčanog potraživanja prema drugom suvlasniku. Pored toga, pogrešan je zaključak prvostepenog suda da je tuženi savestan kupac, jer je rešenje o dosuđenju navedene nepokretnosti najboljem
ponuđaču – tuženom doneto u vreme kada je tužilja bila upisana u zk. ul. sa pravom svojine na nepokretnosti u 1/3 dela. Osim toga, tada važećim Zakonom o braku i porodičnim odnosima u članu 322.
je predviđeno da ako je u zem. knjigama kao vlasnik na zajedničkoj imovini upisan jedan bračni
drug, smatraće se kao da je upis izvršen na ime oba bračna druga, ukoliko do upisa nije došlo na
osnovu njihovog pismenog ugovora, pa je navedena odredba obavezivala tuženog da kao savestan
kupac proveri da li upisano faktičko stanje odgovara zakonskoj pretpostavci i stvarnom stanju stvari.
(Presuda Osnovnog suda u Somboru broj P. 3650/10 od 31.03.2011. godine i
Presuda Apelacionog suda u Novom Sadu broj Gž. 3475/11 od 18.09.2012. godine)
202.
Nema zakonskih uslova za sprovođenje izvršenja na predmetnoj nepokretnosti - stanu bez saglasnosti drugog supružnika, imajući u vidu da član 101. Zakona o izvršnom postupku predviđa da će
sud odrediti izvršenje na nepokretnosti na kojoj je izvršni dužnik suvlasnik, ako postoji saglasnost
drugih suvlasnika.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 680/11(2) od 30.03.2011. godine)
203.
Ukoliko je predložena prodaja samo njegovog dela nepokretnosti, saglasnost drugih suvlasnika o određivanju izvršenja na nepokretnosti na kojoj je izvršni dužnik suvlasnik nije neophodna.
- 127 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
Izvršenje se predlogom traži na nepokretnosti dužnika, ali samo na polovini dela porodične zgrade
koja, po izvodu iz katastra, pripada ovde izvršnom dužniku. Druga polovina dela porodične stambene
zgrade, koja pripada drugom suvlasniku, se ne ugrožava.
Zbog toga se ne može primeniti zakonska odredba iz člana 101. stav 1. Zakona o izvršnom postupku - o određivanju izvršenja na nepokretnosti na kojoj je izvršni dužnik suvlasnik ako postoji saglasnost drugih suvlasnika i ako je određena prodaja samo polovine nepokretnosti na kojoj je vlasnik
izvršni dužnik, već samo ako je predmet izvršenja cela nepokretnost.
U konkretnom slučaju, predmet izvršenja je samo suvlasnički deo nepokretnosti a ne i cela nepokretnost te stoga nije neophodna saglasnost drugih suvlasnika.
(Iz Rešenja Višeg suda u Beogradu, Gž. 11784/2010 od 11.05.2011. godine)
204.
Ne može se odrediti izvršenje na nepokretnosti koja je u državnoj svojini Republike Srbije
i na kojoj izvršni dužnik ima samo pravo korišćenja, a sve saglasno odredbi člana 100. ZIP.
Međutim, ako je predmet izvršenja bespravno izgrađen objekat, na zemljištu u državnoj svojini onda se izvršenje može sprovesti na takvom objektu, kao i zemljištu koje je neophodno za
njegovu redovnu upotrebu.
Ukoliko je određeno izvršenje na nepokretnosti, koja je svojina Republike Srbije, a izvršni dužnik je samo korisnik te nepokretnosti, pri čemu je rešenje o izvršenju, kao i rešenje o utvrđivanju
vrednosti nepokretnosti pravnosnažno, prvostepeni sud treba da inicira prigovor trećeg lica shodno
članu 23. ZIP, u smislu obaveštavanja Republike Srbije da je doneto pravnosnažno rešenje o izvršenju i rešenje o utvrđivanju vrednosti, kao i da je predmet izvršenja nepokretnost koja je u svojini
Republike Srbije, koja, nakon toga ima mogućnost preduzimanja radnji, saglasno napred navedenom članu zakona.
(Pravno shvatanje usvojeno na sednici građanskog odeljenja Apelacionog suda u
Kragujevcu od 20.12.2010. godine)
UPIS REŠENJA O IZVRŠENJU I ZABELEŽBA
JAVNE PRODAJE
(Član 107. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
205.
Zabeležba rešenja o izvršenju u javnoj knjizi shodno odredbi čl. 99. ZIP je prva radnja u
postupku sprovođenja izvršenja na nepokretnosti.
Rešenjem Opštinskog suda u P... I br. 2463/08 od 14.09.2009. godine upućena su treća lica da u
roku od 15 dana od prijema istog rešenja pokrenu parnični postupak protiv izvršnog poverioca radi
proglašenja da je izvršenje prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika, porodične stambene zgrade nedopušteno.
- 128 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
Iz spisa predmeta proističe da je rešenjem o izvršenju prvostepenog suda određeno izvršenje na
osnovu izvršne isprave, presude protiv izvršnog dužnika radi naplate novčanog potraživanja izvršnog
poverioca u iznosu od 4.900 eura u dinarskoj protivrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate
prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika porodična stambena zgrada i dve pomoćne zgrade.
Nakon što je treće lice podnelo prigovor uz koji je dostavio fotokopiju kupoprodajnog ugovora
da je on kupio nepokretnost na kojoj je određeno izvršenje, izvršni poverilac je podneo predlog za
promenu sredstva izvršenja pa je određeno izvršenje na drugoj nepokretnosti izvršnog dužnika porodična stambena zgrada uz koji predlog je podneo dokaz o svojini, prepis lista nepokretnosti. Međutim, navedeno rešenje o izvršenju nije zabeleženo u smislu odredbe čl.102. ZIPa u katastru nepokretnosti od strane RGZ Službe za katastar nepokretnosti P..., iako je ova služba ovo rešenje primila dana 26.06.2009.god. Dana 29.07.2009. god. treća lica podnose prigovor i prilažu prepis lista iz koga
se utvrđuje da su postali suvlasnici na porodičnoj stambenoj zgradi. Nakon što je RGZ Služba za katastar nepokretnosti P..., izvestila prvostepeni sud da rešenje o izvršenju od 15.06.2009. god. nije sadržalo označene podatke iz katastarskog operata katastra nepokretnosti te da je radi sprovođenja
istog rešenja potrebno da se ti nedostaci otklone prvostepeni sud donosi pobijano rešenje i upućuje
treća lica na parnicu da utvrde da je izvršenje na nepokretnosti, porodičnoj stambenoj zgradi nedopušteno.
Pogrešno je postupio prvostepeni sud kada je doneo pobijano rešenje od o upućivanju ovih
trećih lica na parnicu radi proglašenja da je izvršenje nedopušteno, pogrešno primenjujući pri
tom odredbu čl.23. i 102. ZIPa. Naime u situaciji kada RGZ služba za katastar nepokretnosti P...
nije izvršila zabeležbu rešenja o izvršenju I.br.2463/08 od 15.06.2009.god. u katastru nepokretnosti, iako joj je to rešenje od strane suda dostavljeno dana 26.06.2009.god., pravdajući to činjenicom da isto rešenje nije imalo sve potrebne podatke iz katastarske evidencije za sprovođenje i
dozvoljavajući dalju promenu prava vlasništva na nepokretnosti na kojoj je određeno izvršenje,
bezpredmetno je dalje upućivati treća lica tj. nove suvlasnike nepokretnosti, porodične stambene
zgrade sagrađene na parc.br. 4994/3 K.O. P... na parnicu radi proglašenja da je izvršenje nedopušteno, jer se isto više ne može na toj parceli ni sprovesti zbog promene vlasnika i prethodnog nepostupanja po odredbi čl.102. ZIPa, jer je zabeležba rešenja o izvršenju u javnoj knjizi shodno
odredbi čl.99. ZIPa prva radnja u postupku sprovođenja izvršenja na nepokretnosti.
Zbog svega navedenog žalba izvršnog poverioca je kao osnovana usvojena, a pobijano rešenje
ukinuto i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak primenom odredbe čl. 387. tač. 3.
ZPP-a u vezi odredbe čl. 27. ZIP-a.
(Viši sud u Pančevu, Gž.117/10 od 02.02.2010. godine)
PRISTUPANJE IZVRŠENJU
(Član 108. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
206.
Žalbom se u suštini ne osporava doneto rešenje o izvršenju već se pretenduje na stavu da
jedna nekretnina ne može da se prodaje u više sudskih predmeta niti da prodaju iste nekretnine određuju i sprovode različiti sudovi, već da se mora sprovesti jedinstveni postupak u smislu
čl.103. ZIP.
- 129 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
Sud o predlogu izvršnog poverioca odlučuje rešenjem o izvršenju i kada se radi o prodaji nekretnine određuje upis zabeležbe rešenja o izvršenju u javnom registru nekretnine. Posle te prve radnje
sud je dužan da u skladu sa čl.103. ZIP donese odluku o pristupanju već započetom izvršenju prodajom iste nekretnine, pa je u tom smislu i tačan žalbeni navod ali to nije od značaja za žalbeni postupak već je od značaja za dalji tok sprovođenja izvršenja.
Tumačeći odredbu čl. 103. ZIP proizilazi da sud po predlogu za izvršenje prodajom nekretnine
uvek odlučuje rešenjem o izvršenju, potom sprovodi prvu radnju izvršenja zabeležbom donetog rešenja u ovom slučaju u katastru nepokretnosti čime izvršni poverilac zauzima svoj red za namirenje i
potom je u obavezi da ukoliko već ima ranije započet izvršni postupak prodajom iste nekretnine donese rešenje kojim će svaki kasniji predmet priključiti ranije započetom. Tačno je i da ne mogu različiti sudovi da prodaju istu nekretninu i da u smislu čl.103. ZIP treba da se sprovede jedan postupak,
a to pre svega zbog toga što je organizacija izvršne pravne zaštite tako propisana da sprečava da se
na istoj nekretnini istovremeno vodi više posebnih izvršnih postupaka kao što bi i preteško bilo izvesti dobru koordinaciju procesnih radnji iz pojedinih postupaka i obezbediti zaštitu izvršnih i drugih
poverilaca, a da se pritom za izvršnog dužnika ne stvaraju nepovoljni ekonomski efekti.
Od donošenja ZIP 22.11.2004.god. u međuvremenu se izmenila nadležnost za sprovođenje izvršenja pred Privrednim sudom koji je prema odredbi čl.25. Zakona o uređenju sudova stvarno nadležan da određuje i sprovodi izvršenje odluka Privrednih sudova i to bez obzira na sredstvo izvršenja,
što znači da može da prodaje i nekretninu u izvršnom postupku što ranije nije bio slučaj jer je za prodaju nekretnina u izvršnom postupku bio nadležan isključivo Opštinski sud.
Ukoliko se i pred Privrednim sudom vodi izvršni postupak prodajom iste nekretnine ovo pitanje
će se takođe rešiti u daljem toku sprovođenja izvršenja.
Prvostepeni sud će nakon što je izvršena zabeležba rešenja o izvršenju odrediti pristupanje ovog
poverioca već započetom izvršenju prodajom iste nekretnine.
(Viši sud u Pančevu, Gž.br.728/11 03.06.2011. godine)
OGRANIČENJE IZVRŠENJA
(Član 148. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
207.
Prema odredbi čl. 156. st. 1. ZIP izvršenje na zaradi, penziji, kao i na naknadi zarade može se
sprovesti do iznosa od dve trećine zarade, penzije ili naknade zarade. Sa druge strane odredbom čl.
188. ZIP određeno je da zabrana stavljena na zaradu izvršnog dužnika po njegovom pristanku (administrativna zabrana) ima pravno dejstvo rešenja o izvršenju na zaradi, ako je stavljena pre donošenja
rešenja o izvršenju. Izuzetno, ta administrativna zabrana nema uticaja na sprovođenje izvršenja na
zaradi radi namirenja potraživanja po osnovu zakonskog izdržavanja, naknade štete nastale po osnovu oštećenja zdravlja, umanjenja, odnosno gubitka radne sposobnosti i zbog izgubljenog izdržavanja
usled smrti davaoca izdržavanja.
Otplata rata kredita na koju se u žalbi poziva izvršni dužnik predstavljala bi administrativnu zabranu na njenoj penziji stavljenu po pristanku izvršnog dužnika sa snagom rešenja o izvršenju iz
čl.188. ZIP, a naplata potraživanja izvršnih poverilaca u ovom postupku ne spada u pobrojana privilegovana potraživanja iz čl. 188. st. 2. ZIP, pa je u ovoj fazi izvršnog postupka bez uticaja postojanje
administrativne zabrane, jer prema citiranoj odredbi čl. 156. st. 1. ZIP izvršenje na zaradi i penziji,
- 130 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
kao i naknadi zarade može se sproveti samo do 2/3 u konkretnom slučaju penzije, bez obzira koliko
se različitih potraživanja na ovakav način naplaćuje, upravo zato da se izvršni dužnik ne dovede u situaciju koja bi ugrožavala njegovu egzistenciju, a navedeni žalbeni razlog nije razlog koji sprečava
izvršenje u smislu odredbe čl. 15. ZIP.
(Iz Rešenja Višeg suda u Novom Sadu, poslovni broj Gž. 488/11 od 23.02.2011. godine)
208.
U slučaju da je dozvoljeno izvršenje zaplenom novčanih sredstava sa deviznog tekućeg računa
izvršnog dužnika, nužno je razgraničiti da li se radi o štednom ulogu, deviznoj zaradi ili penziji.
Izvršenje zaplenom novčanih sredstava sa deviznog tekućeg računa izvršnog dužnika dozvoljeno
je rešenjem prvostepenog suda.
Dokazima je utvrđeno da izvršni dužnik poseduje devizni račun, preko koga ostvaruje redovnu i
dopunsku penziju iz inostranstva.
Ne stoji ovakav zaključak prvostepenog suda. Naime, prvostepeni sud nije razgraničio da li se u
konkretnom slučaju radi o deviznoj štednji odnosno o deviznom štednom ulogu ili se radi o izvršenju
na penziji, koju izvršni dužnik prima preko deviznog tekućeg računa. Od utvrđivanja ove činjenice zavisi i odluka u ovoj pravnoj stvari. Naime, odredbom člana 190. Zakona o izvršnom postupku je predviđen postupak izvršenja radi naplate potraživanja na štednom ulogu, pri čemu se namirenje izvršnog
poverioca vrši po pravilima namirenja iz novčanog potraživanja dužnika, dok je odredbom člana 156.
istog Zakona izričito predviđeno da izvršenje na zaradi i penziji može da se sprovede do iznosa od 2/3
zarade, penzije ili naknade zarade. Zato je neophodno utvrditi da li se u konkretnom slučaju traži izvršenje na deviznom štednom ulogu ili na zaradi odn. penziji izvršnog dužnika, u kom slučaju se sprovođenje izvršenja mora ograničiti, shodno odredbi člana 156. stav 1. Zakona o izvršnom postupku.
(Iz Rešenja Višeg suda u Čačku, Gž. 257/11 od 30.03.2011. godine)
UKIDANJE ZABRANE RASPOLAGANJA IMOVINOM PO
NAMIRENJU POTRAŽIVANJA
(Član 151. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
209.
Zabrana raspolaganjem imovinom odn. sredstvima, koja se izrekne u situaciji izvršenja na
potraživanju izvršnog dužnika, ima smisla samo do namirenja potraživanja izvršnog poverioca.
Zabrana raspolaganjem imovinom odn. sredstvima, izrečena u situaciji izvršenja na potraživanju
izvršnog dužnika, ima smisla samo do namirenja potraživanja izvršnog poverioca. Naime, cilj je da
dužnik izvršnog dužnika ne može izvršnom dužniku isplatiti potraživanje koje izvršni dužnik ima
prema njemu, a koje se ogleda npr. u zaradi ili novčanim sredstvima, koja izvršni dužnik ima deponovana kod banke.
Nakon što je potraživanje izvršnog poverioca namireno, logično je da se zabrana ukine tj. da sredstvima odn. imovinom, izvršni dužnik može slobodno raspolagati tj. da banka ili poslodavac po nalogu
izvršnog dužnika, kao njegov dužnik, može slobodno staviti na raspolaganje sredstva izvršnom dužniku.
- 131 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
Prethodno, kada sud odredi izvršenje na potraživanju izvršnog dužnika, prema njegovom dužniku,
to rešenje kojim je izrečena i zabrana raspolaganja, dostavlja se dužnikovom dužniku, tj. poslodavcu ili
npr. banci kod koje dužnik ima deponovana sredstva.
Zabrana raspolaganja se odnosi na imovinu i sredstva izvršnog dužnika, a ne na sredstva i imovinu dužnika izvršnog dužnika, s tim što se zabrana odnosi na postupanje dužnika izvršnog dužnika, u
smislu da dužnik izvršnog dužnika ne može po nalogu izvršnog dužnika kao njegovog poverioca, vršiti bilo kakvu isplatu ili raspolaganje sredstvima u odnosu na koja je izrečena zabrana.
(Sednica Odeljenja Privrednog apelacionog suda od 23.10.2012. godine)
IZJAŠNJENJE DUŽNIKA IZVRŠNOG DUŽNIKA
(Član 158. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
210.
Sud ili izvršitelj po službenoj dužnosti traži izjašnjenje od dužnika izvršnog dužnika o zaplenjenom potraživanju.
U članu 165. Zakona o izvršnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 125/04), koji je regulisao izjašnjenje dužnika izvršnog dužnika, sud je samo na predlog izvršnog poverioca tražio od dužnika izvršnog dužnika da se izjasni o zaplenjenom potraživanju.
Prema članu 158. st. 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju (odredba koja takođe reguliše izjašnjenje dužnika izvršnog dužnika), sud ili izvršitelj po službenoj dužnosti traži izjašnjenje od dužnika izvršnog dužnika o zaplenjenom potraživanju.
Ovde je reč o fazi postupka u izvršenju na potraživanju izvršnog dužnika, i to o izvršnoj radnji
zaplene potraživanja, kada sud ili izvršitelj u pogledu zaplenjenog potraživanja traži izjašnjenje dužnika izvršnog dužnika.
Odredba čl. 159. st. 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koje se odnosi na zaključak o prenosu (a
prenos zaplenjenog potraživanja je sledeća izvršna radnja), nije usklađena sa odredbom čl. 158. i zbog toga je celishodno da se zaključak o prenosu donosi odmah nakon što izvršni poverilac stavi takav predlog.
Međutim, odredba čl. 159. st. 2. je izgubila smisao, s obzirom da je u čl. 158. st. 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, propisano da sud ili izvršitelj, i bez predloga izvršnog poverioca tj. po službenoj
dužnosti, traži izjašnjenje dužnika izvršnog dužnika o zaplenjenom potraživanju.
(Sednica Odeljenja Privrednog apelacionog suda od 23.10.2012. godine)
REŠENJE O PLENIDBI ZARADE
(Član 175. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
211.
Izvršenje na zaradi izvršnog dužnika se može odrediti u okviru zakonom propisanog maksimuma od dve trećine zarade, nezavisno od toga da li je dužnik prethodno, zaključenjem ugovora o kreditnom zaduženju, istu opteretio.
- 132 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
Iz navedenog proizlazi da su se stekli svi uslovi da se odredi predloženo izvršenje i da je prvostepeni sud pravilno primenio član 7. Zakona o izvršnom postupku. Isprava na osnovu koje se predlaže izvršenje ima svojstvo izvršne isprave, sudske odluke, presude koja je postala pravosnažna i izvršna. Lica koja su u presudi označena kao dužnik i poverilac su identična licima koja su u predlogu
za izvršenje označena kao izvršni poverilac i izvršni dužnik.
Predlogom je traženo izvršenje one obaveze koja je dosuđena navedenom presudom i to novčanog potraživanja u iznosu koji je dosuđen istom kako na ime glavnog duga, tako na ime kamate
i troškova. Članom 42. Zakona o izvršnom postupku, predviđeno je da se radi naplate novčanog
potraživanja mogu odrediti različita sredstva izvršenja, pa između ostalog i na novčanom potraživanju izvršnog dužnika, a članom 156. stav 1. Zakona o izvršnom postupku predviđeno je da se
izvršenje na zaradi može sprovesti do iznosa od 2/3 zarade. Sledi da je prvostepeni sud pravilno
primenio navedenu zakonsku odredbu.
Iz tog razloga su bez uticaja žalbeni navodi izvršnog dužnika da je svojevoljno već zaključio
ugovore po kojima se zadužio, čiji odbitak od zarade uz prinudno izvršenje dovodi u pitanje egzistenciju dužnika, odnosno njegove porodice.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 2450/2010 od 19.08.2010. godine)
ODGOVORNOST ZA PROPUŠTENU OBUSTAVU
I ISPLATU DOSPELIH OBROKA
(Član 180. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
212.
Ima mesta izricanju novčane kazne preduzeću u kojem je je izvršni dužnik zaposlen zbog nepostupanja po zaključku suda za sprovođenje izvršenja plenidbe 2/3 zarade izvršnog dužnika.
(Viši sud u Čačku, Gž. 229/10)
OBIM IZVRŠENJA PREMA PRAVNOM LICU, PREDUZETNIKU I
FIZIČKOM LICU KOJE OBAVLJA DELATNOST I KORISNIKU
BUDŽETSKIH SREDSTAVA
(Član 183. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
213.
Kada je sredstvo izvršenja zarada izvršnog dužnika, a poslodavac kod kog on ostvaruje tu
zaradu propusti da izmiri sve obroke prema rešenju o izvršenju, sud ga može na zahtev izvršnog poverioca posebnim rešenjem obavezati da mu izmiri sve obroke koje je propustio da obustavi i isplati.
- 133 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
Pobijanim rešenjem obavezuje se RS, kao poslodavac izvršnog užnika da u roku od 8 dana izmiri izvršnom poveriocu sve obroke koje je propustio da obustavi i isplati prema Rešenju o izvršenju
Opštinskog suda u Novom Sadu, br. I 222/06 od 17.01.2007. godine.
Podneskom od 11.08.2008. godine izvršni poverilac je predložio da se izvršenje radi naplate napred navedenog iznosa odredi plenidbom sredstava sa računa i isplatne blagajne izvršnog dužnika
RS, obzirom da ista iz neopravdanih razloga nije pristupila sprovođenju izvršenja određenog napred
navedenim rešenjem.
Odredbom čl. 187. stav 1. ZIP propisano je da izvršni poverilac može da predloži da sud u izvršnom postupku rešenjem obaveže poslodavca da mu izmiri sve obroke koje je propustio da obustavi
i isplati prema rešenju o izvršenju.
Obzirom na citiranu zakonsku odredbu, te da je poslodavac izvršnog dužnika propustio da izvrši
obustavu i isplatu dela zarade, kako je to određeno rešenjem o izvršenju, pravilno je prvostepeni sud
doneo rešenje kojim utvrđuje obavezu poslodavca da plati izvršnom poveriocu odgovarajući iznos, u
određenom roku i na način kako je to određeno pobijanim rešenjem.
(Iz Rešenja Višeg suda u Novom Sadu, Gž 5664/10 od 04.10.2010. godine)
IZVRŠNE RADNJE
(Član 193. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
214.
Rešenjem I. br. 378/2007 od 4.05.2007. godine, Opštinski sud u Smederevu oglasio se stvarno
nenadležnim za postupanje u ovom predmetu i po pravnosnažnosti rešenja predmet dostavio Trgovinskom sudu u Požarevcu kao stvarno i mesno nadležnom.
Rešenjem I. br. 275/07 od 30.8.2007. godine, Trgovinski sud u Požarevcu oglasio se mesno nenadležnim za odlučivanje u ovom predmetu i po pravnosnažnosti rešenja spise dostavio Trgovinskom sudu u Beogradu kao stvarno i mesno nadležnom.
Trgovinski sud u Beogradu nije prihvatio stvarnu nadležnost i predmet je dostavio Vrhovnom
sudu Srbije radi rešavanja sukoba nadležnosti.
Rešavajući nastali sukob nadležnosti u smislu člana 23. ZPP, Vrhovni sud je našao da je za postupanje u ovom predmetu stvarno i mesno nadležan Opštinski sud u Smederevu.
Poverilac je Opštinskom sudu u Smederevu podneo predlog za izvršenje po osnovu pravnosnažnog sudskog poravnanja naplatom duga od izvršnog dužnika plenidbom, procenom i prodajom njegovog udela u društvu sa ograničenom odgovornošću. Opštinski sud u Smederevu oglasio se stvarno nenadležnim sa pozivom na član 245. Zakona o izvršnom postupku, koji predviđa da je za dozvolu izvršenja i sprovođenje izvršenja na akcijama Akcionarskog društva i udelima u društvu sa ograničenom
odgovornošću nadležan trgovinski sud na čijem se području vodi javni registar društava u kome je upisano društvo na čijim se akcijama, odnosno udelima izvršenje predlaže. Trgovinski sud u Požarevcu
nije prihvatio mesnu nadležnost za postupanje u ovom predmetu, iz razloga što se sedište Agencije za
privredne registre, koja je organ nadležan za vođenje javnog registra društava, nalazi na području za
koje je nadležan Trgovinski sud u Beogradu.
Trgovinski sud u Beogradu nije prihvatio stvarnu nadležnost, budući da su izvršni poverilac i dužnik fizička lica, pa se ne može zasnovati stvarna nadležnost Trgovinskog suda u smislu člana 15.
Zakona o sudovima.
- 134 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
S obzirom na navedeno, po oceni Vrhovnog suda, iako je sredstvo izvršenja udeo u društvu
sa ograničenom odgovornošću, za sprovođenje izvršenja stvarno je nadležan Opštinski sud u
Smederevu, u smislu člana 12. stav 1. tačka 4b. Zakona o sudovima. Naime, odredba člana 245.
Zakona o izvršnom postupku odnosi se na mesnu nadležnost kada je reč o izvršenju u trgovinskim stvarima i sa trgovinski povezanim stvarima, a na osnovu odluka Trgovinskog suda. Budući
da su izvršni poverilac i dužnik fizička lica, nije ispunjen subjektivni kriterijum za zasnivanje
nadležnosti trgovinskog suda propisan odredbom člana 15. stav 1. tačka a. Zakona o sudovima,
pa je za postupanje u ovom predmetu stvarno i mesno nadležan Opštinski sud u Smederevu.
(Vrhovni sud Srbije, R. I 266/07 od 14.02.2008. godine)
REDOSLED NAMIRENJA ZALOŽNIH
POVERILACA
(Član 202. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
215.
Izvršni poverilac sa stečenim i upisanim založnim pravom, kao i drugi založni poverioci,
namiruju se prema redosledu upisa založnog prava u odgovarajuću javnu knjigu odn. registar,
O započetom izvršenju sud odn. izvršitelj je dužan da obavesti sve izvršne poverioce, kada na
predmetu izvršenja postoje založna prava više njih.
Posebna pravila o namirenju sadržana su u članovima 202 – 207. Zakon o izvršenju i obezbeđenju.
Izvršni poverilac sa stečenim i upisanim založnim pravom, kao i drugi založni poverioci, namiruju se prema redosledu upisa založnog prava u odgovarajuću javnu knjigu odn. registar - član 202.
stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, a stavom 2, da, kada na predmetu izvršenja postoje založna prava više poverilaca, o započetom izvršenju sud odn. izvršitelj je dužan da obavesti sve izvršne
poverioce - član 202. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Prema odredbi člana 204. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, Svako lice koje ima pravo da se
namiri iz prodajne cene predmeta izvršenja, ako po redu prvenstva dolazi ispred izvršnog poverioca koji
je predložio izvršenje, može predložiti da se izvršenje obustavi ako utvrđena vrednost predmeta izvršenja ne pokriva iznos njegovog potraživanja - član 204. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Predlog za obustavu izvršenja iz stava 1. ovog člana može se podneti u roku od osam dana od dana dostavljanja zaključka o prodaji - član 204. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
(Sednica Odeljenja Privrednog apelacionog suda od 23.10.2012. godine)
216.
Izvršenje može da se odredi i sprovede na stvari na kojoj postoji založno pravo trećeg lica, jer se
izvršenje sprovodi po pravilima o redosledu namirenja u smislu odredbe člana 139. Zakona o izvršnom postupku, kojom je propisano da se iz prodajne cene namiruju izvršni poverilac po čijem je
predlogu određeno izvršenje, založni poverioci i kad nisu prijavili svoja potraživanja i lica koja imaju pravo na naknadu za lične službenosti. Odredbom člana 89. Zakona o izvršnom postupku predviđena je shodna primena odredaba o prvenstvu namirenja u pogledu nepokretnosti i na namirenje prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika.
- 135 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
Pobijanim rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Novom Sadu, Sudska jedinica u Srbobranu, poslovni broj VIII-08 I2. 3/2010 od 29.04.2010. godine određeno je izvršenje na osnovu verodostojne isprave - menice, prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika opisanih u pobijanom rešenju, a radi namirenja duga prema izvršnom poveriocu u iznosu od 454.322,82 dinara sa zakonskom zateznom kamatom
počev od 31.07.2009. godine, kao i troškova izvršnog postupka. Protiv navedenog rešenja žalbu je izjavio izvršni dužnik, navodeći da ne spori iznos duga, ali da se dug ne može naplatiti prodajom navedenih
nepokretnosti jer su iste opterećene hipotekom u korist P. banke od 14.04.2006. godine u iznosu od
40.000,00 evra.
Prema izvodu iz lista nepokretnosti RGZ Službe za katastar nepokretnosti Srbobran broj 4850 od
23.09.2009. godine izvršni dužnik je nosilac prava korišćenja u ½ dela na parceli broj 4460 u K.o. Srbobran, koja se nalazi u ulici P.B. broj 14 u Srbobranu, kao i na parceli broj 4484/2 koja se nalazi u ulici
S.G. broj 10, koje parcele su u državnoj svojini, dok je izvršni dužnik držalac svih objekata u privatnoj
svojini sagrađenih na tim parcelama u ½ dela. U "G" listu kao teret na ovim nepokretnostima upisano je
založno pravo prvenstvenog reda u iznosu od 40.000,00 evra u korist P. banke AD Beograd.
Suprotno žalbenim navodima, prvostepeni sud je pobijano rešenje doneo bez bitnih povreda
odredaba postupka i uz pravilnu primenu materijalnog prava. Žalbeni navod da izvršenje ne može
da se sprovede na navedenim nepokretnostima jer su iste opterećene hipotekom u korist trećeg lica, nije osnovan jer prema odredbama Zakona o izvršnom postupku izvršenje može da se sprovede i na stvari na kojoj postoji založno pravo trećeg lica jer se izvršenje sprovodi po pravilima
ZIP-a o redosledu namirenja. Naime, odredbom člana 139. ZIP-a stav 1. propisano je da se iz
prodajne cene namiruju izvršni poverilac po čijem je predlogu određeno izvršenje, založni poverioci i kad nisu prijavili svoja potraživanja i lica koja imaju pravo na naknadu za lične službenosti. Iz navedenih razloga, činjenica da na predmetnoj nepokretnosti izvršnog dužnika koja je
predmet izvršenja postoji založno pravo trećeg lica, ne sprečava izvršenje, odnosno ne izuzima tu
nepokretnost od izvršenja, već samo utiče na redosled namirenja poverilaca.
(Iz Rešenja Višeg suda u Novom Sadu, poslovni broj Gž. 7329/10 od 03.02.2011. godine)
KAD ZAMENLJIVE STVARI NISU NAĐENE NI KOD IZVRŠNOG
DUŽNIKA NI KOD TREĆEG LICA
(Član 212. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
217.
U slučaju da je obaveza dužnika da poveriocu preda zamenljive stvari koje kod njega nisu
nađene, onda ne predstavlja promenu obaveze po izvršnoj ispravi obavezivanje dužnika da nadoknadi poveriocu vrednost stvari nabavljenih na drugoj strani, već predstavlja samo način izvršenja obaveze koja i dalje ostaje nenovčana.
Izvršni dužnik je u konkretnom slučaju, na osnovu izvršne isprave, obavezan da poveriocu preda
određenu količinu zamenljivih stvari.
Ako zamenljive stvari nisu nađene ni kod izvršnog dužnika ni kod trećeg lica, izvršni poverilac
može predložiti da se izvršenje sprovede tako što će ga sud ovlastiti da u određenom roku, a na trošak izvršnog dužnika, nabavi te stvari na drugoj strani - član 209. Zakona o izvršnom postupku.
- 136 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
Sud će, ako zamenljive stvari nisu nađene ni kod izvršnog dužnika, ni kod trećeg lica, na predlog
izvršnog poverioca, rešenjem naložiti izvršnom dužniku da u određenom roku položi sudu iznos za
nabavku stvari, te odrediti izvršenje radi naplate tog iznosa sa propisanom zateznom kamatom od dana procene do dana polaganja iznosa sudu - član 209. stav 3. Zakona o izvršnom postupku.
U konkretnom slučaju obaveza dužnika prema poveriocu po izvršnoj ispravi sastojala se u predaji zamenljivih stvari, koje u postupku izvršenja kod dužnika nisu pronađene. U takvoj situaciji, ovlašćenje je poverioca da u postupku izvršenja umesto dugovanih stvari, nabavi stvari istog roda i da
zahteva od dužnika naknadu cene za njihovu nabavku. Ovo ovlašćenje se zasniva na odredbi o poveriočevim pravima u posebnim slučajevima iz člana 290. Zakona o obligacionim odnosima i ono je u
stvari inkorporirano u odredbe Zakona o izvršnom postupku o prinudnom izvršenju obaveze predaje
zamenljivih stvari koje nisu nađene kod dužnika.
Ako izvršni dužnik ne postupi po nalogu suda za uplatu novčanog iznosa potrebnog za nabavku
potrebnih stvari koje nisu nađene ni kod njega ni kod trećeg lica, onda će sud na predlog izvršnog
poverioca odrediti i sprovesti izvršenje radi naplate tog iznosa.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 6/11 od 13.01.2011. godine)
RADNJA KOJU MOŽE IZVRŠITI I
DRUGO LICE
(Član 218. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
218.
Obaveza izvršnog dužnika naložena izvršnom ispravom -sudskim poravnanjem zaključenim
pred Opštinskim sudom u Novom Sadu pod posl.br. P-8044/02. od 24.02.2006. godine, na osnovu
kog je prvostepeni sud odredio predmetno izvršenje, je bila da završi montažu lifta u zgradi B. B. br.
7 u Novom Sadu i da ga pusti u rad, da dovrši sređivanje stepenišnog prostora sa bojenjem zidova
delom masnom i delom posnom bojom i krečenje iznad ulaznih vrata stanova na oba ulaza u zgradi
B. B. br. 7-7a, kao i saniranje staze ispred i oko zgrade, a koja obaveza predstavlja zamenljivu radnju
koju može izvršiti ne samo izvršni dužnik nego i bilo koje treće lice.
Kako se prema odredbi člana 216. st. 1. i 2. ZIP izvršenje radi ostvarenja obaveze na radnju koju
može obaviti drugo lice sprovodi tako da sud ovlašćuje izvršnog poverioca da na trošak izvršnog dužnika poveri drugom licu da tu radnju obavi ili da je obavi on sam, to je prvostepeni sud na predlog
izvršnog poverioca doneo rešenje pod posl.br. I-304/10 od 12.05.2010. godine, kako bi izvršni poverilac mogao da angažuje drugo lice za izvršenje činidbe. Izvršni dužnik po pravosnažnom rešenju suda od 12.05.2010. godine nije postupio, pa je prvostepeni sud na predlog izvršnog poverioca iz podneska od 30.11.2010. godine doneo pobijano rešenje.
Imajući u vidu odredbu člana 216. stav 2. ZIP i činjenicu da je u konkretnom slučaju na predlog
poverioca pravosnažnim rešenjem prvostepenog suda od 12.05.2010. godine obavezan dužnik da
predujmi iznos od 500.000,00 dinara na račun depozita Osnovnog suda da bi izvršni poverilac mogao da angažuje drugo lice za izvršenje činidbe, to u konkretnom slučaju predmet izvršenja pobijanim rešenjem nije izvršenje radi namirenja potraživanja izvršnog poverioca već radi predujmljivanja
navedenog iznosa koji je potreban radi podmirenja troškova koji će nastati obavljanjem radnje od
strane trećeg lica.
Prema članu 216. stav 4. ZIP ukoliko se naknadno pokaže da je od izvršnog dužnika pribavljeno
više sredstava nego što je bilo potrebno za pokriće troškova obavljanja radova, sud će na predlog iz- 137 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
vršnog dužnika vratiti razliku, odnosno naložiti izvršnom poveriocu da u određenom roku tu razliku
vrati. Dakle, navedenom odredbom otklonjena je mogućnost da izvršni dužnik trpi bilo kakvu štetu.
U konkretnom slučaju prvostepeni sud sprovodi svoje rešenje od 12.05.2010. godine kojim je u
stvari promenjena osnovna obaveza izvršnog dužnika iz izvršne isprave kojom je obavezan da nešto
učini i utvrđena obaveza izvršnog dužnika da plati određeni novčani iznos zbog toga što obavezu iz
osnovne izvršne isprave nije ispunio, pa pobijanim rešenjem nije određeno namirenje potraživanja
izvršnog poverioca, već samo sprovođenje rešenja suda od 12.05.2010. godine, budući da po istom
dužnik u ostavljenom roku nije postupio, pa se pobijanim rešenjem sprovodi to rešenje radi uplate
navedenog iznosa u depozit suda koji je potreban radi ispunjenja obaveze izvršnog dužnika, koju on
nije ispunio, od strane trećeg lica.
Izvršni dužnik nije postupio po pravosnažnom rešenju suda, odnosno nije položio u paricionom
roku novčani iznos potreban za ispunjenje činidbe iz predmetnog rešenja o izvršenju drugom licu,
zbog čega su se stekli uslovi da se sprovode prinudna naplata u smislu odredbe člana 216. stav 5.
ZIP, pa je pobijano rešenje u svemu pravilno i zakonito.
(Iz Rešenja Višeg suda u Novom Sadu, poslovni broj Gž. 483/11 od 02.03.2011. godine)
PONOVNO SMETANJE DRŽAVINE
(Član 222. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
219.
Kada se ponovi smetanje državine u roku iz čl.220. st.1. ZIO tužilac nema pravni interes za novu
tužbu jer može da traži izvršenje na osnovu ranije donetog rešenja. Prema utvrđenju prvostepenog
suda parnične stranke su bivši supružnici čiji je brak razveden tokom 2008. godine. Tokom trajanja
braka otkupljen je stan u kome živi tužena, dok je tužilac zadržao ključ od predmetnog stana i dolazio u isti par puta godišnje. Parnične stranke nisu u dobrim odnosima, a u toku je i postupak podele
njihove bračne tekovine. Pre konkretnog postupka iste stranke vodile su postupak pod brojem P.
3353/2010 po tužbi tužioca od 16.06.2010. godine koji je okončan rešenjem od 08.07.2010. godine i
utvrđeno da je tužena izvršila čin smetanja tako što je dana 11.06.2010. godine oko 11,15 časova
promenila bravu na ulaznim vratima predmetnog stana, te joj je naložena uspostava pređašnjeg stanja. Nakon tog postupka tužena je tužiocu predala ključ nove brave. Kada je dana 09.07.2011. godine oko 11 časova tužilac došao do stana i pokušao da otključa vrata nije mogao, jer je tužena ponovo
promenila bravu.Tužilac je nakon pokretanja ovog postupka podneo predlog za izvršenje
10.09.2011. godine na osnovu rešenja P. 3353/2010 od 08.07.2010. godine koje je određeno rešenjem o izvršenju 4I. 1460/2011 od 21.09.2011. godine. Tužena je u tom postupku uložila prigovor
povodom koga je u toku postupak. Na osnovu navedenog prvostepeni sud je pobijanim rešenjem
utvrdio smetanje poseda, naložio tuženoj da uspostavi pređašnje stanje vraćanjem stare brave ili davanjem ključa tužiocu nove brave zauzimajući pravni stav u pogledu primene odredbe čl. 220. ZIP
na koju odredbu se tužena još u odgovoru na tužbu pozvala, da je stvar izbora stranke za koji će se
postupak opredeliti, te da imajući u vidu kada je tužilac podneo predlog za izvršenje isti je primenom
odredbe čl. 222. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju zakasnio, jer je protekao rok od 30 dana
od saznanja tužioca za izvršeno smetanje poseda. Suprotno navedenom tužilac nije imao pravni interes da tužbom zahteva pravnu zaštitu zbog učinjenog ponovnog smetanja državine, obzirom da je
prethodno smetanje državine utvrđeno rešenjem prvostepenog suda P. 3353/10 od 08.07.2010. godine, da je tuženoj tada naloženo da vrati u pređašnje stanje tako što će vratiti staru bravu na vrata
- 138 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
predmetnog stana, ili predati ključ od nove brave tužiocu na osnovu kojeg je tužilac podneo predlog
za izvršenje 10.09.2011. godine kako i utvrđuje prvostepeni sud. Kod takvog stanja stvari tužilac
pravnu zaštitu uživa u izvršnom postupku u kojem zahteva izvršenje prethodno donete sudske odluke i taj postupak je u toku. Za ponovno smetanje poseda tužilac je mogao da postupi, a i postupa
shodno odredbi čl. 220. stavom 1. Zakona o izvršenju kojom je bilo propisano da ako je na osnovu
izvršne isprave donesene u postupku po tužbi zbog smetanja državine izvršenje sprovedeno ili je izvršni dužnik dobrovoljno ispunio svoju obavezu, a posle toga ponovo učini smetanje državine koje
se u suštini ne razlikuje od ranijeg, sud će na predlog izvršnog poverioca, na osnovu iste izvršne isprave, doneti rešenje o izvršenju kojim se određuje vraćanjem stvari u posed odnosno rešenje o izvršenju kojim se izriču kazne za neizvršenje radnje koju može izvršiti samo izvršni dužnik. Sada to
propisuje odredba čl. 222. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju ("Sl. glasnik PC", br. 31/2011 i
99/2011). I odredba čl. 220. Zakona o izvršenju u stavu 2. i odredba čl. 222. Zakona o izvršenju i
obezbeđenju u stavu 2. da se predlog za izvršenje može staviti u roku od 30 dana od dana saznanja
za ponovno smetanje državine. Iz svega proizilazi da je prvostepeni sud pogrešno zauzeo stav o tome
da se tužilac može opredeliti koji postupak će u situaciji kada je učinjeno ponovno smetanje poseda
voditi, jer za ponovni parnični postupak isti nije imao pravni interes. Zbog toga je prvostepeni sud uz
bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl. 361. stav 2. tačke 10. ZPP pogrešno doneo rešenje.
(Iz Rešenja Višeg suda u Pančevu 3 GŽ.br. 721/12 od 16.10.2012. godine)
220.
U slučaju ponovnog smetanja državine između istih lica, učinjenog na isti ili istovrstan način primenjuje se odredba člana 220. ZIP, u skladu sa kojom se, u slučaju ponovnog smetanja državine,
pod zakonskim uslovima izvršenje može tražiti na osnovu ranije donetog rešenja u sporu za smetanje
državine.
(Pravno shvatanje usvojeno na sednici građanskog odeljenja
Apelacionog suda u Kragujevcu od 20.12.2010. godine)
MESNA NADLEŽNOST
(Član 224. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
221.
Protiv naloga za hitan povratak deteta donesenog u vanparničnom postupku po odredbama Konvencije o građansko-pravnim aspektima međunarodne otmice dece, revizija nije dozvoljena, jer ovaj nalog kao privremena mera posebne vrste, po svojoj pravnoj prirodi nema
karakter meritorne odluke o pravu na staranje.
Rešenjem Okružnog suda u.....odbijena je žalba protivnika predlagača i potvrđeno rešenje Opštinskog suda u...kojim je usvojen predlog predlagača i naloženo protivniku predlagača da predlagaču vrati i preda decu mal....koji se nalaze kod protivnika predlagača.
Protiv ovog pravnosnažnog drugostepenog rešenja protivnik predlagača je blagovremeno izjavila
reviziju Vrhovnom sudu Srbije zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
- 139 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
Odlučujući o reviziji protivnika predlagača u smislu odredaba čl. 403. i 404. u vezi čl. 401. i
412. Zakona o parničnom postupku – ZPP ("Sl. glasnik RS" br. 125/04), koje se primenjuju na osnovu člana 55. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku ("Sl. glasnik
RS" br. 111/09), budući da je revizija protivnika predlagača izjavljena pre 29.12.2009. godine, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija protivnika predlagača izjavljena protiv navedenog drugostepenog rešenja nije dozvoljena. Naime, ciljevi Konvencije o građansko-pravnim aspektima međunarodne otmice dece ("Službeni list SFRJ", Međunarodni ugovori br. 7/91) – u daljem tekstu Konvencija, u smislu člana 1., su: a) da obezbedi što hitniji povratak dece nezakonito odvedene ili zadržane u nekoj državi ugovornici; b) da se prava na staranje i viđenje sa detetom po zakonu jedne od
država ugovornica stvarno poštuju u drugoj državi ugovornici.
Postupak za povratak deteta koji sprovode sudovi ili upravni organi je hitan (član 11. stav 1.
Konvencije), a posle šest nedelja od dana pokretanja postupka lice iz člana 11. stav 2. ove konvencije ima pravo da traži obrazloženje zbog odlaganja.
Prema odredbama člana 12. stav 1. navedene konvencije, ako je dete nezakonito odveo ili zadržano u smislu člana 3. Konvencije, a na dan početka postupka pred pred sudskim ili upravnim organom države ugovornice u kojoj se dete nalazi je proteklo manje od godinu dana od dana nezakonitog
odvođenja ili zadržavanja deteta, odnosni nadležni organ će naložiti hitan povratak deteta.
Odluka na osnovu ove Konvencije, u smislu člana 19, u vezi sa povratkom deteta neće se smatrati meritornom o bilo kom pitanju u vezi sa pravom na staranje.
Kako posebnim propisima nisu uređena pravila postupka pred redovnim sudom za primenu Konvencije o građansko-pravnim aspektima međunarodne otmice dece, na osnovu odredaba člana 1. stav
2. Zakona o vanparničnom postupku – ZVP, u postupku izdavanja naloga za povratak deteta primenjuju se opšte odredbe Zakona o vanparničnom postupku, jer se ne radi o sporu za zaštitu povređenog ili ugroženog prava, da bi se neposredno mogle primeniti odredbe Zakona o parničnom postupku, obzirom na odredbe člana 19. ove Konvencije koja određuje pravnu prirodu naloga o povratku
deteta, kao nemeritorne odluke.
Ocenjujući dozvoljenost revizije protivnika predlagača protiv navedene drugostepene odluke u
smislu član 412. u vezi člana 27. ZVP, Vrhovni kasacioni sud je zaključio da postupak izdavanja naloga za povratak deteta u smislu čl. 3. i 14. u vezi člana 19. navedene konvencije po svojoj pravnoj
prirodi nema karakter meritorne odluke o pravu na staranje već hitnog izvršnog naloga za povratak
deteta kao privremene mere sui generis (privremene odluke posebne vrste), kojom se postupak odlučivanja o pravu na staranje deteta ne završava i utvrdio da je revizija protivnika predlagača u ovoj
vanparničnoj stvari za izdavanje naloga o povratku maloletne dece, državljana Republike ... na osnovu sudske odluke Republike .... kao države ugovornice i potpisnice ove konvencije, nedozvoljena.
(Sentenca iz rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev 2239/10 od 24.02.2010. godine, utvrđena na
sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda 13.09.2010. godine)
NAČIN IZVRŠENJA
(Član 226. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
222.
Donošenje rešenja o izvršenju, u ovakvoj situaciji, opravdano je samo ako se na drugi
način, odnosno dobrovoljno, ne izvršava obaveza iz izvršne isprave, odnosno ako izvršni
- 140 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
dužnik svojim radnjama onemogućava ostvarivanje kontakata između deteta i drugog roditelja.
Dana 28.05.2009. godine izvršni poverilac S.S., je podneo predlog za dozvolu izvršenja tvrdeći da mu izvršni dužnik K.S. počev od 09.05.2009. godine, onemogućava održavanje ličnih
kontakata sa zajedničkim detetom, na način određen u izvršnoj ispravi.
Pobijanim rešenjem o izvršenju, naloženo je izvršnom dužniku da u roku od 3 dana omogući
izvršnom poveriocu viđanje sa mldb. V.S. po određenom modelu, pod pretnjom izricanja novčane kazne u iznosu od 3.000,00 dinara, po članu 45. ZIP. Određeno je da će se izvršnom dužniku
izricati novčane kazne sve dok ukupni zbir izrečenih novčanih kazne ne dostigne desetostruki iznos prve izrečene kazne koji postupak će se ponavljati dok izvršni dužnik ne izvrši svoju obavezu, te da je izvršni dužnik koji ispuni svoju obavezu u ostavljenom roku dužan da o tome bez odlaganja obavesti sud i pruži nesumnjive dokaze.
Imajući u vidu odredbe člana 6. stav 1. i člana 61. Porodičnog zakona, odredbu člana 9. tačka
3. Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta, stanje u celokupnim spisima predmeta, a posebno izjave izvršnog poverioca i izvršnog dužnika date na zapisnik od 11.02.2010. godine, ovaj
sud je našao da je žalba izvršnog dužnika osnovana, te da nisu ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o izvršenju. Naime, izvršni poverilac je na zapisniku od 11.02.2010. godine izjavio da ne
može tačno da se seti koliko ga je puta izvršni dužnik onemogućila u viđanju deteta u periodu od
9. maja do 28. maja, ali da je to bilo oko 3-4 puta i to na taj način što je izvršni dužnik govorila
da je dete bolesno ili da ima obaveze. Takođe je naveo da je dana 09. maja mogao da vidi dete ali
na kraći period, te da mu ovom prilikom izvršni dužnik nije onemogućila da vidi dete, već da je
skratila vreme viđanja. Dalje je izjavio da viđa dete svakog drugog vikenda, da dužnik ne pravi
nikakav problem u ostvarivanju njegovih prava, a da vreme provedeno sa detetom zavisi od konkretnih obaveza njegovih i detetovih, ali da viđa dete i više nego što je izvršnom ispravom određene, odnosno gotovo svaki vikend.
Iz navedene izjave izvršnog poverioca, proizilazi, da isti redovno viđa svoje mldb. dete, te da
radnje izvršnog dužnika K.S., koje su u nekolicini slučajeva uticale na to da izvršni poverilac ne vidi
dete u traženo ili presudom određeno vreme, nisu usmerene na onemogućavanje održavanja ličnih
kontakata oca sa mldb. V., pa donošenje rešenja o izvršenju u konkretnom slučaju nije opravdano.
Presudom Opštinskog suda u Novom Sadu, poslovni broj P.3676/06 od 14.03.2007. godine, određen je način održavanja ličnih kontakata između ovde izvršnog poverioca i mldb. deteta, a koji je u
najboljem interesu deteta. Međutim ovakva odluka suda predstavlja samo preporučeni model viđanja, kojim se štiti interes deteta, ali i roditelja sa kojim dete ne živi. Odlukom suda se ne mogu predvideti sve životne situacije, te su roditelji ti koji u konkretnim slučajevima moraju uz dogovor i kompromis, vodeći prvenstveno računa o interesima, pravima i željama svoga deteta, odrediti način održavanja ličnih kontakata. U konkretnom slučaju u interesu je deteta da održava lične kontakte sa
ocem, kao i sa njegovim, ali i majčinim srodnicima, pa je u slučajevima održavanja porodičnih svečanosti i skupova, celishodno odstupiti od predviđenog modela viđanja.
Zadržavanje deteta u slučaju bolesti, ne prestavlja radnju onemogućavanja viđanja, jer je u
najboljem interesu deteta da ne menja mesto boravka do ozdravljenja, bilo da se nalazi kod oca
ili kod majke. Takođe, stranke moraju imati u vidu, da obaveze njihove ćerke ne predstavljaju
razlog za izostanak viđanja sa jednim od roditelja u određeno vreme, jer roditelj sa kojim dete
treba da boravi u tom periodu, osim navedenog prava, mora na sebe preuzeti i obaveze koje
mldb. V. u tom periodu ima.
(Iz Rešenja Višeg suda u Novom Sadu, Gž. 2958/10 od 10.06.2010. godine)
- 141 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
ZAŠTITA INTERESA DETETA
(Član 227. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
223.
Prvostepeni sud određujući privremenu meru kojom je uredio način viđanja dece sa ocem utvrđuje
samo činjenicu da deca od septembra 2011.god. nisu ostvarila kontakte sa ocem i iz toga zaključuje da
postoji verovatna opasnost da se deca emotivno udalje od oca što za njih predstavlja nenadoknadivu štetu u psihofizičkom razvoju i u suprotnosti je sa njihovim najboljim interesom i pravom da održavaju lične odnose sa roditeljem sa kojim ne žive. Sve konstatacije prvostepenog suda u smislu uopštenih ocena
mogu se prihvatiti, međutim, da bi se te konstatacije potvrdile neophodno je da se utvrde činjenice, što
prvostepeni sud nije uradio. Najbolji interes deteta se ceni prema svim okolnostima slučaja, socijalnim,
porodičnim i dr. prilikama roditelja, uzrastu dece i njihovim potrebama kako svakodnevnim tako i školskim i svim drugim okolnostima. Posebno je sud dužan u smislu čl.270. da u pogledu vršenja roditeljskog prava koje obuhvata i pravo na viđanje sa roditeljem sa kojim deca ne žive, da zatraži nalaz i stručno mišljenje organa starateljstva a u smislu čl.65. st.4. da zatraži i mišljenje dece jer su oboje navršili više od 10 godina odnosno imaju 12 i 17 godina. Zbog toga što je činjenično stanje nepotpuno utvrđeno
rešenje je ukinuto pa će prvostepeni sud u ponovljenom postupku zatražiti mišljenje organa starateljstva
i mišljenje dece, ispitati prilike u kojima roditelji žive kao i prilike i potrebe dece i potom doneti novu
odluku o načinu održavanja ličnih odnosa dece sa ocem kao privremenom rešenju do okončanja spora.
(Iz Rešenja Višeg suda u Pančevu 2 Gž2.br.19/12 od 28.08.2012. godine)
224.
Svi navodi žalbe koji se odnose na složenost porodičnih odnosa i više sudskih postupaka koji su
vođeni posle smrti majke dece između izvršnog dužnika i porodice njegove pokojne supruge nisu relevantni za sprovođenje ovog izvršenja. Pravni standard iz Porodičnog zakona RS o "najboljem interesu dece", primenjuje se i u izvršnom postupku ali tako da je sud dužan da odluku kojom se uređuju
porodični odnosi sprovede u najboljem interesu dece u smislu odredaba čl.222 – 226. ZIP vodeći naročito računa prilikom sprovođenja izvršenja da se u najvećoj meri zaštiti interes dece. To znači da
se prilikom preduzimanja radnji izvršenja u praktičnom, fizičkom delovanju i upotrebom instrumenata sile koje su određene u citiranim odredbama ZIP, vodi računa o interesu dece. Izvršni sud ne
može da procenjuje da li je izvršna isprava, rešenje o privremenoj meri, doneto u najboljem interesu
dece jer je to nadležnost parničnog suda. Izvršni sud je u obavezi, prema citiranoj odredbi čl.7. ZIP,
da tu odluku sprovede i time održi autoritet sudske odluke.
(Viši sud u Pančevu, Gž.br.534/11 od 12.04.2011. godine)
225.
Rešenjem Osnovnog suda u Pančevu 1 P2.52/2011 od 17.02.2011.godine, određena je privremena mera i zajedničko dete parničnih stranaka mldb.V, rođen 20.04.2010. god. u Pančevu, poveren ocu ...
Međutim, razlozi na kojima prvostepeni sud temelji svoju odluku o privremenoj meri kojom zajedničko dete parničnih stranaka mldb.V poverava tuženom kao ocu, nisu takve prirode da se njima ostvaruje najbolji interes deteta iako je odredbom čl.6. st. 1. Porodičnog zakona, propisano da je svako dužan
da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta. Suprotno stanovištu
- 142 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
prvostepenog suda ovaj sud je stanovišta da se odluka o privremenoj meri ne može pravdati psihološkim
i emotivnim odnosom roditelja tuženog tj. babe i dete po ocu i samog deteta, jer bi to značilo da onda
oni preuzimaju vodeću ulogu u njegovom razvoju, za čime nema potrebe, niti je to prirodno, a ni opravdano. Stambene prilike parničnih stanaka, koje prvostepeni sud takođe favorizuje kada daje razloge za
svoju odluku, nisu odlučujuće, uzimajući u obzir uzrast deteta i potrebe deteta tog uzrasta za stambenim
prostorom, kao i činjenicu da su i stambene prilike majke, ovde tužilje adekvatne razvojnim potrebama
deteta. Pored toga i otac kao i majka su radno angažovani, na koji način između ostalog ostvaruju egzistenciju, pa se taj razlog ne može koristiti u negativnom smislu kada se procenjuje ličnost tužilje za vršenje roditeljskog prava, odnosno za poveravanje deteta, a u pozitivnom smislu kada se procenjuje ličnost
tuženog.
Međutim, najodlučniju činjenicu od koje zavisi odluka o privremenoj meri prvostepeni sud nije
cenio. To je uzrast deteta. Mldb.V rođen je 20.04.2010.god., pa je najprirodnije i u najboljem interesu deteta, da bude povereno tužilji kao majci. Dete tog uzrasta može ostvariti najoptimalniji psihofizički razvoj ako o njemu brigu preuzme i stara se majka. Tim pre što je kasnije, tokom postupka
utvrđeno da ono ima potrebe za kontinuiranom rehabilitacijom i fizikalnim tretmanom i da majka
najbolje može da doprinese njegovom budućem razvoju, da bi odvajanje deteta od majke bilo nepovoljno i da se odnosi majke i deteta karakterišu odnosima bliskosti.
Zato što nisu cenjene sve relevantne činjenice od kojih zavisi odluka o poveravanju deteta, rešenje prvostepenog suda je ukinuto na osnovu odredbe čl. 387. tač.3. ZPPa.
U ponovnom postupku prvostepeni sud će doneti novu odluku o privremenoj meri, uzimajući u
obzir prvenstveno uzrast deteta, s tim što će ceniti i ostale dokaze izvedene pred prvostepenim sudom, koji su od uticaja za odlučivanje o poveravanju deteta.
(Viši sud u Pančevu, Gž.br.546/11 od 19.04.2011. godine)
226.
Privremena mera kojom se određuje predaja deteta ne može se doneti, a da se prethodno
ne utvrdi najbolji interes deteta.
Prema stanju u spisima, tužilja je protiv tuženog podnela prvostepenom sudu tužbu radi poveravanja mldb. ćerke tužilji na čuvanje, brigu i vaspitavanje, te samostalno vršenje roditeljskog prava i
obavezivanja tuženog da na ime svog doprinosa za njeno izdržavanje plaća mesečni iznos od 8.000
din. Tužilja je predložila je da se odredi privremena mera i obaveže tuženi da joj odmah preda mldb.
I. s obzirom na to da je istu preuzeo dana 23.03.2010. godine nakon čega je odbio da je vrati tužilji,
iako ista ima samo godinu dana. Centar za socijalni rad dao je mišljenje po podnetoj tužbi, da je s
obzirom na uzrast deteta u većem interesu da se isto poveri majci, koja poznaje razvojne i druge mogućnosti deteta, a u pogledu predloga za određivanje privremene mere da dete nije životno ugroženo
činjenicom da se nalazi kod oca, te da neka ishitrena odluka u ovom momentu nije neophodna.
Osnovano se žalbom tuženog ukazuje, da je pobijano rešenje doneto a da prethodno prvostepeni
sud na pouzdan način nije utvrdio šta je trenutno najbolji interes deteta, dakle uz nepotpuno utvrđeno
činjenično stanje zbog čega nije mogla biti ispitana ni pravilna primena materijalnog prava.
U ponovnom postupku prvostepeni sud će zatražiti od stručnog tima Centra za socijalni rad detaljan sintetizovan nalaz i mišljenje o tome da li tužilja ispunjava uslove da joj po predlogu za određivanje privremene mere mldb. I. bude odmah poverena, ali ne samo u pogledu njenih stambenih i
ekonomskih prilika, čime se isti organ pretežno bavio analizirajući konkretan slučaj svojim nalazom
i stručnim mišljenjem, već i u pogledu njenih mogućnosti da vrši roditeljsko pravo, odnosno da joj
dete bude povereno sa aspekta svojstava njene ličnosti i mogućnosti da to čini, uzimajući u obzir i
- 143 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
njene zdravstvene prilike, stepen dostignute zrelosti, odgovornosti, savesnosti i drugih svojstava
strukture ličnosti. Po potrebi saslušaće predstavnika ovog Centra kao i parnične stranke i u zavisnosti
od utvrđenog, doneti novu i zakonitu odluku, po podnetom predlogu za određivanje privremene mere. Bez utvrđenja ovih činjenica za sada nije moguće sagledati šta je trenutno najbolji interes deteta u
smislu čl. 6. st. 1. i čl. 266. st. 1. Porodičnog zakona RS.
(Iz Rešenja Višeg suda u Pančevu, Gž. 1576/10 od 18.05.2010. godine)
227.
Odlukom o privremenoj meri ne može se menjati presuda o vršenju roditeljskog prava i
načinu održavanja ličnih odnosa deteta i njegovih roditelja.
Odredbom člana 6. Porodičnog zakona propisano je da je svako dužan da se rukovodi najboljim
interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta, a čl. 61. st. 1. i 2. istog zakona propisano je
da dete ima pravo da održava lične odnose s roditeljem s kojim ne živi, a da pravo deteta da održava
lične odnose s roditeljem s kojim ne živi može biti ograničeno samo sudskom odlukom kada je to u
najboljem interesu deteta.
Međutim, osnovano žalbom tuženi ukazuje da je pogrešno prvostepeni sud primenio materijalno
pravo kada je doneo odluku da određena privremena mera pored toga što traje do okončanja spora
istovremeno i menja odluku o vršenju roditeljskog prava i načinu održavanja ličnih odnosa utvrđenih
presudom Opštinskog suda iz razloga što se pravnosnažna presuda kojom je odlučeno o poveravanju
deteta i vršenju roditeljskog prava može izmeniti samo donošenjem nove presude, a ne donetom privremenom merom, jer je upravo svrha donošenja privremene mere da zaštiti najbolji interes deteta
do donošenja nove presude, a istovremeno ne prejudicira odluku o glavnom tužbenom zahtevu.
Iz tih razloga pobijano rešenje je u navedenom delu preinačeno.
(Iz Rešenja Višeg suda u Pančevu, Gž. 1882/10 od 6.07.2010. godine)
ODUZIMANJE DETETA I IZRICANJE KAZNI
(Član 228. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
228.
Pobijanim rešenjem izrečena je novčana kazna izvršnom dužniku u iznosu od 10.000,00 dinara, te je
obavezan izvršni dužnik da ovaj iznos u roku od 8 dana uplati na račun tog suda i da dokaz o uplati dostavi odmah sudu, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Protiv ovog rešenja blagovremenu žalbu je izjavio
izvršni dužnik iz svih zakonskih razloga.
Sam postupak sprovođenja izvršenja predaje i oduzimanja deteta ima više faza. Prva je pokušaj
sporazumnog rešenja, pokušaj posredovanja suda da se sudska odluka dobrovoljno izvrši i ovakva
obaveza suda proističe iz opšte obaveze suda da vodi brigu o najboljem interesu mlt. deteta i ovo posredovanje za pokušaj sprazumnog rešenja se odvija na ročištu pred prvostepenim sudom (član 224.
stav 1. ZIP). Sledeće faze su zaprećivanje novčanom kaznom, a zatim novčano kažnjavanje (član
224. st. 2. i 3. ZIP) i potom fizičko oduzimanje deteta (član 224. st. 4. i 5. ZIP). Imajući u vidu navedeno, te da prema stanju u spisima prvostepeni sud donosi pobijano rešenje dana 04.11.2009. godine,
nakon što je izvršni poverilac podneskom od 07.10.2009. godine predložio izricanje novčane kazne,
ovaj sud nalazi da je na taj način pogrešno primenjena odredba člana 224. ZIP.
- 144 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
Žalbom izvršnog dužnika se osnovano ukazuje da je prvostepeni sud doneo pobijano rešenje o
novčanom kažnjavanju izvršnog dužnika, a da prethodno uopšte nije utvrdio činjenice na osnovu kojih bi sa sigurnošću utvrdio zašto izvršni dužnik nije ispunio obavezu predaje deteta, u kom smislu
žalba navodi konkretne činjenice zbog čega izršni dužnik nije uspela da izvrši rešenje o izvršenju, a
prvostepeni sud svoju oduku bazira isključivo na navodima izvršnog poverioca.
Imajući u vidu sve navedeno, ovaj sud nalazi da je pobijano rešenje doneto pogrešnom primenom odredaba člana 224. ZIP, zbog čega je valjalo žalbu izvršnog dužnika usvojiti a pobijano rešenje ukinuti, primenom odredbe člana 387. stav 1. tačka 3. ZPP, u vezi čl. 14. i 27. ZIP.
U ponovljenom postupku sud će održati ročište na kome će saslušati stranke, a po potrebi i svedoke, radi utvrđivanja da li izvršni dužnik izvršava svoju obavezu iz izvršne isprave u svemu kako
ona glasi, pribaviće izveštaj nadležnog Centra za socijalni rad radi izjašnjenja da li je izvršenje moguće i radi eventualne asistencije u sprovođenju izvršenja, te će vodeći računa o zaštiti najboljeg interesa mlt. deteta, pravilnom primenom odredbi čl. 217. i 224. ZIP, imajući u vidu sve žalbene navode, ponovo odlučiti o predlogu izvršnog poverioca za novčano kažnjavanje izvršnog dužnika.
(Iz Rešenja Višeg suda u Novom Sadu, posl. br. Gž. 2 - 4/10 od 17.02.2010. godine)
229.
Pre izvršenja odluke o poveravanju deteta oduzimanjem deteta, obavezno je prethodno
ostavljanje zakonom predviđenog roka dužniku da sam preda dete, pod pretnjom novčanog
kažnjavanja.
Prvostepeni sud je, u delu pobijanog rešenja, kojim je određeno izvršenje radi oduzimanja i predaje imenovanog maloletnog deteta, nepravilno primenio odredbe člana 224. Zakona o izvršnom postupku. To je razlog koji sprečava izvršenje u smislu člana 15. istog Zakona, zbog čega je ovaj sud
ukinuo pobijano rešenje u stavu 1. izreke. Naime, određujući način sprovođenja izvršenja odluke o
poveravanju deteta, prvostepeni sud je nepravilno primenio odredbe člana 224. ovog Zakona – najpre je odredio izvršenje oduzimanjem i predajom deteta, da bi potom, u sledećem stavu, ostavio izvršnom poveriocu rok od tri dana od dana dostavljanja rešenja o izvršenju da sam preda dete pod pretnjom novčanog kažnjavanja, što je suprotno redosledu utvrđenom navedenim propisom.
Rešenjem o izvršenju sud će ostaviti izvršnom dužniku rok od tri dana da preda dete roditelju ili
drugom licu pod pretnjom izricanja novčane kazne – član 224. Zakona o izvršnom postupku.
A članom 224. stav 4. ZIP propisano je da će se izvršenje sprovesti oduzimanjem deteta ako se
nije moglo sprovesti izricanjem i izvršenjem novčane kazne - član 224. stav 4. Zakona o izvršnom
postupku. Dakle, izvršenju odluke o poveravanju deteta oduzimanjem prethodi ostavljanje zakonom
predviđenog roka dužniku da sam preda dete, i to pod pretnjom novčanog kažnjavanja, što iz pobijane odluke prvostepenog suda ne sledi i što, po oceni ovog suda, u ovom trenutku sprečava izvršenje.
(Iz Rešenja Višeg suda u Valjevu, Gž. 1343/10 od 28.10.2010. godine)
230.
Privremena mera kojom se određuje predaja deteta ne može se doneti a da se prethodno
ne utvrdi najbolji interes deteta.
Prema stanju u spisima tužilja je protiv tuženog dana 05.03.2010. god. podnela prvostepenom
sudu tužbu radi poveravanja mldb. ćerke parničnih stranaka tužilji na čuvanje, brigu i vaspitava- 145 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
nje, te samostalno vršenje roditeljskog prava i obavezivanja tuženog da na ime svog doprinosa za
njeno izdržavanje plaća mesečni iznos od 8.000,00 din. Podneskom od 25.03.2010. god. predložila je da se odredi privremena mera i obaveže tuženi da joj odmah preda mldb. Đ.I. obzirom da je
istu preuzeo dana 23.03.2010. god. nakon čega je odbio da je vrati tužilji, iako ista ima samo godinu dana. Centar za socijalni rad "Solidarnost" P... dao je mišljenje po podnetoj tužbi, da je obzirom na uzrast deteta u većem interesu da se isto poveri majci, koja poznaje razvojne i druge
mogućnosti deteta, a u pogledu predloga za određivanje privremene mere da dete nije životno
ugroženo činjenicom da se nalazi kod oca, te da neka ishitrena odluka u ovom momentu nije neophodna.
Osnovano se žalbom tuženog ukazuje, da je pobijano rešenje doneto bez da je prethodno prvostepeni sud na pouzdan način utvrdio šta je trenutno najbolji interes deteta, dakle uz nepotpuno utvrđeno činjenično stanje zbog čega nije mogla biti ispitana ni pravilna primena materijalnog prava.
U ponovnom postupku prvostepeni sud će zatražiti od stručnog tima Centra za socijalni rad
"Solidarnost" P... detaljan sintetizovan nalaz i mišljenje o tome da li tužilja ispunjava uslove da
joj po predlogu za određivanje privremene mere mldb.I. bude odmah poverena, ali ne samo u pogledu njenih stambenih i ekonomskih prilika, čime se isti organ pretežno bavio analizirajući konkretan slučaj svojim nalazom i stručnim mišljenjem od 06.04.2010. god. već i u pogledu njenih
mogućnosti da vrši roditeljsko pravo, odnosno da joj dete bude povereno sa aspekta svojstava
njene ličnosti i mogućnosti da to čini, uzimajući u obzir i njene zdravstvene prilike, stepen dostignute zrelosti, odgovornosti, savesnosti i drugih svojstava strukture ličnosti. Po potrebi saslušaće predstavnika ovog Centra kao i parnične stranke i u zavisnosti od utvrđenog, doneti novu i
zakonitu odluku, po podnetom predlogu za određivanje privremene mere. Bez utvrđenja ovih činjenica za sada nije moguće sagledati šta je trenutno najbolji interes deteta u smislu čl.6. st.1. i
čl.266. st.1. Porodičnog zakona RS.
(Viši sud u Pančevu, Gž br.1576/10 od 18.05.2010. godine)
SPROVOĐENJE IZVRŠENJA U SLUČAJU
UGROŽENOSTI DETETA
(Član 232. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
231.
Preinačuje se rešenje Osnovnog suda u V... I 10 Pom Ig br.32/11 od 23.09.2011. godine tako
da glasi: nalaže se protivnici predlagača BB da obezbedi povratak deteta mal. BA, rođene
18.05.2010. godine u X, u mesto poslednjeg prebivališta deteta u X, Republika XX, u roku od 8
dana od dana prijema ovog naloga pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Odbija se žalba protivnice predlagača BB kao neosnovana i dopunsko rešenje Osnovnog suda u
Valjevu I 10 Pom Ig br.32/11 od 27.10.2011. potvrđuje.
Troškovi drugostepenog postupka se ne dosuđuju.
Rešenjem Osnovnog suda u V... I 10 Pom Ig br.32/11 od 23.09.2011. godine, naloženo je protivniku predlagača da maloletnu BA, rođenu 18.05.2010. godine, u X, vrati u Republiku XX u X, kao
mesto poslednjeg prebivališta deteta.
Protiv ovog rešenja protivnik predlagača je izjavila blagovremenu žalbu, pobijajući ga iz svih
razloga iz čl.360. st.1. ZPP, sa predlogom da drugostepeni sud rešenje prvostepenog suda preinači u
smislu navoda žalbe, tražeći troškove drugostepenog postupka.
- 146 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
Rešenjem Osnovnog suda u V... I 10 Pom Ig br.32/11 od 27.10.2011 godine odbijen je zahtev
protivnice predlagača za naknadu troškova postupka.
I protiv ovog rešenja, žalbu je blagovremeno izjavila protivnik predlagača, zbog bitne povrede
odredaba postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da drugostepeni sud to rešenje prvostepenog suda ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak, tražeći troškove drugostepenog postupka.
Viši sud je ispitao pobijana rešenja u smislu čl.372. u vezi čl.388. ZPP-a, a na osnovu čl.30. st.2.
ZVP-a, pa je našao da je žalba na rešenje od 23.09.2011. godine delimično osnovana a žalba na rešenje od 27.10.2011. godine neosnovana.
U postupku prvostepenog suda i pobijanim rešenjima nije učinjena ni jedna od onih bitnih povreda odredaba parničnog postupka navedenih u čl.372. st.2. ZPP na koje drugostepeni sud povodom
žalbe pazi po službenoj dužnosti.
Žalba na osnovno rešenje neosnovano ukazuje na bitnu povredu iz čl.361. st.2. tač.12. ZPP, jer
pobijano rešenje nema one nedostatke na koje neosnovano ukazuje žalba, tako da se njegova pravilnost mogla ispitati. Naime, izreka pobijanog rešenja nije kontradiktorna sama sebi ni razlozima iz
obrazloženja, a u obrazloženju su navedeni razlozi o bitnim činjenicama i dokazi na osnovu kojih su
utvrđene bitne činjenice.
Žalba, takođe neosnovano ukazuje na bitnu povredu iz čl.361. st.1. u vezi čl.384. st.2. ZPP, jer je
prvostepeni sud u ponovnom postupku raspravio sva sporna pitanja na koja je ukazao drugostepeni
sud u svom rešenju od 26.08.2011. godine.
Ministarstvo pravde Republike Srbije, kao centralni izvršni organ iz Konvencije o građanskopravnim aspektima međunarodne otmice deteta, koja je ratifikovana Zakonom, objavljenim u Sl. SFRJ broj
7/91, podneskom koji je primljen kod prvostepenog suda 01.04.2011. godine, pokrenulo je postupak
pred prvostepenim sudom za odlučivanje po pomenutoj konvenciji, tako što će odlučiti o nalogu za
vraćanje deteta, koji postupak je pokrenuo otac deteta AA, preko Ministarstva zdravstva i socijalnog
staranja Republike XX.
Prvostepeni sud po sprovedenoj raspravi utvrđuje, da je dete mal. BA rođena 18.05.2010. godine, u X, u braku oca AA, državljanina Republike XX i majke BB, državljanina Republike Srbije, koji su zaključili brak u X 14.10.2009. godine i živeli u X u porodičnoj kući očevih roditelja na adresi u
X. Rođenjem, dete je steklo državljanstvo Republike XX i poseduje pasoš te države izdat
04.10.2010. godine, sa tim što dete ima i državljanstvo Republike Srbije, ima pasoš izdat
06.09.2010. godine u Ambasadi Republike Srbije u X i upisano je u evidenciju državljana Republike
Srbije kod matičnog područja Vračar, dana 10.09.2010. godine, s tim što dete ima prebivalište u DŽ
na pomenutoj adresi, a majka ima privremeni boravak u XX.
Po rođenju deteta došlo je do poremećaja bračnih odnosa, pa je majka krajem 2010. godine, uz
tvrdnju da je bila žrtva porodičnog nasilja, zajedno sa detetom napustila bračnu zajednicu i uz angažovanje nadležnog centra za socijalno staranje u X smestila se detetom u sigurnu kuću u X od
16.12.2010. godine.
Dana 03.02.2011. godine, majka je sa detetom jednostrano raskinula ugovor o privremenom
smeštaju u sigurnoj kući i sledećeg dana majka sa detetom prešla u Republiku Srbiju, gde se smestila
kod svojih roditelja u Z, o čemu je obavestila nadležne državne organe u Srbiji, ali da je to učinila
bez znanja i saglasnosti oca.
Majka je nadležnom sudu u X podnela tužbu za razvod braka dana 21.12.2010. godine i povodom tog postupka, sud u X u posebnom postupku je doneo rešenje od 27.01.2011. godine, kojim je
odlučeno: da će zajedničko dete AA i BB, mal.BA rođena 18.05.2010. godine, u X živeti sa majkom,
da će se susreti i druženja mal. BA i oca AA odvijati na način da dete sa ocem provodi svaki ponedeljak, sredu i subotu od 12 do 15 sati, s tim da će otac dete preuzimati od majke, sve u prisutnosti vo- 147 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
ditelja mere nadzora kojeg imenuje centar za socijalni rad i koji nadzornik će nazočiti i jednom nedeljnom susretu i druženju u celosti, s tim da su, prilikom primopredaje deteta, roditelji dužni razmeniti informacije o ishrani, spavanju, zdravlju i svim drugim činjenicama važnim za dobrobit deteta,
koje rešenje ostaje na snazi do pravosnažanog okončanja brakorazvodnog postupka ili do drugačije
odluka suda. Inače, rešenjem Centra za socijalno staranje X od 30.11.2010. godine, roditeljima BB i
AA određen je nadzor nad izvršavanjem roditeljskog staranja u pogledu mal. BA u periodu od
1.12.2010. godine do 30.11.2011. godine.
Majka je dana 14.03.2011. godine i Osnovnom sudu u Valjevu podnela tužbu za razvod braka.
Kod takvog stanja stvari, prvostepeni sud pravilno utvrđuje, da u konkretnom slučaju otac nije
lišen roditeljskog prava, odnosno prava na staranje, u smislu čl.5. pomenute Konvencije, koje uključuje i pravo na određivanje mesta boravka deteta, jer određivanja mesta boravka deteta nesumnjivo
spada u sadržinu prava na roditeljsko staranje, pravilno nalazeći da odluka iz rešenja od 27.01.2011.
godine ne uključuje pravo majke da bez saglasnosti i znanja oca svojevoljno odlučuje o promeni mesta boravka deteta i pravilno zaključuje da je majka nezakonitim odvođenjem deteta u Republiku Srbiju povredila pravo oca na staranje.
Navodi žalbe pravilnost tako utvrđenog činjeničnog stanja i zaključka prvostepenog suda ne dovodi u osnovanu sumnju, a ovo iz sledećih razloga.
Odredbom čl.3. st.1. tačka a) pomenute Konvencije je propisano, da će se odvođenje deteta smatrati nezakonitim, ako predstavlja povredu prava na staranje koje je dobilo lice po zakonu države u
kojoj je dete bilo stalno nastanjeno pre odvođenja ili zadržavanja, s tim što se prema stavu 2. pravo
na staranje iz stava 1 tačka a) može steći pre svega sprovođenje zakona, ili na osnovu sudske ili
upravne odluke, ili na osnovu sporazuma koji ima pravno dejstvo po zakonu odnosne države, dok u
čl.5. tačka a) izraz "pravo na staranje" uključuje prava koja se odnose na staranje o ličnosti deteta a
posebno pravo na određivanje mesta boravka detata.
Imajući u vidu te odredbe konvencije i odredbe Obiteljskog zakona Republike XX koje se odnose na prava i dužnosti u odnosima roditelja i dece, naročito odredbe čl.87. st.3., da dete ima pravo na
život sa svojim roditeljima, čl.99., da roditelji bez obzira živeli zajedno ili odvojeno ravnopravno,
zajednički sporazumno se staraju o detetu i da samo jedan roditelj se stara o detetu ako je drugi
umro, proglašen umrlim, lišen roditeljskog staranja, lišen potpuno poslovne sposobnosti, delimično
lišen poslovne sposobnosti na roditeljsko staranje ili je sprečen, odredbe čl.100. da ako roditelji ne
žive u porodičnoj zajednici, sud će odlučiti sa kojim roditeljem će dete živeti te odrediti način i vreme susreta i druženja sa drugim roditeljem a da se radi zaštite dobrobiti (najboljeg interesa) deteta
susreti i druženje deteta sa roditeljem koji ne živi sa detetom mogu se ograničiti li zabraniti a prema
okolnostima slučaja sud može odrediti osobu u čijoj će se nazočnosti održavati susreti i druženja, koju osobu na zahtev suda predlaže centar za socijalni rad, te odredbu čl.101., da ako se roditelji ne
mogu sporazumeti o ostvarivanju sadržaja roditeljskog staranja ili o ostvarivanju detetovih prava (a
to je pravo deteta na život sa svojim roditeljima iz čl.87. st.3.), sud će u vanparničnom postupku na
predlog roditelja, centra sa socijalno staranje prebivališta deteta ili deteta doneti odluku radi zaštite
najboljeg interesa deteta, drugostepeni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo kada je utvrdio da je majka nezakonito odvela dete i da je time povredila pravo na staranje
ocu i da za takav zaključak prvostepenog suda ne utiče privremena mera od 27.01.2011. godine kojom je odlučeno da će dete živeti sa majkom, jer tom odlukom otac nije lišen roditeljskog prava, odnosno lišen da odlučuje o pitanjima koja bitno utiču na život deteta, kakvo je i pravo na promenu
prebivališta deteta.
U tom smislu neosnovani su navodi žalbe, da je prvostepeni sud učinio metodološku grešku,
jer je odlučivao u ovom predmetu kao da pomenuta Konvencija štiti poslednje stanje prebivališta
a ne poslednje stanje starateljstva, a ovo iz razloga što se pomenuta Konvencija zasniva na načelu
- 148 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
povrataka deteta u zemlju poslednjeg prebivališta, vraćanja na status koji je postojao pre protivpravnog odvođenja, tj. uspostavljanje ranijeg faktičnog stanja, a poslednje prebivalište deteta pre
odvođenja je u X, Republika XX, jer je tu dete živelo od rođenja, pre nego što je odvedeno u Republiku Srbiju.
Kako je prvostepeni sud utvrdio, da je podnosilac zahteva za povratak deteta dokazao da je redovno boravište deteta u državi različitoj od one u koju je dete odvedeno i da je odvođenje deteta
predstavljalo povredu prava na staranje u državi iz koje je dete odvedeno, to je prvostepeni sud pravilno utvrdio da je majka protivpravno odvela dete iz Republike XX u Republiku Srbiju.
Takođe, pravilno je prvostepeni sud našao da nema mesta odbijanju zahteva za povratak deteta,
kojem povratku se suprotstavlja majka, jer nisu ispunjeni uslovi iz čl.13. st.1. tač. b) pomenute Konvencije kojom odredbom je propisano, da sud nije dužan da naloži povratak deteta ako lice koje se
suprotstavlja njegovom povratku dokaže da postoji ozbiljna opasnost da bi povratak izložio dete fizičkoj opasnosti ili psihičkoj traumi ili ga na drugi način doveo u nepovoljan položaj.
Naime, prvostepeni sud je utvrdio, da majka ne tvrdi da je predlagač bio nasilan prema detetu, da
je dete na bilo koji način bilo izloženo fizičkom ili psihičkom nasilju od strane oca i pravilno zaključio da ne postoji ozbiljna opasnost, da bi u slučaju povratka deteta, dete bilo ozbiljno izloženo psihičkoj ili fizičkoj traumi ili na drugi način dovedeno u nepovoljan položaj, imajući pri tom u vidu da
u Republici XX postoji privremena mera od 27.01.2011. godine, da će dete do daljeg živeti sa majkom a da predlagač ima pravo na viđanje sa detetom.
U tom smislu žalba neosnovano ukazuje da je prvostepeni sud neosnovano odbio predložene dokaze, da se pročita medicinska dokumentacija koja se odnosi na oca, da se obavi veštačenje na okolnost na utvrđenje roditeljskih kapaciteta stranaka, sasluša svedok GĐ i pribavi izveštaj organa starateljstva u Z, a ovo iz razloga što prvostepeni sud pravilno nalazi da je ocena o ispunjenosti uslova za
odstupanje od dužnosti vraćanje deteta izuzetna i mora biti zasnovana na nedvosmislenim i čvrstim
dokazima, obzirom da pomenuta Konvencija ostvaruje preventivno dejstvo i njene odredbe o mogućnosti odbijanja zahteva za povratak deteta se tumače restriktivno, a žalba nema konkretne navode
koji bi ukazivali da je bilo opravdano da se izvedu ti dokazi.
Zato drugostepeni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno utvrdio da nije bilo razloga za odbijanje zahteva za povratak deteta, a mehanizam pomenute Konvencije se zasniva na prezumpciji da
protivpravno odvođenje deteta nije u interesu deteta.
Što se tiče same izreke osnovne odluke, drugostepeni sud nalazi da ona nije u skladu sa odredbom čl.1. tačka a) pomenute Konvencije i da je u tom smislu prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je odlučio kao u izreci osnovne odluke.
Naime, u Republici XX je na snazi privremena mera od 27.01.2011. godine, kojom je odlučeno
da će dete živeti sa majkom a da otac ima pravo na viđanje sa detetom, pa kako pomenuta odredba
Konvencije definiše njen cilj, da obezbedi što hitniji povratak deteta, a očigledno je da majka ne može ocu da vrati dete, drugostepeni sud, vodeći računa o tome da se postupak vodi po službenoj dužnosti, nalazi da je nalog, obaveza majke da obezbedi povratak deteta, u smislu njenih roditeljskih
dužnosti i prava, koji se odnose na konkretnu situaciju, obzirom da je nesporno između stranaka, da
majka ima privremeni boravak i Republici XX.
Iz tih razloga a na osnovu čl.387. tač.3. ZPP drugostepeni sud je preinačio izreku prvostepenog
suda i odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Što se tiče dopunskog rešenja od 27.10.2011. godine žalba neosnovano ukazuje da je pobijano rešenje zahvaćeno bitnom povredom postupka iz čl.361. st.2. tač.12. ZPP, jer pobijano rešenje
nema one nedostatke na koje neosnovano ukazuje žalba, tako da se njegova pravilnost mogla ispitati. Naime,izreka tog rešenja nije protivna odredbama postupka, jer se radi o dopunskom rešenju po zahtevu protivnika predlagača, i u tom smislu je izreka razumljiva, kada je odbijen njen
- 149 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
zahtev za naknadu troškova postupka, tako da nije bilo mesta da u izreci stoji da svaka strana
snosi svoje troškove postupka. To što se prvostepeni sud nije pozvao na odredbu čl.207. Porodičnog zakona, ne čini tu odluku nezakonitom, a ovi iz razloga što se ovde radi o neposrednoj primeni pomenute Konvencije, pa s obzirom na ishod postupka pravilno je prvostepeni sud primenio
materijalno pravo kada je odbio zahtev protivnice predlagača za naknadu troškova postupka.
Iz tih razloga a na osnovu čl.387. tač.2. ZPP odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
(Viši sud u Valjevu, Gž2.br.23/11 od 01.12.2011. godine)
232.
Kako posebnim propisima nisu uređena pravila postupka pred redovnim sudom za primenu Konvencije o građansko-pravnim aspektima međunarodne otmice dece, na osnovu odredaba člana 1. stav
2. Zakona o vanparničnom postupku, u postupku izdavanja naloga za povratak deteta primenjuju se
opšte odredbe Zakona o vanparničnom postupka, obzirom na odredbe člana 19. ove konvencije koje
određuju pravnu prirodu naloga o povratku deteta kao nemiritorne odluke.
(Iz Rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev. 2239/10 od 24.02.2010. godine)
IZVRŠENJE RADI ODRŽAVANJA LIČNIH
ODNOSA SA DETETOM
(Član 234. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
233.
Viđanje deteta na javnom mestu nije u njegovom najboljem interesu. Mesto viđanja odnosno
održavanja ličnih odnosa mll. dece i tužene kao javno mesto u Jabuci, definisano je na neodređen i
nedovoljno jasan način, pa se osnovano postavlja pitanje izvršivosti ove privremene mere. Tačno je
da je Centar za socijalni rad "Solidarnost" Pančevo u svom izveštaju od 13.03.2012. godine dao mišljenje i predlog da se kontakt tužene sa decom ostvaruje na javnom mestu u Jabuci, bez bližeg određenja, ali je u takvom situaciji postojala obaveza suda da saslušanjem predstavnika navedenog centra
i aktivnijom ulogom u saslušanju stranaka odredi na tačno kom javnom mestu će se odvijati viđanje.
I konačno osnovano se žalbom ukazuje da se postavlja pitanje da li je predloženo i određeno mesto
viđanja u skladu sa odredbom čl.6. st.1. Porodičnog zakona kojim je propisano da je u svim aktivnostima koje se tiču deteta svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta. Bez obzira što iz
spisa predmeta i utvrđenja prvostepenog suda proističe da postoji izvestan otpor dece prema majci za
sada se, uzimajući u obzir uzrast dece, odnosno činjenicu da je mll. rođena 31.01.2002. godine a mll.
09.11.2007. godine kao i činjenicu da iste trebaju sa majkom da provode vreme od 8 sati na dan viđanja, ne može sa sigurnošću izvesti zaključak da je predloženi model održavanja ličnih odnosa dece
i majke najoptimalniji i da se njime u dovoljnoj meri štite interesi mll. dece i stvaraju pretpostavke
za njihov pravilan psihofizički razvoj. Iz navedenih razloga rešenje je ukinuto i predmet vraćen na
ponovni postupak na osnovu odredbe čl.387. tač.3. ZPP. U ponovnom postupku otkloniće se učinjena bitna povreda postupka, preispitati da li je javno mesto adekvatno mesto viđanja, pri čemu se ukazuje prvostepenom sudu da on nije strogo vezan za predlog i mišljenje Centra za socijalni rad već da
isti treba da ceni u skladu sa ostalim dokazima i okolnostima konkretnog slučaja, a potom doneti nova i zakonita odluka.
(Iz Rešenja Višeg suda u Pančevu 1-Gž 2.br.9/12 od 16.05.2012. godine)
- 150 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
234.
Neprihvatljivo je istovremeneo koegzistiranje dve privremene mere suprotne sadržine u istoj pravnoj stvari, sa važenjem do pravosnažnog okončanja parničnog postupka.
Prvostepeni sud je rešenjem od 13.10.2005. godine delimično usvojio predlog tužilje za određivanje privremene mere, pa je tuženi obavezan da omogući tužilji kontaktiranje sa mlt. detetom, tako
što će tužilja svakog vikenda počev od petka u 15 sati kada dete ide pre podne u školu, odnosno
17,30 sati kada dete ide popodne u školu, pa zaključno do nedelje u 18 sati, preuzimati dete ispred
kuće u Sremskoj Kamenici i na isto mesto ga vraćati nedeljom u 18 sati. Sa delom predloga da se dete njoj poveri na čuvanje i vaspitanje sve do pravosnažnog okončanja postupka, tužilja je odbijena.
Privremena mera određena je do pravosnažnog okončanja postupka. Rešenjem od 21.07.2006. godine, usvojen je predlog tužilje za donošenje rešenja o dopuni privremene mere određene rešenjemod
30.10.2005. godine i odlučeno je da će mlt. dete pola letnjeg i pola zimskog raspusta provesti sa ocem, a
drugu polovinu sa majkom i to tako što će za vreme letnjeg raspusta od završetka školske godine pa do
31.07.2006. godine boraviti kod oca, a kod majke počev od 1. avgusta pa do početka nove školske godine, a na zimskom raspustu prvi deo raspusta kod oca, a drugi deo kod majke. Citirana privremena mera
je određena do pravosnažnog okončanja postupka. Ožalbenim rešenjem prvostepeni sud je usvojio u celosti predlog tužilje za određivanje privremene mere i odlučio da se dete stranaka, poverava na samostalno vršenje roditeljskog prava tužilji, kao majci. Obavezan je tuženi, kao otac da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje mlt. deteta mesečno plaća 15% od svojih redovnih mesečnih novčanih primanja
umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje, počev od dana donošenja rešenja, pa
ubuduće, svakog prvog do desetog u mesecu za tekući mesec na ruke zakonske zastupnice mlt. deteta,
sve u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja. Utvrđen je način održavanja ličnih odnosa između
mlt.deteta i tuženog – oca i to tako što će se njihovo viđanje odvijati svakog drugog vikenda počev od
petka u 19 časova, pa do nedelje u 19 časova, tako što će tuženi dete preuzimati na adresi tužilje i na istu
adresu dete vraćati. Privremena mera je određena do pravosnažnog okončanja postupka.
Osnovano se žalbi tuženog ističe da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo. Odredbama člana 291. ZIP-a propisano je da se privremena mera može odrediti pre pokretanja i u toku sudskog ili upravnog postupka, kao i po okončanju tih postupaka, sve dok izvršenje ne bude sprovedeno.
Odredbe člana 296. stav 1. istog zakona predviđaju da će se u rešenju kojim se određuje privremena mera odrediti vreme trajanja te privremene mere.
Iz stanja u spisima evidentno je da u ovom postupku koegzistiraju dve privremene mere određene do pravosnažnog okončanja postupka, kojima su po zahtevima tužilje u istoj stvari donete odluke
protivrečne sadržine. Prvostepeni sud je prilikom donošenja pobijanog rešenja, propustio da stavi
van snage prethodna rešenja o privremenoj meri čija je sadržina suprotna ožalbenom rešenju i time
doveo do pravno neprihvatljive situacije, da u istoj pravnoj stvari do pravosnažnog okončanja postupka koegzistiraju dva rešenja kojima je vršenje roditeljskog prava i način održavanja ličnih odnosa mlt. deteta sa parničnim strankama uređen na potpuno različit način.
(Iz Rešenja Višeg suda u Novom Sadu, poslovni broj Gž. 2-15/10 od 23.03.2010. godine)
235.
Donošenje rešenja o izvršenju, u ovakvoj situaciji, opravdano je samo ako se na drugi način, odnosno dobrovoljno, ne izvršava obaveza iz izvršne isprave, odnosno ako izvršni dužnik
svojim radnjama onemogućava ostvarivanje kontakata između deteta i drugog roditelja.
- 151 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
Dana 28.05.2009. godine izvršni poverilac S.S., je podneo predlog za dozvolu izvršenja tvrdeći
da mu izvršni dužnik K.S. počev od 09.05.2009. godine, onemogućava održavanje ličnih kontakata
sa zajedničkim detetom, na način određen u izvršnoj ispravi.
Pobijanim rešenjem o izvršenju, naloženo je izvršnom dužniku da u roku od 3 dana omogući izvršnom poveriocu viđanje sa mldb. V.S. po određenom modelu, pod pretnjom izricanja novčane kazne u iznosu od 3.000,00 dinara, po članu 45. ZIP. Određeno je da će se izvršnom dužniku izricati
novčane kazne sve dok ukupni zbir izrečenih novčanih kazne ne dostigne desetostruki iznos prve izrečene kazne koji postupak će se ponavljati dok izvršni dužnik ne izvrši svoju obavezu, te da je izvršni dužnik koji ispuni svoju obavezu u ostavljenom roku dužan da o tome bez odlaganja obavesti
sud i pruži nesumnjive dokaze.
Imajući u vidu odredbe člana 6. stav 1. i člana 61. Porodičnog zakona, odredbu člana 9. tačka 3.
Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta, stanje u celokupnim spisima predmeta, a posebno
izjave izvršnog poverioca i izvršnog dužnika date na zapisnik od 11.02.2010. godine, ovaj sud je našao da je žalba izvršnog dužnika osnovana, te da nisu ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o izvršenju. Naime, izvršni poverilac je na zapisniku od 11.02.2010. godine izjavio da ne može tačno da se
seti koliko ga je puta izvršni dužnik onemogućila u viđanju deteta u periodu od 9. maja do 28. maja,
ali da je to bilo oko 3-4 puta i to na taj način što je izvršni dužnik govorila da je dete bolesno ili da
ima obaveze. Takođe je naveo da je dana 09. maja mogao da vidi dete ali na kraći period, te da mu
ovom prilikom izvršni dužnik nije onemogućila da vidi dete, već da je skratila vreme viđanja. Dalje
je izjavio da viđa dete svakog drugog vikenda, da dužnik ne pravi nikakav problem u ostvarivanju
njegovih prava, a da vreme provedeno sa detetom zavisi od konkretnih obaveza njegovih i detetovih,
ali da viđa dete i više nego što je izvršnom ispravom određene, odnosno gotovo svaki vikend.
Iz navedene izjave izvršnog poverioca, proizilazi, da isti redovno viđa svoje mldb. dete, te da
radnje izvršnog dužnika K.S., koje su u nekolicini slučajeva uticale na to da izvršni poverilac ne vidi
dete u traženo ili presudom određeno vreme, nisu usmerene na onemogućavanje održavanja ličnih
kontakata oca sa mldb. V., pa donošenje rešenja o izvršenju u konkretnom slučaju nije opravdano.
Presudom Opštinskog suda u Novom Sadu, poslovni broj P.3676/06 od 14.03.2007. godine, određen je način održavanja ličnih kontakata između ovde izvršnog poverioca i mldb. deteta, a koji je u
najboljem interesu deteta. Međutim ovakva odluka suda predstavlja samo preporučeni model viđanja, kojim se štiti interes deteta, ali i roditelja sa kojim dete ne živi.
Odlukom suda se ne mogu predvideti sve životne situacije, te su roditelji ti koji u konkretnim
slučajevima moraju uz dogovor i kompromis, vodeći prvenstveno računa o interesima, pravima i željama svoga deteta, odrediti način održavanja ličnih kontakata. U konkretnom slučaju u interesu je
deteta da održava lične kontakte sa ocem, kao i sa njegovim, ali i majčinim srodnicima, pa je u slučajevima održavanja porodičnih svečanosti i skupova, celishodno odstupiti od predviđenog modela
viđanja.
Zadržavanje deteta u slučaju bolesti, ne prestavlja radnju onemogućavanja viđanja, jer je u najboljem interesu deteta da ne menja mesto boravka do ozdravljenja, bilo da se nalazi kod oca ili kod majke.
Takođe, stranke moraju imati u vidu, da obaveze njihove ćerke ne predstavljaju razlog za izostanak viđanja sa jednim od roditelja u određeno vreme, jer roditelj sa kojim dete treba da boravi u tom periodu,
osim navedenog prava, mora na sebe preuzeti i obaveze koje mldb. V. u tom periodu ima.
(Iz Rešenja Višeg suda u Novom Sadu, Gž. 2958/10 od 10.06.2010. godine)
236.
Odredbom čl. 6. Porodičnog zakona propisano je da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta a čl. 61. st. 1. i 2. istog zakona
- 152 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
propisano je da dete ima pravo da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi a da
pravo deteta da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi može biti ograničeno samo
sudskom odlukom kada je to u najboljem interesu deteta.
Međutim, osnovano žalbom tuženi ukazuje da je pogrešno prvostepeni sud primenio materijalno
pravo kada je doneo odluku da određena privremena mera pored toga što traje do okončanja spora
istovremeno i menja odluku o vršenju roditeljskog prava i načinu održavanja ličnih odnosa utvrđenih
presudom Opštinskog suda u Vršcu P.br.813/2008. od 10.07.2008. iz razloga što se pravosnažna presuda kojom je odlučeno o poveravanju deteta i vršenju roditeljskog prava, u ovom slučaju presuda
Opštinskog suda u Vršcu P.813/08 od 10.07.2008. može izmeniti samo donošenjem nove presude, a
ne donetom privremenom merom, jer je upravo svrha donošenja privremene mere da zaštiti najbolji
interes deteta do donošenja nove presude, a istovremeno ne prejudicira odluku o glavnom tužbenom
zahtevu. Sa tih razloga pobijano rešenje je u navedenom delu preinačeno.
(Viši sud u Pančevu, Gž.br.1882/10 od 06.07.2010. godine)
MESNA NADLEŽNOST ZA IZVRŠENJE RADI VRAĆANJA
ZAPOSLENOG NA RAD
(Član 236. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
237.
Prema utvrđenju prvostepenog suda, tužilja je zaposlena kod tuženog, a po zanimanju je
ekonomista sa završenom višom ekonomskom školom.
Dana 30.09.2009. godine direktor tuženog je tužilji uputio ponudu za izmenu ugovorenih uslova
rada, koja je tužilji dostavljena 01.10.2009. godine. U ponudi je između ostalog navedeno da se ista
odnosi na tužilju, koja je po zanimanju ekonomista i koja radi na radnom mestu knjigovođa operater
u ŠU K., te da se ponuda upućuje radi zaključenja Aneksa ugovora o radu od 12.10.2009. godine.
Nadalje je navedeno da se tužilji nudi izmena ugovorenih uslova rada radi premeštaja na poslove kuvara u ŠU K., te da premeštaj uslovljen potrebama procesa i organizacije rada.
Tuženi je sa tužiljom dana 12.10.2009. godine zaključio Aneks ugovora o utvrđivanju prava,
obaveza i odgovornosti pod br. 01-1801/2 kojim su izvršene izmene Ugovora o utvrđivanju prava,
obaveza i odgovornosti br. 01-1478 od 03.07.2006. godine. Članom 2. Aneksa br. 01-1801/2 je navedeno da se menja čl. 4. Ugovora br. 01-1478, tako što će tužilja oba vljati poslove kuvara u ŠU K.
počev od 12.10.2009. godine. U istom članu je navedneo da će tužilja vršiti pripremu materijala i
hrane, servirati obroke, otpremati hranu na radilišta, raspoređivati hranu po porcijama, po potrebi
servirati gostima-strankama po nalogu, trebovati namirnice, odgovarati za higijenu u restoranu, kao i
za kvalitet hrane, te da će za svoj rad neposredno odgovarati šefu kuhinje i rukovodiocu RJ.
Tužilji je utvrđena zarada u visini od 2650 bodova, a ostale odredbe Ugovora br. 01-1478 su
ostale na snazi neizmenjene.
Kod tuženog je dana 12.10.2009. godine izvršena reorganizacija na taj način što su od šest
radnih jedinica napravljene dve radne jedinice, a iz razloga smanjenja gubitka. Sa činom reorganizacije došlo je i do promene u sistematizaciji radnih mesta. U ŠU K. pre reorganizacije je po
- 153 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
stojala administracija i tri radne jedinice, tako da je spajanjem ovih radnih jedinica nastao višak
zaposlenih. Sa ciljem da nijedan radnik ne ostane bez posla, zaposleni koji su posle reorgnizacije
bili višak, premeštani su na radna mesta na kojima je njihovo angažovanje bilo potrebnije i gde je
bio povećan obim rada, što je slučaj i sa tužiljom koja je sa radnog mesta knjigovođa operater
premeštena na radno mesto kuvar.
Pravilnikom o sistematizaciji poslova i zadataka br. 110 od 01.11.2002. godine, izmenama i dopunama Pravilnika, te poslednjom izmenom od 22.09.2009. godine za radno mesto knjigovođa operater u ŠU K. predviđena je kao neophodna srednja stručna sprema ekonomske škole IV stepena, a
istim aktima za radno mesto kuvar u ŠU K. predviđena je kao neophodna srednja stručna sprema ili
KV i to IV ili III stepena.
Na osnovu pravilno i potpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pogrešno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo i doneo pogrešnu odluku kojom je odbio tužbeni zahtev tužilje, a na šta se
osnovano ukazuje žalbom.
Prema odredbi člana 171. stav 1. tačka 1. i stava 2. Zakona o radu poslodavac može zaposlenom
da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada (aneks ugovora) i u slučaju premeštaja na drugi odgovarajući posao zbog potreba procesa i organizacije rada. Odgovarajućim poslom u smislu stava 1. tačka
1. ovog člana smatra se posao za čije se obavljanje zahteva ista vrsta i stepen stručne spreme koji su
utvrđeni ugovorom o radu.
U konkretnom slučaju Ugovorom o utvrđivanju prava, obaveza i odgovornosti br. 01-1478 od
03.07.2006. godine tužilji su bili povereni poslovi knjigovođa operater za koje je zahtevan 4. stepen
stručne spreme i ekonomska škola. Dakle, da bi neki posao bio odgovarajući za tužilju potrebno je
da taj posao po vrsti i stepenu stručne spreme odgovara poslovima knjigovođe operatera. Takođe,
ovaj sud konstatuje da jeste ovlašćenje poslodavca da svojim opštim aktom definiše poslove i opis
poslova svakog radnog mesta, potrebno radno iskustvo, vrstu i stepen stručne spreme prema sadržaju
i složenosti poslova koji su potrebni za uspešno obavljanje određenih poslova. Međutim, okolnost da
tuženi u svom aktu za poslove kuvara nije utvrdio uslove u pogledu zahtevane vrste stručne spreme,
ne može se razumeti tako da je svaka stručna sprema tog stepena odgovarajuća za poslove kuvara.
Ovo iz razloga što je sadržaj ovih poslova određen već u samom nazivu radnog mesta i nije pitanje
poslovne politike, organizacije rada i poslovanja preduzeća, kao ni procene potreba tuženog, zbog
čega je, po oceni ovog suda, povređeno pravo tužilje da joj izmenom ugovorenih uslova rada bude
obezbeđen odgovarajući posao. Dakle, ovaj sud, bez upuštanja u ocenu celishodnosti i opravdanosti
ovako postavljenih zahteva iz akta o sistematizaciji, nalazi da je pogrešno stanovište prvostepenog
suda da je posao kuvara za tužilju odgovarajući samo zato što se za obavljanje tih poslova zahteva 4
stepen stručne spreme, a ne konkretizuje se vrsta stručne spreme. Stav ovog suda proizilazi upravo iz
opisa poslova kuvara (priprema materijala i hrane, serviranje obroka, otpremanje hrane na radilišta,
raspoređivanje hranu po porcijama, po potrebi serviranje gostima-strankama po nalogu, trebovanje
namirnica, odgovornost za higijenu u restoranu, kao i za kvalitet hrane), jer je očigledno da ti poslovi
ne odgovaraju ekonomskoj struci koja je utvrđena Ugovorom o radu zaključenim između tužilje i tuženog imajući u vidu i značaj ovih poslova koji proizilazi iz Zakona o bezbednosti hrane ("Sl. glasnik RS", br. 41/2009). Ovde se ne radi ni o srodni strukama, pa se dakle ne može govoriti o odgovarajućim poslovima.
Kako iz navedenih razloga (a ne i zbog različite visine zarade što tužilja neosnovano ističe kao
razlog nezakonitosti osporenog Aneksa) nisu bili ispunjeni uslovi za premeštaj tužilje na drugo radno mesto iz člana 173. stav 1. tač. 1. Zakona o radu, to je prvostepena presuda preinačena i tužbeni
zahtev usvojen u celosti.
(Presuda Apelacionog suda u Novom Sadu posl. br. GŽ1-67/11 od 02.11.2011. godine)
- 154 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
ROK ZA PODNOŠENJE PREDLOGA ZA
IZVRŠENJE
(Član 237. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
238.
Činjenica da je izvršni poverilac ostvario pravo na starosnu penziju i da prima penziju od
Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, nije razlog koji sprečava izvršenje u smislu odredbe člana 15. Zakona o izvršnom postupku, te izvršni poverilac ima pravo da se vrati na rad na
osnovu pravnosnažne i izvršne presude kojom je izvršni dužnik obavezan da ga vrati na rad.
Pobijanim rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Novom Sadu poslovni broj I.15971/10 od
23.12.2010. godine, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Osnovnog suda u Novom Sadu poslovni broj P1.539/2010 od 20.05.2010. godine, određeno je izvršenje tako što je obavezan izvršni
dužnik da izvršnog poverioca vrati na rad i rasporedi na poslove koji odgovaraju njenoj stručnoj
spremi i znanju u roku od osam dana od dana prijema rešenja, te je određeno da se izvršnom dužniku
u slučaju da ne izvrši ovu obavezu izriče novčana kazna u iznosu od 30.000,00 dinara. Protiv navedenog rešenja žalbu je blagovremeno izjavio izvršni dužnik.
Ovaj sud je našao da je prvostepeno rešenje doneto bez bitnih povreda odredaba postupka i uz
pravilnu primenu odredaba Zakona o izvršnom postupku. Suprotno žalbenim navodima, činjenica da
je izvršni poverilac ostvarila pravo na starosnu penziju, te da prima penziju od Fonda za penzijsko i
invalidsko osiguranje, nije razlog koji sprečava izvršenje u smislu odredbe člana 15. ZIP-a. Naime,
korisnik starosne penzije ima pravo da se zaposli u smislu odredbe člana 121. stav 1. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, te u konkretnom slučaju izvršni poverilac kao korisnik starosne
penzije ima pravo da se vrati na rad. Iz navedenih razloga okolnost da je ista ostvarila pravo na penziju nije od uticaja na pravilnost i zakonitost pobijanog rešenja o dozvoli izvršenja. Imajući u vidu
sve navedeno, žalba izvršnog dužnika je odbijena, a prvostepeno rešenje potvrđeno shodno odredbi
člana 387. stav 1. tačka 2. ZPP-a u vezi odredbe člana 27. ZIP-a.
(Iz Rešenja Višeg suda u Novom Sadu, poslovni broj Gž. 627/11 od 24.03.2011. godine)
NAKNADA IZGUBLJENE ZARADE U SLUČAJU VRAĆANJA
ZAPOSLENOG NA RAD
(Član 239. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
239.
Kada zaposleni prema poslodavcu ne podnese u zakonom propisanom prekluzivnom roku
predlog za izvršenje radi vraćanja na rad, na osnovu izvršne isprave koja sadrži takvu kondemnatornu odluku, tada pravo na naknadu štete u vidu izgubljene zarade zbog nezakonitog
- 155 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
prestanka radnog odnosa postoji samo da isteka roka u kome je zaposleni mogao podneti takav predlog za izvršenje.
Prema razlozima ožalbene presude, sledi da je tužilac bio zaposlen kod tužene Republike Srbije
u Sekretarijatu unutrašnjih poslova u Beogradu, Ministarstva unutrašnjih poslova, počev od 10. decembra 1993. godine do 28. aprila 1999. godine, kada mu je radni odnos prestao disciplinskom presudom, disciplinskog suda MUP-a RS, Sekretarijata unutrašnjih poslova u Beogradu od 18. oktobra
1999. godine, odnosno presudom Višeg disciplinskog suda MUP-a RS od 12. novembra 1999. godine, koje su odluke, kao nezakonite, poništene presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu od 24.
aprila 2002. godine i obavezana tužena da tužioca vrati na rad i rasporedi na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi i radnim sposobnostima. Navedena prvostepena presuda parničnog
suda potvrđena je presudom Okružnog suda u Beogradu od 6. novembra 2002. godine. Nakon donošenja ovih presuda tužilac se, sa advokatom, usmenim putem, obraćao načelniku Policijske
uprave za Grad Beograd, koji ga je uputio da se obrati kadrovskoj službi u Ulici 29. novembra,
radi vraćanja na rad, što tužilac nije učinio. Tužilac je Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu
podneo predlog za izvršenje protiv tužene na osnovu pravnosnažne presude Prvog opštinskog suda u Beogradu od 24. aprila 2002. godine, i to u pogledu odluke o troškovima parničnog postupka, na osnovu kojeg je doneto rešenje o izvršenju od 3. jula 2003. godine i određeno izvršenje
protiv tužene, radi naplate troškova parničnog postupka. U utuženom vremenskom periodu, počev od marta 1999. godine do maja 2006. godine, tužilac se nalazio na evidenciji nezaposlenih lica Nacionalne službe za zapošljavanje i nije obavljao drugi rad, za koji bi mu bila isplaćivana naknada, odnosno zarada. Kako je pravosnažnom presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu od
24. aprila 2002. godine, koja je potvrđena presudom Okružnog suda u Beogradu od 6. novembra
2002. godine, utvrđeno da je tužiocu nezakonito prestao radni odnos, to je po nalaženju prvostepenog suda tužbeni zahtev tužioca osnovan za period od marta 1999. godine do oktobra 2002. godine, imajući u vidu ida tužilac u tom periodu nije ni po kom osnovu ostvario prihode nakon prestanka radnog odnosa, a ostvario bi zaradu i regres za godišnji odmor za traženi period da nije
došlo do nezakonitog otkaza. Međutim, po nalaženju prvostepenog suda, ne postoji odgovornost
tužene za pretrpljenu štetu nastalu kod tužioca u vidu izgubljene zarade za period od novembra
2002. godine do maja 2006. godine, s obzirom da je, usled propuštanja od strane tužioca da preduzme adekvatne radnje kako bi se vratio na rad, tužilac izgubio zaradu koju bi ostvario da je
vraćen na rad, na osnovu pravosnažne sudske odluke, posebno imajući u vidu i da je tužilac pokrenuo izvršni postupak za izvršenje pravnosnažne sudske presude kojom je vraćen na rad samo
u pogledu odluke o troškovima parničnog postupka, propuštajući da iskoristi zakonske mogućnosti za ostvarivanje svog prava da se vrati na rad i prava na zaradu, koja bi mu po osnovu rada pripadala u predstojećem periodu.
U situaciji kada je pravosnažnom presudom poništena odluka o prestanku radnog odnosa tada je
stvoren osnov za građanskopravnu odgovornost za naknadu štete zbog nezakonitog prestanka radnog
odnosa, kada je kao pravna posledica došlo do umanjenja imovine zaposlenog, kao oštećenog. Normativan osnov sadržan je u odredbi člana 172. u vezi člana 154. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.
Radi toga, pravilan je zaključak iz ožalbene presude da tužilac ima pravo na naknadu štete za period od prestanka radnog odnosa. Činjenični osnov za taj zaključak je pravosnažna presuda Prvog
opštinskog suda u Beogradu od 24. aprila 2002. godine (ova presuda je postala pravosnažna 6. novembra 2002. godine, a izvršna 14. decembra 2002. godine). To pravo na naknadu štete, zaposleni
ostvaruje za period od prestanka radnog odnosa do vraćanja na rad, pod uslovom da je podneo predlog za izvršenje vraćanjem na rad zaposlenog na osnovu izvršne isprave - odluke o vraćanju na rad.
- 156 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
Međutim, u ovoj situaciji, tužilac je imao presudu od 24. aprila 2002. godine, koja sadrži i kondemnatornu odluku o vraćanju zaposlenog na rad, i to na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj
spremi i radnim sposobnostima.
Međutim, on predlog za izvršenje radi vraćanja na rad nije podneo. Kada zaposleni ne podnese
predlog za izvršenje radi vraćanja na rad, na osnovu izvršne isprave, koja sadrži takvu kondemnatornu odluku, prema poslodavcu, tada pravo na naknadu štete ostaje samo do isteka roka u kome je mogao podneti takav izvršni predlog.
Prvostepeni sud je u odnosu na potraživanje tužioca na naknadu štete za period od 1. jula 2003.
godine do 31. maja 2006. godine pravilno primenio materijalno pravo kada je našao da za taj period
tužilac nema pravo na naknadu štete. Ovo zato što taj period obuhvata vreme posle isteka roka od
šest meseci u kome je tužilac, kao poverilac, mogao podneti, u smislu člana 212. tada važećeg Zakona o izvršnom postupku, izvršni predlog radi vraćanja na rad. Takav predlog on nije podneo, zbog
čega je izgubio pravo na vraćanje na rad, pa time i na naknadu štete za taj period.
Navod žalbe tužioca da se on obraćao načelniku Policijske uprave za Grad Beograd, da mu je on
u dva navrata saopštio da on ide kući i da čeka, je pravno bez značaja. Kada tužilac pita u žalbi gde
je nakon pravosnažnosti i izvršnosti presude pošao i kome da se obrati, zanemaruje pravilo o prinudnom izvršenju sudskih odluka, pa i odluka o vraćanju na rad. Zbog toga, navod njegove žalbe da je
prvostepeni sud propustio da osim svedoka Z.K. sasluša i N.I., koji je prisustvovao odlasku tužioca u
Policijsku upravu Grada Beograda, da bi se vratio na rad, u odnosu na potraživanje naknade štete za
ovaj period je bez činjeničnog pokrića. Ovo i sa razloga što je N.I., prema navodima žalbe, advokat punomoćnik tužioca, pa je znao i morao znati kako se izvršavaju prinudnim putem sudske odluke, a
isto važi i za tužioca. Konačno, nepoznavanje prava šteti.
Navod žalbe tužioca da on nije radnik iz proizvodnje, već pripadnik Ministarstva unutrašnjih poslova, što prvostepeni sud zanemaruje, pravno je bez značaja, jer pod jednakim uslovima ostvaruju vraćanje
na rad svi zaposleni kojima je nezakonito prestao radni odnos, a isto važi i za tužioca. Tužilac te uslove
nije ispoštovao, zbog čega je izgubio pravo na naknadu štete za opredeljeni period. Radi toga, pobijana
presuda je u tom delu pravilna i na zakonu zasnovana, a žalba tužioca u tom delu neosnovana.
(Iz presude Apelacionog suda u Beogradu GžI-5344/10 od 1.12.2011. godine)
PREDLOG ZA IZVRŠENJE
(Član 252. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
240.
I. U postupcima izvršenja na osnovu verodostojne isprave radi namirenja potraživanja
po osnovu komunalnih i sličnih usluga pred sudom, gde je predlog za izvršenje podnet pre
01.06.2012. godine, tj. pre započinjanja rada izvršitelja, sud zadržava nadležnost.
II. Sud ne može obustaviti izvršenje i ukinuti sprovedene izvršne radnje po predlogu izvršnog poverioca koji predlaže da izvršenje sprovede izvršitelj, iako se time ne dira u stečena
prava trećih lica, u postupcima započetim pre 01.06.2012. godine.
U postupku rešavanja spornog pravnog pitanja Građansko odeljenje Vrhovnog kasacionog suda,
utvrđujući da su ispunjeni uslovi za zauzimanje pravnog shvatanja zauzelo je navedeni pravni stav.
- 157 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
Sporno pravno pitanje glasi:
"Na koji način sud treba da postupa u započetim postupcima izvršenja na osnovu verodostojne
isprave, radi namirenja potraživanja po osnovu komunalnih i sličnih usluga nakon početka primene
odredbi člana 251. do 256. Zakona o izvršenju i obezbeđenju i početka rada izvršitelja, odnosno da li
sud u započetim postupcima zadržava nadležnost ili se po službenoj dužnosti mora oglasiti nenadležnim i obustaviti izvršenje, kao i ako zadržava nadležnost, da li po predlogu izvršnog poverioca kojim izvršni poverilac predlaže da izvršenje sprovede izvršitelj, sud može obustaviti izvršenje i ukinuti sprovedene izvršne radnje, ako se time ne dira u stečena prava trećih lica".
Prvi osnovni sud je shodno članu 181. stav 1. ZPP uz zahtev priložio i sopstveno tumačenje
spornog pravnog pitanja.
Zakon o izvršenju i obezbeđenju objavljen je u "Službenom glasniku RS" broj 31/2011 dana
09.05.2011. godine i shodno članu 363. stupio na snagu osmog dana od objavljivanja (17.05.2011.
godine). Navedenim članom početak primene pomeren je na period po isteku 4 meseca od dana stupanja na snagu (17.05.2011.godina), osim odredaba koje se odnose na izvršitelje, koje će se primenjivati po isteku jedne godine od dana stupanja na snagu ovoga zakona, tj. od 17.05.2012. godine.
Po članu 253. ZIP izvršitelj zaključkom odlučuje o predlogu za izvršenje. Član 325. stav 1. tačka
2. ZIP propisuje da izvršitelj postupa po predlogu za izvršenje na osnovu verodostojne isprave radi
ostvarenja novčanog potraživanja po osnovu izvršenih komunalnih i sličnih usluga.
Shodno članu 359. stav 5. ZIO izvršitelji će početi sa radom u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ZIO. Za spornu vrstu izvršenja propisana je njihova isključiva nadležnost, koja je trebala da se ostvaruje od 17.05.2012. godine.
Član 317. st.1. ZIO određuje da izvršitelj stupa na dužnost danom polaganja zakletve pred ministrom. Kako je 14 prvoizabranih izvršitelja položilo zakletvu pred ministrom 31.05.2012. godine i
započelo sa radom 01.06.2012. godine, pa da se isključiva nadležnost predviđena posebnom glavom
ZIO mogla primenjivati tek od trenutka kada su izvršitelji počeli sa radom, tj. od 01.06.2012. godine.
Nadležnost u postupku za namirenje potraživanja po osnovu komunalnih i sličnih usluga do početka
rada izvršitelja mogla je biti samo sudska. Članovi 252. do 256. mogu se primeniti u pogledu predviđene isključive nadležnosti izvršitelja, od dana kada su položili zakletvu i započeli sa radom, u skladu člana 317. stav 1. ZIO.
Ako se analiziraju predlozi za izvršenje na osnovu verodostojne isprave radi ostvarenja novčanog potraživanja po osnovu izvršenih komunalnih i sličnih usluga podnetih sudu do dana stupanja na
dužnost izvršitelja, tj. 01.06.2012. godine, može se uočiti da postoje tri vrste-grupe predmeta:
- da je podnet predlog, a nije doneto rešenje o izvršenju,
- da je sud doneo samo rešenje o izvršenju,
- da je nakon donošenja rešenja o izvršenju došlo do sprovođenja nekih radnji.
Do 01.06.2012. godine izvršni poverilac jedino je i mogao podneti predlog za sprovođenje ove
vrste izvršenja u sudu. Ukoliko bi se stalo na stanovište da sud ne može zadržati nadležnost u započetim postupcima, te da obustavi postupke i prepusti izvršnim poveriocima mogućnost da podnesu
nove predloge za sprovođenje izvršenja sada nadležnom izvršitelju, neefikasnost rada državnog organa, omogućila bi postojanja nedeletvornog pravnog leka u vremenskom periodu od dana podnošenja predloga za izvršenje, što bi predstavljalo i kršenje prava na delotvorni pravni lek iz člana 13.
Evropske konvencije o ljudskim pravima. U većem broju predmeta, potraživanja bi postala zastarela.
Stoga, započeti postupci bez obzira u kojoj fazi, shodno članu 358. stav 1. ZIO, okončaće se pred sudom po odredbama tog zakona.
Zakonodavac nije imao intenciju, da se veliki broj započetih postupaka pred sudom obustavljaju,
zbog buduće isključive nadležnosti izvršitelja. Da je to bila njegova volja, bila bi regulisana i posebnom odredbom kao što je učinjeno u vezi nadležnosti za odlučivanje po pravnim lekovima (član 358.
- 158 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
stav 2). Na to ukazuje i član 252. stav 1. ZIO, da ovaj posebni postupak započinje pred izvršiteljem
podnošenjem upravo njemu predloga za izvršenje.
Član 3. stav 6. ZIO predviđa da sud pred kojim je postupak pokrenut zadržava nadležnost i kada
je ovim zakonom propisana nadležnost više sudova. Zakon ne daje konkretan odgovor u pogledu zadržavanja nadležnosti suda, kada je započeo sa radom izvršitelj.
Član 70. stav 1. ZIO predviđa da se postupak sprovođenja izvršenja od strane izvršitelja pokreće
predlogom izvršnog poverioca. Ni u ovoj odredbi nije predviđena mogućnost da se postupak sprovođenja izvršenja od strane izvršitelja može započeti na neki drugi način. Članom 76. stav 2. ZIO predviđeno je da ako je postupak izvršenja započet kod izvršitelja, postupak izvršenja pred izvršiteljem će se
obustaviti, ako izvršni poverilac promeni izbor o načinu sprovođenja izvršenja, tako što predloži da izvršenje sprovede sud. Zakon ne sadrži odredbu koja predviđa da izvršni poverilac može da promeni izbor o načinu sprovođenja izvršenja, tako što će predložiti da izvršenje sprovede izvršitelj, a ne sud.
Ceneći pravnu prirodu postupka izvršenja u konkretnom slučaju, da se posebno želi ostvariti
hitnost i delotvornost radi ostvarivanja komunalne delatnosti, bilo bi necelishodno vršiti promenu
nadležnosti, koja bi nosila gubitak vremenskog roka u postizanju efikasnosti i brzini sprovođenja
izvršenja.
Država ima pravo da preuzme sankciju, preko svog organa-suda, u upotrebi prinude u društvu. To čini sam na traženje nosioca povređenog prava. Ta vrsta sankcije ima procesno pravnu
prirodu i stoga se norme zakona moraju tumačiti tako da se obezbedi što efikasnija i delotvornija
procesno pravna sankcija u zaštiti i realizaciji prava, posebno kada se na ovaj način obezbeđuje
obavljanje delatnosti od opšteg interesa. I logičko i ciljno tumačenje zakonskih odredbi vodi
istom zaključku.
(Pravni stav zauzet je na sednici Građanskog odeljenja od 25.09.2012. godine)
POKRETANJE POSTUPKA
(Član 257. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
241.
U konkretnom slučaju sud nije obrazlagao niti uzeo u obzir prilikom odlučivanja, da je tužilac u
novopostavljenom predlogu za određivanje privremene mere, izneo druge razloge, koji nisu bili navedeni u prvobitno postavljenom predlogu za određivanje privremene mere koji je pravnosnažno odbijen od strane suda, a to su razlozi da je tuženi svojim ponašanjem onemogućio poslovanje društva,
te društvu preti da stane sa poslovanjem zbog čega bi 67 zaposlenih radnika ostalo bez posla, jer je
za donošenje svih bitnih odluka društva, potrebna saglasnost oba člana društva prema članu 7. st. 1. i
čl. 3. st. 6. Aneksa Ugovora o izmenama i dopunama osnivačkog akta društva navedeno je da tuženi
kao manjinski vlasnik sa 20% udela u potpunosti onemogućava rad i upravljanje tužioca kao većinskog vlasnika sa 80% udela. Dakle, osnovano se u žalbi tužioca navodi da predlog za određivanje
privremene mere od 12.11.2009. godine suštinski drugačiji od istog predloga koji je sudu podnet prilikom podnošenja tužbe, jer su u novom predlogu izneti novi razlozi koji ranijim predlogom nisu obuhvaćeni, a koje prvostepeni sud nije ni cenio, zbog čega je pogrešno primenio odredbu čl. 279. st. 1.
Zakona o parničnom postupku i pogrešno postupio kada je odbacio predlog tužioca za određivanje
privremene mere.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Pž. 6788/2010 od 25.02.2010. godine)
- 159 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
NADLEŽNOST I SASTAV SUDA
(Član 258. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
242.
Za odlučivanje po predlogu za određivanje privremene mere, kada predmet obezbeđenja
nenovčanog potraživanja u vanparničnom postupku predstavlja izdata i evidentirana menica
predlagača, je privredni sud na čijem području se nalazi sedište organizacije - Narodne banke
Srbije koja vodi Registar o izdatim menicama.
Ukoliko je postupak obezbeđenja pokrenut pre pokretanja parničnog postupka, nadležan je sud
koji je nadležan za odlučivanje u prvom stepenu o osnovanosti potraživanja, a za obezbeđenje na
stvarima i pravima o kojima se vode javne knjige ili drugi registri isključivo je nadležan sud na čijem području se nalazi sedište organa ili organizacije koja vodi tu knjigu odn. registar - član 258. st.
2. i 6. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Prinudna naplata sa računa klijenta vrši se sa svih računa klijenta kod banaka na kojima on ima
sredstva i vrši se, između ostalog, na osnovu dospelih menica - član 47. Zakona o platnom prometu.
Prinudna naplata može se vršiti na osnovu menica samo ako su i menice evidentirane u registru
menica koji vodi Narodna banka Srbije - član 47 a st. 1. i 3. Zakona o platnom prometu.
U Registar menica upisuje se serijski broj menice, matični broj dužnika, odnosno jemca ili avaliste, datum izdavanja menice, datum dospeća menice, iznos na menici a ako je reč o blanko menici podaci o osnovu izdavanja i iznos iz osnova izdavanja, datum i vreme registrovanja menice. Registar
menica je javna knjiga i vodi se u elektronskom obliku, a podaci iz ovog Registra dostupni su na internet strani NBS.
Tačka 10. Odluke o bližim uslovima, sadržini i načinu vođenja Registra menica i ovlašćenja propisuje da Narodna banka Srbije upisuje u registar privremenu meru o zabrani izvršenja menice.
U konkretnoj situaciji, predmet obezbeđenja nenovčanog potraživanja predstavlja izdata i evidentirana menica predlagača, te - kako se radi o stvari tj. hartiji od vrednosti o kojoj se vodi registar - shodno
citiranim propisima proizilazi da je u konkretnom slučaju za odlučivanje po predlogu za određivanje privremene mere isključivo mesno nadležan Privredni sud na čijem području se nalazi sedište organizacije
- Narodne banke Srbije koja vodi Registar o izdatim menicama, shodno članu 258. stav 6. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, R. 95/2012 od 11.01.2013. godine)
243.
U situaciji da je predlog za određivanje privremene mere podnet posle pokretanja parničnog
odn. drugog postupka, u kome se odlučuje o osnovanosti potraživanja čije se obezbeđenje traži,
onda u postupku obezbeđenja takvog potraživanja odluke donosi onaj sud koji odlučuje o potraživanju.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 456/11 od 02.03.2011. godine)
- 160 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
244.
Zbog toga što samo iz ocene podnetih dokaza proizilazi verovatnost postojanja potraživanja čije
se obezbeđenje traži, to označavanje numeracije parničnih predmeta u predlogu za određivanje privremene mere, po tužbama koje je svaki od predlagača pojedinačno podneo protiv protivnika predlagača osnovnom sudu a radi naplate novčanih potraživanja, ne predstavlja adekvatan dokaz o postojanju novčanog potraživanja prema protivniku predlagača, čije se obezbeđenje traži predloženom privremenom merom.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Pvž. 30/11(2) od 19.01.2011. godine)
245.
U postupku po žalbi protiv rešenja o prekidu postupka ne postoje uslovi da drugostepeni sud odluči o predlogu za određivanje privremene mere o kome prvostepeni sud nije odlučio pre donošenja
rešenja o prekidu - drugostepeni sud može odlučivati samo o predlogu koji je podnet u toku postupka
po žalbi, a ne i o onom koji je podnet pred prvostepenim sudom.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Pž. 723/11 (2) od 18.02.2011. godine)
246.
Postupak obezbeđenja nije samostalan postupak, već je on "u funkciji" drugog postupka, onog u
kome se odlučuje o potraživanju čije se obezbeđenje traži.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 3443/10 (3) od 23.12.2010. godine)
247.
Ako je predlog za određivanje privremene mere podnet istovremeno ili po pokretanju parničnog, odnosno drugog postupka u kome se odlučuje o osnovanosti potraživanja čije se obezbeđenje
traži, u postupku obezbeđenja postupa i odluke donosi sud, koji odlučuje o potraživanju.
Prema stanju u spisima predmeta izvršni poverilac je podneo predlog za obezbeđenje novčanog
potraživanja od 2.514.616,80 dinara, Trgovinskom sudu u K. tražeći da sud odredi privremenu meru
zabrane izvršnom dužniku da otuđi 52.000 litara šljivovog destilata. U predlogu za obezbeđenje, izvršni poverilac navodi da je pred Trgovinskim sudom u K. pokrenuo i izvršni postupak, predlogom
za prinudno izvršenje prenosom novčanih sredstava sa računa dužnika na račun poverioca, kao popisom i procenom pokretnih stvari, a radi naplate navedenog novčanog potraživanja.
Obzirom da je pred privrednim (trgovinskim) sudom u K. u toku postupak izvršenja (predmet
Iv.) a da je postupak obezbeđenja pokrenut istovremeno kada je postupak izvršenja pokrenut, te imajući u vidu da se izvršenje sprovodi za naplatu potraživanja za koje se traži predmetno obezbeđenje,
mišljenje Privrednog apelacionog suda da je u ovoj pravnoj stvari nadležan da postupa Privredni sud
u K.
Naime, odredbom čl. 264. st. 3. Zakona o izvršnom postupku, propisano je da ako je postupak
obezbeđenja pokrenut istovremeno ili po pokretanju parničnog, odnosno drugog postupka u kome se
odlučuje o osnovanosti potraživanja čije se obezbeđenje traži, u postupku obezbeđenja postupa i odluke donosi sud, odnosno drugi organ koji odlučuje o potraživanju. Kako se o potraživanju poverioca
koje je predmet obezbeđenja već odlučuje u postupku izvršenja kod Privrednog suda u K. to je navedeni sud i nadležan je da postupa po predlogu za obezbeđenje, koji je podneo izvršni poverilac.
(Iz rešenja Privrednog apelacionog suda, R. 32/10 od 11.03.2010. godine)
- 161 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
POSEBNA PRAVILA POSTUPKA
OBEZBEĐENJA
(Član 260. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
248.
Zahtev za obezbeđenje parničnih troškova istaknut u žalbi protiv rešenja o određivanju privremene mere kada je rešenje doneto odmah po prijemu tužbe, bez dostavljanja tužbe sa predlogom tuženom na izjašnjenje - blagovremeno je podnet.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Pž. 8010/10 (1) od 22.04.2010. godine)
PRAVNI LEKOVI
(Član 264. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
249.
Viši sud u Valjevu oglašava se stvarno nenadležnim za odlučivanje o žalbi tužilje izjavljene protiv rešenja Osnovnog suda u Valjevu-Sudska jedinica Mionica II-11 P.br.2170/11 od 2.11.2011. godine.
Spise predmeta dostaviti Osnovnom sudu u Valjevu-Sudska jedinica u Mionici na dalji postupak
kao stvarno i mesno nadležnom sudu.
Prvostepenim rešenjem usvojen je predlog tuženog pa je delimično ukinuto i stavljeno van snage
rešenje Opštinskog suda u Mionici P.br.192/01 od 23.01.2008. godine kojim je određena privremena
mera obezbeđenja novčanog potraživanja zabranom otuđenja i opterećenja kat. parc. 310/08,310/7 i
314 sve KO Mionica, koje su upisane na ime tuženog u posedovnom listu 554 KO Mionica, pa je naloženo RGZ Službi za katastara nepokretnosti u Mionici da navedenu privremenu meru upisanu kao
teret u ovom delu briše.
Protiv ovog rešenja blagovremeno je izjavila žalbu tužilja zbog bitnih povreda odredaba postupka i sa predlogom da se pobijano rešenje ukine ili preinači u smislu navoda u žalbi.
Ocenjujući u postupku prethodnog ispitivanja po žalbi da li je stvarno nadležan u smislu čl.17.
st.1. ZPP, da odlučuje o ovoj žalbi, Viši sud je našao da nije stvarno nadležan za postupanje po žalbi,
već da je stvarno nadležan Osnovni sud u Valjevu.
Sudska jedinica Mionica. Naime, odredbom čl.360. st.2. ZIO je predviđeno da danom početka
primene ovog zakona prestaje nadležnost višeg suda da odlučuje u drugom stepenu o žalbama na odluke osnovnih sudova u izvršnim postupcima.
Kako se ovde radi o žalbi protiv rešenja koje je doneto na osnovu odredbi čl.291. ZIO to se u
stvari ova žalba ima smatrati prigovorom o kome u smislu odredaba čl.264. ZIO odlučuje osnovni
sud.
Iz ovih razloga a na osnovu čl.17. st.1. i čl.21. ZPP, odlučeno je kao u izreci ovog rešenja.
(Viši sud u Valjevu, Gž. br.18 /12 12.01.2012. godine)
- 162 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
ROČIŠTE I SPORAZUM STRANAKA
(Član 267. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
250.
Izvršenje na osnovu sporazuma o zasnivanju založnog prava na pokretnim stvarima se može odrediti samo prodajom pokretnih stvari određenih tim sporazumom, a ne i na drugoj imovini izvršnog
dužnika.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 1502/11 od 23.06.2011. godine)
KAD SE MOŽE ODREDITI PRIVREMENA MERA
(Član 285. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
251.
Pobijanim rešenjem obavezan je tužilac da dozvoli vraćanje iznetih stvari tuženog, pobrojanih na
zapisniku suda sa lica mesta od 8.01.2013. godine, u prostoriju toplotne podstanice, u prizemlju
zgrade u Bečeju, i da preda ključeve od toplotne podstanice tuženom Đ.M., kao i da mu omogući nesmetano korišćenje iste, sve u roku od 8 dana od dana prijema rešenja, pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Protiv navedenog rešenja žalbu je blagovremeno izjavio tuženi telegramom dana 07.03.2013.
godine koji je dopunio podneskom od 11.03.2013. godine, pobijajući ga iz svih zakonskih razloga, te
je predložio da drugostepeni sud pobijano rešenje ukine.
Žalba tužioca je osnovana. Izvršni postupakIspitujući pobijano rešenje u granicama razloga navedenih u žalbi, pazeći po službenoj dužnosti na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana
361. stav 2. tačke 1, 2, 5, 7. i 9. ZPP-a i na pravilnu primenu materijalnog prava u smislu odredbe
člana 372. stav 2. ZPP-a u vezi člana 388. ZPP-a, ovaj sud je našao da je prvostepeno rešenje doneto
pogrešnom primenom odredbe člana 296. Zakona o izvršenju i obezbeđenju uz bitnu povredu parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. ZPP-a.
Iz stanja u spisima proizilazi da je rešenjem Višeg suda u Novom Sadu posl. br. Gž. 2217/12 od
24.07.2012. godine usvojena žalba tuženog, a rešenje Osnovnog suda u Novom Sadu, Sudska jedinica u Bečeju, poslovni broj V S1 P. 5367/11 od 12.06.2012. godine kojim je određena privremena
mera kojom je naloženo tuženom da u roku od 8 dana oslobodi od svojih stvari prostoriju koja ima
namenu toplotne podstanice u prizemlju zgrade u Bečeju, a predmet vraćen prvostepenom sudu na
ponovni postupak. Podneskom od 13.09.2012. godine tužilac je uredio tužbu sa predlogom za izdavanje privremene mere. Podneskom od 26.09.2012. godine tužilac je izvestio sud da je tuženi vratio
svoje stvari u spornu prostoriju, a iz koje prostorije je iste iselio nakon donošenja drugostepenog rešenja o privremenoj meri. Rešenjem od 05.11.2012. godine prvostepeni sud je ponovo odredio privremenu meru sa nalogom tuženom da oslobodi od svojih stvari prostoriju toplotne podstanice u prizemlju zgrade. Na navedeno rešenje tuženi je uložio žalbu dana 16.11.2012. godine. Podneskom od
20.12.2012. godine tužilac je urgirao sprovođenje rešenja o privremenoj meri od 05.11.2012. godine.
Zaključkom od 10.01.2013. godine naloženo je tuženom da postupi po privremenoj meri, a sprovo- 163 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
đenje rešenja zakazano za 18.01.2013. godine s početkom u 11,00 časova. Na licu mesta dana
18.01.2013. godine privremena mera je izvršena.
Rešenjem Višeg suda u Novom Sadu posl. br. Gž. 14/2013 od 10.01.2013. godine usvojena je
žalba tuženog, a predlog tužioca za određivanje privremene mere od 08.06.2011. godine je odbijen.
Dana 21.02.2013. godine tuženi je podneo predlog za protivizvršenje te tražio da se isti usvoji a tužilac obaveže kao u izreci pobijanog rešenja. Navedeni predlog priključen je u parnični spis, a na
osnovu istog doneto je pobijano rešenje, na osnovu čl. 78. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Pogrešno je pravno stanovište prvostepenog suda da se o predlogu za protivizvršenje odlučuje u
parničnom postupku, te se osnovano žalbom tužioca ukazuje da je pobijano rešenje zahvaćeno bitnom povredom parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. ZPP-a, jer prvostepeni sud nije naveo razloge zašto i na osnovu čega nalaže tužiocu "da dozvoli vraćanje iznetih stvari tuženog".
U parničnom postupku sud odlučuje o predlogu za određivanje privremene mere, kao jednom od
sredstava obezbeđenja, primenjujući odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju u pogledu uslova,
ukoliko uslovi za izdavanje privremene mere nisu predviđeni Zakonom o parničnom postupku ili
drugim zakonom. Privremena mera se sprovodi, u izvršnom postupku i na osnovu odredbi Zakona o
izvršenju i obezbeđenju, putem izvršnog odeljenja istoga suda, na predlog poverioca ili po službenoj
dužnosti, kad je to zakonom propisano.
U postupku izvršenja rešenja o obezbeđenju shodno se primenjuju dredbe zakona koji uređuje
postupak izvršenja, ako odredbama člana 257-264. ZIO nije nešto drugo predviđeno.
Prema odredbi člana 263. ZIO-a rešenje o obezbeđenju donosi sud, pri čemu iz sadržine odredbe člana 258. proizilazi da je za donošenje odluke po predlogu pre pokretanja parničnog postupka
nadležno izvršno odeljenje suda koji je nadležan za odlučivanje u pravom stepenu, a ako je predlog
podnet istovremeno ili po pokretanju parničnog postupka, u postupku obezbeđenja postupa i odluke
donosi sud koji odlučuje o potraživanju, odnosno parnični sud.
Reč je o funkcionalnoj nadležnosti za donošenje odluke po predlogu za obezbeđenje. Međutim,
odredbama ZPP-a i ZIO-a, nije predviđena funkcionalna nadležnost parničnog suda za sprovođenje
rešenja o obezbeđenju. Stoga, odluku o predlogu za privremenu meru donosi parnični sud, te ako je
zakonom propisano da se ista ima sprovesti po službenoj dužnosti, dostavlja ga na sprovođenje nadležnom izvršnom sudu.
U protivnom privremena mera se sprovodi na predlog poverioca, što proizilazi iz odredbe člana
263. ZIO-a kojim je propisano da rešenje o obezbeđenju sprovodi sud ili izvršitelj, i shodne primene
odredbe člana 69. st. 1. ZIO, kojom je propisano da sud po službenoj dužnosti sprovodi izvršenje samo kada su za to ispunjeni zakonom propisani uslovi. U svim ostalim slučajevima izvršenje se sprovodi po predlogu poverioca.
Iz navedenog proizilazi da je sprovođenje rešenja o obezbeđenju, pa i privremene mere, moguće
samo u izvršnom postupku, po pravilima propisanim Zakonom o izvršenju i obezbeđenju.
Protivizvršenje je specifičan institut izvršnog postupka koji je regulisan odredbom čl. 78. ZIO-a
kojim je propisano da izvršni dužnik može sudu podneti predlog za protivizvršenje, kada je izvršenje
već sprovedeno, te zahtevati da mu izvršni poverilac vrati ono što je izvršenjem dobio, između ostalog, ako je izvršna isprava pravosnažno odnosno konačno ukinuta, preinačena ili stavljena van snage.
Ovaj predlog se može podneti u roku od 15 dana od dana dostavljanja odluke izvršnom dužniku.
Pošto rešenje o privremenoj meri ima dejstvo rešenja o izvršenju, a privremena mera se sprovodi
u izvršnom postupku, na predlog poverioca ili po službenoj dužnosti, predlog za protivizvršenje podnosi se izvršnom sudu koji u izvršnom postupku, odlučuje o osnovanosti predloga za protivizvršenje,
na osnovu odredbi od čl. 78. do čl. 80. ZOIO, a ne parničnom sudu koji je doneo odluku po predlogu
za obezbeđenje.
- 164 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
U daljem toku postupka, prvostepeni parnični sud će izdvojiti predlog za protivizvršenje iz parničnog spisa, i dostaviti ga izvršnom odeljenju istog suda, radi donošenja odluke po predlogu za protivizvršenje.
Sa razloga napred iznetih, na osnovu člana 401. st. 1. tač. 3. ZPP-a, doneo odluku kao u izreci.
(Iz Rešenja Višeg suda u Novom sadu, poslovni br. Gž. 1348/2013 od 18.04.2013. godine)
252.
Prvostepeni sud je radi raspravljanja o predlogu za određivanje privremene mere zakazao ročište. Nakon održanog ročišta, doneo je pobijano rešenje, kojim je predlog za određivanje privremene mere odbio, nalazeći da nisu ispunjeni uslovi iz čl. 293. i 296. Zakona o izvršenju i obezbeđenju (dalje: Zakon). Iz takvog obrazloženja prvostepenog suda proizlazi da je ocenu ispunjenosti uslova za određivanje privremene mere raspravljao primenom odredaba o uslovima za određivanje privremene mere za obezbeđenje novčanog potraživanja, kako to predlogom tužioca u tužbi
nije jasno naznačeno, suprotno članu 257. stav 2. Zakona. Ovom odredbom je predviđeno da se u
predlogu za obezbeđenje navodi potraživanje čije se obezbeđenje traži, zakonski razlozi za obezbeđenje, činjenice i dokazi iz kojih sud utvrđuje verovatnost postojanja zakonskih razloga za
obezbeđenje. Pri tome prvostepeni sud, obrazlažući da nije učinjena verovatnim činjenica u vezi
sa postojanjem uslova za određivanje privremene mere, raspravlja da li, s obzirom na oblik proizvoda tužioca i proizvoda tuženog, postoji mogućnost zabune u prometu. Iz toga bi proizašlo da
raspravlja o uslovima u vezi sa zahtevima tužioca koji nisu novčane prirode. Upravo to, rešenje
prvostepenog suda čini nejasnim i nerazumljivim, našta žalbom tužilac osnovano ukazuje.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Pž. 3399/2012 od 18.04.2012. godine)
253.
Izvršenje radnje koja je predmet tužbenog zahteva u pogledu istih stvari ne može se odrediti privremenom merom.
Ocenivši da bi se predloženom privremenom merom iscrpeo tužbeni zahtev (tj. da bi njenim
usvajanjem bilo prejudicirano rešenja spora, jer bi se kroz predloženu privremenu meru tužiocu predala roba, čiji je zahtev za predaju deo tužbenog zahteva) - prvostepeni sud je našao da ista nije dozvoljena. Zbog toga je pobijanim rešenjem predlog odbacio.
Dakle, tužbenim zahtevom traži se obavezivanje tuženog na predaju stvari, a u predmetnoj parnici je predložena privremena mera kojom bi se takođe naložilo tuženom da preda deo stvari čija je
predaja predmet tužbenog zahteva. Iz tih razloga pravilan, je zaključak prvostepenog suda da je
predloženom privremenom merom iscrpljen tužbeni zahtev u pogledu dela opreme koji se podudara
u tužbenom zahtevu i privremenoj meri. Činjenica da je tužbenim zahtevom kvantitativno obuhvaćena veća količina opreme od one koja je obuhvaćena privremenom merom ne menja suštinski ocenu
da je u onom delu opreme koji je predmet i tužbenog zahteva i privremene mere - suštinski kvalitativno tužbeni zahtev iscrpljen donošenjem odluke po privremenoj meri.
U tom smislu, žalbeni navodi (da je sud pogrešno ocenio iscrpljenost zahteva privremenom merom) - nisu osnovani. To dokazuje činjenica da bi izvršenje eventualno određene privremene mere
po predlogu zapravo uslovilo predaju svih predmeta u vrednosti od 53.213.094,00 dinara, koji su obuhvaćeni i zahtevom tužbe tj. čije se vraćanje tužbenim zahtevom traži. Otuda je pravilan zaključak
- 165 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
suda da bi se određivanjem privremene mere prejudicirala odluka o ovom delu zahteva odn. da predložena privremena mera u tom delu iscrpljuje zahtev. Na pravilnost ove ocene suda ne utiče činjenica da postoje stvari koje su predmet tužbenog zahteva, a nisu istovremeno i predmet predložene privremene mere.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Pž. 8641/2012 od 12.10.2012. godine)
254.
Na osnovu člana 285. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, o predlogu za određivanje privremene mere, koja može trajati najkasnije do pravnosnažnog okončanja parnice, nakon pravnosnažnosti odluke o glavnom zahtevu odlučuje se u izvršnom postupku.
Pobijano rešenje Privredni apelacioni sud ispitao je na osnovu člana 372. u vezi člana 388. Zakona o parničnom postupku i našao da žalba tužioca nije osnovana.
Na osnovu člana 350. Zakona o parničnom postupku, a s obzirom da tuženi nije dostavio odgovor na tužbu, prvostepeni sud je doneo presudu zbog propuštanja u odnosu na tužbeni zahtev - usvojio je zahtev tužioca, obavezujući tuženog na isplatu traženog novčanog potraživanja sa kamatom.
Predlog za određivanje privremene mere je odbio, nalazeći da nisu ispunjenja oba za to predviđena
uslova, propisana Zakonom o izvršenju i obezbeđenju odn. da nije ispunjen uslov koji se tiče dokazivanja opasnosti od osujećenja naplate utuženog potraživanja, jer – kako i prvostepeni sud obrazlaže tužilac nije dokazao da tuženi preduzima konkretne radnje kojima se osujećuje ili znatno otežava
ostvarenje tužiočevog potraživanja.
O predlogu tužioca za određivanje ove privremene mere prvostepeni sud je pravilno odlučio odbivši ga, pravilno našavši da nisu ispunjeni uslovi iz člana 293. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Tužilac je predlog za određivanje privremene mere zasnovao na tvrdnji da se račun tuženog nalazi u
blokadi, ali nije dokazao da tuženi preduzima radnje kojima svoju imovinu tj. sredstva otuđuje, prikriva ili na drugi način njima raspolaže i time osujećuje ili znatno otežava naplatu tužiočevog potraživanja. Privredni apelacioni sud napominje da je odluka prvostepenog suda o tužbenom zahtevu u
stavu prvom izreke pravnosnažna, iz čega proizilazi da tužilac, na osnovu člana 285. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, u posebnom postupku obezbeđenja ima mogućnost predlaganja privremene mere radi obezbeđenja sada novčanog potraživanja po izvršnoj ispravi, sve dok izvršenje ne bude sprovedeno, dokazujući ispunjenost uslova iz člana 293. ovog Zakona.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Pž. 9167/2012 od 25.10.2012. godine)
255.
Po prirodi stvari, van ročišta se mogu izuzetno izvoditi samo pisani dokazi, i to isključivo radi
utvrđivanja činjenica koje se odnose na uslove za određivanje privremene mere.
Tačni su Navodi tuženog (da se dokazi po pravilu izvode na raspravi, a da u konkretnoj stvari prvostepeni nije zakazao ročište na kome bi dokazi bili izvedeni) – su tačni.
Međutim, Zakon o izvršenju i obezbeđenju (za koje takođe tačno tuženi u žalbi navodi da se
shodno primenjuju i u postupku odlučivanja o privremenim merama primenom drugih materijalnopravnih propisa - u ovom slučaju Zakona o žigovima), predviđa je da se privremena mera može odrediti i bez izjašnjenja protivne strane. Dakle, i bez održavanja ročišta.
- 166 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
U svakom slučaju, dokazi se izvode na okolnost postojanja uslova za određivanje privremene mere,
pa se bez održavanja ročišta mogu izvesti samo pisani dokazi radi utvrđivanja činjenica koje su bitne za
odlučivanje o predlogu za određivanje privremene mere.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Pž. 9535/2012(2) od 6.12.2012. godine)
256.
Osnovni sud nije nadležan za postupanje po predlogu izvršnog poverioca za određivanje privremene mere a u vezi postupka koji se vodi pred organom uprave opštine.
(Viši sud u Čačku, Gž. 574/11)
257.
Za određivanje privremene mere u procesnom smislu opšte je pravilo da se suprotnoj strani da mogućnost da o predlogu raspravlja (da se zakaže ročište i izvedu dokazi) a u materijalnom da postoji verovatnost potraživanja i mogućnost da će dužnik osujetiti ili otežati naplativost. Izuzetak je da se o privremenoj meri odluči mimo rasprave i on je rezervisan samo za tri
situacije:1. ako bi poverilac trpeo nenadoknadivu ili teško nadoknadivu štetu, 2. ako se radi o
otklanjanju neposredne opasnosti protivpravnog oštećenja stvari ili gubitka i teškog ugrožavanja prava i 3. radi sprečavanja nasilja.
Odluka o privremenoj meri doneta je bez održanog ročišta i pre nego što se tuženi o predlogu izjasnio čime je učinjena bitna povreda postupka iz čl.361. st.2. tačka 7. ZPP jer je tuženom onemogućeno raspravljanje.
Odredbom čl.265. ZIP određena su posebna pravila postupka obezbeđenja kojima je određeno
da sud može izuzetno doneti rešenje o obezbeđenju pre dostavljanja predloga protivnoj stranci i pre
nego što je protivnoj stranci omogućio da se o predlogu izjasni ako bi predlagač obezbeđenja mogao
pretrpeti nenadoknadivu ili teško nadoknadivu štetu, radi otklanjanja neposredne opasnosti protivpravnog oštećenja stvari ili gubitka i teškog ugrožavanja prava i radi sprečavanja nasilja. U svim
ostalim slučajevima pravilo je da se o privremenoj meri raspravlja, da se izvedu dokazi eventualno
saslušaju stranke ali samo radi utvrđivanja postojanja zakonskih razloga za obezbeđenje pri čemu se
dokazi izvode radi utvrđivanja osnovanosti zahteva do stepena verovatnoće. S obzirom da iz tužbe i
priloga uz tužbu ne proizilazi ni jedan od razloga iz stava 1. tačka 1-3. čl.265. ZIP nije bilo mesta
donošenju odluke o privremenoj meri pre dostavljanja predloga tuženom zbog čega je tužena onemogućena da raspravlja.
Prema opštim pravilima određenim u članu 302. ZIP za određivanje privremene mere za obezbeđenje nenovčanog potraživanja potrebno je da se ispune dva kumulativna uslova da izvršni poverilac
učini verovatnim postojanje potraživanja i opasnost da će se ostvarenje potraživanja osujetiti ili znatno otežati. Izuzetno ista se može odrediti i kad izvršni poverilac učini verovatnim da je mera potrebna da bi se sprečila upotreba sile ili nastanak nenadoknadive štete.
U pogledu prvog uslova koji se tiče verovatnosti tužiočevog prava iz tužbe i priloga proizilazi da
je tužilac sa tuženom zaključio ugovor o zakupu državne zemlje sa određenim rokom, da su tim ugovorom kao otkazni razlog predvideli neplaćanje zakupnine i da je tužena tužiocu otkazala ugovor o
zakupu jer on zakupninu nije platio. Prvostepeni sud u odluci o privremenoj meri ničim nije obrazložio iz čega utvrđuje verovatnost tužiočevog prava a iz priloga uz tužbu i kasnije datog odgovora na
tužbu proizilazi suprotno.
- 167 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
Pravni standard "nenadoknadiva šteta" ne tiče se finansijskog i materijalnog stanja predlagača
mere obezbeđenja, već finansijske situacije dužnika i njegove subjektivne namere da izbegne plaćanje ukoliko raspolaže imovinom koja je predmet spora. S obzirom da je tužena Republika Srbija i da
se radi o novčanom potraživanju nije jasno iz čega prvostepeni sud zaključuje da bi eventualna šteta
koju bi pretrpeo tužilac bila nenadoknadiva jer je upravo suprotno s obzirom da se Republici Srbiji
ne može staviti na teret nemogućnost novčanog plaćanja.
(Viši sud u Pančevu, Gž.br.613/11 17.05.2011. godine)
258.
Rešenje je nerazumljivo zbog toga što se privremenom merom zabranjuje M. S. da zastupa tuženu i ako M.S. nije stranka u ovom postupku pa nije jasno na koji način bi se ovakva privremena mera izvršila jer je doneta u odnosu na lice koje nije parnična stranka. Parnična stranka je samo udruženje Zajednica Rumuna u Srbiji.
Osnovni razlog zbog kojeg je prvostepeni sud doneo privremenu meru i zabranio M.S. da zastupa tuženu je pouzdanost u registar u kojem je još uvek kao zastupnik registrovan tužilac a postupak
registracije odluka sa vanredne skupštine je prekinut. Međutim ovaj razlog je nerazumljiv jer prema
Zakonu o udruženjima ("Sl.glasnik RS", br.51/09) neobaveznost upisa u registar je jedna od najznačajnijih novina tog zakona. Upisom u registar udruženje stiče status pravnog lica i za njega tada nastupa mogućnost samostalnog nastupanja u pravnom prometu, uživanje određenih povlastica, konkurisanje za budžetska sredstva i dr. ali udruženje ne mora da bude registrovano i tada se za njega primenjuju pravila o ortakluku. Da bi se odredila privremena mera nenovčanog potraživanja poverilac
mora da učini verovatnim svoje potraživanje i da je mera potrebna ako on to ne učini da bi se sprečila upotreba sile ili nastanak nenadoknadive štete. Tačno je da sud može privremeno da uredi sporni
odnos da bi se otklonila opasnost od nasilja ili veće nenadoknadive štete ali za svoju odluku po tom
osnovu prvostepeni sud uopšte nije dao razloge jer nije jasno koja šteta bi nastupila za tužioca zbog
toga što ne zastupa Zajednicu Rumuna u Srbiji niti u čemu se ogleda opasnost od nasilja. Samo u činjenici ko će zastupati Zajednicu Rumuna u Srbiji da li tužilac kao raniji zastupnik ili M.S. kao novoizabrani ne može se videti nikakvo nasilje.
Polazeći od činjenice da je udruženje dobrovoljna, nedobitna organizacija koja se zasniva na slobodi udruživanja više fizičkih i pravnih lica, a radi ostvarivanja zajedničkog ili opšteg cilja i interesa
posebno nema razloga da sud privremeno uređuje sporne odnose i da se time meša u slobodu udruživanja odnosno samostalnost udruženja da odlučuje o svim bitnim pitanjima, a da pri tome tužilac u
dosadašnjem toku postupka nije ni pružio dokaze na okolnosti verovatnosti svog zahteva.
U ponovljenom postupku prvostepeni sud će da utvrdi činjenice u pogledu verovatnosti tužiočevog potraživanja da li se i u čemu ogleda za tužioca nenadoknadiva šteta i da li ima i u čemu se ogleda opasnost od nasilja koje bi opravdale donošenje privremene mere a posebno će ceniti da li se takva mera može doneti u odnosu na lice koje nije parnična stranka.
(Viši sud u Pančevu, Gž.br.1407/11 od 18.10.2011. godine)
259.
Odredbom čl. 285. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, stav 1. propisano je da privremenu
meru može odrediti sud, a sprovesti sud ili izvršitelj pre pokretanja, u toku, kao i po okončanju sudskog ili upravnog postupka, sve dok izvršenje ne bude sprovedeno. Stavom 2. istog člana je propisano, da rešenje kojim se određuje privremena mera ima pravno dejstvo pravnosnažnog rešenja o izvršenju.
- 168 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
Po stanovištu Privrednog apelacionog suda, gore navedena zakonska odredba utiče, kako na
funkcionalnu nadležnost, kada su u pitanju odluke koje se donose u sprovođenju privremene mere,
ali i na dozvoljenost izjavljivanja pravnog leka, protiv odluke suda donete u postupku sprovođenja
privremene mere.
Imajući u vidu odredbu čl. 285. st. 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, odlučujući o predlogu
za obezbeđenje, u ovom slučaju nenovčanog potraživanja tužioca, određujući rešenjem od
03.10.2011. godine privremenu meru, prvostepeni sud je u parničnom postupku, doneo rešenje koje
ima pravno dejstvo pravnosnažnog rešenja o izvršenju.
U ovom slučaju, privremena mera je određena kao jedno od taksativno propisanih sredstava
obezbeđenja, iz čl. 261. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Kako je ista, a u skladu sa čl. 285. st. 2. po svom pravnom dejstvu rešenje o izvršenju, u tom slučaju sadrži i sredstvo obezbeđenja, iz čl. 19. st. 3. Zakona o izvršenju i obezbeđenju (sredstva izvršenja radi ostvarivanja nenovčanog potraživanja), a to je izvršenje obaveze činjenjem.
Imajući gore navedeno u vidu, a obzirom da je u toku parničnog postupka, sud koji je odredio privremenu meru, koja ima pravno dejstvo pravnosnažnog rešenja o izvršenju, isti sud, to je on, u skladu sa
čl. 258. st. 3. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, funkcionalno nadležan da donosi odluke koje su potrebne u sprovođenju privremene mere, kao sredstva obezbeđenja, koje ima pravno dejstvo rešenja o izvršenju. Parnični sud je to u konkretnom slučaju i učinio, primenjujući odredbe čl. 218. st. 1. i 2. Zakona o
izvršenju i obezbeđenju, a što je učinjeno i u skladu sa odredbom čl. 259. st. 2. Zakona o izvršenju i
obezbeđenju.
Odluku jeste doneo parnični sud, ali je reč o odluci iz čl. 218. st. 1. i 2. Zakona o izvršenju i
obezbeđenju, protiv koje nije dozvoljen pravni lek. Navedeno iz razloga, jer se radi o odluci kojom
se u skladu sa članom 36. st. 3., i članom 263. st. 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, a u vezi sa čl.
218. st. 1. i 2. istog zakona, sprovodi rešenje o obezbeđenju, a u ovom slučaju privremena mera, koja
ima pravno dejstvo rešenja o izvršenju. Pri navedenom, u skladu sa čl. 69. st. 1. Zakona o izvršenju i
obezbeđenju, sud sprovodi izvršenje po službenoj dužnosti, kada su za to ispunjeni uslovi propisani
zakonom.
Iz gore navedenih razloga, u pitanju je odluka suda, tj. rešenje od 25.10.2011. godine, koje je doneto u postupku sprovođenja rešenja o izvršenju, a radi obezbeđenja nenovčanog potraživanja, protiv
koje nije dozvoljen pravni lek.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Pž. 10348/2011 od 14.12.2011. godine)
260.
Iz ovakvog obrazloženja prvostepenog suda ostaje nejasno da li prvostepeni sud smatra da se izrečenom privremenom merom obezbeđuje novčano ili nenovčano potraživanje izvršnog poverioca i
koje je to potraživanje. Iz navoda iznetih u predlogu za određivanje mere, s obzirom da je među
strankama zaključen Ugovor o građenju, po kome je izvršni dužnik izvođač radova, proizašlo bi da
se predlog izvršnog poverioca da se on ovlasti da o trošku izvršnog dužnika izvrši određene građevinske radove, zato što izvršni dužnik nije izveo kvalitetno ili ih uopšte nije izveo, zasniva na pravu
iz člana 620. Zakona o obligacionim odnosima (u daljem tekstu: ZOO) i pravu iz člana 291. ZOO. U
svakom slučaju, sadržina predložene mere, samim tim, ne upućuje da se radi o meri kojom se obezbeđuje potraživanje, već o meri kojom se isto izvršava. Nakon prinudnog izvršenja privremene mere,
koja je usvojena i određena pobijanim rešenjem, nije jasno kakav bi to tužbeni zahtev izvršni poverilac uopšte istakao prema izvršnom dužniku u tužbi koju bi bio dužan da pokrene radi opravdanja
predložene mere. Suštinski, na ovaj način bi se prejudicirala odluka u sporu između stranaka.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 3264/10 od 2.12.2010. godine)
- 169 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
261.
Privremena mera ne predstavlja meru izvršenja radi namirenja potraživanja, već meru
njegovog obezbeđenja, pa se, uz ispunjenje određenih zakonskih uslova, može odrediti prema
dužniku u stečaju.
Prema članu 73. Zakona o stečajnom postupku (U daljem tekstu: Zakon), od dana pokretanja stečajnog postupka protiv stečajnog dužnika, odnosno nad njegovom imovinom, ne može se odrediti i
sprovesti prinudno izvršenje, niti bilo koje mere postupka izvršenja u cilju namirenja potraživanja,
osim izvršenja koja se odnose na troškove stečajnog postupka.
Privremena mera je, međutim, sredstvo obezbeđenja iz člana 261. Zakona o izvršnom postupku i
nije mera koja se sprovodi u cilju namirenja potraživanja, već u cilju obezbeđenja potraživanja, iz
čega proizlazi da član 73. Zakona ne predstavlja prepreku da se i prema stečajnom dužniku, pod zakonom određenim uslovima, odredi privremena mera.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 3443/10 od 23.12.2010. godine)
NEDOPUSTIVOST PRIVREMENE MERE
(Član 286. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
262.
Preventivna zaštita nosioca žiga sprečavanjem dalje povrede (što je svrha određivanja privremene mere) ne može se postići njenim određivanjem u odluci o glavnoj stvari, jer mera važi
samo do pravnosnažnog okončanja spora, a drugostepeni sud o žalbi odlučuje u roku od osam
dana od prijema predmeta.
Odluka prvostepenog suda o privremenoj meri, sadržana u presudi kojom se odlučuje o glavnoj
stvari, je nesvrsishodna s obzirom da važi do pravnosnažnog okončanja spora a da se o žalbi izjavljenoj protiv rešenja o određivanju privremene mere (samim tim i protiv presude) rešava prekoredno, čime se stiču uslovi i za pravnosnažnost presude. Tako zaštita, koja je trebalo da se privremenom merom
ostvari, postaje besmislena.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Pž. 2214/2013 od 20.03.2013. godine)
VREME ZA KOJE SE ODREĐUJE PRIVREMENA MERA
(Član 290. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
263.
Neprihvatljivo je istovremeneo koegzistiranje dve privremene mere suprotne sadržine u istoj pravnoj stvari, sa važenjem do pravosnažnog okončanja parničnog postupka.
- 170 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
Prvostepeni sud je rešenjem od 13.10.2005. godine delimično usvojio predlog tužilje za određivanje privremene mere, pa je tuženi obavezan da omogući tužilji kontaktiranje sa mlt. detetom, tako
što će tužilja svakog vikenda počev od petka u 15 sati kada dete ide pre podne u školu, odnosno
17,30 sati kada dete ide popodne u školu, pa zaključno do nedelje u 18 sati, preuzimati dete ispred
kuće u Sremskoj Kamenici i na isto mesto ga vraćati nedeljom u 18 sati. Sa delom predloga da se dete njoj poveri na čuvanje i vaspitanje sve do pravosnažnog okončanja postupka, tužilja je odbijena.
Privremena mera određena je do pravosnažnog okončanja postupka. Rešenjem od 21.07.2006. godine, usvojen je predlog tužilje za donošenje rešenja o dopuni privremene mere određene rešenjem od
30.10.2005. godine i odlučeno je da će mlt. dete pola letnjeg i pola zimskog raspusta provesti sa
ocem, a drugu polovinu sa majkom i to tako što će za vreme letnjeg raspusta od završetka školske
godine pa do 31.07.2006. godine boraviti kod oca, a kod majke počev od 1. avgusta pa do početka
nove školske godine, a na zimskom raspustu prvi deo raspusta kod oca, a drugi deo kod majke. Citirana privremena mera je određena do pravosnažnog okončanja postupka. Ožalbenim rešenjem prvostepeni sud je usvojio u celosti predlog tužilje za određivanje privremene mere i odlučio da se dete
stranaka, poverava na samostalno vršenje roditeljskog prava tužilji, kao majci. Obavezan je tuženi,
kao otac da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje mlt. deteta mesečno plaća 15% od svojih redovnih mesečnih novčanih primanja umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje, počev od dana donošenja rešenja, pa ubuduće, svakog prvog do desetog u mesecu za tekući mesec na ruke zakonske zastupnice mlt. deteta, sve u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja. Utvrđen
je način održavanja ličnih odnosa između mlt.deteta i tuženog – oca i to tako što će se njihovo viđanje odvijati svakog drugog vikenda počev od petka u 19 časova, pa do nedelje u 19 časova, tako što
će tuženi dete preuzimati na adresi tužilje i na istu adresu dete vraćati.
Privremena mera je određena do pravosnažnog okončanja postupka. Osnovano se žalbi tuženog
ističe da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo. Odredbama člana 291. ZIP-a propisano je da se privremena mera može odrediti pre pokretanja i u toku sudskog ili upravnog postupka, kao i po okončanju tih postupaka, sve dok izvršenje ne bude sprovedeno. Odredbe člana 296.
stav 1. istog zakona predviđaju da će se u rešenju kojim se određuje privremena mera odrediti vreme
trajanja te privremene mere.
Iz stanja u spisima evidentno je da u ovom postupku koegzistiraju dve privremene mere određene do pravosnažnog okončanja postupka, kojima su po zahtevima tužilje u istoj stvari donete odluke
protivrečne sadržine. Prvostepeni sud je prilikom donošenja pobijanog rešenja, propustio da stavi
van snage prethodna rešenja o privremenoj meri čija je sadržina suprotna ožalbenom rešenju i time
doveo do pravno neprihvatljive situacije, da u istoj pravnoj stvari do pravosnažnog okončanja postupka koegzistiraju dva rešenja kojima je vršenje roditeljskog prava i način održavanja ličnih odnosa mlt. deteta sa parničnim strankama uređen na potpuno različit način.
(Iz Rešenja Višeg suda u
Novom Sadu, poslovni broj Gž. 2-15/10 od 23.03.2010. godine)
UKIDANJE PRIVREMENE MERE
(Član 291. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
264.
Pravilno je postupio prvostepeni sud kada je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za ukidanje privremene
mere. Razlozi zbog kojih je izrečena privremena mera još uvek postoje i nisu ispunjeni uslovi za ukida- 171 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
nje privremene mere jer je tuženi vlasnik nepokretnosti koja je predmet ovog spora i bez privremene mere može osujetiti ili znatno otežati naplatu potraživanja tužlje što je bio osnov za određivanje privremene mere. Umesti tužilje u parnicu je stupio njen pravni sledbenik, sin, sa istim tužbenim zahtevom, te nema osnova za ukidanje privremene mere. Tužena ističe da trpi štetu što ne
može zbog privremene mere da otuđi polovinu nepokretnosti što ukazuje na postojanje opasnosti
od osujećenja potraživanja tužioca.
Ako tuženi stavi predlog o davanju jemstva umesto privremene mere iuplati jemstvo sud ć moći
da ukine privremenu mere odnosno obustavi postupak.
(Viši sud u Požarevcu, 1Gž. 293/13 od 10.04.2013. godine)
265.
Bitnu činjenicu za donošenje odluke o predlogu za ukidanje određene privremene mere čini
eventualna kasnija promena okolnosti zbog kojih ista više nije potrebna.
Na predlog izvršnog dužnika postupak će se obustaviti i sprovedene radnje ukinuti, ukoliko su se
okolnosti zbog kojih je privremena mera određena kasnije promenile tako da ona više nije potrebna član 291. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Dakle, bitne činjenice određene su odredbom materijalnog prava za spornu situaciju.
U konkretnom slučaju, određena privremena mera doneta je u vanparničnom postupku, nakon
čega je tužilac - protivtuženi podneo tužbu kojom je tražio isplatu određenog novčanog iznosa. Zatim je tuženi - protivtužilac podneo protivtužbu kojom je tražio da se utvrdi da je ugovor na kome je
zasnovan tužbeni zahtev ništav, a prvostepeni sud je doneo odluku kojom je spojio parnice po tužbi i
protivtužbi.
Imajući sve to u vidu, proizilazi da su se nakon određivanja privremene mere u vanparničnom
postupku promenile okolnosti jer je pored tužbe podneta i protivtužba, te se svakako radi o okolnostima koje utiču na ispitivanje da li su se stekli uslovi za ukidanje određene privremene mere, posebno imajući u vidu dokaze koji su naknadno dostavljeni, a koji nisu bili cenjeni kada je predložena
privremena mera određena.
Zbog toga su se stekli uslovi za ukidanje odluke kojom je odbijen predlog tuženog - protivtužioca za
ukidanje privremene mere, s obzirom da ne sadrži sve razloge o tome da li su okolnosti, koje su se promenile nakon određivanja privremene mere, od uticaja na donetu odluku o istoj.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Pž. 6778/2012 od 24.07.2012. godine)
266.
Prema odredbi člana 291. Zakona o izvršnom postupku, privremena mera se može odrediti pre
pokretanja i u toku sudskog ili upravnog postupka, kao i po okončanju tih postupaka, sve dok izvršenje ne bude sprovedeno, a prema odredbi člana 296. stav 1. istog zakona u rešenju kojim se određuje
privremena mera odrediće se trajanje te privremene mere, pri čemu ako je privremena mera određena pre podnošenja tužbe ili pre pokretanja drugog postupka odrediće se rok u kome poverilac mora
podneti tužbu, odnosno predlog za pokretanje drugog postupka radi opravdanja mere. Dalje, odredbom člana 302. stav 1. ZIP, propisano je da će se privremena mera i obezbeđenje nenovčanog potraživanja odrediti ako je izvršni poverilac učinio verovatnim postojanje potraživanja i opasnost da će
se ostvarenje potraživanja osujetiti ili znatno otežati.
Prema stanju u spisima predmeta prvostepeni sud je tokom postupka utvrdio samo da su
predlagači vlasnici predmetne šume u kojoj je seča vršena od strane protivnika predlagača, pa je
- 172 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
primenom člana 291. ZIP usvojio predloženu meru. Međutim, imajući u vidu napred citirane zakonske odredbe, prvostepeni sud je bio dužan da utvrdi postojanje pravnog interesa predlagača za
usvajanje predložene privremene mere kao i vreme trajanja iste, odnosno rok u kome su predlagači dužni da podnesu tužbu, odnosno predlog za pokretanje drugog postupka radi opravdanja te
mere, a shodno članu 296. ZIP.
U svakom slučaju privremena mera kao sredstvo obezbeđenja ne predstavlja samostalno pravno
sredstvo koje je samo sebi cilj i svrha, već je u vezi sa sporom koji je već pokrenut ili će biti pokrenut, radi sudske zaštite potraživanja koje se merom obezbeđuje.
(Iz Rešenja Višeg suda u Nišu, Gž. 2759/2010 od 25.08.2010. godine)
267.
Prvostepeni sud ukida privremenu meru, određenu prvostepenim rešenjem od 25.06.2009. godine, sa obrazloženjem da su se stekli uslovi na osnovu člana 297. stav 2. Zakona o izvršnom postupku (dalje: ZIP), jer su se okolnosti zbog kojih je privremena mera određena docnije promenile,
tako da ona nije više potrebna. Ovlašćenje izvršnog dužnika da predloži ukidanje privremene mere
zbog promenjenih okolnosti odnosi se na okolnosti u vezi sa postojanjem zakonskih pretpostavki
za određivanje privremene mere, koje su propisane u čl. 299. do 302. ZIP. Dakle, kako je neizvesno da li su se promenile okolnosti u vezi postojanja potraživanja i prisustva opasnosti za osujećenje realizacije, pravilnost pobijanog rešenja kojim je privremena mera ukinuta ne može se sa sigurnošću ispitati.
U ponovnom postupku prvostepeni sud će ponovo odlučiti o predlogu za mešanje označenog
pravnog lica kao i o predlogu za ukidanje predložene privremene mere, pri tome imajući u vidu napred navedene primedbe, u vezi sa primenom člana 208. Zakona o parničnom postupku i člana 297.
stav 2. ZIP.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Pž. 11839/2010(1) od 2.09.2010. godine)
USLOVI ZA ODREĐIVANJE PRIVREMENE MERE
(Član 293. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
268.
Opasnost da će dužnik osujetiti ili znatno otežati naplatu potraživanja mora biti subjektivne prirode i poverilac mora ukazati na konkretne radnje dužnika, koje su preduzete svesno radi ugrožavanja namirenja poverioca, a koja stvarno ugrožavaju buduću naplatu poveriočevog
potraživanja.
Prema stanju u spisima predmeta i razlozima iz ožalbenog rešenja, proizilazi da su tužioci pred
prvostepenim sudom pokrenuli postupak u ovoj pravnoj stvari, protiv tuženog, radi neosnovanog
obogaćenja, na ime ostvarivanja prihoda tuženog od izdavanja u zakup porodične stambene zgrade,
postojeće u Kragujevcu u ul. CB, koja predstavlja zajedničku svojinu stranaka.
U toku trajanja postupka tužioci su preko svog punomoćnika podneli predlog za usvajanje privremene mere, iz razloga saznanja da tuženi pokušava da prenese pravo vlasništva na predmetnoj
nepokretnosti na svog sina, sa kojim ne živi u porodičnom domaćinstvu, u nameri da u slučaju uspe- 173 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
ha tužilaca u ovoj parnici, osujeti mogućnost izvršenja i naplate potraživanja. U prilog svojih navoda
tužioci su dostavili izvod iz lista nepokretnosti br. 73425 KO Kragujevac 3, u kome je upisana navedena porodična zgrada, gde je u teretnom listu "G", koji sadrži podatke o teretima i ograničenjima,
zabeleženo da je dana 24.09.2012. godine od strane sina tuženog M.S. podnet zahtev za provođenje
promene prava na delu predmetne porodične zgrade, po osnovu Ugovora o poklonu Ov.br.20205/12,
čije rešavanje je u toku.
Prvostepeni sud je odlučujući o osnovanosti predloga za određivanje privremene mere utvrdio da
je isti osnovan, uz obrazloženje da su tužioci učinili verovatnim postojanje potrebe za određivanje
mere, kako bi se sprečio nastanak nenaknadive štete, odnosno da su tužioci učinili verovatnim opasnost koja može nastati u budućnosti, prenosom prava vlasništva sporne nepokretnosti na treće lice,
tako da bi bez usvajanja privremene mere mogla nastati šteta za tužioce, koja bi se kasnije mogla nadoknaditi uz velike troškove i nove sudske postupke.
Međutim, ovakav pravni zaključak prvostepenog suda je po uverenju Višeg suda pogrešan, iz
razloga što nastanak nenaknadive štete ne predstavlja zakonski razlog za određivanje privremene
mere radi obezbeđenja novčanog potraživanja, u smislu čl. 293. ZIO, već uslov za određivanje privremene mere za obezbeđenje nenovčanog potraživanja, a na koje činjenice se osnovano i žalbom
ukazuje. Takođe, prvostepeni sud kontradiktorno navodi razloge u prilog odluci o usvajanju privremene mere najpre navodeći da je mera potrebna da bi se sprečio nastanak nenaknadive štete, a potom da je usvajanje mere potrebno kako bi se sprečio nastanak štete za tužioce, koja bi se mogla nadoknaditi uz velike troškove i nove sudske postupke, pa je nejasno kojim razlozima se prvostepeni
sud rukovodio prilikom odlučivanja u konkretnom slučaju.
S obzirom da je reč o novčanom potraživanju, dakle novcu, kao zamenjivoj stvari, mogućnost
nastanaka nenaknadive štete ne postoji, kao što je to slučaj kod nenovčanih potraživanja.
Prvostepeni sud je propustio da ispita sve okolnosti iz kojih bi se dalo zaključiti da je upravo
predložena privremena mera podobna da obezbedi glavni zahtev za isplatu novčanog iznosa. Opasnost da će dužnik osujetiti ili znatno otežati naplatu potraživanja mora biti subjektivne prirode i poverilac mora ukazati na konkretne radnje dužnika, koje su preduzete svesno radi ugrožavanja namirenja poverioca, a koja stvarno ugrožavaju buduću naplatu poveriočevog potraživanja. Dakle sud
mora utvrditi postojanje takvih radnji i subjektivni odnos dužnika prema njima. Ne može se smatrati
da je ta opasnost učinjena verovatnom samo zbog objektivne postojeće činjenice da je tuženi pokrenuo postupak za promenu prava vlasništva na delu porodične kuće, a da prethodno nije utvrđeno da
li će se na taj način, zbog neposedovanja drugih primanja ili nepokretnosti tuženog, ugroziti buduća
naplata potraživanja tužilaca.
(Iz Rešenja Višeg suda u Kragujevcu Gž.br.910/13 od 24.06.2013. godine)
269.
Polazeći od Zakonom o izvršenju i obezbeđenju propisane svrhe određivanja privremene mere, u konkretnom slučaju obezbeđenja utuženog novčanog potraživanja, prilikom ocene ispunjenosti uslova za njeno određivanje, sud mora imati u vidu srazmernost vrednosti nepokretnosti, čija se zabrana raspolaganja podnetim predlogom traži, i visine utuženog potraživanja.
Članom 293. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju propisano je da privremenu meru za obezbeđenje novčanog potraživanja može odrediti sud ako je izvršni poverilac učinio verovatnim postojanje
potraživanja i opasnost da će bez takve mere izvršni dužnik osujetiti ili znatno otežati naplatu potraživanja, time što će svoju imovinu, odnosno svoja sredstva, otuđiti, prikriti ili na drugi način njima raspolagati, dok je stavom 2. istog člana propisano da izvršni poverilac ne mora dokazivati opasnost ako učini
- 174 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
verovatnim da bi predloženom merom izvršni dužnik mogao pretrpeti samo neznatnu štetu. Iz ove zakonske odredbe proizlazi da je privremena mera sredstvo obezbeđenja utuženog potraživanja i da, stoga,
mora postojati srazmera između visine utuženog potraživanja i sredstva kojim se ono obezbeđuje.
Imajući u vidu postavljeni tužbeni zahtev (isplata iznosa od 91.000,00 evra), s jedne, te predlog
za određivanje privremene mere (zabrana otuđenja i opterećenja petosobnog stana, površine 189m²,
u centru Beograda) i svrhu određivanja mere, s druge strane, to se, u odsustvu ocene srazmernosti
vrednosti nepokretnosti, čija se zabrana raspolaganja podnetim predlogom traži, i visine utuženog
potraživanja - za sada ne može prihvatiti zaključak prvostepenog suda o ispunjenosti uslova za određivanje privremene mere iz člana 293. Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Ovo stoga što od ocene
vrednosti stana, čija se zabrana raspolaganja podnetim predlogom traži, zavisi ocena adekvatnosti
određivanja predložene privremene mere (da li je potrebna zabrana raspolaganja celim stanom), kao
sredstva obezbeđenja utuženog potraživanja, zbog čega je pobijano rešenje moralo biti ukinuto.
(Iz Rešenja Višeg suda u Beogradu Gž br. 10593/13)
270.
Bilo kojom vrstom sudske odluke, pa ni rešenjem o određivanju privremene mere, ne može
se vršiti izmena zaključenog ugovora između parničnih stranaka.
Predlog tužioca za određivanje privremene mere (kojom je tražio da sud privremeno uredi zakupni odnos tužioca kao zakupca i tuženog kao zakupodavca u pogledu naplate zakupnine, tako što
će odrediti mesečnu zakupninu u naznačenom iznosu počev od dana podnošenja tužbe pa do pravnosnažnog okončanja parnice) odbijen je prvostepenim rešenjem kao neosnovan.
Pravilno je prvostepeni sud zaključio da ni predložena privremena mera po svojoj sadržini ne
predstavlja meru kojom bi se obezbedilo novčano potraživanje iz podnete tužbe. Predložena mera
predstavlja predlog za izmenu zaključenog ugovora između parničnih stranaka, što se ne može učiniti niti rešenjem o određivanju privremene mere niti drugom vrstom sudske odluke, budući da je sadržina ugovora u dispoziciji ugovornih strana.
Zbog toga se sadržina ugovora i može menjati samo saglasnošću ugovornih strana.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Pž. 3512/2013(2) od 25.04.2013. godine)
271.
Privremena mera se može odrediti samo u postupku po kondemnatornoj tužbi, s obzirom
da se samo takvom tužbom traži određena činidba koja ima novčanu ili nenovčanu prirodu.
Privremena mera predstavlja jedno od sredstava obezbeđenja potraživanja čije se obezbeđenje
traži (član 257. i član 261. Zakona o izvršenju i obezbeđenju).
Privremena mera može se odrediti radi obezbeđenja novčanog i nenovčanog potraživanja (član
293. i član 296. Zakona o izvršenju i obezbeđenju).
Imajući u vidu navedeno, privremena mera se ne može odrediti u postupku po preobražajnoj ili
utvrđujućoj tužbi, budući da se navedenim tužbama traži promena ili prestanak određenog pravnog
odnosa i utvrđivanje postojanja ili nepostojanja određenog prava ili pravnog odnosa.
Dakle, može se zaključiti da se privremena mera može odrediti samo u postupku po kondemnatornoj tužbi, jer se samo takvom tužbom traži određena činidba koja ima novčanu ili nenovčanu prirodu.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Pž. 3512/2013(1) od 25.04.2013. godine)
- 175 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
272.
Ukoliko izvršni poverilac učini verovatnim da bi određivanjem privremene mere dužnik
pretrpeo neznatnu štetu, tada ne mora dokazivati opasnost od osujećenja ili otežane naplate
potraživanja.
Predložena privremena mera usvojena je Rešenjem nadležnog Osnovnog suda od 14.02.2013.
godine, pa je zabranjeno tuženom da teretnim ili dobročinim pravnim poslom otuđi ili optereti predmet kupoprodaje - navedenu katastarsku parcelu, a privremena mera će važiti do okončanja ovog postupka.
Viši sud je – postupajući po žalbi punomoćnika tuženog potvrdio osporeno rešenje - nalazeći da
je isti pravilno ocenio da su ispunjeni zakonski uslovi za izdavanje predložene privremene mere.
Naime, tužilac je učinio verovatnim postojanje svog potraživanja samim tim što je podigao tužbu protiv tuženog, a kako tuženi ima pravo svojine na spornim nepokretnostima, koje može u svakom trenutku otuđiti ili opteretiti, s tim u vezi bi potraživanje tužioca moglo biti znatno otežano. Sa
druge strane, određivanjem ove privremene mere tuženi bi pretrpeo neznatnu štetu, i to samo ukoliko
ima nameru otuđenja ili opterećenja navedenih nepokretnosti, s obzirom da je u državini istih i da ih
nesmetano koristi.
(Iz Rešenja Višeg suda u Požarevcu, Gž. 250/2013(2011) od 14.02.2013. godine)
273.
Za određenje privremena mera radi obezbeđenja novčanog potraživanja neophodno je da
su prisutna dva kumulativna - da je tužilac učinio verovatnim postojanje svog potraživanja i
opasnost da bi bez takve mere njegovo potraživanje moglo biti osujećeno ili znatno otežano.
Našavši da su kumulativno ispunjena oba uslova iz člana 293. Zakona o izvršenju i obezbeđenju
(tužilac je potraživanje učinio verovatnim, kao i opasnost da bi bez ove mere njegovo potraživanje
moglo biti osujećeno ili znatno otežano), Viši sud je – postupajući po žalbi punomoćnika tuženog potvrdio prvostepeno rešenje. Privremena mera u ovoj pravnoj stvari upravo služi obezbeđenju glavnog zahteva i podobna je da ga obezbedi.
Naime, advokat- punomoćnik tužioca podneo je tužbu protiv imenovanog tuženog radi naknade
za pruženo izdržavanje po ugovoru o doživotnom izdržavanju i u tužbi je predložio da se usvoji privremena mera, u smislu da se tuženom zabrani otuđenje i opterećenje nepokretnosti, bliže označene
u izreci rešenja. Postojanje potraživanje, kao jedan od uslova za određivanje privremene mere, učinjeno je verovatnim podnošenjem tužbe, dok je drugi uslov - postojanje opasnosti da će tuženi osujetiti ili znatno otežati naplatu potraživanja tužioca - učinjen verovatnim navodima u tužbi.
Kako postoji realna opasnost da će tuženi otuđiti svoju imovinu i na taj način osujetiti ili znatno otežati naplatu potraživanja, s tim u vezi je Viši sud potvrdio prvostepenu odluku.
(Iz Rešenja Višeg suda u Požarevcu, Gž. 125/2013(2010) od 25.02.2013. godine)
274.
Privremena mera kojom se trećetuženom privremeno zabranjuje da otuđi ili optereti stvari
može se predložiti i odrediti ako se deo primarnog tužbenog zahteva odnosi i na njega.
- 176 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
Žalbeni navodi trećetuženog (da tužilac nema potraživanje u odnosu na trećetuženog, te da stoga
on i ne može predložiti privremenu meru kojom bi se ovome zabranilo određeno postupanje) - nisu
osnovani.
Naime, u konkretnoj parnici postoji primarni zahtev za utvrđenje ništavosti označenih ugovora,
od kojih je treći ugovor zaključen između drugo i trećetuženog, a on istovremeno predstavlja osnov
trećetuženog za sticanje svojine nad kupljenim stvarima od drugotuženog. Zbog toga u okviru primarnog zahteva postoji i deo zahteva koji je usmeren na trećetuženog, pa se zatomože predložiti i po
oceni suda (u slučaju potrebe i ispunjenosti uslova) i odrediti privremena mera kojom se obezbeđuje
izvršenje zahteva u odnosu na trećeoznačenog tuženog.
Činjenica da se pobijanje pravnih radnji ne može tražiti ukoliko se ne radi o radnjama stečajnog dužnika (što znači da se radnja zaključenja ugovora drugo i trećetuženog ne bi mogla osnovano pobijati, te da se - kao posledica pobijanja, ukoliko je stvar izašla iz državine kupca stečajnog dužnika - ista ne bi mogla vratiti u stečajnu masu) - nije od uticaja na drugačiju odluku, budući da, shodno iznetom, postoji i deo zahteva za utvrđenje apsolutne ništavosti ugovora, zaključenog između drugo i trećetuženog (a upravo je on osnov tuženikovog držanja sporne stvari i njegovog zasnivanja prava na njoj).
Iz navedenih razloga izneti žalbeni navodi - da tužilac nema potraživanje u odnosu na trećetuženog - nisu osnovani.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Pž. 8415/2012 od 05.10.2012. godine)
275.
Objektivna opasnost da će se ostvarenje potraživanja tužilje osujetiti ili znatno otežati postoji pri činjenici da je deo njenog potraživanja usmeren na uspostavu pređašnjeg stanja i uknjižbu
nekretnine kao njene svojine, a da je pravo svojine na nekretnini upisano u korist tuženog, zbog
čega ima realnu mogućnost da istom raspolaže u svako doba.
Prema Radi obezbeđenja nenovčanog potraživanja može se odrediti privremena mera ako je izvršni poverilac učinio verovatnim postojanje potraživanja i opasnost da će se ostvarenje potraživanja
osujetiti ili znatno otežati - član 296. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
U konkretnom slučaju, tužilja je učinila verovatnim postojanje potraživanja i opasnost da će se
njegovo ostvarenje osujetiti ili znatno otežati.
U slučaju privremenih mera za obezbeđenje nenovčanog potraživanja, što je konkretan slučaj,
dovoljno je da postoji objektivna opasnost da će ostvarenje potraživanja osujetiti ili znatno otežati,
što ne mora biti povezano sa ponašanjem dužnika. Pri tome, ovaj uslov je ispunjen ako postoji ma
kakva opasnost, a ne samo subjektivna.
Na nekretnini koja je predmet spornog ugovora o poklonu pravo svojine je upisano u korist
tuženog, što znači da on ima objektivnu mogućnost da istom raspolaže u svako doba. Polazeći od
načela upisa po kojima se upis može tražiti samo protiv lica koje je upisano kao vlasnik, postoji
verovatnoća da bi ostvarenje dela tužiljinog potraživanja iz tužbe (da tuženi trpi da se uspostavi
pređašnje stanje, te nekretnina uknjiži kao svojina tužilje), raspolaganjem tuženog i prenosom i
upisom prava svojine na ime trećeg lica bilo znatno otežano, možda čak i osujećeno, jer u slučaju
takvog raspolaganja tuženog, po kom bi treće lice bilo upisano kao vlasnik, tužbom zahtevani povratni upis ne bi bio moguć bez vođenja novog parničnog postupka protiv trećeg lica, sa neizvesnim ishodom za tužilju.
- 177 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
Uz sve to, potrebno je imati u vidu da izvršni poverilac - tužilja, ne mora dokazivati opasnost
ako učini verovatnim da bi predloženom merom izvršni dužnik - tuženi, mogao pretrpeti samo
neznatnu štetu. U konkretnom slučaju, iz stanja u spisima predmeta i navoda tuženog u toku postupka ne može se zaključiti da bi tuženi, određivanjem predložene privremene mere, trpeo bilo
kakvu štetu.
(Iz Rešenja Višeg suda u Subotici, Gž. 571/2012 od 10.12.2012. godine)
276.
Prvostepeni sud je predlog za izdavanje privremene odbio zbog toga što tuženi ne raspolaže novčanim sredstvima, ne obavlja delatnost pa zbog toga ne može ni da ostvari novčana sredstva i da je
jedina mogućnost tuženog da upravo prodajom stvari čiju zabranu traži tužilac, dođe do novčanih
sredstava kojima bi isplatio tužioca i eventualno druge poverioce, pa prvostepeni sud smatra da ukoliko bi se zabranilo otuđenje pokretnih stvari tuženom da bi to prouzrokovalo dalju nemogućnost
plaćanja njegovih obaveza. Ovakvo obrazloženje prvostepenog suda je nerazumljivo i u suprotnosti
sa odredbama o pravilima obezbeđenja novčanog potraživanja iz čl.293. i 294. Zakona o izvršenju i
obezbeđenju. Prema odredbi čl. 293. ZIO da bi sud odredio privremenu meru obezbeđenja novčanog
potraživanja potrebno je da budu ispunjena dva kumulativna uslova i to da poverilac učini verovatnim postojanje potraživanja i opasnost da će bez takve mere izvršni dužnik osujetiti ili znatno otežati
naplatu potraživanja time što će svoju imovinu odnosno sredstva otuđiti, prikriti ili na drugi način sa
njima raspolagati. Prema tome sud je u obavezi da utvrdi dve bitne činjenice za odlučivanje o privremenoj meri koje su vezane za verovatnost tužiočevog potraživanja i opasnost da će dužnik osujetiti
ili otežati naplatu tog potraživanja otuđenjem svoje imovine. Suprotno od toga prvostepeni sud se u
ožalbenom rešenju bavi interesom dužnika na koji način on može da dođe do novčanih sredstava jer
je iskazao dobru volju da isplati bivšeg zaposlenog, što uopšte nije bitna činjenica za odluku o privremenoj meri. Finansijski položaj tuženog, čime se bavi prvostepeni sud, je okolnost koja može da
ukaže na opravdanost privremene mere jer iz spisa predmeta proizilazi da je račun tuženog preduzeća blokiran duži vremenski period. Važna činjenica u vezi imovinskog položaja tuženog je samo
okolnost da li on ima nameru da otuđi pokretne stvari iz čije vrednosti bi se moglo namiriti potraživanje tužioca. U ponovljenom postupku prvostepeni sud će otkloniti navedenu bitnu povredu parničnog postupka i utvrditi bitne činjenice za određivanje privremene mere koje se tiču verovatnosti tužiočevog potraživanja i opasnosti da će ono biti otežano i u skladu sa tim doneti novu odluku.
(Iz Rešenja Višeg suda u Pančevu 2 Gž1.br.25/12 od 19.04.2012. godine)
277.
U postupku radi obezbeđenja novčanog potraživanja obuhvaćenog alternativno postavljenim
tužbenim zahtevom, ocena dozvoljenosti tako podnete tužbe je prethodno pitanje za odlučivanje o
podnetom predlogu za određivanje privremene mere. Ovo zbog toga što Zakon o parničnom postupku ne predviđa mogućnost podnošenja alternativnog tužbenog zahteva ukoliko stranke prethodno nisu ugovorile alternativnu obligaciju.
Za obezbeđenje novčanog potraživanja potrebno je da se kumulativno steknu dva uslova - da
predlagač učini verovatnim postojanje potraživanja i opasnost da će bez takve mere protivnik predlagača osujetiti ili znatno otežati naplatu potraživanja - član 293. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Postoji procesna mogućnost da se u tužbi istakne više zahteva protiv istog tuženog (kumulativni
zahtevi) pod određenim uslovima, kao i da se podnese dva ili više tužbenih zahteva u međusobnoj
- 178 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
vezi, na način da sud usvoji sledeći od tih zahteva ako nađe da prethodni zahtev nije osnovan
(osnovni i eventualni tužbeni zahtevi) - član 197. Zakona o parničnom postupku.
Samo u slučaju da se tužbom traži ispunjenje dugovane činidbe može se predložiti da tuženi
umesto dugovane činidbe plati određeni novčani iznos ili da ispuni neku drugu činidbu (alternativno
ovlašćenje) - član 196. Zakona o parničnom postupku.
Dakle, Zakon o parničnom postupku ne predviđa mogućnost podnošenja alternativnog tužbenog
zahteva, osim u situaciji kada su parnične stranke bile u poslovnom odnosu i dogovorile alternativnu
obligaciju kada je moguće podneti i tužbu kojom se zahteva ispunjenje alternativno dogovorenih potraživanja.
U ovom slučaju tužilac je podneo tužbu radi predaje pokretne stvari - siloskog uređaja. Ujedno
je postavio alternativni tužbeni zahtev - da mu tuženi isplati protivvrednost ove opreme, s tim da
predloženom privremenom merom traži upravo obezbeđenje novčanog potraživanja obuhvaćenog alternativno postavljenim tužbenim zahtevom.
Dakle, u konkretnoj situaciji tužilac je, prema sadržaju tužbenog zahteva, tražio predaju silosa ili – alternativno - isplatu protivvrednosti opreme. Zbog toga je prethodno pitanje za odlučivanje o podnetom predlogu za određivanje privremene mere ocena dozvoljenosti ovako podnete tužbe, u delu u kome se traži isplata dinarske protivvrednosti predmetne opreme.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Pž. 10752/2012 od 21.12.2012. godine)
278.
Zaključak prvostepenog suda da tužilja nije dokazala da sporna dva stana predstavljaju zajedničku
tekovinu stranaka i da nije dokazala osnovanost tužbenog zahteva je direktno suprotan razlozima za određivanje privremene mere iz čl. 296. ZIO. Za određivanje privremene mere dovoljno je da stranka učini
verovatnim postojanje svog nenovčanog potraživanja i da učini verovatnim opasnost da će ono biti osujećeno ili otežano. O osnovanosti tužbenog zahteva se odlučuje meritornom odlukom nakon sprovedenog kontradiktornog postupka a za privremenu meru je dovoljno da sud utvrdi verovatnost zahteva. U
ponovljenom postupku po predlogu za određivanje privremene mere prvostepeni sud će otkloniti navedenu bitnu povredu parničnog postupka tako što će utvrditi činjenice koje su bitne za određivanje privremene mere a tiču se: okvirnog perioda trajanja braka, stečene imovine u tom periodu, verovatnosti da ta
imovina čini bračnu tekovinu, pri čemu sud treba da ima u vidu zakonsku pretpostavku iz čl.180. st.2.
Porodičnog zakona PC, kao i verovatnosti da će nenovčano potraživanje biti otežano ili onemogućeno a
pritom sud takođe treba da ima u vidu i odredbu iz čl. 293. st.2. ZIO u sklopu izjave tuženog da nema
nameru da imovinu otuđuje.
(Iz Rešenja Višeg suda u Pančevu 2 Gž.br.761/12 od 30.10.2012. godine)
279.
Ako mu je privremenom merom zabranjeno raspolaganje značajnim sredstvima na računu,
tuženi ne trpi samo neznatnu štetu budući da mu se time onemogućava ili otežava poslovanje.
Prvostepeni sud je - ceneći ispunjenost uslova za određivanje privremene mere - pravilno
ocenio da je prvi uslov ispunjen: poverilac je učinio verovatnim postojanje svog potraživanja s
obzirom na navode tužbe i dostavljene dokaze. Isti ukazuju na verovatnost potraživanja po osnovu naknade štete prouzrokovane opisanim postupanjem tuženog.
Prvostepeni sud je pravilno ocenio i da nije ispunjen drugi uslov za određivanje privremene
mere: tužilac nije učinio verovatnim da postoji opasnost da će bez navedene mere izvršni dužnik
- 179 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
osujetiti ili znatno otežati naplatu potraživanja umanjujući svoju imovinu, otuđujući je ili prikrivajući ili na drugi način tj. drugačijim raspolaganjem. Za dokazivanje ispunjenosti tog uslova potrebno je ukazati i učiniti verovatnim preduzimanje konkretnih radnji tuženog u navedenom smislu, o čemu tužilac nije dostavio dokaze.
Tužilac nije učinio verovatnim ni da bi predloženom merom izvršni dužnik mogao pretrpeti
samo neznatnu štetu, jer se prema pravilnoj oceni prvostepenog suda radi o značajnim sredstvima
koja bi onemogućila redovno poslovanje i obavljanje delatnosti tuženog.
Iz tih razloga, pravilna je odluka suda kojom je, ocenjujući da nije ispunjen drugi uslov za određivanje privremene mere obezbeđenja novčanog potraživanja, odbio da je odredi.
Žalbeni navodi tužioca (da je tuženi pokrenuo drugi spor za raskid ugovora o kupoprodaji sporne
nepokretnosti, te da ne izvršava svoje ugovorne obaveze plaćanjem cene, iako se uknjižio kao vlasnik navedene nepokretnosti) ne dovode do drugačije ocene ispunjenosti zakonom propisanih uslova
za određivanje privremene mere, jer ne predstavljaju aktivne radnje tuženog u cilju umanjenja imovine, njenog sakrivanja ili raspolaganja koje bi osujetilo ili onemogućilo izvršenje.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Pž. 7462/2012 od 23.08.2012. godine)
280.
Isključenje struje i privremena mera
Elektrodistribucija je dužna da isključi neovlašćenog potrošača pa nema razloga za određivanje
privremene mere za eventualno novčano potraživanje poverioca zbog navodno nanete štete. Iz spisa
predmeta proizilazi da je predlagač korisnik električne struje, te da su dana 29.06.2012. godine radnici protivnika predlagača izvršili kontrolu mernog mesta predlagača i tom prilikom zapisnikom
konstatovali da je distribuciona plomba na priključnoj kutiji brojila falsifikovana i da je pomeren naponski most tako da nije bilo merenja utroška električne energije na "S" fazi. Tor dana predlagač je
isključen sa mreže i sačinjen je zapisnik o kontroli merenja. Protivnik predlagača je sačinio i obračun
neovlašćeno utrošene električne energije u periodu od 29.06.2011. godine do 29.06.2012. godine u
ukupnom iznosu od 91.475,64 dinara a predlagaču je uputio obaveštenje od 02.07.2012. godine o
raskidu kupoprodajnog odnosa a uz dopis mu je dostavljen i obračun za neovlašćenu potrošnju električne energije. Prvostepeni sud je na ovako utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo i to odredbe čl. 293. st.1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, čl. 156. i 157. Zakona o energetici i čl. 28. st.1. tač. 3. Uredbe o uslovima isporuke električne energije, kada je odbio predlog
predlagača za izdavanje privremene mere. Žalbeni navodi predlagača da je sud trebalo da primeni
odredbu čl. 153. st. 1. i st.2. Zakona o energetici su neosnovani obzirom da se navedena odredba Zakona
odnosi na dostavljanje opomene potrošačima koji imaju dug ili neki nedostatak a kojim se upozoravaju
da će im biti obustavljena isporuke električne energije ako utvrđene nedostatke ne otklone u propisanom
roku. Prema odredbi čl.156. st.2. Zakona o energetici zabranjeno je korišćenje električne energije bez ili
mimo mernih uređaja ili suprotno uslovima utvrđenim odobrenjem za priključenje u pogledu pouzdanog
i tačnog merenja preuzete električne energije. "Elektrodistribucija Pančevo" kao operator sistema je dužna, prema odredbi čl. 157. Zakona o energetici kad utvrdi da pravno ili fizičko lice neovlašćeno koristi
električnu energiju i postupa suprotno zabranama iz čl.156. da bez odlaganja isključi takav objekat sa distributivnog sistema i preduzme mere u skladu sa zakonom. Takođe su neosnovani i u potpunosti irelevantni žalbeni navodi predlagača da se u momentu isključenja mernog mesta u kući nije nalazio vlasnik
već samo njegova bolesna snaja obzirom da je protivnik predlagača ovlašćen da u skladu sa navedenim
odredbama potrošača isključi sa sistema kada utvrdi da isti neovlašćeno koristi električnu energiju.
(Iz Rešenja Višeg suda u Pančevu 2 Gž.br.696/12 od 03.10.2012. godine)
- 180 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
281.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem prvostepenog suda od 14.12.2006. godine dozvoljeno je izvršenje po predlogu izvršnog poverioca na osnovu verodostojne isprave i to protiv izvršnog dužnika A.A. i protiv B.B., kao solidarnog izvršnog dužnika, a radi namirenja novčanog potraživanja, popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari. Prema stanju spisa predmeta namirenje potraživanja je pokušano prema izvršnom dužniku A.A.i to popisom, procenom i prodajom pokretnih
stvari koje kod njega budu nađene, međutim, kako su pokušaji popisa, a kasnije i prodaje pokretnih
stvari ostali bez uspeha, izvršni poverilac je predlogom od 12.01.2010. godine predložio da se izvršenje nastavi prema izvršnom dužniku B.B., kao solidarnom dužniku i to popisom i prodajom već pomenutih motornih vozila. Podneskom od 11.02.2010. godine izvršni poverilac je predložio da se prema
izvršnom dužniku B.B. odredi privremena mera zabrane otuđenja, opterećenja predmetnih vozila. Nalazeći da je izvršni poverilac učinio verovatnim postojanje novčanog potraživanja kao i opasnost da će
bez privremene mere izvršni dužnik osujetiti ili znatno otežati naplatu potraživanja, time što će svoju
imovinu, odnosno svoja sredstva otuđiti, prikriti ili na drugi način njima raspolagati, prvostepeni sud je
o pomenutom predlogu izvršnog poverioca za određivanje privremene mere, odlučio kao u pobijanom
rešenju.
Po nalaženju Višeg suda prvostepeni sud je na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio odredbe materijalnog prava.
Prema odredbi iz člana 299. ZIP privremena mera za obezbeđenje novčanog potraživanja može
se odrediti ako je izvršni poverilac učinio verovatnim postojanje potraživanja i opasnost da će bez takve mere izvršni dužnik osujetiti ili znatno otežati naplatu potraživanja, time što će svoju imovinu,
odnosno svoja sredstva otuđiti, prikriti ili na drugi način njima raspolagati. Izvršni poverilac ne mora
dokazivati opasnost ako učini verovatnim da bi predloženom merom izvršni dužnik mogao pretrpeti
samo neznatnu štetu. Naime, u konkretnom slučaju izvršni poverilac je svoje potraživanje učinio verovatnim. Namirenje istog pokušano je sprovođenjem izvršenja prema izvršnom dužniku A.A. Potraživanje još uvek nije naplaćeno jer se otežano odvija popis i prodaja pokretnih stvari imenovanog.
Zbog toga je, ali i zbog činjenica da izvršni dužnik B.B. koji je takođe kao solidarni dužnik u obavezi da namiri potraživanje, a ne poseduje drugu imovinu osim predmetnih vozila, verovatna i opasnost
od mogućeg osujećenja namirenja potraživanja izvršnog poverioca. Pravilno ceneći navedeno prvostepeni sud je pravilno odredio privremenu meru prema pomenutom B.B. kao solidarnom izvršnom
dužniku i to meru zabrane otuđenja i opterećenja spornih vozila, tako da ove pokretne stvari, ostanu
u državini izvršnog dužnika i da mera traje do popisa ovih pokretnosti u izvršnom postupku, čime je
smanjena i mogućnost štete za ovog izvršnog dužnika zbog određivanja privremene mere.
(Iz Rešenja Višeg suda u Nišu, Gž. 2080/2010 od 14.09.2010. godine)
VRSTE PRIVREMENIH MERA
(Član 294. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
282.
Odredbom člana 294. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju je predviđeno da se radi obezbeđenja novčanog potraživanja može odrediti svaka mera kojom se postiže svrha takvog obezbeđenja,
a naročito: 1) zabrana izvršnom dužniku da raspolaže pokretnim stvarima, kao i oduzimanje tih stva- 181 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
ri od izvršnog dužnika i poveravanje na čuvanje izvršnom poveriocu ili trećem licu, odnosno čuvanje
u sudskom depozitu; 2) zabrana izvršnom dužniku da otuđi ili optereti svoje nepokretnosti ili stvarna
prava na nepokretnosti upisana u javnu knjigu u njegovu korist, uz upis te zabrane u javnu knjigu; 3)
zabrana dužniku izvršnog dužnika da mu isplati potraživanje ili preda stvari, kao i zabrana izvršnom
dužniku da primi stvari, da naplati potraživanje i da primljenim stvarima, odnosno naplaćenim iznosom raspolaže; 4) nalog banci ili drugoj finansijskoj organizaciji, kod koje izvršni dužnik ima račun,
da izvršnom dužniku ili trećem licu, po nalogu izvršnog dužnika uskrati sa računa izvršnog dužnika
isplatu novčanog iznosa za koji je određena privremena mera; 5) oduzimanje od izvršnog dužnika i
polaganje u depozit gotovog novca ili hartija od vrednosti.
Iz navedene odredbe, posebno iz reči "a naročito", proizilazi da se radi obezbeđenja novčanog potraživanja može odrediti svaka mera kojom se postiže svrha takvog obezbeđenja, a ne samo one vrste mera
koje su taksativno nabrojane u ovoj odredbi, s obzirom da iste predstavljaju samo neke od mogućih vrsta
privremenih mera. Stoga se osnovano žalbom tužioca ukazuje da je pogrešan zaključak prvostepenog
suda da predložena privremena mera u delu kojim se traži da se ovlasti tužilac da izvrši uknjižbu na ime
i u korist tuženog i sve potrebne radnje u vezi sa uknjižbom prava vlasništva po predmetnim ugovorima
o kupoprodaji nepokretnosti ne može da se odredi jer Zakonom o izvršenju i obezbeđenju nije predviđena kao jedna od privremenih mera za obezbeđenje novčanog potraživanja.
(Iz Rešenja Višeg suda u Novom Sadu, poslovni broj Gž. 88/2013 od 17.01.2013. godine)
283.
Svrha privremene mere se ne može ostvariti izricanjem zabrane raspolaganja (otuđenja ili
opterećenja) licu koje takvo pravo nema, jer se pravo može ograničiti samo imaocu prava.
Ocenivši na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja da nisu ispunjeni uslovi za određivanje privremene mere i da mera, kako je predložena, ne može ostvariti svrhu obezbeđenja tužiočevog novčanog
potraživanja - prvostepeni sud je pravilno odlučio.
Prvotuženi i treće lice su dana 23.06.2011. godine (dakle, pre pokretanja ovog spora) zaključili
ugovor o kupoprodaji predmetne nepokretnosti, a treće lice je pravo po osnovu ugovora ranije uknjižilo i upisano je u list nepokretnosti kao vlasnik.
Svrha privremene mere radi obezbeđenja novčanog potraživanja je da se onemogući dužnik da
otuđenjem, raspolaganjem i preduzimanjem drugih radnji otuđi ili umanji vrednost stvari iz koje bi
poverilac mogao naplatiti svoje potraživanje u vreme kada stekne izvršnu ispravu. Raspolaganje,
otuđenje ili opterećenje može se zabraniti samo onom licu koje takvo pravo ima.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Pž. 9980/2012(1) od 22.11.2012. godine)
284.
Samo na imovini dužnika se može odrediti obezbeđenje i izvršenje, a ne i na imovini trećeg lica prema kome poverilac nema potraživanje koje je predmet obezbeđenja.
Isto kao što se izvršenje radi naplate novčanog potraživanja po izvršnoj ispravi može odrediti samo na imovini dužnika (pa i nepokretnosti), tako se i mera obezbeđenja zabranom otuđenja i drugog
raspolaganja može odrediti samo prema licu koje takvo pravo ima, čime se pravo ograničava u cilju
obezbeđenja potraživanja.
- 182 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
Na nepokretnosti na koju se privremena mera odnosi – kako je utvrdio prvostepeni sud - pravo svojine je upisano u korist trećeg lica na osnovu ugovora zaključenog sa prvotuženim. Zbog toga se prvotuženom ne može zabraniti da raspolaže, otuđuje ili opterećuje nepokretnost kada on ovo pravo ni nema.
Na taj način se ne bi ni mogla ostvariti svrha privremene mere, pa je prvostepeni sud kod ovakvog stanja
stvari pravilno odlučio kada je predlog tužioca odbio.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Pž. 9980/2012(2) od 22.11.2012. godine)
285.
Pobijanim rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu poslovni broj P. 567/12 od 07.03.2012. godine u celosti je usvojen predlog tužioca za izdavanje privremene mere, te je zabranjeno tuženima
opterećenje i otuđenje predmetne nepokretnosti.
Imajući u vidu da je tužilja tužbenim zahtevom tražila da se utvrdi da je vlasnik predmetne
nepokretnosti u 1/3 idealna dela, prvostepeni sud je pogrešnom primenom materijalnog prava odredio privremenu meru zabrane otuđenja i opterećenja na celoj nepokretnosti. Iz navedenih razloga ovaj sud je delimično usvojio žalbu tuženih, a pobijano rešenje preinačio tako što je privremenu meru zabrane otuđenja i opterećenja nepokretnosti odredio samo u odnosu na jednu trećinu
predmetne nepokretnosti.
(Iz Rešenja Višeg suda u Novom Sadu, poslovni broj Gž. 1025/12 od 26.04.2012. godine)
286.
Nema mesta određivanju obezbeđenja namirenja novčanog potraživanja izvršnog poverioca,
ukoliko je izvršni poverilac, kao javno preduzeće, srazmerno namirio svoje potraživanje iz iznosa
ostvarenog prodajom izvršnog dužnika u postupku privatizcije.
(Viši sud u Kraljevu, 3Gž. 1128/10 od 14.10.2010. godine)
287.
Privremena mera kojom bi se privrednom subjektu zabranilo raspolaganje svim pokretnim stvarima ne može se smatrati kao mera kojom se istom subjektu nanosi neznatna šteta, jer
mu je određenjem iste suštinski onemogućeno da obavlja delatnost za koju je registrovan.
Prema stanju u spisima, tužilac je u tužbi za naplatu svog novčanog potraživanja od tuženog,
predložio da sud odredi privremenu meru kojom bi se tuženom zabranilo raspolaganje pokretnim
stvarima koje se budu našle pri popisu istih u prodavnicama, odnosno radnjama tuženog, te da se
iste povere tuženom odnosno trećem licu na čuvanje, do konačne naplate potraživanja ili do
okončanja parnice.
Pravilno prvostepeni sud ispunjenost uslova za određivanje predložene privremene mere ceni
prema odredbama člana 299. Zakona o izvršnom postupku, jer je potraživanje tužioca novčano potraživanje, pa i predložena privremena mera može biti određena samo ako su ispunjeni uslovi iz citiranog člana Zakona o izvršnom postupku. Pravilno pri tom prvostepeni sud nalazi da je tužilac učinio verovatnim postojanje svog novčanog potraživanja koje je predmet spora, te da je time ispunio
prvi uslov za određivanje privremene mere kao sredstva obezbeđenja novčanog potraživanja. Kako
je za određenje privremene mere neophodno da kumulativno budu ispunjena oba uslova, odnosno i
da je poverilac učinio verovatnim postojanje potraživanja i da je poverilac učinio verovatnim postojanje opasnosti od osujećenja naplate potraživanja, to pravilno prvostepeni sud, imajući u vidu navo- 183 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
de tuženog u toku postupka nalazi da on nije učinio verovatnim da postoji opasnost da će bez određivanja predložene privremene mere dužnik osujetiti ili znatno otežati naplatu tužiočevog potraživanja
koja je predmet ovog spora, time što će svoju imovinu, odnosno sredstva otuđiti i prikriti, jer nije
ukazao na konkretne radnje tuženog preduzete sa tim ciljem. Predložena privremena mera, bez dokazivanja opasnosti u citiranom smislu mogla bi se odrediti samo ako bi poverilac učinio verovatnim
da bi određivanjem predložene privremene mere dužnik mogao pretrpeti samo neznatnu štetu. Kako
se radi o zahtevu za zabranu raspolaganja svim pokretnim stvarima, a koje služe obavljanju delatnosti tuženog, to se ne može smatrati da bi se navedenom privremenom merom tuženom izazvala neznatna šteta, pa je stoga tužilac morao dokazati postojanje navedenih konkretnih radnji kojima se dovodi u opasnost mogućnost naplate njegovog potraživanja. Kako nisu ispunjeni ni uslovi koje Zakon
o izvršnom postupku u članu 299. stav 3. predviđa kao situacije u kojima se smatra da navedena opasnost postoji, to je pravilno prvostepeni sud našao da nisu ispunjeni uslovi za određivanje privremene mere, pa je stoga zahtev tužioca odbio.
Nisu osnovani žalbeni navodi da je sama činjenica da je jedan od osnivača otputovao van Republike Srbije dokaz postojanja navedene opasnosti, jer je tuženi pravno lice, te stoga nisu mogli biti
osnov za donošenje privremene mere.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Pž. 6711/10 od 25.02.2010. godine)
USLOVI ZA ODREĐIVANJE PRIVREMENE MERE
(Član 296. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
288.
Privremena mera ima za cilj obezbeđenje potraživanja koje je predmet spora i vezuje se za
konkretno potraživanje, čijem obezbeđenju i služi.
Naznačenim rešenjem nadležnog Osnovnog suda od 27.08.2013. godine određena je privremena
mera pa se imenovanoj tuženoj zabranjuje rušenje svih građevinskih objekata koji se nalaze na navedenoj katastarskoj parceli i zabranjuje da vrši bilo koje druge promene, a sve do pravnosnažnog
okončanja parnice.
Viši sud je preinačio osporeno rešenje po žalbi punomoćnika tužene.
Odbio je predlog za određivanje predmetne privremene mere.
Relevantne odredbe:
Radi obezbeđenja nenovčanog potraživanja može se odrediti privremena mera, ako je izvršni poverilac učinio verovatnim potraživanje i opasnost da će se ostvarenje tog potraživanja osujetiti ili
znatno otežati odn. da bi se sprečila nenadoknadiva šteta ili upotreba sile - član 296. stav 1. Zakona o
izvršenju i obezbeđenju.
U konkretnoj parnici traži se poništaj zaveštanja. Dakle, takvo potraživanje nije u opasnosti od
osujećenja ako se ne izda tražena mera. Uz sve to, privremena mera se ne može odrediti za obezbeđenje nekog drugog potraživanja u drugom postupku, već se osnovanost iste ceni u odnosu na predmetni
postupak. Dakle, tužilac u ovoj parnici traži samo poništaj zaveštanja, a ne i predaju imovine iz istog te nema mesta usvajanju mere.
(Iz Rešenja Višeg suda u Požarevcu, Gž. 930/2013(2010) od 25.09.2013. godine)
- 184 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
289.
U postupku određivanja privremene mere, pre njegovog pokretanja, predlagač mora dokazati svojstvo poverioca.
Predložena privremena mera predlagača usvojena je rešenjem nadležnog Osnovnog suda od
18.12.2012. godine pa je protivniku predlagača zabranjeno otuđenje, opterećenje i svako drugo raspolaganje naznačenim stanom a sve pod pretnjom izricanja novčane kazne i prinudnog izvršenja.
U konkretnom slučaju, između predlagača i protivnika predlagača ne teče parnica povodom bilo
kakvog potraživanja predlagača, a koje bi se traženom privremenom merom obezbedilo. S tim u vezi,
predlagač nije dokazao svojstvo poverioca u odnosu na protivnika predlagača kao dužnika tj. nije učinio verovatnim postojanje svog potraživanja.
Budući da nisu ispunjeni propisani uslovi za određivanje privremene mere, prvostepena odluka je
morala biti ukinuta.
(Iz Rešenja Višeg suda u Požarevcu, Gž. 94/2013(2012) od 06.02.2013. godine)
290.
Neosnovano se žalbom tuženih-protivtužilaca osporava pravilnost i zakonitost odluke prvostepenog suda kojom je odbijen njihov predlog za određivanje privremene mere kojim su
tražili da sud zabrani tužiocu – protivtuženom da otuđi ili na bilo koji način optereti svoje nepokretnosti navedene u predlogu za određivanje privremene mere.
Preciziranim tužbenim zahtevom od 3.03.2010. godine tuženi-protivtužioci su tražili utvrđenje ništavosti ugovora o kupoprodaji nepokretnosti koji je zaključen dana 17.07.2008. godine između tužioca i tuženog A. S. i overen od strane Opštinskog suda u B.P. Ov.br. 5031/2008 od
21.07.2008. godine iz razloga predviđenih čl. 141. ZOO, te da kao takav ne proizvodi pravna dejstva. Uz ovaj tužbeni zahtev tuženi-protivtužioci su postavili i alternativni tužbeni zahtev kojim
traže poništaj predmetnog ugovora i utvrđenje da isti ne proizvodi pravna dejstva od momenta
njegovog zaključenja.
Postavljenim protivtužbenim zahtevom tuženi-protivtužioci zahtevaju utvrđenje ništavosti
kupoprodajnog ugovora (primarni tužbeni zahtev), odnosno poništaj ugovora i utvrđenje da predmetni kupoprodajni ugovor ne proizvodi pravno dejstvo od njegovog zaključenja. U pitanju su
dakle, deklatorni tužbeni zahtevi, odnosno konstitutivni tužbeni zahtev kojim se traži poništaj
ugovora. Međutim, privremena mera se može odrediti uz kondemnatorni tužbeni zahtev i radi
obezbeđenja istog, dok se u slučaju deklatornog i konstitutivnog zahteva to može učiniti samo u
izuzetnim slučajevima. U konkretnom slučaju tužilac u tužbi postavljenim tužbenim zahtevom
traži utvrđenje ništavosti, odnosno poništaj ugovora i utvrđenje da ugovor ne proizvodi pravno
dejstvo od njegovog zaključenja, a sa druge strane predlogom za određivanje privremene mere
traži se da se zabrani tuženim otuđenje i opterećenje nepokretnosti. Uslovi za određivanje privremene mere za obezbeđenje nenovčanog potraživanja, u vreme donošenja odluke o privremenoj
meri, bili su određeni odredbom člana 302. tada važećeg Zakona o izvršnom postupku i privremena mera se mogle odrediti ako je učinjeno verovatnim postojanje potraživanja i opasnost da će
se ostvarenje potraživanja osujetiti ili znatno otežati. U konkretnom slučaju postavljeni protivtužbeni zahtevi ne sadrže potraživanje podobno za obezbeđenje privremenom merom. Dakle, tuženi-protivtužioci, nisu u postupku po protivtužbi istakli zahtev koji sadrži potraživanje koje se mo- 185 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
že obezbediti privremenom merom, pa zato nema mesta primeni odredbi ZIP-a, kojima su bili regulisani uslovi za određivanje privremene mere. Prema tome, privremena mera može se odrediti
uz svaki kondemnatorni tužbeni zahtev i radi obezbeđenja istog, ali ne i uz ovako postavljeni deklaratorni, odnosno konstitutivni zahtev. Zahtev za utvrđenje ništavosti i poništaj ugovora ne može se izvršiti prinudnim putem, pa se zato ne može ni obezbediti privremenom merom. Zbog svega iznetog, nije bilo mesta donošenju rešenja kojim se usvaja predlog za određivanje privremene
mere. Iz navedenog razloga, neosnovano se žalbom tuženih-protivtužilaca osporava pravilnost i
zakonitost pobijane odluke kojom je njihov predlog za određivanje privremene mere odbijen.
(Iz Rešenja Višeg suda u Novom Sadu, poslovni broj Gž. 3106/2012 od 05.10.2012. godine)
291.
Iz spisa predmeta proizilazi da se po prigovoru tuženih na rešenje o izvršenju provodi mandatni
postupak koji za predmet ima dug u iznosu od 95.957,65 dinara za utrošenu električnu energiju. U
ovom sporu sem što su tuženi osporili postojanje duga pozivajući se na činjenicu da se dug odnosi na
njihovog pravnog prethodnika i da oni redovno plaćaju struju nemaju postavljeni tužbeni zahtev kojim bi tražili zaštitu nekog svog potraživanja odnosno interesa. Prvostepeni sud je privremenom merom zabranio tužiocu da isključi brojilo tuženih sa elektrodistributivne mreže pozivajući se na odredbe čl.86. st.3. Zakona o zaštiti potrošača i odredbe čl.142. st.1. Zakona o energetici. Takvo obrazloženje prvostepenog suda koje se odnosi na zaštitu potrošača je pravilno. Međutim, u ovoj parnici tuženi nemaju potraživanje koje treba da bude zaštićeno eventualno privremenom merom što je jedan
od dva uslova određenih u čl.296. Zakona o izvršenju i obezbeđenju da bi se intervenisalo privremenom merom u toku trajanja spora. Naime, tom odredbom je propisano da treba da budu ispunjena
dva kumulativna uslova za određivanje privremene mere a to su da poverilac učini verovatnim postojanje svog potraživanja i opasnost da će se potraživanje osujetiti ili znatno otežati ili da je mera
potrebna da bi se sprečila upotreba sile ili nastanak nenadoknadive štete ali opet u funkciji verovatnog potraživanja poverioca. Prvostepeni sud je odredio privremenu meru a da pritom nije dao razloge koje potraživanje u ovoj parnici tuženi traže da im bude zaštićeno privremenom merom jer ga
prakgično i nemaju. Verovatno potraživanje tuženih je različita pravna kategorija u odnosu na njihovo pravo iz Zakona o zaštiti potrošača koje uostalom oni takođe u skladu sa novom legislativom iz
Zakona o parničnom postupku koji je stupio na snagu 01.02.2012. mogu da štite u skladu sa pravilima postupka u potrošačkim sporovima.
(Iz Rešenja Višeg suda u Pančevu 2 Gž.br.206/12 od 20.03.2012. godine)
292.
Tužioci su naslednici pokojnog oca čiju imovinu drži tuženi. Sigurno je da naslednik postaje držalac u trenutku smrti ostavioca, bez obzira kad je stekao faktičku vlast na stvari. Po mišljenju ovog
suda, s obzirom da tuženi kao treće lice drži stvar osnovano, privremenom merom se traži predaja
ključeva od kuće pokojnog oca tužilaca.
(Okružni sud u Kraljevu, Gž. 17/11)
293.
Sud u postupku po predlogu za određivanje privremene mere ceni postojanje zakonom propisanih uslova za određivanje privremene mere odn. da li je tužilac učinio verovatnim svoje potraživanje
i da li postoji konkretna opasnost od osujećenja tog potraživanja.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Pž. 2115/11 od 16.03.2011. godine)
- 186 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
294.
Privremenom merom se ne mogu ograničiti ovlašćenja statutarnog zastupnika, jer je obim
ovlašćenja statutarnog zastupnika određen osnivačkim aktom, odnosno ugovorom ortaka ili
članova društva, statutom ili odlukom nadležnog organa.
Rešenjem Privrednog suda u B. P. 10011/11 od 7.11.2011. godine u stavu i određena je privremena mera u odnosu na tuženog, direktora privrednog društva, tako što su usvojena sledeća ograničenja u zastupanju navedenog društva: Ograničenje u unutrašnjem prometu - za sve pravne poslove i
sva zastupanja društva, bez obzira na vrednost pravnog posla, potreban supotpis osnivača društva;
Ograničenje u spoljašnjem prometu - za sve pravne poslove i sva zastupanja društva, bez obzira na
vrednost pravnog posla, potreban supotpis osnivača društva, pa se nalaže Agenciji za privredne registre da u Registru privrednih društava izvrši upis zabeležbe ove privremene mere.
Prvostepeni sud je odredio predloženu privremenu meru nalazeći da su ispunjeni uslovi predviđeni odredbom čl. 296. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, jer je tužilac učinio verovatnost postojanja
svog potraživanja i da je mera potrebna da bi se sprečio nastanak nenadoknadive štete.
Postupajući po žalbi tuženog, drugostepeni sud nalazi da se ovakav zaključak prvostepenog suda
ne može prihvatiti. U spisima se nalazi Odluka skupštine društva od 5.02.2010. godine kojom je tuženi imenovan za direktora društva sa ograničenjem u unutrašnjem i spoljašnjem poslovanju do visine vrednosti imovine društva u iznosu od 10.000,00 evra, dok je za sve poslove koji prevazilaze taj
iznos neophodna saglasnost svih osnivača, a odlukom od 24.06.2010. godine ovlašćen je direktor da
može potpisati punomoćje sa sadržinom navedenom u odluci.
Odredbom čl. 25. Zakona o privrednim društvima predviđeno je da je zastupnik privrednog društva
dužan prema privrednom društvu da poštuje sva ograničenja ovlašćenja na zastupanju utvrđena osnivačkim aktom, ugovorom ortaka ili članova društva, statutom ili odlukom nadležnog organa društva.
Iz navedene zakonske odredbe jasno proizlazi da se obim ovlašćenja statutarnog zastupnika
određuje pobrojanim aktima društva, što ukazuje na zaključak da se predlogom za određivanje
privremene mere ne mogu ograničavati ovlašćenja statutarnog zastupnika.
S druge strane i kada bi bilo pravno dozvoljeno da se privremenom merom ograničavaju ovlašćenja statutarnog zastupnika, istom se ne bi postigla zaštita društva, već naprotiv društvu bi se nanela šteta, odnosno došlo bi do paralisanja reda društva u situaciji kada su očigledno poremećeni odnosi između osnivača.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Pž. 10485/11 od 15.12.2011. godine)
295.
U toku postupka, sud može po službenoj dužnosti, odlučiti o predlogu za određivanjem
privremene mere, radi otklanjanja hitne opasnosti, protivpravnog oštećenja ili sprovođenja
nasilja ili otklanjanja nenaknadive štete, koji po svome dejstvu i pravnim posledicama može
biti identičan sa tužbenim zahtevom, pa će sud, prilikom donošenja odluke voditi računa o
dve odlučne činjenice, poslednje stanje smetanja poseda, i nastalo smetanje.
Prema stanju u spisima predmeta i razlozima iz osporenog rešenja, proizilazi da je tužilac protiv
tužene podneo tužbu radi smetanja državine dana 27.09.2011. godine, sa predlogom da sud usvoji
predloženu privremenu meru.
- 187 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
Osporenim rešenjem, prvostepeni sud je primenom čl. 296. Zakona o izvršenju i obezbeđenju,
odbio predlog tužioca za određivanjem privremene mere, sa obrazloženjem, da tužilac nije učinio
verovatnim, da je određivanje privremene mere neophodno, da bi se sprečila nenaknadiva šteta, sudu
nije priložio dokaze, na koji način trpi ili postoji opasnost da će trpeti nenadoknadivu štetu i u čemu
se sastoji nenadoknadiva šteta, nije priložio medicinsku dokumentaciju, da boluje od dijabetesa, niti
je učinio verovatnim da će zbog isključenja električne energije pretrpeti nenaknadivu štetu, na električnim uređajima u svom domaćinstvu, kao i nastanak drugih vidova štete.
Međutim, ovakav zaključak prvostepenog suda, se ne može prihvatiti kao pravilan. Ovo stoga, što je u parnicama radi smetanja državine, kao i predloga za određivanjem privremene mere,
u ovoj vrsti sporova, sud dužan da utvrdi, činjenice od značaja za pravilnu primenu odredaba čl.
448. i 449. ZPP-a, da vodi računa o primeni odredbe čl. 448. st. 1. ZPP-a, koja zakonska norma
izričito propisuje, da je sud u postupku u parnicama zbog smetanja državine (tužbeni zahtev može biti istovetan sa predlogom za određivanje privremene mere), dužan da dve odlučne činjenice,
prvo, poslednje stanje poseda, i drugo, nastalo smetanje, koje podrazumeva da sud utvrdi činjenice, da li u radnjama tuženog, koji je preduzeo radnju na štetu tužioca ime elemenata protivpravnosti (čl. 153. Zakona o energetici "Sl. glasnik RS", br. 57/11). Dakle, sud samo ispituje dve činjenice, poslednje stanje poseda i nastalo smetanje, i to je predmet dokazivanja i potom odlučuje
da li su u smislu čl. 296. ZIO, ispunjeni uslovi za određivanjem privremene mere.
Kako prvostepeni sud, nije postupio u smislu navedene zakonske odredbe, to je počinio bitnu
povredu iz čl. 361. st. 1. ZPP-a, pa je rešenje iz napred navedenih razloga moralo biti ukinuto.
(Iz Rešenja Osnovnog suda u Kragujevcu P-12467/11 od 29.09.2011. godine, i
Rešenje Višeg suda u Kragujevcu Gž-2399/11 od 12.10.2011. godine)
296.
Ukoliko tužilac nije učinio verovatnim postojanje svog nenovčanog potraživanja, niti je
učinio verovatnim da će tužena preduzeti radnje otuđenja i opterećenja nepokretnosti, odnosno ispoljavanje takve namere tužene koja bi ukazivala na verovatnost opasnosti da će potraživanje biti osujećeno ili znatno otežano, onda nisu ispunjeni propisani uslovi za izricanje privremene mere u parnici radi pobijanja dužnikovih pravnih radnji.
Ožalbenim rešenjem odbijena je predložena privremena mera kojom je tužilac tražio da se tuženoj zabrani otuđenje i opterećenje jednog dvosobnog stana preuređenog u poslovni prostor, koji se
nalazi u prizemlju stambene zgrade u U., ul. T. S. S. br. ..., na kat. parceli ... KO U.
Protiv ovog rešenja žalbu je blagovremeno, preko svog punomoćnika, uložio tužilac, pobijajući isto
iz svih zakonom predviđenih razloga, s predlogom da se ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje
prvostepenom sudu. Ispitujući ožalbeno rešenje, navode žalbe i sve spise predmeta u smislu člana 388. a
u vezi člana 372. Zakona o parničnom postupku (dalje: ZPP), Viši sud je našao da je žalba neosnovana.
Pravilno je prvostepeni sud postupio donoseći ožalbenu odluku, pri čemu je imao u vidu da nisu
ispunjeni uslovi za usvajanje predložene privremene mere, a koji su propisani u članu 302. Zakona o
izvršnom postupku (dalje: ZIP), pa su za donetu odluku dati su dovoljni i jasni razlozi koje u svemu
prihvata i ovaj sud.
Suština žalbe je u tome da tužilac smatra da su bili ispunjeni svi uslovi za izdavanje privremene
mere i da je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbu člana 302. ZIP, jer je tužilac učinio verovatnim svoje potraživanje i nastanak nenadoknadive štete zbog mogućnosti raspolaganja i opterećenja
nepokretnosti od strane tužene.
- 188 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
Ovi žalbeni navodi ne mogu se prihvatiti, s obzirom da tužilac nije učinio verovatnim svoje potraživanje. Naime, on svoje potraživanje zasniva na potraživanju o kome još nije odlučeno u parnici u kojoj će se raspraviti o osnovanosti njegovog zahteva. Pored navedenog, tužilac nije učinio verovatnim
ni da će tužena preduzeti radnje otuđenja i opterećenja nepokretnosti. Niti jednim pruženim dokazom
uz tužbu i predloženu privremenu meru nije učinio verovatnim ispoljavanje takve namere tužene koja
bi ukazivala na verovatnost opasnosti da će potraživanje biti osujećeno ili znatno otežano.
Cenjeni su i ostali žalbeni navodi i isti ne dovode u sumnju pravilnost donete odluke, pa je,
shodno članu 387. stav 1. tačka 2) ZPP, odlučeno je kao u izreci.
(Iz Rešenja Višeg suda u Užicu, Gž. 493/2010 od 17.03.2010. godine)
297.
Ako prvostepeni sud svojim rešenjem usvoji predlog tužioca za privremenu meru, tako da
tuženiku zabranjuje ulazak u parcelu, potrebno je da se utvrdi da li postoji hitna opasnost
protivpravnog oštećenja ili sprečavanja nasilja, ili otklanjanja nenadoknadive štete i da li je
tužilac učinio verovatnim postojanje potraživanja i opasnost da će se ostvarenje potraživanja
osujetiti ili znatno otežati.
Osporenim rešenjem odbijen je predlog za određivanje privremene mere kojim je traženo da se
zabrani tuženom da ulazi i vrši bilo kakve radnje na parceli tužioca.
Odredbom člana 449. Zakona o parničkom postupku (dalje: ZPP) izričito je predviđeno da u toku postupka po službenoj dužnosti sud može i bez saslušanja parnične stranke odrediti privremene
mere koje se primenjuju u izvršnom postupku radi otklanjanja hitne opasnosti, protiv pravnog oštećenja ili sprečavanja nasilja, ili otklanjanja nenadoknadive štete.
U konkretnom slučaju prvostepeni sud ne utvrđuje da li postoji ili ne postoji hitna opasnost, koja
je uslov za primenu odredbe člana 449. ZPP odnosno za odluku o privremenoj meri u sporu za smetanje poseda.
Odredbom člana 302. Zakona o izvršnom postupku predviđeno je da radi obezbeđenja nenovčanog potraživanja mogu se odrediti privremene mere ako je izvršni poverilac učinio verovatnim postojanje tog potraživanja i opasnost da će se ostvarivanje potraživanja osujetiti ili znatno otežati.
U konkretnom slučaju prvostepeni sud ne utvrđuje koje je to potraživanje koje se privremenom
merom štiti, i da li je tužilac učinio verovatnim postojanje tog potraživanja, da li postoji opasnost da
će se ostvarivanje potraživanja osujetiti ili znatno otežati i na koji način.
Stavom dva istog člana predviđeno je da se privremena mera može odrediti i kad izvršni poverilac učini verovatnim da je mera potrebna da bi se sprečila upotreba sile ili nastanak nenadoknadive
štete, a prvostepeni sud u obrazloženju osporenog rešenja u tom smislu ne daje nikakve razloge.
Kako su ovo odlučne činjenice u ovoj pravnoj stvari, a kako ih prvostepeni sud nije utvrdio niti
dao razloge u svojoj odluci to se osporeno rešenje nije moglo ispitati i moralo je biti ukinuto.
(Iz Rešenja Višeg suda u Čačku, Gž. 340/2010 od 10.03.2010. godine)
298.
Određivanje privremene mere pre nego što je protivnoj stranci omogućeno da se izjasni o
predlogu predstavlja izuzetak i privremena mera se u ovom slučaju može odrediti ukoliko je
ispunjen jedan od tri alternativno postavljena uslova, predviđena članom 265. stav 1. ZIP.
- 189 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
Iz stanja u spisima proizilazi da je tužilja 16.06.2010. godine podnela tužbu radi utvrđenja prava
vlasništva sa predlogom za izdavanje privremene mere radi obezbeđenja nenovčanog potraživanja
zabranom otuđenja i opterećenja stambenih jedinica izgrađenih na mestu tavanskog prostora u višestambenoj zgradi u Novom Sadu, ulica SM br.2, podignutoj na parceli broj broj 2580/10 Njive Adice, Veternik, te zabranom useljenja u tavanski prostor označene zgrade.
Pobijanim rešenjem određena je predložena privremena mera radi obezbeđenja nenovčanog potraživanja.
Odredbom člana 265. stav 1. ZIP-a predviđeno je da u postupku obezbeđenja, sud može doneti rešenje o obezbeđenju, pre dostavljanja predloga protivnoj stranci i pre nego što je protivnoj
stranci omogućio da se o predlogu izjasni: 1) ako bi predlagač obezbeđenja, zbog odlaganja, mogao pretrpeti nenadoknadivu ili teško nadoknadivu štetu; 2) radi otklanjanja neposredne opasnosti protivpravnog oštećenja stvari ili gubitka odnosno teškog ugrožavanja prava; 3) radi sprečavanja nasilja.
Shodno navedenoj odredbi, određivanje privremene mere pre nego što je protivnoj stranci omogućeno da se izjasni o predlogu predstavlja izuzetak i privremena mera se u ovom slučaju može odrediti ukoliko je ispunjen jedan od tri alternativno postavljena uslova. Prvostepeni sud u konkretnom
slučaju ne daje obrazloženje svoje odluke, odnosno ne ceni postojanje uslova predviđenih članom
265. stav 1. ZIP, pa je pobijano rešenje doneto pogrešnom primenom citiranog člana. U vezi sa iznetim, ovaj sud je našao da je rešenje zahvaćeno bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz
člana 361. stav 2. tačka 7. ZPP, jer je prvostepeni sud rešenje o određivanju privremene mere doneo
bez prethodnog dostavljanja predloga tuženom na izjašnjenje, zbog čega je istom onemogućeno da
raspravlja pred sudom, na šta se u žalbi osnovano ukazuje.
Istovremeno je ukazano prvostepenom sudu da je predlog za određivanje privremene mere,
pa i izreka pobijanog rešenja nerazumljiva, jer nije određeno kome se zabranjuje otuđenje i opterećenje stambenih jedinica i useljenje u tavanski prostor, te da je, imajući u vidu da je predlog za
određivanje privremene mere tužilja podnela lično, odnosno kao neuka stranka, potrebno da prvostepeni sud u smislu člana 103. ZPP, pouči tužilju da predlog za određivanje privremene mere
uredi.
(Iz Rešenja Višeg suda u Novom Sadu, broj Gž.6118/10 od 22.09.2010. godine)
299.
Uslovi za određivanje privremene mere zabrane realizacije navedene menice stekli su se ako tužilac dostavljenim dokazima u postupku po zahtevu za vraćanje menice učini verovatnim da je izvršena zloupotreba meničnog ovlašćenja.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Pž. 12991/10 od 21.10.2010. godine)
300.
Privremena mera za obezbeđenje novčanog potraživanja može se odrediti pod uslovima da
je poverilac novčanog potraživanja učinio verovatnim postojanje potraživanja i opasnost da će
bez takve mere izvršni dužnik osujetiti ili znatno otežati naplatu potraživanja sve u smislu
čl.229. ZIP. U smislu odredbe čl.300. st.1. tačka 4. ZIP, kao vrsta privremene mere može se naložiti banci kod koje izvršni dužnik ima račun da izvršnom dužniku ili trećem licu po nalogu
izvršnog dužnika uskrati sa računa izvršnog dužnika isplatu novčanog iznosa za koji je određena privremena mera.
- 190 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
Prema navedenim odredbama Zakona o izvršnom postupku proizilazi da se privremena mera određuje ako izvršni poverilac dokaže do stepena verovatnosti svoje potraživanje povodom kojeg traži
obezbeđenje i da postoji opasnost da će bez mere izvršni dužnik osujetiti ili znatno otežati naplatu
potraživanja time što će svoju imovinu otuđiti, prikriti ili na drugi način sa njom raspolagati. Dokazi
koje je tužilac priložio uz tužbu u pogledu svog potraživanja su takvi da se može zaključiti da je tužiočevo potraživanje za neplaćenu zaradu i ugovorene nagrade zbog plasmana u takmičenju verovatno. Međutim, to nije dovoljan uslov za određivanje privremene mere jer tužilac nije učinio verovatnim opasnost da će bez predložene mere tuženi osujetiti naplatu potraživanja.
Za ovaj uslov potrebno je da postoji "subjektivna opasnost" koja predstavlja aktivne radnje ili
propuštanje čime se umanjuju izgledi da će biti moguće naplatiti potraživanje, pri čemu je dovoljan
efekat takvih radnji a ne i krivica ili volja dužnika da nastupe efekti umanjenja imovine.
Činjenica da je tuženi promenio naziv i da postoji mogućnost da se statusno drugačije organizuje
predstavlja objektivnu okolnost i ona nije dokaz ni pretpostavka da će time potraživanje tužioca biti
osujećeno u naplati. S obzirom da ne postoji drugi kumulativno propisani uslov za izdavanje privremene mere iz čl.299. st.1. ZIP, pravilno je prvostepeni sud predlog tužioca odbio.
(Viši sud u Pančevu, Gž. br.1223/10 od 16.03.2010. godine)
301.
Kada izvršni poverilac učini verovatnim da bi privremenom merom izvršni dužnik pretrpeo neznatnu štetu nije u obavezi da dokazuje opasnost da će se ostvarenje potraživanja osujetiti ili otežati.
U pogledu privremene mere koju je predložila tužilja tuženi se izjasnio da bez obzira na okolnosti u kojima se sada nalazi, on nema nameru da otuđi nepokretnu i pokretnu imovinu jer da je to hteo
on bi do sada već to i učinio.
Privremena mera obezbeđenja predstavlja pravno sredstvo kojim ovlašćeno lice u parničnom,
vanparničnom i izvršnom postupku osigurava ostvarenje svog zahteva.
Pravno dejstvo i cilj privremene mere je obezbeđenje potraživanja a ne ispunjenje obaveze. Prema opštim pravilima određenim u čl.302. ZIP uslov za određivanje privremene mere za obezbeđenje
nenovčanog potraživanja je da poverilac tog potraživanja učini verovatnim postojanje potraživanja i
opasnost da će se ostvarenje potraživanja osujetiti ili znatno otežati. To znači da je poverilac potraživanja uvek dužan da pruži dokaze na okolnost da on ima određeno potraživanje i da postoji opasnost
na strani dužnika tog potraživanja da će dužnik iz subjektivnih ili objektivnih razloga osujetiti naplatu potraživanja ili na drugi način onemogućiti poverioca da realizuje svoje verovatno potraživanje.
Od ovog pravila u čl.302. st.3. u vezi čl.299. st.2. ZIP određen je izuzetak kojim je poverilac potraživanja oslobođen obaveze da dokazuje opasnost kad učini verovatnim da bi predloženom merom izvršni dužnik mogao pretrpeti samo neznatnu štetu.
Polazeći od zakonske pretpostavke određene u čl.180. st.2. Porodičnog zakona i imajući u vidu
da se i tuženi-protivtužilac po predlogu za privremenu meru izjasnio da nema nameru da otuđi ovu
imovinu, ispunjeni su uslovi da se odredi predložena privremena mera jer je tužiljino pravo verovatno a tuženi ovom merom ne trpi štetu.
(Viši sud u Pančevu, Gž.br. 2014/10 od 06.09.2010. godine)
- 191 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
VRSTE PRIVREMENIH MERA
(Član 297. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)
302.
Viši sud u Sremskoj Mitrovici doneo je rešenje P.24/12 dana 17.06.2013. godine kojim je delimično usvojio predlog tužilje za određivanje privremene mere, zabranio tuženom otuđenje i opterećenje 50% udela u DOO "LD T." S. M., ul........, odredio da se zabeležba te zabrane ima upisati u
Centralnom registru hartija od vrednosti i da će ta privremena mera trajati do pravnosnažnog okončanja postupka, a odbio predlog tužilje kojim traži da se odredi privremena mera kojom će se tuženom zabraniti otuđenje i opterećenje 50% udela u DOO "P." S. M., ul......., kojim traži da se tuženom
kao suvlasniku u DOO "P." S. M. zabrani da lično ili posredstvom kroz DOO "LD T." S. M. kao većinskog vlasnika u DOO "P." S. M. donosi odluke, bilo samostalno, bilo preko zastupnika kojima se
otuđuje i opterećuje nepokretna imovina DOO "P." S. M. bliže opisana u drugom stavu izreke pobijanog rešenja.
Protiv ovog rešenja blagovremene žalbe su izjavili i tužilja i tuženi.
Apelacioni sud u Novom Sadu ispitao je pobijana rešenja shodno čl.388. u vezi čl.372. ZPP-a i
našao da žalba tužilje nije osnovana, a da je žalba tuženog osnovana.
Prvostepeni sud je pobijano rešenje doneo bez bitnih povreda odredaba parničnog postupka na
koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti u smislu čl.388. i 361. st.2. tač.1, 2, 5, 7. i 9. ZPPa, i bez bitnih povreda odredaba parničnog postupka na koje se žalbama ukazuje. Neosnovano tužilja
prigovara pravilnosti prvostepenog rešenja sa razloga da nisu izvedeni svi dokazi u postupku, te da je
time dovedena u pitanje pravilnost i potpunost činjeničnog utvrđenja. Ovo stoga što odluku o privremenoj meri radi obezbeđenja potraživanja sud donosi na osnovu tzv. sumarnog postupka, u toku postupka, na osnovu rezultata dotadašnjeg toka postupka, na osnovu čega ocenjuje da li je predlagač
privremene mere učinio verovatnim postojanje potraživanja radi čijeg obezbeđenja predlaže određivanje privremene mere. Pravilna primena odredaba Zakona o izvršenju i obezbeđenju kojima su propisani uslovi za određivanje privremene mere podrazumeva utvrđenje bitnog činjeničnog stanja do
stepena verovatnoće o postojanju potraživanja, dakle ne podrazumeva da su iscrpljeni svi dokazni
predlozi, što bi ujedno značilo da je činjenično stanje raspravljeno u potpunosti, odnosno da je postupak sazreo za donošenje meritorne odluke o tužbenom zahtevu, odnosno o postojanju potraživanja
radi čijeg obezbeđenja je mera predložena. Dakle, dovoljno je za pravilnu odluku o predlogu za određivanje privremene mere da sud na osnovu opisanog, sumarnog postupka, stekne uverenje o verovatnoći postojanja potraživanja na osnovu svog uverenja o verovatnoći postojanja činjenica od kojih
zavisi zaključak o postojanju potraživanja koje se obezbeđuje privremenom merom. Pogrešno tužilja smatra da se prvostepeni sud izjašnjava o verovatnoći osnovanosti potraživanja tužilje tako da
prejudicira odluku o tužbenom zahtevu, odnosno nagoveštava svoj stav u pogledu osnovanosti tužbenog zahteva. Naime, sud mora u obrazloženju odluke o privremenoj meri obrazložiti svoj stav o
verovatnoći osnovanosti potraživanja, kako sa aspekta činjenica u koje se uverio do stepena verovatnoće, tako i sa aspekta primene materijalnog prava. Time konačna odluka o osnovanosti tužbenog zahteva nije prejudicirana, ni sa aspekta primene materijalnog prava, jer će biti doneta na
osnovu kasnijeg, potpunog uverenja suda o postojanju svih bitnih činjenica na koje će primeniti
materijalno pravo. Ne stoje navodi žalbi parničnih stranaka da rešenje ne sadrži dovoljnu ocenu
dokaza, te da sadrži nelogičnosti i da u rešenju nisu navedeni razlozi o bitnim činjenicama, čime se
ukazuje na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz čl. 361. st.2. tač. 12. ZPP-a. Naime, pr- 192 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
vostepeno rešenje sadrži dovoljno i neprotivrečno obrazloženje o razlozima odluke o privremenoj
meri i načinu na koji je sud utvrdio za verovatne činjenice na osnovu kojih je ocenjivao verovatnoću postojanja potraživanja tužilje.
Međutim, drugostepeni sud nalazi da osnovano tuženi u žalbi ukazuje da prvostepeni sud u oceni verovatnoće potraživanja tužilje na udelu tuženog u d.o.o. LD "T." S. M. nije primenio odredbe
Zakona o privrednim društvima, zbog čega se ni odluka o predlogu za određivanje privremene mere
kojom se nalaže zabrana otuđenja i opterećenja udela u ovom privrednom društvu ne može proveriti
sa aspekta primene materijalnog prava. Zbog toga je ukinuto prvostepeno rešenje u delu u kojem je
određena privremena mera zabrane otuđenja i opterećenja 50% udela u DOO LD "T." S. M. i predmet u tom delu vraćen na ponovni postupak prvostepenom sudu, kao i u delu u kojem je određena
zabeležba te zabrane u Centralnom registru hartija od vrednosti, pri čemu je u tom delu odluka prvostepenog suda doneta pogrešnom primenom materijalnog prava i zbog toga što sud nije primenio Zakon o tržištu kapitala, pa nije vodio računa o tome da li se u Centralnom registru uopšte vode podaci
o udelima u društvu. U ponovljenom postupku o ovom predlogu za određivanje privremene mere prvostepeni sud će ceniti i verovatnoću potraživanja tužilje i osnovanost ovog predloga sa aspekta odredaba Zakona o privrednim društvima i Zakona o tržištu kapitala.
U delu u kojem je odbijen predlog tužilje za određivanje privremene mere prvostepena odluka je
pravilna. Argumentaciju koju je izneo prvostepeni sud zbog koje odbija predlog za određivanje privremene mere zabranom otuđenja i opterećenja 50% udela u DOO p. S. M. tuženom, na osnovu činjenica koje nalazi za verovatne i koje je izneo u obrazloženju prvostepenog rešenja, prihvata i drugostepeni sud. Naime, prvostepeni sud smatra relevantnim tužbeni zahtev tužilje obligaciono-pravne
prirode za iznos od 19.715 evra na ime tužiljinog udela u sticanju zajedničke ušteđevine parničnih
stranaka iz koje je tuženi obezbedio sredstva za kupovinu akcija DOO "P." S. M. Drugostepeni sud
prihvata argumentaciju prvostepenog suda da su ove pretenzije tužilje od značaja za verovatnoću
njenog potraživanja na udelima tuženog u DOO "P." S. M. i na osnovu takve argumentacije drugostepeni sud smatra da nisu ispunjeni uslovi za određivanje privremene mere zabrane otuđenja i opterećenja udelom u DOO "P." S. M. tuženom. U pogledu odluke prvostepenog suda kojom je odbio
predlog za određivanje privremene mere kojim bi se tuženom zabranilo da lično ili podsredstvom
DOO "LD T." S. M. donosi odluke kojima se otuđuje i opterećuje nepokretna imovina DOO "P." S.
M. drugostepeni sud nalazi da je odluka pravilna. Ovo stoga, što ovako predložena privremena mera
nije u korelaciji sa tužbenim zahtevima koje je tužilja postavila u odnosu na tuženog i ne obezbeđuje
nenovčano potraživanje tužilje, već bi se takvom privremenom merom uticalo na donošenje odluka
privrednog društva DOO "P." S. M. na koje nije upravljeno potraživanje tužilje i koje nije stranka u
parnici. Ni nepokretna imovina DOO "P." S. M. nije predmet tužbenog zahteva. Zbog toga se tom
predloženom privremenom merom ne obezbeđuje nenovčano potraživanje tužilje upravljeno prema
tuženom. Istog tako, privremenom merom ne može se ograničavati pravo člana organa privrednog
društva da učestvuje u donošenju odluka privrednog društva, već se odluke privrednog društva pobijaju u postupku protiv društva, po pravilima odredaba Zakona o privrednim društvima, što ovde nije
predmet parnice. Dakle, bez obzira na verovatnoću osnovanosti potraživanja koja su predmet tužbenog zahteva i bez obzira da li postoji opasnost od osujećenja ostvarivanja tih potraživanja, zabrana
tuženom da donosi odluke u privrednom društvu DOO "P." S. M. nije privremena mera kojom bi se
obezbedila potraživanja istaknuta u tužbenom zahtevu.
Iz iznetog drugostepeni sud nalazi da je pravilno primenio prvostepeni sud odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju kada je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za određivanje privremene mere zabrane otuđenja i opterećenja udela tuženog u DOO "P." S. M. i zabrane tuženom da donosi odluke u
DOO "P." S. M. kojim bi otuđio i opteretio nepokretnosti tog društva, koje su odredbe sadržane u čl.
296. u vezi čl. 293. st. 2. i st. 3. tač. 1. i u čl. 297. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
- 193 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
Navedene odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju prvostepeni sud će u ponovljenom postupku odlučivanja o privremenoj meri zabrane otuđenja i opterećenja 50% udela u DOO "LD T."
u S. M. primeniti vodeći računa o odredbama Zakona o privrednim društvima kojima se određuje
pravna priroda udela u društvu, način sticanja udela i s obzirom na to doneti odluku o ovoj privremenoj meri.
(Apelacioni sud u Novom Sadu, Gž.3453/13 od 29.08.2013. godine)
303.
Sud je pravilno u skladu sa čl. 270. PZ-a, pre nego što je doneo odluku o vršenju roditeljskog prava bio dužan da zatraži nalaz i stručno mišljenje od organa starateljstva, on je
to i učinio, a postupanje organa starateljstva je predviđeno Zakonom o socijalnoj zaštiti.
Odlučne činjenice u ovoj pravnoj stvari su uglavnom nesporne. Između roditelja maloletnog
deteta postojala je vanbračna zajednica do 13.09.2012. godine, u toj zajednici rođen je mal. AA
23.11.2011. godine, a 13.09.2012. godine zajednica stranaka je prestala i dete je ostalo u porodici
oca, jer otac, odnosno tuženi nije dozvolio da dete bude odvedeno iz njegovog domaćinstva. Sud
je pravilno prihvatanjem mišljenja Centra za socijalni rad opštine Žagubica i Petrovac našao da
prednost u vršenju roditeljskog prava treba dati majci prvenstveno zbog uzrasta maloletnog deteta koje ima godinu dana. Slično mišljenje zauzima i i Centar za socijalni rad u Despotovcu, koji
smatra da majka poseduje neophodne kompetencije za samostalno vršenje roditeljskog prava. U
konkretnoj sutuaciji kada je deto tako niskog kalendarskog uzrasta, staro jedva godinu dana, prisustvo majke je nephodno i pravilnom primenom prava odredbi čl. 296. i 297. st. 1. tačka 9. ZIO,
prvostepeni sud odlučuje kao u izreci kada obavezuje oca da dete preda majci. U ovom sporu sud
je dužan da naročito hitno postupa, jer se time štiti najbolji interes deteta predviđen odredbama
Porodičnog zakona.
(Viši sud u Požarevcu, 1Gž.2. 5/13 od 29.01.2013. godine)
304.
Određivanje izdržavanja deteta, dok traje porodični spor, jeste u njegovom najboljem interesu. Porodični zakon PC u čl.73. imperativno određuje dužnost roditelja da izdržavaju dete pod
uslovima određenim ovim zakonom a u čl. 154. da maloletno dete ima pravo na izdržavanje od
roditelja. Odredbom čl.160. određeni su kriterijumi za visinu izdržavanja i pravni standard "minimalne sume izdržavanja". Pošto sud u porodičnom sporu nije vezan tužbenim zahtevom, čime se
odstupa od načela dispozicije stranaka, može uvek da odredi rukovodeći se najboljim interesom
deteta i ono što stranke ne traže a posebno da privremeno uredi odnose između roditelja i dece i u
pogledu visine izdržavanja koje jedan od roditelja treba da plaća u smislu čl.297. st. 1. tačka 9.
Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Prvostepeni sud je pravilno odredio privremenu meru ceneći potrebe maloletne dece, porodične i socijalne prilike njihovih roditelja kao i imperativnu obavezu oca, koji ne živi sa decom
da doprinosi njihovom izdržavanju a u granicama "minimalne sume izdržavanja" koja je potrebna
za oboje dece. Svi žalbeni navodi koji ukazuju na nepotpuno utvrđeno činjeno stanje nisu od značaja za odlučivanje o privremenoj meri kojom se privremeno uređuje pitanje dečijeg izdržavanja
s obzirom da će se o svim činjenicama raspraviti u toku glavne rasprave i one će biti od značaja
za donošenje konačne odluke.
(Iz Rešenja Višeg suda u Pančevu 2 Gž 2.br.10/12 od 28.05.2012. godine)
- 194 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
305.
Pobijanim rešenjem određena je privremena mera kojom se maloletno dete stranaka
poverava tužiocu na čuvanje, vaspitavanje i negu do pravosnažnog okončanja postupka.
Prvostepeni sud je zauzeo pravni stav da iz bitnih utvrđenih činjenica proizilazi da se radi o
spornom odnosu između stranaka, pa da bi se otklonila opasnost od nasilja ili veće nenadoknadive
štete izdavanje privremene mere bilo bi od važnosti za uspostavljanje kvalitetnijeg odnosa zajedničkog deteta stranaka sa majkom, ovde tuženom, a u smislu odredbe čl. 297. stav 9. Zakona o izvršenju
i obezbeđenju. Međutim, kako je sud uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u sporu
za zaštitu njegovih prava i u sporu za vršenje, odnosno lišenje roditeljskog prava na osnovu odredbe
čl. 266. stav 1. Porodičnog zakona, a takvo postupanje uključuje i dužnost suda da pre nego što donese odluku o zaštiti prava deteta ili o vršenju odnosno lišenju roditeljskog prava zatraži nalaz i
stručno mišljenje od organa starateljstva prema odredbi čl. 270. istog zakona, to je za sada preuranjen stav prvostepenog suda o opravdanosti određivanja privremene mere. Nalaz i mišljenje organa
starateljstva je bitan u konkretnoj pravnoj stvari iz razloga što je presudom P2. 994/2010 od
09.02.2011. godine dete parničnih stranaka povereno tuženoj da samostalno vrši roditeljsko pravo,
dok se privremenom merom sada dete poverava tužiocu, a da nisu raspravljene i utvrđene činjenice o
tome da su se bitno promenile okolnosti zbog kojih je to u najboljem interesu maloletne, imajući u
vidu način na koji je dete ostalo kod oca i da nema kontakta sa majkom.
(Iz Rešenja Višeg suda u Pančevu 4-GŽ.2 br. 25/12 od 30.10.2012. godine)
306.
Pre nego što se sa uspehom ne ospori bračno očinstvo nekog lica nije dozvoljeno utvrđivanje vanbračnog očinstva drugog lica, a samim tim ni određivanje privremen mere po zahtevu
tog lica radi održavanja ličnih odnosa sa maloletnom decom.
Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da su maloletne tužilje M.T. i J.T. upisane u izvod iz
matične knjige rođenih dana 24.12.2009. godine, da je kao otac istih upisan D.T. čije se očinstvo
osporava u ovoj parnici, a koji je preminuo dana 03.04.2008. godine. Proizilazi da su maloletne tužilje rođene 24.12.2009.godine, tj. 20 meseci nakon smrti lica koje je upisano kao otac istih.
Predmetnom tužbom maloletne tužilje traže da se utvrdi da D.T. nije prirodni otac maloletnih
tužilja. Istom tužbom su tražile da je drugotuženi D.Š. prirodni otac maloletnih tužilja sa kojim je
njihova majka živela u vanbračnoj zajednici. Drugotuženi D.Š. je podneo protivtužbu kojom je
tražio da se uredi način održavanja ličnog kontakta između njega i maloletnih tužilja M.T. i J.T.,
koja su njegova deca iz vanbračne zajednice sa njihovim zakonskim zastupnikom, budući da mu
ista osporava ostvarivanje kontakta sa maloletnom decom. Po pribavljenom mišljenju Centra za
socijalni rad prvostepeni sud je, odlučujući po predlogu drugotuženog za određivanje privremene
mere kojim je tražio uspostavljanje ličnog kontakta sa maloletnom decom, tražio da drugotuženi
viđa maloletnu dece na način i u vreme kako je to odlučeno rešenjem prvostepenog suda u stavu
jedan.
Prvostepeni sud nalazi da je drugotuženi učinio verovatnim da je otac maloletnih tužilja, pa je,
shodno čl. 285, čl. 296, čl. 297 st. 1. tač. 9. Zakon o izvršenju i obezbeđenju, kao i odredaba Porodičnog zakona, odlučio kao u izreci.
- 195 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
Odlučujući po žalbi maloletnih tužilja, drugostepeni sud je preinačio prvostepeno rešenje i odbio
predlog drugotuženog za izdavanje privremene mere. Naime, prema čl. 45. st. 2. Porodičnog zakona,
ocem deteta koje je rođeno u braku, smatra se muž majke deteta iz tog braka. S obzirom da je u matične knjige rođenih kao otac maloletnih tužilja upisan D.T., to se navedena zakonska pretpostavka
može oboriti jedino odlukom suda, odnosno u postupku u kome će biti osporeno bračno očinstvo lica
koje se po zakonu smatra ocem. Ovo sa razloga, što je utvrđivanje osnovanosti zahteva za osporavanje bračnog očinstva od prejudicijelnog značaja za postupanje u parnici za utvrđivanje vanbračnog
očinstva. Naime, pre nego što se sa uspehom ne ospori bračno očinstvo nekog lica, nije dozvoljeno
utvrđivati ni vanbračno očinstvo drugog lica.
Raspravljanje o ta dva zahteva nužno je povezan sa utvrđivanjem činjenica i pravnom ocenom osnovanosti pretpostavljenog tužbenog zahteva, pa određivanje predložene privremene mere se smatra neopravdanim dok ne budu ispunjeni zakonom predviđeni uslovi. Pravnosnažna presuda kojom je utvrđeno
da upisani bračni otac nije biološki otac nekog lica uslov je za dalje postupanje u postupku utvrđivanja
vanbračnog očinstva drugog lica. Pri tom, treba imati u vidu da nisu ispunjeni uslovi za određivanje privremene mere, shodno čl. 285, čl. 296, čl. 297 st.1. tač.9. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, budući da
drugotuženi-protivtužilac nije učinio verovatnim u ovom stadijumu postupka da je otac maloletnih tužilja.
Sa iznetih razloga, drugostepeni sud je preinačio odluku prvostepenog suda, a shodno čl. 401. st.
1. tač. 3. ZPP
(Iz Rešenja Višeg suda u Jagodini, P2.br.2/11 od 31.08.2012. godine i
Rešenje Apelacionog suda u Kragujevcu, Gž. 2.br.399/12 od 25.10.2012. godine)
307.
Sud može odrediti plaćanje naknade zarade zaposlenom u toku spora o nezakonitosti odluke o prestanku radnog odnosa, ako je to neophodno za njegovo izdržavanje i izdržavanje lica
koje je po zakonu dužan da izdržava, uz istovremeno određivanje sredstava izvršenja za prinudnu naplatu naknade zarade ili privremeno vraćanje zaposlenog na rad.
Ožalbenim rešenjem usvojen je predlog tužilje za izdavanje privremene mere radi obezbeđenja nenovčanog potraživanja, pa je prema tuženom određena privremena mera, tako što je naloženo tuženom da u roku od 3 dana od dobijanja rešenja, privremeno vrati tužilju na radno mesto koje odgovara njenoj stručnoj spremi i radnom iskustvu do pravnosnažnog okončanja parnice, pod
pretnjom prinudnog izvršenja i novčanog kažnjavanja.
Iz obrazloženja prvostepenog rešenja proizilazi da je tužilja 22.04.2010. godine podnela tužbu
radi poništaja rešenja o suspenziji i radi naknade štete. Dana 2.11.2010. tužilja je dostavila predlog
za određivanje privremene mere, u kom je navela da živi u porodičnom domaćinstvu sa suprugom i
detetom, da suprug ostvaruje mesečna primanja od 20.000,00 dinara, tako da je taj iznos nedovoljan
za izdržavanje porodice, posebno ako se ima u vidu činjenica da je zarada supruga opterećena ratom
kredita u iznosu od 63 evra mesečno. Na ročištu održanom 14.06.2011. godine punomoćnik tužilje je
izjavio da tužilja nema stručno znanje da vrši kontrolu nad svojim službenicima radi utvrđivanja njihovog krivično pravnog ponašanja, te da tuženo preduzeće ima svoju unutrašnju kontrolu koja je zadužena za tu vrstu kontrola i predložio je da sud usvoji privremenu meru radi otklanjanja štetnih posledica po tužilju. Iz izveštaja Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu, utvrđeno je da je 21.06.2011. godine podignuta optužnica protiv tužilje zbog krivičnog dela nesavestan rad u službi.
Imajući sve napred navedeno u vidu prvostepeni sud na osnovu člana 302. stava 2. Zakona o izvršnom postupku i člana 303. stav 8. Zakona o izvršnom postupku usvojio predlog tužilje i odredio
privremenu meru kako glasi u izreci rešenja.
- 196 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
Članom 302. Zakona o izvršnom postupku, stavom 1. propisano je da se radi obezbeđenja nenovčanog potraživanja može odrediti privremena mera, ako je izvršni poverilac učinio verovatnim
postojanje potraživanja i opasnost da će se ostvarenje potraživanja osujetiti ili znatno otežati. Stavom
2. je propisano da se privremena mera može odrediti i kad izvršni poverilac učini verovatnim da je
mera potrebna da bi se sprečila upotreba sile ili nastanak nenadoknadive štete. Prema tome da bi bila
određena privremena mera potrebno je da izvršni poverilac, u konkretnom slučaju tužilja, učini verovatnim svoje potraživanje, a osim toga ili da učini verovatnim da će se ostvarenje potraživanja osujetiti ili znatno otežati, ili da učini verovatnim da je mera potrebna da bi se sprečila upotreba sile ili nastanak nenadoknadive štete.
Najpre, u obrazloženju rešenja prvostepeni sud je samo utvrdio da je tužilja podnela tužbu radi poništaja rešenja kojim je određena suspenzija. Iz spisa predmeta, pak proizilazi da tužilja traži
određivanje privremene mere u pogledu svog potraživanja koje se odnosi na poništaj rešenja o otkazu radnog odnosa. U ovom smislu je činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno jer je prvostepeni sud kao odlučnu morao da utvrdi činjenicu koje se potraživanje privremenom merom
obezbeđuje, a da bi sud mogao da raščisti pitanje da li je izvršni poverilac svoje potraživanje učinio verovatnim ili ne.
Činjenično stanje je ostalo nepotpuno utvrđeno i po pitanju drugog uslova, nastanka nenadoknadive štete na strani tužilje. Naime, sama činjenica da tužilja ne ostvaruje prihod, a da prihod ostvaruje samo njen suprug, ne može govoriti u prilog zaključku da je ta privremena mera, ova koja je određena u konkretnom slučaju, potrebna da bi se sprečio nastanak nenadoknadive štete. Samim vraćanjem na rad ne ishoduje se poboljšanje materijalnog položaja tužilje u pogledu izdržavanja sopstvenog i lica koje je dužno da izdržava, pa se postavlja pitanje postojanja pravnog interesa tužilje za određivanje jedne ovakve privremene mere. Naime, prvostepeni sud se u obrazloženju svoje odluke poziva na odredbu člana 303. stav 1. tačka 8. Zakona o izvršnom postupku. Međutim, ovom odredbom
je propisano da sud može odrediti plaćanje naknade zarade zaposlenom u toku spora o nezakonitosti
odluke o prestanku radnog odnosa, ako je to neophodno za njegovo izdržavanje i izdržavanje lica koje je po zakonu dužan da izdržava, uz istovremeno određivanje sredstava izvršenja za prinudnu naplatu naknade zarade ili privremeno vraćanje zaposlenog na rad. Prema tome, svrha određivanja ovakve jedne privremene mere je da se zaposlenom koji vodi parnicu o nezakonitosti odluke o prestanku
radnog odnosa obezbedi naknada zarade, a ne samo da se vrati na rad, kako to proizilazi iz ožalbenog rešenja.
(Iz Rešenja Osnovnog suda u Kraljevu, Sudske jedinice u Vrnjačkoj Banji XVIII I P.1 2974/10 od
25.7.2011. i rešenje Višeg suda u Kraljevu 1Gž. 1449/11 od 1.09.2011. godine)
308.
Privremena mera oduzimanja pokretne stvari uz predaju iste na čuvanje poveriocu, dopuštena je kada je ta stvar vlasništvo dužnika, ali ne i kada je po tvrdnji poverioca ta stvar njegova.
Pravilno je, međutim, prvostepeni sud odbio predlog za određivanje privremene mere u delu kojim je zahtevano oduzimanje navedene pokretne stvari i predaja iste tuženom-protivtužiocu na čuvanje. Ovo stoga, što bi se tako određenom privremenom merom iscrpela sadržina i suština postavljenog protivtužbenog zahteva. Naime, prema svojoj suštini, sadržina istaknutog protivtužbenog zahteva je upravo uspostavljanje državine na navedenoj pokretnoj stvari koja je od strane tuženog tužiocu
predata po osnovu ugovora o ostavi. Stoga bi se određivanjem predložene privremene mere iscrpela
sadržina postavljenog tužbenog zahteva, što istu čini nedopuštenom.
- 197 -
IZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE
Drugostepeni sud je cenio navode tuženog iznete u toku postupka o tome da se predloženom merom ne iscrpljuje postavljeni protivtužbeni zahtev, jer se istom zahteva predaja navedene pokretne
stvari na čuvanje, ali nalazi da isti nisu od uticaja na drugojačije odlučivanje. Ovo stoga, što je po
navodima samog tuženog navedena pokretna stvar njegovo vlasništvo. Kada se privremenom merom
određuje oduzimanje neke pokretne stvari, postoji mogućnost da se ista poveri na čuvanje poveriocu,
ali samo kada se radi o pokretnoj stvari koja je vlasništvo dužnika i koja se poveriocu predaje na čuvanje upravo kako bi poslužila u svrhu sprečavanja osujećenja nekog njegovog drugog potraživanja
koje se na taj način želi obezbediti. Međutim, kada je postavljeni tužbeni zahtev usmeren upravo na
tu stvar, onda bi se oduzimanjem iste od dužnika i predajom u državinu poveriocu, a ovde protivtužiocu u suštini u potpunosti obesmislilo odlučivanje o istaknutom protivtužbenom zahtevu, jer bi isti
bio iscrpljen samom privremenom merom.
(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Pž. 9557/2011 od 17.11.2011. godine)
309.
Nepotrebno je privremenom merom zabraniti Republici Srbiji da otuđi poljoprivredno zemljište jer je promet poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini zabranjen odredbom čl. 72.
Zakona o poljoprivrednom zemljištu.
Privremena mera za obezbeđenje nenovčanog potraživanja može se odrediti pod uslovima da je
poverilac učinio verovatnim postojanje potraživanja i opasnost da će bez takve mere ostvarenje potraživanja biti osujećeno ili znatno otežano u smislu čl.302. ZIP. U smislu odredbe čl. 303. st. 1. tačka 2. ZIP, kao vrsta privremene mere može se zabraniti otuđenje i opterećenje nepokretnosti na koju
je upravljeno potraživanje uz upis zabrane u javnu knjigu.
Prema navedenim odredbama Zakona o izvršnom postupku proizilazi da se privremena mera određuje ako izvršni poverilac dokaže do stepena verovatnosti svoje potraživanje povodom kojeg traži
obezbeđenje i da postoji opasnost da će bez mere tuženi osujetiti ili znatno otežati ostvarenje potraživanja time što će svoju imovinu otuđiti, opteretiti ili na drugi način sa njom raspolagati.
Dokazi koje je tužilac priložio uz tužbu u pogledu svog potraživanja su takvi da se može zaključiti da je tužiočevo potraživanje za utvrđenje prava svojine po osnovu zamene verovatno.
Odredbom čl.72. Zakona o poljoprivrednom zemljištu određeno je da poljoprivredno zemljište u
državnoj svojini ne može da se otuđi što znači da nije u prometu. S obzirom da je prvostepenim rešenjem zabranjeno Republici Srbiji otuđenje parcele 2342/4 a i da inače poljoprivredno zemljište koje
je u državnoj svojini po zakonu ne može da se otuđuje takva mera je suvišna i po rangu pravnih akata nepotrebna jer je već zakonom otuđenje zabranjeno, pa je u tom delu privremena mera ukinuta i
predlog odbačen.
(Viši sud u Pančevu, Gž.br.1239/10 od 16.03.2010. godine)
310.
Svrha privremene mere je obebeđenje potraživanja, pa parnica koja između stranaka teče radi
naknade štete zbog osujećenja potraživanja, nije od uticaja pri odlučivanju o opravdanosti privremene mere.
(Viši sud u Kraljevu, Gž. 1146/10 od 6.10.2010. godine)
- 198 -
Download

10. IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE